Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru

A što bi ti drugo uĉinio? Iz njihova bijega spoznao je. da im
savjest nij'e ĉista ali nije mogao znati o ĉemu je 1 ijeĉ. Kad
je vidio leševe koje prije nije mogao vidjeti, znao je da se
ovdje zbio zloĉin, ali nije mogao da slijedi razboj-nike jer je
mene morao njegovati. Kad sam se probudio, kle-ĉ?.o je
kraj mene upravo kao što Sveto pismo opisuje Sama-
ritanca. Oslobodio me spona. Nisam osjećao uistinu nikak-
vih bolova. Htjedoh odmah dalje za osvetom. Nije mi do-
pustio. Odnio je i mene i leševe u kuću, gdje bi se rafterima
ukoliko se vrate lako odupro, i odjahao je do prvog susjeda
da dovede ruku koja će me njegovati. Kažem vam taj je
susjed stanovao preko trideset milja daleko, Winnetou
nikada nije bio u toj okolici. Ipak ga je našao, iako je tek
naveĉe prispio, i doveo već ujutro. Tada me je napustio da
slijedi tragove ubojica. Izbivao je ĉitavu sedmicu. U
meĊuvremenu sam sahranio svoje mrtve, a susjedu ostavio
pismo neka proda moj posjed. Moje premlaćeno tijelo još
nije bilo zdra-vo. Sa teškim bolovima ĉekao sam povratak
Apaša. Slij'edio je raftere, prisluškivao naveĉe i ĉuo da su
naumili do Smoky--hil-Forta. Pokazivao im se nije i ništa
im nije uĉinio, jer osveta je bila moja stvar. Kada se od
mene opraštao, uzeo sam pušku, pojahao konja i otišao
sam. Ostalo znate već ili možete sebi zamisliti.
Ne znamo ništa! Molim priĉaj dalje!
Možete sebi zamisliti, da mi to nije bila zabava. Peto-ricu
sam uništio jednoga za drugim. šesti i najgori izmakao mi
je. Bio je rafter, a možda je i sada u tom poslu. Zbog toga
sam i postao rafter, j'er mislim da ću ga na taj naĉin
najlakše jednom sresti. Ali... behold! Kakvi su to ljudi ovdje?
On skoĉi, a ostali ga slijediše, jer upravo su se na ivici
pojavile dvije prilike. Bijahu to Indijanci, jedan starij'i i
jedan mlaĊi. Prvi je uzdigao ruku umirujući prisutne i
rekao:
Ne biti u brizi mi ne neprijatelji. Raditi ovdje raf-teri koji
poznavati Crni Tom?
Da, poznamo ga.
On za vas nositi novac?
Da, ubrao j'e naše novce i potkraj' tjedna treba da ih
donese.
On prije doći. Mi dakle kod pravih ljudi, raftera, koje mi
tražiti. Mali plamen, nadaleko inaĉe vidjeti. Tiho govo-riti
inaĉe daleko ĉuti.
On pristupi k vatri, razmakne je, gotovo ugasi. Mladi

51

Indijanac mu je pomogao. Kad su to uradili, baci stariji po-
gled u lonac sjedne i reĉe:
— Jedan komad nama, mi izdaleka jahati i ništa jesti.
Taj njegov samostalni nastup zaĉudio je raftere. Stari
Blenter ga zapita:
— Ali, ĉovjeĉe, što ti pada na um? Došao si kao da je
ovo mjesto tvoje vlasništvo.
Meni ne vjerovati? — glasio je odgovor. — Crveni Ĉovjek —
ne — biti loš ĉovjek, crveni ĉovjek dobar ĉovjek, bijelac
doznati to.
Ali tko si ti? Ti ne pripadaš, po svim znacima, nekom
plemenu iz prerije? Po tvom izgledu ĉini se kao da dolaziš iz
Novog Meksik'a. I možda si Pueblo.
Iz Novog Meksika doći, ali ne biti Pueblo. Ja pogla-vica
Tonkawa, a zvati se Veliki medvjed, a ovo moj sin.
što! Veliki medvjed! — uzviknuše nekoliko raftera
iznenaĊeni, a Blenter priklopi:
Ovaj je djeĉak, dakle, Mali medvjed!
Istina — potvrdi Crveni.
E onda je to nešto drugo! Oba Medvjeda svuda su dobro
došla. Uzmite mesa koliko vam se god svidi i ostanite kod
nas kako vam se dugo svidi. A što vas vodi u taj kraj?
Mi doći upozoriti raftere.
Zašto, zar nam prijeti opasnost?
Velik'a opasnost.
Kakva, govori!
— Tonkawa prije jesti, dovesti konje, tada govoriti.
Dao je sinu znak, našto se ovaj udalji, a sebi uze komad
mesa i zapoĉe ga tolikim mirom jesti kao da se nalazi kod
kuće u svom wigwamu.
Imate i konje — pitao je Blenter. — Noću u tamnoj šumi! I
pri tom ste nas tražili, a doista i našli! Bogami to je
majstorija!
Tonkawa ima oĉi i uši. On zna rafteri stanuju kraj vode, a
zna da glasno govore i veliku vatru pale. Rafteri vrlo
neoprezni. I lako ih je naći.
Nema ovdje neprijatelja. U toj smo okolici sasvim sami, a u
svakom sluĉaju dovoljno smo jaki da moguće ne-prijatelje
odbijemo.
Missouri-Blenter se varati!
Kako, odakle ti znaš moje ime?
Tonkawa dugo stajati iza drveta i ĉuti što vi govoriti. I
tvoj'e ime ĉuti. Ako neprijatelj ne biti ovdje, oni sigurno

52

doći. I, ako rafteri neoprezni, biti pobijeĊeni pa i od malo
neprijatelja.
Uto se zaĉuje udarac kopita po mekanom tlu. Mali medvjed
vodio je dva konja, zavezao ih za jedno drvo, uzeo
komad mesa i sjeo kraj svog oca. Veliki medvjed je zavrŠio s
jelom i reĉe:
Sada govoriti Tonkawa i sa rafterima pušiti lulu mira. Crni
Tom ima puno novaca, trampi doći, opljaĉkali ga i sve
uzeti.
Trampi? Ovdje na Crnoj medvjeĊoj rijeci? Ma ti se varaš.
Tonkawa ne varati se, već taĉno znati i vama pri-
povijedati.
U svojoj lošoj engleštini ispripovijedao im je dogaĊaj'e s
parobroda a iz ponosa je zatajio djelo svoga sina. Slušali su
ga s najvećom napregnutošću. Ispriĉao je takoĊer što se
dogodilo nakon bijega trampa. Iskrcao se odmah poslij'e
nj'ih s malim ĉamcem na obalu Arkansasa i ĉekao jutro, jer
noću nije mogao slijediti tragove. Tragovi su bili sasvim
jasni obilazili su Fort Gibson, vodili su na zapad da se
odmah potom okrenu na sjever. Jedne od posljednjih noći
napali su trampi neko indijansko selo i dobavili konje. O
podne idućeg dana Tonkawe su susreli ratnike Choktowa i
od njih kupili dva konja. Ova kupnja i ceremonija oko toga
potra-jala je toliko, da su trampi dobili jedan cio dan
prednosti. Pregazili su Red Fork i odjahali preko otvorene
prerije prema Crnoj medvjeĊoj rijeci. Sada logoruju na
maloj okuci rijeke, a Tonkawe su prije svega potražili
raftere da ih o tome obavijeste.
Djelovanj'e ove pripovijesti bilo je vrlo jako. Govorilo ,se
sasvim tiho, a vatru su sasvim ugasili.
Kako se daleko nalazi njihov logor — upita stari Blenter.
Toliko koliko bijelci zovu pola sata.
Doista smo bili neoprezni. I kako su dugo ondje?
Cio sat prije nastupa veĉeri.
Tada su nas zacijelo već i tražili. Ne znaš li ništa o tome?
Tonkawa ne smjeti prisluškivati trampa, jer biti bi-jeli dan.
Nadalj'e htjeti obavijestiti raftere jer...
Prestao je govoriti i slušao je. Tada nastavi još tišim
glasom.
— Veliki medvjed nešto vidjeti. Neko kretanje na uglu
kuće. Mirno svi sjediti i ne govoriti. Tonkawa se šuljati
i vidjeti.
Legao je na pod i poĉeo puzati. Pušku je ostavio. Rafteri su

53

napregnuto slušali. Prošlo j'e deset minuta, tada zamnije
reski kratak povik, povik koji svaki zapadnjak pozna —
smrtni krik ĉovjeka. Nakon kratkog vremena vratio se
poglavica.
Uhoda od trampa — reĉe — Tonkavva mu je dao nož. Ali je
možda i drugi tu. Vratiti se i reći im. Zato brzo raditi ako
bijeli ljudi htjeli prisluškivati trampe.
Istina je — saglasi se Blenter šapćući. — Ja ću ići. a ti ćeš me
voditi jer poznaš mjesto gdje logoruju. Sada ni ne slute da
znamo za njihovu prisutnost. Osjećaju se sigurnima i
glasno će govoriti. Ako se odmah otputimo, možda ćemo
doznati njihove planove.
Dobro, ali sasvim tiho i tajnovito, jer, ako je još drugi
uhoda ovdje, on ne vidjeti da mi pošli. I bez puške poći
samo nož. Puška smetati. — Taj savjet bio je poslušan.
Rafteri su se otputili u brvnaru gdje ih nitko nije mogao
promatrati, a Blenter poĊe sa poglavicom.
Crnu medvjeĊu rijeku moglo bi se nazvati granicom onog
brdovitog kraja koji zovu imenom Rolling prerija. Tu se
izdiže brdo do brda, gotovo jedno veliko kao i drugo,
odijeljeno dolinama koje su takoĊer jedna drugoj nalik.
Takav se kraj razvija duž cijelog istoka od Kansasa. Rolling
prerija bogata je vodom i gusto pošumljena. Iz ptiĉje pers-
pektive mogla bi se ta beskrajna brdovita prerija usporediti
sa zelenilom mora. Crna je medvjeĊa rijeka urezala svoje
korito duboko u taj mekani, humusom bogati brdoviti kraj.
To je istinski, pravi Divlji zapad.
Ovdje, gdje su rafteri osnovali svoje radno mjesto, rušila se
obala strmo u vodu u neposrednoj blizini njihove brv-nare,
a to je bila velika prednost, jer im je to omogućilo podizanje
naprave za klizanje drva u vodu. Srećom, obala nij'e
obilovala šibljem, ali ipak nije bilo lako u toj tami kre-tati
se. Blenter je bio stari i iskusni zapadnjak. Ipak se ĉu-dio
poglavici, koji ga je za ruku vodio, s kakvom sigur-nošću se
meĊu drvljem kretao, a stabla tako sigurno obi-lazio kao da
je bijeli dan. Ispod njih ĉula se rijeka, što je prigušivalo
nj'ihov korak.
Pošto je proteklo nešto više od ĉetiri sata, spustila su se oba
muža u neku dolinu. I ona je bila gusto obrasla dr-većem.
Kroz nju je proticao potoĉić, koji je tiho mrmorio.
U blizini mjesta gdje se ulijevao u rijeku protezala se slo-
bodna livada s nekoliko osamljenih grmova. Ondje su se
utaborili trampi i zapalili vatru ĉiji sjaj je obojici muževa

54

već izdaleka zapeo za oko.
Trampi jednako neoprezni kao i rafteri — šapnuo je
poglavica svojem suputniku. — Velika vatra kao da hoće
peći golemog bivola. Crveni ratnici uvijek malu vatru pale.
Nitko ne vidjeti vatre, a malo dima ima. Mi ćemo lako doći
blizu i tako udesiti da nas ne vide.
Da, lako ćemo se približiti — rekao je starac — ali da li tako
blizu, da ćemo ih ĉuti, to je pitanj'e.
Mi sasvim blizu biti i sve ĉuti. Ako nas otkriti, biti blizu.
Napadaĉa ubiti i brzo u šumu.
Išli su sve do posljednjeg stabla i ugledali vatru i ljude oko
nje. Ovdje dolje bilo je više komaraca negoli u logoru
raftera. Upravo iz tog razloga zapalili su trampi golemu
vatru. Sa strane im stajahu konji. Nije ih bilo vidjeti, ĉuli su
se samo. Toliko su ih komarci muĉili, da su bili stalno u
pokretu. Blenter je ĉuo udaranje njihovih kopita.
Legli su na zemlju i puzali spram vatre. Pri tom su ko-ristili
grmlje. Trampi su sjedili uz potok ĉija obala j'e bila
obraštena gustim šašom, koji se protezao sve do logora i
pružao izvrsnu mogućnost zaklanjanja. Indijanac koji je
vodio, razvio je pri tom pravu maj'storij'u. Valjalo je proći
visokom oštrom travom, a da šaš ne prouzroĉi ni najman.ji
šum. Ni vrhovi šaša ne smiju se pomicati, jer bi ih po tome
lako otkrili. Veliki medvjed je izbjegavao tu opasnost tako
da je jednostavno svoj put krĉio nožem. Pred sobom je
oštrim nožem rezao šaš i time je uveliko pomogao Blenteru.
Padanje tvrdog šaša odvijalo se tako neĉujno, da ni stari uz
poglavicu nije ĉuo pad. Tako su se približavali vatri i sta-
doše tek' onda, kad su se našli tako blizu trampa, da su nji-
hov razgovor, koji baš nije bio tako tiho voĊen, razgovi-
jetno ĉuli. Blenter je razgledao likove pred sobom i tiho
upitao poglavicu:
Koji je od njih Cornel o kome si nam priĉao?
Cornel ncma tu — odgovori Indijanac.
Zacijelo nas traži. ' i— I ja misliti to.
;-— Znaĉi, on je taj koga si probo nožem.
— Ne, ne biti on.
Pa nisi mogao vidjeti kog si ubio.
Bijelci gledati samo oĉima. Indijanac vidjeti i ru-kama.
Moji bi prsti prepoznali Cornela.
Znaĉi, nije bio sam već u pratnji nekog drugog i tog drugog
si ti probo.

55

— Tako biti. Ĉekati ovdje dok se Cornel vratiti.
Trampi su se zabavljali vrlo živo. Ćaskali su o svemu i
svaĉemu samo nisu govorili o tome što bi zanimalo prisluš-
kivaĉe, ali odjednom jedan tramp ipak reĉe:
— ĉudio bih se, da je Cornel ispravno posumnjao. Srdilo
bi me kad danas rafteri više ne bi bili ovdje.
Još su tu, štaviše, sasvim blizu — odgovori jedan drugi
tramp. — Strugotine, koje je voda naplavila, sasvim su
svježe. One su od juĉer, najdalje od prekjuĉer.
Ako je to istina, mi moramo opet natrag, jer smo momcima
tako blizu, da nas mogu i primijetiti, a vidjeti nas ipak ne
smiju. S njima nemamo posla, nas zanima samo Crni Tom i
njegov novac.
A taj nećete dobiti — upadne treći. — Zar mislite da nas
rafteri već nisu primijetili. Ako se budemo vraćali, osta-vit
ćemo tragove koje je nemoguće uništiti, a ako se naša
prisutnost primijeti gotovo je s našim planom.
Nikako, postrijeljat ćemo momke!
Zar misliš, da će se oni postaviti i mirno ĉekati? Cornelu
sam dao najbolji savjet, ali on ga je na žalost, odbio. Na
istoku, u velikim gradovima, onaj koga okradu ode u
policiju i prepušta njoj da pronaĊe tata, ovdje, na Zapadu,
svaki svoju stvar uzima u svoje ruke. Ja sam osvjedoĉen da
su nas slijedili. A tko su oni ljudi koji su nam se prepri-jeĉili
na putu? U svakom sluĉaju oni izmeĊu putnika koji nešto
takva razumiju, dakle, Old Firehand, Crni Tom i onaj
ĉudnovati Tetka Droll. Trebali smo ih saĉekati i bilo bi nam
veoma lako da Tomu oduzmemo novac. Umjesto da smo to
radili tako smo daleko jahali uzalud, i sjedimo sad ovdje na
MedvjeĊoj rijeci, a da ne znamo hoćemo li imati taj novac.
A to, što Cornel sada noću okolo luta po šumi, pa traži
raftere, to je takoĊer glupo. Može i do jutra ĉekati...
Prestao je s psovkama, jer onaj o kome je upravo govo-rio,
dolazio je u tom trenutku ispod drveća k vatri. Vidio je kako
su se pogledi njegovih ljudi okrenuli spram njega, skinuo je
šešir s glave, bacio ga na pod i rekao:

Ne donosim nikakvih dobrih vijesti, ljudi! Nisam lmao
sreće!
Šta je? — pitali su ga svi. — Gdje je Bruns, zašto se nije
vratio s tobom?

