Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru

hvati životinju, odvede je na stranu i pozove Gunstick-
Unclea. koji je stajao iza Old Firehanda.
DoĊi, Uncle, i sveži mu ruke!
Uncle se približi ukoĉeno i sveĉano:
Obje ću mu ruke svezati I pred njime neću prezati.
Uspeo se iza Velikog vuka na konja, rijeĉi svoje pjesmice
provede u djelo i ponovo siĊe. ćinilo se da poglavica uopće
ne shvaća što se s njima zbiva. On kao da je sanjao. To što
se njemu dogodilo, djelovalo je i na ostale Utahe. Svi su se
pre- dali sudbini; razoružali su ih, svezali kao i poglavicu, a
sve se to veoma brzo dogodilo. Prije svega morali su izaći iz
ka- njona. Ćim je i posljednji Crvenokožac bio svezan
odmah su nastavili jahanje. Prvi su jahali lovci; tada
Crvenokošci, a za- ĉelje su ĉinili rafteri.
Winnetou i Old Firehand bili su kraj Old Shatterhanda.
Tiho su se s njim rukovali, bio je to jedini naĉin pozdrava
koji je u tom trenutku bio moguć. Upravo ispred
zarobljenika jahahu dvojica koji su bili jedan drugome bliži
no što su i mislili, bijahu to Tetka Droll i Hobble Frank.
Obojica su iz poĉetka šutjeli. Nakon nekog vremena izvadi
Droll noge iz stremena okrene se u jahanju i sjedne
naopako u sedlo.
Heavens! što to znaĉi! — upita ga Frank. — Zar mi- slite da
ste u kazalištu, sire? Zacijelo ste bili clown u cir- kusu!
Ne, mister — odgovori Droll. — Sjeo sam tako da nam se
što ne dogodi. Pomislite samo iza nas jašu pedeseto- rica
Crvenokožaca. Moglo bi se dogoditi nešto što nam ne bi bilo
drago. Tako ih držim na oku, a revolver držim u ruci da ih
njime pozdravim ako to bude potrebno.
To što kažete veoma je taĉno. Moj mi konj to neće zamjeriti,
i ja ću se okrenuti.
Nekoliko sekunda poslije jahao je i on u istom položaju da
može promatrati Crvenokošce. Sada su se obojica pobliže
pogledala. Pri tom su se njihovi pogledi sve više
razblaživali. Svidjeli su se jedan drugome. Tako je to trajalo
neko vrije- me, a da nijedan nije rekao ni bijele. Konaĉno
Hobble Frank nije više mogao izdržati:

301

Ne uzmite mi za zlo ako vas upitam za vaše ime. Tako kao
što sada kraj mene sjedite ĉini mi se da sam vas već vidio.
Gdje ste me vidjeli?
U mašti.
Svi vrazi! Tko bi se tome nadao, da ja živim u vašoj mašti.
Koliko stanarine moram platiti, a kako stoji s otka- zom?
Kako vas je volja; danas je svršeno s maštanjem, jer vas eto
vidim živa. Ako ste vi onaj kojim vas držim, to sam o vama
ĉuo mnogo smiješnih stvari.
No, a što mislite tko sam ja?
Mislim, da ste Tetka Droll.
A gdje ste ĉuli za Tetku Droll?
Na razliĉitim mjestima gdje sam bio s Winnetouom i Old
Shatterhandom; gore u National parku i tada u Llanu
Estacadu.
Hm, tako dakle, a i ja sam već o vama ĉuo gospodine
Hobble Frank. Apaš je danas o vama priĉao kad smo ležali
kraj logora Utaha i nazvao vas malim junaĉinom.
Malim junaĉinom! — ponovio je Frank, a pri tom je
njegovim licem preletio blaženi smiješak. — Malim junaĉi-
nom! To moram zapisati! Vi ste dobro pogodili — tko sam
ja, ali jesam li ja dobro pogodio?
Naravno. Ali kako ste došli na pomisao da sam ja Tetka
Droll?
Vaša mi je odjeća to kazala, a takoĊer i vaše držanje. ĉuo
sam mnogo priĉati, da je Tetka Droll jedno izvanredno
smjelo žensko ĉeljade i kad sam vas malo prije vidio kako
skaĉete na poglavicu Utaha, odmah sam pomislio: to je
Tetka! I nitko drugi!
Vrlo laskavo za mene! ĉuo sam, da ste vi Nijemac?
Da! Upravo iz sredine! Saksonac!
Ma nemojte! Odakle? Kraljevstvo? Altenburg? Ko- burg-
Gotha? Meiningen-Hildburgshausen?
Kraljevstvo! Kraljevstvo! Ali vi tako poznajete ta imena.
Jeste li možda i vi Nijemac
Naravno! I još k tome takoĊer Saksonac, naime, iz
Altcnburga.

302

Grom i pakao! — reĉe mali u svom domaćem dija- lektu. —
Kak, vi ste Saksonac i to iz Atlenburga? Kaj je to moguće?
Ste iz grada Atlenburga ili sa sela?
Nis iz prestolnice, ja sem iz Langenleuba.
Langen... leuba? — upita Frank pri ĉemu je širom otvorio
usta.
Tak je! Kaj to mesto poznate?
A kak ga ne bi poznal? Tam imam roĊake kod kojih sam kak
deĉko dvaput bil na sajmu. Bogme tam su lepi sajmi!
ĉetrnaest dana napred oni kolaĉe peĉeju.
To je istina — složi se Tetka Droll. — A vi imate tam
roĊake? Kak se zoveju? I odakle su?
Zovu se Droll, kak i vi! I sasvim su mi blizi roĊaci. Naime to
vam je tak! Moj otac vam je imal kuma ĉija se je snaha
udala u Langenleube. Kasnije je umrla, a njezin pa- storak
je imal svaka i to je taj kog ja mislim. Bil je dobar ĉovek.
Ĉas je bil kelner ĉas crkvenjak, ĉas narednik civilne garde, a
katkada je bil i ženidbeni posrednik ...
Stoj — prekine ga Droll, pri tom je prešao na Fran- kova
konja i uzeo ga za ruku. — Da li je imao djece?
Pun šok.
Kak su se zvala ta deca?
Bogme ne znam. A1 se seĉam najveĉega jer sam s tim
deĉkom bil dobar prijatel. Zval se je Bastel, je, znate, Seba-
stijana vam tak tam zoveju. Meni se ĉini da se zval i
Melkior još.
Praf je, praf je! To štima! Taĉno štima! Sebastijan, Melkior,
Droll. Znate kaj se z njim pripetilo?
Kak bi znal?
No malo si bolše mene pogledajte. Ja sam iz njega izrasel...
Vi! Vi? — upita mališan.
Je, ja! Ja sem bil Bastel i sasvim se taĉno seĉam ko je kod
nas bil na sajmu; bil je to mali Frank iz Moritzburga koji je
kasnije postal šumarski pomoćnik.
Ma ja sam to! Bratiću, dakle u toj divljini smo se pak
sastali. Daj da te zagrlim!
No tu me imaš!
Obojica se zagrliše, a taj zagrljaj nije bilo lako izvesti jer su
obojica sjedili obrnuto na konju. Nastavili su jahati rukom
o ruku okrenuti naprijed leĊima, puni uspomena na
mladost.

303

Do sudnjeg dana ne bi svršili, da povorka nije stigla do
uskog mjesta. Došli su do kraja pukotine koja je ulazila u
mnogo veći i mnogo širi kanjon.
Sunce se već sasvim nagnulo, tako da je već bilo ispod
horizonta, ali je još uvijek bilo dovoljno svjetla. Ovdje je
zrak bio mnogo bolji i jahaĉi su olakšano disali kad su pri-
spjeli na ĉistinu. Taj je kanjon bio otprilike širok dvije sto-
tine koraka, na dnu mu je tekao uski mali potok koji je lako
bilo prijeći. Kraj vode je bilo trave i grmlja, a bilo je takoĊer
i nekoliko stabala. Crvenokošce su skinuli s konja, ponovo
im svezali noge i polegli ih po zemlji. Istom sada je došao
tre- nutak da se jedni s drugim srdaĉno pozdrave.
Old Firehandova ĉeta nosila je hranu, pa su slasno zapo-
ĉeli jesti. Tada se valjalo prihvatiti posla da riješe sudbinu
Crvenokožaca. Winnetou, Old Firehand i Old Shatterhand
bi- jahu spremni da ih oslobode; ostali, meĊutim, tražili su
strogu kaznu. Lord je rekao:
Sve do onog trenutka dok nisu svršili dvoboji ja sam držao
da ih ne treba kazniti; nakon borba trebali su vam dati
slobodu. Umjesto da to uĉine oni su vas slijedili da vas
ubiju. A ta namjera se kažnjava.
Kako biste je vi kaznili? Valjda ne mislite na smrt?
Ne.
Zar biste ih zatvorili u zatvor ili kaznionicu?
Pshaw! Valja ih dobro izlupati.
Bilo bi to nešto najstrašnije što bismo uopće mogli uĉiniti,
jer za Indijanca nema gore kazne i veće uvrede nego kad ga
ĉovjek izbije.
Podajte im neku pokoru. Uzmite im konje i oružje.
Bilo bi to strašno. Bez konja i bez oružja oni bi ska- pali od
gladi ili bi pali u ruke neprijatelju.
Ja vas shvaćam, sire! Upravo vi ne biste smjeli biti tako
milosrdni, jer upravo ste vi bili taj za kojim su zapravo
pošli u potjeru.
Upravo zato jer sam ja, Frank, Davy i Jemmy, jer smo mi ti
ljudi koje su slijedili, upravo zato smo mi pozvani da
odluĉujemo o njihovoj sudbini.
Ĉinite što vas je volja! — reĉe lord, pri tom se ne- voljko
okrenuo. Ali se odmah obratio ponovo Old Shatter- handu.
— Hoćemo li se okladiti?
Zašto da se kladimo?

304

OKladit ćemo se da će vam ovi ljudi jako zamjeriti budete li
imali s njima obzira.
Ja se ne kladim.
Old Shatterhandovo mnijenje dobivalo je sve više prista-
lica, on je zagovarao da se donese ĉvrsto rješenje. Ali za to
nije bilo dovoljno razgovarati samo s poglavicom i njegovi
su podanici morali ĉuti što će ovaj reći i obećati. Možda će s
obzirom na svoje ime ostati pri obećanjima.
Svi su obrazovali krug oko zarobljenika. Dva su raftera
izaslana na ulaz i izlaz kanjona da straže, da jave odmah
pri- bližavanje mogućeg neprijatelja. Poglavicu su posjeli
ispred Winnetoua i Old Shatterhanda. On ih nije ni gledao,
možda od srama, a možda i iz okorjelosti.
Kako sebi zamišlja sudbinu Veliki vuk? — upita ga Old
Shatterhand jezikom Utaha.
Upitani nije odgovorio.
Poglavica se boji i zbog toga ne odgovara.
Veliki vuk digne pogled, proburazi njime ljutito Old
Shatterhanda i reĉe:
Bijelac je lažac ako tvrdi da se bojim.
Tada odgovaraj! Uostalom ne smiješ govoriti o laži, jer
upravo ti si taj koji je lagao.
To nije istina.
Istina je. Dok smo se još nalazili u vašem logoru upi- tao
sam te jesmo li slobodni ako te pobijedim. što si ti
odgovorio?
Da možete ići.
Nije li to bila laž?
Nije, jer ste doista otišli.
Ali vi ste nas slijedili! Hoćeš li i to zanijekati?
Jest, nijeĉem to. Mi smo se otputili na zborište Utaha, a ne
da vas slijedimo.
Zašto si petoricu svojih ratnika poslao da slijede naše
tragove?
To nisam uĉinio. Iskopali smo ratnu sjekiru, a kad se to
dogodilo valja nam biti na oprezu. Mi smo vas htjeli pustiti
i održati svoju rijeĉ. Vi ste nas napali, razoružali i ubili
petoricu naših ratnika.
Zašto je vaša predstraža pucala na nas u trenu kad smo
odjahali.

305

Stražari nisu mogli znati što sam ja obećao.
A zašto su svi tvoji ratnici vikali ratniĉke pozive? Oni su
dobro znali što si nam obećao.
Ta vika se nije ticala vas već naših straža neka ne pu- caju.
Upravo to, što smo dobro radili ti nam sada predba- ouješ.
Ti se vrlo oštroumno braniš, ali ja posjedujem nepo- bitni
dokaz tvoje krivice. Mi smo prisluškivali tvoje Ijude, znali
smo da nas namjeravate ubiti. Kakvu kaznu treba da sada
izdržite?
Poglavica nije odgovarao.
Ništa vam nismo uĉinili, a htjeli ste nas ubiti. Zaslu- /ili ste
smrt, ali mi ćemo vam oprostiti. Vratit ćemo vam slo- bodu
i oružje, a vi ćete nam obećati da ni jednome od nas koji
ovdje sjedimo, nikada nećete ni vlas skinuti s glave.
Govori li to tvoj jezik ili tvoje srce? — upita poglavica pri
ĉemu je na Old Shatterhanda upravio pogled pun nevjero-
vanja i ispitivanja.
Moj jezik nikada ne izgovara rijeĉi, koje ne bi govo- rilo i
moje srce. Jesi li spreman da mi to obećaš?
Jesam.
Spreman si takoĊer, da mi se zakuneš i uz lulu mira?
Spreman sam.
On je to govorio brzo i bez razmišljanja; to je govorilo
lovoljno jasno, da ozbiljno misli.
Neka, dakle, lula zapoĉne kružiti — reĉe Old Shatter- hand.
— Ja ću govoriti prvi, a ti za mnom.
Govori, ja ću ponavljati.
Ova dobra volja kao da je bila dobar znak. Lovac se u svom
srcu iskreno veselio ali je još izgovorio i ovo upozo- renje:
Nadam se da ovoga puta misliš ozbiljno. Ja sam uvi- jek
prijatelj crvenih muževa; ja uzimam u obzir da su Utahi
Hili napadnuti, kad to ne bi bio sluĉaj, ne biste tako dobro
prošli.
Poglavica je pogledao preda se, a da nije dizao oĉiju na
govornika. Ovaj uzme kalumet i napuni ga. Kad ga je
upalio, odriješi poglavici spone. Ovaj je morao ustati,
otpuhnuti dim na sve poznate strane i pri tom govoriti:
Ja sam Veliki vuk, poglavica Yamba Utaha. Govorim u ime
svoje i svojih ratnika. Govorim bijelcima koje vidim,

306

Old Firehandu, Old Shatterhandu i svima ostalima, takoĊer
i Winnetouu slavnom poglavici Apaša. Svi ovi ratnici i
bijelci ljudi naši su prijatelji i braća. Nikada im nećemo
uĉiniti nešto nažao, radije ćemo umrijeti nego dopustiti, da
nas drže svojim neprijateljima. To je moja zakletva. Howgh!
Ponovo je sjeo. I ostale su odmah oslobodili spona, a lula je
išla od usta do usta dok nisu svi otpuhnuli dimove. Ĉak i
mala Ellena Butler morala je otpuhnuti propisane dimove.
Nije bilo iznimke. Nato su Crvenokošci dobili oružje; to nije
bilo smiono, jer su svoju zakletvu morali poštivati. Usprkos
tome bijelci su ili oprezni i svaki je od njih imao ruku u
blizini svog revolvera. Poglavica je pošao do svog konja i
upitao Old Shatterhanda:
Vratit ćemo se u naš logor.
Htjeli ste na zborište Utaha! Evo sad priznaješ da ste jahali
za nama.
Ne. Odnijeli ste nam vrijeme i mi bismo sada zaka- snili.
Vratit ćemo se.
Proći ćete kroz usjeklinu?
Jest. Zbogom.
Pružio mu je ruku i uzjahao. Udaljio se u usjek, a da nije
ostale ni pogledao. Njegovi su ga ljudi slijedili nakon što su
svi prijazno pozdravili.
Taj poglavica je ipak podlac — reĉe stari Blenter. — Da
nema boju na licu proĉitali bismo mu iz oĉiju da ne misli
dobro. Najbolje bi bilo da smo mu satjerali kuglu u glavu.
Winnetou je ĉuo ove rijeĉi i odgovorio:
Moj brat možda ima pravo, ali bolje je ĉiniti dobro negoli
zlo. Za vrijeme noći ostat ćemo ovdje, a ja ću slijediti Utahe,
da ĉujem što kane.
Winnetou je nestao. Zapravo je sasvim laknulo — osiećali
su se mnogo slobodnije negoli prije. A što da i rade s Utahi-
ma? Da ih ubiju? Nemoguće! Zar da ih vuku sa sobom kao
zarobljenike? TakoĊer nemoguće! Sad su ih obvezali da
budu mirni i tako su ih se riješili. Bilo je to najbolje što su
mogli uĉiniti.
Sve se više mraĉilo, a pogotovo ovdje u kanjonu. Neko- liko
muževa je otišlo da nabere granja i drva. Old Firehand je
odjahao prema jugu kanjona, a Old Shatterhand na sjever
da ga istraže. Valjalo je biti na oprezu. Oba lovca su pre-
valili velik put, vratili se a da nisu ništa sumnjiva opazili.

