Robert Temple Kristalno Sunce

Kristalno  Sunce 

Ponovno  otkriće  izgubljene  tehnologije 
drevnoga  doba 

Robert Temple 

(www. robert-temple. com) 

Uvod 

Sir Arthur C.  Clarke 

Isus reče: "Kada vam kažu: Odakle dolazite? - kažite im: 
Došli smo iz svjetlosti..." 
Evanđelje po Tomi 

Digitalizacija Knjige : Equilibrium° 

Sadržaj  4
6
Zahvale
8
Uvod_sir_Arthura_C._Clarkea
49
I DIO  84
MATERIJALNI  DOKAZI  111
177
1_Izlazak_Na_Svjetlost
213
II DIO  233
PISANI DOKAZI  249

2_U_Orahovoj_Ljusci 297
3_Prometejeva_Vatra
4_Slučaj_Nestalog_Teleskopa
5_Potraga_Za_Smrtonosnom_Zrakom

III  DIO 
DREVNO ZNANJE 

6_Privid
7_Kristalno_Sunce
8_Kamenje_Gromova

IV DIO 
IZVORI 

9_Horusovo_Oko

Zahvale 

Želio  bih  zahvaliti  svom  starom  prijatelju  Arthuru  C.  Clarkeu, jer  me 
potaknuo  na  istraživanje  na  temelju  kojeg  je  nastala  ova  knjiga  i  jer  je 
zaokružio  temu napisavši  uvodnu riječ. 

Kao i obično, moje je rukopise dotjerala Olivia, moja supruga, koja uvijek 
prva  pročita  sve  što  napišem  a  zatim  to  popravi.  Ona  je  za  ovaj  projekt, 
koji je u mnogome rezultat zajedničkih nastojanja, prevela oko  80  000 nejas­
nih  tehničkih  naziva,  od  kojih  su  mnogi  bili  na  francuskom  jeziku  18. 
stoljeća. Dugi mi je niz godina pomagala da dosegnem cilj koji se često činio 
nedostižnim. Bez njezine potpore to jednostavno ne bi bilo moguće.  Ona je 
također zaslužna za likovno rješenje naslovnice a organizirala je  i predstavl­
janje  knjige,  uključujući  i  moja  pojavljivanja  u javnosti  te  brojne  recenzije. 

Neizmjerno  sam  zahvalan  svom  veoma  posebnom  uredniku,  Marku 
Boothu  iz Century Books,  Kate Parkin,  Liz  Rowlinson  i Hannah Black iz 
Centuryja,  Rodericku  Brownu  i  mojim  briljantnim  agentima  Billu  Hamil-
tonu i Sari Fisher iz A. M. Heath. 

Moja prijateljica Zhenni  ("Jenny")  Zhu neizmjerno  mi je pomagala tije­
kom  mnogih  godina,  posjećujući  sa  mnom  različite  muzeje  u  kojima  sam 
proučavao  leće,  fotografirajući  izloške  i  prevodeći  s  kineskog.  Svojom  je 
potporom  omogućila  da  se  moje  istraživanje  u  Britanskoj  knjižnici  znatno 
skrati.  Zahvalan  sam joj  na vedrini  i predanosti kojom je pratila moj  rad. 

Sedam  prijatelja  koji  više  nisu  među  živima  zaslužuju  moju  posebnu 
zahvalnost.  To  je  ponajprije  draga  prijateljica,  gospođica  Mary  Brenda 
Hotham Francklyn, koja je  umrla  i  čini  nam  se  da  se  to  dogodilo jučer,  a 
istodobno  kao  da je  od tada prošla čitava vječnost;  profesor Derek de  Solla 
Price, koji nije poživio dovoljno dugo da ga bolje upoznam; Walter Gasson, 
iznimno predan, velikodušan i srdačan čovjek bezgranična entuzijazma, koji 
je na moj  zahtjev izmjerio  i proučio  britanske  leće, kao dio zajedničkog pro­
jekta, no, umro je prije nego što ga je uspio sa mnom dovršiti; Colin Hardie, 
neobično ljubazan i predan znanstvenik, pun ushita, koji je preveo relevantne 
latinske tekstove i spremno udovoljavao mojim brojnim zamolbama;  profe­
sor D.  E.  Eicholz,  velikodušan čovjek i  znanstvenik  širokih  obzora,  koji je 
ponovno preveo relevantne odlomke iz Plinijevih tekstova i oduševljeno me 
poticao  u  radu  te  me  ovlasti  da  objavim  te  prijevode  pod  njegovim  imenom 
-  bio  je  jedan  od  rijetkih  učenjaka  koji  se  nije  bojao  novih  ideja,  nego  je 
spremno  prihvaćao  priliku  da  preispita  i  sagleda  tematiku  iz  drugog  kuta. 

obostranog  interesa  i  pribavio  mi  bilješke  i  preslike  članaka  o  Arhimedovu 
zrcalu.  Preminuli  Michael  Weitzman  pomogao  mi  je  pri  proučavanju  he­
brejske građe.  Donald Easton i Richard Sorabji velikodušno  su mi pomogli 
da  dobijem  uvid  u  trojanske  leće  u  Rusiji.  Evie  Wolff je  onih  zlokobnih 
godina  za  mene  provela  istraživanja  u  Istočnom  Berlinu.  Tony  Anderson 
uputio me u kavkaske legende o Prometeju. Buddy Rogers dao mi je podatke 
o  dragom  kamenju.  Martin  Isler,  Gunter  Dreyer,  Richard  Lobban,  Hugo 
Verheyen  i  John  L.  Heilbron  ljubazno  su  mi  dopustili  da  objavim  njihove 
ilu-stracije.  Bob  Lomas  i  Buddy  Rogers  pomogli  su  mi  da  proniknem  u 
tajnu  vikinškog  "sunčevog  kamena".  Peter  D.  Leigh,  tajnik  Londonskog 
koledža optometričara (London College of Optometrics) pružio mi je pomoć 
i  potporu.  U  Francuskoj  mi  je  Jenny  Kidd  pomogla  optičkim  savjetima  i 
dobrom hranom.  Zahvaljujem Robertu Bauvalu,  koji  me  upoznao  s  Billom 
Hamiltonom  i  Mohammedom  Nazmyjem.  Konačno,  zahvaljujem  osoblju 
Britanske  knjižnice  na  nadljudskim  naporima  i  vedrini  kojom  su  mi  po­
magali u teškim okolnostima;  oni  su nevidljivi junaci. 

Robert Temple 

Uvod 

sir Arthura C. Clarkea 

Od  svih  ljudskih  izuma  teleskop  je  onaj  koji  je  uz  najmanje  troškova 
iznjedrio  najveličanstvenije  rezultate.  Danas  ga uzimamo  zdravo  za  gotovo, 
no, je  li  itko  ikada mogao  zamisliti  da  će  dva  komadića  stakla nekim  čudom 
jednom  izbrisati  prostor  i  približiti  nam  udaljene  predmete.  Bez  teleskopa, 
bili  bismo  i  dalje  posve  nesvjesni  svoga  mjesta  u  svemiru. 

Iako  se  Galileu s pravom pripisuje zasluga za uvođenje  teleskopa u  širu 
uporabu  1609.  godine,  on  ga  u  svakom  slučaju  nije  izumio.  Kao  što  Robet 
Temple  iznosi u ovoj  knjizi,  koja je rezultat iznimno  podrobnih  istraživanja, 
izvanredne  leće  od kvarca bile  su poznate prije nekoliko  tisuća godina,  stoga 
je  teško  povjerovati  da Arhimedu - ili nekom kineskom  ili  egipatskom  izumi­
telju davno prije njega - nije  nikada palo  na pamet da poduzme jednostavan 
opit  i  pogleda  istodobno  kroz  dvije  leće. 

Neki  povjesničari  tvrde  da je  cejlonski  buntovnik,  kralj  Kasyapa,  koji 
je  u  5.  st.  po  Kr.  sagradio  kamenu  utvrdu  Sigiriyu  (koju  sam uvrstio  među 
"sedam svjetskih čuda", u istoimenoj  BBC-jevoj  emisiji  i u kojoj je  smješten 
jedan od glavnih rajskih izvora), rabio teleskop kako bi nadzirao svoj  harem. 
Nažalost, nisam mogao pronaći niti jedan dokaz koji  bi potvrdio  tu zanim­
ljivu  priču. 

Nadam  se  da  će  ova  knjiga  ohrabriti  kustose  da  preispitaju  dio  svoga 
blaga;  možda  će  otkriti  kako je jedan od najvećih  izuma  čovječanstva mnogo 
stariji  -  i  mnogo  značajniji  za  ljudsku  povijest  -  nego  što  se  do  sada  sma­
tralo. 

Arthur  C.  Clarke 
Colombo, Šri Lanka, svibanj,  1999. 

I. DIO

MATERIJALNI DOKAZI

I. POGLAVLJE 

IZLAZAK NA SVJETLOST 

Više niste ono što sunce obasjava / u svojim dubinama vi ste 
gorući život sunčeve duše.  Vi ste u suncu... 
Angelos  Sikelianos 

Zamislite  svijet  u  kojemu  ne  postoje  brodovi  i  u  kojemu  nije  moguće 
putovati  vodom.  U  drevno  doba  u  takvom  svijetu jedini  mogući  put  bio je 
kopneni.  Pa ipak,  arheolozi  i povjesničari  sučeljeni  su s problemom.  Naime, 
postoje  dokazi  da  su  ljudi  putovali u udaljene  krajeve  i  međusobno  trgovali. 
Ovo  bi  bilo  lako  objasniti  da  su  imali  brodove,  a  budući  da  nisu,  stvorene 
su zamršene  teorije  o kopnenim putovima,  koje  su  imale  objasniti  osebujne 
kulturne veze među narodima. 

Zamislite  zatim  da  su  pronađeni  različiti  dokazi  koji  upućuju  na  to  da 
su brodovi ipak postojali. Međutim, sve su te dokaze stručnjaci odbacili.  Sli­
kanje na starim posudama koje prikazuju brodove,  samo  su primjeri poetičke 
fantazije  ili  opisi  mitoloških  događaja.  Olupine  pronađene  na  obalama  mora 
zapravo  su  "stijene  neobična  oblika",  a  stari  brodovi  zapravo  nisu  brodovi 
nego "žrtve bogovima". Drevni zapisi o plovidbama, poput putovanja Sredo­
zemnim morem,  samo su priče o izmišljenim događajima. 

Kakvu  bismo  iskrivljenu  viziju  povijesti  imali  da  smo  u  to  povjerovali! 
Sva  drevna putovanja pripisala bi  se mitologiji,  baš kao  i  let na Olimp,  a mi 
bismo  živjeli  u  uvjerenju  da u  davnim  vremenima  ljudi  nisu plovili  morima. 
Nedvojbeno  bi  se  razvila  teorija  koja  bi  dokaze  za  tu  postavku  pronašla  u 
drevnim religijama:  božica zemlje štovala se zato što su se, putujući kopnom, 
ljudi  mogli  međusobno  posjećivati.  Učeni  profesori  svoje  bi  studente  ne­
umorno  uvjeravali  da je  doista  bilo  tako,  a  nitko  se  ne  bi  usudio  izazvati 
standardno  ili ortodoksno gledište.  Oni koji bi  se drznuli pretpostaviti  da su 
drevni  narodi  ipak  imali  brodove,  bili  bi  prozvani  luđacima,  a  sav  pošten  i 
ugledan  svijet držao  bi  se podalje  od njih.  Jer, svi znaju  da u  drevno  doba  nije 

bilo  brodova.  Nažalost,  suviše je  mnogo  ljudi  sklono  takvom  ponašanju,  a 
ništa nije teže nego  suprotstaviti se "konvencionalnom mišljenju" stručnjaka. 
Pitate  li  bilo  koga od njih jesu li u drevno doba postojala povećala, najvjero­
jatnije  će  odgovoriti:  "Naravno  da  nisu.  Za  to  ne  postoje  nikakvi  dokazi. 
Takvo  što nisam nikada vidio.  O tome nije poznato ništa. Ne postoje zapisi 
o  tome." 

Pa  ipak,  u  ovoj  ćemo  knjizi pokazati  da je  naše  viđenje  povijesti  iskriv­
ljeno  na način sličan gore navedenom primjeru. No, umjesto  da smo povje­
rovali  kako  u  drevno  doba  ljudi  nisu  poznavali  brodove,  povjerovali  smo 
da  nisu  poznavali  optičku  tehnologiju.  Zbog  nedostatka  osnovnih  informa­
cija,  kao  i  zbog  našeg  čvrstog  uvjerenja  da  takva  tehnologija  nije  postojala, 
pogrešno  smo  protumačili  brojne  činjenice  iz  ljudske  prošlosti.  Povijest, 
tehnologija,  arhitektura,  religija,  mitologija,  pismenost,  filozofija,  teologija, 
obrtništvo,  manufaktura - sve je  to bilo pod utjecajem iskrivljenoga  gledišta, 
izobličeno  kao  što  to  čine  zrcala  u  zabavnim  parkovima  pa  izgledamo  ne­
razmjerno  visoki  ili  zdepasti. 

Vrijeme  je  da  se  takve  pogreške  isprave  i  da  se  razotkrije  istina,  uz 
predočenje  čvrstih dokaza.  Saznat ćemo  da  su drevni  narodi poznavali više 
od  450  optičkih  naprava,  što je  ipak  nešto  više  od  "nijedne",  kako  vjeruje 
većina  ljudi.  Postoje  brojni  drevni  zapisi  koji  nas  posve  eksplicitno  i  ne­
dvosmisleno  izvješćuju  kako je  optička  tehnologija  bila  u  uporabi  u  davnim 
vremenima.  To  čini  dokazna  građa.  Slijede  tumačenja  koja,  potkrijepljena 
dokazima o postojanju optičke tehnologije, daju novo značenje nekim pozna­
tim motivima.  Primjerice, je li moguće da jednooki Kiklop iz  Odiseje posje­
duje  stanovitu  optičku  konotaciju,  ili  je  to  čudovište  samo  plod  pjesničke 
mašte?  Takvih je mogućnosti  doista mnogo  i  njima ćemo  se pozabaviti  dalje 
u  knjizi. 

Podaci  s  kojima  ćemo  se  susretati  i  nova  tumačenja  koja  oni 
omogućavaju,  otvorit će  nam posve  nov pogled  na  drevni  svijet.  Malo  po­
vijesnih  aspekata  ostat  će  nedirnuto  tim  novim  pristupom.  Pronaći  ćemo 
odgovore  na  razna  pitanja  i  riješiti  mnoge  nejasnoće.  S  druge  strane,  ono 
što  nam  se  činilo  jasnim  i  nedvojbenim  smatrat  ćemo  nepotpunim  i  var­
ljivim.  Izvrnuto je  tkanje  povijesti  i  pojavili  su  se  novi  uzorci,  usuđujem  se 
reći,  još  ljepši  nego  dosadašnji.  Nikada  ne  smijemo  pomisliti  da  nas  naši 
preci  nemaju  čime  iznenaditi.  Jer,  oni  su  ovdje,  u  trećem  tisućljeću,  i  nose 
naočale. 

