Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru

CRNA PANTERA
Nekog veoma vrućeg dana, upravo u podne, plovila je
rijekom Arkansas jedna od najvećih osobnih i teretnih laĊa,
Dogfish. Već zarana napustila je Little Rock i za par ĉa-saka
prispjet će u Lewisburg da tu otpoĉine.
Velika zapara satjerala je odliĉnije putnike u njihove ka-
bine, dok su se oni, koji se nalaziše na krovu laĊe i koji bi-
jahu u većini, sklonili za kojekakve veće omote prtljage. Za
ove je putnike dao kapetan broda razapeti oveće platno,
pod kojim je uredio neku vrst Bed-and-boarda; cijela se
gomila ĉaša i flaša tu nakupila, ĉiji žestoki sadržaj nije
svakako bio namijenjen svim nepcima i jezicima koji su ga
željeli. U to-ĉionici je sjedio konobar, zaklopio je vjeĊe,
umoran od žege, i klimatao glavom. Kad god bi podigao oĉi,
uvijek bi iz nje-govih usta izletjela kakva psovka ili bar

1

poneka oštrija rijeĉ. To se odnosilo na dvadesetak ljudi, koji
su na krovu oko jednog stola sjedili u krugu, te jedan
drugome dodavali ĉetverouglasti vrĉ. To je bila igra drink;
tj. onaj, koji je izgubio igru, morao je po završetku igre
platiti svakom igra-ĉu po ĉašu rakije. Konobar stoga nije
mogao zaspati, a to bi za nj bilo najveće zadovoljstvo.
Ovi se ljudi, ĉini se, nisu tek ovdje na brodu sastali,
jer su njihovi razgovori ĉesto bili povjerljivi, a i put, kamo
su se vozili, ĉini se da im je bio poznat. MeĊu njima bio je
Bedan, kojeg su, pored svega meĊusobnoga povjerenja, naj-
pazili i poštivali. Zvali su ga Cornel, kraticom od rijeĉi
colonel, pukovnik.
Bio je to dug i košĉat ĉovjek, njegovo glatko obrijano,
oštro i šiljato lice bilo je okruženo ĉekinjastom riĊom bra-
iloin, a jednako mu je tako riĊa bila kratko ostrižena kosa,
iko se to moglo vidjeti ispod pustena, otrcana šešira.
koji je duboko natukao na oĉi. Nosio je teške, ĉavlima obite
cipele, a odjeća: hlaĉe i kratak prsluk; umjesto ka-puta
nosio je prljavu košulju, ĉiji širok okovratnik nije bio
zavezan ni vratnom maramom, tako da su mu se vi-djele
suncem opaljene grudi.
Bio je opasan crvenim rupcem, odakle su provirivala dva
drška od revolvera, i nož. Iza njega stajala je priliĉno nova
puška, a uz nju torba s dva remena, koju je lako bilo uprtiti
na leĊa.
Ostali njegovi drugovi bili su sliĉno loše odjeveni i pr-Ijavi,
ali kao i on veoma dobro naoružani. Ni jedan od svih tih
ljudi ne bi mogao na prvi pogled da u bilo koga izazove
spram sebe povjerenje. I dalje su nastavljali svoju igru, ali s
pravom strašću, a uz to su jedan drugome dobacivali
veoma grube i prostaĉke rijeĉi, tako da bi rijetko koji ĉo-
vjek mogao da ostane meĊu njima. Bit će da su svoju igru
već nekoliko puta dovršili, jer njihova lica nisu bila samo od
žege preplanula i zagrijana, već se ĉinilo, da alkohol
gospoduje nad njima.
Kapetan broda bijaše upravo napustio zapovjedniĉki most i
krenuo prema kormilaru, da mu da neke potrebne upute.
Kad je s time svršio, upita ga kormilar:
— Šta mislite o mladićima, kapetane, koji ovdje sjede?
ĉini mi se. da su to ljudi koje baš nije poželjno vidjeti na
brodu.
Naravno — reĉe upitani. — Govore da su žeteoci i žele na

2

zapad k farmama, da se uposle; ali ja baš ne bih želio biti
onaj sretnik kojem će oni doći na posao.
Well, gospodine — nastavi kormilar. — Ja mislim: to su
pravi pljaĉkaši. Nadati se, da će bar ovdje na brodu
biti mirni.
— Ne bih im baš savjetovao, da nam dosaĊuju nimalo
više no što je to obiĉaj. Dosta nas je na brodu, da ih sve
pobacamo u stari, blagoslovljeni Arkansas. Spremite se na
pristajanje, jer evo uskoro smo u Levvisburgu.
Kapetan se vrati na svoj most, da izda naloge, što da se
uradi kad stignu na suho. Ubrzo se ukazaše kuće mjesta, a
brod ih pozdravi otegnutim zviždukom. S obale dadoše
znak, da će brod imati da primi prtljag i putnike. Putnici,
koji su dosad bili pod krovom, iziĊoše da bar naĉas pre-kinu
dosadnu vožnju.
Ništa zanimljivo nisu mogli vidjeti. Sad grad nije ni iz-
daleka imao današnji znaĉaj. Na pristaništu je bilo tek ne-
koliko zaposlenih ljudi, trebalo je primiti tek nekoliko pa-
keta i sanduka, a broj putnika, koji su dolazili na brod, nije
prešao trojicu.
Jedan je od njih bio bijelac visoka i vanredno jaka stasa.
Nosio je veoma tamnu i gustu bradu, tako da su mu se vi-
moguće forme. Hlaĉe i kaput tog ĉovjeka bili su od sivog,
djele tek oĉi, nos i gornji dio lica. Na glavi je imao staru,
olinjalu kapu od dabrovine. Njen ĉudnovati izgled nije mo-
guće predstaviti; jedno je sigurno, dosad je promijenila sve
jakog lanenog platna. U širokom kožnom pojasu bila su mu
zadjevena dva revolvera, pa nož i još neke stvari, za-
padnjaku veoma potrebne. Osim toga imao je pušku, dvo-
cijevku, za njen je kundak bila privezana duga sjekira.
Plativši prevozninu, baci oštar pogled preko krova. Ĉi-nilo
se, da ga dobro odjeveni putnici iz kabina nimalo ne
zanimaju. Njegove su oĉi promatrale jednoga, koji bio
ustao da vidi pridošle putnike. Motrio je Cornela, ali poslije
jed-nog trenutka odvrnu pogled kao da ga nije ni opazio,
već je poĉeo navlaĉiti svoju visoku ĉizmu, koja mu se bila
spu-stila niz nogu, a za to je vrijeme za se promrmljao:
»Be-hold! Ako to nije crveni Brinklev, neka me objese u dim
kao slaninu i požderu sa svom mojom opremom. Nadati se,
da me nije prepoznao.«
Ovaj ĉovjek, o kom je razmišljao, pri prvom se pogledu
trgnuo. Polako se okrenuo svojim drugovima i prošaptao:
— Vidite li onoga crnomanjastog ĉovjeka? Pozna li ga

3

ji od vas?
Svi mu odgovoriše nijeĉno.
— Ali ipak, mora da sam ga jednom vidio i to u takvim
okolnostima, koje za mene nisu nimalo ugodne. Kao da taj
ĉovjek budi u meni neke tamne uspomene.
Valjda on tebe pozna — progovori jedan izmeĊu nje-ovih
ljudi. — Gledao nas je, ali tebe nije primijetio.
Hm! Možda ću se ipak dosjetiti. Ili još bolje zapi-at ću ga
kako se zove. Kad mu ĉujem ime, odmah ću znati
ĉemu sam. Zaigrajmo jedan drink s njim.
— Samo ako ti igru prihvati!
— Zar da ne prihvati? Bila bi to sramotna uvreda, to vi
lo dobro znate. Onaj, kome odbiju drink u ovoj zemlji
ima pravo da odgovori nožem ili revolverom, a kad onoga,
koji je nanio uvredu, ubiju, za njim ni pijetao neće zaku-
kurijekati.
On ne izgleda tako da bi ga se moglo prisiliti da radi ono
što neće.
Pshaw! Vrijedi li oklada?
Oklada! Oklada! — odzvanjalo je sa svih strana. — Tko
izgubi plaća tri ĉaše svakome od nas.
Pristajem — reĉe Cornel.
I mi — odgovore ostali. — Ali ipak treba naći priliku za
odmazdu. Tri su oklade i tri drinka.
S kime?
Eno konaĉno onog crnog, za koga misliš da ga poznaš, iako
ne znaš tko je. Zatim ćemo piti s jednim izmeĊu gent-
lemena, koji eno zijaju na obali, uzmimo eno onog velikog
što izmeĊu ostalih izgleda kao orijaš meĊu patuljcima, treći
neka bude onaj Indijanac, koji je sa sinom došao na brod. A
možda ga se bojiš?
Svi na to pitanje odgovoriše smijehom, a Cornel posred-no
zapita:
— Ja da se bojim tog crvenog klipana? Pshaw! Prije bih
se bojao onog orijaša na kojeg me huškaš. The devil, kako
taj ĉovjek mora da je snažan! A upravo takvi orijaši najveći
su kukavice, odjeven je toliko fino i pun je nakita kao da
razumije razgovarati samo sa ljudima iz salona, a ne s tak-
vim kao što smo mi. Primam, dakle, okladu. Drink od tri
ĉaše sa svakim od ove trojice. A sada na posao.
Tri je posljednje reĉenice izgovorio toliko glasno, da su to
morali ĉuti svi putnici. Svaki Amerikanac i svaki zapad-
njak poznaje znaĉenje rijeĉi drink, pogotovu kad je toliko

4

glasno i prijeteći izgovorena kao što je to ovoga puta bilo.
Zbog toga su se sve oĉi okrenule spram Cornela. Vidjelo se,
da je, jednako kao i svi njegovi ljudi, napola pijan; nitko se
nije udaljio, jer je svaki htio vidjeti ovu napetu scenu.
Cornel je dao da se napune ĉaše, uzeo je svoju u ruku,
pcšao do crnobradoga i rekao:
— Good day, sir! Nudim vam ovu ĉašu. Držim, naravno,
da ste gentleman, jer ja pijem samo s pravim i plemenitim
ljudima, pa se nadam da ćete i vi mene poštivati.
Ĉovjek s bradom, kojega je nagovorio, široko se na-smije.
— Well — odgovori on — ne branim se da tu ljubav
UČinim, htio bih, meĊutim, znati tko mi iskazuje ovu iz-
nenadnu ĉast.
— Sasvim je pravo, sir! Valja znati s kime pijemo. Zo-
i se Brinklev, Cornel Brinklev, ako vam je po volji. A vi?
— Moje je ime Grosser, Thomas Grosser, ako nemate
la protiv toga. Dakle u vaše zdravlje, Cornel!
On isprazni ĉašu, pri ĉemu su i ostali ispili i vrati je rnelu.
Ovaj se osjećao pobjednikom, gledao ga je sažaljivim ledom
od glave do pete i upita:
Cini mi se da je to njemaĉko ime. Dakle, vi ste neki prokleti
Švaba, zar ne?
Nisam Švaba već German, sire — odgovori Nijemac
uljudno, a da se nije naljutio na tu prostotu. — Vašeg pro-
kletog Švabu treba potražiti na drugoj adresi, kod mene ga
nema. Hvala vam za drink i time smo gotovi!
Potom se brzo okrenu i udalji, a pri tom je preda se tiho
govorio:
— Dakle, uistinu Brinklev! A sad se zove Cornel! Taj
ĉovjek ne snuje ništa dobro. Olvorit ću oĉi.
Brinklev je prvi dio oklade dobio, ali osjetio se pobjed-
nikom baš nije. Poprimio je sasvim drugi izraz; to je nago-
vještavalo, da se Ijuti. Nadao se, da će se Grosser
ustruĉavati i da će dopustiti da ga sa prijetnjama prisile da
pije; poka-zalo se, da je bio pametniji; ponajprije je popio,
a tada otvoreno rekao da je suviše pametan a da se bije s
njim. To je Ijutilo Cornela. Primicao se, pošto su mu ponovo
napu-nili ĉašu, svojoj drugoj žrtvi, Indijancu.
S Grosserom su na brod došla dvojica Indijanaca, stariji i
mlaĊi, koji nije imao više od petnaest godina. Potpuna sliĉ-
nost otkrivala je, da su ta dva Indijanca otac i sin. Bijahu
toliko podjednako odjeveni i naoružani, da se sin ĉinio kao
pomlaĊena slika oĉeva.

5

Odijelo im se sastojalo iz kožnatih na rubovima izrezuc-
kanih legginsa, a na nogama su imali žuto obojene
mokasine. Lovaĉke košulje ili kaputa na njima se nije moglo
vidjeti; umjesto toga zavili su tijelo u neku vrst šarenog
zunija, neku vrst oklopa, koji je bio veoma skup i prelazio
ĉesto svotu od šezdeset dolara. Crna kosa bila im je glatko
unatrag zaĉeš-Ijana i padala je po ramenima kao u žene.
Lica im bijahu puna i okrugla i posjedovahu izraz
izvanrcdne dobrote, koja
je bila pojaĉana time, što su obraze obojili jarkim cmobe-
rom. Puške, koje držahu u rukama, kao da nisu vrijedile niti
pola dolara. Uopće obojica izgledahu sasvim neopasno i to-
liko ĉudnovato, da su, kao što je već reĉeno, izazivali smijeh
u pijanica. Cinilo se, kao da se boje ostalih ljudi, stajali su
skromno po strani i nasloniše se na neki jaki drveni i široki
sanduk. Ondje nisu ni na što polagali pažnju, pa ĉak kad im
se i Cornel približio, nisu ni oĉi podigli kad im je on tvrdo i
oporo uzviknuo:
— Velike li žege danas! Nije li tako, vi crveni momci?
Dobro je nešto popiti danas. Hajde, stari, uzmi, i okvasi
jezik!
Indijanac se uopće ne pomaknu i odgovori lošom engle-
štinom:
Not to drink, ne piti.
što, nećeš? — prasnu crvenobradi. — To je drink, razumiješ
li, drink! Odbijanje ove ĉaše svakom je pravom gentlemanu,
kakav ja jesam, krvava uvreda, samo se nožem može oprati.
Kako se zoveš?
Nintropan-hauey — odgovori upitani mirno i skromno.
Iz kojeg si plemena?
Tonkavva.
Dakle, onim bojažljivim Crvenima pripadaš, koji bježe pred
svakom maĉkom, razumiješ li, boje se svake maĉke, ma bila
to i maĉkica! Za te ni nož nije potreban. Hoćeš li piti?
Ja ne piti vatrenog pića.
To je rekao usprkos grožnji koju je izrekao Cornel; re-kao je
to mirno kao i prije. Cornel mu se polako približi i opali mu
zvuĉnu zaušnicu.
— Eto ti plaće, crvena kukavico! — uzviknu Cornel. —
Drugaĉije neću da se svetim kad ovakva ništica kakav si
ti, stoji poda mnom.
Jedva da je udario kad ruka mlaĊeg Indijanca segnu pod

6

odjeću, zacijelo za oružjem, a pri tom je pogledao lice svoga
oca što će ovaj uĉiniti.
Lice Indijanĉevo sasvim se promijenilo, i nije ga bilo moguće
prepoznati. Kao da je porastao, oĉi mu bljesnuše, a crtama
lica preleti mu nenadana i živa napetost. Ali jed-nako brzo
spusti trepavice, njegovo se tijelo skupi, a lice poprimi
preĊašnji izraz.
No. šta veliš na to? — upita oholo Cornel.
Nitropan-hauey zahvaliti.
Zar ti se zaušnica toliko dopala, da se zahvaljuješ? Pa eto ti
još jedna!
Cornel je ponovo zamahnuo, udario je, meĊutim, jer je
Indijanac kao munja izmaknuo glavu, u sanduk, na koji je
Indijanac bio naslonjen; iz sanduka se izvi glasan, podmu-
kco urlik. Razlijegao se iznutra ponajprije urlik pun re-
žanja i mumljanja, koje je prešlo u strašno urlanje, a sve se
to prometnu u silan lavež, koji je tutnjio kao grmljavina.
Cinilo se, kao da se cijeli brod trese od nenadanog i stra-
šnog glasa.
Cornel odskoĉi nekoliko koraka unazad, od straha mu
ispadne ĉaša iz ruke i poviĉe pun straha:
—f Heavens! što je to! Kakva je to životinja tu u tom
kavezu? Zar je to dozvoljeno? Cavjek bi mogao od straha i
umrijeti.
I ostali su putnici bili puni straha. Samo ĉetvorica nisu ni
trepavicama maknula, bio je crnobradi, koji je sada sjedio
sasvim naprijed na pramcu, zatim onaj orijaš, kojega je
Cornel namislio pozvati na treći drink, i Indijanci. Te ĉe-tiri
osobe zacijelo su posjedovale veliku i uporno izvježbanu
moć svladavanja.
Zavijanje životinje ĉulo se i u kajitama. Mnoge su gos-poĊe
vrišteći izletjele iz svojih kajita.
Ništa to nije, ladies, i mešurs — poviĉe jedan veoma
pristojno odjeveni gospodin, koji je takoĊer bio izišao iz
svoje kajite. — To je panterica, sasvim mala panterica i ni
šta više! Ma sasvim omiljela felis panthera samo ponešto crna
gospodo.
Što? Crna pantera? — Tako je uzviknuo neki mali
ćovjeĉuljak, s naoĉarima na nosu, koji je izgledao kao da je
više ĉuo o crnoj panteri iz zooloških knjiga no što je do-šao
s njom u doticaj. — Crna pantera je najopasnija živo-tinja
izmeĊu svih ostalih! Ona je veća i od lava, a i od tigra. Ona
ubija iz same krvoloĉnosti, a ne što bi bila gla-dna. Koliko

