Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru

No — upita Bill. — što nam javljaš?
Prispjeli su novi trampi.
Do vraga! Zar su namislili doista ovdje održati me- t'iing?
Teško farmama koje se naĊu u blizini. Jesi li ĉuo o ćcmu
govore?
Gorjelo je više vatara, a sav prostor je bio osvijetljen.
Trampi su obrazovali krug, a posred tog kruga stajao je
neki bijelac komu manjkaju uši i držao dugaĉak i glasan
govor. Pažnju sam upravio na to da otkrijem gdje se nalaze
moja crvena braĉa i prema tome sam veoma malo ĉuo šta
govori.
No, reci i ovo malo. što je govorio?
On je rekao da je bogatstvo pljaĉka siromašnih, dakle,
bogatima valja uzeti sve što imaju. Državi, kao najbogatijoj
ireba oduzeti sve kase. Rekao je, nadalje, da su svi trampi
braća i da će se brzo obogatiti budu Ii slijedili njegove pri-
jedloge.
Dalje, šta je govorio?
Nisam više pazio na njegove rijeĉi. Govorio je još o velikoj,
punoj kasi neke željeznice koju će valjati isprazniti. Tada
više nisam slušao što govori, jer sam ugledao mjesto gdje se
nalaze moja crvena braća.
Gdje je to?
U blizini manje vatre, uz nju nitko ne sjedi. Tamo stoje
privezani o stabla i kraj svakog stoji jedan tramp.
Dakle, neće biti lako prišuljati im se?
Uĉinit ćemo to. Već sam ih mogao osloboditi, ali sam prije
toga htio dozvati moju bijelu braću. Dopuzao sam do
jednog od moje crvene braće i došapnuo mu da će uskoro
biti spasen.
Ti trampi nisu nikakvi zapadnjaci. Golema je glupost što
zarobljenike ne drže u sredini logora. Povedi nas do mje-
sla gdje se nalaze.
Poglavica poĊe naprijed i sva ĉetvorica se stanu šuljati od
drveta do drveta, a pri tom su se trudili da ostanu stalno u
sjeni debala. Tako su se brzo približavali logoru u kojem se
moglo nabrojati osam vatara. Najmanja je gorjela u unu-
trašnjosti ugla, veoma blizu drveća, a onamo je upravio
svoje korake poglavica. Za trenutak je stao i šapne trojici
bijelaca:
Sada mnogo bijelaca sjedi oko ove vatre. Malo prije nije
bilo nikoga. TakoĊer je i crvenokosi tu. Ovi ovdje, ĉini se da
su voĊe. Vidite li nekoliko koraka od njih moje Osage?

101

Da — odgovori grbavko. — Govor koji je crvenokosi držao,
svršen je, a sad sjede momci odijeljeni od ostalih i za- cijelo
vijećaju. Bilo bi veoma dobro znati što namjeravaju. Toliko
trampa nije se skupilo zbog neke sitnice. Srećom ima nešto
grmlja. Otpuzat ću onamo da ĉujem o ĉemu govore.
Moj brat neka radije to ne ĉini — upozoravao ga je
poglavica.
Zašto ne? Misliš da ću dopustiti da me uhvate?
Ne. Ja znam da se moj brat razumije u šuljanje, ali mogli bi
te ipak vidjeti.
Ono što se vidi još nije uhvaćeno!
Da, moj brat je lakih nogu i lako će pobjeći, a u tom sluĉaju
bit će nam nemoguće da oslobodimo Osage.
Ne, mi ćemo za nekoliko trenutaka onesposobiti nji- hove
straže i razrezati im spone; tada ćemo se brzo udaljiti kroz
šumu sve do naših konja. Htio bih vidjeti trampa koji bi to
mogao zaprijeĉiti! Dakle, odšuljat ću se onamo. Ako me
opaze, skoĉite do zarobljenih Osaga, ništa nam se ne može
dogoditi. Primi moju pušku, Uncle.
Ostavio je pušku i otpuzao k vatri. Zadaća mu je bila
mnogo lakša no što je mislio. Trampi su tako glasno
govorili da je gotovo na pola puta sve ĉuo.
Kad je poglavica držao da su ova ĉetvorica kod vatre voĊe
trampa, nije se prevario. Jedan crvenokosi i bez ušiju,
bijaše Cornel Brinkley, koji je prispio ovamo sa svojom ma-
lobrojnom grupom. Upravo je govorio, a Humply-Bill je
ĉuo:
Mogu vam obećati veliki uspjeh, jer ondje se nalazi glavna
blagajna. Jeste li sporazumni?
Jesmo, jesmo — odgovore ostala trojica.
A kako stoji sa Butlerovom farmom? Hoćemo li i nju uzeti u
obzir? Ili, da to izvedem na svoju ruku?
I mi ćemo s tobom — reĉe jedan — ne vidim razloga zašto
bi taj novac ti sam strpao u svoj džep. Pitanje je da li Butler
već ima novce.
Još nema. Rafteri nisu imali odmah konje, dakle je
nemoguće da budu već na farmi. Ali Butler je sam i bez njih
dovoljno bogat. Napast ćemo farmu, orobit je i potom
mirno ĉekati dolazak raftera, a s njima i one ugursuze.
Znaš li taĉno da će i oni doći?
Sasvim pouzdano to znam. Taj Old Firehand mora na
farmu zbog nekog inženjera, koji je već danas tamo.

102

O kakvom to inženjeru govoriš. Što je s njim?
Ništa. To je pripovijest koja je vama ravnodušna. Mo- žda
ću vam je priĉati nekom drugom prilikom. Možda ću vas
nagovoriti na neki drugi veliki posao gdje ćemo moći
zaraditi masu novaca.
Pun si zagonetaka. Da budem otvoren, ne bih se htio
sastati s tim Old Firehandom.
Besmisao, šta nam on može uĉiniti? Pomisli, nas je ĉetiri
stotine vragova i mi se nikog ne bojimo?
Hm, to je taĉno. A kad ćemo poći?
Sutra poslije podne; tako da na farmu prispijemo podveĉe.
Velika je. Bit će to lijepi požar na kojem ćemo moći da
ispeĉemo dobru peĉenku.
Humply-Bill ĉuo je dosta. Dopuzao je do svojih pratilaca i
pozove ih neka se poĉnu spremati da oslobode Osage. Po
njegovu mišljenju svaki neka se došulja iza jednog zaroblje-
nika; ali mu poglavica upadne u rijeĉ:
To što se sada ima dogoditi nije stvar bijelaca već samo
naša. Poći ću sam, a moja braća neka mi samo u tom
sluĉaju priskoĉe u pomoć ako bi se to što kanim izvesti pri-
mijetilo.
Kao zmija se odšuljao.
Što je naumio? — upita tiho Englez.
—■ Uĉinit će majstorsko djelo — odgovori Bill. — Samo
oštro promatrajte ono mjesto gdje su privezani
zarobljenici. Ako bi se što dogodilo, požurit ćemo i pomoći
mu. Trebat će samo razrezati spone i potrĉati k našim
konjima.
Lord je poslušao. Vatra kraj koje su sjedili voĊe trampa,
možda je bila deset koraka udaljena od ruba šume. Tu su
slajala stabla o koja bijahu u stojećem stavu vezani
Crveno- košci. Kraj svakog zarobljenika sjedio je ili ležao
oboružan ĉuvar. Englez je napregnuo svoje oĉi da vidi
poglavicu. Ali nzalud. Vidio je samo kako se jedan od
ĉuvara koji je sjedio prevalio i to tako brzo, kao da ga je
grom ošinuo. TakoĊer i ostala tri ĉuvara prevališe se kao i
onaj prvi tako da su im glave ostale u sjeni stabala. Kod tog
svega nije bilo ĉuti glasa ni ikakva i najmanjeg šuma.
Prošlo je malo vremena i odjednom lord ugleda pogla- vicu
izmeĊu sebe i Billa.
113
Gotovo? — upita Bill.

103

8 Blago u Srebrnom jezeru

104

Gotovo — odgovori poglavica.
Ali tvoji Osage još su svezani — prošapta lord.
Nije tako, oni su ostali dok se s vama ne dogovorim. Moj
nož pogodio je ĉuvare posred srca, a potom sam ih skal-
pirao. Sada ću opet otići do moje crvene braće, da ih odve-
dem do lconja. Budući da je sve tako lako išlo, nećemo se
udaljiti dok ne uzmemo i konje.
A zašto se stavljate još u novu pogibelj — upozoravao je
Bill.
Moj bijeli brat se vara. Više nema opasnosti. Ĉim vidite
Osage da su nestali možete se udaljavati. Uskoro ćete ĉuti,
kas konja i viku trampa. Tada ćemo doći na ono mjesto gdje
smo zapoĉeli. Howgh!
S tom posljednjom rijeĉju htio je naglasiti, da je svako
suprotstavljanje suvišno i više ga nisu vidjeli. Lord je
proma- trao zarobljenike. Oni stajahu uspravni uza svoja
stabla i odjednom nestadoše kao da su u zemlju propali.
Wonderful! — zašapta sav oduševljen grbavku. — Upravo
kao što ĉovjek ĉita u romanima.
Doživjet ćete vi još dosta romana kod nas. Ali, zaci- jelo je
ĉitati lakše no doživljavati?
Hoćemo li se udaljiti?
Još ne. Htio bih vidjeti lica ovih momaka kad se stvar
otkrije. Priĉekajte još par minuta.
Nije prošlo mnogo vremena, kad s onu stranu logora zaori
glasni uzvik straha, a drugi mu odgovori; tada zamniju
mnogi po kojima se moglo zakljuĉiti da ih uzvikuju Indi-
janci.
Trampi skoĉiše na noge. Svaki je vikao, zvao, pitao što se to
zbiva. Tada zaori glas crvenoga Cornela:
Osage su pobjegli. Do vraga tko ih je ...
Zastao je prestrašen usred reĉenice. Skoĉio je za vrijeme
govorenja k ĉuvarima. Ugledao je staklene oĉi i krvavu lu-
banju. Pregleda drugog, trećeg i ĉetvrtog i pri sjaju vatre
vidje što se dogodilo:
Mrtvi! A sva ĉetvorica skalpirani! A Crveni svi po- bjegli.
Indijanci, Indijanci! — poĉeše vikati sa svih strana, a
pogotovu s one gdje bijahu konji.

105

K oružju, pa konjima! — brujao je crveni Cornel. —
Napadnuti smo! Hoće da nam ukradu konje.
je to uradio jedan jedini ĉovjek.
Kad su vode opet sjeli uz svoju vatru, reĉe Cornel: — Taj
dogaĊaj nije nikakva velika nesreća za nas, ali to nas sili da
promijenimo naš plan. Mi moramo poći mnogo rariije
odavde.
Zašto — upitali su ga.
Jer su Osage sve ĉuli što smo govorili. Prava je sreća, da oni
ne znaju za naše namjere koje imamo u Eagle-tailu, jer o
tome ovdje nismo govorili; ali ono što smo naumili s
Butlerovom farmom to znadu.
I ti misliš, da će oni to reći?
Jasno je, kazat će!
Zar su ti divljaci Butlerovi prijatelji?
Prijatelji ili ne javit će mu da nam se osvete i da nam
prirede topao doĉek.
To je lako zamisliti i nema druge nego da se što prije
otputimo! Htio bih samo znati gdje su oni momci koje smo
poslali za poglavicom.
To je i meni neshvatljivo. Ako je potražio sklonište u šumi
ne bi ga bilo moguće naći, ali njegov trag vodio je u
otvorenu preriju, a on nije imao konja. Znaĉi da su ga ipak
uhvatili.
U svakom sluĉaju jesu. Zacijelo su na povratku, iz-
ucnaĊeni tamom, zalutali. Ili su se utaborili, da ne zablude
i prikljuĉit će se sutra ujutro našoj glavnini. Svakako ćemo
naići na njihove tragove, jer oni su pošli istim pravcem ko-
jim i mi kanimo poći.
8*
115
Tu se govornik ponešto prevario. Oblaci su se pobrinuli da
svi tragovi budu izbrisani, jer se za nekoliko sati spustila
obilna kiša, koja je izbrisala sve tragove.

106

Šesto poglavlje NOĆNO JAHANJE
Bill, Uncle i Englez žurili su koliko im je to dozvoljavala
tama kroz šumu do svojih konja. Da se nisu izgubili treba
zahvaliti snalažljivosti obojice lovaca. Lord se nikako nije
mogao snaći, jer su brežuljci i dolinice noću nalikovale još
više negoli danju jedni na druge. Odriješiše konje, a ostale
povedoše.
Jedva se to dogodilo, kad su se približili i Indijanci.
Ti trampi su slijepi, i gluhi — reĉe Dobro sunce — mnogi će
od njih odlutati na vjeĉita lovišta i poslužiti sje- nama
Osaga.
Hoćeš li se osvetiti? — upita Humply-Bill.
Zar niie danas palo osam Osaga, a njihova smrt zar ne
mora biti osvećena? Nismo li mi takoĊer trebali biti mu-
ĉeni i ubijeni? Odjahat ćemo u wigwame Osaga i dovesti
mno- go ratnika. Slijedit ćemo tragove bijelaca, da ih
mnogo ubi- jemo; ubit ćemo sve one koje nam dobri
Manitou u šake dade.
U kojem pravcu leže ognjišta Osaga?
Na zapadu.
Tada morate proći kraj Butlerove farme?
Da.
A koliko ti treba da doĊeš do tvojih?
Prva ognjišta mogu dosegnuti za pola dana dobrim
konjem.
To je veoma dobro. Morat ćemo se požuriti, da spasi- mo
Butlerovu farmu.
što kaže moj bijeli brat? Butler je prijatelj i zaštit- nik
Osaga. Prijeti li mu opasnost?
Da. Ipak nećemo govoriti saĊa o tome. Moramo naj- prije
krenuti da se udaljimo iz blizine trampa. Ovi hoće su- tra
napasti farmu, a mi se moramo požuriti da upozorimo
vlasnika.
Uf! Moja crvena braća neka povedu prazne konje, da nas
bijela braća mogu lakše slijediti.
Njegovi ljudi poslušaše i povedoše prazne konje. Tada
zapoĉne jahanje izmeĊu niskih brežuljaka po onom istom
tragu kojim su kretali poglavica i njegovi gonioci. Vodili su

107

u pravcu Butlerove iarme, koju je Osaga već i prije htio po-
sjetiti.
Punim trkom! Po toj tami! To je mogao sebi Ċozvoliti samo
izvrstan poznavalac i to danju, da se kreće Rolling pre-
rijom, a da ne zaluta. Ali noću ne zalutati, to je bilo pravo
ćudo. Kad je Englez Humply-Billu, kraj kojega je jahao, to
primijetio, odgovori ovaj:
Da, sire, doduše, ja sam već primijetio da vi niste na glavu
pali, ali doživjet ćete i vidjeti tolike stvari za koje ste mislili
da su nemoguće.
Zar se ne biste i vi ovdje izgubili?
Ja? Ako hoćete da budem sasvim iskren, moram pri- znati,
da mi ne bi na um palo da se gonim jašući po ovim
brcžuljcima. Ja bih lijepo polagano jahao, taĉno bih
ispitivao pojedinu dolinu, a ipak bih se zacijelo ujutro
našao na istom mjestu s kojeg sam pošao.
Pa to se može dogoditi takoĊer i poglavici.
Taj Crvenokožac upravo njuši pravac. A što je još važnije,
sad je na svom vlastitom konju. Ta životinja neće napustiti
tragove kojima je danas već prošao poglavica. Nebo je tako
tamno kao vreća puna ĉaĊe, a zemlju uopće ne vidi- tno pod
sobom. Usprkos tome jašemo punim kasom kao da je pun
dan i kao da se nalazimo na ravnoj cesti. Ja se kla- dim da
ćemo prije no što proteĉe šest sati stići do vrata But- lerove
farme.
što? Kako? — uzvikne Englez veseo: — Da se kladi- nio? Ta
to je izvrsno! Dakle vi tvrdite to, a ja kažem obratno i
stavljam pet dolara, ili ne, deset. Hoćete li više?
Hvala, mylorde! To sa okladom rekao sam samo tako u
razgovoru. Ponavljam vam, da se nikad ne kladim. Osta-
vite vaš novac. Trebat ćete ga još. Pomislite, što samo meni
i Uncleu već za današnji dan imate platiti.
Stotinu dolara. Pedeset za pet ubijenih trampa i pe- desct
za Osage. A napad na farmu, koji hoćemo odbiti, opet je
jedna pustolovina koja vrijedi pedeset dolara.
Da će nam odvraćanje napadaja na farmu posrećiti, lo nije
još sigurno kao što vi to mislite. Ali kako je ono bilo sa Old
Shatterhandom, Winnetouom, i Old Firehandom. Ko- liko
ćete platiti, ako vam jedan od ove trojice muževa doĊe na
oĉi?
Sto dolara.

