Osmo poglavlje DRAMA U PRERIJI
Prerijom je koraĉao polako i umorno jedan pješak, ĉud- na
pojava ondje gdje je ĉak i najsiromašniji ĉovjek posje-
dovao konja. Kakvom soju ljudi je pripadao taj ĉovjek nije
bilo lako odgonetnuti. Odijelo je nosio na gradsku, ali biio
je veoma trošno i podavalo mu izgled nekog dobroĉudnog
ĉovjeka kojem ipak stara dugaĉka puška koju je prebacio
preko leĊa, nije pristajala. Lice njegovo bilo je blijedo i
upalo, zacijelo zbog napora koje mu je priĉinjavalo
hodanje.
Od vremena na vrijeme stao je kao da se želi odmoriti, ali
nada da će sresti ljude tjerala ga je uvijek sve brže na nove
napore. Ispitivao je uvijek iznova horizont, ali dugo
vremena uzalud dok se konaĉno njegove oĉi ne razveseliše
— daleko na horizontu primijetio je ĉovjeka, takoĊer
pješaka koji se pribiižavao zdesna tako da su se oba pravca
ovih pješaka morala uskoro sastati. To je podalo novu
snagu nje- govim udovima; kroĉio je brzo i uskoro ugledao
da ga je i onaj drugi primijetio, jer onaj se ustavio da ga
doĉeka.
Taj drugi ĉovjek bio je sasvim ĉudnovato odjeven. Na sebi je
imao modri frak s crvenim visokim ovratnikom i žu- tom
dugmadi, nosio je još crvene hlaĉe i visoke ĉizme sa žutim
sarama. Oko njegova vrata bio je omotan rubac iz mo- dre
svile koji je na prsima bio svezan u ĉvor, a oba kraja rupca
pokrivahu mu prsa. Glavu mu je pokrivao neki šešir iz
slame sa širokim obodom. Oko vrata je još omotao remen
na kojem je visio sprijeda ormarić iz politirana drveta. Taj
je ĉovjek bio visok i suh, glalko obrijan. Tko bi ga pogledao
u male i lukave oĉi, odmah je bio na ĉistu da pred sobom
gleda pravog Yankeeja, Yankeeja od onog soja ĉija
snalažlji- vost je već postala posloviĉr.a.
Kad su se jedan drugome približili toliko da su mogli ĉuti
šta obojica govore, skinuo je onaj s ormarićem šešir i
pozdravio:
Good day, prijatelju! Odakle?
S Kinsleyja, tamo dolje — odgovori upitani, pri ĉemu je
pokazivao rukom. — A vi?
Ja dolazim odasvud. Posljednje mjesto bila je farma koja
Ieži iza mene.
151
A kamo ćete?
Svakamo. Prije svega na farmu koja je pred nama.
Ima li tu kakva farma?
Ima. Nećemo hodati ni pola sata, pa eemo je ugledati.
Hvala bogu! Dulje ne bih ni izdržao.
Izgovorio je to s dubokim uzdahom. Približio se i stao, pri
ĉemu mu se tijelo zaljuljalo.
Ne biste izdržali? Zašto?
Gladan sam.
Do Ċavola! Gladan? Da li je moguće? Priĉekajte, ta ja vam
mogu pomoći! Sjednite ovamo na moj ormarić! Us- koro
ćete dobiti nešto da zagrizete.
On odloži ormarić, posjedne stranca na nj, iz džepa na
prsima svog fraka izvadi dva golema komada kruha, nama-
zana maslacem, iz drugog džepa izvadi zatim veliki komad
šunke, pruži to gladnom strancu i nastavi:
Jedite, prijatelju! Nisu to, doduše, delikatese, ali utažit će
vam zacijelo glad.
Ovaj drugi se ĉvrsto prihvati posla. Bio je toliko gladan, da
je cijeli kruh pokušao strpati u usta. Ipak se predomisli,
prekine se u kretnji i reĉe:
Veoma ste dobri, sire, ali te su stvari namijenjene vama. —
Ako ih ja pojedem, tada ćete vi biti gladni.
Nije tako! Ja vam kažem, da ću na slijedećoj farmi dobiti
toliko da jedem koliko mi se samo prohtije.
Dakle, ljudi su vam ondje poznati?
Ne. Još nikada nisam bio u toj okolici, ali nemojte govoriti
već jedite.
Gladni je ĉovjek poslušao taj nagovor, a Yankee sjede u
travu promatraše ga i veselio se tome kako veliki komadi
brzo nestaju meĊu jakim zubima ovog gladnog stranca.
Kad je ovaj pojeo i kruh i šunku, upita ga:
Siti zacijelo niste, ali po svim znacima donekle ste
zadovoljni.
Kao da sam ponovno roĊen, sire. Pomislite, već tri dana
putujem, a da nisam ništa jeo.
Ma kako je to moguće? Sve tamo od Kinsleyja pa dovde
niste mšta jeli? Zašto? Zar niste mogli ponijeti nešto za
jelo?
Ne, moj odlazak zbio se veoma nenadano.
152
A lako! Ali vi ste naoružani puškom! Mogli ste ustri- jeliti
koju divljaĉ!
O, sire, ja sam loš strijelac. Prije bih pogodio mjesec negoli
psa, koji upravo sjedi preda mnom!
A zbog ĉega nosite pušku?
Da preplašim Crvenokošce ili bijele razbojnike.
Yankee ga pogleda ispitujuĉi i potom reĉe:
ĉujte me, master, kod vas ĉini se nešto nije u redu. ĉini se,
da pred neĉim bježite, a ipak ste sasvim neopasan subjekt.
Kamo ste se zapravo uputili?
Idem u Sheridan, na željeznicu.
Još toliko imate prevaliti, a sve bez hrane! Ja sam vama
sasvim nepoznat, ali kad se ĉovjek naĊe u nevolji do- bro je
nekom se povjeriti. Kažite mi što vas tišti.
161
To je lako reći. Zovem se Haller. Roditelji su mi Ni- jemci.
Došli su iz staroga kraja, da nešto zasluže, ali to im nije
pošlo za rukom. TakoĊer ni meni nisu cvale ruže. Svašta
sam poduzeo i radio, dok nisam postao prije dvije godine
pisar na željeznici. Zadnje mjesto bilo je Kinsley. Sire, ja
sam ĉov- jek koji ne bi pregazio ni crva, ali ako me i suviše
uvrijede i meni će prevreti. PosvaĊao sam se s nekim
ĉovjekom i doš- lo je do dvoboja. Pomislite, sire, dvoboj s
puškama! U životu nisam nikad držao u rukama pušku!
Dvoboj s puškama; tri- deset koraka razdaljine! Kad sam to
ĉuo samo mi se zamag- lilo pred oĉima. Htio sam sve to
skratiti: došao je sat i mi smo se postavili jedan nasuprot
drugom. Sire, vi možete o meni misliti što god hoćete, ali ja
sam miroljubiv ĉovjek i nikakav ubojica. Već pri pomisli, da
bih mogao ubiti protiv- nika naježila mi se koža. Zbog toga
sam namjerice ciljao ne- koliko lakata u stranu. Ja sam
opalio, a on takoĊer. Hici od- jeknuše — i pomislite. Ja
nisam bio pogoĊen, ali moja kugla prošla je kroz srce
mojem protivniku. Pušku koja uopće nije bila ni moja,
odbacio sam i užasnut pobjegao. Ja i danas još držim, da je
cijev bila savijena. Kugla je morala barem tri lakta otići
ulijevo. Ono što je bilo najgore, ovaj ĉinovnik imao je
mnogo utjecaja, a to ovdje na Zapadu mnogo znaĉi; morao
sam pobjeći, odmah pobjeći i imao sam još toliko vremena,
da se oprostim od mog pretpostavljenog. Savjeto- vao mi je
neka odem u Sheridan i dao mi je otvoreno prepo- ruĉeno
pismo za tamošnjeg inženjera. Možete ga i proĉitati da se
153
osvjedoĉite kako vam govorim istinu.
11 Blago u Srebrnom jezeru
154
Dragi Charoy!
Šaljem ti gospodina Josepha Hallera, mojeg pisara. On je pošten,
privržen i marljiv momak, ali nije imao sreće. Pucao je u stranu i
upravo zbog toga svog je protivnika ubio. Za neko se vrijeme mora
udaljiti i ti ćeš mi uĉiniti veliku Ijubav ako ga tako dugo zaposliš u
svom uredu dok na ovo njegovo djelo ovdje ne padne zaborav.
Tvoj Bend Norton
Yankee savije pismo, vrati ga vlasniku i reĉe:
Vjerujem vašim rijeĉima, master Haller, a da mi i niste
pokazali ovo pismo. Tko vas vidi i ĉuje kako govorite, taj
zna da je susreo poštenog ĉovjeka, koji uistinu svojevoljno
neće uĉiniti zla. Sa mnom je jednako kao i s vama; ni ja
nisam veliki lovac i strijelac. To nije nikakva sramota, jer
ĉovjek ne živi samo od praha i olova. Ali tako plašljiv kao
što ste vi ne bih bio da sam na vašem mjestu. Držim da ste
ponešto satjerani u kozji rog.
O ne, stvar je dosta bila opasna.
Dakle, vjerujete da će vas slijediti?
Zacijelo hoće! Zbog toga sam sve dovde izbjegavao farme.
— A da li ste sigurni da će vas u Sheridanu dobro pri- miti i
dati vam namještenje?
— Da, jer Norton i Charoy, inženjer u Sheridanu, veliki su
prijatelji.
No, a koliku plaću mislite da će vam dati?
Dosad sam imao tjedno osam dolara i držim da će mi toliko
i ondje platiti.
Tako! Ja znam namještenje gdje ćete zaslužiti još jedanput
toliko, dakle šesnaest dolara.
Što? Uistinu? — uzvikne pisar razdragan pri ĉemu je skoĉio
na noge. — šesnaest dolara! Ta to je ĉitavo bogatstvo! Gdje
je to namještenje?
Ja vam ga dajem.
Vi? — reĉe ovaj razoĉarano.
Jest, ja. Vjerojatno mi ne vjerujete?
Hm, ja vas ne poznajem.
155
Tome je lako pomoći. Ja sam naime magister, doktor
Jelferson Hartley, fizikus i veterinar.
Dakle, vi ste ĉovjek koji lijeĉi ljude i životinje?
Jest, ljude i životinje — potvrdi Yankee. — Ako imate volju,
možete biti moj famulus i ja ću vam plaćati reĉenu sumu.
Ali ja se ništa ne razumijem u vaš posao — razjasni Haller
skromno.
Ni ja baš nisam struĉnjak u tome — prizna magister.
Zar tako? — upita Haller zaĉuĊeno. — Ta morali ste
studirati medicinu?
Ni na um mi nije palo.
Ali ako ste magister, a takoĊer i doktor ...
To svakako jesam! Tu titulu i tu ĉast posjedujem; lo
najbolje znam, jer sam sam sebi te titule podijelio.
Vi... vi sam?
Jest! Ja sam s vama sasvim otvoren, jer mislim da eote
prihvatiti moj prijedlog. Zapravo sam krojaĉ: tada sam bio
brijaĉ, a potom uĉitelj plesa; kasnije sam osnovao školu
dobra ponašanja za mlade dame; kad je i to prestalo pri-
hvatio sam se harmonike i postao putujući muzikant.
Otada sam promijenio deset do dvadeset ostalih zvanja.
Upoznao sam život i Ijude. A to znanje sazrelo je od
iskustva, da pa- melan ĉovjek ne može biti glup. Ljudi hoće
da budu preva- reni; jest, ĉovjek im upravo ĉini najveću
uslugu kad ih pre- vari i oni su mu zbog toga zahvalni ako
im proda rog za ivijeću. Pogotovu je potrebno laskati
njihovim greškama i Ebog toga sam ja odluĉio, da
postanem lijeĉnik. Ali, pogle- dajle moju apoteku!
On otvori svoj ormarić i digne poklopac. Unutrašnjost
Orniarića, sadržavala je pedeset pregradica, koje su bile
bar- lunoin optoĉene i proviĊene zlatnim crtama i
arabeskama. Svuki pretinac sadržavao je jednu fiolu s
lijepo obojenom tekućinom. Bilo je tu fiola u svim mogućim
bojama.
Dakle, to je vaša apoteka — reĉe Haller. — A tko VM
snabdijeva s medikamentima?
Sam ih priugotavljam.
Mislio sam, da vi ništa ne razumijete od toga.
if
163
0, to razumijem! To vam je veoma laka stvar. Sve sltO ovdje
vidite nije ništa drugo do nešto boje pomiješane I vodom.
Voda, to znaĉi aqua. U toj rijeĉi sastoji se sva moja
156
latinština, a sve ostale izraze izmislio sam ja sam. Svi ti iz-
razi moraju lijepo zvuĉiti. Pogledajte natpise: Aqua
salaman- dra, Aqua peloponesia, Aqua chimborasolaria,
Aqua invoca- bularia i tome sliĉno. Vi uopće ne možete ni
zamisliti kakve sam ja uspjehe imao s tim vodicama, a ni
jedna od njih ni- kome ne škodi. Glavna stvar, da ne
doĉekamo njihovo djelo- vanje, treba odmah pokupiti
honorar i petama dati vjetra. Sjedinjene Države su velike;
prije no što budem opet ovuda prolazio proći će mnoge
godine, a u meĊuvremenu postat ću bogat ĉovjek. Život me
ništa ne stoji, jer posvuda kamo stig- nem daju mi toliko da
ne mogu ni pojesti. A kad poĊem, napune mi džepove jelom.
Indijanaca se ne trebam bojati jer sam ĉovjek od medicine,
a to kod njih znaĉi sveto lice. Pro- mislite, hoćete li biti moj
famulus?
Hm — mrmljao je Haller, a pri tom se poĉešao iza uha. —
Stvar mi je sumnjiva. Nije to baš pošten posao.
Ne budite smiješni! Vjera, to vam je sve! Moji pa- cijenti
vjeruju u djelovanje mojih ljekarija i već od toga ozdrave.
Da li je to prijevara? Pokušajte! Ojaĉali ste, a eto nam i
farme. Ona nam je obojici pred nosom. Nećete ništa
štetovati ako poĊete sa mnom.
No, pokušat ću već iz zahvalnosti, ali ja nisam dora- stao da
se pretvaram pred ljudima.
To uopće nije ni potrebno; to ću ja raditi. Vi treba da šutite
pun poštovanja i vaš posao sastoji se u tome, da iz
ormarića vadite one fiole koje vam budem pokazao. Sva-
kako ćete morati dozvoliti, da vam pred njima govorim ti.
Dakle, naprijed!
Objesio je ormarić ponovo o vrat i obojica poĊoše prema
farmi. Nakon nepuna pola sata ugledali su je; ĉinilo se, da
nije velika. Sada je Haller morao ponijeti ormarić, jer se
nije pristojalo da ga principal, doktor i magistar, nosi.
Glavna zgrada bila je sagraĊena iz drveta. Uz nju i iza nje
nalazio se dobro graĊen voćnjak i povrtnjak. Gospodar- ske
zgrade bile su ponešto udaljene od glavne zgrade. Ondje
bijahu zavezana tri konja, siguran znak da već ima
stranaca. Ovi su sjedili u gostinskoj sobi i pili domaće pivo,
koje je farmer sam prigotovio. Vidjeli su nadrilijeĉnika kako
ulazi sa svojim famulusom.
157
By jove! — usklikne jedan od njih. — Da li pravo vidim, ta
toga poznam! Ako se ne varam, to je Hartley har- monikaš.
To je neki tvoj znanac — upita drugi. — Jesi li već imao s
njime posla?
Jest, momak je pravio dobre poslove i pun je novaca.
TakoĊer sam i ja pravio dobre poslove, jer sam mu ih noću
ispraznio.
