Nora Roberts - U inat tradiciji

BALKANDOWNLOAD 251 odvukao iz Šarlota i od prijatelja. Naravno, život mi je bio gotov. Sve do sledećeg leta kada su roditelji unajmili lokalnog izvođača radova da nadogradi kuću, a među ekipom majstora nalazio se jedan mladi, zgodni stolar. Trebalo mi je četiri godine“, rekla je namignuvši joj, „da ga smuvam.“ Sela je uz dug, zdušan uzdah. „Čisto da znaš odmah. Obožavala sam Kejti. Imala sam kejti lutku. Zapravo, još je imam. Čuvam je za ovu.“ Rukom je nežno načinila krug preko stomaka. „Ovog puta imaćemo devojčicu. Videla sam većinu, ako ne i sve filmove tvoje bake, a Ples u ambaru imam na DVD-ju. Nadam se da ćemo se dopasti jedna drugoj jer se viđaš sa Fordom, a njega volim. Zapravo, Met zna da, ako mi ikad dojadi i odlučim da ga šutnem, bacam se na Forda.“ Sila je uzela gutljaj limunade. „Mislim da mi se već dopadaš.“ Na teškoj velikoj vrućini, ljudi su tražili hlad ispod suncobrana na tremu ili se okupljali oko stolova koji su bili u hladu širokih krošnji drveća. Deca, kojoj sve veća temperatura i sparina očigledno nisu smetale, pela su se na ljuljašku i trčala po dvorištu poput kučića sa neiscrpnom energijom. Sila je izračunala da su Metovo veliko dvorište, izdržljiv trem i lepa dvospratna kuća u kolonijalnom stilu ugostili nekih stotinak ljudi iz pet generacija. Sedela je sa Fordom, Brajanom i nekolicinom ostalih za izletničkim stolom na kome su se nalazili tanjiri prekriveni burgerima, hotdogovima i raznovrsnim letnjim salatama. Sa mesta na kom je sedela videla je svog oca, Peti i Fordove roditelje kako pričaju i jedu na tremu. Dok ih je posmatrala, Peti se nasmejala, stavila ruku na Gavinov obraz i pomazila ga. Uzeo je ženinu ruku, lagano joj poljubio prste dok se razgovor nastavljao. Pogodilo ju je to, tup ubod zavisti i još oštrije sečivo razumevanja. Njih dvoje se vole. Naravno da je to donekle i znala. Ali sada je to i videla, u sitnim gestovima za koje nije verovala da bi ih se iko od njih dvoje setio. Stabilna i jednostavna ljubav. Nije to samo navika ili zadovoljstvo koje proističe iz dužnosti, čak ni veza koju su ostvarili u ovih... koliko beše godina da su zajedno? Dvadeset tri, dvadeset četiri godine? Ne, nije to čak ni povezanost zbog toga što su pola života proveli zajedno. Prkosili su šansama i osvojili nagradu. Endži je prošla pored njih - tako mlada, sveža i lepa - sa džigljastim mladićem u vrećastom šortsu kog je prethodno Sili predstavila kao Zaka. Endži

BALKANDOWNLOAD 252 je zastala i Sila se na trenutak zapanjila kada je shvatila koliko priželjkuje da je dovoljno blizu da čuje taj brz i živahan razgovor između njih. Endži se potom sa rukom na majčinom ramenu sagnula i poljubila oca u glavu pre nego što je krenula dalje. To je to, pomislila je Sila. Oni su jedno. Endži se na jesen vraća na koledž. Možda se nekad u životu preseli i na hiljadu milja od njih. Ali opet, zauvek će biti jedno. Namerno je skrenula pogled. „Mislim da ću uzeti pivo“, rekla je Fordu. „Hoćeš li ti jedno?“ „Neka, hvala. Uzeću ti ga ja.“ Vratila ga je da sedne kada je počeo da ustaje. „Mogu ja.“ Prišla je ogromnoj limenoj kofi napunjenoj ledom, bocama i limenkama. Nije joj se nešto naročito pilo pivo, ali pretpostavila je da više nema kud. Izbunarila je jedno, posmatrajući ga kao rekvizit, i prišla Metu, koji je bio za roštiljem. „Praviš li ti ikad pauze?“, pitala ga je. „Napravio sam par. Ljudi po celi dan dolaze i odlaze, znaš kako je to. Moram da održavam vatru.“ Njegov mali sin mu je pritrčao, obesio se o Metovu nogu i krenuo da brblja nešto na dečjem jeziku, koji Sila nije umela da prevede. Met ga je, izgleda, tečno govorio. „Hajde da vidimo dokaz.“ Razrogačenih očiju, dečačić je podigao majicu i pokazao stomak. Met ga je bocnuo, klimajući glavom. „Važi onda, idi reci baki.“ Kada je dečačić ponovo otrčao, Met je video kako ga Sila zbunjeno posmatra. „Rekao je da je pojeo hot-dog i da može da pojede veliko, džinovsko parče bakine torte.“ „Nisam znala da govoriš dva jezika.“ „Posedujem mnoge veštine.“ Da bi to dokazao, odjednom je stručno prevrnuo tri burgera. „Kad smo već kod veština, Ford mi reče da si jutros radila na prozorskim okvirima u dnevnoj sobi.“ „Da, Moram ti reći da sjajno izgledaju. Je li ti to radionica?“ Pivom je pokazala ka zdanju od kedrovine na kraju imanja. „Jeste. Hoćeš li da ti pokažem?“

BALKANDOWNLOAD 253 „Znaš da hoću, ali ići ćemo u obilazak neki drugi put.“ „Gde ćeš ti svoju da postaviš?“ „Ne mogu da odlučim. Razmišljam da li da nešto sagradim iz početka ili da preuredim deo postojećeg ambara. To sa ambarom mi je praktičnije.“ „Ali zabavno je kad praviš nešto iz početka.“ „Nikada to nisam radila, tako da padam u iskušenje. Šta misliš koliko bi to bilo kvadrata?“, pitala ga je i utonula u udoban, dobro poznati ritam razgovora o poslu. Kada im se prišunjalo veče, narod je krenuo na kratko hodočašće do parka. Ispunili su tihu sporednu ulicu, noseći sa sobom dvorišne stolice, ručne frižidere, ćebad, bebe i malu decu. Kad su se približili, dobrodošlicu su im priredile vedre melodije. „Suzovi marševi“, kazao je Ford, „kao što sam ti i rekao.“ Pomerio je par stolica na rasklapanje koje je nosio ispod miške dok je Sila vodila Spoka na povocu. „Da li ti je zabavno?“ „Jeste. Met i Džozi si priredili baš dobar roštilj.“ „Delovala si malo rasejano, samo na nekoliko minuta.“ „Je li?“ „Dok smo klopali. Pre nego što si otišla po pivo i napustila me da bi razgovarala sa Metom o poslu.“ „Verovatno sam se prejela od pasta salate. Stvarno mi je baš lepo. Ovo je prvi ekstravagantni Dan nezavisnosti koji provodim u dvorištu Šenandoa Velija. Za sada mi je super.“ Park se širio ispod planina, koje su bile u izmaglici od vrućine, tako da se činilo da vazduh žubori preko njih kao da je voda. Na stotine ljudi raštrkalo se po parku, prelivalo se preko zelenila. Kiosci sa hranom razbijali su se od posla u hladu pod nadstrešnicama, nudeći sendviče sa pršutom, mlevenim mesom, kolače. Do Sile su dopirali mirisi masti i šećera, trave i kreme za sunčanje. Sa zvučnika se začuo statički elektricitet, a zatim odzvanjajuća najava da će takmičenje u brzom jedenju pita započeti za trideset minuta ispred severnog paviljona. „Pomenuo sam takmičenje u brzom jedenju pita, beše?“ „Da, i četvorostrukog uzastopnog pobednika Debelog Džona Portera.“

BALKANDOWNLOAD 254 „Odvratno je. Ne bi trebalo to da propustimo. Hajde da pronađemo parče trave, obeležimo teritoriju.“ Zastavši, Ford je krenuo da skenira pogledom. »Trebalo bi malo da se raširimo, sačuvamo mesto za Meta, Džozi i Sema. Opa, vidi, Brajan se već smestio. Devojka sa kojom je zove se Misi.“ „Da, upoznale smo se.“ „Ovog popodneva si se upoznala sa pola okruga.“ Pogledao ju je iskosa. „Niko ne očekuje da upamtiš imena.“ „Gospođa Berk, radi u proveri osiguranja, razvedena, bez dece. Trenutno priča sa Tomom i Dejnom Anderson, vlasnicima male umetničke galerije u Vilidžu. A Šana šeta sa Bilom - niko mu nije pomenuo prezime - koji je fotograf.“ „U redu, pogrešio sam.“ „Ćaskanje i tračarenje nekada su bili sastavni deo mog života.“ Jedva da su seli i razmenili šačicu reči sa prijateljima pre nego što ju je Ford odvukao na takmičenje u jedenju pita. Dvadeset petoro takmičara sedelo je sa plastičnim portiklama oko vrata spremno da počne. Od dece, pa sve do baka i deka. Novac bi bilo mudro uložiti na Debelog Džona Portera, koji je lagano prelazio cifru od sto dvadeset kilograma. Na znak, dvadeset petoro lica uronilo je u testo sa punjenjem od borovnice. Prasnula je u smeh koji su prigušili povici i navijanje. „Bože, ovo je baš odvratno!“ „Ali zabavno. Brate, ponovo će pobediti. Debeli Džon!“, povikao je Ford i počeo da uzvikuje njegovo ime. Drugi su krenuli da ga uzvikuju sa njim i počeli silovito da aplaudiraju kada je Debeli Džon podigao svoje široko lice umazano ljubičastom bojom. „Neporažen“, rekao je Ford kada su Portera proglasili pobednikom. „Ovog lika je nemoguće pobediti. On je Supermen među ovima što jedu pite. Okej, imamo tombolu kod južnog paviljona. Hajde da kupimo listiće da dobijem najružniju, najbeskorisniju nagradu.“ Nakon podugačke rasprave, odlučili su se za jarkocrveni plastični zidni sat u obliku petla. Kada su odabrali metu, Ford je otišao da kupi lutrijske listiće. „Zdravo, gospođo Morou. Razbijate se od posla?“

BALKANDOWNLOAD 255 „Dobro nam ide ove godine. Čini mi se da ćemo oboriti rekord. Zdravo, Sila, predivno izgledaš. Uživaš li?“ „Veoma.“ „Baš mi je drago. Pretpostavljam da je malo pitomo i seljački u poređenju sa onim kako obično provodiš praznike, ali mislim da priređujemo fine manifestacije. A sada, recite mi koliko para mogu da iscedim iz vas? Mislim...“ Teatralno je zatreptala trepavicama. „Koliko biste listića želeli?“ „Recimo dvadeset.“ „Za svakog“, rekla je Sila i izvadila novčanicu. „E, tako vas volim!“ Keti je izbrojala listiće i iscepkala im krajeve. „Srećno. Taman ste stigli. Počećemo da objavljujemo pobednike preko zvučnika za nekih dvadesetak minuta. Forde, ako vidiš svoju mamu, reci joj da me ulovi. Htela bih da popričamo o...“ Sila je prestala da obraća pažnju na razgovor kada je videla Henesija kako zuri u nju sa druge strane paviljona. Ogorčene oštrice njegovog pogleda grebale su joj kožu. Pored njega je stajala sitna žena, umornih očiju i lica. Vukla ga je za ruku, ali ostao je da stoji ukočeno. Iz dana su isparili vrućina, svetlo, boja. Sila je pomislila kako mržnja guši svu radost. Ali neće se okrenuti od njega, odbijala je da dozvoli sebi da se okrene. On je bio taj koji se okrenuo, koji se konačno povinovao ženinoj molbi da se sklone od paviljona preko letnje zelene trave. Ništa nije rekla Fordu. Nije nameravala da im upropasti dan. Limunadom je umirila grlo koje joj se osušilo od tog tihog susreta, šetala je kroz gomilu dok je sunce počelo da tone ka zapadnim vrhovima. Pričala je, smejala se. Osvojila je zidni sat u obliku petla. I napetost je isparila. Dok se nebo smrkavalo, Sem se popeo u Fordovo krilo i sa njim vodio čudan, uzbuđeni razgovor. „Kako uopšte znaš o čemu govori?“, htela je Sila da zna. „Slično je klingonskom,“ Najavili su američku himnu i narod je ustao. Pored nje, Ford je podigao dečačića na svoj kuk. Oko nje, pod nebom boje indiga i plamičcima svetiljki i svitaca, odzvanjali su razni glasovi. Ne razmišljajući o tome, obuzeta

BALKANDOWNLOAD 256 iznenadnom potrebom, uzela je Forda za ruku i držala je sve dok i poslednji ton nije uminuo. Nekoliko trenutaka nakon što su ponovo zauzeli sedišta, začula se prva eksplozija vatrometa. Na taj zvuk, Sem je iskočio iz Fordovog krila i skočio u krilo svog oca. A Spok je skočio sa zemlje u Fordovo krilo. Na bezbedno, pomislila je Sila, dok su svetla raspršivala boju indiga. Tamo gde znaju da će uvek biti bezbedni. „Je li ti se svidelo?“, upitao ju je Ford dok su pustim putevima vozili kući. „Baš jeste.“ Bilo je neverovatno, pomislila je. „Početak, sredina i kraj.“ „Šta planiraš sa tom stvarčicom?“ Bacio je pogled na sat. „Sa tom stvarčicom?“ Sila je ljuljuškala petla u naručju. „Zar tako nazivaš naše dete?“ Nežno ga je potapšala. „Mislim da ću ga staviti u ambar. Dobro bi mi došao sat tamo, a ovaj baš ide uz ambar. A i volim što imam uspomenu na prvi godišnji Dan nezavisnosti. Kada završim sa sređivanjem kuće, godina će već suviše odmaći da bih mogla da organizujem roštilj napolju. Ali nakon današnjeg dana, mislim da ću organizovati žurku. Veliku žurku na otvorenom. Vatra u kaminu, tanjiri puni hrane, cveće i sveće. Volela bih da vidim na šta liči kuća kada je puna ljudi koji nisu majstori.“ Protegla je noge. „Ali dovoljno mi je bilo žurki i festivala za večeras. Biće lepo vratiti se u tišinu i mir doma.“ „Još malo pa smo stigli.“ „Hoćeš li da podeliš mir i tišinu sa mnom?“ „Imao sam to u planu.“ Pogledali su se dok je skretao ka njenom prilazu. Kada je vratio pogled na put, farovi su osvetlili crveni javor. „Šta ono visi…“ „Moj kamionet! Nagnula se unapred, zgrabivši tablu automobila. „Jao, jebem ti mater. Stani! Stani!“ Već je strgla pojas za vezivanje i otvorila vrata pre nego što je u potpunosti stao iza njenog kamioneta. Labavi komadi slomljenog stakla visili su na zadnjem prozoru. Još više stakla svetlucalo je na šljunku i krckalo joj pod nogama dok je trčala. Ford je izvadio telefon i krenuo da zove policiju. „Čekaj. Sila, čekaj.“