108

Možda sutra ili prekosutra sastanemo Old Firehanda; on će,
naime, takoĊer doći na Butlerovu farmu.
Poglavica je takoĊer ĉuo te rijeĉi. On se okrenuo, a da nije
usporio svoga konja i upita:
Old Firehand, taj slavni bijelac, zar će i on doći?
Da, crveni Cornel je to rekao.
Zar ovaj crvenokosi koji je onaj govor držao? Odakle on to
zna? Zar je vidio velikog lovca ili ga je susreo?
Bill ispripovjedi što je ĉuo.
Uf! — uzviknu poglavica. — Tada je farma spasena, jer
glava tog bijelca više vrijedi od oružja tisuću trampa.
Radujem se što ću ga vidjeti.
Zar ga već poznaš?
Popušio sam s njime kalumet... Osjećaš li da će ki- šiti? To je
dobro jer će kiša isprati tragove. Trampi sutra, dakle, neće
naše tragove moći da slijede.
Put nije zadavao nikakvih teškoća. Nije bilo kamenja, nije
bilo jama i nikakva druga zapreka nije spreĉavala ja- hanje
a ravnice bijahu tako široke da su gotovo svi konji mogli
trĉati u jednom redu. Valjalo je savladati samo tamu.
Od vremena na vrijeme ustavili bi jahaĉi konje da ih suviše
ne umore. Jahali su većim dijelom brzim kasom. Po- slije
nekoliko sati ĉinilo se da je Billovo povjerenje odjed- nom
poljuljano:
Je li moj brat osvjedoĉen, da idemo pravim putem?
Neka se moj bijeli brat ne brine — odgovori upitani. — Mi
smo se veoma požurili i uskoro ćemo doći do mjesta gdje
sam susreo tebe i Unclea.
Je li to bila vježba ili uroĊeni instinkt, da se taj Indija- nac
tako savršeno snalazio? Bill nije htio vjerovati da su pre-
valili tako velik put. Zbog kiše krenuo se jak vjetar, koji je
jahaĉima duhao u leĊa i tako olakšavao konjima trĉanje.
Kratko vrijeme poslije toga zapadne konj poglavice iz-
nenada u lagan korak, štaviše, odjednom i stane, a da nije
bio zaustavljen od jahaĉa. Poĉeo je lagano frktati.
Uf — reĉe poglavica tiho. — Mora da su pred nama ljudi!
Neka slušaju moja braća, ali neka se ne pokreću!
Ćeta se zaustavi i svi su ĉuli kako poglavica duboko diše i
tako ispituje zrak.
—■ Vatra — prošapta on.
Ja je ne vidim — reĉe Bill.

109

Ja njušim dim, kako se ĉini dolazi sa slijedećeg bre- žuljka.
Neka moj bijeli brat sjaše i sa mnom poĊe na bre- žuljak.
Obojica sjašu i odšuljaju se u pravcu brežuljka. Još nisu bili
ni deset koraka udaljeni spopadoše dvije snažne ruke vrat
Indijanca, bace ga na zemlju, a da mu nije bilo moguće da
izusti bilo kakav glas. Istog ĉasa zgrabiše dvije ruke
grbavka za grlo i takoĊer ga baciše na zemlju.
Imate li ga? — upita onaj koji je zgrabio Indijanca.
Bilo je to reĉeno sasvim tiho, i štaviše, njemaĉkim je-
zikom.
Tak sam ga jako zgrabil, da eto ĉkomi — odgovori liho glas.
Tada brzo iza brežuljka! Moramo znati tko je to pred nama!
Ili vam je teško?
Kako bi li bilo teško, kad je ovaj deĉko lagan ko muha. Gle,
gle, kao da je grbav. Valjda to nije...
šta kažete?
Ma nije Ii to moj dobar prijatelj Humply-Bill?
To ćemo doznati kod vatre. Za trenutak bit ćemo sigurni, da
nas nitko ne slijedi. Ostali ljudi neće se tako dugo pokretati,
dok im se ne vrate ovi koje su izaslali.
Sve se to odigralo u trenu i bez ikakva šuma, tako da
suputnici napadnutih, usprkos velikoj blizini, nisu o tom
imali ni pojma. Old Firehand — jer to je bi on — uzme svog
zarobljenika na ruke, a Droll odvuĉe svoga za njim. S onu
stranu brežuljka stajali su im umorni konji. Mala vatra je
gorjela, a kraj nje bilo je oko dvadesetak likova, koji su
spremnih pušaka stajali da neprijatelja pozdrave svojim
kuglama.
Svi vrazi — reĉe Old Firehand kad je svog zaroblje- nika
donio do vatre! — Pa to je Menaka-šeha, poglavica Osa-
t;a. Njega se ne moramo bojati...
Gle, gle — upadne mu u rijeĉ Tetka Droll. — Ta to je uistinu
Bill, Humply-Bill. To zaista nisam znao da sam nje- ga
zgrabil za gušu. Na, stani se i zagrli me, bratac! Nis te štel
zagutiti, al sam te dobro prijel.
Napadnuti Bill ležao je zatvorenih oĉiju i požudno udisao
zrak. Konaĉno otvori oĉne kapke, baci dugaĉak sve razgo-
vjetniji pogled na sagnutog Tetka Droll i reĉe promuklim
glasom:

110

Je li moguće! Tetka Droll!
Naravno, ja sam to — veselio se upitani engleskim jezikom.
Bijah tako brzo šĉepan, da se nisam ... tako mi neba, Old
Firehand! — Ugledao je velikog lovca i to novo iznena-
Ċenje povrati mu sasvim život. Pritisak Firehandove ruke
bio je mnogo žešći od onog Tetke Droll. Poglavica je kao
mrtav ležao zatvorenih oĉiju.
Valjda ga niste ubili? — upita Bill.
Ne — odgovori Old Firehand. Pri tom je Billu pružio ruku.
— Samo je bez svijesti. Uskoro će se osvijestiti. Dobro došli,
Bille. Tko je još s vama? Zacijelo Indijanci iz pleme- na
Osaga.
Da, ĉetvorica.
Samo? Tada imate i praznih konja uza se.
Tako je. Osim toga tu je još Gunstick-Uncle i neki engleski
lord.
Neki lord? Otmjeni susret dakle. Zovite vaše Ijude.
Bill se udalji, a još nije bio niti na pol puta kad je ve-
selo viknuo:
Uncle, jašite samo naprijed, kod prijatelja smo! Old
Firehand i Tetka Droll su ovdje.
Pozvani su poslušali te rijeĉi. Rafteri su ustali, da po-
zdrave došljake. ZaĉuĊenje ovih bilo je veliko, kad su vidjeli
poglavicu u nesvijesti i doznali što se zbilo. Osage stajahu
kraj svojih konja i izdaleka promatrahu slavnoga lovca.
Lord je širom otvorio oĉi i laganim se korakom približio; pri
tom je imao tako glupo lice, da se ĉovjek mogao nasmijati
njemu i njegovu oteklu nosu. Old Firehand mu pruži ruku i
reĉe:
Dobro došli, mylord! Bili ste u Turskoj, Indiji, a mo- žda i
Africi?
Odakle to znate sir? — upita Englez.
NagaĊam, jer još uvijek imate ostatke Bouton d' Alep na
vašem nosu. Tko je takva putovanja proživio, taj će se i
ovdje snaći. Iako ...
Zaustavi se u govoru i baci nasmijan pogled na Englezo- vu
opremu. Pogotovu na aparat za peĉenje koji je bio pri-
vezan o njegovu naprtnjaĉu. U tom trenutku osvijestio se i
poglavica. Otvoriti oĉi, duboko udahnuti, skoĉiti s nožem u
ruci, za njega je bilo jedno. Kad ugleda lovca, spusti ruku i
usklikne:

111

Old Firehand, jesi li ti bio taj koji me je šĉepao.
Jesam. Bilo je mraĉno i ja nisam mogao prepoz- nati mog
ervenog brata.
Veseo sam. Biti pobijeĊen od Old Firehanda nije sra- mota.
Moj bijeli brat ide na Butlerovu farmu?
Da. Odakle to znaš?
Bijelci su to rekli.
Na farmu ću poslije. Za sada idem na Osage-nook.
Koga traži moj slavni brat ondje?
Nekog bijelca, koji se zove Cornel Brinklej, a zani- maju me
i njegovi drugovi, sami trampi.
Moj bijeli brat neka mirno jaše na farmu, jer crve- nokosi
će je sutra napasti.
Odakle ti to znaš?
Sam je to rekao, a Bill ga je ĉuo. Trampi su danas mene i
moje Osage napali, osmoricu mi ubili, a mene i ostale
zarobili. Ja sam pobjegao, a Bill, Uncle i taj Englez pomogli
su mi da oslobodim svoju braću.
Tebe su petorica slijedila?
Da.
Bill i Uncle Iežahu ovdje?
Tako je.
A Englez je nešto prije naišao na njih?
Tako je kako kažeš, ali odakle to sve znaš.
Mi smo bili na Crnoj medvjeĊoj rijeci; napustili smo je
danas ujutro, da poĊemo na Osage-nook. Našli smo ovdje
pet leševa i poznali smo trampe.
Sire — prekine ga Humply-Bill — odakle znate da su ti ljudi
trampi?
Taj papir mi je sve otkrio — odgovori Old Firehand. — Vi
ste, doduše, pretražili sve momke, ali taj papir ostao je u
džepu jednoga.
Izvukao je komadić novina, primakao ga vatri i poĉeo ĉitati:
»Zaborav ili previd, za koji uopće ne možemo držati da je
moguć, došao je na vidjelo, a otkrio ga je komesar držav-
nog ureda Sjedinjenih Država. Taj ĉinovnik upozorio je
vlast na zapanjujuću ĉinjenicu, da se unutar Sjedinjenih
Država kreću silne skitnice ĉiji broj je veći od neke manje
državice, koja se može pohvaliti time, da njome uopće nitko
ne vlada. Taj ĉudnovati komad zemlje je golemi ĉetverokut
širok ĉetr-

112

deset milja, a dugaĉak stotinu pedeset miija i sadrži gotovo
ĉetiri milijuna akra zemlje. Rasprostire se izmeĊu indijan-
skog teritorija i New Mexika, sjeverno od Texasa, a južno
od Kolorada i Kansasa. Kao što se sada pokazalo tu su
zemlju naprosto zaboravili a ona tome zahvaljuje što uopće
nema odreĊene granice sa susjednim teritorijima. Ne
pripada ni- kome, bez vlasti je u bilo kojoj formi i bez
zalcona je. U toj obavijesti komesarovoj opisuje se ta
zemlja kao najljepša i najplodnija na cijelom Zapadu.
Odliĉno može poslužiti za uzgoj stoke i za poljoprivredne
radove. Nekoliko tisuća »slo- bodnih Amerikanaca«, koji tu
zemlju nastavaju, nisu miro- ljubivi zemljoradnici ili pastiri
već su obrazovali bande ko- njokradica, lopova,
dešperatera i odbjeglih zloĉinaca, koji su se ovamo sakupili
sa svih strana svijeta. Oni su pravi biĉ susjednih teritorija u
kojima pogotovo stoĉari mnogo pate od njihovih
razbojstva. Te izmuĉene susjedne zemlje žurno traže, da se
u tu slobodu uvede red i svemu tome uĉini kraj.«
Crvenokošci, koji su ĉuli te rijeĉi, ostadoše ravnodušni,
bijelci su se zaĉuĊeno gledali.
Jeli to moguće? Je li to istina? — upitao je lord.
Ja držim da jest — odgovori Old Firehand. — Da li taj
izvještaj laže ili ne, u stvari je suvišno. Glavno je da samo
tramp ovakav komad papira može tako dugo nositi uza se.
Taj papir je ono na ĉemu sam sagradio svoje vjerovanje da
su ona petorica mrtvih trampi. Kad smo ovamo stigli i
vidjeli Ieševe, znali smo da se ovdje oĊigrala bitka. Pretražili
smo le- ševe i sve tragove i zakljuĉili smo slijedeće: Dva
bijelca su ovdje logorovala, jedan visok, a drugi omalen
ĉovjek. Tada je došao treći, koji im se pridružio i pojeo
ostatak njihova obroka. Upriliĉili su i nekakvo takmiĉenje u
pucanju, pri tome su ubili dva jastreba. Treći bijelac je
dokazao da je iz- vrstan strijelac i na temelju toga je bio
primljen u društvo prve dvojice. Tada se približio Indijanac
brzim trkom. Bježao je s Osage-nooka, a slijedilo ga je pet
trampa. Bi jelci su stali na njegovu stranu, ubili su pet
gonilaca i pojahali. konje, da se dokopaju okolnim putem
Osage-nooka; po svim znacima da napadnu trampe.
Zakljuĉio sam, da im pomognem, ali kako je u
meĊuvremenu nastupila noć, morao sam ĉekati dan, jer
noću nisam mogao slijediti tragove.
Zašto si nas napao? — upita poglavica.