7

je stara?
Samo tri godine, sire, nije starija.
Zar samo? I vi to zovete samo? Ta to je sasvim iz-rasla
životinja. Bože moj! I takvu životinju donose na brod! Tko će
za to odgovarati?
Ja, gospodine, ja — odvrati elegantni stranac, koji se pri
tom klanjao gospoĊama i gospodi.
Dozvolite mi, moja gospodo, da vam se predstavim: ja sam
znameniti vlasnik menažerije, Jonathan Bovler, i nema
tome dugo kako se sa mojom družinom nalazim u Van
Burenu. Ova je crna panterica stigla iz New Orleansa, i ja
sam se s mojim krotiteljem otputio da je dopremimo. Ka-
petan ovog krasnog broda dopustio mi je, da je, dobro za-
tvorenu dovedem na brod. Postavio mi je uvjet, da put-nici
po mogućnosti ne treba da znaju u kakvom sve dru-štvu
putuju. Hranio sam je zbog toga samo noću i bogu hvala,
pojede cijelo tele; spava danju, jer tako sita jedva da se
može i pomaknuti. Razumljivo je, gospodo, kad se po
njenom sanduku lupa, da se i ona probudila, a kao znak da
je budna pustila je nešto svoga glasa. Nadam se, poštovane
gospoĊe i gospodo, da vam prisustvo pantere neće biti
velika neudobnost, jer ona, kako ste dosad vidjeli, nije
prouzrokovala nikakva štropota.
Što? — odgovori onaj s naoĉarima, kojemu je po-drhtavao
glas. — Ni najmanji štropot ne prouzrokuje! Neka nam ne
bude neugodno! Do vraga, valja doista priznati, da dosad
ovakva što nisam doživio! Ja, pa da zajedno boravim s
panterom na istom brodu? Radije ću se objesiti, nego da na
to pristanem! Ili panteru odstranite ili ja idem! Bacite je u
vodu! Ili, prenesite kavez na obalu!
Ali, gospodo, nikakve opasnosti nema — uvjeravao je
vlasnik menažerije. — Pogledajte samo taj jaki kavez i...
Ah još i drveni sanduk! — Prekinu ga ĉovjeĉuljak. — Pa ja
bih ga slomio, a kako ne bi ova crna pantera.
Ali, molim vas, dopustite da dovršim — poviĉe vlas-nik
menažerije. — U sanduk je ugraĊena željezna krletka, koju
ni deset lavova ni pantera ne bi moglo rastrgati.
Je li to istina? Pokažite nam tu ograĊenu krletku, ja treba
prije svega da se osvjedoĉim.
— Pokažite krletku! Pokažite krletku! — povika desetak,
dvadesetak glasova.
Vlasnik menažerije bio je Yankee i ugrabio je zgodnu
priliku, da ovu sveopću želju putnika iskoristi.

8

— Veoma rado, veoma rado — odgovori on — ali, ladies
i gentlemen, imajte na umu da krletku nije moguće vidjeti,
a da ne ugledate i crnu panteru. A to opet meni nije
moguće
bez vaše protuusluge. Da bude ĉar ove rijetke predstave
potpun, ja ću životinju hraniti pred vama, a vi zauzmite
mjesta kako tko bude htio. Raĉunat ću tri mjesta: prvo
mjesto jedan dolar, drugo pola dolara, a treće ĉetvrtinu do-
lara. Ali, kako se ovdje na brodu nalaze samo odliĉna go-
spoda, držim da drugo i treće mjesto uopće ne dolaze u
obzir. Ili je meĊu nama ipak netko tko želi da plati pola ili
ĉak ĉetvrtinu dolara?
Naravno, na to pitanje nije nitko odgovorio.
— Dakle, samo prva mjesta! Molim gospoĊe i gospodo,
molim dolar po osobi.
On uze šešir i obilažaše putnike dok je njegov krotitelj,
kojega je bio pozvao, pripremao sve što je bilo potrebno za
ovu predstavu.
Putnici su većinom bili Yankeeji, a kao takvi, bijahu veoma
zadovoljni, što se ova neugodna stvar prometnula u
predstavu. Iako su prije nekoliko trenutaka bili zato, da se
ta opasna životinja ukloni s broda, sad bijahu svi zado-
voljni, da će im ta predstava makar malo prekinuti mono-
toniju puta. ĉak i omaleni nauĉenjak s naoĉarima prebolio
je svoj strah i gledao je predstavu s velikom napetošću.
— Ĉujte me — reĉe Cornel drugovima — jednu sam
okladu već dobio, a jednu izgubio, onu kad nije crveni
ugursuz htio piti. Sad smo podjednaki. Hajde da treću
okladu ne uĉinimo na tri ĉaše rakije već za ulaznicu po
dolar, koju moramo platiti. Jeste li sporazumni?
Razumljivo je, njegovi drugovi pristadoše na taj pri-jeĊlog,
jer taj golemi ĉovjek nije izgledao tako, da bi mu se moglo
nešto odbiti.
— Dobro — reĉe Cornel; alkohol mu je ulijevao samo-
svijest. — Pazite dobro kako će onaj tamo golijat rado i
brzo piti sa mnom.
Napunili su mu ĉašu i on se poĉeo približavati odabra-nom
ĉovjeku. Tijelo ovog ĉovjeka bilo je upravo orijaške graĊe.
Od onog golemog crnobradog, koji se nazvao Gros-ser, bio
je još viši i još širi. Moglo mu je biti oko ĉetrdeset godina.
Lice mu je bilo obrijano, opaljeno suncem, crte Iica upravo
muške ljepote, a imao je u sebi neku odvažnu crtu; njegove

9

modre oĉi sjale su nekako naroĉito, posjedovao je neopisiv
pogled, pogled, koji imaju Ijudi, što dugo žive u ravnicama,
gdje je horizont uvijek širok a nastavaju ga
ljudi s jezera, pustinja i prerija. Nosio je lij"epo odijelo,
oružja nije bilo vidjeti. Kraj njega je stajao kapetan, koji je
bio sišao sa svoga mosta da i sam prisustvuje predstavi s
panterom.
Uto j'e i Cornel stigao k nj'ima, raskoraĉio se pred svo-jom
trećom žrtvom i rekao:
— Sire, ja vas molim za jedan drink. Nadam se, da mi
vi kao pravi gentleman nećete to uskratiti, a da mi ne ka-
žete vaše ime.
Nagovoreni ga pogleda iznenaĊenim pogledom, zatim se
okrenu te nastavi razgovor s kapetanom.
Pooh! — uzviknu Cornel. — Zar ste gluhi, ili nećete da me
ĉujete? Ovo posljednje ne bih vam savjetovao, jer ako mi
netko odbije drink, ja ne znam za šalu. Savjetovao bih vam
da uzmete Indijanca sebi za primj'er.
Vi ste, kapetane, ĉuli šta mi je rekao ovaj momak?
Yes, sire, svaku rijeĉ — potvrdi upitani.
Well, vi budite moj svjedok, da ga nisam izazvao.
Šta? — dreknu Cornel. — Vi mene nazivljete mom-kom? A i
drink ne primate? Hoćete li da se i vama desi kao i lndijancu,
jer ja ...
Nije dospio da izreĉe što je naumio, jer mu u tom ĉasu puĉe
po licu tako jaka zaušnica, koj'u mu je prilijepio ori-jaš, da
je posrnuo, skotrljao se preko poda i prevmuo u padu. Tu je
odležao trenutak kao izvan sebe, zatim je brzo skoĉio,
uhvatio se za nož i spremljenim udarcem potrĉao na
orijaša.
Ovaj je pak obje ruke zaturio u džepove hlaĉa i stajao tako
udobno kao da mu ne prijeti ni najmanja opasnost i kao da
s Cornelom ništa nije imao. Cornel uzvikne:
— Pseto, zar meni zaušnicu? Znaš li da će te to staj'ati
tvoje vlastite krvi!
Kapetan se htjede umiješati u tuĉu, ali ga od toga od-vrati
orijaš jednim energiĉnim pokretom glave, a kad Cor-nel
stiže na blizinu od dva koraka, podigne desnu nogu i lupi
ga tolikom snagom u trbuh, da je ovaj ponovo pao na
zemlju i otkotrljao se.
— No sad ti je dosta, ili... — poviknuo je orij'aš pri-
j'eteći.
MeĊutim, Cornel se ponovo podigao, spustio je nož u pojas

10

i sav pjeneći se od bijesa potegao revolver da ga
uperi na orijaša. Orijaš munjevito izvuĉe desnu ruku
iz džepa, u kojoj je već držao prikriven revolver, te zagrmi:
Dolje s pištoljem! — i uperi oružje na Cornela. — Jedan,
dva, tri, i tanak, ali oštar zvuk zamnije, Cornel za-jauka, a
iz ruke mu ispadne oružje.
Tako, momĉe! — reĉe orijaš. — Tako skoro nećeš dijeliti
zaušnice onima, koje je stid da piju iz one ĉaše u koju si ti
umoĉio svoju njušku. Ako te još zanima tko sam...
Neka ti je prokleto tvoje ime — jauknuo je Cornel. — Ne
zanima me! Ali dobit ću ja tebe u svoje ruke! Napri-jed, na
njega, mladići, go on!
Sad se pokazalo, da su ti ljudi doista jedna pljaĉkaška
banda, jer su svi ustali za jednoga. Trgnuše noževe iza pasa
i navališe svi na orijaša. Ovaj je pak izbacio jednu nogu
naprijed, digne ruke i poviĉe:
— Hajde da vidimo toga koji je voljan da se zakvaĉi sa
Old Firehandom!
Zvuk toga imena uĉinio je veliki utisak. Cornel, koji je k|$
lijevom rukom pograbio nož, prepadne se i poviĉe:
— Old Firehand! Ta do vraga tko bi pomislio! Zašto
mi to prije niste rekli?
— Zar od vaše neobuzdanosti mora ĉovj'eka ime da
štiti? Nosite se odavde, zavucite se u kut i ne dolazite mi
više pred oĉi, jer ću vas inaĉe sve smrviti.
— Well, razgovarat ćemo poslije.
Cornel se okrenuo i otišao sa svoj'om krvavom rukom, a
njega su slijedili njegovi drugovi kao izgubljeni psi. Sjeli su
postrance, zavezaše svome voĊi ruku i razgovarahu tiho
izmeĊu sebe i pokatkad pogledahu znamenitog lovca puni
prijetnji, a ipak' svjesni koliko su u strahu.
To znamenito ime nije samo na njih djelovalo. MeĊu
putnicima zacijelo nije bilo ĉovjeka kome ne bi bilo po-
znato to znamenito ime, kojega je nosilac sav svoj život
proživio u raznim opasnim pothvatima i pustolovinama.
Kapetan broda pružio mu ruku s toliko ljubeznosti kako to
samo Yankee zna. Rekao mu je:
— Ali, sire, zašto mi niste rekli tko ste? Dao bih vam
svoju kabinu. Bože moj, za Dogfish je velika ĉast. što su
vaše noge stupile na nj. Zašto ste se nazvali drugaĉije?
Rekao sam vam svoje pravo ime. Old Firehandom zovu me
zapadnjaci jer zrno moje puške, koju moja ruka drži, sve

11

uništava.
Cuo sam da nikad ne promašite cilj.
Pshaw! Svaki dobar zapadnjak može i zna sve što i ja znam.
Ali eto vidjeli ste kakvu prednost ima poznati ratnik. Da
nisam toliko slavan, bilo bi i do bitke došlo,
Ali vi biste njihovoj nadmoći podlegli?
Mislite li? — upita Old Firehand, a uz to se blago
osmjehnu. — Tako dugo dok bi se oni borili noževima ne bi
mi bilo vruće. Držao bih se zasigurno toliko vremena dok bi
vaši ljudi stigli u pomoć.

Naša vam pomoć ne bi nedostajala. Ali što da ura-dim s tim
lopovima? Na brodu sam i gospodar i sudac. Da ih bacim u
lance?
Ne.
Da ih izbacim na obalu?
Ni to ne! Ja držim da vam to nije želja, da posljednji put
putujete svojim brodom?
Bome i ne mislim o tome. Pun sam nade, da još dosta
godina plovim amo-tamo po svojem starom Arkansasu.
— E, onda valja da se ĉuvate osvete ovih ljudi! Oni
mogu da vas bilo gdje na obali uJove, potuku se s vama, što
vas zacijelo ne bi stajalo samo broda već i života.
Uto Old Firehand ugleda crnobradoga, koji mu je prišao
giedajući željno u Old Firehanda. Ovaj mu se nagne i upita:
Htjeli biste govoriti sa mnom, sire. Možda bih vam mogao
uĉiniti kakvu uslugu?
Doista, vrlo veliku uslugu — odgovori Grosser. Do-zvolite...
mi da vam stisnem ruku, sire. Eto, to je sve što bih vas
molio. A poslije toga ću se vratiti zadovoljan i neću vas više
napastovati. Tog ću se ĉasa cijelog svog života sje-
ćati s veseljem.
Otvoren pogled ovog ĉovjeka i ton kojim je izgovorio ove
rijeĉi, kazivao je jasno, da su mu potekle iz srca. Old
Firehand mu pruži ruku i upita ga:
Dokle ćete ovim brodom?
Ovim brodom? Samo do Fort Gibsona. A zatim ću dalje
ĉamcem. Bojim se, da vi kao neustrašiv lovac ne po-mislite
za me da sam kukavica što sam bio pristao da pijem drink sa
onim takozvanim Cornelom.

O ne! Mogu da vas samo pohvalim što ste bili toliko
prisebni. Naravno, kad je udario Indijanca, odluĉio sam da

12

ga neĉemu poduĉim.
Nadajmo se, da mu je to dobra poduka. A ako ste mu
smrskali prst na desnoj ruci, onda od njega kao
zapadnjaka nema ništa. A o Indijancu zapravo ne znam šta
da mislim. Ponio se doista kao kukavica, a ipak, kad je ono
zaurlikala pantera, ni trenuo nije trepavicom. To mi se ne
slaže.
No ja ću vam razjasniti stvar, a to mi nece biti teško.
Dakle, vi Indijance poznate? ĉuo sam im imena, kad su ih
izgovorili. To su rijeĉi zbog kojih bi mi se mogao jezik
prelomiti. Ne mogu ih zapamtiti.
Indijanac se poslužio materinjim jezikom, da Cornel ne
opazi s kim ima posla. Njegovo je ime Nintropan-hauey, a
sin mu se zove Nintropan-homoš; to znaĉi Veliki medvjed i
Mali medvjed.
Zar je to moguće? Ta o toj dvojici, sasvim razumljivo,
slušao sam već ĉešće. Tonkavvi su miroljubivi, samo još ta
dvojica potucaju se gorjem i prerijama i samo su njih dvo-
jica nastavili da ratuju kao i njihovi stari.
Da, to su dva ĉestita ĉovjeka. Zar niste opazili kako je sin
pograbio za nož ispod plašta ili tomahawk? Ali kad je
opazio mirno lice svoga oca, svladao se, i nije se htio
odmah osvećivati. Ja vam velim, kod ovih je Indijanaca
dostatan samo jedan pogled gdje je kod nas bijelaca
potreban cijeli govor. Od onog ĉasa kad je Cornel udario
Indijanca, smrt mu je sigurna. Oba Medvjeda neće ga
pustiti iz vida tako dugo dok ga ne izbrišu sa lica zemljina.
Ali ĉini mi se, da ste rekli vaše ime, nije li ono njemaĉko.
Znaĉi zemljaci smo.
Kako sire, zar ste i vi Nijemac? — upita Grosser,
Jest. Pravim se imenom zovem Winter. Još ću dobar komad
puta biti na ovom brodu, pa eto prilike da razgova-ramo.
Zacijelo se kratko vrijeme na Zapadu?
Pah — reĉe bradati smiješeći se. — Ipak sam nešto dulje
ovdje no što mislite. Zovem se Thomas Grosser. Prezi-mena
ovdje odbacuju. Od Thomasa su uĉinili Tom, a jer mi je
brada ovoliko gusta i crna, zovu me Crni Tom.
Šta? Kako — zaviĉe Old Firehand. — Zar ste vi onaj
mameniti Crni Tom?

