Karl Maj - Blago u srebrenom jezeru

Prazni vlak za zemlju u Wallace! Vagone će ondje napuniti!
Bio je to inženjer, koji je vikao te rijeĉi. Sa strojovoĊom se
bio dogovorio i ovaj je takoĊer glasno povikao:
Well! sire! I meni je drago, da sam se konaĉno po- makao s
mjesta i što svoj ugljen ne trošim uzalud. Imate li kakvu
poruku za Wallace?
Ništa nemam. želim vam samo laku noć, vama i inže- njeru
koji će zacijelo sjediti kod karata. Good road!
Good night, sir!
Para je poĉela šištati i vlak se pokrenuo. Kad su se ko- Uiĉi
poĉeli vrtjeti, reĉe jedan tramp:
No, sad znaš na ĉemu si i s tom lokomotivom!
Jest, umiren sam. Ona vozi prazne vagone u Wallace, da ih
ondje napune zemljom. Moja sumnja bila je neosno- vana.
Sumnja je uopće ovdje besmislica. Plan je tako dobro
smišljen, da svakako mora uspjeti. Mogli bismo se već uda-
Ijiti.
Ne, Cornel nam je zapovjedio da ĉekamo ponoć i nioramo
ga slušati.
Što se mene tiĉe možemo, ali kad smo dosad izdržali ne
vidim zašto bismo svoje oĉi i nadalje naprezali nizašto. Ja
ću Ieći da zaspim.
To ću uĉiniti i ja; to je najpametnije što možemo uraditi.
Kasnije nećemo imati vremena.
Old Firehand se brzo udalji, jer su se obojica pokrenula
prema njegovu mjestu da se što komotnije namjeste. Vratio
se k inženjeru i ode s ovim u kuću gdje su uz vino i cigare
saĉekali sat napadaja. Ostalo je još svega dvadesetak
radnika u mjestu, a to je bilo dosta. Ostali su se prema
zapovijedi odšuljali. Izvan Sheridana ĉekali su jedni druge i
udaljili se prugom, gdje ih je vlak pokupio. Vlakom su stigli
do Eagle- -laila gdje su se zadržali. Trampi to nisu mogli
primijetiti, jer su se već bili udaljili s tog mjesta.
Old Firehand je izabrao izvanredno pogodno mjesto. Že-
Ijcznica je morala prijeći preko rijeke koja je na tom mjestu
iniala visoke obale. Prijelaz je osiguravao most za nuždu
preko koga se odmah ulazilo u tunel koji je bio dugaĉak
sedamdeset niclara. Nekoliko koraka prije toga mosta
zaustavio se vlak, koji nije, kao što su trampi mislili, vozio
prazne vagone. Dva

201

Lovca i stupiĉara koji je lovio gore oko Srebrnog jezera.
Toga, toga vi mislite? — reĉe Tetka Droll. — Gdje ste ga
upoznali?
Upravo gore na Srebrnom jezeru. Obojica smo morali jednu
cijelu zimu provesti gore, uhvatio nas je snijeg ...
Tada se vi zovete Watson? — usklikne Tetka Droll
prekinuvši ga.
Jeste, sire, to je imoje ime.
Watson, Watson, heavens! ĉovjeĉe, ja vas poznam kao što
znam svoj džep, a još vas nikad nisam vidio.
Dakle su vam priĉali o meni? Tko?
Brat vašeg prijatelja Engela. Pogledajte ovamo! Taj djeĉak
se zove Fred Engel, on je nećak vašeg pratioca sa Srebrnog
jezera i pošao je sa mnom da potraži ubojicu svoga oca.
Zar je njegov brat umoren? — upita Watson pri ĉemu je
pružio djeĉaku ruku.
Jest zbog nekog crteža koji...
Zar opet crtež? — prekine ga predraĊnik. — Poznate li
ubojicu, zacijelo je to Cornel.
Jest on je taj, sire. Ali... on je navodno i vas ubio.
Samo me je ranio, ranio me je. Ubod me srećom nije
pogodio u srce. A vi, master Droll, možete li mi reći što se
desilo s mojim drugom?
Da, mogu — odgovori ĉovjeĉuljak. — On je već mrtav.
Cornel ga je ranio jednako kao i vas ali on je nesrećom
zaglavio.
Priĉajte, priĉajte, sire.
To se brzo može ispriĉati. Kad vas je Cornel odma- mio od
mjesta gdje ste logorovali, Engel je poĉeo nešto sum- njati.
Zbog ĉega je taj ĉovjek upravo vas, koji ste bez oru- žja uzeo
sa sobom? Mora da je imao neku osobitu namjeru, koja nije
s Iovom imala ništa zajedniĉkog. Obojica niste Cornelu
vjerovali i Engel se uplašio za vas. Taj mu nemir nije dao
mira. Ustao je da vas slijedi. Briga je podvostruĉila njegov
korak, tako da vas je već za jedan sat ugledao. Upra- vo je
stupio za neki grm, kad vas je ugledao; ali ono što je vidio
bacilo ga je opet iza grma. Od užasa gotovo nijem gle- dao
je kroz granje. Cornel vas je ubio i kleknuo je, da se
osvjedoĉi je li rana smrtna. Tada je ustao i neko vrijeme

202

i a/.mišljajući stajao. Sto je valjalo Engelu ĉiniti? Zar da na-
padne do zuba naoružanog ubojicu, da vas osveti; on koji je
bio goloruk? Bila bi to ludost. Engel se okrenuo i poĉeo b
ježati, iz poĉetka istim tragom, a tada kad je okolica bila
povoljnija, u pravcu istoka. Ali odmah je primijetio, da mu
je ubojica za petama. Engel se uspeo na neku uzvisinu i
vidio je crvenokosog kako ide za njim, još je bio dolje u
dolini, udaljen svega desetak minuta. S onu stranu uzvisine
nalazila se prerija. Engel se sruši niza stranu i poĉe bježati
uvijek pravo što je brže mogao. To gonjenje trajalo je sat,
sve dok Engel nije ugledao grmlje pred sobom; vjerovao je
ila je spasen. Ali grmovi su bili veoma razdaleko, a izmeĊu
njih se nalazila svježa trava, koja je pokazivala s najvećom
vidljivošću svaki trag. Nedaće teške zime oduzele su
bjeguncu innogo snage. Gonilac se sve više i više
približavao. Kad se l-'ngel ponovo okrenuo, ugledao je
Cornela u udaljenosti od svega stotinu koraka. To je
potrostruĉilo njegove snage na posljednji napor. Pred
sobom je ugledao vodu. Bila je to Gunnison River. Potrĉao
je k rijeci, ali je još nije ni dosegao kad je pao hitac. Osjetio
je udarac kao da ga je netko snaž- nom pesnicom udario,
ali je potrĉao dalje u vodu da prepliva na drugu obalu. Uto
je ugledao slijeva kako se neki potok ulijevao u rijeku.
Okrenuo je prema tom utoku, otplivao je nešto uzvodno sve
dok nije ugledao neko šipražje, koje je svoje gusto granje
spuštalo sve do vode, tako da se nije mo- gla vidjeti obala.
Zavukao se unutra i stao dršćući od uzbu- Ċenja, napora i
straha. Noge su mu pronašle dno. Uto je crvenokosi Cornel
takoĊer prispio do obale i kako Engela ni je vidio, a rijeka je
bila uska, vjerovao je da je Engel pre- plivao rijeku pa se i
on bacio u nju. On je to morao uĉiniti s velikom opreznošću,
jer nije smio smoĉiti oružje ni muni- ciju. Trajalo je mnogo
vremena prije no što je plivajući na IcĊa prešao rijeku i
nestao u grmlju.
Zacijelo se vratio — reĉe Humply-Bill. — Kad prijeko nije
našao tragove, morao je pretpostaviti da je bjegunac još
uvijek na onoj strani.
Tako je i bilo — potvrdi Droll. — Najprije je tražio prijeko i
tada se vratio da i na drugoj obali traži. Ali ni ovdje nije
bilo tragova i to ga je potpuno zbunilo. Dvaput je prošao
kraj sakrivenog, ali ga nije primijetio. Ovaj je još dugo vre-
mena slušao da ĉuje ili vidi ubojicu. Ostao je još uvijek u

203

vodi sve do noći. Tada je preplivao i trĉao cijelu noć da se
po mogućnosti što više udalji od ubojice.
Zar nije bio ranjen?
Jest, metak mu je okrznuo gornji dio tijela ispod ruke. U
uzbuĊenju i kraj hladnoće vode to uopće nije primi- jetio ili
nije o tom vodio raĉuna. Ali za vrijeme hoda poĉela je rana
gorjeti. On ju je zavio koliko je to mogao dok nije ujutro
našao blagu travu, koju je stavio na ranu i od vre- mena do
vremena mijenjao. Bio je nasmrt umoran, a osjećao je
strahovitu glad, koju je pokušao utažiti korijenjem. Tako se
probijao dok nije naveĉe stigao do nekog osamljenog na-
selja ĉiji stanovnici su ga primili. Bio je toliko slab, da im
nije mogao ni pripovijedati što je doživio. Onesvijestio se.
Kad se osvijestio, ležao je u nekom starom krevetu i nije
znao lcako je dospio u nj. Tada je doznao, da je ležao
gotovo dva tjedna u ognjici i da je fantazirao samo o
ubistvu, bi- jegu, krvi i vodi. Istom sada je ispripovijedao
svoju pusto- lovinu i doznao, da je njegov gostoprimac sreo
nekog crve- nokosog ĉovjeka koji se raspitivao nije li neki
stranac došao u naselje. Upitani gostoprimac vidio je već
tog ĉovjeka jed- nom u Coloradu i znao da se zove Brinkley:
nije ga držao poštenim ĉovjekom i zanijekao je to. Tako je
Engel doznao Cornelovo ime; i mogao bih se kladiti da se
Cornel doista tako i zove! Rana je zarasla i Engel je jednom
prilikom otpremljen u Los Animas.
Dakle ne u Pueblo — reĉe predradnik — inaĉe bih ja, kad
sam se kasnije navratio, možda našao njegov trag. Što je
onda bilo s njim?
Prikljuĉio se kao koĉijaš nekoj trgovaĉkoj karavani, koja je
po staroj navadi išla u Kansas City. Kad je dobio pla- ću,
posjedovao je sredstva kojima je mogao potražiti brata.
Došavši u Russeville Kentucki ĉuo je da je brat otišao ne-
kamo, ipak je od susjeda primio pismo koje je ovaj ostavio
za nj u kom je stajalo da će brata naći u Bentonu,
Arkansas.
Ah, ondje? I upravo Benton je jedno od rijetkih mjesta
kamo nisam prispio! — reĉe VVatson. — A što se de- silo s
crtežom koji je Engel imao uza se?
Taj crtež je jako stradao u vodi Gunnisona, i Engel ga je
morao precrtati. Naravno da je svom bratu sve ispri-
povjedio, a taj je bio spreman da s njim odjaše na Srebrno
jezero. Na žalost se uskoro pokazalo, da onaj doživljaj nije

204

bio bez posljedica kao što se to u prvi mah moglo pcmisliti.
Engel je zapoĉeo kašljati i brzo nestajati. Lijeĉnik je utvrdio,
da boluje od milijardne tuberkuloze i osam tjedana poslije
njegova dolaska bio je lešina. Ono dugo stajanje u hladnoj,
proljetnoj vodi uĉinilo ga je kandidatom smrti.
Dakle, taj Cornel na svojoj savjesti ipak nosi njegov život.
Kad ne bi ništa drugo imao! Ovdje nas ima nekoliko koji
bismo se htjeli sastati s tim višestrukim ubojicom. Ali ĉujte
što se dalje zbilo. Engel, naime, brat, bio je bogat ĉovjek
koji je obraĊivao svoje polje i imao dobru trgovinu kraj
toga. Imao je dvoje djece djeĉaka i djevojĉicu. Obitelj se
sastojala od roditelja, ovo dvoje djece i jednog momka, koji
je radio sve poslove, ĉak je i u nuždi zamjenjivao služavku.
Jednoga dana došao je k Engelu neki stranac i ponudio mu
lako unosnu trgovinu, da je Engel bio sasvim izvan sebe od
l adosti. Stranac se predstavio kao poduzetnik i otkrio je
IZngelu da je kao kopaĉ zlata našao svoju sreću. Kod toga je
u razgovoru spomenuo da je nekada upoznao nekog lovca
po imenu Engel. Naravno, mislio je na brata i sada je bilo
mno- go toga da se priĉa, tako je prošlo popodne, a i veĉe, a
da slranac nije mislio na odlazak. Zamolili su ga zbog toga
neka prenoći, što je nakon mnogo moljenja i uĉinio.
Konaĉno je Bngel ispripovjedio strancu smrt svog brata, a
rekao mu je uzrok smrti i izvukao je iz jednog pretinca onaj
crtež. Po- sli je toga su pošli na poĉinak. Obitelj je spavala u
gornjem katu, a s njima takoĊer i momak, ali na drugom
kraju kata. (iostu su dali lijepu sobu koja se nalazila u
prednjem dijelu kuće. Dolje je sve bilo zakljuĉano i Engel je
kao i uvijek ponio kljuĉeve sa sobom. Sve se to zbilo nešto
poslije roden- dana djeĉaka Freda, koji je za taj dan dobio
na dar dvogo- dišn jeg ždrijepca. Djeĉak se sjetio, da danas
zbog mnogih i zaniml jivih pustolovina koje su odrasli
priĉali još nije nahra- nio svoga konja. Ustao je i sasvim
tiho napustio spavaću sobu, a da pri tom nije nikoga
probudio. Dolje je pomaknuo kraĉun sa stražnjih vrata i
preko dvorišta se uputio u staju. Ni je uzeo svjetlo, a i
kuhinja u kojoj se svjetlo nalazilo bila Je zakljuĉana. Morao
je pipati u tami, zbog toga je utrošio mnogo vremena. Još
nije bio ni gotov s hranjenjem kad je pomislio da ĉuje neki
povik. Izašao je iz staje na dvorište i u spavaćoj sobi
ugledao svjetlo. Uskoro je nestalo da se

205

nato pojavi u sobi sluge. Ondje se zaori velika vika. Sluga je
vikao, pokućstvo se lomilo; pun groze ovaj je nesretni
djeĉak primijetio da se ondje gore razvila zdvojna borba.
Pala su i dva hica. Fred je zapoĉeo glasno vikati od straha.
U istom trenutku pojavio se onaj stranac na prozoru, bacio
revolver koji se još dimio i skoĉio dolje da se baci na djeĉaka
ne bi li ga zgazio nogama. Pri tom mu je ispao nož koji je
upravo potegao da udari. U najvećoj nuždi uspjelo je Fredu
zgrabiti oružje i sa zdvojnom snagom ubosti napadaĉa u
nogu. Ovaj je zavikao od srdžbe i bola i skoĉio unazad. Kao
munja se podigao Fred i pobjegao. Ozljeda je prijeĉila
ubojicu da ga slijedi. Smrtno preplašen potrĉao je djeĉak do
susjeda. Kuća susjedova, jednako kao i Engelova, nalazila se
ponešto uda- ljena od naselja. Ljudi su ĉuli Fredovo
zapomaganje, brzo su se probudili i izašli iz kuće. Kad su
ĉuli što se dogodilo, naoružali su se i pošli za djeĉakom. Još
nisu došli do Enge- love kuće ugledali su je kako gori.
Stranac je podmetnuo po- žar i nestao. Plamen se tako brzo
raširio, da više nisu mogli gore; što je bilo u donjim
prostorijama bilo je spaseno. Pre- tinac u kom se nalazio
crtež bio je otvoren i prazan. Lešine do kojih nisu mogli,
morale su izgorjeti.
Užasno — povikaše svi naokolo kad je pripovjedaĉ na
trenutak stao. Fred Engel sjedio je uz vatru, rukama je pod-
boĉio glavu i tiho plakao.
Jest, strašno — potvrdi Tetka Droll. — Sluĉaj je pobu- dio
pažnju. Istraživali su u svim pravcima ali uzalud. Oba brata
Engela imali su u St. Luisu sestru, koja je bila bogato
udata. Dala je deset tisuća dolara premije onome tko
uhvati palikuću i ubojicu. Ni to nije donijelo ploda. Tada joj
je došla zamisao da se obrati privatnim detektivima
Harrisu i Blotheru i to je imalo uspjeha.
Uspjeha! — upita Watson. — Ubojica je još slobodan,
svakako uzimam da je to Cornel.
Jest, još je slobodan — odgovori Tetka Droll. — Ali nema
mu dugog vijeka. Otputio sam se u Benton, da ondje malo
bolje otvorim oĉi negoli oni što su...
Vi? Zašto vi?
Da zaradim pet tisuća dolara.
GospoĊa je obećala deset tisuća dolara.
Honorar će biti podijeljen — primijeti Tetka Droll. — Jednu
polovicu dobit će Harris i Blother, a drugu detektiv.

