Nora Roberts - U inat tradiciji

BALKANDOWNLOAD 101 „Muzičar si.“ Naravno. „Trenutno sam licencirani izvođač radova koji svira gitaru sa strane i radi na emisiji tipa onoga na HGTV-u.“ „Kućni rokenrol“, dodala je Sila. „Tip emisije o preuređenju kuća, tako da gledaoci mogu da prođu kroz sve faze, od renoviranja i prepravki do prodaje. Dobila je ime po Stivovoj građevinskoj firmi.“ Lik sa TV-a, pomislio je Ford. Naravno. „Građevina je bila moj stalni posao, dok sam se još nadao da ću postati rok zvezda“, nastavio je Stiv. „I ubedio sam Sil da mi uleti sa kešom za prvi projekat preprodaje kuća kada sam video u kom smeru se kreće tržište nekretnina i kada je bend zamro. Ubo sam u centar. Je li to tvoja viktorijanska kuća preko puta?“ „Da.“ „Strava. Znaš li gde ovde ima neka pica?“ Pica je bila ključna reč za Spoka, koji je podigao osramoćenu glavu i srećno zaigrao. „Da se tamo jede ili za dostavu?“ „Za dostavu, brate. Ja častim.“ „Imam broj picerije“, rekla mu je Sila. „Hoćeš onu svoju standardnu?“ „Ne odustajem od pobedničke kombinacije.“ „Forde?“ „Šta god hoćeš.“ „Idem da ih zovem.“ Kada je Sila ušla u kuću, Stiv je nagnuo pivo. „Jesi li sam renovirao kuću?“ „Ne, kupio sam je takvu.“ „Čime se ti baviš, onda? Šta radiš tamo preko puta?“ „Pišem grafičke novele.“ „Jel’ me ložiš?“ Stiv je kucnuo Forda u ruku pivom. „Poput Mračnog viteza i Iz pakla?“ „Više nalik na Mračnog viteza nego na Kembela. Voliš grafičke novele?“ „Kad sam bio klinac, jeo sam stripove za doručak, ručak i večeru. Ali grafičke novele sam otkrio tek pre nekoliko godina. Možda sam i tvoje nešto

BALKANDOWNLOAD 102 čitao. Čekaj... jebote, da nisi ti Ford Sojer?“ Smeđe oči su mu se razrogačile kao kod deteta i ispunile se oduševljenjem. „Ti si jebeni Tragač?“ Okej, možda lik nije skroz seronja, pomislio je Ford. „Da, tako je.“ „Ovo je nerealno. Nadrealno. Provali ovo.“ Ustavši, Stiv je skinuo majicu sa sebe i okrenuo mu leđa. Tamo, među ostalim tetovažama koje su ukrašavale Stivova leđa, nalazila se tetovaža Tragača kako korača njegovom levom lopaticom.“ „Ovaj... auh.“ Fordov uobičajeno aktivan mozak se isključio. „Taj tvoj batica je totalno strava. Mislim, skroz razbija. Pati, i to osećam.“ Stiv se šakom lupi po grudima. „Ali gura dalje. Gura dalje i radi ono što radi. I lik još ’ladno prolazi kroz zidove! Odakle ti samo te ideje?“ „Brate, Stive, opet izvodiš striptiz?“, pitala ga je Sila kad je ponovo izašla iz kuće. „Jebeni Ford Sojer živi preko puta tebe. Brate, on je Tragač.“ Sila je proučila tetovažu koju je Stiv potapšao dok se osvrtao preko ramena. „Kada ćeš prestati sa tim?“ „Kada čitavo moje telo bude ispričalo priču. Ti si mi još na dupetu, lutko.“ „Ne skidaj gaće“, rekla je, znajući ga. „Pica stiže za nekih trideset minuta ili manje.“ „Odoh da se istuširam.“ Stiv je udario Forda u rame i na brzinu počeškao oduševljenog Spoka. „Ovo je previše kul.“ Kada su se vrata terase zalupila za Stivom, Ford je proučavao svoje pivo. „Ovo je baš bilo čudno.“ „To je samo Stiv.“ „Za koga si bila udata pet minuta.“ „Tehnički, pet meseci.“ Opet je sela, protegnuvši duge noge. „Želiš da znaš priču.“ „Bio bih budala da ne želim.“ „I nema neke priče. Upoznali smo se, kliknuli smo. On je želeo da bude rok zvezda, a ja sam bila glumica koja je već sa sedamnaest godina pokušavala da se vrati na velika vrata. Ali čak ni tada to nisam stvarno želela. A Stiv je bio baš suprotno od onoga što su svi očekivali od mene. Tako da je bio savršen.“ „Dobra devojka upoznaje lošeg dečka.“

BALKANDOWNLOAD 103 „Može se tako reći. A opet, ja nisam bila tako dobra, niti on tako loš. Voleli smo se, zasmejavali jedno drugo i imali baš dobar seks. Šta ćeš više? Tako da smo, čim sam napunila osamnaest, pobegli i venčali se. Trebalo nam je otprilike tih pet minuta da se zapitamo koji moj smo to uopšte i uradili?“ Zabacila je glavu i nasmejala se. „Nismo želeli da se venčavamo, ni jedno za drugo, niti za bilo koga drugog. Želeli smo da budemo prijatelji, da blejimo, i možda s vremena na vreme imamo dobar seks. Tako da smo ispravili tu grešku, pre nego što je bilo šta postalo gadno i pre načinjene štete. I dalje se volimo. On je najbolji prijatelj kog sam ikada imala. I, tetovaže na stranu, najstabilniji i najviše tu za mene.“ „Nije te izneverio.“ Sila ga je pogledala i klimnula glavom. „Nijednom. Nikada. Ne bih mogla da radim ovo što ovde radim da nije bilo Stiva. On me je naučio. On je peta generacija graditelja. Može se reći da je ta želja da postane rok zvezda delom bila njegov način pobune protiv toga. Brate, vitlam gitarom, a ne čekićem. Ali na kraju je shvatio da mu ide bolje, i to, veruj mi, milion puta bolje sa čekićem. Pozajmila sam mu nešto para za prvi projekat, neku jadnu malu rupčagu u južnom Los Anđelesu. Skockao ju je kao bombonu, vratio mi pare i kupio još jednu. Pitao me je da li bih htela da učestvujem i tako je to krenulo. Sada je vlasnik sopstvene firme i angažovan je na televiziji. I dalje renovira jadne male rupčage, ali i imanja od milion dolara. Otvara novi ogranak u Njujorku, a priča se i da će krenuti sa sličnom emisijom, ali za Istočnu obalu. Bio je tamo poslovno, pa je svratio pre nego što krene za Los Anđeles.“ „I ima tvoju tetovažu na dupetu.“ „Zarad starih vremena. Jel’ imaš ti neku?“ „Tetovažu?“ Iz nekog razloga se osetio budalasto. „Ne. A ti?“ Nasmešila se i uzela gutljaj piva. „Mnogo toga se desi za pet minuta braka.“ Ford je na kraju jeo picu, pitajući se kakvu je to tetovažu Sila izabrala i na kom mestu ju je istetovirala. Pošto ta zamisao nije htela da mu da mira, odlučio je da Brid verovatno treba da ima tetovažu. Kada se vrati kući, istražiće simbole kako bi imao šta da radi osim da opsesivno razmišlja o tome da li Sila i Stiv pričaju o planovima za renoviranje kuće ili imaju dobar seks.

BALKANDOWNLOAD 104 Kada je nastupilo dva sata posle ponoći, izdali su ga i oči i energija. Ipak, iz radoznalosti je došetao do jednog od prednjih prozora kako bi bacio poslednji pogled na kuću preko puta. Usne mu se lagano izviše u osmeh kad je opazio svetlo baterijske lampe kako proseca mrak ka ambaru. Ako Stiv spava u ambaru, dobar seks noćas nije u planu. „Neka tako i ostane“, progunđao je Ford, skinuo odeću i strmoglavio se na krevet. „Jel’ čuješ ovo?“, Stiv je bocnuo Silu i probudio je, što nije bilo teško, budući da su delili njenu vreću za spavanje. „Šta? Ne. Začepi.“ Prevrnuvši se, Sila se zaklela da će Stiv sledeće noći pronaći neko drugo mesto za spavanje. „Čuo sam nešto. Poput jecaja, kao zvuk vrata kada se otvaraju u nekoj napuštenoj kući u jezivom filmu. Trebalo bi da odemo da proverimo.“ „Sećaš li se šta sam ti rekla kada si predložio da imamo seks?“ „Rekla si ne.“ „Isti odgovor je i ovog puta. Idi spavaj.“ „Ne znam kako možeš da spavaš u ovoj tišini.“ Prevrtao se i prevrtao sve dok nije zarežala na njega. „Treba ti ona sprava što ispušta beli šum.“ „Treba da ti nabavim vreću za spavanje.“ „Okrutna si.“ Poljubio ju je u vrh glave. „Biće ti žao kada neki batica sa planine uleti ovde divljih očiju sa satarom.“ „Kad se to bude desilo, obećavam ti da ću ti se izviniti. Sad, ili ćuti ili idi. Majstori stižu u sedam.“ Ukrašena mesingana daska nad uzglavljem ritmično je udarala o crveni zid, a zvuci su bili naglašeni njenim uzdasima zadovoljstva. Zrak mesečine obasjavao je te kristalnoplave oči, staklaste dok je snažno ulazio u nju. Uzvikivala je njegovo ime, gotovo ga je pevala dok joj se čitavo telo uzdizalo pod njegovim. Forde. Forde. Hej, Forde.

BALKANDOWNLOAD 105 Probudio se sa spektakularnom jutarnjom erekcijom, sunce mu je udaralo u oči i preplavio ga je blagi talas blama jer je to Stiv dovikivao njegovo ime. Ali mu je zbog tog saznanja makar već splasnula erekcija. Ford je provirio glavu kroz prozor i povikao: „Čekaj.“ Navukao je farmerke koje je prethodne noći skinuo, a zatim se doteturao do prizemlja. „Uzeo sam nam krofne“, rekao je Stiv kada je Ford otvorio vrata. »Šta?“ „Hej, brate, još si knjavao?“ Ford je zurio u Stivov prijateljski osmeh, kutiju krofni sa kremom. „Kafa.“ „Da znaš.“ Kada se Ford okrenuo i napipao put do kuhinje, Stiv je išao za njim. „Kuća ti je sjajna, brate. Ozbiljno. Dobro iskorišćen prostor, izbor materijala. Pretpostavio sam da si budan jer je Sila svratila do tvoje teretane. Palo mi je na pamet da ti dam krofne u zamenu za termin u teretani.“ „Okej.“ Ford je stavio šolju, uključio aparate za kafu, a zatim otvorio kutiju koju je Stiv stavio na šank. Miris ga je protresao poput groma. „Kofein i šećer.“ Stiv se iscerio kad je Ford zgrabio krofnu punjenu džemom. „Najbolji način da se započne dan, ako ne računamo zornjak.“ Ford je zabrundao i spustio drugu šolju. „Kod Sil se jutros zahuktalo, pa sam skoknuo po krofne. Momci na građevini vole da navale na krofne. Hej, brate, pogledaj psa.“ Ford je bacio pogled ka prozoru, ugledavši Spoka kako trči, skače i šunja se. „Da, zbog mačaka.“ „Molim?“ „Lovi mačke. Magične mačke koje samo on vidi.“ „Majku mu, baš to radi.“ Stiv se iscerio posmatrajući kroz prozor, palca sa prstenom zakačenog za kaiš. „Je 1’ kul da vežbam sa Sil ujutru ili kasnije u toku dana? Ne mešam ti se ni u šta?“ „U redu je.“ Nalet šećera otvorio je Fordu oči, a prvi gutljaj kafe odradio je ostalo. „Mislio sam da ćeš danas duže spavati. Juče si imao dugačak dan, a verovatno se nisi fino naspavao u ambaru.“ „Volim dugačke dane.“ Stiv je uzeo kafu koju mu je Ford dao, a zatim usuo mleko koje je Ford stavio na šank. „U kakvom ambaru? Silinom ambaru?

BALKANDOWNLOAD 106 Pa ne bi me Sil terala da spavam u ambaru. Dobio sam ćošak njene vreće za spavanje.“ „A.“ Prokletstvo. „Radio sam do kasno, video sam da ideš ka tamo. Samo sam pomislio...“ „Nisam išao tamo. Brate, tamo je mračno. Dozlaboga mračno. Ja sam gradsko dete.“ Nakrivio je glavu. „Video si nekog tamo?“ „Video sam svetlost baterijske lampe. Čini mi se. Bilo je kasno, možda sam...“ „Ma jel’ me ložiš!“ Udario je Forda dovoljno snažno u ruku da se ovaj zateturao. „Rekao sam joj da sam nešto čuo, ali ona je bila u fazonu ćuti i idi spavaj. U koliko sati je to bilo?“ „Ne znam. Ovaj... nešto nakon dva.“ „To je to. Neko je išao ka ambaru? Moramo to da proverimo.” „Sranje.“ Ford je sručio još kafe u sebe. „Verovatno bi trebalo. Moram da uzmem majicu, patike.“ „Smem li i ja gore? Gotivim ovu kuću.“ „Kako hoćeš.“ Nerviralo ga je što se oseća kao da biva uvučen u prijateljstvo sa likom koji ima seks sa ženom sa kojom on želi da ima seks. Ali nije mu delovalo da postoji način da se ukopa i zadrži ga na odstojanju.“ Znači... nisi poneo svoju vreću za spavanje izgleda.“ „Jebiga, brate, odsedam u hotelima. Sobna usluga, barovi, visoki dušeci. Sil voli samo osnovno. Da nemaš neku rezervnu?“ „Zapravo...“ „Auh! Jebote! To je Sila.“ Pre nego što je Ford stigao da odgovori, Stiv je ušetao u njegovu kancelariju ka zakačenim crtežima koji su visili. „Super Sila. Tebra.“ Stiv je prstom potapšao ugao crteža. „Strava su. Genijalan si. Ovo nema veze sa Tragačem.“ „Nema. Nov lik, novi serijal. Tek sam počeo.“ „A Sil ti je... šta, kao neki model? Zna li za to?“ „Da. Dogovorili smo se.“

BALKANDOWNLOAD 107 Klimnuvši glavom, Stiv je nastavio da se kezi posmatrajući crteže. „Osetio sam nekakav vajb kada si juče svratio. Ali sada kad ovo vidim? Totalno kapiram zašto je sinoć odbila da se kresnemo.“ „Ona te je...“ Ford je u sebi poskočio. „Znači... vas dvoje niste...“ „Put ti je čist, brate. Odmah ću ti reći, jedna stvar je da budeš sa njom - ako je ona za to. Ali da je zezaš? To je nešto drugo. Uradiš li to, istrgnuću ti srce iz grudi. Sve drugo je kul.“ Ford je posmatrao Stivovo lice i shvatio da je svaka izgovorena reč sušta istina. „Kapiram. Idem po cipele.“ Stiv je provirio u kupatilo, a zatim u Fordovu spavaću sobu. „Dobro ti je osvetljenje ovde. Krešeš li ti to?“ „Šta? Svetlo?“ „Ma daj.“ Stiv je odmahnuo glavom dok je Ford oblačio majicu. „Silu. Kako to da je još nisi kresnuo? Znao bih da jesi. A ovde je već više od mesec dana.“ „Slušaj, ne vidim kako se to tebe tiče. Bez uvrede.“ „Ne vređam se. Ali vidim kako stvari stoje, jer mi niko nije bitniji od nje. Ne bih baš rekao da mi je kao sestra, jer bi to bilo bolesno, uzevši sve u obzir.“ Ford je seo na ivicu kreveta da navuče patike. „Dami se izgleda nikud ne žuri. Tako da ni ja nikud ne žurim. To je to.“ „To ima smisla. Sviđaš mi se, pa ću ti dati savet. Snažna je ona, i može se reći da je otporna. Ume da izađe na kraj sa sobom i svime onim što je snađe. Ali komplikovana je ličnost, a negde duboko u sebi pati. Tako da moraš da budeš pažljiv.“ „Ne bi radila ono što ovde radi da nije komplikovana osoba i da negde duboko u sebi ne pati.“ „Okej. Hajde da budemo muškarci i proverimo taj ambar.“ Sila se ispravila da istegne leđa u svojoj budućoj vešernici. Kao što je i slutila, stari požuteli linoleum prekrivao je parket koji je oštećen, ali koji bi se dao spasti. Radije bi išla gore i zabavljala se bušilicama, ali delovalo joj je smislenije da znoj usmeri na cepanje linoleuma. Stolaru nije bila potrebna gore, naročito sada kada je tu Stiv, tako da...

