Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru

šator koji su namijenili bijelcima, bio je jedan od najvećih.
Mnoga iskićena koplja bila su pobodena s obje strane ulaza
u zemlju a tri orlova pera odavahu, da je to zapravo bio
stan Velikog vuka. Vrata je saĉinjavala jedna hasura, koju
su sada pomakli. Jedva pet koraka od nje gorjela je vatra
koja je rasvjetljavala unutrašnjost šatora. Lovci su ušli,
odložili svoje puške i sjeli. Poglavica se udaljio, a nakon
kratka vre- mena doĊoše mnogi Crvenokošci koji su sjeli
kraj šatora i nisu bijelce puštali iz oĉiju.
Nakon nekoliko ĉasaka stupila je u šator jedna mlada žena,
koja je pred bijelce stavila dvije posude i bez rijeĉi se
udaljila. U jednoj posudi bila je voda, a u drugoj meso.
Oho — oblizivao se Hobble Frank. — To je jelo za nas. Vrĉ s
vodom to je otmjeno! A bivolje meso, ima ga u najmanju
ruku osam pudova. Valjda ga nisu posipali otro- vom za
štakore.
Otrov za štakore! — smijao se debeljko. — Odakle Utahima
takva stvar? Uostalom meso nije bivolje već losovo.
I opet ti znaš nešto bolje od mene! Ja mogu da ĉinim i
govorim što hoću, a ti mi se uvijek suprotstavljaš. I to nikad
ne kreće na bolje. Ali, danas se ne kanim svaĊati, već ću te
samo ošinuti pogledom, koji će te uništiti; iz njega ćeš vi-
djeti koliko beskrajno ja svoju osobu izdižem iznad tvoje
pigmentne.
Htio si zacijelo reći, da sam Pigmej — popravi ga Jemmy.
Hoćeš li zašutjeti sa svojih dvadeset i šest osminskih
taktova — zapovjedi mališan. — Ne dovodi moju žuĉ u
opasnost da nabrekne već mi podaj puno poštovanje koje i
zaslužujem svojim osebujnim životom. Samo pod tim uvje-
tom postat ću toliko popularan i posvetit ću tom peĉenju
bla- goslov moje nepogrešive kuharske umjetnosti.
Da, ispeci je samo — ponovi Old Shatterhand, da ublaži
ljutinu mališana.
Pravo kažete, ali gdje da uzmem luk i lovorov list! Uostalom
još i ne znam da li smijem s tim mesom do vatre?
Pokušajte.
257
Da, pokušajte! A ako ovi momci to ne budu trpjeli i ako mi
pošalju u trbušnu okolicu kuglu, tada će za mene biti
potpimo svejedno, da li je to meso raslo pod kožom bivola
ili losa. No, hop, eto me napolju.
17 Blago u Srebraom jezeru

251

Odnio je posudu s mesom na vatru i poĉeo ga peći, a da ga
nisu ĉuvari smetaii. Ostali bijelci ostadoše u šatoru i pro-
matrahu kroz otvorena vrata što se u logoru zbiva.
Pun je mjesec rasprostirao gotovo danju svjetlost. Nje-
gova svjetlost pala je na nedaleki pošumljeni planinski
masiv s kojega se rušio široki svjetiucavi srebrni trag, bila
je to neka rijeka ili jaki potok koji se pri dnu skupljao i
ĉinio do- sta veliko jezerce. Iz tog jezerca je voda oticala i
ćinila rije- ku koju su vidjeli kad su dolazili u logor. Grmlja
i stabala ĉinilo se da u blizini nema. Okolica jezera bila je
ravna i otvorena.
Kraj svake vatre sjeĊahu Indijanci, koji su promatrali svoje
žene kako pripravljaju jelo. Od vremena na vrijeme ustajao
bi pokoji, prošao kraj šatora da pogleda slavne lovce.
Knoxa i Hiltona nigdje nije bilo. Lako se moglo zamisliti, da
njihov položaj nije bio ružiĉast.
Nakon sata vratio se Hobble Frank noseći posudu koja se
dimila; sjeo je kraj svojih drugova i rekao samouvjereno:
Eto vam, vaša gospodstva! Znatiželjan sam kakve ćete imati
oĉi! U tom jeiu nema doduše zaĉina, ali moja uro- Ċena
talentiranost lako je tome doskoĉila.
Kako si to uĉinio? — upita Jemmy pri ĉemu je u lonac rio
svoj mali nos. Meso nije samo mirisalo, već se di- milo, i to
dobrano; za tren je ĉitav šator bio ispunjen oštrim,
zagorenim mirisom.
To mi je tako jednostavno uspjelo, da je taj uspjeh pravo
ĉudo — odgovori mališan. — Jednom sam ĉitao, da je
drveni ugljen ne samo nadomjestak za sol koja nam nedo-
staje, već takvom mesu koje posjeduje jaki miris oduzima
svaki zadah. Naša je peĉenka bila ponešto pljesniva i zbog
toga sam pribjegao već spomenutom sredstvu i posuo je pe-
peiom što je bilo lako kraj vatre. Ponešto vatre je pri tom
dospjelo u posudu, ali upravo to će biti kao što mi govori
moj genijalni kuharski mozak, prava rskava peĉenka.
O, jao! Losova peĉenka u pepelu drvenog ugljena, jesi li ti
pri pameti?
Ma, ne brbljaj gluposti, ja sam uvijek pri pameti! Ko- naĉno
bi ti to morao znati. Pepeo je kemijski protivnik svih
alkemijskih neĉistoća. Naužij se ovog losa s onoliko ljudske
pameti koliko je za to potrebno, pa će ti dobro doći i dati
tvojoj debeloj glavi potrebne tjelesne i duševne snage.

252

Ali — mišljaše Jemmy vrteći glavom — sam si rekao da ti je
vatra paia u zdjelu. Meso je izgorjelo, ono ne valja.
Ne priĉaj nego žvaći! — razbjesni se Frank. — Posve je
nezdravo kod jcla pjevati ili priĉati, jer se tada otvara kri-
vi grkljan i jelo dolazi u slezenu umjesto u želudac.
Da, žvaĉi, tko to može žvakati! Pogledaj! Zar se to može
nazvati mesom!
On nabode jedan komad na nož, digne ga i držaše mali-
šanu ispred nosa. Meso je bilo crno, izgorjelo i oblijepljeno
tamnom masnom naslagom pepela.
Naravno, da je to meso! A šta bi drugo moglo biti! —
odvrati Frank.
Ali crno kao kineski tuš!
No, samo zagrizi! Odmah ćeš vidjeti ĉudo kako prija!
Rado ću povjerovati. Aii pepeo?
Pepeo se oĉisti i izbriše.
Pokaži mi kako se to radi!
Kraljevskom iakoćom! On izvadi jedan komad i stru- gaše
ga amo-tamo po kožnom šatorskom krilu dok nije skinuo
sav pepeo.
Tako se to radi — nastavi tada. — Ali tebi nedostaje
potrebna spretnost i prisutnost duha. A sad pogledaj kako
delikatno prija kad odgrizem jedan krajiĉak i jezikom zdro-
bim. Tada ...
Najednom stane. Zagrizao je u meso, a tada raširi zube i sa
široko rastvorenim ustima gledaše svoje drugove, zbu-
njeno jednog za drugim.
No — podsjeti ga Jemmy — ta grizi!
Gristi... kako? Neka ga Ċavo zna, to puca i bode kao... no
kao peĉena ĉetka za ribanje. Zar je to moguće?
To se moglo predvidjeti! Ja mislim da je stara zdjela mekša
od mesa! Sad možeš tvorevinu svoga duha sam po- jesti!
No, možda još ima koji komad kojem nije uspjelo da
postigne takvu ĉvrstoću karaktera! Potražit ću!
Srećom, bilo je još nekoliko komada koji su bili donekle
upotrebljivi za jelo i dostajali su za njih ĉetvoricu, ali Frank
je postao veoma malen.
17*
259
Sutradan su trebali Knox i Hilton umrijeti na muĉeniĉ- kom
stupu, a ostale bijelce će možda stići ista sudbina. To je bilo
veliko slavlje za Crvenokošce i za to se trebalo pri-

253

premiti. Zbog toga su svi polijegali odmah poslije većere.
Vatre su pogašene osim dviju i to ispre šatora, u kojem su
se nalazili Old Shatterhand i njegova tri druga, i ispred ša-
tora u kojem su bili Knox i Hilton sa svojim ĉuvarima. Oko
prvog šatora polijegao je trostruki krug Crvenokožaca, a is-
pred sela stajale su brojne straže. Bijeg je bio, ako ne ne-
moguć, a ono težak i opasan.
Old Shatterhand je spustio hasuru na ulazu u šator, da ne
bude cijelu noć izložen pogledima Crvenih. Sad su Iežali u
tami i uzalud se trudili da zaspu.
Šta će biti s nama sutra u to doba — mišljaše Davy. —
Možda će nas Crveni otpremiti u vjeĉna lovišta.
Najmanje jednoga, dvojicu ili trojicu od nas — od- govori
Jemmy.
Šta vi o tome mislite, Mr. Shatterhand?
Ne vjerujem, doduše, da će nam bez daljnjega po- kloniti
život i slobodu, ali vjerujem da će nam dozvoliti da se
borimo.
Svi vrazi! To bi bilo prekrasno! To bi bilo upravo tako kao
da su nas odmah ubili, jer će postaviti takve uvje- te, da
ćemo morati podleći.
Svakako. Ali ne treba da gubimo hrabrost. Bijelac je išao
Crvenokošcu u školu i posjeduje isto toliko lukavosti i
spretnosti, a što se tiĉe izdržljivosti u tome mu je
nadmoćan. Ali ratniĉki ponos Crvenih sprijeĉit će ih da nam
suprotstave preveliku nadmoć. Ako to ipak uĉine, nastojat
ćemo da ih ruganjem prisilimo na promjenu.
Ali — mišljaše Hobble Frank, koji je dosad šutio: —
mogućnost, koju nam pružaju, ne može nas ni u kojem slu-
ĉaju usrećiti. ĉini se da će nam ti momci nastojati skuhati
što veću poparu. Da, vi se s vašom tjelesnom snagom i slo-
novskom jakošću možete lako smijati; vi ćete se probiti, a mi
ostali, tri nesretne gljivice, mi, ĉini se, da smo danas užili
zadnju sreću našeg postojanja.
Naravno, u vidu tvoje losove peĉenke? — upita Jemmy.
Opet poĉinješ nasmrt ljutiti tvog najboljeg prijatelja i
ratnog druga i to neposredno pred njegov posljednji put u
nebo. Ne razbijaj mi moju sposobnost mišljenja! Ja moram
sve svoje misli upraviti na naš spas.

254

On legne i zatvori oĉi. Na drugoj strani moglo se ĉuti nešto
kao prigušen smijeh; on se nije na to osvrtao. Ostali nisu
nastavili razgovor, te je nastala tišina u kojoj se moglo ĉuti
samo pucketanje vatre. San se pomalo spustio na umorne
kapke koji su se tek tada podigli kad su se napolju ĉuli
glasni povici i kad je netko podigao hasuru. Jedan
Crvenoko- žac pogleda unutra i reĉe:
Bijelci neka ustanu i neka poĊu sa mnom.
Oni ustanu, uzmu svoje oružje i poĊu za njirn. Vatra je bila
ugašena, a na istoku se dizalo sunce. Ono je bacalo svoje
zrake prema planinskom masivu, tako da je potok izgledao
kao tekuće zlato, a jezero se sjalo poput izglaĉane metalne
ploĉe. Danas se pogled pružao dalje nego prošle veĉeri. Ra-
vnica sa jezerom na zapadnom dijelu mogla je biti duga
dvije engleske milje i pola milje široka, a bila je omeĊena
šumom. Na južnom dijelu nalazio se logor, koji se sastojao
od stotinjak šatora i koliba. Na obali jezera pasli su konji,
dok su konji lovaca bili u blizini njihova šatora.
Ispred i izmeĊu koliba i šatora stajali su ili se pomicali
Crvenokošci, okićeni svojim ratnim nakitom, naravno, u
ĉast smrti obojice uhvaćenih ubojica. Kad su ĉetvorica
bijelaca prolazila, povukli su se s poštovanjem i gledali ih
pogledima više ispitivaĉkim no neprijateljskim.
šta hoće ti momci? — upita Frank. — Gledaju nas kao
konja kojeg želiš kupiti.
Ispituju našu tjelesnu graĊu — reĉe Old Shatterhand. — To
je znak, da sam taĉno predmnijevao. Naša sudbina im je
već poznata. Morat ćemo se boriti za naše živote.
Lijepo! Moj im neću jeftino dati. Jemmy, bojiš li se?
Ljutnja na debeljka nestala je. U njegovu pitanju moglo
se ĉuti, da je više zabrinut za život debeljka negoli za svoj.
Ne bojim se, ali sam zabrinut; a to je i razumljivo. Strah bi
nam samo škodio. Sad valja biti sabran i miran koliko je to
najviše moguće.
Izvan logora zabili su dva stupa u zemlju; u blizini sta-
jahu petorica Indijanaca s perima u kosi; meĊu njima je bjo
i Veliki vulc. Pošao je nekoliko koraka bijelcima u susret i
rekao:
Pozvao sam bijelce, da budu svjedoci kako crveni mu- ževi
kažnjavaju svoje neprijatelje. Odmah ćemo ih dovesti, i
ttbojice neka umru na muĉcniĉkom stupu.

255

Ne mili nam se to gledati — odgovori Old Shatter- hand.
Zar ste kukavice da se bojite krvi? Postupat ćemo s vama
kao da jeste i nećemo se pridržavati našeg obećanja.
Mi svoje neprijatelje ubijamo samo onda kad smo pri-
siljeni, a to ĉinimo brzo. Mi ih ne muĉimo.
Sad ste kod nas i morate se pokoravati našim obiĉa- jima.
Nećete li to uĉiniti, uvrijedit ćete nas i mi ćemo vas kazniti
smrću.
Old Shatterhand je znao da poglavica govori ozbiljno i da
će se sa svojim pratiocima naći u najvećoj opasnosti od- bije
li da prisustvuje smaknuću. Zbog toga je rekao:
Ostat ćemo.
Sjednite, dakle, kraj nas! Ako se tome pokorite, snaći će vas
ĉasna smrt!
Sjeo je u travu i okrenuo se spram stupova. Ostali po-
glavice uĉiniše isto, a bijelci su se morali pokoriti. Uto Ve-
liki vuk glasno viknu, njegovu poviku posvuda odgovoriše
Crvenokošci trijumfalnim urlikom. Bio je to znak, da je
poĉeo strašan prizor.
Ratnici su se približili i naĉinili polukrug oko stupova u ĉijoj
sredini su se nalazili poglavice i bijelci. Tada su se pri-
bližile žene i djeca tako da je krug bio potpuno zatvoren.
Uto su donijeli Knoxa i Hiltona, koji bijahu tako ĉvrsto
svezani da nisu mogli hodati. Remenje se tako duboko ure-
zalo u meso, da je Hilton morao stenjati. Knox je bio tih;
bio je u ognjici i upravo je prestao fantazirati. Njegov
izgled bio je strašan. Obojicu su uspravno privezali o stup i
to mokrim remenjem koje se, sušeći se, stezalo tako da su
trp- jeli nezapamćene muke.
Knox je žmirio, a glava mu je teško pala na prsa; bio je u
nesvijesti i nije znao što se s njime dogaĊa. Hilton je bacao
naokolo poglede pune straha. Kad je ugledao lovce, povikao
im je:
Spasite me, spasite me, gospodo! Vi niste divljaci, zar ste
došli da gledate našu tako strašnu smrt?
Ne — odgovori Old Shatterhand — prisilili su nas da
budemo ovdje!
Mogli biste vi, samo kad biste htjeli! Crvenokošci bi vas
poslušali.