113

Jer sam vas morao držati za trampe. Znao sam da se na
Osage-nooku nalaze mnogi trampi. Petorica su bila odja-
hala, da gone Indijanca. Bili su ubijeni, dakle, nisu se vra-
tili. To je moralo zabrinuti ostale i bilo je vrlo lako moguće,
da su se neki otputili njima u pomoć. Izbacio sam zbog toga
straže koje su javile da se približava mala ĉeta jahaĉa. Bu-
dući da je vjetar s Osage-nooka duvao vama u leĊa vaše pri-
bližavanje mogli smo vrlo rano primijetiti. Naredio sam
svo- jim ljudima da budu spremni, a sam sam s Tetkom
Droll pošao vama u susret. Dvojica su se odvojila, da nam
se pri- šuljaju. Ostalo znate.
Što je namislio moj bijeli brat? Jesu li trampi nje- govi
osobni neprijatelji?
Da. Crvenokosog slijedim, da ga se dokopam. Ipak, što ću
raditi mogu istom tada znati kada doznam kako stoje
stvari na Osage-nooku i što se ondje zbilo. Molim vas, Bille,
šspriĉajte mi sve.
Humply-Bill ga opširno obavijesti i završi obavještava- nje
ovim rijeĉima:
UviĊate, dakle, da nam je brzo raditi. Zacijelo ćete s nama
pojahati na farmu.
Ne pada mi na um. Ja ostajem ovdje iako znam da je
opasnost mnogo veća no što vi sami mislite. Vi ste mi-
šljenja, da će momci napasti popodne.
Da.
A ja vam kažem da će oni mnogo ranije zapoĉeti.
Ali Cornel je tako rekao!
U meĊuvremenu se zacijelo predomislio, Bille. Gdje su bili
Osage svezani?
U blizini vatre kraj koje je sjedio crvenokosi.
Jesu li zarobljenici mogli ĉuti da će biti napadnuta
Butlerova farma?
Da.
No, a sad su pobjegli. Zar ne mora Cornel, sasvim jasno,
doći do toga da će odmah Osage pohitati do Butlera i
obavijestiti ga.
K vragu, to je taĉno! To se samo po sebi razumije!
Svakako. A da preduhitre štetu koju bi time pretrp- jeli,
zapoĉet će cijelu akciju mnogo ranije. Kladim se, da su •vcć
odluĉili da pojašu konje još prije svanuća.

114

Oklada — uzvikne lord. — Well, vi ste ĉovjek za me- ne,
sire! Kladite se da će tako rano poći? Dobro, ja tvrdim da će
Osage-nook napustiti istom naveĉe. Stavljam deset do-
lara. Ili hoćete pedeset?
Otvori džep i poĉne vaditi novce. Neprimjetni znak, koji
Englez nije primijetio, Humply-Billa dostajao je Old
Firehan- du da shvati da pred sobom ima ĉudaka. Zbog
toga je odgo- vorio:
Samo zatvorite vaš džep, sire! Ni na um mi ne pada da rijeĉ
oklada shvatim ozbiljno.
Ali ja se tako rado kladim — ustvrdi lord.
Ali ja opet ne!
To je šteta, vjeĉna šteta! Ĉuo sam tako mnogo dobra i lijepa
o vama. Pravi gentleman, kakav vi jeste, trebao bi se
svakako kladiti.
Na kocki je vlasništvo i život mnogih ljudi i naša je zadaća
da to sprijeĉimo. A to nećemo postići okladama.
Slažem se, sir, kladim se samo tako uz put. Kada bude
valjalo raditi, naći ćete me na svom mjestu možda jed- nako
tako ĉvrstog i mirnog kao što i vi budete stajali na svom.
Tjelesna jakost nije sve. — Englez se ĉak i naljutio,
pogledao je gotovo krivim pogledom herkulesku pojavu Old
Firehandovu. Njegovo se lice ponešto zamraĉi, ali se odmah
razvedri dok je Englezu odgovarao:
Polako, sire! Dok se još nismo upoznali, nije potrebno da
jedan drugome govorimo grubosti. Vi ste još novajlija.
Rijeĉ novajlija nije promašila namjeravano djelovanje, jer
lord uzvikne još ljuće:
A tko vam to kaže, da sam ja novajlija? Izgledam li ja tako?
U najmanju ruku opremljen sam kako to zahtijeva prerija,
a vi, vi ste ovdje odjeveni kao da ste došli iz nekog kluba, ili
salona.
A tako je i bilo. Old Firehand je, naime, nosio ono isto
pristojno putno odijelo koje je imao i na brodu. Nije ga mo-
gao odložiti, jer se sva njegova oprema nalazila na
Butlerovoj farmi. Odijelo mu se dugim jahanjem, doduše,
već izlizalo, ali kraj ove male vatre ĉinilo se sasvim novo.
Slavni muž po tome nije u Englezovim oĉima izgledao
potpun lovac. On mu to potvrdi smiješeći se:

115

Nemate ni krivo, sire. Možda ću uskoro promijeniti izgied i
postati zapadnjak. Na svaki naĉin treba da ostane- mo
prijatelji.
Ako je to vaša ozbiljna rijeĉ, više nemojte spominjati
okladu, ja po tome prepoznajem pravog i nepatvorenog
gen- tlemana. Uostalom, ne shvaćam zašto hoćete ostati
ovdje, a da ne jašete s nama na farmu. To je prvo što me
zbunilo na vama.
Imam svoje razloge.
Hoće li moj bijeli brat reći te razloge? — upita pogla- vica
Osaga.
Hoću. Dovoljno je da ti odeš do farme i da obavije- stiš
Butlera. On je ĉovjek koji će uĉiniti prave pripreme. S mojim
rafterima ostat ću ovdje i time trampe imati u šahu, da
neće moći brzo napredovati i dosegnut će farmu istom onda
kad im pripremite dobar doĉek.
Moj brat ima uvijek najbolje misli, ali Butler nije u svom
wigwamu.
Zar tako? — upita Old Firehand iznenaĊen.
Nije, kad sam jahao na Osage-nook prošao sam kraj farme
i svratio u nju, da popušim kalumet sa mojim bijelim
bratom Butlerom. Nije ga bilo kod kuće. U posjetu su mu
došli brat i njegova kćerka i svi su odjahali u Fort Dodge da
nakupuju odjeće za bijelu kćerku.
Dakle, njegov brat je već stigao, znaĉi. Znaš li koliko
vremena namjerava Butler ostati u Fort Dodgeu.
Još nekoliko dana.
A kad si bio na farmi?
Prekjuĉer ujutro.
—■ Onda moram svakako onamo — reĉe Old Firehand. —
Koliko treba da nam dovedeš svoje Osage u pomoć?
Ako se odmah sada otputim, iduće ponoći bit ćemo na
farmi.
To je mnogo, mnogo prekasno. Jesu li Osage sada u
prijateljstvu sa Cheyenima i Arapahoima?
Jesmo. Ratnu smo sjekiru zakopali u zemlju.
Oba ova plemena stanuju s onu stranu rijeke i uda- ljena
su samo ĉetiri sata odavde. Da li bi moj crveni brat htio u
tom trenutku odjahati i prenijeti im važnu poruku.
Poglavica nije rekao ni rijeĉi, pošao je k svom konju i
uzjahao.

116

Odjaši onamo — nastavi Old Firehand — i reci obo- jici
poglavica da ih molim neka dovedu tako brzo koliko mogu
stotinu muževa na Butlerovu farmu.
Osaga pucnu jezikom, podbode svog konja i nestade u
idućem trenutku u tami noći. Lord je sve to promatrao uve-
like zaĉuĊen. Zar ovakvi ratnici odista bez rijeĉi slušaju
ovog ĉovjeka u salonskom odijelu. Ali i ovaj je već sjedio u
sedlu.
Gospodo, ne smijemo gubiti ni minute — reĉe on. — Naši su
konji doduše umorni, ali do farme će morati da izdrže.
Naprijed.
U trenu su obrazovali povorku. Vatra je bila ugašena i svi
krenuše.
Iz poĉetka su jahali dosta polagano, tada pokasaše i kad su
se oĉi privikle na tamu pognaše konje u žestoki kas. Lord se
obrati Billu i upita:
Neće li se sad Old Firehand pomesti u putu?
Jednako kao i poglavica Osaga. Govore za njega da noću
vidi kao danju.
A odjeven je u salonsko odijelo.
Priĉekajte samo kad ga budete ugledali u njegovoj odjeći iz
bivolje kože. Tada sasvim drugaĉije izgleda.
Snažan je on i sada, ali molim vas tko je zapravo ona žena
koja je vas stisnula za gušu.
Žena? Ta vam je gospoĊa muškarac.
Do vraga, a zovu je tetka.
To je šala, a zovu ga tako zbog toga što tanko govori i
ĉudnovato je odjeven. Zove se Droll i nadalelco je poznat
lovac. Ali pustimo razgovore, kad ovako jašemo, treba da
budemo ponešto i sabrani.
Imao je i pravo. Old Firehand je jahao kao sam Ċavo, a svi
su ostali nastojali da ga slijede. Lord je bio strastveni jahaĉ
i nekoliko puta je već slomio vrat na konju, ali ovakvo
jahanje kao sada još nikada nije doživio. Nalazili su se u
potpunoj tami, upravo kao da su u nerasvijetljenom
tunelu. Jedan konj slijedio je taĉno drugoga i sve se je tako
nado- vezivalo do Old Firehanda. Njegov konj nije još
nikada bio u tom predjelu, a bio je obiĉan trkaĉ kojega je
morao uzeti jer drugoga izbora nije bilo. Lord je opet
zapoĉeo da ga cijeni.
Tako je vrijeme odmicalo, a prekidalo bi se samo krat- kim
predasima da se konji odmore. Kišilo je još uvijek. Ipak

117

tako slabo, da te prekaljene muževe to uopće nije smetalo.
iada se razliježe Old Firehandov glas:
Pripazite, gospodo, silazimo, a tada ćemo prelaziti ri- jeku.
Voda će lconjima oplakivati samo trupove.
Usporili su. Zaĉuli su rijeku koja je fosforescirala uspr- kos
totalnoj tami. Noge jahaĉa dosezale su do vode. Tada su
dosegli drugu obalu. Jahahu još samo nekoliko minuta,
tada zaustaviše konje, a lord zaĉuje oštro zvonjenje
udaljenog zvonca. Pred njegovim oĉima bilo je upravo
toliko mraĉno kao i prije.
Što je to? Tko to zvoni i gdje smo? — upita Humply- -Billa.
Na vratima Butlerove farme — odgovori ovaj. — Po- jašite
nekoliko koraka, vidjet ćete zidove.
Oglasiše se psi. Po njihovim dubokim, oštrim glasovima
raoglo se zakljuĉiti koliko su veliki. Tada odjeknu pitajući
glas:
Tko zvoni, tko želi ući?
Je li mister Butler kod kuće? — upita Old Firehand.
Još nije stigao.
Uzmite kljuĉeve od gospoĊe i kažite da je Old Fire- hand
ovdje.
Old Firehand? Well, sire, odmah ću doći. GospoĊa još ne
spava, a svi su još budni. Osaga je prošao ovuda i najavio
vaš dolazak.
Kakvih sve ljudi ima ovdje — razmišljao je lord. —
Poglavica je, dakle — jahao još brže negoli mi.
Nakon nekog vremena zaĉuše se zapovijedi, pse su uklo-
nili, tada zaškripaše kljuĉevi u bravi i vrata se, rasvijetljena
mnogim svjetiljkama, otvoriše. Mnoge sluge uzeše jahaĉima
konje a gosti uĊoše u visoku tamnu kuću. Jedna služavka
zamoli Old Firehanda, da doĊe gore gospoĊi. Za ostale su
otvorili u prizemlju neku veliku prostoriju, u kojoj je gor-
jela jedna teška petrolejska lampa.
Rafteri posjedaše zajedno s Osagama oko dva dugaĉka stola
i zapoĉeše slasno jesti sva jela koja su im bili pripre- mili.
Zapadnjak ne voli suviše govoriti. TakoĊer i lord je sjeo i
namignuo Humply-Billu i Gunstick-Uncleu neka sjed- nu
kraj njega. DoĊoše i Tetka Droll i Fred, a k njima se pridruži
i Crni Tom. Uskoro je došao i stari Blenter i svi /apoĉeše
slasno jesti i piti.

118

Uskoro se pojavi i Old Firehand s gospodaricom kuće koja je
svoje goste najljubeznije pozdravila. Old Firehand je
saopćio svojim drugovima da se noćas dobro odmore pa da
sutra ujutro odmorni stanu na svoja mjesta. Za noćas je
ovdje dovoljno slugu i pastira s kojima će uĉiniti potrebne
pripreme.
Lord nije mogao skinuti s njega svoga pogleda, jer je slavni
lovac u meĊuvremenu obukao svoju odjeću. Sada je nosio
kožnate legginse koji su s obje strane imali rese koje je
utakao u visoke ĉizme. Imao je na sebi prsluk koji je bio
mekan i saĉinjen od bijele srneće kože, a zatim lovaĉki
kaput od jelenove kože, a preko svega jaki ogrtaĉ saĉinjen
od kože sa bivoljeg trbuha. Oko pasa nosio je široki kožnati
pojas za koji je utakao kratko oružje. Na glavi je imao šešir
iz dabro- ve kože sa veoma širokim obodom a sa stražnje
strane šešira visio je dabrov rep. Oko vrata imao je dugaĉki
lanac od zu- biju sivog medvjeda, a na tom lancu visila mu
je lula mira majstorski izrezbarena. Svi šavovi ogrtaĉa bili
su proviĊeni pandžama od grizli medvjeda, a kako Old
Firehand nije bio ĉovjek koji bi na sebi nosio tuĊi plijen,
moglo se zakljuĉiti koliko je takvih strašnih životinja
oborila njegova sigurna kugla. Kad se s gospodaricom
udaljio, reĉe Englez ostalima:
Sada rado vjerujem sve što govore o tom ĉovjeku. On je
pravi orijaš.
Pshaw! — odgovori Droll. — Po stasu se ne cijeni za-
padnjak. Pamet je u mnogo većoj cijeni. Cesto je sluĉaj, da
ovakvi orijaši nisu uvijek onakvi kakvima ih drže. Kod nje-
ga je sve ujedinjeno, Old Shatterhand, na primjer, nije tako
velik ni širok, a Winnetou, Apaš još je nježniji. Obojica su u
svakom pogledu ravni Old Firehandu.
TakoĊer i što se tiĉe snage?
Jest, mišiĉje zapadnjaka malo-pomalo postaje kao iz
željeza, iako taj ĉovjek ne posjeduje stas orijaša.
Prema tome ste i vi kao od željeza, master Droll?
To je zazvuĉalo gotovo kao poruga. Ipak mali Droll
odgovori prijazno i smijući se:
Biste li htjeli to i vidjeti, sire?
Yes, vrlo rado.
Cini se kao da sumnjate u to.
Pa i sumnjam! Tetka, pa da posjeduje željezne mišiće.
Hajde, da se kladimo.