BALKANDOWNLOAD 257 „Svaki prozor. Razbio je svaki prozor.“ Na vetrobranu su se nalazile rupe koje kao da je ostavilo topovsko đule, iz kojih su se svukud širile paukove mreže u vidu napuknutog stakla. Dok se gušila od hladnog besa, videla je da su joj farovi polupani, a rešetka na automobilu ulubljena. „Alarm mi je baš pomogao.“ Došlo joj je da plače. Došlo joj je da vrišti. „Baš mi je pomogao.“ „Idemo unutra, proverićemo alarm. Ja ću da proverim kuću, pa ćeš ti onda ostati unutra.“ „Ovo je previše, Forde. Jednostavno je previše. Opak je, osvetoljubiv, lud. Tog matorog ludaka treba strpati u zatvor.“ „Henesija? Nije u gradu.“ „Jeste. Videla sam ga večeras u parku. Vratio se. I kunem ti se bogom, da je tada mogao na meni da iskoristi palicu, cev, ili šta god da je ovde koristio, to bi i učinio.“ Zavrtela se, gonjena besom. I na svetlu Fordovih farova ugledala ono što je Ford bio video da visi sa grane njenog lepog crvenog javora. Ford ju je zgrabio za ruku kada je krenula napred. „Hajdemo unutra. Sačekaćemo policajce.“ „Ne.“ Otresla je njegovu ruku i prešla sa šljunka na travu. Bilo joj je šest godina, sećala se, kada su prodavali baš tu vrstu lutke. Sunčanoplavu kosu koja tada još nije potamnela nosila je vezanu u dve kikice privezane ružičastom vrpcom iznad ušiju. Pojas koji je išao preko ružičastobele karirane haljine dobro je išao uz nju. Čipka belih čarapica izvirivala je iz njenih kožnih cipelica za stepovanje. Osmeh joj je bio sunčan poput kose, sladak poput ružičastih vrpci. Primetila je da je od štrika napravio omču, pažljivo i precizno, tako da je lutka visila kao neka zastrašujuća skulptura. Tik iznad ukrasne trake nalazio se kartonski plakat na kom je pisalo: KURVA. „Uz ovaj model lutke još je mogao da se dokupi i pribor za čaj. Bila mi je jedna od omiljenih.“ Okrenula se i podigla u naručje Spoka, koji je cvileo i drhtao. „U pravu si. Trebalo bi da uđemo, proverimo kuću za svaki slučaj.“ „Daj mi ključeve. Želim da sačekaš na verandi. Molim te.“

BALKANDOWNLOAD 258 Ljubazno ju je zamolio, pomislila je Sila. Kako je neobično čuti nepokolebljiv autoritet kako čuči ispod ljubazne reči. „Znamo da nije unutra.“ „Onda ti neće biti problem da pričekaš na verandi.“ Kako bi završio sa raspravom, jednostavno joj je otvorio tašnu i izvadio ključeve. „Forde...“ „Sačekaj ovde.“ Činjenica da je za sobom ostavio otvorena vrata govorila je Sili da ne dovodi u pitanje da li će učiniti ono što joj je rekao. Slegnuvši ramenima, prišla je ogradi, protrljavši Spoka nosem pre nego što će ga spustiti. Niko nije bio u kući, pa nije zgoreg da sačeka. I nema poente da se raspravlja. Uostalom, odatle je mogla da posmatra kamionet, kuka nad stanjem u kom se nalazi. Naslađuje se tom kuknjavom. Osećala se tako dobro kad je kupila taj kamionet, tako puna iščekivanja kada ga je napunila prtljagom i uputila se na istok. Prvi koraci ka ostvarenju sna. „Sve je okej“, rekao je Ford iza nje. „Ali nije, zar ne?“ Jedan deo nje, jedan nadrndan, očajan deo nje želeo je da otrese utešne ruke koje je stavio na njena ramena. Ali zaustavila se. „Znaš li kako sam se danas osećala? Kao da sam u filmu. Ne mislim to na loš način, baš suprotno. Kao delići i scene filma čiji deo zapravo želim da budem. Ne baš sasvim svoja na svome, i dalje prilično nova na setu. Ali počinjala sam da se osećam... zaista dobro u svojoj koži.“ Duboko je udahnula i polako ispustila vazduh. „ A sada, ovo je realnost. Slomljeno staklo. Znaš šta je čudno, šta je stvarno čudno? Ovo danas sam bila ja. To sam bila ja. A ovo. Kome god je ovo upućeno? To je imidž, iluzija. Opsena.“ GROBLJE GROBLJE FORESTLON 1972. Vazduh je bio vreo i težak sa slojem smoga koji je podsećao na fleku od znojavog prsta. Grobovi, u kojima su počivale kako zvezde, tako i obični

BALKANDOWNLOAD 259 smrtnici, širili su se poput hladnih useka na zelenilu. Umesto cveća, procvetale suze živih koji plaču za mrtvima. Dženet je bila u crnini, njeno telo u haljini sasušeno od patnje. Krhka stabljika vrbe. Široki crni šešir i tamne naočare prekrivali su joj lice, ali tuga se i kroz njih probijala. „Još ne mogu da stave spomenik. Zemlja prvo mora da se stegne. Ali ti ga vidiš, zar ne? Njegovo ime isklesano u mermeru, ono malo godina koliko je bio sa mnom. Pokušala sam da se setim nekakve pesme, da urežemo nekoliko stihova, ali kako sam mogla da budem u stanju da razmišljam? Kako? Tako da sam im rekla da stave Anđeli su plakali. Samo to. Mislim da mora da jesu. Mora da su plakali za mojim Džonijem. Vidiš li anđele koji ga gledaju odozgo i plaču?“ „Da, dolazila sam već ovamo.“ „Onda znaš kako izgleda. Kako će uvek izgledati. Bio je ljubav mog života. Svi ti muškarci, muževi, ljubavnici dolazili bi i odlazili. Ali on? Džoni? On je potekao od mene.“ Svaka reč koju je izgovorila bila je prepuna tuge. „Trebalo je... toliko toga je trebalo da uradim. Možeš li da zamisliš kako je majci da stoji nad grobom svog deteta i razmišlja kako je ’trebalo da?“ „Ne. Žao mi je.“ „Mnogima je žao. Iz njih lije žalost ka meni, ali ne dotiče ništa. Kasnije će mi to malo pomoći. Ali tih prvih dana, prvih nedelja, ništa me ne dotiče. Biću tu.“ Pokazala je ka parčetu zemljišta pored groba. „Već sada to znam jer sam tako uredila. Džoni i ja.“ „I tvoja ćerka. Moja majka.“ „Sa moje druge strane, ako bude želela. Ali mlada je i krenuće svojim putem. Ona želi... sve. Znaš to, a ja za nju sada nemam ništa, ne tih prvih dana, prvih nedelja. Nemam ništa da joj dam. Ali uskoro ću i ja biti tu, u zemlji sa Džonijem. Još ne znam kad, ne znam koliko brzo će kucnuti čas. Ali razmišljam da to bude sad. O tome razmišljam svakog dana. Kako da živim kad moj dečačić ne može? Razmišljam kako. Tablete? Žilet? Da uđem u more? Nikako da odlučim. Tuga pomuti um.“ „A šta je sa ljubavlju?“ „Ona te otvara, kada je prava. Zato ume tako da boli. Pitaš se da li sam ovo mogla da sprečim. Da ga nisam pustila da divlja. Ljudi su govorili da sam ga puštala.“

BALKANDOWNLOAD 260 „Ne znam. Te noći je umro još jedan dečak, a treći je ostao paralizovan.“ „Da li je to bila moja krivica?“, htela je Đženet da zna dok je preko tuge prelazio sloj ogorčenosti. „Da li je Džoni bio kriv? Svi su ušli u taj auto te noći, zar ne? Pijani, naduvani. Bilo koji od njih mogao je da sedne za volan te večeri i ne bi bilo drugačije. Da, da, udovoljavala sam mu, a sada sam zahvalna bogu na tome. Zahvalna bogu što sam mu dala sve što sam mogla za vreme njegovog kratkog života. Uradila bih sve isto iz početka.“ Prekrila je lice šakama dok su joj se ramena tresla. „Sve iz početka.“ „Ne krivim te. Kako bih i mogla da te krivim? Ne znam. Henesi te krivi.“ „Šta više on hoće? Krv?“ Spustila je šake i zabacila ruke. I suze skliznuše niz te blede obraze. „Makar ima sina. Ja imam ime isklesano u belom mermeru.“ Spustila se na kolena na zemlju. „Mislim da želi krv. Mislim da želi moju krv.“ „Ne može još krvi da dobije. Reci mu to.“ Dženet je legla pored groba, prešavši rukom preko njega. „Dovoljno je bilo krvi.“

BALKANDOWNLOAD 261 DVADESETO POGLAVLJE Sila nikome nije rekla. Što se ostalih ticalo, pozajmila je automobil od osiguravajuće kompanije i otišla po materijal za kuću. Stala je ispred Henesijeve kuće, u senovitoj ulici u Front Rojalu. Beli kombi stajao je parkiran na prilazu, pored rampe koja je išla do ulaznih vrata jednospratne seoske kuće. Srce joj je lupalo. Nije se pitala da li je to od nervoze ili besa. Nije bilo ni bitno. Uradiće ono što mora, reći će ono što mora da kaže. Vrata su se otvorila pre nego što je Sila posegnula za njima, a osoba koja je izašla bila je žena koju je videla prethodne večeri. Sila je videla kako joj ruka drhti na kvaci koju je čvrsto stezala iza leđa. „Šta vi radite ovde?“ „Želim da razgovaram sa vašim mužem.“ „Nije kod kuće.“ Sila je okrenula glavu kako bi namerno pogledala u kombi, a zatim gospođu Henesi pogledala pravo u oči. „Odvezao je moj auto do mehaničara. Mora na popravku. Tvrdite da lažem?“ „Ne poznajem vas. Ne poznajete me. Ne poznajem vašeg muža ništa bolje nego što on poznaje mene.“ „Ali stalno šaljete policiju ovamo, nama u kuću. Opet su bili ovog jutra, sa pitanjima i sumnjama, vašim optužbama.“ Gospođa Henesi drhtavo je uvukla vazduh. „Želim da odete. Idite i ostavite nas na miru.“ „Drage volje. Bila bih presrećna. Recite mi šta je potrebno da se desi kako bi prestao.“ „Kako bi sa čim prestao? On nema ništa sa vašim problemima. Zar nemamo dovoljno svojih? Zar nemamo dovoljno problema i bez vas koji upirete prstom u nas?“ Neću se povući, rekla je Sila sebi. Neće osećati grižu savesti jer navaljuje na tu sitnu, uplašenu ženu. „Prolazi kombijem pored moje kuće gotovo svakog dana. I gotovo svakog dana se parkira pored ulice, ponekad i po sat vremena.“ Gospođa Henesi je grickala usnu, kršila prste. „To nije protivzakonito.“

BALKANDOWNLOAD 262 „Upad na tuđi posed jeste protivzakonit, slomiti nekom lobanju jeste protivzakonito. Provala i uništavanje privatne svojine jesu protivzakoniti.“ „Ništa on od toga nije uradio.“ Strah je ostao prisutan, ali se kroz njega probijala i oštrica besa. „A ako tvrdite drugačije, onda ste lažljivica.“ „Ja nisam lažljivica, gospođo Henesi, niti sam kurva.“ „Ne znam ja šta ste vi.“ „Vi shvatate, osim ako niste ludi poput njega, da ja nisam odgovorna za ono što se desilo vašem sinu.“ „Da niste spomenuli mog sina. Ne poznajete vi mog sina. Ništa ne znate o tome.“ „Potpuno ste u pravu. Ne znam. Zašto me onda krivite?“ „Ne krivim vas.“ Iscrpljenost ju je naprosto preplavila. „Zašto bih vas krivila za strahotu koja se desila pre toliko godina? Niko za to nije kriv. Krivim vas što ste nahuškali policiju na mog muža, a mi vam ništa nismo uradili.“ „Kada sam mu prišla dok je bio u kombiju da se predstavim i kažem mu da mi je žao, nazvao me je kučkom i kurvom i pljunuo me je.“ Obrazi gospođe Henesi pocrveneli su od sramote. Usne su joj drhtale dok je skretala pogled. „To vi kažete.“ „I moja polusestra je bila tu. Je li i ona lažljivica?“ „Čak i da je tako, daleko je to od onoga za šta nas krivite.“ „Videli ste kako me je sinoć pogledao u parku. Znate koliko me mrzi. Molim vas, gospođo Henesi. Držite ga podalje od mene i moje kuće.“ Sila se okrenula. Spustila se tek niz polovinu rampe, kada je čula zatvaranje vrata i brave. Začudo, iako je razgovor bio težak i napet, osetila se bolje. Uradila je nešto drugo sem da zove policiju i zavali se čekajući sledeći napad. Krenuvši napred, budući da je namerila da ide u tom smeru, svratila je do firme za nekretnine kako bi ponudila cenu za prvu kuću koju je odabrala. Ponudila im je nisku cenu, prilično nižu nego što je smatrala da kuća vredi na trenutnom tržištu. Sili su pregovori, ponude i kontraponude bili deo zabave. Kada je ponovo sela u pozajmljeni automobil, kontaktirala je sa glavnim agentom za prodaju druge kuće kako bi zakazala razgledanje. Nema potrebe da dozvoli da se nakupi paučina. Odvezla se nazad do Morou Vilidža, obavila još