206

Znaĉi da ste vi, sire, od policije.
Hm, ja se nadam da se nalazim u krugu samih pošte- uih
ljudi, meĊu kojima nema takvoga kome bi bilo kada tre-
balo pripaziti na prste i sada moram reći ono što sam
dosad lajio: ja sam privatni detektiv i djelujem na
odreĊenim mje- stima Divljeg zapada. Već sam mnogog
lopova, koji se osje- ćao već sasvim sigurnim, uhvatio. I
nadam se, da ću to i nadalje ĉiniti. Tako sada znate; a
znadete i razlog zbog ĉega fie obiĉavam govoriti o sebi.
Stari Tetka Droll, kome se sto- tine Ijudi smiju kad ga
upoznaju, nije baš tako smiješan. Ali ta stvar ne spada
ovamo, govorit ću o ubistvu.
Drolla su sad svi gledali sasvim drugim oĉima. Njegovo
priznanje da je detektiv bacilo je obilje svjetlosti na nje-
govu osobu i na sva njegova svojstva. On se zaklanjao iza
ove smiješne maske, da svojim rukama šĉepa to sigurnije
>noga koji je to zaslužio.
Dakle — nastavi on — prije svega sam se obratio Fredu i
valjano ga ispitao. Doznao sam sve što se o tome
pripovijedalo i govorilo. Pretinac s crtežom bio je otvoren.
Ubojica ga nije smio razbiti, jer bi to probudilo stanovnike
kuće. Zbog toga ih je ubio, da se doĉepa crteža. Naravno da
je odluĉio krenuti na Srebrno jezero. Morao sam za njim i
poveo sam Freda, koji ga je vidio, pa de ga prema tome i
pre- poznati. Već na brodu mi se taj momak uĉinio sumnjiv;
kod i aftera ga je Fred i prepoznao, a danas će mi, nadam
se, do- pasti šaka.
Vama? — upita stari Blenter. — Oho, a što biste vi - njim?
Već nešto. Nije ĉak ni potrebno, da ga dopremim u Henton.
Ako donesem dokaz o njegovoj smrti i da sam ja pridonio
tome, premija mi je tako sigurna kao eto ovaj moj s!eeping-
goown. Za sada sam dosta govorio i rnalo ću spavati.
Probudite me kada doĊe vrijeme.
Ustao je da pronaĊe sebi udaljenije i tamno mjesto. Os- iali
nisu ni pomišljali na spavanje. Ono što su ĉuli zaoku- pljalo
ih je još dugo vremena, a skori sudar s trampima bio je
tema koju nikad neće moći iscrpsti.
Winnetou nije sudjelovao u tome razgovoru. Naslonio se
11a liticu i zatvorio oĉi, ali nije spavao; od vremena na
vrijeme otvorio bi vjeĊe i upravio oštar ispitivaĉki pogled
koji bi kao munja sinuo.

207

Bila je ponoć kad se Old Firehand otputio k inženjeru i
ovome rekao da će poći u susret vlaku. Pozvao je onu dvo-
jicu radnika koji će se ukrcati na lokomotivu umjesto obo-
jice trampa i udaljio se s njima, tako da ih možebitni uhode
ne mogu primijetiti.
Posvuda je bila tama. Doprli su neprimijećeni do mjesta
koje je brzojavno bilo uglavljeno i sjeli ovdje u travu da do-
ĉekaju vlak. loš nije bilo taĉno tri sata kad je vlak pristao i
stao kraj njih. Sastojao se iz lokomotive i šest velikih osob-
nih vagona. Old Firehand se uspeo i prošao kroz sve
vagone. Bili su prazni. U prvome vagonu ležao je kovĉeg
napunjen kamenjem. Kraj njega je stajao strojovoĊa koji je
izmolio dozvolu da vozi vlak dok je ložaĉ trebao da siĊe u
Sheridanu, jer će mjesto ložaĉa zauzeti Old Firehand.
Prijateljski je klimnuo strojovoĊi, s oba se radnika uspeo na
lokoinol ivu. namazao lice ĉaĊom i u svom platnenom
odijelu izgledao je sasvim kao Iožaĉ. Vlak je krenuo.
Vagoni su bili graĊeni na amerikanski naĉin. Ulaziti se
moglo samo na posljednji vagon, da ĉovjek dospije u one
prednje; naravno, vagoni su bili rasvijetljeni. Lokomotiva je
bila takozvana tenderica, bila je sa strane obložena ĉvrstim
limenim zidovima protiv vjetra. To je bila sretna okolnost.,
jer su ti zidovi sakrivali ljude koji su bili u lokomotivi, a
mogli su izdržati hitac iz revolvera pa ĉak i pušĉani metak.
Nakon kratka vremena vlak je ušao u Sheridan gdje je
pravi ložaĉ bezglasno nestao.
U meĊuvremenu su oba obavještajca, koje je Old Fire- hand
prisluškivao, prispjela do mjesta gdje se crvenokosi Cornel
utaborio. Obavijestili su ga, da u Sheridanu nitko nema ni
pojma o tome što će se dogoditi i tom su viješću izazvali
veliko veselje kod trampa. Tada su odveli Cornela na stranu
i saopćili mu svoje bojazni o kojima su na straži
razgovarali. On ih je mirno slušao i rekao:
Doista mi ne pada na um, da sve te momke, od kojih je
većina lopova zadržim, a jednako mi tako na um ne pada,
da onima koje ne kanim zadržati, dam i jedan jedini dolar
od ovih pola milijuna, neće dobiti ništa!
Ali, oni će sebi sami uzeti!
Priĉekajte! Ja imam svoj plan!

208

Usprkos tome! Ja znam, da će svi nagrnuti unutra, oslal ću
napolju i ĉekati dok ne izvuku blagajnu. Kad se vlak udalji,
vidjet će se što će se dogoditi.
Kako stoji stvar s nama dvojicom?
Vi ostajete uza me. Time što sam vas poslao u Sheri- dan
dokazao sam da vam poklanjam vjeru. PoĊite k Wood-
wardu. On zna moj plan i saopćit će vam imena onih koji
ostaju uza me.
Oni su poslušali i uputili se imenovanome koji je unutar
ĉete obnašao titulu poruĉnika. Još je sve bilo ovito u tamu.
Kasnije, kad se bude približio sat, kraj pruge će zapaliti
vatru.
Bilo je tri sata i ĉetvrt. Zaĉuli su daleki štropot v]aka i
kratko nakon toga vidjeli jaka svjetla s lokomotive. Zapalili
su vatru. Old Firehand je zatvorio vrata od kotla, da on i
ostale osobe u lokomotivi ne budu previše osvijetljeni.
Jedva stotinu koraka od vatre udaljen, strojovoĊa kao da je
po- slušao neki iznenadni nalog, pusti protuparu. Zvižduk
se razliježe, a kotaĉi zacvile, vlak stane. Trampi su poĉeli
klik- tati od veselja i poĉeše se gurati na stražnja vrata
posljed- njeg vagona. Svaki je htio biti prvi. Cornel je znao
što je najvažnije. Uspne se na rub lokomotive, baci gore
pogled i upita:
Je li sve u redu, boys?
Well! — odgovori jedan radnik, koji je strojovoĊi upe- rio
revolver na prsa. — Moraju biti mirni! Vidi, Cornel, pri
najmanjem pokretu ja pucam!
Old Firehand je stajao, kao da je pun straha, naslonjen na
kotao, a pred njim je stajao drugi radnik s naperenim
revolverom. Cornel je bio potpuno prevaren. On reĉe:
Lijepo, vašu stvar ste odliĉno izvršili, bit ćete nagra- Ċeni
posebnim nagradama. Ostanite gore dok ne svršimo stvar i
tada, kad dam znak siĊite da ovi dobri Ijudi ne umru od
straha već da mogu poći dalje.
Od mašine se opet udaljio u tamu. Kad se udaljio, nagne se
Old Firehand da razgleda prostor. Nikoga više nije vidio da
stoji napolju, ali u vagonima je sve kljuĉalo od ljudi. ĉulo se
kako se pravdaju oko kovĉega.
Naprijed, naprijed! — zapovjedi Old Firehand strojo- voĊi.
— Što najbrže možete! ĉini se, da je i Cornel ušao u vlak. Ne
smijemo više gubiti ni ĉasa.

209

Vlak se pokrenuo, a da mašinist nije za to dao znak.
Stoj, stoj — povika jedan glas. — Ubijte pse u loko- motivi!
Pucajte, pucajte!
Trampi, koji su se nalazili u unutrašnjosti vagona, pre-
strašili su se kad je vlak poĉeo ići. Htjeli su iskoĉiti, sići, ali
zbog brzine koju je strojovoĊa razvio bilo je to nemoguće.
Old Firehand je punom parom ložio. Plamen je obasjavao
njega i njegove pratioce. Vrata su se na prvom vagonu
izne- nada otvorila, na njima se ukaže Woodward, sav
razjaren. Vidio je lokomotivu pred sobom i obasjano
lovĉevo lice, koji je stajao kraj navodnih trampa sasvim
mirno.
Old Firehand! — zaurla on tako glasno da se to ĉulo
usprkos Iupi toĉkova i pištanju mašine. — Taj pas je ovdje!
Idi do Ċavola!
Potegao je revolver iza pasa i opalio. Old Firehand se kao
munja baci na zemlju i nije bio pogoĊen. Ali u trenu zasja i
njegov revolver i Woodward se prevali pogoĊen u srce. Na
ista vrata nadirahu i drugi trampi, ali u trenu su popadali
pod njegovim mecima. U istom trenutku uspjelo je obojici
radnika povući neku ĉeliĉnu zavjesu koja je sada di- jelila
lokomotivu od vagona. Sad su mogli.trampi pucati ko- liko
ih je volja.
Za to vrijeme vlak je jurio. StrojovoĊa je pažljivo gledao na
kojem će se mjestu pokazati nova vatra. Prošlo je ĉetvrt
sata, a na istoku se ukaza svjetlo. On punom snagom
zazvižda ne kratko, već dugim beskrajnim zviždukom.
Približavao se mostu i s tim zviždukom je htio opomenuti
ljude na dolazak vlaka.
Ovi su već davno bili na svojim mjestima. Nešto prije ponoći
prispjeli su i vojnici iz Fort Wallacea. Postrojili su se sada
na obje strane rijeke ispod mosta, da svakog trampa, koji
bi se odozgo spustio, šĉepaju. Ondje gdje je zapoĉinjao
most, stajao je Winnetou s rafterima i lovcima, a na drugoj
strani na izlasku iz tunela vlak su ĉekali naoružani radnici.
Njima je zapovijedao predradnik Watson, koji je preuzeo
na se veoma odgovornu dužnost, da u tunelu otkaĉi
lokomotivu od vlaka. Kad je ĉuo zvižduk, zapovjedio je
svojim ljudima.
Zapalite vatru!
Odmah je planula vatra na ulazu u tunel dok je on sam
stupio u nj priljubljen uza zid da saĉeka vlak.

210

Vlak je usporenom brzinom dojurio na most i približavao se
tunelu. Old Firehand je vidio svoje ljude i zapovjedio im
»iza nas odmah upaliti vatru!«
Trenutak kasnije stao je vlak. Lokomotiva je stala upra- vo
na onom mjestu gdje ju je oĉekivao Watson. Brzo se pri-
krao izmeĊu nje i prvog vagona, otkaĉio ju je i pobjegao iz
tunela. Lokomotiva ga je odmah slijedila. Vagoni su ostali u
tunelu, a vatra je sada gorjela na ulazu i izlazu. Radnici su
nadalje brzo preprijeĉili eventualni izlazak iz tunela.
Sve se to dogodilo mnogo brže no što se to može ispri-
povijedati, a i mnogo brže no što su to i trampi mogli shva-
titi. Nisu se osjećali ugodno i zbog one luĊaĉke brzine kojom
ie vlak dojurio do tunela. Doznali su da se na lokomotivi
na- iazi Old Firehand i prema tome znali, da im je propao
plan; ali su se pouzdano nadali, da će ovdje gdje je vlak
stao, pa makar to bila i neka postaja, ugrabiti slobodu. Bili
su snažno naoružani a i brojĉano su se osjećali jakim, te su
se nadali da se nitko neće usuditi omesti ih u izlaženju.
Vlak je stajao; na to su i ĉekali.
Kad su pogledali na prozore, ugledali su upravo podzern- nu
tamu. Onima, koji su se natisnuli u posljednji vagon, uĉi-
nilo se da gledaju kroz usku cijev u neku golemu vatru, a
oni opet koji su se nalazili u prvom vagonu vidjeli su kako
je nestala lokomotiva, a na njeno mjesto stupila je
ogromna vatra. Tada je jednome od trampa sinulo: »U
tunelu smo! CJ tunelu smo!« poviĉe on prestrašen, a za njim
su i svi po- ćeli uzvikivati »Tunel, tunel«.
No, pa šta onda, hajdemo napolje!
MeĊu njima je poĉela strahovita gurnjava, tako da oni Itoji
stajahu na vratima, nisu mogli jednostavno izaći već su bili
kao neki ĉep izbaĉeni iz boce. Popadali su jedan preko
drugoga, tako da je nastala velika graja. U tom kaosu
tjelesa, ruku, nogu, u tom kaosu povika, psovaka, mnogi su
bili dob- rano ozlijeĊeni. Bilo je i takvih, koji su se mašili
oružja, da sc oslobode onih drugih koji su padali po njima.
U tami, koja onim vatrama sprijeda i straga nije mogla biti
uklonjena, osjetio se teški zadah dima, kojeg je jutarnji
povjetarac tjerao u tunel.
K vragu! Hoće da nas uguše! — usklikne neki pro- mukao
glas. — Mi moramo napolje!