119

O što i po što?
Kladimo se tko je jaĉi, vi ili ja.
Odmah se kladim.
Konaĉno je Englez našao jednoga koji mu nije odbio okladu!
Skoĉio je veselo i reĉe:
Ali, Tetka Droll, mnoge sam već ja oborio, zar se doista
usuĊujete?
Razumije se.
Po pet dolara?
Dobro.
Posudit ću vam.
Hvala! Droll nikada ne posuĊuje novac!
Dakle imate novaca?
Za tu svrhu dostajat će, sire.
A deset dolara?
I to.
A dvadeset?
Zašto ne?
Hoćete li možda pedeset? — usklikne lord već sasvim
razdragan.
Pristajem, ali ne više, jer vas neću orobiti, sire.
Što, kako? Zar lorda Castlepoola oĉistiti. Jeste li po- ludjeli,
Tetko? Na sunce s novcem, eto pedeset dolara.
On odriješi svoj džep, uzme deset novĉanica po pet do- iara
i postavi ih na stol. Droll zavuĉe ruku u rukav svoga
;leeping-gowna i izvadi neku kesu. Kad ju je otvorio, poka-
zalo se, da je puna nuggeta u veliĉini lešnjaka. Odbroji pet
na stol, spremi kesu i reĉe:
Vi s papirom, a, vidite, Tetka Droll samo zlatom. Ovi
uuggeti vrijede mnogo više od pedeset dolara. Pa sad mo-
žemo i poĉeti. Ali kako?
što god vi predložite to ću uĉiniti ja i obratno.
Ne, ja sam samo tetka, a vi ste lord, vama dajem prednost.
Dobro. Stanite ĉvrsto i branite se, a ja ću vas dignuti na
stol.
Pokušajte samo.
129
Droll raširi noge, a lord ga zgrabi oko pojasa u namjeri da
ga digne; noge tetkine nisu napustile tla niti za jedan col.
Ĉinilo se, kao da je Droll iz olova. Englez se uzalud tnuĉio i
morade konaĉno priznati da ne može izvesti što je
9 Blago u Srebrnom jezeru

120

naumio. Ipak se tješio rijeĉima. — Ako vas nisam mogao
staviti na stol nećete ni vi mene.
Vidjet ćemo — smijao se Droll, pri tom je bacio po- gled na
strop gdje je upravo iznad stola bio zabijen golerni ĉavao
na koji se vješala druga svjetiljka. Ostali, koji su vidjeli taj
pogled i koji su poznavali veseljaka Drolla i znali za
njegovu nevjerojatnu snagu, tajom su se gurkali.
Dakle, naprijed — požurivao je lord.
Dakle, na stol? — upita Droll.
Zar biste željeli još više?
Dignut ću vas tako visoko koliko je uopće moguće ovdje.
Pripazite, sire!
Usprkos svojoj odjeći jednim jedinim skokom našao st na
stolu, zgrabio lorda za ramena i taj je brzo odletio ne samo
na stol nego se u trenu našao obješen na ĉavao. Drol! skoĉi
sa stola i upita lorda smijući se:
No, lorde, jeste li gore?
Englez je mlatarao rukama i nogama i vikao:
Tako mi neba gdje sam? Pa pribili ste me na strop! Skinite
me, molim vas, skinite me! Ako ĉavao popusti, slomit ću
vrat!
Recite prije tko je pobijedio!
Vi, naravno vi.
A drugi dio oklade koji treba da ja predložim vama. što je s
njim?
Ostavljam ga vama! Skinite me! Brzo, brzo!
Tetka Droll se uspne na stol, s obje ruke uhvati Engleza za
pojas i otkaĉi ga od ĉavla, stavi ga ponajprije na stol, a
tada ga spusti na pod. Kad je skoĉio sa stola, stavi ruke na
lordovo rame i upita ga:
No, sire, kako vam se sviĊa Tetka?
Veoma, veoma — odgovori upitani.
Dakle u vreću s tim starim papirima!
Spremi banknote i nuggete i nastavi podsmjehujući se:
Molim, mylorde, ako se budete htjeli opet kladiti. samo se
mirno na mene obratite, ja sam tu.
Lord je opet sjeo, pipao je svoje ruke, noge i pas da vidi je Ii
sve na svome mjestu i kad se osvjedoĉio, da je sve u redu
pruži Tetki Drollu ruku i reĉe smijući se zadovoljno:
Prekrasna oklada! Nije li tako? Krasni ljudi, ti zapad- njaci!
Samo, ĉovjek mora s njima pravilno postupati!

121

No, ja mislim da sam prava suprotnost tome, kako sam
postupao s vama, sire.
To je takoĊer taĉno! Vi ste krasan ĉovjek, Tetko! Za- nimam
se za vas. ĉujte me, vi ste Nijemac. Što je bio vaš < itac i
zbog ĉega ste došli u Sjedinjene Države?
Moj otac nije bio lord, bio je on nešto mnogo više.
Pshavv! To je nemoguće.
Tako je, vi ste samo lord, i zacijelo ništa više. Moj otac bio
je mnogošta.
No, što? — požurivao je lord.
Bio je krsni kum, vjenĉani kum, zvonar, crkvenjak, konobar,
grobar, kosac, pudar, pa ĉak i narednik u gradskoj straži.
Nije li to dosta?
Well, više nego dosta.
Uistinu, ali kad bih to htio reći kraće rekao bih, da. je bio
dobar ĉovjek.
Zar je mrtav?
Već davno, a ja više nemam nikoga.
I tako ste iz nevolje krenuli preko velike vode?
Ne baš. Rado sam putovao, sire! Ali mnogo puta inislim i
ĉeznem za domovinom.
0*
131a
Sad se pojavio ponovo Old Firehand da ih upozori neka
lognu jer će morati svi rano da ustanu. Taj su poziv poslu-
šali i uputili se u sobu gdje su našli na drvenom okviru
nape- te kože, koje su izgledale kao viseće mreže i služile kao
kreve- ti. U takvim pravim zapadnjaĉkim krevetima
spavahu izvrsno.
Sedmo poglavlje BITKA ZA BUTLEROVU FARMU
Rano izjutra probudili su branitelje farme. ĉinilo se, da će
dan biti topao, upravo vruć ljetni dan i u jutarnjim sati-
ma uĉinilo se zdanje, noću tako tmurno, sasvim lijepo.
Farma Je bila sagraĊena za mnoge stanovnike. Bila je
veoma dugaĉka i duboka, a imala je prizemlje i prvi kat, s
ravnim krovom. Prozori bijahu veoma visoki ali uski, tako
da se ni Čovjck nije mogao provući kroz njih. Ta mjera
opreznosti Kuma se od sebe nametala, jer je u tom kraju
bilo mnogo

122

raznovrsnih neprijatelja. Znalo se dogoditi u ovom kraju
da se neka osamljena farma mnogo dana znala braniti od
takva ološa.
Jednako tako bilo je sagraĊeno veliko i prostrano dvo- rište
koje je bilo ograĊeno zidom, koji je imao puškarnice. IzmeĊu
puškarnica stajahu široke uzidane klupe na koje se moglo
popeti ako bi netko htio da puca preko zida.
Nedaleko kuće šumila je rijeka preko koje su sinoć došli Old
Firehand i drugovi. Rijeka se mogla lako dosegnuti puš-
ĉanim mecima, a za vrijeme noći zapovjedio je Old
Firehand, da se prijelaz onesposobi. Druga i veoma nužna
mjera oprez- nosti bila je da se stada Butlerova odagnaju
na susjednu farmu. To je uĉinjeno još za vrijeme noći.
Nadalje su poslali glasnika u okolicu Ford Dodgea da
upozore braću Butler na trampe ako bi se ovi otputili kući.
Old Firehand je odveo drugove na krov kuĉe, odakle su
imali širok vidik. Na istok i sjever protezala se prerija, a
prema jugu i zapadu protezala se polja.
Kad će prispjeti Indijanci koje ĉekamo? — upita Droll.
Po raĉunu, koji je juĉer uĉinio poglavica, mogli bi uskoro
biti ovdje — odgovori Old Firehand.
Na to ne raĉunam. Ti Crvenokošci moraju najprije biti
sakupljeni iz raznih udaljenih mjesta, a osim toga nikad ne
zapoĉinju ratni pohod dok ne zadovolje svoje stare obi-
ĉaje. Bit ćemo sretni ako doĊu oko podneva. Tada bi se
trampi takoĊer mogli nalaziti u blizini. Ja tim Cheyenima i
Arapa- hoesima ne vjerujem mnogo.
Ja se pridružujem Tetki Droll — reĉe HumpIy-BiII. — Oba
plemena su veoma malena i već dugo nisu imali u ruci
ratnu sjekiru. Nećemo se na njih moći osloniti. Jakih
susjeda takoĊer nema. Morat ćemo se spremiti na dulje
opsjedanje.
Toga se ne moramo bojati, jer podrumi sadrže mnogo
hrane — reĉe Old Firehand.
Ali o vodi je rijeĉ, a to je glavna stvar — reĉe Tetka Droll. —
Budu li trampi napolju stajali, nećemo moći na rijeku da je
crpimo.
Nije ni to potrebno. U jednom podrumu je bunar koji ima
izvrsne vode za ljude, a za životinje postoji kanal.
Dakle, ima tu kanal?

123

Da, ovdje je sve spremno za eventualni napadaj. Stra- ga,
iza kuće, možete vidjeti drvena pokretna vrata. Ako ih
otvorimo, ugledat ćemo stepenice koje vode u nadsvoĊeni
kanal, koji je u vezi s rijekom.
Je li taj kanal dubok?
Dubina mu je jednog Ijudskog rasta. Voda dopire ćovjeku
do prsiju.
Ulaz u rijeku je otvoren?
Nije. Neprijatelj ga ne smije primijetiti, zbog toga je
odreĊeno mjesto na rijeci gusto zasaĊeno grmljem.
Zapravo nije bilo jasno kakva namjera vodi Tetku Droll, da
tako taĉno ispituje stanje tog kanala, ipak mu je to saz-
nanje kasnije odliĉno poslužilo.
Kasnije je Old Firehand sjeo s gospoĊom Butler i nje- nom
šurjakinjom na ravni krov kuće i gledao spram juga, odakle
su morali doći oĉekivani Indijanci. Konaĉno, već je prošlo
podne, približavao se dugi, dugi red Crvenokožaca koji su
dolazili jedan iza drugoga. Bijahu to oĉekivani, a na ĉelu
kolone jahao je Dobro sunce.
Kad su ušli, nabrojio ih je Old Firehand nešto preko dvije
stotine. Na žalost, samo mali broj Indijanaca bio je Ċobro
naoružan. Većina ih nije imala ni konja, a oni koji su
posjedovali konja nećkali su se da ga povedu. Radije bi vid-
jeli sebe negoli svoje konje ranjene ili ubijene.
Old Firehand je razdijelio ove nekada tako ponosne, a sada
oronule Crvenokošce, u dvije ĉete; manji dio trebao je ostati
na farmi, a ostali su trebali da odu pod vodstvom po-
glavice Osaga na granicu slijedećeg susjeda na ĉijim polja-
nama su bila Butlerova stada. Ti ljudi imali su zadatak da
suzbiju možebitni pokušaj napada na stada. Da ih podbode
na pažnju i hrabrost obećao im je za svakog mrtvog trampa
nagradu; tada se poglavica sa svojom ĉetom udalji.
Unutar zidina farme bilo je sada pedeset Indijanaca, dva-
deset raftera i ĉetiri zapadnjaka. Golemom broju trampa to
zapravo nije bilo mnogo; ali jedan lovac ili rafter vrijedio je
zacijelo nekoliko trampa, a zaštita koju je davala kuća sa
zidom, bila je ozbiljna stvar. Velika sreća bila je da se gos-
poĊa Butler nije bojala. Nije joj ni na um padalo, da svoje
Ijude zbunjuje poklicima straha; pozvala ih sve k sebi i obe-
ćala im za vjerno i odvažno držanje odgovarajuću nagradu.

124

Bilo je tu, nadalje, oko dvadeset slugu, koji su se razumjeli
u oružju na to je Old Firehand mogao sa sigurnošću
raĉunati.
Kad su sve pripreme bile gotove, sjedio je zapadnjak s
gospoĊama i Englezom ponovo na krovu. U ruci je držao
golemi lordov dalekozor i pažljivo istraživao onaj dio hori-
zonta odakle su morali doći trampi. Poslije dugog i uzalud-
nog razgledavanja otkrio je konaĉno tri lika koji su dolazili
u pravcu farme, ali ne jašući već pješke.
Možda su to uhode koje šalju naprijed — reĉe Old Firehand
— oni će tražiti da ih pustimo unutra.
Bila bi to odvažnost koju ne bih pripisivao ovim ijudima —
primijeti lord.
A zašto ne? Poslali su tri rdomka koje ovdje nitko ne pozna;
pod bilo kakvim izgovorom oni će ući; tko može da se tome
protivi? PoĊimo dolje da nas ne vide na krovu. Moći ćemo ih
dalekozorom promatrati kroz prozor.
Konji se naiažahu iza kuće tako da ih nitko nije mogao
vidjeti. TakoĊer se i svi branitelji moradoše sakriti. Tri su
trampa morala, ukoliko doĊu u dvorište, steći utisak da je
kuća bez odgovarajuće obrane.
Razrušeni prijelaz preko rijeke s velikom su mukom i sa
vidljivim zaĉuĊenjem prešli i polako se približavali, a Old
Firehand je primijetio kako jedan drugoga diže na rame-
na da ovaj može kroz puškarnicu ugledati dvorište. Old
Fire- hand se brzo otputi u dvorište. Netko je pozvonio na
ulazu. a on je otišao do vrata i upitao tko zvoni.
Da li je farmer kod kuće? — pitao je neki glas.
Nije, otputovao je — odgovori Old Firehand.
Htjeli bismo dobiti posla. Ne trebate li slugu ili pastira.
Ne.
Tada molimo da nas uzmete pod krov. Dolazimo iz- daleka i
gladni smo. Molimo, da nas pustite unutra.
To je bilo reĉeno veoma tužnim glasom. Nema na cijelom
Zapadu farmera koji bi gladnoga odbio. U svih uroĊenika u
ĉitavoj okolici gdje nema svratišta ni hotela, vladao je lijepi
obiĉaj ugošćivanja; to je bio sluĉaj i na dalekom Zapadu.
Ljude su pustili unutra i kad su vrata bila zatvorena ponu-
dili su im da sjednu. To im se, ĉini se, nije .svidjelo. Pravili
su se bezazlenima, ipak nikome nije izmaklo kako kuću i
njenu okolicu promatraju oštro i ispitivaĉkim pogledom i

125

pri tom jedan drugoga gledaju na neki odreĊen naĉin.
Jedan od njih reĉe:
Mi smo siromašni i neznatni ljudi koji ne bi htjeli biti
nikome na teret. Dozvolite nam da ostanemo ovdje kod
vrata, gdje ćemo imati više hlada negoli ondje. Donijet
ćemo sebi štol.
Tu su im želju ispunili iako je bila prozirna, jer su htjeli biti
kraj vrata da svojim drugovima otvore. Donijeli su stol i
nekoliko stolica, a tada im je jedna služavka donijela obil-
no jela. Na ovoj strani dvorišta nije bilo ĉovjeka, jer su se
^vi, ĉak i služavka bili povukli. Navodni radnici bijahu s
tim stanjem veoma zadovoljni kao što je oštro oko Old
Firehanda oitalo iz njihovih kretnja i izraza lica. Nakon
nekog vremena ustade jedan od njih i prividno nevino poĊe
do slijedeće puš- karnice iz koje je gledao napolje. To se
nekoliko puta pono- vilo i bio siguran znak, da lopovi
uskoro oĉekuju dolazak svo- iih drugova.
Old Firehand je stajao opet gore na prozoru i daleko- /orom
promatrao okolicu odakle su trebali doći neprijatelji. f
doista, odjednom je u daljini izronio snažan val jahaĉa koji
se brzim kasom približavao farmi. Vidjelo se, da meĊu ujima
ima Ijudi koji poznaju okolicu jer su upravo udarili ;ia
prijelaz preko rijeke. Kad su dosegli prijelaz, stadoše da
razmotre, zaustaviše se da istraže zakrĉenje. Sad je došao
■as za Old Firehanda da zapoĉne raditi. Sišao je sve do
vrata. IJpravo je jedan od došljaka stajao pred
puškarnicom i pro- matrao svoje drugove napolju.
Primjetno se prestrašio kad je primijetio, da je otkriven i
brzo se udalji.
Što radiš ovdje? Što se pleteš oko puškarnice? — ipita ga
Old Firehand oštrim tonom.
Upitani gledaše zbunjeno tog golemog ĉovjekai odgovori:
Ja — htio sam — htio sam vidjeLi gdje ćemo izaći.
Ne laži! Vaš put već znate. On vodi napolje na rijeku k
Ijudima koji se upravo na njoj nalaze.
Koje Ijude vi mislite, sire? — upita ĉovjek hinjenom .
ipanjcnošću. — Nikoga nisam primijetio.
Nemoj se truditi, da se sakriješ to ti je uzalud. Vi pripadate
trampima s Ossage-nooka koji nas hoće napasti i poslani
ste od njih da vašoj svojti otvorite vrata iznutra. S tog
razloga ste i sjeli ovdje.
Sire — zasikta ĉovjek pri ĉemu se mašio za džep.