Bruns — Cornel je sjedio — taj se više nikad neće iatiti. On

56

je mrtav.
Mrtav? Kako se to zbilo?
Uistinu, jadnik nije imao sreće! Netko mu je zabio DŽ u srce.
Ta vijest izazvala je veliko uzrujanje. Svaki je pitao i od stih
pitanja Cornel nije mogao doći do rijeĉi. Zapovjedio je neka
miruju. Kad su se umirili, zapoĉeo je:
— Bruns i ja slutili smo, da su rafteri uzvodno i uputili
io se tim pravcem. Pri tom smo morali biti veoma oprezni,
jer su nas Iako mogli primijetiti. Napredovali smo pola-
gano, a i bilo je veoma tamno. Htio sam se već i vratiti, ali
Bruns to nikako nije htio uĉiniti. Vidjeli smo mnogo trago-
va, a on je zakljuĉio da smo njihovoj nastambi blizu. Dr-žao
je da ćemo nanjušiti raftere jer će oni zacijelo zbog
komaraca ložiti vatru. To se i obistinilo, uskoro smo osjetili
dim, a navrh obale primijetili smo laki sjaj k'ao od vatre,
koji se probijao kroz grmlje i drveće. Uspeli smo se i mogli
smo sagledati vatru. Gorjela je pred nekom brvnarom, a
oko vatre sjedili su rafteri, bilo ih je dvadeset, upravo to-
liko koliko i nas. Prišuljali smo se bliže. Ja sam ostao da
ležim iza nekog stabla i uopće nismo imali vremena da
pripazimo što govore, kad su iznenada k rafterima
pristupila dvojica. Nisu to bili rafteri već stranci. I, Ċavo ih
odnio, jijahu to ona oba Indijanca s Dogfisha.
Trampi su se na ovu vijest veoma zaĉudili, ali upravo
iteĉeni bili su kad su doznali što je dalje govorio. Cornel je
nastavio:
— Vidio sam kako je Crveni ugasio plamen, a tada su
poĉeli tako tiho govoriti da više ništa nisam ĉuo. Htio sam
se vratiti, ali sam morao ĉekati Brunsa. Odjednom sam ĉuo
krik toliko strašan da mi je prošao kroz kosti. Dolazio je iz
pravca brvnare iza koje se bio sakrio Bruns. Uplašio sam
se za njega, odšuljao sam se dakle oko logora iza kuće. Bilo
je tako tamno, da sam napredovao pipajući. Odjednom sam
rukom napipao ĉovjeĉje tijelo koje je ležalo u krvi. Po odjeći
sam prepoznao Brunsa. Na leĊima je imao ranu koja je mo-
rala sezati sve do srca. Šta sam mogao raditi? Ispraznio
sam njegove džepove, uzeo sam njegov nož i revolver i
ostavio ga. Kad sam tada pošao, primijetio sam da su se
rafteri po-vukli u unutrašnjost brvnare i brzo sam se
udaljio. Sada ne smijemo gubiti ni ĉasa, treba da krenemo.
Zašto? — pitali su razbojnici.
Zašto? Zar niste ĉuli da dvojica Crvenih znadu gdje smo?
Naravno, da će nas napasti. A kako znadu da smo iz-gubili

57

jednog mrtvog, prema tome znamo da smo u opas-nosti;
moguće je da će se požuriti na nas. Ako dopustimo da nas
iznenade, bit ćemo izgubljeni. Mi moramo odmah dalje,
žrtvovat ćemo novac raftera. To je najmudrije i...
Naglo je prestao govoriti i rukom je uĉinio pokret izne-
naĊenja.
— Šta je, što si stao, govori dalje — pitali su ga svi.
Cornel je stao i nije odgovarao. Bio je sjedio u blizini
onog mjesta gdje su oba prisluškivaĉa ležala. Ovi nisu više
bili jedan kraj drugoga kao prije. Kad je, naime, stari Blen-
ter ugledao Cornela prevladalo ga je golemo uzbuĊenje,
koje se pojaĉalo kad je ĉuo Cornelov glas. Nije se mogao
umiriti već je poĉeo da napreduje sve više i više kroz šaš.
Njegove su oĉi sjale i ĉinilo se da će iskoĉiti iz oĉnih duplja.
U tom uzrujanju zaboravio je najnužniju opreznost, nije
mario što mu glava strši iz šaša.
— Ne glavu pokazivati — siktao mu je poglavica, pri
tom ga je zgrabio i natrag vukao.
Ali, bilo je već prekasno, jer Cornel je vidio glavu. Zbog toga
je prekinuo govor, u trenu je ustao da uĉini prisluški-vaĉa
neškodljivim. Pri tome je postupio veoma lukavo
rekavši:
— Upravo mi je palo na um, da sam tamo kod konja
još ... ipak poĊite vas dvojica sa mnom.
Mahnuo je glavom dvojici svojih ljudi koji su slijeva i
zdesna sjedili kraj njega. Oni ustadoše, a on im je zašaptao:
— Ja se samo pretvaram, jer tu iza nas leži neki ĉovjek:
po svim znacima rafter. Kad bi vidio da sam ga opazio,
pobjegao bi. Ĉim se na njega bacim i vi ga zgrabite. Na taj
naĉin ćemo ga odmah šĉepati da se ni obraniti neće moći.
Dakle naprijed!
On se okrenu kao munja, skoĉi na ono mjesto gdje je
vidio glavu.
Poglavica Tonkavva bio je vanredno oprezan, iskusan i
razborit ratnik. Vidio je, kako je Cornel ustao i kako šapuće
I dvojicom trampa. Vidio je nadalje kako je jedan od njih
uĉinio neku neodluĉnu gestu. Ma kako neznatna i
neprijatna ta gesta bila, Veliki je medvjed odmah prozreo.
Taknuo je starca i zašaptao mu:
— Brzo odatle! Cornel tebe vidjeti! Brzo! Brzo!
U tren se okrenuo i udaljio se, a da se nije digao sa ze-mlje
i išĉezao iza obližnjeg grma. Bio je to majstorski potez koji
se odigrao za nepune dvije sekunde. Ali iza njega je već

58

zaorilo Cornelovo »naprijed« i kad se ogledao, vidio je kako
se ovaj bacio na starca i kako obojica trampa slijede
primjer Cornela.
Stari Blenter bio je uprkos svojoj posloviĉnoj prisutno-sti
duha sasvim zateĉen. Trojica su ležala ili kleĉala na njemu,
držahu mu ruke i noge, a ostali trampi skoĉiše od vatre i
brzo se približiše mjestu borbe. Indijanac je trgao nož da
pomogne starcu, ali je morao uvidjeti da je nasuprot toj
nadmoĉi nemoćan. Ništa drugo nije mogao uĉiniti već da
gleda što se dogaĊa sa starim Blenterom, i da o tome oba-
vijesti raftere. Da ne otkriju i njega, otpuzao je daleko na
stranu gdje se sakrio iza nekog grma.
Kad su ugledali uhvaćenoga, htjeli su trampi galamiti, ali
im je Cornel naredio najstrožu tišinu:
— Tiho! Mi ne znamo dali su i ostali tu. Držite ga, a ja
nlcm da vidim.
Obišao je okolicu vatre i na svoje umirenje primijetio
<l.i nema Ijudi. Dok su ĉetvorica držala uhvaćenog, nagnuo
e Cornel Ċa mu vidi lice. Bio je to dugi, oštri i zamišljeni,
itujući pogled. Tada reĉe: — Covjeĉe, mora da te poznam!
Gdje sam te zapravo Starac se ĉuvao da mu to kaže.
Mržnja je kuhala u nje-/im grudima ali s najvećim naporom
uĉinio je ravno-— Da, već sam te morao vidjeti — ponovi
Cornel. — Tko Pripadaš li rafterima koji tu gore rade?
M»«~ Da — odgovori upitani. — Zašto se šuljaš okolo?
Zašto nas prisluškuješ? LM. Cudnovato pitanje! Da li je tu
na Zapadu zabranjeno igledati obližnje ljude? Prije, držim,
da je to zapovijed

nužde. Ima ovdje dosta ljudi pred kojima ĉovjek valja da
bude oprezan.
— ćuo si o ĉemu smo razgovarali* prema tome znaš tko
smo i što smo.
T- Ništa nisam ĉuo. Bio sam dolje na rijeci i htio sam u
logor. Uto sam primijetio vatru i, naravno, prišunjao sam
se da vidim tko kraj nas logoruje. Nisam imao vremena da
slušam o ĉemu ste govorili jer me zbog moje neopreznosti
uhvatiste.
Nadao se da ga Cornel nije vidio kod brvnare. Ali se
prevario, jer crvenokosi ga je zlobno prekinuo:
— Lažeš! Vidio sam te pred nekoliko trenutaka kod
raftera! Sjedio si i razgovarao i sad te opet prepoznajem!
Priznaj!

59

Ni na um mi ne pada! To što govorim istina je!
Dakle, veliš, odista si sam bio ovdje?
Da.
I tvrdiš, da uistinu ništa nisi ĉuo o ĉemu smo mi
govorili?
Nijedne rijeĉi.
Kako se zoveš?
Adams — lagao je Blenter, koji je imao razloga da ne
kaže svoje pravo ime.
— Adams — ponovi Cornel zamišljeno. — Adams. Nikada
nisam poznavao bilo kakva Adamsa koji bi imao tvoje lice.
Ipak mi se ĉini kao da smo se već negdje sreli.
Ne — tvrdio je starac. — I sad me pustite! Ništa vam nisam
uĉinio, nadam se da ste pošteni zapadnjaci koji puštaju u
miru ostale ljude.
Jest, mi smo pošteni ljudi — smijao se crvenokosi m ali vi
ste, nema tome dugo, jednoga od naših proboli i po
zakonima Zapada treba da se osvetimo. Krv za krv, život za
život, pa makar ti bio tko mu drago; svršeno je s tobom.
Kako? Zar ćete me ubiti?
Da upravo tako kao što ste vi našeg druga ubili. Radi se
samo o tome hoćeš li ti umrijeti upravo kao on ili će te
progutati rijeka. Velikih ceremonija neće biti. Mi ne
možemo gubiti vrijeme. Hajde, svršimo to. Zavežite mu
usta, da ne može vikati. Tko je za to da ga bacimo u vodu
neka digne ruku. — To je bilo upravljeno trampima od
kojih većina digne ruku..

^- Dakle, utopit ćemo ga — reĉe Cornel. — Zavežite mu
obje ruke i noge da ne može plivati pa brzo u rijeku i potom
put pod noge prije no što doĊu njegovi ljudi.
Stari Blenter je za vrijeme preslušavanja bio ĉvrsto dr-žan
od nekoliko Ijudi. Sad mu j'e valj'alo prije svega zavezati
usta. Znao je da je Indijancu nemoguće doći do raftera. Na
pomoć se nije moglo raĉunati. Ipak je ĉinio ono što bi svaki
drugi na njegovom mjestu ĉinio, branio se iz petnih žila i
vikao u pomoć. Zov je prodirao kroz tišinu noći.
*— All, lightingst! — lj'utio se crvenokosi. — Ne puštajte ga
toliko viĉe. Ako ne budete brzo s njim gotovi umirit ću ga .
Pazite!
Posegao j'e za svoj'om puškom i zamahnuo, da staroga
undakom udari po glavi. U tonl trenutku pojavila se go-ma
sjena iz guštare. Snažan udarac obori Cornela ...

60

U suton toga dana ĉetvorica jahaĉa slijedila su tragove
rampa, bili su to Old Firehand, Crni Tom, Tetka Droll i
'egov dj'eĉak.
Tragovi su vodili ispod stabala, bijahu j'asni, ali je teško o
odrediti koliko su stari. Istom kad su vodili preko mje-s
lijepom travom sjaši Old Firehand da ih pretraži. Kad taĉno
razgledao, reĉe,:
Momci su nepunu milju pred nama, j'er tragovi su i pola
sata. Valja da požurimo.
Zašto? — upita Tom.
Da stignemo prije noći u blizinu trampa i da dozna-gdje
logoruju.
'».J-+. Nije li to opasno za nas? Smjestit će se ionako još e
noći i moramo paziti da im ne padnemo taĉno u ruke.
— Toga se ne bojim. Kad bi se vaše pretpostavke i obi-
inile, nama nije moguće da stignemo prije noći. Po raznim
akovima zakljuĉujem da se nalazimo u blizini raftera koje
amjeravamo upozoriti. Uputno je, dakle, poznavati mjesto
Ċje logoruj'u trampi. A zato je potrebna brzina. Ako nas
.ncnadi noć, do jutra bi se mnogo toga moglo dogoditi, a :o
ne bismo mogli sprijeĉiti. što vi kažete, Tetka Droll? Kako su
govorili njemaĉki i Droll je odgovorio svojim nrjeĉjem.
b — Ste rekli kak i ja mislim. Bumo jahali kaj' se može rže.
Dakle, gosponi napred!
Budući da drveće i šuma nije bila gusta, ti su se prijed-lozi
mogli ispuniti. I trampi su danje svjetlo u potpunosti
iskoristili i zaustavili se istom onda kad ih je noć na to
prisilila. Da se Old Firehand nije držao njihovih tragova već
pošao uz rijeku, naišao bi na tragove Tonkawa koji su bili
nepun sat pred njim.
Kad je zanoćalo, tragovi kopita se uopće nisu razazna-vali i
Old Firehand je morao po nekoliko puta sjahati da ih
istraži.
— Pola smo milje dobro napredovali, ali na žalost,
trampi su jahali još brže. Usprkos tome pokušat ćemo ih
uhvatiti. Sjašite, morat ćemo pješke.
Na žalost, zamraĉilo se tako da tragove više nije bilo
moguće razaznavati. ćetvorica stadoše.
šta sad — upita Tom. — Gotovo smo prisiljeni da ostanemo
ovdje.
Nikako — odgovori Droll — ne bumo ostali tu, bumo se
žurili dok ih ne najdemo.

61

—- Ma, ĉut će nas!
No, napravimo tak! Mene ne buju ĉuli. Kaj vi velite, Old
Firehand?
Da, mislim kao i vi — odgovori upitani. — Ali oprez nam
zabranjuje da se krećemo u tom pravcu kojima su pošli
tragovi. PoĊimo udesno, tada ćemo ih imati izmeĊu nas i
rijeke i moramo primijetiti vatru prije no što oni nas budu
ugledali.
A ako ne budu imali vatre? — primijeti Tom.
Bum im konja nanjušil — odgovori Tetka Droll. — U šumi
njušim konje bolje nek na polju. Moja me njuška nigdar ni
napustila.
Old Firehand zakoraknu vodeći svog konja za uzdu, a ostali
su ga slijedili. Rijeka je na ovom mjestu primjetno
zaokretala ulijevo. Posljedica toga bila je, da su se suviše
udaljili. Old Firehand je to na vrijeme primijetio i okrenu
ponešto ulijevo. Uto odjednom zamijeti miris dima i stane.
Za njim je i Tetka Droll njušio i odmah reĉe.
— To je dim; odonud ide. Pazimo se, nekak je svetlije.
Tam je sigurno vatra.
Htio je nastaviti put, ali stane jer oštro mu je uho za-ĉulo
korake koji su se približavali. Old Firehand ih je ta-koĊer
ĉuo, a ujedno i ubrzano disanje došljaka. Pusti uzdu

svoga konja i poĊe nekoliko koraka naprijed. Sluh mu je
govorio da će ĉovjek ovuda proći. U tami noći i šume ĉak i
oĉi znamenitog lovca jedva su zamjećivale predmete, kad
odjednom iskrsnu pred njim lik koji je htio smugnuti u
stranu. Old Firehand ga s objema rukama zgrabi.
Stoj — zagrmi on prigušenim glasom. — Tko si ti?
Šai nek enokh, šai kopeia — ne znam, nitko — odgovori
upitani i pri tom je pokušavao osloboditi se.
Ćak i najodvažniji muž preplašit će se ako ga posred noći u
šumi, sama, iznenada zgrabe tuĊe šake. U takvim
trenucima straha poslužit će se uvijek materinjim jezikom.
To je uĉinio i muž kojega je Old Firehand zgrabio. On je
razumio indijanske rijeĉi i reĉe iznenaĊen:
— Ta to je Tonkawa! Veliki medvjed sa svojim sinom
pa da je pred nama? Kaži tko si.
Sad se i Indijanac prestao odupirati, prepoznao je glas
velikog lovca i poĉeo je brzo lošom engleštinom govoriti:
Ja Nintropan-hauey, ti Old Firehand. To dobro! Još muževa
s tobom?

