Donato Karizi - Šaptač

Zahvalnica

Mnogi misle da je pisanje usamljenička avantura. Naprotiv,
toliko osoba i nesvesno doprinosi stvaranju priče. To su oni koji su
me hranili, podrž ali i hrabrili svih meseci stvaranja romana i koji su
na ovaj ili onaj način deo mog života.

S nadom da će ostati uz mene još dugo, želim da im se zahvalim.
Luiđiju i Danijeli Bernabo, za vreme i odanost koje su posvetili
ovoj prič i i njenom autoru. Za njihove dragocene savete koji su mi
omogućili da sazrim kao pisac, pomažući mi da brinem o stilu i
e ikasnosti ovih stranica. I što su sve to uradili srcem. Ako su ove
reči došle do vaših očiju, to dugujem prvenstveno njima. Hvala.
Hvala. Hvala.
Stefanu i Kristini Mauri, koji su svoje ime uložili u mene i do
kraja verovali.
Fabriciju, mom šaptaču, za surove savete, za ljubaznu
postojanost i što je strasno voleo svaku stranu, svaku reč.
Otaviju, prijatelju kojeg svi ž elimo da imamo pored sebe za ceo
ž ivot. Valentini, koja je zaista posebna. Maloj Klari i Gaji, za ljubav
kojom me ispunjavaju.
Đanmauru i Mikeli, sa nadom da ću ih naći pored sebe u svim
važnim trenucima. I Klaudiji, mojoj svetlosti.
Masimu i Roberti, za podršku, oslonac i iskreno prijateljstvo.
Mikeleu. Mom prvom najboljem prijatelju. Lepo je znati da će
neko uvek biti tu kada je potrebno. I lepo je znati da sam i ja tu.
Luizi, za njene zarazne osmehe i za pesme glasno pevane noću,
u kolima, po ulicama Rima.
Dariji, i sudbini koja mi ju je poklonila. Za to kako vidi svet i
kako čini da ga vidim njenim očima.
Mariji de Belis, koja je čuvala moje snove detinjstva. Ako sam
postao pisac, to dugujem i njoj.
Uski, mojoj jedinstvenoj ortakinji.
Alfredu, vatrenom prijatelju u hiljadama avantura.
Akileu, kojeg nema... ali, uvek je tu.

Pjetru Valeskiju i Kamili Nesbit i celoj producentskoj kući
Taodue.

Hvala svim saradnicama iz agencije Bernabo koje su pratile
prve korake ovog romana. I svim prijateljima koji su
pretpremijerno pročitali ovu priču i svojim sugestijama mi pomogli
da je razvijem.

Celoj mojoj velikoj porodici. Onima koji su tu, onima koji su
bili... i onima koji će biti.

Mom bratu Vitu. Prvim očima koje su ugledale ovu priču i
mnoge druge, oduvek. Iako ne mož ete da je č ujete, muzika koja se
nalazi na ovim stranicama pripada njemu. I Barbari, koja ga čini
srećnim.

Mojim roditeljima. Za ono što su me naučili i ono što su mi
dopustili da naučim sam. Za ono što jesam i ono što ću biti.

Mojoj sestri Kjari. Koja veruje u svoje snove i u moje. Bez nje
moj život bi bio užasno prazan.

Onome ko je doš ao do kraja ovih strana. Sa nadom da sam mu
poklonio neku emociju.

O autoru

DONATO KARIZI rođen je 1973. Diplomirao je pravo sa tezom o
Luiđiju Kjatiju, „monstrumu iz Folinja", da bi potom pohađao
specijalističke kurseve iz kriminologije i biheviorizma. Godine
1999. postao je scenarista za ilm i televiziju. Između ostalih,
napisao je scenario za Nassiriya - Prima della ine za Canale 5 i
autor je teme i scenarija triler mini-serije Era mio fratello za Rai 1.
Živi u Rimu. Šaptač je njegov prvi roman.

Teško je poverovati da je ova knjiga inspirisana stvarnim
slučajevima, to je nemoguće prihvatiti. Ali je sušta istina.

1 Peruanska ovca, lama; ina, svilasta vuna ove ovce. (Prim,
prev.)

2 Sud sa žarom, obično od bakra, koji služi za zagrevanje
prostorije. (Prim. prev.)