Zovem se Tom, a da li sam znamenit, u to sumnjam.
Ali, sire, samo da Cornel ne ĉuje moje ime, jer će me pre-
poznati.
Sigurno ste s njim imali posla?

13

Jesam ponešto. Priĉat ću vam već o tome. Vi ga ne
znate?
— Ja ga, evo, danas prvi put vidim, no ostane li dulje na
brodu, pripazit ću mu malo bolje na prste. A želja mi je da
i vas bolje upoznam, vi ste ĉovjek koji mi odgovara, ako ni-
ste obećali da ćete doći onamo kao što ste naumili, ja bih
vas veoma trebao.
Tom se zamisli, pa reĉe:
— Ĉast da vas pratim vrednija je od svega. Bio sam ugo-
vorio neki savez sa drugim rafterima; ĉak su me i za voĊu
izabrali; ali ako mi dopustite da budem ĉasak slobodan, ja-
vit ću im neka ne raĉunaju na mene. Ali, pogledajte, ĉini mi
se da će upravo poĉeti predstava.
Vlasnik menažerije tako je razmjestio razne sanduke i
pakete, da je od njih napravio sjedala za gledaoce i kad je s
time bio gotov, sveĉanim je rijeĉima pozvao publiku neka
zauzme mjesta. Tako se i zbilo. Brodsko je osoblje tako-der
smjelo prisustvovati predstavi ukoliko nije bilo u službi.
Cornel sa svojim ljudima nije prisustvovao predstavi, jer
nije imao volje da se veseli.
Oba Indijanca nitko nije ni pitao hoće li se pridružiti
gledanju. Vlasnik se menažerije na njih nije ni osvrtao. šta
će mu ta dva ĉovjeka, kad su ova gospoda platila svaki po
cio dolar. Oba Indijanca kao da nisu marila ni za panteru
ni za gledaoce, ali ipak njihovu oštrom oku nijedna sitnica
nije
ostala nezapažena.
Gledaoci su se već bili mirno smjestili ispred zatvorena
kaveza. Većina ih nije mogla sebi ni predstaviti kako
zapravo izgleda crna pantera. Sve zvijeri iz Novoga svijeta,
koje se ubrajaju u rod maĉaka, znatno su slabije, manje i
bezopas-nije od onih iz Staroga svijeta. Jaguara primjerice,
a njega zovu ameriĉkim tigrom, lako je uhvatiti lasom i vući
ga tako za sobom. S bengalskim tigrom takvu stvar nije
moguće uraditi. Ameriĉki lav, puma, sam bježi od ljudi, pa
makar bio i gladan. Tako su svi gledaoci zamišljali, da će
vidjeti neku pola metra dugu ne odviše strašnu zvjerku.
Kad se zavjesa digla s prednje strane kaveza, svi su ostali
zapanjeni
kad su ugledali panteru. Sve od New Orleansa pantera je
bila u potpunoj tami; noću su je i hranili. Sad je prvi put
"*~;dala svjetlo dana i to joj je zasjenilo nenavikle oĉi. Brzo
aklopila oĉi i ostala i dalje ležati široko ispružena. Malo-

14

lalo pogledavala je ispod oka i odjednom spazila kako
red njom sjede Ijudi. Zaĉas se podigla i zaurlikala toliko
ažno, da je većina gledalaca od straha skoĉila i htjela
objeći.
Doista, bila je to lijepo razvijena zvijer, metar visoka, a
vaput toliko dugaĉka; prednjim se šapama uhvatila za re-
etke kaveza tako silno, da ga je iz temelja zaljuljala, a pri
om je otvorila snažno zubalo.
— GospoĊe i gospodo — povikao je vlasnik menažerije,
poĉeo tumaĉiti kako je crna pantera podrijetlom sa otoka
unda. Prava crna pantera vrlo je rijetka i živi u Sjevernoj
frici, na granicama Sahare. Vrlo je jaka i mnogo opasnija d
lava, a kadra je da odnese i odraslo govedo u raljama. to
može da uradi zubima to ćete odmah vidjeti, jer, evo,
ranjenje poĉinje.
Krotitelj je donio polovicu ovce i pokazao je panteri. 'ad je
ugledala meso, skoĉila je kao luda. Skakala je, urlala
mumljala tako jako, da su se gledaoci od straha još više
dmaknuli od kaveza.
Neki crnac, koji je bio zaposlen na stroju broda, nije ogao
svladati svoje znatiželje, nego se prikrao, da bar ne-o vidi.
Kapetan ga je opazio i zapovjedio mu, neka se od-ah vrati
na posao. Kako ovaj ne htjede odmah poslušati, apetan uze
uže i udari ga njime. Krivac se brzo odmaĉe, ali ipak ostao
kraj malog otvora, vireći iz mašinskih prosto-ja, pri tom se
iskesio na kapetana i desnicom mu prijetio, u prijetnju nije
nitk'o primijetio, ali Cornel to opazi i reĉe ojim drugovima:
ĉini se da ovaj crnac nije odan kapetanu. Kako bi lo, da ga
potplatimo. Nekoliko dolara i mislim da bi crnac nas uĉinio
ĉudesa.
Krotitelj je upravo ubacio meso u kavez i promatrao
pitljivim pogledom gledaoce, a onda zašaputao svome go-
odaru nekoliko rijeĉi. Ovaj je zamišljeno zakimao glavom k
mu krotitelj opet nešto ne šapne, a vlasnik se menaže-
naposljetku okrene gledaocima:
— GospoĊe i gospodo, kažem vam, neobiĉno ste sretni.
Ukroćenu crnu panteru nitko još nije vidio, a ponajmanje u
ovim zemljama. Za vrijeme tronedjeljnog našeg boravka u
New Orleansu moj se krotitelj bavio ovom panterom i evo
kaže da bi joj smio ući u kavez i kraj' nje sjesti, ako mu vi
dadete primjerenu nagradu.
Za to se vrijeme pantera bacila na meso, kosti rskahu pod
njenim zubima kao ljuska. Cinilo se, da je zabavljena samo

15

svojim jelom, i krotitelju ne bi baš prijetila velika opasnost
kad bi ušao u kavez.
Nitko drugi, već upravo onaj plašljivi nauĉenjak povika
u sav glas:
Pa to bi bilo prekrasno, gospodine! Za to bi vrijedilo nešto i
potrošiti. Koliko traži taj vaš krotitelj ?
Sto dolara! Opasnost je još priliĉno velika, jer i on
sam nije baš siguran.
— Tako! Vjerujte mi, ja nisam toliko bogat. Ali ostalima
ću rado pridodati pet dolara. Tko želi još da plati?
Mnogi su dali i tako se sabra tražena svota. Predstava će,
dakle, biti u potpunosti odigrana. I sam kapetan u svom
uzbuĊenju i zanimanju ĉak se i okladio.
Sire — opominjao ga je Old Firehand — ne grije-šite! Ja vas
molim, da zaprijeĉite ovu ludost! Upravo zbog toga, što ni
sam krotitelj nije siguran u zvijer, upravo zbog toga molim
da to sprijeĉiti i zabranite.
Zabraniti to? — smijao se kapetan. — Pshaw! Kroti-telju ja
nisam ni otac ni majka! U ovoj blaženoj zemlji sva-kom je
pojedincu slobodno, da svoju kožu iznese na pazar kako ga
je volja. Pojede li ga pantera, ta će stvar biti nj'e-gova i
panterina, ali ne i moja. Dakle, moj gentlemane, ka-žem
vam, taj ĉovjek neće iznijeti svoju kožu tako cijelu s kakvom
je ušao u kavez i na to stavljam stotinu dolara! Tko prima
okladu? Krotitelju dajem posebno procenat od
oklade.
Primjer je upravo elektrizirao. Padale su velike sume, tako
da bi krotitelj, iznese li živu glavu, imao primiti ne stotinu
nego preko tri stotine dolara.
U okladi nije bilo reĉeno smije li krotitelj nositi oružje ili ne.
Sa sobom je ponio biĉ, na ĉijem je kraju bila pri-ĉvršćena
kugla s eksplozivom. Napadne li ga zvij'er, dostatan bi bio
jak udarac ovim biĉem i zvijer bi bila mrtva.
Takvom biĉu ja ništa ne vjerujem — reĉe Old Fire-
hand Crnom Tomu. — Jedna zapaljena zublja bila bi sigur-
nija, j'er njome bi se zvijer zaplašila, a ne usmrtila. Pohvalit
ću ga, ali istom onda kad uspije.
Krotitelj se sada okrenuo spram publike, održao je kra-tak
govor i uputio se prema kavezu. Odstranio je teški zapo-
nac i podigao usku rešetku, koja je saĉinjavala sa strane
pet stopa visoka vrata.
Da bi mogao ući valjalo mu se prignuti. Zbog toga je morao
objema rukama ĉuvati vrata da se uvuĉe u kavez, a zatim

16

da ih za sobom zatvori, stoga je biĉ sa eksplozivom stavio
meĊu zube i prema tome bio kratko vrijeme bez obrane. On
je već nekoliko puta bio u kavezu divlje zvijeri, ali ipak pod
drugim okolnostima. Tada zvijer nije bila tako dugo držana
u mraku kao sada, u blizini nije bilo tako mno-go ljudi, a ni
strojevi nisu lupali, nije bilo dima ni škripanj'a toĉkova, sve
to nije razdraživalo životinju.
Sve to ni vlasnik' menažerije, a ni krotitelj nisu dovoljno
promislili i ubrzo su se pokazale posljedice.
Kad je pantera zaĉula škripu preĉaka, okrenula se. Istog je
trenutka krotitelj turio glavu u kavez. životinja se hitro i
domišljato pokrene i kao munja zgrabi krotiteljevu glavu,
iz ĉijih usta ispade biĉ, i raljama je zdrobi u istom ĉasu.
Opisati vrisak, koji se u tom ĉasu razlijegao pred kave-zom,
nemoguće je. Sve je skoĉilo na noge i nagnulo da bježi
prestravljeno. Samo tri ĉovjeka ostadoše mirni: vlasnik me-
nažerije, Old Firehand i Crni Tom. Vlasnik menažerije po-
ktišao je zatvoriti vrata na kavezu, ali to nije bilo moguće
jer je krotitelj'ev leš ležao u vratima. U brzini j'e htio da
lešinu za noge izvuĉe napolje ...
— Za ime božje ne radite toga! — doviknuo mu je Old
Firehand. — Pantera će poći za tijelom. Turnite tijelo
unutra onako je mrtvo. Vrata će se tada sama zatvoriti.
Pantera je mirno ležala kraj tijela bez glave. Oĉi su joj
iskrile, gledala je svoga gospodara, a ralje joj bijahu pune
razmrskanih kostij'u i krvi.
Cinilo se, da je prozrela namisao svoga gospodara, zaur-
lala je Ijuto i pokroĉila na lešinu koju je prignj'eĉila teži-
nom svoga tijela. Glava joj je bila nekoliko centimetara
uda-Jjena od vrata kaveza.
— Bježite svi, bježite! Eto je, izlazi! — povikao je Old
Iirehand. — Tom! Dajte vašu pušku, vašu pušku hoću! Re-
volverom bi ĉovjek samo povećao nesreću.
Od trenutk'a, kad se krotitelj uvukao u kavez, pa do ovog
sada ĉasa, nije prošlo ni par sekundi.
Cijeli krov od laĊe bio je jedan kaos ljudi koji su bje-žali i
vriskali. Vrata kabina i donjeg dijela broda bila su
zatisnuta navalom ljudi. Skrivali su se iza sanduka i
posuda, penjali se na njih, jer se nigdje nisu osjećali
dovoljno si-
gurnima.
Kapetan je bježao prema svom mostu i u brzini preska-kao

17

po ĉetiri stepenice. Old Firehand ga je slijedio. Vlasnik
menažerije pobjegao je iza stražnje strane kaveza. Crni je
Tom posegnuo za svojom puškom, no opazi da je na kun-
daku privezana sjekira. U tom momentu, dakle, pušk'a nije
bila od koristi. Istrgnuo je starijem Indijancu pušku iz ruke.
— Dopusti mi — povikao je — ja svakako gaĊam bolje
od tebe.
Okrenuo se prema kavezu. Pantera je već bila izašla iz
kaveza, digla je uvis glavu i urlikala. Crni Tom pritisnu i
opali. Pucanj je odjeknuo, ali nije pogodio cilja. Sada je
trgnuo i mladom Indijancu pušku iz ruke i naperio, pucanj
je odjeknuo, ali s istim uspjehom kao i onaj prvi.
— Slabo gaĊati, ne poznati pušku! — reĉe stari Indija-
nac tako mirno, kao da mu ne prijeti nikakva opasnost, već
kao da sjedi u svojoj kolibi pri peĉenju.
Tom nije ĉuo ove rijeĉi, odbaci pušku i pohita do pušaka
Cornelovih ljudi. Ovi gentlemeni nisu imali nimalo volje, da
se uhvate ukoštac s panterom, nego su se polako odšuljali
jedan za drugim.
Tog ĉasa odjeknuo je u blizini zapovjedniĉkog mosta vri-sak
pun grozote. Neka se gospoĊa htjela skloniti ovamo.
Pantera ju je primijetila, skupila se i s dva skoka zagrabila
k njoj. Žena je bila još dolje, a Old Firehand iznad nje pet
do šest stepenica. U trenutku se sagnuo, svojim je ĉvrstim
rukama podigao preko sebe i bacio prema kapetanu koji je
doĉekao na svoje ruke. Sve se to zbilo u dva trenutka i već je
pantera bila na mostu. Ispružila je obje šape na stepenice i
već je bila skupila tijelo da skoĉi na Old Firehanda, ali ovaj
je snažnim udarcem noge udari po njušci i ispali joj dva
metka iz revolvera prema glavi.
Ovakva odbrana bila je upravo smij'ešna. Udarcem noge
i s dva metka iz revolvera ne može se uplašiti crna pantera,
ali Old Firehand nij"e imo ništa bolje ĉime bi se branio.
Bio je uvjeren, da će ga sada zvijer spopasti, ali, zaĉudo, to
se ne dogodi, j'er pantera j'e polako okrenula glavu u
stranu
kao da se dosjećala neĉem boljem. Da li su tome bile uzrok
revolverske kugle ispaljene iz tolike blizine, a koje su joj
na lubanji tek ogrebale kožu, ili je udarac koji ju j'e pogo-
dio posred osjetljiva nosa bio odviše j'ak i bolan, tek jedno
je sigurno: ona više nije pazila na Old Firehanda, nego je
gledala na prednju stranu krova, gdje j'e upravo stajala
tri-

18

naestogodišnj'a djevoj'ĉica, nepomiĉna, skamenjena
strahom,
pruženih ruku prema zapovj'edniĉkom mostu. Bila je kćerka
one gospoĊe, koj'u j'e Old Firehand spasio. Dijete j'e, bježeći
ispred pantere, primijetilo svoj'u majku u opasnosti i od
toga
eoĉekivanog prizora bilo je skamenjeno. Njena svijetla, na-
aleko blješteća odjeća, zapne panteri za oko. Ona siĊe sa
tepenica, hitro se okrene i velikim skokovima poĊe prema
jevojĉici.
— Moje dijete! Moje dijete! — zapomagala je majka,
li nitko j'oj nij'e mogao pomoći. Zar nitko! Ipak, bio je tu
dan ĉovjek, zapravo jedini, koji bi mogao imati toliko od-
ažnosti i toliko prisutnosti duha, a za nj bi to ĉovjek naj-
anje vjerovao. Bio je to mladi Indijanac.
Staj'ao j'e s ocem j'edva deset koraka udaljen od djevoj-ice.
Kad je spazio kakva opasnost prij'eti maloj djevojĉici,
i su mu sijevnule. Okrenuo se, nalijevo i nadesno, kao da
aži izlaza, zbacio je s ramena ogrtaĉ i povikao ocu tokaw-
kim jezikom.
— Tiakaitat; šai šavana — ostani; plivat ću!
S dva skoka priskoĉio je k djevojĉici, uhvatio je za pojas d
haljine, pohitao s njom prema prsobranu i popeo se na nj.
'u j'e na momenat zastao i ogledao se. Pantera je već bila u
lizini i skoĉila. U tom trenutku mali Indijanac skoĉio je
djevojĉicom u vodu i to ukoso, da se ne naĊe s panterom a
istom mjestu u vodi. Voda j'e prelila njega i njegov teret.
tera, skoĉivši na njega, promaši i padne u vodu.
— Stop! Stop! — komandovao j'e kapetan, koji nije ostao
prisutnosti duha.
Strojar pusti protuparu, brod zacvrĉi i stade, dok su mu
toĉkovi hvatali samo onoliko vode koliko je bilo potreb-no
da ga voda ne poĉne nositi.
Za putnike je minula opasnost i svi su pohitali prema
prsobranu. Majka djevojĉice pala je u nesvijest, a otac je
vikao upravo natĉovjeĉnim glasom:
— Tisuću dolara nagrade tko spasi moju kćer, dvije
tisuće, tri tisuće, pet tisuća!
Slušao ga nije nitko, svi su se nagnuli nad vodu i gledali je.
Pantera je kao izvrsni plivaĉ s ispruženim pandžama paž-
ljivo gledala ne bi li našla plijen, ali uzalud.
— Zacijelo su, nošeni vodom, zapali u toĉkove — kukao