307

Uskoro je došao i Winnetou. Taj se muž usprkos najte- žem
putu odliĉno snalazio. Ispripovjedio je, da su Utahi uzeli
leševe svojih ratnika i da su uistinu nastavili put u logor.
Slijedio ih je sve do izlaza i vidio kako su nestali gore u
šumi.
Usprkos tome izbacili su stražu i na onu stranu tako da je
svaki prepad bio nemoguć.
Naravno, svi su imali mnogo da pripovijedaju jedan dru-
gome, i došla je i ponoć kad su se umirili. Old Firehand je
obišao straže da se uvjeri jesu li na mjestu i da ne spavaju.
Odredio je izmjenu. Tada su ugasili vatru i u kanjonu je
zavladala tišina...
Winnetou je dobro vidio: Utahi su gore u šumi nestali, ali...
nisu je prešli, već su bili zastali. Nošenje leševa nije im
zadavalo teškoće, jer su poginule stavili na njihove konje.
Poglavica je zapovjedio neka skinu mrtve. Stupio je na rub
šume, gledao dolje u usjeklinu i rekao:
Zasigurno će nas promatrati. Ondje dolje stoji neko bijelo
pseto koje bi htjelo vidjeti hoćemo li se uistinu vratiti u
logor.
Zar to nećemo uĉiniti? — upita njegov zamjenik.
Zar tako malo mozga imaš kao šakal iz prerije? —
spopadne ga Veliki vuk. — Moramo se osvetiti tim bijelim
žabama.
Ali, zar nam nisu postali prijatelji i braća? Popušili smo
lulu mira s njima.
Ĉija je bila lula?
Old Shatterhandova.
No, zakletva vrijedi za njega, ali ne za nas! Zbog ĉega je bio
tako glup, da se ne posluži mojom lulom? Zar to ne uviĊaš?
Veliki vuk ima pravo — odgovori ratnik, koji se odmah
složio s ovom sofistikom svog poglavice.
Sutra ujutro duše bijelaca nalazit će se u vjeĉitim lovištima,
da nam vjeĉito služe — nastavi poglavica.
Zar ćemo ih napasti? Ali nas je premalo, a takoĊer ne
možemo se vratiti kroz usjeklinu, jer će je sigurno
promatrati.
Poći ćemo drugim putem i dovest ćemo mnoge ratni- ke. Zar
ih nema mnogo prijeko u Pa-mow? A ne vodi li nešto više
gore put koji bijelci ne poznaju? Leševi i konji pogi-

308

nulih ostaju ovdje, ostavit ćemo i dva stražara. Mi ćemo
poći put sjevera.
Ta je odluka izvedena. Šuma je bila uska, ali je bila ne-
koliko sati hoda dugaĉka. Utahi su je prešli najbržim kasom
sve dok se nije na visini malo-pomalo poĉela otvarati usje-
klina i poĉela postepeno spuštati. Tom usjeklinom prispio je
Veliki vuk u glavni kanjon u kojem su se i bijelci nalazili;
naravno, ta je usjeklina ulazila u kanjon najmanje tri
engle ske milje iznad mjesta logorovanja. Suĉelice tom
mjestu pre- sijecao je neki uski poprijeko položeni kanjon
glavni kanjon, ipak nije bio tako uzak kao ona usjeklina
gdje se odigrao susret Old Shatterhanda s Crvenokošcima.
Ovamo je zaokre- nuo Veliki vuk sa svojim Ijudima. Taĉno
je znao put, jer usprkos tami nijednom nije zabludio.
Ovaj kanjon nije imao vode i uspinjao se. Uskoro su Crve-
nokošci došli do sljemena daleke pećinaste ravnice, u koju
su se usjekli mnogi kanjoni koji su saĉinjavali razgranatu
mrežu. Tu je bilo svjetlo; mjesec je jarko obasjavao zemlju.
Najbržim su kasom prošli kroz tu ravnicu, a za nekih pola
sata okolica se poĉela spuštati. Slijeva i zdesna ostajahu
litice kao neki štitni zidovi, postajale su sve više, što se tlo
više spuštalo, i odjednom su iskrsnule mnoge hvoje, a kroz
granje se vidjele mnoge vatre. Bila je to šuma, prava šuma,
koja se uzdizala posred olujama isprane ili suncem ispržene
i u ka- men pretvorene ravnice. Ta šuma je zahvaljivala
svoje posto- janje taloženju tla. Oluje su je prelazile, a da je
nisu mogle zahvatiti; oborine su se sabirale i ĉinile neku
vrst jezera, koje je natapalo korijenje ove šume. To bijaše
Pa-mow, kamo je nakanio Veliki vuk.
Mjeseĉeva svjetlost nije mu bila potrebna da se snaĊe to-
liko je vatara gorjelo. Tu je vladao pravi logorski život, do-
duše život ratnog logora. Nije bilo šatora ni kuće. Mnogi
crveni ratnici, koje su ugledali, ležahu uz vatru; kraj njih su
pasli konji. To je bilo mjesto gdje su se sva plemena Utaha
namislila sastati, pa da poĊu na svoj ratni pohod.
Kad je Veliki vuk prispio do prve vatre, zaustavio se i
sjahao. Domahnuo je svojim ljudima neka ga ovdje ĉekaju i
jednom ratniku koji je sjedio kraj vatre povikao: »Nanap
neav«. Te dvije rijeĉi znaĉile su »Stari poglavica«. Bio je to
zacijelo vrhovni poglavica svih plemena Utaha, za kojega je
on pitao. Nagovoreni ratnik ustane i odvede Velikog vuka
do jezera gdje je gorjela velika vatra, odijeljena od svih
ostalih. Kraj nje su sjedili Indijanci, bili su ĉetvorica, a svi

309

imaĊahu orlova pera u kosi. Jedan je od njih osobito
privlaĉio pažnju. Nije obojio svoje obraze; lice mu je bilo
izbrazdano dubokim brazdama. Kosu je imao sasvim bijelu,
a padala mu je niz leĊa. Taj je muž u najmanju ruku imao
osamdeset godina, a ipak je sjedio sasvim uspravno kao da
mu je pedeset. Oštro je pogledao došljaka, a da nije izustio
ni jedne rijeĉi po- ždrava. TakoĊer i ostali su šutjeli. Veliki
vuk je sjeo nijemo i gledao preda se. Dugo je vremena
prošlo u šutnji. Konaĉno reĉe starac.
Svako stablo gubi ujesen lišće, poĉne li ga gubiti ra- nije, ne
vrijedi i valja ga sasjeći. Još pred tri dana stablo je imalo
lišće. Gdje je ono sada?
To se pitanje ticalo orlovih pera, koje Veliki vuk nije više
imao na glavi. To pitanje je bilo za svakog hrabrog ratnika
veliko predbacivanje.
Sutra ću svoj znak opet imati, a za pojasom skalpove
mnogih bijelaca! — odgovori Veliki vuk.
Jesu li bijelci porazili Velikog vuka, da više ne smije nositi
svoje znakove?
Porazio me jedan, ali taj ima težu pesnicu od svih bijelaca
zajedno.
To je samo Old Shatterhand.
On je bio! U blizini je! A s njime su i mnogi bijelci, Old
Firehand, debeli Iovac i njegov prijatelj, dugaĉak lovac. To
je ĉeta pet puta po deset glava jaka. S njim je i Winne- tou.
Došao sam da vam donesem njihove skalpove.
Uff! — odgovori mu starac, a to isto uskliknuše i osta- li.
Staraĉko lice Nanap-neava poprimi takav izraz napetosti,
ia na njemu nije bilo nikakve bore.
Neka nam Veliki vuk ispriĉa što se dogodilo.
Ovaj je dao izvještaj, pri tom se trudio, da sebe prikaže u
što ljepšem svjetlu. Ostali su sjedili nepomiĉno i slušali s
naj- većom napetošću. Zakljuĉio je svoj izvještaj slijedećim
ri- jećima.
Nanap-neav dat će mi još pedeset ratnika s kojima ću
napasti bijele pse. Još prije zore njihovi skalpovi moraju
visiti o mom pojasu.

310

Starac je opet poprimio prijašnji izraz, vjeĊe mu se za
klopiše, a njegov orlovski nos uĉini se dvostruko tanak i
oštar.
Još prije zore? — upita. — Jesu li to rijeĉi jednog crvenog
ratnika? Bijelci koji su namislili da nas unište; Veliki duh je
najslavnije i najvrednije od njih doveo u naše ruke, zar oni
da umru bez boli kao dijete na rukama majke? Što kažu
moja crvena braĉa na ove rijeĉi Velikog vuka?
Bijelci moraju na muĉeniĉki stup — odgovori jedan
poglavica.
Moramo ih imati žive — mišljaše drugi.
Što su slavniji to će im biti i muke teže — priklopi treći.
— Moja su braća dobro govorila — pohvali ih starac. — Pse
ćemo imati žive.
Neka stari poglavica razmisli kakvi su muževi meĊu njirna
— upozorio je Veliki vuk, — U njihovom je oružju mnogo
zlih duhova...
Dosta o tome! — prekine ga ljutito starac. — Ja znam
kakve snage i kakvu spretnost posjeduju ovi Ijudi, ali nas
je- dovoljno da ih svladamo. Dat ću ti tri stotine ratnika da
nam dovedeš bijelce žive. Već imaš pedeset ratnika uza se;
doći će dakle sedmorica naših na njihova jednog. Morat će
nam uspjeti da ih opkolimo i tada sveženo prije no što se
pravo probude. Ponesite dovoljno konopaca! DoĊi, odabrat
ću Ijude koji će poći s tobom.
Ustadoše i poĉeše kružiti oko vatara. Uskoro svi odabrali tri
stotine ratnika, a osim toga pedesetoricu koji će ĉuvati
konje. Veliki vuk je razjasnio ratnicima kamo idu i o ĉemu
je rijeĉ, opisao im je taĉno položaj i razvio svoj plan napa-
daja. Tada su Crvenokošci uzajahali.
Išli su taĉno istim putem kojim je došao Veliki vuk, ali ipak
samo do glavnog kanjona. Ondje su sjahali i ostavili onoj
pedesetorici konje da ih ĉuvaju. Pri takvoj premoći mo- gao
se taj pothvat nazvati sasvim neopasnim, samo je posto-
jala opasnost, da će konji bijelaca nanjušiti Crvenokošce i
odati ih glasnim frktanjem. Kako to da se sprijeĉi?
Poglavica nije te riieĉi izgovorio tiho i za se već glasno tako
da su ih ĉuli i ratnici koji su stajali oko njega. Uto se jedan
od njih sagne, otrgne neku biljku, pruži mu je i reĉe:
Eto sigurna sredstva da ne budemo primijećeni:

311

Poglavica je prepoznao biljku po njenu mirisu. Bila je to
žalfija. Na dalekom Zapadu ima cijelih podruĉja, koja su
po- krivena tom biljkom. I u tom kanjonu, kojem je sunce
moglo obasjati dno, bilo je te biijke u izobilju. Savjet je bio
dobar i odmah su ga poslušali. Crvenokošci su natrli ruke,
odijelo i cijelo tijelo žalfijom. Tako su snažno po njoj
zavonjali, da ih konji nisu mogli nanjušiti. Osim toga je
Veliki vuk primi- jetio da u zraku nema daška vjetra, dakle,
sve je bilo u naj- boljem redu.
Nastavili su napredovati pješke. Prevalili su onaj put koji je
bio udaljen tri engleske milje od logora. Iz poĉetka su brzo
napredovali, ali nakon prevaljene dvije milje valjalo je biti
oprezan. Sve su više napredovali tiho kao zmije. Šest
stotina nogu, a da nisu od sebe dali ni glasa; nisu pomakli
ni kamiĉka, nikakvu granĉicu. Tada... stane Veliki vuk koji
je išao prvi. Ugledao je vatru straže. Bilo je to upravo u tre-
nutku kada je Old Firehand obilazio stražu. Poglavica je
vidio već prije da su stražu izbacili s jedne i druge strane. Ti
stražari bili su prvi Ijudi koje je valjalo svladati.
Zapovjedio je neka stanu i samo dvojicu poveo sa sobom.
Legli su na zemlju i puzali dalje. Uskoro su došli do gornje
straže; ugledao je Old Firehanda, koji je upravo napuštao
ovo stražarsko mjesto i Crvenokošcima okrenuo leĊa.
Iznenada stražara zgrabe dvije snažne ruke za vrat, a
ĉetvrti za ruke i noge. Nije mogao disati. Onesvijestio se i
kad je opet došao k sebi, bio je svezan a u ustima imao je
krpu. Kraj njega je sjedio nelci Indijanac koji mu je stavio
nož na prsa.
Za to vrijeme ugasila se vatra, a poglavica je ponovo
pozvao dvojicu. Pošli su na donju stražu. Valjalo je mimoći
logor. Sva su trojica pregazila potok i prolazila onom
stranom gdje nije bilo bijelaca. Pretpostavljali su, da su
oba stražarska mjesta u jednakoj razdaljini od logora i lako
su izraĉunali ko- liko im je preostalo puta. Voda je
fosforescirala, a pljuskanje ih je moglo odati. Zbog toga su
se dosta udaljili da pregaze dolje ponovo vodu i potrbuške
su se poĉeli približavati stra- ži. Nije prošlo mnogo vremena
kad su ugledali mjesto. Stra- žarsko mjesto nalazilo se šest
koraka pred njima, a stražar je bio licem okrenut od njih.
Prošla je još jedna kratka mi- nuta kad je netko skoĉio,
zaĉula se tiha, kratka borba i stra- žar je bio svladan. Dva
Crvenokošca ostadoše kraj njega, a Veliki se vuk vrati istim
putem natrag da izvede glavni udarac.