Pokazat ćemo, također, kako su se neke učene glave zavaravale vjerujući 
da  mogu  prepraviti  povijest redigiranjem  drevnih tekstova.  Većinu  će  ljudi  ta 
činjenica zaprepastiti.  No,  mnogi  su krivci već  odavno mrtvi,  pa ne moraju 

strahovati  za  svoje  sinekure.  Među  onima  koji  su još  živi,  neki  su  priznali 
svoje  pogreške  i  prihvatili novo  gledište:  profesor Eichholz,  koji je prevodio 
Plinijeva  djela,  oduševljeno  me  izvijestio  o  nekim  odlomcima  koji  se  bave 
optikom. Da je profesor (s kojim sam razgovarao u staračkom domu) znao da 
su u Plinijevo doba postojale leće te da o tome svjedoče i arheološka otkrića, 
zasigurno  ne  bi  niti  pokušavao,  "u  skladu  s  njihovim  nepostojanjem",  mi­
jenjati  značenje  teksta. 

Priča  koja  slijedi  vrlo  je  neobična.  Budući  da  je  djelomice  i  osobna, 
najprije  ću  ispričati  kako je  sve  za  mene  počelo.  U  toj  sam  se  zbrci  našao 
posve  slučajno,  te  sam,  poput  bilo  koga  drugoga,  dugo  vremena  bio  slijep 
za  očite  činjenice.  Naime,  priča  o  drevnoj  optičkoj  tehnologiji  toliko  je 
zadivljujuća,  da bi  svatko  isprva pomislio  kako je nemoguća!  Inače,  to  ne bi 
bila nikakva novost! 

KAKO SAM DOZNAO ZA LAYARDOVU LEĆU 

Sve  je  počelo  u  nizu  neformalnih  razgovora  o  svemiru,  vođenih  u 
ležernom, pomalo podrugljivom tonu. Kad bolje razmislim, ako su se bogovi 
samo  dobro  našalili,  tada  je  takav  ton  bio  posve  primjeren.  U  proljeće 
1966.  godine,  tijekom moga dvotjednog posjeta Engleskoj,  počeo  sam  pratiti 
snimanje  filma 2001  Odiseja  u  svemiru,  u  studijima  MGM-a u  blizini  Lon­
dona. 

Tada  sam  upoznao  Arthura  C.  Clarkea,  i  sprijateljio  sam  se  s  tim 
briljantnim vizionarom koji je napisao  scenarij  za  film utemeljen na njegovoj 
kratkoj  priči Stražar (The Sentinel).  Arthura nisam  često  viđao jer je  živio  u 
Šri  Lanki  (tadašnjem  Cejlonu),  te je  samo  povremeno  dolazio  u  Englesku. 

Arthur i ja zbližili smo se krajem  1966.  i početkom  1967.  U to su se vri­
jeme Arthur i  skupina zanesenjaka znanstvenom fantastikom sastajali u pubu 
zvanom Globe u Hatton Gardensu. Svoje je prijatelje Arthur upoznao mnogo 
prije,  u  White  Hartu,  prema  kojemu  je  nazvao  zbirku  svojih  znanstveno-
fantastičnih  priča,  Priče  iz  White  Harta  (Tales from  the  White  Hart).  No, 
kada  sam upoznao  Arthura,  njihov  se  kružok već  bio  premjestio  u  Globe. 

Sastanci  su  se  održavali  svaki  tjedan,  i  to  su  doista  bile  prilike  da  se 
svi  pisci  znanstvene-fantastike  okupe  na jednome  mjestu.  Budući  da je  bio 
najpoznatiji  britanski  pisac  znanstvene  fantastike,  Arthur  je  često  vodio 
glavnu riječ.  Tamo je  ponekad  navraćao  i  njegov brat Fred,  s  kojim  smo  se 
također  sprijateljili.  Povremeno  bi  dolazio  i  Isaac  Asimov,  koga  su  braća 
Clarke  dočekivali  s  oduševljenjem.  Česti  su  posjetitelji  bili  i  pisci  Brian 
Aldiss  i  John  Brunner,  te je  nazočnost  tolikih  zvijezda  na jednome  mjestu 

bila prava poslastica za znatiželjnike. Sjećam se da je jedan od najčešćih pos-
jetitelja bio još prilično nepoznat Michael Moorocock, koji  se prije doimao 
kao  obožavatelj  nego kao pisac, unatoč činjenici da je već tada napisao izn­
imno  mnogo  djela. 

Prije  nego  što  ga je  Odiseja  proslavila  i  stvorila  od  njega  gurua  svjet­
skoga  glasa,  Arthur  je  izgledao  i  govorio  poput  staromodnog  bankovnog 
službenika.  Sviđao  mi  se  njegov  dubok  i  smiren  glas,  posebice  kada je  naj-
smjelije  i  najnevjerojatnije  izjave  o  svemiru  iznosio  kao  da  stranku u malom 
provincijskom gradu  izvještava o porastu kamatne  stope za 0,4%. 

Postao  sam de  facto  članom Arthurove pratnje.  Pozivao me na ručkove 
sa  svojim  zanimljivim  prijateljima  iz  akademskih  krugova,  pri  čemu  mi je  u 
prilog  išla  diploma  iz  sanskrta.  Arthur je  volio  odlaziti  u klub Arts  Theatre, 
nedaleko  od trga Leicester,  a katkada i u mali talijanski restoran u blizini, u 
kojemu se posluživala  izvrsna tjestenina.  Tako  sam upoznao  Dereka de  Solla 
Pricea,  profesora  povijesti  znanosti  pri  sveučilištu  Yale.  U  proljeće  1967., 
prigodom  jednog  od  naših  zajedničkih  objeda,  Arthur,  Derek  i  ja  čavrljali 
smo o neobičnim drevnim predmetima. Upravo je taj razgovor doveo do na­
stanka ove knjige,  napisane  mnogo  godina poslije. 

Derek je  spomenuo  neobičan  kristalni  predmet  koji  se  čuva  u  Britan-
skome  muzeju u  Londonu.  Bila je  to  kristalna  leća,  babilonska  ili  asirska,  no 
nitko  nije mogao  sa  sigurnošću reći  o  kakvoj  se vrsti predmeta radi.  Predmet 
je zaista bio oblikovan poput leće,  iako prema općeprihvaćenom mišljenju u 
to doba nije bilo leća. Derek je kanio posvetiti joj se kada bude imao više vre­
mena. Bio sam zapanjen. Arthur, kojemu je Derek već pričao o tome, mudro 
je  kimao  glavom.  Rekao je:  "Znaš,  takvih neobičnih  drevnih predmeta  ima 
zaista mnogo,  i još uvijek predstavljaju zagonetku.  Alan Mackay je  otkrio  da 
je  u  Kini  iskopana  kopča  za  pojas  koja  sadrži  aluminij  koji  nije  mogao  biti 
poznat u drevno doba.  U Iraku je otkrivena drevna električna baterija.  I sam 
sam  vidio  neke  neobične  predmete  u  Indiji  i  Cejlonu.  Konačno,  Derekovo 
otkriće  Antikythera  mehanizma  klasičan je  slučaj  dokazane  drevne  tehno­
logije, jer je  posrijedi  drevna naprava za računanje.  Želio  bih  se  u  budućnosti 
pozabaviti tim stvarima. Zašto ne napišeš nešto o tim zagonetkama?" 

Dogovorili smo se da ćemo nastaviti naše zanimljive razgovore.  Sljedeći 
put,  rekao je  Arthur,  upoznat  ću još jednoga  istraživača  drevnih  predmeta. 
Derek je  obećao  da  će  sa mnom ostati u vezi.  Doista,  poslao  mi je  svoj  rad 
naslovljen  "Babilonska matematika u Novoj  Gvineji". 

Naše planove da nastavimo s druženjem osujetio je časopis Life.  Nakon 
2001  Odiseje  u  svemiru  Arthur je  postao  suviše  slavan,  i  privukao  je  po­
zornost  svih  svjetskih  medija. 

Prije nego  što  započnemo  opširno  govoriti  o  optici  i  lećama,  a  započet 
ćemo  s Layardovom lećom, želio bih najprije ukratko  opisati različite vrste 
leća,  kako  bi  se  čitatelj  mogao  lakše  orijentirati.  U  osnovi  postoje  dva  tipa 
leća: konveksne i konkavne. Konveksne su ispupčene, dok su konkavne udu­
bljene.  Kada je jedna  od  sfernih  ploha  leće  zakrivljena,  a  druga je  ravnina, 
takva  se  leća  naziva plankonveksnom  ili plankonkavnom.  Vidjet  ćemo  da je 
Layardova  leća,  čiji  opis  ubrzo  slijedi, jedna  od takvih  leća.  Prije  oštećenja 
njezino je tjeme bilo posve plosnato,  stoga Layardovu leću možemo opisati 
kao  plankonveksnu. 

Radi  boljeg  razumijevanja,  podastirem  ovdje  crtež  iz  popularno-znan-
stvene  knjige  iz  viktorijanskog  doba,  koji  prikazuje  sve  vrste  leća.  Čitatelj 
se  može  povremeno  vraćati  na ovaj  crtež  i  podsjetiti  se  vrsta  leća o kojima 
će  se raspravljati u sljedećim poglavljima.  Ispod crteža su kratka  objašnjenja 
pojedinih vrsta  leća. 

SLIKA 1: Pet vrsta leća. a: plankonveksna leća, plosnata s jedne, a ispupčena s druge 
strane;  b: plankonkavna  leća,  plosnata  s jedne,  a  udubljena  s  druge  strane;  c:  bi-
konveksna leća,  ispupčena s obje strane; d:  bikonkavna leća, udubljena s obje strane 
(takve  se  leće  ne  spominju  u  ovoj  knjizi);  e:  konkavkonveksna  leća,  udubljena  s 
jedne,  a  ispupčena  s  druge  strane  (poput  kristalnoga  oka  s  ritona  u  obliku  bikove 
glave, koji potječe iz minojske Krete. Riton je antička posuda koja oblikom podsjeća 
na rog,  a njezin je donji  dio  obično načinjen u obliku životinjske glave,  op.  prev.). 
Jednostavno  rečeno,  konveksne  leće  povećavaju,  a  konkavne  smanjuju  veličinu 
slike. Izuzevši brojne konkavne kristalne leće (b) otkrivene u Grčkoj, na područjima 
oko Egejskog mora i u Maloj  Aziji,  sve do  sada otkrivene drevne leće pripadale su 
vrstama a,  c,  i  (rjeđe,  kao umetnute oči  na životinjskim  ili  ljudskim glavama) vrsti 
e.  Linija f-g predstavlja liniju  žarišta. Layardova je  leća nešto  složenija, jer pripada 
vrsti  plankonveksnih  leća,  te je namjerno  iskrivljena,  odnosno toroidalno  izbrušena 
(torus je geometrijski lik u obliku prstena, op. prev.), i prilagođena je jednom obliku 
astigmatizma. 

Također bih želio istaknuti kako se općenito smatra da su naočale i tele­
skopi  razmjerno  mladi  izumi.  Prihvaćeno je  mišljenje  da je  teleskop  izum­
ljen  u  doba  Galilea,  te  da je  početkom  17.  stoljeća ušao  u  uporabu.  Što  se 
naočala tiče,  upitno je jesu  li  domišljati  izumitelji bili  Kinezi  ili  Talijani,  iako 
su se prvi  put pojavile u  13.  stoljeću u Italiji.  Takvo je barem prevladavajuće 
mišljenje.  S  druge  strane,  prava  će  se  istina  razotkriti  svakome  tko  pročita 
ovu  knjigu.  Krenimo  od  početka,  pričom  o  kristalnoj  leći  iz  Britanskog 
muzeja,  zbog  koje je  ova knjiga  i  nastala. 

PRIČA O LAYARDOVOJ LEĆI 

Namjera  mi  je  ovdje  opširnije  govoriti  o  Layardovoj  leći,  jer  je  to  prva  s 
kojom sam se  susreo, kao i zbog njezine povijesti koja u mnogome odražava 
pogreške  i zablude  što  okružuju  sve  drevne  leće.  Tu  sam dugu priču pokušao 
skratiti,  a svatko  koga zanima nešto više,  može potražiti  dodatne  informacije 
u  bilješkama  na  kraju  poglavlja. 

Layardova  se  leća  čuva na  Odjelu za zapadnoazijske starine pri  Britan­
skom muzeju, gdje je označena brojem  12091. Poznato je da je tu leću  1849. 
godine pronašao  Austen Henry  Layard  (1817.-  1894.).  (Često  se navodi  da 
je  leću  otkrio  1853.,  no  to je  godina  kada je  odlučio  objaviti  svoje  otkriće). 
Leća je bila poznata pod različitim nazivima; kao leća iz Ninive, leća iz Nim-
roda,  asirska  leća  ili  Sargonova  leća,  no  čini  se  da je  najzgodnije  zvati  je 
Layardovom  lećom,  što su prihvatili i neki noviji pisci,  a mi  ćemo nastaviti 
njihovu  praksu. 

Layard je leću pronašao u jednoj  od prostorija (označenoj kao soba AB) 
sjeverozapadne palače u drevnoj  asirskoj  prijestolnici Kalhuu, poznatoj još i 
kao Nimrud,  iako se u Layardovo doba smatralo kako je riječ o Ninivi.  Bilo 
je  to  tijekom  njegove  druge  arheološke  ekspedicije  u  Iraku,  koju je  organi­
zirao  Britanski  muzej.  Layard  se  nije  nimalo  ustručavao  predmet  nazvati 
pravom pravcatom lećom.  Evo  što je napisao u izvješću iz  1853.  godine: 

U  toj  su  sobi  pronađene  i  dvije  neoštećene  staklene  posude,  kao  i 
fragmenti drugih posuda...  Vjerojatno  potječu  iz istoga razdoblja kao 
i mala boca, pronađena u ruševinama sjeverozapadne palače tijekom 
prethodnih iskopavanja,  a koja se sada nalazi  u Britanskome muzeju. 
Na  tom  vrlo  zanimljivom  predmetu  klinastim  je  pismom  ispisano 
ime  Sargona,  kralja  Asirije,  te je  naslikan  i  lik  lava.  Stoga  možemo 
ustvrditi  kako  potječe  iz  druge  polovice  7.  stoljeća  pr.  Kr.,  te  da 
je  prema  tome  najstariji  poznati  primjerak  prozirnoga  stakla...  Uz 

bocu  su  pronađene...  dvije  poveće  vaze  od  alabastera,  na  kojima 
je  ispisano  ime  istoga  kralja.  Uz  staklene  posude  pronađena  je  i 
kristalna  leća,  čija je jedna ploha  konveksna  a  druga plosnata.  Nje­
zina  su  svojstva  zasigurno  bila  poznata  Asircima,  a  sama  leća  je 
najstariji  primjerak povećala i  stakla za paljenje.  [Ovdje  Layard  stav­
lja  bilješku  koju  ću  ubrzo  navesti.]  Bila  je  skrivena  ispod  krhotina 
prekrasnog  plavog  neprozirnog  stakla,  kojim  je  očito  bio  obložen 
neki  predmet  od  bjelokosti  ili  drveta,  no  koji  nije  pronađen. 