19

je otac, koji je s obje ruke ĉupao kosu s glave.
Ali se uto zaĉuo glas starog Indijanca s druge strane broda:
— Pametan biti Nintropan-homoš. Plivati ispod broda,
pantera ga ne vidjeti. Evo ga.
Svi su pohrlili prema prednjoj strani broda, a kapetan je
zapovjedio da bace užeta. Tu odmah uza stranu broda
plivao je, polako poleĊice, a da ne bude odbaĉen. Mladi me-
dvjed, koji je onesviještenu djevojĉicu položio poprijeko pre-
ko sebe, brzo je uhvatio užeta; jedno je omotao djevojĉici
ispod pazuha, a sam se omotao s drugim i tako stiže na
brod.
Doĉekalo ga je veliko oduševljenje. Ali on je ponosno otišao
s palube, a da nije progovorio ni jedne rijeĉi. Ali kad je
došao do Cornela, koji je sa svojih dvadesetak ljudi stajao
meĊu gledaocima, stao je pred njega i rek'ao toliko glasno,
da su ga svi mogli ĉuti:
— No, boji li se Tonkawa male šugave maĉke? Cornel je
sa svojih dvadeset junaka pobjegao, ali Tonkawa je na sebe
svratio pozornost nemani da spasi djevojĉicu i putnike.
Uskoro će Cornel još više ĉuti o Tonkawi.
Spasenu su djevojĉicu odnijeli u kabinu. U tom trenutku
kormilar se ispružio ruku prema kljunu laĊe i povikao:
— Gledajte panteru! Gledajte splav!
Sad su opet svi potrĉali prema pokazanoj strani i tu
ugledali novu ne manje napetu predstavu.
Prije nisu ni opazili malenu splav, naĉinjenu iz šipražja i
trske, na kojoj su sjedile dvije osobe i s desne obale htjele
da stignu na brod. Ova su dvojica veslala slabim veslima
na-
pravljenim iz granja. Jedan od te dvojice bio je neki djeĉak,
dok je drugo stvorenje bila nekakva ĉudnovata odjevena
žena. Na glavi je nosila kapu, koja je nalikovala starim ka-
cigama. Ispod kape sjalo je punahno i rumeno lice s malim
ĉima. Ostali dio tijela bio je odjeven u neku široku vreću ili
ešto tome nalik, jer kroj te odjeće nije bilo moguće odgo-
etnuti budući da je osoba sjedila.
Crni Tom je stajao pored Old Firehanda i zapitao ga:
Poznajete li ovu ženu?
Zar je ona toliko znamenita, da bih je morao po-navati?
— Svakako! To i nije žena, već muškarac, prerijski lovac
i avanturista. No eto i pantere. Sad ćete vidjeti što može
ova

20

žena uĉiniti.
— Ej, Tetka Droll, pazite! Hoće da vas pojede!
Splav je bila jedva pedesetak' koraka udaljena od broda.
Pantera je neprestance plivala tražeći svoj plijen. Tad opazi
splav i pohita k njoj. Ta tobožnja žena na splavi najzad
pogleda prema palubi i prepozna onog koji ju je dozivao pa
poviĉe kreštavim glasom:
Good luck, to ste vi Tome! Veoma se radujem što vas vidim,
ako je potrebno. Kakva je to zvjerka?
Crna pantera koja je skoĉila s broda! Bježite odatle! Brzo!

Oho! Tetka Droll ne bježi ni pred kime, pa ni pred anterom,
bila ona crna, modra ili zelena. Smijem li je ubiti?
Razumije se da smijete! Ali nećete je moći dotući! z
menažerije je, to je najopasnija zvjerka na svijetu. Bje-'te
na protivnu ... stranu broda!
Luckasto biće kao da se smijalo panteri. Velikom je vje-
tinom upravljalo sa splavi slabim i lomnim veslima te je
mjelo izbjegavalo životinju. Svojim je kreštavim glasom to
biće povikalo:
Uredit ću ja nju već, stari moj Tome! Kamo da gaĊam!
U oĉi! — odgovori Old Firehand.
Well! Pustit ćemo ovog vodenog štakora, da nam se pfibliži.
Pritegnuo je vesla i uzeo pušku koja je stajala kraj
njega. Splav i pantera približavali su se brzo jedno
drugome.
vijer je gledala ukoĉenim i široko rastvorenim oĉima svog
protivnika, koji podigne pušku i dvaput opali. Spustivši
pušku prihvati vesla, vrati splav, a sve se to dogodi u dva
tre-nutka. Pantere je nestalo. Njenu smrtnu borbu i mjesto
gdje je potonula pokazivao je jedan mali vir, a tada ju je
opet izbacila voda prema površini. Tu je ostala naĉas ispru-
žena i bez života dok je opet voda nije povukla na dno.
Ah, bio je to upravo majstorski pogodak — povikao je Tom
s palube, a ostali putnici veselo potvrdiše njegove rijeĉi,
samo je vlasnik menažerije ostao miran jer je oplaki-vao
krotitelja i skupu panteru.
Bila su to dva metka — reĉe Tetka Droll. — U svako oko po
jedan. Kamo će ovaj brod, ako je potrebno?
Dokle god se naĊe dosta vode! — odgovori kapetan.
Mi bismo na brod i stoga smo sagradili na obali ovu splav.
Hoćete li nas primiti?
Imate li ĉime platiti, gospoĊo ili gospodine? Ja ne znam

21

jeste li muško ili žensko.
Tetka, sire! Ja sam Tetka Droll, razumijete li, ako je
potrebno. A što se vožnje tiĉe platit ću je dobrim novcem, a
ako hoćete i zlatnim prahom.
Pa ukrcaj se! Mi moramo što prije naprijed s ovog
nesretnog mjesta.
Spustili su ljestve od konopa i najprije se popeo djeĉak, koji
je nosio pušku, a zatim Tetka Droll prebaci preko sebe
pušku, popne se i uhvati ljestve i odgurnuvši splav uspne se
vještinom vjeverice na palubu broda. Tu su ga doĉekali za-
ĉuĊenih pogleda.

Drugo poglavlje TRAMPI
Sjedinjene Države Sjeverne Amerike upravo su zbog svo-ga
potpuno slobodnog ustrojstva ognjište jedne osobite vrste
društvenih nevolja, koje su u bilo kojoj evropskoj državi
nemoguće.
Poznavaĉi tamošnjih prilika priznat će, da ova tvrdnja
nekog novog geografa poĉiva na dobrom temelju.
Te društvene rane, o kojima taj geograf govori, mogu biti
podijeljene u dvije vrste; u kroniĉne i akutne. U prvoj
su giupi, prije svega, svadljivci, nazvani loaferi i rowdyji, a
osim njih ima takozvanih runnera, koji napadaju
doselj'enike. Runneri, loaferi i rowdyji u Americi su
nastanjeni, kako se ćini, i održat će se ovdje nekoliko
decenija. Sasvim je dru-gaĉije kod druge grupe ovih
nevaljalaca, koji se mnogo brže razvijaju, a i brže ih
nestaje. Te su prilike popratne pojave nesreĊenosti dalekog
Zapada, zbog ĉega nastaju razbojniĉke bande. Ima ovdje,
nadalje, i kukluksovaca, koji su svoj po-sao tjerali u vrijeme
graĊanskog rata, a i kasnije. MeĊutim, u najgoru vrstu
ovakvih pljaĉkaša spadaju trampi, kao naj-brutalnija i
najokrutnija skupina ovakvih razbojnika. Kad je jedno
vrijeme bilo teškoća u trgovini i industriji, tisuće tvornica
bilo je bez posla, a deseci tisuća radnika, koji bi-jahu
neuposleni, uputiše se na putovanja, uglavnom na Za-pad.
Gradovi, koji su u to doba bili oko Mississippija, bili su
upravo preplavljeni takvim besposliĉarima. Ubrzo u tim
gradovima nastade meĊu njima neko luĉenje, pošteniji su
zapoĉeli raditi gdje god bi to samo mogli, pa i uz neznatnu
plaću i tegoban rad. Ponajviše su odilazili da rade na
farme, kao žeteoci, a tako su ih obiĉno i nazivali.
Oni, koji nisu voljeli raditi, udružili su se u skupine i

22

življahu od pljaĉke, umorstva i paleža, padoše na najniže
grane svih poroka, a predvodili su ih ljudi, koji su već
davno spadali pod udar kaznenog zakonika. Ovakvi trampi
znali bi se naći i u skupini od preko tri stotine glava, a
katkada ih je znalo biti i više. Ne samo da su napadali
farme, znali su opljaĉkati i cijele manje gradove. Prisvajali
su sebi cijele /'eljeznice, onesposobljavali su ĉinovnike, na
takvim bi opljać-kanim željeznicama bježali u druge
pokrajine, da i tamo poĉine jednaka razbojništva. Ti su se
neljudi toliko osilili, da su u nekim pokrajinama guverneri
morali pozivati i vojsku, da uništi ove lupeže.
Takvim trampima držao je kapetan, a i putnici s Dog-fisha
Cornela Brinkleyja i njegovu družbu. Ta je družba brojila
jedva dvadesetak ljudi, dakle, bila je preslaba da za-
podjene borbu s posadom broda i putnicima, ali ipak' oprez
i pažnja ni u kojem sluĉaju nisu bili suvišni.
Cornel je usredotoĉio svoju pažnju na ĉudovište, koje se
na splavi približavalo brodu i koje je tako ravnodušno ubilo
u panteru. Cornel se srdaĉno smijao, kad je Tom izustio
ĉudnovato ime Tetka Droll, ali sada, kad je stranac stupio
na brod, skupiše se njegove obrve i on prošapta svojim dru-
govima.
Ovaj ĉovjek nije baš tako smiješan kao što želi da bude,
velim vam, trebat će pripaziti na nj.
Pa ĉemu se onda smiješno odijeva? — zapita jedan.
Nije to nikakvo ĉudnovato odijevanje; taj je ĉovjek zaista
ĉudak, ali uz to jedan od najopasnijih tajnih policaj-skih
agenata.
Pshaw!Tetka Droll i policijski agent! Taj ĉovjek može da
bude sve, povjerovat ću ti što god želiš ali detektiv za-cijelo
nije.
Ipak je tako! Za Tetku Droll ĉuo sam već prije. On je napola
pustolov, koji je zbog svoje veselosti veoma omiljen kod svih
indijanskih poglavica. Kad ga sada gledam, prepo-znao
sam ga. Velim vam, to je detektiv kakav je u knjigama
opisan. Susreo sam ga dolje u Fort Sillvju na Missouriju
gclje nam je jednog druga iz sred društva odveo i otpremio
ga na vješala. Uĉinio je to sam, a nas je bilo preko ĉetr-
deset ljudi.
Ma to je nemoguće! Vas ĉetrdesetorica mogli ste mu
napraviti u najmanju ruku ĉetrdeset rupa u tijelu.
Ne, nismo mogli. On radi prevejanošću, a ne snagom.

23

Pogledajte mu samo te male lukave oĉi, njima ne može iz-
maknuti ni mrav u najgušćoj travi. Pun je velike i neviĊene
prijaznosti, tako dugo dok svoju žrtvu u zgodnom trenutku
ne zgrabi upravo gdje se ona najmanje nada.

Pozna li on i tebe?
Ne vjerujem. Tada me nije opazio, uostalom od onda je
prošlo mnogo vremena, a ja sam se dosta i promijenio. Ipak
držim, da je potrebno da budemo mirni i neupadljivi da ne
bismo privukli njegovu pažnju. Mišljenja sam da ćemo
ovdje imati dobar lov, pa ne bih želio da nam on stane na
put.
Tetka Droll nije se ĉinio toliko opasnim kakvim ga je
prikazivao Cornel, naprotiv, prisutni su se morali mnogo
truditi, da ne prsnu u uvredljiv smijeh kad su ga ugledali.
Ono, ĉime je pokrivao glavu nije bilo ni šešir ni kapa ni šu-
bara, a ipak bi se moglo okrstiti sa svim ovim imenima. To
nešto sastojalo se iz pet komada, koji su, kad bi se Tetka
Droll pomaknuo, natjerali svakog ĉovjeka u smijeh. Srednji
komad, koji je sjedio na glavi, imao je oblik zdjelice,
stražnji
je zasjenjivao potiljak, a prednji komad ĉelo; taj je komad
zacijelo trebao da predstavlja neku vrst oboda, dok su ĉet-
vrti i peti komad pokrivali uši. Odjeća mu je bila duga i
prostrana. Sastojala se iz samih kožnih komada i zakrpa
koje bijahu uvijek jedna preko druge sašivene. Ni jedna od
tih krpa nije bila jednako stara, po svim znacima stavljene
su u velikim razmacima jedna na drugu. Odjeća mu je spri-
jeda bila urešena malim remenjem i svezana u ĉvorove,
tako
da je to remenje nadomještalo dugmeta, koja ta odjeća nije
posjedovala. Da mu ta široka odjeća ne smeta pri hodu,
raz-
rezao ju je po srijedi od pasa do kraja i svaku polovicu
ome-
tao oko noge i tako od tog svega napravio neke široke hlaĉe
koje su sa svakim korakom Tetke Droll tjerale prisutne na
smijeh. Ove sumnjive nogavice sezale su mu do zaglavaka.
Kožnate cipele upotpunjavale su njegovu odjeću. Rukavi
kaputa bili su takoĊer neobiĉno široki i dugaĉki. Sprijeda
ih je sašio, a dalje unatrag uĉinio je dvije rupe kroz koje je
provukao ruke. Tako je od donje strane rukava napravio
dvije kožnate kese, u koje je svašta moglo da stane.

24

_ Izgled tog ĉovjeka bio je veoma smiješan zbog takve
odjeće, a taj smiješni izgled povećavalo je njegovo okruglo,
puno i rumeno lice, dok mu oĉi ni trenutka nisu mirovale,
već su se uvijek kretale tako da im ništa nije moglo izbjeći.
Na Divljem zapadu takvi ĉudaci nisu nikakva rijetkost. Tko
godinama provodi život po pustarama, taj nema ni vre-
mena ni mogućnosti, a ni novaca, da svoje poderano odijelo
zamijeni drugim, već je prisiljen da nosi onakvo kakvo mu
sam život u tim krajevima daje. Ima tu i veoma znamenitih
ljudi, koji nose, meĊutim, takva odijela, da im se i djeca
moraju smijati.
Taj ĉovjek imaĊaše u rukama dvocijevku, koja je u sva-kom
sluĉaju bila priliĉno stara. Da li je nosio uza se još kakvo
drugo oružje to se nije moglo vidjeti, jer mu je ka-put
zatvarao stas, i ĉinilo se kao da je strpan u vreću u ĉijoj
unutrašnjosti je mogao biti sakriven još poneki predmet.
Djeĉak, koji je pratio ovog ĉovjeka, mogao je imati še-
snaest godina. Bio je plav, jakih kostiju i gledao je veoma
ozbiljno kao ĉovjek koji bi i sam mogao krenuti na da-leki
put. Nosio je šešir, lovaĉku košulju, hlaĉe, lovaĉke ĉa-rape i
cipele, a sve je to bilo napravljeno iz kože. Osim puške nosio
je uza se revolver i nož.
Kad je Tetka Droll stupio na palubu, pruži ruku Crnom
Tomu i vikne svojim tankim, visokim glasom:
— Welcome, stari Tome! Kakva li iznenaĊenia! Već je
tome ĉitava vjeĉnost, što se nismo vidj'eli! Odakle i kamo?
Najsrdaĉnije se porukovaše, a Tom j'e odgovorio:
Sa Mississippija, a odluĉio sam u Kansas gdje su moji
rafteri u šumi.
Well, to je dobro. I ja ću onamo, a možda još i dalje. Dakle,
još ćemo neko vrijeme biti zajedno. Ali prij'e svega treba da
platim vožn.ju. Koliko ima da platim. naime. ja i ovaj mladi
ĉovjek ovdje, ako je to potrebno, gospodine?
To je pitanje upravio kapetanu.
Pitanje kamo ćete i kojim razredom — odgovori ovaj.
U kom razredu? Tetka Droll vozi se samo u prvom! Dakle,
kaj'itu, gospodine! A kuda? Za sada do Fort Gibsona, a
možda i dalje. Hoćete li zlatnog praha?
Da, veoma rado!
Ali kako stojimo sa vagom za zlato? Jeste li vi pošten
ĉovjek?
Ovo j'e pitanje izgovorio šalj'ivo, a oĉicama je žmirkao tako

25

da mu se to nije moglo uzeti za zlo. Kapetan se uĉini kao da
se ljuti i promrmlja:
Ne pitajte više o tome, j'er ću vas inaĉe baciti u vodu.
Oho! Mislite li, da je tako lako baciti Tetku Droll u vodu?
Pokušajte!
No, no — odgovori kapetan — prema damama valja biti
uĉtiv, a kako ste tetka to i vi pripadate lij'epom spolu. Da-
kle, vaše pitanje ne uzimam tako strogo. Uostalom ne treba
žuriti s plaćanjem.