Došljaci su već došli do kuće; farmerova žena upravo se
vraćala iz staje, pozdravila ih je i upitala što žele. Kad je
ĉula da je došao lijeĉnik sa svojim famulusom, veoma se
obradovala i zamolila ih neka stupe u kuću.
Gospodo — povikala je u sobu — upravo dolazi viso-
koobrazovani lijeĉnik sa svojim apotekarom. Ja se nadam
da će vam društvo ovih ljudi biti ugodno.
Uĉeni Iijeĉnik? — mrmljao je Cornel. — Kakva be-
sramnost! Mogao bih mu pokazati što o njemu mislim.
Došljaci pozdraviše i bez okolišanja sjednu za stol. Cor- ne!
je na svoje zadovoljstvo primijetio, da ga Hartley nije
prepoznao. Izdavao se za stupiĉara i izjavio je gostioniĉaru,
da se sa dva svoja pratioca otputio gore u brda. Tada je
zapo- ĉco razgovor i sa dvojicom došljaka, a za to vrijeme je
farme- rova žena bila zaposlena oko pripravljanja jela. Kad
je ruĉak bio gotov, stupila je pred kuću i prema obiĉaju ove
okolice zalinbila u rog da pozove svoje Ijude. Ovi su došli s
nedalekih polja. Bijahu to farmer, njegov sin i sluga. Primili
su goste, pogotovu lijeĉnika, sa vidljivom pažnjom;
rukovahu se s njima i sjedoše kraj njih da jedu. Bijahu to
jednostavni, ikromni ljudi, koji nisu bili dorasli pravim
Yankeejima.
Za vrijeme jela farmer je bio škrt u rijeĉima; tada je rnpalio
lulu i reĉe pun oĉekivanja, obrativši se Hartleyju:
Uskoro, doktore, morat ćemo opet na polja. Ali sada tmamo
nešto vremena da porazgovaramo. Možda bih vašu
Umjetnost mogao ispitati. Kakve bolesti lijeĉite?
Kakvo je to pitanje — odgovori nadrilijeĉnik. — Ja •ftm
lizikus i doktor i lijeĉim prema tome sve bolesti Ijudi I
životinja.
Well! Tada ste doista ĉovjek kakva ja trebam. Na- dajmo se,
da ne pripadate soju sumnjivih Ijudi koji se kao U|{'ĉnici
povlaĉe naokolo i usude se obećati sve iako ne znaju fllfila.
158
Izgledam li ja kao neki lopov — busao se Hartley u prsa. —
Ako sam pološio svoj doktorski i magistarski ispit, zar
nisam po tome pravi ĉovjek. Evo, kraj mene sjedi moj
famulus. Pitajte ga i on će vam reći kolike sam tisuće Ijudi,
a da životinje uopće ni ne pribrojimo, izlijeĉio.
Vjerujem vam, vjerujem, sire! Došli ste upravo u pravo
vrijeme! U staji imam kravu. A što je s njom vidjet ćete i
sami. Ovdje u preriji krava je u staji samo onda ako je
veoma bolesna. Već dva dana ništa ne jede, a glava joj visi
do zemlje. Već sam je držao izgubljenom.
Pshaw! Bolesnik je za mene tek onda izgubljen kad je
mrtav. Neka mi je sluga pokaže, pa ću vam onda odgo-
voriti.
Dopustio je da ga odvedu do staje da pretraži kravu. Kad se
vratio, bio je veoma ozbiljan:
Bilo je skrajnje vrijeme. Krava bi do naveĉe crkla. Najela se
bunike. Srećom imam uza se protusredstvo; sutra će biti
tako zdrava kao što je i bila. Donesite mi posudu s vodom,
a ti, famulus, podaj mi Aqua syvestropolia.
Haller potraži, pošto je otvorio ormarić, odgovarajuću
boĉicu, našto Hartley saspe njenu sadržinu u posudu i
zapo- vjedi neka kravi daju da pije svaka tri sata iz ove
posude. Tada doĊoše na red ljudi. GospoĊi se poĉela praviti
guša i dobila je Aqua sumatralia. Farmera je muĉio
reumatizam i njemu je Hartley dao Aqua sensationalia. Kći
je bila pot- puno zdrava i ipak su je lako nagovorili da
protiv sunĉanih pjega uzme Aqua foronia. Na kraju se
Hartley obrati trojici stranaca, da li može i njima uĉiniti
kakvu uslugu. Cornel za- vrti glavom i odgovori:
Hvala vam, sire! Mi smo potpuno zdravi! A ako bih i bio
bolestan, pomogao bih sebi na švedski naĉin.
Kakav je to naĉin lijeĉenja?
Gimnastikom; dadem da mi odsviraju na harmonici kakvi
brzi ples i tako dugo plešem dok me ne oblije znoj. Takvo
sredstvo je dobro ispitano. Razumijete Ii me?
Cornel mu je pri tom znaĉajno namignuo. Nadrilijeĉnik
zašuti zateĉen i okrene se od njega, da upita gostioniĉara
ka- mo vodi put na slijedeću farmu. Slijedeća farma bila je
udaljena osam milja prema zapadu, a jedna druga
petnaest milja prema sjeveru. Kada je nadrilijeĉnik izjavio
da svaka- ko kani na ovu prvu upitao ga je farmer koliko
mu duguje.
159
Hartley zatraži pet dolara i dobio ih je odmah. Tada je brzo
otišao zajedno sa svojim famulusom, koji je opet uprtio svoj
ormarić.
Kada su se toliko udaljili, da ih nitko nije mogao vidjeti reĉe
nadrilijeĉnik:
Pošli smo prema zapadu, ali ćemo odmah krenuti na sjever,
jer mi na um ne pada da poĊem na ovu prvu farmu. Mi
ćemo potražiti onu drugu. Krava je toliko bolesna, da će biti
kroz jedan sat gotova. Ako farmeru padne na um da -op
jad i 5[Boru ijv 'UiSDABJd urrAU5[ sp pod 'mouui ez nscfpo
lara za deset kapljica analinske vode zar to nije zavodljivo?
Ja se nadam, spoznat ćete prednosti mog zanata i stupit
ćete u moju službu.
Prevarili ste se, sire — odgovori Haller. — Što mi nu- dite
mnogo je, mnogo novaca, ali za te novce morao bih još više
lagati. Ne uzmite mi za zlo. Ja sam pošten ĉovjek, a to hoću
i da ostanem. Moja savjest mi ne dopušta, da pristanem na
vaš prijedlog.
Rekao je to tako ozbiljno i ĉvrsto, da je magistar uvidio da
bi svaki dalji razgovor bio suvišan. Zbog toga reĉe, pri ĉemu
je sauĉesno vrtio glavom:
Ja sam vam želio dobro. Šteta što je vaša savjest lako
nježna.
Zahvaljujem bogu što mi nije dao drugu. Vraćam vam vaš
ormarić, rado bih vam vratio sve, što ste dobra za mcne
uĉinili, ali to još ne mogu.
Well! ĉovjeĉja volja je njegovo carstvo, zbog toga vas više
neću siliti. Ali uprkos tome ne treba da se rastajemo; sve do
slijedeće farme ostat ćemo zajedno.
Hartley je uprtio svoj ormarić, a šutnja, koja ga je sada
obuzela, odavala je da praviĉnost pisarova nije ostala bez
odjeka u njemu. Tako su hodali neko vrijeme jedan kraj
drugoga, kad su odjednom iza sebe ĉuli kas. Kad su se ogle-
dali ugledali su trojicu muževa koje su bili susreli na farmi.
Woe to me! — reĉe Hartley. — ĉini se da za mnom idu. Ali ti
su momci htjeli u brda! Zašto nisu pošli na zapad. Ne
vjerujem im. ĉini se, da su prije razbojnici nego traperi.
\a svoju žalost morao je uskoro doznati, da je imao pravo.
Jahaĉi se zaustaviše oko obojice i Cornel se obrati
podrugljivim tonom nadrilijeĉniku:
160
Master, zbog ĉega ste promijenili pravac? Sad vas farmer
neće moći naći.
Zašto da me traži?
ĉim ste otišli otvorio sam mu oĉi, rekao sam tko ste i on je
brzo pošao da vam oduzme svoj novac.
To je besmisao, sire!
To nije nikakav besmisao već sušta istina! Pošao je na onu
farmu koju ste vi oznaĉili. Ali mi smo bili pametniji od
njega. Mi se razumijemo u tragove. I tako smo vas tra- žili,
da vam nešto predložimo.
Ne znamo što namjeravate. Ja vas ne poznajem i ne želim s
vama razgovarati.
To je više naša želja! Mi poznamo vas! Dok smo trp- jeli, da
varate poštenog farmera bili smo vaši sauĉesnici i zbog
toga je potrebno da nam platite dio honorara. Vas ste
dvojica, a nas trojica. Treba da dobijemo tri petine
honorara. Vi vidite, da nam je do pravde i da nismo skupi.
Ako niste sporazumni onda ... pogledajte moje drugove.
Pokazao je obojicu svojih pratilaca, koji su uperili pu- ške
na Hartleyja. Ovaj je uvidio, da je sve uzalud. U stvari,
mislio je da doista ima posla sa stupiĉarima i u sebi se ve-
selio što će tako jeftino proći. Zbog toga je izvukao tri
dolara iz džepa, pružio ih Cornelu i rekao:
Zacijelo ste se prevarili, ja nisam onaj za koga me držite.
Ipak vam dajem dio mog honorara. Hoću da vaš pri- jedlog
shvatim kao šalu. Eto vam tri dolara koja vam po va- šem
vlastitom raĉunu pripadaju.
Zar tri dolara? Ta vi se šalite — smijao se Cornel. — Zar
mislite, da smo zbog tri dolara jahali za vama? Varate se!
Ne mislim ja samo na današnji novac. Mi zahtijevamo svoj
dio na sve honorare koje ste zaslužili ovakovim radom.
Pretpostavljam, da imate zgodnu sumicu kraj sebe.
Sire, uvjeravam vas da ništa više nemam — uzvikne Hartley
prestrašeno.
Vidjet ću ja to! Budući da nijeĉete, moram vas pre- tražiti.
Nadam se, da ćete mi to mirno dopustiti, jer kako vidite
moji se drugovi ne šale. Zivot nekog siromašnog har-
monikaša nama baš nije odviše vrijedan.
Sjaše i približi se Yankeeju. Taj se na sve moguće naĉine
poĉeo nećkati da odvrati od sebe neželjeno pretraživanje, Ali
uzalud. Cijevi pušaka gledale su ga tako prijeteći, da se ipak
161
prepustio sudbini. Tajom se nadao, da Cornel neće ništa
naći jer je mislio da je svoju ušteĊevinu dobro sakrio.
Cornel, koji je sada opet postao crnokos, pretražio je sve
Harteleyjeve džepove, našao je, ali samo nekoliko dolara.
Tada je opipao svaki dijelić njegova odijela da osjeti nije li
ovaj u odijelo što sakrio. Ništa nije našao. Sad je Hartley
povjerovao, da je izbjegao opasnost, ali Cornel je bio
lukaviji. Zapovjedi neka se otvori ormarić i poĉeo ga taĉno
razgle- dati.
Hm — uzviknu. — Ta baršunasta apoteka kojoj pre- tinci
ne dopiru do dna, ona me zanima. Pogledat ćemo ne bi li se
što iz nje izvuldo.
Hartley problijedi, jer lopov se nalazio na pravom putu.
Cornel uhvati s obje ruke meĊu zidove pretinaca i izvadi...
uistinu apoteka se dala izvaditi iz ormarića i ispod nje na-
'azilo se nekoliko papirnatih zamotaka. Kad ih je otvorio,
ugledao je banknote.
Dakle, tu se nalazi sakriveno blago — nasmijao se
zadovoljno. — Ma znao sam ja! Fizikus i lijeĉnik imat će
uvijek dovoljno para za nas.
On stade spremati novac. To je razjarilo Yankeeja. Baci se
na Cornela u namjeri da mu otme novac. Uto prasnu hi-
tac. Kugla bi ga zacijelo oborila, da se nije brzo okrenuo
tako ga je pogodila samo u nadlakticu i razmrskala mu
kost. Zaviknuvši od bola srušio se pogoĊen u travu.
—- I pravo ti je, lopužo — vikne Cornel. — Samo se usudi
ustati ili izustiti kakvu pogrdnu rijeĉ pogodit će te druga
kugla, ali bolje od ove prve. No, sada da pretražimo gospo-
dina famulusa!
Zamotke s novcima stavio je u džep i približio se Halleru.
Ja nisam njegov famulus! Sreo sam ga nešto prije farme —
odgovori ovaj pun straha.
Tako? A tko ste vi?
Haller odgovori na ovo pitanje potpunom istinom. ĉak je
Cornelu pokazao i pismo da dokaže svoju istinitost. Ovaj
inu vrati pismo i odgovori prezirno:
Ja vam vjerujem. Tko vas samo ugleda taj mora na prvi
pogled primijetiti, da ste ispravan momak koji nije ni
primirisao baruta. Samo vi hajdete u Sheridan. Nemam
ništa protiv toga. Obrativši se ponovo Yankeeju nastavi: —
Go- vorio sam o našem dijelu; ali kako si nas oblagao, ne
smiješ
162
se tužiti ako ti otmemo sve. Nastoj da i dalje praviš dobre
poslove, a kad se opet sretnemo opet ćemo ovako podijeliti.
Hartley im se obrati neka mu bar vrate nešto novaca, za
odgovor mu se samo nasmijaše. Cornel ponovo uzjaha i
udalji se sa svojim pratiocima prema sjeveru, a prema tome
je potvrdio da nije traper, jer taj pravac se nalazio
nasuprot brdima.
Putujući, razgovarali su i smijali se, ovi lopovi, kako su na
lak naĉin došli do novaca. Kad su nakon nekog vremena
pronašli odgovarajuće mjesto sjahali su, da podijele plijen.
Kad je potom svaki svoj dio stavio u džep, obrati se jedan
tramp Cornelu.
Trebao si pretražiti i onog drugog. Pitanje je da li je
govorio istinu i da li je doista pisar. što je bilo u onom
pismu koje ti je pokazao?
Bila je neka preporuka za inženjera Charova u Sheri- danu.
što? Zar doista? — nastavi tramp. — I ti si mu to pismo
vratio.
Jesam, a šta bi nam ta pisanija koristila?
Ma mnogo, veoma mnogo! I ti još pitaš? Ma jasno je kao na
dlanu da bi nam to pismo pomoglo da provedemo svoj
plan. Mi smo naše ljude ostavili da u tajnosti izvidimo situ-
aciju. Moramo upoznati prilike i naĉin isplate, a to je vrlo
teško kad nas nitko pri tom ne smije vidjeti. Kad bismo po-
sjedovali pismo od tog ĉovjeka, mogli bismo se glatko
uputiti otvoreno u Sheridan i izdati se da je jedan od nas
pisar; namjestili bi ga u kancelariji i on bi odmah znao
nakon ne- koliko dana kako stoje stvari.
Grom i pakao — uzvikne Cornel. — To je istina, ma kako je
samo moguće da i sam nisam došao na tu misao! Ma
upravo ti znaš dobro pisati i glatko bi preuzeo tu ulogu.
A bogami dobro bih je i izveo. S tim bi sve teškoće nestale.
Ali zar nemamo vremena da ono što smo propustili još
uĉinimo.
Naravno, da imamo! Znamo kud smjeraju obojica; put ih
vodi kraj nas. Treba samo da priĉekamo dok ne doĊu.
—■ Istina je, uĉinimo to! Ali nije dosta oteti pisaru pismo.
Prije ili kasnije doći će u Sheridan, pa bi sve bilo uzalud.
Morat ćemo i njega i nadrilijeĉnika sprijeĉiti u tome.
163
To se razumije. Dat ćemo svakome po jednu kuglu u glavu i
riješiti stvar. Poći ćeš zatim s pismom u Sheridan, potražit
ćeš naslovnika i davat ćeš nam obavijesti.