BALKANDOWNLOAD 108 Kroz prozor je opazila Stiva, koji očigledno nije bio gore, kako sa Fordom ide ka ambaru. Ostavivši alat sa strane, izašla je napolje da proveri zašto je Stiv otišao u jutarnju šetnju umesto da nadgleda renoviranje velike spavaće sobe. Vrata ambara stajala su otvorena, a njih dvojica već su bili unutra kada je stigla. Činilo se da se dogovaraju koji će se od njih popeti merdevinama do pojate. „Šta to radite?“, zahtevala je da zna. „Proveravamo“, rekao joj je Stiv. „Vidiš li da li išta fali?“ „Ne, a zašto bi?“ „Ford je sinoć video nekoga kako se šunja ovuda.“ „Nisam rekao da se ’šunja’. Rekao sam da sam sinoć video nekoga ovde sa baterijskom lampom.“ „Ako si na tuđem imanju usred noći sa baterijskom lampom, to se zove šunjanje.“ Stiv je uperio prst ka Sili. „Rekao sam ti da sam čuo nešto.“ Sila je odmahnula glavom Stivu i okrenula se ka Fordu. „Video si skroz od preko puta, po mrkloj noći, kako se neko šunja oko mog ambara?“ „Iako moram da se složim sa definicijom ’šunjanja’, rekao sam da sam video svetlo, snop svetla. Snop baterijske lampe kako ide ka ambaru.“ „Verovatno je to bio nekakav odsjaj. Mesečina, ili slično.“ „Znam kako izgleda snop baterijske lampe.“ „Uz to“, prekinuo ga je Stiv, „vrata su zaškripala kada smo ih otvorili. Taj sam zvuk čuo sinoć. Neko je ovde dolazio. Imaš gomilu sranja ovde, Sil.“ „I prilično je jasno da je ta gomila sranja i dalje ovde.“ „Nešto možda i nije“, istakao je Ford. „Ovde si stavila mnogo toga i rekao bih da si hrabro pokušala da sve to organizuješ, ali sumnjam da znaš šta je sve tu, ili gde si sve tačno ostavila poslednji put kad si radila ovde.“ „Okej, da, ne znam.“ Stavila je ruke na kukove kako bi osmotrila gomile stvari i kako su poređane. Da li je tako poređala te kutije? Da li je slomljenu stolicu za ljuljanje stavila sa leve strane? Otkud zna? „Moram još kroz dosta toga da prođem, ali do sada nisam pronašla ništa naročito vredno. I okej“, kazala je pre nego što je Stiv stigao da progovori“, i

BALKANDOWNLOAD 109 kašičica koju je Dženet Hardi stavljala u činijicu sa šećerom mnogima bi bila dovoljno dobar razlog da provale ovde.“ „Ko zna da ovde držiš stvari?“ „Svi“, odgovorio je Ford na Stivovo pitanje. „Gomila ljudi radi u kući i ta gomila je videla Silu kako dovlači stvari ovde - čak su joj i pomogli. Tako da svi sa kojima su oni pričali znaju za to, i svi sa kojima su ti drugi pričali, i tako dalje.“ „Nabaviću katanac.“ „Dobra ideja. A pisma?“ „Kakva pisma?“, hteo je Stiv da zna. „Da li si ikome osim meni rekla za pisma koja si pronašla na tavanu?“ „Svom ocu, ali čisto sumnjam...“ „Pronašla si pisma na tavanu?“, prekinuo ju je Stiv. „Neka tajna pisma? Brate, ovo su kao one misterije na Bi-Bi-Siju.“ „Ti nikada ne gledaš misterije na Bi-Bi-Siju.“ „Gledam kada glume zgodne ribe iz Britanije. Kakva pisma?“ „Pisma koja je mojoj baki pisao čovek sa kojim je te godine pre nego što je umrla imala aferu. I da, tajna pisma. Sakrila ih je. Rekla sam samo Fordu i mom ocu - koji je verovatno rekao mojoj maćehi. Ali dalje od nje to ne bi otišlo.“ Nadala se da ne bi. „Osim ako...“ Izdahnula je. „Kada sam to pričala ocu, shvatila sam da stojimo tačno pored otvorenog prozora, pa sam ga odvukla na stranu da završim. Ali ako se neko nalazio iole blizu prozora, čuo bi dovoljno.“ Protrljala je oči. „Glupa sam. Uz to sam još i navaljivala na majku juče da mi kaže da li je Dženet imala ljubavnika - i to nekog odavde - pre nego što je umrla. Ona bi se istrtljala ako je spopadne loše raspoloženje. Uz to je još i besna na mene.“ Posegnuvši ka njoj, Stiv je potapša po ramenu. „Ništa novo, lutko.“ „Znam. Ali kako je trenutno raspoložena, možda je poslala nekoga ovde da njuška i potraži nešto vredno.“ „Daj mi pisma i sve drugo zbog čega se brineš. Kod mene ih niko neće tražiti“, dodao je Ford kada se namrštila na njega. „Možda. Razmisli ću.“

BALKANDOWNLOAD 110 „U svakom slučaju“, rekao je Stiv, „možemo da otpišemo čoveka sa planine divljih očiju sa satarom. Je l’ tako? Odnosno, možemo to čim se Ford popne gore i proveri da nema nekih leševa i odsečenih delova tela.“ „O, za boga miloga.“ Sila je krenula ka merdevinama. Ford joj je preprečio put, blago je gurnuvši unazad. „Ja ću.“ Oprobao je težinu na svakoj lestvici dok se peo, dok je zamišljao sebe kako propada kroz merdevine i lomi razne kosti na betonskom podu. Kada je stigao do vrha, sočno je opsovao. „Šta je bilo?“, povikala je Sila ka njemu. „Ništa. Cepanice. Ničeg gore nema. Čak ni odsečene glave nekog putujućeg radnika. Kada se spustio, Sila ga je uzela za ruku, trgnuvši se na prizor komadića iverice zarivenog u dlan. „Ušlo ti je unutra. Uđi, pa ću ti ga izvaditi.“ „Mogu samo...“ „Dok se vi igrate doktora, ja ću se opasati alatima i baciti se na muški posao.“ Sila je bacila pogleda na Stiva. „E vala, i vreme ti je.“ „Morao sam da skoknem po merdevine. Vidimo se“, rekao je Fordu i izašao. „Da li ti je doneo krofne?“, upitala je Sila. „Jeste. Mito, da bi mogao da koristi teretanu.“ „Mhm. Uđi i ponesi sa sobom delić mojih merdevina. Pretpostavljam i da te je probudio.“ „Pretpostavka ti je tačna.“ Ford je zatvorio vrata ambara za njima. „I to iz veoma zanimljivog sna koji je uključivao tebe, crvenu sobu i mesingano uzglavlje kreveta. Ali sa krofnama sa džemom se gotovo iskupio za to.“ „Stiv veruje u moć krofni. Dakle, šta sam to radila u crvenoj sobi sa mesinganim uzglavljem kreveta?“ „Teško je to opisati. Ali mislim da bi mogla da demonstriraš.“ Pogledala ga je u oči, tamnozelene, uokvirene zlatnom. „Nemam crvenu sobu. A ni ti.“ „Idem da kupim farbu.“ Smejući se, posegnula je za vratima vešernice i brzo se našla leđima prislonjena o zid kuće. Stalno ju je iznenađivalo koliko su mu usne moćne, koliko opasne. Iste one usne, pomislila je rasejano dok su navaljivale na njene,

BALKANDOWNLOAD 111 koje se izvijaju u tako šarmantan osmeh, koje tako lagano odugovlače kad pričaju o svakodnevnim sitnicama. A onda pritisnu njene i prodrmaju joj telo poput groznice. Blago ju je ugrizao za donju usnu pre nego što se odmakao na korak. „Mislio sam da je to Stiv išao ka ambaru sinoć. Da tamo spava.“ „Zašto bi Stiv spavao u ambaru?“ Njenom mozgu trebao je još koji sekund da proradi. „O! Svi smo mi odrasli ljudi, Forde. Neću pitati Stiva da spava u ambaru.“ „Da, to sam shvatio. Ali pozajmiće staru vreću za spavanje od mene. Nisam je koristio nekih petnaest godina, odnosno otkad je spavanje u vreći na zemlji za mene izgubilo draž. Njemu će se svideti. Na njoj je Spajdermen.“ „Imaš vreću za spavanje sa likom Spajdermena?“ „Dobio sam je za osmi rođendan. Imala je istaknute sjajne delove i nikada nije izgubila sjaj.“ Nagnuo se ka njoj, okrznuo joj usne svojima i otvorio vrata iza nje. „Drage volje ću je izvaditi iz skladišta kako bi je Stiv koristio dok je ovde.“ „Baš si dobar komšija.“ „Ne naročito.“ Otvorila je pribor za prvu pomoć, proverivši sadržaj. „Ovde imam šta mi je potrebno. Hajdemo napolje. Na svetlo.“ Kada su izašli na verandu, pokazala mu je da sedne. Natopila je vaticu hidrogenom i očistila mu ranu. „Nisam dobar komšija“, nastavio je Ford, „pošto to činim iz čisto sebičnih motiva. Ne želim da spava sa tobom.“ Podigla je pogled ka njegovom dok je čistila iglu i pincetu alkoholom. „Ma je li?“ „Kad bi želela da spavaš sa njim, onda ne bih imao sreće.“ „Otkud znaš da ne želim? Da ne bih?“ „Zato što želiš da spavaš sa mnom. Joj!“ Spustio je pogled ka šaci i rupi koju je iglom napravila na vrhu iverice. „Jebote.“ „Preduboko je zarivena da bih je istisnula, moram da joj oslobodim put. Izdrži. Ako želim da spavam sa tobom, što onda nisam?“ Oprezno je posmatrao iglu u njenoj ruci. „Jer nisi spremna. Mogu da sačekam dok ne budeš. Ali - i nemoj samo da si me ponovo ubola time - ali nema teorije da želim da spavaš sa nekim drugim dok ja čekam, bilo to zarad

BALKANDOWNLOAD 112 starih vremena ili ne. Želim svoje ruke na tebi, svuda po tebi. I želim da misliš o tome.“ „Znači, pozajmićeš Stivu svoju ljubljenu vreću za spavanje sa Spajdermenom da bih ja mogla da razmišljam o tome, a da ne podlegnem svojim potrebama i spavam sa njim jer mi je pri ruci.“ „Otprilike.“ „Vidi ovo.“ Okrenuo je glavu kako bi pogledao u pravcu koji je pokazala. Poskočio je od oštrog, iznenadnog peckanja. Kada je opsovao, Sila je držala pogolemo parče iverice pincetom. „Suvenir?“ „Neka, hvala.“ „Gotovi smo.“ Spakovala je pribor za prvu pomoć, a onda zgrabila Forda za kosu i pohlepno prinela usne njegovima. Isto tako brzo je prekinula poljubac i ustala. „A ti misli o ovome dok čekaš.“ Uputivši mu kul osmeh, ušetala je u kuću, pustivši da se vrata terase uz tresak zatvore za njom.

BALKANDOWNLOAD 113 DEVETO POGLAVLJE Sila se toliko navikla na kola koja bi usporavala ili se zaustavlja na kraju njenog prilaza da ih gotovo nije ni primećivala. Radoznalci, posmatrači, čak i oni za koje joj se činilo da fotografišu, nisu morali da predstavljaju problem. Smatrala je da će se pre ili kasnije navići na nju, tako da je prema njenom mišljenju bilo najbolje da ih ignoriše ili da im povremeno opušteno mahne. Ako želi da postane deo zajednice, moraće da im pokaže da to namerava i želi. Stoga je kupovala u lokalnom supermarketu, angažovala lokalce za majstore, veći deo materijala kupovala iz lokalnih izvora. Ćaskala je sa prodavačima, podizvođačima, i potpisivala autograme onima koji su je i dalje videli kao Kejti sa TV-a. To što je prihvatila Fordov savet i poslušala svoj prvobitni instinkt sklonivši kapije smatrala je simbolom, kao i izrazom te namere. To je propratila sađenjem drveća trešnje na obodima prilaza. To je potvrda, pomislila je Sila dok je stajala na ivici puta i posmatrala učinjeno. Novi život. A sledećeg proleća, kada budu procvetale, ona će biti tu da to i vidi. Sa mesta na kom je stajala pružao se pogled na kuću. Posadiće bašte, mlado drveće, kao i veliku staru magnoliju. Svoju veliku staru magnoliju, pomislila je, sa voštanobelim izdancima koji će zasladiti vazduh. Farba na kući biće sveža i čista umesto prljave farbe koja se ljušti. Na verandu će staviti stolice i saksije sa raznim cvećem. A kada bude mogla da iscedi još nešto para iz budžeta, na prilaz će staviti kaldrmu u zemljanim tonovima koja će seći put kroz raskošne zelene travnjake. Na kraju, kada ljudi budu usporavali da pogledaju, biće to zbog toga što će se diviti lepoj kući na lepom mestu, a ne zato što će se pitati šta kog đavola ta holivudska glumica radi sa kućom u kojoj je Dženet Hardi progutala previše tableta i zalila ih votkom. Zakoračila je unazad začuvši kola koja su joj dolazila u susret, a zatim je čula kratku sirenu kad se mala crvena honda zaustavila na ivici puta. Trebalo joj je par sekundi - propraćenih grižom savesti - da prepozna lepu plavušu u kapri pantalonama i heklanoj majici na bretele koja je iskočila iz kola.