256

Nije tako. Sami ste krivi vašoj sudbini. Tko ima hra- brosti
da griješi mora imati hrabrosti i da snosi kaznu!
Ja sam nevin, nisam nikada ubio nijednog Indijanca! Knox
je to ĉinio!
Ne lažite! Bezobrazni je to kukaviĉluk htjeti samo na njega
baciti svu krivicu!
Ja neću da umrem, ja neću! U pomoć, u pomoć!
On je to tako glasno vikao, da je odzvanjalo ĉitavom
ravnicom, a ti su povici bijelcima ledili krv u žilama. Napi-
njao je toliko remenje, da je krv brizgala iz njegovih rana.
Uto je ustao Veliki vuk i rukom dao znak da hoće govoriti.
Sve oĉi su se uperile u nj. Prikazao je u kratkim, snažnim, a
ipak vještim crtama. kako to već ĉine indijanski govornici,
sve što se dogodilo, izložio je izdajniĉko držanje bijelaca s
kojima su Indijanci živjeli u miru; bile su to rijeĉi koje su
proizvele dubok utisak na Crvenokošce i oni su poĉeli
mahati oružjem. Tada je rekao, da su oba ubojice osuĊeni
na smrt na muĉeniĉkom kolcu i da će smaknuće uskoro
poĉeti. Kad je završio i kad je sjeo, obratio se ponovo Hilton
Old Shatter- handu za pomoć.
No, dobro, pokušat ću — odgovori ovaj, — Ako već ne
budem mogao izbjeći smrtnu kaznu za vas, možda ću postići
da vam smrt bude olakšana i ubrzana.
Okrenuo se spram poglavice, ali još nije otvorio usta da
zausti, kad ga je Veliki vuk presreo Ijutito.
Ti vrlo dobro znaš, da ja govorim jezikom bjeloko- žaca, pa
sam prema tome razumio što si obećao ovome psu. Zar
nisam uĉinio dovoljno kad sam tebi dao tako povoljne
uvjete. Budeš li govorio protiv naše osude, razljutit ćeš moje
ratnike u tolikoj mjeri, da te neću moći štititi! Šuti, dakle, i
ne govori!
Vjera mi nalaže, da tražim milost za njih — bilo je to jedino
opravdanje koje je bijelac mogao izreći.
A kakva vjera neka vodi nas, zar tvoja ili naša? Je li vaša
vjera tim psima zabranjivala, da nas u najdubljem miru
napadnu, da nam pokradu konje i da ubijaju naše rat-
nike. Nije je bilo briga za to! Neka se, dakle, vaša vjera ne
brine za to kako će biti kažnjeni poĉinitelji onih djela!
Okrenuo se, rukom dao znak, na što su istupili dvanae-
storica ratnika. Veliki se vuk ponovo okrene k Old Shatter-
liandu da mu razjasni:

257

To su roĊaci onih ratnika koji su umoreni. Oni imaju pravo
da prvi poĉnu. Ponajprije ćemo bacati noževe na ove
zloĉince.
Ako neprijatelj ima da umre na muĉeniĉkom stupu, Cr-
venokošci pokušavaju da mu muke što više produže. Rane
koje mu zadaju, ponajprije su sasvim lagane i postepeno
postaju sve teže. Obiĉno zapoĉinju s bacanjem noževa, što
ĉine tako da jedan iza drugoga noževima gaĊaju razne dije-
love tijela u kojima noževi ostaju zabodeni. Te dijelove
tijela tako odabiru da žrtva ne izgubi mnogo krvi kako bi
muĉeni što dulje izdržao.
Desni palac — zapovjedi Veliki vuk.
Ruke zarobljenika bijahu svezane tako da su im pesnice bile
slobodne. Crvenokošci koji su istupili naprijed razdije- lili
su se u dva dijela. Jedni su stali pred Hiltona, a drugi
ispred Knoxa. Udaljili su se od zarobljenika dvanaest
koraka i stajahu jedan iza drugoga. Prednji Crvenokožac
uzeo je svoj nož u podignutu desnicu i držao ga sa prednja
tri prsta, odmjerio je, bacio nož i pogodio palac. Hilton je
zajaukao od boli. I Knoxa su pogodili, ali njegova nesvijest
bila je tako duboka da se nije osvijestio.
Kažiprst — zapovjedi poglavica.
Na taj naĉin izredali su se svi prsti koje su ratnici sa
zaĉuĊujućom sigurnošću pogaĊali. Hilton je iz poĉetka
davao od sebe samo pojedinaĉne glasove boli, sada je
podjednako urlao. Knox se osvijestio istom onda kad je
njegova lijeva ruka postala cilj. Buljio je sasvim odsutno
oko sebe, zatvorio je tada svoje zakrvavljene oĉi i
zajauknuo upravo neljud- skim glasom. Vidio je što se s
njime zbiva; ponovo ga je prevladala vrućica i oboje,
vrućica i smrtni strah, otkidali su mu glasove sa usana,
koje nikad ne bi ĉovjek mogao pomi- sliti da će ih ĉuti.
Muĉenje se nastavilo, a muĉenici su strašno vikali. No- ževi
su pogaĊali nadlanicu, ruĉni zglob, mišiĉje donjeg i gor-
njeg dijela ruke, a sada su poletjeli spram nogu. To je
trajalo nekoliko ĉetvrt sata i bio je to zapravo laki poĉetak
muĉenja koje je trebalo da traje sate. Old Shatterhand i
njegovi pra- tioci okrenuli su se da ne gledaju. Bilo im je
nemoguće pro- matrati ovu scenu. Ali povike bola morali su
slušati.
Od najmanjeg djetinjstva Indijanca privikavaju, da pod-
nosi tjelesne muke. Tako je dospio toliko daleko, da može

258

podnijeti najveće muke, a da ne trepne trepavicom. Možda
su živci Crven kožaca manje osjetljivi negoli bijelca. Ali
Indi- janac bude zarobljen i mora umrijeti na muĉeniĉkom
stupu, podnosi muke nasmiješenih usta, glasno pjeva svoju
mrtvaĉ- ku pjesmu i prekida je samo od vremena na
vrijeme, da ismije svoje muĉitelje. ĉovjek koji jauĉe na
muĉeniĉkom stu- pu za Crvenokošca je nešto neshvatljivo.
Već se znalo dogo- diti, da bi muĉeni bijelac bio osloboĊen
muka, jer je njegovo zapomaganje pokazivalo da je
kukavica kojega se ne treba bojati i ubiti ga za ratnika je
zapravo sramota.
Lako je sebi predstaviti kakav utisak je uĉinilo zapo-
maganje Knoxa i Hiltona. Crvenokošci se okrenuše i poĉeše
iskazivati svoj prezir. Kada su se roĊaci ubijenih Utaha za-
dovoljili i kad su ostale pozvali da pristupe muĉenju, ni
jedan se jedini ratnik nije odazvao tom pozivu. Uto se digne
jedan poglavica i reĉe:
Ti Ijudi nisu vrijedni, da hrabri ratnik položi ruku na njih.
Prepustit ćemo ih ženama. Tko umre od ženske ruke njegova
će duša poprimiti u vjeĉitim lovištima lik žene i morat će
raditi dovijeka. Howgh!
Prijedlog su nakon kraćeg vijećanja prihvatili. 2ene i majke
umorenih Crvenokožaca dobile su noževe da obojicu
posvećenih smrti režu, ali ĉinile su to takoĊer po redu kako
ih je Veliki vuk postrojio.
Veliki vuk reĉe:
Te kukavice nisu vrijedne da budu poslije smrti ni žene,
morat će umrijeti, ali neka se na vjeĉitim lovištima pojave
kao kojoti koje će proganjati bez prestanka. Predat ćemo ih
psima. Howgh!
Opet su sjeli da vijećaju, a ishod tog vijećanja bio je Old
Shatterhandu jasan i on ga je oĉekivao s grozom. Neko-
liko se Crvenokožaca udaljilo da dovedu pse. Poglavica se
okrene bijelcima i reĉe.
Psi Utaha dresirani su protiv bijelaca; oni će bijelog ĉovjeka
napasti istom onda kad im se to zapovjedi; tada će svaki
bijelac biti rastrgan koji se naĊe u blizini. Zbog toga ću vas
odstraniti sve dok psi ne budu svezani.
Tako se i dogodilo. Napolju je desetak minuta vladala
potpima tišina koja je bila prekidana povremenim
jaukanjem Hiltona. Tada se zaĉuo glasni, brzi lavež, koji je
uskoro pre- šao u krvožedno urlikanje; dva ljudska glasa

259

zapomagala su

260

puni straviĉnog smrtnog straha, a tada ponovo zavlada
tišina.
ĉuj — reĉe Jemmy — ĉujem kako se lome kosti. Ja vjerujem
da su obojicu dali psima neka ih pojedu.
To je moguće, ali ne vjerujem — odgovori Old Shat-
terhand. — Rskanje kostiju živi samo u tvojem utvaranju. I
ja sam neobiĉno uzbuĊen. Blago nama što nas nisu ipak
pri- silili da prisustvujemo i svršetku.
Sad su ih ponovo pustili iz šatora i odveli na isto mje- sto.
U daljini, u unutrašnjosti logora, vidjeli su ĉetvoricu ili
petoricu Indijanaca kako vode pse na jakim uzicama. Jesu
li životinje nanjušile trag bijelca... Jedan se od pasa izne-
nada obazreo, ugledao je ĉetvoricu lovaca. Golemim
skokom oslobodio se i nasrnuo. Opći uzvik straha zaori
unaokolo. Pas je bio toliko velik i snažan, da se ĉinilo kako
je ĉovjeku ne- moguće suprotstaviti mu se. A ipak ni jedan
Indijanac nije htio pucati na vrijednu životinju. Davy
podigne pušku i po- ĉe ciljati.
Stanite, nemojte pucati — zapovjedi Old Shatterhand. —
Crveni bi nam mogli zamjeriti smrt ovog prekrasnog psa,
pokazat ću im odmah što može šaka jednog bijelog lovca.
Te su rijeĉi bile brzo izgovorene. Dogodilo se to daleko brže
no što se to može izreći ili opisati, jer pas je razdaljinu
prevalio u pravim panterskim skokovima. Old Shatterhand
mu se brzom kretnjom isprijeĉio.
Izgubljen si — poviĉe Veliki vuk.
Priĉekaj — odgovori lovac.
Pas se približio. Razjapio je gubicu s ogromnim zubima i
skokom grabežljive životinje skoĉio na protivnika. Old Shat-
terhand je ĉvrsto gledao životinju u oĉi; kad je pas skoĉio i
već se nalazio u zraku, široko rastvorenim rukama pošao
mu je u susret — snažan sukob psa i ĉovjeka — Old
Shatterhand sklopi ruke na hrptu životinje koja je upravila
skok na nje- gov grkljan i tako je ĉvrsto stisnuo njenu glavu
da nije mo- gla gristi. Jedan još ĉvršći pritisak i pas je ostao
bez daha; nogama je poĉeo lomatati po zraku i one se
odjednom mloha- vo opustiše. Brzim pokretom odmaknuo
je lovac glavu živo- tinje od sebe i desnom šakom udario je
psa tako snažno da je pao kao vreća kraj njega.
Eto psa — poviĉe on poglavici. — Privežite ga da ne poĉini
zla kad se osvijesti.

261

Uff, uff, uff — razlegne se sa svih strana. To nitko od njih
nije oĉekivao. To nisu držali da je moguće. Veliki vuk
zapovjedi da psa odnesu, pristupi Old Shatterhandu i reĉe
oĉito zbunjen:
Moj bijeli brat je junak. Nijedan Crvenokožac ne bi tako
ĉvrsto stajao, a grudi ni jednog drugog ĉovjeka ne bi
izdržale taj nasrtaj. Zašto Old Shatterhand nije dopustio da
onaj bijelac puca?
Zbog toga što vam nisam htio oduzeti psa.
Poglavica ga odvede na stranu, a pri tom ga je s pošto-
vanjem gledao. Po strani su takoĊer stajali ostali bijelci da
ne ĉuju što se govorilo na vijećanju.
Lovci su odmah pogledali stupove. Na njima su još vi- sila
rastrgana tjelesa ubojica i pružala strašnu sliku.
Sada je zapoĉelo posljednje indijansko vijećanje. Prvi je
govorio Veliki vuk; tad su se izredali sve poglavice jedan po-
slije drugoga. Veliki vuk je ponovo uzeo rijeĉ, a takoĊer i
ostali. Obiĉni ratnici nisu smjeli govoriti. Stajali su puni
po- štovanja i slušali.
Indijanac malo govori. Ali na vijećanju govori rado i
mnogo. Ima Crvenokožaca koji su se proslavili kao veliki
govornici.
Vijećanje je trajalo dva sata, bilo je to mnogo vre- mena za
one kojima je o tom vijećanju ovisila sudbina. Kada je
posvuda zaorilo »Howgh« bilo je jasno, da je to konac
vijećanja. Pozvali su bijelce; morali su stupiti u krug koji su
saĉinjavali Crvenokošci da doznaju svoju sudbinu. Veliki je
vuk ustao da im reĉe:
Cetiri bijelca znadu zbog ĉega smo iskopali ratnu sje- kiru.
Zakleli smo se, da ćemo sve bijelce koji nam padnu u šake,
ubiti. Vi ste prijatelji crvenih muževa, zbog toga nećete
dijeliti sudbinu ostalih bijelaca koje ćemo uhvatiti. Ove će-
mo smjesta privezati na muĉeniĉki stup; a vi ćete se morati
boriti za svoj život.
Uĉinio je stanku, koju je odmah Old Shatterhand isko-
ristio.
S kim ćemo se boriti? Zar nas ĉetvorica protiv vas? Dobro,
ja sam sporazuman. Moja puška, koja sije smrt, mno- ge će
od vas poslati u vjeĉna lovišta.
Podigao je pušku. Poglavica nije mogao zatomiti strah,
uĉinio je brzu kretnju i rekao:

262

Old. Shatterhand se vara; svaki će od vas dobiti jed- nog
protivnika s kojim će se boriti, a pobjednik će imati pravo
da ubije pobijeĊenog. Uzet će njegovu iniovinu.
Sporazuman sam s time. Tko ima pravo da odabire
protivnika? Mi ili vi?
Mi. Objavit ću to, na što će se javiti dobrovoljci.
S kakvim ćerno se oružjem boriti?
Naĉin borbe odredit će onaj ratnik koji se bude javio.
To nije pravo.
Jest, pravo je. Već smo vam mnogo puta popustili i nemate
više prava da bilo što tražite.
Dobro; ali ja zahtijevam poštene uvjete. Ti kažeš da
pobjcdnik imade pravo poraženog ubiti. Kako će biti ako ja
pobijedim jednog od tvojih ratnika, mogu li ja slobodno i
sigurno otići odavde?
Možeš, ali ti nećeš pobijediti. Nitko od vas neće pobijediti.
Razumijem te. Odabrat ćete takve ratnike i nametnut ćete
nam takve borbe da podlegnemo? Ali nemoj se varati. Može
se sasvim drugaĉije dogoditi no što ti misliš. Tražim vašu
rijeĉ, da onaj od nas, koji u boju bude pobijedio, po- stane
vaš prijatelj.
Obećajem.
Naprijed! Upitaj tvoje ratnike tko se javlja!
MeĊu Indijancima se sada sve stalo micati; išli su jedan do
drugoga pitajući i viĉući. Old Shatterhand reĉe svojim
pratiocima.
Na žalost ne smijem žicu suviše prenapeti, jer bi pu- kla. S
uvjetima koje smo ĉuli, nisam baš osobito zadovoljan.
Moramo biti zadovoljni kad ništ.a boljeg nismo mogli ni
oĉekivati — reĉe dugaĉki Davy.
Zabrinut sam za vas. Što se mene tiĉe tu nema brige.
Radoznao sam da li će se tko javiti da se meni suprotstavi.
Hoće. Bit će to Veliki vuk glavom. Jer se nitko drugi neće
javiti i on će morati spasavati ĉast svoga plemena. Go- lem
je to momak, pravi slon.
Ja ga se ne bojim. Ali vi! Odabrat će za vas opasne
protivnike, a svakom će od nas odrediti takav naĉin borbe
za koji pretpostavljaju, da nam ne odgovara. Na primjer,
sa mnom se moj protivnik neće upustiti u šakanje ... Ali