211

Desetorica, dvadesetorica, pedesetorica njih urlahu u je
dan glas i njihov pravi smrtni strah tjerao je sve spram oba
izlaza. Ali na izlazima je gorjela tako jaka vatra koja nije
dopuštala nikakav prolaz. Tko je htio izaći morao je skakati
kroz vatru i svakako opržiti odjeću i tijelo. To su spoznali
oni prednji; oni se okrenuše i pokušaše nazad; oni straga
po- tiskivali su ih sve više, tako da se izmeĊu donedavnih
prija- telja razbjesnio pravi boj. U tunelu se zaĉuo urlik i
toptanje, tako da su oni napolju imali dojam da se u
podzemlju tuku divlje zvijeri.
Old Firehand je obišao liticu, da doĊe do prednje vatre.
Nije potrebno da išta radimo — doĉeka ga jedan raf- ter. —
Beštije se tuku unutra. Poslušajte samo, sire!
Da, dobro su se zgrabili — odgovori ovaj. — Ali ipak su
ljudi, moramo ih štedjeti. Oslobodite mi ulaz.
Ma nećete valjda unutra?
To baš hoću.
Za ime božje ne ĉinite toga! Napast će vas i ugušiti,
sire!
Neće to uĉiniti, bit će sretni ako im pokažem put k spasenju.
Sam je pomogao da se ukloni vatra i izmeĊu nje i tunel-
skog zida zinuo je prostor u koji se moglo uskoĉiti. Lagano
unići bilo je nemoguće. Old Firehand skoĉi i naĊe se u tu-
nelu, on sam, suĉelice njemu razjareni Ijudi. Još nikada se
njegova hrabrost nije tako jasno pokazala kao sada; ali ta-
koĊer nikada njegovo samopouzdanje nije bilo sigurnije
nego- li ovoga trenutka. Ĉesto je iskusio kako fascinira,
upravo umrtvljuje neprijatelja hrabrost jednog ĉovjeka.
Halo, silence! — zaori njegov snažni glas. Nadglasao je viku
iz stotinu grla i svi zamukoše. — ĉujte što vam govo- rim!
»Old Firehand«, zaĉuo se sa sviju strana, a svi bijahu za-
panjeni njegovom besprimjernom hrabrošću.
Jest, ja sam to — odgovori on. — I vi treba da znate: ondje
gdje sam ja, tamo nema otpora! Ako se nećete ugušiti,
položite oružje i poĊite napolje, ali jedan po jedan! Stajat ću
napolju kraj vatre i zapovijedat ću! Tko iskoĉi, a ne bude
ĉekao moj poziv, bit će ubijen! A tko pokuša pronijeti oružje
takoĊer će ga zadesiti kugla! Ima nas mnogo! Ovdje su rad-
nici, lovci, rafteri i vojnici! Dakle, dosta nas je da povjeru-

212

jete mojoj prijetnji! Razmislite! Bacite nam kapu ili šešir
napolje, to neka bude znak da se želite predati! Ne uĉinite li
to, upravit ćemo stotinu pušaka u vatru i nitko neće živ
izići!
Zbog dima je posljednje rijeĉi izgovorio s najvećim na-
porom i skoĉio napolje, da ga još tko ne ubije. Ta opreznost
bila je na mjestu, ali u stvari suvišna. Utisak koji je uĉinila
njegova pojava na trampe, bio je tako jak, da se nitko od
njih ne bi usudio dignuti pušku na nj.
ĉulo se kako se savjetuju. Mnogi su glasovi govorili jed-
novremeno. Okolnosti im nisu dozvoljavale da troše mnogo
vremena, jer dim, koji je ispunjavao tunel, postajao je sve
gušći i otežavao disanje. Mužu kakav je Old Firehand,
morali su vjerovati; pred njim su izgubili svaku hrabrost;
znali su da će ispunit.i svoju prijetnju i nisu vidjeli drugi
put k spasu već predaju. Bacili su šešir kroz vatru i odmah
potom obavi- jesti ih Old Firehand, da prvi od njih smije
napolje. On je iskoĉio i bez zadržavanja morao je preko
mosta gdje su ga prihvatili rafteri i lovci. Ovi su bili
snabdjeveni konopcima, remenjem, tako da je svaki ĉovjek
koji je prispio prijeko, odmah bio svezan. Puštali su ih iz
tunela i to u dovoljnim razmacima, da je za svakog bilo
vremena da ga svežu. Ipak se to tako brzo odvijalo da su se
za nepunih ĉetvrt sata svi trampi nalazili u vlasti
pobjednika. Ali na najveće zaĉuĊenje i razoĉaranje naišli su
pobjednici, vidjevši da meĊu trampi- ma nema crvenokosog
Cornela. Zarobljenici, koje su ispiti- vali, rekli su da se on s
još dvadesetoricom svojih ljudi nije ukrcao na vlak.
Pobjednici su najpomnije pretražili tunel i sve vagone.
Ništa nisu našli i moradoše povjerovati, da su trampi
govorili istinu.
Zar da upravo taj ĉovjek, koga su svi željeli imati u ru-
kama, pobjegne? Ne! Zarobljenike su povjerili vojnicima i
radnicima, a Old Firehand se i Winnetou, zajedno s lovcima
i rafterima, otputiše na mjesto da pretraže tragove. Old
Fire- hand je ĉetvoricu raftera poslao u Sheridan neka mu
dovedu konja i donesu lovaĉko odijelo i da oba trampa
dovedu k tu- nelu. Nije se namjeravao vratiti u Sheridan,
već je odluĉio da sa svojim drugovima poĊe u Fort Wallace
kamo će i tram- pi biti otpremljeni, jer će ondje biti bolje
ĉuvani negoli bilo gdje.

213

Našli su mjesto gdje su trampi logorovali i oĉekivali vlak.
Nakon duljeg traženja i savjesnog pretraživanja mnogih
tra- gova pokazalo se da je doista nešto oko dvadesetero
ljudi pobjeglo. Odabrali su sebi najbolje konje, a ostale su
rastje- rali na sve strane.
Cornel je postupio veoma lukavo — reĉe Old Fire- hand. —
Da je sve konje poveo, bio bi to veliki teret za nje- govu
malu ĉetu a i trag bi bio veoma vidljiv da bi ga i dijete
znalo slijediti. Time što je preostale konje rastjerao, otežao
nam je ispitivanje tragova i dobio mnogo vremena.
-— Moj bijeli brat se možda vara — reĉe Winnetou. — Ovaj
bijelac zacijelo nije napustio okolicu a da nije ispitao što se
dogodilo s njegovim ljudima. Kad bismo sada slijedili
njegove tragove, oni bi zacijelo vodili u Eagle-tail.
Osvjedoĉen sam da moj crveni brat pravilno rasu- Ċuje.
Cornel je odavde odjahao da nas prisluškuje. Sad zna na
ĉem je i istom sada će pobjeći.
Ako se sada brzo vratimo, možda bismo ga još mogli
uhvatiti.
Ne, moj brat mora znati da ga ne možemo odmah sli- jediti.
Mi moramo u Fort Wallace da dademo svoj iskaz. To će nas
zadržati cijeli dan, tako da ćemo istom sutradan moći
slijediti ovu dvadesetoricu trampa.
Oni će nam se, znaĉi udaljiti za ĉitav dan.
Jest, ali mi znamo kamo će i ne trebamo gubiti vri jeme
tražeći njihove tragove. Poći ćemo pravo na Srebrno jezero.
Misli li moj crveni brat, da će oni na Srebrno jezero?
Svakako. Oni hoće novaca. Njima je do kupovanja. Ali za
njih kupovanje nije neophodno potrebna stvar. Živ- jeti
mogu od divljaĉi što će je ubiti. Oružja imaju, a i muni- cije.
Ako bi im municije uzmanjkalo, dobit će je na putu
poštenim ili nepoštenim naĉinom. MeĊutim, ja sam ipak
osvjedoĉen da će poći na Srebrno jezero.
Dakle, hajdemo vidjeti njihove tragove da bar doz- namo
kamo su odjahali.
Ubrzo su pronašli tragove bjegunaca, vodili su na rijeku a
tada podjednako uzvodno.
Na Eagle-tailu nedaleko mosta trampi su bili stali. Jedan
izmeĊu njih, zacijelo Cornel, prišuljao se pod okriljem sta-
bala na prugu, gdje je bio svjedok zarobljavanja njegovih

214

Ijudi. Kad se vratio, uputili su se u Kid Carson. Bio je to
gotovo siguran znak, da namjeravaju preko Colorada na
Srebrno jezero.
Uto su se vratila i ĉetvorica raftera. Doveli su takoĊer i
Hartleyja i inženjera, obojica su htjeli u For Wallace, jer i
njihov je iskaz bio važan. Radnici su se vratili pješke u
Sheridan. Kao nagradu su dobili oružje od trampa. Za pri-
jevoz razbojnika bilo je dovoljno vagona. Pošto su ukrcali
zarobljenike, uspeli su se i ostali i oba vlaka krenuše.
Vojnici su se na konjima vratili u Fort Wallace.
Ondje se dogaĊaj već raspriĉavao i kad su prispjeli vla- kovi,
sve je nagrnulo da ih doĉeka. Trampi su bili doĉelcani tako
da su mogli odmah znati što ih ĉeka poslije osude.
Uostalom oni su pretrpjeli tako velike gubitke da ih je
gotovo ĉetvrtina ostala u tunelu. Još i danas se u toj okolici
pripovijeda o slavnom pothvatu protiv trampa koji su izveli
VVinnetou, koji ga je izmislio, i Old Firehand, koji ga je
izveo.
Jedanaesto poglavlje U ŠKRIPCU
Ondje, gdje s onu stranu Gunnison rijeke strše planine Elk,
jahahu ĉetiri ĉovjeka po nekoj visoravni, koja je bila
obrasla kratkom travom i na kojoj, koliko je oko moglo vid-
jeti, nije bilo ni grmlja ni stabala. Iako se na Divljem za-
padu ĉovjek morao naviknuti da vidi ĉudnovate likove, ipak
su ova ĉetvorica morala zapeti za oko svakorne ĉovjeku koji
bi ih susreo.
Jedan je od njih jahao na prekrasnom pastuhu od one
pasmine koju gaje plemena Apaša. Stas mu nije bio ni visok
a ni širok, ipak je ostavljao dojam snage i izdržljivosti. Pre-
planuo obraz bio je okružen punom tamnoplavom bradom.
Nosio je kožnate legginse, lovaĉku košulju iz istog materi-
jala i duge ĉizme koje je navukao do iznad koljena. Na glavi
mu je sjedio šešir široka oboda na kraju kojega su visili
šiljci od ušiju grizzly medvjeda. Imao je širok pojas koji je
bio ispunjen municijom za koji je zataknuo dva revolvera i
bowie nož, O pojasu je nosio još dva para potkovica i ĉetiri

215

gotovo okrugle debele navlake iz slame, koje su bile provi-
Ċene remenjem i kopĉama. Zacijelo su mu služile, da ih stavi
konju na noge umjesto potkova, ako je trebalo zavarati go-
nioce. S lijevog ramena pa sve do desnog boka visio mu je
smotan laso, a oko vrata je nosio na svilenoj vrpci,
ukrašenu perjem kolibrića, lulu mira. U desnoj ruci je držao
kratku pušku, koja je bila sasvim osobite grade, a na leĊima
je imao dugaĉku i veoma jaku dvocijevku ĉudnovate vrste
koju su prije nazivali »ubojica medvjeda« iz ĉijih cijevi se
moglo pucati samo kuglom. Taj je ĉovjek bio Old
Shatterhand, slav- ni lovac koji je to ime zahvaljivao
ĉinjenici što neprijatelja može oboriti udarcem svoje šake.
Uza nj je jahao omaleni slabašni i golobradi ĉovjeĉuljak u
plavom dugaĉkom fraku sa žutim veoma svijetlim dugrne-
tima. Na glavi je nosio golemi ženski takozvani amazona
še- šir, u koji je utaknuo neko golemo pero. Hlaĉe mu
bijahu prekratke, a noge je utaknuo u stare proste cipele
na koje je priĉvrstio ogromne meksikanske mamuze. Taj je
jahaĉ nosio ĉitavu zbirku raznog oružja i sve je to visilo kraj
njega i na njemu i tom arsenalu nije odgovaralo njegovo
dobroćud- no lice. Taj ĉovjeĉuljak zvao se Heliogabal Morfej
Franke od svojih pratilaca nazvan Hobble Frank, jer je zbog
neke davne ozljede bio hrom.
Iza ove dvojice jahao je neki šest stopa visoki dugajlija na
staroj, niskoj mazgi, koja se ĉinila da ga jedva nosi. ĉo- vjek
je nosio neke kožnate hlaĉe, koje su bile skrojene u svakom
sluĉaju za daleko manju i deblju osobu. I on je nosio na
bosu nogu nataknute cipele, koje su bile toliko okrpane, da
je jedna krpa bila na drugoj. Jedna od tih cipela bila je
sigurno teška pet ili šest pudova. Tijelo ovog ĉovjeka bilo je
utaknuto u košulju iz bivolje kože, koja nije pokrivala prsa
jer nije imala ni dugmadi a ni rupica, a rukavi su jedva do-
sizali do lakata. Oko dugaĉka vrata obavio je rubac, kome
nije bilo moguće raspoznati boju. Na šiljatoj glavi sjedio
mu je šešir, koji je pred mnogo godina bio sivi cilindar.
Možda je tada pokrivao glavu nekog milijunaša, meĊutim,
taj je cilindar padao sve niže i niže i konaĉno se našao u
preriji u rukama svog današnjeg vlasnika. Ovaj je obod
držao suviš- nim, odrezao ga i ostavio telc toliko da
pokrivalo može ski- nuti s glave. U debelom užetu, koje mu
je služilo kao pojas, vidjela su se dva revolvera i nož za
skalpiranje, a osim toga

216

je o taj svoj pojas objesio mnoge kesice, koje sadržavahu sve
one malenkosti koje su potrebne zapadnjaku. Na leĊima je
nosio neki gumeni pokrivaĉ. Ali kakav samo! Ta ĉudno- vata
stvar bila se poslije prve kiše toliko raspala, da više nikada
nije mogla ispunjavati svoju prvobitnu namjenu i sad je taj
pokrivaĉ morao nositi tek kao neku vrstu husarske jake.
Preko koljena svojih beskrajno dugaĉkih nogu položio je
jednu od onih pušaka s kojom izvježban lovac nikada ne
promaši cilj. Koliko je bio star to se nije moglo odgonetnuti
ni reći. Jednako je tako bilo i sa starošću njegove mazge.
Najviše što se moglo nazrijeti bilo je to, da se oboje
potpuno poznaju i da su mnogu pustolovinu zajedno
proživjeli.
Ĉetvrti jahaĉ sjedio je opet na veoma visokom i jakom
konju. Bio je veoma debeo, ali toliko malen da su mu kratke
noge jedva mogle obaviti konjski trup. Nosio je, iako je
sunce upravo pripeklo, neko krzno, koje je bolovalo na pri-
mjetnoj nestašici dlaka. Kad bi ĉovjek htio sakupiti dlake s
njegova krzna jedva da bi mu dostajalo pa da pokrije tijelo
jednog miša. Na glavi mu je sjedio mnogo prevelik panama
šešir, a ispod krzna provirivale su dvije goleme posuvraćene
ĉizme. Kako su rukavi krzna bili predugaĉki, od ĉitava tog
ĉovjeka moglo se vidjeti samo masno, crveno i dobrodušno,
ali lukavo lice. Bio je naoružan takoĊer s dugaĉkom puškom.
Kakvo je još oružje imao uza se to se nije moglo vidjeti, jer
je njegovo krzno pokrivalo ĉitavo tijelo.
Oba ova muža bijahu David Kroners i Jakob Pfefferkorn,
posvuda zvani kao »Dugaĉki Davy« i »Debeli Jemmy«.
Bijahu nerazdruživi i nitko nije vidio jednoga, a da u blizini
ne bi bio i drugi. Jemmy je bio Nijemac, a Davy Yankee.
Ipak je ovaj posljednji toliko nauĉio njemaĉki za vrijeme
dugih za- jedniĉkih godina, da su se i u tom jeziku mogli
sporazumije- vati. Jednako nerazdružive kao i oba jahaĉa
bijahu i njihove životinje. Te životinje stajahu uvijek jedna
kraj druge, pasle su zajedno i, ako su bile u nekom logoru
prisiljene trpjeti društvo ostalih, udaljavale bi se u
najmanju ruku nekoliko inetara od ostalih.
225
Ova su ĉetvorica morala, iako nije prošlo više od podne- va,
ipak danas uĉiniti velik put i zacijelo nisu jahali samo
mekom prerijom, jer oni i njihovi konji bijahu veoma
prašni. Usprkos tome nisu bili umorni ni oni a ni njihove
životinje. Ako su se osjećali umornima, to se moglo