312

Konji su stajali u dvije grupe izmeĊu logora i obiju stra ža.
Sve do sada bili su mirni, ali ĉim su se Indijanci približili,
nešto su nanjušili. Zbog toga je Veliki vuk namislio da svoje
ljude sve prevede preko vode. To se zbilo sve u najvećoj ti-
šini. Došavši prijeko svi polegoše sve dok nisu došli suĉelice
logoru. Najveća teškoća bila je u tome što se to mnoštvo
Ijudi moralo odjednom pokretati, a potpuno neĉujno. Kad
su ležali jedan kraj drugoga suĉelice ljudi i njihovih konja,
konji su se odjednom uznemirili. Valjalo je brzo raditi.
»Naprijed«, za ori poluglasna zapovijed Velikog vuka.
Potok su brzo preskoĉili. Nijedan od bijelaca nije se još
probudio svi su bili u prvom snu, a ležali su tako blizu
jedan drugome da tri stotine Indijanaca nije uopće imalo
prostora za svoje kretanje. Petorica, šestorica ĉak i više,
bacahu se na jednog bijelca, svladahu ga da ga odvuku, pa
da odmah na- vale na drugog, trećeg, ĉetvrtog. To se sve
rušilo na spavaĉe tako brzo da su se svi odjednom našli u
vlasti Indijanaca pri- je no što su se pravo i probudili.
Sasvim suprotno od starog obiĉaja Indijanaca da navaljuju
sa ratnim povicima ovi Utahi su radili sasvim bez glasa i
istom tada kad su bijelci poĉeli glasno izvikivati i
sporazumijevati se, zaorio je iz grudiju Utaha snažan pokliĉ
koji se razlijegao nadaleko kroz noć da se stostruko odbije
od zidova kanjona.
Nastalo je silno meĊusobno rvanje. U tami se ništa nije
rnoglo razaznati. Samo Old Firehand, Old Shatterhand i
Win netou, a s njima veoma mali broj ostalih, skoĉiše na
vrijeme da leĊima okrenuti prema liticama poĉnu obranu.
Branili su se noževima i revolverima protiv nadmoćnog
neprijatelja, koji se, meĊutim, nije smio služiti oružjem, jer
im je bilo zapovjeĊeno da bijelce uhvate žive. Ĉak i slavni
lovci bijahu tako stisnuti premoći Crvenokožaca, da na
kraju nisu mogli ni ruke pokretati, a kamoli se braniti
njima. Bacili su ih na, zemlju i svezali kao i ostale. Dugi i
otegnuti urlik Crvenoko- žaca navijestio je, da je prepad
uspio.
Veliki vuk je zapovjedio neka nalože vatru. Kad je pla- men
obasjao bojište, pokazalo se da je preko dvadesetorica,
Crvenokožaca ranjeno ili ĉak i usmrćeno. — Zbog toga će
ovi psi iskusiti deseterostruku kaznu — ljutio se poglavica.
— Rezat ćemo im kožu s tijela. Pokupite mrtve, takoĊeri
konje i oružje bijelaca! Polazimo!

313

Tko će uzeti ĉarobnu pušku — upita jedan. — Ona je
opasna onome tko je dotakne.
Ostavii ćemo je ovdje i nabacat ćemo na nju kamenje da
nijedan crveni muž ne stavi ruku na nju. Gdje je?
Potražili su je s bakljama, ali je nisu našli; nestala je. Kad je
Old Shatterhand usred boja ustao, netko mu je kratku
pušku uzeo iz ruke; ipak je uskratio poglavici odgovor.
Yam- ba-Utahi su još ovoga dana vidjeli tu pušku u
njegovim ru- kama i taj nestanak nisu sebi mogli objasniti.
Ĉarobna je puška mogla, tako dugo dok su ovdje, uĉiniti
silnih nevolja svojom nevjerojatnom moći, zbog toga je
Veliki vuk zapo- vjedio:
Svežite zarobljenike na konje i što brže odavde! Neki zli duh
sakrio je ĉarobnu pušku! Ne smijemo ostati ovdje, da ne
poĉne pucati!
Tu su zapovijed u trenu izvršili i od onog ĉasa kad su
praznovjerni Crvenokošci zapoĉeli napadaj, pa do ovog tre-
nutka, nije prošao ni sat vremena ...
Veliki vuk nije znao da je Old Firehand postavio i treću
stražu. Taj stražar pazio je na usjek u pećini; bio je to Droll,
kojega su namjeravali smijeniti istom poslije dva sata. Iz
pri- jateljstva, i da mogu nesmetano razgovarati, pridružio
mu se Hobble Frank. Sjedili su u najdubljoj tami, tiho
razgova- rali i slušali da li će se što desiti.
Odjednom su zaĉuli neki sumnjiv šum.
Ĉuj — zašapta Frank. — Jesi li što ĉuo?
Jest, nešto jesam — odgovori Tetka Droll takoĊer tiho. —
Što bi to moglo biti?
Mora da su naši ljudi ustali.
—■ Ne nije to. Mora da su to mnoge noge. Mora da ih je
najmanje dvije stotine ...
Stao je prestrašen u govoru, jer sad su zaĉuli kako na-
padnuti dozivaju jedan drugoga.
Stotinu mu gromova, ta to je borba! — usklikne Hob- ble
Frank. — Mislim da su napadnuti od jakog neprijatelja.
Jest napali su nas — složi se Tetka Droll. — To su oni isti
lopovi, ako je potrebno.
Zaĉuli su ratni povik Indijanaca.
Neka nam bog pomogne; uistinu, to su Crvenokošci! —
poviĉe Frank. — Naprijed, na njih! Požuri!

314

Zgrabio je Drolla za ruku u nastojanju da ga povuĉe, ali taj
lukavi iovac ga je zadržao:
Ostani! Nemojmo se žuriti nikamo! Ako su Indijanci sada u
toj noći napali, sigurno ih je toliko da nam to nalaže
najveću opreznost. Najprije ću pogledati kako stoji stvar.
Po- slije ćemo zakljuĉiti što da radimo. Leći ću i otpuzati da
vidim.
Obojica su se uputila prema izlazu. Spoznali su odmah,
usprkos tami, da su njihovi pratioci izgubljeni. Nadmoć
Crve- nokožaca bila je suviše velika. Hici Firehandovi,
Shatter- handovi i Winnetouovi odzvanjahu, ali kratko
vrijeme, tada zaori pobjedniĉki pokliĉ iz stotinu grla Utaha.
Upravo pred izlaskom iz usjekline nalazio se slobodan
prostor.
Brzo za mnom i preko rijeke — šaptao je Droll Hobble
Franku.
Puzao je tako brzo i oprezno kako je to bilo samo mo- guće.
Frank ga je slijedio. Odjednom njegova ruka napipa nešto
tvrdo i dugaĉko: puška. »Old Shatterhandova henry-
jevka«, sav se prestravi. Brzo ju je uzeo.
Obojica su sretno stigli preko rijeke na drugu obalu. Ondje
zgrabi Droll Hobble Franka za ruku i odvuĉe ga u pravcu
juga. Bijeg im je uspio, jer je bilo tako tamno, a nitko im
zbog vike nije ĉuo korake. Uskoro je prostor izmeĊu vode i
litica bio tako uzak da je Droll savjetovao:
Moramo opet na drugu obalu. Ondje će zacijelo biti širi
put.
Prešli su preko vode. Na njihovu sreću nalazili su se da-
leko od mjesta gdje je bilo stražarsko mjesto. Žurili su sve
dalje, sve dok nisu izgubili indijanske glasove. Tada Hobble
Frank zaustavi svog pratioca i reĉe mu predbacujući:
No stani već jednom, ti šašavko! Koga si vraga pobje- gao i
mene povukao za sobom! Zar nemaš poštenja u sebi?
Poštenja — odgovori Droll gotovo bez daha. — Toga ja
imam ĉini mi se dosta. Ali tko hoće da poštenje nosi u sebi,
mora i sve ostale dijelove tijela saĉuvati. Zbog toga sam
pobjegao.
Ali to nije dozvoljeno.
Tako? Zbog ĉega to ne bi trebalo biti dozvoljeno?
Naša je dužnost pomoći prijateljima.
—■ Dakle, tako misliš! A kako bi ti spasio naše prijatelje?
Bacili bismo se na Crvenokošce da ih smrvimo.

315

Hi-hi-hi-hi-hi! Smrviti Crvenokošce? — smijao se Droll na
svoj poznati naĉin. — Ma ne bismo ništa drugo po- stigli
nego to da i nas uhvate.
Uhvate? Zar misliš, da su naši prijatelji samo uhva- ćeni a
da nisu ubijeni, i probodeni i...
Nikako! Oni su živi, zar si ĉuo i jedan hitac?
Jest, pucalo se.
A tko je taj koji je pucao? Možda Indijanci?
Nisu, jer ono što sam ĉuo bili su revolveri.
Dakle vidiš, Indijanci uopće nisu upotrebljavali pu- ške;
ĉvrsto su bili odluĉili, da sve bijelce dobiju žive u ruke, da ih
mogu staviti na muĉeniĉki stup. Vidiš, zbog toga sam ja
pobjegao. Mi smo spaseni i za naše ljude možemo mnogo
više uĉiniti negoli da su i nas uhvatili.
—■ Imaš pravo! Pao mi je težak kamen sa srca. Zar da se o
slavnom Hobble Franku kasnije govori da je pobjegao dok
su se njegovi prijatelji nalazili u opasnosti! To ne! Radije
bih se bacio u najteži metež borbe.
Ja sam sasvim zateĉen i preplašen; ali ipak se ne dam
zavesti! Budi miran!
Lako je to reći! Kakvi su to bili Indijanci?
Jasno je, bili su to Utahi. Veliki vuk se nije vratio u svoj
logor. Znao je da ima u blizini Utaha i nekim drugim
putem došao je do njih. Budući da ne znamo kamo se sada
uputio ne smijemo dugo ostati na ovom mjestu; moramo
da- lje dok ne naĊemo dobro mjesto gdje ćemo biti
sakriveni.
A tada?
A tada? Priĉekat ćemo dok se ne razdani; tada ćemo
pretražiti tragove i potrĉati za Indijancima dok ne
doznamo gdje su naši prijatelji. Hajde!
Uzeo je ponovo Franka za ruku i dotakao pušku.
što? — zaĉudi se Tetka Droll. — Ti imaš dvije puške?
Imam. Dok smo prelazili preko rijeke naišao sam na Old
Shatterhandovu henryjevku.
To je dobro, to je odliĉno. Mogla bi nam dobro doći. Ali
znaš li ti strijeljati iz nje?
Jasno je da znam! Ja sam tako dugo jahao s Old Shat-
terhandom, da njegovu pušku taĉno poznam. I jao svima
ako našim prijateljima padne samo vlas s glave! Ja sam
dobar

316

ĉovjek, zapravo sam satkan iz dvije duše i jedne misli, ali
kada se razljutim, satjerat ĉu ĉitavu povijest ĉovjeĉanstva u
lonac!
Uz vodu koja je bila desno, a uz litice koje su bile lijevo,
žurili su se uvijek sve južnije dok se nakon jednog sata nije
kanjon okrenuo prema zapadu. Odjednom je zdesna zasjao
mjesec koji je rasvijetlio toliko okolicu, da su se lako mogli
kretati. Droll stane i reĉe:
Stoj! Ovdje valja da razmislimo kamo ćemo. Ovamo ili
onamo?
Ja mislim da nema sumnje u to — reĉe Frank. — Mi
moramo u dolinu, jer moramo pretpostaviti da će
Crvenokoš- ci ostati na podruĉju glavnoga kanjona. Ako se
sakrijemo u neki sporedni kanjon, proći će mimo nas, a mi
ćemo moći da se ranije pridružimo njihovim tragovima. Ne
misliš li tako?
Misao nije Ioša, jer taj će nam mjesec upravo osvijet- liti
njihove tragove.
Jest, luna mi srce nadahnjuje spokojem i Ijubi bujicu suza.
PoĊimo za njenim svjetlom. Možda će nas ovaj vjerni sjaj
dovesti na mjesto gdje ćemo biti dobro sakriveni, a to je za
sada glavno.
Preskoĉili su vodu i zaokrenuli u pokrajnji kanjon u ko- jem
nije bilo vode. Njihov pravac kretanja išao je na zapad.
Ovim su kanjonom hodali već pola sata kad su odjednom,
najugodnije iznenaĊeni stali. Litica na njihovoj desnoj
strani odjednom je prestala i ĉinila sa zidom, koji se nalazio
na sje- veru, oštar kut. Pred njima se nije rasprostirala
slobodna ravnica, već šuma, prava šuma, koju nikakvi
stranac ne bi ovdje mogao ni naslutiti. S malo grmlja
vrhunci su se kro- šanja tako gusto sastajali, da je svjetlost
mjeseĉeva samo na rijetkim mjestima probijala. Bila je to
upravo ona šuma u kojoj su Utahi udarili svoj glavni logor.
Uleknuće, koje je ta šuma ispunjavala, protezalo se taĉno
od sjevera prema jugu i išlo je paralelno s glavnim
kanjonom koji nije bio više udaljen od pola sata. IzmeĊu
kanjona i šu- me postojala su dva puta i dvije pokrajnje
doline, sjeverna, koju je upotrijebio Veliki vuk, i južna,
kojom su sada došli Droll i Frank. Obje te doline, koje su
vodile s istoka na zapad obrazovale su s glavnim kanjonom
i sa šumom pravilni ĉe-

317

tverokut ĉije se unutarnje plohe sastojahu od visokih litica,
u kojima su bujice izdubile nekoliko stotina stopa duboke
putove.
šuma s pravim grmljem i drvećem! — usklikne Frank. —
Nešto bolje nisrno mogli naćif Tu ćemo se sakriti kao što
stoji u knjizi pisano! Ne misliš li i ti tako?
Ne mislim — odgovori Tetka Droil. — Ta mi se šuma ĉini
sumnjiva, ĉak i opasna. Sam sebi ne vjerujem. Tko će bolje
znati, da se ovdje nalazi jedna lijepa šuma mi ili Indijanci?
Indijanci!
Jest! A oni će jednako tako dobro znati kao i mi, da onome
tko se želi zakloniti, šuma daje najbolji zaklon. Zar ti već
nisam razjasnio, da u blizini mora biti Indijanaca.
Jesi, jer kod ovih je Veliki vuk morao naći pomoći.
Dakle, gdje su ti ljudi? U golom tamnom kanjonu ili u
udobnoj šumi? Ja sam osvjedoĉen, da imamo mnogo
razloga biti veoma oprezni. Brzo unutra, pa pod grmlje, da
slušamo da li se što miĉe. Naprijed!
Preskoĉili su svijetlu mjeseĉinom obasjanu ĉistinu. Do- šavši
do drveća priljubili su se zemlji da prisluškuju. Ništa uisu
ĉuli; nije bilo ni ćuha; ali Droll je punim plućima udisao i
upitao tiho:
Ponjuši malo, Frank! Ja njušim dim! Ne misliš li i ti?
Jest — odgovori upitani. — Ali ovaj jedva da se može
primijetiti! Ne bih rekao da je to doista dim!
To je zato što izdaleka dolazi. Morat ćemo stvari istra- žiti i
približiti se dimu.
Uzeli su jedan drugoga za ruke i tiho koracali naprijed. Pod
krošnjama je bilo veoma tamno i morali su se oslanjati
samo na pipanje. Što su više napredovali, to je jasniji bivao
vonj dima. šuljali su se dalje sve dok nisu ugledali vatru.
Zaĉuli su i nesuvisle glasove. šuma se ĉinila kao da ide sve
više udesno. Nastavili su tim pravcem i ugledali mnogo
vatara.
To je neki veliki, veliki logor — šaptao je Droll. — To mora
da su ratnici Utaha, koji su se skupili na ratni pohod protiv
Navajosa. Mora da ih je nekoliko stotina.
Ništa to ne smeta. Moramo bliže. Ja hoću da znam što je sa
Old Shatterhandojn. i ostalima. Ja moram ...