BALKANDOWNLOAD 114 „Ćao!“ Zakikotavši se, Silina polusestra Andžela Makgauan potrčala je ka Sili kako bi je zagrlila. „Endži.“ Svež, jak miris parfema obuhvatio ju je jednako kao i njene ruke. „Ošišala si se. Daj da te pogledam. Ne! Nemoj ponovo da me grliš. Prljava sam.“ „Stvarno jesi.“ Ponovo se zakikotavši, Endži se udaljila i susrela Silin pogled svojim ogromnim očima boje ćilibara. Oči našeg oca, pomislila je Sila. Ćerka njihovog oca. „A malo i smrduckaš.“ Široko se osmehujući, samo se osmehujući, Endži zgrabi Silu za ruke. „Uzevši sve u obzir, ne bi trebalo da budeš tako prelepa.“ „Izgledaš sjajno.“ Sila je vrhovima prstiju prešla preko skraćenih krajeva Endžine kose. „Baš je kratka.“ „Trebaju mi dve sekunde ujutru da je sredim.“ Endži je brzo protresla glavom, tako da joj se sunčana kosa podigla, zatalasala, umirila. „Bukvalno sam morala da sebi vežem oči i popušim cigaretu kako bih se ovako ošišala.“ „Sjajno izgleda. Otkud ti ovde? Mislila sam da si na koledžu.“ „Završen mi je semestar, pa ću neko vreme biti kod kuće. Ne mogu da verujem da si ovde. A i ovo.“ Pokazala je ka kući. „Stvarno živiš ovde, i popravljaš je i... sve.“ „Ima baš svega.“ „Ovo je baš lepo. Mnogo lepše od one stare kapije.“ Endži je dodirnula zakrivljenu granu sa pupoljcima nežne, prolećne ružičaste boje. „Svi pričaju o tome šta se ovde dešava. Ovde sam tek jedan dan, a već su mi priče izašle na nos.“ „Jel’ pričaju dobro ili loše?“ „Zašto bi pričali išta loše?“ Endži nagnu glavu. „Ovo mesto je bilo gadno gledati. Tako da, nije ni sad baš lepo, ali ti nešto radiš. Niko drugi nije. Je li teško? Ne mislim na posao, jer je to očigledno... nego, da li ti je teško što si ovde, što živiš ovde?“ „Nije.“ Ali Endži će je pitati, znala je Sila. Endži je stalo. „Zapravo, lako je. Imam dobar osećaj, bolji nego što sam imala u vezi sa bilo čim, bilo gde. Čudno je to.“ „Mislim da nije. Mislim da svako treba da bude negde, a da oni koji imaju sreće saznaju gde je to. Dakle, imaš sreće.“

BALKANDOWNLOAD 115 „Pretpostavljam.“ Sila se setila da Endži živi na vedroj strani optimizma. Prava tatina ćerka. Ćerka našeg tate, ispravila se Sila. „Hoćeš li da uđeš da pogledaš? Sada je u ozbiljnom haosu, ali napredujemo.“ „Rado, ali neki drugi put. Na putu sam da se vidim sa nekim prijateljima, ali sam svratila da te vidim na koji minut. Nisam očekivala da te vidim pored puta, pa pretpostavljam da i ja imam sreće. Tako da... oo.“ Sila je pratila Endžin pogled, primetivši beli kombi koji je usporio i zaustavio se na ivici puta sa druge strane.“ „Znaš li ko je to?“, upitala je Sila. „Viđala sam već taj kombi kako staje ovde nekoliko puta.“ „Da, to je kombi gospodina Henesija. Njegov sin je...“ „Znam. Bio je jedan od momaka sa Dženetinim sinom kada su doživeli nesreću. Okej. Ostani tu.“ „O bože, Sila, ne idi tamo.“ Endži ju je zgrabila za ruku. „On je užasan. Pravi gad. Mislim, naravno, ono što se desilo bilo je užasno, ali mrzi nas.“ „Nas?“ „Sve nas? Sve koji smo na bilo koji način povezani sa tim, kaže tata. Trebalo bi da ga se kloniš.“ „On mene treba da se kloni, Endži.“ Sila je prešla ulicu i, došavši do suvozačevih vrata, kroz staklo je susrela pogled ogorčenih očiju na uskom licu stisnutih usana. Videla je da kombi ima rampu za invalide. Za invalidska kolica njegovog sina. Zbog nagiba na ivici puta bila je u nepovoljnom položaju - donekle van ravnoteže i nekoliko centimetara niža od čoveka koji je zverao u nju. “Gospodine Henesi, ja sam Sila Makgauan.“ „Znam ko si. Ista si ona, zar ne?“ „Čula sam da ste prošle godine izgubili sina. Primite moje saučešće.“ „Izgubio sam ga 1972. godine kad mu je tvoj bezvredni rođak smrskao kičmu. Pijanog i drogiranog, nije ga bilo briga ni za koga sem za sebe, jer je tako odgojen. Da ga ne bude briga.“ „Moguće. Znam da su ta tri momka te noći platila užasnu cenu. Ne mogu ni... „ „Nisi ti ništa bolja od nje, misliš da si bolja od svih ostalih jer imaš pare za trošenje i očekuješ od ljudi da se prostiru pred tobom.“

BALKANDOWNLOAD 116 Bunar u kom je Sila držala saosećanje počeo je da se suši. „Ne poznajete me.“ „Đavola te ne poznajem. Znam te, tvoj tip, čija si. Misliš da možeš samo da dođeš ovde gde se ta žena kurvala, ostavljala decu kao puštenu sa lanca, ovde gde je zbog nje moj sin izgubio ruke i noge, svoj život?“ Njegov bes ju je šamarao, koščatim prstima, kratkim, krhkim udarcima. „Misliš da možeš da kupiš drvo, farbu i da njima prekriješ smrad tog mesta? Trebalo je davno da ga spalim. Da ga spalim do vražjeg temelja.“ „To je kuća, gospodine Henesi. Od drveta i stakla.“ A ti si, pomislila je, bez imalo saosećanja, jedan ludak. „Ukleta je kao što je i ona bila. Kao što si i ti.“ Pljunuo je kroz prozor, za mrvu promašivši prednji deo Siline čizme. „Vraćaj se odakle si došla. Ne želimo takve kao ti ovde.“ Dao je gas tako naglo, zanevši zadnji deo kombija, da je Sila morala nezgrapno da se skloni unazad. Okliznula se na kosini, izgubila ravnotežu i pala na kolena. Endži je potrčala preko ulice. „Jesi li dobro? Bože, bože, nije te valjda udario?“ „Nije. Nije.“ Ali suzila je ledenoplave oči dok je posmatrala kombi koji se velikom brzinom udaljavao. „Dobro sam.“ „Zvaću policiju.“ Drhteći od besa, Endži je iz džepa izvukla jarkoružičasti mobilni telefon. “Pljunuo je na tebe! Videla sam ga, umalo te nije pregazio, i...“ „Nemoj.“ Sila je stavila ruku na telefon kada ga je Endži otvorila. „Pusti.“ Uzdahnula je, protrljala koleno. „Samo pusti.“ „Jesi li se povredila? Nezgodno si pala. Moramo da ti pogledamo to koleno.“ „Dobro sam, mama.“ „Ozbiljno. Odvešću te do kuće, pa ćemo da vidimo treba li da ti ga pregledaju. Matori gad.“ „Koleno je u redu. Nisam povređena, iznervirana sam.“ Da bi se smirila, Endži je par puta duboko uzdahnula dok je posmatrala Silu. „Ne deluješ mi iznervirano.“ „Veruj mi. Kurvanje, pušteni sa lanca, ukleta, tvoja krv. Seronja.“ Endži se nasmejala. „E takvu te volim. Odvešću te do kuće, nema rasprave.“

BALKANDOWNLOAD 117 „Važi. Hvala ti. Da li se tako i prema tebi ponaša?“, upitala ju je Sila dok su prelazile ulicu ka Endžinoj hondi. „Reži i hoće da me sažeže pogledom, što bi se reklo, gunđa. Ne pljuje. Znam da je napadao tatu. I ono, bože, znaš li ikoga sa više saosećanja od tate? Samo zbog toga što se družio sa sinom gospodina Henesija, i ostalima, ne znači da je odgovoran za ono što se desilo. Čak nije ni bio sa njima te noći. A zamisli, ti još nisi bila ni rođena.“ „Rekla bih da je u fazonu da greh prelazi sa kolena na koleno. Ako hoće da prolazi ovuda, staje, zvera i razmišlja o onome što je ružno, neka ga.“ Na kraju prilaza, Sila je otvorila vrata automobila. I sama je udahnula i shvatila da se oseća bolje, uravnoteženije, rekla bi, sada kada je Endži tu. “Hvala ti, Endži.“ „Hoću da ti vidim to koleno pre nego što krenem.“ „Koleno je u redu.“ Da bi joj to pokazala, a i promenila atmosferu, Sila je na brzinu počela da stepuje na otrcanom travnjaku i kitnjasto se poklonila kada je završila dok se Endži kikotala. „ Auh. Onda valjda jeste.“ „Dobri pokreti, lutko.“ Stiv je izašao na verandu, sav u tetovažama i sa pojasom za alat. „Ko ti je drugarica?“ „Nismo drugarice“, rekla je Endži, „sestre smo.“ „Andžela Makgauan, Stiv Čenski. Stiv je moj prijatelj iz Los Anđelesa. Pomaže mi na nekoliko dana.“ „Možda duže.“ Stiv joj je uputio širok i odvažan osmeh. „Endži se baš vratila kući sa koledža i krenula je da se nađe sa nekim prijateljima.“ „Tako je. Kasnim. Ispričaj mu za gospodina Henesija“, naredila joj je Endži ulazeći u auto. „Koga?“ „Hoću. Uživaj.“ „To mi je u planu. Vratiću se. Drago mi je što smo se upoznali, Stive.“ Mahnuvši im kroz prozor, uredno je okrenula automobil i odvezla se dalje.“ „Dobra ti je riba sestra.“ „I jedva da je punoletna, tako da, dalje ruke od nje.“

BALKANDOWNLOAD 118 „’Jedva’ je ključna reč. Ko može da ne voli DNK Makgauanovih?“ „Ti. Ti ne možeš. Kako napreduje tavan?“ „Jebeno je vrelo. Moraju da završe sa postavljanjem i osposobljavanjem klime. Ali ide nekako. Uzmi alat, lutko. Prolazi nam dan.“ „Idem odmah za tobom.“ Bio je u pravu za vrelinu. Kada je skinula i okačila pojas sa alatom o klin za taj dan, Sila je izračunala da je izgubila neko kilo samo znojeći se. Počastila se dugim, osvežavajućim tuširanjem u svom gotovo dovršenom kupatilu. Ostalo joj je još da ga okreči i instalira sijalice. Pomislila je kako će sebi napraviti ogroman sendvič. Pojela ga je sama, uživajući u prejedanju na verandi iza kuće, i zamišljala grmlje kako cveta, ukrasno drveće i šarene biljke na mestu pokošenog rastinja. Zamišljala je grubu kamenu klupu ispod krošnje velikog platana, kao i novi crep i cigle na tremovima i stazicama. Pognute vrbe kraj ribnjaka, boje crvenog javora, sjajnu lepotu magnolija. Nije ovo prokleto mesto, pomislila je, lagano trljajući koleno koje joj je i dalje bilo pomalo ukočeno i bolno. Ignorisano je, predugo zanemarivano, ali nije prokleto, uprkos optužbama onog ogorčenog starca. Staviće i kućicu i hranilice za ptičice, pa će i one doći. Svojim rukama će zasaditi baštu sa cvećem - nakon što istraži šta treba da posadi - što će privući još više ptica i leptira, koji će leteti okolo dok bude brala cveće za vaze. Kupiće psa koji će da juri za štapovima koje mu ona baci, vevericama i zečevima, i kog će morati da juri kada bude kopao u baštama. Možda će čak i gledati da uzme šarmantno ružnog psa, poput Spoka. Priređivaće zabave sa raznobojnim svetlom i muzikom, ljudi će šetati kućom, travnjakom, ispunjavati kuću, ispunjavati je zvucima i pokretom. Pulsiranjem, otkucajima srca i glasovima. I svakog jutra će se buditi u kući. Svojoj kući. Spustila je pogled na papirni tanjirić koji je držala u krilu i videla kako je na njega kanula suza. „O bože, šta mi je?“ Rukama je istrljala vlažne obraze, pa pritisnula ruke na čvor u grudima. „Šta mi je, šta mi je?“

BALKANDOWNLOAD 119 Sedela je sama dok je sunce klizilo ka planinama, na utonuloj verandi sa pogledom na uništena dvorišta. I prepustila se jecajima. Nervni slom, pomislio je deo njenog mozga. Moralo je da se desi. Psi, ljudi, raznobojna svetla? Neuspeh je mnogo verovatniji. Ne, nije kuća ukleta. Ona ima dobar temelj, od dobrog je materijala. Ali nije li ona sama ukleta? Šta je ona ikada uradila da je bitno? Sa čim je ikada završila? Ni ovde neće uspeti. Neuspeh joj najbolje ide. „Prestani. Prestani sa ovim sranjem.“ Prigušila je poslednji jecaj i pridigla se na noge. Zgrabivši tanjirić i napola pojeden sendvič, umarširala je unutra i bacila ih. Udišući polako, pljusnula je hladnu vodu na lice. Ili će potonuti, ili ima da izdrži. Malo smirenija, otišla je gore, namerno se našminkala kako bi prikrila nalet samosažaljenja, a zatim je uzela primerak Getsbija. Ponela ga je sa sobom preko puta i zakucala na Fordova vrata. „Baš zgodno“, rekao je kada je došao do vrata. Spok je prestao da drhti kao da su to vanzemaljci pred vratima i potrčao kako bi priljubio telo o Siline noge. „Upravo sam prebirao po kratkoj listi izgovora i odlučivao koji da iskoristim da odem do tebe. Sedeo sam pozadi kako ne bi delovalo da pažljivo motrim na tvoju kuću.“ Ušla je unutra i dala mu knjigu. „Rekao si da mogu da ih ostavim ovde.“ „Naravno. Pisma?“ „Da.“ Pas je podigao pogled ka njoj sa ljubavlju koja je sijala u buljavim očima, tako da je na koji trenutak čučnula, češkajući ga i mazeći ga dok nije pao u ekstazu. „Nešto sam loše raspoložena. Ne želim ih u kući sada.“ „Okej.“ „Da li bi mogao jednom da ih pročitaš, kad budeš imao vremena? Mislim da bih volela još nečije mišljenje.“ „Dobro je. Sada više ne moram da bijem svakodnevne bitke između radoznalosti i integriteta. Staviću ih u kancelariju. Hoćeš da svratiš gore na koji minut? Imam neke crteže za koje mislim da će ti se svideti.“ „Da.“ Nemir, pomislila je. Osećala je nemir, svrab, i pomalo ju je bolela glava. Bolje da nastavi da se kreće, da nešto radi. „Da, što da ne?“ „Jesi li za pivo, ili možda vino?“ „Ne, ne. Neću ništa.“ Alkohol nije najbolja ideja nakon nervnog sloma.