U  lijevom  kutu  prostorije  nalazilo  se  kraljevsko  prijestolje. 

Tko je bio  Sargon, asiriski kralj? Zapravo, njegovo je ime glasilo  Sargon 
II., a vladao je sedamnaest godina, od 722. do 705. god. pr. Kr. Nije poznato 
je  li  Sargon  bio  mlađi  brat  prethodnoga  kralja  (koji  je  vladao  samo  četiri 
godine)  ili  uzurpator.  Do  posljednje  godine  svoga  kraljevanja  Sargon  je 
živio  u  svojoj  prijestolnici,  Kalhuu  (Nimrod),  koja  je  zapravo  bila  vojno 
središte.  Najveći  dio  svoje  vladavine  Sargon je  vodio  osvajačke  ratove,  te 
se  vjeruje  da je  poginuo  u  borbi  protiv  Cimerijanaca  i  zajednice  Tubala  u 
gorju Taurusu. Neki asirolozi smatraju kako je moguće da je Sargon tada bio 
ubijen.  Po  svemu  sudeći,  Sargon je  bio  sklon  megalomaniji  (poput  svoga 
suvremenog  nasljednika  Sadama  Huseina),  te  je  u  pustoši  sagradio  novu 
prijestolnicu Dur-Sharrukin (danas  se ondje nalazi  selo Khorsabad), u kojoj 
je proživio posljednju godinu  svoga života.  Njegov je  sin novoizgrađeni  grad 
koristio kao utvrdu, a svoju je prijestolnicu premjestio u Ninivu.  Tako je Sar-
gonov grad iz snova, koji su deset godina gradili ratni zarobljenici, bio  samo 
kratak  san.  No,  nastavljajući  s  opisom  Layardove  leće,  morat  ćemo  imati  na 
umu da je  Sargon u svojoj  novoj  prijestolnici  živio  samo  godinu dana.  Odaja 
palače  u  Kalhuu,  u  kojoj  je  do  tada  bilo  njegovo  prijestolje,  bila je  prena-
mijenjena  u  spremište  dragocjenosti.  Kao  što  smo  se  imali  prilike  uvjeriti, 
u  toj  se  odaji  doista  čuvalo  nekoliko  predmeta  koji  su  pripadali  Sargonu 
osobno. 

Layardova  ekspedicija  u  Iraku,  te  njegova  iznimno  vrijedna  otkrića 
(zahvaljujući  kojima  se  Britanski  muzej  može  pohvaliti  najveličanstvenijim 
primjerima  babilonskog  i  asirskog  kiparstva),  opisani  su u nizu  bogato  ilus­
triranih  knjiga.  O  prvoj  ekspediciji  govore  dvije  kjnjige  naslovljene  Niniva 
i  njezini  ostaci  (Nineveh  and  its  Remains),  a  druga  se  ekspedicija  opisuje  u 
Otkrićima  u  ruševinama  Ninive  i  Babilona  (Discoveries  in  the  Ruins  of  Ni­
neveh  and  Babylori).  U  Layardovoj  bilješki  koja  se  odnosi  na  otkriće  leće 
piše  sljedeće (razlomke  sam pretvorio u decimalne brojeve): 

Zahvaljujem  sir  Davidu  Brewsteru,  koji je  ispitao  leću,  na  sljedećoj 
opaski: "Ova je leća plankonveksna, pomalo ovalnoga oblika, duljine 
4,06  cm,  širine  3,55  cm  i  debljine  2,28  cm.  Jedna je  njezina  strana 
nešto deblja od druge. Ravna joj je površina prilično ujednačena, iako 
nedovoljno  glatka  i  oštećena.  Konveksna površina  leće  nije  brušena 
ili  polirana  na  sferičnom  konkavnom  disku,  nego  je  izrađena  na 
kamenom kotaču,  ili je oblikovana nekom drugom, jednako grubom 
metodom. Konveksna je površina prilično glatka, a unatoč načinu na 
koji je  bila  brušena  žarišna  udaljenost  iznosi  11,43  cm  od  plosnate 
strane.  Na  leći  postoji  otprilike  dvanaest  pukotina  koje  su  nastale 
brušenjem.  Te  su  pukotine,  nedvojbeno,  bile  ispunjene  naftom  ili 
tekućinom koja je  otkrivena u  topazu,  kvarcu  i  drugim  mineralima. 
Budući  da  leća  ne  prikazuje  polarizirane  zrake  pri  velikoj  zakrivlje­
nosti,  njezina je  ravna  površina,  po  svemu  sudeći,  bila  prislonjena 
uz  os  heksagonalne  prizme  kvarca  odakle je  najvjerojatnije  i  uzeta. 
Prema  obliku  i  gruboj  izradi  leće  možemo  sa  sigurnošću  zaključiti 
da  nije  bila  namijenjena  za  ukras,  nego je  služila  kao  leća,  bilo  za 
povećavanje  ili koncentriranje  sunčevih zraka,  što  doista  i  čini,  iako 
ne baš učinkovito." 

Sir  David  Brewster  (1781.-1868.)  bio  je  ugledan  škotski  znanstvenik  i 
stručnjak  za  optiku.  Nažalost,  u njegovu  se  komentaru potkrala  tipografska 
pogreška, odnosno podatak da debljina leće iznosi 2,28 cm,  što jednostavno 
nije  točno!  (Njezina je  najveća  debljina  6,2  mm.)  Zbog  pogrešnog  navoda 
splasnulo  je  svako  oduševljenje,  jer  je  komadić  tako  debelog  kristala  bio 
dvojbene  optičke  vrijednosti,  s  obzirom  na  ostale  dimenzije  i  činjenicu  da 
kristal  nije  bikonveksan  nego  plankonveksan.  Konveksnost  gornje  površine 
mogla se,  stoga,  zanemariti. 

Svoj  je  članak  o  Layardovoj  leći  Brewster  objavio  1853.,  iste  godine 
kada  se  pojavila i  Layardova  knjiga.  Pod naslovom "On a Rock-Crystal Lens 
and  Decomposed Glass  Found at Nineveh"  ("O  leći  od  kvarca  i  razbijenom 
staklu  pronađenom  u Ninivi"),  članak je  bio  objavljen  u  časopisu American 
Journal  of Science,  a  iznosio  je  iste  podatke  koje  je  naveo  i  Layard,  ali 
je  sadržavao  i  istu  tipografsku  pogrešku  koja  se  odnosila  na  debljinu  leće. 
Pogreška  se,  dakle,  potkrala u Brewsterovu rukopisu,  te  za nju ne možemo 
kriviti  Layardove  izdavače. 

Prva  ilustracija  leće  objavljena je  u  listopadu  1883.  U  odjeljku  naslov­
ljenom  "Summary  of  Current  Researches  Relating  to  Zoology,  Botany, 
Microscopy,  etc."  ("Sažetak  najnovijih  istraživanja  s  područja  zoologije, 
botanike,  mikroskopije,  itd.")  časopisa  Journal  of the  Royal  Microscopical 

Society,  pojavio  se  kratak  članak  pod  naslovom  "Assyrian  Lens"  ("Asirska 
leća"). U članku se iznosi sljedeće:  "Sir Henry Layard, u svome djelu Niniva 
i  Babilon  (Nineveh  and Babyloni) opisuje  leću  koju je  otkrio  tijekom  svojih 
iskopavanja,  a  koja  se  sada  nalazi  u  Britanskome  muzeju.  Uz  ljubazno 
dopuštenje  dr.  Bircha,  kustosa  Orijentalnih  starina,  objavljujemo  ovdje  ilus­
traciju leće  .  .  .  [Vidi sliku 2.] 

"Sir A.  H.  Layard  spominje  leću..."  Slijedi navod koji započinje riječima: 
"Osim  staklenih  posuda  otkrivena je  i  kristalna  leća...",  a  zatim  bilješka  o 
Brewsteru." 

SLIKA  2:  Prve  ilustracije  Layardove  leće,  objavljene  u  časopisu  Royal  Micro-
scopical Society,  London,  listopad  1883.  Na prikazima prstenastoga ruba,  kao  i 
gornje površine, jasno su uočljiva oštećenja (od konveksne površine nadolje), očito 
posljedice  vađenja  leće  iz  metalnog  okvira,  vjerojatno  zlatnog.  (Da je  okvir  bio 
izrađen od neplemenitog metala, ne bi bilo svrhe odstraniti ga.) Crtež također točno 
reproducira plosnatost tjemena leće,  čemu  ostali promatrači nisu pridali dovoljno 
pozornosti. No, pukotine u kristalu suviše su naglašene. 

Dvije  ilustracije  prikazuju neka  oštećenja na  leći,  no  pukotine u kristalu 
suviše  su  naglašene,  pa  je  uz  ilustracije  bila  objavljena  i  sljedeća  opaska: 
"Osjenčane površine na ilustraciji  131, koje predstavljaju unutarnje pukotine 
previše  su  naglašene,  što  pokazuje  manji  stupanj  prozirnosti  nego  u  stvar­
nosti." 

U  Journalovu  je  izvješću  ispravljen  pogrešan  podatak  o  debljini  leće. 
Layardova  bilješka  o  rezultatima  Brewsterova  mjerenja  sada  je  navodila 
debljinu  od  6,3  mm,  uz  objašnjenje  da  je  prije  ispravke  u  tekstu  stajalo 
2,28  cm.  Međutim,  bilo je potrebno  30  godina  da  se  objavi  ispravak toga 
ključnog  mjerenja.  Teško  da  je  brojno  čitateljstvo  Layardovih  knjiga  koje 
opisuju  uzbudljiva  otkrića  na  Srednjem  istoku  ujedno  bilo  pretplaćeno  na 
Journal  of Royal  Microscopical  Society,  časopis  koji  čak  ni  znanstvenici 
nisu  smatrali  lakim  štivom.  Stoga je  ispravak  rezultata  Brewsterovih  mje­
renja mogao doprijeti samo do uskog kruga ljudi zainteresiranih za leću, ako 
je  takvih  uopće  bilo.  U  svakom  slučaju,  nijedan  se  mikroskopičar nije  više 
nikada osvrnuo na tu temu. 

Francuzi  su  prvi  uvidjeli  značenje  Layardova  otkrića.  Ugledan  znan­
stvenik  Francois  Arago  saznao  je  za  predavanje  o  leći  koje  je  Brewster 
održao  1852. godine, i čiji su sažetak prepričavali članovi Francuske akade­
mije znanosti u Parizu.  Taj je  sažetak bio objavljen u časopisu L 'Athenaeum 
Frangais.  Francuski  se  prijevod  zapravo  pojavio  godinu  dana prije  engle­
skog članka.  Arago je  spomenuo  Layardovu  leću  u  svojoj  knjizi Astronomie 
populaire  (Popularna  astronomija),  objavljenoj  u  Parizu  u  četiri  sveska, 
između  1854.  i  1857.,  te  u  Engleskoj,  gdje  se  pojavila  1855.  u  dva  sveska 
naslovljena  Popular  Astronomy.  Navodim  ovdje  njegovu  opasku  iz  engle­
skog  izdanja:  "Na  sastanku  Britanske  udruge,  održanom  1852.  u  Belfastu, 
sir David  Brewster pokazao je  komadić  kvarca  obrađenog  kao  leća,  koji je 
nedavno  otkriven  u  ruševinama  Ninive.  Sir  David  Brewster,  stručnjak  za 
takva  pitanja,  drži  da je  svrha  te  leće  bila  optička,  te  da nikada nije  služila 
kao  ukras."  Aragova  se  opaska  pojavljuje  u  raspravi  o  rimskim  lećama,  o 
kojima  su  saznanja  počela  dolaziti  iz  Italije  te  iz  relevantnih  latinskih  tek­
stova. 

Layardova se leća zatim spominje 1871., kada je klasičar Thomas Henri 
Martin  objavio  opširno  i  skeptično  djelo  Sur  des  Instruments  d'optique 
faussement  attribues  aux  ancients  par  quelques  savants  modernesi  (O 
optičkim napravama koje neki moderni učenjaci pogrešno pripisuju drevnim 
narodima).  Knjiga je  bila  objavljena  u  Italiji,  a  ne  u  Francuskoj,  vjerojatno 
zato  što  je  Martin  imao  loše  mišljenje  o  mnogim  priznatim  francuskim 
znanstvenicima.  Izgleda  da Martin nije govorio  engleski,  te je  o Brewste-

rovu govoru bio upoznat samo preko  francuskoga prijevoda iz L 'Athenaeum 
Frangaisea.  (Martin nije  znao  za Aragovu raspravu,  iako je  znao  za njegovu 
knjigu,  s kojom  se očito nije  slagao  i na koju  se nije želio  osvrtati.) 

Martin potpuno  odbacuje Brewsterove zaključke: 

Sir David  Brewster misli  da je  taj  mali  komad kvarca prava  optička 
leća, a ne jednostavan ukras. Hipoteza engleskoga učenjaka čini nam 
se  nevjerojatnom.  Kristal je  nedvojbeno  bio  ukras,  poput brončanih 
i  drugih  dragocjenih  predmeta  među  kojima je  pronađen  taj  asirski 
kamen,  i  poput  raznolikog  rimskog  kamenja  o  kojemu  ćemo  još 
govoriti.  Međutim,  nije  nemoguće  da  se  kristal  rabio  kao  staklo  za 
paljenje. 

Nije  teško  uočiti  da  u  ovom  kratkom  odlomku  Martin  protuslovi 
samome  sebi.  S jedne  strane,  on ustraje na tome da je  Layardova  leća "ne­
dvojbeno  bila  ukras",  da  bi  zatim  priznao  kako je  moguće  da  se  rabila  kao 
staklo  za  paljenje;  u  tom je  slučaju  riječ  "nedvojbeno"  posve  neprimjerena. 
Cjelokupna  Martinova  monografija  bila  je  posvećena  osporavanju  svake 
mogućnosti  postojanja  drevne  optičke  tehnologije,  stoga  se  i  ne  može  uzeti 
u  obzir  kao  nepristrano  djelo.  Martin  je  bio  ugledan  klasičar  i  upućen  u 
mnoge opskurne grčke tekstove, poput Aristotelovih rasprava.  Velika je šteta 
što je  tako  cijenjen znanstvenik bio  spreman utrošiti  goleme  napore  u nešto 
što bismo mogli nazvati sramotnom i  sustavnom emotivnom tiradom.  Valja 
također istaknuti da Martin nikada nije proučio nijednu drevnu leću. 