263

prije no što bar nešto doznamo svaka je briga uzaludna.
Ne- ka nam budu mišice ĉvrste, a oĉi otvorene.
Razum svijetao i bistar — pridometne Hobble Frank. — što
se mene tiĉe ja sam tako miran kao miljokaz na rubu ceste.
Ti će Utahi danas upoznati pravog Saksonca. Borit ću se, da
će iskre vrcati sve do Gronlanda.
Crvenokošci su opet stali u red. Ponovo su obrazovali krug,
a Veliki vuk je doveo trojicu ratnika koje je predstavio kao
dobrovoljce.
No, odredi parove — umoli ga Old Shatterhand.
Poglavica gurne prvog prema dugome Davyju i reĉe:
Ovdje je Pagu-angare (Crvena riba) koji će plivati sa ovim
bijelcem na život i smrt.
što se tiĉe Crvenokošca izbor je bio dobar. Tko je pogle- dao
dugog Davyja odmah je morao vidjeti, da nije dobar plivaĉ.
Crvenokožac, naprotiv, bio je momak okruglih boko- va,
širokih, mesnatih prstiju i jakih ruku. Zacijelo je bio naj-
bolji plivaĉ kod Utaha. Ako mu već to nije odavalo ime, oda-
vao je posprdan pogled koji je dobacio drugom Davyju.
Potom je poglavica ponovo uzeo drugog Crvenokošca ĉije je
mišiĉje bilo nabreklo kao da mu je sve tijelo oteklo i doveo
ga do debelog Jemmyja:
Ovo je Namboh-ovaht (Velika noga) koji će se rvati s
debelim bijelcem. Bit će svezani tako, da će se dodirivati
leĊima. Svaki će u desnici imati nož i tko koga prvi baci
poda se smjet će ga ubiti.
Velika noga nosio je svoje ime s punim pravom. Posje-
dovao je ogromne noge, na kojima je zacijelo tako ĉvrsto
stajao, da bi najbolje bilo debelom Jemmyju da odmah
uteĉe odavde.
A i treći je bio doveden, neki košĉati momak, gotovo ĉetiri
lakta visok, uzak, visoko svedenih prsiju i dugaĉkih nogu.
Poglavica ga je odveo do Hobble Franka i reĉe:
Ovdje stoji To-ok-tey (Brzi jelen), koji je spreman da s ovim
bijelcem trĉi na život i smrt.
Siromašni Hobble Frank! Dok ovaj Brzi jelen sa svojim
kilometarskim nogama uĉini dva koraka morao bi mališan
uĉini deset! Da, Crvenokošci su odliĉno izabrali svoje ljude.
A tko će se sa mnom boriti — upita Old Shatterhand.

264

Ja — odgovori Veliki vuk ponosno. Pri tom je prote- gao
svoje tijelo. — Ti si mislio, da ćemo se bojati; hoću da ti
pokažem koliko se varaš.
To mi je drago — odgovori bijeli lovac prijateljski. — Moji
su protivnici dosada uvijek bili poglavice.
Porazit ću te! Tko bi mogao govoriti da je Veliki vuk
poražen?
Nećemo se valjda boriti jezikom, već puškama!
Old Shatterhand je to rekao lakom ironijom, znao je da
poglavica na to neće pristati. I doista poglavica brzo odgo-
vori:
Ništa me se tvoja puška ne tiĉe. IzmeĊu nas neka odluĉi nož
i tomahawk.
I time sam zadovoljan.
Tada ćeš uskoro biti lešina, a ja ću naslijediti tvoju imovinu
i tvoga konja.
Vjerujem, da ti je moj konj zapeo za oko, ali ĉarobna je
pušlca još veća vrijednost. Što ćeš s njom uĉiniti?
Ne volim ja ovu pušku, a i nitko drugi se ne otima za nju.
Suviše je opasna, jer tko je takne ubija najbolje pri- jatelje.
Zakopat ćemo je duboko u zemlju neka ondje strune i zarĊa.
Neka onaj koji će je pri tom doticati, bude veoma oprezan,
jer bi mogao donijeti veliku nesreću plemenu Yam- ba
Utaha. A sada mi reci kada i kojim redom će se odvijati
pojedine borbe.
Ponajprije neka plivaju. Ali ja znam da bijelci prije svoje
smrti vole biti sami. Dat ću vam nešto vremena koliko
bijelci zovu jedan sat.
Crvenokošci su zatvorili krug oko bijelaca samo zbog toga
da taĉno vide kako će se ovi preplašiti kad mi se pokažu
njihovi protivnici. Ĉinilo se kao da više ne brinu za Iovce,
ali su ovi znali sasvim pouzdano da ih taĉno promatraju.
Sjeli su zajedno da se dogovore o mogućnostima njihova
spasa. Dugaĉkom je Davyju opasnost bila najbliža, jer je bio
prvi koji se morao boriti. Nije uĉinio nikakvo zdvojno lice,
ali je ipak bio veoma ozbiljan.
Crvena riba — mrmljao je. — Naravna stvar, taj lopov ima
svoje ime zbog toga što je izvrstan plivaĉ.

265

A ti? — upita ga Old Shatterhand. — Već sam te vidio kako
plivaš, ali bilo je to samo na kupanju ili kad bismo prelazili
rijeku. Kako stojiš s plivanjem?
Nisam suviše dobar plivaĉ.
Jao nama!
Doista, jao! Ja ne mogu ništa protiv toga što je moje tijelo
sastavljeno od samih teških kostiju. Ja vjerujem da su moje
kosti teže od bilo kojeg drugog ĉovjeka.
Dakle, o brzini nema ni govora! A kako stojiš s izdrž-
Ijivošću?
Izdržljivošću? Mogu izdržati koliko god vas je volja. Snage
imam dosta, ali s brzinom neće biti dobro. Zacijelo ću
morati ovom Crvenokošcu pokloniti svoj skalp.
Tako to sigurno ipak nije. Još nisam izgubio nadu. Znaš li
plivati leĊima?
Znam i lakše plivam na leĊima.
Da, iskustvo mi govori da mršavi i nevješti Ijudi lakše
plivaju u tom položaju! Lezi, dakle, na leĊa, drži giavu
duboko, a noge diži. Praviino se odguruj i izdašno zamahuj
nogama i udiši samo onda kad budeš zabacivao ruke iza
glave.
Well! To neće ništa pomoći, jer ta Crvena riba će me
svejedno prestići.
A možda i neće ako mi uspije moje lukavstvo.
što si smislio?
Ti ćeš morati da plivaš sa strujom, a on protiv nje.
Eh, kad bi se to moglo uĉiniti. Ima li uopće struje u jezeru?
Nadam se da ima. Ako je ne bude, bit ćeš izgubljen.
A mi uopće i ne znamo gdje ćemo plivati.
Sasvim je jasno, da će se to odvijati dolje na jezeru koje je
zapravo ribnjak. Duguljasto je, dugaĉko pet stotina koraka,
a široko tri stotine, to je otprilike koliko mogu vidjeti
odavde. Bujica se u velikom slapu slijeva u jezero i zanosi
kako mi se ĉini, prema lijevoj obali. Mora da je i struje u
tom jezeru. Samo ti mene pusti! Ako je to u ljudskoj moći,
uĉinit ću tako da ćeš s pomoću struje u jezeru poraziti svo-
ga protivnika.
Kakvo bi to bilo veselje! Pretpostavimo, da mi to uspije, zar
ću morati da ubijem tog momka?

266

Imaš li volju za taj ĉin?
On me zacijelo ne bi štedio, već zbog plijena.
To je taĉno. Ali na stranu to što smo bijelci, nije probitaĉno
da im se suviše zamjeramo.
Lijepo! A što ćete vi uĉiniti ako me porazi i nasrne golim
nožem na mene? Ja se neću smjeti braniti.
U tom ću sluĉaju iznuditi bar to da se s ubijanjem priĉeka
dok se ne završe sve pojedinaĉne borbe.
Well! To je utjeha u sluĉaju najgorega. I ja sam mi- ran.
Ali, Jemmy, kako je s tobom?
Ništa bolje! — odgovori debeli Jemmy. — Moj se pro- tivnik
zove Velika noga. Znaš li što to znaĉi?
No, što?
On tako ĉvrsto stoji na nogama, da ga nitko ne može
srušiti! A ja sam za dvije glave manji od njega, zar da ja to
pokušam?
Jesi li mu vidio mišice? Razvijen je kao nilski konj! Što znaĉi
moje salo spram njega?
Samo nikakve panike, dragi Jemmy — mirio ga je Old
Shatterhand. — Ni ja nisam u boljem položaju. Poglavica je
primjetno viši i širi od mene, ali mu zacijelo manjka
okretnost.
Vi, sire, niste ništa slabiji od poglavice! Ali ja protiv te
Velike noge! Branit ću se kako budem znao i mogao, ali ću
ipak podleći. Eh, kad bi i kod mene postojalo neko lukav-
stvo kao što je struja u jezeru.
Ima tu lukavstva — upadne mu Hobble Frank u rijeĉ. —
Kad bih se samo ja borio s tim Florijanom ne bih se ni- ĉega
plašio.
Ti? Pa ti si slabiji od mene.
Tjelesno jesam, ali o pameti je rijeĉ! A pobjeĊivati valja
mozgom! Razumiješ li me?
Što da ĉinim s pameću protiv ovakvog nilskog konja?
Vidite li ga! Uvijek i sve on zna bolje od mene! A kada se
radi o životu i skalpiranju onda sjediš tu kao muha koja se
utopila u mlijeku!
No ispucaj tu ideju ako je uopće imaš!
Ideja! Kakve rijeĉi opet on upotrebljava! Ne trebam ja
nikakvih ideja! I bez ideja sam ja pametan! Zamisli se malo
u svoj položaj. Vas ćete dvojica stajati leĊima jedan uz
drugoga, a svezat će vas oko trbuha. Svaki će dobiti nož u

267

ruku i tada će zapoĉeti ples. Tko drugoga dobije poda se bit
će pobjednik. A kako da dobije ĉovjeka poda se u takovu
položaju? Zacijelo tako da mu oduzme tlo pod nogama, a to
se može samo tako da mu straga ĉvrsto na nogu staneš ili
svojom nogom tako sapleteš njegovu da mu je izmakneš sa
tla. Imam li pravo ili ne?
Dobro je, a dalje?
No, gledaj! Sve se to mora dogoditi razumno i ne tre- ba se
žuriti. Ako eksperiment uspije, naći će se protivnik odmah
nosom zaboden u zemlju i ti ćeš ležati na njemu na žalost
leĊima naslonjen pri ĉemu ćeš lako izgubiti ravnotežu.
Zapravo bi trebali biti tako svezani da licem gledate jedan
u drugoga. Jesu li Crvenokošci tim planom smislili neko
lukav- stvo još ne znam, ali taĉno znam da će upravo to
lukavstvo biti tebi na korist.
Ne vidim kako! Ta izjasni se konaĉno — reĉe Jemmy.
Svi vrazi, ja već govorim ĉetvrt sata! Slušaj me! Crve- ni će
htjeti da ti straga stane na nogu i da te poljulja u rav-
noteži. To ti neće smetati nimalo, jer ako imaš upravo
nesraz- mjerno jake noge, ti ćeš to osjetiti istom ĉetrnaest
mjeseci poslije. Priĉekat ćeš jedan trenutak kad on ponovo
navali i prema tome će stajati na jednoj nozi. U tom ćeš se
ĉasu svom snagom nagnuti naprijed, podignut ćeš ga,
dakle, na svoja IeĊa, brzo ćeš razrezati konopac i skoĉit mu
brzim skokom na glavu. Tada brzo momka za gušu i nož na
srce. Jesi li me razumio, starino moja?
Old Shatterhand pruži mališanu ruku i reĉe:
Frank, ta ti si odliĉan momak! Taj plan je odliĉan i mora
dovesti do cilja!
Frankovo pošteno lice se sjajilo od zadovoljstva kad je
prihvatio pruženu ruku:
Dobro, dobro dragi šefe! Na nešto, što je samo po sebi
razumljivo ja sebi ne utvaram! Ali, eto, upravo to je dokaz,
da glupi ljudi ĉesto pravi dijamant smatraju ciglom! Zbog
toga mislim ...
šljunak, a ne cigla — prekine ga debeli Jemmy. — Kakav bi
to samo bio dijamant, koji bi bio velik kao cigla.
273
Hoćeš li samo šutjeti, ti staro nepopravljivo zabadalo!
Svojom duševnom nadmoćnošću ja ti spasavam život, a ti
mi ciglu bacaš u glavu! Ako konaĉno ne prestaneš ĉešati se
o
18 Blago u Srebrnom jezeru

268

mene lako će doći do toga, da ću ti otkazati svoje prijatelj-
stvo, a tada ćeš vidjeti kako ćeš se probijati svijetom!
Imaš potpuno pravo — reĉe debeli Jemmy pomirljivo. — A
što ti namjeravaš uĉiniti, dragi Frank?
Dragi Frank! — ponovi mališan. — Kakva lijepa aku- stika!
Što ću poĉeti! No trĉat ću, a što drugo?
Ma, znam da hoćeš, ali zaostat ćeš! Ti trebaš tri ko- raka, a
on jedan!
Hvala bogu!
Rijeĉ je o tome kakvom prugom ćete trĉati i da li ćeš
izdržati! Kako je s tvojim disanjem?
Odliĉno!
Imam pluća kao bunar; zujim i brujim cijeli dan, a da mi
nikad nije uzmanjkalo zraka! A i trĉati znam!
Ali s takvim crvenim dugajlijom ipak ne možeš držati korak.
Hm! To je pitanje!
Zovu ga Brzi jelen, dakle, brzina mu je jedna od glavnih
odlika.
Kako se zove, to mi je svejedno; samo ako ja prije njega
stignem na cilj.
A upravo to nećeš moći! Usporedi svoje noge s nje- govima!
Dakle noge! Ti misliš, dakle, da se o nogama radi!
Naravno! A što odluĉuje u trĉanju, kada je rijeĉ o životu i o
smrti?
Jest, noge, i one nešto znaĉe, ali nisu nikako glavna stvar.
što se mene tiĉe i ovdje takoĊer glava odluĉuje.
Ali glava ne zna trĉati.
Zacijelo ne zna! Ali ako pustim, da mi noge same trĉe neću
daleko stići. Bila bi to opasna stvar. Ne, glava je glavna
stvar i najviše ima da radi!
Ne razumijem te! — reĉe Old Shatterhand sasvim za-
panjen mališanovim mirom.
Ni ja sebe još ne razumijem, bar za sada ne! U tom
trenutku još ne znam je li dobra misao bolja od stotinu ko-
raka ili skokova koji će me dovesti k cilju.
Dakle, imaš neku misao?
Još nije sasvim sazrela. Ali kad sam Jemmyju dobro
savjetovao neću valjda sebe ostaviti na cjedilu. Još ne znam
na kojem ćemo mjestu trĉati. Kad to bude odluĉeno, vidjet