BALKANDOWNLOAD 263 neke posliće, uključujući i brzinski odlazak u prodavnicu, pre nego što se zaputila kući. Ugledala je beli kombi pre nego što je Henesi nju ugledao. Budući da je dolazio iz smera Male farme, pretpostavila je da je stigao da ode kući, popriča sa ženom i odveze se dok je kružila Front Rojalom i Vilidžom. Spazio ju je dok su im se vozila mimoilazila i tračak prepoznavanja zaplamteo mu je na licu. „Da, tako je“, promrmljala je dok je zalazila za krivinu, „nisam u svom kamionetu jer si ga prošle noći razbucao.“ Otresla se ljutnje i zašla za sledeću krivinu. Podigla je pogled ka retrovizoru i videla kombi kako ide iza nje. Znači, hoćeš da raščistimo, pomislila je. Što bi Ford rekao, da se nađu licem u lice. U redu. Odlično. Taman može da je prati do kuće gde će se... Volan joj se zatresao u rukama kada se kombi zabio u nju otpozadi. Čist šok nije ostavljao prostora besu, čak ni strahu, dok se čvršće držala za volan. Ponovo se zabio u nju - zvuk metala o metal, škripa guma. Kamionet pod njom kao da je poskočio i krenuo udesno. Trzala je volan, boreći se da ga vrati. Pre nego što je stigla da pritisne gas, zabio se u nju po treći put. Gume su joj proklizale asfaltom ka ivici puta, a telo joj se trgnulo unapred, pa odskočilo. Blatobran joj je poljubio ogradu puta, a slepoočnicom je prilično snažno udarila u prozor vrata. Pred očima su joj igrali svetlaci dok je stezala zube, molila se i pokušala da se ispravi. Kamionet se zaneo i na jedan užasan trenutak pomislila je da će se prevrnuti. Udarac ju je celu prodrmao kada se zabila u jarak sa druge strane puta, a vazdušni jastuk se otvorio. Kada je o tome kasnije razmišljala, shvatila je da je od čistog adrenalina, iz čiste potrebe da mu jebe mater poludela i iskočila iz kamioneta, zalupivši vratima. Neka žena potrčala je preko travnjaka kuće koja se nalazila iza njih, sa druge strane puta. „Videla sam šta je uradio! Zvala sam policiju!“ Ni Sila ni Henesi nisu obraćali pažnju na nju. Iskobeljao se iz kombija, stisnutih pesnica, koje je držao uz telo dok su prilazili jedno drugom. „Da ti nije palo na pamet da mi dolaziš u kuću! Na pamet da ti nije palo da pričaš sa mojom ženom!“ „Jebi se! Jebi se! Lud si. Mogao si da me ubiješ.“

BALKANDOWNLOAD 264 „Onda bi završila u paklu sa svima ostalima.“ Kolutajući očima, iskeženih zuba, odgurnuo ju je, opako je udarivši. „Da me nisi pipnuo više, matori.“ Opet ju je gurnuo, od čega je proklizala stopalima i udarila u zadnji deo kamioneta. „Vidim te u njoj. Vidim te u njoj, kučko.“ Ovog puta podigao je pesnicu. Sila ga je udarila u međunožje, oborivši ga. „O bože. O bože!“ Ošamućena, sa adrenalinom koji je iz nje isticao poput vode kroz pukotine na brani, Sila je videla kako dobra Samarićanka trči putem ka njoj. U jednoj ruci je držala telefon, a u drugoj baštenski kočić. „Jesi li dobro? Dušo, jesi li dobro?“ „Mislim da jesam. Malo... malo mi je muka. Moram da...“ Sila je sela i spustila glavu između kolena. Nije mogla da udahne, nije osećala prste. „Možete li da mi pozovete nekoga?“ „Naravno. Da vam na pamet nije palo da ustajete, gospodine. Udariću vas po glavi ovim, kunem vam se. Koga hoćeš da pozovem, dušo?“ Sila je sedela pognute glave, čekajući da je prođe vrtoglavica, i svojoj novoj najboljoj drugarici dala je Fordov broj. Stigao je pre policije i maltene izleteo iz kola. Još nije bila pokušala da ustane i zauvek će biti zahvalna Lori Miler, koja je poput stražara čuvala Henesija. Henesi je sedeo dok se znoj sušio na njegovom samrtnički bledom licu. „Gde si povređena? Krvariš.“ „Dobro sam. Samo sam udarila glavu. Mislim da sam dobro.“ „Htela sam da pozovem hitnu pomoć, ali odbila je. Ja sam Lori.“ Žena je pokazala ka svojoj kući. „Da. Hvala vam. Hvala. Sila...“ „Samo sam malo uzdrmana. Mislila sam da ću se ispovraćati, ali prošlo me je. Pomozi mi da ustanem, molim te.“ „Prvo me pogledaj.“ Podigao joj je bradu, pažljivo osmotrio oči. Ono što je video očigledno mu je bilo dovoljno da je podigne na noge.

BALKANDOWNLOAD 265 „Kolena mi klecaju“, rekla mu je. „Ovde me boli.“ Stavila je prste ispod čvoruge na slepoočnici. „Ali mislim da je to najgore. Ne znam kako da vam zahvalim“, rekla je Lori. „Ništa ja nisam uradila. Bogme, umeš da se staraš o sebi. Evo ih.“ Lori je pokazala ka policijskim kolima. „Sada meni klecaju kolena“, kazala je, nasmejavši se isprekidano. „Izgleda da se to dešava kad prođe najgore.” Zameniku šerifa ispričala je šta se desilo i pretpostavljala je da Lori preko puta daje izjavu kao svedok drugom. Tragovi na putu verovatno govore sami za sebe. Koliko je videla, Henesi odbija da progovori. Posmatrala je zamenika kako ga stavlja na zadnje sedište automobila. „Stvari su mi u kamionetu. Treba da ih izvadim pre nego što ga odvuku.“ „Poslaću nekog po njih. Hajde.“ „Gotovo da sam stigla do kuće“, rekla je dok joj je Ford pomagao da uđe u njegova kola. „Još pola milje i bila bih kod kuće.“ „Moramo da ti stavimo led na tu čvorugu i moraš da budeš iskrena i kažeš mi da li te negde boli. Moraš da mi kažeš, Sila.“ „Ne znam još. Osećam se nekako otupelo i iscrpljeno.“ Ispustila je dug uzdah kada je stao ispred svoje kuće. „Mislim da bih mogla samo da sednem malo, u hladovini, dok se, što bi se reklo, ne saberem. Hoćeš li zvrcnuti telefonom i pitati par momaka da odu po stvari iz kamioneta?“ „Da, ništa ne brini.“ Stavio joj je ruku oko struka dok ju je vodio u kuću. „Hoćeš na krevet ili kauč?“ „Mislila sam samo na stolicu.“ „Krevet ili kauč“, ponovio je. „Kauč.“ Ušao je sa njom u predsoblje kako bi mogao da je drži na oku dok vadi kesu smrznutog graška da joj stavi na slepoočnicu. Spok je hodao na vrhovima prstiju kako bi protrljao glavu duž njene ruke. „U redu je“, rekla mu je. “Dobro sam.“ Pas je stavio prednje šape na rukohvat kauča, onjušio joj lice i liznuo joj obraz. „Dole“, naredio mu je Ford kada je ušao.

BALKANDOWNLOAD 266 „Ne, neka ga. Zapravo... možda bih mogla malo da ga mazim.“ Ford je potapšao kauč. Na taj znak, Spok je skočio, legao pored Sile i stavio svoju tešku, utešnu glavu ispod njenih grudi. Ford joj je lagano stavio jastuke iza glave. Doneo joj je hladno piće, lagano je poljubio u čelo, a onda joj stavio hladnu kesu na slepoočnicu. „Idem da ih zovem. Treba li ti još nešto?“ „Neka, ne treba. Već sam bolje.“ Nasmešio se. „To je magični grašak.“ Kada se okrenuo i izašao na zadnju verandu da obavi pozive, taj osmeh pretvorio se u izraz kiptećeg besa. U ritmu je udarao šakom o stub dok je ukucavao brojeve. „Samo kratko“, rekao je kada se Met javio. „Sila je ovde. Dobro je.“ „Kako to misliš...“ „Samo kratko.“ „Okej.“ „Kamionet joj je na nekih pola milje ka gradu. Molim te, pošalji nekog da siđe dole i uzme iz njega to po šta je danas išla. Henesi ju je napao, odvela ga je policija.“ „Jebo...“ „Zvaću te kasnije kada budem bio u stanju da pričam o tome.“ Prekinuo je poziv, pogledao u šaku i video da je njome udario toliko puta i tako snažno da mu je potekla krv. To mu je, začudo, pomoglo. Osetivši se dovoljno mirnim, Ford se vratio unutra. Zbog toga što je ležala tiho, zatvorenih očiju, jednom rukom grleći psa, iz sanduka ispod prozora izvukao je ćebence koje je držao tamo. Otvorila je oči kada ju je prekrio njime. „Ne spavam. Pokušavala sam da se prisetim kako se meditira.“ „Kako se meditira?“ „Kalifornija, sećaš se? Svako ko duže od godinu dana živi u Kaliforniji mora da ispuni makar minimum meditacije. Nažalost, uvek mi je išlo očajno. Da ispraznim um? Ako ispraznim jedan deo, odmah nešto uleti da popuni prazninu. Znam da brljam sada.“

BALKANDOWNLOAD 267 „Nema veze.“ Seo je na ivicu kauča, prevrnuo kesu sa graškom na hladniju stranu. „Forde, stvarno je želeo da me ubije.“ Nije spuštala pogled sa njegovih očiju, a u njemu je video senku bola kad se odgurnula da se uspravi. „Nije isti osećaj kao kada skačem u šumi dok me juri oživeli psiho ubica. Ima ljudi koji me ne vole. Sopstvena majka s vremena na vreme. Neki su čak i probali da me povrede. Izlazila sam sa jednim likom koji mi je jedne noći zavalio dobru šamarčinu. Jedne noći“, ponovila je. „Nikada nije dobio priliku da to ponovi. Ali čak ni on me nije mrzeo. Čak ni on nije želeo moju smrt. Ne znam kako da rešim kad neko to želi. Ne znam kako to da uklopim u svoj život i izađem sa tim na kraj.“ „Nema šta tu ti da rešavaš. Ne rešavaš ti nešto u čemu nema zdravog razuma i logike. I, Sila, izlaziš sa tim na kraj. I jesi. Zaustavila si ga.“ „Samo zato jer mi se baš posrećilo da ga šutnem u ta njegova sedamdesetogodišnja, eventualno osamdesetogodišnja jaja. Bila sam tako iznervirana, Forde, da nisam ni razmišljala. Da li da ostanem u kamionetu, zaključam vrata, zovem policiju, ili tebe, ili nekoga od pola tuceta momaka na pola milje odatle, kao što bi racionalna osoba uradila? Ne, ja sam iskočila i suočila se sa ovim... ovim ludakom koji je tren pre toga pokušao da me izgura sa puta, kao da će da se uplaši kad opletem jezikom po njemu. A kada me je odgurnuo i dalje sam bila iznervirana, nisam pobegla. Kao da ne bih mogla da pobegnem čoveku dovoljno starom da mi bude deda.“ „Ti nisi neko ko beži.“ Stavio joj je prst preko usana kad je krenula da progovori. „Nisi. Da li bih želeo da si se zaključala u kamionetu i zvala me? Možda. Zato što bih onda poleteo da te spasem. Ja sam mogao da ga šutnem u jaja. Ali zapravo, osećam se malo bolje jer znam da, kada neko pokuša da te povredi, umeš da vodiš računa o sebi.“ „Ništa mi ne bi falilo da na duže vreme ne moram ponovo tako da vodim računa o sebi.“ „Ni meni.“ Mazio ju je po kosi kada mu je stavila glavu na rame. „Ni meni.“ A možda ni njemu ništa ne bi falilo da je prošlo malo više vremena pre nego što je shvatio da je zaljubljen u nju. Nije morao da žuri, mogao je u to da ušeta isto onako opušteno kao kada je prešao ulicu i došao do nje. Opušteno i lagano. Umesto toga, pogodilo ga je snažno, ogromnom stisnutom pesnicom

BALKANDOWNLOAD 268 straha i besa, jednim oštrim i bolnim udarcem kada ju je ugledao kako sedi pored puta. Ništa on tu više ne može, rekao je sebi. Loš, loš tajming. Sada joj treba rame za plakanje, neko ko će joj dati kesu smrznutog graška i ponuditi joj mirno mesto da se... sabere. „Kako ti je glava?“ „Ne znam zašto, ali kao da sam njome lupila o prozor.“ „Hoćeš li aspirin?“ „Da. A možda i seansu u tvom džakuziju. Malo me boli i ukočena sam. Dobro sam se ugruvala.“ Morao je da se pomuči kako je ne bi snažnije stisnuo, da se zaustavi pre nego što je zgnječi o sebe. „Pomoći ću ti.“ „Hvala ti.“ Okrenula se i usnama mu dodirnula grlo. „A naročito sam ti zahvalna što pomažeš da ostanem smirena. I ti“, rekla je i poljubila Spoka. „Sve je to deo posttraumatske usluge u kući Sojer.“ Pomogao joj je da siđe. Podigao je poklopac džakuzija, odvrnuo česme dok je skidala majicu. „Hoćeš li ajpod?“ „Neka, hvala. Možda ću opet da pružim šansu meditaciji.“ Trznula se kada je posegnula pozadi za kopčom brusthaltera. „Definitivno me boli i ukočena sam.“ „Pusti mene. Imam iskustva sa ovim napravama.“ Nasmešila se i spustila ruke dok se kretao iza nje. Ispunio ga je novi nalet besa, vrelog, zaslepljujućeg, nerazumnog besa. Leđa i lopatice bili su joj prekriveni ljubičastim modricama, poput besnih olujnih oblaka. Još modrica šaralo je kožu visoko na bicepsu, a sirova, crvena linija poput opekotine prelazila joj je preko ramena. „Zbunjuje te mehanizam?“, upitala ga je Sila. „Ne.“ Pomislio je kako je neverovatno koliko mu glas zvuči smireno. Razborito. „Imaš neke modrice.“ „Znači njih osećam. Mora da sam ih dobila kad me je gurnuo na kamionet.“ Nagnula je glavu na stranu, pognula je, a onda uvukla vazduh kada je prstima prešla preko ramena i grudi. „I opekotina od pojasa za vezivanje. Sranje. Pa, bolje od alternative.“