Ne, ne neću da se s tim oteže ni minute. To j'e moj princip i
gotovo.
Well, doĊite do blagaj'ne.
Obojica se udalj'iše, a ostali izmijeniše svoj'e mišljenje o
tom ĉudnovatom ĉovjeku. Kapetan se vratio mnogo prije od
Tetke Droll. Uzviknuo je zaĉuĊeno:
— O, ljudi, trebali ste vidjeti zlata! Uvukao je ruku u
rukav, a kad j'u j'e izvadio bila j'e puna zlatnih zrnaca, kao
grašak, kao lj'ešnjak, a bilo j'e još i većih. Taj ĉovjek mora
da je pronašao kakvu zlatnu žilu.
Tetka Droll je, meĊutim, platio, pa se poĉeo ogledavati po
palubi. U blizini opazi Cornelove Ijude, lagano je doša
do njih, nekoliko ih je minuta promatrao, ponajprije Cor-
nela, a zatim sve, i najzad ga upitao:
— Oprostite, gospodine, nismo li se možda već negdje
vidjeli?
Koliko je meni poznato ne — odgovori upitani.
A meni se ĉini kao da smo se mi negdje susreli. Da niste
možda bili gore u Missouriju?
Ne.
TakoĊer ni u Fort Sullvju?
Za to mjesto nisam ni ĉuo.
Hm, mogu li možda znati vaše ime?
Zašto? ĉemu?
Jer mi se sviĊate, gospodine. A ĉim se meni nešto poĉne
sviĊati na nekom ĉovjeku, nemam mira dok ne doz-nam
kako se on zove.

Što se toga tiĉe vi se takoĊer i meni sviĊate — odgo-vori
Cornel oštro — ali j'a ipak ne bih mogao biti toliko drzak
da vas upitam za vaše ime.
Zašto? Ja to ne držim za drskost, a na vaše bih pi-tanje
odmah odgovorio. Nemam nikakva razloga, da tajim svoje

26

ime. Samo onaj, koji nosi nešto na duši, taj'i ime.
To treba da bude uvreda?
Ni na um mi ne pada! Nikada, pa ĉak kad je i po-treba, ja
neću uvrijediti ĉovjeka. Zbogom, gospodine, a vaše ime
zadržite za se. Meni nije potrebno.
Okrene se i ode.
Zar meni tako šta — j'adao se Cornel pocrvenjevši — i t o
samo tako primam ...
Zašto to trpiš? — smijao se jedan od njegovih ljudi. — Ja
bih mu pesnicom odgovorio, toj kožnatoj vreći.
Pa bi izvukao kraći kraj? Pshaw! ta kornjaĉa ne iz-gleda baš
tako snažna, ali ĉovjek koji pušta panteru, da mu se približi
do same ruke pa joj tek onda hladnokrvno zadajc udarac,
kao da pred sobom ima divlju kokoš... Ali nije rijeĉ samo o
njemu, ima i drugih koji bi bili odmah protiv nas, moramo
biti vrlo oprezni.
Droll se za to vrijeme opet bio vratio i prolazeći naiĊe na
dvojicu Indij'anaca, koji su sjedili na balama duhana. Ĉim
su ga ugledali ustadoše na noge. Tetka Droll uspori korak,
a onda požuri prema nj'ima kliĉući:
— Mira, el oso viejo y el oso moso — vidi Veliki i Mali
medvjed.
Govorio je španjolski. Morao je, dakle, znati, da oba Cr-
vena ne govore dobro engleski, ali zato to bolje španjolski.
Que sorpresa la tia Droll. — Kakvo iznenaĊenje, Tet-ka
Droll — odgovori stari Indijanac.
Što radite vi ovdje na tom brodu?
Bili smo u New Orleansu i putujemo kući. Prošlo je dosta
mjeseci, da nismo vidjeli Tetku Droll.
Da, a za to vrijeme je Mali medvjed dvaput viši. Žive li moja
crvena braća u miru sa svojim susjedima?
Svoje smo ratno oružje zakopali u zemlju i ne želimo ga više
iskopavati.
Kad ćete prispjeti k vašima?
To sada ne znamo. Veliki medvjed se ne može vratiti prije
no što ne zabode svoj nož u krv onoga koji ga je uvrijedio.

A koji je taj ĉovjek?
Onaj tamo bijeli pas s crvenom kosom. Velikog je medvjeda
udario pesnicom u lice.
Do vraga! Je li bio pri zdravoj pameti? Trebao je znati što
znaĉi udariti Indijanca, a osobito Velikog med-
vjeda.

27

On ne zna tko sam. Rekao sam mu ime jezikom moga
naroda, pa molim moga bijeloga brata neka šuti.
Budi miran! Idem k drugima koji bi takoĊer htjeli govoriti
sa mnom. Vratit ću vam se.
Tetka Droll je nastavio da hoda palubom. Na palubi se već
nalazio otac spasene djevojĉice, izašao je da javi kako se
njegova djevojĉica probudila iz nesvjestice i kako joj je već
dobro, ali joj je još uvijek potreban mir da se sasvim opo-
ravi od straha. Upravo se bio uputio k Indijancima, da se
zahvali hrabrom djeĉaku. Tetka Droll je ĉuo njegove rijeĉi i
odmah se raspitao što se to bilo dogodilo. Kad mu je Tom
sve ispriĉao, reĉe:
— Vjerujem da je to uĉinio taj deĉko. Ali on i nije više
deĉko već i potpun ĉovjek.
— Poznajete li obojicu? Vidjeli smo kako ste s njima
razgovarali.
— Sreo sam se već jednom s njima
Susreli ste se s njima? Ta oni su Tonkawa, a ovo go-tovo
izumrlo pleme nikamo ne ide, već živi u svojim bijed-nim
rezervacijama u dolini Rio Grande.
Veliki medvjed nije se ondje naselio, već je ostao vje-ran
obiĉajima svojih predaka. On se kreće posvuda, kao i
poglavica Apaša VVinnetou, svoje boravište ĉuva u tajnosti.
On govori katk'ada o »svojima«, a tko su, gdje su i što su
nikada nisam mogao saznati. I sad je bio naumio da onamo
ode, ali će ostati da se osveti Cornelu.
Da li je govorio o tome?
Da, neće mirovati prije no što se osveti. U mojim oĉima
Cornel je izgubljen ĉovjek.
To sam i ja odmah rekao — pridometne Old Firehand. —
Koliko ja Indijance poznam Veliki medvjed nije zbog
kukaviĉluka dozvolio da ga Cornel udari.

Tako? — upita Droll razgledajući u meĊuvremenu ovog
orijaša. — Vi takoĊer poznate Indijance? To mi se ne ĉini
iako ste ĉitav Golijat. Vi biste bolje pristajali u salon negoli
u preriju.
O da, Tetka Droll — smijaše se Tom. — Upravo ste ga našli.
Ali bilo bi bolje, da ga upitate za ime.
— Ni na um mi ne pada! Možda ćete biti vi toliko lju-
i bazni da mi odmah kažete.
— Ne, to tako lako neće ići, Tetka Droll, gospodin je
jedan od naših najznamenitijih zapadnjaka.

28

Tako dakle? Ne jedan od znamenitih, nego najzna-
nenitijih.
Da.

Po mom mišljenju takva su samo dvojica — reĉe i UĈini
malu stanku u govoru, pa zatvarajući jedno oko na-mignu
na Old Firehanda, puštajući pri tome smiješni glas kao da
netko svira klarinet, »Hihihi«, pa produži: — Ta dvo-jica su
Old Shatterhand i Old Firehand. Budući da prvoga poznam,
ako je potrebno, to bi ovaj drugi mogao biti samo pld
Firehand. Nije li tako?
Da, ja sam taj.
— Egad? — upita Tetka Droll, stupajući pri tom dva
oraka unazad i promatrajući ga dobro. — Zar ste to vi za-
la? Stasom je upravo takav kako ga opisuju, ali možda se
ak šalite ...

A je li to šala — upita Old Firehand, pa zgrabi Tetku
Droll za k'aput i triput ga u zraku okrene oko sebe te ga
konaĉno posjedne na jednu stolicu koja je stajala u blizini.
Drollovo lice bilo je tamnorumeno. Zadihan govorio je
isprekidanim reĉenicama:
— Zounds, sire, držite li me za klatno ili možda vjetre-
njaĉu? Jesam li zbog toga tu da po zraku plešem oko vas?
Sva je sreća, da je kaput od kože inaĉe bi se razderao pa bih
se našao u rijeci. Pokus je bio dobar, gospodine, vjerujem
da ste doista Old Firehand. To vjerujem tim više, jer ĉini
mi se da biste mogli sa mnom pokazivati ovoj gospodi kre-
tanje Mjeseca oko Zemlje. Mnogo sam puta želio, da se
upo-
znam s vama, jer o vama se osobito mnogo govori. Evo vam
moje ruke, pa je ne odbijte ako me ne želite duboko ra-
žalostiti.
Zar da je odbijem? Svakom ću valjanom ĉovjeku rado
pružiti ruku, a osobito onome koji je to već dokazao.
Dokazao?
Ta ubili ste crnu panteru.
Ah tako! To nije djelo o kome bi trebalo toliko go-voriti.
Zivotinja se nije snalazila najbolje u vodi, pa sam joj malo
— pomogao.
Bilo je to pametno. Ali koliko ja znam pantera se ne plaši
vode, odliĉno pliva i bez muke bi izašla iz vode. Kakve li
užasne nesreće da joj je to uspjelo! Spasli ste život mno-gim
ljudima... Zbog toga vam dajem ruku i želim da se što bolje

29

upoznamo.
— To upravo i ja želim, sire, ali sad predlažem da u ĉast
našeg poznanstva ispijemo štogod. Nije mi namjera, da na
ovom brodu budem žedan. Hajdemo u salon.
Svi su pristali. Kad su se gentlemeni već bili izgubili s
palube, iz strojarne izaĊe crnac. Zamijenio ga je jedan rad-
nik, a on je izišao, da na palubi potraži zgodno mjestance
gdje bi poslije ruĉka malo prospavao. Vidjelo se na njemu,
da nije baš raspoložen. To opazi i Cornel pa ga pozva k sebi.
što želite, gospodine? — upita crnac kad se približio
Cornelu. — Ako želite nešto, morate se obratiti drugome, ja
ne poslužujem putnike.
To sam već i pomislio — odgovori Cornel. — Samo sam vas
htio upitati, da li biste željeli da popijemo ĉašu brandvja?
- Ako je tako onda sam vaš. Dolje meĊu strojevima grlo se
veoma suši. Ali ja ne vidim ni gutljaja ovdje.
— Evo vam jedan dolar. Donesite sebi što vi volite i
•jednite ki nama.
Izraz dosade i umora išĉezao je u trenu s lica crnca. Do-nio
je odmah dvije pune flaše i nekoliko ĉaša i sve to posta ivio
pred Cornela pa sjede do njega.
Brzo i pohlepno isprazni dvije ĉaše i reĉe:
— To je okrepa, gospodine, koju sebi ĉovjek ne može
ĉesto priuštiti. Ali kako ste došli na misao, da mene
poĉastite? Vi bijelci niste baš toliko gostoljubivi prema nama
crncima.
— Za mene i za moje drugove crnci su jednako cijenjeni
ljudi kao i bijelci. Vidio sam da ste u kotlarnici. To je težak i
dosadan posao, a poznato mi je kako vas kapetan slabo i.
Pomislio sam odmah kako bi vam prijao gutljaj.
— To ste izvrsno mislili. Kapetan doista ne plaća dobro
Iĉovjek ne može ni k'ap da popije, a ne daje ni predujma,
II.II je sa mnom takav, već plaća na kraju vožnje.
| — Vrlo malo plaća, pa ste na kraju vožnje opet žedni,
Blrijek žedni. Nego, do vas je da to od danas više ne bude.
D.ii ću vam nekoliko dolara da mi uĉinite jednu ljubaznost.
I — Nekoliko dolara? Hura! Za taj novac mogu dobiti Htta
boca vina. Samo naprijed s tom vašom željom! Ako je B
toga, da se nešto zaradi za brandy, onda ste naišli na
Bfcvoga ĉovjeka!
— Vidjet ćemo ... Valja ... poĉeti veoma oprezno. Vi
a samo da sjedite i da malo prisluškujete.

30

Gdje i koga?
U salonu.
Tako? Hm — zamisli se crnac. — Zbog ĉega, sire.
Jer... no bit ću sasvim iskren s vama — reĉe crveno-natoĉi
crncu punu ĉašu vina, pa nastavi skoro šapćući:
Tamo sjedi neki veliki, skoro kao div velik ĉovjek, a
:. Old Firehand, nadalje je ondje neki ĉovjek, s tam-
jradom, koga zovu Tom, i konaĉno tu je još jedan
sav umotan u kaput od kože, a zovu ga Tetka Droll.
Old Firehand bogat je farmer, a ona dvojica njegovi
sti i putuju zajedno s njim. Sluĉajno putujemo i mi na
iu. Ondje kanimo naći posla, pa bismo htjeli znati
s kakvim ćemo ljudima razgovarati. Dakle, vidite da od vas
ne tražim ništa što je kažnjivo i zabranjeno.
Tako je, gospodine. Nitko ne može zabraniti da slu-šam što
drugi razgovaraju. Idućih sam šest sati slobodan i mogu
ĉiniti što me je volja.
E dobro, ali kako ćete poĉeti? Imate li pristup u
salon?
Ja ne smijem u salon, a i tamo nemam šta da tražim. Mogu
nešto unijeti i iznijeti, ali to je toliko kratko vrijeme da ne
bih mogao ništa ĉuti.
A ima li neki posao zbog kojega biste morali ostati nešto
duže u salonu?
Nema... Ali ipak, naći će se. Nešto mi je palo na urn. Prozori
su prljavi, mogao bih ih ĉistiti. Zapravo to treba da radi
steward, ali ja mu uvijek rado pomažem.
Ali to bi moglo biti sumnjivo.
— Ne, on zna da nemam novaca, a da rado pijem brandv.
Reći ću mu da sam žedan i neka mi da ĉašu brandvja, a ja
ću umjesto njega oĉistiti prozore. Ne treba da se brinete,
gospodine. Dakle, koliko obećajete?
To će zavisiti od novosti koje mi budete donijeli, ali ĉeka vas
najmanje tri dolara.
All right; neka bude. Ulijte mi još jednu ĉašu, pa ću
odmah poći.
Kad je crnac otišao, upitali su njegovi ljudi Cornela što je
time postigao.
On odgovori:
Mi smo siromašni trampi i uvijek moramo paziti na
kakvom se mjestu nalazimo. Vožnju smo morali platiti, a ja
ću pokušati da novac na bilo koji naĉin otmem za daljnje

31

putovanje koje nam još predstoji a koje je dugaĉko; vi
dobro znate, da nam je kesa priliĉno prazna.
Napunit ćemo je iz željezniĉke blagajne.