217

zakljuĉiti samo po
15 Blago u Srebrnom jezeru

218

šutnji. Ova je bila prekinuta razgovorom izmeĊu Old Shat-
terhanda i Hobble Franka, koji je svog susjeda zapitao:
Dakle, prenoćit ćemo na Elk-Forku. Koliko još imamo do tog
mjesta?
Tu ćemo vodu dosegnuti oko veĉeri — odgovori upi- tani.
Istom oko veĉeri? O jao! Tko će to izdržati; već od rana jutra
sjedimo u sedlu. Trebali bismo već jednom stati da nam
barem konji predahnu. Ne mislite li vi takoĊer to isto?
Svakako. Priĉekajmo dok proĊemo ovu preriju, tada ćemo
doći do šume gdje ima i vode.
To je lijepo! Konji će se napiti, a bit će zacijelo i do- bre
paše. A što ćemo mi? Sinoć smo pojeli posljednje bivolje
meso, a danas ujutro smo oglodali kosti. Od tog trenutka
nam ništa nije došlo pred pušku. Gladan sam i uskoro mo-
ram nešto pojesti inaĉe će me vrag odnijeti.
Nemajte brige, već ću ja nešto pronaći.
Jest, a što! Ta stara poljana ovdje kao da je izumrla. Meni
se ĉini, da ovdje ni hrušta nema. Kako ovdje pošten
zapadnjak doĊe do peĉenke?
Već je vidim! Uzmi, molim te, moga konja i poĊi s ostalima
polako naprijed!
Uistinu — upita Hobble Frank, pri ĉemu je mašući glavom
gledao naokolo. — Vi već vidite peĉenku? Ja ne za-
mjećujem ništa.
On uzme uzde Old Shatterhandova konja i proslijedi s
dugaĉkim Davyjem i debelim Jemmyjem naprijed. Old Shat-
terhand se odvoji od njih i poĊe u onom pravcu gdje se
moglo vidjeti mnoštvo brežuljaka. Tamo je bila kolonija
pre- rijskih pasa, bili su to amerikanski glodavci, koje su
tako zvali zbog njihova lajanja. To su bezazlene,
neškodljive i veoma radoznale životinje i, ĉudno, vole
stanovati sa sova- ma i ĉegrtušama. Ako im se netko
približavao, stanu na dvije noge da ga posmatraju; pri
tome ĉine veoma smiješne kret- nje. Ako se uplaše, nestaju
kao munja brzo u svojim rupama i više ih nema. Ako lovac
pronaĊe drugi zalogaj, on prezire meso ove životinje, ali ne
zbog toga što nije ukusno već zbog obiĉne predrasude. Hoće
li usprkos tome uhvatiti pre- rijskog psa ne smije pokušati
da mu se približi tajom, jer su

219

te životinjice suviše oprezne a da bi mu to uspjelo. On mora
pobuditi njihovu radoznalost i nju tako dugo podržavati dok
se ne približi da može pucati. To mu je moguće samo ako i
sam ĉini najsmješnije kretnje. Prerijski pas tada ne zna o
ĉeinu se radi i što da drži o ovome koji se približuje. Old
Shatterhand je, dakle, ĉinio takve kretnje ĉim je predmnije-
vao da su ga životinjice, koje su sjedile na svojim brežulj-
cima, primijetile; sagibao se, skakao je amo-tamo, ustajao,
okretao se, uzdizao je ruke kao da leti i imao je na umu
samo jsdno, da im se što više približi.
Hobble Frank, koji je sada jahao uz Jemmyja i Davyja,
promatrao je Old Shatterhandove kretnje i zabrinuto reĉe:
Gospode bože, što mu je to palo na um! Ta zar mu se
uiiješa? Ponaša se kao da se napio beladone! Ali, ĉujte!
Puca!
Old Shatterhand je sada opalio dva hica tako brzo da su se
ĉuli kao jedan. Vidjeli su ga kako je potrĉao i dvaput se
sagnuo da nešto digne sa zemlje. Tada se vrati. Ubio je dva
prerijska psa, stavio ih u bisage i uzjahao. Hobble Frank
uĉini veoma sumnjivo lice i upita ga:
To je ta peĉenka? Zahvaljujem najuljudnije, takvu stvar ja
ne jedem.
Jesi li bar jednom kušao?
Nisam, to mi ni u snu ne pada na um.
Nemaš nikakva prava da sudiš jesu li prerijski psi ukusni ili
nisu. Jesi li možda ikada u životu jeo jareće meso?
Malog jarĉića — upita Frank, pri ĉemu je puckao je- zikom.
— Naravno da jesam. ĉujte me, sire, to je nešto dobro.
Zar uistinu dobro — smijao se Old Shatterhand. — A l isuće
se smiju tome.
Jest, ali ti su Ijudi glupi. Ja vam kažem, mi Saksonci se
razumijemo u dobro jelo i u tom nam nitko u Evropi nije
ravan. Jarići u tavi, pa zatim malo luka, pa nešto majorana
1 to sve neka se lijepo zažuti i dobro speĉe, pa to je hrana
za bogove s Olimpa! Ja to dobro poznam, jer oko Uskrsa,
kada ima mlade jaretine, to se kod nas u Moritzburgu uvi-
Jck jede.
Vrlo dobro. A reci mi jesi li već jednom jeo kunića?
Kimić, a što je opet to?
15*
227
Pitomi zec kako se to kaže u Saksoniji.

220

Pitomi zec? A la bonheur! To je nešto odliĉno! U mo-
ritzburgu i u njegovoj okolici bilo je za moje vrijeme mnogo
kunića. Meso je mekano kao maslac i samo se razilazi u
ustima.
A, ipak, vidiš, ima mnogo ljudi, koji bi te ismijali kad bi im
to rekao!
To su glupani! Takav jedan kunić, koji se hrani samo
najboljim i najfinijim zeljem, mora da ima odliĉno meso, Ui
možda i vi ne vjerujete?
Vjerujem, vjerujem, ali upravo zbog toga tražim da ti meni
vjeruješ, što ti kažem o prerijskom psu! Vidjet ćeš da prija
kao jaretina ili ĉak kao kunić. Ja ti velim... stoj, nisu li to
jahaĉi?
Old Shatterhand je pokazao prema jugozapadu gdje se
pokretahu mnogi likovi. Bili su toiiko udaljeni, da se nije
moglo razlikovati jesu li to životinje, možda bivoli, ili jahaĉi.
ĉetiri lovca jahahu polako naprijed, a stalno su pratili onu
skupinu. Nakon nekog vremena razaznali su, da su to
jahaĉi i uskoro se pokazalo da nose uniformu; bijahu to
vojnici.
Zapravo su krenuli u sjeveroistoĉnom pravcu, ali kad su
ugledali ĉetvoricu naših lovaca promijenili su pravac, i u
naj- bržem se kasu približili. Bilo ih je dvanaest, a vodio ih
je jedan poruĉnik. Približili su se na trideset koraka, tada su
stali. Oficir je ponajprije promatrao ĉetvoricu jahaĉa ispiti-
vaĉkim pogledom, tada njegov pogled padne na puške koje
je nosio Old Shatterhand, njegovo oko sine i on zapita, a
pri tom je pokazao na kratku pušku.
Behold, nije li to henry-puška, sire?
Svakako — potvrdi zapadnjak. — Poznajete li te puške?
Ni jedne takve puške još nisam vidio, ali su mi taĉno
opisali. Pronalazaĉ te puške navodno je bio ĉudnovat ĉovjek
i saĉinio ih je tek nekoliko, jer se bojao da bi takvim puška-
ma Indijanci i bivoli nestali s lica zemlje. Taj mali broj pu-
šaka je nestao i samo Old Shatterhand nosi jednu od
posljed- njih.
Istina je, sire. Od neko jedanaest ili dvanaest Hen- ryjevih
pušaka, koliko ih je uopće bilo, samo je moja još na životu.
Ostale su nestale na Divljem zapadu.

221

Pa to ste vi tada uistinu, Old Shatterhand. Kakva radost!
Biste li nas htjeli pratiti? Moji će drugovi to sma- trati
ĉašću, ako vam se svidi da budete naš gost.
Kamo ste naumili?
Mi krećemo u Fort Mormon.
Tada vaš ljubazni poziv, na žalost, ne mogu slijediti, jer mi
moramo upravo u suprotnom pravcu; u odreĊen ćemo se
sat sastati s prijateljima.
Smijem li pitati kamo ste naumili, sire?
Ponajprije idemo do Elk planina, sve do Grand Ri- vera; a
odatle ćemo u Book planine.
Upozoravam vas, da se ĉuvate Utaha koji su nedavno
iskopali ratnu sjekiru. Zbog toga i patroliramo izmeĊu Fort
Mormona i Fort Indiana. Naime, neko društvo kopaĉa zlata
provalilo je u logor Utaha da im oduzme konje. Bilo je to
noću; ali Utahi su se probudili i poĉeli se braniti našto su
mnogi Utahi ubijeni od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.
Ko- paĉi zlata su pobjegli s konjima i ostalim popljaĉkanim
stva- rima, a Crvenokošci su se uputili sutra ujutro da ih
slijede. Stigli su razbojnike i razvio se boj koji je ugasio
mnoge ljud- ske živote. U toj su bici izgubili živote
šezdesetorica Indija- naca, a samo šestorica bijelaca je
uspjelo pobjeći. Sada Utahi kruže okolicom da pronaĊu ovu
šestoricu, ĉak su u Fort Union poslali deputaciju koja traži
da im se nadoknadi šteta; za svakog konja traže novoga, a
za sve izgubljene predmete tisuću dolara; za svakog mrtvog
Indijanca traže dva konja i jeĊnu pušku.
To nije preskupo. Jesu li pristali na te uvjete?
Nisu. Bijelcima ni na um ne pada, da priznaju Crve-
nokošcima pravo na bilo kakve uvjete. Deputacija se vratila
neobavljena posla i zbog toga su iskopali ratne sjekire.
Utahi su ustali masovno i kako mi na žalost na ovom
teritoriju ne- mamo dovoljno snaga da ih pokorimo jednim
udarcem, potra- žili smo saveznike. Neki su oficiri svratili k
Navajosima, da ih predobiju protiv Utaha a to im je i
uspjelo.
A što su obećali Navajosima za njihov pristanak?
Sav plijen koji uĉine.
Lice se Old Shatterhanda smraĉi kad je to ĉuo. Rekao |c
vrteći glavom.
Dakle, ponajprije su Utahi napadnuti, opljaĉkani, a innogi
od njih i ubijeni; kad su zatražili da se pljaĉkaši ka-

222

zne i da im se nadoknadi šteta, odbijaju ih; a kada svoju
stvar uzimaju u svoje ruke, na njih huškaju Navajose i te
Crvenokošce plaćaju plijenom koji će biti uzet Utahima što
traže pravdu. Zar nije pravo ĉudo ako se oni samo osjećaju
otjerani u krajnost? Njihova srdžba mora da je velika i
teško onom bijelcu koji im padne u šake.
Ja moram samo slušati i nemam prava da sudim. Ja sam
vas s ovim saopćenjem opomenuo, sire.
Ja to shvaćain. I zahvaljujem se što ste me opome- nuli i
ako budete u Fortu priĉali o sastanku sa mnom, kažite da
Old Shatterhand nije neprijatelj Crvenokožaca i da sve-
srdno žali da ovako jedna nadarena nacija mora propasti,
jer joj ne daju vremena da se naravno približi kuituri, već
od nje traže da se iz lovaĉkog naroda preobrazi u moderni
svijet s državama. S istim pravom bi trebalo djeĉaka iz škole
ubiti, jer još nije toliko sposoban da bude profesor astro-
aomije. Good bye, sire!
Okrenuo je konja i odjahao, a slijedili su ga njegovi pra-
tioci. Na vojnike se više nije ogledao. Oni su zateĉeni neko
vrijeme stajali pa zatim nastavili put. Old Shatterhand je u
svojoj srdžbi, a to je dobro znao, uzalud govorio; to je
šutlji- viji bio sada kad je bez rijeĉi slijedio svoje misli da je
sa- svim uzaludno prouĉavati »brata Jonatana« da nema
rdkakvih većih prava od Indijanaca, kojega tjeraju od
mjesta do mje- sta, od predjela u predio dok ne završi svoje
nasmrt osu- Ċeno postojanje.
Prošlo je pola sata, tada se probudi Old Shatterhand iz svog
razmišljanja da svoju pažnju upravi na horizont koji je
poprimao obris tamne i sve šire linije. Pokazavši rukom
reĉe:
Eno tamo šume o kojoj sam vam govorio! Obodite svoje
konje, za pet minuta bit ćemo u njoj.
Konje su potjerali najbržim kasom i uskoro su se našli
nadomak visoke, guste smrekove šume, ĉiji rub, ĉiuilo se, da
je tako ĉvrsto zatvoren, da je nemoguće konjem prodrijeti u
nju. Ali Old Shatterhand je znao put. Dojahao je do jed-
nog mjesta, potjerao je konja kroz usko, nisko granje i
našao se na nekoj takozvanoj indijanskoj stazi koja je jedva
bila Siroka tri stope. Sjahao je da mjesto pretraži, ima li
novih tragova; kad ih nije našao, uzjahao je i pozvao svoje
prati- oce neka ga slijede.

223

Ovdje u tajanstvenoj prašumi nije bilo ni daška i osim
koraka konja ništa se drugo nije ĉulo. Old Shatterhand je u
desnoj ruci držao kratku pušku spremnu za pucanje, a po-
gled je oštro uperio naprijed, da pri mogućnom neprijatelj-
skom napadaju bude prvi koji će dignuti oružje na protiv-
nika. Ali bio je osvjedoĉen da sada takve opasnosti nema.
Kad bi Crvenokošci ovu okolicu prelazili na konjima, bilo bi
ih toliko, da se zacijelo ne bi poslužili ovakvom stazom gdje
je nemoguće bilo što pronaći, a kretanje je u tako gustoj
šumi veoma otežano. Na toj stazi bilo je malo mjesta, na
kojima bi se jedan jahaĉ mogao mimoići s drugim.
Nakon dugog vremena otvorila se staza i obrazovala ĉi-
stinicu na ĉijoj sredini su ležale velike gromade kamenja
koje je saĉinjavalo visoku gomilu. To kamenje je bilo
obraslo mahovinom, a u pukotinama raslo je grmlje koje je
tu našlo hrane za svoje korijenje. Mali izvor tekao je izmeĊu
kame- nja, vijugao je i gubio se u šumi. Ovdje se Old
Shatterhand zaustavio:
To je mjesto na kojem ćemo dati konjima odmor, a u
meĊuvremenu ćemo ispeći naše peĉenke.
Jahaĉi su sjahali, oslobodili konjima gubice da mogu pa- sti
i potražili suhoga drvlja da upale vatru. Jemmy je preu- zeo
na se da oguli prerijske pse, a Old Shatterhand se uda- 1 jio
da vidi je li mjesto sigurno. Šuma je bila široka triĉetvrt
sata hoda i sva je bila ispresijecana indijanskim stazama.
Ova ĉistinica nalazila se nekako posred staza.
Nije tome bilo dugo, već se meso peklo na vatri a zra- kom
se provlaĉio ugodan miris peĉenja. Uto se povratio i Old
Shatterhand. Brzim je korakom otišao sve do druge strane
odakle je pucao pogled na široku preriju.
Njegovo oko nije zamijetilo ništa sumnjivo i tako je os-
(aloj Srojici donio vijest, da se ne trebaju bojati nikakva
iznenaĊenja.
Nakon sata ĉekanja bila je peĉenka gotova.
Hm — mrmljao je Hobble Frank. — Jedem peĉene pse! Da
mi je to netko predskazao da će me najbolji prijatelj liraniti
s ovakvim mesom, tome bih odgovorio tako da bi mu se
kose podigle kao brada. Ali ja sam gladan i moram kušati.
—• Ta to nije pas — reĉe Jemmy. — Već si ĉuo da taj
glodavac samo laje kao pas i zbog toga su ga tako nazvali.