BALKANDOWNLOAD 269 „Da ga jebeš.“ Rekao je to tiho, ali se ipak osvrnula kako bi ga pogledala. „Forde.“ „Da. Ga. Jebeš.“ Procedio je svaku reč dok je iz njega provaljivao talas besa, žestoki, ključali gejzir. „E, negde drugde ima da tražiš mir i budeš zen, jer nisam raspoložen za to. Jebem mu mater. Jebem mu mater! Taj gad te je napao. Sva si izubijana i u modricama. On ti je to uradio. Jesi li videla na šta ti liči kamionet? Brate, jesi li videla šta je uradio, šta je pokušao da uradi? Povredio te je.“ Okrenula se ka njemu i zurila u njega. Rukama zapanjujuće nežnim u poređenju sa izrazom lica i glasom skidao joj je radne pantalone i čučnuo kako bi ih joj spustio niz noge. „Kamionet ti je u jebenom jarku, a jedini razlog zbog kog i sama nisi tu završila je taj što si ga sredila. Tragovi guma su bili posvuda na putu.“ Izuo joj je cipele, skinuo čarape, podigao stopalo, a onda i drugo kako bi joj skinuo pantalone. „Bolje od alternative? Biće bolje kada tom ludom gadu ubici nabijem zube u grlo. Tad će biti bolje.“ Okrenuo ju je i otkopčao joj brus. Podigao ju je, nežno je spustio u vodu sa mehurićima, u kojoj je samo sedela i gledala ga. „Odoh po aspirin i bademantil koji si donela sa sobom.“ Nakon što je nestao uz stepenice, Sila je dugo izdahnula. Samo je pomislila: „Auh.“ Meditacija možda ne bi upalila, ali Sila je petnaestak minuta kasnije shvatila da joj je vrela voda koja je izlazila u mlazovima znatno pomogla. Naročito kada joj se iza zatvorenih kapaka odigravala scena sa besnim Fordom. Stabilnija nego što je mislila da je moguće, pažljivo je izašla iz džakuzija. Kada se obmotala peškirom, čula ga je kako se spušta stepenicama. „Ja ću“, rekao je kada je krenula da vraća poklopac preko kade. „Evo ti.“ Pružio joj je tablete, vodu, a kada ih je popila, pomogao joj je da navuče beli bademantil koji je bila ostavila kod njega. „Izvini zbog onog malopre. Ne treba ti da slušaš još jednog manijaka.“ „Grešiš. Pomogao si, pružio si mi baš ono što mi je trebalo tako što si ostao miran kad sam bila najuzdrmanija. Ostao si stabilan i odveo me na sveže

BALKANDOWNLOAD 270 i mirno mesto. Dao si mi magični grašak i pustio me da se oslonim na tebe. Izuzetno mali broj ljudi u mom životu dopušta mi da se oslonim na njih.“ Stavila mu je ruke na grudi, sa obe strane njegovog srca. „A kada sam prebrodila ono najgore, pružio si mi nešto drugo. Bes, gnev, slepu žeđ za osvetom. Lakše mi je kad znam da je neko zbog mene u stanju da se oseća tako. Da dok sve to oseća, može da se stara o meni. Nije ni čudo što sam se zaljubila u tebe.“ „Tako te volim, Sila.“ „Oh.“ Osetila je trzaj, gotovo jednako snažan kao kad je bila napadnuta. „Oh, Forde.“ „Možda je loš tajming, ali to ništa ne menja. Nisam to tražio. Nije jednostavno i lako, nije to samo kad biraš koji ćemo krevet da koristimo i ko će ujutru da se vraća kući. Tako sam mislio, ali nisam bio u pravu.“ „Forde...“ „Nisam gotov. Kada je ona žena - Lori - zvala, pažljivo mi je odmah stavila do znanja da si dobro. Ali čim je rekla da se desila nesreća, stalo mi je srce. Nikada dotad zapravo nisam shvatao šta znači plašiti se.“ Sve što je ikada osećao i što sada oseća kovitlalo mu se u očima. Toliko toga, pomislila je Sila. Toliko toga je u njima. „Kada sam stigao tamo i video te kako sediš pored puta, tako bleda. Prvo me je preplavilo olakšanje. U talasima. Tu je. Nisam je izgubio. Talasi olakšanja, Sila, a u istom tom trenutku udario me je grom. Tu si. I znao sam. Zaljubljen sam u tebe.“ Bio je to dan šokova i potresa i značajnih trenutaka, pomislila je Sila. „Ti si tako stabilan, Forde, a ja u takvom haosu.“ „To je samo još jedan način da se kaže: ’Nije do tebe, do mene je.’“ „To ne znači da to nije istina. Trenutno sam negde između oduševljenja i užasnog straha jer mi je neko poput tebe rekao da me voli. I to zaista i misli. A to je komplikovano jer prema tebi gajim tako snažna, prava osećanja. Mislim da i ja tebe volim. Čekaj.“ Podigla je ruku kada je koraknuo ka njoj. „Čekaj samo. Verovatno imam blagi potres mozga. Ti si u prednosti. Stabilan si“, ponovila je. „I kladim se da tačno znaš šta želiš od ljubavi. Ja sam u haosu i to ne znam. Ono što znam,

BALKANDOWNLOAD 271 makar ono u šta sam prilično sigurna, to je da ćeš želeti i očekivati da se nešto menja.“ „Da. Ali ne mora to da bude danas, niti sutra. Kada si stabilan, tada i znaš kako da ceniš ono što trenutno imaš.“ Šakama joj je obuhvatio lice. „Tu si“, prošaputao je i usnama okrznuo njene. Sila je zatvorila oči. „O bože. Baš sam se uvalila u nevolju.“ „Biće sve u redu. Hajdemo gore sada. Ne bi trebalo da stojiš.“ Ovog puta ju je spustio na kauč u dnevnoj sobi i, kao što je i očekivao, nakon dvadeset minuta utonula je u san usled emotivnih i fizičkih prevrtanja. Izašao je sa telefonom na verandu, ostavivši vrata otvorena kako bi je čuo ako bi se promeškoljila. Seo je na mesto odakle je mogao da je posmatra kroz prozor i započeo sa pozivima nazvavši njenog oca. Kada je video Meta kako Silinim prilazom kreće ka njemu, Ford je pretpostavio da je njegov prijatelj otvorio četvore oči da opazi nekakav znak. Završio je sa pozivom - ovoga puta pričao je sa prijateljicom, medicinskom sestrom, čisto da bi se osigurao da je sa Silinim povredama postupio kako treba. Pokazao je Metu da sedne na stolicu kad je prekinuo vezu. „Forde, šta se to desilo, jebote?“ „Henesi“, rekao je i prepričao mu na brzinu. „Brate. Matori ludak. Jesi li siguran da je ona dobro?“ „Upravo sam razgovarao sa Holi. Sećaš li se Holi?“ „Medicinska sestra Holi?“ „Da. Misli da bi bilo bolje kada bih nagovorio Silu da ode na pregled. Ali u međuvremenu treba da se utopli, pa rashladi, da se odmara, uzme brufen. Sve smo to do sada obavili. Video si kamionet.“ „Da, dobro ga je udesio, I svoj kombi. Sredila ga je tako što ga je šutnula u jaja?“ „Izgleda.“ „E, vala, neka je“, rekao je Met, zažareno i sa divljenjem. „I sam bih voleo da mi dopadne šaka.“ „Stani u red.“ „Pa, slušaj, ako ti zatreba nešto, ako njoj nešto zatreba, znaš gde ćeš me naći. Mnogo njih preko puta reći će ti isto.“

BALKANDOWNLOAD 272 „Znam.“ „I reci joj da se ne brine zbog radova. Sve ćemo to srediti. Bolje bi bilo da svratiš tamo i postaviš alarm ako će večeras ovde prespavati.“ „Da, srediću to.“ „Ako budem imao ikakva pitanja, poruke, šta god, ostaviću ih u njenom čuvenom rokovniku, a obavestiću i Brajana. Čućemo se sutra.“ Ford je nakon dva sata razmišljao da li da je probudi za slučaj da stvarno ima potres mozga. Pre nego što je stigao da odluči, video je policijski automobil bez obeležja kako skreće u njen prilaz. Tako da je pričekao, posmatrao Vilsona i Jurika kako izlaze iz kola, idu unutra. Izlaze, vraćaju se u kola i prelaze ulicu ka njegovom prilazu. „Gospodine Sojer.“ „Ušlo vam je u naviku, jelda?“ „Da li je gospođica Makgauan tu?“ „Da. Izubijana je, iscrpljena i spava. Gde je Henesi?“ „U zatvorskoj ćeliji. Želite li spisak optužbi protiv njega?“ „Ne, dok god ih je dovoljno da ostane u ćeliji.“ „Hteli bismo da popričamo sa gospođicom Makgauan i da prođemo kroz njenu izjavu.“ „Spava“, ponovio je Ford i ustao. „A prošla je i kroz previše toga za jedan dan. Previše toga uopšte. Da je Henesi bio u ćeliji, gde i pripada, ne bi imao priliku da pokuša da je ubije.“ „Da smo imali ikakav dokaz, strpali bismo ga u ćeliju pre ovoga.“ „Šta onda?“, uzvratio je Ford ljutito. „Bolje ikad nego ikad?“ „Forde.“ Sila je otvorila vrata terase. „U redu je.“ „Malo sutra je u redu.“ „Pa, u pravu si. Nije. Ali pričaću sa istražiteljima. Hajde da završimo sa tim.“ Otvorila je vrata šire. „Da li biste na trenutak pričekali u dnevnoj sobi?“ pitala je Vilsona i Jurika. Kada su ušli, pustila je da se vrata iza nje zatvore i stavila ruke na Fordova ramena. „Niko me nikada nije štitio.“ Poljubila ga je. „Nikada u životu niko nije stao između mene i nečega neprijatnog. Osećaj je neverovatan. Neverovatno mi je to što znam da ne moram ni da te pitam da li ćeš ostati kraj mene dok

BALKANDOWNLOAD 273 pričam sa njima. Možeš da ostaviš svoj srebrni oklop na popravci. Ne treba ti.“ Uzela ga je za ruku i ušla u kuću zajedno sa njim kako bi završili sa tim.

BALKANDOWNLOAD 274 TREĆI DEO ZAVRŠNICA Iako je dom ime, reč, ipak je to snažna reč; Snažnija od svake koju je ijedan čarobnjak ikada izgovorio, Ili na koju se duh ikada odazvao i kada je najsnažnije prizvan. - ČARLS DIKENS

BALKANDOWNLOAD 275 DVADESET PRVO POGLAVLJE „Kako se osećate?“, upitao ju je Vilson kada je sela na kauč sa Fordom i psom između njih. „Divnim čudom, osećam da sam imala sreće.“ „Da li vas je pregledao lekar?“ „Ne, samo sam se malo ugruvala.“ „Bilo bi korisno kada bismo imali lekarski izveštaj i fotografije vaših povreda.“ „Još nemam svog lekara. I nisam...“ „Imam ja“, prekinuo ju je Ford. „Nazvaću ga.“ „Obavili smo razgovor sa Henesijem“, rekao im je Jurik. „Pokušali smo da ga ispitamo. Ne poriče da se zabio u vaš kamionet i izgurao vas sa puta. Kaže da ste mu maltretirali ženu.“ „Otišla sam jutros da je vidim. Zaboravila sam da ti kažem“, rekla je Fordu. „Nije mi palo na pamet nakon svega ovoga. Zapravo sam otišla da se vidim sa njim, ali rekla je da nije kod kuće. Razgovarale smo na njenom tremu. Onda sam otišla. Nisam maltretirala niti nju, niti ikoga. A ako misli da mu to što sam razgovarala sa njegovom ženom daje pravo da me izgura u jarak, onda je stvarno lud.“ „Kada ste pričali sa gospođom Henesi?“ „Ne znam. Oko devet. Otišla sam i obavila gomilu poslića. Imala sam četiri ili pet usputnih stanica, između Fort Rojala i Morou Vilidža. Videla sam kombi kako prilazi iz smera moje farme dok sam išla ka njoj. Video me je i minut nakon toga bio je iza mene, brzo mi se približavajući. Zabio se u mene. Ne znam više ni koliko puta. Najmanje tri ili četiri. Znam da sam letela po putu. Proklizala sam i pomislila sam da ću se prevrnuti. Uletela sam u jarak. Pretpostavljam da su pojas i vazdušni jastuk sprečili goru situaciju.“ „Izašli ste iz kamioneta“, podstakao ju je Vilson. „Tako je. Bila sam strašno iznervirana. Počela sam da vičem na njega, on je vikao na mene. I gurnuo me je. Ponovo me je gurnuo i udarila sam o zadnji

BALKANDOWNLOAD 276 deo kamioneta. Rekao mi je: ’Vidim te u njoj’, i podigao je pesnicu. Tada sam ga šutnula.“ „Šta smatrate da je mislio pod tim? ’Vidim te u njoj’?“ „Na moju baku. Mislio je na to da vidi moju baku. I rekla bih da, ako mora da me povredi da bi došao do nje, to će i uraditi. Napao mi je prijatelja, vandalizovao kuću i imanje, a sada i mene napao.“ „Nije priznao krivicu ni za kakve incidente pre ovog poslepodneva“, rekao joj je Vilson. „Ostatak poriče.“ „Verujete li mu?“ „Ne, ali teško mi je da shvatim zašto bi čovek koji priznaje nasilničku vožnju, ugrožavanje života i namerni napad, odbio da prizna upad na tuđe vlasništvo i vandalizam. Činjenica je, gospođice Makgauan, da je delovao kao da smatra da je danas pravilno postupio. Ne kaje se, niti se plaši posledica. Da mu žena nije nabavila advokata u pravo vreme, možda bismo iz njega izvukli nešto više.“ „Šta sad sledi?“ „Podizanje optužnice, saslušanje za kauciju. Uzevši u obzir njegovu starost i to koliko vremena je proveo u ovoj zajednici, pretpostavljam da će advokat zatražiti da bude pušten tako što će se obavezati da se pojavi na suđenju. Uzevši u obzir prirodu njegovog prestupa, to koliko blizu živite, pretpostavljam da će državni tužilac zatražiti da ga zadrže u pritvoru bez mogućnosti kaucije. Ne mogu da kažem šta će se od toga desiti ili da li će se pronaći nekakvo među rešenje.“ „Njegova žena se kune da prošle noći nije napuštao kuću“, rekao je Jurik, podigavši rokovnik sa krila. „Da su otišli iz parka čim su vas ugledali i da je proveo celu noć u kući. Međutim, saznali smo od nje da često provodi vreme u sinovljevoj sobi, zaključava se unutra i tu spava. Tako da je mogao da napusti kuću, a da ona za to ne sazna. Podrobno ćemo to ispitati, obećavam vam.“ Sila samo što je sela nakon što je policija otišla, kada su stigli njen otac, Peti i Endži. Taman kad su bes i emocije koje je osećala dostigle gotovo nepodnošljiv nivo, pojavila se Fordova majka sa velikom plastičnom posudom i buketom cveća. „Nemoj da ustaješ, sirotice. Donela sam ti pileću supu.“ „O, Peni, baš si pažljiva!“, poskočila je Peti da uzme cveće. „Nisam ni pomislila na hranu i cveće. Nisam ni pomislila...“