269

ću gdje i kako ću zabiti ćavlić. Samo se nemojte zabrinjavati
za mene. Neki mi unutarnji tenor govori, da svijetu ovdje
još neću okrenuti leĊa! RoĊen sam još za mnoga slavna
ajela!
Uto se približio Veliki vuk, a došli su i ostali poglavice da
pozovu bijelce neka poĊu na jezero. Ondje je već sve vrvjelo
od ljudi koji su došli da vide plivanje. Kad su pri- spjeli na
jezero, vidio je Old Shatterhand da se nije pre- vario. Jaka
je struja bila vidljiva. Jezero je bilo poput elipse. Gore na
najužem mjestu ulijevala se voda s bregova i stru- jala
istom na lijevu stranu, a tada je tekla duž uže strane prema
izlazu koji se nalazio na desnoj, duljoj strani i nije bio jako
udaljen od mjesta utoka. Ako bude moguće osvojiti struju
za Davyja, bit će spasen.
žene, djevojke i djeca stajahu uz obalu. Ratnici su se
nalazili na donjoj, južnoj strani jer će se ondje odvijati bor-
ba. Svi su gledali borce. Crvena riba gledao je vodu
ponosno i pun sebe, kao onaj koji je siguran u svoju
pobjedu. TakoĊer se ĉinilo da je i Davy miran, ali je gutao
slinu, jabuĉica na vratu stalno mu se pomicala. Tko ga je
poznavao, znao je da je to siguran znak unutarnje
uzbuĊenosti.
Veliki vuk se obrati Old Shatterhandu:
Misliš li da bismo mogli poĉeti?
Možemo, ali mi još ne znamo nikakve podrobnosti —
odgovori upitani.
ĉut ćete ih. Upravo ovdje preda mnom ući će dvojica u vodu.
Kada pljesnem dlanom o dlan, bit će to znak da valja
zaplivati. Jednom će preplivati oko ĉitava jezera, a oba pli-
vaĉa moraju se uvijek za dužinu tijela držati uz obalu. Tko
bude skraćivao put taj je pobijeĊen. Onaj, koji prvi prispije
do polazišta ima pravo ubiti drugoga.
Dobro! A na koju stranu da krenu? Desno ili lijevo?
Lijevo. Vratit će se desnom obalom.
Zar će plivati jedan kraj drugoga?
Naravno!
Dakle, moj pratilac zdesna a Crvena riba slijeva.
Ne, obratno.
Zašto?
18*
275
Jer onaj koji pliva lijevo bliže obali taj će morati uĉiniti veći
put.

270

To nije pošteno da obojica poĊu istim pravcem. Ti ne voliš
prijevaru i moraš priznati da će biti pravilnije ako svaki
pliva svojom stranom. Jedan desnom, a drugi lijevom
obalom. Na vrhu će se sresti i tada će obojica suprotnim
obalama na polazište.
Pravo imaš — reĉe poglavica — tko da poĉne desnom a tko
lijevom obalom?
Da i ovdje bude sve po pravu neka odluĉi kocka. Po- gledaj,
uzet ću dvije travke u ruku i neka oba plivaĉa biraju. Tko
izvuĉe dulju travku plivat će lijevom obalom, a tko kraću
desnom.
Dobro, neka bude tako. Howgh!
Old Shatterhand je otrgnuo dvije travke, ali tako da obje
budu iste duljine. Najprije poĊe k Crvenoj ribi i dade mu da
bira. Tada ode k Davyju, ali je neprimjetno otrgnuo mali
komadić. Travke su bile usporeĊene: Davy je imao kraću,
morao je na desnu stranu. Njegov se protivnik nije brinuo
za to. Još nije imao ni pojma kakvu je prednost dobio Davy.
Ali to je sjajnije bilo Davyjevo lice. Gledao je površinu vode
i šaptao Old Shatterhandu:
Ne znam ni sam kako sam došao do kraće travke, ali ona
me spasila, nadam se da ću biti prvi. Struja je veoma jaka i
kad se moj protivnik bude vraćao to će ga jako spre- ĉavati
u plivanju.
Svukao se i stao u plitku vodu. Crvena riba je uĉinio isto.
Poglavica je zapljesnuo i obojica zaplivaše, Crvenokožac
lijevo, a bijelac desno.
Davy, ĉvrsto se drži — povikao je Hobble Frank pri- jatelju.
Iz poĉetka nije bilo nikakve razlike izmeĊu obojice.
Indijanac je polako rezao vodu, ali mnogo snažnije, upravo
kao onaj koji je u vodi kod kuće. Gledao je ravno preda se i
ĉuvao se da ne gleda bijelca, jer bi tim ogledavanjem gubio
vrijeme. Davy je plivao mnogo nemirnije i mnogo nepravil-
nije. Nije bio dobar plivaĉ i morao se ponajprije naviknuti
na pravilan rad ruku i nogu. Kako to dugo nije mogao
uskla- diti, legao je na leĊa i sada je išlo bolje. Struja na
ovom mjestu nije bila jaka, ali mu je ipak toliko pomagala
da nije mnogo zaostajao za Crvenokošcem. Obojica su se
sad nalazila na duljim stranama jezera. Sada je primijetio
Indi- janac da je dobio težu stranu. Morao je preplivati
cijelu stra- nu jezera da doĊe do utoka. Ali pri svakom
zamahu osjećao

271

je kako struja postaje sve jaĉa. Još je bez napora rezao
vodu ali uskoro su svi opazili da se jako napreže.
Zamahivao je tako snažno da je pri svakom zamahu do pola
tijela izlazio iz vode. Kod Davyja je svakog trenutka struja
postajala slabija ali ona ga je nosila u njegovom pravcu.
On je plivao sve pravilnije i opasnije. Promatrao je uspjeh
svakog zamaha i brzo upoznao loše kretnje. Njegova se
brzina podvostruĉa- vala. Uskoro je pretekao Crvenokošca
što je toga poticalo da sve više napreže svoje snage umjesto
da ih saĉuva za kraj.
Sad se Davy približavao izlazu jezera. Struja je bivala sve
jaĉa. Htjela ga je zahvatiti i odnijeti u potok koji je isticao
iz jezera. Teško se borio i zaostao ponovo iza Crveno-
košca. Bio je to trenutak o kom je sve ovisilo.
Njegovi drugovi stajahu na obali i promatrahu ga u
najvećoj napetosti.
Crveni ga stiže — reĉe Jemmy prestrašen. — Izgu- bit će!
Ako se samo tri lakta udalji — odgovori Old Shatter- hand
— savladat će struju i tada je spasen.
Jest, jest — složi se Frank. — Ĉini se da je to uvidio. Kako
samo udara! Jest, eto ga! On napreduje! Prešao je to
mjesto!
Dugajliji je uspjelo da savlada prepreku i on je ušao u
mirnu vodu. Uskoro je ostavio iza sebe desnu dulju stranu
jezera dok Crvenokožac nije savladao svoju lijevu stranu i
zakrenuo na kraću stranu prema polazištu.
Crvenokožac je to uvidio i poĉeo plivati kao lud da spasi
život, ali svaki i najsnažniji udarac nosio ga je jedva napri-
jed za jedan lakat dok je za to vrijeme Davy preplivao dvo-
struku udaljenost. Sada je Davy dosegao utok. Voda potoka
ga zahvati i zapoĉe ga nositi. Valjalo je prevaliti još treću
trećinu puta dok Indijanac još nije ni prvu prevalio.
Obojica su se mimoišla.
Hura! — Nije se mogao Davy svladati da ne vikne.
Crvenokožac je odgovorio bijesnim urlikom.
Za Davyja više nije bilo nikakva naprezanja, bilo mu je ĉak
ugodno plivati. Trebalo je samo da polako grabi rukama.
da se drži zapovjeĊene razdaljine i što je više struja
postajala slabija pojaĉavao je zamahe, a sve je to išlo tako
lako i ĉinilo mu se kao da cijeli život ne radi ništa drugo
nego da pliva. Prispio je na polazište i izašao iz vode. Kad se
ogledao, vidio

272

je da je Crvenokožac upravo dosegao izlaz iz jezera i da se
ondje upravo bori sa strujom.
Odjeknuo je kratki urlik Crvenokožaca koji je prolazio kroz
kosti; time su rekli da je Crvena riba izgubio i da je osuĊen
na smrt. Davy je najbrže što je mogao obukao svoju odjeću i
pridružio se svojim pratiocima, pozdravivši ih kao onaj koji
se ponovo rodio.
Tko bi mogao misliti! — reĉe on pruživši ruke Old
Satterhandu.
Pobijedio sam najboljeg plivaĉa Utaha.
Pomoću jedne travke! — odgovori veliki lovac smijući se.
Kako vam je to pošlo za rukom?
O tome kasnije, bilo je sitno lukavstvo koje ĉovjek ne može
baš nazvati prijevarom, jer je bio u pitanju I judski život, a
Crvenokošci neće biti na šteti.
Upravo je tako! — složi se Hobble Frank koji je bio
breskrajno sretan zbog pobjede svoga prijatelja. — Tvoj
život nije ovisio o slamci, već o obiĉnoj travci. Jednako je
tako i kod trĉanja. Noge same ne ĉine ništa. Doduše, i u
nogama treba nešto da bude, ali u glavi mnogo više. Ali,
gledajte, eto nesretnika .. .
Indijanac se približavao zdesna. Uspeo se na obalu, sjeo je i
gledao na vodu. Ni jedan ga Crvenokožac nije ni pogle-
dao, ni jedan se nije ni maknuo. Ĉekali su da Davy probode
poraženoga.
Uto se približi njegova squaw. U svakoj je ruci vodila po
jedno dijete. Približila mu se. On je zagrlio najprije jedno
dijete, zatim drugo; lagano ih odgurnuo od sebe i rukom
dao ženi znak neka se udalji. Tada je pogledom potražio
Davyja i povikao:
Nani-viĉ, ne pokai! — Tvoj će me nož ubiti!
Dobrom se dugajliji orosiše oĉi. Uzeo je ženu s djecom,
dovede je k Crvenokošcu i reĉe napola engleski, a napola
jezikom Utaha:
No viĉ — not pokai.
Pri tom se okrenuo i otišao do svojih pratilaca. Utahi su to
vidjeli i ĉuli. Poglavica ga je upitao:
Zašto ga ne ubiješ?
Ja sam bijelac; poklanjam mu život!
Ali, da je on pobijedio, on bi tebe ubio!

273

On nije pobijedio i zbog toga to ne može uĉiniti! Neka živi!
Uzmi bar njegovu imovinu, njegovo oružje, konja, njegovu
ženu i djecu.
To mi nije ni na kraj pameti. Ja nisam pljaĉkaš! Neka zadrži
sve što ima.
Uff! Ja to ne shvaćam! On bi bio mnogo pametniji!
TakoĊer i ostali Crvenokošci ĉini se da nisu ništa shva-
ćali. Pogledi kojima su gledali dugajliju, jasno su pokazivali
koliko su bili zaĉuĊeni njegovim držanjem. Nijedan od njih
ne bi se odrekao svoga prava. Crvena riba je nestao. Ni on
nije shvaćao zašto ga bijelac nije probo i skalpirao, stidio se
što je poražen i držao je da je najbolje da bude nevidljiv.
Davyju se ipak netko zahvalio. žena je pristupila dugaj- liji
i pružila mu ruku; podigla je i ruke svoje djece prema
njemu i izustila neke poluglasne rijeĉi, koje, doduše, Davy
nije razumio, ali je lako mogao zamisliti što mu govori.
Uto se približio Velika noga poglavici i zapitao može li sada
on zapoĉeti borbu s drugim bijelcem. Veliki vuk potvrdi i
zapovjedi neka se svi otpute na odreĊeno mjesto. Nalazilo
se to mjesto borbe u blizini muĉeniĉkih stupova. Ondje su
Crvenokošci uĉinili novi krug u ĉiju sredinu je poglavica
doveo Veliku nogu. Old Shatterhand je pratio debelog Jem-
myja. ĉinio je to namjerno, da pripazi nisu li Crvenokošci
spremili kakvo lukavstvo.
Oba borca skinuli su gornje odijelo i postavili se leĊima
jedan spram drugoga. Glava debelog Jemmyja nije dosizala
ni do ramena Velike noge. Poglavica je u ruci držao neki
laso kojim je obojicu ĉvrsto svezao. Konopac je Crvenokošcu
pre- lazio preko bokova, a bijelcu preko prsiju. Sasvim
sluĉajno, a to je bila velika prednost za Jemmyja, konopac
je bio to- liko velik, da ga je poglavica svezao na
Jemmyjevim prsima.
Sad nije ni potrebno da laso režeš već ga samo na prsima
razveži — reĉe Old Shatterhand njemaĉki.
Tada su obojici pružili nož u desnicu i borba je mogla
poĉeti. Poglavica se udaljio, a takoĊer i Old Shatterhand.
Stani ĉvrsto, Jemmy, i ne daj da te baci! — usklikne Hobble
Frank. — Ti znaš, ako te probode, ostat ću udovac i siroĉe, a
to ne bih htio da budem! Pusti neka te udara nogom i kad
jednu digne tada ti na posao!