Ali gdje i kako?
Nas ćemo dvojica odjahati natrag i dovesti ostale. Naći ćeš
nas u okolici na onome mjestu gdje željeznica pre- Iazi
preko Eagle-taila. Taĉno ti ne možemo sada oznaĉiti mjesto.
Izbacit ću predstraže u pravcu Sheridana koje ćeš svakako
morati susresti.
Dobro je! Ali ako im padne u oĉi moj odlazak i ako to
prouzrokuje sumnju?
Hm, na to se moramo spremiti. Mi možemo to i ovako
upriliĉiti. Da povedeš Dugbyja. Reći ćeš, da si ga na putu
sreo a on će reći da traži zaposlenje.
Izvrsna ideja — saglasi se tramp. — Posla ću odmah dobiti,
a ako i ne bude tako, bit će mi to i draže jer ću imati
vremena da vam izruĉim glase.
Plan su još i nadalje produbili i zakljuĉili, da ga izvedu.
Tada su sva trojica ĉekala približavanje nadrilijeĉnika i nje-
gova pratioca, ali prošli su sati a da se oni nisu pojavili.
Moglo se uzeti, da su promijenili svoj prvobitni pravac
upra- vo zbog toga da ne sretnu trampe. Ovi su zbog toga
odluĉili da se vrate i da proslijede za tragom ove dvojice.
Što se dvojice ugroženih tiĉe, sada se Yankee priljubio
pisaru. Teško ranjene nadlaktice bio je prisiljen da se što
prije zakloni na bilo kakvo mjesto gdje će bar za nekoliko
dana biti njegovan. Bila je to farma lcoju su naumili posje-
titi. Kako su trampi odjahali u istom pravcu reĉe Yankee:
Zar da im opet dotrĉimo u šake! Mi moramo biti sretni ako
ne požale pa da se vrate da nas ubiju, jer ako im doĊemo na
oĉi mogu i to namisliti. Moj novac već imaju, ali život im ne
bi htio dati. Potražimo dakle neku drugu farmu.
Tko zna kad ćemo je naći — reĉe Haller. — Hoćete li izdržati
tako drugotrajno lutanje?
Ja držim da hoću. Dosta sam snažan da ćemo doseg- nuti
farmu prije no što nastupi groznica. Na svaki naĉin nadam
se da me prije nećete napustiti.
Naravno da neću! Ako vam na putu bude pozlilo, potražit
ću ljude koji će vas prenijeti k sebi. A sada ne treba da
gubimo vrijeme. Kamo da upravimo put?
164
Na sjever, kao i prije, samo ćemo se držati ponešto udesno.
Horizont je ondje taman. Ĉini se, da je ondje šuma; a gdje
ima stabala tamo ima i vode koja je potrebna za ras-
hlaĊivanje moje rane.
Haller ponovo uprti ormarić i obojica napustiše ovo ne-
sretno mjesto. Prispjeli su u okolicu gdje je izmeĊu zelenila
grmlja bilo i vode. Hartley isprazni sve svoje obojene fiole i
napuni ih ĉistom vodom, da na putu može kvasiti povoje.
Tada opet poĊoše.
Dospjeli su u neku preriju s tako kratkom travom, da se
jedva prepoznavahu tragovi. Valjalo je imati oko iskusnog
zapadnjaka da se utvrdi jesu li tragovi dvojice ili jednog ĉo-
vjeka. Nakon duljeg vremena primijetili su liniju horizonta
ponovo, ona je tamnjela, bio je to siguran znak, da se pri-
bližuju pošumljenom kraju. Kad se Yankee sasvim sluĉajno
okrenuo, ugledao je trampe kako se približuju: radilo se,
da- kle, o životu. Drugi bi ĉovjek upozorio takoĊer i pisara
na progonitelje, ali Hartley to nije uĉinio. Nastavio je
hodati dvostruko brzo, a kad je Hallera ta nenadana žurba
zaĉudila, obrazložio je to bolovima u ruci.
Jahaĉa je naravno lakše primijetiti negoli pješaka. Raz-
daljina je bila tako velika, da je Hartley mogao
pretpostaviti da ih trampi još nisu primijetili. Odmah je
skovao plan kako da se spasi, Rekao je sebi da je svaki
otpor uzaludan. U sva- kom sluĉaju samo se jedan od njih
dvojice može spasiti; ali tada drugi mora biti žrtvovan. A
taj drugi, naravno, neka bude pisar. Neka dakle ne dozna
kakva im opasnost prijeti. Zbog toga je lukavi Yankee šutio.
Tako su brzo napredovali dok nisu dosegli do gustog
džbunja. Grmlje nije bilo gusto, ali se u dugom lancu
protezalo na desnu stranu. Kad su ga prošli i dosegnuli
drugu stranu, ustavi se Yankee i reĉe:
Master Haller, predomislio sam se. Bit ću vam na teret. Vi
želite u Sheridan i zbog mene ste skrenuli s puta. Tko zna
hoćemo li ikada prispjeti na bilo koju farmu. Mogli biste se
danima sa mnom zadržavati, a postoji jedno jedno- stavno
sredstvo da se to dokrajĉi.
Kakvo sredstvo mislite? — upita Haller.
PoĊite vi u božje ime, a ja ću se vratiti u farmu s koje sam
došao prije no što sam vas susreo na putu.
Na to ne mogu pristati. Suviše vam je daleko.
165
Ali i nije. Ponajprije sam išao na zapad, a istom tada s
vama u sjevernom pravcu. Dakle, uĉinili smo pravi kut. Ako
ovoga presijeĉem odavde, nemam ni tri sata hoda. A to ću
sam izdržati.
Mislite li? No dobro, ali i ja ću s vama. Obećao sam vam, da
vas neću napustiti.
A ja vas oslobaĊam vašeg obećanja, jer neću da vas dovodim
u opasnost. Farmerova žena, kao što mi je pripovi- jedala,
sestra je šerifa iz Kinsleyja. Ako vas odanle slijede, kladim
se stotinu prema jedan, da će vas potražiti i na toj farmi.
Pali biste im upravo u ruke.
Tada ću, naravno, nastaviti put sam — reĉe Haller pre-
strašen. — A vi ćete doista na farmu?
Hoću, to je najbolje i za vas i za mene.
Prikazao mu je prednost te odluke tako uporno da je
siromašni pisar pristao na rastanak. Hartley mu uzme
orma- rić. Pružiše jedan drugome ruku, jedan drugome
zaželješe najbolje želje i rastadoše se. Haller je pošao dalje u
otvorenu preriju. Hartley ga je dugo pratio pogledom i sam
sebi go- vorio:
Siromašno momĉe, ja te žalim ali drugaĉije nije moglo biti.
Da smo ostali zajedno on bi ionako bio izgubljen, a i ja bih
morao umrijeti s njime. No sada je skrajnje vrijeme, da se i
za sebe pobrinem. Ako ga šĉepaju i upitaju gdje sam, reći će
da sam otišao na desnu stranu. Zbog toga ću se otpu- titi
ulijevo i potražiti sebi mjesto gdje ću se sakriti.
On nije bio lovac, a ni stupiĉar; ali znao je da ne smije
ostaviti tragove, a ĉuo je kako se oni uklanjaju. Kada je do-
pro do grmlja, potražio je sebi takva mjesta koja ne ostav-
ljaju trag. Ako je ipak takav trag ostao, poravnao je rukom
ponovo travu. Naravno, pri tom ga je smetala rana i
njegov ormarić. Napredovao je veoma polagano, ali na
svoju sreću pronašao je uskoro mjesto gdje je grmlje bilo
tako gusto da oko nije moglo vidjeti kroza nj. Dokopao se
sredine, odložio ormarić i sjeo na nj. Jedva je to uradio
zaĉuo je glasove tro- jice jahaĉa i udarce kopita njihovih
konja. Jahali su napri- jed, a da nisu primijetili da trag ne
pokazuje dvojicu već samo jednog ĉovjeka.
Yankee odmakne grane i tako je mogao vidjeti cijelu
preriju. U daljini je odmicao Haller. Trampi su ga ugledali i
potjeraše konje u brzi kas. Sad ih je ĉuo. Okrenuo se i stao.
166
Uskoro su ga stigli. Govorili su s njim, pokazivao im je za-
cijelo onu stranu na koju je otišao Yankee. Tada prasne
revolverski hitac i Haller se sruši.
— Gotovo je — mrmljao je Hartley. — Priĉekajte samo, vi
razbojnici, ako vas još jednom sretnem platit ćete mi taj
hitac. Zanima me šta će sada uĉiniti.
Vidio je kako su sjahali i kako su se bavili ubijenim.
Tada se uspraviše i uzjahaše svoje konje pri ĉemu je Cornel
ubijenoga uzeo k sebi i položio ga poprijeko preko sedla. Na
veliko ĉudo Hartleyjevo Cornel se poĉeo vraćati dok su oba
njegova pratioca nastavili u istom pravcu. Kad je Cornel
dosegnuo do grmlja, potjerao je konja što je dublje bilo
moguće i bacio lešinu. Leš je sada bio potpuno sakriven, a
ležao je upravo nedaleko Hartleyja. Jahaĉ izvuĉe konja iz
grmlja i nastavi jahati, kamo, to Hartley nije mogao
vidjeti: ĉuo je još neko vrijeme kas, a tada nastupi tišina.
Hartleyja obuze užasan strah. Gotovo je požalio što nije
pisara upozorio. Bio je svjedok tom užasnom djelu, a lešina
je upravo ležala u njegovoj blizini. Rado bi se bio udaljio s
tog mjesta, ali se nije usuĊivao jer je pretpostavljao da će i
njega Cornel tražiti. Prošlo je dosta vremena. Tada odluĉi
da napusti ovo strašno mjesto. Ponajprije je taĉno ispitao
preriju, ali tada ugleda nešto što ga je primoralo da
ponovo uĊe u zaklon.
Zdesna, po preriji, dolazio je jahaĉ, koji je vodio pra- znog
konja. Naišao je na trag obojice trampa, stao je da ga
razgleda. Pošto se brižno ogledao na sve strane, sagnuo se i
poĉeo taĉno ispitivati trag. Tada je zakoraĉio, a konji su ga
slijedili na trag koji ga je doveo na mjesto zloĉina. Tu je
ponovo stao da i to mjesto pažljivo razgleda. Istom nakon
duljeg vremena ponovo se uspravi i približi Hartleyju. Oĉiju
podjednako upravljenih na tlo slijedio je Cornelov trag.
Oko pedeset koraka udaljen od grma stane, pusti neki
ĉudnovati grleni glas od sebe i pokaže rukom u grm. ĉinilo
se, da je to uputio konju jer taj se odmah od njega udaljio,
uĉinio kratak luk iza grma i došavši na rub poĉe otvorenih
nozdrva glasno udisati zrak. Kako mu konj nije dao
nikakva znaka nemira jahaĉ se osjetio potpuno zadovoljan
i proslijedi put.
Sada je Yankee vidio da pred sobom ima Indijanca. Ovaj je
nosio legginse, koji su bili proviĊeni mnogim resama. Na-
dalje je bio odjeven u lovaĉku košulju koja je po svim ša-
167
vovima bila ukrašena vezom i resama. Male noge nosile su
mokasine. Duga crna kosa bila je spletena u pundžu poput
šljema, u kojoj nije bilo nikakva orlova pera. Oko vrata je
nosio trostruk lanac medvjeĊih ĉaporaka, lulu mira i kesice
s medicinom. U ruci je držao dvocijevku, koja je sva bila
okovana srebrom. Njegov obraz zagasite boje kao od
bronce saliven, imao je gotovo rimske crte. Samo su liĉne
kosti odavale amerikansku rasu.
Zapravo blizina jednog Crvenokošca uplašila je još više
Yankeeja, koji nije bio roĊeni junak, ali što je dulje proma-
trao obraz Crvenokošca shvaćao je kako ga se ne treba bo-
jati. Crvenokožac se približio na dvadeset koraka. Konj se
bio još udaljio dok je onaj drugi poslušno slijedio jahaĉa.
Sada... konj je već prednjom nogom zakoraĉio kad snažno
skoĉi frkĉući: osjetio je ili Iešinu ili Yankeeja. Indijanac u
ĉasu panterskim skokom skoĉi u stranu, a s njim i konj.
Hartley se potpuno umirio i dugo ostao tih i bez ikakva
kretanja dokle god mu do uha nije doprlo kratko uff! Kad je
pogledao u pravcu odakle je dolazio taj glas vidio je kako
Indijanac rukama i oĉima ispituje leš. Tada Indijanac
otpuza i Yankee ga nije vidio gotovo ĉetvrt sata. Ali
odjednom mu u uhu zazvuĉaše rijeĉi:
Zašto bijeli ĉovjek ovdje leži sakriven? Zašto ne istu- pi i ne
pokaže se crvenom ratniku? Zar neće da kaže kamo su
nestali ubojice ovog drugog bijelog ĉovjeka. Bila su tro-
jica, zar ne?
Kad je Hartley podigao glavu, ugledao je Indijanca koji je u
ruci držao blistav bowie nož. Njegove rijeĉi odavale su da je
tragove taĉno proĉitao i veoma oštroumno zakljuĉio što se
dogodilo. Nije držao Hartleyja ubojicom; to je ovoga
umirilo i on progovori:
Sakrio sam se, da njima ne padnem u ruke. Dvojica su
odjahala u preriju, treći je bacio ovamo lešinu i izgubio se,
a ja ne znam je li otišao ili nije.
Otišao je, njegov trag vodi na istok.
Pošao je na farmu da mene potraži. Ali zar ga doista nema?
Ne, bijeli ĉovjek i ja jedini smo ljudi koji se ovdje nalazimo.
Bijeli ĉovjek neka kaže i neka mi ispriĉa što se dogodilo.
168
Crvenokožac je veoma dobro govorio engleski. Što je re- kao
i lcako je to rekao ulijevalo je u Yankeeja povjerenje.
Iskobeljao se iz guštika i ugledao, da su oba konja nedaleko
svezana. Crvenokožac je pogledao bijelca, pogledom koji
kao da prolazi kroza nj:
S juga su dva ĉovjeka dopješaĉila, jedan se ovamo sakrio, a
drugi je nastavio u preriju. Tada su došla tri jahaĉa koji su
ih slijedili. Oni su ubili hicem iz revolvera jednoga. Dvojica
su odjahala, treći je uzeo lešinu na konja, dojahao do grma
bacio je u nj i najbržim kasom odjahao. Da li je tako bilo?
Da, upravo tako — potvrdi Hartley.
No sada mi reci zbog ĉega su tvog bijelog brata ubili, tko si
ti i zbog ĉega se nalaziš u ovoj olcolici? Jesu li ona trojica
takoĊer i tebe ranila?
Prijaznost kojom su ta pitanja bila izražena, dokazala je
Yankeeju da mu je Crvenokožac naklon i da ga se ne treba
bojati. Ispripovjedio je sve što je znao. Indijanac ga pri tom
pripovijedanju nije gledao; taaa ga zapita iznenada pri
ĉemu ga je upravo proburazio pogledom:
Tako je tvoj pratilac tvoj život platio svojim.
Hartley obori pogled i odgovori gotovo mucajući:
Ne, ja sam ga molio neka se sa mnom sakrije, ali on to nije
htio uĉiniti.
Dakle, rekao si mu, da su iza vas ubojice?
Jesam.
Zašto je tada ubojicama kad su ga upitali za te po- kazao
farmu?
Da ih zavara.
Dakle htio te spasiti, doista bio je dobar drug. Jesi li ti
vrijedan njega? Samo veliki Manitou zna sve. Moje oko ne
može da prodre u tvoju nutrinu. Kad bi to moglo, trebao bi
se možda preda mnom stidjeti. Ali ja hoću da šutim. Neka ti
tvoj bog bude sudac. Znaš li tko sam ja?