318

Zastao je u govoru. Pred njima je iznenada zaorio urlik
veselja iz nekoliko stotina grla.
Upravo su doveli zarobljenike — reĉe Droll. — Veliki vuk
dolazi sa sjevera, a mi s juga. Moramo svakako doznati što
su nakanili s njima.
Sve do sada napredovali su uspravna držanja; sad sh
morali leći na zemlju. Poĉeše puzati. Nakon kratka vremena
došli su do goleme litice, koja je saĉinjavala istoĉnu granicu
šume. Uz tu liticu šuljali su se sve više naprijed, pri tom su
se držali za ruke. Sebi slijeva ugledali su vatru i uskoro su
vidjeli južnu granicu malenog jezera na ĉijoj zapadnoj obali
je gorjela vatra poglavica. Uputili su se u tom pravcu, sve
dok nisu stigli do nekog visokog stabla, ĉije najniže grane
ĉovjek lako može dohvatiti rukama. Upravo su Indijanci po-
takli vatru; vatra je visoko plamsala i osvjetljavala
zaroblje- ne bijelce, koji su upravo bili dovedeni.
Sad moramo taĉno paziti — reĉe Tetka Droll. — Znaš li se
penjati, Frank?
Kao vjeverica!
Tada gore na drvo! Odatle ćemo imati slobodniji i Ijepši
vidik.
Uspeli su se na drvo i sjedili potpuno sakriveni u lišću.
Zarobljenici su morali trĉati, nisu dakle bili svezanih nogu.
Doveli su ih do vatre, gdje su se nalazili poglavice, a s
njima takoĊer i Veliki vuk. Taj je Indijanac ponovo stavio
orlova pera u kosu. Bio je pobjednik i taj znak smio po-
novo da nosi. Njegov je pogled kao pogled gladne pantere
poĉivao na bijelcima, ipak još nije ništa govorio, jer je naj-
stariji poglavica imao pravo da prvi uzme rijeĉ.
Pogled Nanap-neava, starca, prelazio je s jednog zarob-
Ijenika na drugoga dok se nije zaustavio na Winnetouu.
Tko si ti — upita ga. — Imaš li ime i kako se zove pseto,
koje zoveš ocem?
U svakom je sluĉaju pretpostavljao, da mu ponosni Apaš
neće odgovoriti, ali Winnetou odgovori sasvim mirno:
Tko mene ne poznaje slijepa je glista, što živi od blata. Ja
sam Winnetou, poglavica Apaša.
Nisi ti poglavica, ni ratnik već crknuti štakor — ru- gao se
starac. — Svi bijelci umrijet će ĉasnom smrću na mu-
ĉeniĉkom stupu; tebe ćemo baciti u jezero, da te pojedu žabe
i raci,

319

Nanap-neav je ostarjeli muž, vidio je mnogo ljeta i mnoge
zime i velikog je iskustva, ali ipak ĉini mi se da još nije
doznao, da Winnetou ne dopušta takva ruganja, a da se ne
osveti. Poglavica Apaša je spreman pretrpjeti sve muke, ali
se ne da vrijeĊati od jednog Utaha.
što ćeš ti meni — smijao se starac. — Ta ti si svezan.
Nenap-neav neka razmisli kako je sloboĊnom oboru- žanom
ĉovjeku lako biti prost sa svezanim zarobl jcriikom. To nije
ĉasno. Ponosni ratnik neće izreći takve rijeĉi i ako Na- nap-
nev ne požali što mi je rekao, snosit će posljedice.
Kakve posljedice? Da li je ikad tvoj nos onjušio smrct-
i.jivog šakala, koga ni strvina neće? Takav šakal si ti.
Smrdež...
Nije nastavio. Razlijegao se povik straha iz grla svih Uta-
ha, koji stajahu u blizini. Winnetou je starcu silnim skokom
skoĉio na prsa i oborio ga. Tada se mirno vratio na svoje
mjesto. Starac je ležao nepomiĉan.
Nakon općeg povika nastupio je trenutak tišine, tako da se
zaĉuo snažan glas poglavice Apaša:
Winnetou ga je upozorio! Nanap-neav nije slušao i više
nikad neće vrijeĊati jednog Apaša!
Ostali su poglavice skoĉili da pretraže starca. Nanap-neav
je tako jako udario glavom o neki kamen, da mu je prsla lu-
banja. Bio je mrtav. Crveni ratnici gurali su se sve bliže, u
rukama su držali noževe i bacahu požudne, krvoloĉne pogle-
de na Winnetoua. Moglo se povjerovati, da će Winnetouov
Ĉin sasvim izbezumiti Utahe. Nije bilo tako! Njihova ljutnja
je zanijemila, kad je Veliki vuk ispružio ruku i zapovjedio:
Natrag! Apaš je ubio starog poglavicu, da što brže umre i
da izbjegne mukama. On je mislio, da ćemo ga napasti i
brzo ubiti. Prevario se. On mora umrijeti smrću koju još
nijedan ĉovjek nije iskusio. Mi ćemo se savjetovati. Ponesite
starog poglavicu, da oĉi ovih bijelih pasa ne gledaju
njegovo tijelo. Svi će biti žrtvovani na njegovu grobu.
Howgh!
Zarobljenike su odveli na neko omaleno, otvoreno mjesto u
šumi gdje je gorjela vatra. Sad su im zavezali noge i po-
legli ih na zemlju. Šest naoružanih ratnika stajalo je pred
njima ĉuvajući ovo mjesto. Bijeg je bio upravo nemoguć.
Droll i Frank sa svog su mjesta sve taĉno vidjeli. Drvo, na
koje su se uspeli, nalazilo se možda stotinu Icoraka uda-
ljeno od vatre poglavica. Ĉuli su svaku rijeĉ koja je bila

320

izgovorena. Sada je trebalo pronaći mjesto kamo su odveii
zarobljenike.
Upravo kad su silazili s drveta, poglavicama su donosili
zaplijenjeno oružje i ostale predmete. Kraj vatre na obali
nalazili su se sada samo još poglavice. Zbog nekog razloga
svi su se ratnici nalaziii na drugom mjestu. Razlegli su se
neobiĉno žalosni tonovi. ĉuli su neko vrijeme samo jedan
glas kako pjeva, kor je prihvatio. To se ponavljalo bez pre-
kida ĉas slabije ĉas jaĉe.
—• Znaš li što je to? — upita Droll.
Zacijelo su to žalobne pjesme u ĉast mrtvog poglavice.
Pogodio si.
To je veoma važno za nas, jer dok pjevaju teško ce nas ĉuti.
Pod svaku cijenu moramo pronaći naše. Glavno je da ih
odriješimo ili da im razrežemo spone. Ako mjesto na kome
se sada nalaze, nije daleko od vatre poglavica, a to se
nalazi i oružje naših prijatelja, mi smo dobili igru. Prava je
sreća, što je ovdje ispod stabla tako tamno. Ne bojimo sc ni
vatre, ĉak nam taj plamen ide u prilog jer lako razazna-
jemo likove Crvenokožaca i Iako im se sklanjamo s puta.
Istina je. Dakle, siĊimo na zemlju, pa naprijed. Ja ću prvi.
A zašto ti?
Jer sam dulje na Zapadu i bolje se razumijem u šu- Ijanje
nego ti.
Ne govori gluposti! Samo sebi umišljaj takve stvari! Ali jer
si mi najdraži prijatelj, dajem ti prednost. Ako te bude tko
htio probosti, javi mi to da ti priteĉem u pomoć.
Napredovali su u razmaku od pedeset koraka i doĊoše
neprimijećeni do slijedeće vatre gdje su se nalazili zaroblje-
nici. Znalo se dogoditi, da je neki Crvenokožac prošao
sasvim kraj njih. Jednom se Frank kao munja morao baciti
u stranu, da ga ne dotakne noga jednog Crvenokošca koji
je protrĉao kraj njega. Ali uskoro je prestalo to trĉanje
Crvenokožaca po logoru. Oni ratnici koji su preuzeli
pjevanje mrtvaĉkih pjesama, ĉuĉali su kraj lešine a ostali su
se odmarali.
Tako su prispjeli sve do straže koja je bila kraj mjesta gdje su
se nalazili zarobljenici. Droll je ležao iza jednog sta- bla, a
Frank iza drugog. Vatre su se bile ugasile i nije bilo mnogo
svjetla. Likove zarobljenih prijatelja jedva da su ra-
zaznavali. Droll se nekoliko koraka prišulja udesno, tada

321

nešto ulijevo, a da nije primijetio nikakva stražara, Kad se
vratio k Franku, zašaptao je:
Ĉini mi se, da je trenutak povoljan. Vidiš li Old Shat-
terhanda?
Vidim ga. Tu je, leži prvi.
Otpuži do njega i legni kraj njega tako kao da si i sam
svezan.
A ti?
Otići ću k Old Firehandu i Winnetouu koji leže ovdje prijeko.
To je opasno.
Nimalo opasnije od tvog zadatka. Kako će se Old
Shatterhand veseliti kad dobije u ruku svoju pušku. Haj- de
brzo.
I posljednji plamsaj vatre toliko se smanjio da se ĉinilo kao
da je vatra potpuno ugasla. Bilo je tako tamno, da likove
zarobljenika nisu mogli razlikovati. Jedan od stražara pri-
stupi k vatri da je potakne novim drvima, ali prije no što je
vatra zahvatila novo drvo iskoristili su Frank i Droll tamu:
obojica su došla do odreĊenog mjesta.
Frank je legao kraj Old Shatterhanda. Ispružio je noge kao
da je svezan. Pružio je svom susjedu njegovu kratku pušku i
ispružio ruke da stražar ne primijeti da nije svezan.
Frank, ti si to? — upita Old Shatterhand tiho. — Gdje je
Tetka Droll?
Prijeko je kod Old Firehanda i Winnetoua.
Hvala bogu da ste pronašli tragove i da ste došli prije
novog dana!
Zar ste znali da ćemo doći?
Naravno! Kad su momci zapalili vatru, vidio sam da vas
dvojicu nisu uhvatili. Crvenokošci su tražili moju pušku.
Bojao sam se hoće li vas naći, ali vratili su se praznih ruku,
a moja se puška bila izgubila. Znao sam sve.
Jest, bez nas bili biste izgubljeni.
—■ A možda i ne bi. Pogledaj!
Frank pogleda i ugleda Old Shatterhanda koji je oslo- bodio
jednu ruku.
Jednu sam već oslobodio — reĉe Old Shatterhand. — Drugu
bih oslobodio za ĉetvrt sata. U mom malom tajnom džepu
imam džepni nožić, koji bi išao od ĉovjeka do ĉovjeka tako
da bismo svi za kratko vrijeme bili slobodni. Brzo bismo

322

skoĉili i potrĉali k oružju koje se nalazi ondje kod poglavica.
Ali mnogo je bolje, da ste nas našli. Zar ste slijedili Crvene?
Nismo. Stalno smo se uspinjali kanjonom dok nismo
prispjeli u neku popreĉnu dolinu. Namislili smo bili saĉekati
dan i tek tada potražiti tragove.
Dakle, nije to vaša zasluga što ste se odjednom našli u
šumi?
Jest, šumu smo pronašli sasvim sluĉajno; ali kad nas je već
sluĉaj poslužio, zacijelo nam nećete zamjeriti što smo bili
tako slobodni, pa smo vam vratili dužnu novogodišnju
posjetu.
Ja to od sveg srca cijenim, stari moj Frank. Ali uzmi pušku.
Lako bi je mogli vidjeti. Daj mi nož da oslobodim svog
susjeda. Ovaj će osloboditi svoga i tako će to ići dalje.
Kad se svi oslobode, prvo ćete po oružje, zatim do konja pa
dalje.
Ne, ostat ćemo. Da poĊemo po oružje i tada do konja to bi
se moralo tako brzo dogoditi da bi sigurno izazvalo je- dan
bespomoćni metež. Za to kratko vrijeme nitko ne bi na- šao
svoju pušku i svoj nož. Crvenokošci bi nas preplavili prije
no što bismo i došli do konja, a tko zna jesu li i osedla- ni.
Ne. Mi moramo odmah pod naš štit, naime, k poglavicama.
To je silna misao.
Stavit ćemo se pod okrilje poglavica i bit ćemo tada sigurni,
da nam se ništa neće dogoditi. A sada tiho. Vatra se opet
smanjila i zacijelo stražari neće vidjeti kad budemo micali
rukama.
Oslobodio se spona, a takoĊer je oslobodio i svoga susje- da.
Taj je predao nož svom susjedu. I DroIIov nož je već obilazio
od ruke do ruke. Old Shatterhandova zapovijed pre- nosila
se od usta do usta da svi moraju požuriti k pogla- vicama
kad utrne vatru.
Utrnut ćete vatru — mrmljao je Frank. — Kako ćete to
izvesti?
Vidjet ćeš. Vatru moramo ugasiti inaĉe bi nas zahva- tili
meci stražara.
Svi su bili spremni. Old Shatterhand je ĉekao dok se stražar
nije okrenuo da ponovo potakne vatru. Tada skoĉi, dobrza
do njega, udari ga šakom po glavi i baci u vatru. Povukao
ga je tri ili ĉetiri puta amo-tamo po vatri i vatra je bila
ugašena. To se zbilo tako brzo, da se smraĉilo prije no

323

što su ostali stražari shvatili što se zbiva. Prekasno su povi-
kali, jer već su zarobljenici trĉali kroz šumu na jezero.
Veliki vuk se upravo uputio k svojim ratnicima; tri ostale
poglavice sjeĊahu vijećajući kraj vatre. Uto su zaĉuli povike
stražara, ali odmah su vidjeli osloboĊene ljude kako im se
približuju... nekoliko sekunda kasnije bili su razoru- žani i
svezani. Bijelci su odmah zgrabili svoje oružje. Kad su
stražari dotrĉali, vidjeli su svoje poglavice svezane na ze-
mlji, a na njima su kleĉali bijelci držeći u rukama gole
noževe. Iza njih stajahu ostali bijelci s naperenim puškama.
Crvenokošci se povukoše, pri ĉemu su gnjevno urlikali što je
ostale upozorilo i svi su brzo dotrĉali do vatre poglavica.
Crvenokošci su bili skriveni u šumi, bijelce je obasjavala
vatra, ali Crvenokošci nisu dvoumili da će pri prvom hicu
njihovi poglavice biti usmrćeni.
Old Shatterhand, koji je najstarijeg poglavicu zgrabio,
upitao je ovoga kako se zove. Ovaj reĉe:
Kunpui je moje ime. Oslobodi me pa ću pregovarati s vama.
Bit ćeš osloboĊen, ali tek onda kad se složite s onim što mi
predložimo.
šta tražite? Slobodu?
Ne. Mi već jesmo slobodni; mi tražimo ...
Prekinuli su ga. KaĊ su svezali poglavice, Old Shatter-
hand je odložio svoju pušku; sad ju je ponovo uzeo u ruke.
Prijeko stajao je sakriven ispod jednog drveta Veliki vuk,
ugledao je pušku i prestravljen povikao:
Ĉarobna puška, ĉarobna puška! Opet je ovdje; duhovi su je
donijeli zrakom!
ĉarobna puška, ĉarobna puška — razlijegao se glas iz
stotine prestrašenih grla Yamba Utaha.
Old Shatterhand se opet obrati Kunpuiu:
Tražimo da nas mirno pustite da odemo. Kad nastupi dan,
odjahat ćemo a vas ćemo uzeti kao taoce. Kad se osvje-
doĉimo da nam s vaše strane ne prijeti opasnost, pustit će-
mo vas.
To je sramota, velika sramota — stenjao je Kunpui. — Vi
nas imate u svojim rukama. Ujutro smo naumili podig-
nuti muĉeniĉke stupove, a sad smo mi svezani a vi nam po-
stavljate uvjete.