126

Ali Old Firehand je u trenu imao revolver u ruci i za
prijetio:
Nemojte vaditi vaše sakriveno oružje! Ako ga ugle dam u
vašim rukama, pucat ću! Vaš dolazak bio je razboj- niĉki
podvig, morao bih vas šĉepati i predati pravdi, ali vas se
tako malo bojim, da ću vas pustiti. Vratite se svojoj bandi i
recite im da ćemo svakoga tko prekoraĉi rijeku pozdraviti
kuglom! Sad smo gotovi i pakujte se!
Otvorio je vrata, ovi su Ijudi šutjeli našavši se pred
uperenim revolverom, ali kad su se našli napolju i kad su
vrata bila ponovo zakljuĉana, nasmijali su se:
Glupani! Zašto nas puštate da bježimo ako smo tram- pi?
Prebroji koliko nas je! S tvojih nekoJiko ljudi bit ćemo brzo
gotovi. Za neki ĉetvrt sata sve ćemo vas povješati.
Sad je Old Firehand dao ugovoreni znak, našto se dosada
skriveni branioci pokažu i odu svaki na svoje mjesto, da
mogu promatrati pokrete neprijatelja.
Za to su vrijeme petorica puštenih trampa dosegli obalu
rijeke i poĉeli dozivati ostale. Što su govorili, to se nije
moglo ĉuti na farmu. Nato su trampi pojahali mali komad
puta po rijeci da odatle preplivaju rijeku. Natjerali su konje
u vodu.
Uzmite odmah na oko ove uhode da ne izmaknu osve- ti
naloži Old Firehand Crnom Tomu, Blenteru i Humplv-Billu
koji su se nalazili u njegovoj blizini. — Ja pucam na prvu
dvojicu koji će prispjeti na našu obalu. Poslije mene pucaju
Uncle, Tetka Droll, lord i ostali kako su poredani redom.
Tako će svaki dobiti svog odreĊenog ĉovjeka da dvojica ne bi
pucala u istog trampa i da bismo štedjeli municiju.
Slažem se — odgovori Humply-Bill. — Svojega već imam na
oku. — A ĉudak, Gunstick-Uncle, priklopi:
Nitko neće doći prijeko Da ga i ja ne bih speko.
Sada je prvi jahaĉ dosegao drugu stranu obale; drugi ga je
upravo slijedio. Na mjestu gdje su pristigli na obalu, stajali
su tobožnji radnici. Old Firehand dade znak. Pet hitaca
pras- nuše gotovo u isto vrijeme; oba jahaĉa odletješe sa
svojih konja, a tri uhode polegoše po zemlji. Trampi su uto
podigli zaglušnu viku i poĉeše nadirati da dosegnu drugu
obalu. Jed- ni su drugima ometali prelaženje, jer ĉim bi
jedan pristigao

127

već je dobio s farme kuglu u glavu i više nije bio u sedlu. U
vremenu od jedva dvije minute bilo je već dvadeset do tri-
deset konja bez jahaĉa.
Takav doĉek trampi nisu oĉekivali. One rijeĉi koje su im
uhode javile preko rijeke, u svakom su sluĉaju govorile kako
je farma smiješno branjena. A sada, eto, padaju hici iz puš-
karnica, a nijedna kugla ne promašuje! Ljutita vika
promet- nula se u viku od straha; uskoro zaori zapovjedni
glas, našto se svi konji, koji se već nalažaše u rijeci, vratiše
na svoje polazište.
Preplivat će na drugom mjestu koje je izvan dosega naših
hitaca — odgovori Old Firehand.
A tada?
A tada? To je još nemoguće reći. Ako budu lukavo napadali,
neće nam biti lako.
A št.o vi mislite da bi bilo pametno s njihove strane?
Ne bi smjeli nadolaziti u skupinama, već bi se trebali rasuti.
Ako napuste konje i jednovremeno sa sve ĉetiri strane
poĉnu nadirati spram zida i ako pod njim naĊu sklonište,
bit ćemo preslabi da ih odbijemo. Mi bismo bili prisiljeni
boriti se na više od ĉetiri strane. Ako bi se tada trampi
nenadano bacili na jednu taĉku, bilo bi im moguće, da se
prebace preko zida.
To je istina, ali bi ih pri tom mnoge izbrisali s lica zemlje.
Tada bismo, naravno, i mi bili bez zaštite.
Pshaw! Ne bojim se; priĉekajmo što će raditi.
Ĉinilo se, da se trampi u meĊuvremenu savjetuju; od-
jednom su se poĉeli udaljavati spram sjevera dolc se nisu
našli dovoljno udaljeni od dohvata kugli s farme. Ondje su
prešli rijeku, te su se svrstali u zatvorenu gomilu, kojoj je
ĉelo bilo upereno prema vratima zida. Do sada su branitelji
stajali na istoĉnoj strani, a sada zaori Old Firehandov glas:
Najvećom brzinom svi na sjevernu stranu! Na vrata kane
udariti!
Nemoguće im je, da kroz vrata utrĉe — odgovori Blenter.
To je istina; ali alco ih dosegnu, mogu se iz sedla pre- baciti
preko vrata i zida i moći će nas ovdje u dvorištu na- pasti.
Prije nego im to uspije mnogi će popadati!

128

Ali će ih mnogo više ostati. Nitko neka ne puca prije tio što
ja zapovjedim, ali tada svi jednovremeno u sredinu gomile.
Sjeverna strana farme bila je brzo zaposjednuta. Jed- nim
dijelom su branitelji zaposjeli puškarnice, a drugim su
stajali izmeĊu uzvisina koje su se nalazile izmeĊu ovih i tako
mogli pucati preko zida. Ovi sa uzvisine morali su se
sagnuti da od napadaĉa ne budu suviše rano primijećeni.
Trampi se pokrenuše, u najbržem kasu približavahu se
prema vratima. Tek kada su bili udaljeni oko osamdeset
koraka, zapovjedi Old Firehand neka se puca; puške zapras-
kaše...
Bijaše kao da su trampi posred trka zaustavljeni nekom
žicom koja je bila pred njih razapeta. Obrazovali su odjed-
noin neku divlju gomilu koja se nije mogla dovoljno brzo
rasplesti. Branitelji farme dobili su dovoljno vremena da
na- pune puške i sada nisu pucali u salvi već bez zapovijedi
i neprestance u onu pometnju napolju. To trampi nisu
mogli izdržati; poĉeli su bježati, a svoje ranjene i mrtve
ostavili su da leže. Konji bez jahaĉa dotrĉali su instinktivno
sve do farme i kad su otvorili vrata ušli su u dvorište. Kad
su se kasnije trampi pokušali prikuĉiti svojim ranjenicima,
u tome ih bra- nitelji nisu smetali, jer to je bio akt
ĉovjeĉnosti. S farme su vidjeli kako ranjenike odvode do
neke udaljene šumice, da ih ondje, koliko to dopuštaju
prilike, poviju.
Već je došlo i podne, a hrabri branitelji dobili su jelo. Tada
su primijetili da se trampi udaljuju, a pri tom su ra-
njenike ostavili u šumici; jahali su na zapad.
Zar odlaze? — upita Humply-Bill. — Dobili su dobru lekciju
i bilo bi mudro s njihove strane ako je uzmu na srce.
To im ni na um ne pada — odgovori Tetka Droll. — Kad bi
doista irnali takve nakane, ponijeli bi i ranjenike. Ja držim
da su sad krenuli na stada. Pogledajte samo gore na kuću!
Eno ga gdje stoji s dalekozorom u ruci; Old Firehand
promatra momke i ja mislim da ćemo uskoro dobiti zapovi-
jed, da pomognemo pastirima i Indijancima.
Mišljenje Tetke Droll uskoro se potvrdi. Old Firehand
uzvikne iznenada odozgo:
Osedlajte brzo konje! Trampi okreću prema jugu i sudarit će
se s Dobrim suncem.

129

Za nepunih pet minuta bili su već konji spremni i svi
branitelji, osim nekoliko slugu, pojahaše. Old Firehand je
ja- hao na ĉelu i kolona se otputi prema jugu. U tom
pravcu na- iazila su se neka polja iza kojih je zapoĉinjala
prerija, a na njoj se vidjelo nekoliko grmiĉaka.
Trampi nisu bili zamjetljivi prostim okom; Old Firehand ih
je stalno pratio dalekozorom. Tako su branitelji mogli ja-
hati stalno paralelno s njima, a da budu neprimijećeni. Na-
kon ĉetvrt sata jahanja Old Firehand stane, jer su i trampi
stali. Ugledali su na granici susjedne farme ne samo stada
već i naoružane branitelje.
Old Firehand je ispitivao razne otoĉiće s grmljem i oda-
brao je one koji su mu mogli poslužiti kao zaklon. Iza tih
otoĉića prerijskih približavao se on sa svojim ljudima okolici
gdje će se sudar po svim znacima dogoditi. Sjahali su sa
svo- jih konja i sagnuti šuljali sve dok nisu dosegli jedan
široki pojas grmlja do kojeg su trampi po svim znacima
morali doći za vrijeme boja. S tog mjesta moglo se
promatrati napadaĉe kao i one koji će biti napadnuti.
Trampi su bili iznenaĊeni kad su naišli na toliki broj
Indijanaca koji ĉuvahu goveda. Kako se to zbilo, da su
Crve- nokošci odjednom ovdje u tolikom broju? Trampi su
stali. Ali uskoro primijetiše da su Indijanci veoma oskudno
naoru- žani i to ih umiri. VoĊe trampa održaše kratko
vijećanje, i tada uslijedi zapovijed za napad. Po naĉinu
kojim su pošli u napad, vidjelo se da su odluĉili naprosto
pregaziti Crveno- košce, a ne s njima povesti dugotrajni
boj. Jahaĉi se najbr- zim kasorn i u zatvorenoj grupi
otisnuše na Crvenokošce.
Sad se pokazalo da je Dobro sunce dorastao svojoj za- daći.
Izdao je glasnu zapovijed i odmah su se njegovi Ijudi rasuli
tako da o nekom gaženju nije moglo biti govora. Tram- pi
su to odmah uvidjeli; zaokrenuli su da zahvate desno krilo
Crvenokožaca pa da ovo nat jeraju na lijevo. Poglavica
Osaga je prozreo tu namjeru. Poncvo je zaorio njegov jaki
glas. Mjegovi se Ijudi uskomešaše, za tren poprimiše
prividno zbu- njenu gomilu, ali tada se odjednom opet
rasuše. Svoj po- ložaj su u potpunosti promijenili; prije su
stajali poredani u pravcu zapad-istok, a sada su se našli u
položaju sjever- jug. Poglavica Osaga je to uĉinio ne što bi
znao da su mu saveznici blizu, već, kao napadnuti bizon,
koji nikad ne okreće tieprijatelju svoj bok, već je uvijek
spram neprijatelja okre-

130

nut rogovima. Ako je to već samo po sebi bio jedan majstor
ski potez, sada je ispalo tako da su se odjednom trampi
našli izmeĊu Indijanaca i onih bijelaca koji su se krili u
grmlju. Vidjeli su kako im je osujećena njihova namjera i
uĉinili su neopreznost koju su u tren morali ispaštati. Pre-
varili su se u dometu indijanskog oružja i osjećali su se pred
Indijancima sigurni. Jedan od njihovih voĊa zapoĉeo je
govo- riti trampima, u svakom sluĉaju im je saopćavao neki
novi plan. Tu stanku je iskoristio poglavica Osaga. Pozvao
je svoje ljude našto su oni brzo grnuli naprijed i iznenada
se zau stavili, odapeli svoje strijele i jednako tako brzo
povukli. Strijele su dosegle cilj: bilo je mrtvih i još više
ranjenih, ne samo meĊu jahaĉima već i konji popadahu. To
je prouzro- kovalo u taboru trampa pometnju koju je sada
morao iskori- stiti Old Firehand.
Sada naprijed — zapovjedi on — ali pucajte samo u
trampe, ne u njihove konje!
Njegovi se ljudi nalaziše za leĊima neprijatelja; njihovi hici
zapraskaše, a kugle su se zabile u gomilu trampa koji od
straha poĉeše vikati.
Bježimo — zaori meĊu njima neki glas. — Opkoljeni smo!
Probijmo liniju Crvenokožaca!
Tu su zapovijed u trenu svi poslušali. Trampi požuriše
napustivši svoje ranjenike, na Indijance, koji su ih rado
pro- pustili i za njima odaslali svoj trijumfirajući urlik.
Ala bježe — smijao se Blenter. — Ovi se više neće vra- titi!
Znate li tko je bio onaj, što je zapovjedio neka se bježi?
Znam! — odgovori Crni Tom. — Taĉno sam prepoz nao
glas. Bio je to crvenokosi Cornel, kojega, ĉini se, sam sotona
brani da još nije pao od naših kugala. Ne bismo li
proslijedili za tim lopužama, sire?
To je pitanje upravio Old Firehandu, a taj odgovori:
Ne. Preslabi smo, da se s njima uhvatimo ukoštac.
Uostalom, možda će dokuĉiti da se nismo oduvijek nalazili
ovdje, već da smo Crvenokošcima pritekli u pomoć s farme.
U tom sluĉaju veoma je vjerojatno, da će brzim kasom od-
jahati na farmu da je osvoje u vrijeme naše odsutnosti. Mi
moramo, dakle, najbržim koracima natrag.
A što da radimo s ranjenim trampima i praznim ko njima?