Godine  1884. Georges Perrot i Charles Chipiez objavili su II. dio svoga 
golemog djela Histoire de l 'art dans l 'antiquite  (Povijest  drevne umjetnosti). 
Baveći  se  umjetnošću  Kaldeje  i  Asirije,  oni  usput  spominju  i  Layardovu 
leću.  Opisujući  Layardova  iskopavanja (koja  ispravno  smještaju u Nimrud, 
a  ne  u  Ninivu),  navode  sljedeće:  "To  je  kristalna  leća  (od  kvarca)  čija je 
konveksna  površina,  izgleda,  vrlo  grubo  obrađena,  po  svemu  sudeći  na 
kamenom kotaču;  unatoč nesavršenoj  izradi,  mogla je  služiti kao povećalo, 
ili, pri jakom suncu, kao  staklo za paljenje." 

Godine  1901.  Pierre  Pansier je  u  Parizu  objavio  knjigu  pod  naslovom 
Histoire  des  lunettes  (Povijest  naočala).  Britanska knjižnica  ne  posjeduje  ni 
jedan  primjerak toga  djela,  a u  Britaniji  postoji  samo jedan primjerak  i  to  u 
knjižnici  Britanske  optičke udruge  (British  Optical  Association)  u Londonu. 
Pansier piše: 

Drevni  su  narodi  poznavali  konveksna  stakla  -  to  je  nedvojbeno. 
U  ruševinama  Ninive  otkrivena je  leća  od  kvarca.  Ona je  ovalnoga 

oblika, duljine  16 mm, a širine  12 mm. Leća je plankonveksna, nje­
zina je površina gruba i zamagljena. Izgleda da je konveksna površina 
izbrušena na kotaču. Prilično je glatka iako ponešto oštećena. Unatoč 
tim nedostacima, moguće je izmjeriti žarišnu daljinu, koja iznosi oko 
15 cm. 

Godine  1903.  Layardova  se  leća  ponovno  pojavljuje,  ovaj  put  u  Aus­
triji.  Emil  Bock je  spominje  u  monografiji  od  62  stranice,  naslovljenoj  Die 
Brille  und  Ihre  Geschichte  (Naočale  i  njihova  povijest).  Bock  govori  o 
nekoliko  drevnih, do tada pronađenih leća, od kojih samo jednu ne smatra 
pravom lećom.  "Moramo pretpostaviti", piše Bock, "da su se te konveksne 
leće  rabile  kao  povećala  i  stakla za paljenje." Layardovu je  leću prokomen­
tirao sljedećim riječima: "...konačno, plankonveksna leća iz Ninive, promjera 
3  cm  i  refrakcijske  vrijednosti  od  10  dioptrija.  Valja  istaknuti  kako  su  sve 
nabrojane leće konveksne." 

Bock navodi "promjer" leće od 3  cm, što upućuje na kružni oblik, iako 
je  u  stvarnosti  leća  ovalna,  pri  čemu joj  je  veća  os  4,2  cm,  a  manja  3,43 
cm. Kao što možemo vidjeti, većina rasprava o Layardovoj leći nije bila pot­
krijepljena rezultatima izravnog promatranja. Međutim, čini se da je Pansier 
osobno proučio leću. 

Godine  1922.  pojavio  se  British  Museum  Guide  (Vodič  kroz  Britanski 
muzej).  U  njemu je  Layardova  leća  bila  navedena  kao  predmet  broj  222,  i 
opisana kao: 

Ovalni i plankonveksni komadić kvarca s pukotinama i oštećenjima. 
Rub joj je izbrušen i okomit, vjerojatno kako bi se leća uložila u vrstu 
okvira.  Kada je  oko  1850.  ovaj  predmet  bio  donesen  iz  Nimruda, 
neki  su  ga  smatrali  lećom  koja  je  bila  dio  nekog  optičkog  instru­
menta.  No,  to  nije  točno;  komadić  kristala je  vjerojatno  bio  nečiji 
osobni ukras. 

Dalje piše da duljina leće iznosi  1  5/8  inča,  širina  1  3/8  inča, a maksi­
malna debljina 3/16 inča. Bilo je to prvi put da se Layardova leća spominje u 
kontekstu nekog optičkog instrumenta. Vjerojatno je to neslužbeno mišljenje 
jednog  člana  Muzeja,  budući  da  nisam  naišao  ni  na jedan  pismeni  izraz 
takvoga  gledišta  prije  1930. 

Godine  1924. o leći je površno pisao njemački asirolog Meissner. U II. 
svesku svoje knjige Babylonien und Assyrien (Babilon i Asirija) on piše: 

...  Moguće je  da  su  drevni  Babilonci  i  Asirci  rabili  izbrušene  leće 
za korekciju kratkovidnosti  i  dalekovidnosti  [miopije  i prezbiopije]. 
Zapravo, u ruševinama Kalaha pronađena je plankonveksna leća od 
kvarca,  čija  gruba  izrada  pokazuje  to  da  nije  bio  ukrasni  predmet, 
nego povećalo ili  staklo za paljenje. 

Meissner je  zatim citirao  bilješku  iz  Vodiča  kroz Britanski muzej,  stoga 
su  njegove  opaske  bile javni  izazov upućen  anonimnom  članu Muzeja koji 
je  leću opisao  kao  ukrasni  predmet.  Činjenica  da je  taj  navod  objavljen već 
nakon  dvije  godine,  pokazuje  da je  bilo  onih  koji  su  smatrali  kako je  spo­
menuti  dužnosnik  prekoračio  granice  znanstvene  nepristranosti,  zauzevši 
dogmatsko  stajalište  koje  protuslovi  Brewsterovim,  Layardovim  i  Pansi-
erovim izjavama,  a ne pojašnjava ga nikakvim dokazima.  Zloporabio je  svoj 
položaj  krijući  se  iza anonimnosti,  i  podastro je  službeni  opis  (zahvaljujući 
pristupu uredništvu  Vodiča), koji arogantno odbacuje oprečna mišljenja, bez 
ikakva  objašnjenja.  Meissner  je  najblaže  rečeno  izrazio  svoje  ogorčenje, 
javno  se  izjasnivši  o tom pitanju. 

Konačno,  godine  1927. jedan je  britanski  učenjak još jednom  skrenuo 
pozornost na Layardovu leću. Izuzmemo li opasku iz  Vodiča kroz Britanski 
muzej,  prošle  su  44  godine  od prvog  objavljivanja  ilustracija  leća u  časopisu 
Kraljevskog mikroskopskog društva  1883. Ovaj put pisac je bio H. C. Beck, 
koji je 1. prosinca 1927. održao predavanje pod naslovom "Drevna povećala" 
("Early  Magnifying  Glasses"),  u  londonskom  Društvu  antikvara.  Njegovo 
je  predavanje  1928.  objavio  The  Antiquaries  Journal.  Beck je  oduševljeno 
ustrajao  na  tvrdnji  da  su  drevni  narodi  poznavali  povećala,  navodeći  kao 
primjere  egipatske,  kartaške  i  minojske  leće.  No,  o  Layardovoj  je  leći  go­
vorio  oprezno, kao o "tzv.  Sargonovu povećalu": 

Do  sada  nismo  imali  priliku vidjeti  nijedno  povećalo  iz  Mezopota­
mije. Takozvano Sargonovo povećalo pogrešno se naziva povećalom 
jer je njegova površina,  iako glatka,  posve nepravilna i  ne povećava. 
Staklo iz starijih slojeva, otkriveno na tom području, a posebice čisto 
staklo,  općenito je u vrlo  lošem  stanju. 

Godine  1930.  W.  B.  Barker, ugledan optičar i predsjednik organizacije koja 
se danas naziva Koledž optometričara (College of Optometrics) u Londonu, 
napisao je članak "Leća iz Ninive", koji je ujedno bio prva opširnija studija o 
leći nakon Brewsterovih ispitivanja  1852.  Iako je  i Barker pogrešno naveo 
da je  leća bila otkrivena  1852.  godine (tada je zapravo Layard objavio  svoje 
otkriće), dao je do tada najpodrobniji opis leće. Prema njegovim mjerenjima, 

"duljina leće iznosi 4,06 cm,  širina 3,55  cm,  a debljina otprilike 0,635  cm". 
Barker je  primijetivši  da  Brewsterovo  izvješće  sadrži  pogrešku,  izjavio  kako 
"neke  dimenzije  koje  navodi  Brewster  nisu  točne,  te  je  vjerojatno  riječ  o 
tipografskim  pogreškama." 

Upravo je  Barker prvi  zamijetio  da je  gornja,  konveksna  površina,  bila 
"nepravilni  toroid,  s  prosječnom  zakrivljenošću  od  +5.00  dioptrija,  maksi­
malnom zakrivljenošću  od +8.00,  te  minimalnom zakrivljenošću  od +4.00 
dioptrije". Oftalmolog Walter Gasson ponovno će potaknuti to pitanje od pre­
sudnog značenja za razumijevanje prave svrhe leće. Izraz "toroidalni" dolazi 
od  riječi  "torus",  koja  označava  geometrijski  lik  u  obliku  prstena.  Očito 
je  toroidalni  oblik  vrlo  različit  od  sferičnog.  Ako  je  konveksna  površina 
leće brušena toroidalno,  a ne sferično,  rezultat neće biti "pravilan" oblik u 
uobičajenom smislu riječi  i pri površnom promatranju,  ali bit će  "pravilan" 
uzmemo  li u obzir da je  leća namjerno  brušena na taj  način.  Naime,  takve 
se  leće rabe  za korekciju astigmatizma.  Dovoljno je to  imati na umu,  stoga 
ovdje  nećemo  objašnjavati  pojedinosti  postupka  brušenja. 

Barker,  koji  nije  bio  dovoljno  obavješten  o  starim  lećama  (on je  bio 
stručnjak za staklo),  pogrešno je protumačio  "oštećenja u unutarnjoj  struk­
turi" kristala,  izjavivši kako je očito riječ  o "pukotinama u komadu minerala 
koji je služio kao sirovina". No, pošto je proučio najmanje  150 starih kristal­
nih leća, mogao je zaključiti kako spomenute "pukotine", koje su prethodni 
pisci  nazivali  "strijama",  nisu  postojale  na  leći  u  trenutku  njezine  izrade, 
nego  su posljedice dugotrajne izloženosti udarcima, teretu i sl. Imamo  li to 
na umu, izbjeći ćemo pogrešne zaključke o pravoj  svrsi leće. 

Barkerova  je  moć  zapažanja  inače  bila  vrlo  dojmljiva.  Uočio  je  da 
je  u  izradu  leće  bilo  uloženo  suviše  mnogo  truda  da  bi  služila  tek  kao 
ukras.  Brušenje  i  poliranje  kristala  mukotrpan  je  posao,  te  nije  imalo 
smisla posvećivati toliku pozornost sićušnom ukrasnom predmetu, posebice 
uzmemo  li  u  obzir da je  kristal  izvorno  bio  posve  čist  i  toliko  proziran  da 
bi,  ako  se nosio kao ukras na odjeći, bio gotovo  nevidljiv!  (Neki  su arheo­
lozi  tumačili  grčke  leće kao  dijelove  ženskog  nakita,  zanemarujući  pri  tome 
važnu činjenicu da žene nisu pretjerano  sklone nositi nevidljiv nakit!) 

Barker piše: 

Nekoliko  je  stručnjaka  izjavilo  kako  su  ova  i  druge  slične  leće 
najvjerojatnije  služile  kao  ukrasi  ili,  pak,  kao  stakla  za  paljenje. 
Osobno  smatram  kako  nijedno  tumačenje  nije  ispravno.  Kao  prvo, 
složena  izrada  leće  upućuje  na  svrhu koja  nije  bila ukrasna,  a takav 
zaključak ne podupiru ni njezine dimenzije ni oblik. Nadalje, budući 
da leća vrlo nesavršeno skuplja zrake sunca, pogrešno je pretpostaviti 

da  je  služila  kao  staklo  za  paljenje;  toj  bi  svrsi  bolje  poslužila 
veća  leća  veće  dioptrije...  Povijest  ove  leće  vjerojatno  je  mnogo 
romantičnija;  njezin  oblik  i  veličina  pokazuju  da  je  bila  namije­
njena nošenju u orbitalnoj  aperturi  [odnosno, u "očnoj jabučici"],  a 
sudeći  prema njezinu  žarištu,  može  se  zaključiti  da je  bila namjerno 
obrađena  kako  bi  povećavala  predmete  prilikom  rada  koji  zahtijeva 
preciznost...  Razumno  je  pretpostaviti  da...  remek-djela  [drevne 
umjetnosti  poput  Portlandove  vaze]  odražavaju  vrhunsku  vještinu, 
te  da je umjetnik s  vremenom postao  dalekovidan  [dalekovidni  ljudi 
danas  nose  naočale].  Leća  poput  ove,  koja  se  držala  ili  postavljala 
ispred predmeta koji  se  obrađuje,  omogućila bi umjetniku precizniju 
izradu.  Pretpostavimo  li  da  su  umjetnicima  doista  stajale  na  raspo­
laganju  takve  leće,  možemo  objasniti  finoću  izrade  mnogih  drevnih 
dragulja. 

Barker  se  zatim  pozabavio  mogućim  posljedicama  koje  bi  otkriće  Layar-
dove  leće moglo  imati na naše  shvaćanje  drevne astronomije.  Tako  od Bar-
kera  doznajemo  mnogo  više  nego  što  bismo  mogli  izvući  iz  škrtih  podataka 
navedenih u  Vodiču kroz Britanski muzej iz  1922. 