62

Dakle Veliki medvjed! To je sretan sluĉaj. Jest, ja sam Old
Firehand, a sa mnom su još trojica. šta radiš ovdje? Trampi
su ovdje u blizini. ĉuvaj se.
Ja ih vidjeti. Zarobili su staroga Missouri-Blentera. Hoće ga
ubiti. Ja trĉati rafterima za pomoć kad mene Old Firehand
uhvatiti.
— Zar hoće da ubiju raftera? Treba da mu pomognemo!
gdje su?
Ondje iza mene, ondje gdje se vidi svjetlo meĊu ećem.
Je li crveni Cornel meĊu njima?
Da, on biti.

Gdje su im konji?
Kad Old Firehand k njima konji biti desno, prije
A gdje su rafteri?
Gore na brdu, Veliki medvjed biti već kod njih i ovoriti s
njima.
U najvećoj žurbi ispripovjedio im je što se zbilo, na što e Old
Firehand rekao:
— Ako je tramp izgubio glavu, htjet će se osvetiti na
lenteru. Nas ćemo ĉetvorica svezati konje i tajom ćemo se
prikrasti do vatre da sprijeĉimo ubojstvo, a ti otrĉi do
raftera da ih što prije dovedeš.
Indijanac otrĉi. Ćetvorica svezahu svoje konje i poĉeše se
brzo približavati logoru trampa. Već nakon kratkog vre-
mena bilo je sve svjetlije i uskoro opaziše vatru izmeĊu
debala. Desno su bili konji.
Legli su i približili se vatri. Old Firehand se obratio djeĉaku
Fredu: Htio mu je reći neka se uputi do konja i sva-kog
trampa koji bi se htio dokopati konja neka ubije, ali jedva
da je izustio kad se razliježe glasni i prodorni krik.
— Ubijaju ga — reĉe Old Firehand tihim glasom — brzo
meĊu njih. Tko se brani nemojte ga štedjeti.
On se podignu i skoĉi k vatri; tri-ĉetiri trampa odbacio je da
se doĉepa crvenokosog koji se upravo spremao na udarac.
Old Firehand je došao upravo u pravo vrijeme da obori
Cornela. Nekoliko trampa, koji su bili zaposleni time da
vežu Blentera, padoše od njegovih slijedećih udaraca. Tada
izvuĉe revolver i zapoĉe obarati preostale neprijatelje. Pri
tom nije izustio ni rijeĉi.
Tim glasniji bijahu ostali napadaĉi. Crni Tom sruši se kao
oluja na trampe i obarao ih je kundakom. Pri tome je
strahovito psovao i prijetio. šesnaestogodišnji Fred upravo

63

je ispalio svoju pušku, kad je, odbacivši je, zapoĉeo strije-
ljati revolverom. Palio je hitac za hicem i pri tom iz svega
glasa vikao da pojaĉa zabunu kod neprijatelja. Najglasniji
je ipak bio Tetka Droll sa svojim tankim glasom. ĉudnovati
lovac vikao je za dvanaestoricu. Pokreti mu bijahu tako
neobiĉno brzi da nijedan neprijatelj nije mogao sa sigur-
nošću pucati u nj. A to im nije ni na um padalo. Trampi
bijahu od straha zbog tog neobiĉnog napadaja tako izne-
naĊeni, da nisu ni pomišljali na otpor. Kad su se sabrali,
vidješe oni ĉitavi toliko drugova mrtvih i ranjenih ili one-
sviještenih da su držali da je najpametnije da pobjegnu.
Pobjegli su s mjesta bitke, a da nisu bili svjesni svoje pre-
moći, jer su mislili, nakon tolike vike Tetke Droll da ih
napada mnogo ratnika. Od onog trenutka kad je Old Fire-
hand zadao prvi udarac pa do njihova bijega nije prošlo ni
minuta.
— Za njima — vikao je Old Firehand. — Držat ću stražu.
Ne dajte im konjima!

Crni Tom, Tetka Droll i Fred potrĉaše, grozno viĉući, k
mjestu gdje su vidjeli da stoje životinje. Oni trampi, koji su
pobjegli konjima da se u sedlu spase od straha, nisu znali
iskoristiti svoju prednost. Nastaviše bježati u šumu.
U to su vrijeme rafteri gore u svojoj brvnari oĉekivali
povratak svojih uhoda. Kad su dolje na rijeci ĉuli hice,
povjerovahu da su obojica u opasnosti. Latiše se oružja,
napustiše kuću i požuriše koliko im je to dopuštala tama u
onaj predio gdje su ĉuli puškaranje. Pri tom su urlikali da
trampe odmame od Blentera i Tonkavve. Ispred sviju žurio
je Mali medvjed, koji je s vremena na vrijeme ispustio glas
da bi ga rafteri mogli slijediti. Jedva su prevalili pola puta
kad ih je predusreo jedan glas, naime, glas Velikog
medvjeda:
— Brzo doći — vikao je. — Old Firehand biti i pucati na
trampe! On samo tri muža imati! Pomoći njemu!
Ćetvrto poglavlje
IZMAKAO OSVETI
Kad su rafteri došli dolje k vatri, sjedili su Old Fire-
and, Tom, Tetka Droll, Blenter i Fred tako mirno kraj nje,
ao da su je oni upalili i kao da se ništa neobiĉno nije do-
odilo. Na jeĊnoj strani vidjeli su leševe ubijenih, a na dru-
fioj svezana tjelesa ranjenih i uhvaćenih trampa;

64

meĊu
BVima se nalazio crveni Cornel.
■—• Grom i pakao — povikao je prvi došljak kad je vidio
stnrog Blentera. — Mi smo mislili da si u opasnosti, a ti
mirno sjediš u Abrahamovu krilu!
Tako je i bilo — odgovori stari. — Trebao sam se doista
naći u Abrahamovu krilu. Kundak Comelove puške vci je
lebdio iznad moje glave. Uto su došla ova ĉetvorica
Bentlemena i izbavili me iz opasnosti. Brz i dobar posao!
M"i'li biste nešto od njih i nauĉiti, boys!
A... je li doista Old Firehand tu?
— Da, eto ga tu. Sjedi. Pogledajte tog muža i stisnite
IIU (lcsnicu. Zaslužio je. Zamislite, tri ĉovjeka i jedan dje-
l napadoše dvadesetoricu i raspršiše ih, a da pri tom

njima ni vlas s glave nije pala. Neprijatelj ima devet mrtvih
i šestoricu uhvaćenih.
Pri ovim rijeĉima je ustao od vatre. TakoĊer i ostali se
podignu. Rafteri su se držali puni poštovanja u pristojnoj
udaljenosti, a svi pogledi bijahu upereni na Old Firehanda.
On ih je zamolio neka se približe i svakom pojedinom je
pružio ruku. Obojicu Tonkawa pozdravio je sa osobitom
poĉasti:
Moja crvena braća izvela su majstorsko djelo slije-divši
trampe i meni je bilo lako ići za njima.
Pohvala mog bijelog brata velika je ĉast — odgovori Veliki
medvjed skromno. — Trampi ĉiniti veliki trag kao krdo
bivola. Tko njih ne vidjeti biti slijep. Ali gdje je Cornel? On
takoĊer mrtav?
Ne, živ je. Moj ga je kundak samo onesvijestio. Eto, upravo
se osvijestio, pa smo ga sputali. Tu leži.
Pokazao je rukom mjesto gdje je ležao Cornel. Tonkawa se
približio ležećem Cornelu, trgnuo je nož i rekao:
— Kad nije umro od udarca, umrijet će od noža. Udario
je mene, uzet ću njegovu krv.
— Stoj! — uzviknu stari Blenter, pri ĉemu je uhvatio
uzdignutu ruku poglaviĉinu. — Taj ĉovjek ne pripada tebi
već meni!
Veliki medvjed se okrenu, ozbiljno ga pogleda i upita:
Ti takoĊer osvetu imati nad njim?
Da i kakvu samo!

65

Krv?
Krv i život.
Otkada?
—• Ima tome mnogo, mnogo godina. Ubio mi je, biĉu-jući
ih, ženu i oba sina.
— Ne varaš li se? — zapita Indijanac kome je teško bilo
odreći se svoje osvete, koja je po zakonu prerije njemu
pripadala.
Ne, nije moguće da sam se prevario, Odmah sam ga
prepoznao. Takav se obraz ne zaboravlja.
Dakle, ubit ćeš ga?
Da, bez milosti.
Ja se povlaĉiti, ali ne sasvim. Meni dati krv a tebi život.
Tonkawa njemu ne oprostiti kaznu, uzeti mu uši. Ti
sporazuman?

Hm, a ako se ne složim?
Tada Tonkawa njega odmah ubiti.
Dobro, odreži mu uši. Onaj koji je proživio te muke koje mi
je Cornel do danas uĉinio taj se ravna po zakonima savane
a ne milosrĊem koje bi štedjelo ovakvu neman.
Tako uši moje i ja ih odmah uzeti!
On kleĉe uz Cornela da izvrši svoju namjeru. Kad je ovaj
vidio, da je Tonkawa ozbiljno naumio da mu ih odreže poĉe
vikati.
Sto vam na um pada, gospodo! Je li to kršćanski? što sam
vam uĉinio, da tom crvenom poganinu dozvoljavate da
iznakazuje moju glavu.
O tome što si ti uĉinio meni, govorit ćemo poslije —
odgovori Blenter hladno i ozbiljno.
A ono što mi ostali imamo da ti kažemo, pokazat ću ti
odmah — dometne Old Firehand. — Još ti nismo ni pretra-
žili džepove, hajde što ima u njima.
Namignuo je Tetki Droll i taj je ispraznio džepove
uhvaćeniku. Uz mnoge predmete pronašli su i novĉanik
trampov. Kad su ga otvorili, pokazalo se da je sadržavao
potpunu sumu pokradenog inženjerova novca.
~— Ah, još nisi ni razdijelio novac sa svojim razbojnici-ma!
— smijao se Old Firehand. — To je dokaz, da su ti više
vjerovali negoli mi. Ti si kradljivac, a po svim znacima još i
više od toga. Ne zaslužuješ samilosti. Veliki medvjed neka
ĉini što ga je volja.
Cornel je vikao od užasa ali poglavica se nije obazirao na

66

njegovu viku. Uhvati ga za kosu i sa dva brza sigurna reza
odreže mu oba uha koja potom baci u rijeku.
— Tako reĉe — Tonkawa se osvetiti, a sada nasta-
viti put.
Zar odmah — upita Old Firehand. — Nećeš li jahati sa
mnom ili još ovu noć ostati kraj nas?
Tonkawi svejedno je li noć ili dan. Njegove oĉi dobre ali
njegovo vrijeme kratko. Izgubio je mnogo dana da slije-diti
Cornel: sada jahati dan i noć u svoj wigwam. On prija-telj
bijelih ljudi, on veliki prijatelj i brat od Old Firehand. Veliki
duh uvijek dati mnogo praha i mnogo mesa bijelcu, i svima
koji prijatelji bili sa Tonkawa. Howgh!
Prebacio je pušku preko leĊa i udaljio se. Njegov sin je
uĉinio to isto i poĊe za ocem.
Gdje su im konji? — pitao je Old Firehand.
Ondje, prijeko, kod naše brvnare — odgovori Blenter. —
Naravno obojica idu onamo da ih uzmu. Ali hoće li ih noću
u toj prašumi naći, to bih htio ...
Budite bez brige — upadne mu veliki lovac u rijeĉ.v— Oni
poznaju put inaĉe bi ostali. Pustimo ih neka odu i svr-
šavajmo naše poslove. Što da radimo s mrtvima i zarob-
ljenima?
Mrtve ćemo naprosto baciti u rijeku, a nad ostalima izreći
ćemo osudu. Prije toga moramo se osvjedoĉiti da li nam
prijeti kakva opasnost od pobjeglih trampa.
O, njih je tako malo da ih se ne moramo bojati. Mora da su
pobjegli tako daleko koliko im to samo noge dopu-štaju.
Uostalom postavit ćemo stražu.
Cornel je ležao uza svoje zarobljene trampe i stenjao je od
bolova. Od rijeĉne strane nije prijetila opasnost, a na
protivnu stranu izbacili su nekoliko straža. Old Firehand je
naredio neka se uhvate napušteni konji, a tada je mo-gao
zapoĉeti sud savane.
Ponajprije su sudili Cornelovim drugovima. Nije im se
moglo dokazati da su bilo kojem prisutnom uĉinili što
nažao. Za ono što su namjeravali, gubitak konja i oružja po
mišljenju suda bila je dovoljna kazna. Ove noći bit će strogo
ĉuvani, a ujutro će biti pušteni. Rane treba da jedan dru-
gome povežu.
Sad je došao red na glavnog krivca Cornela. Do sada je
ležao u sjeni, a sad su ga donijeli k vatri. Jedva da ga je
obasjavao plamen vatre kad Fred glasno povika i skoĉi k

67

njemu, nagne se nada nj, promatraše ga kao da ga oĉima
hoće proždrijeti i obrati se živo Tetki Droll:
On je, on je ubojica! Prepoznajem ga! Tetka Droll se sagnu i
upita:
Ne varaš li se? To je nemoguće! On to ne može biti! «!** Jest,
on je! Zasigurno, on je! — tvrdio je djeĉak. —
Pogledaj oĉi! Zar nije u njima strah od smrti? On zna, da
smo ga otkrili i napušta ga nada za spasenjem.
Ali kad je on to bio, morao si ga tada na brodu pfe-poznati.
Uopće ga nisam vidio. Trampe sam dobro razgleda-vao, ali
njega ne. Zacijelo je uvijek tako sjedio da su ga ostali
zaklanjali.
— Doista tako je i bilo. Ali još nešto: ti si mi uvijek
govorio, da je poĉinilac zloĉina crne kose; Cornel ovdje ima
crvenu kosu.
Djeĉak nije znao odmah odgovoriti. PrijeĊe rukom preko
ĉela, zavrti glavom, udalji se korak od Cornela i reĉe tonom
primjetne nesigurnosti:
To je istina! Lice mu je jednako, ali kosa je potpuno
drugaĉija.
Mora da si se prevario, Fred! Ljudi su ĉesto sliĉni, ali crna
kosa ne može postati crvena.
To ne — reĉe stari Blenter — ali tamne kose može čovjek
obrijati i ponijeti crvenu vlasulju.
Ah zar da ovo ovdje ...? — upita Droll, a da nije reĉe-nicu
dovršio.
-— Naravno, ja se nisam dao zavesti od crvene kose. Covjek
koga sam tako dugo tražio, ubojica moje žene i moje djece,
takoĊer je imao crnu kosu; ovaj ovdje je crve-nokos ali
usprkos tome tvrdim da je on taj kojega sam tražio. On nosi
vlasulju.
Nemoguće — mišljaše Tetka Droll. — Zar niste vidjeli kako
ga je Indijanac pograbio za kosu kad mu je uši rezao. Kad
bi imao vlasulju, zacijelo bi mu je skinuo.
Pshaw! Onda je dobro napravljena i izvrsno priĉvrš-ćena.
Dokazat ću vam to odmah.
Cornel je ležao vezanih ruku i nogu. Iz odrezanih ušiju još
mu je tekla krv, a to ga je moralo žestoko boljeti. MeĊu-tim,
na to nije ni mislio. šta pažnja njegova bila je upravlje-na
na rijeĉi obojice govornika. Ako je dosada zdvojno u njih
gledao, sada mu se lice razvedrilo. Strah je uĉinio mjesta
nadi, bojazan ruganju, zdvojnost sigurnoj pobjedi. Stari
Blenter bio je sasvim siguran da Cornel nosi krive kose.