274

TakoĊer i Crvenokožac je sa svih strana dobivao savjete. On
je odgovorio:
Ja nisam Crvena riba, koji je dopustio da ga bijelac
pobijedi! Ja ću ovu malu debelu žabu, koja mi visi na
leĊima, u trenu zgaziti!
Jemmy nije ništa rekao. Gledao je tiho i ozbiljno, a iza leĊa
Crvenokošca bio je vrlo komiĉan. Oprezno je gledao u
stranu i pratio svaki pokret noge Crvenokošca. Nije bila
njegova namjera, a to ne bi bila nikakva prednost, da on
zapoĉne; htio je svakako da to uĉini Indijanac.
Taj je dugo vremena bio miran i nepokretan. Htio je svoga
protivnika jednim iznenadnim napadajem prevaliti, ali mu
to nije uspijevalo. Kada je sasvim neoĉekivano pomaknuo
svoju nogu unazad da stane na Jemmyjevu, stao mu je ovaj
na drugu tako snažno da je skoro pao.
Sad se redao napadaj za napadajem. Crvenokožac je bio
jaĉi, a bijelac oprezniji i razboritiji. Ovaj prvi je sve više i
više zapadao u bjesnilo, jer mu sva naprezanja nisu urodila
plodom. Ali što je više toptao nogama to je mirniji bio Jem-
my. ĉinilo se, da će borba dugo potrajati. Ni jedan od
boraca nije bio ni u kakvoj prednosti. Ali to se brže
približavao konac, naime, Indijanac je spremio jedno
lukavstvo.
Indijanac je svojim dosadašnjim držanjem htio protiv- nika
uspavati, da se ovaj osjeti siguran. Bijelac je trebao da misli
da nikakav drugi napadaj ne može uslijediti. Sada je
Indijanac zgrabio laso, oštro ga povukao, tako da je
naprijed dobio mjesta da se okrene, doista okrenuo, se, ali
ne sasvim.
Da mu je njegova namjera uspjela bio bi se prednjom
stranom tijela okrenuo bijelcu i jednostavno ga poklopio;
ali Jemmy je bio veliki lukavac i veoma oprezan. TakoĊer je
i Hobble Frank smjesta prozreo namjeru Crvenokošca i
brzo je Jemmyju savjetovao:
Prevali ga, on se okreće!
Vidim — odgovori debeli Jemmy.
U istom trenutku kad je izgovorio te rijeĉi, a Crvenoko- žac
je svoje okretanje napola izvršio i nije se nalazio ĉvrsto na
nogama, Jemmy se brzo sagnuo, tim sagibanjem je podigao
Crvenokošca i razvezao laso. Laso popusti. Crvenokožac
zalo- mi rukama po zraku i preko Jemmyjeve glave odleti
na ze- mlju, pri ĉemu je izgubio nož. Debeli Jemmy je kao
munja

275

kleknuo na svog protiviiilca, ljevicom ga uhvatio za vrat, a
nož mu prislonio na srce.
Možda se Velika noga ne bi ni pod koju cijenu predao i u
svakom bi se sluĉaju zacijelo branio da ga sve to nije toliko
ošamutilo, a oĉi debelog Jemmyja sjale su tako opasno pred
njegovim licem da je držao najparnetnijim da ostane mirno
ležati. Tada debeli Jemmy pogieda poglavicu i upita:
Priznaješ li da je izgubio?
Ne — odgovori upitani kad se približio.
Zašto ne? — umiješa se odmah Old Shatterhand.
On nije pobijeĊen!
Ja tvrdim upravo protivno: on je pobijeĊen!
To nije istina! Laso se odriješilo!
Za to je upravo Velika noga kriv, jer on se okrenuo i pri toj
kretnji prenapeo konopac!
Nitko to nije vidio. Pusti ga! On nije pobijeĊen i borba mora
iznova zapoĉeti!
Ne puštaj ga Jemmy — zapovjedi lovac. — Kad ti
zapovjedim, ili ako se usudi da se makne, probodi ga!
Tada se poglavica ponosno uspravi i upita:
Tko ovdje zapovijeda ti ili ja?
Obojica zapovijedamo!
Tko to kaže?
Ja! Ti si poglavica tvojih, a ja svojih ratnika! Ti i ja,
obojica, sporazumjeli smo se o uvjetima borbe. Tko ne po-
štuje te uvjete, taj je prekršio ugovor, taj je lažac i varalica.
Ti, ti se usuĊuješ ovako govoriti meni pred tolikim brojem
crvenih ratnika?
Nije to nikakva hrabrost! Ja govorim istinu i tražim
vjernost i poštenje! Ako ja ne smijem govoriti, progovorit će
dakle moja puška.
Dosada je držao svoju pušku oslonjenu na zemlju, a sada je
uzme u ruku prijeteći.
No, reci što hoćeš — upita poglavica.
Ti si pristao, da se obojica bore leĊima okrenuti jedan
prema drugome?
Jesam.
Velika noga se okrenuo. Je li to istina? Morao si to vidjeti.
Jesam — priznao je poglavica oklijevajući.

276

Nadalje, onaj neka umre koji drugoga baci poda se. Sjećaš
li se uvjeta?
Ja ih znam.
A tko leži na zemlji?
Velika noga.
Tko je dakie poražen?
—■ On... — odgovori poglavica nerado jer je Old Shat-
terhand svoju kratku pušku tako držao da je cijev puške
gotovo doticala njegova prsa.
Imaš li što primijetiti?
Na te rijeĉi slavni lovac pogleda poglavicu tako oštrim i
nadmoćnim pogledom, da se ovaj usprkos svojoj orijaškoj
pojavi osjećao malenim:
Nemam. Poraženi pripada pobjednilcu. Reci svom rat- niku
neka ga probode.
To mu ja ne trebam govoriti, on to i sam zna; ali on to neće
uĉiniti.
Zar će i on mojem ratniku pokloniti život?
O tome ćemo poslije odluĉiti. Do odluke neka Velika noga
bude istim lasom svezan kojeg se htio osloboditi i okrenuti
se.
Zašto ga treba vezati? On vam neće pobjeći.
Kuneš mi se da neće?
Kunem se.
Meni je to dosta. On može ići kamo ga je volja; kad se
završe i preostale borbe, mora se javiti svojem pobjedniku.
Sada je Jemmy ustao i odjenuo se. TakoĊer je i Velika noga
ustao i kroz redove Crvenokožaca nestao, a oni nisu znali
da li da mu pokažu svoj prezir ili ne.
Ovi Utahi uopće još nikada nisu vidjeli ni doživjeli, da jedan
bijelac ovako razgovara s njihovim poglavicom. Bila je to
moć Old Shatterhandove osobe i djelovanje onog nim- busa
što ga je priĉa satkala oko njega.
Poglavica je bio u svakom sluĉaju veoma ljutit što su mu već
dva ratnika poražena i to od protivnika kojima su po svim
znacima bili daleko nadmoćni. Sada mu se pogled zaustavio
na Hobble Franku i on se odmah razvedri. Bilo je
nemoguće, da taj mališan pobijedi Brzog jelena. Ovdje je
pobjeda bila sigurna.
Pozvao je Brzog jelena, odveo ga do Old Shatterhanda:

277

Taj ratnik trĉi kao vjetar i još ga nitko nije nadma- šio u
trĉanju. Bilo bi bolje da savjetuješ svom pratiocu neka
odmah napusti borbu.
Neĉu to uĉiniti!
Brzo bi umro i ne bi bio osramoćen!
Zar nije najveća sramota predavati se bez borbe? Nisi ii i
Crvenu ribu držao nepobjedivim, a nije li takoĊer i Ve- lika
noga nazvao svog protivnika žabom? Držiš li ti da će Brzi
jelen biti sretnije ruke od onih koji su tako ponosno
zapoĉeli borbu, a završili je tako tiho?
Uff! — usklikne Brzi jelen. — Ja bih se takmiĉio i sa srnom!
Old Shatterhand ga je sada taĉnije pogledao. Doista, bio je
graĊen kao pravi trkaĉ, noge su se ĉinile tako elastiĉne, kao
da se nikad neće umoriti. Ali koliĉina mozga nije stajala u
dobrim odnosima s njegovim nogama. Posjedovao je pravi
izraz majmuna bez ikakva znaka lukavosti, koju ĉak i maj-
mun posjeduje.
Hobble Franlc se takoĊer približio da pogleda Brzog jelena.
Što držiš o njemu — upita Old Shatterhand.
Glup je to mladić — odgovori mališan. — što se tiĉe
njegovih nogu, on mi je trostruko nadmoćan, ali kada je
rijeĉ
njegovoj glavi, nadam se da nisam ispod njega. Treba da
doznam kojim ćemo pravcem trĉati. Možda ću glavom trĉati
bolje negoli on nogama.
Old Shatterhand se ponovo okrenuo poglavici:
Je li odluĉeno na kojem će se mjestu održati slijedeća borba?
Jest, doĊi, pokazat ću ti.
Old Sliatterhand i Hobble Frank poĊoše za njim, dok je Brzi
jelen ostao. On je znao gdje je cilj. Poglavica je pokazao na
jug i rekao:
Vidiš li drvo koje se nalazi na pola puta izmeĊu šume
ovog mjesta gdje stojimo.
Vidim.
Do njega će trĉati. Tko tri puta oko ovog stabla op- trĉi i
prvi se vrati, taj će biti pobjednik.
Hobble Frank je oĉima mjerio razdaljinu, a takoĊer i svu
okolicu i reĉe engleskim jezikom kojim je mnogo knji-
ževnije govorio negoii njemaĉkim.

278

Nadam se, da ćemo se boriti pošteno.
Hoćeš li reći, da smo do sada postupali neĉasno? — upita ga
oštro poglaviea.
Jest.
Hoćeš li da te smlavim?
Pokušaj, metak mog revolvera bio bi brži od tvoje ruke. Zar
se nije malo prije Velika noga pokušao okrenuti iako je to
bilo zabranjeno? Je li to bilo pošteno?
Nije to bilo nepoštenje, već lukavstvo.
Aha! Zar je lukavstvo dozvoljeno?
Poglavica je razmišljao. Ako kaže da, obranit će Veliku nogu,
a možda će se pružiti prilika i Brzom jelenu za neko
lukavstvo. Ali ovi bijelci su mnogo vredniji no što je to mi-
slio. Možda je ovaj mališan bio izvrstan trkaĉ; ĉinilo mu se
da je dobro da otvori mogućnost Crvenokošcu za bilo kakvo
lukavstvo. Zbog toga je odgovorio:
Lukavstvo nije prijevara. Zašto to zabranjivati.
Slažem se i spreman sam za borbu. S kojeg ćemo mjesta
potrĉati?
Zabost ću koplje u zemlju kod kojega ćete poĉeti i dovršiti
trku.
Udaljio se za neko vrijeme, a bijelci ostadoše sami.
Zacijelo si nešto smislio — reĉe Old Shatterhand.
Jesam. Zar ste to na meni vidjeli?
Svakako. Tako se zadovoljno smiješiš.
A to i vrijedi smijeha. Taj poglavica mi je svojim
lukavstvom pokušao naškoditi. Naprotiv, uĉinio mi je naj-
veću uslugu.
Kako to misliš.
Evo ĉujte. Kakvo je ono drvo oko kojega moramo tri puta
optrĉati.
ĉini mi se da je bukva.
A pogledajte malo ulijevo; tamo je neko drvo gotovo dvaput
udaljenije. A kakvo je to drvo?
To je omorika.
Dobro je. Do kojeg drveta treba da trĉimo?
Do bukve.
Trĉat ću upravo na omoriku.
Ma zar si poludio?
Nisam. Glavom ću trĉati prema bukvi, a nogama pre- ma
omorici, iako je do omorike dvaput dalje.

279

Ali koji je razlog tome?
To ćete vidjeti i bit ćete veseli. Nadam se da se ne varam u
svojim oĉekivanjima. Kad pogledam tog Brzog je- lena, ĉini
mi se da se upravo ne mogu prevariti.
Budi oprezan, Frank. O životu je rijeĉ.
No, kad bi se samo radilo o životu, ne bih se trebao
naprezati. Kad bi me i porazili, ostao bih na životu. Velika
noga trebao je umrijeti, a vi ćete poglavicu poraziti. Dakle,
za svoj život se ne trebam bojati, ali više je rijeĉ o ĉasti. Zar
da kasnije u povijesti ĉetvrte ĉetvrtine devetnaestog stoljeća
bude napisano, da sam ja, Hobble Frank iz Moritzburga
po- ražen od Indijanca. To sebi ne mogu dopustiti.
Ali mi bar razjasni što si naumio. Možda ti mogu nešto
dobro savjetovati.
Zahvaljujem vam! Savjet sam već sam sebi dao i svoj ću
pronalazak sam iskoristiti. Samo mi jedno kažite. Kako se
omorika kaže jezikom Utaha?
Ovomb.
Ovomb? Ĉudna rijeĉ! Kako da kažem ovu kratku reĉenicu;
prema onoj omorici?
Inĉ ovomb.
Pa to je još kraće, samo dvije rijeĉi. Ove rijeĉi neću nikad
zaboraviti.
Ma, molim te što taj inĉ ovomb ima s tvojim planom?
To je zvijezda vodilja ĉitave moje trke; eto i pogla- vice.
Veliki vuk se približio. Pobo je koplje u mekanu zem- lju i
objasnio, da trka na život i smrt može otpoĉeti. Frank je
skinuo sve osim hlaĉa; Brzi jelen je sada bio odjeven samo u
neku kecelju od kože. Svog je protivnika gledao prezirnim
izrazom lica.
Frank, potrudi se — brižno mu je rekao Jemmy. — Misli na
to da smo i Davy i ja pobijedili.
Samo nemoj plakati — odgovorio mu je mališan. — Ako još
nisi do danas znao kakve ja noge imam, to ćeš ih sada
vidjeti kako lepršaju.
Uto zaplješće poglavica. Resko kriknuvši otisnuo se Brzi
jelen, a odmah za njim, što je brže mogao, Hobble Frank.
Svi stanovnici sela ponovo su se sakupili da gledaju trku.
Za njih je već trka sada, nakon tri, ĉetiri sekunde bila
odluĉena. Brzi jelen je već bio daleko ispred svoga
protivnika i sve više je

280

zadobivao na prednosti. Crvenokošci su likovali. Bila je to
prava ludost ma i pomisliti da bijelac može dostići Crve-
nokošca.
Pri tom je bilo veoma ĉudnovato kako je mališan trĉao.
Njegove noge uopće nitko ni je vidio tako je brzo radio
njima, a ipak se ĉinilo pažljivijem promatraĉu da još nije
upotrijebio svu snagu, da je mogao i brže da je samo htio.
Odjednom su se Indijanci uznemirili; poĉeli su se podru-
gljivo smiješiti; smijali su se, jer su uistinu držali da imaju
na to pravo.
Razlog je bio ovaj: bukva je stajala taĉno u pravcu trke i
nije bila udaljena ni tri tisuće stopa. Slijeva, ali dalje od
bukve dvije tisuće stopa stajala je već spomenuta omorika i
sada, pošto su se oba trkaĉa već dobrano udaljila od pola-
zišta, taĉno se vidjelo, da mališan ne trĉi spram bukve, već
je upravio na omoriku. Trĉao je što su ga noge nosile pravo
k njoj. To je doista bilo tako smiješno, da Indijanci nisu
mogli zatomiti svoje veselosti.
Tvoj pratilac me nije dobro razumio — poviĉe pogla- vica
Old Shatterhandu.
Ne mislim da je tako.
Ali zar ne vidiš, da trĉi prema omorici?
To vidim.
Brzi će ga jelen za dvostruku razdaljinu pobijediti.
Neće.
Zar neće? — upita Veliki vuk zapanjen.
To je lukavstvo koje si mu ti sam odobrio.
Uff! Uff! Sam sam to bio — a uff, uff stali su vikati i ostali
Crvenokošci kad im je poglavica rekao što mu je odgo-
vorio Old Shatterhand. Umukli su i njihova se napetost
podvostruĉila.
Brzi jelen je već došao do bukve. Morao ju je tri puta
optrĉati. Već kod prvog optrĉavanja vidio je svog protivnika
kako trĉi u sasvim drugom pravcu udaljen samo tri stotine
koraka. Sasvim zateĉen stane i poĉne buljiti u lukavog ma-
lišana.
Uto su iz logora vidjeli kako je mališan ispružio ruku prema
udaljenoj omorici, ali nisu mogli ĉuti što je rekao. On je
upravo izvikivao: »Inĉ ovomb, inĉ ovomb!« — prema omo-
rici, prema omorici!

281

Brzi jelen je razmišljao da li je pravo ĉuo. Njegove misli
nisu išle dalje od ovog razjašnjenja, pomislio je da je pogla-
vicu krivo razumio i da se ne trĉi do bukve već do omorike.
Mališan je već daleko odmakao. Sumnja Brzog jelena pot-
puno je nestala i on se kao strijela otisne prema omorici.
Za par trenutaka proletio je kraj svoga protivnika i trĉao
je, a da se više nije ogledavao, prema svom drugom cilju.
To je proizvelo snažno uzrujavanje kod Crvenokožaca. Oni
su urlikali i vikali kao da im je svima život na kocki. To je
veće bilo veselje bijelaca, a pogotovo debelog Jemmyja.
Hobble Frank se u trenu, ĉim ga je prešao Brzi jelen,
okrenuo i otrĉao do bukve. Optrĉavši je tri, ĉetiri, pet puta
nagne bježati što su ga noge nosile spram koplja. Ĉetiri pe-
tine razdaljine prešao je najbržim trkom. Tada se zaustavi
da se ogleda prema omorici. Ondje je stajao Brzi jelen. Na-
ravno nitko nije moga vidjeti izraz njegova lica, ali svi su
vidjeli kako stoji ukoĉen kao kip. Nije se mogao snaći, a
njegov duh nije bio dovoljno pronicav da odgonetne kako je
strašno bio nasamaren.
Hobble Frank bio je veoma zadovoljan i prevalio je
preostatak razdaljine obiĉnim korakom. Indijanci su ga do-
ĉekali tamnim pogledima; njega se to niie ticalo, pristupio
je poglavici potapšao ga po ramenu i upitao:
No, stara kućo, tko je pobijedio?
Onaj koji je ispunio uvjete — odgovori ovaj ljutito.
Taj sam ja.
Ti?
Jest, zar nisam optrĉao bukvu?
Vidio sam.
A nisam li sada tu?
Jesi.
Zar nisam pet puta umjesto tri puta optrĉao oko drveta?
Zbog ĉega si dvaput više optrĉao?
Iz ĉiste Ijubavi prema Brzom jelenu. Kad je jednom optrĉao,
potrĉao je dalje. Ja sam preostala dva puta optrĉao za
njega da se ne bi bukva uvrijedila.
Zašto ju je napustio i uputio se prema omorici?
Upravo sam ga to htio pitati, ali on je tako brzo po- bjegao
od mene, da nisam imao vremena. Kad se vrati, mo- žda će
ti reći.