Starost  leće  još  uvijek  nije  precizno  utvrđena,  no  ona je  vjerojatno 
napravljena u  7.  st.  pr.  Kr.,  što  bi  moglo  potaknuti  daljnje  rasprave 
o njezinoj  mogućoj  namjeni.  Gospodin A.  C.  [sic, radi  se zapravo  o 
R.  Campbellu]  Thompson,  nekadašnji  asistent  na  Asirskom  odjelu 
pri  Britanskome  muzeju,  objavio  je  niz  radova  o  astronomima  iz 
Ninive  i  Babilona,  o  kojima  govore  ploče  iz  doba  Assur-barri-pala 
[odnosno, Asurbanipala], koji je vladao  između  668.  i  625.  god.  pr. 
Kr.  Te  ploče  sadrže  izvješća  o  promatranjima  planeta  Dilbata,  ne­
vidljiva golim okom, ali vidljiva pomoću debelog stakla.  Ta činjenica 
upućuje  ha  zaključak,  a  isto je  mišljenje  izrazio  i jedan  asiriolog,  da 
su  leće  poput  one  iz Ninive  rabili  drevni  astronomi,  koji  su  se  služili 
nekim  optičkim  instrumentom  za  povećavanje.  Međutim,  prva  je 
teorija u  svakom  slučaju vrlo  privlačna,  te je  opravdano  pretpostaviti 
da  se  ova  leća  prije  2  500  godina  rabila  kao  pomagalo  u  djelatno­
stima  koje  zahtijevaju  preciznost,  te  kao  takva  zaslužuje  pozornost 
suvremenih optičara. 

Zahvaljujući  suradnji  i  ljubaznosti  direktora  Britanskog  muzeja, 
omogućeno  nam je  objavljivati  fotografije  leće. 

Kako  smo  mogli  vidjeti,  Barker  je  bio  taj  koji  je  krajem  1929.  godine 
pribavio  poznate  rane  fotografije  Layardove  leće  i  prvi  koji  je  objavio  te 
fotografije. 

Astronomske  tekstove  o  kojima  govori  Barker  objavio je  1900.  godine 
R.  Campbell  Thompson.  Planet  zvan  Dilbat  danas  se  smatra  Venerom, 
koja je  svakako  vidljiva  i  bez  teleskopa.  No, još  uvijek  nije  odgovoreno  na 
pitanje  jesu  li  drevnim  astronomima  doista  bili  poznati  "vanjski"  planeti, 
Galilejevi  Jupiterovi  mjeseci  i  Saturnovi prstenovi,  kao  što je  upitna  i  sama 
mogućnost  da  su  stari  narodi  rabili  primitivne  teleskope.  Drevne  grčke  i 
kineske  predaje  upućuju  na  te  dvije  planetarne  pojave  u  našem  Sunčevom 
sustavu,  a  koje  nije  moguće  uočiti  okom.  Poznaje  ih  i  pleme  Dogona  iz 
Malija  u  zapadnoj  Africi,  što  ne  bi  bilo  moguće  bez  uporabe  teleskopa. 
Međutim,  drevni teleskopi nikako ne mogu objasniti kako  Dogoni  znaju za 
bijelu patuljastu zvijezdu  Sirijus B,  s  obzirom na njezin položaj  u blizini zvi­
jezde  Sirijus  A,  kao  i  zbog  nemogućnosti  rješavanja  paralakse,  da  ne  spo­
minjemo jednako  nerješiv  problem  svjetline.  Ni  sama  Layardova  leća nema 
potrebna  svojstva  koja  su  mogla  biti  od  koristi  u  teleskopu  (zbog  njezina 
toroidalnog  oblika),  stoga ne  treba  o  njoj  raspravljati u  tom  kontekstu. 

Godine  1957.  glasoviti  povjesničar  znanosti  R.  J.  Forbes  obratio  je 
pozornost  na  Layardovu  leću  u  5.  svesku  svoga  djela  Studies  of Ancient 
Technology (Studije o drevnoj tehnologiji).  Unatoč  činjenici  da se u mnogim 
svojim  knjigama  bavio  tehnološkim  dostignućima  starih  naroda,  Forbes  je 
pitanju  drevnih  leća  posvetio  tek  dvije  stranice!  Iako je  slovio  za  iznimno 
temeljitog  i  obavještenog  znanstvenika,  o  drevnim je  lećama  znao  koliko  i 
većina  ljudi.  Prihvaćao je  da  su  različite  leće  koje je  spomenuo  bile  povećala 
"pogodna  za  rezbarenje".  Sve  što je  mogao  reći  o  Layardovoj  leći  bilo je: 
'Dijametar  "plankonveksne  leće  iz  Ninive",  takozvanog  Sargonova  stakla, 
iznosi  otprilike  3  cm,  a da je njezina glatka površina pravilna, bila bi to  leća 
od otprilike  10 dioptrija.  S obzirom na stanje u kojemu se sada nalazi, može 
se ustvrditi kako ne povećava.'  Ta je  izjava očito netočna (vidi raspravu  dalje 
u tekstu). 

Sljedeće godine,  1958.,  ugledni povjesničar astronomije i  optike Henry 
C.  King  napisao  je  članak  pod  naslovom  "Leće  iz  starine"  ("Lenses  in 
Antiquity"),  koji  odražava  njegovo  nepoznavanje  relevantnih  izvora,  no 
u  kojemu  se  ipak  spominju  brojne  drevne  leće.  Opširnije  se  pozabavivši 
Layardovom  lećom,  King piše: 

Asirski  su  obrtnici  izradili  manju količinu  staklenog  posuđa kako  bi 
udovoljili potrebama ograničenog domaćeg tržišta.  Iz Asirije potječe 

i najstariji  poznati  primjer vještine brušenja  leća.  Godine  1853.,  tije­
kom  iskopavanja u  ruševinama  drevnoga  grada Nimruda,  sir Henry 
Layard  otkrio je  primitivnu  leću...  Ona  potječe  iz  700.  god.  pr.  Kr. 
...  Napravljena  od  prozirnog  kvarca,  leća je  ovalnog  oblika,  duljine 
4,06  cm,  širine  1,4  cm  i  debljine  2,28  cm.  Jedna je  površina  gotovo 
potpuno plosnata,  dok je druga konveksna,  iako prilično nepravilna. 
Konveksna  površina  nalikuje  nepravilnom  toroidu,  što  znači  da, 
promatrano  iz  različitih  smjerova,  ima  različite  optičke  vrijednosti. 
Stoga je žarišna daljina različita za svaki smjer ili meridijan, pri čemu 
maksimalna  žarišna  daljina  iznosi  otprilike  43,18  cm,  a  minimalna 
20,32  cm.  Izgleda  da je  konveksna  površina  brušena  na  kamenom 
kotaču,  što  bi  moglo  objasniti  brojne  ravnine  koje  uzrokuju  nepra­
vilnosti  u  zakrivljenosti  površine.  Unatoč  tome,  površina je  prilično 
glatka.  Leća je  izvorno  mogla  služiti  samo  kao  ukras,  manje  vjero­
jatno  kao  staklo  za  paljenje,  a  posve  sigurno  ne  kao  povećalo, 
odnosno  kao  sredstvo  za  poboljšanje  vida.  Iako je  kvarc  sada  teško 
oštećen,  nedvojbeno  da je  izvorno  bio  čist;  da je  njegova  površina 
bila  sferična,  mogao je  poslužiti  kao  povećalo  pri  radu  koji  zahtijeva 
preciznost,  poput  obrade  dragog  kamenja  ili  čitanja  sitnog  teksta 
ispisanog  klinastim pismom. 

Leća  iz  Nimruda  ni  u  kojemu  slučaju  nije jedini  poznati  primjer 
prozirnoga kamena u  obliku  leće. 

Dr.  King je  prvi jasno  izjavio  da je  kristal  od  kojega je  izrađena  Layardova 
leća nekoć bio  čist.  Nije ponavljao  budalaste  teorije  o  napuklinama  ili  nafti, 
ustvrdivši  kako  razlog  svih  nepravilnosti  na  leći  treba  tražiti  u  oštećenjima. 
Kada  sam  1980.  stupio  u  vezu  s  Henryjem  Kingom,  kako  bih  od  njega 
zatražio  bilješke  o  različitim  drevnim  lećama  koje je  proučavao,  King,  tada 
pred mirovinom, poslao mi je pismo koje me rastužilo (21.  svibnja,  1980.): 

Članci  o  kojima  govorite,  a  posebice  moji,  nemaju  akademsku  vri­
jednost - u svome  sam  se radu oslanjao na  sekundarne  izvore, pa ga 
se  i  ne  može  nazvati  istraživanjem.  Istina,  ocrtao  sam  područje  za­
nimanja  i  omogućio  podrobnije  studije,  no,  općenito  uzevši,  mom 
radu  nedostaje  ozbiljnost.  Što  se  mene  tiče,  prepustio  bih  ga  zabo­
ravu!  To  se  i  dogodilo.  Moj  optički  materijal,  kao  i  mnogo  drugih 
stvari,  gotovo  je  potpuno  uništen...  U  svakom  slučaju,  želim  vam 
mnogo  uspjeha  u  vašim  istraživanjima  i  podupirem  vaš  pokušaj  da 
uđete  u trag  lećama  iz Woodwardove  zbirke. 

Kingove  neobjavljene  informacije  bile  su,  tako,  nepovratno  izgubljene.  On 
je  zapravo  proučio  mnoge  stare  leće,  a  to je  više  nego  što  su učinili  mnogi 
njegovi preteče,  stoga mislim da je u tom pitanju prestrog prema sebi. 

Godine  1962.  veliki  povjesničar  kineske  znanosti  Joseph  Needham,  s 
kojim  sam  se  poslije  sprijateljio  i  otputovao  u  Kinu,  objavio je  knjigu  koja 
se  bavi  fizikom,  jednu  u  nizu  knjiga  naslovljenih  Science  and  Civilization 
in  China  (Kineska  znanost i  civilizacija).  U odjeljku o  optici,  on  spominje 
različite  drevne  leće  Zapada:  "Na Zapadu je već  u drevno  doba bio  poznat 
kvare;  glasoviti  primjer obrađenog kvarca babilonskog  [sic:  treba  stajati  asir-
skog] podrijetla (iz 9.  st. pr. Kr.) opisao je Layard." 

Godine  1965.  optometričar James  R.  Gregg objavio je knjigu  The His-
tory  of  Optometry  (Povijest  optometrije).  Drugo  njezino  poglavlje  nosi 
naslov  "Early  Knowledge  of Glass  and  Lenses"  ("Staro  znanje  o  staklu  i 
lećama"), u kojemu Gregg iznosi: 

U  ruševinama  Ninive  [sic],  koje  potječu  otprilike  iz  700.  god.  pr. 
Kr.,  otkrivena  je  najglasovitija  od  svih  drevnih  leća.  Leća,  koja  se 
danas nalazi u Britanskome muzeju, plosnata je s jedne, a konveksna 
s druge strane, te je očito bila uglađena kako bi Kaldejcima poslužila 
za  određenu  svrhu.  Pa  ipak, još  nema  dokaza  koji  bi  upućivali  na 
njezinu pravu namjenu. Možemo, stoga, samo pretpostavljati o njezi­
noj  optičkoj  namjeni,  iako bi bila idealna za paljenje. 

Krajem  šezdesetih,  mnogi  su  ljudi,  zainteresirani  za  neobične  pojave, 
saznali  za  Layardovu  leću,  te  se  o  njoj  počelo  naširoko  raspravljati  i  izvan 
znanstvenih krugova.  U to je  vrijeme  Derek Price počeo  o  tome  pričati  lju­
dima  poput  mene  i  Arthura  Clarkea.  Kako  sam  već  rekao,  Derek je  tada 
bio  profesor povijesti  znanosti  na  sveučilištu  Yale,  te  su  njegovi  komentari 
imali težinu.  Otkrio je mehanizam Antikythera, složeni grčki mehanizam za 
računanje,  pronađen u  olupini  broda,  te je u to  vrijeme radio  na  svojoj  stu­
diji,  konačno  objavljenoj  1974.  Derek je  izrazio  želju  da podrobno  prouči 
Layardovu  leću. Nažalost, umro je mlad i prije negoli je uspio ostvariti svoju 
nakanu.  U  tome  bi  nedvojbeno  uspio,  međutim,  leća je još  mnogo  godina 
bila nedostupna,  zbog  čega  bi  barem  neko  vrijeme  morao  odustati  od  toga 
pothvata. 

Kao  rezultat  glasina  koje  su  se  šezdesetih  godina  proširile  o  neobičnoj 
pojavi - bile  su to  plodne  godine  za takve teme - novosti o  Layardovoj  leći 
počele  su kružiti  među  učenjacima  s  rubnih područja znanosti,  kao  i  među 
potpunim  neznalicama  koji  su  samo  tragali  za  senzacijama.  Razni  "lucka-

sti"  tipovi  opsjedali  su  Britanski  muzej  raspitujući  se  o  Layardovoj  leći. 
Naravno,  Muzej  su  posjećivali  i  oni  koji  uopće  nisu  bili  "luckasti".  Kako 
bilo,  među  osobljem  Muzeja  zavladali  su  panika  i  prijezir -  ta  kako je  bilo 
moguće  odmah procijeniti  tko je  "luckast"  a tko  nije?  Situacija je  dosegnula 
vrhunac  kada  je  1969.  kontroverzni  pisac  Erich  von  Däniken  spomenuo 
Layardovu leću u svojoj knjizi Chariots of the Gods? (Božje kočije?), svjet­
ski  bestseler prodan  u  nekoliko  desetaka  milijuna  primjeraka  koji je,  prema 
nekim  procjenama,  u  prodaji  nadmašio  čak  i  Bibliju.  Von  Däniken  je  bio 
uvjeren da je "Bog bio astronaut", te da mnoštvo neobičnih artefakata diljem 
svijeta zapravo potječe  iz svemira i  da  su ih za  sobom ostavili  izvanzemaljci. 
O  drevnim je  lećama iznio  sljedeću neodređenu i zbunjujuću tvrdnju: 

U Egiptu i  Iraku otkrivene  su kristalne  leće koje  se  danas  mogu  iz­
raditi  samo  primjenom cezijeva oksida,  drugim riječima,  oksida koji 
se može proizvesti  samo u  elektrokemijskom procesu. 