Ne znam — odgovori Hartley tiho.
Ja sam Winnetou, poglavica Apaša. Moja ruka diže se
uvijek protiv loših ljudi, a štiti onoga kojemu je savjest
ĉista. Pregledat ću ti ranu, ali mi prije toga kaži zbog ĉega
su se razbojnici vratili da vas slijede? Znaš li ti to?
Hartley je već mnogo puta ĉuo za Winnetoua. S podvo-
struĉenom uljudnošću odgovorio je:
169
Već sam ti to saopćio. Htjeli su nas ukloniti, da ih ne
izdamo zbog one kraĊe koju su meni poĉinili.
Nije to, kad bi samo to bilo, oni bi vas odmah umo- rili.
Mora da je nešto drugo, ĉega su se sjetili tek kasnije. Jesu li
te taĉno pretražili?
Jesu.
I sve su ti odnijeli? TakoĊer i tvom pratiocu?
Nisu. Rekao im je, da je siromašni bjegunac i to po- tvrdio
nekim pismom.
Dakle, pismo im je pokazao? Jesu li ga zadržali?
Nisu, vratili su mu ga.
Kamo ga je spremio?
U džep na prsima svoga kaputa.
Tamo ga više nema, pretražio sam sve džepove mrtvog i
nisam našao nikakva pisma. Dakle, to pismo je razlog zbog
ĉega su se vratili.
Teško da je to razlog — mišljaše Hartley.
Indijanac nije ništa odgovorio. Dovukao je lešinu iz grma
i još jednom je svu pretražio. Mrtvac je strahovito izgledao.
Ne zbog kugle, već jer su mu strahovito nožem iznakazili
lice, da ga nitko ne može prepoznati. Džepovi mu bijahu
pra- zni. Naravno, i pušku su mu bili odnijeli.
Indijanac je razmišljajući gledao u daljinu, a tada reĉe
dubokim osvjedoĉenjem:
Tvoj drug je htio u Sheridan. A oni, koji su ga ubili pošli su
istim pravcem, i oni hoće onamo. Zbog ĉega su mu oduzeli
pismo? Jer ga trebaju da se posluže njime. A zašto su
iznakazili lice mrtvaca? Da ga nitko ne može prepoznati.
Nitko, dakle, ne smije znati da je Haller mrtav. On ne smije
biti mrtav, jer će se jedan od ubojica izdavati da je Haller.
Ali zbog kakva razloga?
To još ne znam, ali ću doznati.
Dakle i ti ćeš poći za njima?
Hoću. Htio sam na Smocky-Hill rijeku, a Sheridan je u
blizini te rijeke. Kako jašem u istom pravcu neće mi She-
ridan biti veliki gubitak vremena. Bjelokošci zacijelo nešto
zlo spremaju. Možda će mi biti moguće, da im to osujetim.
Hoće li bijelac sa mnom?
177
Htio sam potražiti neku farmu da izlijeĉim ruku. Ali radije
bih u SheriĊan. Možda mi ondje bude vraćen moj novac.
12 Blago u Srebrnom jezeru
170
Jahat ćeš sa mnom.
Ali moja rana!
Pretražit ću te. Na farmi bi imao njegu, ali ne lijeĉ- nika.
Winnetou se razumije u rane. On zna i kosti lijeĉiti, a
posjeduje i izvrsno sredstvo protiv groznice. Pokaži mi ruku.
Već je pisar oslobodio ranjenu ruku od rukava, tako da
ranjenome sada nije bilo teško pokazati ranu. Winnetou je
pretraži i razjasni da rana nije tako opasna kako je to na
prvi pogled izgledalo. Kugla, jer je bila ispaljena iz velike
blizine, nije razmrslcala kost već ju je samo okrznula. Win-
netou je donio neku suhu biljku iz svoje torbe, navlažio je i
stavio na ranu. Tada je odrezao dva drvena pruta i sve to
ĉvrsto povezao kao pravi ranarnik, koji s tim sredstvima ne
bi ništa bolje znao uĉiniti. Tada reĉe:
Bijelac može mirno jaliati sa mnom. Groznice neće biti, ili će
se javiti tek u Sheridanu.
Ali, zar mi nećemo prije doznati šta kani treći ubo- jica? —
upita Hartley.
Ne, on tebe traži, ali neće naći traga i uskoro će se pridružiti
ostaloj dvojici. A možda ima i neke saveznike koje je pošao
da traži, da zajedno s njima ode u Sheridan. Ja dolazim iz
nastanjenih predjela gdje sam doznao da se u Kansasu
mnogi bijelci skupljaju koje zovu trampima. Mo- guće je, da
ubojice pripadaju tim ljudima i da su trampi naumili da
uĉine neko zlo u Sheridanu. Ne smijemo gubiti vremena, mi
moramo brzo onamo da stanovnike Sheridana upozorimo.
Winnetou zna kamo hoće ubojice i nije mu po- trebno na
slijedi njihove tragove. Pojahat ćemo drugim putem.
A kad ćemo stići u Sheridan?
Ne znam kako ti jašeš.
No, baš odliĉan jahaĉ nisam. U sedlu se malo snala- zim, ali
zbaciti se ipak ne dam.
Dakle, brzim kasom ćemo moći jahati, ali to ćemo
nadoknaditi malim predasima. Jahat ćemo cijelu noć i
ujutro bit ćemo na cilju. Oni, koje mi slijedimo, zacijelo će
noću logorovati i kroz to će doći kasnije od nas. A što da
uradimo s lešinom siromašnog Hallera?
Pokopat ćemo je, a bijeli ĉovjek, ako hoće može se i pomoliti
svome bogu.
Kad su Hallera pokopali, Winnetou reĉe:
171
— Bijeli ĉovjek neka uzme moga konja, laganog je kasa kao
ĉamac u vodi, a ja ću uzjahati onog praznog.
12*
179
Uzjahali su i odjahali, ponajprije ponešto u zapadnom
pravcu, a tada su krenuli na sjever. Konji su već bili priliĉno
umorni ali su ipak veselo i odmorno kasali, kao da su
upravo stigli sa livade. Sunce je sve više zapadalo. Konaĉno
se iz- gubilo iza horizonta. Odjednom je posvuda bila noć.
Poĉelo je svanjivati na istoku, ali se obrisi predjela još nisu
mogli raspoznavati jer je na zemlji ležala gusta magla.
To su magle sa Smock-hill rijeke — objasni pogla- vica. —
Uskoro ćemo prispjeti onamo.
Vidjelo se, da je htio nastaviti s govorom, ali odjednom
zaustavi konja i stade prisluškivati ulijevo odakle se pribli-
žavao žestoki kas. Oĉito je netko najbržim trkom jahao.
Jest, eto ga, da kao vjetar munjevito, kao fantom proleti.
Obojica nisu vidjeli ni konja ni jahaĉa. Ostalo im je u
pameti samo tamni šešir široka oboda, i ništa drugo u tom
trenutku nisu zamijetili. Nekoliko sekunda poslije nastupio
je potpun mir.
Uff! — povikao je Winnetou zaĉuĊen. — Bijelac! Ovako kao
što ovaj ĉovjek jaše može da jaše malo koji. Ova- ko jašu
samo Old Shatterhand ili Old Firehand. Prvi nije ovdje jer
ću se s njime sastati gore na Srebrnom jezeru, ali Old
Firehand bi morao biti sada u Kansasu. Da li je on to bio?
Old Firehand? — upita Yankee. — To je slavni za- padnjak.
On i Old Shatterhand najbolji su, najhrabriji i naj-
iskusniji bijelci koje Winnetou pozna. Winnetou im je pri-
jatelj.
Ĉini se, da se ĉovjeku žurilo. Kamo je to pošao?
U Sheridan, jer pravac je isti kao i naš. Lijevo leži Eagle-
tail, pred nama se nalazi prijelaz koji vodi preko ri- jeke.
Uskoro ćemo ga dosegnuti. U Sheridanu ćemo doznati tko je
bio taj jahaĉ.
Magle su se prorijedile, jutarnji povjetarac ih je raznio i
uskoro su pred sobom primijetili rijeku Smock-hill. Tako-
Ċer i ovdje se pokazalo kako se Winnetou sjajno snalazi.
172
Došao je na rijeku upravo na mjestu gdje je bio prijelaz.
Voda je dosezala konjima jedva do trbuha, tako da je
prijelaz bio sasvim lak i neopasan.
Došavši prijeko valjalo je jahaĉima obići neki grm i po-
jahati opet u otvorenu preriju sve dok se Sheridan, njihov
cilj nije pokazao pred njihovim oĉima.
Deveto poglavlje DVA LUKAVSTVA
Sheridan je bio u ono vrijeme, kad se naša pripovijest
odvija, ni grad ni mjesto već samo prolazno mjesto
stanova- nja željezniĉkih radnika. Bilo je tu mnoštvo
kamenih, zemlja- nih kuća a i brvnara; bile su to graĊevine
za silu ali iznad vrata tih zgrada stajahu ponosni natpisi.
Bilo je tu »hotela« i »salona« gdje u drugim zemljama ni
najsiromašniji ĉovjek ne bi htio stanovati. Najveća od tih
zgrada stajala je na nekoj uzvisini i nosila nadaleko vidljiv
natpis: »Charles Charoy, inženjer«. Onamo su obojica
jahali. Kad su došli do vrata, sjahali su, a kraj ovih je već
stajao na indijansku osedlan konj privezan o motku.
Uff! — uzvikne Winnetou kad je plamena oka proma- trao
životinju. — Taj je konj vrijedan da nosi dobra jahaĉa.
Zacijelo pripada onom bijelcu koji nas je pretekao. — I oni
su svoje konje privezali. — Ni jednog ĉovjeka nije bilo u
blizini, jer je bilo još rano. Ali vrata bijahu otvorena i oni
uĊu. Mladi crnac došao im je u susret i zapitao što žele, ali
prije no što su mogli odgovoriti otvore se jedna vrata i u
njima se pokaže još mlad bijelac, koji je Apaša promatrao
prija- teljskim ushitom. Bio je to inženjer glavom. Njegovo
ime, crnomanjasta boja lica i tamna kosa, sve je to odavalo
da je južnjak, a bio je podrijetlom Francuz.
Koga tražite tako rano, gospodo? — upita on a pri tom se
pred Crvenokošcem veoma uljudno naklonio.
Tražimo inženjera Charoya — odgovori Winnetou od-
liĉnom engleštinom, pri ĉemu je francusko ime sasvim taĉno
izgovorio.
— Well! To sam ja. Molim vas uĊite.
173
Sam je pošao u sobu tako da su ga obojica slijedila. Pro-
storija je bila omalena i jednostavno namještena. Sve je
oda- valo da su ušli u kancelariju inženjerovu. Ovaj im
ponudi stolice i ĉekaše vidljivo znatiželjan na ono što mu
kane reći. Yankee se brže-bolje spusti na stolicu, ali
Indijanac ostade neko vrijeme uljudno stajati, nagne glavu
pozdravljajući i reĉe:
Ja sam Winnetou, poglavica Apaša...
Znam već, znam — upadne mu inženjer brzo u rijeĉ.
Ti već znaš — upita Crvenokožac. — Znaĉi da si me već
negdje vidio.
Ne, ali netko je ovdje, koji te poznaje i koji te je vi- dio kako
dolaziš. Osobito sam veseo, što sam upoznao slav- nog
Winnetoua. Sjedni i reci što te k meni vodi. Tada ću te
zamoliti da budeš moj gost.
Indijanac sjedne i odgovori:
Poznaješ li nekog bijelca koji stanuje u Kinsleyju, a zove se
Bent Norton?
Veoma ga dobro poznajem. Taj ĉovjek je jedan od mojih
najboljih prijatelja.
A poznaješ li bijelca, njegova pisara?
Ne, otkako moj prijatelj stanuje u Kinsleyju još ga nisam
posjetio.
Taj pisar s još jednim bijelcem prispjet će danas k 1 ebi da
ti preda neku poruku od Nortona. Ti treba da jednoga
namjestiš u kancelariji a i drugoga da zaposliš. Obojica bi-
jelaca su: ... ubojice! Ako si pametan, doznat ćemo, pošto
oni budu s tobom razgovarali, kakva ih je namjera dovela.
Možda da mene umore? — smijao se Charoy pun ne-
vjcrice.
Možda i to — potvrdi ozbiljno Winnetou. — I ne samo lcbe
već i ostale ljude. Držim da su to trampi.
Trampi? — upita brzo inženjer. — A, onda je to ne- šlo
drugo. Upravo sam doznao, da se jedna horda trampa
sprcma s Eage-taila ovamo, da nas orobe. Ti su momci
bacili oko na našu kasu.
Tko ti je to saopćio?
Netko ... no najbolje je da tom ĉovjeku ne kažem ime vcć da
ti ga odmah i pokažem.
Inženjerove oĉi sjale su od zadovoljstva što će Crveno- košcu
prirediti veselo iznenaĊenje. Otvori vrata koja su vo-
174
dila u pokrajnju sobu iz koje izade Old Firehand. Ako je
inženjer mislio da će Winnetou uskliknuti bar jednu rijeĉ,
prevario se. Ni jedan Crvenokožac neće svoje veselje ili svoju
bol u prisutnosti drugoga glasno izreći. Oĉi Winnetoua su
do- duše zasjale, ali on je ostao sasvim miran. Pristupio je
lovcu i pružio mu obje ruke. Ovaj ga povuĉe na svoje široke
prsi, poljubi ga u oba obraza i reĉe radosno dirnut:
Moj prijatelju, moj dragi, dragi brate! Koliko sam
iznenaĊen i ushićen što te vidim ovdje! Kako se dugo već
nismo vidjeli.
Vidio sam te jutros — odgovori Winnetou. — Proja- hao si
u magli kraj nas.
I nisi me zvao?
Magla te bila obavila, tako da te nisam taĉno prepo- znao,
a ti si kao oluja projahao.
Morao sam brzo jahati da doĊem prije trampa. A to sam
sam morao poduzeti, jer stvar je tako važna da je nisam
mogao povjeriti nikome. Više od dvije stotine trampa doći
će ovamo.
Tada se nisam prevario. Ubojice su uhode koje su izaslali.
Mogu li doznati kakve to veze ima s tim ljudima?
Poglavica Apaša nije ĉovjek jezika već djela. Ali ovdje je
bijelac koji će vam sve taĉno ispriĉati.
Winnetou je pokazao na Hartleyja, koji je ustao kad je Old
Firehand došao u sobu i ovoga promatrao s vidljivim
strahopoštovanjem. Doista bijahu to muževi, taj Old
Firehand i taj Winnetou. Hartley je sam sebi došao tako
malen i ne- znatan, a zacijelo je i inženjera obuzimao isti
osjećaj.
Hartley je ispripovjedio svoje juĉerašnje doživljaje.
Nato je Old Firehand saopćio u što kraćim crtama svoj
susret s crvenokosim Cornelom. Oba slavna muža zamolila
su Hartleyja neka im opiše onog koji je ubio siromašna
pisara i koji se odvojio od svojih pratilaca. Kad je Hartley
uĉinio, reĉe lovac:
Kladim se da je to Cornel. Sad opet ima crne kose. Nadajmo
se, da će mi konaĉno dopasti šaka.
Proći će ga volja za nove sukobe — ljutio se inženjer. —
Preko dvije stotine trampa! Kakva ubistva, zloĉini i paleži bi
se ovdje zbili. Gospodo, vi ste naši spasioci i ja ne znam
kako da vam zahvalim. Taj Cornel je morao nekako da
dozna
175
da sam dobio novce za drugi odsjeĉak pruge i da ću ga
morati isplatiti u skoro vrijeme. Sad sam opomenut. Neka
samo doĊe mi ćemo ga naoružani doĉelcati.