324

Zar rnisliš da će biti bolje budete li se branili da izvršite ono
što tražimo? Sjeti se samo moje ĉarobne puške.
Ova posljednja opomena, izvanredno je djelovala, jer
Kunpui upita:
Kamo ćemo vas pratiti? Kamo vi jašete?
Mogao bih iz opreznosti slagati — odgovori Old Shat-
terhand — ali to ne ĉinim. Idemo u Bock planine, gore, na
Srebrno jezero. Kad se uvjerimo, da ste pošteno namislili
nakon jednog dana ćemo vas pustiti. Dajem vam ĉetvrt sata
da razmislite. Budete li se dvoumili, progovorit će naše
puške. Ja sam govorio!
Kunpui spusti glavu. Pažnja mu se uspravi prema nekom
stablu, jer odande je zaĉuo neki poluglasni zov:
Mai ive!
Te dvije rijeĉi znaĉile su »ovamo gledaj«. Nisu bile gla- sno
izreĉene, već skoro šapćući; nisu se mogle ticati nikog
drugog već poglavice, a za bijelce su mogle znaĉiti obiĉnu
sluĉajnost. Uprkos tome pogledali su Old Shatterhand, Old
Firehand i Winnetou odmah na ono mjesto odakle je došao
taj zov. Ono što su vidjeli bilo je ĉudnovato. Na tom su
mjestu stajala dva Crvenokošca koji su razapeli neki gunj.
Taj su gunj pomicali gore i dolje. Iza tog gunja stajala je
vatra. Oba ta Indijanca na taj su naĉin razgovarala sa
Kunpuijem.
Indijanci, naime, imaju neke znakove, koji su razliĉiti kod
svakog plemena. Noću se služe zbog tame bakljama, ko-
jima upaljuju u zrak baĉene rukoveti suhe trave. Danju na-
lože vatru i nad njom drže, da bi sakupljali dim, velike kože
ili neke poklopce. Kad se ta koža ili poklopac makne, pokaže
se dim, a to znaĉi neki znak. To je neka vrsta
brzojavljivanja, sliĉna našem, jer stanke izmeĊu pojedinih
dimova imaju jednako znaĉenje kao kod nas povlake i
taĉke. Ali ne treba vjerovati, da pleme ostaje uvijek pri
istim znacima; mnogo puta ih mijenjaju, da stranci i
neprijatelji ne doznaju što se govori.
Kad su oba Indijanca zapoĉela pomicati gunj, udalji se
Winnetou nekoliko koraka na stranu; došao je sasvim iza
poglavice Kunpuia kome su bili upravljeni znakovi. Tada
Indijanci nestadoše. Oni su izvršili svoje obavještavanje, ali
nisu znali da su i njihovi protivnici shvatili što govore.
Kun-

325

pui je tek sada primijetio, da je Winnetou stajao iza njega.
To mu je upalo u oĉi i sav se zabrinut okrenuo da vidi kamo
Apaš gleda. Ovaj se priĉinio kao da ga je zaokupio mjesec
sa svojim zracima na jezeru. Kunpui se umirio. Ali
Winnetou se polako približi Old Shatterhandu i Old
Firehandu. Ovi su iSe zajedno s njim udaljili nekoliko
koraka, tada ga posljednji upita tiho:
Indijanci su nešto govorili svom poglavici. Je li moj •crveni
brat razumio što govore?
Vidio jesam, ali nisam potpuno razumio — odgovori
Winnetou. — Ali ipak sam naĉistu sa smislom. Oba Crveno-
košca su mladi poglavice Sampiĉe-Utaha, ĉiji ratnici su
tako- Ċer ovdje. Javili su Kunpuiju neka mirno odjaše s
nama, jer .ako mi kanimo na Srebrno jezero naš put će
proći ponajprije preko Grand Rivera da uĊe u Dolinu jelena.
Ondje logoruju mnogi ratnici Taša, Capota i Vihminuĉa iz
plemena Utaha koji će se pridružiti pohodu na Navajose i
upravo oĉekuju ove Utahe. Na ove mi moramo naići i oni će
nas po naho- •Ċenju ovih mladih poglavica poraziti i
osloboditi taoce. Po- slali su već glasnike i o svemu ih
obavijestili. A kako mi ni u kom sluĉaju nećemo izbjeći
svojoj sudbini, ovi će se Utahi, ■ĉim se mi krenemo,
pokrenuti za nama, i tako ćemo se naći izmeĊu dvije vojske
Utaha i neće nam biti moguće da se •spasimo.
Do Ċavola. Taj plan nije loš! što kaže moj crveni brat na to?
I ja se slažem, da je taj plan veoma dobar, ali u sebi nosi
veliku pogrešku.
Koju?
Samo tu, što mi znamo za nj. Mi znamo što kane i kroz to
znamo što nam je raditi.
Ali u Dolinu jelena moramo ako nećemo da izgubimo bar
ĉetiri dana.
Nećemo gubiti na vremenu, ali usprkos tome nećemo ni
Utahima pasti u ruke. Upitaj tvog brata Old Shatterhanda,
Ja sam već bio s njim u Dolini jelena. Progonili su nas
talco- Ċer Utahi. Pobjegli smo im, jer smo pronašli skriveni
put meĊu liticama, koji prije nas zacijelo nije dotakla
ljudska noga.

326

-— Slažem se. PoĊimo dalcle tim putem. A taoce nećemo'
prije osloboditi sve dok se ne riješimo opasne Đoline jelena.
Prošlo je i zakazanih ĉetvrt sata. Old Shatterhand upita
ICunpuija:
Vrijeme je prošlo. što je zakljuĉio poglavica Utaha?
Prije no što vam odgovorim, moram taĉno znati do kojeg
mjesta namjeravate voditi taoce.
Pratit će nas do Doline jelena. Ako nam se do tog mjesta
ništa ne dogodi, uzet ćemo da ste vašu rijeĉ održali i pustit
ćemo vas.
Hoćete li to potvrditi i vašim kalumetom?
Samo s tobom ćemo pušiti; to dostaje, jer ti ćeš govo- riti i
pušiti u ime ostalih.
Uzmi kalumet i zapali ga.
Uzmi ti radije svoj.
Zašto? Zar tvoja lula nije tako dobra kao i moja? Zar
možda tvoja donosi u dimu iaž?
Moj lcaiumet govori uvijek istinu. Lula Velikog vuka je
lagala. I ti si tu laž potpomogao, kad si mu dao ratnike da
nas napadnu. Pušit će se samo iz tvog kalumeta. Nećeš li to,
shvatit ćemo da nisi pošteno namislio. Brzo odluĉi.
Oslobodite me, da mogu zapaliti lulu.
Nije to potrebno. Ti si talac i ostat ćeš svezan sve dok te u
Dolini jelena ne oslobodimo. Ja ću sam napuniti tvoju lulu i
dat ću ti je u usta.
Kunpui je pretpostavio da je dobro da više ne odgovara. 01
d Shatterhand mu uzme lulu s vrata, napuni je i zapali,
Tada otpuhne dim na svc propisane strane svijeta i ukratko
izreĉe što su on i Kunpui upravo bili dogovorili. Kunpuija su
upravili i okretali na sve ĉetiri strane svijeta. I on je ispušio
kalumet.
Sada su doveli i konje bijelaca, a takoĊer i one talaca. To se
dogodilo upravo u trenutku kad je svitala zora, a bijel- ci
su držali za shodno da se što više požure. Poglavice su
svezali na njihove konje i stavili ih u sredinu ĉete. Pokre-
nuli su se u pokrajnji kanjon, odalcle su bili došli Hobble
Frank i Tetka Droll. Indijanci su se ponašali prema
dogovoru, a samo mrki pogledi, kojima su gledali bijelce,
govorili su kakvi su im osjećaji.

327

Ĉetrnaesto poglavlje INDIJANSKA BITKA
Da se sve sretno svršilo, nitko nije bio ponosniji od Drolla i
Hobble Franka. Kad su se udaljili iz logora, reĉe Droll, pri
ĉemu se na svoj osebujni i lukavi naĉin nasmijao:
Hi-hi-hi-hi, kakvo je to veselje za moju staru dušu. A1 će se
Crveni ljutiti, što su nas morali pustiti. Ne misliš li i ti to,
Frank?
Baš se veselim — potvrdi Frank. — Bez nas bi svi još bili
svezani upravo kao Prometej, kojeg je godinama izje- dao
orao.
Ali, znaš li, Frank, ja mislim da bi se oui i sami iskopali.
To i ja vjerujem, ali bilo bi im teško. Ja nisam pono- san na
to, ali me ipak prožima neko ponosno ĉuvstvo. Kada se
jednom naĊem u potpunom miru i pri ruci mi se naĊe dobra
tinta, napisat ću svoje memoare, to uostalom ĉine svi slavni
muževi.
Prispjeli su u pokrajnji kanjon. Nije zavijao ulijevo pre- ma
glavnom kanjonu, već udesno. Winnetou, koji je najtaĉ-
nije poznavao put, kao i uvijek je jahao na ĉelu. Iza njega
su slijedili lovci, tada rafteri, koji su ĉuvali zarobljenike. Iza
ovih slijedila je ona nosiljka u kojoj se nalazila Ellena
Butler. Otac je jahao kraj nje, a zaĉelje su ĉinili ponovo
rafteri.
Ellen se hrabro ponijela; srećom je Crvenokošci nisu stro-
go uzimali. Kad su se muževi oslobodili svojih spona i potr-
ĉali k poglavicama, ta je mlada djevojka, voĊena svojim
ocem i Crnim Tomom, takoĊer hrabro potrĉala.
Uslci kanjon strmo se uspinjao i ušao nakon nekoliko sati u
drugu otvorenu ĉistinu opasanu liticama, koje su sa-
ĉinjavale poĉetak Rocky planina. Podboli su konje i tako ih
brzo potjerali koliko je dopuštala obzirnost prema Elleni-
noj nosiljci. Ta je brzina nešto usporena, jer su jahaĉi ugle-
dali nešto što ih je razveselilo. Ugledali su stado antilopa,
pa im je uspjelo, da dvije iz stada odvoje i da ih ubiju.
Današnji dan bio je namiren s mesom.
Brda su se sve više približavala. Visoravan se ĉinila, kao da
dotiĉe podnožje brda; ali to nije bio sluĉaj, jer je dolina
Grand Rivera bila u blizini. Oko podneva, kad su sunĉeve

328

znati, da su prije nas već ovdje bili jahaĉi. Neka moja bijela
braća izbrišu tragove sve dokle je moguće okom dosegnuti.
Kada doĊu Utahi, trava će biti uspravna i samo ondje gdje
smo mi jahali, bit će izgažena.
Taj plan je bio odliĉan. Lovci su se vratili i izbrisali tra-
gove. Tko će doći na ovo mjesto morat će držati da postoji
samo jedan trag, trag Old Firehanda i njegovih pratilaca.
Zarobljeni Crvenokošci šuteći su promatrali što se zbiva. Od
polaska nijedan od njih nije progovorio ni rijeĉi. To što su
sada ugledali, uĉinilo im se sumnjivo. Shvatili su što se
zbiva i spustili glave.
Sad su svi pošli širokim tragom Cornelovim. Potok je malo-
pomalp uzlazio. Dolina je bila široka i obrasla grm- ljem i
stabaljem. Granala se konaĉno u sve više pokrajnjih dolina,
iz kojih su u potok pridolazile manje koliĉine vode da potok
koji je tu nastajao natope. Winnetou je pošao najjaĉim
izvorom, koji je dolazio iz doline koja je bila široka oko
ĉetvrt sata hoda i iznenada izbijala na neki uski prolaz u
pe- ćini, iza kojeg se opet širila. Kad su prošli kroz taj uski
dio, Winnetou se zaustavi i reĉe:
Ovo je odliĉno mjesto da se odmorimo i da nešto po-
jedemo. Konji su nam gladni i umorni, a mi smo zaslužili
odmor. Neka sjašu moja braća, ovdje ćemo ispeći antilope.
Ne misliš li, da će nas Utahi dostići — primijeti Old
Firehand.
Za danas se ni u kom sluĉaju neće približiti. Ništa nam ne
mogu uĉiniti, jer ako postavimo jednog ĉovjeka na usko
mjesto pri ulazu, on će već izdaleka vidjeti ako se budu
približavali.
Apaš je imao pravo. Izbacili su straže. Zarobljenike su
privezali za stabla, konje su pustili neka pasu i uskoro su
gorjele dvije vatre, da ispeku antilope. Za kratko vrijeme
divljaĉ je bila ispeĉena. I Indijancima su dali da jedu, pili su
iz krĉaga, koji je lord nosio uza se.
Englez je bio sjajne volje. Izvadio je svoju bilježnicu, da
zbroji iznos koji duguje Billu i Uncleu.
Hoćemo li se okladiti? — upita prvoga.
Zašto da se okladimo?
Da vam dugujem već više od tisuću dolara.
Ne kladim se.
Vjeĉna šteta! Tu bi okladu ja dobio.

329

To mi je drago. Uostalom danas ćete još dosta toga unijeti
u vašu bilježnicu, sire, jer uskoro ćemo krenuti.
Uskoro su se ponovo spremili na polazak. Išli su ravni- com
gore preko hrpta planine, tada su dosegli neki labirint
klanaca i dolina, koje su, protežući se s raznih strana,
vodile sve do istog cilja. Winnetou pokaže dalje rukom
naprijed i reĉe:
Za dva sata spustit će se taj kaos iz kamenja u veliku zelenu
Dolinu jelena. Ali mi ćemo skrenuti ulijevo. Old Shat-
terhand i Old Firehand neka sjašu, neka svoje konje dadu
nekome da ih povede, a oni neka zametnu naše tragove, da
Yamba Utahi ne primijete da smo skrenuli.
On skrene nalijevo meĊu gromade. Oba su lovca poslu- šala
njegov savjet, uzjahali su istom tada kad su se dovoljno
udaljili od puta. Apaš je dokazao da ima golemo pamćenje.
U tom spletu, gdje je pred nekoliko godina tek jednom bio,
znao je za svaki kamen, za svaku liticu, za svaki uspon i
sva- ki zaokret.
Uspinjali su se veoma strmo, dok nisu dosegli daleku vi-
soravan preko koje su pojahali najbržim kasom. Već se i
sunce sakrilo iza Rocky planina, kad su došli na kraj viso-
ravni: Apaš se zaustavi, pokaže rukom prema naprijed i
reĉe:
Još pet stotina koraka dalje i kamen se ruši ravno u dubinu
kao što bi kap vode pala; s druge strane takoĊer; izmeĊu
toga leži dolje Dolina jelena bogata dobrom vodom i
šumom. U nju vodi samo jedan poznat ulaz, naime, onaj
kojim mi nismo pošli, a ta dolina ima samo jedan izlaz koji
vodi gore na Srebrno jezero. Old Shatterhand i ja sasvim
smo sluĉajno našli jedan drugi prilaz. Ja ću vam ga
pokazati.
Približio se rubu ponora. Na tom rubu bilo je golemih
gromada kao neka brana, da ĉovjek ne padne u ponor. On
je nestao izmeĊu takvih gromada, a ostali su ga slijedili.
ĉudnovato, ovdje je bio put! S desne strane zjala je du-
bina, koju su namjeravali doseći; Winnetou je pošao lijevo
u neki blok pećina i tako se strmo spuštao, da su svi sjahali
i poveli svoje konje. Ogromna, milju dugaĉka i široka pećina
imala je brazdu na sebi koja se spuštala.
337
Usprkos jakoj strmini, kojom se taj put spuštao, konji se
nisu sklizali, jer je put bio posut jakim šljunkom. što su
dublje silazili to je bilo tamnije, Old Firehand je Ellenu

330

Butler posadio na svoga konja i pazeći na nju išao uz nju.