68

Posjeo ga je, spopao ga za kosu i vukao ne bi li mu snimio
vlasulju s glave. Bila je to doista Cornelova kosa.
— The devil, lopov ima doista pravu kosu na glavi! —
uzvikne zaĉuĊen i uĉini pri tom takvo lice da su se ostali
nasmijali iako zgoda baš nije bila smiješna.
Cornelov obraz poprimi podrugljiv izraz. Zapoĉeo je vi-kati
u bezgraniĉnom bijesu:
— No, šta kažeš sada ti lašĉe i klevetniĉe? Gdje je vla-
sulja? Lako je ĉovjeka, samo zato jer je nekome sliĉan, krivo
optužiti. Dokaži da sam ja onaj za kojeg me optužuješ.
Stari Blenter gledao je njega pa zatim Old Firehanda i reĉe
bespomoćno ovom posljednjem:
Kažite mi, sire, što vi o tome mislite. Onaj na koga mislim
doista je bio crn, ovaj je crven, a ipak tisuću puta bih se
zakleo da je pravi. Moje oĉi me ne mogu prevariti.
A ipak biste se mogli prevariti — odgovori lovac. — Kako se
ĉini tu je posrijedi sliĉnost koja vas zavodi.
Tada više ne mogu svojim starim dobrim oĉima vje-
rovati.
— Otvori ih bolje — rugao se Cornel. — Neka me Ċavo
odnese ako išta o tome znam, da je bilo gdje neka majka
ubijena sa svoja dva sina. Ili kao što tvrdiš, da bi je netko
do smrti udarao.
Ali ti mene poznaš! Malo prije si to i sam govorio!
Moram li ja, ako sam te jednom vidio, biti onaj ĉovjek koga
misliš? TakoĊer i djeĉak ovdje zacijelo me je zamije-nio. U
svakom sluĉaju je ĉovjek, o kojem on govori, onaj isti o
kome si i ti govorio, ali tog mladića ne poznam i...
Odjednom je prestao govoriti kao da se neĉega prepao ili
zamislio nad neĉim. U trenu se sabrao i istim tonom
nastavio:
— ... nisam ga nikad vidio. što se mene tiĉe optužujte
vi, ali dokažite. Ako me vi za volju sluĉajne sliĉnosti s ne-
kim hoćete osuditi i linĉovati, obiĉni ste ubojice što ne mogu
reći bar za Old Firehanda, slavnog muža pod ĉije okrilje s|
eto stavljam.
što se u reĉenici spotaknuo imalo je jaki razlog. Sjedio je
upravo na onom mjestu gdje su ležali leševi poubijanih
trampa. Glavom je ležao na jednoj lešini. Kad ga je Blenter
posjeo, ukoĉena mrtva lešina lako se pokrenula, a taj
pokret nijedan ĉovjek nije mogao zamijetiti, jer je u
crvenokosom izgubila uporište. Sad je leš ležao iza njega u

69

njegovoj sjeni, jer je vatra bila pred Cornelom. Taj ĉovjek
nije bio mrtav. štaviše nije bio ni ranjen. Bio je jedan od
onih koje je Old Firehand oborio kundakom. Krv mrtvog
druga poprskala ga je i podala mu izgled kao da je on sam
pogoĊen i mrtav. Kad se osvijestio našao se pod jednim
mrtvacem komu su ispraznili džepove i uzeli oružje. Rado bi
bio skoĉio i pobje-gao, jer je nabrojio samo ĉetiri
neprijatelja, ali u rijeku mu se nije dalo, jer je s druge
strane zaĉuo viku raftera.

Zbog toga je zakljuĉio da saĉeka pogodan trenutak. U taj-
nosti je izvukao svoj nož i sakrio ga u rukav. Uto je k nje-
mu pristupio Blenter, okretao ga na jednu i drugu stranu i
kad se osvjedoĉio da je tobože mrtav, istražio mu je dže-
pove i pojas i odvukao ga do mjesta gdje su bili leševi.
S tog je mjesta s jedva otvorenim oĉima promatrao sve što
se zbivalo. Nije bio svezan i mogao je u danom tre-nutku
skoĉiti i pobjeći. Uto su Cornela legli na nj i odmah

ga obuze misao da oslobodi Cornela. Kad je crvenokosi bio
uspravljen, privukao mu se tobožnji mrtvac tako da je iza
njega ležao, a Cornelu bijahu ruke na leĊima svezane. Dok
je Cornel govorio, a sva pažnja bila uperena na njega, iz-
vukao je tramp svoj nož iz rukava i s opreznim kretnjama
oslobodio Cornelu ruke a pri tom je Cornelu turio držak
noža u ruku da ovaj sebi brzom kretnjom razreže spone na
nozi i da tako uzmogne pobjeći. Crvenokosi je osjetio
tajanstveno osloboĊenje svojih ruku; osjetio je držak noža
koji je odmah zgrabio, ali je zbog toga bio toliko zaĉuĊen da
je za trenutak izgubio prisutnost duha i u govoru uĉinio
stanku, ali samo za tren. Odmah je zapoĉeo da ponovo go-
vori i nitko nije primijetio što se iza leĊa optuženoga do-
godilo. Pošto se pozvao na pravednost Old Firehanda, ovaj
mu je odgovorio:
— Ondje gdje ja imam rijeĉ, neće se dogoditi zloĉin. Na
to se možeš pouzdati. Ali je jednako taĉno i to, da se neću
dati prevariti crvenilom tvojih kosa. Možda su obojadisane.
— Oho, da li je moguće kose koje su još na glavi cr-
veno obojiti?
— Svakako — potvrdi lovac znaĉajno.
— Zar crvenicom? — upita Cornel smijući se. — Već bi
se davno istrošila!

70

— Samo se ti smij, nećeš se dugo rugati — odgovori
Old Firehand mirno — druge možeš varati, mene nećeš. —
On pristupi k oružju i stvarima koje su bili oduzeli zaroblje-
nim i mrtvim trampima, sagnu se, digne jednu kožnatu
torbu koja je bila Cornelovo vlasništvo i reĉe, kad ju je
otvorio:
— Tu sam torbu već ranije pretražio, a unutra sam
našao neke predmete kojima nisam znao upotrebe. Sad
znam.

Izvukao je zaĉepljenu boĉicu i jednu malu turpiju, pa neko
drvce na kojem je još bila kora. Pokaže sve to crveno-kosom
i zapita ga:
— Zbog ĉega ti vuĉeš te stvari sobom?
Obraz upitanoga problijedi; ipak ovaj odgovori smjesta i
pouzdano:
— Kakvo ĉudo da se veliki Old Firehand bavi takvim
malenkostima. Tko bi na to mislio. Boĉica sadrži ljekariju.
Turpija je svakom zapadnjaku neophodan instrument, a
ovaj
komadić drvca dospio je sasvim sluĉajno u moju torbu.
Jeste li zadovoljni, gospodine?
Dobacio je pri tom zlobni a ipak uplašeni ispitujući po-gled
prema velikom lovcu. Ovaj odvrati svojim ozbiljnim
odrješitim glasom:
— Da, zadovoljan sam ali ne tvojim rijeĉima već svojim
istraživanjem. Trampu nije potrebna turpija, a pogotovu
ne
ovako malena. Ova boĉica sadrži strugotine od ove turpije
u špiritu, a taj komadić drveta kao što sudim po kori, sa
špiritom daje crvenu boju koja i najtamniju kosu pretvara
u crvenu; znaĉi... no šta kažeš na to?
Da od cijelog tog uĉenog predavanja ništa nisam razumio
— odgovori Cornel Ijutito. — Htio bih vidjeti ljude k'ojima
bi na um palo, da iz crne kose prave crvenu.
Ukus je ovdje sporedna stvar. Rijeĉ je o svrsi. Ĉovjek kojega
zbog mnogih teških zloĉina slijede, rado bi sebi obojio kosu
crveno kad bi mogao sebi spasiti život. Ja sam osvjedoĉen,
da si ti onaj kojega traže i sutra kad svane taĉno ću
pretražiti tvoju glavu.
Tako dugo ne trebamo ĉekati — upadne Fred. — On mora
da ima nešto po ĉemu ću ga prepoznati. Kad me je oborio i

71

gazio nogama ubo sam ga nožem u nogu toliko žestoko, da
mi je nož ostao u njegovoj nozi. Neka pokaže donji dio
noge. Ako je pravi, poznat ćemo dva do tri udarca.
Ništa bolje nisu mogli smisliti u korist crvenokosog. Ako se
taj prijedlog bude usvojio, trebat će mu razvezati noge.
Zbog toga je brzo odgovorio:
— Well! pametni moj djeĉaĉe. U tom sluĉaju ti ćeš ga
osvjedoĉiti da se svi vi varate. Kraj tvoje velike pameti ĉu-
dim se da od jednog sputanog ĉovjeka tražiš da skida hlaĉe.
Revnost potjera djeĉaka ka Cornelu. On kleĉe kraj njega i
zapoĉe odvezivati Cornelove noge. Kad je odvezao uzao,

tltjede zadignuti jednu nogavicu, zadobije, meĊutim, od cr-
venokosog tako žestok udarac da je daleko odletio. U tren je
Cornela nestalo.
— Good bye, mešurs! Vidjet ćemo se još! — povikao
]e još i nestao izmeĊu stabala.
Taj bijeg ĉovjeka kojega su držali dobro svezanim, došao e
prisutnima toliko neoĉekivano, da su svi ustali kao iglom
bodeni. Samo Old Firehand i Tetka Droll zadržaše pri-
sutnost duha.
Sad se crvenokosi iz svog sjedećeg stava uspravio i po-digao
nož u ruci, skoĉio je Old Firehand da ga zgrabi i zadrži; ali
naišao je na jednu neoĉekivanu zapreku. Tramp kojega su
držali mrtvim, pomislio je, da je došlo njegovo vrijeme.
Kako je sva pažnja bila upravljena na Cornela, mislio je da
će lako pobjeći. TakoĊer je skoĉio i uputio se mimo vatre, da
probije krug raftera. U tom trenutku na-šao se i Old
Firehand u snažnom naletu kraj vatre i sudari se s
trampom. Da zgrabi ovoga, da ga svlada, Old Firehandu je
bilo potrebno samo dvije sekunde.
— Svežite tog momka, koji se pretvarao da je mrtav!
— uzvikne, okrene se prema Cornelu, koji je dobio s time
vremena i podigne pušku.
Ali Old Firehand je spoznao nemogućnost da pogodi
Cornela, jer za petama ovome trĉao je Tetka Droll. Droll bi
ga zacijelo dostigao, da nije na sebi imao znamenite
kožnate sleeping gown. Taj komad odjeće bio je zacijelo
neprikladan za gonjenje. Zbog toga je Old Firehand spustio
pušku i potrĉao panterskim skokovima za obojicom.
— Stanite, Droll! — uzviknu Old Firehand.
Ovaj nije pazio na taj povik i trĉao je kao pomaman.

72

Cornel je uskoro napustio vidljiv prostor i nestao u tamu
šume.
Stanite, tako vam neba, stanite, Droll! — vikao je Old
Firehand pun gnjeva. Bio je ĉetiri ili pet koraka iza njega.
Moram ga uhvatiti, moram ga uhvatiti — odgovori Tetka
Droll sa svojim tankim glasom i zabije se u šumu.
Old Firehand se kao dobro školovani konj u trenu za-
ustavi, okrenuo se i vrati polako, kao da se ništa nije do-
godilo k vatri. Tamo stajahu preostali, sabiti u pojedine uz-
buĊene skupine i gledahu u šumu oĉekujući ishod gonjenja.
81
6 Blago u Srcbrnom jezeruSami se vraćate? — upita stari
Blenter Old Firehanda.
Kao što vidite — odgovori ovaj sliježući ramenima.
Ma kako ne, samo da mi taj prokleti tramp nije pre-
prijeĉio put.
Fatalna je to stvar što nam je upravo glavni krivac
pobjegao.
No vi se morate najmanje Ijutiti zbog toga Blenter.
Zašto ja?
Jer ste upravo vi krivi što se to dogodilo.
Ja? — upita stari zaĉuĊen. — To ne shvaćam. Ja po- štiijem
vašu rijeĉ, sire, ali mogli biste mi razjasniti.

To je lako. Tko je pretraživao onog mrtvog koji je odjednom
oživio?
To sam ja uĉinio.
Jest, i držali ste ga mrtvim. Kako se to može dogoĊiti tako
iskusnom rafteru i lovcu kakav ste vi? A tko mu je nadalje
pretraživao džepove i oduzeo oružje?
TakoĊer ja.
A tko mu je nož ostavio?
Ma nije ga ni imao.
Sakrio ga je i kad je ležao iza Cornela razrezao mu je spone
na ruci, ĉak mu je i nož dao.
—■ Zar se to doista tako dogodilo? — upita stari zbu-
njeno.
Upitajte ga. Eto ga ovdje
Blenter se približi svezanom trampu i prisili ga prijet-
njama da mu odgovori. Doznao je, da se upravo sve tako
zbilo kako je predmnijevao Old Firehand. Tada se uhvati
objema rukama za glavu i kao lud zapoĉe kružiti naokolo.
Mogao bih sam sebe udarati. Takve gluposti još nisu vidjele

73

ĉitave Sjedinjene Države! Ja sam kriv, upravo ja sam! A
mogao bih dati život, da je Cornel onaj ĉovjek ko- jega
tražim!
Naravno da je to on, inaĉe bi dopustio da mu se pre- traže
noge. Kad ne bi postojali ožiljci, ne bi mu se ništa do-
godilo. Jer to što je samo novac inženjerov uzeo po
zakonima savane ne bismo mogli mi kažnjavati jer nema
okradenoga.
Upravo se bio približio Tetka Droll. On je mislio, da bje-
gunca goni kroz ĉitavu šumu i nakon dobra komada puta
bio je stao da posluša gdje je taj. Kad nije mogao zamijetiti
niti šušnja, zaputio se natrag.
Old Firehand je tog ĉudnovatog ĉovjeka zavolio i nije ga
luio blamirati pred rafterima. Zato je poĉeo govoriti nje-
maĉkim jezikom.
Ali, Droll, zar niste ĉuli kad sam vas toliko puta zvao.
Kaj, to sam ĉul — odgovori Tetka Droll.
Pa zašto niste postupili kako vam rekoh?
Jer sam fakina htel uloviti!
I odmah iza njega ste trĉali u šumu?
A kako da ga drukce uvatim? Kaj da on iza mene irĉi ?
To ne — nasmije se Old Firehand. — Ali da se ljudi
uzmognu uhvatiti u šumi treba ih u najmanju ruku vidjeti
ili ĉuti. A kad vi sami trĉite ĉujete samo svoje korake, ra-
/.umijete li?
—• To baš ni teško razmeti. Znaĉi, sam moral stati.
Da.
Vrag ga dal! Ko bi si to mislil! Ali ak stanem bi mu pobegal i
bi ga mogal do sudnjeg dana ĉekati na svom mestu. Kaj si
možda mislite da bu se dobre volje vratil i u moje naruĉje
bacil?
Ne baš tako, ali nešto tome sliĉno. Ja se kladim da je bio
toliko mudar i da nije daleko bježao. Ušao je samo nekoliko
koraka u mrklu šumu, sakrio se iza kakva drveta i mirno
vas propustio kraj sebe.
Kako, što? Sam projuril mimo njega? Ak bi to bila istina u
životu mi se ne bi mogla dogoditi veca blamaža.
Ĉini mi se da je tako. Zbog toga sam vas i zvao da stanete.
Mi bismo obojica došavši nadomak šume, mogli leći i
prisluškivati. S uhom na zemlji ĉuli bismo njegove korake i
znali bismo kamo je okrenuo. Ako stane, lako bi ga
iznenadili. A u tom iznenaĊenju mogli biste vi uĉiniti nešto