Ne osjećate li se nešto suviše sigurni — upozoravao je Old
Firehand. — Dvije stotine na sve spremnih momaka uvijek
nešto znaĉi.
Može biti, ali za nekoliko sati ja mogu skupiti tisuću
radnika.
Kako su naoružani?
Svaki ima po neko oružje. Na kraju i noževi, lopate, i tome
sliĉno može da bude oružje.
Lopatama protiv dvije stotine pušaka? Bilo bi to su- višno
prolijevanje krvi za što ja ne bih htio odgovarati.
No, ja mogu iz Fort Wallacea dobiti stotinu vojnika!
Vaša hrabrost je hvalevrijedna, sire, ali lukavstvo će nam
bolje poslužiti od sile. Ako neprijatelja mogu uĉiniti
neškodljivim lukavstvom, zašto da žrtvujem mnoge Ijude?
Kakvo ste lukavstvo namislili, sire? Rado ću ĉiniti sve što mi
budete savjetovali. Vi ste sasvim drugaĉiji ĉovjek od mene i
ako ste s planom vi zadovoljni, ja sam spreman da vam
prepustim zapovjedništvo nad ovim mjestom i mojim
Ijudima.
Samo nemojte žuriti, sire! Razmislit ćemo. Prije sve- ga
trampi ne smiju ni slutiti, da ste upozoreni. Oni ne smiju
znati da smo mi ovdje, takoĊer i naši konji treba da
nestanu. Imate Ii kakvu prostoriju za njih?
Vaši konji mogu odmah nestati, sire! Srećom ste došli tako
rano, da vas radnici još nisu vidjeli. Od njih bi i trampi
mogli nešto doznati. Moj crnac, koji je vjeran i šutljiv,
sakrit će konje i brinuti se o njima.
Dobro je, zapovjedite mu to, a vi ćete se morati po- brinuti
za mastera Hartleyja. Dajte mu krevet da legne, ali nijedan
ĉovjek ne smiie znati da je on ovdie. Nijedan ĉovjek osim
vas, crnca i lijeĉnika. Imate li lijeĉnika?
—• Imamo! Odmah ću ga zvati!
On se udalji s Yankeejom, koji ga je rado slijedio jer se
osjećao veoma umoran. Kad se inženjer nakon nekoa vre-
mena vratio da kaže da je ranjenik zajedno sa konjima
dobro spremljen, reĉe Old Firehand:
Moramo svako savjetovanje izbjegavati u prisutnosti ovog
nadrilijeĉnika, jer ja mu mnogo ne vjerujem. Ima u
176
njegovu priĉanju jedno tamno mjesto. Uvjeren sam da je si-
romašnog pisara namjerno poslao u smrt da spasi sebe. S
takvim Ijudima ne valja imati posla.
Hoćete li nam dakle otkriti vaš plan — upita inženjer
radoznalo.
Ne, plan ćemo stvoriti istom onda kad taĉno upozna- mo
trampe, a to neće biti prije dok ne doĊu ovamo uhode i ne
govore s vama.
To je taĉno. Moramo se dakle strpjeti.
Tada podigne Winnetou ruku, a to je znaĉilo da dru- gaĉije
misli.
Svaki ratnik može da se bori na dva naĉina, može napadati,
i braniti se. Ako Winnetou ne zna kako da se brani, on
radije napada. To je brže, sigurnije a i hrabrije.
Zar moj crveni brat ne želi znati ništa o planu trampa? —
upita ga Old Firehand.
On će ga doznati, ali zašto da poglavica Apaša bude
prisiljen, da svoj plan stvara po njihovom kad će mu lakše
biti da njih prisili da se oni po njegovu ravnaju.
Ah, dakle ti već imaš plan?
Da. Ti ljudi nisu nikakvi ratnici s kojima bi trebalo ĉasno
ratovati, oni su obiĉni psi koje je lako kolcima izuda- rati.
Zašto da ĉekam da me pas ugrize kad ga prije toga jednim
udarcem mogu ubiti ili ga u kakvoj stupici ugušiti.
Znaš li kakvu stupicu za trampe?
Ja znam jednu i mi ćemo je sagraditi. Ti će kojoti doći da
opljaĉkaju blagajnu. Ako je blagajna ovdje, doći će ovamo,
a ako je negdje drugdje ići će onamo, a naĊe li se u
ognjenim kolima popet će se na njih i odvesti se u propast,
a da ljudima koji ovdje stanuju ništa ne uĉine nažao.
Ah, shvaćam pomalo! — usklikne Old Firehand. — Kakav
plan! Ti držiš, da momke treba namamiti u vlak?
Jest. Winnetou ništa ne razumije oko ognjenog konja i
kako se on pokreće. On je dao misao, a njegova bijela braća
neka je razrade.
Dakle, da ih namamimo u vlak? — upita inženjer. — Ali
zašto? Mogli bismo ih ovdje saĉekati i uništiti.
Pri ĉemu mnogi od nas neka umru — odgovori Old
Firehand. — Ako ih dobijemo u vlak, mogli bismo ih upravo
dovesti na mjesto gdje će morati propasti, a da nam ne
naškode.
Neće im ni na um pasti da se ukrcaju.
177
Ukrcat će se oni ako ih samo namamimo s blagajnom.
Znaĉi, da kasu moram u voz odnijeti?
Bilo je to pitanje koje nisu oĉekivali od inženjera. Win-
netou odmahne rukom, a Old Firehand odgovori:
Ma tko vam to kaže! Ma, trampi neka budu samo uvjereni,
da je novac u vlaku. Vi ćete namjestiti njihove uhode kao
pisare i poklonit ćete im veliko povjerenje. Saop- ćit ćete im
da će se ovdje zadržati vlak, u kojem će biti silno mnogo
novaca. Na to će sigurno svi pohitati u voz. Kad su unutra,
lako ćemo s njima! Možete li nam staviti na raspo- loženje
neki vlak?
Upravo toliko koliko želite. I odgovornost bih vrlo rado
preuzeo kad bih samo mogao vjerovati u uspjeh. Ima tu još
mnogo drugih pitanja. Tko će voziti vlak? Sigurno je, da će
strojovoĊa i ložaĉ zaglaviti.
Pshaw! StrojovoĊu ćemo valjda pronaći, a ložaĉ ću biti ja. Ali
pobliže ćemo još o tome govoriti. Ja se nadam da će trampi
danas prispjeti na Eagle-tail, jer onamo su htjeli. Dakle, mi
ćemo stvar udesiti za sutrašnju noć. Do tog vre- mena je
potrebno da utvrdimo mjesto kamo ćemo odvesti trampe.
Mjesto ćemo pronaći još danas prije podneva jer će poslije
podne prispjeti uhode. Imate li kakovu dresinu, sire?
Imamo.
Odvest ćemo se zajedno. Winnetou ne može s nama, on
mora biti sakriven jer bi njegova prisutnost odala našu
namjeru. TakoĊer i mene ne treba nitko prepoznati; na to
sam već mislio i ponio neko staro odijelo.
Inženjer je uĉinio još zbunjenije lice i reĉe:
Sire, vi govorite o toj stvari upravo kao riba o pli- vanju.
Meni se ona ne ĉini tako lagana i naravna. Kako ćemo
obavijestiti trampe? Kako ćemo ih dovesti do toga, da se
ponašaju kako mi hoćemo?
Kakvo pitanje? Novi pisar slušat će vas i što mu vi u
povjerenju saopćite to će im on prenijeti kao suštu istinu.
No dobro, ako doĊu na namisao, da se ne ulcrcaju na voz?
Ako misle da im je bolje rastaviti na nekom mjestu traĉnice
i survati voz?
Tome ćete lako izbjeći, što ćete novom pisaru reći da pred
svakim ovakvim vlakom punim novaca, sigurnosti radi,
ide jedna lokomotiva. Tada će napustiti misao da razore
prugu. Ako vi budete pametni, sve će se glatko odvijati. Pi-
sara ćete morati tako zaposliti i tako obavezati prijatelj-
178
stvom, da nikako neće moći izaći iz kuće prije noći, a ni s
kim ne smije razgovarati. 'Dat ćete mu, nadalje, sobu u pot-
krovlju koja će imati samo jedan prozor. Ravan krov nalazi
se samo jedan lakat iznad sobe. Popet ću se gore i ĉuti
svaku rijeĉ koju on bude govorio.
Vi dakle, mislite da će on kroz prozor govoriti?
Svakako, taj takozvani Haller vas će ispitati, a onaj drugi
koji će doći s njim, bit će ĉovjek koji će prenositi vi- jesti. A
drugaĉije nije moguće. To ćete, uostalom, uskoro i vidjeti. I
ovaj drugi tramp će zamoliti da ga zaposlite samo zato da
ostane ovdje. Ali taj posao neće nikako uzeti samo da može
slobodno bivati na ovom mjestu. Pokušat će razgo- varati s
pisarom, da dozna novosti. Ali to mu neće biti mo- guće
prije spavanja. Tada će se šuljati oko kuće. Pisar će otvoriti
prozor, a ja ću biti na krovu da sve ĉujem. Sada vam se to
ĉini zacijelo veoma teško i veoma pustolovno, jer niste
zapadnjak; ali ako stvar ĉvrsto uzmete u ruke, iskusit ćete,
da je sve to samo po sebi razumljivo.
Howgh! — saglasi se Winnetou. — Moja bijela braća neka
sada odu da potraže mjesto gdje ćemo zatvoriti stupicu.
Kad se vrate, odšuljat ću se da ne budem ovdje bez posla.
Kamo kani moj crveni brat?
Winnetou je svugdje kod kuće, u šumi i u preriji.
Poglavica Apaša može imati društvo ako hoće. Upu- tio sam
svoje raftere i Iovce na jedno mjesto, koje leži sat jahanja
ispod Eagle-taila. Oni će tamo promatrati trampe. Tetka
Droll je s njima.
Uff! — uzvikne Apaš, pri ĉemu je njegovo ozbiljno lice
zadobilo izraz veselosti. — Tetka Droll je hrabri i lukavi
bijeli ratnik! Winnetou će ga pohoditi!
Lijepo! Moj crveni brat naći će ondje i druge vrijedne
muževe: Crnog Toma, Humply-Billa, Gunstick-Unclea, same
muževe ĉija je imena zacijelo već ĉuo. Dok se mi ne vratimo
može Winnetou otići u moju sobu i ondje priĉekati na naš
povratak.
Old Firehand je još prije dolaska Apaševa od inženjera
dobio jednu sobicu; onamo se sad uputi s Winnetouom, da
se presvuĉe kako ga radnici ne bi prepoznali i kako bi ga
smatrali jednim od njihovih novih kolega. Uskoro je
dresina bila spremr a. Old Firehand sjedne s inženjerom na
prednje sjedalo, ad/a radnika iza njih pokrenuše dresinu.
Prometalo se otisnu kroz mjesto gdje su upravo marljive
179
ruke radile i otpusti se na polje na slobodne traĉnice, koje
su već bile položene sve do Kit Karsona.
Apaš se raskomotio i uhvatio priliku da kratko vrijeme
prospava. Kad su se Old Firehand i inženjer vratili,
probudili su ga. Poznao je, da je Old Firehand našao
odliĉno mjesto i zadovoljno je to potvrdio.
Dobro je! Psi će se tresti od straha. Winnetou će sada
odjahati do Tetke Droli da njima i rafterima saopći neka
budu spremni.
Iskrao se iz kuće i otišao do svog konja.
Jedva da je podnevni prekid rada prošao, ugledali su dva
jahaĉa kako se lagano približuju. Po opisu, koji je o njima
dao Yankee nije bilo sumnje, bili su to trampi. Har- tleyja
su probudili i on je potvrdio da su to oni. Sada je Old
Firehand otišao u sobu koja je bila kraj kancelarije da bude
kroz prislonjena vrata svjedok razgovoru.
Inženjer se nalazio u svojoj sobi kad su oba trampa ušla.
Uljudno su pozdravili i tada jedan preda, a da nije ništa
govorio, preporuĉeno pismo. Inženjer je proĉitao pismo i
odgovori u ljubaznom tonu:
Vi ste bili kod mog prijatelja Nortona? Kako je s njime?
U takvoj se prilici vodi obiĉan razgovor, koji se sastoji iz
pitanja i odgovora, a tada se odjednom inženjer obrati
trampu da ga zapita što ga je potjeralo iz Kinsleyja.
Upitani je ispripovijedao neku tužnu pripovijetku koia je
odgovarala sadržaju pisma. Inženjer ga je pažljivo saslušao
i rekao:
To je tako tužno, da me pobuĊuje na sućut. A kako vidim iz
ovih redaka vi ste posjedovali Nortonovu veliku naklonost.
Zbog toga će njegova molba, da vas namjestim, biti
uslišana. Doduše, ja već imam pisara, ali već dugo vre-
mena tražim pouzdana ĉovjeka koji će mi obavljati važne
stvari. Držite li, da bih mogao pokušati s vama?
Sire — odgovori navodni Haller veselo. — Pokušajte sa
mnom! Siguran sam, da ćete biti zadovoljni.
Well, pokušajmo! O plaći još nećemo govoriti. Istom vas
moram upoznati, a to će trajati nekoliko dana. što bu-
180
dete bolje radili to ću vas bolje plaćati. Sad sam jako za-
poslen. Ogledajte se malo po mjestu i vratite se opet oko
pet sati. Do tog vremena pronaći ću vam posla. Stanovat
ćete u mojoj kući, a jesti kod mog stola i morat ćete se pri-
državati kućnog reda. Ne želim, da se bilo s kime družite.
Taĉno u deset zatvaraju se vrata.
Meni je to pravo, sire, jer upravo sam ovako i do sada živio
— odgovori tramp koji je bio veoma zadovoljan. Tada još
priklopi:
Još bih vas nešto zamolio, sire, a to se tiĉe mojega pratioca.
Da li biste imali i za nj posla?
Kakva posla?
Kakva bilo — odgovori drugi skromno. — Ja sam sretan
ako samo naĊem zaposlenje.
Kako se zovete?
Dugby. Sreo sam master Hallera na putu i pridružio mu se,
kad sam ĉuo da se ovdje gradi željeznica.
A ĉime ste se dosad bavili, mister Dugby?
Dulje vrijeme sam bio cowboy na jednoj farmi. Bio je to
težak život, koji dulje nisam mogao podnositi. Neki dan sam
se posvaĊao s nekim prostakom i on me ubo nožem u ruku.
Rana mi još nije potpuno zacijelila, ali se nadam da ću za
dva ili tri dana biti sposoban za posao.
Posla ima u svako doba. Ostanite, dakle, ovdje, ĉu- vajte
ruku i kad vam ozdravi javite se. Sada možete ići.
Obojica napustiše sobu. Inženjer ode do Old Firehanda i
reĉe:
Sasvim ste u pravu, sire, taj Dugby je budno pazio, da ne
poĉne raditi, već da dobije vremena da ode do Eagle- -taila.
Ruka mu je zavezana.
Zacijelo je sasvim zdrava. Zbog ĉega ste pisara na- ruĉili za
pet sati?
Jer ga moram zaposliti sve do spavanja. To bi i njega i
mene zamorilo, a moglo bi mu se uĉiniti i sumnjivo.
Jako dobro! Uostalom, pet punih sati mora proteći do deset
i neće biti lak posao držati ga daleko od ostalih.
Dakle prvi dio posla bio je završen. Na drugi dio moglo se
prići istom tada pošto se ĉuje razgovor obojice uhoda. Do
tog ĉasa bilo je mnogo vremena koje je Old Firehand odlu-
ĉio da spava. Kad se probuĊio, bila je već gotovo noć, a
crnac
181
mu je donio i veĉeru. Oko deset sati došao je inženjer i
javio, da je pisar već davno veĉerao i da se otputio u svoju
sobu.
Old Firehand se dakle uspne na tavan odakle je ĉetvero-
uglasti poklopac vodio na krov. Ondje legne i tiho otpuže
na ono mjesto ruba krova gdje se nalazio trampov prozor.