Von  Däniken  nije  ponudio  nikakvo  objašnjenje  za  svoju  neobičnu  tvrdnju, 
stoga moram priznati kako ne razumijem o čemu govori, osim da je za izradu 
Layardove  leće (koju ne spominje poimence) bio potreban elektricitet!  Ispod 
fotografije  Layardove  leće  koja  se  nalazi  u  Dänikenovoj  knjizi  piše:  "Asir-
ska kristalna leća iz 7.  st.  pr.  Kr.  Za brušenje takve  leće potrebna je  složena 
matematička  formula.  Odakle  su  Asirci  mogli  steći  takvo  znanje?"  Očito 
ne  postoji  veza  između  teksta  u  knjizi  i  onoga  ispod  fotografije.  Pa  ipak, 
fotografija  je  privukla  najviše  pozornosti,  te  je  Layardovu  leću  vidjelo 
nekoliko  desetaka  milijuna  ljudi.  Pokraj  leće  stajala  je  pločica  s  jasno 
uočljivim  natpisom  "Britanski  muzej",  te  su  u  Muzej  ubrzo  počele  hrliti 
gomile  znatiželjnika,  raspitujući  se  o  neobičnom predmetu.  Sjećam  se  da je 
početkom sedamdesetih kristalna leća bila glavna tema razgovora u svim pri­
likama  i  na  svakome  mjestu.  Layardova  je  leća  tako  postala  dijelom popu­
larnog  folklora,  iako  nitko  nije  znao  njezino  ime  niti  kakve  druge  pojedino­
sti. Ljudi su ispredali priče o misteriju kristalne  leće skrivene u Britanskome 
muzeju  -  leće  koju  su  ljubomorno  čuvali  paranoični  arheolozi,  čiju  su  si­
gurnost  mogle  ozbiljno  ugroziti  tisuće  znatiželjnika,  da  su  imali  dovoljno 
snage  i  volje  to  učiniti.  Ali,  naravno,  misterij  je  privlačan  upravo  stoga  što 
ni  po  koju  cijenu  ne  smije  biti  razotkriven;  takvo  što  samo  bi  mu  oduzelo 
čarobnost.  Godinama  ne  dopuštajući  pristup  Layardovoj  leći,  Britanski je 
muzej nehotice pridonio sveopćem ludilu. 

Još jedan  ozbiljni  i  mnogo  značajniji  istraživač  bio je  Walter  Gasson, 
oftalmolog,  optičar  i  vodeći  povjesničar  na  svome  području.  Svoje  je  po-

vijesne  studije  nastavio  šezdesetih  godina  (prvo  njegovo  djelo  takve  vrste 
bilo je objavljeno  1939.) i dovršio je velik dio značajnih radova.  No, nije mu 
bio  omogućen pristup  Layardovoj  leći,  za koju mu je  rečeno  da  se  "vadi  iz 
okvira".  To je  "vađenje"  trajalo mnogo  godina! 

Godine  1972.  Britanski  muzej  konačno  je  popustio  pod  pritiscima  i 
ponovno  izložio  Layardovu  leću.  Te  ju je  godine  Gasson  imao  priliku  vi­
djeti  u  Babilonskoj  galeriji  kao  izložak  broj  6,  kojemu  se  datum  nastanka 
smještao otprilike između 900. god. pr. Kr. i otprilike 700. god. pr. Kr. Kustos 
Zapadnoazijskih starina dopustio je Gassonu da prouči leću i izmjeri je, pa su 
objavljeni prvi detaljni podaci  o leći nakon  120 godina u  Brewsterovu  ispiti­
vanju.  Rezultate je  Gasson iznio u svom ključnom članku "The  Oldest Lens 
in  the  World:  A  Critical  Study of the  Layard  Lens"  ("Najstarija  leća na  svi­
jetu:  kritička studija Layardove leće"), godine  1972.  u časopisu  The Ophtal-
mic  Optician.  Nažalost,  naslov članka ne  govori  istinu, jer  Layardova  leća 
nikako  nije  najstarija  leća  na  svijetu. 

Gasson je opisao poteškoće na koje je nailazio pokušavajući  dobiti pris­
tup  Layardovoj  leći  (opširnije  o  tome  doznao  sam  iz  razgovora  s  njim),  da 
bi  nakon  podužeg  uvoda  i  citiranja  Brewsterova  izvješća,  konačno  objavio 
rezultate  svoje  analize: 

Kao  što  smo  rekli  prije,  ta  ponešto  zamagljena  kristalna  leća  nije 
bila  uložena  na  način  na  koji  upućuje  ilustracija  (1930.),  nego  je 
postavljena na plastičan držak, kao što pokazuju dijagrami  (slika  1). 
. 

Rezultati  mjerenja  u  skladu  su  s  Barkerovim.  [Moja  novija  mje­
renja  nešto  su  preciznija,  iako  su  gotovo  jednaka  njegovim,  uz 
odstupanje  od  otprilike  2  mm.]  Pomnim  proučavanjem pod  lupom 
se  može  uočiti  da je  rub  leće  lagano  uzdignut,  što  znači  da je  leća 
bila  uložena  u  vrstu  okvira  koji je  davno  nestao.  Autoru je,  ne  bez 
oklijevanja,  bilo  dopušteno  da  izmjeri  površine  leće  pomoću  sfero-
metra  [instrumenta  sastavljenog  od  tri  iglice,  koji  omogućava  pre­
cizno  mjerenje  zakrivljenosti  površine,  pri  čemu  se  dobivene  vrije­
dnosti  izražavaju u dioptrijama]. Kao što je naveo  Brewster, jedna je 
strana leće prilično glatka, a površina joj je plosnata.  Druga, pomalo 
izgrebana  konveksna  sferična  površina  toroidalno  je  zakrivljena  i 
varira  od  +4.0  i  8.0  D  [D=dioptrija],  što  opet  govori  u  prilog  Bar­
kerovim  izvješćima  iz  1930.  Kut  zakrivljenosti  pri  +4.0  D  iznosi 
otprilike  165° u  odnosu na kraću os  leće.  Dva dioptrijska meridijana 
nalaze  se  otprilike  pod pravim kutom. 

Okrenemo  li  leću  pod  kutom  od  90°  u  smjeru  koji  se  odnosi  na 
leće  kakve  se  koriste  za  naočale,  možemo  smatrati  da  je  njezina 
jakost +4D  sf / +4D  cil  os  75°.  Zbog  indeksa loma,  koji  kod kvarca 
iznosi  1,523,  i prema kojemu je kalibriran sferometar, nastaje razlika 
u jakosti  [izraženoj  u  dioptrijama;  on  podastire  formulu  i  ispravlja 
vrijednosti  na  4,25D  i  8,5D,  što je  od  malog  značenja]...  Začuđuje, 
međutim,  da  tako  ugledan  znanstvenik  kao  što  je  bio  sir  David 
Brewster  nije  reagirao  na  tiskarsku  pogrešku  prema  kojoj  debljina 
leće iznosi 2,28 cm, iako u stvarnosti ona iznosi 0,635 cm. U svakom 
slučaju,  ta  velika  pogreška  postaje  uočljiva  već  prilikom  površnog 
promatranja leće, čak i sa znatne udaljenosti... Gotovo savršen ovalni 
oblik  leće  potiče  na  daljnja  zanimljiva  nagađanja.  Mnogo  bi  lakše 
bilo  kamenom  izbrusiti  leću  kružnog  oblika.  Sferičnu  je  zakrivlje­
nost  također  lakše  postići  nego  toroidalnu,  posebice  uzmemo  li  u 
obzir  da je  ovaj  drevni  obrtnik  uspio  postići  gotovo  posve  plosnatu 
donju površinu.  Svakom su amateru te činjenice poznate iz iskustva... 
Autor  smatra  da  su  jakosti  leće  i  njezin  oblik  rezultati  unaprijed 
smišljenoga  plana.  Gotovo  savršen  ovalni  oblik  i  dimenzije  41x35 
mm  odgovaraju  veličini  očne  šupljine.  Valja  razmotriti  mogućnost 
da je  leću  rabio  neki  pisar  koji je  radio  u  knjižnici  palače  i  možda 
bio  dalekovidan...  Dimenzije 41x35  mm u  skladu  su  sa  starom " 0 0 0 " 
veličinom  oka,  standardom  postavljenim  prije  1930.  godine.  Stariji 
naraštaji  optičara zasigurno još pamti  okvire  za  astigmatičare  i pince-
nez naočale bez okvira veličina 0, 00 i 000. Taj  ovalni oblik i dimen­
zije  41x35  mm  gotovo  posve  odgovaraju  standardima  koje je  1927. 
postavio  Odbor za optičke  standarde,  uz  osnu razliku  od  otprilike  6 
mm. 

Gasson  zatim  navodi  bilješku  iz  udžbenika  o  oftalmološkim  lećama,  koji je 
objavljen  1935.  i koji sam i  sam koristio.  Bilješka sadrži crteže  leća, od kojih 
jedna  oblikom  odgovara  Layardovoj  leći.  Taj  zapanjujući  vizualni  dokaz 
dojmljiviji je  čak  od  Gassonovih  izjava.  Naime,  sličnost je  odmah  uočljiva. 

Gasson napominje da leća ne bi bila pogodna kao  staklo za paljenje: 

Naime,  leća  prilično  visoke  astigmatične  konfiguracije  ne  bi  mogla 
uspješno  skupiti  zrake  sunca, jer joj jedno  meridijalno  žarište  iznosi 
otprilike  24  cm  a  drugo  12  cm,  stoga  srednja  vrijednost  (sph+cyl/ 
2=4+4/2=6.0D=f) iznosi otprilike 16 cm. 

Leća  ne  može  skupiti  zrake  sunca  toliko  uspješno  da  bi  mogla 
služiti kao kondenzirajuće staklo za paljenje.  S  druge  strane,  minoj-

SLIKA 3: Četiri tipa leća veličine "000", prema standardima prije Drugog svjetskog 
rata.  Ilustracije su načinili  Emsley  i  Swaine i  uključili  ih u  svoj  udžbenik  Ophtal-
mic Lenses  (Oftalmološke  leće,  1935./1940.).  "Pravilni ovalni oblik" (gore desno) 
gotovo je jednak obliku  Layardove  leće,  što je  prvi  uočio  Walter Gasson.  I  suvre­
mena i  drevna leća  imaju pravilan ovalni  oblik;  veća i manja os  suvremene  leće 
iznose 2,95 cm i 3,85 cm, dok veća os Layardove leće iznosi 3,43 cm, a manja 4,2 
cm. Stoga je razlika u odnosu na kraću os manja od 5 mm, a u odnosu na dužu os 3,5 
mm.  Malo je  vjerojatno  da bi  se moglo postići veće "poklapanje" za oftalmološku 
leću. 

ska  leća,  koju je  1927.  na  Kreti  otkrio  Forsdyke,  bila je  kružnoga 
oblika,  promjera  otprilike  2,5  cm,  žarišne  daljine  otprilike  2,54  cm 
i  dioptrije +40,0D...  Općenito,  drevna stakla za paljenje  imaju kraću 
žarišnu  daljinu  [od Layardove  leće], što je pridonosi boljoj  koncen­
traciji  sunčevih zraka. 

Gasson također ističe: 

Prema mišljenju muzejskih stručnjaka,  a to  su mišljenje dijelili i neki 
raniji  pisci,  leća je  služila kao  ukras,  možda kao  medaljon  ili  oznaka 
položaja  ili  čak  kao  talisman  koji je  vlasnika  štitio  od  zlih  utjecaja. 
Međutim,  za  takve  pretpostavke još  uvijek nema nikakvih  dokaza. 

Gasson je  ispravno  nedostatke na  leći  objasnio kao  posljedice  oštećenja: 

Neka  su  oštećenja  vidljiva  pod  povećalom  na  stražnjoj  strani  plo­
snate  površine.  Nedvojbeno  su  ona  posljedice  vanjskih  pritisaka  i 
propadanja površine,  budući da je od izrade  leće  do njezina otkrića 
proteklo mnogo stoljeća. 

Gasson  ističe  da je  leća  pronađena  na  području  nekadašnjega  Nimruda,  a 
ne Ninive,  što je vjerovao Layard,  te da bi najbolje bilo  leću nazvati Layar-
dovom,  "prema njezinu glasovitom  viktorijanskom pronalazaču". 

Sedamdesetih je godina među zainteresiranima za neobičnosti bio  po­
pularan  američki  pisac  William  R.  Corliss,  koji  je  u  svojim  Sourcebooks 
(Knjige podrijetla), u kojima je prikupio brojne neobične činjenice o ljudskoj 
prirodi.  Godine  1976. Corliss je objavio pamflet pod naslovom Strange Arti­
facts: A  Sourcebook on Ancient Man (Neobični predmeti:  Knjiga podrijetla 
o  drevnom  čovjeku)  Bio je  to  zapravo  njegov  drugi  pamflet  o  neobičnim 
predmetima iz  davnine.  Corliss je naišao  na Brewsterovo  izvješće  o Layar-
dovoj  leći  iz  1853.  u  časopisu  American  Journal  of  Science,  i  objavio  njegov 
sažetak ne dodavši ništa novo. No, ubrzo je velik broj ljudi izvan znanstvenih 
krugova prvi put čuo za leću,  a oni koji  su vidjeli  fotografiju u Dänikenovoj 
knjizi,  mogli  su  saznati  nekoliko  stvarnih  činjenica  o  tajanstvenom  pred­
metu. 

Godine  1978.  Layardova je  leća bila katalogizirana kao:  "Nimrud.  SZ 
palača,  odaja  AB.  Ovalna  leća  od  brušenog  kvarca  s  jednom  plosnatom  i 
jednom konveksnom površinom. Vjerojatno dio nekog ukrasa.  Dijam.:  4,06 
cm  x  3,55  cm;  debljina:  0,635  cm."  Sigurnost  kojom  se  1922.  tvrdilo  da 
je  leća  bila  dio  nekog  ukrasa  (kako  je  isticao  Vodič)  sada  je  ublažena  na 
vjerojatnost,  što  je  zvučalo  mnogo  "znanstvenije"!  Dogmatizam  je  očito 
napušten kao  suviše  sramotan  i  arogantan.  Te  sam  godine  (1978.)  naručio 
nove  fotografije  Layardove  leće  koje  je  prikazuju  prislonjenu  uz  oko,  što 
vizualno  potvrđuje  Gassonovo  stajalište,  te  kako  povećava  slova  jednog 
novinskog  isječka.  Te  fotografije  do  sada  nisu  bile  objavljene  jer  su  moje 
vlasništvo.  Objavljujem  ih  ovdje  kao  fotografije  35,  36  i  37. 

Godine  1980.  na  pločici  pokraj  Layardove  leće  izložene  u  odjeljku 
Muzeja  pod  nazivom  Asirski  podrum,  vitrina  4,  broj  13,  pojavio  se  novi 
tekst: 

Iz sjeverozapadne palače, Kalhu (Nimrud). Komadić kvarca s jednom 
plosnatom  i  jednom  konveksnom  površinom.  Posjeduje  određena 

optička  svojstva te  se možda radi  o  leći.  Druga je mogućnost da mu 
je  svrha  bila  ukrasna. 

Osoblje  Britanskog  muzeja konačno je  sastavilo  opis  predmeta  koji  nije  bio 
tendenciozan, nego posve neutralan s obzirom na njegovu svrhu. 

