401 Vil odmahnu glavom, te uze još jedno piće: ,,A, ne čini li ti se da upravo u tome i jeste glavni problem? Šta bi, kog vraga, bilo sa ovim svetom kada bi se o svemu pročulo i kada bi svi razmišljali poput tebe?" Piskavo zujanje motora beše jedini zvuk u avionu, sve dok Lester nije dao diplomatski odgovor: „Zato se toliko i trudimo da održimo biblioteku u tajnosti. Već više od šest decenija imamo veoma čist dosije, zahvaljujući radu posvećenih ljudi poput našeg Frejzera. Za podacima posežemo samo iz geopolitičkih razloga i kada je u pitanju državna bezbednost. Ni pod kakvim pritiscima ne pristajemo da tražimo nečije lične podatke, osim ako ne postoji neki izuzetno važan bezbedonosni razlog. Mi smo odgovorni čuvari ovog čudesnog materijala. Bilo je sitnih, ja bih čak rekao trivijalnih, prestupa i nesmotrenosti u prošlosti, ali takve smo probleme rešavali hirurškim putem. Ova afera sa Šekltonom prvi je katastrofalni prestup u celokupnoj istoriji Zone 51. Nadam se da sve to razumete." Vil klimnu, pa se nagnuo najviše što je mogao od stola. Duboko se zagledao u ministra: „Potpuno vas razumem. Ali, isto tako razumem i koja je odmazda. Ako se ikada budete dočepali moje kopije baze podataka, strpaćete me u najdublju rupčagu koju budete mogli da iskopate, a da biste bili potpuno sigurni, postaraćete se da i svi sa kojima sam blizak takođe nestanu. Vi to znate, a znam i ja. Ja samo pokušavam da zaštitim sebe. Nisam ni teolog ni filozof. Ne zanimaju me krupna etička pitanja, znate? Nisam tražio da budem umešan u taj vaš svet, ali, eto, desilo se, jer sam pre trideset godina slučajno bio cimer Marka Šekltona! Ja samo želim da me ostavite na miru, da se penzionišem i da potom živim svoj kratak život bar do 2027. Vaš najveći neprijatelj je jedan dobrodušni provincijalac koji samo želi da ga pustite na pecanje." Uspravio se posmatrajući Lesterovo mlitavo lice na kome se videlo da je morao da istrpi sve što mu je Vil rekao. „Pa, koji će mi od vas dvojice sipati još jedno pićence?"
402 Nazad u Vašingtonu, dobrovoljno je pristao na dvodnevno ispitivanje koje je Frejzer vodio zajedno sa grupicom nekih „finih momaka" iz Državne bezbednosti pored kojih je Frejzer delovao kao pravi humanista. Naterali su ga da ispljune sve što je znao o celom slučaju, sve redom osim mesta na kom se nalazila njegova fleš-memorija. Kada su završili sa njim, pristao je da potpiše isti onaj zastrašujući ugovor o čuvanju tajne koji su svi zaposleni u Zoni 51 morali da prihvate i onda su ga pustili na slobodu, pravo u zagrljaj njegove braće iz FBI-a. Direktor FBI-a izdao je naređenje da ne mora da prođe kroz dodatna ispitivanja u uredu i da ne mora da podnese izveštaj o poslednjim danima njegove istrage Sudnjeg dana. Su Sančez mu je, sva usplahirena i neobaveštena o svemu, ponudila posebni aranžman - plaćeno odsustvo sve dok ne ispuni dvadeset godina staža, a nakon toga punu penziju. Prihvatio je takav paket sa osmehom, a onda ju je, izlazeći, vragolasto potapšao po zadnjici, namignuvši joj kada se sva besna okrenula. Vil se zavalio slušajući razgovor za trpezarijskim stolom tiho uživajući. Bilo je neke domaćinske atmosfere u sobi, nečeg tradicionalnog i iskonskog što je njegov unutrašnji ritam dovelo u potpuni sklad. Nije bilo mnogo zajedničkih večera porodice Pajper kada je odrastao, a nije ih se mogao setiti ni iz onog kratkog perioda tokom kog je svojoj ćerki pružao klasično porodično okrilje. Lagano je žvakao odrezak slušajući pošalice za stolom. Njegov stan je sada bio jedna prijatna gajba, ispunjena kutijama sa preseljenim stvarima, koferima, ženskom odećom, novim komadima nameštaja i kojekakvim drangulijama. Lora je pokušala da mu dospe još vina, ali je on stavio ruku preko čaše kako bi je zaustavio. „Tata, je l' se dobro osećaš?" zafrkavala ga je. „Pokušavam da budem umeren", reče samozadovoljno.