BALKANDOWNLOAD 277 „Naravno da nisi sa toliko stvari na umu. Sila, odoh da ti podgrejem supu. Moja pileća supa leči sve. Prehlade, grip, čvoruge, modrice, svađe sa dečkom i kišne dane. Forde, pomozi Peti da nađe vazu za cveće. Ništa ne ume da razveseli čoveka kao cveće suncokreta.“ Čvrsto ih držeći u rukama, Peti je briznula u plač. „De, de.“ Peni je jednom rukom držala plastičnu posudu, a drugom Peti. „Pođi sa mnom, dušo. Samo pođi sa mnom. Malo ćemo da se uposlimo i osetićeš se bolje.“ „Jesi li joj videla lice, jadnoj?“, jecala je Peti dok ju je Peni vodila odatle. „Baš je uznemirena.“ Endži je sela pored Sile i uzela je za ruku. „Znam. U redu je.“ „Nije u redu.“ Gavin je odvratio pogled od prozora kroz koji je bio zurio. „Ništa od ovoga nije u redu. Trebalo je odavno da se suočim sa Henesijem i izvedem sve na čistac. Umesto toga, samo sam ga se klonio. Skretao sam pogled jer mi je bilo neprijatno. Bilo je neprijatno. I zbog toga što je ostavio Peti i Endži na miru. Tebe nije ostavljao na miru, a ja sam ga se i dalje klonio.“ „Sukob sa njim ništa ne bi promenio.“ „Ne bih osećao da sam ti tako loš otac.“ „Nisi.“ „Endži“, rekao je Gavin, prekinuvši Silu, „hajde idi da pomogneš majci i gospođi Sojer.“ „Važi.“ „Forde? I ti?“ Ford je klimnuo glavom i izašao za Endži. Sila je sela dok joj se stomak uvijao od novog naleta napetosti. „Znam da si uzrujan. Svi smo uzrujani“, počela je. „Dao sam te njoj. Dao sam te Dili i otišao.“ Sila je pogledala oca u lice i postavila mu jedino pitanje koje se pre nikad nije usuđivala da ga pita. „Zašto?“ „Govorio sam sebi da je tako bolje po tebe. Čak sam i verovao u to. Govorio sam sebi da si tamo gde pripadaš i da tamo, sa svojom majkom, imaš priliku da radiš ono što te čini srećnom. Da ti to daje prednost. Ja tamo nisam bio srećan, a šta god da se promenilo između mene i tvoje majke, u oboma je

BALKANDOWNLOAD 278 budilo ono najgore kada je naš odnos bio u pitanju. I kada si ti bila u pitanju. Osetio sam se... slobodno, kada sam se vratio ovde.“ „Imala sam samo godinu dana kada si se iselio, a nisam napunila ni tri kada si otišao.“ „Nismo mogli da razmenimo ni dve rečenice a da se situacija ne pogorša. Bilo je bolje, malo bolje, kada nas je razdvajalo nekoliko hiljada milja. Prvih nekoliko godina dolazio bih svakog meseca da te vidim... a posle toga ređe. Već si radila kao glumica. Bilo mi je lako da kažem sebi da vodiš ispunjen život, da se složim da nije u tvom interesu da deo letnjeg raspusta provodiš ovde umesto da se pojavljuješ na bitnim događajima.“ „A ovde si gradio novi život.“ „Da, počinjao iz početka, zaljubio se u Peti.“ Bacio je pogled na ruke, a onda ih spustio sa strane. „Gotovo da si mi bila nestvarna. Bila si predivna devojčica koju bih posećivao nekoliko puta godišnje. Mogao sam sebi da kažem da ispunjavam dužnost - nikad nisam propustio da pošaljem ček sa alimentacijom niti da te pozovem za rođendan, Božić, šaljem poklone. lako sam znao da je to laž, mogao sam to sebi da kažem. Rodila se Endži. Ona je bila ovde, pratio sam svaki njen korak. Njoj sam bio potreban, ali tebi nisam.“ „Ali jesi.“ Oči su joj se ispunile suzama. „Bio si mi potreban.“ „Znam. I za to nikada neću moći da ti se iskupim, kao ni sebi.“ Glas mu je postao težak. „Želeo sam miran život, Sila, I žrtvovao sam te kako bih to dobio. Kad sam to shvatio, ti si već bila odrasla.“ „Da li si me ikada voleo?“ Pritisnuo je oči prstima kao da ga peku, a zatim, spustivši ruke, prišao joj i seo pored nje. „Bio sam u porodilištu kada si se rodila, Stavili su te u moje naručje i voleo sam te. Ali bilo je to nešto poput strahopoštovanja. Zapanjenost, užasan strah i oduševljenje. Najviše mi je ostalo u sećanju par nedelja nakon što smo te doveli kući. Morao sam rano da odem na posao i čuo sam te kako plačeš. Babica te je bila nahranila, ali bila si kenjkava. Uzeo sam te i seo sa tobom na stolicu za ljuljanje. Bljucnula si mi svuda po košulji. A onda si me pogledala. Pogledala me pravo u oči. I voleo sam te. Nije trebalo da te pustim.“ Udahnula je dok joj se nešto u grudima otvaralo. „Pomogao si mi da odaberem ružino grmlje, crveni javor. Okrečio si mi dnevnu sobu. A sada si ovde.“

BALKANDOWNLOAD 279 Zagrlio ju je i primakao sebi. „Video sam te“, prošaputao je, „kako stojiš na verandi koju si sagradila svojim rukama. I voleo sam te.“ Prvi put otkad se sećala, možda i prvi put u životu, prinela je lice njegovim grudima i plakala. Kasnije je pojela pileću supu. Iznenadila se koliko se nakon nje osetila bolje. A ni visoka zelena vaza sa suncokretima nije škodila. Sila je shvatila da izgleda mnogo bolje jer se Ford sa njom nije raspravljao nakon što mu je rekla da je naumila da ode preko puta i vidi šta je sve odrađeno tog dana. „Pretpostavljam da će ti lagana šetnja pomoći da se ne ukočiš previše.“ „Malo je svežije. Lep je osećaj biti napolju. Miriše na kišu.“ „Ko se to pretvara u seosku devojku?“ Osmehujući se, podigla je glavu ka nebu. „Ima i toga, ali kao i svi izvođači radova, jutros sam pogledala vremensku prognozu. Šansa za olujnu grmljavinu večeras je šezdeset odsto. Kad smo već kod vremena, ti si svoju emotivnu buru od malopre prilično dobro pregrmeo.“ „Pravo da ti kažem, jedva. Moja majka teši Peti, onda Endži kreće da plače, pa onda i moja majka. Tako da sam završio u prostoriji sa tri žene koje plaču dok podgrevaju supu i sređuju cveće.“ Delujući izmučeno, prošao je rukom kroz grivu neočešljane kose. „Umalo da nisam zapalio. Spok se izvukao kroz pseća vratanca kao kukavica. I meni je došlo da uradim to isto.“ „Ford je sazdan od čvršćeg materijala.“ „Možda, ali bio sam na ivici kad sam pogledao u dnevnu sobu da vidim da li je obala čista i video te kako brišeš oči.“ „Hvala ti što si izdržao.“ „To rade zaljubljeni muškarci poput mene.“ Otključao je vrata i otvorio ih. Zastala je kod dovratka, a Spok se odomaćio i ušetao pravo unutra. „A pre?“ „Šta pre?“ „Da li si ikada pre bio zaljubljen?“ „Bio sam zaljubljen u Ajvi Latimer kada sam imao osam godina, ali prema meni se ponašala prezrivo i rugala mi se. Sa trinaest godina bio sam zaljubljen u Stefani Provost, koja mi je uzvratila ljubav na šest sjajnih dana pre nego što me je odbacila zarad Dona Erbija i njegovog bazena u dvorištu.“

BALKANDOWNLOAD 280 Pritisnula ga je prstom u grudi. „Ozbiljna sam.“ „Tada su to za mene bile veoma ozbiljne ljubavi. Bilo je i drugih. Ali ako misliš da li je nešto ikada bilo ono pravo, da li sam ikada pogledao neku ženu, a da sam je znao, osećao, želeo je i da mi je bila potrebna u isto vreme? Ne. Ti si prva.“ Podigao joj je šaku, lagano joj okrznuo prste usnama, zbog čega se prisetila kako je to isto njen otac uradio Peti. „Meni se čini da je ovde sve isto. Šta ti tipovi rade po vasceli dan?“ Ušla je u dnevnu sobu. „To je zbog toga jer ne znaš šta treba da gledaš. Postavili su specijalne prekidače i utičnice koje sam naručila. Instalirali ručke od stare bronze. To je lepo od njih, ali nepotrebno. Met je ostavio drvenariju jer zna da sam emotivno vezana za nju i želim sama da je postavim.“ Krenula je dalje i ispustila usklik kod ulaza u toalet. „Stavljene su pločice.“ Čučnula je i pobliže ih ispitala. „Fino, baš fino, tople boje ovog mozaika odlično se slažu sa bojom u predvorju i dnevnom boravku. Pitam se da li su radili na kupatilu na trećem spratu ili završili sa gipsanim zidovima.“ Opet je svoja, pomislio je Ford dok ju je pratio po kući. Kada je proverila da li je sve po njenom ukusu, začuo se prvi potmuo udar groma. Spok je uplašeno ciknuo i zalepio se uz Forda kao čičak. Podesila je alarm, zaključala kuću. „Vetar kreće da duva. Obožavam to. Stvarno obožavam kada kiša sačeka do uveče i ne zezne nam posao. Brajanova ekipa je rezervisana za sutra i konačno ćemo da krenemo da radimo na ribnjaku. Osim toga... O, dođavola, potpuno sam zaboravila. Jutros sam dala ponudu za onu kuću. Jednostavno sam osetila nagon, i to snažan, koji mi je govorio da to odmah obavim. Trebalo bi da mi jave da li će mi sutra dati protivponudu. A za sutra sam nam zakazala i razgledanje one druge kuće. Pomislila sam da možemo da pomerimo ako ti ne odgovara vreme. I zaboravila sam na to.“ „Baš se pitam zašto. Kada sutra?“ „U pet. Raspored mi je pretrpan, mogla sam u pet.“ „Važi. Idemo odmah nakon tvog pregleda kod lekara. To je u četiri.“ „Ali…“ „U četiri“, izrekao je glasom koji je retko kada čula. Pretpostavljala je da je zato i delotvoran.

BALKANDOWNLOAD 281 „Okej. U redu.“ „A sada, šta kažeš na to da sednemo napolje uz vino i posmatramo oluju na obzorju.“ „Rekla bih da to zvuči kao fin završetak prilično usranog dana.“ Sila je smatrala da je prilično dobro pregurala sve. Fino se naspavala - čemu su možda doprinele dve čaše vina, dva brufena i još jedan tanjir Penine čuvene pileće supe. Uspela je da škripavo ustane iz kreveta a da ne probudi Forda. Nakon još jednog tretmana u džakuziju, veoma laganog i nežnog joga istezanja, nakon koga je popila brufen i istuširala se vrelom vodom, osećala se gotovo normalno. Dok je u tišini pila kafu, pitala se zašto mora da ide kod lekara. Ne treba joj doktor da joj kaže da se ugruvala i da će par dana biti pomalo ukočena, upaljena i u bolovima. Međutim, sumnjala je da će i Ford to da proguta. Ali zar to u suštini nije lepo? Postoji neko kome je dovoljno stalo da navaljuje i smara je za njeno dobro. Neće joj škoditi da bude fleksibilna, da malo popusti i udovolji mu. Osim toga, najgore je gotovo. Henesi je u zatvoru i ne može da naudi njenom vlasništvu. Moći će da živi i da na miru završi sa renoviranjem. I pređe na sledeće. Moći će da sedne i zaista razmisli o tome šta znači imati čoveka poput Forda, koji je zaljubljen u nju. I, da, da se brine i opsesivno razmišlja o tome šta znači što je ona sama zaljubljena - ako uopšte razume kako je to - u čoveka poput Forda. Ne moraju da žure, zar ne, i da grade nešto na tom temelju? Da reorganizuju, odluče kakve će boje da odaberu, kakve ukrase. Mogli bi da pažljivo sagledaju temelje, preispitaju ih. Jer njeni su temelji tako neravni. Mnogo je tu pukotina, pomislila je, ali možda bi mogli da se osiguraju, podupru i poprave. Budući da su njegovi temelji tako čvrsti i stabilni, mora da postoji šansa da sve to ostane na nogama. Da potraje. Toliko je želela da potraje. Ostavila mu je poruku kod aparata za kafu.

BALKANDOWNLOAD 282 Dobro se osećam. Otišla sam da radim. Sila Tačnije bi bilo reći da se oseća „manje usrano“, ali i „dobro“ može da prođe. Napunila je termos kafom i izašla kroz vrata samo dva sata nakon što bi obično počinjala sa poslom. Poskočila je korak unazad. Gospođa Henesi stajala je sa druge strane vrata, ruke podignute kao da će zakucati. „Gospođo Henesi.“ „Gospođice Makgauan, nadala sam se da ćete biti tu. Moramo da razgovaramo.“ „Mislim da to nije dobra zamisao, uzevši u obzir okolnosti.“ „Molim vas. Molim vas.“ Gospođa Henesi je sama otvorila klizna vrata i nagrnula ka njima, tako da je Sila morala da zakorači unazad. „Znam da mora da ste uzrujani. Imate svako pravo, ali...“ „Uzrujana? Da, rekla bih da imam svako pravo na to. Vaš muž je pokušao da me ubije.“ „Nije. Nije. Planuo je i to je delom moja krivica. Pogrešio je. Pogrešio je što je to uradio, ali morate da shvatite, nije razmišljao hladne glave.“ „A kada to? Kada se prvo dovezao ovamo, ili kada se nekoliko puta zabio u moj kamionet, dok me nije izgurao sa puta? Ili kada me je gurnuo? Ili kada je krenuo pesnicom na mene?“ Oči gospođe Henesi sijale su od straha, tuge, izvinjenja. „Ne postoji izgovor za ono što je uradio. To znam. Došla sam ovde da vas zamolim da se sažalite, da pokažete malo saosećanja. Da otvorite srce i razumete našu bol.“ „Pretrpeli ste tragediju pre trideset godina. A on za to krivi mene. Kako to da razumem?“ „Pre trideset godina, pre trideset minuta. Za njega tu nema razlike. Našem sinu, našem jedincu, te noći je uskraćena budućnost. Uspeli smo samo jedno dete da dobijemo. Bilo je to do mene, a Džim mi je rekao da nema veze. Da imamo sve. Imamo našeg Džimija. Našeg dečaka voleo je više nego išta na