331

ĉinilo se kao da se satima spuštaju u dubinu dok nije izne-
nada strmina prestala, tlo se izravnalo, a brazda postala
tako široka, da je obrazovala golemu prostoriju bez stropa.
Ovdje se Winnetou zaustavio i rekao:
Gotovo smo u dolini. Ovdje ćemo ostati, dok nam tama ne
dopusti da prijeĊemo kraj Utaha. Povedite konje neka piju,
a zarobljenicima zaĉepite usta da ne puste glasa od sebe.
Apaš je poveo nekoliko lovaca, da im pokaže mjesto.
Naprijed, gdje se ova prostorija sužavala, bio je izlaz, tako
uzak, da su jedva dva ĉovjeka mogla usporedo proći. Taj se
piolaz spuštao, ali ne jako. Nakon nekoliko zavoja našli su
se muževi pred gustim prirodnim zastorom od povijuša.
Winne- tou pomakne zastor i oni ugledaše pred sobom
šumu koja je snažno izrasla i bila tako gusta da posljednji
traci sunca nisu mogli probiti njenu krošnju.
Winnetou je otišao da uhodari. Kad se vratio, javio je:
Desno od nas, prema sjeveru, gore mnoge vatre; ondje su
dakle Utahi. Niz dolinu je tamno. Onud ćemo poći. Možda
ondje neće biti Crvenokožaca. Najviše su dva do tri ĉovjeka
postavili na izlasku iz Doline ielena, te ćemo lako uĉiniti ne-
škodliivima i mi ćemo dakle Dolinu napustiti bez velike opa-
snosti ako se crveni Cornel ne na'azi u njoi. Pod svaku
cijenu moramo do-mati što je s niim. Zbog toga ću, ĉim se
smraĉi, poći s O'rl Firehandom i Old Shatterhandom da
prisluškujem što se zbiva kod vatara.
Nskon dva sata noĊoše sva troiica. Onrezno su napredo-
vali. Ništa nisu vidjeli ni ĉuli. Vntre su u daljini gorjele, bilo
ih je veoma mnogo, po niihovu broju lako se moglo
zakljuĉiti, da ovdie logoruje neobiĉno mnogo Utaha.
Šuljali su se još uvijek naprijed. Od drveta do drveta, a
Winnetou ie vodio. što su se više približavali vatri, to im je
lakše bilo riješiti njihovu zadaću, jer gledajući prema
plame- nu vidjeli su svaki predmet, koji je bio pred njima.
Kretali su se prema desnom rubu doline. Vatre su gorjele u
sredini. Zacijelo Crvenokošci nisu vjerovali rubu pećina.
Brzo su na- predovali. Već su se nalazili paralelno sa
prednjim vatrama. Lijevo od njih gorio je svijetao, visoki
plamen, potpuno odije- ljen od ostalih. Kraj vatre sjedilo je
pet poglavica. Poznali su ih po orlovim perima u kosi.

332

Upravo je jedan ustao. Odbacio je ratniĉki ogrtaĉ. Nje-
govo golo tijelo, zajedno sa obrazom i rukama, biio je obo-
jeno debelom naslagom žute boje.
Žuto sunce — šaptao je Winnetou. — On je poglavica
Capota Utaha. Posjeduje snagu medvjeda. Pogledajte mu
ti- jelo. Kakvo mišiĉje, a koliko su mu široka prsa.
Utah je mahnuo drugom poglavici, koji je takoĊer ustao.
Taj je bio viši od ovoga. ali ne manje snage.
Ovaj se poglavica zove Cetiri bivola — reĉe Old Shat-
terhand. — Ovo je ime dobio, jer je jednom ĉetiri bivola
oborio sa ĉetiri strijele.
Oba poglavice izmijenjaše nekoliko rijeĉi i udaljiše se od
vatre. Možda su htjeli obići stražu. Izbjegavali su ostale
vatre i sve su se više približavali pećini.
Ah! — reĉe Old Firehand. — Proći će kraj nas. Što ti misliš,
Shatterhand? Da ili šćepamo?
Zar žive?
Naravno!
To bi bila fina šala! Brzo dolje, na zemlju, ti prvoga, ja
drugoga.
Oba Utaha se približiše, jedan je išao iza drugoga. Tada
izroniše iz tame dvije sjene i.,. dva snažna udarca šakom i
pogoĊeni se srušiše.
Dobro je — zašapće Old Firehand. — Ove imamo. Brzo ćemo
ih skloniti.
Svaki je uzeo svoga. Winnetoua su upozorili neka ĉeka i
obojica su požurili do sakrivene prostorije unutar pećina.
Ondje su izruĉili svoje nove zarobljenike, zapovjedili su
neka ih svežu i neka irn zaćepe usia i vratiše se k
Winnetouu. Taj je još uvijek bio na istom mjestu. Ni je više
bilo nužno da pri- sluškuju ostale poglavice, mnogo je
važnije bilo pronaći mje- sto gdje se nalazi crvenokosi
Cornel sa svojim Ijudima. Zbog toga su morali proći cijeiom
dolinom. Tri odvažna muža pošla su sve dalje uza zid pećine
napušta jući sve više vatre.
Koliko su dobro mogh da promatraju predio oko vatara,
toliko je tamnije sad bilo na ovoj strani. Valjalo je, dakle,
biti na oprezu. Gdje oko nije moglo ništa, pomogla je ruka.
Winnetou je kao obiĉno bio prvi. Iznenada stane i oglasi se
gotovo preglasno i prestrašeno.
Uff!

333

Ostali takoĊer stadoše i napeto slušahu. Kad je sve bilo
mirno, upita ga Old Firehand tiho:
što je?
Covjek — odgovori Apaš.
Gdje?
Ovd je, preda mnom, držim ga.
Samo ga ĉvrsto šĉepaj! Ne daj da viĉe!
On ne može vikati, mrtav je!
Zar si ga udavio?
Već je mrtav, visi na muĉeniĉkom stupu!
Na muĉeniĉkom stupu?
Jest. Ni skalpa nema. Tijelo mu je puno rana. Hladan je, a
ruke su mu sasvim mokre od krvi.
Dakle, već su bijelci mrtvi, a mi se nalazimo na muĉi- lištu.
Hajde da pretražimo predio.
Pipali su i uskoro našli dvadeset strahovito iznakaženih
leševa, koji su bili privezani na stupove i stabia.
Strašno! — stenjao je Old Shatterhand. — Mislio sam <da
ćemo još spasiti te ijude, bar da ih spasimo od takve smrti.
Obiĉno su Crvenokošci ĉekali do slijedećeg dana, ali ovdje to
nisu uĉinili.
A plan, crtarija — reĉe Old Firehand. — Sve je to sada
izgubljeno.
Još nije. Mi imamo poglavice. Zamijenit ćemo možda njih
za plan.
Ako je još taj cio i ako ga nisu već uništili.
Uništili? Sumnjam! Crvenokošci su nauĉili, da cijene takve
papire. Nemoj biti zabrinut. Uostalom, pomognite mi da
odgonetnemo iz kojeg su razloga tako brzo ubili ove
momke.
No, što misliš?
Da dobiju mjesta za nas. Naš je dolazak već javljen.
Oĉekuju nas sutra ujutro i, ako se mi ne pojavimo do tog
vremena, poslat će uhode.
Glasnici, koje su izasfali da najave naš dolazak, sigur- no
su već stigli, ali Yamba Utahi još nisu — reĉe VVinnetou.
Ne, zacijelo nisu. Možda će stići istom sutra ujutro, jer je
drugi dto puta veoma loš i noću ga je teško... Ali ĉuj!
Uistinu, oni dolaze, eto ih tu su!
Iznad mjesta, na kojemu su sva trojica stajali zaĉuo se
iznenada glasni veseli povik, kojim su odozdo odgovorili.

334

Yamba Utahi su dolazili usprkos noćnoj tami i usprkos
lošem putu. Odmah su naćinili mcoge baklje i svijetlili
došljacima. Šuma je odjednom oživjela i bila sva
rasvijetijena tako da su sva trojica odjednom bili u krajnjoj
opasnosti da ih otkriju.
Moramo odmah dalje — reĉe Old Firehand. — Ali ka~ mo?
Ispred nas i iza nas sve je puno ljudi.
Na drveće — odgovori Old Shatterhand. — U gustom
granju priĉekat ćemo dok se stiša uzbuna.
Dobro je, Winnetou je već gore!
Jest. Apaš se već bio uspeo, a da nije pitao za savjet. Sa-
krio se u gustom lišću. Oba lovea slijedila su ga, pri ĉemu su
se uspeli na druga stabla.
Pri svjetlu vatara i bakalja promatrali su dolazak Yam- ba
Utaha. Kad su ovi doznali, da je dvadesetak bijelaca pogi-
nulo na muĉeniĉkom stupu, vjerovali su da su to oni bijelci
koje oni traž.e i zatražili su da ih vide. Približili su se s mno-
gim bakljama, da im pokažu bijelce. Lovcima na drvu
pružio se strašan prizor. Yamba Utahi su vidjeli da lešine
nisu oni Ijudi koje traže i svoju su ljutnju iskalili na
neopisiv naĉin. Na lešinama. Srećom, to nije dugo
potrajalo, sve se svršilo neoĉekivano brzo.
S donje strane Doline razlijegao se dugi povik, povik, koji
nitko, tko ga jedanput ĉuje, neće zaboraviti: smrtni povik
ĉovjeka.
Uf! — usklikne jedan poglavica, koji je stajao ispod drveća.
— Što je to bilo? Žuto sunce i Ćetiri bivola su ondje.
Ponovo se razlijegao sliĉan povik a potom zapraskaše
mnogi hici.
Navajosi! Navajosi! — vikao je poglavica. — Winne- tou,
Shatterhand i Firehand doveli su ih da nam se osvete! Na
noge ratnici, bacite se na te pse! Uništite ih! Pustite konje i
poĊite pješke na njih!
Nekoliko trenutaka sve se ispremiješalo. Dohvatili su
oružje, nabacali mnogo drva na vatre da dobiju dovoljno
svje- tlosti za bitku. Padali su poklici i urlici; sva je šuma
odzvan ja- Ia od ratniĉkih povika. Hici su praskali sve bliže
i bliže. Stra- ne, tamne spodobe prikradale su se od drveta
do drveta, a u rukama su im sijevale puške.
Utahi su odgovorili iz poĉetka pojedinaĉno tu i tamo, malo-
pomalo su obrazovali skupine, koje su bile u stanju da

335

se brane. Nije bilo zapravo nekog općeg bojišta, već se oko
svake vatre rasplamsavao boj.
Jest, bili su to Navajosi, namislili su Utahe iznenaditi, ali
nisu znali tiho savladati straže koje su Utahi izbacili na
ula- sku u Dolinu. Smrtni krik ovih stražara upozorio je
Utahe i sad se trebalo boriti prsa o prsa, a napadaĉi nisu
mogli isko- ristiti iznenaĊenje, već su morali odiuku
prepustiti hrabrosti i brojĉanoj nadmoći.
Pokazalo se da su Utahi brojĉano nadmoćniji, osim toga su
poznavali okolicu bolje od svojih neprijatelja i tako su ovi,
iako su se izvanredno hrabro držali, sve više bili potiski-
vani. Borili su se iz daljine i izbliza. Govorile su puške, ali i
noževi i tomahawci. Tri sakrivena promatraĉa gledali su
kraj- nje napetu scenu, bitku na život i smrt. Ovdje su se
dvojica šĉepala, ondje su pak strahovito urlikali. Gdje bi
jedan pao, odmah je pobjednik kleknuo na nj da mu uzme
skalp, da u slijedećem trenutku možda i sam izgubi svoj.
Od ona tri poglavice koji su sjedili uz vatru, dvojica su se
borila da pokažu primjerom svojim ratnicima. Treći se na-
sloni na neko drvo u blizini najveće vatre, oštrim je okom
promatrao tok bitke i lijevo i desno davao zapovijedi. Bio je
vojskovoĊa, u ĉijim rukama su se nalazili konci obrane. Ćak
kad su Navajosi sve više i više potisnuti, ostao je na svom
mjestu.
Bitka se sve više udaljavala. Sad su tri nehotiĉna svje- doka
dobila vremena da se sklone u sigurnost. Put u njihovo
sklonište bio je slobodan. Sišli su s drveća. Još je uvijek
poglavica Utaha stajao na svom mjestu. Buka bitke dolazila
je iz daljine.
Sada natrag — reĉe Winnetou — kasnije će upaliti golemu
vatru veselja i tada će biti prekasno.
Hoćemo li i ovog poglavicu šĉepati — upita Old Shat-
terhand.
Zapanjen, stao je u govoru. Iz tame se kao munja poka-
zalo neko malo tijelo. Taj je ćovjek zamahnuo puškom i
kun- dakom tresnuo poglavicu po glavi, tako da se ovaj
prevalio na zemlju. Tada ga zgrabi za šiju i brzo povuĉe u
tamu. Pri tom su ĉuli kako je rekao dosta glasno:
što mogu Old Shatterhand i Old Firehand to mogu takoĊer i
Saksonci.

336

—■ Hobble Frank! — reĉe Old Firehand. — Momak je
poludio. Moram odmah za njim, da ne uĉini kakvu glupost.
Poludio? Zacijelo nije! — odgovori Old Shatterhand. — On
je smiješan momak, to je istina; ali srce mu je upravo na
onoj strani gdje je potrebno, a lakouman nije nimalo. Ja
sam ga uzeo u školu i mogu reći, da me jako veseli taj
momak.
Odbrzali su s toga mjesta i pošli za mališanom u tamu. Već
su skoro došli do ulaza u zaklonište, tada padne upravo
pred njima hitac. Odmah nato razliježe se nasmijani glas
mališana:
Glupane, pripazi malo na koga pucaš! Hoćeš li mene
pogoditi, ne smiješ pucati na mjesec. Eto ti tvoj dio i laku
noć.
Zaĉuli su zvuk kao od teškog udarca i potom je zavladala
tišina. PoĊoše dalje i naiĊu na Franka.
Natrag! — zaviĉe ovaj. — Ja pucam i bodem!
Stoj, ne pucaj — upozori ga Old Shatterhand. — Mi smo!
Zahvalite bogu, da ste otvorili usta! Da vas nisam
prepoznao, bogami bih pucao!
Zbog ĉega si napustio zaklonište — upita Old Shat-
terhand.
Bio sam u brizi za vas! Ĉim ste otišli, zaĉuli smo uža- snu
viku kao da su provalili Cimbri i Teutoni. Odmah potom
ĉuli smo puškaranje i ja sam se bojao za vas. Zbog toga sam
uzeo pušku i otrĉao, a da nisam nikoga u toj egipatskoj
tami primijetio. Lijevo su pucali, a vi ste pošli desno. Dakle
i ja sam pošao udesno. Tada je neki poglavica stajao uz
drvo. To me razljutilo i ja sam mu zadao vertikalan udarac,
našto je on horizontalno pao. Naravno, odmah sam ga
spremio na sigurno mjesto; ali bio mi je ipak malo pretežak
i za trenu- tak sam sjeo na njegov corpus iuris, da se
odmorim. Uto je došao neki Crvenolcožac, naperio pušku u
mene. Odbio sam mu je, a njegova kugla je odletjela u
mlijeĉnu stazu. S pomoću mog kundaka i njega sam položio
kraj njegova poglavice. što da se uradi s tim momcima? Ja
ih sam ne mogu otpremiti u zaklon.
Mi ćemo ti pomoći, ali sada brzo u sklonište! Dolje je
prestalo puškaranje. Možemo oĉekivati povratak Utaha.