403 „Definitivno je rešio da smanji piće", reče Nensi. Slegnuo je ramenima: „To sam novi ja. Isti kao stari ja, ali sa malo nižim nivoom alkohola u krvi." ,,I da li se sada bolje osećate?" zapita ga Greg. „Nezvanično?" „Da, gospodine, nezvanično." „Aha, bolje se osećam. Ko bi rekao. Šta je s tvojom knjigom, Lora?" „Radi se punom parom. Čekam da završe prelom i spremam se za život ispunjen slavom i bogatstvom." „Samo nek si ti meni srećna i onda ne marim šta ti budućnost sprema. Mislim na oboje." Greg je oborio pogled iznenađen njegovom ljubaznošću. Novinar u njemu je i dalje goreo od znatiželje vezane za slučaj Sudnjeg dana. On je svoja pitanja naglas postavio Lori, vežbajući na njoj u slučaju da stegne petlju i pokuša da intervjuiše Vila, ali je ipak znao da je to tabu-tema. Duboko je sumnjao da će mu ikada bilo šta reći, čak iako postane zet Vila Pajpera. Zašto je Vil bio skinut iz istrage i proglašen beguncem? Zašto je taj slučaj nekako zamro u javnim raspravama bez bilo kakvih hapšenja i rešenja? Zašto je Vil bio rehabilitovan i onda pušten da uživa? Umesto svega toga, pitao ga je: „Pa, Vile, šta ćete sledeće? Malo ćete pecati i dići sve četiri uvis?" „Nema šanse!" ubaci se Nensi. „Sada kada sam se uselila, Vil će krenuti u obilazak pozorišta, muzeja, galerija, dobrih restorana, šta god nam padne na pamet." „Tata, ja sam mislila da ti mrziš Njujork?" „Tja, već sam tu, pa bih onda već mogao i da mu dam šansu. Mi, penzosi, moramo nečim da se zanimamo dok nam ženskadija lovi pljačkaše banaka."
404 Nešto kasnije, kada su krenuli kući, Vil je poljubio ćerku u obraz, povukavši je u stranu da ih Greg ne čuje: „Da znaš da mi se sviđa ovaj tvoj tip. Htedoh ti to reći. Čuvaj ga." Pouzdano je znao da je Greg Dejvis bio VV. Vil je ležao na krevetu posmatrajući Nensi koja je pokušavala da dâ lični pečat njegovoj spavaćoj sobi slikama, kutijom za nakit i plišanim medom. „Je I' ti odgovara ovako?" zapitala ga je. „Izgleda lepo." „Mislila sam, da li ti u našoj vezi sve odgovara? Da li je sve to bilo dobri zamisao?" „Mislim da jeste", potapšao je dušek. „Kada završiš sa sređivanjem, mogla bi da dođeš ovamo da isprobaš naš novi krevet." ,,I ranije sam spavala na njemu", reče kikoćući se. „Jesi, ali sada je drugačije. Ovo je sada zajedničko vlasništvo." „Ako je tako, onda uzimam deo prema prozoru", reče mu. „Znaš da mi se čini da si ti moj tip." ,,A koji je to tip?" „Pametna, privlačna, promućurna, manje-više sve to na p." Uspuzala se na krevet i privila uz njega, a on ju je zagrlio. Ispričao joj je za biblioteku. To je bilo nešto što je morao da podeli sa jednom osobom u svom životu i ta tajna ih je još više spojila. ,,U Los Anđelesu sam potražio još nešto na Šekltonovom računaru", reče joj tiho. „Nešto što želim da znam?" „Dvanaestog maja 2010. rodiće se dete po imenu Filip Veston Pajper. To je za tačno devet meseci. Naš sin."
405 Nekoliko puta je trepnula, pa ga je poljubila. Uzvratio joj je poljubac, pa reče: „Imam prilično dobar osećaj kada je budućnost u pitanju.