224

To ne popravlja stvar; to je još gore. Dakle jedem glodavca.
Zar da to ĉovjek misli. No vidjet ćemo.
Uzeo je komad prsiju i okušao ga oprezno; tada mu se
razvedri lice, strpa veći komad u usta i reĉe zvaĉući:
Na ĉasnu rijeĉ nije loše! To prija uistinu gotovo kao kunić!
Iako nije tako fino kao jaretina! Djeco moja, ja mislim da
od oba ova psa neće mnogo ostati!
Valjat će nešto i za veĉeru spremiti — dobaci mu Davy. —
Mi ne znamo hoćemo li još danas pucati.
Ne brinem se ja za kasnije. Ako sam umoran i ako se bacim
u naruĉje Orfeja, tada sam potpuno zadovoljan.
Htjedoste reći Morfeja — popravi ga Jemmy.
Da si odmah ušutio! Nećeš valjda ti stavljati jedno M pred
Orfeja. To ja znam sasvim taĉno; u selu Kloĉe kraj
Moritzburga bilo je to jedno pjevaĉko društvo koje se zvalo
»Orfej u nadzemlju«. Ti su momci pjevali tako umilno, da
su slušaoci obiĉno zapali u ugodan drijem. Zbog toga
odatle, dakle, iz Kloĉa, potjeĉe poslovica da ĉovjek Orfeju
pada u naruĉaj. Ne svaĊaj se dakle sa mnom već jedi svog
prerijskog psa sa šutljivom pažnjom; bit će to bolje umjesto
da se sa jednim ĉovjekom mojeg iskustva pravdaš.
Ako su se ova ĉetifi muža osjećala sasvim sigurna, va- rali
su se. Približavala im se dvostruka opasnost: dvije su ĉete
krenule u šumu.
Jedna je bila malena; bijahu to dva jahaĉa, koji su dola- zili
sa sjevera i naišli na tragove Old Shatterhanda i njego- vih
drugova. Zaustavili su konje i sjahali da pretraže Old
Shatterhandove tragove. Naĉin kako su to radili odavao je
da nisu bili neiskusni zapadnjaci. Bili su dobro naoružani,
ali loše odjeveni. Izvjesni znaci govorili su da u posljednje
vrijeme nisu doživjeli dobre dane. Što se ticalo njihovih
konja, oni bijahu uhranjeni i svježi, ali bez sedla i nezauz-
dani. Tako su opremljeni samo konji Indijanaca kad se
nalaze u logoru.
što ti držiš o tim tragovima, Knox — upita jedan. — Jesu Ii
pred nama možda Indijanci?
Nisu — odgovori upitani osvjedoĉeno. — Konji su pot-
kovani, a ljudi su jahali jedan kraj drugoga a ne jedan iza
drugoga kao što to ĉine Crvenokošci.
A koliko ih je?

225

Samo ĉetvorica. Nemamo se ĉega bojati, Hiltone. Osim ako
nisu vojnici.
Pshaw! Ni tada se nemamo ĉega bojati. Ne smiju nas vidjeti
u Fortu, ondje ima toliko oĉiju i pitanja da bismo se sigurno
odali. Ali ĉetiri jahaĉa neĉe ništa od nas doznati. Kakva bi
razloga imali da sumnjaju da mi pripadamo onim bijelcima
koji su napali Utahe.
Tako i ja mislim; ali ĉesto se i Ċavo zna našaliti a da prije
toga ĉovjek i ne sluti. Nalazimo se u veoma lošem položaju.
Progone nas Crvenokošci, a traže vojnici; nalazimo se na
podruĉju Utaha. Bila je glupost što smo dopustili da nam
onaj crvenokosi Cornel sa svojim trampima obeća zlatna
brda.
Glupost? Ne mislim tako, brzo se obogatiti lijepa je stvar.
Za kratko vrijeme bit će i Cornel s ostalom ĉetom ovdje i
tada više nemamo brige. Mi moramo pokušati da se
izvuĉemo iz sadašnje loše situacije. Ako razmislim, nalazim
samo jedan put iz toga i taj nam se upravo sada otvara.
Koji bi to bio put?
Mi moramo potražiti ove bijelce i njima se prilĊjuĉiti. U
njihovu društvu držat će nas svi lovcima i nikom neće pasti
na um da nas poveže s onim Ijudima koji su primorali
Utahe da iskopaju ratnu sjekiru.
I ti držiš da takve Ijude imamo pred sobom?
Ja tako mislim. Ušli su u šumu, hajdemo za njima.
Crvenokosi Cornel imao je ĉetu, koja se sastojala, kao
što je poznato, iz dvadeset trampa koji su pobjegli sa Eagle-
-taila, a namislio je da je poveća. Spoznao je, da će njegova
skupina gore u brdima po svim znacima biti napadnuta od
Indijanaca i da mu je premalo dvadeset ljudi. Zbog toga je,
za vrijeme jahanja kroz Colorado, svakoga tko se pokazao
spremnim da poĊe s njim, pozvao. To su bili, naravno, sve
loši ljudi, kojima moralnost uopće nije trebalo ispitivati.
Ta- kvi Ijudi bijahu takoĊer Knox i Hilton, ova dvojica, koji
su sada ujahali u šumu. Nova skupina crvenoga Cornela
uskoro je toliko narasla, da je pobuĊivala svagdje pažnju, a
sve ju je leže bilo opskrbljivati hranom. Zbog toga je Cornel
namislio, da je razdijeli. S jednom polovinom htio je u
okolici La Veta prijeći preko Rocky planina a druga skupina
trebala je za- okrenuti prema Morissonu i Georgetownu, da
ondje prijeĊe gorje. Kako su Knox i Hilton bili iskusni Ijudi
imenovao ih je

226

voĊama druge skupine. Sretno su prešli planine i zaustavili
se u okolici Breckenridgea. Ondje ih je zadesila nesreća, da
je kraj njihovih konja prokasala gomila poludivljih konja
sa jedne haciende. Njihovi su se konji otrgnuli i pridružili
ovoj gomili. Da se dokopaju novih konja napali su logor
Utaha, Indijanci su ih slijedili i potukli. Pobjegli su samo
šestorica. Crvenokošci su i ovu šestoricu u stopu slijedili.
ĉetvorica su sinoć ubijena, a Knox i Hilton su imali sreću da
su izbjegli hicima osvete.
O tome su razgovarali kad su se približavali šumi. Došav- ši
u nju pošli su indijanskom stazom. Prispjeli su na ĉistinu
upravo u trenutku kad je završila rasprava izmeĊu debelog
Jemmyja i Hobble Franka.
Mi smo lovci, razumiješ li? — šapnuo je Knox Hil- tonu. —
Ja ću govoriti.
Old Shatterhand je obojicu ugledao, uzeo je u ruku krat- ku
pušku i gledao ih kad su se približavali ozbiljno i pun
oĉekivanja.
Good day, gospodo — pozdravi Knox. — Je li dozvo- Ijeno,
da se kod vas malo odmorimo?
Svaki pošten ĉovjek je dobro došao — odgovori Old
Shatterhand pri ĉemu je oštra oka posmatrao najprije
jahaĉe, a tada konje.
Nadajmo se, da nas držite za poštene Ijude — reĉe Hilton,
pri ĉem je prodorni pogled lovĉev prividno mirno izdržao.
O ljudima sudim samo onda kad sam ih upoznao.
No, tada nam dozvolite da vam damo priliku za to.
Obojica su sjahali i sjeli kraj vatre. Bili su gladni, jer
su bacali ĉeznutljive poglede na peĉenku. Dobroćudni
Jemmy gurnuo im je nekoliko komada i nutkao ih neka
jedu, što oni nisu dopustili da im se dvaput kaže. Uljudnost
je nala- gala, da ih ne ispituju dok jedu.
Druga već spomenuta ĉeta, koja se takoĊer približavala
šumi, sastojala se iz dvije stotine Indijanaca. Old
Shatterhand je bio na toj strani s koje su oni dolazili, ali u
otvorenoj pre- riji nije mogao vidjeti dolazeće Crvenokošce,
jer su se u to doba nalazili još veoma daleko iza neke okuke
koju je pra- vila šuma. Indijanci su taĉno poznavali predio,
jer su upravili upravo na onu usku stazu kojom su bijelci
došli do ĉistine.

227

Crvenokošci su bili na ratnom pohodu kako su pokazi- vale
boje kojima su namazali obraze. Većina ih je imala pu- ške,
a samo nekolicina lukove i strijele. Na ĉelu ove skupine
Crvenokožaca jahao je orijaš, bio je to poglavica, jer je u
kosi nosio orlovo pero. Nije se moglo znati koliko je sati, jer
je i njegovo lice bilo obojeno cmom, žutom i crvenom bo-
jom. Došavši na stazu sjahao je da je pretraži. Prednji
ratni- ci, koji su jahali odmah iza njega, promatrali su
pažljivo njegovo ponašanje. Neki je konj zafrktao.
Poglavica digne opominjući ruku i ratnik kog se to ticalo
zaĉepi brzo živo- tinji nozdrve. Budući da se poglavica
ponašao izvanredno op- rezno mora da je primijetio nešto
sumnjivo. Išao je polagano korak po korak, gornjeg dijela
tijela sasvim nagnuta prema zemlji, kratki komad puta po
stazi, koja ga je odvela u šumu. Kad se vratio, rekao je tiho
u jeziku Utaha koji bijahu neki odvojak plemena šošona:
Jedan bijelac bio je prije nekog vremena ovdje. Rat- rsici
Utaha neka se sakriju sa svojim konjima. Ovuts-avaht će
poći da potraži bijelca.
Poglavica, koji je bio gotovo viši i širi od Old Firehanda, a
zvao se dakle Ovuts-avaht, što znaĉi Veliki vuk, odšuljao se
u šumu; kad se vratio, nakon gotovo pola sata, nije
njegovih ljudi bilo. On je tiho zazviždio i odmah su se
pokazali Crve- nokošci dok su njihovi konji ostali još uvijek
u zaklonu. Mahnuo je glavom i odmah su njegovi
zamjenici, petorica ili šestorica, pristupili k njemu.
Šest bijelaca logoruju kod kamenja — reĉe on. -— To su
zacijelo ona šestorica koji su sinoć pobjegli. Jedu meso, a
konji pasu kraj njih. Moja braća neka me slijede sve do
završetka staze; tada će se razdijeliti. Polovina će se odšu-
Ijati udesno, a ostali ulijevo. Tamo će biti sve do sutona.
Kad dadem znak, crveni će ratnici navaliti. Bijeli će psi biti
toliko uplašeni, da se neće ni braniti. Žive ćemo ih dovesti u
selo i privezati za stup. Petorica neka ostanu ovdje da
ĉuvaju konje. Howgh!
Sa svojim poglavicom na ĉelu ušli su Crvenokošci po stazi u
šumu, tiho, tako tiho, da ih nitko nije mogao ĉuti. Kad su
doprli do mjesta na kojem je put obilazio ĉistinicu,
razdijelili su se na obje strane da opkole mjesto.

228

Bijelci su upravo završili s jelom. Hobble Frank je spre- mio
svoj bowie nož za pojas i reĉe, naravski engleski, da ga
obojica pridošlica ĉuju:
Sad smo jeli, a i konji su se odmorili: mogli bismo poći da
prije noći doĊemo na cilj.
Jest — odobri mu Jemmy. — Ali prije je potrebno, da se
upoznamo i da doznamo kamo svi idemo.
To je pravo — složi se Knox. — Smijem li doznati koji je vaš
cilj danas?
Mi kanimo do Elk gorja.
I mi takoĊer. To se poklapa. Mogli bismo zajedno.
Old Shatterhand nije rekao ni rijeĉi. Tajom je kirnnuo
Jemmyju neka nastavi s ispitivanjem. Htio je istom tada
go- voriti kad doĊe njegovo vrijeme.
Meni je pravo — odgovori debeli Jemmy. — A kaino ćete
onda?
To još ne znamo. Možda ćemo prijeko u Greenriver da
potražimo dabrove.
Tamo ih nećete naći. Tko hoće da hvata dabrove mora da
poĊe mnogo sjevernije. Dakle, vi ste traperi, lovci na
dabrove?
Jest, ja se zovem Knox, a moj suputnik Hilton.
A gdje su vam vaše stupice, master Knox, bez kojih nećete
ništa uhvatiti?
Dolje na rijeci San Juan pokrali su nas lopovi, a mo- žda su
to uĉinili i Indijanci. Možda ćemo se namjeriti na neko
naselje gdje ćemo kupiti nove stupice. Dakle, mislite li da
vam se možemo pridružiti sve do Elk planina?
Nemam ništa protiv toga ako su moji pratioci s time
zadovoljni.
Lijepo, gospodo! Smijemo li sad mi doznati vaša imena?
Zašto ne! Mene zovu debeli Jemmy, moj susjed de- sno je...
Zacijelo dugi Davy — upadne mu Knox u rijeĉ.
Jest, pogodili ste.
To nije teško! Vi ste nadaleko poznati i gdje se nalazi debeli
Jemmy ne treba dugo tražiti i dugaĉkog Davyja. A omaleni
master vama s lijeva?
To je Hobble Frank, odliĉan momak, kojega ćete još;
upoznati.

229

Hobble Frank baci topao, zahvalan pogled na govornika, a
ovaj nastavi:
A posljednje ime koje vam još moram reći zacijelo vam je
još bolje poznato od naših. Ja se nadam, da ste već ĉuli za
Old Shatterhanda.
Old Shatterhand? — povikne Knox najradosnije iz-
nenaĊen. — Zar doista? Je li to istina, sire, da ste vi Old
Shat- terhand? Tada mi dozvolite, da vam kažem da se
veoma veselim što sam vas upoznao, sire.
S tim rijeĉima pružio je Old Shatterhandu ruku, a Hilto- nu
je pri tom bacio pogled koji je govorio »veseli se, jer sad
smo spaseni!«
Old Shatterhand se priĉini kao da ne vidi pruženu ruku i
odvrati hladno:
Zar se doista veselite? Tada je šteta što vašu radost ne
mogu dijeliti.
Zašto ne, sire?
Jer vi ste ljudi kojima se ĉovjek ne može veseliti.
Kako vi to mislite, sire? — upita Knox sasvim pogo- Ċen tom
otvorenošću. — Pretpostavljam da se šalite.
Govorim ozbiljno. Vi ste varalice, a možda i nešto gore.
Oho! Držite li da ćemo takvu uvredu podnijeti sjedeći.
Da, to držim jer što drugo da radite.
Poznajete li nas?
Ne, to mi ne bi služilo na ĉast.
Sire, vi postajete sve bezobzirniji. Dokažite mi da smo
varalice.
Zašto ne — odgovori Old Shatterhand. — Dakie, dolje na
San Juanu izgubili ste vaše stupice? Kada?
Prije ĉetiri dana.
Dakle dolazite pravo odande?
Jest.
To bi znaĉilo da ste došli s juga, a to je laž. Došli ste sasvim
kratko iza nas i mi bismo vas morali na otvorenoj preriji
primijetiti. Šuma se proteže prema sjeveru i iza tog jezika vi
ste se nalazili, kad sam ja posljednji puta prije no što smo
pošli stazom, razgledao okolicu. Vi ste došli sa sjevera.
Ali sire, rekao sam vam istinu. Naprosto nas niste vidjeli.