Godine  1981.  Leonard  Gorelick  i  A.  John  Gwinnett  objavili  su  dva 
članka u  američkom  arheološkom časopisu Expedition,  u kojima  su  se poza­
bavili  problemom  izrade  minijaturnih  predmeta  u  davnini.  Opovrgnuli  su 
zamisao  o uporabi  leća kao  pomoćnih  sredstava pri  takvom radu,  zaključivši 
da  su  drevni  graveri  bili  kratkovidni!  Taj  nevjerojatan  zaključak  donesen 
je  zbog  nedostatka  podataka  o  postojanju  drevnih  leća,  izuzevši  Layardovu, 
te  su  autori  izjavili  kako  će  ih  u  postojanje  drevnih  leća  povjerovati  samo 
"ako vide barem jedan primjer [takve  leće]".  Nije poznato jesu li  objavili još 
koji rad o  toj  temi,  stoga se može zaključiti da nikada nisu saznali kako  se u 
muzejima diljem  svijeta  čuva na  stotine  drevnih leća.  Gorelick i  Gwinett  su 
potražili  pomoć  od  "stručnjaka  za kamen,  gospodina Martina  Waltera,  koji 
je  imao  u  kvarcu  izraditi  kopiju  leće",  na  temelju  nekih  neodređenih  rezul­
tata  mjerenja  provedenih  na  Layardovoj  leći.  Refrakciju  je  zatim  proveo 
optičar  koji  je  izvijestio  da  leća  ima  "jakost  od  2  dioptrije,  iako  u  znatnoj 
mjeri  iskrivljuje  sliku".  Autori  ne  spominju kojim  su  se  rezultatima pri  tome 
koristili,  ne  navode  izvore  niti  bilješke;  jesu  li  možda  slijedili  Brewsterovo 
izvješće  koje  iznosi  pogrešan  podatak  o  debljini  leće  (2,28  cm)?  To  ne 
znamo.  Izrada replike zaista je dobra zamisao, no cjelokupno izvješće ostaje 
i  dalje  anegdotalno  i  nekalibrirano,  jer  nisu  iznesene  nikakve  pojedinosti! 
Pa  ipak,  autori  članaka  smatraju  kako  je  njihov  postupak  valjan,  a  njihovi 
zaključci  konačni.  Međutim,  valjanost  njihovih  postupaka jednako je  dvoj­
bena kao  i  ona Ericha von Dänikena;  i  on je  izrađivao replike  i  na temelju 
njih  stvarao  zaključke  ne  iznoseći  pojedinosti. 

Godine  1996.  Peter  James  i  Nick  Thorpe  objavili  su  knjigu  Ancient 
Inventions  (Drevni  izumi), o kojoj  sam napisao povoljnu recenziju u časopisu 
Nature.  U  njoj  su  objavili  fotografiju  Layardove  leće  i  popratni  komentar. 
Zaključili  su  da je  leća: 

...najvjerojatnije  služila  za  povećavanje.  Razlog  zbog  kojeg  su  Asirci 
rabili  optička  sredstva  bio  je  jednostavan.  Njihovi  su  obrtnici  sli­
jedili  staru  mezopotamsku  tradiciju  izrade  precizno  izrezbarenih 
pečata...  Prilikom proučavanja tih prikaza, arheolozi se obično služe 
povećanim  fotografijama  ili  povećalima  -  jednostavno  zato  što  se 
pojedinosti  na mnogim pečatima ne  mogu jasno  razabrati  tek okom. 

Razumno  je  pretpostaviti  da  su  se  i  sami  obrtnici  služili  nekim 
optičkim  sredstvima  koja  su  im  pomagala  pri  radu...  leća  koju  je 
pronašao  Layard  slaba je,  iako  dovoljno jaka  da "može povećavati". 
(Predmete  povećava  0,5X)  [To  nije  točno;  neki  njezini  dijelovi 
povećavaju  i  do  dva  puta.  James  i  Thorpe  očito  nisu  sami  izmjerili 
povećanje.]  Pa  ipak,  i  to je  bilo  dovoljno  da  izazove  kontroverzije 
koje  traju  već  više  od  stoljeća. 

James  i  Thorpe  oštro  su  kritizirali  Gorelicka  i  Gwinetta  (1981.),  ističući 
zapanjujuće  nedosljednosti  u  njihovoj  logici. 

***

Ovime  završava pregled dokumentarnih  izvora koji  se  odnose  na  Layar-
dovu leću, počevši od 1852. do danas. Sada je vrijeme da obratimo pozornost 
na  fizički  opis  predmeta  koji je  mnogo  opširniji  od  svih  dosadašnjih  opisa. 
Čitatelji koje zanima samo  sažetak mogu preskočiti  ove  stranice.  Slijedi moj 
opis  predmeta,  nakon kojeg  će  nam  biti jasnije  što  on zapravo  predstavlja. 

IZVJEŠĆE O LAYARDOVOJ LEĆI,  1998. 

Lokacija:  Department  of  Western  Asiatic  Antiquities,  British  Museum, 
London (Odjel za zapadnoazijske  starine,  Britanski  muzej,  London) 

Broj predmeta:  12091 

KVARC. PLANKONVEKSNA, OVALNA

Maksimalna  debljina:  6,2  mm 
Minimalna debljina:  4,1  mm 
Duža os:  4,2  cm 
Kraća os: 3,43 cm 
Presječnice  dviju  osi  tvore  križ  sv.  Andrije  i  iznose  4,17  cm,  što  upućuje  na 

pravilan  elipsast  oblik. 

Opis:  Leća  je  nejednake  debljine,  a  rub  je  zanimljiv  jer  se  njime  protežu 
duboke,  ali jednolike  paralelne  strije,  urezane  pod  kutem  od  20°  u  odnosu 
na horizontalu.  One su nedvojbeno namjerno urezane, pomno i metodično. 
Namjera je vjerojatno bila stvoriti rub grube, ali pravilne teksture koja bi vrlo 
čvrsto  "sjela"  u  okvir.  Taj je  postupak neuobičajen kod kristalnih  leća,  te  se 

može pretpostaviti da je obrtnik uložio iznimne napore kako leća ne bi ispala 
iz  svoga  okvira jer se  bojao  bijesa  vlasnika koji je  možda bio  neki  moćnik. 

Stanje:  Na gornjem rubu,  a posebice pri  kraju kraće  osi,  vidljiva  su oštećenja. 
Na  njima  nema  nečistoće  niti  znakova  izlizanosti,  te  se  čini  da  su  nastale 
nedavno,  najranije  nakon  iskopavanja.  Bilo  bi  točnije  nazvati  ih  udub-
ljenjima.  Najveće  udubljenje,  koje  se  proteže  od  gornje  površine  nadolje, 
načinjeno je  malim  oštrim  oruđem,  no  čini  se  da je  ograničeno  na  dio  koji 
je bio  dostupan dok je  leća ležala u okviru,  budući  da se ne proteže do  dna. 
Po  svemu  sudeći,  netko je  izvadio  leću  iz vrlo  čvrstoga okvira.  Prema  smjeru 
udubljenja  može  se  pretpostaviti  da  je  rub  bio  zaštićen,  te  da  je  ležao  u 
vrlo  čvrstom  okviru  u  trenutku  oštećenja.  Iako je  u  Layardovim  iskopava­
njima  sudjelovalo  mnogo  ljudi,  a  teško je  zamisliti  da  ga je  prevario jedan 
od  njegovih  pomoćnika,  valja uzeti  u  obzir mogućnost  da je  dragocjeni  okvir 
od plemenitog metala bio odstranjen i ukraden prije nego  što je Layard pro­
našao leću. Takav se slučaj zbio i prije. Godine  1834. zlatni okvir s plankon-
veksne  Noline  leće,  iskopane  iz  grčkoga  groba u južnoj  Italiji,  odstranio je 
jedan  od  radnika  i  prodao  ga  trgovcu  koji  ga je  dao  rastopiti.  Leća je  tada 
predana arheologu kao da nikada nije  ležala u okviru.  Ovaj je poslije  saznao 
za  prijevaru  i  izvijestio  kako je  "rub  leće  zbog  toga  oštećen",  što  se,  vidjeli 
smo,  može reći  i za Layardovu leću.  (Okvir od plemenitog metala može  se 
rastopiti i prodati, nakon čega više nije moguće ući u trag njegovu podrijetlu, 
stoga je  mnogo jednostavnije  odstraniti  okvir  nego  ukrasti  čitav  predmet.) 
Layardova  leća  ima  tako  debeo  rub  da je  njezin  okvir  od  plemenita  metala 
morao biti debeo barem 5 mm. Siromašni bi se radnik time znatno okoristio, 
budući  da  vrijednost  takva  okvira  odgovara  otprilike  vrijednosti  šest  zlatnih 
prstenova. 

Pri  vrhu  i  na  dnu  ruba  uočljivi  su  nizovi  veoma  malih  "ogrebotina". 
No,  pomnim  ispitivanjem  uočit  ćemo  kako  uopće  nije  riječ  o  "ogreboti­
nama", nego o urezanim rubnim crtama. U njima ima malo nečistoće, unatoč 
činjenici  da  je  nakon  iskopavanja  leća  očito  bila  nekoliko  puta  čišćena. 
Nečistoća je odstranjena s ruba tako temeljito da je postupak pranja i čišćenja 
leće  zasigurno  bio  dugotrajan  i  mukotrpan. 

Duž  baze  ruba  protežu  se  maleni  izvorni  urezi,  koji  su  veći  od  gore 
spomenutih  rubnih  crta,  ali  mnogo  manji  od udubljenja  za  koja pretpostav­
ljamo  da  su  nastala  pri  vađenju  leće  iz  okvira.  Vjerojatno  su  izvorni  urezi 
nastali  dok  se  leća  stavljala u  okvir. 

Na  gornjoj  i  baznoj  površini  leće  uočljivi  su  znakovi  istrošenosti.  Obje 
su  površine  izbrazdane  crtama  koje  se  međusobno  presijecaju,  što  upućuje 
na  pretjerano  grubo  pranje  leće  nakon  iskopavanja,  ribanje  i  "poliranje". 

Čini  se  da  je  svojedobno  korištena  i  prilično  gruba  četkica  (vjerojatno  u 
19.  stoljeću),  pa  su  nastale  mnoge  ogrebotine.  Leća,  a  posebice  njezina 
bazna  površina,  prepuna je  sićušnih  rupica,  vjerojatno  posljedica  dugotraj­
nog  boravka  pod  zemljom  (otprilike  dva  i  pol  tisućljeća),  tijekom  kojeg  su 
površine  kvarca  pretrpjele  manja  oštećenja.  Te  mikroskopske  rupice  sadrže 
prljavštinu  do  koje  se  nije  moglo  doprijeti  makroskopskim  čišćenjem.  Zbog 
te  prljavštine  nakupljene  u  sićušnim,  gotovo  nevidljivim  rupicama,  leća 
je  lagano  zatamnjena,  iako  samo  površinski,  a  uzmemo  li  u  obzir  i  gore 
spomenute ogrebotine, leća se danas ne doima posve čistom. Uz to, postoje i 
jasno  uočljive  pukotine  i  strije,  koje još  više  zamagljuju  leću.  Brojne  rupice 
na  baznoj  površini  pokazuju da  okvir leće  u trenutku kada  se našla pod zem­
ljom  nije  imao  donju površinu;  da je  to  točno,  ogrebotine  nastale  vađenjem 
leće  iz prstena protezale  bi  se čitavom visinom ruba.  Valja također istaknuti 
da je u izvornom obliku kvarc bio posve  proziran,  a  da je njegov okvir imao 
donju  površinu,  leća  bi  bila  posve  nevidljiva,  stoga  bi  vidljiva  bila  samo 
donja  površina  okvira,  a  ne  i  sam  kvarc. 

Nadalje, na leći su uočljive dvije velike pukotine i nekoliko manjih, koje 
izvorno  nisu  postojale.  Pukotinu  koja  se  proteže  više-manje  longitudinalno 
(iako pod prilično velikim kutom od 30° u odnosu na dužu 03), možemo naz­
vati  lateralnom  pukotinom;  ona je  dugačka  3,2  cm  i  zajedno  s  transverzal­
nom  pukotinom  koja je  također  dugačka  3,2  cm  tvori  oblik  slova  T.  Ta je 
transverzalna  pukotina mnogo  opasnija  od  lateralne, jer je  doprla  do  bazne 
površine  pa je  na  njoj  također nastala  pukotina.  S  desne  strane  T-formacije 
nadolje,  proteže  se  niz  manjih  strija. 

U  blizini  središta  gornje  površine  nalazi  se  2,5  mm  dugačko,  račvasto 
udubljenje  (sada  je  očišćeno  od  prljavštine).  Budući  da  je  to  udubljenje 
smješteno  odmah  iznad  lateralne  pukotine,  čini  se  da je  posljedica  udarca 
teškim  i  nejednakim  predmetom,  vjerojatno  metalnim.  Međutim,  predmet 
nije bio  tup  i  plosnat, što je bio  najčešći  slučaj  kod drugih kristalnih leća koje 
sam imao prilike  ispitati,  nego,  sudeći prema račvastim formacijama,  rebrast 
ili  zakrivljen.  Račvaste  formacije  upućuju  na  nekoliko  uzastopnih  udaraca 
malim,  tvrdim metalnim predmetom,  možda zakrivljenim krajem dugačkog 
metalnog  štapa  koji  je  snažno  pao  na  čvrstu  površinu  kristala,  tako  da je 
nekoliko  puta  odskočio.  U  blizini  se  može  uočiti  i  urez  u  obliku  luka  koji 
može ali ne mora biti povezan s tim nizom udaraca. 

Konačno,  na  gornjoj  površini,  gledano prema dolje,  iznad  desne polo­
vice  transverzalne  T-pukotine,  nalazi  se  još  jedno  oštećeno  područje.  Od 
njega  (prema  središtu)  protežu  se  paralelne  ogrebotine,  vjerojatno  novijeg 
datuma.  Vjerojatno je  na  površinu  pala  teška  četka  od  čelične  žice,  koja je 
zatim povučena prema središtu; otprilike osmi paralelni "zubac" udario je na 

ovome mjestu površinu leće. Može se pretpostaviti da su u  19. stoljeću takvi 
predmeti bili grubo čišćeni neposredno nakon iskopavanja. 

Konfiguracija:  Testovi  provedeni  pomoću  sferometra  dokazuju  da je  bazna 
površina  savršeno  plosnata  u  svim  smjerovima  i  u  svim točkama,  osim na 
oštećenom dijelu koji je oštećen: ako se tri igle sferometra postave duž trans­
verzalne T-pukotine, pokazat će se odstupanje od samo +0,25 D, zbog velike 
pukotine koja je prodrla do bazne površine. 

Duž  duže  osi,  gornja površina ima +4.25  dioptrije.  Duž  kraće  osi  ima 
+6,25  dioptrija.  Slijedeći  liniju  pukotine,  možemo  izmjeriti  dioptriju  od 
+4,00. Ortogonalno u odnosu na pukotinu, dioptrija iznosi +7,25. Iz mjerenja 
provedenih na formaciji u obliku križa  sv.  Andrije, koji  dijeli  duža os,  dobi­
vamo +4,45 D s T-pukotinom na lijevoj strani za smjer SZ-SI, te +5,75 D za 
smjer JZ-SI. 