Pošto je neko vrijeme ĉekao, zaĉuje ispod sebe škripu vrata.
Koraci su išli spram prozora i svjetlo neke svjetiljke
obasjalo je slobodni prostor. Krov je bio naĉinjen od tankih
dasaka, a na tim daskama bio je ĉavlima zabijen lim.
Jedna- ko kao što je Old Firehand ĉuo korake ispred sebe
mogao je novi pisar da ĉuje i njega. Bio je potreban najveći
oprez.
Veliki je lovac napregnuo oĉi da prodre kroz noćnu ta- mu,
a nije to uĉinio uzalud. U blizini onoga mjesta, koje je
obasjavao prozor, stajala je neka prilika. Tada se otvori
prozor.
Magare! — zašapće jedan ljutiti glas. — Ta makni
svjetiljku, zar ne vidiš da me svjetlo obasjava!
Sam si magare — odgovori pisar. — Koga si vraga već
došao! U kući su svi još budni! DoĊi za sat!
Dobro, ali reci mi bar imaš li vijesti?
Da samo znaš kakve!
Jesu Ii dobre?
Odliĉne! Sve je bolje no što smo mogli i slutiti; ali mogli bi
te vidjeti!
Prozor je bio zatvoren, a lik je nestao. Sada je bio Old
Firehand prisiljen da priĉeka još sat vremena, a da se ne
miĉe. Vrijeme je lagano protjecalo. U okolnim kućama gor-
jcle su još uvijek svjetiljke. Ovdje gore bilo je sve u dubokoj
tami. Odjednom je zaĉuo kako se prozor dolje opet otvorio,
a svjetiljka više nije gorjela. Pisar je oĉekivao svog druga.
Nije prošlo mnogo vremena zaĉuo se škripaj nogu.
Dugby — zašapće pisar s prozora.
Ja sam — odgovori pozvani.
Gdje stojiš, ne vidim te.
Sasvim sam uza zid. Upravo pod prozorom.
Jesu li svi prozori tamni?
Sve je u tami. Obišao sam dvaput cijelu kuću. Nitko više
nije budan. Govori!
Kasa nije ovdašnja. Tu se isplaćuje svakih ĉetrnaest dana i
sinoć je bio dan isplate. Morali bismo dakle ĉekati
182
dva tjedna, a to je nemoguće. Sada u blagajni nema nego
tri stotine dolara. To nije vrijedno truda.
Ta za kakvu si mi vijest malo prije rekao da je odli- ĉna.
Glupane!
Ta šuti! S ovdašnjom blagajnom nije ništa, ali sutra noću
doći će vlak s nekoliko stotina tisuća dolara.
Besmisao!
Istina je, kad ti kažem! Osvjedoĉio sam se svojim oĉima.
Vlak će doći iz Kansas Cityja i ide u Kit Karson. ĉitao sam
pismo i brzojav koji to najavljuje. Taj blaženi inženjer ima
toliko povjerenje u mene kao u sama sebe.
Kakva nam korist od toga! Vlak će proći kroz po- staju!
Magare, zaustavit će se punih pet minuta ovdje!
Grom i pakao!
A nas ćemo dvojica biti na lokomotivi.
Svi vrazi, ti sanjaš!
Ni na um mi ne pada. Vlak mora preuzeti poseban ĉinovnik
u Carlyleu. Taj ĉovjek bit će na lokomotivi do ovog mjesta i
vozit će se ĉak do Wallacea.
A taj posebni ĉinovnik bit ćeš ti?
Da. A ti ćeš, ili bolje, ti moraš biti uza me. Inženjer mi je
dozvolio da potražim još jednog suputnika i kad sam ga
zapitao koga mi predlaže, odgovorio mi je, da ga se to ne
tiĉe. Samo se po sebi razumije, da ću izabrati tebe.
Slušaj, nije Ii takvo brzo i veliko povjerenje sum- njivo?
Zapravo jest. Ali iz svega sam spoznao, da je inženjer pod
svaku cijenu trebao povjerljivo lice, a kako takva ĉovjeka
nije imao, izabrao je mene. Osim toga ovako brzo
povjerenje me ne zabrinjuje, jer ovakav nalog je veoma
opasan.
To me sasvim umiruje. Kakva je pruga?
Po svim znacima to nije stalna pruga iz knjiga i pla- nova,
vidim da je samo privremena. Ali možeš sebi zamisliti da
ovakva velika i nova pruga nikad nema dovoljno dobrih
ĉinovnika. Ima strojovoĊa, koji još nisu provjereni, a za lo-
žaĉe se nude ljudi koji su sumnjivi. Pomisli samo na vlak
koji vozi pola milijuna dolara. A da ga voze obiĉan strojo-
voĊa i ložaĉ! Ako se ti momci dogovore, mogu ga lako zau-
staviti negdje na pruzi i s novcima dati petama vjetra.
Zbog toga mora kraj njih biti ĉinovnik, a kako su njih
dvojica i
mi moramo biti dvojica, razumiješ li to? To je u neku ruku
183
policijsko mjesto. Mi ćemo obojica biti naoružani, da
momke, u koliko se pokaže da imaju razbojniĉkih namjera,
odmah ubijemo.
Cuj me, ta to je smiješno! Mi, pa da ĉuvamo novce. Upravo
mi ćemo prisiliti momke neka ustave pa ćemo nato s
dolarima mi dati petama vjetra.
Neće to ići tako lako; osim strojovoĊe i ložaĉa, postoji
vlakovoĊa, a s blagajnom putuje i blagajnik iz Kansas
Cityja, koji novac nosi u svojoj ruĉnoj blagajni. Obojica su
dobro naoružani. Ta dvojica bi, ako bismo i ložaĉa i
strojovoĊu prisilili da stanu, odmah posumnjali i poĉeli
braniti svoj va- gon. Ne, cijeli taj pothvat mora se sasvim
drugaĉije izvesti. Morat ćemo napasti sa velikom premoći i
na mjestu gdje to nitko ne bi oĉekivao. Dakle ovdje.
I ti držiš da bi nam to moglo uspjeti?
Naravno. Nema tu ni najmanje sumnje i ni jednom od nas
neće pasti ni vlas s glave. Ja sam toliko osvjedoĉen, da ću te
eto odaslati da obavijestiš Cornela.
Nemoguće mi je, da po ovoj tami jašem jer ne po- /nam
okolicu.
Priĉekaj do sutra ujutro, ali to je skrajnje vrijeme, jer oko
podneva već moram znati na ĉemu sam. Obodi svoga konja
pa makar ga i usmrtio.
Pa što da kažem Cornelu?
Sve što si sada od mene ĉuo. Vlak će biti taĉno u tri .sata
noću ovdje. Obojica ćemo biti na lokomotivi i već za vrijeme
stajanja nas ćemo dvojica uĉiniti neškodljivim stro- jovoĊu i
ložaĉa. Corncl će morati s našima tajom doći na postaju i u
trenu zaposjesti kola. Kad vide ono nekoliko budnih
stanovnika i ĉinovnika Sheridana ovoliku masu nao-
ružanih ljudi, bit će toliko preplašeni, da neće imati
vremena za obranu.
Hm, plan nije loš. Strašna svota! Ako svaki od nas dobije
koliko mu pripada, znaĉilo bi to, da svaki od nas dobiva
dvije tisuće dolara. Nadajmo se, da će Cornel pristati na taj
prijedlog. Kako da ti saopćim njegov odgovor?
To je opasno pitanje. Mi moramo izbjegavati da se
saslajemo. TakoĊer ne znam hoćemo li imati vremena i pra-
vu priliku za to. Morat ćeš me pismeno obavijestiti.
Nije li upravo to najupadljivije? Ako ti uputim gla- snika...
Glasnika? Tko o tome govori — prekine ga pisar. — Bila bi
to najveća glupost koju bismo uĉinili. Ja ne znam hoću li
184
moći bar jednom napustiti kuću; morat ćeš mi, dakle, sve
napisati, a ceduljicu sakriti u mojoj blizini.
Gdje da je sakrijem?
Jest! Treba da odaberemo neko mjesto kamo mogu
prispjeti, a da to ne bude napadno i da ne izgubim suviše
vremena. Znam već da ću morati dopodne rnnogo raditi.
Mo- ram ispuniti platne liste. Ipak ću naći vremena da
stupim bar do kućnih vrata. Upravo kraj njih stoji bure s
kišnicom pod koje mi stavi svoju ceduljicu.
Kako ćeš doznati, da sam ti ostavio poruku? Nećeš moći
ĉešće i uzalud dolaziti na to mjesto.
I to se može uĉiniti. Ja ti moram reći ili poruĉiti da ćeš ti biti
moj pratilac na Iokomotivi. Oko podne ću poslati po tebe.
Doći ćeš, dakle, da me pitaš što te trebam. Tog ćeš trenutka
sakriti ceduljicu i meni kazati gdje se ona nalazi. Jesi li s
time sporazuman?
Sve je u najboljem redu. Laku noć!
Prozor se tiho zatvori. Old Firehand ostade neko vrijeme na
svome mjestu i s najvećim se oprezom povuĉe do otvora.
Odšunja se niza stepenice i ode u inženjerovu sobu koji je
bio budan. Sve mu je ispripovjedio i izrazio je svoje
uvjerenje, da će sve ići svojim tokom. Tada se rastadoše da
u miru legnu spavati.
Old Firehand se iduće jutro rano probudio. Njemu, koji je
bio nauĉen na djelatnost i kretanje nije bilo lako da iz- drži
u svojoj sobi. Moglo je biti oko jedanaest sati kad je
inženjer došao k njemu. Ovaj mu reĉe, da je pisar ĉvrsto
prionuo uz posao i da se trudi da ga svi smatraju najboljim
ĉinovnikom. U tom trenutku ugledao je Old Firehand nekog
malenog grbavog ĉovjeka, koji je bio odjeven u kožnatu lo-
vaĉku odjeću preko koje je objesio dugaĉku pušku.
Humply-Bill! — reĉe on zateĉen. — Taj ĉovjek pri- pada
mojim ljudima! Mora da se nešto dogodilo inaĉe se ne bi
ovamo otputio. Nadajmo se najboljem. On zna, da sam ja
ovdje nepoznat i zacijelo će vas pitati gdje sam. Molim vas,
dovedite ga, sire.
Inženjer se udalji, a u istom trenutku Bill uĊe u kuću.
Sire — reĉe on — ĉitam natpis i vidim da ovdje sta- nuje
inženjer. Mogu li s tim gospodinom govoriti?
Ja sam taj, molim vas uĊite — On ga odvede u Old
Firehandovu sobu koji je grbavka doĉekao s pitanjima što
ga je ponukalo da doĊe usprkos svim dogovorima.
185
Nemajte brige, sire, nije ništa zlo — odgovori Bill. — Možda
je ĉak i dobro. U svakom sluĉaju, to je nešto što morate
znati. Zbog toga sam izabran, da vas o tome obavije- stim.
Brzo sam jahao i držao sam se pruge od koje trampi bježe.
Dakle nisu me primijetili. Konja sam sakrio napolju u šumi
i došao sam do vas, a da me nitko nije vidio.
—■ Dobro — reĉe Old Firehand. — Dakle što se dogodilo?
Sinoć je došao k nama, kao što znate, Winnetou. Tetka
Droll se silno razveselio tome, a ostali su bili ponosni da
tog ĉovjeka vide u svojoj sredini. Izabrali smo mjesto koje
nitko ne bi mogao otkriti. Ali što da izbjegne oĉima Winne-
toua. Kratko vrijeme prije no što će doći k nama uhodio je
logor trampa i kad se potpuno smraĉilo ponovo se vratio k
njima da ih promatra, a da možda i nešto ĉuje. Ali sve do
jutra, a ĉak i nekoliko sati u samo jutro, on nije dolazio i mi
smo se zabrinuli za nj; ali bilo je uzalud. Ništa mu se nije
dogodilo, on se ĉak i ujutro prikuĉio toliko u njihovu
blizinu, da je ĉuo njihov razgovor. Njihov razgovor kao što
znate nije govor već urlanje. Upravo je bio prispio neki
glasnik i sa svojom viješću ih je silno razveselio.
Aha, Dugby.
Jest, Dugby, tako se zvao taj momak. Pripovijedao je o neka
pola milijuna dolara koje će odnijeti s voza.
To je taĉno.
Jest i Apaš je govorio o tome, dakle to je stupica u koju
kanite namamiti momke? Dugby je trampima priĉao sa- mo
ono što im vi nudite. I vi znate, da je on otišao k njima.
—■ Jest, upravo to, da im kaže, to je naš plan.
Ali vi treba da znate što su zakljuĉili.
Naravno! Mi smo upriliĉili nešto nakon ĉega bismo odmah
saznali što kane ĉim se Dugby vrati.
193
No, taj vam momak nije potreban, jer je Winnetou sve ĉuo.
Lopuže su od sreće toliko galamili, da se to moglo ĉuti i
milje daleko. Dugby ima lošeg konja. Stići će tek oko podne.
Zbog toga je bilo mudro od Winnetoua, da je mene
13 Blago u Srebrnom jezeru
186
poslao. Trampi su, naime, odmah pristali na pisarov prijed-
log, a njegov plan ima da se izmijeni samo u jednoj taĉki.
Koja je to taĉka?
Rijeĉ je o mjestu gdje će se dogoditi prepad.
Budući da ovdje u Sheridanu ima mnogo radnika i ovakav
jedan izvanredni vlak će na sebe zacijelo svratiti pozornost,
trampi misle da će mnogi radnici pojuriti da ga vide. To bi
moglo omesti njihov plan, jer lopovi žele samo novac i neće
da proliju svoju krv. Zbog toga neka pisar mirno pusti vlak
iz Sheridana i tada će prisiliti strojovoĊu i ložaĉa da na
otvorenom ustave.
Jesu li utvrdili mjesto?
Nisu, ali trampi će na pruzi zapaliti vatru i na tom mjestu
neka se zaustavi vlak. Ako strojovoĊa i ložaĉ ne budu
poslušali, neka ih ubiju. Možda vam je to nezgodna vijest,
sire?
Ni u kom sluĉaju! Izbjeći ćemo upravo opasnost, da se
izmeĊu radnika i trampa zametne boj. Nadalje, nije po-
trebno da odlazimo u Carlyle. Da li vam je Winnetou rekao
gdje ćete se postaviti?
Jest mi ćemo biti ispred tunela, koji se otvara s onu stranu
mosta.
To je dobro! Ali morat ćete se sakriti! A ostalo se samo po
sebi r/izumije.
Sada su znali na ĉemu su i mogli su već da zapoĉnu &
pripremama. Telegrafski su obavijestili Carlyle neka obra-
zuju vlak, a takoĊer su brzojavili u Fort Wallace po vojnike.
U meĊuvremenu je Humply-Bill dobio jelo te se jednako ne-
primjetno udaljio kako je bio i došao.
Oko podne stigle su sa obiju postaja vijesti da su postu- pili
prema brzojavnim nareĊenjima. Neko dva sata poslije
vratio se i Dugby kojega je navodni Haller pozvao k sebi.
Old Firehand je s inženjerom bio u svojoj sobi. Obojica su
neprimijećeni promatrali trampa koji se kratko vrijeme za-
držao oko bureta za kišnicu.
Primite ga u kancelariju i govorite s njim veoma dugo sve
dok se ja ne vratim. Proĉitat ću ceduljicu.
Inženjer ode u svoju sobu i primi ondje Dugbyja. Old
Firehand se otputi na vrata. ĉim je bacio pogled iza bureta
vidio je pod kamenom ceduljicu. Sagnuvši se, ugleda Corne-
lovom rukom napisane redove. Sadržaj je potpuno odgova-
187
rao izvještaju Humplv-Billa. On savi papir i stavi ga pod
isti katnen i uĊe u kancelariju gdje je Dugby stajao
poslušno is- pred inženjera. Tramp nije prepoznao lovca
koji je bio oskud- no odjeven, i nije se preplašio kad mu je
ovaj stavio ruku na rame i prijetećim glasom upitao:
Znate li tko sam ja, master Dugbv?