Zar ste uvjereni, da će nam taj plan uspjeti? Kad bismo
ovdje mogli doći do novaca, bila bi najveća glupost
propustiti priliku.
Kako, ukrasti ovdje na brodu? To je opasno. Onaj kome
bismo ga ukrali opazio bi to dok smo još na brodu i svi bi
putnici bili prisilno pretreseni i mi bismo bili prvi na koje bi
posumnjali.
Ti si pravi djeĉak. Jedna takva stvar je opasna, a i
nije, a sve to zavisi od toga kako se izvede. Ja nisam jedan
onih koji bi je loše izveli. Dakle, ako me u svemu budete
slušali, sve će nam uspjeti a kasnije i onaj veliki...
Onaj u Srebrnom jezeru? Samo ako te nisu nasa-tnarili?
Pshaw! Ja znam šta radim. Nije mi ni na kraj pameti da
vam sada govorim o tom. Kad doĊemo na mjesto, bit ćete
■Obaviješteni, a dotle morate vjerovati kad vam kažem da
Ipndje ima blaga koje bi nam moglo dostajati za sav život.
A nada prekinimo ovaj glupi razgovor i ĉekajmo vijesti koje
će | nam donijeti onaj glupi crnac.
Cornel se nasloni na naslon i zaklopi oĉi u znak, da dalje
meće ništa govoriti ni slušati. Ostali se takoĊer raskomotiše
pcoliko im je to bilo moguće. Jedni su pokušavali da
spavaju,
uli bez uspjeha. Nitko nije mogao ni oka zaklopiti jer svi su
11, I ili na plan koji je stajao pred njima.
»Glupi crnac« je ipak dorastao za posao koji mu je bio
fcovjeren, a da nije naišao ni na kakve zapreke jer bi se
maĉe dosad sigurno vratio. Najprije je otišao do stewarda,
Ba s njime progovori, onda je lagano ušao u salon da ga
nit-■o nije ni primijetio. Prošlo je više od jednog sata dok se
Rrratio. U ruci je držao više krpa za brisanje, stavi ih na
■jjesto, pa se odmah prikljuĉi društvu koje ga je ĉekalo ne
Jpažajući ĉetiri oka koja su budno pratila i njega i trampe.
ĉetiri oka pripadahu dvojici Indijanaca, Velikom i Ma-m
medvjedu.
Dakle — upita radoznalo Cornel — kako ste riješili i?
Ja sam se trudio, ali sumnjam da ću moći dobiti nešto tri
dolara koja ste mi obećali. Naime, vi ste pogri-gospodine. U
ĉemu?
Onaj se orijaš zaista zove Old Firehand, ali nije ni-farmer,

32

te onog Tetka Drolla i Crnog Toma nije po-sebi.
Ih, to ... — reĉe Cornel, praveći se iznenaĊen. Da, tako je to
— potvrdi crnac. — Onaj golemi ĉovjek je lovac i ide
nekamo daleko u brda. Kamo?
To nije rekao. Sve sam ĉuo i ni jedna jedina rijeĉ nije mi
izmakla. Trojica su sjedila s ocem djevojĉice, koju je
pantera htjela požderati — bili su se odmakli od ostalih.
Otac djevojĉice zove se Butler, on je inženjer; i on hoće s
njima.
Inženjer? što oni hoće u brdima.
Možda su otkrili žilu koju treba bušiti da istraži.
Nikako, jer Old Firehand to umije bolje od najpamet-nijih
inženjera.
Prije svega hoee da potraže Butlerova brata, koji u Kansasu
posjeduje prekrasnu farmu. Taj brat mora da je veoma
bogat ĉovjek. Prodaje goveda i žito u New Orleansu, a
inženjer je preuzeo novac i sada ga njemu nosi.
Cornelovo oko zasja; ali ni on, a ni trampi, ni jednom
kretnjom ili crtom lica nisu odali koliko im je to saopćenje
važno.
Da, ima u Kansasu veoma bogatih farmera — pri-mijetio je
Cornel s ravnodušnim izrazom lica. — Ali taj inženjer je
sasvim neoprezan ĉovjek. Da li je suma, koju nosi, velika?
Primio je devet hiljada dolara u papiru.
To je velika suma i on je nosi sobom. Zbog ĉega onda
postoje banke? Da ga sluĉajno uhvate u svoje šake trampi,
izgubio bi svoj novac.
Ne bi ga mogli naći.
O, vještaci su to.
Ali tamo gdje ga je on ostavio, nitko ga zacijelo ne bi
mogao naći.
Znate li gdje se nalazi novac?
Znam, rekao je onoj trojici. Doduše, to je uĉinio ta-jom, jer
sam i ja bio prisutan. Stajao sam okrenuvši mu leĊa, a oni
se nisu sjetili ogledala u kome sam sve mogao
vidjeti.
— Hm, ogledalo je nevjerno. Tko pred njim stoji, lijevu
stranu vidi kao desnu i obratno.
— Za to ja ne znam, ali što sam vidio, vidio sam. But-
ler ima neki stari nož s dugaĉkim šupljim drškama, tu su
novĉanice.
— Tako, dakle, no to nas ipak ne zanima. Mi nismo
trampi nego obiĉni i pošteni radnici. Žao mi je što sam se

33

prevario, meĊutim, sliĉnost s farmerom na kog sam ja mi-
.slio, velika je, štaviše, imaju i isto ime. — Možda je to
njegov brat. Uostalom, nema samo inže-!er mnogo novaca.
I onaj s tamnom bradom govoraše o priliĉno velikoj sumi,
koju mora podijeliti svojim raf-rima.
A gdje su oni?
Obaraju stabla negdje oko Black-bear rijeke, za koju nisam
nikada ĉuo.
— Ja znam gdje je to. Ta se rijeka ulijeva ispod Tuloia
Arkansas. A je li društvo mnogobrojno?
— Ima ih oko dvadeset ljudi, sve samih poštenih mla-
. I onaj šaljivdžija u kožnoj kućnoj haljini ima uza se
silu zlatnog praška. TakoĊer će na Zapad. Htio bih samo
ti zbog ĉega toliko novaca nosi sa sobom. To se ne nosi ko
lako u tu divljinu.
— A zašto ne? I na Zapadu ĉovjek ima prilike da potroši
vac. Dakle, ovi ljudi su nam potpuno ravnodušni. Samo,
shvaćam kako se inženjer usuĊuje poći na takav put, a di
sobom i djevojĉicu.
— To je njegova jedinica. Voli ga veoma i nije se mogla
njega odijeliti. Pošto misli da će u planinama ostati dugo
mena, a tamo će ujedno sagraditi i neke male kućice, to
odluĉio da povede i ženu i kćerku.
Kuće? Zar je tako rekao?
Da.
Ali za njega je dovoljna jedna kućica. Moglo bi se kle
predvidjeti, da ondje neće biti sami. Htio bih znati kvu to
svrhu ima.
To je htio znati i onaj ĉovjek s tamnom bradom. Ali u je Old
Firehand rekao, da će to saznati kasnije.
Ta se stvar dakle drži u tajnosti. Mora da je rijeĉ o koj
bonanzi, o bogatom nalazištu, koje će istraživati u naj-ćoj
tajnosti. Ipak bi me zanimalo mjesto kamo idu.
— Na žalost o tome nisu razgovarali. Po svim znacima
aj s bradom i Tetka Droll ići će s njima. Već su se toliko
rijateljili, da su uzeli kabine jedan do drugoga. U broju
dan spava inženjer, a u broju dva je Old Firehand, u tri
om u ĉetiri Tetka Droll, a broj pet ima mali Fred.
A tko je opet to?
Boy, koga Tetka Droll vodi sobom.
Je li to Drollov sin?
Ne, bar po tome koliko sam doznao.
Kako je njegovo porodiĉno ime i zbog ĉega je s Drollom?

34

O tome nisu razgovarali.
Jesu li kabine, u kojima stanuju, lijevo ili desno?
Kad se s krme gleda, lijevo. Djevojĉica inženjera spava,
naravno, sa svojom majkom u kabini za žene.
Budući da sam se prevario u tim ljudima, svejedno mi je
gdje leže i spavaju. Ne zavidim im na njihovim uskim
kabinama u kojima gotovo da se guše, dok mi ovdje na pa-
lubi imamo toliko zraka koliko nam srce želi.
Well! Dobar zrak uživaju takoĊer i oni u kabinama jer su
izvadili prozore i stavili mrežicu. Najgore, naravno,
prolazimo mi. Mi moramo, ako nismo noću zaposleni,
spavati zapravo tu dolje — pri tom je pokazao neku rupu,
ĉiji je otvor vodio nedaleko ispod palube — a osobita je
milost kada nam oficir dozvoli da legnemo ovdje uz
putnike. Kroz ovu rupu ne dolazi dolje zrak, a iz
potpalublja uzdiže se trulež. Kad su topli dani, dolje je
upravo neizdrživo.
Vaš prostor, gdje spavate, povezan je s podrumom? —
zapita Cornel.
Da, gore vode stepenice.
Da li se one mogu zakljuĉati?
Ne, jer bi onda bilo nesnosno.
No, vas doista treba žaliti. Ali dosta je priĉanja; još nam je
preostalo nešto brandyja u boci.
I pravo je tako, sire! Tko govori njemu se i grlo suši. Još ću
jednom nešto popiti i leći ću u sjenu da malo prospa-vam.
Kad mojih šest sati proĊe moram dolje, meĊu kotlove. Ali
kako je s mojim dolarima?
Ja sam ĉovjek od rijeĉi, iako ih potpuno besplatno dajem.
Ali, kako je tome kriva moja zabluda, treba da sno-sim
posljedice. Eto vam, dakle, vaša tri dolara. Više nemate
prava tražiti, jer nam niste uĉinili nikakvu uslugu.
Ja više i ne tražim, sire. Za tri dolara dobit ću toliko
brandvja, da ću se moći do mrtva napiti. Vi ste pravi
gentle-man. Budete li još nešto željeli, obratite se na mene i
ni na koga drugoga. Na mene možete raĉunati.
Popio je još jednu punu ĉašu i odstranio se legnuvši u sjenu
neke velike bale.
Trampi su svog voĊu znatiželjno gledali. U glavnim cr-tama
znali su na ĉemu su, ali nisu znali neka pitanja i oba-
vještenja uskladiti.
Dakle, htjeli ste mnogo pitati — reĉe Cornel, a pri tom je

35

njegovo lice obavio nadmoćni, samodopadni smiješak. —
Devet tisuća dolara u banknotama, dakle, ĉist novac a
nikakvi ĉekovi ili raĉuni i kad ih ĉovjek hoće realizirati do-
lazi u opasnost da ga uhvate. To je ozbiljna suma koju mi
možemo samo pozdraviti.
Ako ih samo dobijemo! — upadne netko koji je za •■-,
ostale uvijek govorio.
Imat ćemo ih.
Kako da ih dobijemo? Kako da se doĉepamo noža?
Ja ću ga donijeti iz kabine.
Zar ti?
Naravno, ja. Tako važan posao ne prepuštam nikome.
A ako te uhvate?
To je nemoguće. Plan moj je gotov i uspjet će.
-*- Ako se to obistini, nemam ništa protiv tome, ali inže-
njer će svoj nož, kad se probudi, tražiti. Tada će poĉeti ko-
medija!
Doista, tada će uistinu poĉeti komedija; ali nas više biti
neće.
Kamo ćemo?
Glupo pitanje. Naravno na obalu.
Hoćemo li preplivati do nje?
Ne, to niti sebi a ni vama ne mogu dopustiti. Nisam loš
plivaĉ, ali noću se ne bih usudio plivati širokom rijekom,
kojoj obale jedva da se mogu vidjeti.
Dak'le, ti držiš, da ćemo se doĉepati jednog od ovih ĉamaca.
Ni to ne.
Bogami, ne vidim kako ćemo se doĉepati zemlje prije no što
se otkrije kraĊa.
Upravo to je dokaz da imaš djeĉji mozak. Zbog ĉega sam se
tako uporno obavještavao o potpalublju?
— To ne znam.
«*- To ne možeš znati, naravno, ali trebao bi odgonel*
uti. Ogledaj se. što stoji tamo uz lanac od sidra?
— Cini se da je to škrinja s alatom.
Otkrio si! Vidio sam da ima tamo ĉekića, turpija, kliješta, a
ima i dosta svrdala, a pogotovu jedan kojem za-vijuci
imaju promjer jedan i pol cola. Sve to usporedi, potpalublje
i taj svrdao.
By Jove! Hoćeš li prosvrdlati brod — nastavi onaj s
pitanjima.
Upravo to ću uĉiniti. Kad u brod poĉne ulaziti voda mora da
je negdje rupa, a ako brod ima rupu privest će ga k obali da

36

se izbjegne opasnost i da ga taĉno pretraže.
Ali ako tu rupu prekasno primijete?
Ne budi takav strašljivac. Kad brod tone, a to se zbiva
veoma polagano, penje se izvana razina vode. To mora
oficir ili kormilar primijetiti ako nije slijep. Nastat će takva
graja i strah, da inženjer neće misliti na nož, a kad
primijeti gubitak, mi ćemo već biti daleko.
A ako budu ipak mislili na nož, pa kad se uhvatimo kraja,
nikoga ne budu puštali s broda? Treba sve promisliti.
I tada ništa neće naći. Zavezat ćemo nož za uzicu, spustit
ćemo ga u vodu i priĉvrstit ćemo kraj uzice s izvanj-ske
strane broda. Ako i ovdje naĊu nož, onda su sveznajući.
Ta misao doista nije loša. A šta onda, kad se budemo
udaljili?
Ja mislim da ćemo uskoro naići na neku farmu ili na neki
logor Indijanaca gdje ćemo kupiti konje i da ih ne moramo
platiti.

I kamo ćemo onda?
Prije svega do Black-bear rijeke, do raftera o kojima je
govorio crnac. Veoma je lako uhodariti njihov logor. Na-
ravno, nitko nas ondje ne smije vidjeti, već ćemo odmamiti
crnobradoga da i njemu oduzmemo novac. Kad se to zbude,
imat ćemo dosta da se možemo opremiti za naš daleki put.
Na željezniĉku blagajnu, znaĉi, više i ne mislimo.
Ni u kom sluĉaju! Ona zacijelo nosi mnoge, mnoge tisuće;
mi ćemo i taj novac uzeti. Bili bismo glupani, kad ne bismo
već unaprijed uĉinili sve što možemo. I sad znate na ĉemu
ste. Danas ima mnogo posla, a na san ne treba misliti.
Zbog toga se sada malo prevrnite i spavajte.
Taj savjet su odmah sproveli u djelo. Na brodu je uopće
zbog jake vrućine vladala neobiĉna tišina i mir. Predio
desno i lijevo od rijeke nije pružao ništa što bi budilo
znatiželju u putniku, tako da su provodili vrijeme spavajući
ili u najma-
nju ruku u nekom stanju izmeĊu sna i jave, koji ne dozvo-
ljava tijelu niti duhu istinsku okrepu.
Istom prema veĉeri, kada se sunce naginjalo prema hori-
zontu, oživjelo je na palubi. Vrućina je popustila, a
primj'etno svježi zrak se probudio. GospoĊe i gospoda izašli
su iz svojih kabina da užiju svježeg zraka. I inženjer je bio
tu. Kraj njega bijahu nj'egova žena i kćerka, ova posljednja

37

se pot-puno oporavila od pretrpljenog straha Te tri osobe
tražile su Indij'ance, j'er se obj'e žene ne bijahu još
zahvalile.
Veliki i Mali medvjed proveli su poslijepodnevne sate u
pravoj indijanskoj tišini i nepomiĉnosti sjedeći na onom
istom sanduku na kome su bih u trenutku kada ih je po-
zdravio Tetka Droll.
— He, el bakh šai bakl matelu makik — eto ih sad će
nam davati novac — reĉe otac u tonkawskom jeziku svom
sinu kad je vidio da se približuje inženjer s porodicom.
Lice Velikog medvjeda zasjenilo se, jer u indij'anskom
ponašanju zahvalnost je uvreda. Sin je uzdigao desnu ruku
preda se i pustio je da brzo padne to je znaĉilo da drugaĉije
misli. Njegovo je oko poĉivalo puno divljenja na djevojĉici
koju je spasio. Ona je brzim korakom došla do nj'ega s obje
ruke uzela njegovu ruku, srdaĉno je stisnula i rekla:
— Ti si dobar i odvažan djeĉak. Šteta što ne stanujemo
jedno kraj drugoga. Ja bih te veoma voljela.
On ju j'e ozbiljno gledao u rumeno lice te je odgovorio:
Moj bi život tebi pripadao, Veliki duh ĉuti ove rij'eĉi, on zna
da su istina.
Naj'manje što mogu, mogu ti darovati neku uspomenu da
me se sjećaš. Smijem li?
On kimnu. Ona je skinula uski zlatni prsten s prsta na ruci
i stavila ga njemu na mali prst lijeve ruke kamo je upra-vo
pristajao. On je gledao u prsten pa u nj'u. Maši se pod svoj
zuni, snimi nešto s vrata i dade joj. Bio je to neki omalen,
ĉvrsti, ĉetverouglasti komad kože, bijel i ravan, a na nj'emu
su bili ispisani neki znakovi.
— Ja tebi takoĊer dati uspomenu — reĉe on. — To je to-
tem od Nintropan-homoša, samo koža, ne zlato. NaĊeš li se
u opasnosti kod Indijanaca samo to pokazati. Tada opas-
nosti odmah nema. Svi Indijanci poznaju i ljube
Nintropan-
-homoša, a njegov totem slušati.
Ona nije razumjela što ima da znaĉi totem i kakva je to
golema vrijednost. Znala je samo, da joj je za prsten poklo-
nio komad kože; ali nije pokazivala razoĉaranja. Bila je
suviše umiljata i dobra srca da bi joj to bilo žao i da bi se
usudila, da ga uvrijedi odbijajući njegov na prvi pogled
siromašan dar. Zbog toga je totem objesila oko vrata pri
ĉemu su oĉi mladog Indijanca zasjale od zadovoljstva. Od-
govorila je:

38

— Zahvaljujem ti! Sad i ja posjedujem nešto od tebe, a
ti nešto od mene. To nas oboje veseli iako mi jedno drugo
i bez tih darova ne bismo zaboravili.
Uto su zahvalili i roditelji djevojĉice, a zahvalnost su
izrazili jednostavnim stiskom ruke. Otac djevojĉice reĉe:
— Kako da nagradim djela Malog medvjeda? Ja nisam
siromašan, ali sve što imam bilo bi suviše maleno za ono
što
je on meni uĉinio. Moram dakle ostati njegov dužnik. Mogu
mu dati uspomenu kojom će se moći braniti od svojih ne-
prijatelja jednako kao što je on moju kćerku obranio od
pantera. Hoće li Mali medvjed uzeti ovo oružje? Ja ga mo-
lim neka to uĉini.
Izvadio je dva veoma dobro izraĊena revolvera kojima je
držak bio ukrašen sedefom i pruži mu ih. Mladi Indijanac
nije trebao ni trenutka da razmišlja o onome što mu je ĉi-
niti. Stupio je korak natrag, uspravi se i reĉe:
— Bijeli ĉovjek mi nudi oružje; to je velika ĉast za me-
ne, jer samo muževi posjeduju oružje. Ja uzeti to i trebati
samo tada kada braniti dobre ljude a pucati u zle. Howgh!
Uzeo je revolvere i stavio ih za pojas. Njegov otac više nije
mogao šutjeti. Na njegovu licu se vidjelo da se bori s
ganućem. Reĉe Butleru:
— TakoĊer i ja bijelom ĉovjeku zahvaliti, da nije davao
novaca kao robu ili ĉovjeku koji nema ĉasti. To je velika
cijena koju mi nikada zaboraviti. Mi uvijek prijatelji
bijelom
ĉovjeku njegovoj sqauw i njegovoj kćeri. Dobro ĉuvati to-
tem koji dao Mali medvjed; on i moj. Veliki duh neka šalje
uvijek sunce i veselje. Howgh!
Posjeta, koja je imala da izrazi zahvalnost, završila se; ljudi
su jedan drugome pružili ruke i rastali se. Oba Indi-janca
sjela su ponovo na svoj sanduk.
Tua enogh — dobri ljudi! — reĉe otac.
Tua tua enogh — jako dobri ljudi! — potvrdi sin.
To bijahu jedini izljevi srca koji su bili dopušteni indi-
janskoj šutljivosti.
Što je zahvala inženjerova za indijanske pojmove ispala
toliko nježna, nije bila zasluga njegova. On je shvaćanje i
obiĉaje Crvenih suviše malo poznavao, a da bi mogao znati
kako da se u tom sluĉaju ponese. Upitao je zbog toga Old
Firehanda za savjet, a ovaj ga je uputio. Sada se vratio k
njemu, Old Firehand je sjedio s Tomom i Tetkom Droll, i

39

ispripovjedio mu sve što se zbilo. Kad je spomenuo totem,
po njegovu priĉanju moglo se vidjeti da znaĉenje uopće ne
zna cijeniti. Zbog toga ga je Old Firehand zapitao:
Znate li vi što je to totem, sire?
Znam, to je neki crtež Indijanaca, nešto kao kod nas peĉat i
može da bude iz raznovrsnih predmeta saĉinjen.
To razjašnjenje je ispravno, ali nije i taĉno. Svaki Indijanac
ne smije imati totem. To pravo imaj'u samo po-glavice. Što
taj djeĉak već posjeduje totem, to je dokaz da je već uĉinio
takva djela koja su od crvenih muževa pro-glašena slavnim.
Treba razlikovati toteme po njihovoj na-mjeni. Jedna vrsta
služi samo da iskaže onoga koji ga nosi, dakle, kao kod nas
peĉat ili potpis, duga vrsta j*e mnogo važnija i služi kao
preporuka onome koji ga nosi. Preporuka se daje po
stepenu i zasluzi onoga kome se daje. Daj'te mi da vidim taj
komad kože.
Djevojĉica mu ga pruži i on ga stade taĉno razgledavati.
Možete li odgonetnuti te znakove, sire? — upita Butler.
Da — reĉe Old Firehand. — Boravio sam toliko puta i toliko
dugo kod raznih plemena, da ne samo govorim nji-hove
dijalekte, već mogu da ĉitam i njihovo pismo. Taj totem je
veoma vrijedan i rijetko se kome poklanja. Napisan j'e u
tonkawskom jeziku i glasi: šaghe-i-kauwan-ehlatan,
henšon, -šakin henšon-šakih šaghe — i — kauwan-ehlatan,
he-el ni-ya. Te rijeĉi znaĉe taĉno prevedene: njegova sjena i
moja sj'ena, njegova krv i moja krv; on je moj stariji brat. A
ispod toga stoji ime Malog medvjeda. Oznaka stariji brat
još je u većoj cijeni negoli samo brat. Totem sadrži
preporuku da toplije uopće nema. Tko vlasniku tog totema
uĉini nešto nažao ima da oĉekuje osvetu Velikog i Malog
medvjeda i svih njihovih prijatelja. ĉuvajte dobro taj totem,
sire, da se održi crvena boja ovih znakova. ĉovjek ne može
znati kakve
će vam velike usluge on još uĉiniti, jer mi idemo u takav
predio gdje stanuju saveznici Tonkawa. 0 tom malom ko-
madu kože mogli bi da ovise mnogi ljudski životi.
Parobrod je za vrijeme popodneva dosegao Ozark, Fort
Smith i Van Bureu i približio se velikom zavijutku gdje ko-
rito Arkansasa ĉini odsutan zaokret spram sjevera.
Kapetan je navijestio, da će nakon nekih dva sata poslije
ponoći do-segnuti Fort Gibson. Da bi po dolasku u taj grad
putnici bili svježi, većina ih je legla veoma rano, jer je

40

valjalo oĉekivati da će u Fort Gibsonu sve do jutra biti
budni. Paluba se pot-puno ispraznila, a u salonu je bilo
nekoliko osoba koje su igrale šah i ostale igre. U
pokrajnjem prostoru za pušenje nalazile su se samo tri
osobe, naime Old Firehand, Tom i Tetka Droll koji su se
zabavljali priĉajući svoje pustolovine. Old Firehanda su
ostala dvojica s poštovanjem susretali, što ovoga, meĊutim,
nije smetalo da se obavijesti o budućim namjerama Tetke
Droll. Zanimalo ga je kako je došlo do toga da je Droll
dobio ĉudnovati nadimak tetka. Upitani je odgovorio:
Veoma je poznat obiĉaj zapadnjaka, da svakom na-djenu
neki nadimak. U svom sleeping-gownu zacijelo sam sliĉan
ženi, a tome pristaje i moj visok glas. Prije sam govo-rio u
basu, ali poslije nekog jakog nazeba izgubio sam svoj dubok
glas. Kako imam obiĉaj, da se zauzimam za dobre ljude kao
neka mati ili tetka, nadjeli su mi ime tetka.
Da li je Droli vaše porodiĉno ime?
Jest, ali ja sam uz to i veseljak a ponešto i nestašan. Prema
tome mi moj nadimak dobro pristaje.
Ime zvuĉi kao da je njemaĉko; vi ste po svim zna-cima
njemaĉkog podrijetla jednako kao i Crni Tom i ja?

Da.
A roĊeni ste u Sjedinjenim Državama?
Droll pri tom uĉini lukav šaljiv izraz lica i odgovori
njemaĉkim jezikom:
— Takvog kaj mi ni na pamet palo; sam si potražil je-
den nemaĉki roditelski par.
Sto? Dakle, roĊeni Nijemac i prema tome zemljak! —
usklikne Old Firehand. — Tko bi to mislio.
Kaj si to niste odmah mogli misliti? Ja sam uvek mislil ĉim
mene netko vidi, da izgledam kao praotac starih
Germana. Možete li možda odgonetnuti gde sam si prvi put
obukal deĉje cipele?
— Naravno, vaš dijalekt vas odaje.
Po svim znacima taj bi se dijalog i živahno zabavljanje
nastavilo unedogled. Na žalost to se nije dogodilo, jer su
ona gospoda koja su se u salonu kartala došla u pušionicu
da ispuše nekoliko izdašnih cigara. Uvukli su već prisutne u
razgovor tako da su ovi morali napustiti svoju dosadašnju
temu. Kad su se poslije razišli da odu spavati, oprostili su se
Droll i Old Firehand slijedećim rijeĉima:
— Bila je to vjeĉna šteta što nas nisu pustili da se dosita

41

napriĉamo; ipak ima i sutra dana kad će se naš razgovor
moći nastaviti. Laku noć, zemljaĉe! Spavajte dobro, jer oko
ponoći valjat će ustati.
Već su sve kabine bile zauzete a u salonima su ugasili
svj"etlo. Na palubi su gorjele samo dvij'e propisne lampe
jedna na pramcu, a druga kod kormilara. Ova prednja
lampa oba-sj'avala je rijeku takvim svjetlom i tako daleko,
da je mor-nar, koji je u tu svrhu stajao na pramcu,
navrijeme mogao vidjeti svaku zapreku i pravodobno javiti.
Taj ĉovjek, kor-milar i oficir, koji j'e stalno lutao palubom,
bijahu jedini lj'udi koji su uz mašiniste bili budni.
I trampi su se priĉinili kao da spavaj'u; Cornel je lukavo
svoje ljude postavio oko rupe koja vodi u potpalublje, tako
da nije mogao k njoj prići nitko a da ga oni ne bi mogli
vidjeti.
Prokleta stvar — šaptao je Cornel jednome od svojih ljudi
— nisam mogao ĉak i na to misliti da i noću sprijeda stoji
ĉovjek koji pazi na vodu. Taj' nam je na putu.
Ne toliko kao što misliš. U toj tami on ne može da vidi sve
do rupe. Mrk'la je noć, ni jedne zvijezde nema na nebu.
Uostalom, on mora oštro da gleda u krug svjetla oko
laterne pa je prema tome sasvim zaslijepljen ako bi se ĉak i
okrenuo. Ali kad ćemo zapoĉeti?
— Odmah. Ne možemo gubiti vremena, jer prije Fort
Gibsona moramo završiti stvar. Svrdlo već imam; sići ću.
Ako bi me trebalo upozoravati, glasno kašlji. Ja ću ĉuti.
On se podigao i zaklonj'en gustom tamom uputio se spram
rupe i stavio nogu na uske stepenice. Deset stepenica je
brzo prevalio. Istražio je dasku. Našao je i drugu rupu —
koja je vodila dalj'e prema dnu laĊe i zapoĉeo je da se
spušta i drugim stepenicama koje su bile dulje od onih gor-
njih. Došavši do dna zapalio je šibicu i posvijetlio.
Prostor u kom se našao, nije bio veći od visLne ĉovjeka i
vodio je gotovo do sredine broda. Nikakvim meĊuzidom
odijeljen, taj je prostor bio širok' kao što je bila široka sama
laĊa. Nekoliko manjih sanduka stajalo je na dnu.
Cornel se uputi spram jedne strane broda i prisloni svr-
dao, naravno ispod razine vode, te je snažnom rukom zapo-
ćeo bušiti. Uskoro je naišao na tvrd otpor, bio je to lim ko-
jim je onaj dio broda što roni u vodu bio oblijepljen. Lim je
valjalo probiti svrdlom. Ali za što brže tonjenje valjalo je u
najmanju ruku izbušiti dvije rupe. Cornel je, dakle, prije
svega probušio iza ove prve jednu rupu sve do lima. Tada je

42

podigao jedan od teških kamenova koji su ovdje ležali kao
opterećenje i udarao po svrdlu tako dugo dok ovaj nije
probušio lim. Odmah je zapoĉela nadirati voda i k'ad je iz-
vukao svrdlo oblio ga je snažan mlaz vode tako da se brzo
morao povući. Udarce nije nitko ĉuo zbog brujanja
brodskih mašina. Probušio je takoĊer i lim druge rupe i
istim se pu-tem vratio na palubu. Svrdlo je još uvijek nosio
u ruci i odbacio ga istom kad se dohvatio gornjih stepenica.
Zašto da i njega još nosi.
Prispjevši do svojih ljudi bio je tiho upitan da li mu je
uspjela stvar. Odgovorio je potvrdno i razjasnio da treba
odmah poći do kabine broj jedan.
Salon i uz tu prostoriju pušionica nalazili su se u poza-dini
broda, a s obje strane bile su kabine; od kabina su vo-dila
po jedna vrata iz svake kabine u salon. Kabina broj je-dan
bila je prva i ležala je dakle na uglu. Legao je na pod i
puzao oprezno naprijed, da ga ne bi opazio oficir koji je
prolazio palubom. Sretno je došao do cilja. Kroz mrežicu na
prozoru obasja ga tanki trag svjetla. U kabini je gorjelo
svjetlo. Da li je Butler bio budan, možda ĉita?
Cornel se osvjedoĉio da i u drugim kabinama gori svjetlo i
to ga umiri. Možda će to osvjetljenje olakšati njegov posao.
Izvuĉe nož i proreže mrežicu bez šuma odozgo nadolje. Neki
zastor zaprijeĉio mu je da s prozora vidi u unutrašnjost ka-
bine; tiho ga je pomaknuo i skoro je glasno zavikao od ve-
selja kad je vidio ono što mu se pružalo pred oĉima.
Na lijevom zidu kabine visila je iznad kreveta zasje-njena
noćna svjetiljka. Pod njom je spavao, licem okrenut
prema zidu, inženjer. Na stolici mu je bila odjeća, a na des-
nom zidu, na nekom stoliću za sklapanje, sat, novĉanik i
onaj nož, moglo ga se izvana sasvim lako dohvatiti rukom.
Cornel posegnu i uzme nož, pusti sat i novĉanik. Izvukao ga
je iz korica i pretraživao je držak. Držak' se mogao odviti, to
je dostajalo.
— Do vraga ala je to bilo lako — huknu tad. — Već sam
bio spreman i na to da ga zadavim.
Niko nije vidio što se zbivalo. Cornel strpa nož za pojas,
legne da dopuže do svojih Ijudi. Sretno je promaknuo mimo
oficira. Nešto kasnije pogledao je u lijevo i uĉini mu se kao
da vidi dvije tihe fosforescirajuće taĉke, koje su odmah uga-
snule. Znao je, to bijahu oĉi! Pobrza snažno naprijed, ali sa-
svim tiho, i požuri ujedno na stranu. Uistinu! S onog mjesta

43

gdje je ugledao oĉi zamnije neki štropot kao da su se suda-
rila dva ĉovjeka. Oficir je to ĉuo i upita:
Tko je:
Ja, Nintropan-hauey.
Ah, Indijanac. Zašto ne spavaš?
Ovdje ĉovjek biti; nešto ružno ĉiniti, ja vidjeti ujega. On se
brzo udaljiti.
Gdje je?
Naprijed, gdje Cornel ležati; on sam možda to biti.
Pshaw! Zašto bi on ovuda prolazio? Spavaj i ne sme-taj
ljude.
— Ja spavati, ali ne biti kriv ako se dogodi nešto zlo.
Oficir je pošao naprijed i budući da ništa nije ĉuo
umiri se. Bio je uvjeren da se Indijanac prevario.
Prošlo je mnogo vremena kad su ga iznenada pozvali s
osmatraĉnice na pramac.
Sire — reĉe mu ĉovjek — ja ne znam u ĉemu je stvar, ali
voda se uspinje, brod nam tone.
Besmisao — nasmije se oficir.
DoĊite i sami se uvjerite.
Oficir pogleda, ne reĉe ništa i požuri se do kapetanove
kabine. Poslije dvije minute vrate se obojica na palubu. No-
sili su svjetiljku i poĉeše svijetliti preko ograde. Donijeli su i
drugu svjetiljku. Oficir se spustio u potpalublje, a i kapetan
s njime, da pretraže unutrašnjost broda. Trampi su se bili
odmakli od mpe koja je vodila dolje. Nakon kraćeg vremena
vratio se kapetan i brzo se uputio prema kormilaru.
— Neće da iz toga napravi buku — šaputao je Cornel
svojima. — Ali, kažem vam, sad će okrenuti na obalu.
Imao je pravo. Mornari i osoblje broda tajom su bili
probuĊeni, a brod je promijenio pravac. Bez nemira to se
nije moglo zbiti; putnici koji su spavali na palubi probudiše
se. a neki iz kabina takoĊer su se našli na palubi.
— Nije ništa, gospodo, baš ništa — hrabrio je kapetan.
— Nešto smo vode dobili u donji prostor broda i to će mo-
rati da se iscrpe. Pristat ćemo, a tko se boji može da stupi
na obalu.
Htio je da djeluje umirujuće, ali postigao je upravo
obratno. Ljudi su zapoĉeli vikati, tražili su pojase za spasa-
vanje i kabine su odjednom bile prazne. Svi su uzrujano tr-
ĉali palubom. Uto prednja svjetiljka obasja visinu obale:
brod se naglo okrenuo i bio paralelno s njom, a bacio je i
sidro. Oba mosta za pristajanje pokazala su se dovoljno du-

44

gaĉka, izbacili su ih, a oni ljudi koji su bili u najvećem stra-
hu, gurahu se spram obale. Prvi su, naravno, bili trampi,
koji su brzo nestali u tami.
Na brodu ostadoše osim posade samo Old Firehand, Crni
Tom, Tetka Droll i Veliki medvjed. Old Firehand bio se
spustio u potpalublje da vidi kako voda ulazi. Vratio se i
upitao kapetana:
Sire, gdje je mjesto ovom svrdlu?
Eno tamo u sanduku za alat. Još je poslije podne bio
u njemu.
— Našao sam ga u donjem meĊuprostoru. Šiljak' mu je
pun lima. Kladim se da je ovim svrdlom probušen brod.
Utisak ovih rijeĉi bio je pojaĉan novim otkrićem. Inže-njer
je prije svega ženu i kćerku odveo na obalu, a vrativši se na
brod poĉeo je vikati:
— Ja sam pokraden! Devet tisuća dolara! Netko je raz-
rezao mrežu na prozoru i odnio mi novac sa stola.
Veliki je medvjed poĉeo glasno govoriti.
— Ja znati, Cornel ukrasti i probušiti brod. Ja vidjeti
njega, ali oficir ne vjerovati. Treba pitati crnog mašinistu.
On piti sa Cornel; on ići u salon prati prozor; potom ići i
piti opet; crn ĉovjek sve morati reći.
Velikog su medvjeda odmah opkolili svi prisutni; sa obale je
odjeknuo jedan povik.
— To je Mali medvjed — reĉe Indijanac. — Poslati ga za
Cornel koji pobjeći na obalu. Mali medvjed reći gdje Cor-
iiel biti.
Uto se Mali medvjed približavao najbržim trkom preko sta i
glasno poĉeo uzvikivati.
— Tamo veslati Cornel odsjeći veliki ĉamac i preko na
obalu!
Doista, ugledali su ĉamac kako se udaljuje. Trampi su se
eselili i zlobno k'liktali; posada i veliki dio putnika gnjevno
odgovarahu. U općem uzbuĊenju nitko nije pazio na In-
{
ijance koji su nenadano nestali. Konaĉno je uspjelo snaž-
om glasu Old Firehanda uspostaviti mir, a uto odjeknu i
idan glas:
— Veliki medvjed posuditi mali ĉamac. On slijediti Cor-
?la za osvetu. Mali ĉamac ostaviti prijeko i zavezati. Ka-
Btan ga naći. Poglavica Tonkavva ne puštati Cornel. Veliki i
iali medvjed imati njegovu krv. Howgh!
Obojica su bila na malom ĉamcu i veslahu za trampima.