131

Moramo ih prepustiti Indijancima! Ne ĉasimo ĉasa, poĊimo
brzo ka konjima!
Muževi su mahnuli Indijancima svojim šeširima i po-
zdraviše ih s gromkim »hura«, a tom pozdravu odvratiše
ovi svojim prodornim pobjedniĉkim pokliĉem! Došavši na
farmu Old Firehand se odmah uputio na krov gdje je
zapoĉeo ispi- tivati dalekozorom okolicu.
Gore je sjedila gospoĊa Butler, koja je bila veoma za-
brinuta, ali je na svoje veliko veselje ĉula da je napad na
farmu odbijen.
Dakle, znaĉi, spaseni smo? — upita ona duboko uz-
dahnuvši. — Budući da su trampi doživjeli tako teške gubit-
ke, možemo pretpostaviti da se neće usuditi nastaviti s ne-
prijateljstvima?
Možda — odgovori lovac zamišljeno.
Zar samo možda?
Na žalost, tako je! Da napadnu stada, to se po svim
znacima neće usuditi, jer moraju pretpostaviti da goveda
ne ĉuvaju samo Indijanci već i jaka ĉeta bijelaca. Sasvim
dru- gaĉije je s kućom. Ovi će momci zacijelo uvidjeti, da
danju ne mogu ništa uĉiniti. Zacijelo će pokušati novi
napadaj noću. U svakom sluĉaju moramo biti spremni na
noćni napadaj. Moguće je, da ...
On stane u govoru. Gledajući još uvijek na dalekozor
upravio ga je na sjever.
Što je? — upita gospoĊa. — Zašto ne govorite dalje, sire?
Zašto vam je lice tako zabrinuto?
Old Firehand je još neko vrijeme gledao kroz dalekozor,
tada ga odloži i mirno odgovori:
Nije ništa što bi nas osobito zabrinjavalo, gospoĊo. Bez
brige možete sići i Ijudima ponuditi dobru kapljicu.
Ona je poslušala taj prijedlog, ali, ĉim je nestala, reĉe lovac
lordu, koji se upravo našao na krovu oboružan svojim
golemim teleskopom:
Imao sam dobar razlog da udaljim gospoĊu. Uzmite vaš
dalekozor u ruke, lorde, i pogledajte prema zapadu. Koga
vidite?
Englez upravi onamo svoj dalekozor i odvrati:
Trampi. Razgovijetno ih vidim. Dolaze.
Zar uistinu dolaze?
Naravno, a što drugo da rade?

132

Ćini se da je moj dalekozor bolji od vašeg iako je mnogo
manji. Zar doista vidite trampe?
Ne, sad stoje.
Kamo gledaju?
Na sjever.
Upravite sada vaš teleskop u tom pravcu, možda ugie date
što to momci giedaju.
Well, sire, pogledat ću! Ondje se približuju tri osobe i ne
vide trampe.
Tri jahaĉa? Zar doista?
Yes, ipalc ne; ĉini se, da je jedan jahaĉ žena. Uistinu, žena
je!
A znate li tko su ta tri jahaĉa?
Ne, kako da to znam ... Heigh-ho, da nisu ...
E to baš jesu — reĉe Old Firehand ozbiljno. — Oni su
Farmer, njegov brat i kćerka mu. Glasnik, kojeg smo
odaslali da ih upozori, nije ih našao.
Lord sklopi svoj dalekozor i uzvikne:
Moramo brzo na konje i napolje, inaĉe će pasti tram- pima
u ruke.
Htio je otrĉati. Lovac ga zadrži i reĉe:
Ostanite, sire, i ne ĉinite vike! GospoĊe na farmi ne treba da
nešto znaju, za sada! Njih ne možemo ni opomenuti ni
pomoći im, jer je već prekasno. Pogledajte! Pogledajte!
Lord stavi ponovo svoj dalekozor i ugleda kako su se trampi
pokrenuli i zapoĉeli približavati onim trima.
The devil! — uzviknu lord. — Ubit će ih.
To im ni na um ne pada. Ti momci su svjesni svoje
prednosti i pokušat će je iskoristiti. što bi mogli dobiti nji-
hovom smrću? Ništa. Ostave li ovo troje na životu bit će im
odliĉni taoci i njima će nam moći iznuditi mnogo toga. Pa-
zite! Sad se dogodilo! Ono troje je opkoljeno! Mi tu ne mo
žemo ništa pomoći!
—■ Well! Uistinu, ne možemo ništa, sire —• reĉe lord. —
Ali, hoćemo li im dopustiti da nam iznude naš pristanak?
Za- pravo bismo se morali stidjeti, da s takvim ljudima ĉak i
razgovaramo.
Old Firehand slegnuo je na njemu svojstven naĉin ra-
menima, a smiješak mu zaigra na usnama kad je
odgovorio:
Pustite vi samo mene, sire, još nikada u životu nisam uĉinio
nešto ĉega bih se morao stidjeti. Kad vam kažem, dai

133

one tri osobe, koje su sada napolju uhvaćene, nisu ni u kak-
voj opasnosti, možete mi to vjerovati na rijeĉ! Ipak vas
molim, ne kazujte gospoĊama što se dogodilo!
Zar to nitko ne smije znati?
Onima koji su bliži, saopćit ćemo to, da bar oni znadu na
ĉemu smo. Ako hoćete to uzeti na se, siĊite k njima, a oni
•icka ne govore dalje. Ja ću ostati ovdje da promatram va-
gabunde i prema tome kako se budu ponašali odluĉit ću šta
ćemo.
Lord se otputi u dvorište. Old Firehand upravi svoju pa-
žnju ponovo na trampe koji su troje zarobljenika odveli
pre- ma onoj nekoliko puta spomenutoj šumici. Sjahali su i
zalo- gorovali ondje. Lovac je vidio da su poĉeli vrlo buĉan
razgovor ili savjetovanje. Držao je, da zna što će se desiti. U
razmišlja- nju omeo ga je Tetka Droli koji je žurno uzašao i
njemaĉkim jezikom upitao:
Kaj je zbiljam istina to kaj nam je rekel lord? Kaj su Butlere
uvatili, a i frajlu?
Jesu — potvrdi Old Firehand.
Smo si mogli odmah misliti da se bu tak nekaj dogo- dilo.
Sad buju nas trampi pohodili i buju imali kaj tražiti. A mi?
Kaj im moremo reĉi?
No što mi savjetujete — upita Old Firehand. Pri tom je
pogledao veselim pogledom ĉovjeĉuljka.
A, kaj me to pitate — odgovori ĉovjeĉuljak. — Niš ne znam
kaj bi rekal ili da pokušamo s novcem?
Nismo li prisiljeni da pokušamo?
Ne i ne i ponovo ne! Tim lopovima to neće ni na pa- met
pasti! A mislim si kaj oni mogu napraviti? Ubiti zarob-
Ijenike? Stigla bi ih naša osveta. Oni buju se sigurno grozili
s tim, ali mi to ne smemo verovati.
Ali mi moramo — ĉak ako su i njihove grožnje isti- nite —
uvijek uzimati u obzir zarobljenike ĉiji položaj je u svakom
sluĉaju veoma neugodan. Ako ih štedimo, oni će ipak biti
izvrgnuti raznim mukama i prijetnjama.
To im ne bu škodilo. To moraju pretrpeti. Zakaj su dozvolili
da ih zarobiju. To ih bu navuĉilo pameti. Mi smo tu i svi
vrazi znadu da bumo već našli puta i naĉina kak ih bumo
izbavili.
No kako da zapoĉnemo? Jeste Ii što smislili, Tetko Droll?

134

Još niš, baš niš. Morali bi malo priĉekati da vidimo kaj se
bu još dogodilo. Onda moremo nekaj delati. Mene ni niš
strah, jer ja poznam sebe. Kad bu došal pravi trenutak,
bum se već neĉemu setil. Nas dva smo već mnoge stvari
ispe- laii. Ja mislim, da ... stoj! — prekinu on. — Pogleĉte!
Upravo dolaze. Dva fakina idu, glete baš k nama. Mašu sa
belom krpom da vidimo da su parlamentarci. Bute s njima
govorili?
Naravno, hoću! Za volju zarobljenika moram znati što nam
nude. PoĊite sa mnom.
Obojica se uputiše na dvorište gdje je posada već bila na
svojim mjestima i promatrala dvojicu došljaka. Ovi su se
za- ustavili izvan dohvata oružja i mahali nekom bijelom
ponja- vom. Old Firehand otvori vrata, izaĊe i mahne im
neka se približe. Kad su mu se približili, uljudno su ga
pozdravili i trudili su se da svojim licima dadu izraz
povjerenja.
Sire, mi dolazimo kao poslanici — reĉe jedan — po- stavit
ćemo vam naše uvjete.
Tako, dakle! — odgovori lovac ironiĉno. — Otkada se
prerijski zeĉevi usuĊuju dolaziti grizzlyju, da mu postavljaju
uvjete.
Usporedba kojom se poslužio nije bila loša. Pred njima se
isprijeĉio u svoj svojoj veliĉini, a gledao ih je tako prije- teći
da su i nehotice ustuknuli.
Mi nismo nikakvi zeĉevi, sire — razjasni govornik.
Zar baš niste? No tada ste kukavni prerijski vuci koji su
zadovoljni strvinom. Vi, pa da ste parlametarci ? Vi ste
razbojnici, kradljivci i ubojice koji ste sami sebe stavili van
zakona i koji ste u stanju pucati na svakog poštenog
ĉovjeka.
Sire — uzvikne tramp — ja sebi takve uvrede ...
Šuti, lopužo! — grmio je Old Firehand. — Dopustio sam
vam da mi se približite samo s razloga da jednom vidim
kako ste dugo naumili tjerati vašu bezobraštinu. što vam
govorim, vi imate slušati bez prosvjeda! Recite samo još
jed- nu jedinu rijeĉ koja mi se ne bude svidjela, smrvit ću
vas! Znate li vi tko sam?
Ne znamo — odgovori tramp tiho i ponizno.
Naživaju me Old Firehandom. Kažite onima koji su vas
poslali, oni će možda znati kakav sam ja ĉovjek i da sa
mnom nema šale. A to ste već danas mogli iskusiti. A sada
kratko. Kakvu nam poruku donosite?

135

Mi treba da vam javimo, da je farmer sa svojim bra- tom i
nećakinjom u našim rukama.
To već znam.
Te tri osobe moraju umrijeti.,.
Pshaw! — prekine ga lovac.
... ako ne ispunite naše uvjete — nastavi parlamen- tarac
— i ne predate nam farmu. Ako nećete slušati, pred vašim
ćemo oĉima objesiti naše zarobljenike.
Samo to uĉinite! Ovdje na farmi ima dovoljno ko- nopaca i
za vaše glave.
To tramp nije oĉekivao. On je znao pouzdano, da se ne- će
usuditi izvesti ono što poruĉuju. Gledao je preda se i
ponovo rekao:
Promislite, rijeĉ je o tri ljudska života.
Na to upravo i mislim, a sada mi se gubite s oĉiju, inaĉe ću
vas postrijeljati.
Potrže revolver. Obojica trampa brzo su se udaljila. Ipak se
jedan usudio da u izvjesnoj udaljenosti upita:
Možemo li se vratiti ako vam donesemo novu poruku?
Ne, hoću da razgovaram samo sa crvenokosim Cor- nelom,
ali ne dulje od jednog trenutka.
Obećajte mu slobodni povratak!
Obećajem ako me ne uvrijedi!
Reći ćemo mu to.
Pobjegli su tako brzo, da se vidjelo kako su sretni da su se
udaljili iz blizine velikog muža. Taj se nije vratio u dvori-
šte, već je zakoraĉio u pravcu trampa dok nije stigao na
polovicu puta. Tamo je sjeo na neki kamen i ĉekao crveno-
kosog Cornela, jer je sigurno znao da će ovaj doći.
Uskoro se pokazalo, da se nije prevario. Krug se trampa
otvorio i Cornel se lagano približavao. On se napadno
nakloni i reĉe:
Godd day, sir, tražili ste da razgovarate sa mnom.
O tome ništa ne znam — odgovori zapadnjak. — Re- kao
sam samo da osim s vama ni s kim drugim ne želim
govoriti, najvolio bih da i vas ne gledam.
Master, vi govorite veoma ponosnim tonom.
Imam i zašto. Vama ne bih savjetovao da i vi poĉnete ovako
razgovarati sa mnom.
145
Jedan su drugome gledali okom u oko. Crvenokosi Cor- nel
prvi spusti pogled i odgovori muĉno skrivajući srdžbu.
10 Blago u Srebrnom jezeru

136

Mi stojimo jedan nasuprot drugome jednako vrijedni.
Zar tramp pred poštenim zapadnjakom, poraženi pred
pobjednikom — to vi zovete jednakom vrijednošću?
Još nisam pobijeĊen. U našim je rukama oštrica i mi je
možemo okrenuti.
Pokušajte samo — nasmije se Old Firehand prezirno. To je
ljutilo trampa i on odgovori:
Mi treba da samo iskoristimo vašu neopreznost.
Ah, a kako to? Kakvu sam ja neopreznost poĉinio?
Tu, što ste se dovde udaljili s farme. Da smo htjeli, vi biste
već bili u našim rukama. Nepobjediv, kakvim sebe držite, još
dugo vremena niste. Nalazite se upravo po sredini izmeĊu
nas i farme. Neka se samo nekolicina od nas otputi konjima
i presjekli bismo vam povratak.
Zar vi to uistinu mislite?
Da. I kad biste bili i najbolji trkaĉ, konj je ipak brži. To
morate priznati. Dakle, mi bismo vas opkolili prije no što
biste vi dosegli kuću.
Vaš raĉun je ispravan samo do jedne taĉke. Smetnuli ste s
uma, da bi oni koji bi me htjeli uhvatiti, došli na domet
kugala mojih ljudi. Moji bi ih ljudi jednostavno izbrisali s
Iica zemlje. Ali to nije ono o ĉemu sam htio razgovarati s
vama.
Doista nije, sire. Došao sam da vam pružim priliku da
spasite živote ono troje zarobljenih.
Tada se uzalud trudite jer život tih ljudi nije u opas- nosti.
Nije u opasnosti? — reĉe Cornel smijući se pakosno. —
Bogami se dobrano varate, sire. Ako ne pristanete na naše
prijedloge, objesit ćejno ih.
Već sam vam poruĉio da biste poslije njih vi svi bili
povješani.
To je smiješno, sire. Jeste li izbrojali koliko nas je?
Dobro smo vas prebrojali. Ali znate ii vi možda koliko ja
mogu suprotstaviti.
Znam.
Pshaw, niste nas mogli prebrojati.
To nije ni potrebno. Mi znamo koliko Butlerova farma ima
slugu. Više ih ni sada nema. K tome val ja pribrojiti ne- što
raftera, koje ste doveli sa Crne medvjeĊe rijeke.