BALKANDOWNLOAD 120 „Gde je Stiv? Učinilo mi se da sam mu čuo motor pre nekog vremena.“ „Izašao je. Rekao je da hoće malo akcije, možda će igrati bilijar sa nekim od majstora iz kuće. Mislim da se nada da će mu se posrećiti sa jednom iz ekipe za pejzažnu arhitekturu. Zove se Šana.“ „Šana i ja se znamo iz davnih dana. Ne na taj način“, dodao je brzo. „Još od detinjstva smo najbolji prijatelji. Ona, Braj, Met i ja.“ „To je lepo. Lepo je što imaš prijatelje iz davnih dana. Opa. Auh.“ Dve table su mu bile prepune crteža. Poze u akciji, pomislila je. Usred skoka, koraka, vrtenja. Nije bilo sumnje da je to njeno lice i na svim crtežima je delovala snažno, žestoko, odvažno i sjajno. Sve onako kako se u tom trenutku ne oseća, pomislila je. „Razmišljam o tetovaži. Zakačio sam se za to. Sada razmišljam šta i gde.“ Zabio je ruke u zadnje džepove dok je kritički posmatrao crteže. „Donji deo leđa, lopatica, biceps. Razmišljao sam o nečemu malom i simboličnom, negde gde je ljudi ne bi primećivali na Kes. Ili još bolje, Kes je i nema nego se ova formira kada se Kes pretvori u Brid. Na taj način ona neće biti samo simbol nego i deo izvora moći.“ Zaškiljio je dok je posmatrao crteže. „Moram da odlučim pre nego što krenem da crtam panele. Imam grub nacrt priče i dopada mi se, ima smisla, ali...“ Spok je počeo da cvili i Ford se osvrnuo. I tok misli mu se raspršio na sitne komade. Niz Silino lice lile su suze. „O, brate. Sranje. Šta je bilo? Zašto plačeš?“ „Izvini. Izvini. Mislila sam da je gotovo. Mislila sam da sam završila.“ Udaljavajući se od njega, brisala je obraze. „Moram da idem.“ „Ne. A-a.“ Možda mu se u dnu stomaka širila rupa, ali uzeo ju je za ruku i stisak mu je bio čvrst. „Šta je bilo? Šta sam uradio?“ „Sve. Ništa.“ „Šta od ta dva?“ „Sve je u pitanju. Ništa ti nisi uradio. Nisi ti u pitanju. Nego ja. Ja, ja, ja. To nisam ja.“ Divlje je mahala ka crtežima. Zbog njenog glasa i tih pokreta, Spok se prišunjao svom krevetiću. „To uopšte nisam ja. Ne mogu ni da se spremim na seks sa tobom. Hoćeš da znaš zašto?“ „Prilično me zanima.“

BALKANDOWNLOAD 121 „Zato što ću na kraju nešto zabrljati, upropastiti i onda neću imati nikoga sa kim bih pričala. Ništa ja ne uspevam. Sve zeznem, u svemu sam loša.“ „Iz moje perspektive nisi.“ Zbunjen, odmahnuo je glavom. „Odakle ti sve to?“ „Iz stvarnosti. Iz prošlosti. Ti ništa ne znaš o tome.“ „Ispričaj mi onda.“ „Za boga miloga, sa dvanaest godina sam već bila isceđena. Imala sam sve alate, platformu, a zeznula sam. Nisam uspela.“ „Lupaš gluposti.“ Glas mu je bio razložan, što ju je mnogo više utešilo nego da je bio nežan i saosećajan. „Previše si pametna da bi u to poverovala.“ „Nema veze što ja znam da to nije tačno - makar ne u potpunosti. Ali kada ti iznova i iznova govore da si promašaj, u to počneš i da veruješ. Ta prokleta serija bila je moja porodica, a onda bum! Nema je. Nisam mogla to da povratim, ni porodicu, ni posao. A onda su hteli da pevam na koncertima, uživo, a ja to ne mogu. Bojala sam se nastupa u javnosti, imala sam napade panike. Na pamet mi nije padalo da uzimam tablete.“ „Kakve tablete?“ „Bože.“ Prstima je pritisnula oči, zahvalna na tome što su suze presahnule. Spok se prišunjao nazad i ispustio napola sažvakanog punjenog medvedića pred njene noge. „Moj menadžer, majka, ljudi. Treba ti samo nešto da se malo opustiš, da izađeš na binu. Kako bi nastavila da zarađuješ novac i da ti ime i dalje bude u svesti ljudi. Ali nisam htela, nisam to uradila, i to je bilo to. Onda su usledili loši filmovi, užasan publicitet - a zatim, što je po nekima još gore, nikakav publicitet. I Stiv.“ Uzbuđena, koračala je po prostoriji zabacujući ruke. „Uskočila sam u brak dve sekunde nakon što sam napunila osamnaest godina jer se konačno, konačno našao neko ko me voli, kome je stalo, ko razume. Ali nije mi pošlo za rukom. Pokušala sam da idem na koledž i mrzela sam to. Osećala sam se jadno i glupo. Nisam bila pripremljena i nisam očekivala da mi toliko ljudi zapravo priželjkuje neuspeh. Tako da i nisam uspela. Ispunila sam njihova niska očekivanja od mene. Odustala sam nakon jednog semestra. A onda su usledile reklame i ponižavajući poslovi. Napisaću scenario, ali ne, ni to nisam bila u stanju. Možda da se bavim fotografijom? Ne, očajno mi je išlo. Imala sam prihode, zahvaljujući Kejti - i činjenici, koju sam saznala godinama kasnije, da

BALKANDOWNLOAD 122 je otac učinio sve kako bi se osiguralo da je moja zarada pravno zaštićena sve dok ne postanem punoletna. Sa četrnaest godina sam krenula kod psihoterapeuta. Sa šesnaest sam razmišljala o samoubistvu. U toploj kupki, uz ružičaste sveće i muziku, žiletom. Ali kada sam ušla u kadu, pomislila sam kako je sve to glupo. Ne želim da umrem. Tako da sam se samo okupala. Pokušavala sam svašta. Možda bih mogla da budem nečiji menadžer ili da se bavim koreografijama. Šta god ti padne na pamet, to sam pokušala. Uprskala. Ništa ne uspem da uradim. Ne istrajem.“ „Udahni malo“, naredio joj je Ford tako strogim, zapovedničkim glasom da je bila u stanju samo da trepće u njega. „Bila si slatka klinka, slatka, talentovana klinka sa televizije.“ „O, dođavola.“ „Samo začepi na trenutak. Ne znam tačno kako to ide, ali pretpostaviću da se serija završila.“ „I to još kako.“ „Ali niko nije uzeo u obzir da je u tome učestvovalo i dete, dete koje je odraslo u toj seriji i koje mora da se osećalo kao da su ga otrgnuli od porodice. Kao da je ostala siroče. I koja je možda osećala da je ona za to kriva.“ „I jesam. Stvarno jesam. Znam da nije bilo tako, ali...“ „Ko god ponudi, a kamoli navaljuje na jednu četrnaestogodišnjakinju da uzima tablete za smirenje, tog treba upucati. Tu nema sive zone, makar ne za mene. Ne možeš da tvrdiš da su ti događaji neuspeh. Izvini, ali nisu na listi. Zapravo, čist račun, duga ljubav“, nastavio je dok je zurila u njega. „Koledž ti nije pošao za rukom, pisanje, fotografija, šta god. Ne znači to da si promašaj, Sila, znači da si pokušala. Da si istraživala. Bila si u braku koji nije uspeo, a uspela si da ostaneš prijateljica - prava prijateljica - sa bivšim? I to je tebi neuspeh? Vidiš, za mene je to ogroman plus. A šta je sa onim kućama u Kaliforniji koje si popravila i prodala? Ako si naletela na prepreku na putu, jednostavno moraš da je skloniš.“ „I nisam.“ Prstima je prošla kroz kosu, uspevši da duboko i lagano udahne. „Zapravo sve ide veoma dobro. Izvini. Izvini. Ne mogu da verujem da sam te zasula svime ovim. Malopre sam imala nervni slom i mislila sam da je bilo gotovo. Crteži su iz nekog razloga ponovo srušili branu.“ Sagnula se, mazila Spoka, koji ju je i dalje gledao veoma zabrinuto. Uzela je pocepanog medvedića. „Ovo je odvratno.“

BALKANDOWNLOAD 123 „Da. Ima ga već neko vreme. Daje ga samo onima koje voli.“ „Pa.“ Nagnula se unapred, poljubila Spoka u nos. „Hvala ti, dušo. Evo ti, bolje ga uzmi nazad.“ Zamahnuo je repom kao da želi da kaže da je kriza gotova, i vratio je medvedića u svoj krevet. „Šta ti je uopšte prouzrokovalo nervni slom?“ „Eh.“ Odšetala je dalje od Forda, od crteža, ka prozoru. Sunce se spustilo iza planina, stvarajući oreol oko njihovih otmenih vrhova. Njihov prizor - u daljini, pomalo hladne - bio joj je utešan. „Moja polusestra je svratila danas. Endži, koju u svojoj glavi često vidim kao ćerku mog oca. Ja tako sebe ne vidim često, to jest, makar nisam pre. Tako mi je bilo lakše. Ona je baš prisebna. Srećna, pametna, lepa. Fina devojka, ali ne toliko fina da ne možeš da podneseš da joj budeš u blizini. Nisam se sa njom nešto naročito trudila, kao ni sa maćehom. Čestitke i odgovarajući poklon za Božić i za rođendane. Na trenutak je nisam prepoznala. Skratila je kosu, ali nije to bilo zbog toga. Ne baš. Na tren sam se samo zamrzla. Osetila sam se ukočeno i nezgrapno, a ona nije. Zbog toga sam morala da osetim grižu savesti, zbog čega sam postala još ukočenija, još nezgrapnija, a ona naprosto cvrkuće, srećna što me vidi. Bez pretvaranja, bez skrivenog cilja.“ Uzdahnula je, nervirala je samu sebe. Velika cmizdrava beba, pomislila je. Prosto ne može da podnese da sve ide kako treba. „Čestitala sam sebi što sam sklonila kapiju - ono što je simbolizovala - i zasadila drveće. Što se otvaram, puštam korenje, gledam ka budućnosti, a zbog nje sam shvatila da preskačem ljude i veze, kao što kamenčić preskače reku. Ne želim da potonem.“ „Možda bi se više moglo reći da sada gacaš po vodi.“ Dobacila mu je pogled. Tako dobro izgleda, pomislila je, u tom prastarom duksu, iscepanim farmerkama, razbarušene kose. „Možda je to i tačno. U svakom slučaju, dok stojimo tamo i pričamo, a ja pokušavam sve da shvatim, dolazi gospođin Henesi i zaustavlja se preko puta. Već sam viđala njegov kombi kako samo stoji tamo. Endži ga je prepoznala.“ Okrenula se ka njemu. „Znaš li da se okomio na mog oca i njegovu porodicu?“ „Ne. Možda. Težak je on čovek, Sila.“

BALKANDOWNLOAD 124 „To sam i otkrila kada sam otišla da popričam sa njim. Otprilike krivi mene i moje, kako se izrazio, za ono što se desilo njegovom sinu. Kuća je ukleta, ja sam kurva kao moja baka, i tako dalje. Bukvalno me je pljunuo.“ „Gad.“ „Vala baš. A onda je nagazio na gas, ja sam izgubila ravnotežu, a Endži je sva u fazonu majke kvočke.“ „Trebalo bi da zoveš policiju. Popričaće sa njim.“ „I reći će mu da mi ne pljuje na cipele? Bolje bi bilo da se samo postaram da ne dobije priliku da to opet uradi. Dosta mi je više da ga žalim zbog onoga što mu se desilo pre nego što sam se rodila. Mislila sam da sam se samo iznervirala, vratila se na posao i izbacila sve to kroz znoj. Ali pretpostavljam da me je posle sve sustiglo i završilo se masivnim napadom samosažaljenja koji sam upravo podelila sa tobom.“ „Pre bih rekao da je napad osrednje veličine i da ilustruje da si prestroga prema sebi. Uopšte se ne razumem u izgradnju kuća, ali poznajem osobu koja je glavna za sve što se dešava preko puta. I ona nije neko ko zezne stvar. Pametna je i hrabra i radi ono što želi. Možda nema mistične moći jedne boginje, ali...“ Potapšao je jedan od crteža. „To je ona. To si ti, Sila. Baš onakva kakvom te vidim.“ Skinuo je crtež Brid koja čvrsto drži dvoglavi malj u obe ruke, lica na kome su živo oslikani moć i svrha. „Uzmi ovaj i okači ga negde. Kada osetiš da nadolazi još jedan napad, pogledaj ga. To je ono ko si.“ „Moram ti reći, prva si osoba koja me vidi kao ratnicu boginju.“ „Nije ona samo to.“ Sila je podigla pogled sa crteža ka njegovim očima. Opet je osetila stezanje u grudima, ali ne ono koje predskazuje suze. Bilo je to stiskanje nečega što ponovo kreće da se otvara, pomislila je. „Hvala ti na ovome, i na svemu ostalom. Kako bih ti vratila...“ Okrenula se i puls mu se ubrzao kada je podigla majicu na leđima, i neznatno se savila u struku tako da su joj farmerke otkrivale kičmu. I tu, na dnu leđa, tamnoplavom bojom bile su istetovirane tri linije trostruke spirale. Osetio je kako mu se pokreće libido, kao i intelekt. „Keltski simbol ženske moći. Devica, majka, starica.“