74

ozbiljno. U to sam uvjeren.
Tak si i ja mislim — odgovori Droll kojemu je laskala la
hvala. — Kad si sad o svemu tome mislim, meni se ĉini da
imate praf. Bil sam bedasti, jako bedasti. Ali možda bum ga
opet uvatil, kaj ne?
Možda da se i to zbude, da tu pogrešku popravimo: ali to
nam neće biti lako! Moramo ĉekati sve do jutra i po- tražiti
njegov trag. Slijedit ćemo ga i po svim znacima po- novno
uhvatiti.
To mišljenje saopćio je takoĊer i rafterima, a stari Blen- ter
razjasni:
Sire, želim s vama. Konja imamo dosta, tako da mogu
dobiti jednoga. Taj crveni Cornel je onaj ĉovjek koga tra-
žim već godinama. Sad sam mu na tragu i moji drugovi
neće mi zanijeriti ako ih napustim. Ni ja ne gubim s time
ništa, jer smo tek nedavno zapoĉeli posao.
Drago mi je to — odgovori Old Firehand. — Uostalom
imam jedan prijedlog.
Kakav?
Prije svega odavde valja poći. Mi moramo doći do vaše
brvnare.
A zar ne bismo mogli ostati do jutra ovdje?
■— Zar ne mislite, da je vaša imovina u opasnosti? Cor-
nelu se svašta može pripisati. Lako se može sjetiti da vam
isprazni kuću.
Zounds! Bilo bi to fatalno. Ondje su nam naši alati, a i
oružje, u kući nam je barut i meci. Pobrzajmo!
Dobro je, idite samo naprijed, Blenter, i uzmite još dvojicu.
Mi ćemo se ostali pridružiti s konjima i sa zaroblje- nicima.
Put ćemo osvjetljavati bakljama koje ćemo upaliti na našoj
vatri.
Pronicavi Iovac sasvim je taĉno ocijenio crvenog Cor- nela.
Ovaj je, ĉim se našao u šumi, skoĉio iza nekog stabla. Cuo je
Drolla kako je protrĉao mimo njega, a vidio je kako se i Old
Firehand vratio k vatri. Kako Tetka Droll nije skre- nuo
prema brvnari, ništa ga nije prijeĉilo da se on uputi k njoj.
Pri tom je razmislio kakvu mu prednost pruža brvnara. Već
je jednom bio ondje i nije mogao zalutati. Zacijelo je bila
puna robe i materijala. Eto prilike, da se osveti! Zato je
požurio koliko god mu je to dopuštala tama...
Došavši do kuće ponajprije je dugo osluškivao. Bilo je
moguće da su rafteri ostavili stražu. Sve je bilo mirno. On

75

se približi brvnari, još je jednom dobro osluŠnuo i uputio se
prema vratima. Upravo je poĉeo ispitivati jesu li vrata
zatvorena, kad ga odjednom nekoliko ruku šĉepa za grlo.
Nekoliko je ljudi kleĉalo na njemu.
U najmanju ruku imamo bar jednoga — reĉe netko.
Crvenokosi je prepoznao glas i osjeti radosno iznenaĊenje.
Snažno se napne da oslobodi grlo i kad mu je to uspjelo
reĉe:
Woodward, da li si ti to, vraže? Pusti!
Woodward se zvao Cornelov zamjenik kod tiaynpa. Pre-
poznao je Cornelov glas, pusti ga i odstrani ostale.
Cornel! Uistinu Cornel! Ma, odakle, ti, ĉovjeĉe? Mi- slili
smo, da si zarobljen.
To sam i bio — smijuljio se on pri ĉemu se uspravio. — Ali
sam im pobjegao! Zar niste mogli biti malo obazriviji, skoro
ste me zagušili vašim šakama. što radite ovdje?
Sasvim smo se sluĉajno ovdje našli, a samo smo tro- jica.
Gdje su ostali ne znamo. Vidjeli smo, da su rafteri ostali
kod vatre i na um nam je palo da im se osvetimo.
Pravo je tako! TakoĊer me je ista misao ovamo do- vela.
Zapalit ćemo im ovu kolibu.
Isto smo i mi htjeli uĉiniti, ali još nismo pregledali što ima
u njoj. Možda se naĊe što.
U tu svrhu potrebno nam je svjetlo. Ti ugursuzi od- nijeli
su mi sve, ali tu unutra mogli bismo dovijeka tražiti dok
pronaĊemo vatru.
Zaboravio si, da nama nitko stvari nije oduzimao.
Uistinu! A jeste li se osvjedoĉili, da nema nikakve zasjede?
Nema ni žive duše! Vrata je Iako otvoriti i upravo smo htjeli
unutra kad si došao.
Dakle, brzo na posao prije nego se momci sjete da se vrate.
Woodward otvori vrata, zapali svjetlo i zapoĉe svijetliti po
prostoru. Svaki od ĉetvorice ljudi zapalio je sebi nešto kao
baklju i u najvećoj žurbi poĉeše pretraživati prostoriju. Bilo
je tu pušaka, rogova napunjenih prahom, sjekira, pila,
noževa i metaka, a bilo je i mesa i ostale zaire. Svaki tramp
uze što je trebao i što mu se svidjelo; tada su zapaljene
baklje utaknuli u slamnati krov koji je uĉas poĉeo gorjeti.
Ostavili su otvorena vrata da bude ĉak i propuha, a neko su
vrijeme posmatrali svoje nedjelo. Ništa nije bilo ĉuti već
samo pucketanje vatre i šum vode.
Još ne dolaze — reĉe WooĊward. — što da radimo?

76

Naravno, idemo — odgovori Cornel.
Ali karno? Predio nam je nepoznat.
Istom će nam sutra ujutro tražiti tragove ne smi- jemo ih,
znaĉi, ostavljati.
Bez tragova možemo putovati samo vodom.
Kako ćemo vodom?
Naravno ĉamcem, zar ne znaš da svi rafteri posje- duju
ĉamce koji su im potrebni za njihove poslove. Ja se kladim
da ćemo ih naći dolje.
Ali mi ne znamo mjesto gdje ĉamci stoje.
Naći ćemo ga. Zar ne vidite put koji se k rijeci spu- šta?
Treba da istražimo možemo li se njime spustiti.
Plamen zapaljenog krova rasvjetljavao je sav prostor. Na
rubu šume prema rijeci bila je neka rupa u stabalju.
Trampi požuriše spram nje. Put je bio ravan, strm i uzak, a
uza nj je bilo priĉvršćeno uže za koje se ĉovjek mogao
pridržavati.
ĉetvorica se spustiše.
Kad su prispjeli na obalu rijeke iz daljine su ĉuli gla- sove
koji se približavahu brvnari.
Dolaze — reĉe Cornel — požurimo da naĊemo ĉamac.
Nisu trebali dugo tražiti, jer upravo na mjestu na ko- jem
su stajali, ležala su tri ĉamca. Bili su sagraĊeni na indi-
janski naĉin, a svaki je mogao da primi upravo ĉetvoricu.
Uzmite i ostala dva sa sobom — naredi crvenokosi. —
Moramo ih uzeti i kasnije uništiti da nas ne uzmognu
slijediti.
Poslušali su ga. Tada se ukrcaše sva ĉetvorica u prvi ćamac,
uzeše vesla i otisnuše se na rijeku. Cornel je sjedio
posljednji i kormilario. Jedan od njegovih Ijudi uĉinio je
pokret kao da hoće uzvodno.
Krivo veslaš — reĉe Cornel. — Nizvoau ćemo krenuti.
Ali nas put vodi u Kansas, da prisustvujemo velikom
meetingu svih trampa — odgovori jedan od njegovih ljudi.
Tako je! Ali taj Old Firehand doznat će i to, jer to će ispipati
od zarobljenih. Znaĉi, sutra će nas tražiti uz- vodno.
Upravo zbog toga moramo nizvodno, da ga zavedemo u
bludnju.
To je velik zaobilazak.
Pa i nije. Vozit ćemo se do slijedeće prerije koju cemo
dosegnuti ujutro. Potopit ćemo ĉamce, ukrasti negdje konje,
tada ćemo okrenuti brzo spram sjevera i nadokna- diti već

77

za dana taj zaobilazak, dok će rafteri polako, mu- kotrpno i
uzalud tražiti naše tragove.
Vozili su se u sjeni obale, da ih svjetlost zapaljene kuće ne
otkrije. Tada, kad su izmakli ispod domaka svjetlosti,
»tkormilari Cornel na sredinu rijeke a bilo je to upravo u
3<;ad su rafteri prispjeli do goruće kuće.
Nije bila mala prepast kad su svu svoju imovinu vi- djeli
kako propada. Bilo je stotinu prijetnja i kletava upu- vr,o
na adresu palikuća. Old Firehand ih je umirivao go- voreći
im:
Ja sam slutio, da će Cornel uĉiniti nešto takvo. Na /alost
došli smo prekasno. Ali ne žalostite se previše. Ako pi
ihvatite moj prijedlog, nadoknadit ćete još i više no cijeli \
aš gubitak. No o tome poslije. Sada se moramo prije svega
uvjeriti, da li je koji od ovih nitkova još u blizini.
Cijelu su okolinu najpomnije pretražili, ali nisu našli ništa
sumnjiva. Tada su posjedali pored vatre oko Old Firehanda.
Zarobljenike su stavili po strani tako da ne mogu
prisluškivati što se govori.
Ponajprije, gospodo — zapoĉeo je lovac — dajte mi i'a.snu
rijeĉ da nećete ovo što ću vam sada reći izdati ako i ne
pristanete na moj prijedlog! Ja znam da ste svi vi gen- i
lemeni, na ĉiju rijeĉ se mogu pouzdati.
Dobio je traženo obećanje i tada nastavi:
Poznaje li netko od vas veliku vodu, što izvire iz stijene gore
u brdima, a koju zovu Srebrno jezero?
Ja — odgovori jedan jedini, naime Tetka Droll. — Svaki od
nas pozna ga po imenu, ali vjerujem, po šutnji prisutnih,
da nitko nije tamo bio.
Well! Ja znam da gore ima bogatih, vrlo bogatih na-
lazišta, starih nalazišta, rudnih žila i rudnih slojeva iz vre-
mcna Praindijanaca koji to bogatstvo uopće nisu isk'orišta-
vnli. Ja znam za dosta tih žila i slojeva i ići ću sada s jednim
poštenim rudarskim inženjerom gore da razgledamo stvar,
da li se naveliko može eksploatirati i da li ćemo imati do-
vol jno vode u jezeru. Taj pothvat uistinu nije opasan i
zbog loga trebam šaku poštenih i iskusnih zapadnjaka koji
bi nas
pratili. Prestanite s vašim radom i poĊite sa mnom na je-
zero, gospodo! Bit ćete dobro plaćeni!
To je rijeĉ, da, to je dobra rijeĉ! — uzvikne stari Blenter
sasvim oduševljen. —- Ja bih se odmah s vama uputio, ali
ne mogu, ne smijem; ja moram imati tog Cornela.

78

A ja takoĊer — dometne Droll. — Kako bih rado ja- hao s
vama; nije rijeĉ o zaradi, već samo zbog doživljaja; smatram
velikom ĉašću biti u društvu s Old Firehandom. Ali to nije
moguĉe, jer ne smijem napustiti trag tog Cornela.
Preko Old Firehandova lica preleti fini smiješak kad im je
odgovarao:
Obojica posjedujete želju, koja će vam se najsigur- nije
ispuniti upravo onda ako budete sa mnom. Kad smo dolje
napuštali vatru, da se uspnemo ovamo ka brvnari mo
radosmo povesti, naravno, i sputane trampe. Uzeo sam u
svoje ruke jednoga od njih, najmlaĊega. Usudio se da me
nagovori i od njega sam ĉuo da zapravo nije tramp, da žall
što je bio kod njih i da je samo iz obzira prema svom bratu,
kojega smo ubili bio u njihovoj družini. Izrazio je namjeru
da mi otkrije šta Cornel kani, a ja ga ne mogu već iz ĉovje-
ĉanskih razloga a i iz lukavosti odbiti. Mogu li ga pozvati?
Kad su svi pristali, ustane Old Firehand da donese trarn-
pa. Taj nije bio stariji od dvadeset godina, bio je razumna
izgleda i snažna rasta. Old Firehand ga je odriješio i rekao
mu neka sjedne meĊu ljude.
Eto, ti vidiš da ne odbijam tvoje želje. Bio si zave- den od
svoga brata. Ako mi se zakuneš da ćeš biti ispravan ĉovjek,
kraj mene možeš postati i dobar zapadnjak. Kako se zoveš?
Rolley, sire — odgovori upitani, pri ĉemu je rukom
zaklanjao suze. — Do smrti ću vam biti zahvalan ako mi
ispunite dvije želje.
Šta želiš?
Nemojte mi oprostiti samo prividno, već uistinu, jer naĊoste
me u tako lošem društvu i dopustite mi da sutra ujutro
pokopam svog brata. Neka ne trune u vodi gdje će ga ribe
izjedati.
Ove želje govore mi, da se u tebi nisam prevario. One su ti
ispunjene. Od danas si ĉlan naše skupine i neka te tvoji
bivši drugovi više ne vide, jer oni ne treba da znadu
da pripadaš nama. Nešto si mi govorio o Cornelovim
namje- rama. šta o tome znaš?
Da, dugo ih je tajio, sinoć nam je ipak saopćio. Prije svega
namjera mu je, da prisustvuje meetingu trampa koji će se
uskoro održati.
Heigh-day! — uzviknu Tetka Droll. — Dakle nisu me krivo
izvijestili kad sam ĉuo da će se ti lopovi nekako iza Harpera
sakupiti da se dogovore o nekim podvizima koje ĉe masovno

79

izvesti. Poznaš li mjesto?
Da — odgovori Rolley. — Nalazi se zapravo odavde gledano
iza Harpera, a zovu ga Osage-nook.
Za to mjesto nisam nikad ĉuo! Ĉudnovato! Htio sam
pohoditi taj meeting, da možda ondje naĊem onog ĉovjeka
kojega tražim, a ni pojma nisam imao da sam s njim bio
zajedno na brodu. Mogao sam ga na brodu uloviti. Dakle, u
Osage-nook hoće Cornel. E, sada i mi idemo onamo. Nije li
tako, Blentem!
Da — potvrdi starac. — Zacijelo ćemo se morati odi- jeliti
od Old Firehanda.
Ni u kom sluĉaju — odgovori lovac. — Moj idući cilj upravo
je u blizini tog mjesta, naime Butlerova farma; on je brat
inženjera, a tamo me ĉeka. Bit ćemo zajedno sve do tog
mjesta. A kakve namjere ima Cornel dalje?
Poslije meetinga namjerava poći na Eagle-tail, da opljaĉka
željeznicu.
Dobro je, da smo i to doznali. Ako ga ne uiovimo na
meetingu, naći ćemo ga u Eagle-tailu.
A ako vam i ondje izmakne — nastavi Rolley — naći ćete ga
kasnije na Srebrnom jezeru.
Te su rijeĉi izazvale opće iznenaĊenje. Ĉak i na Old
Firehanda su djelovale tako da je smjesta upitao:
Na Srebrnom jezeru? što Cornel hoće na tom mje- stu? Što
o njemu zna?
Neko blago hoće da digne sa dna.
Blago?
Da, ondje mora da su nepregledna bogatstva zako- pana ili
potopljena od prošlih naroda i iz prošlih vremena.
On ima taĉan plan mjesta gdje treba tražiti.
Jesi li ti vidio taj plan?
Nisam. Ne pokazuje ga nikome.
Ali pretražili smo ga i sve smo mu oduzeli, a plan nismo kod
njega našli.
U svakom sluĉaju dobro ga je sakrio. ĉak vjerujem da ga i
ne nosi uza se. To se može zakljuĉiti po nekim pri-
mjedbama njegovim, da ga je negdje zakopao.
Pažnja slušalaca bila je upravljena na govornika i nitko
nije obratio pažnju na Tetku Droll i Freda koji su ovim što
su ĉuli, zapali u nemalu napregnutost. Tetka Droll buljio je
u trampa sa široko razrogaĉenim oĉima, a Fred je uzviknuo
pošto je tramp završio:
Cornel je onaj ĉovjek, on je! Taj plan je pripadao mome ocu!