230

Ja? Nisam vidio? Kad bih imao tako loše oĉi, već bih tisuću
puta bio izgubljen. Ne, nećete me oblagati. A sada dalje.
Gdje vam je sedlo i oglav s uzdama?
I to nam je ukradeno.
ĉovjeĉe, držite li me za glupog djeĉaka — nasmije se Old
Shatterhand prezrivo. — Vi ste sedlo i uzdu zajedno sa
vašim stupicama stavili u vodu, i sve to da vam je
ukradeno? Ma, koji lovac skida konju uzdu? A zbog ĉega
imate indijan ske povodnike?
Kupili smo ih od Crvenokožaca.
Zar i konje takoĊer?
Ne — odgovori Knox, koji je uvidio da mu je nemo- guće
izreći otvorenu laž.
Dakle, Utahi trguju povodnicima! To još nisam nika- da
ĉuo! Odakle imate vaše konje?
Kupili smo ih u Fort Dodgeu.
Zar tako daleko odavde? A ja bih se kladio, da su se te
životinje zadnjih dana nalazile na paši. Konj koji jahaĉa
nosi od Fort Dodgea dovde sasvim drugaĉije izgleda. A kako
se i to zbilo da nisu potkovani?
To pitajte vi trgovca gdje smo ih kupili.
Besmislica! Trgovac! Ti konji su ukradeni!
Sire! — usklikne Knox pri ĉemu je zgrabio nož. Ta koĊer i
Hilton se maši za pojas.
Ostavite noževe inaĉe ću vas smrviti — prijetio je Old
Shatterhand. — Zar mislite da ne vidim da su ti konji na
indijansku dresirani.
—. Kako vi to možete znati. Ta niste vidjeli.kako jašemo.
Samo kratki razmak od staze do ovog kamenja vidjeli ste
nas na konjima.
Vidim da izbjegavaju naše konje, da se drže zajedno. Ti su
konji ukradeni Utahima i vi pripadate onim ljudima koji su
siromašne Crvenokošce napali.
Knox nije znao što da reĉe. Oštroumnost toga ĉovjeka nije
mogao pobijati. Kao što veĉ priliĉi takvim Ijudima koji se
naĊu u istoj prilici, pribjegao je prostakluku.
Sire, ja sam o vama mnogo ĉuo i držao sam vas za sasvim
drugaĉijeg ĉovjeka — reĉe on. — Vi kao da sanjate. Tko
iznosi tvrdnje kakve su vaše, taj mora da je poludio. Naši
konji, pa da su na indijansku dresirani! Morali bismo se do
smrti smijati kad se ne bismo ljutili. UviĊam, da ne

231

spadamo zajedno, prekinut ću, da ne budem prisiljen i dalje
slušati vaše fantazije. Do vraga, što je to?
On je, govoreći o konjima, bacio oko na njih i pri tom nešto
primijetio što je privuklo svu njegovu pažnju. Konji su
podigli njuške pomicali ih na sve strane, njušili su zrak i
veselo potrĉali na rub ĉistine.
Doista, šta je to — uzvikne debeli Jemmy. — Crve- nokošci
su tu.
Nepogrešivo Old Shatterhandovo oko ugledalo je jednim
jedinim oštrim pogledom opasnost. Odgovorio je:
Opkoljeni smo, zacijelo su to Utahi, a konji su ih nanjušili.
Što ćemo sad? — upita dugaĉki Davy. — Hoćemo li se
braniti?
Prije svega ćemo im pokazati, da nemamo ništa s ovim
razbojnicima. To je glavno. Dakle dolje s njima! On udari
Knoxa stisnutom pesnicom po sljepooĉnici, tako da je
udareni pao kao gromom ošinut, a tada i Hilton dobije isti
udarac prije no što se mogao spremiti na obranu.
A sad brzo na liticu — zapovjedi Old Shatterhand. Ondje
imamo zaklon, a oni dolje ništa. Priĉekat ćemo da vidimo
što će biti dalje.
Uspeti se po golemom kamenju nije baš bilo lako; ali
ovakav položaj podvostruĉuje sposobnost ljudi: u dvije, tri
sekunde sva ĉetvorica bijahu gore gdje su nestali iza
grmlja. Od rzanja indijanskih konja, pa do sada jedva da je
prošla minuta. Poglavica je odmah htio dati znak za
napadaj ali nije to uĉinio kad je vidio da jedan bijelac
dvojicu ostalih obara. To sebi nije mogao razjasniti i
oklijevao je: tim njegovim oklijevanjem dobili su ĉetvorica
lovaca vremena da pobjegnu na liticu. Sad su bili gore, a
kugle i strijele nisu ih dosezale; a oni su mogli s litice
pregledati cijeli prostor i slati svoje kugle na sve strane.
»Što sad?« bilo je to pitanje koje Veliki vuk sam sebi
postavio. Crvenokožac je ako treba hrabar, odvažan i odlu-
ĉan, ali ako cilj može postići lukavošću i bez opasnosti, ne
pada mu ni na um da život stavlja na kocku. Poglavica je
zviždukom pozvao svoje zamjenike da se s njima savjetuje.
Rezultat toga savjetovanja bio je brzo vidljiv ili bolje reći
mogao se ĉuti. S ruba ĉistine odjeknuo je glas. Kako je
slobodan prostor iznosio najviše pedeset koraka i
razdaljina

232

izmeĊu litice i mjesta gdje se zaĉuo glas prema tome nije
bila veća od dvadeset i pet koraka mogla se svaka rijeĉ
razumjeti. Bio je to poglavica glavom koji je, stojeći na
nekom drvetu, vikao:
Bijelci su opkoljeni mnogim crvenim ratnicima! Neka siĊu!
Bilo je to tako smiješno, da mu nisu ni odgovorili. Po-
glavica je ponovio poziv još dva puta, a kako ponovo nisu
odgovarali, reĉe:
Ako bijeli muževi ne poslušaju, ubit ćemo ih!
Što smo uĉinili crvenim ratnicima, da su nas opko- lili i
napali — odgovori Old Shatterhand.
Vi ste psi, koji ste ubili naše muževe i pokrali naše konje!
Ti se varaš? Samo dva razbojnika dolje su to uĉinila;
pridružili su nam se tek nedavno, a kako sam slutio, da su
neprijatelji Utaha oborio sam ih. Oni su mrtvi; osvijestit će
se. Ako ih hoćete, uzmite ih!
Ti nas mamiš k njima, pa da nas ubiješ.
Ne! Kako se zoveš? Tko si ti?
Ja sam Ovuts-avaht, poglavica Utaha.
Ja te poznam. Veliki vuk je jak duhom i tijelom. On je
poglavica Yamba Utaha, koji su hrabri i pravedni i ne ĉine
nevinima zla. I neće ovima pripisati grijehe krivaca.
Govoriš kao žena. Kukaš za svojim životom. Nazivaš se
nevinim iz straha pred smrću. Ja te prezirem. Kako se
zoveš? Bit će to ime nekog starog, slijepog psa.
Nije li Veliki vuk sam slijep? Ĉini se da ne vidi naše konje.
Zar i naši konji pripadaju Utahima? Zar ne vidi ma- zgu?
Zar je i ona ukradena Utahima? Kako nas Veliki vuk smije
držati konjokradicama? Neka pogleda moga pastuha zar su
ikada Utahi imali ovakva konja? On ima u sebi krv, koja je
uzgajana samo za Winnetoua, velikog poglavicu Apaša i za
njegove prijatelje. Neka ratnici Utaha ĉuju da li je moje ime
ime slijepog psa. Bijelci me zovu Old Shatterhand, a to u
govoru Utaha znaĉi Pokai-mu.
Poglavica nije odmah odgovorio i tišina je trajala neko-
liko minuta. Bio je to siguran znak, da je ime velikog lovca
uĉinilo snažan dojam. Istom nakon nekog vremena zaĉuje
se ponovo glas Velikog vuka.

233

Bijelac se izdaje za Old Shatterhanda: mi mu ne vje-
rujemo. Old Shatterhand ne poznaje straha, tebi je strah
oduzeo hrabrost da nam se pokažeš.
Kad bi to bila istina, ratnici bi Utaha bili u većem strahu od
mene! Oni su se sakrili, a i ti s njima, pred nama
ĉetvoricom. Dokazat ću ti, da nemam straha! Pogledajte
me!
Old Shatterhand je istupio iz svog zaklona, uspeo se na
najvišu liticu, polako je razgledao okolicu i stajao gore tako
slobodno i bezbrižno kao da dolje nema ni jedne puške koja
bi ga mogla pogoditi.
Ing Pokai-mu, ing Pokai-mu, howgh! — razliježe se mnogo
glasova.
On je »ruka koja ubija«, on je »ruka koja ubija«, uistinu!
Zapadnjak je stajao neustrašivo i poviĉe poglavici:
Jesi li ĉuo što su tvoji ratnici posvjedoĉili? Vjeruješ li sada,
da sam uistinu Old Shatterhand?
Vjerujem! Tvoja hrabrost je velika! Naše kugle ga- Ċaju
mnogo dalje od mjesta na kojem ti stojiš! Kako bi lako
mogla jedna od naših pušaka zapucati!
To se neće dogoditi, jer su ratnici Utaha junaci, a ne
ubojice! A da me i ubijete bila bi moja smrt na vama teško
osvećena.
Mi se ne bojimo nikakve osvete.
Ona bi vas stigla i prožderala ne pitajući da li je se bojite.
Ja sam ispunio želju Velikog vuka i pokazao mu se. Zašto se
on još uvijek skriva? Da li se boji ili me smatra za muĉkog
ubojicu, koji ga želi ubiti?
Poglavica Utaha nema brige. On zna, da se Old Shat-
terhand samo onda laća oružja kad je napadnut, i pokazat
će mu se.
On izaĊe iza dveta, tako da se njegova velika pojava mogla
potpuno vidjeti.
Je li sada Old Shatterhand zadovoljan? — upita on.
Ne. Ja bih želio s tobom iz veće blizine govoriti, da lakše
saznam vaše želje. DoĊi, dakle, bliže, do polovine sada- šnje
udaljenosti; ja ću sići s litice i doći tebi u susret. Tada ćemo
sjesti kako se to obiĉno kod ĉasnih ratnika i pogla- vica, da
se posavjetujemo.
241
Nećeš li radije k nama?
16 Blago u Srebrnom jezeru

234

Ne. Treba da jedan drugoga time poĉasti i da obojica poĊu
isti komad puta.
Tada ću s tobom sjediti na slobodnom prostoru i bit ću
iziožen hicima tvojih ijudi.
Dajem ti rijeĉ, da ti se ništa neće dogoditi. Oni će pucati
samo u tom sluĉaju ako tvoji ratnici budu pucali na mene.
Naravno, da ćeš u tom sluĉaju biti izgubljen.
Ako Old Shatterhand daje svoju rijeĉ, moramo joj vjerovati;
ona je za njega svetinja kao i najveća zakletva. Doći ću
dakle. Kako će veliki bijeli lovac biti naoružan?
Svo moje oružje odložit ću i ostaviti ovdje; ti si slo- bodan
da radiš kako te je volja.
Veliki vuk neće se tim sramotiti da pokaže manju hrabrost i
povjerenje. SiĊi dakle.
Poglavica je odložio oružje na mjestu gdje je stajao i oĉe-
kivao je Old Shatterhanda.
Suviše se usuĊujete — upozorio ga je Jemmy. — Zar ste
doista osvjedoĉeni, da to smijete uĉiniti?
Jest. Da je poglavica prije otišao k svojim ljudima da se s
njima savjetuje ili da im nešto zapovjedi, naravno da bih
bio oprezan. Ali lcako to nije uĉinio mogu mu povjerovati.
A što da radimo?
Ništa. Uperite, a da se to ne vidi odozdo, puške na nj i
ubijte ga odmah ako bih ja bio napadnut. — Old Shatter-
hand je sišao i obojica su se uputila jedan prema drugome.
Kad su stigli jedan do drugoga, pruži Old Shatterhand
pogla- vici ruku i reĉe:
Velikog vuka nisam još nikad vidio, ali sam ĉuo ĉesto za nj,
da je u savjetu najmudriji, a u boju najhrabriji. Vese- lim
se, da mu vidim lice i da ga mogu pozdraviti kao prijatelja.
Indijanac je prihvatio bijelĉevu ruku, promatrao ga je
oštrim pogledom i odgovorio:
Sjednimo! Ratnici Utaha iskopali su protiv bijelaca ratnu
sjekiru. Prema tome nema ni jednog bijelca, kojeg bih
mogao pozdraviti kao prijatelja.
On sjedne, a Old Shatterhand se postavi njemu suĉelice.
Vatra se ugasila, uz pepeo ležahu još uvijek Knox i Hilton,
koji su bili u jakoj nesvjestici, jer se još uvijek nisu micali.
Old Shatterhandov mustang nanjušio je Indijance još prije
no što je odjeknuo poglaviĉin glas i frkćući se otputio u bli-

235

zinu litice. Davyjeva stara mazga posjedovala je takoĊer
fini nos i slijedila je mustangov primjer. Konji Franka i
Jemmy- ja, pouĉeni tim primjerom, otputiše se takoĊer na
isto mje- sto, tako da su sve ĉetiri životinje stajale gotovo
priljubljene uz liticu, a njihovo je ponašanje pokazivalo, da
su bile svjesne opasnosti u kojoj su se nalazili njihovi
gospodari. Nijedan nije htio da poĉne govoriti. Old
Shatterhand je gledao ĉeka- jući i tako ravnodušno, kao da
mu se ništa ne može dogoditi. Crvenokožac, meĊutim, nije
spuštao radoznala pogleda s bi- jelca. Boja koja mu je
pokrivala lice, nije dopuštala da se raspozna njegov izraz,
ali crta usana pokazivala je da je sebi o tom slavnom mužu
stvorio sasvim drugu sliku no što je sada vidio pred sobom.
To se i pokazalo, kada je konaĉno ironiĉno primijetio:
Slava Old Shatterhandova je velika, ali stas mu nije
narastao s njome.
Old Shatterhand je rastom nadmašivao obiĉnu visinu
ĉovjeka, ali svojom vanjštinom nije bio gigant. U predodžbi
Crvenokošca, živio je on kao neki istiniti golijat. Lovac
odgo- vori smijući se:
Što stas ima posla sa slavom? Zar da poglavici Utaha
odgovorim: stas Velikog vuka je velik, ali slava, njegova
hrab- xost, nije rasla sa stasom.
Bila bi to uvreda — razjasni Crvenokožac sijevajući oĉima
■— na koju bih te smjesta napustio i izdao nalog neka
poĉne boj.
Zbog ĉega sebi ti dozvoljavaš takvu primjedbu na moj stas?
Doduše, tvoje rijeĉi ne mogu uvrijediti jednog Old
Shatterhanda, ali one su omalovažavanje koje ja ne treba
da tipim. U najmanju ruku ja sam tako velik poglavica kao
i ti. S tobom ću razgovarati uljudno, a od tebe takoĊer
tražim jednaku uljudnost. To tebi moram reći prije no što
zapoĉne naš razgovor, jer inaĉe neće dovesti do cilja.
Za volju položaja svoga i svojih pratilaca Old Shatter- hand
je to morao reći Crvenokošcu. Što snažnije istupi, to će više
poštovanja pribaviti sebi i njima, i o utisku koji će on sada
uĉiniti na poglavicu ovisi sve.
Postoje samo jedan jedini cilj: vaša smrt — razjasni Veliki
vuk.
16*
243
Bio bi to zloĉin, jer vam nismo ništa uĉinili.

236

Nalaziš se u društvu ubojica koje slijedimo! Jahao si s
njima.
Ne, to nije istina. Pošalji jednoga od svojih ljudi neka
razgleda naš trag. Vidjet će uskoro da su se ova dva lopova
tek nedavno pridružila nama.
To ne mijenja stvar. Bijelci su nas napali u vrijeme
najdubljeg mira, ukrali nam konje i mnoge naše ratnike
ubili. Naš bijes bio je velik, a ne manja bila nam je razbo-
ritost. Mi smo potražili bijele Ijude i predložili im da kazne
krivce i neka nam nadomjeste gubitke; ismijali su nas i od-
bili. Zbog toga smo iskopaii ratnu sjekiru i zakleli se, da,
dok ne završimo osvetu, svaki bijelac koji nam padne u
ruke mora biti mrtav. Tu zakletvu moramo ispuniti, a ti si
bijelac.
Žao mi je, što se to desilo. Veliki vuk mora znati, da sam ja
prijatelj crvenim ratnicima.
Ja to znam; ali uprkos tome morat ćeš umrijeti. Kada
nepravedni bijeli Ijudi, koji su odbili naše traženje,
doznaju, da je zbog njihova postupka stradao ĉak i Old
Shatterhand, pouĉit će ih to da budu u budućnosti
pametniji i uviĊavniji.
To je opasno zvuĉilo. Indijanac je govorio veoma ozbiljno i
zakljuĉci koje je stvorio nisu bili nelogiĉni. Ipak Old Shat-
terhand odgovori:
Veliki vuk misli samo na svoju zakletvu, a ne na po-
sljedice. Ako nas ubijete, zaorit će preko brda i dolina
poklik zgražanja i tisuće bijelaca poći će na osvetu, da
osvete našu smrt. Osveta će biti strožija, jer smo mi uvijek
bili prijatelji crvenim ratnicima.
Vi? A ne ti sam? Ti govoriš takoĊer i o ostalim bijel- cima?
Tko su oni?
Jedan se zove Hobble Frank i ti ga po svim znacima još ne
poznaš, ali imena obojice drugih ratnika već si sigurno
ĉesto ĉuo. Zovu se debeli Jemmy i dugi Davy.
Ja ih poznam. Nikada jedan nije bio viĊen, a da ne bi i
drugi bio u blizini, nikada nisam ĉuo da su neprijatelji
Indijanaca. Ali upravo zbog toga će njihova smrt
nepravedne poglavice bijelaca pouĉiti koliko su bili
neuviĊavni kad su odbili naše predstavnike. Vaša sudbina je
zapeĉaćena, ali bit će to ĉasna smrt. Vi ste hrabri i slavni
muževi i morate umri- jeti smrću punom muka kako ćemo
vam mi prirediti. Izdržat ćete je, a da ne trepnete
trepavicom, a vijest će o tome obići cijelu zemlju. Vaša će