BALKANDOWNLOAD 283 svetu. Možda ga je i previše voleo. Da li je to greh? Da li je to pogrešno? Pogledajte, pogledajte.“ Iz tašne je izvadila uramljenu fotografiju i gurnula je ka Sili. „To je Džimi. To je naš dečak. Pogledajte ga.“ „Gospođo Henesi... „ „Pljunuti je tata“, izgovorila je brzo, grozničavo. „Svi su to govorili još otkad se rodio. Bio je tako dobar dečak. Tako bistar, sladak, duhovit. Trebalo je da ide na koledž, trebalo je da ide na koledž, pa da studira medicinu. Trebalo je da postane lekar. Ni Džim ni ja nismo išli na koledž. Ali štedeli smo, sklanjali novac sa strane kako bi Džimi mogao da studira. Bili smo tako ponosni.“ „Bio je zgodan mladić“ prozborila je nekako Sila i pružila joj fotografiju natrag. „Žao mi je zbog onoga što se desilo. Iskreno mi je žao. Ali nisam ja kriva za to.“ „Naravno da niste. Naravno da niste.“ Na ivici suza, pritisnula je fotografiju o srce. „Žalila sam, gospođice Makgauan, svakoga dana sam žalila zbog onoga što se desilo mom sinu. Džimi nakon te noći više nikada nije bio isti. Nije bilo u pitanju samo to što više nikada neće prohodati niti pokretati ruke. Izgubio je svetlost, iskru. Jednostavno sebe više nikada nije pronašao. Izgubila sam ga, a iste te noći izgubila sam i muža. Godine je proveo starajući se o Džimiju. Većinu vremena nije hteo da me pusti da ja pomognem. To je bio njegov posao. Da ga hrani, presvlači, podiže ga. To mu je oduzelo srce. Naprosto mu je oduzelo srce.“ Sabrala se. „Kada je Džimi umro, ne stidim se što ću vam reći da sam osetila određeno olakšanje. Kao da se moj dečačić ponovo oslobodio, da bude svoj, da hoda i smeje se. Ali ono što je preostalo od mog Džima jednostavno se sasušilo. Džimi je bio razlog njegovog postojanja, iako je ono bilo gorko. Jednostavno je pukao. Teret svega toga ga je slomio. Preklinjem vas, ne šaljite ga u zatvor. Potrebna mu je pomoć. I vreme da zaceli. Nemojte i njega da mi uzimate. Ne znam šta ću onda.“ Pokrila je lice dok su joj se ramena tresla od jecaja. Sila je krajičkom oka uočila nekakav pokret. Kad se Ford spustio stepenicama, Sila je podigla ruku kako bi ga zaustavila. „Gospođo Henesi, znate li šta je uradio juče? Shvatate li šta je uradio?“ „Znam šta kažu i znam da vas je juče povredio. Nije trebalo da mu kažem da ste svraćali. Bila sam uznemirena i napala sam ga, rekla sam mu da treba da

BALKANDOWNLOAD 284 pusti sve i vas da ostavi na miru. Da ne mogu da podnesem da mi tako dolazite u kuću. A onda je odjurio. Da ga nisam razjarila...“ „ A šta je sa onim pre?“ Zavrtela je glavu. „Ne znam ništa o tome. Zar ne vidite da mu je potrebna pomoć? Zar ne vidite da mu se bolest uvukla u srce, um, dušu? Volim svog muža. Želim da mi se vrati. Ako ode u zatvor, tamo će umreti. Tamo će umreti. Vi ste mladi. Ceo život je pred vama. Mi smo već izgubili ono što nam je bilo najvažnije u životu. Zar u sebi ne možete da pronađete dovoljno sažaljenja da nam dopustite da pokušamo da pronađemo svoj mir?“ „Šta mislite da ja mogu da uradim po tom pitanju?“ „Mogli biste da im kažete da ne želite da ode u zatvor.“ Posegla je ka Sili kako bi je stisnula za ruke. „Advokat kaže da bi mogao da zatraži psihijatrijsku procenu i boravak u bolnici. Da bi Džima mogli da pošalju negde gde bi mu pomogli. Morao bi da ide, zar nije to kazna? Morao bi da ide, ali pomogli bi mu.“ „Ja ne...“ „A ja bih prodala kuću.“ Rukama je snažnije stisnula Siline, a njen očaj prelazio je sa kože na kožu. „Zaklela bih vam se na Bibliji. Prodala bih kuću i odselili bismo se odavde. Kada se bude dovoljno dobro osećao, preselićemo se na Floridu. Moja sestra i njen muž sledeće jeseni se sele na Floridu. Naći ću nam nešto tamo i odselićemo se. Više vas nikada neće uznemiravati. Mogli biste da im kažete da želite da ode u psihijatrijsku bolnicu dok mu ne bude bolje. Vi ste ta koju je povredio, pa će vas saslušati. Poznavala sam vašu baku. Znam da je i ona volela svog sina. Znam da je tugovala za njim. U duši to osećam. Stvar je u tome što Džim u to nikada nije verovao i krivio ju je, krivio ju je svaki put kada bi ugledao našeg sina u kolicima. Nije mogao da joj oprosti i od toga se razboleo. Zar ni vi ne možete da oprostite? Zar ni vi?“ Sila se zapitala kako da se odupre takvoj potrebi. Tako užasnoj potrebi. „Pričaću sa policijom. Ne mogu ništa da vam obećam. Pričaću sa njima. Ali to je sve što mogu da učinim.“ „Bog vas blagoslovio. Bog vas blagoslovio za to. Neću vam više smetati. Kao ni Džim. Kunem vam se.“

BALKANDOWNLOAD 285 Sila je zatvorila oči, a zatim i vrata. Umorno uzdahnuvši, došla je i sela na Fordove stepenice. Naslonila je glavu na njegovo rame kada je sišao i seo pored nje. „Postoje razne vrste napada“, rekao je tiho. „Na telo, um, i srce.“ Samo je klimnula. Shvatio je da su je poseta, molbe i suze iscrpli. „Stvar je u iskupljenju, zar ne?“, rekla je. „Makar donekle. To što sam došla, obnovila ovu kuću. Povratila sebe. To što u njoj tražim nju, odgovore, razloge. Od Džonijeve smrti se nikada nije oporavila. Nikada više nije bila ista. A većina ljudi kaže da je sebi oduzela život zbog toga. Zar ne bi moglo da se kaže da Henesi nije imao taj luksuz? Dete mu je još bilo živo, ali tako oštećeno, tako slomljeno, tako bespomoćno. Nije mogao da okrene glavu od toga i sa tim je morao da živi svakog dana. I to ga je slomilo.“ „Ne kažem da mu ne treba pomoć“, izgovorio je Ford lagano. „Da propisano vreme u psihijatrijskoj bolnici nije odgovor. Ali, Sila, nije on taj koji traži sažaljenje i oprost. Nije Henesi taj koji traži iskupljenje.“ „Ne, nije.“ A znala je da je i tu u pravu. „Ne radim to zarad njega. Koliko god to dobra donelo, činim to zarad te očajne i prestravljene žene. A još više, činim to za Dženet.“ Sila je iz iskustva znala da joj, kada na građevini radi sa dobrom ekipom, niko neće popuštati jer je igrom slučaja žensko. Postavljali su joj pitanja, izražavali zabrinutost, besneli i bili zgroženi njenim odlukama, ali ništa više nego da je muško. A mnogo su se šalili na njen račun i komentarisali da im uvrće jaja. To joj je pomoglo da se vrati nazad na posao, tako da je jutro provela kačeći drvenariju. „Hej, Sil.“ Jedan od radnika promolio je glavu u dnevnu sobu dok je stajala na merdevinama i zakucavala gornji zidni okvir. „Došla je neka žena, kaže da te poznaje. Zove se Lori. Hoćeš li da je pošaljem unutra, ili...“ „Da, reci joj da uđe.“ Sila je pištoljem zakucala poslednje eksere i krenula da se spušta niz merdevine. „Da sam prošla kroz šta si ti juče prošla, ležala bih u krevetu, a ne bih se pela uz merdevine.“

BALKANDOWNLOAD 286 „To je samo još jedan vid terapije.“ Sila je ostavila pištolj sa strane i okrenula se ka dobroj Samarićanki. „Nameravala sam da svratim malo kasnije ili sutra da vam ponovo zahvalim.“ „Zahvalila si mi juče.“ „Ne bih želela da umanjim ono što ste uradili, ali u glavi će mi zauvek ostati urezan prizor vas kako trčite sa telefonom u jednoj ruci i baštenskim kočićem u drugoj.“ Nasmejavši se, Lori je zavrtela glavom. „Muž i ja smo uzeli slobodnu nedelju, za kratak odmor, da bismo radili oko kuće i po dvorištu. On je sa našom dvojicom sinova otišao da kupi zemlju i sredstvo za odbijanje jelena, dok sam ja vezivala paradajz. Mogu ti reći, da je on bio kod kuće, verovatno bi kočićem lupio tog idiota po glavi još dok je ležao na zemlji.“ Sa osmehom punim saosećanja, posmatrala je modricu na Silinoj slepoočnici. „I dalje deluje bolno. Kako si?“ „Nisam loše. Mislim da sada izgleda gore nego što jeste.“ „Nadam se.“ Osvrnula se po prostoriji. „Priznajem, iako sam želela da te vidim, oduvek sam želela da zavirim ovde.“ „Trenutno smo usred velikih promena, ali mogu da vas odvedem u obilazak ako želite.“ „Volela bih jednom kasnije. Ova prostorija je baš lepa. Sviđa mi se boja. Pa, hajde za časak da pređem na stvar. Naravno da znam ko si i ko ti je bila baka. Preselili smo se ovde pre dvanaestak godina, ali je legenda o Dženet Hardi i dalje sveprisutna, tako da smo znali da je kuća pripadala njoj. Baš je dobro što se neko konačno brine o njoj, ali to nije ono na šta sam htela da pređem.“ „Nešto nije u redu?“ „Ne znam, jer iako znam ko si, i prilično sam zainteresovana za tebe, ne poznajem te. Dva reportera su me jutros nazvala i tražila izjavu i informacije o onome što se juče desilo.“ „Ah. Pa naravno.“ „Rekla sam im da sam izjavu dala policiji. U oba slučaja su prilično navaljivali, pa me je to iznerviralo.“ „Žao mi je što su vas uznemiravali time.“

BALKANDOWNLOAD 287 Odmahnula je rukom. „Svratila sam da te obavestim da neko priča sa reporterima. Ne znam, možda si i sama pričala sa njima, iako sada vidim da to nije slučaj.“ „Ne, ali moraću. Hvala vam što ste me obavestili.“ „Susedi smo. Pustiću te da se vratiš na posao.“ Osvrnula se okolo. „Mislim da je vreme da gnjavim muža da krečimo dnevnu sobu.“ Sila je otpratila Lori do vrata, a onda se vratila i sela na merdevine. Razmišljala je o najjasnijem i najdirektnijem načinu da da izjavu. I dalje je imala kontakte, iako je bilo rizično pozvati se na njih, prezime Hardi je i dalje poznato. Trebalo joj je nešto kratko i jasno, pažljivo sročeno. Naučili su je da ne izbegava priču, nego da se suoči sa njom, spinuje je i izgura dostojanstveno. Izvukla je telefon iz pojasa kada je zazvonio i zatvorila oči dok se javljala. „Ćao, mama.“ „Sila, šta se to, pobogu, tamo dešava?“ „Upala sam u neku nevolju. Rešavam to. Slušaj, da li bi mogla da kontaktiraš sa svojom predstavnicom za štampu? Još koristiš usluge Kim Koen?“ „Da, ali...“ „Molim te, kontaktiraj sa njom i daj joj ovaj broj. Zamoli je da me nazove čim stigne.“ »Ne vidim zašto bih ti činila bilo kakvu uslugu nakon načina na koji si se ponela prema...“ „Mama. Molim te. Pomoć bi mi dobro došla.“ Nastupio je trenutak tišine. „U redu. Odmah ću je nazvati. Jesi li doživela nezgodu? Jesi li u bolnici? Jesi li povređena? Čula sam da je neki ludak pomislio da si mamin duh i pokušao da te pregazi kolima. Čula sam...“ „Ne, nije tako bilo. Nisam povređena. Treba mi Kim da mi pomogne da ispeglam situaciju, da dam izjavu.“ „Ne želim da budeš povređena. I dalje sam ljuta na tebe“, rekla je Dili šmrknuvši, na šta se Sila nasmešila. „Ali ne želim da budeš povređena.“ „Znam, i nisam. Hvala ti što ćeš zvati Kim.“ „Ja makar umem da učinim uslugu“, odvratila je Dili i prekinula vezu.

BALKANDOWNLOAD 288 Sila to nije mogla da porekne kada ju je kroz dvadeset minuta nazvala predstavnica za štampu. Za još nekih dvadesetak minuta, zajedno su sastavile izjavu. Kada je Sila završila sa razgovorom, znala je da je dala sve od sebe. „Nisam ja važna vest“, rekla je Sila Fordu dok su iz lekarske ordinacije kretali na sastanak sa agentom za nekretnine. „Ali kada se desi bilo kakvo nasilje ili skandal, to uvek odjekne. A povezanost sa Hardijevima dodatno pojačava to. Međutim, izjava bi trebalo da pokrije veći deo. Neće se nešto naročito zanimati.“ „Lokalno hoće. Ovde će to biti velika vest, makar na nekoliko dana. I ako dođe do suđenja. Jesi li zvala policiju?“ „Nadajmo se da neće. I jesam. Znam da je Vilson smatrao da sam luda jer sam ih zamolila da u obzir uzmu Henesijevo emotivno i psihičko stanje.“ „Šta je rekao?“ „Rekao je da je psihijatrijska procena već u toku. Od strane odbrane, kao i tužilaštva.“ „Dvoboj psihića.“ „Tako zvuči.“ „Rekao bih da će biti prilično jasno da je Henesi poprilično puknut u glavu.“ „Pretpostavljam da ishod zavisi od toga da li će lik iz tužilaštva preporučiti državnom tužiocu da zadrži optužnicu, dogovori se ili preporuči psihijatrijsku ustanovu i lečenje. Kuća je sad sa leve strane. Ona tamo, Kejp Kod kućica.“ „Ha, šta?“ „Ona tamo ispred, mala crvena. Ova je već stigla. Viki Foli. Iznajmljuje se - bez nameštaja - i vlasnik hoće da je se otarasi. A Viki jedva čeka da je precrta sa liste.“ Ford je pogledom prešao preko prednjeg dvorišta zaraslog u korov i male braon kutije od kuće u njemu. „Baš se pitam zašto. Možda zbog toga što je ekstremno ružna?“ „Imaš savršen stav. Samo tako nastavi, ozbiljna sam.“ Ohrabrujuće ga je potapšala po šaci. „A priču prepusti meni.“