BALKANDOWNLOAD 125 Dobacila mu je pogled preko ramena, podignutih obrva. „Ko nam je to pametan?“ „Istraživao sam.“ Približio joj se kako bi proučio tetovažu. „A baš mi je taj simbol bio na vrhu liste za Brid. Ovo je takva sudbina.“ „Trebalo bi da joj bude na bicepsu.“ „Molim? Izvini. Baš si mi odvukla pažnju.“ „Na bicepsu.“ Sila se okrenula, stisnuvši mišicu. „Tu je jača. Možda nije tako seksi, ali čini mi se da je jača. A ako kreneš sa idejom da se tetovaža formira kada se ona transformiše, još je veća simbolika.“ „Slušala si me,“ „I ti mene.“ Podigla je ruku, dodirnula mu obraz. „Dobro ti to ide.“ „Okej. Moramo da izađemo iz kuće odmah.“ „Je li?“ „Da. Jer bih mogao da te nagovorim da sada odemo u krevet, i to stvarno želim. Onda bismo se oboje pitali da li je to zbog toga što si imala loš dan, a ja jednostavno bio tu. Usledili bi problemi i neprijatnosti. Tako da... hajdemo na sladoled.“ Još jedna ključna reč zbog koje je Spok napustio medu i skočio na noge. Smešeći se, prstima je prešla do Fordove vilice. „Želim da me nagovoriš da idemo u krevet sad.“ „Da. Ućuti. Sladoled. Idemo.“ Zgrabio ju je za ruku i povukao sa sobom. Pas ih je prestigao trčeći ka ulaznim vratima. „Čudan si ti čovek, Forde.“ „Polovinu vremena ni sam sebe ne razumem.“

BALKANDOWNLOAD 126 DESETO POGLAVLJE Stiv je bio mišljenja da malo toga može da se poredi sa osećajem jezdenja seoskim putevima, grljenjem krivina dok pirka topao noćni vetar. Seks sa zgodnom brinetom, Šanom, iz pejzažne ekipe, nadmašio bi sve to, ali umalo mu to i nije pošlo za rukom. A uvek je tu i sledeći put. U svakom slučaju, malo je gricnuo, a imao je osećaj da će se pravi obrok ispostaviti dostojan uzorka. Da. Iscerio se u vetar. Sledećeg puta. Ali za sada, jezdenje usamljenim putem nakon malo piva, malo bilijara, smeha i uvoda sa Šanom leglo mu je baš kako treba. Išlo mu je u korist to što je svratio na jug, izdvojio par nedelja da radi sa Silom. Na sebe je preuzela veliki posao, razmišljao je. Veliki, komplikovani projekat, i to opako ličan. Ali njoj to baš i prija. Video je to po njenom izgledu, načinu na koji priča. A i napraviće sebi nešto - nešto veliko, komplikovano i lično. Kao što joj je oduvek bilo i potrebno. Mogao bi da joj da još nedelju dana, možda još deset dana, jer mu je ovo renoviranje baš uzelo pažnju, i to toliko da je želeo još malo da se bavi time. Želeo je i da se još malo druži sa Silom, posmatra je kako gradi temelje svog novog života. A i nadao se da će sa Šanom ići do kraja, dok je još ovde. Trebaće mu oko nedelju dana, razmišljao je dok je skretao u Silinu ulicu. Tada će ruralni šarm Šenandoa Vehja već početi da bledi. Njemu je potrebna akcija grada, a iako mu Njujork prija za kratke boravke, sjaj i bleštavilo Los Anđelesa njegov su dom, slatki dom. Za Silu nisu. Stiv je u prolazu bacio pogled na kola parkirana na obodu dugačke strme ulice. Ne, za Silu je Los Anđeles oduvek bio samo još jedno mesto. To je verovatno još jedan razlog zbog kog je brak sa njom bio tako otkačena ideja. Čak i tada je tražila način da ode odatle, a on da se ubaci. A nekako su oboje pronašli rešenje. Skrenuo je ka njenom prilazu, smešeći se u sebi, kada je primetio da mu je ostavila svetlo na tremu, i još jedno unutra koje se videlo kroz prozor. To je Sila, pomislio je. Misli na sitnice, seća se detalja.

BALKANDOWNLOAD 127 A prozorsko svetlo podsetilo ga je na to da mora da je dva posle ponoći. U ovako tihom selu, njegov harli zvuči kao tornado koji prolazi kroz Oz. Verovatno će ga prespavati - kada se Sila komira, onda se baš komira - ali ugasio je motor na pola puta i krstario dalje. Pevušeći tiho, skočio je sa motora kako bi ga ostatak puta gurao do ambara. Skinuo je kacigu, okačio je na motor, a onda otvorio škripeća vrata ambara. Ostavio je upaljen far kako bi presekao mrak i podrignuvši, što ga je podsetilo na popijeno pivo, šutnuo je nožicu motora. Kada je nagnuo prednji točak, far je osvetlio jednu od kutija koje je Sila skladištila. Ležala je otvorena, sa poklopcem pored i rasutim fotografijama i papirima. »Hej.“ Zakoračio je ka njoj ne bi li je pobliže pogledao. Ništa nije čuo, ništa nije video, samo je u trenu osetio zaslepljujući bol pre nego što se srušio na beton. Sila je za sedam ujutru imala zakazano prvo, kako bi to ona rekla, mozganje sa Metom. Planirala je još sastanke sa električarom i vodoinstalaterom, ali želela je da Stiv bude na njima. Iskoristiće ga dok god je tu. Osim toga, želela je da ode sa njom u kupovinu. Morala je da odabere pločice, gvožđariju, elemente i naruči još drvne građe. Do pola osam, kakofonija testera, čekića i radija ispunila je kuću, i pretpostavivši da je Stiv ostao budan do kasno, sažalila se na njega i donela mu šolju kafe do sobe u kojoj je spavao u pozajmljenoj spavaćoj vreći sa Spajdermenom. Kada je videla da je Spajdi prazan, izdahnula je vazduh. „Nekome se posrećilo“, progunđala je i sama popila kafu dok je silazila. Zgrabila je svoje liste, rokovnik i tašnu. Kada je izašla napolje, pejzažna ekipa je pristizala. Siline obrve se izviše kada je ugledala Šanu. Sa kim li se Stivu onda posrećilo? Šana joj je mahnula, a zatim joj prišla, noseći kafu u ruci. „Dobro jutro. Brajan mora da nadgleda jedan drugi posao ovog jutra, ali svratiće za par sati.“ „Važi. Ja sam krenula da kupim neki materijal. Trebam li vam za nešto?“ „Neka, ne treba. Ali trebalo bi da nas obiđeš kad se budeš vratila. Danas ćemo krenuti da radimo na tremu i stazama.“ Šana baci pogled na kuću. „Nego, je li Stiv živ jutros?“ „Još ga nisam videla.“

BALKANDOWNLOAD 128 „Ne čudi me.“ Namestivši kačket preko tamne pletenice, Šana joj se osmehnu. „Sinoć smo ostali maltene do fajronta. Taj Stiv baš ume da pleše.“ „Da, ume.“ „Prava je mica. Ispratio me je do kuće da se uveri da sam bezbedno stigla, a nije navaljivao - makar ne puno - da uđe. Da je malo jače navaljivao, ko zna?“ Huknula je od smeha. „Nije prenoćio kod tebe?“ „Ne.“ Šanin osmeh je izbledeo. „Da li se bezbedno vratio kući?“ „Ne znam. Nisam ga videla unutra, pa sam pretpostavila...“ Slegnuvši ramenima, Sila zvecnu ključevima. „Odoh da vidim da li mu je motor u ambaru.“ Šana je krenula za njom. „Bio je dobro kad je otišao, mislim, nije puno pio. Par piva za čitavu noć. Ja sam na samo dvadesetak minuta odavde.“ „Verovatno smo se samo mimoišli u kući.“ Ali želudac je krenuo da joj poskakuje kad je stigla do vrata ambara. „Možda je otišao gore dok sam ja silazila.“ Sunce je zapljusnulo ambar i eksplodiralo u trunčicama prašine. Sila je treptala ne bi li navikla oči i osetila je novi nalet nervoze kad nije odmah uočila motor. Ušavši unutra, primetila je da su neke od kutija za skladištenje bile prevrnute, a njihov sadržaj rasut. Stara stolica ležala je slomljena sa strane. Onda je ugledala motor, na podu, sa drškama nagore kao da mu je vozač iščeznuo. Ispod teškog motora nalazio se opružen Stiv, raširenih ruku i nogu. „O bože.“ Skočila je ka njemu, sa Šanom pored sebe, kako bi podigla motor sa Stiva. Kosa mu je bila zamršena od krvi, od koje mu je bilo umrljano i crveno, izubijano lice. Plašeći se da ga pomeri, Sila je pritisnula prste o njegovo grlo. I gotovo se zatresla kad mu je osetila puls. „Živ je. Ima puls. Zovi...“ „Zovem.“ Čučeći, Šana je okrenula broj hitne pomoći na telefonu. „Da uzmemo ćebe? Da...“ „Reci im da požure. Nemoj da ga pomeraš.“ Sila je skočila i potrčala ka kući.

BALKANDOWNLOAD 129 Obično je bio u stanju sve da prespava. Ali vika mu je grebala po svesti, a sirene su uletele pravo u nju. Previše ošamućen da bi sastavio misli, izvukao se iz kreveta i oteturao se na verandu. Zevajući, pogledom je prelazio preko puta, priželjkujući da mislima može da prizove šolju kafe. Prizor kola hitne pomoći ispred Silinog ambara trgnuo ga je iz pospanosti. Kada je nakon brze, panične potrage nije ugledao, požurio je u kuću da navuče odeću. Pojurio je preko ulice, uz Silin prilaz, boreći se da mu um ostane prazan. Ako se i jedan prizor, makar samo jedan prizor, formira u njegovoj glavi, za njim će uslediti desetina užasnih. Progurao se kroz gomilu radnika, doviknuo njeno ime, kao da se moli. Kada ju je video kako stoji iza nosila, srce je ponovo krenulo da mu kuca. A zatim mu je sišlo u pete kada je shvatio da Stiv leži na nosilu. „Idem sa njim. Idem.“ Glas joj je visio na tankoj ivici između kontrole i histerije. „Neće ići sam.“ Zgrabila je ivicu nosila, maltene se zalepivši za nju, dok su ga nosili ka kolima hitne pomoći. Od straha u njenim očima Forda je spopala jeza. „Sila. Ići ću za vama. Biću tamo.“ „Ne budi se. Ne mogu da ga probude.“ Pre nego što je iko stigao da joj zabrani, Sila se popela u kola hitne pomoći. Prihvatio je njenu tašnu jer ju je Šana bila uzela i ugurala mu je u ruke. Šana, pomislio je Ford, kojoj suze liju niz lice. „Bio je u ambaru“, zagrcala je Šana i utonula u Fordov zagrljaj kako bi je utešio. „Ležao je na podu, pod motorom. Krv.“ „Okej, Šana. Okej, dušo. Idem ja. Idem da saznam kako je.“ „Nazovi me, molim te. Nazovi me.“ „Čim budem mogao.“ Nakon divlje vožnje do bolnice, Ford je sa sobom poneo Silinu tašnu u urgentni centar, previše zabrinut da bi se iole osećao budalasto. Pronašao ju je kako stoji ispred duplih vrata, bespomoćnog izgleda. „Dala sam im njegovu istoriju bolesti, ono čega sam mogla da se setim. Ali ko će se svega toga setiti?“ Grabila je okovratnik majice, kao da traži nešto, bilo šta, za šta bi mogla da se drži. „Ali rekla sam im njegovu krvnu grupu. Setila sam se njegove krvne grupe. A negativna. Setila sam se.“ „Okej. Hajde da sednemo.“

BALKANDOWNLOAD 130 „Neće da me puste unutra. Ne daju mi da ostanem s njim. Ne budi se.“ Ford joj je prebacio ruku preko ramena i čvrsto je odvukao od vrata ka stolici. Umesto da sedne, čučnuo je ispred nje, tako da su joj oči bile na njegovom licu. „Sad će oni njega da srede. To rade sad. Okej?“ „Krvario je. Glava. Lice. Ležao je tamo i krvario. Ne znam koliko dugo.“ „Reci mi šta se desilo.“ „Ne znam!“ Stavila je obe šake na usta i počela da se ljulja. „Ne znam, nije bio u sobi, pa sam pretpostavila, pomislila, pretpostavila sam da je bacio udicu i upecao ribu. To je to. Umalo da nisam otišla. Bože, bože, umalo da nisam otišla a da nisam ni pogledala, da čak nisam ni proverila. Mogao je još satima tamo da ostane.“ „Diši.“ Govorio je oštrim glasom, uzeo je za ruke i stisnuo ih. „Pogledaj me i diši.“ „Okej.“ Disala je i drhtala, ali Ford je video kako joj se trunčica boje vraća u lice. „Pomislila sam da je prespavao kod Šane, tako da sam pošla da kupim materijal, ali nije. Mislim, došla je tamo i rekla mi da nije prespavao kod nje. Zabrinula sam se da se možda nije izgubio ili slično. Više ni sama ne znam. Ali otišla sam da vidim da li mu je motor tamo. I pronašle smo ga.“ „U ambaru.“ „Ležao je ispod motora. Ne znam šta je moglo da se desi. Njegova glava, lice.“ Krenula je da se trlja šakom između grudi. Ford gotovo da je čuo lupanje njenog srca dok ga je pritiskala. „Čula sam ih kako kažu da je verovatno polomio par rebara kada je motor pao na njega. Ali kako je motor pao na njega? I... i te povrede glave. Zenice. Rekli su da su mu zenice proširene. Znam da to nije dobro. Igrala sam epizodnu ulogu u Urgentnom centru.“ Tri puta je isprekidano uzdahnula, a onda ispustila dah odjednom. Tada uslediše i suze. „Kome se još dešava nesreća na motoru u ambaru? To je tako glupavo.“ Protumačivši suze i trag besa kao dobar znak, Ford je seo pored nje i držao je za ruku. Kada su se vrata naglo otvorila, oboje su skočili na noge. „Šta je bilo? Kuda ga vodite? Stive.“ „Gospođice.“ Jedna od medicinskih sestara preprečila joj je put. „Vašeg prijatelja vode na operaciju.“