237

slava biti još veća no što je to dosad

238

bila, a u vjeĉitim lovištima biti ćete rado viĊeni gosti.
Nadam se, da shvaćaš s koliko obzira postupamo s vama, i
da si nam zbog toga zahvalan.
Old Shatterhand nije nikako bio oduševljen ovim pri-
jedlozima. Nije dopustio da se to vidi:
Namjera ti je veoma dobra, i zbog toga te pohvalju- jem;
ali mnošto onih koji će nas osvetiti neće ti biti za- hvalna.
Ja im se smijem; neka samo doĊu! Veliki vuk nema obiĉaja,
da broji svoje neprijatelje. A znaš li ti koliku ćemo snagu mi
skupiti? Sabrat će se ratnici Yamba, Uinta, Sampi- ĉa,
Pahvanca, Miminuĉa, Elka, Kapota, Weawersa, Paisa,
Muaĉa i Tabeqaĉa. Svi ti narodi pripadaju plemenu Utaha.
Smrvit ću bijele napadaĉe.
PoĊi na istok i poĉni brojiti bijelce! A kakve će samo voĊe
imati! Doći će osvetnici od kojih svaki pojedinac vrijedi
mnoge i mnoge Utahe.
Tko bi to bio?
Samo ću ti jednoga spomenuti: Old Firehand.
On je junak; izmeĊu bijelaca, on je onaj koga bih mogao
usporediti sa grizzly medvjedom kad se naĊe meĊu
prerijskim psima — prizna poglavica. — Ali on bi bio jedini;
možeš li mi reći još jednog osvetnika?
Mnoge bih ti još mogao navesti; ali samo jednoga
spominjem: Winnetou.
Šuti o tome! On je poglavica Apaša. Bijelci se osjećaju
slabima, nahuškali su Navajose protiv nas.
Ti već znaš to?
Oĉi Velikog vuka su oštre, a njegovu uhu ne može iz- bjeći
nikakav šum. Zar Navajosi nisu pripadnici plemena Apaša?
Zar ne moramo prema tome i Winnetoua smatrati svojim
neprijateljem. Teško njemu kad nam padne šaka.
A teško takoĊer i vama! Opominjem te! Protiv sebe nećete
imati samo ratnike bijelaca već i mnoge tisuće rat- nika
Mescalerosa, LJanerosa, XicariIIasa, Tarakona, Navajo- sa,
Pilanjenosa, Lipana, Koppera, Gila i Mimbrenjosa, koji svi
pripadaju plemenu Apaša. Svi će se protiv vas dići i bi- jelci
ne trebaju ništa da rade već da mirno gledaju kako se
Utahi i Apaši istrebljuju. Zar ćeš doista bijelcima uĉiniti
ova- kvo veselje?

239

Poglavica je gledao neko vrijeme u zemlju, a tada reĉe:
Rekao si istinu; ali bijelci sa svih strana nadiru na nas;
preplavljuju nas, a crveni je ĉovjek osuĊen da umre po-
laganom, muĉnom smrću. Zar nije za njega bolje, da boj
tako vodi da što brže umre i da što brže bude miišten? To
što mi govoriš o budućnosti, to me ne može zadržati već me
samo jaĉa u odluci da upotrijebim ratnu sjekiru bez milosti
i obzi- ra. Ne trudi se, dakle, ostat će na onome što sam već
rekao. Ili vjeruješ, da ćeš nam pobjeći?
Svakako.
To je nemoguće. Znaš li ti koliko ratnika imamo uza se? Nas
ima dvije stotine.
Samo? Zacijelo si već ĉuo da sam i mnogo većem broju
izbjegao. Zar nisi doznao kakvo ja oružje imam?
Navodno imaš pušku iz koje ĉovjek može vjeĉito da puca, a
da je ne mora puniti. Ali to je besmislica. Ja ne vje- rujem
tome.
Da li da ti pušku pokažem?
Jest, pokaži je — usklikne poglavica sasvim oduše- vljen
mišlju da će vidjeti ovu tajnovitu pušku oko koje su se splele
mnoge priĉe.
No, donijet ću je.
Old Shatterhand ustane i ode do litice da donese svoju
pušku. Kako su se dogaĊaji razvijali morao je na sve pomi-
šljati kako bi Indijance usprkos njihovu broju potisnuo i
obezglavio, a za to će mu dobro poslužiti puška. Znao je
kolike su priĉe raširene o njoj kod Crvenokožaca. Tu su pu-
šku oni držali ĉarobnom, držali su da ju je Veliki Manitou
dao lovcu da ga uĉini neranjivim. Debeli Jemmy mu je
pruži; Old Shatterhand se vrati poglavici, pruži mu je i reĉe:
Eto puške, uzmi je i razgledaj je.
Već je poglavica pružio ruku da je uzme, ali je odmah i
povuĉe i zapita;
Smije li je dotaknuti netko drugi osim tebe? Ako je uistinu
ĉarobna, to mora da svakome kome ne pripada nosi
nesreću.
Njene tajne ne smijem otkrivati. Uzmi je i razgle- daj je.
Pušku je držao u desnoj ruci i palcem je neprimjetno
otkoĉio kokot, tako da će ovaj, ĉim pušku nepažljiva ruka
dotakne, opaliti. Old Shatterhandov oštri pogled primijetio
je

240

skupinu nekolicine Crvenokožaca koji su iz radoznalosti na-
pustili svoje položaje i sad bijahu sasvim uz rub ĉistine. Ta
je skupina bila tako dobar cilj da je svaki pa i najnetaĉniji
hitac morao pogoditi bar jednoga Crvenokošca. Radilo se
samo o tome hoće li poglavica uzeti pušku ili neće. Bio je
nešto manje praznovjeran od ostalih Crvenokožaca, ali se
ipak nije sasvim usuĊivao. »Da li da uzmem ili ne?« Ta dva
pitanja ogledala su se u njegovim oĉima koje je upravljao
na pušku. Old Shatterhand ju je uzeo s obje ruke i držao
upravo tako da je cijev bila uperena na onu skupinu
Indijanaca. Radoz- nalost poglavice bila je ipak veća negoli
njegova zabrinutost. On posegne za njom. Old Shatterhand
mu je tako pruži da je poglaviĉina ruka morala taknuti
kokot. Odmah plane hitac ... ondje gdje su stajali Indijanci
zaori povik, a Veliki vuk smje- sta ispusti pušku. Jedan je
Crvenokožac vikom javio da je ranjen.
Jesam li ga ja ranio? — upita poglavica zateĉen.
A tko drugi — odgovori Old Shatterhand. — To je samo
mala opomena. Ako pušku još jednom dotakneš, do- godit
će se ozbiljne stvari. Dozvolit ću ti da je ponovo uzmeš, ali
upozoravam te kugla će sada ...
Ne, ne — poviĉe poglavica pri ĉemu je obje ruke is- pružio.
— Doista je ĉarobna puška i odreĊena samo za te.
Pametno je to od tebe — reĉe Old Shatterhand ozbilj- nim
tonom. — Doživio si malu pouku. Idući put bi se stvar
drugaĉije zbila. Pogledaj ono stablo što stoji kraj potoka.
Debelo je samo dva prsta a dobit će deset rupa koje će biti
udaljene jedna od druge za debljinu tvoga palca.
Old Shatterhand podigne pušku, nacilja i opali, jedan —
dva — sedam — deset hitaca. Tada reĉe:
PoĊi onamo i pogledaj! Tako puca ĉarobna puška!
Poglavica se otputi od drveta. Old Shatterhand je vidio
kako razdaljinu rupa mjeri palcem. Nekoliko Crvenokožaca
se približe gonjeni radoznalošću. To je iskoristio lovac da
pušku ponovo napuni.
Uff, uff, uff — zaĉuje. Za Indijance je već bilo veliko ĉudo da
je mogao toliko hitaca ispaliti odjednom. Ali još veće
iznenaĊenje je bilo za njih kad su vidjeli da nijedna kugla
nije promašila, već da je svaka probušila stablo upravo u ši-
rini ljudskog palca. Poglavica se vratio, ponovo je sjeo i po-

241

zvao lovca pokretom ruke neka i on uĉini isto. Dugo je
gledao preda se i tada reĉe:
Vidim da si ljubimac Velikog duha. Ja sam ĉuo o toj puški,
ali nisam mogao vjerovati što su mi govorili. Sada znam da
su govorili istinu.
Budi dakle oprezan i razmisli dobro što ĉiniš! Ti nas hoćeš
zarobiti i ubiti. Pokušaj samo, ja se ne protivim. Ali ako
poĉnete brojiti one ratnike koji će pasti od moje kugle,
razlijegat će se vašim taborom naricanja žena i plaĉ djece
vaših mrtvih muževa; na mene nemoj svaljivati krivnju.
Držiš da ćemo mi dopustiti da nas strijeljaš? Vi nam se
morate predati, a da ni metka ne opalite. Vi ste opkoljeni i
bez jela ste. Tako ćemo vas dugo opsjedati, dok vas ne
natjera glad da položite oružje.
Na to ćeš dugo ĉekati. Vode imamo dosta, a i mesa. Ondje
su naše životinje, ĉetiri konja, s njihovim ćerno mesom
izdržati mnoge tjedne. Ali do toga uopće neće doći. Mi ćemo
se probiti. Poći ću prvi sa svojom ĉarobnom puškom u ruci,
slat ću vam kuglu za kuglom, a kako dobro gaĊam upravo si
vidio.
Stajat ćemo mi iza stabala.
Zar misliš da se mojoj kugli može netko sakriti? ĉu- vaj se, ti
ćeš biti prvi koga ću ubiti. Ja sam prijatelj crvenih ljudi i bit
će mi žao da ću morati tolike Crvenokošce ubiti. Vi već
dosada oplakujete mnoge gubitke, a popadat će vam mnogi
ratnici u bitki s bijelim vojnicima i Navajosima. Zbog toga
ne biste trebali i nas, vaše prijatelje, siliti da baš mi
poĉnemo slati smrt u vaše redove.
Ove ozbiljne rijeĉi nisu ostale bez djclovanja. Poglavica je
dugo zurio preda se, i sjedio nepokretan poput statue. Tada
procijedi gotovo plaĉljivim glasom:
Ma kad samo ne bismo imali tu zakletvu, da sve bi- jelce
ubijemo, tada bismo vas možda mogli pustiti; ali za- kletvu
moramo održati.
Ne. Zakletva se može i opozvati.
Ali samo u onom sluĉaju ako to dozvoli veliko vijeće. Ja sam
ovdje jedini poglavica; s kim da se savjetujem?
Sada je Old Shatterhand imao poglavicu upravo na onoj
taĉki do koje ga je htio dovesti. Ako taj već govori o savje-
tovanju, najveća opasnost je već bila prošla. Veliki je lovac

242

poznavao obiĉaje Crvenokožaca. Zbog toga je šutio i ĉekao
što ĉe sada Veliki vuk reći.
Ovaj je ispitivao proplanak. Razmišljao je zacijelo o tome
da li je moguće zarobiti bijelce usprkos ovoj opasnoj ĉarob-
noj puški. Konaĉno reĉe, a pri tom je duboko uzdahnuo.
Ja sam ne mogu opozvati zakletvu; opozvati je može samo
vijeće staraca. Zbog toga ćete poći sa mnom kao moji
zarobljenici da doznate što će o vama odluĉiti vijeće.
Zarobljenik je samo onaj koji je doista zarobljen. Jahat
ćemo s vama ali ne kao zarobljenici.
Nego kako?
Kao vaši pratioci.
Zar nećete predati vaše oružje, a zar vas nećemo svezati?
Ni u kom sluĉaju.
Uff, hoću da ti dakle kažem svoju posljednju rijeĉ! Ako ne
pristaneš na ono što ću ti reći, opsjedat ćemo vas us- prkos
tvojoj ĉarobnoj pušci. Vi ćete poći s nama u naše selo;
zadržat ćete vaše oružje, vaše konje, a mi vas nećemo vezati.
Cinit ćemo kao da smo u potpunom miru; ali za to ćete nam
se zakleti da ćete se pokoriti bez protivljenja odluci vijeća.
Ja sam rekao. Howgh!
Ta posljednja rijeĉ bila je dokaz, da ni u kom sluĉaju više ne
popušta. Old Shatterhand je bio potpuno zadovoljan
rezultatom ovog razgovora. Ako Crvenokošci ozbiljno
napad- nu bilo bi potpuno nemoguće izvući se cijele kože.
Zbog toga reĉe:
Veliki vuk neka uvidi, da sam mu prijatelj. Bez pro-
tivljenja pokorit ćemo se pravorijeku vijeća.
Uzmi svoj kalumet i zakuni se, da ćeš tako uĉiniti.
Old Shatterhand odriješi svoju lulu mira, napuni je s
malo duhana i zapali je svojim punksom. Tada otpuhne
dim prema nebu, prema zemlji na sve ĉetiri strane svijeta i
reĉe:
Obećavam, da nećemo misliti ni na kakvo protivljenje.
Howgh! — reĉe poglavica. — Sada je dobro.
Ne, jer i ti moraš tvoje obećanje potvrditi — razjasni Old
Shatterhand, pri ĉemu je pružio lulu Crvenokošcu.
Ovaj se u potaji nadao, da će ga to mimoići. U tom slu- ĉaju
ne bi se osjećao vezan svojim obećanjem i ĉim bi bijelci sišli
s litice, uĉinio bi sasvim suprotno. Ipalc se pokorio bez

243

protivljenja i kad je uzeo lulu, na isti je naĉin otpuhnuo
dim i pri tom rekao:
ĉetvorici bijelaca se s naše strane ništa neće dogoditi sve
dok vijeće staraca ne odluĉi o njihovoj sudbini. Howgh!
Vratio je lulu Old Shatterhandu i ode do Knoxa i Hil- tona,
koji su još uvijek ležali kao da su mrtvi.
Na ove se moje obećanje ne odnosi. Oni su ubojice, jer mi
smo prepoznali naše konje. Blago njima ako ih je tvoja
ruka usmrtila.
Nisu mrtvi — odgovori Old Shatterhand, ĉijem oštrom oku
nije izbjeglo da su obojica za vrijeme razgovora tiho po-
digli glave da se ogledaju. — Nisu više u nesvjestici; pre-
tvaraju se da su mrtvi, jer vjeruju, da ćemo ih ostaviti
ovdje.
Neka, dakle, ti psi ustanu inaĉe ću ih smrviti nogom! —
usklikne poglavica, pri tom je svakog udario snažnim udar-
cem noge da su smjesta prestali glumiti nesvjesticu. Usta- li
su.
Mojim su ratnicima danas izjutra pobjegli — reĉe poglavica
ljutito. — Sada ih je Veliki Manitou predao u moje ruke i
oni će okajati ubojstva koja su poĉinili i to tako što ćemo ih
vezati na muĉeniĉki stup, a oni će urlikati da će ih svi bijelci
ĉuti sve do vrha planina.
Obojica su razumjeli svaku rijeĉ poglavice koji je go- vorio
dosta ĉistom engleštinom.
Kakva ubojstva — upita Knox — o tome mi ništa ne znamo!
Koga smo mi umorili?
šuti, pseto! Poznamo mi vas! A i ovi bijelci ovdje koji su
zbog vas pali u naše ruke znadu što ste uĉinili.
Knox je bio lukavo ĉeljade. Vidio je Old Shatterhanda gdje
stoji nepovrijeĊen i netaknut kraj poglavice. Indijanci se
nisu usudili napasti velikog lovca. Tko je stajao pod nje-
govim okriljem taj je i sam bio pošteĊen; zbog toga je na-
mislio da se stavi pod njegovu zaštitu. Old Shatterhand je
bio bijelac, morao se dakle zauzeti za bijelca, protiv
Crveno- kožaca. Tako je u sebi mislio Knox i zato je
odgovorio:
Sasvim je jasno, da znadu što smo uĉinili, jer mi smo s
njima jahali i već smo tjednima u njihovoj zajednici. Upitaj
Old Shatterhanda koji će ti razjasniti i potvrditi da mi
uopće ne možemo biti oni za koje nas vi držite.
Ne varajte se — reĉe Old Shatterhand — neću lagati da vas
spasim od zaslužene kazne. Vi znate što o vama dr-