80

Sad su pak svi pogledali djeĉaka. Salijetali su ga pita-
njima; ipak Droll se energiĉno branio i rekao:
O tome sad ništa, gospodo! Doznat ćete kasnije sve! Sada je
najvažnije, da se izjasnim da ćemo Fred i ja na svaki naĉin
stajati Old Firehandu na raspoloženju.
I ja sam tu — reĉe Blenter veselo. — Obavijeni smo ĉitavim
mnoštvom tajni, da bih se upravo ĉudio kako ćemo ih
razjasniti. A vi, drugovi, zacijelo ćete i vi s nama.
Da, da, ta to je naravno — zaori sa sviju strana.
Well! — reĉe Old Firehand. — Sutra ćemo rano zapo- ĉeti!
Za tragove Cornelove više nas nije briga; znamo mje- sto
kamo kreće. Gonit ćemo ga po šumi i preriji, po brdima i
dolinama, a ako je potrebno sve gore do Srebrnog jezera!
Život, koji nas ĉeka, bit će pun pustolovina! Budimo dobri
prijatelji, gospodo!
Peto poglavlje

INDIJANSKA MAJSTORIJA
Po Rolling preriji palo je podnevno sunce. Brežuljak do
brežuljka obrastao gustom travom, ĉije vlati su se lako
povi- jale na vjetru, nalikovao je smaragdnom jezeru. Sve
se Ielu- jalo kao valovlje. Jedan val nalikovao je duljinom,
obliĉjem i visinom na drugi i kad bi ĉovjek stigao iz jedne
valovite ravnice u drugu, lako bi mogao zamijeniti jednu s
drugom. Niĉega nije bilo, niĉega nadaleko koliko god je
horizont
Jopuštao. Tko se ovdje ne bi ravnao kompasom ili položa-
jem sunca, taj bi se izgubio kao što se novajlija u malenom
ćamcu gubi na otvorenom moru. U tom zelenom moru
ĉinilo se da nema života. Samo gore u visinama kružila su
dva jas- treba prividno ne miĉući krilima. Jesu li uistinu
jedina živa bića? Ne! Jer inaĉe se ne bi ĉulo snažno udaranje
kopitima: iza tog valovlja ukazao se jahaĉ, štaviše, sasvim
naroĉit jahaĉ.
ćovjek bijaše normalno graĊen, nije bio ni visok ni ma- !en,
ni debeo ni suh. Ĉinio se snažan. Nosio je duge hlaĉe,
majicu i kratak kaput. To odijelo bilo mu je napravljeno iz
nepromoĉiva gumiranog platna. Na glavi mu je sjedio šešir
od pluta, a na potiljku je nosio ubrus kako to nose engleski
jficiri u Indiji i ostalim vrućim zemljama. Na nogama je
nosio indijanske mokasine.
Držanje tog ĉovjeka odavalo je izvježbanog jahaĉa. Njegovo
lice, to lice bijaše zapravo sasvim neobiĉno. Njegov izraz

81

djelovao je glupo i to ne zbog nosa, koji je posjedovao 'vije
sasvim razliĉite strane. Na lijevoj strani nos je bio bi- jel i
savijen poput orlova lcljuna. Na desnoj strani bio je debeo
kao da je oteĉen i neke boje ni crvene, ni zelene, ni modre.
To lice bilo je obraslo bradom. Brada je bilo podboĉena s
dva ogromna kraja tvrdog okovratnika. S jedne i s druge
*trane sedla bile su obješene puške. Poprijeko sedla visila je
dugaĉka limena cijev ili ĉahura za koju se nije moglo znati
ćemu služi. Na leĊima je taj ĉovjek nosio kožnati ranac
srednje veliĉine, a na njemu nekoliko limenih posuda i
ĉudnovato savijene željezne žice. Pojas mu je bio širok,
takoĊer iz kože. S njega su visile mnoge kesice. Sprijeda su
iz pojasa virila dva drška od revolvera i jedan nož.
Njegov konj bio je obiĉne pasmine, ne predobar, a ni ioš.
Na njemu ništa nije bilo upadljivo osim šarenog pokri- vaĉa
ispod sedla, koji je po svim znacima bio veoma skup.
Jahaĉ je oĉito pretpostavljao, da se njegov konj više
razumije u preriju od njega; u najmanju ruku ne bi se mo-
glo reći, da je jahaĉ upravljao konjem; pustio ga je neka
kasa kako hoće i kamo hoće. Konj je koraĉao isprva po nekoj
dolini, uspeo se zatim na neki brežuljak, da se zatim spusti;
slobodno pokasa, poĊe opet korakom, ukratko, ĉov- jek sa
šeširom iz pluta i glupim licem nije imao cilja. Imao je
samo mnogo vremena.
Iznenada konj stane. Naoštri uši, a jahaĉ se prestraši, jer
nad njim zamnije oštri zapovjedni glas:
Stop, ni koraka dalje ili pucam! Tko ste vi?
Jahaĉ podigne pogled, pogleda preda se, iza sebe, pog-
leda desno, zatim lijevo. Nije bilo nikoga. Posegne za pok-
lopcem one limene ĉahure, i izvadi dalekozor, rastavi ga da
je postao pet stopa dugaĉak, zažmiri na lijevo oko, na-
mjesti dalekozor nadesno i upravi ga na nebo, kamo je oz
biljno i sasvim zabavljeno dugo vremena gledao. Odjednom
mu gledanje prekine veseli glas:
Sastavite vaš teleskop! Ja nisam na mjesecu veĉ, eto, ovdje,
na staroj majci zemlji! Kažite mi odakle dolazite?
Jahaĉ sklopi dalekozor, slušajući zapovijed, stavi ga u
ĉahuru, pažljivo ga zatvori kao da mu se nikamo ne žuri,
pokaže rukom iza sebe i odgovori:
Odande.
To vidim, ĉovjeĉe. A kamo kanite?
Onamo — reĉe upitani pri ĉemu je pokazao preda se.

82

Uistinu vi ste smiješan ĉovjek — smijaše se još uvi- jek
nevidljivi pitalac. — Ali, kako se nalazite u preriji, pret-
postavljam da poznate njene zakone. Ima ovdje dosta sum
njivog ološa pa je pošten ĉovjek prisiljen svaki susret uzeti
ponešto ozbiljno. Vratiti se možete u ime božje, ako vam se
sviĊa. Hoćete li naprijed kao što svi znaci govore, morate mi
reći istinu. Dakle, naprijed! Odakle dolazite?
Dolazim iz dvorca Castlepool — odgovori upitani kao
djeĉak u školi koji se boji strogoga uĉiteljeva lica.
To m jesto ne znam; gdje se ono može naći?
Na karti Škotske — razjasni jahaĉ, pri tom je njegovo lice
postalo još gluplje negoli prije.
Neka vam bog blagoslovi vašu pamet, sire! što me se
Škotska tiĉe! Ma, kamo jašete?
U Kalkuttu.
TakoĊer ne znam gdje je to! A gdje je, molim vas, to lijepo
mjesto?
U Istoĉnoj Indiji.
Lack-a-day! Dakle, vi hoćete ovog sunĉanog poslije-
podneva iz Škotske preko Sjedinjenih Država u Istoĉnu
Indiju?
Danas ne.
Bogami to nećete lako uĉiniti! Dakle, vi ste Englez?
Yes.
što ste po zanimanju?
Lord.
Grom i pakao! Engleski lord s okruglom kutijom za šešire
na glavi! E, vas moram izbližega vidjeti. DoĊi, Uncie! Valjda
nas neće ugristi. Ja mu vjerujem nekako. Ili je šašav ili je
uistinu engleski lord.
Sada se na vrhu brežuljka pokažu dvije prilike, koje su
ondje ležale u travi. Jedan od te dvojice bio je visok, a drugi
omalen. Obojica bijahu jednako odjeveni, sasvim u kožu,
kao pravi zapadnjaci; ĉak i njihovi šeširi sa širokim obodom
bijahu iz kože. Onaj dugaĉki stajao je ukoĉeno kao kolac;
mali je bio grbav i imao je kukast nos, koji je tako oštro bio
rezan kao nož. Puške im bijahu stare i veoma dugaĉke.
Manji grbavko svoj je kundak držao na zemlji, a ipak je vrh
cijevi nekoliko coia nadvisivao njegov šešir. Ćinilo se, da je
cm govornik za obojicu, jer dok dugaĉki ĉovjek nije izustio
ni rijeĉi, maleni je nastavio:
Samo stanite, mister, inaĉe pucam! Još nismo za- vršili!

83

Hoćemo Ii se kladiti — upita Englez.
što!
Deset dolara ili pedeset ili stotinu! Kako god hoćete!
Zašto da se kladimo?
Da ću vas ja prije ubiti negoli vi mene!
Tada biste zasigurno izgubili!
Mislite li? Well, po sto dolara!
Posegne u jednu kesu, povuĉe je naprijed, otvori i uzme
nekoliko banknota. Oni ĉudnovati ljudi gore pogledaše se
i/nenaĊeno.
Master — vikne mali — ja mislim, vi kao da nosite punu
torbu banknota u preriji!
Da li bih se mogao kladiti bez novaca? Dakle, sto dolara
rekoste! Hoćete li više?
Nemamo mi novaca!
To ništa ne znaĉi! Ja ću vam predujmiti, pa ćete mi moći
platiti!
On je to rekao s takvom ozbiljnošću, da je dugaĉki od
/.aĉuĊenja duboko uzdahnuo, a grbavko je, zateĉen, uz-
viknuo: Nama posuditi? Pa da vam možemo platiti? Vi ste,
znaĉi, sigurni, da ćete nas ubiti?
Posve.
Ali, master, da dobijete okladu morali biste nas prije ubiti
negoli mi vas, a kad budemo mrtvi kako ćemo vam platiti.
To mi je svejedno! Ja bih dobio okladu, a novaca imam
toliko, da vašega uopće ne trebam.
Uncle — reĉe grbavko vrteći glavom — takva ĉovjeka niti
sam vidio, a niti ĉuo! Moramo dolje k njemu, da ga izližega
promotrimo!
On se brzim koracima spusti, a dugajlija ga je slijedio. Kad
su sišli, reĉe grbavko:
Spremite vaš novac! O okladi ne može biti rijeĉi! I primite
jedan savjet od mene: nemojte da vam itko vidi te
banknote, mogli biste to požaliti i to bi vas moglo stajati
života. Ja, naravno, ne znam što da mislim o vama i što da
s vama radim. Meni se ĉini, da u vašoj glavi nije sve u redu.
PoĊite dakle s nama nekoliko lcoraka.
Ispruži ruku da dohvati uzdu Englezova konja. Tada
zasvijetliše u Englezovim rukama dva revolvera, a on krat-
kim, strogim glasom zapovjedi:
K sebi ruke ili pucam!
Maleni ĉovjek ustukne pretrašen i pokuša dignuti pušku.
Dolje s tim! Ne miĉite se inaĉe palim!

84

Držanje i lice Englezovo u trenu se promijeni. To više ne
bijahu glupe crte kao prije, iz oĉiju mu je virila inteli-
gencija, energija, a to je obojici muževa oduzelo rijeĉ.
Zar ste doista mislili da sam lud — nastavi Englez. — I zar
ste me doista držali ĉovjekom pred kojim možete pra- viti
takve kretnje kao da je prerija vaša svojina? Varate se!
Dosad ste vi mene pitali, a sada odgovarajte! Hoću da znam
koga imam pred sobom! Kako se zovete i šta ste.
Ta pitanja bila su malenom upravljena. On je gledao u
oštre i ispitivaĉke oĉi Englezove, koje su na nj uĉinile sa-
svim nesvakodnevan utisak. Poĉeo je odgovarati napol
ljutito, napol zbunjeno:
Vi ste ovdje stranac i zbog toga nas ne znate. Nas znaju svi
od Mississippija, pa sve do Frisca kao poštene
lovce i stupiĉare. Putujemo u brda da potražimo društvo
lovaca na dabrove, kojima ćemo se pridružiti.
Wcll! Vaša me imena zanimaju.
Naša prava imena ne bi vam ništa rekla! Mene zovu ovdje
Humpy-Bill, jer sam, na žalost, grbav, a mog prija- lclja
ovdje svi znaju kao Gunstick-Unclea, jer je uvijek tako
ukoĉcn i izgleda kao kolac. Tako, sad nas poznate i treba da
nam o sebi kažete istinu, a ne da pravite iz nas budale.
Englez ih je promatrao prodornim pogledom kao da želi
prodrijeti u njihova srca. Tada poprime njegove crte
prijazni izraz, izvadi neki papir iz džepa, savije ga, pruži ga
obojici i odgovori:
—■ Ja se nisam šalio. Budući da vas držim dobrim i
poštenim ljudima pogledajte što ovdje piše.
Obojica gledahu i ĉitahu, pogledahu se meĊusobno, tada
otvori dugajlija oĉi i usta što je moguće više, a grbavko reĉe
ovaj put veoma uĉtivo:
Uistinu, lord; Iord Castlepool. Ali, myIorde, šta ćete vi ovdje
u preriji?
Pshavv! što ću? Hoću da upoznam preriju i ovo gorje, pa da
se vratim u Frisco. Proputovao sam cijeli svijet, a nisam još
bio u Sjedinjenim Državama. No poĊite k vašim konjima,
držim da ih imate, iako ih još nisam vidio.
Dakako, da ih imamo. Iza brežuljka su, odmaraju se.
Dakle slijedite me!
Po njegovu tonu sudeći, bio je on taj koji sada nareĊuje.
Sjahao je s konja i koraĉao ispred njih. Iza brežuljka pasla
su dva konja, koje bismo lako mogli nazvati ragama. Engle-
zov konj slijedio ga je kao pas. Oba konja, koja su pasla,

85

htjedoše mu se pridružiti, ovaj, naprotiv, zapoĉe bijesno
frkati i udarati kopitima spram njih.
Otrovna žaba — reĉe Humply-Bill — ĉini se, da ne voli
društvo!
Nije tako — odgovori lord. — On zna, da se još s vama
nisam sprijateljio, pa ne želi prijateljstvo ni s va- šim
konjima.
—■ Da li je doista toliko pametan? Ne vidi mu se! ćini se,
kao da su orali s njime!
Oho! To je pravi kurdski pastuh, ako dobrostivo dozvolite.
Tako? A gdje je ta zemlja?
IzrneĊu Perzije i Turske. Sam sam ga tamo kupio i doveo
kući.
Lord je to sve govorio tako ravnodušnim glasom, kao da je
jednako lako dovesti konja iz Kurdistana u Englesku kao i
nekog kanarinca iz Harca u Thiirinšku šumu. Oba lov- ca
pogledali su se kriomice. Ali on sjedne ugodno u travu;
tamo gdje su oni prije sjedili. Tamo je ležao narezani, si-
noć peĉeni srneći but. On izvadi nož, odreže poveći komad i
stane jesti, kao da meso ne pripada nikom drugom doli
njemu.
Pravo je tako — reĉe grbavko — samo bez kompli- kacija u
preriji.
I ne pravim ih — odgovori on — ako ste se postarali za sebe
i za mene, to ću ja uĉiniti danas ili sutra isto.
Tako? Zar mislite da ćemo i sutra biti zajedno?
Sutra i još dugo vremena. Hoćemo li se kladiti? Stavljam
deset dolara, a i više ako želite.
On posegnu za novĉarkom.
Ostavite vaše banknote — odgovori Humply-Bill. — Nećemo
se kladiti!
Sjednite tu kraj mene, hoću da vam razjasnim.
Sjeli su. Ispitivao ih je još s oštrim pogledom i reĉe:
Arkansasom sam došao i iskrcao sam se u Mulvanu. Htio
sam najmiti vodiĉa, ĉak i dvojicu, ali nisam našao ni- koga
tko bi mi se svidio. Bijahu to sami propalice. Odjahao sam,
a pri tom sam sebi rekao, da ću prave prerijske mu- ževe
naći samo u preriji. Susreo sam sada vas i vi mi se sviĊate.
Hoćete li u Frisco?
To vi tako mirno govorite, kao da je to jahanje od jednog
dana.
To je jahanje. Da li to traje dan ili godinu to je sveiedno.
Hm, da. Ali, da li imate uopće pojma o tome što se sve može

86

dogoditi na putu?
Nadam se da ću doznati.
Nemojte suviše željeti. Uostalom, mi ne možemo s vama. Mi
nismo toliko bogati, kao što se ĉini da vi jeste. Mi živimo od
lova i ne možemo žrtvovati nekoliko mjeseci da putujemo u
Frisco.
Ja ću vam platiti.