BALKANDOWNLOAD 131 „Na kakvu operaciju? Operaciju čega?“ „Ima krvarenje u mozgu zbog povrede glave. Moraju da ga operišu. Odvešću vas do hirurške čekaonice. Jedan od lekara će vam objasniti proceduru.“ „Koliko je loše? To mi možete reći. Koliko je loše?“ „Radimo sve što je u našoj moći. Imamo dobar hirurški tim koji se sprema za proceduru.“ Pokazala im je ka liftu. „Znate li da li se gospodin Čenski možda potukao sa nekim?“ „Ne. Zašto?“ „Zbog povrede na potiljku. Deluje kao da ga je neko udario. Jednostavno, ne podudara se sa padom. Doduše, ako je vozio bez kacige...“ „Nije se to desilo dok je vozio. Nije se desilo na putu.“ „To ste nam i rekli.“ „Sila.“ Ford je stavio ruku na njenu pre nego što je stigla da uđe u lift. „Moramo da zovemo policiju.“ Kako uopšte da bude u stanju da razmišlja? Kako da sedi u ovoj prostoriji dok negde drugde nepoznati ljudi operišu Stiva? Sala za operacije. Operaciona galerija. Ponekad to nazivaju galerijom, zar ne? Hoće li pacijent i doktor biti glavne zvezde? Čije ime li će biti prvo na posteru? „Gospođice Makgauan?“ „Molim?“ Zurila je u isprazne policajčeve oči. Kako li se beše zove? Već je zaboravila. „Izvinite.“ Pokušavala je da u haosu sopstvenih misli pronađe pitanje koje joj je postavio. „Nisam sigurna kada se vratio. Otišla sam na spavanje oko ponoći i tada još nije bio tu. Šana je rekla da je od nje otišao pre dva. Nešto malo pre dva, rekla je.“ „Znate li kako se Šana preziva?“ „Šana Stajls“, ubacio se Ford. „Radi za Brajana Moroua. Iz Morou pejzažnog uređenja.“ „Pronašli ste gospodina Čenskog jutros, otprilike oko pola osam?“ „Već sam to rekla. Zar ne?“ Prošla je rukom kroz kosu. „Nije bio u kući, pa sam proverila ambar da vidim da li mu je motor tamo. I pronašla sam ga.“ „Gospodin Čenski i vi živite zajedno?“

BALKANDOWNLOAD 132 „U poseti je. Pomaže mi na nekoliko nedelja.“ „Odakle vas posećuje?“ „Iz Los Anđelesa. Njujorka. Hoću reći, bio je u Njujorku i vraća se u Los Anđeles.“ Šta god da joj se komešalo u stomaku, pretilo je da stigne do grla. “Kakve to veze ima?“ „Pozorniče Tejni.“ Ford je prekrio Silinu ruku svojom i stisnuo je. „Znate kako. Pre neku noć, video sam nekoga kako hoda okolo i odlazi u Sillin ambar. Bilo je kasno. Radio sam do kasno, pogledao sam kroz prozor na putu do kreveta i ugledao nekoga, ugledao baterijsku lampu. Pomislio sam da je to Stiv, ali nisam nešto obratio pažnju na to.“ „Ali to nije bio on.“ Setivši se, Sila je sklopila oči. „Trebalo je da kupim katanac, ali nisam. Zaboravila sam na to, nije mi palo na pamet, i sada...“ „Šta držite u ambaru?“, upitao ju je Tejni. „Raščistila sam tavan i tamo ostavila stvari. Ima puno toga što treba da sortiram. A ima i drugih predmeta. Starih eksera, alata, opreme.“ „Nečeg vrednog?“ „Za neke je sve što ima veze sa mojom bakom vredno. Kako sam glupa, kako sam samo glupa što sam pomislila da mogu sve da preokrenem, da krenem iz početka.“ Da bude moje, pomislila je. Glupa sam. „Da li vam nešto fali?“ „Ne znam. Jednostavno ne znam.“ „Gospođin Čenski je prošle večeri oko osam uveče otišao u bar. Da ne znate možda ime bara...“ „Ne, ne znam ime bara. Možete da pitate Šanu Stajls. A ako mislite da je bio pijan i nekako samog sebe udario u potiljak, smrskao lice o beton i oborio motor na sebe, grešite. Stiv ne bi pijan seo na motor. Za to možete da pitate Šanu ili bilo koga ko je prošle noći bio u baru.“ „To ću i učiniti, gospođice Makgauan, a ako vam nije problem, svratiću i da pregledam vaš ambar.“ „Da, samo napred.“ „Nadam se da će se vaš prijatelj izvući. Bićemo u kontaktu“, dodao je dok je ustajao.

BALKANDOWNLOAD 133 Ford ga je posmatrao kako odlazi do šaltera za prijem i vadi karticu. „Misli da se pijan sapleo, ili da je bio naduvan i glup.“ „Možda.“ Ford se okrenuo nazad ka Sili. „Možda. Ali ipak će da istraži, da popriča sa ljudima. A Stiv može da popuni praznine kada bude u stanju da to učini.“ „Mogao bi da umre. Ne moraju to da mi kažu da bih znala. Možda se nikada ne probudi.“ Usne su joj drhtale pre nego što je uspela da ih smiri. „I stalno ga zamišljam tamo, kao u nekoj sceni iz Uvoda u anatomiju, sa stažistima u onoj staklenoj galeriji kako gledaju ispod u Stiva. I svi više razmišljaju o seksu nego o Stivu.“ Ford joj je obgrlio lice rukama. „Ljudi obavljaju svoje poslove dok razmišljaju o seksu. Stalno. Inače se nikada ništa ne bi odradilo.“ Kada se slabašno nasmejala, poljubio ju je u čelo. „Hajde da prošetamo, da odemo malo na vazduh.“ „Ne bi trebalo da odlazim. Moram da budem ovde.“ „Potrajaće. Hajde da malo razbistrimo glavu, da ulovimo kafu da valja.“ „Okej. Na nekoliko minuta. Ti ne moraš da ostaneš.“ Spustila je pogled na svoju ruku dok su išli ka liftu i videla da je ponovo bila u njegovoj. „Nisam se ni setila. Ne moraš da ostaješ. Jedva da poznaješ Stiva.“ „Ne budi glupa. Poznajem ga i dopada mi se. U svakom slučaju, ne ostavljam te samu.“ Ništa nije rekla dok su silazili liftom, nije bila u stanju. Oči su je pekle, suze su želele da poteku. Telo joj je žudelo da se okrene ka njegovom, pritisne se o njegovu čvrstinu, da se ono obmota oko nje. Da bude na sigurnom. Za njega bi mogla da se drži, pomislila je. Sme da se drži. „Hoćeš li da jedeš?“, upitao ju je kad su izašli u predvorje. „Ne, nisam u stanju.“ „Hrana je verovatno i dalje očajna.“ „I dalje?“ „Tata mi je pre nekoliko godina bio ovde par dana, tako da sam jednomdvaput na silu pojeo nešto iz kafeterije. Nije se poboljšala otkad sam bio dete, kad sam i sam bio ovde.“ „Zbog čega si bio ovde?“

BALKANDOWNLOAD 134 „Na posmatranju preko noći - potres mozga, slomljena ruka. Ovaj, palo mi je na pamet da na rukavice i čarape stavim samolepljivu traku. Mislio sam da ću moći da se penjem uz zgrade i silazim niz njih poput Spajdermena. Srećom, prozor moje spavaće sobe nije bio toliko visoko.“ „Možda je trebalo da prvo probaš da se penješ, pre nego što si krenuo da silaziš.“ „Sada to znam.“ „Odvraćaš mi misli od Stiva i hvala ti na tome. Ali...“ „Pet minuta“, rekao je Ford dok ju je vukao napolje. „Svež vazduh.“ „Forde?“ Sila je, kao i on, uperila pogled ka lepoj ženi u jarkocrvenom odelu. Osmeh iste jarke boje igrao joj je na usnama dok je skidala naočare, otkrivši oči duboke, tamnosmeđe boje. Raširila je ruke, a zatim snažno zagrlila Forda, kao da je njen. Dodala je i zvučne efekte, primetila je Sila, tiho mmmm, pre nego što se odvojila od njega, zabacivši kratku sjajnu smeđu kosu. „Nismo se videli sto godina!“ „Dugo se nismo videli“, složio se Ford. „Zaista sjajno izgledate.“ „Trudim se.“ Okrenula je pogled i nasmešene usne ka Sili. „Zdravo.“ „Sila, ovo je Brajanova mama, Keti Morou. Braj obavlja jedan poslić za Silu.“ „A da“, rekla je Keti. „Unuka Dženet Hardi. Pomalo sam je poznavala. Definitivno ličiš na nju. I popravljaš staru farmu.“ „Da.“ Razgovor joj je bio nadrealan. Sili je delovalo kao da izgovaraju rečenice iz predstave. „Brajan mi mnogo pomaže. Talentovan je.“ „To vam je moj sin. Šta radite ovde?“ „Silin prijatelj je na operaciji. Desio se nesrećan slučaj.“ „O bože, strašno mi je žao.“ Vedar koketni osmeh preobrazio se u zabrinutost. „Mogu li ikako da vam pomognem?“, Keti je zagrlila Silu tako iskreno da se Sila instinktivno prepustila zagrljaju. „Samo... čekamo.“ „To je najgore. Čekanje. Slušajte, volontiram ovde par dana nedeljno, a i na čelu sam nekoliko dobrotvornih komiteta. Poznajem dosta osoblja. Ko mu je hirurg?“

BALKANDOWNLOAD 135 „Ne znam. Sve se tako brzo izdešavalo.“ „Hajde da ja odem da saznam, da vidim mogu li da dobijem neke informacije? Ne znam zašto ne shvataju da nam je bolje kada znamo šta se dešava.“ Njena ponuda bila je poput melema na ranu. „Jel’ biste mogli?“ „Definitivno mogu da pokušam. Hajde, dušo. Jesi li za kafu, vodu? Ne, znaš šta. Forde, trkni ti dole i donesi Sili pivo od đumbira.“ „Okej. Vidimo se onda gore. U dobrim si rukama.“ Tako se i osećala. Odavno joj se nije desilo da se oseti kao da je u redu da se jednostavno prepusti i dozvoli nekome drugom da preuzme vodstvo. „Šta se desilo tvom prijatelju?“ „Ne znamo tačno. To je i deo problema.“ „Pa, saznaćemo šta možemo.“ Keti je utešno zagrlila Silu dok su ulazile u lift prepun posetilaca, cveća i balona. „Kako se zove?“ „Stiv. Stiven Čenski.“ Keti je izvadila crveni kožni rokovnik i srebrnu hemijsku kako bi mu zabeležila ime. „Koliko je već dugo ovde?“ „Nisam sigurna. Izgubila sam pojam o vremenu. Došli smo ovde oko osam, čini mi se, u urgentni, i bio je tamo neko vreme pre nego što su ga prebacili gore. Možda pre nekih sat vremena?“ „Znam da ti se to čini dugo, ali stvarno nije. Slušaj.“ Keti je potapšala Silu po leđima kada su se vrata lifta otvorila. „Idi ti i sedi, a ja ću da vidim šta mogu da saznam.“ „Hvala vam. Puno vam hvala.“ „Ma nikakav problem.“ Sila se vratila u čekaonicu, ali nije sela. Nije želela da sedi sa ostalima koji čekaju da vide šta im je sa prijateljem ili članom porodice. Život ili smrt. Priželjkivala je prozor. Čija ideja je bila da osmisle čekaonicu bez prozora? Zar ne shvataju da ljudi moraju kroz nešto da gledaju? Da nateraju misli da odu izvan te prostorije?“ „Hej.“ Ford je stao pored nje sa velikom papirnom šoljom u ruci. „Hvala ti.“ „Keti priča sa ljudima.“

BALKANDOWNLOAD 136 „Baš fino od nje. Veoma si joj drag. Kada nam je ono prišla, pomislila sam da ti je bivša devojka.“ „Brate.“ Spopao ga je blam. „Ona je mama. Brajanova mama.“ „Mnogim muškarcima se sviđaju starije žene, druškane. A i stvarno dobro izgleda.“ „Mama“, ponovio je Ford. „Brajanova mama.“ Sila je krenula da se smeši, ali se ukočila kada se Keti vratila. „Kao prvo, operiše ga doktor Nort“, započela je Keti odsečnim, praktičnim tonom koji je bio neverovatno utešan. „On je jedan od najboljih. Imate mnogo, mnogo sreće.“ „Okej.“ Sila je lagano izdahnula. „U redu.“ „Što se sledećeg tiče, hoćete li medicinskim terminima i žargonom?“, upita Keti podigavši rokovnik. „Ja... Ne. Ne, želim samo da znam.“ „Drži se. Stabilan je. Trajaće još najmanje par sati. A ima i drugih povreda za koje moraju da se pobrinu.“ Otvorila je rokovnik. „Dva slomljena rebra. Slomljeni su mu nos i leva jagodična kost, a bubreg mu je ugruvan. Najozbiljnije su mu povrede glave i doktor Nort radi na njemu. Mlad je, u formi, i to mu ide u korist.“ „Okej.“ Sila klimnu glavom. „Hvala vam.“ „Proveriću ja ponovo uskoro.“ Keti je uze za ruku. „Hvala vam, gospođo Morou, puno vam hvala.“ „Zovi me Keti. I ništa. Čuvaj je“, rekla je Fordu i ostavila ih same. „Idem napolje da pozovem svoje. Da svima javim šta se dešava.“ „Već sam zvao“, kazao joj je Ford, „kada sam ti išao po piće. Ali možemo da im javimo novosti.“ Hodali su. Seli. Zurili u TV u čekaonici koji je neko prebacio na Si-EnEn. Kada se planiranih par sati pretvorilo u nekoliko, Keti se vratila. „Izašao je sa operacije. Doktor Nort će doći pa popriča sa vama.“ „Da li je...“ „Nisu mi sad puno toga rekli, sem da se izvukao. To je dobro. Forde, postaraj se da Sila ima moj broj. Samo me pozovi ako ti bilo šta treba. U redu?“

BALKANDOWNLOAD 137 „Da.“ Silini prsti su poput žice pritegli Fordove kada je čovek u zelenom mantilu zastao kod vrata. Pogledom je prelazio po prostoriji i zaustavio ga na Keti, sa tragom prepoznavanja u očima. Keti je nakratko stavila ruku na Silino rame. „Ti zovi“, ponovila je i pomerila se dok im je lekar prilazio. „Gospođice Makgauan?“ „Da. Da. Stiv?“ Nort je seo. Lice mu je delovalo mirno, pomislila je. Spokojno i glatko, glatko poput braon pliša. Nagnuo je telo ka njenom i tamne oči držao na njenom licu dok je govorio. „Stiv je pretrpeo dve frakture lobanje. Jednu linearnu ovde“, rekao je, prešavši prstom po vrhu čela. „To je fraktura od koje se kost neće pomeriti. To obično zaraste samo od sebe. Ali druga je ovde.“ Sada je ruku prineo podnožju lobanje. „Prelom baze lobanje. I taj ozbiljniji prelom prouzrokovao je otok na mozgu i krvarenje.“ „Izlečili ste ga.“ „Preživeo je operaciju. Moraćemo da odradimo još nalaza. Pratićemo mu pritisak u lobanji na odeljenju intenzivne nege pomoću sprave koju sam ubacio za vreme operacije. Kada splasne otok, izvadićemo mu je. Ima dobre izglede.“ „Dobre izglede“, ponovila je. „Može doći do povrede mozga, privremene ili stalne. Prerano je reći. Sada ćemo da čekamo i pratimo. U komi je. Ima jako snažno srce.“ „Jeste.“ „Dobri su mu izgledi“, ponovio je. „Ima li nekog člana porodice?“ „Ovde ne. Tu sam samo ja. Smem li da ga vidim?“ „Neko će uskoro doći po vas da vas odvede na odeljenje intenzivne nege.“ Kada su stigli, posmatrala ga je odozgo. Lice ispod mreže i oblaka modrica bilo mu je samrtnički bledo. Jedino o čemu je mogla da misli je da to nema smisla. Da ništa od toga nema smisla. Čak nije ni ličio na Stiva, sa tim potamnelim, upalim očima, nosem koji je potpuno otekao i belim zavojima oko glave. Skinuli su mu minđušu. Zašto li su to uradili? Ne liči na Stiva.