337

Obojicu onesviještenih Indijanaca spremili su u zakloni-
šte, svezali ih i zapušili im usta.
Jest, Utahi su se vraćali kao pobjednici. Zapalili su dvo-
struku vatru i u sjaju plamenova pretražili šumu, da naĊu
mrtve i ranjene. Navajosi su sakupili svoje ranjene i
poginule kao što je to već obiĉaj kod Indijanaca. Uz svakog
mrtvog kojeg bi našli, razlijegao bi se urlik bijesa i bola.
Skupili su leševe, da ih ĉasno pokopaju. Izgubili su trojicu
poglavica, koji su po svim znacima bili zarobljeni od
Navajosa. Dvojica poglavica pozvali su najhrabrije ratnike
na savjetovanje, pri ĉemu su svi držali glasne i ljutite
govore.
Winnetou je ponovo pošao da prisluškuje ne bi li možda
doznao što Utahi namjeravaju. To mu nije bilo teško.
Crveno- košci su bili duboko uvjereni da su sasvim sami.
Uopće nisu bili na oprezu. Poraženi Navajosi neće se vratiti,
a kad bi se i to dogodilo, na izlasku iz doline stajale su
straže! Da su se posred doline nalazili mnogo opasniji
neprijatelji od Navajosa o tome nisu imali ni pojma.
Winnetou je ĉuo sve što su nakanili da uĉine.
Još ove noći pokopat će mrtve, a žalosne pjesme će odgoditi
za kasnije. Prije svega su naumili osloboditi zaro- bljene
poglavice. To je bilo još nužnije, jer će sutra doći Winnetou i
njegovi bijeli pratioci. Budući da ovi misle gore na Srebrno
jezero, svakako ih Utahi moraju imati u svojim rukama.
Zbog toga se treba dobro spremiti, da bi mogli zapoĉeti
gonjenje u prvom sivilu dana.
Winnetou se polako i oprezno povukao. Došavši u blizinu
zakloništa ugledao je mnoge konje. Te životinje su za
vrijeme borbe nestale i odvojile se od ostalih konja. Apaš se
sjetio da imaju novih zarobljenika za koje je trebalo ĉetiri
konja. Nije bilo u blizini ni žive duše. Životinje ga se nisu
plašile, jer je i sam bio Indijanac. Uzeo je jednog konja za
ular i odveo ga u zaklonište. Ondje je sjedio Old Firehand
iza onog zastora i preuzeo od Winnetoua konja. Tako su
nabavili ko- nje, koji su, doduše, iz poĉetka ponešto frktali,
ali ih je Win- netou odmah umirio.
U zakloništu nije nikome bilo dosadno. Toliko su imali
jedan drugome da ispriĉaju. Hobble Frank se u potpunoj
tami približio svom prijatelju. Prije se nije odvojio od
debelog Jemmyja i usprkos ĉestim prepirkama oni su bili
nerazdru- živi; ali otkako je pronašao Tetku Droll sve je
postalo dru-

338

gaĉije. Drolla se nije ticalo što Frank govori i nikad ga nije
u govoru ispravljao, to je snažno privezalo Franka uz
Drolla. Lord je sjeo s druge strane Franka i pitao ga sav
oduševljen njegovim junaĉkim djelom.
Nadam se da mi nećete zamjeriti ako vam dadem jednu
uspomenu.
Stavio mu je jednu od svojih prekrasnih pušaka u ruke.
Frank odgurnu pušku i reĉe:
Ĉujte me, mylorde, nemojte se šaliti. Zar ćete mi doista
pokloniti ovu pušku?
Hoću — odgovori Englez.
Ma zar baš meni?
Upravo je tako.
Tada amo s njom, samo brzo, dok se niste pokajali! Vaše
ludilo je kratko, kao što je kratak Jemmv, ali pokajanje je
dugo kao dugaĉki Davy, tako pjeva Freiligrath. Ta je puška
moje vlasništvo, moje neprikosnoveno vlasništvo! Sav sam
izvan sebe od veselja! Ja sam svladan! MyIorde, trebate li
dobra prijatelja, koji će za vas u vatru i u vodu samo
zazviždite, eto mene, odmah! Hoćete li da vam stisnem
desnicu? Ili hoćete da vas zagrlim i poljubim?
Rukovat ćemo se!
Dobro! Sam si to htio, Antone! Eto moje ruke! Stisnite je!
Uvijek je smijete stisnuti, ako vam to ĉini veselje i zado-
voljstvo! Svaki dan vam je stavljam na raspoloženje! Drolle,
bratiću iz Altenburga, jesi li ĉuo kako me je poĉastila sreća
ovoga dana!
Upravo slušam — odgovori Droll. — Kad bi to bio netko
drugi, ja bih mu zavidio, ali budući da si ti moj pri- jatelj i
bratić, ja se od svega srca veselim! ĉestitam ti!
Budući da je idući dan nagoviještao velike napore, po-
stavili su straže i pokušali zaspati, što im još dugo nije
pola- zilo za rukom. Istom su oko ponoći zaspaii, da se
probude s prvim tracima zore, jer su ĉuli Indijance kako
odlaze. Uskoro nije bilo ni jednog Utaha u Dolini. Sad su
mogli napustiti za- klonište.
Ponajprije su radi sigurnosti izbacili straže na ulaz i izlaz iz
doline, a ovu taĉno istražili. Pronašli su skupni grob, u koji
su pobacali lešine i na njih nabacali kamenje. Bilo je
crknutih konja koji su bili pogoĊeni lutajućim kuglama. Put
na Srebrno jezero, ako nisu htjeli susresti Utahe, vodio je

339

kroz pustiujski predio. Ondje se moglo oĉekivati, da neće
biti hrane. Konji su im došli veoma dobro. Zapadnjak ne
smi- je birati, ako ništa drugo nema, on se hrani i konjskim
me- som. Kad je gost Indijanaca, ĉesto biva ponuĊen i
mesom psa. Odrezali su, dakle, najbolje komade, razdijelili
ih i ispekli.
Kad su se Utahi udaljili, izvadili su ĉepove iz usta zaro-
bljenicima. Kad su ovi tražili neka ih oslobode, kratko su im
odgovorili, da su razumjeli onaj govor znakovima i da ih
zbog toga još ne mogu osloboditi. Zarobljenici su se potom
umirili.
Sad su došli da razgledaju leševe ubijenih bijelaca. Umrli su
u najtežim mukama. Ovi ljudi, koji su sad te leševe gle- dali,
mnogo su toga vidjeli i doživjeli, ali ih je spopala groza kad
su vidjeli izmuĉena tijela žrtava. Trampi su poželi upravo
ono, što su sami sijali. Najteže je prošao Cornel. On je na-
glavce visio na muĉeniĉkom stupu, sasvim gol; Crvenokošci
su meĊu se razdijelili odjeću i ni najmanji komad robe nije
se mogao naći. Ukraden je crtež nestao; ako ga ne dobiju od
Utaha, ostala je sitna nada da možda oba Medvjeda znadu
tajnu Srebrnog jezera.
Skinuli su mrtvace sa stupa, polegli ih jedne kraj drugih da
na njih nabacaju kamenje. Tada su pojahali, voĊeni Win-
netouom, put Srebrnog jezera.
Petnaesto poglavlje NA SREBRNOM JEZERU
Kad su se nakon nekoliko dana napornog jahanja bijelci
približili svome cilju, pružila im se pred oĉima veliĉanstvena
slika. Jahali su kanjonom, koji se polagano uspinjao, a s
obiju strana uzdizale su se uvis veoma visoke pećinaste
stijene tako sjajne boje da su skoro zasljepljivale oĉi.
Divovske pira- mide pješĉanika nizale su se jedna do druge
poput kulisa sa razliĉito obojenim slojevima i u katovima se
dizale poput neba. Katkada su te piramide stvarale ravne
okomite zidove, a katkada su se sa svojim mnogim
stupovima, izboĉenim uglovima, šiljcima i bridovima, mogle
usporediti s nekom gradinom. Sunce je bilo visoko i sjalo
koso na ovaj veliĉan-

340

stveni prizor i obasjavalo ga u nekoj upravo neopisivoj kra-
soti boja. Neke pećine ljeskale su se najsvjetlijim plavilom,
druge su bile tamno i zeleno-crvene, izmeĊu ovih ležale su
žute i maslinastozelene; neki su siojevi bili vatrene bakrene
bolje dok je u brazdama poĉivala tamnoplava sjena. Ali sav
taj sjaj, kraj kojeg bi gledalac mogao izgubiti oĉi, bio je mr-
tav, nedostajao mu je život i kretanje. Nijedna kap vode
nije tekla usred tih pećina, nijedna travka nije ovdje našla
hrane, a na ukoĉenim zidovima nije se mogla vidjeti
nijedna gran- ĉica, nijedan listić, ĉije bi zelenilo prijalo
oĉima.
Da je nekoć ovdje bilo vode i to u velikim koliĉinama
pokazivali su tragovi koji su se jasno raspoznavali u kame-
nju s obje strane kanjona. U to vrijeme je ovaj sada suhi
kanjon bio korito neke rijeke, koja je svoje snažne bujice
duboko i široko slijevala u Colorado. Tada je klanac bio
tjed- nima nepristupaĉan ljudskoj nozi i teško bi se koji
hrabri zapadnjak ili Indijanac usudio prepustiti valovima
na sla- boj i krhkoj kanoi.
Dno kanjona sastojalo se iz duboke naslage okruglog ka-
menja, a u meĊuprostoru bilo je finog pijeska. To je ote-
žavalo put, jer je okruglo kamenje izmicalo ispod nogu
konja i toliko umaralo životinje, da su ĉesto morali
zastajati da se odmore.
Old Firehand, Old Shatterhand i Winnetou bijahu na ćelu.
Prvi je poklanjao okolici naroĉitu pažnju. Na onom mje-
stu, gdje su se dvije goleme litice dizale uvis i oslanjale
jedna na drugu i pod sobom ĉinile golemi prostor, koji je
jedva bio deset stopa širok i koji se sve više sužavao, na tom
mjestu je zaustavio konja i promatrao ga ispitujućim
pogledom:
Mora da je to ono mjesto, na kojem sam tada izbio, kad
sam našao žilu. Ali hoću da to istom provjerim. Moguće je,
da se i varam.
Htio je sjahati da taĉno ispita; ali Apaš okrene konja prema
liticama i reĉe mirno i sigurno:
Neka me moja braća slijede, jer ovdje poĉinje put kojim
ćemo skratiti naše putovanje, a i konjima će biti lakše.
Ti poznaješ taj usjek? — upita ga iznenaĊeno Old Firehand.
Poznam. Iz poĉetka će biti još i uži, tada će se veoma
proširiti i to ne u neki uski klanac već u glatku visoravan,
koja kao neki golemi stol malo-pomalo vodi u visinu.

341

To se slaže! Dakle na pravom smo mjestu! Taj se stol
uspinje nekoliko stotina stopa. A što dolazi tada, znaš li?
Gornji rub toga stola s aruge strane pada u dubinu i ĉini
veliki okrugli kotao odakle vodi neki uski s mnogim
zavijucima proviĊeni put u široku i lijepu dubinu Srebrnog
jezera.
I to je istina. Jesi li možda u tom kotlu pronašao nešto
naroĉito?
Nisam, nema tu ništa, baš ništa. Ni vode ni trave ni bilo
kakve životinje. Nema kukaca, nema mrava.
Dokazat ĉu ti ipak, da ima neĉega što je mnogo vred- nije
od vode i trave.
Ti zacijelo misliš na srebrnu žilu koju si otkrio.
Jest. Upravo taj kotao meĊu liticama razlog je zbog kojega
sam poduzeo tako daleko jahanje. Najprije poĊimo unutra!
Pojahali su u usjeklinu jedan iza drugoga, jer za dvojicu
nije bilo mjesta. Uskoro su se zidovi pećina raširili,
gigantska vrata su se otvorila i pred jahaĉima se iza jednog
zavijutka ukazao golem, glatki pećinski trokut, koji se
polagano, poput krova, dizao, a slijeva i zdesna omeĊivali
su ga zidovi.
Ovamo su se uputili. ĉinilo se kao da su se konji uspeli na
neki golemi krov, ali ipak uspon nije bio tako velik da bi im
zadavao nesavladive poteškoće. Uspinjali su se jedan sat i
dosegli najviši vrhunac. Pred jahaĉima se ukazala milju du-
gaĉka visoravan, koja se protezala prema zapadu; na njenu
poĉetku vidio se onaj duboki kotao, o kom su govorili Old
Firehand i Winnetou. Na jug je iz njega vodio neki tamni
put, koji je odavde izgledao kao neka tamna crta. Bio je to
već spomenuti put, koji je vodio na Srebrno jezero.
Poĉeli su silaziti. Nagib je bio tako jak, da su sjahali s
konja. Bilo je ĉak mjesta gdje je silazak bio opasan. Narav-
no i zarobljenike su odvezali, tako da i oni mogu hodati.
Došavši dolje, ponovo su uzjahali, a zarobljenike privezali
na konje.
Sad je Old Firehand htio svojim pratiocima pokazati svoj
nalaz, ali Utahi nisu smjeli ništa vidjeti. Zbog toga su ih
odveli dobar komad puta naprijed, a nekoliko raftera
ostalo je uza njih da ih ĉuva. Vijest, da se nalaze posred
nalazišta, o kom su toliko priĉali i za njim toliko ĉeznuli,
veoma ih je uzrujala.

342

Kotao je imao promjer velik. jednu englesku milju. Tlo se
sastojalo iz dubokog pijeska, koji je bio pomiješan kame-
njem velikim kao ćovjeĉja ruka. lnženjer Butler iskusnim je
pogledom razgledavao tlo i rekao:
— Moguće je, da ćemo ovdje naići na bogatu bonanzu. Ako
ovdje ima plemenitog metala, možemo zacijelo oĉekivati da
ga je mnogo. Ovo golemo uleknuće tokom stoljeća je do-
brano isprano. Voda je tekla kroz uske prolaze u pećinama
s juga i stvarala je, pošto nije mogla dalje, vir. Tlo na
kojem stojimo, nastajalo je postepenim taloženjem i mora
da sadrži mnoge metale, koji su svojom težinom bili
najdublje, dakle se nalaze ispod pijeska! Ako nekoliko
lakata zagrabimo u pi- jesak, pokazat će se, da li je naše
putovanje uspješno ili nije.
Ne treba da kopamo. Dovoljno je pokazati, da obale ove
nekadašnje vodene rupe sadrže traženi metal — odgovori
Old Firehand.
Svakako. Ako u zidovima ima srebra, sasvim je jasno da će
ga biti i na dnu ovog kotla.
DoĊite! Pokazat ću vam!
Uputio se upravo na neko odreĊeno mjesto. Ostali su ga u
najvećoj napetosti slijedili.
Slušaj, bratiću, meni drhti srce — prizna Hobble Frank. —
Ako naĊemo srebro, napunit ću sebi sve džepove i odvest ću
se u Saksonsku. Ondje ću na najljepšem mjestu na obali
Elbe sebi sagraditi takozvanu vilu i po cio dan ću gle- dati
na prozor, da svim ljudima pokažem kako sam postao
otmjen momak.
A ja — odgovori Droll — kupit ću sebi imanje s dva- deset
konja, osamdeset krava i koza i pravit ću samo sireve.
Old Firehand je došao do zida pećine, koji je ovdje bio
podlokan i ispran. Pomaknuo je neki labavi kamen, zatim
još jedan, pa zatim mnoge. Nastala je brazda, koja je bila
za- tvorena ovim kamenjem. Ta je brazda nastala
naravnim pu- tem, ali je ljudskom rukom bila proširena.
Old Firehand pru- ži ruku u rupu i reĉe:
Ono što sam ovdje našao dao sam da ispitaju. Hoću da
vidim što će Butler reći na to.
Kad je izvukao ruku držao je u njoj neki bijel, pomalo smeĊi
predmet nalik na žicu koji je pružio inženjeru. Jedva je
Butler pogledao, kad je glasno uzviknuo:

343

Nebesa! To je ĉisto srebro! I to se nalazilo ovdje u toj
pukotini?
Jest, sva je bila ispunjena srebrom. ĉini se da dopire duboko
u pećinu i da je veoma bogata ovim metalom.
Sa sigurnošću mogu reći, da smo ovdje na tragu iz-
vanredno bogatog nalazišta. U svakom sluĉaju ima još
takvih mjesta, koja sadrže mnogo srebra.
Old Firehand se smješkao i izvukao je drugi još veći
predmet. Bio je to kao dvije šake velik granitni kamen, koji
je Butler pažljivo promatrao:
Kemijska analiza zacijelo je bila mnogo taĉnija; ali mogu se
zakleti da ovdje imamo posla sa smjesom klora i srebra,
kerargiritom.
Istina je. Kemijska je analiza uiftinu to i pokazala.
Kolik je bio procenat?
Sedamdeset pet posto pravog srebra.
Kakvo nalazište! Gdje se nalazi navedena žila?
Nešto dalje, na drugoj strani kotla. Ja sam je obilje- žio
šljunkom.
Old Firehande, tu se nalaze milijuni, a pronalazaĉ je silno
bogat ĉovjek — uzvikne Watson, bivši predradnik.
Zar samo pronalazaĉ? Vi ste svi dionici. Ja sam pro-
nalazaĉ, Butler je inženjer, a svi vi pomažete pri poslu. Zbog
toga sam vas i pozvao. Uvjete, pod kojima ćemo zajedno ra-
diti i udio koji će svaki pojedinac imati u poslu, naknadno
ćemo utvrditi.
Te su rijeĉi razveselile sve i klicanju nije bilo kraja. Ve- ćina
je imala volju, da odmah na tom mjestu poĉnu istraži- vati,
ali ih je Old Shatterhand upozorio:
Nemojte se tako žuriti, gospodo! Još moramo imati na
pameti i druge misli! Mi ovdje nismo sami!
Ali mi smo predusreli Crvenokošce — primijeti lord, koji,
doduše, nije namjeravao sudjelovati pri eksploataciji na-
lazišta, ali se jednako veselio kao i drugi.
Predusreli jesmo, ali ne mnogo. Navajosi će biti samo sat
poslije nas na jezeru, a njih će zacijelo slijediti i Utahi. Ne
smijemo, dakle, gubiti vrijeme, spremimo se za taj sa-
stanak.
To je istina — složi se Old Firehand. — Ali rado bih znao
hoće li eksploatacija ovog srebra naići na poteškoće. Da
nam to objasni, Butleru će trebati nekoliko minuta.