282

A zašto si ti trĉao prema omorici?
Jer sam mislio, da je to jela. Old Shatterhand je to drvo
nazvao omorikom, a ja sam htio vidjeti da li ima pravo.
Zašto si onda promijenio odluku i ipak otišao bukvi?
Jer je umjesto mene prema omorici otrĉao Brzi jelen. On će
mi reći tko se prevario, ja ili Old Shatterhand.
Sve je to izgovorio najmirnijim tonom. U duši poglavice je
sve kuhalo. Upravo je siktao kad je zapitao mališana:
Zašto si prevario Brzog jelena?
Prevario? Hoćeš li da te ubijem? — poviĉe mališan prividno
ljutit, pri ĉemu se poslužio istim rijeĉima koje je prije trke
izgovorio poglavica.
Ili si se možda poslužio lukavstvom?
Lukavstvom? A za što bi mi služilo?
Da Brzog jelena pošalješ da trĉi prema omorici.
Bilo bi to loše lukavstvo, a toga bih se morao stidjeti.
Ĉovjek koji trĉi za svoj život, ne dopušta da ga samo tako
pošalju na cilj koji je dvostruko udaljen od pravoga. Kad bi
to doista uĉinio, ne bi imao mozga u glavi. A oni, ĉijem ple-
menu pripada, morali bi se stidjeti što ga nisu boljem
pouĉili. Samo bi glupan poslao ovakvog ĉovjeka da se bori s
nekim bijelcem. Ja te ne shvaćam kako možeš tako šta i
pomisliti, jer time ĉiniš lošu uslugu i sebi.
Ruka poglavice maši se za pojas i zgrabi držak noža. Naj-
radije bi ovog hrabrog i Iukavog mališana probo; ali je
morao progutati svoj jad.
Hobble Frank ode k svojim prijateljima, koji su ga do-
ĉekali tihom ali to srdaĉnijom veselošĉu.
Dakle, pobijedio sam, jesi li zadovoljan sa mnom — reĉe
Jemmyju.
I te kako! To si doista lukavo izveo! To je pravo re- mek-
djelo.
—■ Zar uistinu? Zabilježi to vjerno u svoj mozak, to ti je
stranica 163, i uvijek je otvori kad ubuduće nakaniš poka-
zivati svoju nadmoć nada mnom. Eto vidiš dolazi Brzi jelen,
ali ne skakuće, već se vuĉe. ĉini se da ima zlu savjest i drži se
po strani kao da će ga netko izlemati. Pogledajte njegovo
Iice. I s tim smušenjakom sam se ja morao boriti. Da, da,
noge nisu ništa, ĉak ni kod trĉanja. Uvijek je o glavi rijeĉ.
Brzi jelen htio se naprosto udaljiti, ali ga poglavica po- zva
k sebi i upita:

283

Tko je pobijedio?
Bijelac.
Zašto si potrĉao prema omorici?
Bijelac me prevario. Rekao je da je cilj kod omorike.
I ti si povjerovao? Ta, rekao sam ti gdje je cilj.
Old Shatterhand je preveo Hobble Franku kako ga je
Brzi jelen nazvao lašcem. Mališan se odmah obrati
poglavici.
Zar sam ga prevario? Ja da sam rekao Brzom jelenu da je
kod omorike cA}. To nije istina. Vidio sam ga gdje stoji kod
bukve; gledao me je zaĉuĊeno. Bio je pun straha i za- brinut
što ja to potajno snujem. Iz same sućuti razjasnio sam mu
da ja trĉim prema omorici i povikao mu i pokazao rukom
»Inĉ ovomb«. Dakle, ja sam mu lijepo rekao, da ja trĉim
prema omorici. A zašto je sa svog miesta potrĉao i on
prema omorici, to ja ne mogu odgonetnuti; možda će on to
bolje znati. Howgh!
Old Shatterhand se morao u sebi smijati kako se ovaj mali
ironiĉni antikrist poslužio indijanskim naĉinom govora.
Poglavicu je to dovelo još u veće bjesnilo, povikao je:
Jest, ti si govorio i završio si s govorom; ali ja još nisam
gotov i hoću razgovarati s tobom kad za to doĊe vri- jeme.
Sada moram šutjeti. život, skalp i imovina Brzog je- lena
pripada tebi.
Ne, ne — odbio je mališan. — Ne treba meni ništa. Samo vi
to sebi zadržite. Vi ćete Brzog jelena opet trebati, pogotovo
ako bude trebalo ponovo trĉati.
U redovima Crvenokožaca zamnije tihi, ljutiti šapat; po-
glavica zasikta:
Samo ti pljuj otrovne rijeĉi; molit ćeš ti još za milost da će
se ĉuti sve do neba. Svaki pojedini dio tvoga tijela umrijet
će na svoj naĉin, a tvoja duša će napuštati tvoje tijelo
svakim tim komadom.
što vi meni možete? Ja sam pobijedio i prema tome sam
slobodan.
289
Još je jedan ovdje koji nije pobijedio, a to je Old
Shatterhand. Priĉekaj, pa će on ležati preda mnom u
prašini i moliti za svoj život. Darovat ću ga, a uzeti tvoj; ti
ćeš biti rnoje vlasništvo. Svi poĊite sa mnom, zapoĉet će
posljednji, najveći i odluĉan boj.
19 Blago u Srebrnom jezeru

284

Crvenokošci su slijedili svog poglavicu, a bijelci su ih polako
slijedili.
Zar sam suviše govorio — upita Hobble Frank zabri- nuto.
—■ Nisi — odgovori Old Shatterhand. — Sasvim je dobro
da njihov ratniĉki ponos jednom poklekne. Ali kako vidiš,
tim Crvenokošcima ne treba ništa vjerovati. Ja sam
osvjedo- ćen, da nas ni u kom sluĉaju neĉe mirno pustiti.
Oni su se odluĉili za pojedinaĉne borbe, jer su bili ĉvrsto
uvjereni da ćemo svi biti poraženi. No, kako im se to
izjalovilo, smislit će nešto novo. Ĉini mi se, kane nas
zadržati kao taoce, a tu namjeru moramo im osujetiti, jer
ni jednog trenutka ne bi- smo bili sigurni za naše živote.
U tom razgovoru prispjeli su do kruga koji su obrazo- vali
šatori i kuće. U sredini su već pravili pripreme za po-
sljednju borbu. Na mjestu borbe stršio je iz gomile kamenja
jaki stup, za koji su priĉvrstili dva lasa. Na tom mjestu na-
lazili su se svi stanovnici logora da budu svjedoci ovoj
borbi. Old Shatterhand stupi u sredinu kruga gdje se već
nalazio poglavica. Ovaj je bio uvjeren u svoju pobjedu.
Pokazao je oba konopca:
Ti vidiš ove konopce. Jedan kraj lasa priĉvršćen je za stup. A
drugim ćemo mi biti vezani.
Zašto to?
Kretat ćemo se samo u tom uskom krugu, tako da jedan
drugome ne može pobjeći.
Ja se domišljan zašto ti to ĉiniš. Ti držiš da sam ja mnogo
brži i pokretljiviji, a da nisam toliko jak i namislio si me tim
vezanjem sprijeĉiti da upotrijebim ovu nadmoć. Neka i to
bude; meni je svejedno. S kakvim ćemo se oružjem boriti?
Svaki će držati u ljevici nož a u desnici tomahawk. Tim ćemo
se oružjem boriti dok jedan od nas ne bude mrtav.
Bilo je jasno, da je Crvenokožac odabrao ovaj naĉin bor- be,
jer je vjerovao da je ovdje nadmoćan. Ipak je Old
Shatterhand vrlo mirno odgovorio:
Slažem se.

285

Pogledaj koliko sam jak. Poglavica priĊe nekom te- škom
kamenu, digne ga i ponovo baci. Bio je veoma snažan i
vjerovao je, da ga bijelac neće moći oponašati. Zadovoljno
uff razliježe se po cijelom krugu.
Ti si veoma snažan muž — reĉe Old Shatterhand — i ja se
nadam da ćeš se u toj borbi osloniti samo na se.
—■ To ću doista i uĉiniti. Ta tko da mi pomogne?
Tvoji ratnici. Kako mi se ĉini oni dopuštaju da bih te ja
mogao pobijediti. Zbog ĉega su se naoružali, kao da idu i
oni u boj.
Jesu li tvoji pratioci bez oružja?
Ne. Ali mi smo spremni svoje oružje odnijeti u naš iator.
Mogu li povjerovati da ćeš i ti biti tako hrabar?
Zar me hoćeš uvrijediti? — usklikne poglavica lju- tito. —
Ne treba mi niĉija pomoć. Moji će ratnici odnijeti oružje u
svoje šatore ako to i tvoji uĉine.
Mi ćemo to uĉiniti. Zadržat ću samo svoj nož.
Old Shatterhand je predao svoje puške Hobble Franku, a
isto to uĉiniše i debeli Jemmy i dugaĉki Davy. Old Shat-
terhand je tiho njemaĉkim jezikom prišapnuo mališanu:
Odnijet ćeš samo prividno oružje u šator. Kad te nitko ne
bude vidio zaokrenut ćeš na slobodan prostor. Ne- moj se
vraćati. Svi će biti zabavljeni borbom i nitko neće znati gdje
si. Tada se prišuljaj iza šatora i spremi naše konje.
Hobble Frank se udalji. Na poziv poglavice svi su Indi- janci
odnijeli svoje oružje u šatore ili ga dali ženama da ga one
odnesu u šatore. Poglavica se razodjenuo. Ali Old Shat-
terhand nije to uĉinio. Odijevanje bi mu odnijelo suviše vre-
mena, a to bi moglo biti sudbonosno. Zene su se vratile bez
oružja, a sve su oĉi bile uperene u unutrašnjost kruga i
nitko nije mislio na malog Saksonca.
Jesi li sada zadovoljan? — reĉe Veliki vuk. — Može- mo li
poĉeti?
Još samo jedno pitanje. što će biti s mojim pratio- cima ako
me ubiješ?
Bit će naši zarobljenici.
—■ Ali, oni su izborili slobodu i prema tome mogu da idu
kud ih je volja.
19'
291
Ne. Ostat će kod nas kao taoci.

286

To se protivi našem utanaĉenju; ali ne smatrain da je
potrebno na to trošiti rijeĉi. A što će se desiti u sluĉaju da ja
tebe ubijem?
Takva što se ne može dogoditi — reĉe poglavica po- nosno.
Ali pretpostavimo to kao neku mogućnost.
No, dobro; ako me pobijediš, slobodni ste.
I nitko nas neće zadržati?
Nitko.
Zadovoljan sam! Sada možemo poĉeti!
Da, poĉnimo! Neka nas svežu! Evo ti tomahawk!
Ostala su još dva tomahawka. Poglavica, koji je u ruci
držao nož uzme jednu od sjekira i daĊe je Old
Shatterhandu. Taj je pogleda i baci je u velikom, dalekom
luku izvan kruga.
što to ĉiniš?
Bacio sam tomahavvk, jer ništa ne vrijedi. Tvoj je, kao što
vidim, odiiĉno izraĊen, ali moj bi se raspao pri pr- vom
zamahu.
Vidjelo se uprkos debelom sloju boje koja pokriva obraz
poglavice, da je poprimio podrugljiv izraz:
—• Tebi je dovoljno da odbaciš sjekiru; ali nećemo ti dati
nove.
To i ne tražim. Borit ću se samo svojim nožem, jer znam da
se na njega mogu osloniti.
Uff! Jesi li ti pri zdravoj pameti? Prvi udarac mog
tomahawka ubit će te. Ja imam u ruci tomahawk i nož, a ti
nisi tako jak kao ja!
Uto se Old Shatterhand sagne, šĉepa onaj isti kamen koji je
poglavica bacio, podigne ga ponajprije do pojasa zatim
iznad glave, zadrži ga u tom položaju neko vrijeme i baci ga
devet do deset koraka.
Uĉini i ti to — reĉe on poglavici.
Uff, uff, uff! — ĉudili su se Crvenokošci. Poglavica odmah
nije odgovorio. Gledao je najprije lovca, zatim kamen, pa
potom kamen i lovca. Bio je iznenaĊen i nakon nekog
vremena mogao je reći:
Misliš li da ćeš me uplašiti? Nemoj o tome misliti. Ubit ću
te, uzet ću ti skalp, pa makar borba trajala sve do veĉeri!
Svežite nas!
Ta zapovijed bi odmah izvršena i poglavica, a zatim Old
Shatterhand ostadoše svezani oko pasa. Ovako priĉvršćeni
za

287

stup mogli su se kretati samo u krugu, ĉiji polumjer je izno-
sio dužinu konopca. Stajali su tako da su oba konopca
ĉinila pravu liniju, dakle, promjer kruga u kojem je jedan
gledao drugome u leĊa. Poglavica je držao tomahawk u
desnoj ruci, a nož u lijevoj ruci, Old Shatterhand je imao
samo nož u desnoj ruci.
Veliki vuk je borbu zamislio tako da će jedan protivnik
tjerati drugoga u krugu i nastojati se protivniku približiti
tako blizu, da će ga moći sigurnim udarcem ili ubodom po-
raziti. Morao je uvidjeti, da svom protivniku nije nadmoćan
jakošću; ali oružje nije bilo jednako i nadao se zasigurno,
da će on pobijediti; pogotovu kad je vidio da bijelac po nje-
govu mnijenju sasvim pogrešno drži nož u ruci. Old
Shatter- hand je, naime, držao tako nož, da mu oštrica nije
gledala dolje već je bila upravljena gore; nije mu dakle bilo
moguće odozgo zadati udarac. Crvenokožac se tiho smijao
tome i oštro promatrao svoga protivnika, da mu ne
izmakne ni jedna njegova kretnja.
I bijelac je takoĊer ĉvrsto promatrao svog protivnika. Nije
htio napasti, već je samo oĉekivao napadaj, a taj sudar
trebao bi se ubrzo zbiti. Radilo se samo o tome kako će se
Veliki vuk poslužiti svojim tomahawkom; upotrijebi li ga
ĉvrstom rukom, niĉega se nije trebao bojati, ali ako ga bude
držao labavo u ruci, dakle, bude li se spremao da ga baci,
za taj sluĉaj trebalo je biti veoma oprezan. Oba borca nisu
bili mnogo udaljeni jedan od drugoga da bi lako bilo izbjeći
to- mahawku. Stajali su jedan spram drugoga pet do deset
mi- nuta a ni jedan se nije pomaknuo. Već su Crvenokošci
naoko poĉeli negodovati. Veliki vuk je podrugljivo izazvao
svog protivnika neka poĉne; vrijeĊao ga je. Old Shatterhand
nije ništa odgovorio! Njegov odgovor sastojao se u tome što
je sjeo i poprimio tako mirno držanje, kao da se nalazi u
naj- mirnijem društvu. Ali njegovo mišiĉje bilo je spremno
da se najbrže krene.
Poglavica je shvatio to držanje kao izraz potcjenjivanja, ;t
to nije bilo ništa drugo nego obiĉna ratna varka koja ga je
trebala navesti na neopreznost. To držanje Old Shatter-
handovo u potpunosti je uspjelo. Poglavica je držao da će
lakše pobijediti neprijatelja koji sjedi i da mora tu okolnost
brzo iskoristiti. Snažno je poviknuo ratni zov, skoĉio na Old