Tako? Tada se može o toj stvari govoriti.
Znate li pucati?
Bio je to gotovo sućutan pogled, kojim je grbavko po-
gledao lorda kad mu je odgovorio:
Prerijski lovac i pucanje! To vam je isto kao da pi- late, da li
medvjed jede. Oboje je tako samo po sebi razum- Ijivo kao
moja grba.
Htio bih vas iskušati. Možete li oboriti one jastre- bovc
gore?
Humply odmjeri visinu gdje su se obje ptice igrale i
odgovori:
Zašto ne? Zacijelo nas vi nećete moći oponašati s vašim
nedjeljnim puškama.
Humply-Bill je pokazao na konja na kojem su s obje slrane
visile dvije puške. Bile su dobro oĉišćene, tako da su
izgledale potpuno nove, a to ispunja zapadnjaka grozom.
Dakle, pucajte — reĉe lord, a da nije svraćao pažnju na
posljednje grbavkove rijeĉi.
Taj ustane, prisloni pušku, nacilja kratko i odapne. Vidjelo
se, da je jedan jastreb bio pogoĊen. Sklopi lepr- šajući krila,
pokuša se održati, ali uzalud. Zapoĉeo je padati, iz poĉetka
polako, tada sve brže. Konaĉno skupi krila i padne na
zemlju.
No, mylord, što kažete? — upita strijelac.
Nije loše — glasio je hladni odgovor.
Što? Zar samo to, razmislite o visini i da je kugla pogodila
pticu upravo po sredini. Jastreb je bio još u zraku mrtav.
Svaki poznavalac nazvao bi to majstorskim hicem.
Well! Drugi! — mahnu lord dugajliji.
Gunstrick-Uncle podigne se ukoĉeno sa zemlje, podboĉi
se lijevom nogom, podignu desnu kao onaj koji deklamira,
nperi pogled u nebo i reĉe patetiĉno:
Leti oro u visini gleda Ijude u nizini Pun je ĉežnja spram doline Skinut
ću ga iz visine.
97

87

Kad je to govorio, držao se tako ukoĉeno kao skelet. Dosad
još nije izgovorio ni jedne jedine rijeĉi. Zbog toga je ta
prekrasna pjesma trebala dvostruko djelovati. Tako
je, naravno, on mislio. Spustio je uzdignutu ruku, okrenuo
se k lordu i gledao je ovoga u ponosnom oĉekivanju. Englez
je već davno imao onaj svoj glupi izgled lica. Sada se ne- što
u njemu pokrenulo kao da se bori izmeĊu smijeha i plaĉa.
Jeste li dobro ĉuli, mylord? — upita grbavko. — Gunstick-
Uncle fina je duša. Bio je glumac, a kako vidite i pjesnik je.
On veoma malo govori, ali ĉim otvori usta go- vori jezikom
anĊela, to jest u rimama.
Well! — reĉe Englez. — Govorio on kako mu drago, nije to
moja već njegova stvar, ali znade li on pucati?
Dugaĉki pjesnik razjapi usta sve do desnog uha, izbaci ruku
daleko od sebe, a to je trebalo da bude kretnja oso- bitog
prezira. Tada uzdigne svoju pušku k oku i odmah je spusti.
Propustio je pravi trenutak, jer za vrijeme njegova
pjesnikovanja jastrebova je ženka, prestrašena smrću muž-
jaka, uviĊjela da je bolje ako se udalji.
Nemoguće ju je na tu udaljenost pogoditi — reĉe iiuinplv-
Bill. — Misliš li i ti tako, Uncle?
Zapitani podigne obje ruke prema nebu i odgovori to- nom
kao da hoće probuditi mrtve:
Otplovila ptica zrakom Nestala je skrita mrakom Tko je hoće oboriti
Morat će se namuĉiti.
Besmisao — uskliknu lord — zar mislite da ju je doista
nernoguće pogoditi.
Da, sire — odgovori Humply. — Nema zapadnjaka, koji bi
je sada oborio.
Tako!
Dok je lord ovu jedinu rijeĉ izgovorio, prošao je brzi trzaj
preko njegova lica. Brzo pristupi konju, uzme jednu od
pušaka otkoĉi je, prisloni, nacilja, odapne, sve kao u
jednom jedinom trenutku, spusti potom pušku, sjedne,
uzme komad mesa i reĉe:
No, zar je to bilo nemoguće?
Na licima obojice lovaca bio je izraz najvećeg zaĉuĊe- nja.
Ptica je bila pogoĊena, pogoĊena odliĉno, jer je padala sa
sve većom brzinom na zemlju.

Wonderful — uzvikne Humply oduševljeno. — My- Jord,
ako to nije sluĉaj ...
Naglo stane u govoru. Okrenuo se spram Engleza i vidio

88

ovoga kako žvaĉući sjed' na podu okrenut leĊima spram one
strane na koju je pucao. To uopće nije mogao da shvati.
Ali, mylorde, ta okrenite se! Ne samo da ste jastre- ba
pogodili već ste ga i ubili.
To mi je poznato — odgovori Englez, pri ĉemu je, a da se
nije ni okrenuo, strpao u usta komad mesa.
—• Ta vi se ni ne zanimate za vaš hitac.
A što da se zanimam, kad znam da moja kugla nikad ne
promaši.
Ali tada ste delija, koji se, u najmanju ruku pu- canja radi,
može mjeriti s našim najznamenitijim zapad- n jacima
Winnetouom, Old Firehandom i Old Shatterhandom. Nije li
tako, Uncle?
Famozni ĉovjek-kolac ponovo se uspravi i odgovori ge-
slikulirajući objema rukama:
Jastreba je pogodio Hitac dobro namjerio I svoju slavu ovjerio.
A ti prestani da pjesnikuješ — upadne mu Englez u rijeĉ. —
ĉemu te rime i ta tvoja vika. Htio sam znati knkvi ste
strijelci. Sjednite, pa ćemo razgovarati. Dakle, poći ćete sa
mnom, a ja ću vam platiti put. Jeste li spo- razumni?
Obojica se pogledaše, kimnuše jedan drugome glavom i
odgovoriše potvrdno.
Well! A koliko tražite?
Eh, mylorde, s tim ste nas pitanjem doveli u nezgo- Ċan
položaj. Još nilcad nismo služili bilo kojem ĉovjeku, a 0
nekakvom plaćanju ne može biti rijeĉi kod ljudi kakvi imo
nas dvojica.
Ali right! Vi imate svoj ponos i to mi se sviĊa. Ovdje može da
se govori samo o honoraru koji ću ja, budem li (Bdovoljan s
vama, odobriti na vaš raĉun. Došao sam ova-

mo, da nešto doživim, da vidim slavne lovce i predlažem
vam slijedeće: platit ću vam svaku pustolovinu pedeset
dolara.
Sire — nasmije se Humply — postat ćemo bogati ljudi, jer
mnogo je tu pustovina, lako ih je doživjeti, ali teško
preživjeti. Mi se ne bojimo toga, ali za stranca je bolje da
bježi od pustolovina, umjesto da ih traži.
Ali ja hoću da vidim, jeste li me razumjeli? TakoĊer hoću da
se sretnem sa znamenitim lovcima. Izgovorili ste malo prije
tri imena o kojima sam mnogo ĉuo. Za svakog od ove
trojice, ako li ga sretnemo, plaćam stotinu dolara.

89

Grom i pakao, zar imate toliko novaca, mylorde?
Ja imam onoliko koliko mi treba. Novac ćete dobiti istom u
Friscu kod mog bankara. Jeste li zadovoljni?
Veoma! Eto naših ruku.
Obojica mu pružiše ruke. Tada on segnu u džep i izvadi
jednu knjigu.
To je moja knjiga za bilješke, u koju sve unosim — razjasni
on. — Svakome od vas dvojice otvorit ću konto, a iznad
konta nacrtat ću vaše glave i staviti vaša imena.
Našu glavu? — upita grbavko zaĉuĊen.
Da, glavu iznad njegova konta! Budite za trenutak
nepomiĉni.
Otvorio je bilježnicu i uzeo olovku u ruke. Vidjeli su kako ih
odsutno gleda, pa potom u papir i pri tom je vukao neke
crte. Nakon nekoliko minuta pokaže im što je na- crtao;
prepoznali su svoje glave, a ispod njih je stajalo njihovo
ime.
Na te stranice unijet ću sve što ću vam dugovati — razjasni
im. — Ako se meni što dogodi, uzmite ovu knjigu i odnesite
je mojem bankaru u Frisco, ĉije ime ću ja ovdje zapisati.
Sumu, koja bude u tom momentu napisana, bit će vam
isplaćena.
To je odliĉno ureĊeno, mylorde — reĉe Humply. — Mi,
doduše, ne želimo da vam se.., behold Uncle, pogledaj naše
konje! Vrte ušima i šire nozdrve! Mora da je neki stranac u
blizini! Rolling prerija je opasna stvar. Uspnimo se na
brežuljak da vidimo; ako ostanemo dolje, može nam se
neprijatelj lako približiti! Ja ću pogledati!
Uspet ću se s vama — reĉe lord.

Ostanite samo dolje, mogli biste mi pokvariti stvar.
Pshavv! Ja ništa ne kvarim.
Obojica se uspnu na brežuljak. Kad su ga već doseg- nuli,
lcgoše i otpuzaše oprezno naprijed. Trava je sakrivala
njihova tijela, a glave su uzdizali samo toliko koliko je hilo
potrebno da razmotre vidik.
Hm, vi shvaćate stvari za novajliju sasvim dobro — livalio
ga je Humply. — I sam ne bih bolje puzio. Vidite li ĉovjeka
na onom drugom brežuljku, upravo pred nama.
Yes! Po svim znacima Indijanac!
Da, Crveni je. Kad bih imao... ah sire, otrĉite molim vas po
vaš dalekozor da raspoznam lice tog Crvenokošca.
Lord uĉini kako ga je zamolio.

90

Indijanac je ležao na oznaĉenom brežuljku u travi i pažljivo
gledao prema istoku gdje ništa nije bilo vidjeti. Nekoliko
puta se oprezno podigao da poveća vidik, ali ubr- zo se
uvijek spuštao u travu. Ako je i oĉekivao nekoga, taj je
mogao biti samo neprijatelj.
Lord je donio svoj dalekozor, sastavi ga i pruži grbavku.
l'pravo kad je Humply dobio Indijanca u leću, okrenu se
ovaj tako da mu je mogao razgledati lice. Humply odmah
odloži dalekozor, potpuno se upravi, tako da ga je Crve-
nokožac mogao vidjeti, stavi ruke na usta i glasno za- vika:
Menaka šeha, Menaka šeha! Moj brat neka doĊe svojim
bijelim prijateljima!
Indijanac se brzo okrene, prepozna grbavi lik onoga koji ga
je zvao, u trenu se spusti s brežuljka tako da je ncstao u
dolini.
Sad ćete, mylorde, platiti pedeset dolara — reĉe Humply.
Hoće li biti pustovina?
Vrlo vjerojatno, jer poglavica je zacijelo oĉekivao
neprijatelje.
Zar je to poglavica?
Jest, odliĉan momak, poglavica Osaga. Uncle i ja ispušili
smo s njim lulu mira i bratstva i obavezni smo da mu
priteknemo u pomoć.
Well! želim da ne ĉeka samo jednog već po mogućnosti što
više protivnika.
Sad se odigrala scena neopisiva meteža. Svi su trĉali amo
tamo ali nigdje nije bilo vidjeti neprijatelja i kad su se
nakon duljeg vremena smirili, pokazalo se da manjkaju
samo indijanslci konji. Složili su se u mišljenju da je u šumi
bilo još Osaga koji su se prikrali i oslobodili svoje drugove.
Oni su ubili stražu i skalpirali je, a potom se domogli svojih
konja. Trampima nije išlo u glavu kako se ubistvo stražara
dogodilo potpuno bez glasa. Kolilco bi se ĉudili, da su znali
da
Ne maljajte vraga na zid! Takve želje su opasne jer se vrlo
lako ispunjavaju. SiĊimo. Vncle će biti veseo, a takoĊer i
zaĉuĊen da se poglavica nalazi u ovoj okolici.
Kako ste ono nazvali Crvenokošca?
U narjeĉju Osaga Menaka šeha; to znaĉi Dobro sunce ili
nešto kao Veliko sunce. On je veoma odvažan i iskusan
ratnik, a pri tom zapravo nije neprijatelj bijelcima iako
Osagi pripadaju plemenu Siouxa.
Došavši dolje našli su Unclea u teatralnoj pozi. Sve je ĉuo i

91

poprimio držanje, da što dostojnije pozdravi svog cr- venog
prijatelja. Nakon kratkog vremena poĉeše konji frk- tati i
Indijanac je zaĉas bio kraj njih. Bio je u najboljim
muževnim godinama i nosio je uobiĉajeno indijansko
odijelo iz kože koje je na nekoliko mjesta bilo poderano i
popr- skano svježom krvlju. Nije imao oružja. Na svakom
obrazu bilo mu je istetovirano sunce. Na oba zgloba od
ruke bila mu je oderana koža: Mora da je bio svezan i mora
da je pobjegao. U svakom sluĉaju nalazio se na bijegu, a
njega su slijedili.
Usprkos opasnosti, koja je prijetila Indijancu, i po svim
znacima bila mu veoma blizu, veoma se polako približio,
pružio je obojici Iovaca desnicu. Engleza uopće nije ni
gledao; porukovavši se s njim reĉe u najmirnijem tonu i u
veoma dobroj engleštini:
Odmah sam prepoznao glas i lik mojeg brata i prija- telja.
Veselim se, što vas mogu pozdraviti.
I mi se takoĊer veselimo, to nam vjeruj — odgo- vori
Humply.
Dugaĉki Uncle ispruži obje ruke iznad Crvenokošĉeve glave
kao da ga hoće blagosloviti i reĉe:
Zemlju hoću ja pozdravit Iznad tvoje giave ruke savit. Poglavico, naše
blago Sjedni gdje je tebi drago Uzmi zurno komad srne Jedi dok ti zub
utrne.
On je pri tom pokazao u travu gdje je ležalo ono što je
upra\To lord napr.stio, naime, kost sa nešto malo
mesa.Umiri se, Uncle — zamoli ga Humply — uistinu nije
sad vrijeme da pjevamo pjesme. Zar ne vidiš u kakvu je
sianju poglavica?
Svezan al još uvijek on je trijezan.
Pobjegao on je njima
Dotrĉao nama svima,
odgovori Uncle.
Grbavko se okrenu od njega, pokaže lorda i reĉe Osagi:
—■ Taj je bijelac majstor u pucanju i naš novi prija- lelj.
Preporuĉam ga tvojem plemenu.
Crvenokožac na to pruži takoĊer i Englezu ruku i od- govori:
Prijatelj sam svakog dobrog i poštenog bijelca; pljaĉ- kaši,
ubojice i oskvrnitelji leševa neka okušaju moj to- mahavvk.
Zar si susreo tako zle ljude — zanimao se Humply- -Bill.
Da, moja braća neka spreme puške, jer oni koji me gone bit
ĉe svakog trenutka ovdje iako ih nisam vidio. Bit će na
konjima, a ja sam morao pješke. Ali noge Dobrog sunca

92

brže su i istrajnije od nogu jelena. Prešao sam mnogo zavi-
jutaka i ĉesto sam se vraćao. Htjeli su moj život.
Zar ih je mnogo?
Veoma mnogo. Mnogo stotina loših Ijudi koje bijelci zovu
trampima.
Trampi? Odakle ovi ovdje i šta hoće u ovom zaba- ĉcnom
Icraju?
Nalaze se u kutu šume koju zovu Osage-nook, a mi t
zovemo Kut zloĉina, jer je ondje naš najznamenitiji po-
(•lavica sa svojim ratnicima podmuklo ubijen. Svake
godine, kad se mjesec po trinaesti put ispuni, mi odilazimo
na to m jesto da oko grobova poginulih izvedemo mrtvaĉki
ples. Tako sam i ovog puta s dvanaestoricom svojih ratnika
otišao da se poklonim sjenama palih ratnika. Stigosmo
prekjuĉer i udarismo logor u blizini grobova. Danas smo
zapalili vatru, h ja sam izbacio dvije straže. Ipak je bijelim
Ijudima pošlo /n rukom, da se došuljaju u našu blizinu.
Slijedili su naše Iragove i za vrijeme plesa su nas iznenadili
da nismo imali

93

vremena za otpor. Bilo ih je nekoliko stotina. Neke smo od
njih ubili, a oni su ustrijelili osmoricu naših. S ostalom sam
ĉetvoricom zarobljen i svezan. Doznali smo, da ćemo
veĉeras biti muĉeni na vatri, a tada spaljeni. Utaborili su se
kod gro- bova, a mene su odijelili od mojih ratnika da ne
mogu razgo- varati s njima. Privezali su me za neko drvo i
postavili nekog bijelca da me ĉuva. Remen, kojim su me
vezali, bio je pre- slab; ja sam ga pokidao. Doduše, duboko
mi se urezao u meso. Ipak sam se oslobodio i iskoristio
trenutak kad se stražar udaljio i utekao sam.
A ostala ĉetvorica ratnika? — upita Biii.
Oni su još ondje. Ja ih nisam mogao spasiti; zagla- vio bih s
njima. Bio sam odluĉio, da se doĉepam Butlerove farme, ĉiji
vlasnik je moj prijatelj, i da odande dovedem pomoć.
Humply-Bill je vrtio glavom i rekao:
To je gotovo nemoguće. Od Osage-nooka do Butlerove
farme ima šest sati jahanja; lošim konjem i više. Kako si
mislio, da ćeš se vratiti iste veĉeri kad su i tvoji ratnici imali
poginuti?
Noge Dobrog sunca jednako su brze kao i one u konja —
odgovori poglavica samosvjesno.
Moj bijeg će uzrokovati to, da će odložiti smaknuće i zacijelo
sav trud uložiti da me uhvate. Pomoć bi, dakle, mogla doći u
pravi ĉas.
To može biti, a i ne. Dobro je, da si nas susreo, jer sad nije
potrebno da odilaziš do Butlerove farme. Poći ćemo s tobom
da oslobodimo tvoje ratnike.
Zar moj bijeli brat doista to hoće da uĉini? — upita
Indijanac veselim glasom.
Naravno! A što drugo da radimo? Osage su naši pri- jatelji;
naprotiv, trampi su neprijatelji svakom poštenom ĉovjeku.
Ali toliko ih je, toliko ih je mnogo, a mi svi imamo samo
osam ruku.
Pshaw! ĉetiri lukave glave mogu se već usuditi da se
prišuljaju hordi trampa pa da oslobode nekoliko zaroblje-
nih ljudi. Što misliš ti, stari Uncle?