344

Inženjer je ispitivao dugim pogledom okolicu, zatim je
rekao:
Koliko je udaljeno Srebrno jezero?
Za dva smo sata na njemu.
Je li to jezero više od ovog mjesta?
Leži mnogo više.
Dakle, bit će nam potrebno mnogo cijevi; za prvu ruku
dostajat će i drvene. A ima li ovdje takvog drva?
U velikim koliĉinama. Srebrno jezero je okruženo šumom.
Nešto bolje ne možemo ni zamisliti! Možda nam neće trebati
da cijeli put provodimo cijevima. Nedaleko našeg mje- sta
mogli bismo iskopati rezervoar. Od jezera pa do rezer-
voara voda može teći otvorenim kanalom, ali iz rezervoara
do našeg mjesta trebat ćemo cijevi da dobijemo
odgovarajući pritisak.
Ah zbog prskanja.
Jest. Ĉuvat ćemo se, naravno, da kamenje obraĊu- jemo
ĉekićima i lopatama. Otplavljivat ćemo kamenje iz litica
silnim mlazovima, a ondje gdje to neće biti dovoljno,
upotrijebit ćemo barut.
Ali u tom sluĉaju voda će morati nekamo da otiĉe, inaĉe će
vam napuniti kotao i neće biti moguć rad.
Jest, o oticanju je rijeĉ! To ćemo morati napraviti. Ja sam
mišljenja da će nam iz poĉetka dostajati šmrk ili trans-
misija, ĉime ćemo vodu dobiti na onu visinu odakle smo
došli. Odatle će sama sebi naĉiniti put i izgubiti se u nekoj
pukotini kanjona. Naravno je, trebat će nam strojevi; ali to
ne predstavlja poteškoću. Za mjesec dana možemo imati sve
što nam treba, samo jedno zabrinjuje: ĉije je ovo mjesto.
Timbabaĉi su vlasnici. Winnetou će posredovati, da nam
prodaju ovo tlo; a obavijestit ćemo o tome i vlast.
Time sam zadovoljan. Glavna je stvar, da vodu s je- zera
dovedemo ovamo, o tome ću razmišljati dok budemo ja-
hali. PoĊimo.
Mala pukotina, koju je Old Firehand otvorio, bila je opet
zatvorena. U nju su stavili i srebro koje su pronašli. Tada je
društvo pojahalo, da nastavi prekinuti put.
Zarobljeni Indijanci i njihovi ĉuvari ĉekali su ih na mje- stu
u nekoj jaruzi koju je u davna vremena prosjekla voda a
bila je široka deset, najviše dvadeset stopa; vodila je
napolje

345

iz kotla. I ona je bila potpuno bez raslinstva. Voda iz
davnih vremena potpuno je presušila i možda se kao obiĉna
vlaga ja- vila u proljeće, ali ta koliĉina vode nije bila u
stanju izazvati bilo kakav život.
Još nisu stigli do Srebrnog jezera, kad se ta jaruga nena-
dano proširila. Ovdje je bilo trave, koju su ugledali nakon
dugog vremena. Konji su mnogo patili zbog vrućine,
nestašice vode i zbog lošeg puta. Više se nisu pokoravali
uzdama, htjeli su pasti. Zbog toga su jahaĉi sjahali, da
životinjama olakšaju. Obrazovali su skupine i zabavljahu se
priĉanjem o budućno- sti kad iskoriste blago.
Za trajanja ovog dijela puta inženjer nije ni na šta drugo
mislio. Sad se izjasnio o rezultatu svog razmišljanja:
Dovde sam izvanredno zadovoljan. Jaruga nije samo
podesna da kroz nju dovedemo vodu, kroz nju ćemo tran-
sportirati i sve predmete koje ćemo trebati. Moram istaći,
da nam priroda u svakom pogledu ide na ruku.
Slušaj — reĉe Hobble Frank, pri ĉemu je svog bratića udario
u rebra — ĉuješ li ti to. Ja već vidim svoju vilu.
A i ja svoje imanje! Treba da se veseliš, Altenburg, kad
najslavniji sinovi tvoji doĊu puni novaca, nosit će vre- ću
punu novaca, bit će dugaĉka dvadeset lakata. Bratiću, doĊi
da te poljubim.
Još ne — branio se Frank. — Ja sam ...
Inženjer ga je prekinuo jer je zabrinutim glasom povi-
kao:
Ellena! Gdje je Ellena? Ja je ne vidim!
Djevojka je nakon dva dana ugledala prvu travu i u travi
cvijeće. Potrĉala je kao i sve djevojke, da ga ubere. Vlaga
obližnjeg jezera prodirala je kroz zemlju sve dovde; zbog
toga je raslir.stvo, što se više udaljavalo od mjesta, posta-
jalo sve bujnije. Ellena se berući cvijeće sve više udaljivala
sve dok nije došla do nekog zavijutka. Upravo je htjela da
se vrati kad su pred nju stupila tri naoružana Indijanca.
Djevojka je zanijemjela od straha. Htjela je zvati u pomoć,
ali nije mogla izustiti ni glasa. Indijanac je po svom odgoju
vrlo gibiva duha. U svakom položaju on radi odluĉno i brzo.
Jedva da su ova trojica ugledali djevojku već su je šĉepali.
Jedan joj je rukom zaĉepio usta i rekao lošom engleštinom:
Mir, inaĉe smrt!

346

Dvojica su je držali, a treći je pošao naprijed da viĊi kome
ova djevojka pripada, jer je bilo jasno da nije ovdje sama.
Vratio se za dvije minute, šapnuo nešto svojim pra- tiocima
i oni su je odnijeli, a da se ona nije usudila izustiti ma i
jedan glas.
Za kratko vrijeme jaruga je bila pri kraju; vodila je do neke
nevisoke brdske kose, koja je bila obrasla grmljem koje se
malo-pomalo prelvaralo u šumu. Ellenu su odnijeli ponaj-
prije u grmlje, pa zatim u šumu gdje su sjedili mnogi Indi-
janci. Svoje su oružje imali kraj sebe, ali su ga odmah
pogra- bili i skoĉili na noge kad su vidjeli svoje drugove da
dolaze noseći djevojku.
Ellena je vidjela kako je svi prijeteći gledaju i držala je da se
nalazi u najvećoj opasnosti. Uto se sjeti totema Malog
medvjeda. On joj je rekao, da će je totem ĉuvati od svake
opasnosti. Odriješila je uzicu na kojoj je totem visio i dade
ga onom Indijancu, kojeg je držala najopasnijim.
Crvenokožac je razvio kožu, promatrao je figure, iznena-
Ċeno je viknuo i dao totem drugome. Totem je išao od ruke
do ruke. Lica su postajala sve ljubaznija, a onaj koji je već
jednom Ellenu nagovorio, upitao je:
Tko dati tebi?
Nintropan-homoš — odgovori djevojka.
Mladi poglavica?
Jest.
Gdj^?
Na brodu.
Velika ognjena kanoa?
Da.
Na Arkansas?
Da.
Istina. Nintropan-homoš biti na Arkansas. Koji mu- ževi
tamo?
Pokazao je u pravcu jaruge.
Winnetou, Old Firehand, Old Shatterhand.
353
Uff! — uskliknu on, a takoĊer i svi ostali za njim. Htio je
nastaviti s ispitivanjem, ali u tom trenutku šušnulo je u
grmlju i sa tri ova muža na ĉelu nahrupiše bijelci, koji su u
tren oka opkolili Crvenokošce. Ispitivaĉ nije primijetio
Winnetoua, ali ga sada prepozna.
23 Blago u Srebrnoj*. jezeru

347

Veliki poglavica Apaša — reĉe. — Ova bijela djevojka
posjeduje totem Maloga medvjeda i prema tome je naša
pri- jateljica. Mi smo je zarobili, jer nismo znali da li su
muževi kojima pripada naši prijatelji ili neprijatelji.
Crvenokošci su bili obojeni modrom i žutom bojom, to je
ponukalo Winnetou da upita:
Jeste li vi ratnici Timbabaĉa?
Jesmo.
Koji vas poglavica vodi?
Ĉia-nicas. To ime znaĉi Dugaĉko uho.
Gdje je on — pitao je Winnetou.
Na jezeru.
Koliko vas ima?
Stotinu.
Ima li ostalih plemena ovdje?
Ne. Doĉi će još dvije stotine Navajosa. S njima ćemo poći na
sjever da Utahima odnesemo skalpove.
Pripazite da vam oni ne bi vaše odnijeli. Imate li straže?
Zašto straže? Ne oĉekujemo neprijatelje.
Dolazi ih mnogo više no što će vam biti drago. Je li Veliki
medvjed na jezeru?
Jest, a s njima se nalazi i Mali medvjed.
Odvedite nas k njima.
Upravo su stigli i rafteri s konjima i sa zarobljenicima, jer
su ostali bijelci, nafavno, pješke slijedili Ellenin trag. Svi su
pojahali, a Timbabaĉe su stavili na ĉelo povorke. Jahali su
po kosi kroz šumu. Tada se tlo poĉelo spuštati i uskoro su
ugledali vodu kako svjetluca.
Došli su do Srebrnog jezera!
Poput kula visoke litice svjetlucale su u svim bojama kao i
one u kanjonu i zatvarale dolinu koja je možda bila duga-
ĉka dva sata hoda, a za polovicu tog vremena široka. Iza
tih litica izranjahu sve nove i nove pećine, jedne su svoje
vrhove izdizale iznad drugih. Ti bregovi i te pećine nisu bile
gole. U brojnim provalijama, koje su morali proći, raslo je
drveće i grmlje; što bi se dublje spuštali, to je gušća bila
šuma koja je okruživala jezero. Posred jezera nalazio se
neki zeleni otok s jednom ĉudnovatom kućicom. Ĉinilo se,
da potjeĉe iz vre- mena kad današnji Indijanci još nisu
potisnuli prastanovnike. U njenoj blizini bilo je nekoliko
kanoa na jezeru. Otok je bio

348

okrugao i mogao je imati promjer od stotinu koraka. Stara
gradina potpuno je bila obrasla povijušama. Preostali
prostor bio je ograĊen kao neki vrt, u kojem je raslo cvijeće
i grmlje.
Vrhovi šume ogledali su se u vodi jezera, a planine baca- hu
svoju sjenu po površini. Ipak, površina nije bila ni zelena ni
modra; sjajila se poput srebra. Ni dašak vjetra nije mre-
škao vodu. Covjek bi mogao pomisliti, da pred sobom ima
školjku punu srebra.
U kućama i kraj njih ležahu Indijanci, bili su to Timba-
baĉi. Ponešto su se uzbudili kad su ugledali ĉetu bijelaca, ali
kako su se njihovi suplemenjaci nalazili na ĉelu ove ĉete
brzo su se umirili. Još bijelci nisu stigli na pravo mjesto,
kad su da otoku ugledali dva lika kako izlaze iz zgrade.
Apaš stavi ruku na usta i poviĉe:
Nintropan-hauey! Winnetou je došao!
Odgovorio mu je radosni povik, a tada su bijelci vidjeli kako
su se oba Indijanca ukrcala na kanou da doveslaju na
obalu. Bili su to Medvjedi, otac i sin. Njihovo zaĉuĊenje, kad
su ugledali poznata lica, bilo je veliko, ali oni to nisu
odavali. Kad je Veliki medvjed stupio na obalu, pružio je
Winnetouu ruku:
Veliki poglavica Apaša nalazi se svuda, a kamo god doĊe
razveseljava srca. TakoĊer pozdravljam Old Shatterhan-
da, kojeg poznam, zatim Old Firehanda, koji je sa mnom
bio na brodu.
Kad je ugledao Tetku Droll, lako se nasmijao; prisjetio se
posljednjeg susreta s tim smiješnim ĉovjekom, a kad mu je
pružio ruku reĉe:
Moj bijeli brat je hrabar ĉovjek, ubio je crnu panteru, neka
mi je i on dobro došao!
Išao je od ĉovjeka do ĉovjeka i svakome pružio ruku. Njegov
se sin približio Elleni, koja je izašla iz nosiljke. Na- klonio se
i rekao lošom engleštinom.
Mali medvjed nije držao da to biti moguće bijelu miss
ponovo vidjeti. Kamo ona putovati?
Otputili smo se na Srebrno jezero.
Crvenilo radosti obasjalo je njegovo lice, iako nije mogao
zatomiti izraz zaĉuĊenja.
To će bijela miss neko vrijeme biti ovdje — upita on.
23'
355
Bit ću ovdje dugo vremena — odgovori ona.

349

Tada molim da uvijek budem kraj nje. Ona neka upo- zna
svo drveće, svo biije i cvijeće. Lovit ćemo ribu na jezeru, a u
šumi takoĊer ići u lov, ali ja ću biti uvijek kraj bijele miss,
jer biti mnogo divljih životinja i loših ljudi. Hoće li mi to
dozvoliti?
Veoma rado. Mnogo se veselim što si ovdje.
Ellena mu je pružila ruku, koju je on oklijevajući uzeo,
da je srdaĉno i neko vrijeme zadrži u svojoj.
Konji pridošlica bili su odvedeni u šumu, gdje su se nala-
zili i konji Timbabaĉa. Njihov pogiavica je ostao ponosno u
svom šatoru. Sad je polako izašao, primjetno ljutit da na
nje- ga nisu obratili pažnju. Bila je to neka nesimpatiĉna
pojava dugih nogu i ruku; izgledao je kao orangutan. U
primjetnoj udaljenosti stao je, promatrao strance, zatim
brda kao da ga se oni ne tiĉu. Ali prevario se, jer Tetka
Droll mu se približi i reće;
Zašto se Dugaĉko uho ne približi? Zar ne kani pozdra- viti
slavne ratnike bijelaca?
Poglavica je mrmljao nešto nerazumljivo na svom jeziku,
ali Droll se nije dao smesti, potapšao ga je kao starog
dobrog prijatelja po ramenu i uzviknuo:
Kaži ti to meni engleski, staro momĉe! Još nisam na- uĉio
tvoj jezik.
Crvenokožac je ponovo mrmljao, a Droll ga ponovo na-
govori:
Nemoj se pretvarati! Ja znam da sasvim dobro govoriš
engleski.
No! — nijekao je poglavica.
Zar baš ne? Poznaš li me?
No!
Zar me još nikad nisi vidio?
No!
Hm! Prisjeti se! Moraš se mene sjećati!
No!
Susreli smo se ondje dolje u Fort Defiaceu.
No!
Bili smo tri bijelca i jedanaest Crvenokožaca. Kartali smo
se, a ponešto i napili. Crvenokošci su popili nešto više od

350