Ne znam — odgovori ovaj zateĉen.
Znaĉi da niste imali otvorene oĉi na Butlerovoj farmi. Ja
sara Old Firehand!
On oduzme trampu nož iz pojasa, a iz džepa revolver, a da
ovaj nije uĉinio nikakav pokret da to sprijeĉi. Tada Old
Firehand reĉe inženjeru:
Molim vas, sire, poĊite gore do pisara i kažite mu, da jc
Dugby bio tu i ništa više. Tada se vratite.
Inženjer se udalji. Old Firehand posjedne trampa na slolicu,
ĉvrsto ga sveže konopom, koji je bio na pisaćem sto- lu, za
naslon.
Sire — reĉe ovaj, kad se ponešto snašao od straha. — Zašto
takav postupak? Zašto me vežete? Ja vas ne poznam.
šuti — zapovjedi mu lovac mašivši se za revolver. — Ako
samo pisneš prije no što ti ja dozvolim, prosvirat ću ti
glavu.
Tramp je bio blijed kao zid i nije se usudio otvoriti usta.
Uto se vratio i inženjer. Old Firehand mu mahne glavorn
ju'ka stane na vrata, a on sam stade uz prozor, ali tako da
ga izvana nitko nije mogao vidjeti. Bio je osvjedoĉen, da pi-
sar' neće moći dugo da izdrži. Nisu prošle ni dvije minute
kad je vidio jednu ruku koja je posegnula za kamenom iza
bureta za kišnicu. Old Firehand dade inženjeru glavom
znak, tt ovaj brzo otvori vrata upravo u trenutku kad je
pisar htio strugnuti.
Master Haller, hoćete li na trenutak k meni — upita
inžcujer.
Nagovoreni je papir držao u ruci. Spremi ga brzo u džep i
pode k inženjeru. Kakvo li je samo lice uĉinio kad je vidio
•vog druga privezana za stolicu! Ipak se brzo sabere i
uistinu mu poĊe za rukom da uĉini nedužno lice.
Kakav to papir držite u ruci? — upita ga Old Fire- hand.
Neku staru papirnatu vrećicu — odgovori tramp.
13«
195
Tako? Pokažite mi je, molim vas.
188
Pisar upravi na Old Firehanda zaĉuĊen pogled i odvrati:
Kako dolazite do toga, da mi takvu stvar zapovijeda- te?
Tko ste vi? Ja vas ne poznam.
Znate vi dobro tko je on — upadne mu inženjer u rijeĉ. —
On je Old Firehand.
Old Fi... — poviĉe tramp. Dva posljednja sloga nije od
straha mogao izgovoriti. Njegove oĉi bijahu širom otvo-
rene kad ih je upravio na Old Firehanda.
Jest ja sam to — potvrdi ovaj — ovdje me niste oĉe- kivali!
A što se tiĉe sadržaja vašega džepa to na nj imam više pravo
ja negoli vi. Pokažite mi tu ceduljicu.
Old Firehand uzme trampu, a da se ovaj nije branio,
ponajprije nož, a zatim mu uzme i ceduljicu.
Sire — upita pisar — kakvim pravom vi to ĉinite?
Prije svega pravom jaĉega i poštenijeg ĉovjeka, a potom što
je master Charoy, koji obnaša i policijske ĉasti u tom
mjestu, meni dao svoje ovlasti, da u toj prilici umje- sto
njega radim.
U kojoj prilici? Ono što uza se nosim to je moja svo- jina. Ja
nisam uradio ništa protuzakonito i moram bezuvjet- no
znati s kog me razloga smatrate lopovom.
Lopov? Pshaw! Kad bi se samo radilo o tome, lako vama.
Nije rijeĉ o lopovluku, već, prvo, o ubojstvu je rijeĉ, a,
drugo, o neĉem što je još gore od obiĉnog ubistva, naime,
rijeĉ je o napadaju i o pljaĉki vlaka gdje po svim znacima ne
bi poginuo tek jedan ĉovjek. Vi ste tramp i pripadate druž-
bi koja je napala Osage u Osage-nooku, tada ste napali
But- lerovu farmu, a ovdje ste naumili da pokradete pola
milijuna dolara.
Vidjelo se kako su oba lopova problijedjela, ali se ipak
navodni Haller brže snašao i odgovorio tonom potpuno
nevina ĉovjeka.
Od toga što ste vi govorili ne razumijem ni rijeĉi.
S tom svrhom ste Ovamo i došli da vidite i da obavi- jestite
svoje saveznike.
Ja? Ni za tren nisam napustio kuĉu.
Sasvim taĉno, ali vaš drug ovdje izvršio je to djelo. što ste
sinoć naveĉe kbd otvorenog prozora razgovarali? Le- žao
sam iznad vas na krovu i ĉuo svaku rijeĉ. Na toj cedu- Ijici
ovdje napisan je odgovor koji vam šalje crvenokosi Cornel.
Trampi logoruju prijeko kod Eagle-taila. Iduće noći
189
iloći će ovamo i izvan Sheridana kane napasti vlak, a pri
tom će zapaliti vatru. Taj će vam znak oznaĉiti mjesto gdje
ćete vas dvojica prisiliti strojovoĊu da zaustavi vlak.
Sire — izusti pisar, koji više nije mogao sakrivati strah —
ako uistinu ima ljudi koji to hoće uĉiniti to je samo
posljedica meni nepoznatih okolnosti koje me samo
prividno dovode u vezu s razbojnicima. Ja sam pošten
ĉovjek i...
Šuti, lopove — naloži mu Old Firehand. — Pošten ĉovjek ne
ubija!
Zar ćete vi ustvrditi, da sam i ubojica?
Svakako, vas ste obojica ubojice! Gdje je lijeĉnik, a gd je je
njegov famulus koje ste s crvenokosim Cornelom slijedili?
Zar nije njegov pomagaĉ ubijen zbog toga, što ste irebali
njegovo pismo da se ovdje predstavite kao da je jedan od
vas pisar Haller? Zar možda niste onom nadrilijeĉniku
oduzeli njegov novac?
Sire, ja ne znam... ništa... ništa o svemu tome — mucao je
tramp.
Zar ne znate? No odmah ću vas ja o tome uvjeriti. Ali da ne
biste obojica došli na pomisao da pobjegnete treba da vas
oslobodim te misli. Gospodin Charoy imajte dobrotu i
svežite tom momku ruke na leĊa. Pridržat ću ga.
Kad je tramp ĉuo te rijeĉi, kao munja se okrenuo spram
vrata u namjeri da pobjegne. Ali je Old Firehand bio brži.
On ga šĉepa, povuĉe ga natrag i držaše ga usprkos njegovu
snažnom otimanju tako ĉvrsto, da ga je inženjer bez muke
svczao. Tada su odriješili Dugbyja od stolice i obojicu poveli
u sobu gdje je ležao ranjeni Hartlev. Kad je ovaj ugledao
trampe, sjedne na krevet i poviĉe;
To su momci koji su me orobili i koji su jadnoga Hal- lcra
ubili, a gdje je treći?
Taj nam još manjka, ali i on će nam dopasti šaka —
odgovori Old Firehand. — Oni poriĉu djelo.
Poriĉu! Ja ih ponovo prepoznajem sasvim taĉno i ti- mku
puta ću se zakleti da su oni ubojice.
To nije potrebno, master Hartley. Dovoljno dokaza lni;iino
u rukama da znamo na ĉemu smo s njima.
Lijepo, a kako stoji s mojim novcem?
Naći ćemo i njega. Prije svega sam im oduzeo oružje i tu
ecduljicu koja sve odaje.
190
Trampi više nisu govorili ni rijeĉi. Spoznali su, da je svako
poricanje smiješno. Sada su im pretražili džepove. Pronašli
su banknote. Bio je to Hartleyjev novac koji mu je odmah
bio vraćen. Priznali su, da je ostatak Cornel uzeo sebi. Tada
su im svezali noge i polegli ih na pod. Hartley je bio toliko
bijesan da boljeg ĉuvara ne bi mogli zamisliti. Dobio je
revolver i uputu da ih smjesta ubije ako pokušaju bježati.
Nakon toga prihvatili su se novih priprema za izvršenje
plana. Više nije bilo potrebno oba trampa puštati na
lokomo- tivu i zbog toga ih slati u Carlyle. Brzojavili su
ovamo neka u odreĊeno vrijeme vlak poĊe i neka se na
odreĊenom mje- stu prije Sheridana zaustavi da preuzme
Old Firehanda.
U daljnjem toku popodneva stigao je iz Fort Wallacea br-
zojav, da su otputili ĉetu vojnika, koji će biti na odreĊenom
mjestu o ponoći.
Deseto poglavlje NA EAGLE-TAILU
Radnici u Sheridanu bijahu većinom Nijemci i Irci. O svemu
što smo već ispriĉali oni nisu bili obaviješteni, jer se moglo
pretpostaviti da će Cornel poslati svoje uhode koji bi po
ponašanju ljudi mogli biti upozoreni na opasnost. Ali kad
je došao sat svršetka posla, saopćio je inženjer svojem pred-
radniku najnužnije i zapovjedio mu da nenapadno upozori
radnike o dogaĊajima.
Predradnik je bio rodom iz New Hampshirea i proživio je
već dosta pustolovina. Iz poĉetka se namjeravao posvetiti
graditeljstvu i nekoliko godina je to doista i radio, ali se
nije mogao osamostaliti i posegnuo je za drugim
zanimanjima ka- ko to već ĉesto biva kod Yankeeja. Sreća
mu se nigdje nije nasmiješila i tako je Istoku rekao zbogom
i prešao u Missi- ssippi, da ondje potraži sreću, na žalost s
istim uspjehom. Ko- naĉno je ovdje u Sheridanu našao
nijesto gdje je mogao upo- trijebiti sva svoja prije steĉena
znanja. Ali ipak nije bio za- dovoljan. Tko je jednom osjetio
prerijski zrak i prašumu tome je teško, ako ne i nemoguće
prilagoditi se urednim od- nosima.
191
Taj ĉovjek, koji se zvao Watson, bio je upravo razdragan
kad je ĉuo što ima da se dogodi.
Hvala bogu, konaĉno će se nešto dogoditi u toj svaki-
dašnjici! Moja stara puška već dugo ĉami u kutu i sigurno
se zaželjela da nakon dugog vremena progovori razumnu
rijeĉ. Ja sudim, da će danas imati prilike da pametno
govori. Ali, zar sam dobro ĉuo? Ime koje ste mi rekli nije mi
nepo- znato, sire. Crvenokosi Cornel? A zove se i Brinkley.
Jednom sam susreo jednog Brinkleyja koji je nosio obojenu
crvenu kosu dok mu je naravni skalp bio sasvim taman.
Skoro sam taj susret platio glavom.
Gdje i kada je to bilo — upita Old Firehand.
Prije dvije godine i to ondje, na Grand Riveru. Bio sam
ondje s nekim Nijemcem imenom Engel, a nalazili smo se
na Srebrnom jezeru. Htjeli smo u Pueblo pa tada cestom uz
Arkansas prema istoku, da sebi pribavimo alat za neki
pothvat koji bi nas uĉinio milijunašima.
Old Firehand je napeto slušao.
Engel se zvao ĉovjek, kažete? Neki pothvat koji bi vas uĉinio
milijunašima? Da li ĉovjek smije doznati nešto pobliže o
tome?
Zašto ne! Doduše, nas smo obojica jedan drugome obećali
najveću šutnju, ali milijuni su se rasplinuli u ništa, jcr nije
došlo do izvršenja plana i prema tome sudim da vi- še
nisam obavezan šutnjom. Radilo se, naime, o vaĊenju ne-
kog golemog blaga sa dna Srebrnog jezera.
Inženjer se nevjerojatno nasmije, zbog toga predradnik
reĉe:
Da, sire, to zvuĉi pustolovno, ali usprkos tome to je istina.
Vi, Old Firehand, vi ste jedan od najznamenitijih za-
padnjaka i mnogo što ste doživjeli i iskusili, što vam kad
biste sve to ispriĉali, nitko ne bi vjerovao. Možda ćete i
mene ismijati.
—■ To mi ni ne pada na um — odgovori veliki lovac naj-
ozbiljnije. — Ja sam spreman da vam podarim vjeru i imam
innogo razloga za to. Jer i ja sam obaviješten, da je sasvim
sigurno na dnu toga jezera sakriveno golemo blago.
Uistinu? No, sudim, i mogu mirne savjesti potvrditi, da je
pripovijetka o tom blagu istinita. Onaj koji nam je o blagu
govorio zasigurno nas nije oblagao.
Tko je to bio?
192
Neki stari Indijanac. Još nikad nisam vidio ovako sta- ra
ĉovjeka. Bio je na umoru, a i sam nam je rekao da je već
davno prešao stotinu ljeta. Sam je sebe nazvao Hauey-kola-
kakho, ali nam je jedno'm u povjerenju rekao da se zapravo
zove Ikhaĉi-tatli. što to indijansko ime znaĉi, ne znam.
Ali ja znam — reĉe Old Firehand. — Prvo ime pripada
plemenu Tonkawa, a drugo jeziku Asteka, a oba imena
ima- ju isto znaĉenje, naime, Veliki otac. Ali, molim vas,
samo govorite dalje, Watsone! Ja sam izvanredno
znatiželjan kako ste upoznali tog Indijanca.
No, nema na tome ništa naroĉita ili pustolovna. Bio sam se
prevario u vremenu i suviše sam dugo ostao u brdi- ma,
tako da me iznenadio snijeg. Morao sam se ondje zadr- žati
i pronaĉi sebi mjesto gdje ću a da ne skapam od gladi,
prezimiti. Sasvim sam, zameten snijegom, to nije bila šala!
Srećom sam se protukao do Srebrnog jezera i ondje ugledao
kamenu kuću iz koje je izlazio dim. Bio sam spasen. Vlasnik
kuće bio je upravo stari Indijanac. Imao je unuka i
praunuka, a zvali su se Veliki i Mali medvjed, oni...
Ah, Nintropan-hauey i Nintropan-homoš — upade mu Old
Firehand u rijeĉ.
Da, to su bile indijanske rijeĉi. Možda ih poznajete,
sire.
Poznam ih, ali dalje, molim vas!
Oba Medvjeda nalazila su se u Wahsaĉ brdima gdje su
nakanili ostati sve do proljeća. Zima je došla veoma rano i
bilo je nemoguće preko silne mase snijega doći do Srebrnog
jezera. Starca sam našao sama, a u njegovoj kući naĊoh još
jednog, onog već spomenutog Nijemca, po imenu Engel, koji
se upravo kao i ja pred snijegom spasio u ovu kuću. Držao
sam, da ovom ranom snijegu neće biti vijeka, ali reći ću vam
samo to, da smo nas trojica proživjeli cijelu zimu zajedno.
Gladi se nismo trebali bojati, bilo je dosta divljaĉi, ali hlad-
noća je starog i suviše nagrizla i kad su zapuhnuli prvi topli
vjetrovi moradosmo ga pokopati. On nas je zavolio. A za
hvalu nam je otkrio tajnu blaga na Srebrnom jezeru. Posje-
dovao je neki prastari komad kože na kome je taĉno bilo
na- crtano odreĊeno mjesto i dozvoli nam, da to precrtamo.
Sa- svim sluĉajno Engel je kod sebe imao papira bez kojeg
ne bismo mogli napraviti nacrt, jer nam stari Indijanac
nije po- klonio kožu već ju je saĉuvao za oba Medvjeda. Dan
prije
193
svoje smrti zakopao ju je; gdje, to mi nismo doznali, jer smo
poštovali njegovu volju i nismo pošli za njim. Kad je bio
pod svojim humkom, poĊosmo i mi. Engel je crtariju ušio u
svoj lovaĉki kaput.