BALKANDOWNLOAD 138 Skinula je malu srebrnu minđušu sa svog uva i, nagnuvši se nad njim, stavila je na njegovo. I prinela je usne njegovom izubijanom obrazu. „Sad je bolje“, prošaputala je. „Biću ovde, okej?“ Podigavši mu šaku, poljubila mu je prste. „Čak i kad nisam ovde, tu sam. Ne smeš da odeš. To je pravilo. Ne smeš da me napustiš.“ Ostala je, držeći ga za ruku, sve dok je medicinska sestra nije oterala.

BALKANDOWNLOAD 139 DRUGI DEO RENOVIRANJE Promenite mišljenje, držite se svojih principa. Promenite lišće, ne dirajte korenje. - VIKTOR IGO

BALKANDOWNLOAD 140 JEDANAESTO POGLAVLJE „Možemo da se smenjujemo.“ Ford je bacio pogled na Silu dok je vozio. Nije se bunila kada je insistirao na tome da ide kući, odmori se i nešto pojede. A to ga je brinulo. „Ionako su na intenzivnoj nezi baš strogi i ne puštaju da se dugo zadržiš, pa ćemo se menjati. Tu smo ti i ja, Šana i neko od momaka, i pokrili smo sve.“ „Ne znaju koliko dugo će biti u komi. Moglo bi da traje satima, danima, i to ako uopšte...“ „Kada. Pričamo o kada.“ „Nikad nisam bila optimistična po prirodi.“ „Okej.“ Pokušao je da zvuči negde između strogoće i saosećanja. „Ja jesam, pa možeš da pozajmiš od mene.“ „Izgledalo je kao da su ga prebili. Jednostavno prebili.“ „To je zbog frakture lobanje. Pričao sam sa jednom od sestara kada si bila kod njega. To je do toga.“ Znao je, iako je to znao, pomislio je kako ni to nije ublažilo šok kada su mu dozvolili da na minut uđe kod Stiva. „Kao i koma. Koma nije nešto loše, Sila. Daje njegovom telu šansu da zaceli. Da se fokusira na to.“ „I jesi poprilično optimističan. Ali ovo nije strip u kom dobar lik uvek pobedi. Čak i da - ili možemo da gledamo na to tvojim duginim bojama - kada izađe iz kome, mogao bi da ima oštećenje mozga.“ I to je shvatio, ali nije video svrhu razmišljanja o najgorem mogućem scenariju. „U mom svetu duge, a i u tvojoj mračnoj verziji, mozak uči iz početka. Pametan je to gad.“ „Nisam uzela prokleti katanac.“ „Ako je neko ušao u ambar i napao Stiva, zar misliš da bi ga katanac zaustavio?“ Stisnula je prste u pesnicu kad su prišli njenom prilazu. „Srušila sam kapiju. I zasadila jebeno drveće.“ „Da, rekao bih da je do drveća. Znači da je sve tvoja krivica.“ Čekao je da se brecne na njega - to mu je delovalo bolje nego da se samosažaljeva. Ali ništa

BALKANDOWNLOAD 141 nije rekla. „Okej, opet, ako je neko hteo da uđe, kako bi ga kapija od kovanog gvožđa zaustavila? Šta bi sa pesimizmom?“ Samo je odmahivala glavom i zurila u kuću. „Ne znam šta radim ovde. Onaj matori ludak je verovatno bio u pravu. Ovo mesto je ukleto. Ujak mi je umro, baka mi je umrla, a sada i Stiv možda umre. Zbog čega? Kako bih ja uglancala, okrečila i skockala ovu kuću? Tražila tu vezu, sponu, povezanost sa bakom jer je nemam sa svojom majkom? U čemu je poenta? Mrtva je, u čemu je onda poenta?“ „U identitetu.“ Ford ju je zgrabio za ruku pre nego što je stigla da otvori vrata kola. „Kako da znamo ko smo zaista dok ne saznamo odakle potičemo i to prevaziđemo, nadgradimo ili prihvatimo?“ „Znam ko sam.“ Otrgla se od njega i naglo otvorila vrata. Zalupila ih je za sobom. „Ne, stvarno ne znaš“, odgovorio je Ford. Krupnim koracima je prolazila pored kuće. Trebalo bi da radi, pomislila je, par sati da se preznoji, a onda da se sredi i vrati se u bolnicu. Trem je bio popravljen, postavljen je novi crep, staze iskopane i oko njih postavljeni kočići sa konopcem, osim one koju je dodala na plan. One koja će ići ka ambaru. Žuta traka mesta zločina prekrivala je vrata ambara poput ružne vrpce na gadnom poklonu. Zurila je u nju kada je Šana bacila lopatu i potrčala preko travnjaka. Sila se naterala da ponovo pokaže saosećanje. Nije jedina koja je zabrinuta i uznemirena. „Bez promene.“ Uhvatila je Šanu za ispruženu ruku. Ostatak pejzažne ekipe prestao je da radi, a neki od muškaraca iz kuće izašli su napolje. „Bez promene“, ponovila je, podigavši glas. „Na intenzivnoj nezi je, prate mu stanje i radiće nalaze. Možemo samo da čekamo.“ „Vraćaš li se?“, upitala ju je Šana. „Da, još malo.“ „Brajane?“ Brajan joj je brzo klimnuo glavom. „Samo napred.“ Izvadivši telefon iz džepa, Šana se krupnim koracima zaputila ka prednjem delu kuće. „Sestra će doći po nju“, objasnio je Brajan Sili. Skinuo je kačket sa kratke smeđe kose i prošao prljavim prstima kroz nju. „Htela je da napravi pauzu kad budeš došla i sama ode da vidi Stiva.“

BALKANDOWNLOAD 142 „Dobro. Dobro je.“ „I mi ostali, i Met i Dobi, svratićemo u posetu. Ne znam da li će nas pustiti da ga vidimo, ali svratićemo. Šana se malopre živa pojela. Krivi sebe.“ „Zašto?“ „Trebalo je da ga pusti da spava kod nje i slično.“ Uzdahnuvši, zamenio je kačket. Bacivši pogled na Forda, shvatio je u čemu je štos. Skinuvši naočare za sunce, usredsredio je svoje letnje plave oči na Silu. „Rekao sam joj da ne razmišlja o tome šta bi bilo kad bi bilo i da nikoga ne krivi sem onog ko je to učinio Stivu. Nastavimo li sa tim šta bi bilo kad bi bilo i sa prišivanjem krivice, isto tako bismo mogli i reći šta bi bilo da Stiv nije otišao na bilijar, da nije ušao u ambar. A to je glupost. Najbolje je razmišljati da će biti dobro. Elem.“ Uzeo je maramicu iz džepa da bi obrisao znoj sa lica. „Policija je bila ovde, kao što možeš da vidiš, pretpostavljam. Postavljali su pitanja. Ne mogu da procenim šta misle o ovome.“ „Nadam se da su prestali da misle da je bio pijan i da je sam sebe doveo do ovoga.“ „Šana ih je bogami razuverila po pitanju pijanstva.“ „Dobro je.“ Jedan od mnogobrojnih čvorova u stomaku joj se odvezao. „Upoznala sam ti majku.“ »Je li?“ „U bolnici. Mnogo mi je pomogla. Pa.“ Suze su nastavile da je peku u uglovima očiju, te je gledala ka suncu. „Trem dobro izgleda.“ „Rad pomaže.“ „Da. Daj mi nešto da radim, molim te,“ „To mogu.“ Dobacio je osmeh Fordu. „A ti? Hoćeš lopatu?“ „Ja volim da gledam“, rekao je Ford opušteno. „A i moram da proverim šta radi Spok.“ „Ma i bolje. Daš li ovome lopatu ili motiku, a pod zemljom ima neka cev ili kabl, ima da ih udari i preseče iz prve,“ „To se desilo samo jednom. Možda dvaput“, ispravio ga je Ford. Kada je ekipa otišla na pauzu, i ona je otišla sa njima i istuširala se. Htela je da kaže da se opet oseća kao čovek, ali je to i dalje bilo daleko od istine. Kao robot,

BALKANDOWNLOAD 143 na sebe je navukla novu odeću. Rešila je da kupi neke časopise ne bi li se nečim zanimala u bolnici i da eventualno uzme neki sendvič iz automata. Kada je strčala u prizemlje, zatekla je Forda u njenoj nedovršenoj dnevnoj sobi. „Rekao bih da napreduje, ali ne razumem se toliko, a i ne deluje mi kao da napreduje.“ „Napreduje.“ „Dobro je. Postavio sam večeru na verandi. Spok te pozdravlja jer će večeras jesti kod kuće.“ „Večeru? Slušaj...“ „Moraš da jedeš. Kao i ja.“ Zgrabio ju je za ruku i izvukao napolje. „Ješćemo moj drugi specijalitet.“ Posmatrala je papirne tanjire i šolje, bocu vina i konzervu koka-kole. A na sredini stola na rasklapanje nalazile su se makarone sa sirom. „Spremio si makarone sa sirom?“ „Da, tako je. To jest, stavio sam ih u mikrotalasnu prema uputstvima. To su makarone sa sirom, osim ako nisi naročito izbirljiva.“ Sipao je vino u papirnu čašu. „A i skliznuće lakše uz vino.“ „Ti ne piješ vino.“ „To je zbog toga što volim ove iz mikrotalasne, a i vozim te do bolnice.“ Vruć obrok, društvo. Pomoć. Sve joj je to ponudio, pomislila je, a da nije morala ni da pita. „Ne moraš ovo da radiš, ništa od ovoga.“ Izvukao joj je stolicu i blago je gurnuo da sedne. „Veće je zadovoljstvo kada nešto ne moraš.“ „Zašto?“ Podigla je pogled ka njegovim očima. „Zašto radiš ovo za mene?“ „Znaš šta, Sila, ni sam ne znam u potpunosti. Ali...“ Pritisnuo je usne o njeno čelo pre nego što je seo. „Mislim da mi značiš.“ Stisnula je šake u krilu dok je stavljao dve velike kašike makarona sa sirom na njen tanjir. A onda, ne bi li pročistila grlo, uzela je gutljaj vina. „To je već drugo što si mi danas rekao, a što mi niko nikada nije kazao.“ Oči su mu se podigle i usredsredile se na njene. „Niko ti nikada nije rekao da mu značiš?“ „Možda Stiv. Drugim rečima, na drugi način. Ali ne, ne baš tako.“

BALKANDOWNLOAD 144 „Značiš. Hajde jedi. Kad se ovo ohladi, pretvara se u beton.“ „Drugo što si mi rekao - zapravo prvo - bilo je to da me nećeš ostaviti samu.“ Samo ju je pogledao i nije mogla da proceni da li je to na njegovom licu izraz sažaljenja, razumevanja, ili jednostavno strpljenja. Šta god da je bilo, znala je da je to baš ono što joj treba. I toliko onoga što nikada nije očekivala da će pronaći. „Pretpostavljam da si to ozbiljno mislio jer si ovde.“ Nabola je gomilu makarona na viljušku, stavila je u usta i nasmešila se. „Odvratno je. Hvala ti“, rekla je i nabola još jedan zalogaj. „Nema na čemu.“ Kada su stigli u bolnicu, nije bilo promena, kao ni kada su otišli satima kasnije. Sila je spavala sa telefonom stisnutim u ruci, pokušavajući mislima da ga natera da zazvoni, da je dežurna sestra zove i javi joj da je Stiv budan i pri svesti. Ali poziv nije došao. Došli su snovi. ŠENANDOA ŠENANDOAVELI 1960. „Ovako je izgledala prvi put kada sam je videla. Moja Mala farma.“ Dženet je šetala, ruku pod ruku sa Silom, u crvenim kapri pantalonama, beloj majici privezanoj iznad stomaka i belim platnenim patikama. Njena kosa boje sunca veselo je poskakivala privezana u rep. „Naravno, to nije u potpunosti tačno. Kada sam prvi put došla ovde, tu su bile prikolice, osvetljenje, kablovi, kamioni. Grad koji pravimo na lokaciji. Znaš već.“ „Da, znam.“ „Ali sada gledamo kroz to. Kao i ja tada. Šta vidiš?“ „Lepu kuću, jednostavnih linija. Porodični dom sa širokim tremovima koji žele dobrodošlicu, sa starim stolicama za ljuljanje na kojima možeš da sediš i samo lenčariš. Slatke male bašte i drveće koje baca veliki hlad.“ „Nastavi.“