137

Pogledao je lovca pun oĉekivanja, jer Cornel doista nije
mogao znati koliko ljudi ima Old Firehand. Old Firehand
od- mahne rukom i odgovori:
Prebrojte vaše mrtve i ranjene i kažite mi tada da li bi to
moglo uĉiniti ono malo raftera? Osim toga vidjeli ste moje
Indijance, a i one ostale bijelce koji su vas gonili s leĊa.
Drugi bijelci? — nasmije se tramp. — To nije bio nitko
drugi nego rafteri. Priznajem, da ste nas tada nadmu- drili.
Pojahali ste Indijancima u pomoć iz farme. Na žalost, to
sam prekasno uvidio. Trebali smo odmah udariti na farmu
i ova bi već bila naša. Ne, sire, vašim brojem nećete me za-
plašiti. Ako ubijemo naše zarobljenike, potpuno vam je ne-
moguće da se osvetite.
Cornel je ponovo bacio tajom oko na Old Firehanda. Ovaj
je omalovažavajući slegnuo s ramenima i rekao:
Nemojte se svaĊati. Kad bismo i bili tako malobrojni kao što
vi to uzimate, mi bismo vam bili daleko nadmoćni. Trampi,
trampi, kakvi su to borci? Lijeni neradnici, vaga- bundi,
skitnice! Tu unutra iza ovih zidova stoje najslavniji lovci i
provodiĉi s Divljeg zapada. Jedan jedini od njih vri- jedi
najmanje deset trampa. Ako nas je dvadesetak zapad-
njaka, a vi ste namislili i usuĊujete se ubiti zarobljenike, sli-
jedit ćemo vas tjednima, mjesecima, dok vas ne izbrišemo s
lica zemlje. Uostalom, to vi vrlo dobro znate i zbog toga
ćete se ĉuvati, da ono troje izgubi i vlas s glave.
Te rijeĉi je Old Firehand izgovorio prijeteći i tako po-
uzdano, da je Cornel poniknuo pogledom. Cornel je znao da
je slavni lovac doista onaj ĉovjek, koji će ostati kod rijeĉi. I
te rijeĉi pretvoriti u djelo. Već se nekoliko puta dogodilo, da
je jedan jedini hrabri muž slijedio ĉitavu bandu da se osveti.
I ako se to dogodilo bilo kojem zapadnjaku, to je va- ljalo
vjerovati upravo tom Old Firehandu da će i on to uĉi- nili.
Tramp se, meĊutim, ĉuvao da to prizna; digne pogled,
upravi ga podmuklo na lovca i reĉe:
Pa priĉekajmo; kad biste vi bili sigurni u svoju stvar ne
biste vi ovdje sa mnom razgovarali. Samo vas je zabri-
nulost dovela ovamo da sa mnom razgovarate.
10*
147
Ma, ne brbljajte gluposti! Ja sam došao ovamo, da raz-
govaram s vama ne što bih se bilo ĉega bojao, već samo
zbog togn da vam taĉno upoznam lice i da provjerim još
jednom vaš glas. Samo to je bio uzrok našem sastanku. Sad

138

ste tako

139

dobro urezani u moje pamćenje, da se možemo rastati. Mi
smo završili.
Još ne, sire, predlažem vam nešto novo. Odustat će- mo,
naime, od opsade farme.
Ah, vrlo milostivo. A što ćete raditi nadalje?
Vratit ćete nam naše konje, koje ste utjerali u dvo- rište, k
tome ćete nam dati nužnu stoku, da se možemo opskr- biti
hranom i konaĉno ćete nam isplatiti dvadeset tisuća do-
lara, toliko će se još naći na farmi.
Samo to? I ništa više! Veoma lijepo! A što nam nudite za to?
Vratit ćemo naše zarobljenike i odjahat ćemo pošto nam vi
dadete ĉasnu rijeĉ da nas više nećete progoniti i da će
izmeĊu nas prestati svako neprijateljstvo. Sada znate što
hoću i molim vas, da se rastanemo. Razgovarali smo i
suviše dugo i besplodno.
Cornel je to rekao tonom kao da posjeduje najveće mo-
ralno pravo da to predloži. Old Firehand trgne svoj revol-
ver i odgovori nimalo ljutito već sasvim mirno i s jednim
neopisivo prezirnim smiješkom:
Da, dosta smo govorili i zbog toga se tornjajte ovoga
trenutka, inaĉe ću vam prosvirati glavu.
Kako? Da li je to ...
Naprijed! I to ovoga trenutka — prekine ga lovac po-
višenim glasom, a pri tom je cijev svog revolvera uperio na
Cornela. — Jedan ... dva...
Tramp je pretpostavio da nije uputno ĉekati »tri«; on se
okrene i brzo zakoraĉi. Lovac ga je promatrao dok je bio
siguran da mu Cornel ne može pucati u leĊa, tada se i on
otputi u farmu odakle su cijeli taj dogaĊaj promatrali s ve-
likom napetošću. Došavši na farmu kratko ih je izvjestio o
ovom ĉudnovatom razgovoru.
Sasvim ste ispravno postupili sire, — reĉe lord. — Takvim
gadovima ne treba popuštati niti za dlaku. Oni se boje i
neće se usuditi da bilo što nažao uĉine zarobljenicima. Što
mislite da će uĉiniti?
Hm — odgovori upitani. — Sunce upravo zalazi. Ja mislim,
da će ĉekati dok <se smraĉi i onda uĉiniti još jedan pokušaj
da se prebace preko zida. Ako im to ne uspije, ostat će im
još uviiek zarobljenici, da nas i dalje ucjenjuju.
Hoće li se uistinu usuditi da još jednom napadnu?

140

Možda. Oni znadu da su nam brojĉano nadmoćni. Tre- ba
da se spremimo na obranu. Oprez nam nalaže, da ih taĉno
promatramo. ćim se smraĉi netko će od nas morati napolje,
da im se prišulja i da nas obavijesti o svakom njihovom
pokretu.
Sunce je došlo do horizonta i posljednji zlaćani traci oba-
sjali su daleku preriju i osvjetljavali skupinu trampa tako
da se svaki pojedinac mogao vidjeti s farme. Trampi se nisu
spremaii ni za odlazak, a još manje na logorovanje. Lako je
!)ilo prozreti da nisu namislili napustiti okolicu, ali da ni
ovdje gdje sada stoje ne kane ostati.
Old Firehand je dao da na sve ĉetiri strane dvoriŠta do-
nesu mnogo drva, takoĊer su nanijeli i mnogo ugljena,
kojeg je posvuda bilo u Kansasu, naložio je zatim da pri
ruci budu i posude s petrolejom. Kad se potpuno smraĉilo,
bili su iza- slani da uhodare Tetka Droll, Humply-Bill i
Gunstick-Uncle. Ako se ovi u sluĉaju brzog povratka ne
budu mogli poslu- žiti vratima, na raznim stranama zida
priĉvrstili su jake ko- nopce i spustili ih na izvanjsku stranu
zida kojima će se moći brzo uspeti. Tada su umoĉili drvene
prutove u petrolei, za- pališe ih i pobacaše pred zid. Pošto
su na te upaljene prutove nabacali drvo i ugljen ta je vatra
obasjavala cijeli bliži okoliš, da se lako moglo primijetiti
bilo kakvo približavanje trampa. Vatru su od vremena na
vrijeme podsticali tako da su je dugaĉkim motkama
raspirivali iz puškarnica te ih kugle tram- pa nisu mogle
dosegnuti.
Prošlo je mnogo više od jednog sata, a ĉinilo se da se
uapolju ništa ne miĉe. Tada se po konopcu uspe Gunstick-
Uncle. On je odmah potražio Old Firehanda i izvijestio ga
na svoj originalan naĉin.
Sa svog su mjesta trampi otisli Nekom novom mjestu prišli.
To sam i mislio. Ali kamo su otišli? — upita lovac smi- jući
se ovim stihovima.
Upitani pokaže prema uglu, desno od vrata, i odgovori
nepomućenom ozbiljnošću:
Tamo su dosegnuli rijeku Vdaljeni ni milju daleko.

141

Zar su se usudili tako blizu doći? Ali morali smo ĉuti njihove
konje.
Otjerali su ih na preriju daleku Neka pasu travu meku. Mjesto pravo ne
znam ja Nemam svjetla da mi sja.
A gdje su Bill i Tetka Droll?
Otišli su da gledaju Kamo im noge tragove daju.
Odliĉno! Moramo sasvim taĉno znati na kojem mjestu stoje
sada trampi. Budite tako dobri i otiĊite opet do Billa i
Drolla. Ĉim se trampi zaustave, molim da nam se to javi.
Zacijelo misle ti razbojnici da mudro rade. Ali upali su u
klopku koju sada treba upravo zatvoriti.
Uncle se udalji, a lord koji je slušao taj razgovor upita
kakvu to klopku misli Old Fireband.
Neprijatelj se nalazi tamo na rijeci. Iza sebe ima vodu, pred
sobom zidove farme, ako obje druge strane zatvorimo, imat
ćemo ih.
Sasvim pravo, ali kako ćete zatvoriti jednu i drugu stranu?
Pozvat ću Indijance koji će se morati prišuljati s ju- ga, a mi
koji smo ovdje, napast ćemo sa sjevera.
Zar ćete ostaviti farmu bez branitelja?
To neću uĉiniti. Ostat će sluge, dostajat će. Bilo bi za nas
veoma opasno kad bi se trampi dosjetili i žestoko napali na
zidine. Ali u njihovu pamet ja sumnjam i oni neće pret-
postavljati da smo toliko prevejani, pa da napustimo naše
glavno uporište. Obazret ćemo se i gdje su im konji. Ako to
doznamo, neće nam biti teško da svladamo ĉuvare i kad bu-
demo vlasnici njihovih konja, bit će momci izgubljeni, jer
one koji će nam veĉeras pobjeći, lako ćemo danju uhvatiti.
Sada je morao Crni Tom izaći zajedno s Blenterom, da
potraži konje od trampa. Poslije toga je Old Firehand
poslao dvojicu slugu koji su taĉno poznavali predio do
poglavice Osaga, da mu odnesu taĉnu uputu. Prije no što se
svi ti ljudi vrate ništa se nije moglo poduzeti.
Prošlo je dosta vremena prije no što se jedan od odasla-
nika vratio. Konaĉno su se vratili i sluge. Našli su Indijance

142

i obavijestili ih. Indijanci su bili udaljeni svega nekoliko
sto- tina koraka od trampa i na prvi glas puške bili su
spremni da navale. Vratili su se takoĊer i Tetka Droll,
Humply-Bill i Gunstick-Uncle.
Zar sva trojica? — upitao je Old Firehand. — Mogao je bar
jedan da ostane napolju.
Ne znam zakaj, ako je potrebno — odgovori Tetka Droll
zapavši ponovo u svoj stari naĉin govora.
Ja mislim, trebao je jedan ostati da promatra trampe.
To je potpuno suvišno. Ja znam na ĉemu sam, prišu- Ijao
sam se tako blizu da sam sve ĉuo. Gospoda trampi se Ijute
na našu vatru koja im onemogućuje napad; ĉekaju kako će
dugo izdržati naša drva i ugljen. Oni se nadaju da će se
zalihe uskoro iscrpsti, jer farma sigurno nije spremna da
podržava toliku vatru. Tada kane napasti.
To je veoma dobro za nas, jer to nam dopušta da zatvorimo
klopku.
Kakvu klopku?
Old Firehand mu razjasni o ĉemu se radi.
Ta to je prekrasno — smijuljio se Tetka Droll, kako je to
obiĉavao kad je bio dobre volje. — To će nam uspjeti, jer
nam mora uspjeti. Momci, natme, misle, da smo mi uvje-
reni da su oni još uvijek napolju u onoj šumici. Ali, sire,
ueba još misliti na nešto što je veoma važno.
što mislite, Tetka DroII?
O zarobljenima je rijeĉ. Bojim se, da će ih ubiti ako
zapoĉnemo neprijateljstvima.
Mislite li da i meni to nije već palo na um? Prišuljat ćemo se
i trojica od nas morat će ĉim navalimo odmah pri- skoĉiti i
svoje ruke staviti na oba Butlera i mladu gospoĊicu. lesu li
svezani?
Jesu, ali ne ĉvrsto.
Dakle, valjat će ih odmah odriješiti i tada ...
A tada s njima u vodu — upadne mu Droll u rijeĉ.
U vodu ? — upita Old Firehand zaĉuĊen.
Da, u vodu s njima, bit će to najljepša šala koju sam ikada
uĉinio. Kakva će samo trampi uĉiniti lica! I kako će sebi
razbijati glavu! Odvest ćemo zarobljenike još i prije
napada.
Držite li da je to moguće?

143

Ne samo da je moguće, to je veoma nužno. Za vrijeme borbe
bit će teško brinuti se o sigurnosti zarobljenika. Morat
ćemo ih dakle prije opasnosti osloboditi. A to nije ni teško.
Nije teško! No kako vi to mislite izvesti? Ja znam da ste vi
lukava lija.
Za taj podvig nije baš potrebna velika lukavost. Ĉu- dim se,
da već i sami niste nadošli na to. Pomislite samo na kanal
koji vodi k rijeci! Pod zemljom je, a o njemu trampi nemaju
ni pojma. Već sam se jednom otputio do rijeke i upoznat
sam s predjelom usprkos tami i znam mjesto gdje kanal
ulazi u rijeku. I pomislite, gospodo, upravo na ušću kanala
u rijeku logoruju trampi. Na samoj obali rijeke obra- zovali
su polukrug. U sredini tog polukruga nalaze se zaro-
bljenici. Trampi drže, da ih na taj naĉin imaju u posvema-
šnjoj sigurnosti, a upravo je to okolnost koja će nam
pomoći da ih odvedemo.
Ah, poĉinjem shvaćati — reĉe Old Firehand. — Vi hoćete
kanalom sve do rijeke?
Jest. Ali to neću uĉiniti sam. Moraju još dvojica sa mnom,
za svakog zarobljenog jedan.
Hm, ta misao je odliĉna. Raspitat ćemo se, da Ii je kanal
prohodan. — Old Firehand je upitao nekoliko slugu i na
svoju sreću doznao da je kanal ĉist i da u njemu ne vlada
loš zrak. Prohodan je, a na ulazu ima mali ĉamac koji bi
mogao ponijeti trojicu. Taj ĉamac je uvijek sakriven, da ga
nikakvo strano oko ne može naći. Plan stare lukave lije,
Tetke Droll, sa svih je strana raspravTjen i zakljuĉiše da ga
izvedu Tetka Droll, Humply-BiII i Gunstick-Uncle. Nisu to
ni dovršili, vratiše se Crni Tom i Blenter. Pretražili su dosta
velik dio okolice i nisu, na žalost, našli konje. Trampi su bili
toliko pametni i udaljili ih što dalje od farme.
Droll, Bill i Uncle skinuše svoje gornje odijelo i spustiše se u
kanal. Uzeše sobom i jednu svjetiljku. Pokazalo se, da im
voda doseže samo do prsiju. Puške su uprtili na leĊa, a
noževe, revolver i municiju objesiše o vrat. Dugaĉki Gun-
stick-Uncle išao je prvi noseći svjetiljku. Kad su se ovi iz-
gubili u dubini kanala, otputi se Old Firehand sa svojim
lju- dima napolje.
Vrata su tiho otvorili, a tada ih opet samo pritvorili da
budu u sluĉaju opasnosti spremna. Kraj njih je ostao jedan
sluga na straži, da ih odmah zatvori ukoliko bi se trampi