Na povratku niste sastali oba Medvjeda — upita Old
l'ircliand — ili ih niste ĉekali.
Nismo.
To je bila velika pogreška.
Možda jest, ali mjesecima smo bili zasuti snijegom i žudjeli
da vidimo ljude. Uskoro smo ih i ugledali, ali kakve
jude! Iznenadili su nas Utahi i do gola opljaĉkali. Bili bi nas
i ubili, ali su poznavali starog Indijanca koji je kod njih bio
u visokoj cijeni i kad su doznali da smo njegovi prijatelji i
da smo ga pokopali poslije njegove smrti poklonili su nam
/ivote, vratili odjeću i pustili nas. Oružje su nam bili oduzeli.
Okolnost, na kojoj im nismo mogli biti zahvalni, jer smo
bez oružja bili izloženi mnogim opasnostima, pa ĉak i smrti
od gladi. Srećom ili taĉnije nesrećom naišli smo nakon tri
dana lulanja na lovca koji nam je dao mesa. Kad je ĉuo da
hoćemo u Pueblo, rekao je da i on ima isti cilj i dopustio
nam da mu se pridružimo.
Bio je to crvenokosi Brinkley.
Jest. Doduše, zvao se tada drugaĉije, ali kasnije sam doznao
da se tako zove. Ispitivao nas je i mi smo mu sve re- kli.
Samo o blagu i o crtežu, koji je Engel imao uza se, pre-
šntjeli smo, jer nije baš bio pouzdana izgleda. Ja sebi ne
mogu pomoći, ali uvijek sam se bojao crvenokosih ljudi iako
sudim da meĊu njima nema manje lopova negoli meĊu
osta- lim ljudima. Ipak nam naša šutljivost ništa nije
pomogla. Kako je samo on posjedovao oružje mnogo je
odlazio da lovi, a nas smo dvojica ostajali i razgovarali
iskljuĉivo o blagu. Jedanput se tako on vratio i prisluškivao
naš razgovor. Kad je opet jednom pošao u lov, nagovorio
me da i ja poĊem s njim jer ĉetiri oka više vide. Nakon
jednog sata kad smo se dovoljno udaljili od Engela rekao mi
je da je sve ĉuo i za kaznu što mu nismo povjerili tajnu, da
će nam oduzeti crtež.
istom trenutku potegao je nož i navalio na mene. Iz petnih
/.ila sam se branio, ali uzalud. Probo me je nožem. Srećom
me nije pogodio u srce, a pomislio je ipak da sam mrtav.
Kad sam se probudio, našao sam se posred skupine
doseljenika, koji su me našli i povezali mi ranu.
Ispripovjedio sam im što
194
se zbilo, iako se ti jednostavni Ijudi nisu usudili slijediti
trag ubojice. Meni je trebalo mnogo vremena dok sam
toliko pri- zdravio, da sam se mogao odijeliti od svojih
spasilaca. Kako nisam našao ni grob, a ni lešinu Engelovu,
vjerovao sam, da je pobjegao ubojici.
Jest, pobjegao mu je — povrdi Old Firehand.
Kako? — upita predradnik. — Vi to znate, sire?
Znam, ali o tome poslije. Priĉajte dalje.
Uputio sam se do slijedećeg naselja gdje sam našao dobar
doĉek i potporu. Radio sam u tom naselju pol godine sve
moguće poslove da sebi toliko zaradim da se uputim na
Istok.
Kamo ste bili naumili?
K Engelu. Znao sam da on ima brata u Kentuckiju i mi smo
bili odluĉili da ga potražimo da ondje pripremimo naš
pohod na Srebrno jezero. Kad sam onamo došao, ĉuo sam
da je brat otišao na Arkansas, ali kamo to mi nitko nije
znao reći. Svom susjedu ostavio je pismo za Engela ako taj
bude pitao za nj. Doista, Engel je bio došao i primio pismo
u kom je zacijelo bilo oznaĉeno novo mjesto. Tada se
udaljio, a onaj susjed je u meĊuvremenu umro. U
Kentuckiju Engel je ispripovjedio pustolovinu i mog ubojicu
nazvao Brinkley. Kako i na koji naĉin je on doznao njegovo
ime to mi je ne- poznato. Tako, moja gospodo. To je sve što
vam ja imam da kažem. Ako je doista ovaj Brinkley onaj
pravi, kraljevski se veselim da se sretnem s tim lopovom.
Sudim, da ću se uskoro s njim obraĉunati.
Ima i ostalih, koji imaju iste namjere — primijeti Old
Firehand. — Ali još mi je samo nešto nejasno. Rekli ste pri-
je, da Brinkley imao obojenu kosu. Kako ste vi to znali?
To je veoma jednostavno. Kad je živio s nama uz- manjkalo
mu je boje i crna kosa je zapoĉela da prodire.
Well! Nema sumnje, vi ste imali posla s crvenokosim
Cornelom. Sav njegov život i djelovanje nije drugo do sam
zloĉin. Vjerojatno će nam uspjeti da ga uhvatimo.
I ja to želim od srca. Ali još mi niste rekli kako ćemo se
obraniti od namjeravanog napadaja.
Nije potrebno, da to još sada znate. U danom trenut- ku
doznat ćete sve. Prije svega radnici moraju biti mirni. Treba
da se spreme da neće biti spavanja. Neka takoĊer urede
195
i oružje. Još prije ponoći uspet će se na vlak koji će ih odve-
sti na odreĊeno mjesto.
Well! Treba da se s tim zadovoljim. Slušat ćemo vaše
zapovijedi.
Kad je ovaj otišao, raspitao se Old Firehand kod inže- njera
ima li on možda dvojicu radnika koji bi mogli zamije- niti
oba zarobljena trampa u lokomotivi, a koji bi ujedno bili i
sliĉni po stasu i crtama lica trampima. Charoy zamisli i
pošalje svog crnca da dovede radnike. Kad su došli, vidio je
Old Firehand da inženjerov izbor nije loš: po stasu bijahu
isti, a što se tiĉe obraza, valjalo je pretpostaviti da u tami
noći neće biti velikih razlika. Trebalo je još utvrditi da im
glasovi ne budu jako razliĉiti. Zbog toga je Old Firehand
po- veo obojicu radnika u sobu gdje su bili zarobljeni
trampi koje je prividno poĉeo ispitivati, da im radnici ĉuju
glas.
Kad je sve to bilo gotovo, napusti lovac kuću da još jednom
pretraži okolicu.
Ako je Cornel izaslao obavještajce, morali su se oni na-
Iaziti na onom mjestu odakle su mogli i noću promatrati
na- selje. Takvo jedno mjesto nije bilo daleko od
inženjerove kuće. Da bi napravili prugu, trebalo je praviti
usjeke, a na izboĉini tih usjeka stajalo je nekoliko stabala.
Odatle se naj- bolje moglo razgledati okolicu, a stabla su
podavala nužni zaklon. Ako gdje, ovdje su morali biti
Cornelovi špijuni.
Old Firehand se sa stražnje strane neprimijećen uspne na
tu uzvisinu i poĉe tiho puzati dalje. Kad je prispio gore,
vidio je da mu je raĉun taĉan. Ispod stabla sjeĊahu dvije
prilike koje su tiho meĊusobno razgovarale. Hrabri lovac
približio im se toliko, da je glavom doticao stablo kraj ko-
jega su sjedili trampi. Obojicu je mogao rukama dotaknuti.
Mogao se tako približiti, jer njegovo sivo odijelo ni
najoštrije oko ne bi moglo razlikovati od tla. Na žalost, u
razgovoru je nastupila stanka i prošlo je dosta vremena
kad je jedan rekao:
Jesi li doznao kamo ćemo kasnije, kad ovaj posao završimo?
Ne znam ništa odreĊeno — odgovori drugi.
Brblja se svašta, ali taĉno znadu samo rijetki.
Jest, Cornel je zatvoren i malo ima pouzdanika. Nje- gov
pravi plan uistinu poznaju samo oni, koji su prije nas bili s
njime.
196
Misliš li ti Woodwarda, koji je s njim pobjegao rafte- rima?
No, taj je povjerljiv prema tebi. Zar ti ništa nije re- kao?
Nagoviještao je svašta, dalje ništa. Iz njegovih rijeĉi
zakljuĉujem, da Cornel ne namjerava sve nas zadržati. Za
njegove daljnje planove je tako velika skupina Ijudi
smetnja. Ja mu potpuno odobravam. Što nas je više, to je
manji plijen. Držim, da će odabrati najbolje i s njima
nenadano nestati.
Svi vrazi, zar će ostali biti prevareni?
Kako, prevareni?
No, ako, na primjer, Cornel sutra, s onima koje kani
zadržati, nestane?
To ne može nikome štetiti. Ja bih se samo veselio tome.
Samo se po sebi razumije, da nas dvojica ne bismo bili meĊu
onima koji će biti prevareni.
Možeš li mi to dokazati? Ako ne. otvorit ću oĉi i vi- kati na
uzbunu.
Dokaz nije teško dati. Zar te nije ovamo izaslao sa mnom.
No?
Samo upotrebljive i pouzdane ljude šalje se na ova- kav
pothvat. Ako nam povjerava promatranje ovoga mjesta,
zar nam nije podario najveće povjerenje? što iz toga slijedi?
Ako uistinu ima namjeru nekolicinu od nas odbiti od sebe,
nećemo mi biti odbijeni već u svakom sluĉaju bit ćemo oni
koje će uzeti u novi posao.
Hm! To rado slušam. Ali ako misliš da sam i ja oda- branik,
zašto šutiš i ne govoriš mi kakve ti je planove sa- općio
Woodward.
Jer i sam još nisam naĉistu. Ali reći ću ti što znam. Rijeĉ je o
pohodu gore u brda. Ondje gore je u prastara vre- mena
stanovao neki narod, kojem sam zaboravio ime. Taj je
narod ili preselio na jug ili nestao, a prije toga je golemo
blago potopio u neko jezero.
Ma, to ti je glupost! Tko blago posjeduje taj ga nosi sa
sobom, a ne potapa ga u vodu.
Već sam ti rekao, taj narod je mogao i da bude istri-
jebljen.
U kojem obliku je to blago. U novcu?
To ne znam. Nisam nikakav nauĉetijak i ne mogu reći jesu li
stari narodi upotrebljavali novac. Woodward je rekao.
197
da je taj narod bio veoma napredan, da je posjedovao gole-
me hramove prepune masivnog zlata i slika svojih bogova i
nebrojeno mnoštvo zlatnih i srebrnih posuda. To bogatstvo
leži na dnu Srebrnog jezera i po tome je to jezero dobilo
ime. Cornel, navodno, posjeduje neki crtež s ĉijom će po-
moći pronaći mjesto.
Tako, a gdje leži to Srebrno jezero?
To ja ne znam. U svakom sluĉaju on će istom tada govoriti
o tome kada bude utvrdio koga će uzeti sa sobom. Samo se
po sebi razumije da svoju tajnu i svoje namjere ne odaje.
Sasvim je jasno, ali ta je stvar u svakom sluĉaju veoma
opasna.
Zbog ĉega?
Zbog Indijanaca.
Pshaw! Ondje stanuju samo dva Crvenokošca — unuk i
praunuk onih Indijanaca od kojih potjeĉe crtež. A tu
dvojicu je lako izbrisati s Iica zemlje sa dva hica.
Ako je tome tako, pohvalit ću to. Još nikad nisam bio gore u
brdima i moram se osloniti na one koji tu stvar razu- miju.
Prije svega, misli da za sada moramo svu pažnju obra- titi
na današnji posao. Vjeruješ li, da ćemo uspjeti?
U svakom sluĉaju. Vidi samo kako je sve mirno u mjestu. Ni
jedan ĉovjek dolje nema ni pojma o našoj prisut- nosti i
našim namjerama. A dva naša najlukavija ĉovjeka već su
dolje, da nam sve pripreme. Tko da i pomisli da nećemo
nspjeti. Vlak će doći ovamo, stajat će pet minuta i poći dalje.
Nakon jednog sata zapalit ćemo na pruzi vatru. Ondje će
naša dva druga, koji se nalaze na lokomotivi, dati
strojovoĊi i ložaĉu revolverski metak i vlak će stati. Mi ćemo
ga opko- liti, a Cornel će se uspeti i...
Oho — prekine ga drugi tramp. — Tko će se uspeti? Zar
Cornel? Ili će možda s njime oni malobrojni s kojima kani
komotno petama dati vjetra? Kasnije će lijepo stati, uzeti
pola milijuna i nestati, a ostali neka sjede ovdje i neće im
preostati ništa do njihovih glupih lica. No, tako se nismo
do- govorili.
Na što ti misliš — reĉe prvi ljutito. — Već sam ti re- kao ako
Cornel uistinu misli tako nešto sliĉno, nas ćemo dvo- jica
biti meĊu onima koji će se uspeti u vlak. Ako uostalom
Srebrno jezero posjeduje takvo blago, nije nam potrebno da
198
budemo neĉasni spram današnjih naših drugova. Dijelit će-
mo; svaki će dobiti svoj novac, a tada će Cornel izabrati one
koje će uzeti u brda. I dosta o tome! Nemojmo više o tome
govoriti! Sad bih htio samo znati zašto ona lokomotiva
dolje stoji? Pod parom je, dakle spremna je da poĊe. Kamo
će?
Možda je to pokusna mašina, koju uvijek šalju ispred
važnih vlakova.
Ne, tada ne bi već sada ĉekala. Vlak će doći tek u tri sata. Ta
mi je mašina sumnjiva i radoznao sam što namje- ravaju s
njome.
Ćovjek je izgovorio ovdje ozbiljnu sumnju, koju je valja- lo
odmah odstraniti. Old Firehand je odmah uvidio, da loko-
motiva ne smije ostati na svom mjestu. Bila je to obiĉna
omalena lokomotiva koja je vozila zemlju. S tim istim vago-
nima trebali su biti prevezeni radnici na mjesto napadaja.
S tim se sada nije smjela ĉekati ponoć, već je trebalo, da se
razbije sumnja uhoda, odmah otpustiti radnike. Old
Firehand se dakle odšulja i prispije u inženjerovu kuću
komu je ispri- povjedio što je ĉuo.
Well — reĉe ovaj. — Moramo ljude odmah otputiti. Ali
obavještajci će ih vidjeti kako se ukrcavaju.
Ne. Zapovjedit ćemo radnicima neka se ponešto uda- lje od
naselja, neka idu ĉetvrt sata hoda izvan mjesta i neka se
ondje ukrcaju. A obavještajci neće vidjeti ni ĉuti, da se
ondje zaustavio vlak.
A koliko će ljudi ostati ovdje?
Dvadesetorica će biti sasvim dosta, da zaštite vašu kuću i da
ĉuvaju dvojicu zarobljenika. Vaše zapovijedi mogu biti
izvršene za pol sata, tada neka ovaj naš vlak krene. Ja ću se
opet prišuljati do one dvojice trampa, da ĉujem što sada
govore.
Uskoro je ležao ponovo na istom mjestu, ali trampi sada
nisu ništa govorili. Mogao je jednako kao i oni razgledati
ĉi- tavo naselje i uza svu pažnju nije primijetio nikakva
kretanja. Ljudi su se udaljili tako tajnovito i oprezno, da
obavještajci nisu o tome imali ni pojma. Uostalom, svjetla
koja su gorjela u zgradama i kućama bila su sasvim
nedovoljna da rasvijetle mjesto i ljudska prilika nije bila
vidljiva.
Uto se mogla primijetiti jaka svjetiljka, koja se iz kuće
inženjerove približavala pruzi. Nosilac svjetiljke glasno je
199
vikao da se to nadaleko moglo ĉuti:
200
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search