BALKANDOWNLOAD 289 DVADESET DRUGO POGLAVLJE Ford je znao da ima bujnu maštu. Smatrao se čovekom vizionarom. Ali što se Silinog „malog Kejp Koda“ tiče, nije shvatao kako bi bilo ko to mogao da nazove kućom, makar i u najgrubljem smislu te reči, a mogao je da zamisli kako joj neko čini uslugu samo tako što će je sravniti sa zemljom. Fleke sumnjive i bez sumnje neprijatne prirode prekrivale su umazan tepih u dnevnoj sobi veličine kutije za šibice. Bio je srećan što je ostavio Spoka da se igra radnika na gradilištu, jer bi ovaj inače bio počastvovan da ponovo obeleži sva prethodno obeležena mesta. Lajsne je izgrizla ili neka životinja ili vojska glodara. Plafon, sa isto tako neprijatnom flekom u jednom uglu, bio je prepun izbočina koje je Sila zvala kokicama. Kuhinja je bila zaista ogavna papazjanija sa uređajima koji uopšte nisu išli jedni uz druge, iscepanim linoleumom i zarđalim sudoperom. Na uskim radnim površinama nalazile su se fleke od tiganja koje je neko nemarno stavio na bele ploče prekrivene plavim tačkicama. U ćoškovima su se nalazili prljavština i ko zna šta još. Zamišljao je bubašvabe kako izlaze iz te zarđale sudopere, naoružane automatskim oružjem, u tenkovima i oklopnim vozilima, kako vode rat protiv paukova u vojničkoj uniformi koji na njih ispaljuju rakete iz bazuka. Bilo mu je lako da pusti Silu da priča. On je ostao bez teksta. Na spratu su se nalazile dve spavaće sobe, prepune otpadaka koje su za sobom ostavili bivši stanari, i kupatilo u koje ne bi ušao ni u zaštitnom odelu. „Kao što vidite, ima posla!“ Viki je otkrila bele, bele zube, osmehnuvši im se izmučeno, donekle i očajno. „Ali zasučete li malo rukave i prolijete nešto znoja, ima da bude kao bombona! Baš sladak prvi dom za mladi par poput vas.“ „Kakav par?“, pitao je Ford, na šta ga je Sila popreko pogledala. „Viki, da li bi vam bio problem da još malo sami razgledamo i popričamo?“ „Naravno da nije! Ne morate uopšte da žurite. Ja ću izaći napolje i obaviti nekoliko telefonskih poziva. Nemojte zbog mene da žurite!“

BALKANDOWNLOAD 290 „Zašto sve izgovara tako uzbuđeno?“, pitao je kada Viki više nije mogla da ih čuje. „Da li je to od straha? Uzbuđenja? Da li ima spontane višestruke orgazme?“ „Simpatično.“ „Sila, čini mi se da se gomila nečega što je nekada možda bila odeća upravo pomerila u onom ćošku. Možda je ispod toga neko telo. Možda armija bubašvaba čeka da nam spremi zasedu. Trebalo bi da odemo. I da se nikada ne vratimo.“ „Da je u pitanju telo, smrdelo bi mnogo gore nego što sada smrdi.“ „Koliko gore?“, progunđao je. „I da li si ikada zapravo osetila smrad mrtvog tela?“ Ponovo ga je mrko pogledala. „Doduše, na bubašvabe možda i možemo da računamo. Da prodavac ima iole mozga, očistio bi kuću i sklonio ovaj neviđeno smrdljivi tepih. Ali zbog njegovog previda mi možemo da budemo na dobitku.“ „Mora da se šališ. Jedino što možemo da dobijemo odavde je žestok tifus. Ili bubonsku kugu.“ Oprezno je držao onu gomilu krpetina na oku. Nije bio sasvim siguran da se nije bila pomerila. „Sila, ovo mesto nema nijednu dobru stranu.“ „Zato što ne znaš šta da gledaš. Dogovor je bio da, ako ne želiš da rizikuješ, to i ne uradiš. Ali daj da ti prvo ispričam svoju zamisao. Ispod ovog tepiha nalazi se parket. Proverila sam kada sam prvi put svraćala ovde.“ Čučnula je da povuče jedan kraj. „Hrastovina različitih dužina u iznenađujuće dobrom stanju.“ „Okej, ima pod.“ „I dobar temelj, dvorište pristojne veličine.“ „Koje liči na minsko polje. Na kom su atomski pauci verovatno postavili pregršt zamki.“ „Nov travnjak“, nastavila je nepokolebljivo, „biljke, fin trem pozadi. Rasturimo kupatilo, pa ga izgradimo iz početka.“ „Zar ne bi bilo humanije da ga bombardujemo?“ „Stavimo novu kadu, lavabo, fine keramičke pločice. Za prostoriju te veličine, verovatno bih mogla da nađem dovoljno pločica koje se više ne proizvode, u neutralnoj boji. A svi tepisi lete napolje. Zamenila bih ormanska

BALKANDOWNLOAD 291 vrata i police. Ponovo odradila plafone, okrečila. Možemo da izvučemo dve fine sobe za decu.“ „A gde bi roditelji spavali?“ Uronio je ruke u džepove da ne bi rizikovao slučajno nešto da dodirne. „U hotelu, ako imaju zrno soli u glavi.“ Iskrivila je prst. „Ovaj zid ćemo da pomerimo pet metara.“ »Je li?“ „Hoćemo. Tako će pratiti širinu kuće, moći ćemo da smestimo veliku spavaću sobu sa pogledom na zadnje dvorište. Američki plakar, spojeno kupatilo sa kadom i odvojenim tušem. Dupla sudopera, granitne radne površine. Eventualno pločice od škriljca. Moraću da vidim koliko će sve to da košta.“ „A šta će da ga drži na nogama? Nade i snovi?“ „Nova kuhinja ili dnevni boravak.“ „A, to.“ Ali nekim čudom, počeo je da vidi prostor onako kako ga ona vidi. Odnosno, kako je zamišljao da ga ona vidi. „Odvratni tepih leti napolje, stavićemo stepenice od hrastovine“, rekla je dok je silazila njima. „Zamenićemo ovu usku ogradu. Tepih ide napolje, odradićemo plafon, nova okna, gipsane ukrase na plafonu. Nove prozore svuda. Iz kuhinje ćemo sve izbaciti.“ „Hvala bogu.“ „Ovde će biti toalet i vešernica. Kuhinja, trpezarija i dnevna soba, sve otvoreno, šank za neobavezne, porodične obroke, a kroz atrijumska vrata sve će izlaziti na lepi mali trem. Spoljašnjost ćemo ofarbati u neku veselu boju, zamenićemo ispucalu betonsku stazicu ciglicama, zasaditi nešto biljčica, jedno malo drvo. I to bi bilo to.“ „Pa, dobro, očas posla.“ Nasmejala se. „Ima dosta posla, ali dosta toga i dobijamo. Jadnica otužna. Šesnaest nedelja. Mogla bih da je završim za dvanaest, ali ne ako budem žonglirala, pa bih rekla šesnaest. Sa najboljom ponudom, materijalom i radnicima, hipotekom za nekih, recimo, pet meseci, i tržišnim cenama nakon što je renoviramo, mogao bi da zaradiš između četrdeset i četrdeset pet hiljada.“ „Ozbiljno?“ „O, da. U zavisnosti od tržišta kada bude bila gotova, to bi moglo biti bliže šezdeset hiljada. Ovaj kraj napreduje.“ Počela je da broji prednosti na

BALKANDOWNLOAD 292 prste. „Mladi parovi, manje porodice koje se sele ovamo, ulepšavaju kraj. U dobrom je školskom okrugu i na samo desetak minuta od tržnog centra. Velike sobe, kuhinje i kupatila - to se prodaje i tu dobiješ najviše para u odnosu na uloženo.“ „Okej.“ „Ne, moraš da budeš siguran. Razmisli malo o tome. Sastaviću ti arhitektonski nacrt.“ „Neka, kupila si me. Hajde da ulepšamo Viki dan.“ A i da klisnu odavde dok bubašvabe i pauci održavaju primirje. „Čekaj. Čekaj. Moramo da je pustimo da se još malo muči. Ukrašćeš ovu kuću, Forde.“ Lukavo uzbuđenje na njenom licu bilo je zarazno. „Zaslužuje da bude ukradena jer se prodavac nije potrudio ni da pokuša. Reći ćemo joj, veoma ubedljivo, da ćemo razmisliti. Onda ćemo da odemo. Zvaću je ponovo za nekih nedelju do deset dana.“ „A šta ako je neko u međuvremenu kupi?“ „A to što čami ovde četiri meseca iako su joj dva puta spuštali cenu? Čisto sumnjam. Razočaraćemo Viki, kao što i očekuje. A onda želim da odem kući, potopim se u tvom džakuziju i opustim se.“ Ispostavilo se da će opuštanje teško ići jer joj je pet-šest reportera kampovalo ispred zidne ograde. „Rekla si, beše, da neće biti nekog interesovanja?“ „Nije ovo ništa.“ Ništa više od onoga što je očekivala. „Samo posledica izjave. Verovatno ih je većina odavde, ili možda iz Vašingtona. Dovoljno smo blizu. Uđi ti unutra. Ja ću se postarati za ovo.“ „Daćeš im intervju?“ „Ne baš. Baciću im neke mrvice. Uzeće mrvice i odleteti. Nema razloga da budeš uključen u ovo. Samo ćeš im dati još jedan ugao.“ Ali čim su izašli iz kola, podigle su se kamere. Poput jednog organizma, reporteri su nagrnuli, vikali Silino ime, dovikivali pitanja. Fordu je to ličilo na napad, pa se instinktivno pomerio ka Sili. „Džordžija Vasar, televizija VMVA. Možete li nam reći nešto o jučerašnjem sukobu sa Džejmsom Robertom Henesijem?“ „Koliko ste ozbiljno povređeni?“

BALKANDOWNLOAD 293 „Da li je tačno da Henesi misli da ste reinkarnacija Dženet Hardi?“ „Već sam dala izjavu u vezi sa incidentom“, izgovorila je Sila hladno. „I nemam više ništa da kažem po tom pitanju.“ „Nije li tačno da vam je Henesi i pre toga pretio? I da je, zapravo, napao Stiva Čenskog, vašeg bivšeg muža, dok je Čenski živeo sa vama? Da li zbog tog napada niste uspeli da se pomirite?“ „Koliko ja znam, gospodin Henesi nije optužen za napad na Stiva, koji me je nakratko posetio ovog proleća. Nas dvoje smo bili prijatelji i pre, za vreme braka i nakon njega. Nije bilo pomirenja.“ „Da li je to zbog vaše veze sa Fordom Sojerom?“ „Gospodine Sojere, kako se vi osećate povodom napada na gospođicu Makgauan?“ „Priča se da ste se posvađali sa Stivom zbog Sile, a da je on povređen. Kako se izjašnjavate po tom pitanju?“ „Bez komentara. Bože, na mom ste posedu. Mi smo ovde prijateljski nastrojeni, ali predlažem vam da se sklonite.“ „Ja neću biti tako prijateljski nastrojena ako upadnete na moj posed“, upozorila ih je Sila. „Da li je istina da ste došli ovde u pokušaju da komunicirate sa duhom vaše bake?“, povikao je neko kad je sa Fordom krenula ka kući. „To su gluposti iz tabloida“, rekla je Sila. „Izvini. Većina toga su bile gluposti iz tabloida.“ „Nema problema.“ Ford je zatvorio vrata za njima i zaključao ih. „Oduvek sam želeo priliku da strogim glasom kažem ’bez komentara’.“ „Odustaće. Neće se zadržati duže od dan-dva i to će uglavnom biti u novinama iz supermarketa pored priča o vanzemaljskim bebama koje se u Juti školuju od kuće.“ „Znao sam!“ Podigao je prst u vazduh. „Znao sam da je to razlog zbog kog Juta postoji. Šta kažeš na čašu vina dok se budeš potapala u džakuziju, a ja razmišljao o tome kako da vratim psa?“ „Loša ideja. Što se vina tiče, da, i Spoka, ali teretana ti ima mnogo stakla.“ Uputila mu je pogled pun izvinjenja, najbolji koji je umela. „Staklo, fotoaparati sa sočivima za uvećavanje. Nema svrhe da im se damo na tacni. Znaju kako se zoveš. I ti ćeš se naći pored vanzemaljskih beba.“

BALKANDOWNLOAD 294 „Konačno ću ispuniti dugogodišnji san.“ Posegnuo je za čašama i spustio pogled na telefonsku sekretaricu. „Ala sam danas tražen. Četrdeset osam poruka.“ U istom trenu je zazvonio telefon. „Trebalo bi da nabaviš identifikaciju, Forde. Zaista sam mislila da ću davanjem izjave preduprediti sve ovo. I Kim, predstavnica za štampu, složila se sa mnom. Ali iz nekog razloga, neki mediji žele priču i prilaze joj iz pogrešnih uglova.“ „Uradićemo ovo.“ Podigao je telefon i isključio zvono. „Isto ću uraditi i sa ostalim. Porodica i prijatelji imaju moj broj mobilnog ako im zatrebam. Zvaću Brajana da vidim da li može Spoka večeras da povede kući sa sobom. Pićemo vino, odmrznuti picu i kampovati gore u sobi iza zavesa. Konačno ću dobiti priliku da te izložim maratonskom gledanju Svemirske krstarice Galaktike.“ Naslonila se na šank dok joj je napetost u ramenima popuštala. Shvatila je da nije ljut. Da nije uznemiren. Čak mu nešto naročito ni ne smeta. Kako je ikada uspela da se poveže sa nekim ko je tako blaženo stabilan? „Kod tebe je sve tako jednostavno.“ „Osim ako sajlonci nisu rešeni da unište čitavu tvoju vrstu, obično je sve jednostavno. Idi ti po picu, a ja ću po vino.“ Sila se probudila u pet ujutru na zvuk unutrašnjeg sata koji je navila usred noći nakon što se alarm oglasio na Maloj farmi. To je bilo još nešto što je trebalo da očekuje, pomislila je dok je kretala ka tušu. Neki mediji rutinski ignorišu zakon u potrazi za pričom. Tako da je sat vremena provela sa policijom kod Forda. A na bravi zadnjih vrata bili su tragovi neuspešnog obijanja. Obukla se i ostavila poruku za Forda. Policijski automobil ostao je parkiran na njenom prilazu, gde je došao nakon pokušaja provale. Ptice su cvrkutale i opazila je tri jelena kod ribnjaka. Ali nije bilo reportera koji su kampovali ispred njenih zidina, Možda je imala sreće i to bi bilo to. Fordovim kolima se zaputila u grad. Vratila se do pola sedam, koračajući prilazom sa kutijom krofni i dve velike kafe. Policajac za volanom spustio je prozor. „Znam da je kliše“, rekla je, „ali izvolite.“ „Ćao. Baš lepo od vas, gospođice Makgauan. Mirno je.“ „A svi smo imali dugu noć. Čini se da su se uljezi povukli. Krenuću sa poslom. Oko sedam će početi da dolaze neki majstori.“