244

žim; već sam vam to rekao i svoje mišljenje o vama ne mi-
jenjam.
On se okrenu od njih.
Grom i pakao! Ako vi s nama tako, tada i ja znam £to mi je
ĉiniti. Ako nas ne spasite i vi ćete propasti s nama!
Obrativši se poglavici nastavi:
Zbog ĉega ne zarobljavaš i ovu ĉetvoricu? I oni su su-
■djelovali u kraĊi konja i s nama su pucali na Utahe.
Upravo jnjihove kugle oborile su mnoge Utahe.
Bila je to bezobraština kojoj nema ravne. Ali odmah je
•uslijedila kazna i to kakva kazna! Oĉi poglavice bljesnuše.
Taj pogled je bio prava munja kada je zagrmio na Knoxa.
Kukavico! Nemaš hrabrosti da sam podneseš krivicu i
prebacuješ je na druge prema kojima si ti obiĉna smrdljiva
žaba! Zbog toga neka kazna ne poĉne tek na muĉeniĉkom
stupu već odmah. Uzet ću tvoj skalp, a ti živi dok se tvoj
'skalp bude njihao o mom pojasu! Nani-viĉ, nani-viĉ!
Te dvije rijeĉi znaĉile su: »Moj nož! Moj nož!
Za volju božju — poviĉe Knox. — Zar živom uzeti skalp? Ne,
ne!
On skoĉi, da pobjegne, ali poglavica je bio jednako brz kao i
on, potrĉi za njim i šĉepa ga za vrat. Snažnom ga je rukom
oborio. Uto je dotrĉao jedan Crvenokožac i donio po- glavici
nož. Ovaj ga uzme, klekne kraj Knoxa, koji je bio napola
ugušen i — tri brza reza, zatim trzaj za kosu, a straho- vit
poklik Knoxa govorio je što se dogodilo. Poglavica se po-
dignuo, a u lijevoj ruci držao krvav skalp. Knox se nije
tnicao. Onesvijestio se. Njegova je lubanja izgledala
straho- vito.
Tako će se dogoditi svakom psu koji bude napadao crvene
muževe a potom optuživao nevine! — poviĉe Veliki vuk pri
ĉemu je stavljao skalp za pojas.
Hilton je to sve promatrao pun groze. Strah je uĉinio, da se
uopće nije mogao maknuti; on se složi polako kraj skalpi-
ranoga i ostane ondje sjediti, a da nije rekao ni rijeĉi. Po-
glavica je znakom pozvao Crvenokošce koji su uskoro ispu-
nili ĉistinu. Hilton i Knox bijahu u tren oka svezani.
Za vrijeme skalpiranja Old Shatterhand se uspeo na li-
ticu, da ne mora biti svjedok groznome ĉinu; saopćio je
svojim pratiocima ishod razgovora.

245

To nije dobro — reĉe Jemmy. — Zar nas niste moglš sasvim
osloboditi. Zar ne bi bilo bolje da smo se upustili u bitku?
Sigurno ne bi. To bi nas zacijelo stajalo života...
Oho! Mi bismo se branili! A zbog straha, koji Crve- nokošci
imaju pred vašom puškom ne bi to bilo ni tako loše. Oni se
ne bi usudili da nam se približe.
To je vjerojatno; ali bi nas izgladnili. Doduše, ja sam im
rekao, da bismo ponajprije izjeli naše konje, ali bih ra- dije
umro od gladi nego da svoga konja ubijem.
Crvenokošci ne bi stajali jedan kraj drugoga. Mi bi- smo se,
ĉim bi se smraĉilo spustili sa litice, sruĉili bi se svi na jedno
mjesto: nekoliko hitaca ili dva-tri uboda i mi bismo se
probili.
A što onda? Crvenokošci bi naokolo zapalili vatru i odmah
bi primijetili našu namjeru da bježimo. Pa ĉak kad bi nam
to i uspjelo da se probijemo kroz njihove redove mi ne
bismo mogli daleko, a da nas ne bi slijedili. Morali bismo
nekolicinu ubiti i tada ne bismo imali ni najmanje šanse da
nas poštede.
Ja se slažem s tim — reĉe Hobble Frank. — Ja uopĉe ne
mogu razumjeti kako je jednom debeljku palo na um da
bude pametniji od našeg Old Shatterhanda. ĉiniš mi se uvi-
jek kao gušĉje jaje koje hoće da bude pametnije od kokoši,
Old Shatterhand je uĉinio sve što je bilo u njegovoj rnoći, i
mišljenja sam da tako misli i dugaĉki Davy.
To se samo po sebi razumije ■— odgovori ovaj. — Bitka bi
nas dovela u sigurnu propast. Howgh!
A kamo vodi to što ćemo u njihove ralje? — upita Jemmy.
— Lako će pretpostaviti da će nas vijeće staraca smatrati
neprijateljima.
To im ne bih savjetovao — primijetio je Hobble Frank. — U
cijeloj toj stvari i ja imam neku rijeĉ. Mene neće nitko lako
dobiti na muĉeniĉki stup. Branit ću se zubima i noktima.
To ne smiješ ĉiniti. Mi smo se zakleli. Mi moramo mirno sve
podnijeti.
A tko je to rekao? Zar doista ne uviĊaš, ti žalosni jasnovidĉe,
da ta zakletva ima svoje lukavštine. Naš slavni Old
Shatterhand ostavio je otvorena jedna simpatiĉna vrata. O
tome da se moramo svemu pokoriti nije bilo rijeĉi. Reĉeno

246

je kao što si ĉuo, da ne smijemo misliti ni na kakvu obranu.
Dobro, toga ćemo se pridržavati. Neka oni zakljuĉuju što
god hoće, rijeĉ je o lukavstvu, lukavstvu; a to nije nikakvo
pro- tivljenje. Ako nas šaptalac osudi na smrt, mi ćemo
nestati u donje dijelove pozornice i izronit ćemo s onu
stranu kraljev- skog kazališta u punom sjaju.
Jemmy htjede mališanu ironiĉno odgovoriti, ali Old Shat-
terhand odmahne i reĉe:
Frank me je shvatio. Ja sam odustao od protivljenja, ali ne
i od lukavstva. Ipak bi mi bilo drago kad ne bih bio prisiljen
da svoje obećanje iznudim lukavošću. Nadam se da ce nam
biti na raspoloženju još i druga, mnogo ĉasnija sred- stva.
Sad se moramo baviti sadašnjošću.
Prije svega rijeĉ je o tome — reĉe Davy — da li da
povjerujemo Crvenokošcima. Hoće li Veliki vuk održati rijeĉ?
Sasvim sigurno hoće. Nikada poglavica nije prekršio
zakletvu kad je ispušio kalumet. Sve do vijećanja možemo se
Utahima povjeriti spavajući. PoĊimo dolje i pojašimo konje.
Crveni se spremaju za polazak.
Knox i Hilton bijahu zavezani na svoje konje. Prvi, koji je
još uvijek bio u nesvjestici, ležao je svezan na konju. Utahi
su se poĉeli udaljavati idući jedan iza drugoga. Poglavica je
bio posljednji. On je ĉekao na bijelce, da im se prikljuĉi. Bio
je to dobar znak. Lovci su držali da će ih staviti u sre- dinu i
da će paziti na njih.
Kad su prešli indijansku stazu i prispjeli na rub šume,
izvukli su već Crvenokošci svoje konje ispod drveća i poja-
hali ih. ĉeta je krenula. Bijelci su ostali s poglavicom na
kra- ju kolone, a ĉelo su saĉinjavali Indijanci koji su Knoxa i
Hiltona stavili sebi u sredinu. To je veselilo Old Shatterhan-
da, jer kako su Crvenokošci jahali jedan iza drugoga ĉeta se
oduljila i nije se ĉula kuknjava skalpiranog Knoxa, koji se u
meĊuvremenu osvijestio.
Sada kada se prerija ponovo otvorila, nedaleko se vi- djelo
sve do Elk planina do ĉijeg podnožja se protezala rav- nica.
Old Shatterhand nije pitao poglavicu, ali je znao da se
izmeĊu tih brdina nalazi cilj današnjeg jahanja. Nije se
mno- go govorilo. TakoĊer i bijelci izmeĊu sebe nisu mnogo
govo- rili. Moralo se ĉekati dok ne prispiju u logor Utaha;
tada se istom moglo odluĉiti kakav plan da se uĉini.

247

Dvanaesto poglavlje NA 2IV0T I SMRT
Crvenokošci su se po svim znacima žurili. Jahali su ve-
ćinom kasom i nimalo nisu brinuli za oba svezana zaro-
bljenika od kojih je jedan bio ĉak teško ranjen. Skalpiranje
živa ĉovjeka ozbiljna je rana. Tu i tamo može se naići na bi-
jelca koji je bio skalpiran i koji je pobjegao, ali to su velike
rijetkosti, jer zato je potrebna, neovisno od svih drugib
okolnosti, silna tjelesna snaga da ĉovjek može preživjeti
ovak- vu ozljedu.
Planine su se sve više približavale, a spram veĉeri su stigli i
do podnožja tih planina. Crvenokošci su zaokrenuli u neku
dugu usku dolinu, ĉije su strane bile pokrivene šumom.
Kasnije ih je put vodio kroz mnoge pokrajnje doline, a pri
tom su se sve više uspinjali, a Indijanci su usprkos nadošloj
tami razaznavali put kao da je dan. Kasnije se pojavio mje-
sec i obasjao obronke Iitica izmeĊu kojih su se jahaĉi tiho- i
podjednako pokretali. Istom oko ponoći ĉinilo se da su se
našli u blizini cilja jer je poglavica zapovjedio nekolicini
svojih ljudi da požure naprijed i da najave dolazak ratnika.
šuteći su glasnici odjahali da izvrše nalog.
Prispjeli su na neku dosta široku rijeku ĉije su se visoke
obale sve jaĉe širile dok se na kraju, usprkos jakoj mjese-
ĉini, nisu više razaznavale.
šuma, koja se iz poĉetka na obje strane gotovo doticala
vode, naglo je nestala i otvorila se travnata savana na
kojoj su u daljini gorjele vatre. — Uff! — usklikne poglavica
sada po prvi put za vrijeme ĉitava puta.
Ondje se nalaze šatori mog plemena i tamo će se odluĉivati
o vašoj sudbini.
Još danas? — raspitivao se Old Shatterhand.
Ne, mojim je ratnicima potreban odmor, a vaša smrt- na
borba trajat će dulje i nama ĉiniti veće veselje ako se budete
osvježili snom.
To nije loše — reĉe debeli Jemmy, njemaĉkim jezi- kom da
ga Crvenokožac ne bi razumio. — Naša smrtna borba? On
govori kao da nećemo izbjeći muĉeniĉkom stupu. Što kažeš,
ti stari Frank?

248

Ništa ja ne govorim — odgovori mali Saksonac. — Govorit
ću poslije kada doĊe vrijeme za to. Jedino primje- ćujem, da
još ne želim umrijeti. Priĉekajmo malo. Ali ako me budu
silili da se pridružim mojim precima, branit ću svoju kožu a
taĉno znam da će na mom grobu mnoge udovice i siroĉad
plakati jer ću im ekspedirati u Elisu njihove hrani- telje.
Htio si reći Elisijum — upita debeljko.
Ne govori gluposti! Mi govorimo njemaĉki, a Elisa zvuĉi
sasvim germanski. Ja sam dobar kršćanin i neću da imam
posla s rimskim Elisiumom.
Trenutak kad će biti primljeni je došao. Stanovnici sela su
došli da pozdrave ratnike. Približili su se u živim gomi-
lama, sprijeda su išli muškarci i djeĉaci, iza njih žene i dje-
vojke, a svi su iz petnih žila vikali, da je sve odjekivalo kao
da se gomila sastoji od divljih zvijeri.
Old Shatterhand je oĉekivao, da će vidjeti obiĉne šatore, ali
je na svoje zaĉuĊenje primijetio da se prevario. Veliki broj
vatara pokazivao je da se ovdje nalazi mnogo veći broj rat-
nika no što su šatori mogli da prime. Mnogi stanovnici
osta- lih sela sakupili su se ovdje, da sudjeluju u
osvetniĉkom pohodu protiv bijelaca. Glasnici su
pripovijedali, da poglavica Ċovodi šestoricu bijelaca i
Crvenokošci su tu poruku primili sa zadovoljstvom, a to su
iskazivali divljim povicima. Dizali su svoje oružje i vikali iz
sve snage, a pri tom su se žestoko prijetili.
Kad su prispjeli u logor, vidio je Old Shatterhand da se ovaj
sastoji iz šatora naĉinjenih od bivolje kože, koji su saĉi-
njavali veliki krug u ĉijoj unutrašnjosti se zaustavila ĉeta.
Oba svezana zarobljenika zbacili su s konja na zemlju.
Stra- šno stenjanje ranjenog Knoxa nije se uopće ĉulo od
urlika Crvenokožaca. Tada su priveli i ostalu ĉetvoricu ovoj
sveza- noj dvojici. Ratnici su naĉinili golemi krug oko njih,
a žene i djevojke su istupile i zapoĉele plesati oko bijelaca.
Bila je to najveća uvreda koja je postojala. Kad žene i
djevojke plešu oko zarobljenika to znaĉi da Crvenokošci na-
vješćuju da ništa ne drže o zarobljenicima. Onaj tko to do-
pusti bez otpora toga preziru. Old Shatterhand je povikao
nešto svojim pratiocima našto su ovi kleknuli i napunili
svo- je teške puške. On sam ispali metak iz svoje teške puške
ĉiji

249

hitac je nadglasao usklik Crvenokožaca, a kada je kratku
pušku prislonio na lice, u trenu je nastupila grobna tišina.
Sto to znaĉi? — usklikne on glasno da su ga svi mogli ĉuti.
— S Velikim vukom sam ispušio kalumet i složio sam se da
se ratnici Utaha savjetuju jesmo li mi prijatelji ili ne-
prijatelji! Cak kad bismo bili i zarobljenici, ne bismo trpjeli
da žene i djevojke oko nas plešu kao oko kojota. Nas smo
samo ĉetvorica, a Utaha ima na stotine; ipak vas pitam tko
se od vas usuĊuje uvrijediti Old Shatterhanda? Neka istupi
da se bori sa mnom! ĉuvajte se! Vidjeli ste moju pušku i
znate kako puca! Ako ženama ponovo na um padne da oko
nas zaplešu, progovorit će naše puške i ovo će se mjesto za-
crvenjeti krvlju onih koji ne poštuju kalumet!
Te su rijeĉi izazvale snažan dojam. Da se slavni lovac
usudio ovako govoriti pred tolilcom premoći, to se svidjelo
Utahima. žene i djevojke su se povukle, a da im to nitko nije
zapovjedio. Crvenokošci su jedan drugome šaptali polu-
glasne primjedbe, pri ĉemu se stalno ĉulo »Old
Shatterhand« i »smrtna puška«. Neki Crvenokošci koji su u
kosi nosili pera, prišli su Velikom vuku i razgovarali s njim;
tada se ovaj približi ĉetvorici lovaca i reĉe jezikom Utaha,
kojim se po- služio i Old Shatterhand:
Poglavica Yamba-Utaha poštuje kalumet i zna što je
obećao. Sutra kad nastupi dan bit će odluĉeno o sudbini
ĉetvorice bijelaca, a sve do onda neka se ovi odmore u
Šatoru koji će im sada biti pokazan. Ova druga dvojica su
ubojice i nemaju ništa zajedniĉko s mojim obećanjem;
umrijet će kao što su i živjeli, prolijevajući krv. Howgh! Je li
Old Shat- terhand sporazuman s ovim mojim rijeĉima?
Jesam — odgovori upitani. — Tražim ipak da naši konji
budu kraj našeg šatora.
I to dozvoljavam, iako ne vidim s kojeg razloga Old
Shatterhand izražava tu želju. Zar možda misli, da će po-
bjeći? Velim mu, da će višestruki krug opkoljavati njegov
šator, da je nemoguće da pobjegne.
Obećao sam da ću priĉekati ishod vašeg savjetovanja; nije
potrebno da nam stavljaš stražu. Ako usprkos tome to želiš,
ne protivim se.
PoĊite!
Kad su ova ĉetvorica slijedili poglavicu, obrazovali su
Indijanci prolaz i promatrahu lovce oĉima punim
poštovanja.

250