406 9. JANUARA 1297. OSTRVO VAJT Rub opatove bele odore beše natopljen krvlju. Svaki put kada bi se sagnuo da dodirne koje ledeno čelo ili prekrsti neko od nepomičnih tela, njegova odežda bi se još više umazala krvlju. Iguman Feliks je bio uz Balduina, pridržavajući ga za ruku kako se opat ne bi okliznuo na skroz krvavom kamenom podu. Obišli su celo mesto pokolja, zaustavljajući se ispred svakog riđokosog pisca da im provere znake života, ali njih nije bilo. Jedino pulsirajuće srce u Dvorani pisaca pripadalo je Vartolomeju koji je isto tako smrknut krenuo u obilazak suprotnog kraja odaje. Balduin je poslao sestru Sabelinu napolje, jer ga je njeno histerično plakanje uznemiravalo ne dopuštajući mu da se pribere. „Mrtvi su", reče Balduin, „svi su mrtvi. Zašto se ovo, za ime božje, desilo?" Vartolomej je sistematično obilazio red po red, pažljivo opkoračujući i zaobilazeći leševe, pokušavajući da se ne oklizne. Za jednog veoma starog čoveka, on se prilično hitro prebacivao s jednog mesta na drugo, kupeći stranice rukopisa sa stolova i sakupljajući ih u ruci. Dopro je do Balduina stežući gomilu pergamenata u naručju. „Gledajte", reče starac, „gledajte ovo!" Spustio je listove. Balduin je uzeo jedan da ga pročita. A onda i sledeći, pa sledeći. Raširio je stranice po stolu kako bi brže mogao da pogleda više listova. Na svakoj stranici stajao je datum 9. februar 2027. uz istovetni zapis. „Finis Dierum", reče Balduin. „Kraj sveta."
407 Feliks zadrhta: „Znači, tada će nastupiti kraj." Vartolomej sa napola nasmeja tom otkriću: „Njihov je posao završen.'' Balduin je pokupio listove privivši ih uz prsa: „Ali, naš posao još nije završen, braćo. Moramo ih sve položiti u kriptu. A onda ću održati misu u njihovu čast. Biblioteka mora biti zapečaćena, a kapelica spaljena. Svet još nije spreman za ovo." Feliks i Vartolomej hitro klimnuše u znak slaganja, pre nego što se opat okrenuo da pođe odatle. „Leto 2027. u dalekoj je budućnosti", reče Balduin umornim glasom, „čovečanstvo će bar imati mnogo vremena da se pripremi za kraj sveta." Sken i obrada - DPJ
408 ZAHVALNICA Nisam siguran da li bi ova knjiga ugledala svetlost dana bez zalaganja Stiva Kezdina iz Književne agencije Sandra Dijkstra kome se iz gomile zahteva na njegovom stolu dopalo baš moje pismo, pa mi je pomogao da oblikujem svoj rukopis u njegovu završnu verziju. On je postao omiljena osoba u porodici Kuper. Takođe se zahvaljujem na ohrabrujućim podsticajima svojim prvim čitaocima Gunili Lakoš, Megan Marfi, Alison Tobaji i Džordžu Tobaji, mom drugu i advokatu. Pored toga, izuzetno mi je drago što sam postao deo porodice izdavačke kuće Harper Kolins pod iskusnim okriljem moje predivne urednice Lise Kojš. I na kraju, jedno veliko hvala ide mojoj supruzi Tesi i mom sinu Šejnu koji su mi sve vreme pružali podršku.
409 O PISCU Glen Kuper rođen je u Njujorku. Pohađao je koledž na Harvardu, a potom je završio i medicinski fakultet nakon čega je otpočeo lekarsku karijeru specijaliste za zarazne bolesti. Na koledžu je stekao diplomu iz arheologije i proveo mnogo vremena na iskopinama i arheološkim nalazištima. Kao lekar posvetio se medicinskim istraživanjima. Kasnije je postao direktor farmaceutske kompanije. U slobodno vreme počeo je da se bavi pisanjem. Ispočetka je pisao filmska scenarija kojih, za sada, ima dvadesetak, a potom je osnovao svoju producentsku kuću. „Biblioteka mrtvih" je prvobitno bila zamišljena kao filmski scenario, ali ju je Kuper tokom rada preobličio u roman. Knjiga je postala bestseler i u Sjedinjenim Američkim Državama (gde je objavljena pod naslovom „Tajna sedmog sina") i u Velikoj Britaniji, te je prevedena na više od dvadeset jezika širom sveta. Glen Kuper trenutno završava rad na svom drugom delu „The Book of Souls" koje se zapravo nastavlja na radnju „Biblioteke mrtvih" i prati život Vila Pajpera godinu dana nakon otkrića zapanjujuće tajne. U drugom delu, on kreće u potragu za nestalom knjigom iz biblioteke mrtvih tokom koje će otkriti da je taj tajanstveni nestali tom imao duboki uticaj na istoriju čovečanstva. Radnja druge knjige otkriva da je čak i jedan od soneta Vilijema Šekspira bio nadahnut izgubljenim tomom, kao i da je njegov sadržaj uticao na Kalvinove verske stavove i proročanstva vidovitog Nostradamusa. Vil Pajper će do kraja svoje nove pustolovine biti suočen sa istinom za koju čovečanstvo možda još nije spremno.