94

Covjek-kolac raširi obje ruke, oduševljeno zatvori oĉi i
nskJikne:
Onamo ja rado jašem Da pomognem prijanima našim. Za taj pothvat
nemam straha, Borit ću se do posljednjeg daha.
Lijepo, a vi mylordc?
Englez je izvadio svoju bilježnicu da zapiše ime pogla- vice.
Zatvorio je i stavljajući je u džep odgovori:
Naravno, i ja ću s vama jahati, eto pustolovine!
Ali ta je pustolovina veoma opasna, sire.
To bolje, platit ću deset dolara više, dakle šezdeset. Ali, ako
hoćemo jahati treba da osiguramo još jednog konja za
Dobro sunce.
Hm, doista je tako — odgovori grbavko. Pri tome je
ispitujući gledao. — Ali gdje ćete naći još jednoga konja?
Naravna stvar, uzet ćemo njegovim goniocima koji su
zacijelo već u blizini.
Sasvim ispravno! Vi niste nikako neki nespretnja- ković,
sire, i ja držim da ćemo se sretno probijati. Sad je prva
briga, da naš crveni prijatelj dobije nešto oružja.
Ustupit ću mu jednu od svojih pušaka. Eto je. Razja- snit ću
mu kako se s njom barata. A sada ne smijemo tratiti
vrijeme, moramo se postaviti, da gonioci, kada stignu
ovamo, sa svih strana budu pod udarcem pušaka.
Izraz ĉuĊenja na Iicu grbavca bio je sve oĉitiji. Odmjerio je
Engleza jednim upitnim pogledom i reĉe:
Ma, vi mi govorite kao neki stari iskusni lovac, sire, kako
mislite zapravo da mi to uradimo?
Veoma jednostavno. Jedan neka ostane ovdje na bre-
žuljku, na onom gdje smo malo prije bili. On će primiti
mom- ke upravo onako kao što smo mi primili Indijance.
Ostali neka uĉine polukrug i neka zauzmu ostala tri
brežuljka. Ka- da momci budu došli, naći će se izmeĊu ĉetiri
zauzeta bre- žuljka i mi ćemo ih imati u šakama, jer mi smo
gore zaklo- njeni, možemo se pomicati ako bi nas oni
primijetili po dimu naših pušaka.
Govorite kao knjiga, mylord. Kažite mi iskreno, zar ste vi
doista prvi put u preriji?

95

Jesam, ali prije toga nalazio sam se na raznim mje- stima
gdje je valjalo imati jednake opreznosti kao i tu. Već smo
govorili o tome.
Well! Vidim, da s vama nećemo imati mnogo briga a to mi
je drago. Priznajem da sam upravo to htio predložiti. Jesi li
zadovoljan, stari Uncle?
Ukoĉeni dugajlija teatralno odgovori:
Mi ćemo ih ubiti.
Sve ih baš pogubiti.
Dobro, ja ću ostati ovdje da ih, kada doĊu, nagovo- rim.
Lord neka ide desno, ti Uncle lijevo, a poglavica neka se
postavi na ovaj prvi brežuljak. Tako ćemo ih dobiti me- Ċu
se i hoćemo li ih ubiti ili ne proizaći će iz toga kako se budu
ponašali. Govorit ću tako glasno, da i vi ĉujete svaku rijeĉ.
Znat ćete kako vam se ponašati. Pucat ću prvi i ako ubijem
jednog to je najsigurniji znak, da treba obarati dru- ge.
Pobjeći ne smije ni jedan. Pomislite na to, da su oni ubili
osmoricu Osaga a da im ovi nisu ništa uĉinili. Cuvajte konje
trebat ćemo ih. A sada na svoja mjesta; mislim da više ne
smijemo ĉekati.
Uspne se na slijedeći brežuljak i legne upravo na ono mjesto
s kojeg je s Englezom promatrao Indijanca. Ostala trojica
nestadoše na dogovorene strane. Konji ostadoše na mjestu
gdje su i prije bili. Lord je ponio dalekozor.
Prošlo je nekih ĉetvrt sata, da se nikakva ljudska spo- doba
nije mogla primijetiti. Tada sa brežuljka, na kojem je ležao
Englez, odjekne kratki zov: pazite dolaze.
Mir — reĉe grbavko mnogo tiše.
Pshaw! Oni me ne mogu ĉuti, ta udaljeni su jednu milju.
Ma gdje?
Ravno prema istoku. Vidio sam ih dalekozorom. Dvo- jica
su, stoje na brežuljku i gledaju ne bi li opazili poglavicu. Na
podnožju brežuljka su ostavili konje.
Prošlo je opet nešto vremena, tada se zaĉu udarac kopita od
konja koji se približavahu. U dolini koja je bila nasuprot
brežuljku grbavkovu, pokazala su se dva jahaĉa. Bijahu ve-
oma dobro naoružani i slijeĊahu taĉno poglaviĉin trag. Od-

96

inah iza njih pokazala su se još dvojica a tada jedan jahaĉ.
Hilo ih je dakle petorica. Kad su dosegnuli sredinu doline i
lako bili u sredini sakrivenih, poviĉe Bill:
Stop! ni koraka dalje ili će progovoriti moja puška!
Zaustavili su se iznenaĊeni i gledahu ne bi li spazili tko
ih je to zaustavio. Ipak su poslušali zapovijed i prvi odgo-
vorili:
Grom i pakao, kakva je to zasjeda? Pokažite nam se i kažite
kakva prava imate zaustavljati nas.
Pravo svakog lovca koji susreće stranca.
I mi smo lovci. Ako ste pošten ĉovjek, pokažite se. Petorica
trampa kod tih su rijeĉi uzeli puške u ruke;
nisu posjedovali izgled miroljubivih ljudi; grbavko
odgovori:
Ja sam pošten ĉovjek, pa me možete ĉak i vidjeti. Eto
me!
On se uspravi tako da su ga u cijelosti vidjeli, ali je oĉi oštro
i budno uperio na njih.
Zounds! — uzvikne jedan od njih. — Ako se ne varam to je
Humply-Bill!
Tako me doista zovu.
Tada je i Gunstick-Uncle u blizini, jer ova se dvo- jica ne
razdvajaju.
Poznajete li nas?
Jest davno sam s vama razgovarao nekoliko rijeĉi.
Ali ja vas ne poznam!
To je moguće, jer ste me vidjeli u velikoj udaljenosti. Boys,
taj nam je momak na putu, ĉak sam uvjeren, da je
pomogao Crvenome! Hajde da ga srušimo s brežuljka!
Nacilja na grbavka i opali. Bill se sruši kao munja kao da je
pogoĊen.
Heigh-day, dobar pogodat! — uzviknu tramp. — Sad nam
još valja potražiti Gun ...
Nije dovršio reĉenicu. Bill se svojevoljno bacio na zem- I ju,
a sada je zasvijetlilo iz obiju njegovih cijevi, a odmah
potom odapeše i puške ostale trojice. Petorica trampa
padoše sa svojih konja, a ĉetvorica pobjednika spustiše se u
dolinu da sprijeĉe konje ubijenih u bijegu. Pretražili su
trampe.
Nije loše ispalo — reĉe Bill. — Nitko nije promašio. Smrt je
nastupila trenutaĉno.

97

Poglavica Osaga promatraše oba trampa kojima je ciljao u
njihova ĉela. Gledao je u sitne rupice, taĉno iznad nosa
ubijenih i obrati se lordu:
Puška mojega brata je veoma malog kalibra, ali od- liĉna
je. Na nju se ĉovjek može osloniti.
To i ja držim — potvrdi Englez. — Naruĉio sam ih upravo
za preriju.
Ne bi li moj bijeli brat jednu od svojih pušaka pro- dao?
Dat ću mu stotinu dabrovih koža.
Ne prodajem.
Dat ću sto pedeset koža.
Ni onda.
Zar niti za dvije stotine?
Ne, makar te dabrove kože bile deset puta veće od slonovih.
Neka moj bijeli brat kaže najvišu cijenu; zamijenio bih za
ovu pušku najboljeg konja kojeg imam.
Po njegovu licu vidjelo se da misli kako je ponudio nešto
neĉuveno. Ipak lord je vrtio glavom:
Lord Castlepool ne mijenja i ne prodaje nikada. što da
radim s konjem, kad je moj u najmanju ruku tako dobar
ako ne i bolji od onoga o kom ti govoriš.
Nema konja u savani koji bi se rnogao mjeriti s mo- jim, ali
kako mog bijelog brata ne mogu prisiliti da mi pro- da
svoju pušku to mu je eto vraćam. Ovi mrtvi imaju više
oružja uza se no što meni treba.
Vratio je pušku, ali pri tom je njegovo lice izražavalo
najveće žaljenje. Mrtvima su sve što je bilo za upotrebu
odu- zeli. Kad su im pretražili džepove, reĉe Bill:
Ovaj me momak poznavao; ne mogu se, meĊutim, sjetiti da
sam ga ikad vidio. Može biti! Tko zna kolike smo zloĉine
sprijeĉili našim kuglama. Sada i poglavica može do- biti
konja, ostaju još upravo ĉetiri za one Osage koje ćemo
osloboditi.
Znaĉi, odmah jašemo k trampima? — upita Englez.
Jest! Poznam okolicu i znam da ne možemo prije noći stići u
Osage-nook, jer ćemo ponešto zaobići da im ne doĊe- mo iza
leĊa.
A te leševe?
Ostavit ćemo ih. Ili vas veseli da tim lopovima upri- liĉimo
sveĉani pogreb ili da im sagradimo mauzolej? Neka

98

butlu sahranjeni u želucima jastrebova i kojota. Drugo i ne
/.aslužuju.
Bio je to možda tvrd odgovor, ali Divlji zapad ima svoju
naroĉitu nježnost; u kraju, gdje posvuda prijeti smrt i uni-
štenje, ĉovjek je prisiljen da ima obzira samo sa samim so-
bom i da izbjegava sve što bi ugrozilo njegovu sigurnost.
Privezali su prazne konje, uzjahali i odjahali s ovog mje- s(a
iz poĉetka spram sjevera da kasnije zaokrenu na istok.
Poglavica je vodio. Cijelog poslijepodneva prolazili su otvo-
renom Rolling prerijom. Kada se sunce priklonilo zapadu
primijetili su u daljini tamni obris šume i Osaga razjasni:
To je stražnja strana šume. Prednja se savija spram unutra
i ĉini ugao ili kut koji mi zovemo Kut zloĉina, a ta- mo su
grobovi naših poginulih. Kad doĊemo u šumu, moramo
ĉetvrt sata hodati da prispijemo do logora trampa.
Bill je zaustavio konja, sjahao i sjeo bez rijeĉi u travu.
Uncle i Indijanac uĉiniše isto kao da se to samo po sebi ra-
zumije. Englez takoĊer sjaši, ali ipak zapita:
Ja držim da ne treba gubiti vrijeme. Kako ćemo oslo- boditi
Osage budemo li ovdje sjedili?
Niste dobro pitali, sire — odgovori grbavko. — Zar vi
mislite da će trampi mirno ostati da sjede u svom logoru?
Teško!
Sasvim jasno neće. Oni moraju jesti i poći zbog toga u lov.
Sigurno ih je puna šuma. šuma je ovdje, gdje smo je
dokuĉili široka jedva ĉetvrt sata hoda i lako možemo oĉeki-
vati, da će ovdje biti ljudi, gdje bismo u nju ušli. Moramo
ovdje priĉekati dolc se smraĉi; tada su se momci sigurno već
povukli u logor, a mi možemo neprimjetno ući u šumu. Uvi-
date li to?
Well — potvrdi lord, i sam sjedne. — Nisam vjerovao, da
sam još toliko glup.
Doista, bili biste momcima upali pravo u ruke, a Un- ele i
ja morali bismo vaš dnevnik sami nositi u Frisco i za- cijelo
ne bismo dobili ni dolara za nj.
Zašto ne biste dobili?
Jer naša pustolovina nije ni zapoĉela.
Naprotiv već je i svršila, a već je i zapisana. Susret s
poglavicom i likvidacija petorice trampa to je potpuno pu-
stolovina koja vrijedi pedeset dolara. Sve je to već zapisano.
OsloboĊenje Osaga nova je pustolovina.

99

TakoĊer vrijedi pedeset dolara?
Yes!
No, samo nastavite pisati, sire — smijao se Bill. — Ako vi
svaki doživljaj rašĉlanite u toliko pustolovina, platit ćete
nam u Friscu toliko novaca koliko ni sami nećete imati.
Lord se samo smiješio.
Bit će novaca. Moći ću vam platiti, a da i ne prodam dvorac
Castlepool.
Sunce se gubilo, a sjene sutona povlaĉile su se dolinom,
postajale su sve veće i veće, obavile su takoĊer i brežuljke,
zatim cijelu zemlju svojim tamnim ruhom. I nebo je takoĊer
postalo tamno i bez zvijezda.
Pokrenuše se; ali nisu jahali u šumu. Opreznost je nala-
gala, da životinje ostave na slobodnom. Drvene klinove, da
se na bilo kojem terenu konji mogu privezati, svaki
zapadnjak ima uvijek uza se. Tako su i oni privezali svoje
životinje i jedan za drugim krenuše u šumu.
Crveni je išao prvi. Njegova je noga doticala tlo tako tiho,
da ni najoštrije uho nije moglo zamijetiti njegov korak.
Lord, koji je išao za njim, trudio se da takoĊer ide neĉujno.
Nigdje nije bilo niĉega osim tihog vjetra koji je pomicao
vrhove stabala.
Osaga je odjednom prihvatio desnicu Engleza i zašaptao
mu:
Moj bijeli brat neka lijevu ruku dade slijedećem pa ćemo
obrazovati lanac da vas što lakše vodim. Dok se jed- nom
rukom pipajući orijentirao, drugom je rukom vodio ostale
bijelce iza sebe. Lordu je odjednom postalo Ċosadno, jer u
takvim trenucima je minuta sat. Konaĉno poglavica stane i
zašapta:
Neka slušaju moja braća. Zamijetio sam glasove trampa.
Svi su stali osluškivati. ĉuli su govor, iako u velikoj
udaljenosti tako da nisu mogli razumjeti ništa što se
govori. Nakon nekoliko koraka primijetili su neko sitno
svjetlo koje je omogućavalo razaznati stabla.
Neka moja braća ovdje priĉekaju dok se ne vratim — reĉe
Osaga.
Šmugnuo je u trenu i odmah nestao. Prošlo je i pola sata
kad se vratio. Njegov dolazak nisu ni vidjeli, a ni ĉuli.
Izronio je iznenada pred njih kao iz zemlje.

100