144

približili. Ostali sluge, a takoĊer i služavke, bili su spremni
na onoj strani zida koji je gledao prema rijeei.
Rafteri su pod vodstvorn Old Firehanda ponajprije okre>-
nuli prema sjeveru da se uklone iz podruĉja svjetla od va-
tara. Ali kad su dosegnuli rijeku, okrenuli su pužući prema
jugu sve dok su vidjeli, da su prispjeli nadomak trampa,
Old Firehand se sam otputi još dalje dok njegovo oštro oko
nije ugledalo polukrug razbojnika. Sad je znao kamo će
upraviti napadaj. Vratio se k svojim Ijudima da doĉeka
znak koji je bio ugovoren s trojicom osloboditelja.
Ovi su u meĊuvremenu prošli kroz kanal u kojem voda nije
bila odviše hladna da bi im to otežavalo hod. Nedaleko ušća
kanala u rijeku, još u njegovoj unutrašnjosti, nalazio se
ĉamac. Dva vesla bila su u njemu. Uncle je ugasio svjetiljku
i objesio je na ĉavao o koji je bio privezan ĉamac. Tada za-
povjedi Droll obojici svojih pratilaca neka ga ovdje pri-
ĉekaju. Ponajprije je htio da se orijentira. Vratio se poslije
ĉetvrt sata.
Što si vidio? — upita Humply-Bill napeto.
Nije baš bila laka zadaća — odgovori Tetka Droll. — Voda
nam ne zadaje poteškoće jer i napolju nije dublja ne- goli
ovdje. Ali tama koja vlada izmeĊu grmlja i drveća, zada-
vala mi je poteškoća. Ništa nisam vidio. Morao sam se pouz
dati u ruke.
Ali ipak, ako gledamo u daljini u našu vatru, moramo i
ovdje nešto vidjeti.
Ali ja to ne mogu vidjeti iz vode, već kad se uspnem na
obalu, jer razina vode je mnogo niža. Trampi sjede u
polukrugu sasvim blizu vode, a zarobljenici su kraj njih. ću-
va ih jedan tramp koji ih ĉvrsto nadzire. Toga moramo
ubiti. Nije šteta za jednog takvog momka.
Dakle već imate i plan?
Jest, zarobljeni ne treba da idu u vodu. Dopremit ćemo
ĉamac do mjesta.
Vidjet će ga jer će se njegov obris vidjeti na Ijeska- nju vode.
Voda je od juĉerašnje kiše tako zamućena, da se ne razlikuje
od ĉvrsta tla. Dakle, dopremit ćemo ĉamac onamo i privezat
ćemo ga. Vi ćete ostati uz ĉamac stojeći u vodi, a ja sam otići
ću na kopno, ubit ću stražara i osloboditi za- robljene.
Dovest ću ih k vama. Doveslat će do kanala gdje su

145

sigurni, a mi ćemo se sasvim mirno otputiti na ono mjesto
gdje su se nalazili zarobljenici. Dat ćemo zatim znak, kliktaj
jastreba, i uskoro će zapoĉeti ples. Jeste li sporazumni?
Well! Bolje se to ne može izvesti.
A šta ti misliš, Uncle?
Upravo kako sve je smišljeno Bit će slavno djelo uĉinjeno.
Dobro, dakle naprijed.
Odvezali su ĉamac i odgurali ga iz kanala u rijeku. Tetka
Droll bio je vodiĉ. Sasvim uz obalu pokretali su se polagano
i oprezno naprijed sve dok nije stao. Gunstick-Uncle i Hum-
ply-Bill primijetiše kako je zavezao ĉamac.
Došli smo do mjesta — zašapta Tetka Droll — ĉekajte me
dok se vratim.
Obala na ovom mjestu nije bila visoka. Tiho se uspeo. S onu
stranu grmlja gorjele su vatre na oba ugla farme, a svi
predmeti u protusvjetlu bijahu sasvim jasni. Najviše de- set
koraka od obale udaljeni sjedili su zarobljenici sa svojim
ĉuvarom. Nešto podalje ugledao je Tetka Droll trampe u
svim mogućim položajima. Trampi su se odmarali. Puzao je,
a da nije odložio pušku, dalje sve dok se nije našao iza leĊa
ĉuva- ru. Istom sada je odložio pušku i mašio se za nož.
Tramp je morao umrijeti, a da ne pusti glasa. Droll skupi
koljena poda se i u trenu se uspravi, šĉepa trampa ljevicom
ĉvrsto za gu- šu, a desnicom mu sjuri nož taĉno u srce. Ij
istom trenu je opet legao i položio mrtvog trampa kraj sebe
na zemlju. To se zbilo tako brzo, da to djelo ĉak ni
zarobljeni nisu primi- jetili. Istom nakon nekog vremena
reĉe djevojka:
Tata, nema našeg ĉuvara.
Doista? Ah jest, to me ĉudi. Budi mirna, zacijelo nas kuša.
Tiho, tiho — zašapta Tetka Droll — nitko ne smije ni glasa
ĉuti. Stražar, koji vas je ĉuvao, mrtav je, došao sam da vas
oslobodim.
Nas oslobodili? Nemoguće! Vi ste sam ĉuvar.
Ne, sire, ja sam vaš prijatelj. Mi se poznamo još iz puta po
Arkansasu. Ja sam Droll, koga zovu Tetka.
Bože moj, je li to istina?
Tiše, tiše, sire! Old Firehand je takoĊer tu i Crni Tom i
mnogi ostali. Trampi su vam htjeli opljaĉkati farmu. Odbili

146

srno ih. Vidjeli smo kako su vas zarobili i s dva odvažna
muža otputio sam se da vas oslobodim. Ako mi još uvijek ne
vjerujete jer vam se ne mogu pokazati, potvrdit ću vam isti-
nitost mojih rijeći time što ću vas odriješiti.
Nekoliko poteza nožem i sve troje bijahu slobodni.
Sada samo tiho k ĉamcu — šaptao je Droll. — Došli smo
kanalom, doveli smo vam i ĉamac. Morat ćete se s mla- dom
gospoĊicom ukrcati, i skloniti se u kanal koji vi dobro
poznajete, ondje ćete ĉekati dok se završi ples.
Ples? Kakav ples?
Treba upravo da poĉne. Na ovoj strani trampi imaju rijeku,
a suĉelice im je zid vaše farme, to su dvije zapreke koje oni
ne mogu otkloniti, desno do nas nalazi se Old Fire- hand s
rafterima i lovcima, a lijevo trampe ĉeka poglavica Osaga,
Dobro sunce sa svojim Indijancima. Svi oni ĉekaju moj
znak.
Dakle, tako stoji stvar! I mi treba da se sklonimo u ĉamcu u
sigurnost. Mislite li doista, da smo moj brat i ja takve
šeprtlje da ćemo skrstiti ruke na prsima dok ćete vi ostali za
nas žrtvovati svoje živote? Ne, sire, varate se.
Hm, lijepo, to rado slušam, znaĉi, dva ĉovjeka više; ali mala
gospoĊica ne smije da ostane ovdje gdje će kugle fijukati
zrakom.
S time se slažem. Budite tako dobri i odvedite je na ĉamac.
Ali kako je s oružjem? Ne možete li nam prepustiti bar
revolver — ili nož?
Nije to potrebno, sire, ono što mi imamo trebamo i sami,
ali ovdje leži vaš ĉuvar ĉije naoružanje upravo dostaje
jednom od vas. Za drugoga ću se odmah pobrinuti, jer ću se
ogledati za jednim trampom... pst, tiho, eto jednoga!
Zacijelo je to jedan od voĊa koji se hoće osvjedoĉiti, jeste !i
dobro ĉuvani. Pustite me da uĉinim svoje.
Gledajući spram vatre na farmi ugledali su ĉovjeka kako
dolazi da vidi je li sve u redu. Dolazio je polagano, stao je
ispred zarobljenjh i upitao:
No, Collins, ima li što novo?
Nema — odgovori Tetka DroII, jer ga je ovaj držao za
stražara.
Well! Otvori dobro oĉi! Ode ti glava ako im se što dogodi!
Razumiješ li?

147

Yes. Moja glava sjedi na ramenu bolje negoli tvoja! ĉuvaj
se!
Poslužio se namjerno prijetećim rijeĉima i izgovorio je to
namjerno punim glasom. Želio je, da se došljak sagne.
Svrha je bila postignuta. Tramp se približi, nagne glavu i
reĉe:
što ti pada na um! Kako ti to misliš? ĉiji je to glas? Zar ti
nisi Collins kojega sam ...
Dalje nije mogao govoriti jer ga je Droll kao kliještima
šĉepao za vrat privukao ga k sebi i stegao mu grlo. Ĉulo se
samo kako ovome klecnuše koljena i tada nastupi tišina sve
dok Tetka Droll nije tiho rekao:
Tako, i ovaj je donio oružje. Bilo je to vrlo pristojno od
njega.
Imate li ga? — upita farmer.
Kako možete to i pitati! Mrtav je! Uzmite njegovu pušku i
sve što ima uza se! Za to ću vrijeme malu gospoĊicu odvesti
do ĉamca.
Droll se napola uspravi, pruži Elleni Butler ruku i pove- de
je k ĉamcu gdje je upoznao svoje pratioce sa stanjem stvari.
Bill i Uncle odvezoše djevojku u kanal gdje su ĉamac ĉvrsto
svezali i otputili se natrag da se pridruže Tetki Droll i braći
Butler.
Ova su se dvojica u meĊuvremenu naoružala oružjem
obojice trampa, a sada reĉe Tetka Droll:
Eh, neka poĉne. Momci će zacijelo prije svega dotr- ĉati
ovamo da osiguraju svoje zarobljenike, a to bi za nas moglo
biti veoma opasno. Otpuzajmo, dakle, prije svega oda- tle
nadesno, da tome izbjegnemo.
Petorica muževa oprezno su se krenula sve do oznaĉe- nog
mjesta. Tamo su se zaustavili i svaki je stao iza jednog
stabla koje mu je pružalo zaklonište. Nalazili su se u potpu-
noj tami, a trampe su u polusvjetlu imali potpuno osvije-
tljene tako da su ih lako mogli gaĊati. Tada Droll stavi ruku
na usta i pusti kratki umorni kliktaj kojim grabežljive ptice
klikću ako ih nešto probudi u snu. Ovaj u preriji tako
poznat glas trampima nije mogao pasti u oĉi. Nisu ga niti
primijetili ĉak ni onda kad se nekoliko puta ponovio. Neko
vrijeme je još trajala duboka tišina. Tada je zaorio
iznenada Old Fi- rehandov naĊaleko poznati zov:
Naprijed! Pali!

148

Zdesna prasnuše puške raftera koji su se prikijuĉili tako
blizu da je svaki svog ĉovjeka imao na ušici. Uto zaori
slijeva strašan ratni zov koji je prolazio kroz kosti. Bili su to
Indi- janci koji su najprije izbacili strijele na trampe, a
tada su navalili tomahawkom u ruci na njih.
A sada mi — zapovjedi Droll — najhitrije kugle, a tada
kundacima po njima.
Bila je to prava divlja scena sa Zapada. Trampi su se
osjećali tako potpuno sigurnima, da ih je nenadani
napadaj bacio u dubok strah. Kao zeĉevi iznad kojih se
ustremiše oĉi orla, skupili su se puni straha i bez ikakva
otpora. Tada, kad su se napadaĉi našli posred njihovih
redova i poĉeli uda- rati kundacima, tomahawkima,
revolverima i bowie noževi- rna, minuo ih je pravi užas i
oni se poĉeše braniti. U brzini nisu mogli brojiti
neprijatelja. Broj njihovih neprijatelja uĉi- nio im se u
noćnoj tami dvostruk, ĉak stostruk. Sve je to po- jaĉavalo
njihov strah i bijeg im se uĉinio kao jedini spas.
Bježimo, bježimo, ka konjima! — Zaĉuo se neki glas, koji
nije toliko vikao koliko urlao.
To je Cornel — vikao je Tetka Droll. — Zgrabite ga, ne
puštajte ga da bježi!
On je požurio na mjesto odakle je zaorio Cornelov po- klik.
A ostali su ga slijedili. Uzalud. Crvenokosi Cornel bio je
toliko lukav da se odmah sakrije u grmlje. Puzao je kao
zmi- ja od grma do grma, a pri tom se držao u potpunoj
tami tako da ga nitko nije mogao vidjeti. Pobjednici su se
trudili da im što manje trampa pobjegne, ali broj je njihov
bio tako velik da im je, kad su se konaĉno ipak udružili, lako
pošlo za rukom da probiju obruĉ. Trĉali su prema sjeveru.
Samo za njima — zapovjedio je Old Firehand. — Ne dajte
im da doĊu do daha.
Htio je da zajedno s trampima doĊe do njihovih konja, ali
to se uskoro pokazalo nemogućim. što su se više udalja- vali
od farme to je manja bila vidljivost i uskoro su se go- nioci
našli opkoljeni takvom tamom, da više nisu razlikovali
prijatelja od neprijatelja. Old Firehand se osjetio ponuka-
nim, da zapovjedi zbor i prošlo je dosta dok su se njegovi
Ijudi skupili, a to je bilo dovoljno da se bjegunci izgube.
Pob- jednici su doduše nadirali istim pravcem, ali su uskoro
zaĉuli podrugljivu viku trampa i udarci kopita rekli su im
da su ovi bez muke našli konje i da su utekli.

149

Natrag — zapovjedi Old Firehand. — Preostaje nam još da
zaprijeĉimo da se ne sakriju ranjenici i da nam i oni ne
pobjegnu.
Ta briga je bila suvišna. Indijanci se nisu bili pridružili
goniocima. Žedni skalpova ostali su i pretražili bojište da
svakog preostalog trampa ubiju i da mu skinu skalp.
Kad su svi pri svjetlu vatara prebrojili leševe, pokazalo se,
ako se pribroje poginuli trampi kroz dan, da je na sva- kog
pobjednika došlo dva mrtva trampa. Bio je to strašan broj!
Usprkos tome bio je broj pobjeglih tako znatan, da su
zapravo sebi trebali ĉestitati što su pobjegli.
Ellena Butler bila je iz zakloništa dovedena. Mlada dje-
vojka se nije bojala i za svo vrijeme zarobljeništva držala se
veoma hrabro. Kad je Old Firehand to doznao, reĉe
njezinom ocu:
Uvijek sam se žacao da Ellenu povedem na Srebrno jezero,
ali sada se ne protivim, jer sam uvjeren da nam ona neće
praviti nepriiika.
Kako nitko nije vjerovao da bi se trampi mogli povratiti
preostali dio noći, a to se pogotovu ticalo Indijanaca prove-
doše svi u pobjedniĉkom veselju. Farmer je zaklao dva vola i
razdijelio ih i uskoro se od vatre širio snažan miris peĉenja.
Kasnije su razdijelili plijen. Oružje palih trampa i sve
ostalo, što su ovi imali uza se, dobili su Indijanci, a to ih je
ushići- valo. Padali su dugi govori, izvodili su se ratni i
ostali ple- sovi, a istom kad je svanuo dan, stišala se graja,
zanijemilo je veselje i Crvenokošci se zamotaše u svoje
pokrivaĉe, da prospavaju jedan dio jutra.
Drugaĉije su se ponašali rafteri. Srećom ni jedan od njih
nije poginuo. Tek nekolicina ih je bila ranjena. Old
Firehand je namjeravao odmah ujutro proslijediti za
trampima da do- zna kamo su se otputili. Zbog toga su legli
da u odreĊeno vrijeme budu svježi i snažni. Doznadoše, da
se tragovi kreću spram Osage-nook i slijediše ih sve do tog
mjesta. Ali kad su prispjeli na Osage-nook bilo je to mjesto
prazno. Old Fire- hand je taĉno pretražio cijelo mjesto. U
meĊuvremenu došle su još nove skupine trampa, Cornelovi
trampi su im se pri- družili i sjedinili se s novima i bez
gubitka vremena uputiše se svi u pravcu sjevera. Trampi
nisu ni slutili da Old Fire- hand znade plan koji su sada
htjeli izvesti.

150