BALKANDOWNLOAD 295 „Lepo vam je ovo mesto.“ Drugi policajac je iz kutije uzeo glaziranu krofnu sa šećernim mrvicama. „Sjajno vam je ono kupatilo na spratu. Moja žena želi da renovira naše.“ „Ako se odlučite za to, zovite me. Dobićete besplatne konsultacije.“ „Možda i hoću. Uskoro završavamo sa smenom. Hoćete li da zovemo štab i zahtevamo novo vozilo?“ „Mislim da će sada biti u redu. Hvala što ste čuvali stražu.“ Unutra je krenula da završava sa lajsnama. Do osam, kuća je krenula da zuji kao košnica. Fugovanje, malterisanje, konsultacije o stazici i radovi na ribnjaku. Kada je počela da radi na trećoj spavaćoj sobi, Sila je izmerila ormar. Kad je sklonila vrata, u sobu je ušao Met. „Sila, mislim da bi bilo bolje da pogledaš ispred.“ „Šta? Neki problem?“ „Pretpostavljam da treba da vidiš i sama odlučiš.“ Naslonila je vrata o zid i požurila za njim. Uzdahnula je čim je bacila pogled kroz prednji prozor velike spavaće sobe. Šestoro reportera su smetnja i ništa neočekivano. Šezdesetoro je katastrofa. „Samo su nekako odjednom krenuli da se pojavljuju“, rekao joj je Met. „Kao da su dobili neki signal, Brajan me je pozvao, kaže da neki od njih dovikuju pitanje njegovoj ekipi. Brate, tu su i TV kamere.“ „Okej, okej, moram da razmislim.“ Ima najmanje desetak ljudi koji trenutno rade u kući i na imanju. Desetak ljudi koje nikako ne može da cenzuriše ili kontroliše. „Ne bi trebalo da se toliko interesuju zbog činjenice da sam sletela s puta, čak ni uzevši u obzir okolnosti. Možda prilog u programu na zabavnim kanalima, nešto u lokalnim člancima. Moram da telefoniram. Met, da li bi mogao da se postaraš da majstori ne pričaju sa njima, makar ne za sada. Treba mi par minuta da...“ Odlutala je kad je videla sjajnu crnu limuzinu kako klizi njenim prilazom. „Opa, vidi ti ovo.“ „Da, vidi ti ovo“, ponovila je Sila. Nije morala da vidi Marija kako izlazi sa zadnjeg sedišta da bi znala ko je to stigao. I zbog čega.

BALKANDOWNLOAD 296 Kada je Sila stigla do verande, Bedelija Hardi stajala je držeći se čvrsto za muževljevu zaštitničku ruku. Nagnula je lice pod savršenim uglom, pomislila je Sila ogorčeno, kako bi kamere zabeležile njen dirnut izraz lica. Kosu je nosila puštenu, tako da je sijala na suncu preko lanenog sakoa iste boje kao njene oči. Kada je Sila pustila vrata terase da se zalupe za njom, Dila je raširila ruke, držeći telo pod savršenim uglom za profilne fotografije. „Dušo!“ Prišla joj je u prilično spektakularnim džimi ču sandalama sa štiklom od sedam centimetara. U zamci, Sila je sišla stepenicama u radnim čizmama i pala u materinski zagrljaj i oblak francuskog parfema. Prepoznatljivi parfem Dženet Hardi postao je parfem njene ćerke. „Dušo moja, dušice“ „Ti stojiš iza ovoga“, prosiktala je Sila u Dilino uvo. „Ti si dojavila medijima da dolaziš.“ „Naravno. Dobro je kad se piše, pa kako god.“ Nagnula se unazad i Sila je kroz ćilibarska stakla Dilinih naočara za sunce videla proračunato vlažne oči kako se šire iskreno zabrinute. „O, Sila, šta ti je sa licem? Rekla si da nisi povređena. O, Sila.“ Sila je pretpostavila da je taj trenutak iskonske zabrinutosti i šoka otupeo najoštriju ivicu ogorčenosti. „Malo sam se ugruvala, to je sve.“ „Šta ti je rekao lekar? O, taj užasni čovek, Henesi, sećam ga se. Gad jedan usukane face. Bože, Sila, povređena si.“ „Dobro sam.“ „Pa, zašto se ne bi makar malo našminkala? Nemamo sad vremena za to, a verovatno je ovako i bolje. Hajdemo. Sve sam sredila. Samo prati šta ja radim.“ „Nahuškala si ih na mene, mama. Znaš da je ovo tačno ono što nisam želela.“ „Ne vrti se sve uvek oko tebe i onoga što ti želiš.“ Dili je prebacila pogled sa Sile ka kući, a onda ga skrenula. I Sila je ponovo uočila iskreno osećanje. Bol. „Nikada se i nije vrtelo. Treba mi prostor u novinama, na televiziji. Moram da budem u etru i ovo ću iskoristiti. Šta je bilo, bilo je. Sada, možeš da ih pustiš da guraju tu priču, u vezi sa tobom, ili da mi pomogneš da jedan deo, a moguće i većinu priče, spinujem da bude o meni.“ „Pobogu! Šta je ovo?“

BALKANDOWNLOAD 297 Sila je spustila pogled i videla Spoka kako strpljivo sedi, ispružene šape i velikih buljavih očiju uperenih ka Dili. „To je pas mog komšije. Hoće da se rukujete.“ „Hoće da se... Da li ujeda?“ „Ne. Samo mu protresi šapu, mama. Misli da si prijatelj jer si me zagrlila.“ „U redu.“ Pažljivo se sagnula i, Sila je morala da joj oda priznanje, čvrsto se rukovala sa Spokom. A onda se blago nasmešila. „Jako je ružan, ali na nekako neobično simpatičan način. Hajde, idi sada.“ Dila se okrenula, rukom čvrsto držeći Silu za struk i ispružila šaku ka suprugu. „Mario!“ Prišao im je, uzeo je za ruku i poljubio je. „Spremni smo“, rekla mu je. „Prelepo izgledaš. Ovog puta samo na nekoliko minuta, dušo. Ne bi trebalo predugo da budeš na suncu.“ „Budi mi blizu.“ „Uvek.“ Čvrsto stežući Silu, Dila je krenula ka ulazu, ka kamerama. „Sjajne cipele“, pohvalila ju je Sila. „Loš izbor za travu i šljunak.“ „Znam šta... Ko je ovo? Ne smemo da dozvolimo reporterima da nam zasebno prilaze.“ „Nije on reporter.“ Sila je posmatrala Forda kako se probija kroz redove. „Samo nastavi“, rekla mu je kada im je prišao. „Ne želiš da budeš deo ovoga.“ „Ovo ti je majka? Nismo očekivali da ćemo vas ovde sresti, gospođice Hardi.“ „Gde bih drugde bila kada mi je ćerka povređena? Novi dečko?“ Odmerila ga je od glave do pete. „Čula sam ponešto o tebi. Ne od tebe“, dobacila je pogled Sili. „Moraćemo da popričamo. Ali za sada, pričekaj sa Mariom.“ „Neće. On nije Mario i neće ti trčkarati za petama kao dresirano psetance. Nemoj to da im dopustiš, Forde.“ „Odoh unutra da pristavim kafu“, rekao je. „Hoćeš li da zovem policajce kad sam već krenuo?“ „Ne. Ali hvala ti.“

BALKANDOWNLOAD 298 „Kakav šmeker sa juga“, prokomentarisala je Dili dok je Ford nastavljao ka kući. „Ukus ti se poboljšao.“ „Toliko sam sada besna na tebe.“ I zaista, bes joj je podrhtavao i pulsirao u grudima. „Pazi, dobro pazi da me ne isprovociraš.“ „Misliš ti da je meni lako što sam ovde došla? Radim ono što moram.“ Dila je podigla bradu, hrabra majka koja je tu uz svoje povređeno dete. Pitanja su letela ka njima, ali Dila je prošla kroz njih, poput vojnika koji hrabro brani liniju fronta. „Molim vas. Molim vas.“ Podigla je ruku i glas. „Razumem vašu zainteresovanost, a donekle sam vam na njoj i zahvalna. Znam da je vašim gledaocima i čitaocima stalo i time sam dirnuta. Ali morate da shvatite da naša porodica iznova prolazi kroz težak period. I da je ovo... bolno. Moja ćerka je preživela jedno užasno iskustvo. Ovde sam za nju, kao što bi i svaka majka bila.“ „Dili! Dili! Kada ste čuli za Silinu nesreću?“ „Nazvala me je čim je stigla. Bez obzira na to koliko je odraslo, dete ipak želi majku uz sebe kada je povređeno. Iako mi je rekla da ne dolazim, da ne obustavljam probe za kabare, da ne izlažem sebe patnji i sećanjima za koje me ovo mesto veže, naravno da sam došla kod nje.“ „ Ako je suditi po vašim izjavama, niste se ovamo vraćali još od vremena neposredno nakon samoubistva Dženet Hardi. Kakav je osećaj biti ponovo ovde?“ „Ne mogu o tome da razmišljam. Još ne. Brinem se samo za svoju ćerku. Kasnije, kada budemo imale vremena da budemo zajedno, nasamo, istražiću ta osećanja. Moja majka…“ glas joj je pukao, kao po komandi. „Majka bi želela da svu energiju posvetim svojoj ćerki, njenoj unuci.“ „Sila, kakvi su vaši planovi? Hoćete li otvoriti kuću za javnost? Priča se da se nadate da ćete ovde napraviti nekakav muzej.“ „Ne, planiram ovde da živim. Ovde i živim“, ispravila se, glasa jasnog i hladnog, dok je bes u njoj tutnjao i tutnjao. „Ovo imanje je generacijama u mojoj porodici, kako sa strane Hardijevih, tako i Makgauanovih. Restauriram ga, a biće, kao što je oduvek i bilo, privatna kuća.“ „Je li tačno da ste za ovo vreme renoviranja bili žrtva provala i vandalizma?“ „Bilo je incidenata. Ne smatram se žrtvom.“

BALKANDOWNLOAD 299 „Šta kažete na tvrdnje da duh Dženet Hardi pohodi kuću?“ „Duh moje majke jeste ovde“, rekla je Dili pre nego što je Sila stigla da odgovori. „Volela je svoju Malu farmu i verujem da su njen duh, glas, lepota i milost i dalje ovde. Mi smo dokaz toga.“ Dila je privukla Silu ka sebi. „Njen duh je u nama. U meni, u mojoj ćerki. Ovde su sad na neki način tri generacije nas Hardijevih. A sada bih vas zamolila, moram da uvedem ćerku u kuću da se odmori. Molim vas, kao majka, da poštujete našu intimu. Ako imate još neka pitanja, moj suprug će pokušati da odgovori na njih.“ Nagnuvši glavu bliže ka Silinoj, Dila se okrenula i sa njom pošla ka kući. „Malo si previše igrala na kartu majke“, rekla joj je Sila. „Ne slažem se sa tobom. Šta se desilo sa drvetom?“ „Kojim drvetom?“ „Onim sa crvenim lišćem. Bilo je veće. Mnogo veće.“ „Bilo je oštećeno i odumiralo je. Zamenila sam ga.“ „Deluje drugačije. Bilo je više cveća.“ Dilin glas je podrhtavao, ali Sila je znala da ovog puta to nije proračunato. „Mama je volela cveće.“ „Biće ga više kada završimo.“ Sila je osetila kako se dinamika između njih menja sa svakim korakom, sve dok na kraju ona nije bila ta koja pridržava Dili. „Zarobila si se. Moraš sada da uđeš unutra.“ „Znam. Trem je bio beo. Zašto nije beo?“ „Morala sam da zamenim veći deo. Još nije ofarban.“ „Vrata nisu dobra.“ Disanje joj se ubrzalo, kao da trče umesto što hodaju. „To nisu njena vrata. Zašto je sve promenjeno?“ „Bila su oštećena, uhvatili su se buđ i trulež. Pobogu, mama, poslednjih deset godina jedva da je o ičemu vođeno računa, a ni dvadeset godina pre toga nije bilo mnogo bolje. Ne možeš nešto da zapustiš, a da se ne ošteti.“ „Nisam je zapustila. Želela sam da je zaboravim. Ali sada ne mogu, zar ne?“ Osetila je kako joj majka drhti i htela je da je umiri, ali Dili ju je odgurnula kad su ušle unutra. „Ovo ne valja. Ništa ne valja, Gde su zidovi? Mali salon? Sve je okrečeno u pogrešnu boju.“ „Pravila sam neke izmene.“

BALKANDOWNLOAD 300 Očiju užarenih i sjajnih, zavrtela se ka Sili na fantastičnim štiklama. „Rekla si da je restauriraš.“ „Rekla sam da je renoviram, što i radim. Činim je svojom, poštujući ono što je bila.“ „Nikad ti je ne bih prodala da sam znala da ćeš je rasturiti.“ „Da, prodala bi je“, odvratila je Sila hladno. „Želela si novac, a ja sam želela da živim ovde. Da si je želela očuvanu u vremenu, mama, imala si decenije da to i uradiš. Ne voliš ti ovu kuću, za tebe je ona poput nazubljene oštrice. Ali ja je volim.“ „Ne znaš ti kako se ja osećam! Ovde sam je imala više nego bilo gde drugde. Posle Džonija, naravno, uvek sam bila na drugom mestu iza njenog voljenog sina.“ Suze su parale njene reči. „Ali kada smo bile ovde, imala sam je više nego bilo gde drugde. A sada se sve promenilo.“ „Ne, to uopšte nije tačno. Popravila sam gips, a i pod će biti odrađen. Podovi na kojima je hodala. Adaptiraću njen šporet i frižider i koristiti ih.“ „Onaj veliki stari šporet?“ „Da.“ Dili je pritisnula prste o usne. „Ponekad bi pokušala da sprema kolače. Bila je užasna u tome. Uvek bi joj zagoreli i smejala bi se. Svakako bismo ih pojeli. Dođavola, Sila. Dođavola. Toliko sam je volela.“ „Znam da jesi.“ „Trebalo je da me vodi u Pariz. Samo nas dve. Sve je bilo isplanirano. A onda je Džoni umro. Uvek bi mi sve upropastio.“ „Mama, pobogu.“ „Tako sam se tada osećala. Nakon tog šoka i užasnog prvog talasa tuge, jer jesam ga volela. Volela sam ga čak i kada sam htela da ga mrzim. Ali posle toga, i kada nije htela da ide u Pariz, pomislila sam kako mi je to upropastio.“ Dila je udahnula polako i isprekidano. „Volela ga je više mrtvog nego što je mene volela živu. Koliko god da se ja trudila, nikada nisam mogla da ga prestignem.“ Znam kako se osećaš, pomislila je Sila. Tačno znam. Na neki svoj način, Dili je više volela svoju mrtvu majku nego što je bila u stanju da voli svoju živu ćerku.