45

Kapetan je psovao i vikao. Dok je posada crpila vodu,
apoĉelo je preslušavanje crnca. Old Firehand ga je oštrim
^itanjima satjerao u škripac, da je sve priznao i svaku rijeĉ
jnovio koju je s Cornelom razgovarao. Sve se razjasnilo.
Sornel je poĉinio kraĊu, probušio brod da prije otkrića kra-
sa svojim ljudima doĊe na kopno. Crncu njegova izdaja
lije bila oproštena, bio je svezan, a sa sutrašnjim danom
ka-
Btan će mu suditi.
Pokazalo se uskoro, da će šmrkovi lako iscrpsti vodu i brod
nije ni u kakvoj opasnosti već da će uskoro nasta-iti put.
Putnici se vratiše na brod, gubitak vremena nije ih
»brinjavao, a mnogi su se i veselili ovoj maloj promjeni na
3m dosadnom putu. Najžalosniji bio je inženjer. Nestala lu
je golema suma novaca, koji će morati nadoknaditi. Old
Irehand ga je tješio, rekao mu je:
— Još ima nade da vam se vrati novac. Putujte mirno
vašom ženom i kćerkom. Sastat ću vas kod vašeg brata.
Kako? Zar nas hoćete napustiti? Da. Idem za Cornelom da
mu oduzmem što je ukrao.
Ali, to je opasno.
Pshaw! Old Firehand nije muž koji se boji tih
Ali ipak, ja vas molim pustite to! Radije ću izgubiti tu sumu!
Sire, ne radi se ovdje samo o vaših devet tisuća do-lara.
Rijeĉ je o mnogo većim stvarima. Trampi su od crnca
doznali da i Tom uza se ima novaca i da ga njegovi drugovi
ĉekaju na Black-bear rijeci. Ja se zacijelo ne varam, kad dr-
žim, da su se onamo uputili da izvedu novi zloĉin, a ovdje je
rijeĉ o ljudskim životima. Oba Tonkawe su Cornelu za pe-
tama i pri jutarnjoj svjetlosti slijedit ćemo njihove tragove,
naime, bit ćemo svi zajedno: Tom, Tetka Droll, njegov
djeĉak Fred i ja. Nije li tako, gospodo?
-— Da — reĉe Tom jednostavno i ozbiljno.
— Sasvim jasno — priklopi Tetka Droll. — Cornela moramo
imati već i za volju drugih. A kad ga uhvatimo, jao njemu
ako je potrebno.
Treće poglavlje
NOCNE BITKE
Na visokoj obali Black-bear rijeke gorjela je velika vatra.
Na nebu je sjala mjeseĉina, ali svjetlost njena nije mogla
prodrijeti kroz gusto granje stabala; da nije bilo vatre, bila
bi potpuna tama. Plamen je obasjavao neku vrstu brvnare
koja nije bila sagraĊena iz horizontalnih dasaka koje bi bile

46

jedna na drugu naslagane, već sasvim drugaĉije. Naprosto
su podrezali ĉetiri golema stabla koja su sluĉajno saĉinja-
vala ĉetvorinu i na njih sagradili krov. Krov se sastojao od
takozvanih calpboard dasaka, koje se prave iz nerazgrana-
tih ĉempresa. Na prednjoj strani zida ostavili su tri otvora,
jedan veći da budu vrata i dva manja kao prozore. Ispred te
kuće gorjela je vatra, oko koje je sjedilo dvadeset divljih
prilika koje su pokazivale da već dugo vremena nisu bili u
doticaju s civilizacijom. Odijela im bijahu poderana a lica
ožarena suncem, vjetrom, i nepogodama. Osim — noževa
uza se nisu imali nikakva oružja; bilo je zacijelo u brvnari
pod krovom. Nad vatrom je visio kotao obješen o težak
gvozdeni lanac, u njemu se kuhalo nekoliko komada mesa.
Kraj kotla
stajahu dvije suhe tikve pune medovine. Tko je imao želju
ispio bi gutljaj a ujedno bi uzeo punu šolju ĉorbe od mesa.
MeĊusobno su ti ljudi vodili vrlo živ razgovor. Društvo se
ĉinilo potpuno sigurno, jer nitko nije nastojao da govori 10.
Da su ti ljudi pretpostavljali blizinu neprijatelja, zaci-lo bi
vatru palili na indijanski naĉin koja daje vrlo malen
rlamen. Uza zidove kuća bijahu prislonjene sjekire, bradve,
goleme pile i ostali alat, odakle je lako bilo zakljuĉiti da su
to rafteri.
Ti su rafteri neka osobita vrsta ljudi. Stoje po srijedi izmeĊu
farmera i drvosjeĉe. Dok je farmer bliži civilizaciji i pripada
ljudima koji se drže jednog mjesta, rafter provodi kao i
drvosjeĉa gotovo divlji život, koji je jednak indijan-skom
životu. Nisu vezani o mjesto i provode potpuno slo-bodan i
nevezan život. Sele se iz jedne države u drugu iz jednoga
okruga u drugi. Ljude i njihova naselja rafter ne posjećuje
rado jer mu je zanat gotovo nezakonit. Zemlja u kojoj
obaraju drvo nije njihovo vlasništvo. A vrlo im rijetko pada
na um da pitaju ĉija je. Ako rafter naĊe šumu koja mu
odgovara, i kraj nje vodu, zapoĉinje odmah da radi i ne
brine se da li je mjesto na kojem se nalazi ustavno ili je —
privatno vlasništvo. On ruši, reže i obraĊuje stabla, izabire
ponajbolje drveće, spaja ih u splavi i nastoji da ih bilo gdje
što bolje proda.
Rafter nije rado viĊen gost. Istitia je, uostalom, da rafter
mnogom novom došljaku u guste šume, kad ga naĊe, ne ĉini
dobra, i da bi radije da ga nema. Rafter uzima, k'ao što je
već reĉeno, samo najbolja debla, reže krošnju i napu-šta je.

47

Ispod i izmeĊu tih krošanja nastaju novi izdanci koji se
povezuju sa divljim povijušama u ĉvrstu cjelinu i tu ne može
ništa ni sjekira, pa ĉak ni vatra. Uistinu, rafteri vode vrlo
tvrd i naporan život, ipak njihova zarada nije malena.
Rafter zaradi, budući da ga materijal ništa ne stoji, lijepu
paru. Dok jedni rade, jedan od njih, ili više, brinu se za
ishranu. To su lovci koji povazdan, a ĉesto i noću, lutaju
okolicom i traže hranu. U bogatim predjelima to nije teško-
ća. Nedostaje li divljaĉi tu ima mnogo posla.
Ovo društvo, sada, koje je ovdje živjelo, na toj Crnoj
medvjeĊoj rijeci, sudeći po punom kotlu, nije oskudijevalo
Blenter, tko je bio taj ĉovjek?
Tko je on bio? Nije bio Indijanac, bio je bijelac, živo-tinja
kakve kod Crvenih nema, da ljudi. Htio bih vam nešto više
reći, bio je upravo to što smo i mi, bio je rafter.
Kako? Rafteri su ubili tvoju porodicu?
Da, rafteri. Nemate nikakvog prava da budete pono-sni na
vaš zanat i da se zamišljate boljima od Crvenih. Upra-vo
tako kao što mi ovdje sjedimo, tako je istina da smo tati i
probisvijeti.
Ta tvrdnja naišla je posvuda na živ otpor. Blenter je ne-
smetano nastavio:
— Ta rijeka na kojoj se sada nalazimo, ta šuma ĉija
stabla obaramo i prodajemo nije to naše. Svakoga bismo
ubili, ĉak' i pravog vlasnika kad bi nas htio protjerati odav-
de. Nije li to kraĊa? To je još više. To je grabež.
Ogledao se po krugu i kako nije dobio odgovora nastavio je
govoriti:
Upravo s takvim razbojnicima imao sam tada posla. Vratio
sam se s Missourija, uza se sam nosio ispravne ugo-vore.
Uza me bijahu žena i oba sina. Imali smo blaga, nešto
konja, svinja, velika kola puna pokućstva, jer ja bijah imu-
ćan to vam mogu reći. Nikakva došljaka nije bilo u blizini, a
mi nismo niti trebali nikoga, jer naših osam ruku bijahu
dovoljno jake i marljive. Za kratko vrijeme stajala je tu i
brvnara. Ispalili smo i obradili zemlju i poĉesmo sijati. Jed-
noga dana uzmanjkala mi je k'rava. PoĊoh u šumu da je
tražim. ĉuo sam udarce sjekirom, naĊoh šestoricu raftera
kako obaraju moja stabla. U njih je bila moja krava. Ubili
su je da je pojedu. No, gospodo, što biste uĉinili na mojem
mjestu?
Postrijeljali momke — odgovori jedan — i to s pu-nim
pravom! Po zakonu Zapada kradljivac konja ili goveda

48

zaslužuje smrt.
To je pravo, ali ipak ja to nisam uĉinio. Nagovorio sam ih
vrlo uĉtivo i zahtijevao da napuste moju zemlju i da plate
kravu. Ismijali su me. Idućeg dana manjkala mi je i druga
krava. Odnijeli su je rafteri. Kad sam opet došao k njima,
upravo su životinju razrezali u komade i objesili ih da se
suše. Zaprijetio sam sa svojim pravima. Jedan ĉov-jek koji
je bio govornik i njihov voĊa, uperio je pušku na mene.
Razmrskao sam mu je svojom kuglom. Nisam ga htio

ranjavati, ciljao sam u pušku. Požurio sam se kući da dozo-
vem sinove. Nas trojica nismo se bojali ove šestorice. Ipak
kad smo došli, više ih nije bilo. Naravno, sve je to nalagalo
oprez i mi se nismo udaljavali mnogo dana od brvnare. Ĉe-
tvrtoga dana uzmanjkalo nam je hrane. Otišao sam, dakle,
sa jednim sinom po meso. Naravno, dobro smo pazili, ali
nigdje nismo primijetili raftera. Kad smo se polako i tiho
šuljali po šumi, možda dvadesetak koraka udaljeni jedan od
drugoga, iznenada spazih onog voĊu kako stoji iza jednog
stabla. On nije mene vidio već samo mog sina i uperio je
pušku na nj. Nije bio moj obiĉaj da bez nužde ubijem
ĉovjeka. Brzo skoĉim k njemu, otmem mu pušku, takoĊer
nož i revolver i opalim mu zaušnicu da se srušio. On nije
izgubio prisustvo duha ni za ĉasak. Bio je mnogo brži od
mene. U trenu se digao i nestao prije no što sam ga mogao
zgrabiti.
Svi Ċavoli! Tu glupost si morao platiti — povika jedan od
slušalaca. — Sasvim je jasno, da je taj ĉovjek kasnije vratio
taj udarac.
Da, osvetio se — potvrdi starac, pri tom je ustao uĉinio
nekoliko koraka. Uspomena ga je uzbuĊivala. Ponovo je sjeo
i nastavio:
Imali smo sreću i dobar lov. Kad smo se vratili kući, odoh
iza kuće da odložim plijen. Uĉinilo mi se da ĉujem pre-
strašen uzvik moga sina. Na žalost nisam na to polagao
pažnje. Kad sam stupio u kuću, vidjeh svoje svezane i u ĉasu
bijah i ja svezan i na zemlju baĉen. Rafteri su za vri-jeme
našeg izbivanja ušli u farmu, savladali su moju ženu i
mlaĊeg sina i ĉekali da se mi vratimo. Što se sada desilo to
je nemoguće opisati rijeĉima. Sudili su nam. Da sam pucao i
zato su me osudili na smrt. Lopovi su uz put i moju rakiju
pili, toliko su se napili da u sebi nisu posjedovali ništa ljud-

49

sko. Zakljuĉili su da nam valja umrijeti. Kao posebnu kaznu
za udarac koji je voĊa dobio od mene, tražio je da umremo
biĉevani do smrti. Dvojica su mu povlaĊivali, trojica su se
protivili. On je ipak proveo svoju volju. Iznijeli su nas na-
polje. Moja je žena došla prva na red. Svezali su je i poĉeli
udarati. Jedan od njih ipak se smilovao i ubio je
revolverom. Sinovima je bilo suĊeno da proĊu gore negoli
ona. Ubili su ih batinjajući. Ja sam bio prisutan, sve sam
vidio, morao sam biti posljednji. Ljudi, kažem vam, tih
nekoliko trenu-
taka postali su mi vječnost. Bio sam lud, a ipak nisafld s^
mogao micati niti pokretati. Konaĉno i ja doĊoh na red.
Na-mjestili su me i ponovo svezali. Udarce kojima su me
uda-rali, nisam uopće osjećao. Duša mi se nalazila u stanju
kad tjelesne boli uopće ne dolaze u obzir. Znam samo da je
iznenada iz prerije zamnio glasan zov a kad ga rafteri na
vrijeme nisu zamijetili, pao je hitac. Onesvjestio sam se.
Došli su ljudi koji su te oslobodili?
Ljudi? Ne, bio je samo jedan. Po držanju moje glave već je
izdaleka vidio, da mi život ne vrijedi ni penija ako iz daljine
ne zahvati borbu. Zbog toga je povikao i pucao. Opalio je
samo jedan metak kao opomenu. Dakie u zrak je pucao, jer
nije vjerovao da ima s ubojicama posla. Kad se brzo
približio, prepoznao ga jedan od razbojnika i uzviknuo
prestrašen njegovo ime. Kukaviĉki ubijati znali su, ali oni,
šestorica, pa da se ponesu s ovim jednim, za to im je nedo-
stajalo hrabrosti. Pobjegli su, pri ĉemu su iskoristili kuću
kao zaklon da se doĉepaju šume.
Mora da je došljak bio veoma slavan zapadnjak.
•— Zapadnjak? Pshaw! Bio je Indijanac. Da, ljudi. Ka-žem
vam, spasio me Indijanac.
Indijanac? Zar su se njega toliko bojali, da su šesto-rica
raftera pred njim pobjegli? To je nemoguće!
Bio je to VVinnetou!
Winnetou? Apaš? Good luck! Da, tada se doista može
vjerovati! Ali zar je već onda bio tako poznat?
Tada je bio na poĉetku svoje slave. Jedan od šesto-rice, koji
je uzviknuo njegovo ime, zacijelo ga je već u jednoj prilici
upoznao i nije želio novi sastanak' s njim. Uostalom tko je
Winnetoua samo jednom vidio u životu, taj zna kakav
utisak njegova pojava ĉini.
Ali dopustio je lopovima da pobjegnu.

50