288

Shatterhanda podignuvši tomahawk na smrtni udarac. Već
su Crvenokošci vjerovali da vide kako taj udarac pogaĊa
ne- prijatelja i već su otvorili usta da viknu pobjedniĉki
krik, tada bijelac kao munja skoĉi na stranu, a njegov nož
je iz- vršio svoju dužnost; poglavica je promašio; ruka
kojom je podigao tomahawk udarila je o oštricu koja je
stajala spram gore okrenuta tako da je ratna sjekira pala;
brzi udarac Old Shatterhanda u poglaviĉinu ljevicu uĉinio
je to da je ovom i nož ispao iz ruke, a tada ga bijelac gotovo
nevidljivo brzom kretnjom drškom noža udari u srce tako
da se kao vreća složio na zemlju i ostao ležati. Old
Shatterhand podigne nož i poviĉe:
Tko je pobjednik?
Nitko nije odgovorio. Ĉak i oni koji su to dopuštali, da bi
njihov poglavica mogao podleći nisu vjerovali da će se to
tako brzo dogoditi. Stajali su kao ukopani.
Veliki je vuk sam rekao da skalp pobijeĊenog pri- pada
pobjedniku — nastavi Old Shatterhand. — Njegova kosa je
dakle moja, ali ja je ne trebam. Ja sam bijelac i prijatelj
sam crvenih muževa: poklanjam mu život. Možda sam mu
prebio rebro, ali on mrtav nije. Moja crvena braća mogu ga
pretražiti, a ja idem u svoj šator.
Odriješio se i otišao. Nitko ga nije smetao, a nitko to ta-
koĊer nije uĉinio kad su pošli i Davy i Jemmy. Svatko se htio
osvjedoĉiti kako stoji s Velikim vukom, i svi su se gurali oko
njega. Za to vrijeme doĊoše lovci sasvim neopaženi do
šatora. Iza ovoga je bilo njihovo oružje, a u blizini se
takoĊer nalazio i Hobble Frank s konjima. Brzo su uzjahali i
odja- hali iz poĉetka polako, tražeći zakloništa iza šatora i
kuća. Tada ih je primijetila straža koja je stajala izvan
logora. Stražari su poĉeli izvikivati ratniĉke povike, a
takoĊer su i pucali. Zbog toga su bijelci snažno potjerali
konje, a kad su se ogledali vidjeli su da su straže upozorile
ostale Crveno- košce.
Lovci su jahali pravo preko doline sve do onog mjesta gdje
se voda sa bregova slijevala u jezero. Old Shatterhand je
dovoljno poznavao okolicu i znao da je upravo ta dolina
potoka najbolji put za bijeg. Bio je osvjedoĉen, da će se Uta-
hi odmah pokrenuti. Krenuo je u takav predio gdje će Crve-
nokošcima biti najteže ĉitati tragove.

289

HOBBLE FRANK I TETKA DROLL
Bilo je to istog jutra, kada su potokom kojim su sinoć Utahi
jahali sa svojim zarobljenicima, jahali mnogi bijelci. Na
ĉelu se nalazio Old Firehand s Tetkom Droll. Uza njih
jahahu Humply-Bill i Gunstick-Uncle, a za njim engleski
lord. Ukratko, bijahu to oni bijelci, koji su upravo doživjeli
već ispriĉanu pustolovinu na Eagle-tailu i koji su se nalazili
na putu za Srebrno jezero. U Denveru pridružio im se inže-
njer Buttler sa svojom kćerkom Ellenom. S farme svoga
brata otputio se upravo u to rnjesto. Njegova je žena, zbog
one pustolovine s panterom bila nešto bolesna, i ostala je
na farmi. Djevojka, koja se nikako nije htjela rastati od
oca, i njemu za volju pošla u tu divljinu, sjedila je u nekoj
vrsti nosiljke, koju su nosila dva izdržljiva indijanska
ponija. Win- netoua nije bilo, jer je odjahao naprijed, da
bude predstraža. Sasvim sluĉajno je Old Firehand pošao
istim putem kojim je išao i Old Shatterhand i vidio iz
tragova da su bijelci zarob- Ijeni od Indijanaca i odmah je
odluĉio da slijedi tragove i da im priteĉe u pomoć.
Old Firehand i drugovi nisu ni slutili, da su Utahi isko- pali
ratnu sjekiru, kao Winnetou, tako je i Old Firehand mislio
da se s tim plemenom nalaze u najdubljem prijatelj- stvu i
obojica bijahu osvjedoĉeni, da će ih Utahi dobro pri- miti i
da će svojim zagovorom mnogo pomoći zarobljenim
bijelcima.
Gdje su Utahi udarili svoj logor to Old Firehand i Win-
netou nisu znali, ali su poznavali jezero i kako je to mjesto
odliĉan prirodni logor vjerovali su da će ondje naći Utahe.
Usprkos tome što su oĉekivali srdaĉan prijem bilo bi sasvim
suprotno pravilima Zapada pokazati se Utahima, a da ovi
prije toga ne budu promatrani. Zbog toga je Winnetou
odja- hao naprijed da prisluškuje. Upravo kad je ĉeta došla
do mjesta gdje se obala potoka razdvaja, vratio se Apaš.
Jahao je najbržim kasom i već izdaleka davao znakove neka
smjesta stanu.
To nije bio dobar znak i zbog toga je Old Firehand
upitao:
— Moj brat nas upozorava. Je li vidio Utahe?

290

Vidio sam njih i njihov logor.
Winnetou im se nije pokazao?
Nije jer su iskopali ratnu sjekiru.
Kako znaš da su to uĉinili?
Po boji kojom su se namazali, a i po tome, što su u tolikom
broju zajedno. Crveni ratnici ujedinjuju se u tako velik broj
samo u ratu i u vrijeme velikih lovova. Kako ni smo u
vremenu kad se bivoli sele, sigurno je da su iskopali ratnu
sjekiru.
Koliko ih je?
Winnetou to nije taĉno vidio. Na jezeru su stajali mnogi,
preko tri stotine ratnika, a bilo ih je zacijelo i u šato- rima.
Na jezeru? Toliki? što se tamo odigravalo? Možda veliki lov
na ribe?
Ne, kada se lovi riba, ljudi se pomiĉu; svi su, meĊu- tim,
stajali tiho i mirno promatrali vodu. Winnetou misli da je
netko plivao na život i smrt.
Imaš li razloga da tako misliš?
Imam. Utahi su obojeni ratnim bojama i one bijelce koji su
kod njih smatraju svojim neprijateljima. Ti moraju
umrijeti. Ali crveni ratnik ne dopušta da mu neprijatelj
umre već ga polako muĉi; ĉesto ga pušta da se bori s nad-
moćnim neprijateljem. Zacijelo su jednoga od zarobljenika
prisilili da s nekim pliva na život i smrt.
I ja mislim tako. Vidjeli smo najprije tragove ĉetvo- rice, a
tada opet dvojice bijelaca, to znaĉi da su šestorica. Sigurno
ne plivaju svi već svaki na svoj naĉin mora da se bori za
svoj život. Moramo se požuriti da ih spasimo inaĉe su
izgubljeni.
Apaš je poprimio izvanredno lukav izraz kad je odgo- vorio
Old Firehandu:
MeĊu bijelcima je muž koji sebe i svoje pratioce ne- će tako
lako predati u ruke smrti.
Tko je taj?
Old Shatterhand.
Old Shaterhand, s kojim si se namjeravao sastati gore na
Srebrnom jezeru? Zar je on već ovdje?
Old Shatterhand je taĉan kao sunce na nebu.
Zar si ga vidio?
Nisam.

291

A kako tvrdiš da je on meĊu njima?
Ja to znam već od sinoć.
I nisi mi to rekao?
Šutjeti je bolje negoli govoriti. Da sam juĉer rekao ćija je
ono puška govorila na litici, ne biste bili mirni već bi se
mnogo brže napredovalo.
Ti kažeš da je njegova puška govorila? Odakle znaš?
Kad smo pretraživali šumu i rub ĉistine našao sam drvce
probušeno kuglama. Bile su to kugle iz Old Shatter-
handove puške; ja je poznam. Htio je preplašiti crvene mu-
ževe i oni se sad boje njegove puške.
Trebao si mi pokazati to drvo. Hm. — Ako je Old
Shatterhand s tim bijelcima, ne trebamo biti suviše
zabrinuti za njih. što da radimo?
Moji će me prijatelji sada slijediti i pri tom će jahati jedni
iza drugih da Utahi ako naiĊu na naše tragove ne mogu
brojiti koliko nas ima. Howgh!
Winnetou je okrenuo konja i odjahao, a da se nije ni
ogledao da li ga slijede.
Obale potoka kao što je već bilo reĉeno razdvojile su se da iz
poĉetka niskom obalom a tada sve većim uzdizanjem
obuhvate jezero. Dolina je bila bez stabala, ali visovi su bili
puni šume koja je dopirala sve do podnožja i poĉetka doline
koja je bila obrubljena grmljem. Hvatajući zaklon iza ovog
grmlja uspinjao se Winnetou desnom uzbrdicom, koja je
gra- niĉila sa sjevernom stranom doline, a tada udarala na
za- padu na ono gorje ĉije su vode napajale jezero.
Tako su objahali dolinu s istoka na zapad i prispjeli na
jezero nekoliko stotina koraka udaljeni od njega, zakriveni
stalno grmljem i stablima iza kojih su mogli vidjeti logor.
Na tom su mjestu sjahali, svezali konje i zalogorovali.
Mjesto je bilo kao stvoreno za logor odakle su mogli tajno
proma- trati Utahe.
Vidjeli su kako južno od njih stoji mnoštvo Utaha. Tada su
ugledali dvojicu muževa koji su se otisnuli od gomile i iz sve
snage potrĉali u pravcu juga. Old Firehand uzme svoj
dalekozor pogleda i uzvikne:
Trĉe jedan Crvenokožac i bijelac! Crvenokožac je već daleko
pred bijelcem i zacijelo ĉe pobijediti. Bijelac je neki omaleni
momak.

292

On dade Apašu dalekozor. Jedva je taj pogledao uzvik- nuo
je:
Uff! Ta to je Hobble Frank! Taj mali junak mora trĉati na
život i smrt i nemoguće je da dostigne Crvenokošca.
Hobble Frank? — upita Old Firehand. — Ne smijemo sjediti
skrštenih ruku, moramo nešto odluĉiti.
Sada još ništa — reĉe Apaš. — Još nema opasnosti. Old
Shatterhand je s njima.
Stabalje im je prijeĉilo da vide cijeli tok trke. Oba tr- kaĉa
su nestala; oĉekivali su njihov povratak i bijahu na- ravno
osvjedoĉeni, da će se pojaviti Crvenokožac. Kako su se samo
zaĉudili kad su umjesto Crvenokošca ugledali mali- šana
kako sasvim komotno ide kao da je na šetnji.
Prvi je Frank — uzvikne Old Firehand. — Kako se to zbilo?
Lukavstvom — odgovori Winnetou. — On je pobijedio, a mi
ćemo doznati kako mu je to pošlo za rukom. Slušajte kako
su Utahi ljutiti. Oni se udaljuju. Vraćaju se u logor.
Gledajte još. Ondje stoje bijelci. Ćetvorica su. Ja ih poznam.
I ja — usklikne Tetka DroII. — Old Shatterhand, du- gaĉki
Davy, debeli Jemmy i taj mali Hobble Frank.
Ta su imena pobudila sveopću pažnju. Neki su poznavali
jednoga ili dvojicu navedenih; a ostali su mnogo o njima
ĉuli, tako da su im poklonili najveću pažnju. NagaĊanja su
samo letjela sve dok Winnetou nije rekao Old Firehandu:
Naši prijatelji još uvijek imaju oružje uza se. Dakle,
nemajmo straha za njih. Ostanite ovdje, ja ću pokušati da
doznam što se zbiva.
Zadržao je dalekozor u ruci nestao izmeĊu stabala. Pro- šlo
je više od pola sata; vratio se i javio:
Upravo se u logoru odvija novi dvoboj. Utahi su tako
okružili borce da nisam mogao vidjeti tko se bori, ali sam
vidio Hobble Franka. Tajom je i oprezno spremio konja iza
šatora. Bijelci kane otići.
Tajno? Dakle oni kane bježati — upita Old Firehand. —
Postavit ćemo se ovdje na put i preuzet ćemo ih ili mogli
bismo ĉak pojahati njima u susret.
Ni jedno ni drugo nećemo uĉiniti — odvrati Apaš. — Neka,
razmisli Old Firehand: što će uĉiniti Crvenokošci kad bijelci
pobjegnu?
Slijedit će ih.

293

Ako se slijedi ĉetiri ili šest muževa koliko je potrebno
ratnika?
No, tridesetak ratnika je dosta.
Dobro! Ove ćemo lako poraziti. Ali ako se pokažemo
Utahima, navalit će na nas cijelo pleme, a tada bi poteklo
mnogo krvi.
Pravo govoriš, Winnetou! Ali Crvenokošci će doznati naš
broj iz tragova.
Oni će paziti na tragove koji su pred njima, a ne na one koji
se naiaze iza njih.
Aha, ti držiš da ćemo ih slijediti... ĉuj! što je to?
Iz logora su zaĉuli prestrašenu viku i odmah potom vi-
djeli su ĉetiri jahaĉa u najbržem kasu. Bijahu to bijelci. Pošli
su u pravcu gornjeg kraja jezera, dakle su namjeravali do-
segnuti potok i jahati uz njega.
Neka me Old Firehand slijedi — reĉe Winnetou. — Moja
ostala bijela braća neka se smjesta dublje povuku u šumu i
neka ondje ĉekaju dok se mi ne vratimo. Neka uzmu i naše
konje.
Winnetou je uzeo Old Firehanda za ruku i vodio ga duž
visoke obale potoka, sve do mjesta odakle su mogli vidjeti
logor, a da ih iz logora nitko nije mogao primijetiti.
Old Shatterhand se sve više približavao. Držao se sa svojim
pratiocima sasvim obale, dakle bio je mnogo niže, dok su
Winnetou i Old Firehand stajali gore. Kad je Old Shat-
terhand došao do mjesta, ĉuo je kako mu netko odozgo viĉe:
Uff! Neka moja bijela braća stanu!
Sva ĉetvorica stadoše kao ukopani. Tada povikaše: Win-
netou! Winnetou!
Jest, ovdje je Winnetou, poglavica Apaša! A kraj me- nc je
još jedan prijatelj moje bijele braće!
Old Firehand — usklikne Old Shatterhand. — Ti ovdje!
Kakvo veselje! Jeste li sami?
Nismo, ima nas ĉetrdesetorica, što lovaca, što raftera! Naći
ćeš mnogo poznatih Ijudi. Ali sad nije vrijeme priĉanju!
Kamo ćeš?
Na Srebrno jezero!
I mi ćemo onamo! Jašite samo naprijed! Kad vaši
progonitelji proĊu mimo nas, mi ćemo pojahati za njima i
tako ćemo ih dobiti u sredinu.