BALKANDOWNLOAD 145 „Veliki crveni ambar, i oh! Konje na pašnjaku!“ Sila je potrčala ka ogradi pašnjaka, oduševljena povetarcem koji joj je prolazio kroz kosu, na kom su se vijorile kobilina griva i dlaka. „Tako su lepi.“ „Jesi li uvek želela ponija?“ „Naravno.“ Smejući se, Sila je okrenula glavu kako bi se osmehnula Dženet. „Sve male devojčice žele ponija. I kucu, macu.“ „Ali nikada ih nisi dobila.“ „Ne, dobijala sam rasporede snimanja i promene u scenariju. Znaš već.“ „Da, znam.“ „Pilićarnik! Čuj ih samo kako pijuču.“ Zbog tog zvuka ponovo se nasmejala. „I svinje koje rovare po svinjcu. Pogledaj ti to polje. Je li to kukuruz? A tu je i bašta za kuhinju. Odavde vidim paradajz. Mogla bih da zasadim paradajz.“ Dženetin osmeh bio je i strpljiv i zabavljen. „I da nabaviš ponija, kucu i macu.“ „Da li je to ono što želim? Više nemam deset godina. Da li je to ono što želim? Nekako ne mogu da dokučim. Jesi li ti to želela?“ „Želela sam sve ono što nisam imala, a kada bih to i dobila, ispostavilo bi se da nikada to zapravo i nisam htela. Makar ne na duže staze. Čak i ovo mesto.“ Zamahnula je rukom, gracioznim pokretom plesačice, ne bi li obuhvatila farmu. „Zaljubila sam se, ali opet, zaljubljivala sam se lako i često, i ponovo se odljubljivala, kao što svi znaju. I pomislila sam kako mora da bude moja.“ Podigavši obe ruke, Dženet se zavrtela, krug za krugom. „Porodični dom sa širokim tremovima koji žele dobrodošlicu, veliki crveni ambar, visoki paradajz. To je ono što nikada nisam imala. Ali mogu to da kupim, mogu to da posedujem.“ Prestala je da se vrti. „A onda sam, naravno, morala to da promenim. Bašte su morale da budu bujnije, boje upečatljivije, svetlost snažnija. Trebala su mi jarka, jarka svetla. Iako sam sve napravila upečatljivijim, vedrijim, iako sam ovde dovodila zvezde koje su šetale po travnjaku poput Getsbijevih duhova, nikada se nije promenilo. Nikada nije prestalo da želi dobrodošlicu. I nikada se nisam odljubila.“ „Došla si ovde da umreš.“ „Jesam li?“ Dženet je nagnula glavu, pogledala je ispod trepavica, odjednom lukavo. „To se pitaš, zar ne? To je jedan od razloga zbog kojih si ovde. Tajne - svi ih imamo. I tvoje tajne su ovde. Zato si i došla. Rekla si sebi

BALKANDOWNLOAD 146 da ćeš vratiti ovo mesto u onakvo stanje kakvo je bilo, a time i mene vratiti. Ali kao i ja, i ti ćeš nešto menjati. Već i jesi. Ne tražiš ti mene. Tražiš sebe.“ U snu je osetila kako je odjednom prožimaju žmarci, zadrhtala je od istine. „Bez tebe nema mene. Vidim te kada se pogledam u ogledalu. Čujem te dok govorim. Preko svega toga se nalazi filter, taman onoliko da zamrači sjaj, ali ti si ispod svega toga.“ „Da li si htela ponija ili rasporede snimanja, Sila?“ „Neko vreme sam htela oboje. Ali bila bih srećnija sa ponijem.“ Sila je klimnula, osvrnuvši se ka kući. „Da, i porodični dom. U pravu si. Zbog toga sam ovde. Ali nedovoljno je. Tajne, njihove senke. Još su tu. Ljudi stradaju u tami. Stiv je stradao u tami.“ „Onda uključi svetla.“ „Kako?“ „Ja sam samo san.“ Dženet se nasmešila, slegnula ramenima. „Nemam nikakve odgovore.“ Kada se probudila, Sila je zgrabila telefon, koji je ispustila u snu, i pozvala bolnicu preko brzog biranja. Bez promene. Ležala je na prigušenom svetlu zore, sa telefonom pritisnutim na grudi, pitajući se da li bi trebalo da oseća strah ili olakšanje. Nije umro u toku noći, nije se iskrao od nje dok je spavala. Ali i dalje se nalazi u tom međuprostoru, mestu između života i smrti. Ima da ode da priča sa njim, smara ga, zastraši ga kako bi se probudio. Iskobeljala se iz kreveta i sredila se. Skuvaće kafu, pomislila je, sačiniti spisak za sve podizvođače sa kojima se možda mimoiđe dok je u bolnici. Zastala je kad je prolazila pored sledeće sobe i posmatrala Forda. Spavao je sa pola tela u vreći za spavanje, a pola van nje. Morala je da prizna da je onaj deo van vreće veoma lep. Pas se sklupčao kod podnožja vreće, hrčući poput testere usred masakra. Setila se da Ford nije želeo da Spok noć provede sam, pa je otišao po njega kada su se vratili iz bolnice. Otišao je po psa, pomislila je, nakon što joj je rekao da će spavati u gostinskoj sobi. Nije hteo da je ostavi samu.

BALKANDOWNLOAD 147 Sišla je u prizemlje, skuvala kafu i popila je na verandi u zadnjem delu dvorišta. U snu nije bilo popločanog dela, ali u podsvesti je znala da je Dženet to dodala, kao i stazice. Žitarice na polju, naravno. Kuhinjska baštica? Nije mogla da se seti da li je tu bila prvobitno ili ju je Dženet dodala između ostalog. U svakom slučaju, bilo je to nešto što i sama želi. A ambar? Više nije crven. Ta jarka boja odavno je izbledela. Kafa joj je postala gorka dok je posmatrala žutu traku koja je prekrivala vrata. Ako Stiv umre, ima da rasturi prokletinju. Rasturi je, spali nju i sve unutra. Sklopivši oči, borila se da suspregne bes koji je želeo da vrisne iz nje. Ako preživi, rekla je sebi, ako se vrati u jednom komadu, ponovo će okrečiti ambar u crvenu, u jarku, srećnu crvenu boju. Crvenu sa belim ivicama. „Molim te, Bože.“ Nije umela da kaže zašto bi Boga bilo briga da li će ona spaliti ambar do temelja ili ga okrečiti u crvenu sa žutim smajlićima. Ali samo joj je to preostalo. Vratila se unutra, usula još jednu šolju kafe i ponela je gore Fordu. Sela je u turski sed preko puta njega, ispijajući svoju drugu šolju kafe, i pažljivo ga posmatrala. Za razliku od psa, nije hrkao, što mu je dodavalo poene, ali način na koji se širio ukazivao je na to da je neko ko se širi po čitavom krevetu. Oduzela mu je poene. Izraslo mu je dosta bradice, uzevši u obzir da se dan pre toga nije obrijao, ali morala je da prizna da mu u celini daje određenu dozu seksepila. Ne bi ga nazvala krupnim niti nabildovanim, ali ima fine mišiće na telu koje naginje ka mršavom. Malo je nezgrapan, pomislila je. Zbog toga dobija nekoliko poena na slatkoću. Ima dobre ruke. Snažne, vitke, a ne krupne. A što je najbolje, pomislila je, znaju kako da drže. Za to dobija dosta poena. Samo su se gomilali. A usne - najbolja ocena. Nagnuvši se nad njim, okrznula ih je svojim. Iz grla mu se začulo brujanje, posegnuo je ka njoj. Kada se polako odmakla, trepnuo je i otvorio oči. „Ćao.“ „Ćao i tebi.“ „Jesi li ružno sanjao?“ „Ne. Bilo je čudno, ali tome sam sklon. Jutro je.“

BALKANDOWNLOAD 148 „Aha.“ Pomerio se dovoljno da okrene zglob i pogleda u sat. Na dnu vreće, Spok je zevnuo, piskavo zacvilevši, a zatim nastavio da hrče. „Ne. Dvadeset do sedam nije jutro. Uvuci se ovde kod mene. Dokazaću ti.“ „U iskušenju sam.“ Još više je bila u iskušenju kada joj je povukao glavu ka sebi i značajno poboljšao njen poljubac za dobro jutro. „Baš sam u iskušenju“, rekla je. „Ali deo ekipe će krenuti da pristiže za nekih dvadesetak minuta.“ „Mogu to da obavim za dvadeset minuta.“ Trgnuo se. „To verovatno ne ide u moju korist.“ „Uzmi kafu.“ Pružila mu je šolju i polako mahala njome pred njegovim nosem. „Donela si mi kafu?“ Uspravio se i uzeo prvi gutljaj. „Sada moraš da se udaš za mene.“ „Stvarno?“ „Da, i rodiš mi osmoro mladunčadi, svakog utorka igraš gola meni u čast i budiš me kafom - nakon seksa koji ćemo imati svakog jutra. To je Kroblatov zakon.“ „Ko je Kroblat?“ „Ne ko. Planeta Kroblat. To je jedno veoma duhovno mesto“, rekao joj je odmah. „Trudim se da živim po njegovim zakonima. Tako da ćemo morati da se venčamo i sve ostalo.“ „Bacićemo se na to prvom prilikom.“ Prešla mu je rukom preko kose. „Hvala ti što si ostao.“ „Hej, zahvaljujući tome dobio sam kafu, ženu i osmoro dece. Jesi li proverila kako je Stiv?“ „Bez promene. Idem da ga vidim. Možda mogu da mu pretim dok se ne probudi, znaš?“ „Možda. Daj mi deset minuta, odbaciću te.“ „Ne. Neka, ne treba. Sešću malo sa njim, malo ću ga gnjaviti. A onda ću otići po neke zalihe i materijale i dovući ih ovde. Danas ću često ići tamo-vamo. Da te pitam nešto. Ako sam napravila pogodbu sa samom sobom - ili sa Bogom, sudbinom. Šta god. Pogodbu da okrečim ambar u crveno, u crveno sa belim obodom ako se Stiv izvuče iz ovoga, da li bih ga urekla ako bih kupila farbu pre... pre nego što se izvuče?“ „Ne. Zapravo, to je dokaz da imaš vere.“

BALKANDOWNLOAD 149 Odmahnula je glavom. „Znala sam da ćeš to reći. Ja sam skroz suprotno od toga. Previše se plašim da kupim prokletu farbu.“ Pridigla se na noge. „Vidimo se kasnije.“ „Biću u bolnici.“ Zastala je na vratima, oklevajući, a onda se okrenula kako bi ga pogledala. „Ako hoćeš, mogu večeras da nam donesem da jedemo.“ „To bi bilo sjajno.“ „Stvarno želim da spavam sa tobom.“ Nasmešila se kada umalo nije prosuo kafu i kada je Spok načuljio malene uši. Baš su dobar par. „Stvarno želim da znam kakav je osećaj kad se samo prepustiš. Ali izgleda da mi je to za sada kao kupovina farbe.“ Držao je pogled prikovan za njen i nasmešio se. Lagano. „Imam ja vremena. Za kasnije.“ Ford je sedeo tu gde je, pio kafu i napravio mentalnu zabelešku da zapiše sve ono o Kroblatu. Možda mu nekad i negde bude od koristi. Shvatio je da se oseća prilično dobro za nekog ko je spavao na podu. I za nekog ko se namučio da ne razmišlja o ženi koja je spavala na podu susedne sobe. A sada, kada je već budan u ovo nedoba, odvući će dupe preko puta, vežbati, proveriti kako je Stiv, provesti par dobrih sati na noveli, a zatim svratiti u bolnicu. „I ti diži to lenjo dupe“, rekao je Spoku, i prodrmao psa stopalom dok se ovaj nije sasvim probudio. Dok je navlačio pantalone, čuo je kako pristiže prvi kamion. Kada se obukao i sebi usuo drugu šolju kafe, a Spok radio ono što mora da radi u dvorištu, buka i radovi su se usijali. Odlučivši da će jednostavno pozajmiti šolju i kasnije je vratiti, Ford je izašao napolje sa kafom. Video je Brajana kako daje uputstva jednom od svojih radnika kod zadnjeg dela kuće ka nečemu što je ličilo na gomilu peska. Ford mu je mahnuo. „Ćao, Braj.“ „Pa ćao.“ Sa palčevima zadenutim u prednje džepove, Braj je došetao do njega i značajno pogledao kuću. „I ćao.“ „Ma ne. Odvojene sobe. Nisam želeo da bude sama.“ „Kako je?“ „Deluje mi mirnije jutros. Već je na putu ka Stivu.“

BALKANDOWNLOAD 150 „Šana je zvala bolnicu. I dalje je bez promene. Baš grehota. Mnogo dobar lik.“ „Da.“ Ford je bacio pogled na ambar. „Šta misliš koliko farbe treba da bi se okrečio ambar?“ „Otkud ja znam. Pitaj nekog molera.“ „U pravu si.“ Bacio je pogled ka još jednom automobilu koji je pristigao. „Ovde je polovinu vremena ludnica. Idem kući.“ „Policajci.“ Brajan je trgnuo bradom. „Policajci su se vratili. Vala, nadam se da neće ponovo hteti da pričaju sa Šanom. Ludi od toga.“ „Videću mogu li ja da sredim nešto.“ Niko od muškaraca koji su izašli iz automobila nije bio policajac Tejni, sa kojim su pričali prethodnog dana. Niko od njih nije nosio uniformu. Umesto toga, nosili su odelo i kravatu. Pretpostavio je da su istražitelji. „Zdravo, šta ima?“ Viši od njih dvojice, čovek snežnosive kose i snažne vilice, kratko je klimnuo Fordu. Onaj drugi, nizak, vitak i crn, hladno ga je posmatrao. A primetio je i da obojica posmatraju psa koji je podigao pogled ka njima. „Sila - gospođica Makgauan - nije kod kuće“, počeo je Ford. „Otišla je do bolnice pre nekih petnaest-dvadeset minuta.“ Visoki beli lik ga je posmatrao. „A vi ste?“ „Sojer. Ford Sojer. Živim preko puta. Juče sam razgovarao sa pozornikom Tejnijem.“ „Živite preko puta, ali ovde ste prenoćili. Sa gospođicom Makgauan.“ Ford je uzeo gutljaj kafe, uzvrativši pogled niskom crnom liku dok je Spok brundao. „Je li to izjava ili pitanje?“ „Kosa vam je još mokra nakon tuširanja.“ „Jeste.“ Ford se lagano osmehnuo, a zatim uzeo gutljaj kafe. Visoki beli lik je izvadio rokovnik, prelistavajući stranice. „Možete li nam reći gde ste bili pretprošle noći, između dva i pet ujutru?“ „Naravno. Da li bi vam bio problem da mi pokažete isprave? Nije to samo za televiziju.“ „Detektiv Jurik i moj partner, detektiv Vilson“, rekao je visoki beli lik dok su obojica pokazivali značke.