294

Slažem se — reĉe Old Shatterhand. — Kakva sreća što smo
vas sreli! Možete li s vašeg mjesta promatrati logor?
Možemo!
Pripazite da nas ne iznenade. Hoću da vam najnu- žnije
ispripovjedim.
Rekao im je u najkraćim crtama sve, našto je Winnetou
zaustio:
Moj bijeii brat pozna usjek koji bijelci zovu Nigh; -kanjon.
Udaljen je odavde pet sati jahanja i u sredini se proširuje u
okrugli prostor ĉiji zidovi dosižu gotovo do neba Sjeća li se
Old Shatterhand tog mjesta?
Sjećam ga se taĉno.
Neka moj bijeli brat jaše do tog mjesta. Kada doĊe do
okruglog mjesta u sredini, neka se postavi na drugoj stra-
ni na izlaz. Tako je uzak, da jedva dva jahaĉa mogu proći
kroza nj. On sam može s mojom puškom zatvoriti taj izlaz.
Kad progonitelji mog bijelog brata doĊu do tog mjesta, neće
moći ni naprijed ni nazad jer ćemo ih mi u stopu slijediti.
Dobro je, postupit ćemo, kako nam savjetuješ. Ali još mi
samo jedno recite: — Zašto vas toliko jaše na Srebrno
jezero?
To ću ti ja razjasniti — reĉe Old Firehand. — Na tom jezeru
postoji neobiĉno bogato nalazište srebra, ali se nalazi u
tako vodom oskudnom predjelu, da će biti nemoguće isko
ristiti ga ako nam ne poĊe za rukom da dovedemo vodu.
Palo mi je na um, da do tog mjesta dovedem vodu sa Sre-
brnog jezera. Ako nam to uspije, izvući ćemo milijune iz
toga nalazišta. Uza se imam jednog inženjera, koji će
tehniĉki. stranu posla, u sluĉaju da se to može uĉiniti,
izvesti.
Old Shatterhand se tiho nasmije.
Nalazište, veliš? A tko ga je otkrio?
Ja sam sam bio gore.
Hm! Dovedi jezero do tog nalazišta, uĉinit ćeš dvo struki
posao. Na dnu tog jezera leži blago kraj kojega je tvoje
nalazište smiješno maleno.
Ti misliš blago u Srebrnom jezeru? Što ti o tome znaš?
Više nego što i misliš. Cut ćeš poslije. Ali i ti meni govoriš o
blagu. Od koga si to ĉuo?
Cuo sam to ... no takoĊer i o tom poslije. PoĊi sada. Eno
vidim Indijance na konjima koji dolaze iz logora.

295

Koliko ih je?
Petorica.
Pshaw! Njih se ne trebamo bojati. To je predstraža koja ne
smije da nas pušta iz oĉiju. Glavnina će doći. Dakle,
naprijed. Do viĊenja u Night-kanjonu.
Protjerali su svoje konje i brzo nestali. Old Firehand i
Winnetou sagnuli su se da promatraju petoricu Utaha. Oni
doista doĊoše, pogledima su budno pratili trag, zatim su
projahali.
Winnetou i Old Firehand se vratišc svojim ljudima. Ovi su
se povukii dublje u šumu i sada su stajali sasvim uz izla-
zak potoka iz jezera. Old Firehand je upravo htio saopćiti
što je razgovarao sa Old Shatterhandom kada primijete
mnoge žene Utaha koje su se približavale jezeru. Nosile su
udice. Upozorio je Winnetoua.
Kad bismo prisluškivali što govore ove žene, možda bismo
nešto doznali o namjerama Utaha.
Winnetou će pokušati ako se dovoljno približe.
Jest, približile su se. Nisu namjeravale loviti na jezeru
već na poĉetku potoka. Ondje su sjele, bacile udice i razgo-
varale. Ĉini se, da nisu vodile raĉuna o tome da ribiĉ ne
smije razgovarati. Winnetou im se približi kao zmija i legne
iza nedalekog džbunja sasvim kraj njili. Bilo je zabavno
pro- matrati ove žene, pa potom njega. Ležao je nekih
ĉetvrt sata, tada se vrati:
Ako te squaw ne budu šutjele, neće uhvatiti nikakve
pastrve. Rekle su mi sve što sam želio znati. Petorica
ratnika koji su projahali kraj nas, slijedit će tragove Old
Shatter- handa i njih uĉiniti vidljivima, a za kratko vrijeme
slijedit će ih još pedeset ratnika, koje će voditi Veliki vuk.
Dakle, nije ranjen? — upita Old Firehand.
Old Shatterhandov udarac umrtvio mu je desnu ruku, a
udarac u prsa ga je onesvijestio. Ruka ga ne smeta da bude
voĊa progonitelja. Utahi se danas zabavljaju loveći jer će
sutra napustiti logor.
Kamo će ga prenijeti?
Žene i djeca povlaĉe se k starcima u brda gdje će biti
sigurni. Ratnici će proslijediti za Velikim vukom da se
prikljuĉe velikom skupu svih plemena Utaha.
A gdje će se taj skup održati?

296

— Cini se da to ove žene ne znaju. Više nisam mogao
doznati. Za to što mi kanimo saznao sam dosta.
—■ Dakle, ne preostaje nam drugo nego da ĉekamo dok
Veliki vuk krene.
Svi su legli da se odmore, a odjednom su zaĉuli nakon
jednog sata Velikog vuka i njegove ljude. Projahali su, a da
nisu bacili pogled na šumu. Njihov izgled bio je sasvim
ratniĉki. Svi su bez razlike nosili puške. Poglavica je imao
povezanu desnu ruku. Obraze je još jaĉe namazao bojom.
Na IeĊima je nosio ratniĉki ogrtaĉ proviĊen perima. Ali, na
glavi nije imao orlova pera. Bio je poražen i taj znak je
istom onda naumio staviti na glavu kad se osveti.
Nakon desetak minuta krenuo je sam Winnetou za Uta-
hima, a desetak minuta poslije njega pošli su i ostali na
put.
O nekoj istinskoj stazi nije moglo biti ni govora. Jahali su
uvijek uzvodno. Voda se u proljeće digla i odnosila stalno
obalu. Kamenje i povaljano stabalje ležalo je posvuda i
zbog toga se nije moglo brzo napredovati, pogotovu jer je
nosiljka male Ellene vrlo teško prelazila razne prepreke.
Kad su pre- valili obronke brda, bilo je lakše. Najveći uspon
su prešli i što je voda ĉinila manji pad, to je okolica potoka
bivala manje oštećena.
Pravac koji je vodio u Night-kanjon, prolazio je najužim
mjestom Elk-planina. Kad su se našli na vrhu, napustili su
potok; prolazili su posred prašume, u kojoj nije bilo grmlja.
Stabla su rasla razdaleko, ali im se krošnja u visini tako
gusto sastajala, da se samo na pojedinim mjestima moglo
ugledati sunce. Tlo je bilo mekano i dobro je pokazivalo
tragove.
Nekoliko puta približili su se toliko Apašu, da su ga mogli
vidjeti. On je brezbrižno jahao. Znao je da će Utahi vrlo
teško i pomisliti na svoju pozadinu.
Bilo je deset sati kad je Old Firehand sa svojim ljudima
krenuo s jezera. Do jednog sata jahali su samo kroz šumu,
a tada preko neke prerije što je bijelcima bilo veoma drago.
Da je prerija bila otvorena, morali bi se držati u većoj uda-
ljenosti. Zemlja puna trave ĉesto se spuštala i ĉinila dolinu,
da se opet na drugoj strani poĉne uspinjati. Tada se opet
pojavljivala šuma, ali ne zadugo, jer nakon nekoliko
minuta došli bi joj na drugi kraj. Ondje je Apaš stao i ĉekao
svoje pratioce.

297

Pred bijeleima se rasprostirao jedinstven prizor. Iza sebe su
ostavili predio Elk-planina, a pred sobom su imali Grand
River sa njenim kanjonima. Zdesna, slijeva i s ovog mjesta,
gdje su stali jahaĉi, spuštale su se tri crne, kose pećinaste
ravnice kao goleme tablice od škriljca koje su se pri dnu
sastajale. Nagib je bio tako jak, a površina toliko glatka, da
je bilo nemoguće ostati u sedlu. Biio je upravo straviĉno ba-
citi pogled sve do dna. S obje strane, ondje gdje su se sasta-
jale ove goleme ploĉe, tekla je voda, ali nigdje nije bilo
drve- ta, grma ili bilo kakva zeleniia. Obje vode su se dolje
sastajale da nestanu u nekom procijepu izmeĊu litica koji je
izgledao kao obiĉna ravna crta.
To je Night-kanjon — razjasni Old Firehand pokazu- jući
na pukotinu. — Tako ga zovu, jer je toliko dubok i toliko
uzak da svjetlo sunca ne može prodrijeti u njegovu unutra-
šnjost tako da je danju jednako mraĉno kao i noću. Ali
pogledajte dolje!
Pokazao je onamo gdje se voda gubila u pukotini. Tamo su
se micale male figure. Bili su to jahaĉi tako maleni da su
promatraĉima jedva dopirali do koljena. Bili su to Utahi
koji su upravo nestali u pukotini.
Ta pukotina bila je okomito urezana u jednu gigantsku
pećinu iznad koje se nalazila široka, široka ravnica, koju je
zatvaralo gorje potpuno ovito maglom. Tetka Droll je
gledao u dubinu i rekao Crnom Tomu:
Kaj? Moramo dolje? To može samo pokrivaĉ kro- vova! To ti
je po život opasno, ako je potrebno! Ako sjedneš ja te
opalim nogom, odvest ćeš se dolje kao u saonicama.
Usprkos tome moramo dolje — reĉe Old Firehand. — Sjašite
i nakratko povedite konje za uzdu. Morat ćemo se ponašati
upravo kao da se nalazimo na saonicama koje se spuštaju
niz brijeg. Kako nemamo ništa što bi usporavalo pad,
spuštat ćemo se krivudajući.
Taj su savjet svi poslušali. U ravnoj crti bilo bi nemo- guće
sići; silazak je trajao više od pola sata. Konaĉno su svi bili
dolje i pripremali se za ulazak u kanjon koji je bio tako
uzak da su samo dva jahaĉa mogla jahati uporedo. Prvi je
naravno bio Winnetou. Slijedio ga je Old Firehand kraj ko-
jega je sada jahao lcrd. Tada £;u dolazili Iovci, a za njima
rafteri koji su inženjera i njegovu kćerku uzeli meĊu se.

298

Ceta se mnogo povećala, jer su na Eagle-tailu pošii s njom
takoĊer predradnik Watson i nekoliko radnika.
Nitko nije smio razgovarati, jer je svaki glas bio u toj
pukotini mnogo snažniji negoli na otvorenom mjestu.
Topot konja mogao je takoĊer biti izdajnikom; zbog toga je
Win- netou sjahao, a njegova konja je vodio jedan rafter,
da svo- jim tihim mokasinama razgleda tragove.
Ĉinilo se kao da proiaze nekim podzemljem. Pred sobom i
iza sebe imali su tek usku pukotinu. Pod soborn ĉvrstu
kamenu liticu, a sa strane, tamnu neugodnu vodu koju su
omeĊivale uspravne litice koje bijahu tako visoke da se
uopće nije vidjelo nebo. Zrak je bio, što su dublje prodirali,
sve hladniji i teži, a danje svjetlo prometnulo se u duboki
suton.
A dug je bio taj kanjon, veoma dug! Sad je bio ponešto širi,
tako da su mogli jahati i šestorica jahaĉa uporedo. Tada se
zidovi opet skupiše, tako da je ĉovjek imao osjećaj da će ga
prignjeĉiti. I konji su takoĊer bili nemirni; strašljivo su
frktali i nastojali što brže kasati samo da se riješe ove
uskoće.
Jahali su već gotovo ĉetvrt sata, pa još toliko; kad... sve i
nehotice svi stadoše ... odjeknu silan gromor kao da su
ispaljeni mnogi topovi.
Za ime božje što je to? — upita Butlcr. — Zar se ruše litice?
Pucanj iz puške — odgovori Old Firehand. — Nastupio je
ĉas. Na svaka tri konja ostaje jedan ĉovjek, ostali napri-
jed! Sjahati!
U trenu su svi sjahali i preko trideset ljudi, svaki s pu- škom
u ruci, potrĉaše za njim. Nakon nekoliko koraka ugle- dali
su Winnetoua koji je bio njima leĊima okrenut i spre- man
da iz srebrom okovane puške opali metak.
Položite oružje, inaĉe će progovoriti moja ĉarobna puška —
zaĉu se snažni glas; nisu znali odakle on dolazi, da li odozgo
ili odozdo.
Dolje oružje — grmio je glas jezikom Utaha, a tih nekoliko
rijeĉi uĉinilo se u tom procjepu kao da gromovi tutnje.
Tada su zaĉuli tri brza hica. ĉulo se da su ispaljeni iz iste
puške. Morala je to biti Old Shatterhandova puška koja je
ovdje odjekivala kao top. Odmah nato sijevnula je i Win-

299

netouova srebrom okovana puška. PogoĊeni su vikali, a
tada zaori urlik kao da se pakao otvorio.
Old Firehand je stigao do Apaša i vidio kakav se prizor
ovdje odvija pred njima. Pukotina se iznenada proširila i
ob- razovala neki prostor. Taj je prostor bio okrugao i
toliko velik da su se u njemu mogli naći i do stotinu
konjanika. Voda je tekla lijevom stranom. TakoĊer i tu je
bila tama, ipak su dobro vidjeli Utahe.
Petorica ratnika Utaha koji su naprijed izjahali poĉinili su
veliku pogrešku. Oni su stali ovdje da saĉekaju pridošlice.
Da to nisu uĉinili, morali bi ih bijelci koji su stajali na izla-
sku iz ovog prostora zaustaviti i ta bi se petorica mogla još
mirno povući i upozoriti svoje pridošlice. Budući da su ĉekali
da ovi doĊu, svi su se odjednom našli u klopki. S onu je
stranu stajao Old Shatterhand s naperenom henryjevkom,
kraj njega je kleĉao Hobble Frank, da dugaĉki Davy i debeli
Jemmy mogu pucati preko njih. Na poziv lovaca
Crvenokošci nisu odmah spustili oružje, zbog toga je on i
pucao. Pet mrtvih Utaha ležalo je na podu. Ostali jedva da
su mogli i pomišljati na obranu. Imali su dovoljno posla da
smire konje koji su se preplašili zbog silne detonacije.
Položite oružje inaĉe ćemo opet pucati — razlijegao se
ponovo Old Shatterhandov glas.
S druge strane su Utahi zaĉuli:
Ovdje stoje Old Firehand i Winnetou, poglavica Apaša.
Predajte se ako kanite saĉuvati svoj život.
Nijedan se Utah nije usudio spustiti pušku. Buljili su na-
prijed, pa nazad i nisu znali što da ĉine. Uto se povuĉe
Tetka Droll kraj Winnetoua i Old Firehanda, skokne sve do
pogla- vice, prisloni mu cijev puške na prsa i reĉe:
Baci pušku inaĉe pucam!
Veliki vuk je gledao ovu debelu, stranu osobu kao da pred
sobom ima neku sablast; prsti njegove desnice otvoriše se i
puška mu ispadne iz ruke.
I tomahawk i nož!
Poglavica se maši za pojas i odbaci oružje.
Odriješi svoj laso!
I tu zapovijed je Veliki vuk poslušao. Droll uzme laso i sveže
poglavici noge ispod trbuha njegova konja. Tada pri-

300