Kao  što je uočio Walter Gasson,  s kojim  sam prije  njegove  smrti  imao 
priliku jedno  vrijeme  surađivati  i  s  kojim  sam  opširno  raspravljao  o  Layar-
dovoj  leći,  njezina  gornja  površina  bila je  "toroidalno  izbrušena".  Leća  se 
danas  toroidalno  brusi  kako  bi  se  proizvele  površine  nejednake  konvek-
snosti, koje su pogodne za korekciju astigmatizma. Gornja se površina spušta 
nadolje, u blizini lijeve strane T-formacije sve do ruba, da bi se zatim uzdigla 
na području pri  lijevom kraju  spomenute  formacije  i  lateralne pukotine.  Ta 
neravnomjerna površina  nije  nastala  slučajno,  nego je  posljedica namjernog 
toroidalnog brušenja.  Vidi Komentare na  sljedećoj  stranici. 

Povećanje:  Ako  se  leća  dovoljno  podigne,  postiže  se  povećanje  od  1.25X, 
te  od  1,5X  uz  određeno  iskrivljenje,  ako  je  duža  os  horizontalna.  Ako  je 
kraća  os  horizontalna,  na  desnoj  se polovici  (pri  čemu je  T-formacija gore) 
postiže povećanje od  1,25X,  a na lijevoj  1,5X, koja,  ako  se leća još podigne, 
postiže  povećanje  od  2X,  bez  značajnijeg  iskrivljenja.  No,  ta  se  činjenica 
može  vrlo  lako  previdjeti,  zbog  zamagljenja  nastalog  oštećenjem  površine 
(takvih poteškoća izvorno nije bilo). 

Izvorno stanje:  Ova je  leća prije oštećenja bila posve prozirna,  čista  i  glatka. 
Bio je  to  vrhunski  obrađen komadić kvarca. 

Komentari:  Pri izradi ovoga predmeta uloženi su veliki napori  i strpljenje: 

1  Pronađen  je  savršen  komadić  kvarca,  bez  nedostataka  vidljivih  nakon 
početnog  rezanja.  (Važno je  istaknuti  kako  nesavršenosti  kvarca  postaju 

vidljive  tek kada  postupak rezanja  uznapreduje;  tako  tvrdi jedan  stručnjak 
za brušenje leća iz  18.  stoljeća.) 

2 Izrađena je savršeno plosnata baza. To je vrlo neuobičajeno. Većina drevnih 
"plankonveksnih"  leća,  bilo  kristalnih  bilo  staklenih,  imaju  lagano  kon­
veksne  baze.  Izrada  posve  plosnate  baze  bez  devijacija,  što  potvrđuju 
usavršeni  suvremeni  instrumenti  za  mjerenje  leća,  zahtijeva  vrhunsku 
vještinu i  tehnologiju,  te  goleme napore. 

3  Iznimni  su napori  uloženi  i u  izradu neobična ruba.  Za urezivanje  para­
lelnih crta bilo je također potrebno mnogo vremena i truda. Teško je objas­
niti zašto je obrtnik smatrao da je takvo što bilo potrebno, osim ako ga na 
to nije naveo strah, možda strah od bijesa nekog moćnika. 

O ČEMU JE ZAPRAVO RIJEČ? 

Moguće je  izvući  nekoliko  zaključaka,  od  kojih  su  neki  definitivni  a 
neki  vjerojatni.  Definitivni  bi  zaključci  morali  zaustaviti  jalove  rasprave, 
ostavljajući  otvorenima  samo  neke  aspekte  koje  će  uzeti  u  obzir  budući 
ispitivači.  Evo  nekih definitivnih  zaključaka koje možemo  bezrezervno  pri­
hvatiti: 

1  Otkriće  i  izvješća  o  leći:  Leća je  otkrivena  1849.  godine.  O  tome je  prvi 
put javno progovorio Brewster  1852.  Prvo je izvješće objavljeno  1852.  na 
francuskom jeziku,  a  1853.  Brewster  i  Layard  objavili  su  svoja  izvješća 
na engleskom jeziku.  Prva ilustracija leće pojavila se  1883.  Godine  1930. 
objavljena je  i  njezina  prva  fotografija. 

2  Ozbiljne  studije  o  leći:  Tijekom  146  godina  nakon  njezina  otkrića,  samo 
su  četiri  osobe provele temeljita fizička  ispitivanja  leće:  sir David Brews­
ter, W.  B.  Barker, Walter Gasson i ja.  Brewsterovo je izvješće sadržavalo 
brojne  tipografske  pogreške,  koje  su  ispravljene  tek  nakon  nekoliko 
desetljeća. 

3  Vrijeme nastanka leće: Ne poslije 7. st. pr. Kr. 

4  Izvorno  stanje  leće  nakon  izrade:  Savršeno  čista  i  prozirna,  bez  nedosta­
taka.  Izrađena je od komadića kvarca vrhunske kakvoće.  Nakon rezanja, 
koje je pokazalo da kvarc nema nikakvih nedostataka, leća je bila polirana. 

(O  kakvoći  kvarca  moguće je  suditi  tek nakon rezanja,  stoga je  konačan 
izbor učinjen nakon rezanja,  a prije poliranja.) 

5 Je li leća ležala u  okviru? Nedvojbeno jest.  To je moguće zaključiti iz broj­
nih  ureza  i  znakova  izlizanosti.  Kada je  bila  pronađena,  leća je  ležala  u 
okviru  od  plemenita metala.  On je bio  odstranjen,  a Layardu je  predana 
leća bez okvira.  Velika je pozornost bila posvećena izradi ruba leće,  kako 
bi  se osiguralo  što  čvršće prianjanje uz okvir i kako  bi  se  leća zaštitila od 
oštećenja. 

6  Je  li  bazna  površina  leće  bila  posve  plosnata?  Jest.  U  sadašnjem  stanju 
na  baznoj  površini  leće  postoji  stanovita  devijacija  zbog  pukotine  koja 
dopire  do nje.  Savršena plosnatost baze upućuje na vrlo  pomnu izradu i 
visok stupanj stručnosti. Ispitao sam mnoge kristalne leće koje bi se mogle 
nazvati  plankonveksnima,  iako  su  zapravo  bikonveksne, jer  su  im  baze 
lagano  ispupčene.  Savršeno  plosnate  baze  posjeduju mikenske  leće  koje 
sam  ispitao  tijekom  boravka  u  Grčkoj.  Njihovi  su  majstori  bili jednako 
vješti kao i oni koji  su izradili Layardovu leću. 

7  Je  li  leća  ikada  služila  kao  staklo  za paljenje?  Ne.  Za  to  nema  potrebna 
svojstva. 

8  Odgovara li veličina leće veličini orbitalne aperture (očne šupljine)? Da. 
Njezina  veličina  odgovara  službenim  britanskim  standardima  postavlje­
nima  1927.  godine.  To pokazuje i  fotografija koja ne ostavlja mjesta dvoj­
bama. 

9  Povećava  li?  Da.  Unatoč  činjenici  da  su mnogi  tvrdili  kako  leća uopće  ne 
povećava,  ili  kako je  njezina  sposobnost  povećavanja  zanemariva,  doka­
zano je  da  leća zaista  povećava,  i  to  do  stupnja koji  uopće nije  zanemariv. 
Svaki dio leće postiže povećanje od  1,25X, što bi svakoj  blago dalekovid­
noj  osobi  omogućilo  čitati bez naočala.  Ako  se  dovoljno  visoko  podigne 
i  ispravno  postavi,  postiže  se  povećanje  od  2X,  bez  značajnijeg  iskriv­
ljenja.  Zbog  zamagljenosti  leće,  kao  posljedice  brojnih  oštećenja,  to  je 
teško  ustanoviti,  stoga je  potrebno  iskustvo  u  ispitivanju  starih kristalnih 
leća  i  poznavanje  njihovih  svojstava.  U  izvornom  obliku  leća  je  mogla 
postići  takvo  povećanje, jer je bila posve  prozirna,  te je  kao  takva mogla 
poslužiti  dalekovidnoj  osobi,  iako  bi joj  možda  smetale  nepravilnosti  u 
povećanju  na  gornjoj  površini  leće,  zbog  njezina  toroidalnog  oblika.  O 
svrsi  toroidalnog  brušenja  i  dalje  se  može  nagađati,  no  činjenica  jest 

da  leća  povećava  u  razmjeru  od  1,25X  do  2X,  bez  značajnijih  sferičnih 
aberacija  (iskrivljenja). 

Nakon što smo ustanovili ove činjenice, možemo se pozabaviti vjerojat­
nostima koje  dopuštaju različita mišljenja i  tumačenja. 

1 Je li gornja površina leće namjerno  "toroidalno " brušena,  ili obrtnik nije 
bio  dovoljno  vješt?  Unatoč  uvjerenju  koje  je  izrazilo  nekoliko  pisaca, 
uključujući  Brewstera,  da  je  gornja  površina  leće  bila  brušena  grubom 
metodom,  svi  su  se  složili  da  je  ona  iznimno  glatka;  međutim,  ovdje 
leži  protuslovlje,  jer  se  postavlja  pitanje  zašto  bi  netko  tako  izvanredno 
izgladio  grubo  izbrušenu  leću?  Zašto  je  ne  bi  još  izbrusio?  Očito  je 
izvorno  stanje  gornje  površine  leće  obrtnik  smatrao  posve  prihvatljivim. 
Osim  toga,  zašto  bi  netko  nakon  izrade  savršeno  plosnate  baze  ostavio 
gornju konveksnu površinu neravnomjernom,  kada  se  takva nepravilnost 
mogla  lako  popraviti?  I  konačno,  čemu  golemi  napori  oko  izrade  bes­
prijekornoga ruba kako  ta  "gruba"  leća ne  bi  ispala  iz  svoga  ležišta?  Sve 
činjenice  pokazuju  da  gornja  površina  leće  izvorno  nije  bila  "gruba",  te 
da je  namjerno  toroidalno  izbrušena.  Rekao  bih  da je  razlog  zbog  kojeg 
su toroidalno brušenu gornju površinu neki pisci smatrali "grubom" u nje­
zinoj nepravilnosti. Taj se zaključak prirodno nameće, osim ako promatrač 
nije  obaviješten  o  optičkoj  svrsi  toroidalnih  leća.  U  tom  slučaju,  "gru­
bost"  gornje  površine  objašnjava  se  veoma  posebnom  namjerom.  Stoga 
sam  slobodan  zaključiti  -  a  mnogi  neće  dijeliti  moje  mišljenje  -  da  je 
gornja  površina  te  pomno  obrađene  leće  bila  namjerno  brušena  na  taj 
način. Međutim, to vodi do zapanjujućeg zaključka: 

2  Koja  je  bila  stvarna  svrha  Layardove  leće?  Po  mom  mišljenju,  sve 
upućuje na namjerno proizvedenu toroidalnu leću. A toroidalne leće imaju 
samo jednu  svrhu:  ispravljaju  astigmatizam.  Postao  sam  svjestan  koliko 
značenje  ima ta činjenica tijekom  dugih  razgovora koje  sam  1980.  vodio 
s  Walterom  Gassonom.  Tada  sam se, naime,  s njime  sprijateljio,  iako  ga 
nisam  poznavao  1972.,  dok je  radio  na  svojoj  studiji  o  Layardovoj  leći. 
Nakon  objavljivanja  studije  1972.  godine,  Gasson je  i  dalje  špekulirao  o 
Layardovoj  leći,  no  nije  mu  se  pružila  prilika  da  objavi  sljedeće  radove 
o  toj  tematici.  Povjerio  mi je  da je,  nakon  dugog  razmišljanja,  bio  spre­
man uzeti  u  obzir mogućnost da je  Layardova  leća  namjerno  toroidalno 
izbrušena i kao takva namijenjena astigmatičnoj  osobi.  Pitao  se zašto  bi, 
izuzevši "grubu" toroidalnu površinu, u svakom drugom pogledu leća bila 
besprijekorno  obrađena.  Zaključio je  da  se  nitko  nije  usudio  razmišljati 

o  pravoj  namjeni  leće  zbog  njezine  velike  starosti.  Godine  1980.  Walter 
je  bio  posve  uvjeren  da  bi  mogao  vrlo  brzo  pronaći  astigmatičnu  osobu 
čija  bi  se  anomalija  učinkovito  ispravila  Layardovom  lećom.  Problem je 
u tome što su se toroidalno brušene leće namijenjene korigiranju astigma-
tizma u Europi počele proizvoditi tek sredinom  19.  stoljeća,  da bi u širu 
uporabu ušle tek početkom 20. stoljeća. Međutim, Layardova leća potječe 
iz 7. st. pr. Kr.! Bila je to dvojba koja je doista tjerala na mozganje. Walter 
i ja  nastavili  smo  analizirati  taj  problem  i  konačno  smo  zaključili  kako 
Asirci  (ili  možda  neki  strani  obrtnik  koji  je  za  njih  proizveo  leću)  nisu 
mogli posjedovati dovoljno razvijenu optičku teoriju koja bi im omogućila 
da dizajniraju i proizvedu toroidalno brušenu leću na temelju proračuna. 

Nešto  konzervativnije,  a  u  svakom  slučaju  sigurnije  gledište,  s  obzi­
rom na nedostatak dokaza, bila je pretpostavka da je leća proizvedena me­
todom pokušaja  i  pogrešaka,  odnosno,  na  temelju  iskustva,  a  ne  teorije. 
No,  čak  se  ni  u  tom  slučaju  ne  smije  podcijeniti  tehnološko  dostignuće 
koje  predstavlja  toroidalna  leća  prilagođena  određenom  obliku  astigma-
tizma.  Osoba  kojoj  je  bio  namijenjen  taj  izvanredan  predmet  vjerojatno 
je bila vrlo značajna.  Za postizanje takvoga rezultata metodom pokušaja i 
pogrešaka bilo je potrebno izraditi velik broj  leća sve dok se ne bi pronašla 
ona  koja  savršeno  "odgovara"  budućem  vlasniku.  Preostale  su  se  leće 
možda konveksno  izbrusile  i  pretvorile u povećala. 

Činjenica  da je  Layardova  leća  otkrivena  u  odaji  s  kraljevskim  prijes­
toljem mogla bi značiti da je izvorno služila kao "monokl" nekog moćnika, 
možda  i  samoga  Sargona,  budući  da je  njegovo  ime  pronađeno  na nekim 
obližnjim predmetima. Možda je čak i kraljev pisar bio dovoljno značajan 
da  ga  se  "opremi"  takvim  specijaliziranim  monoklom.  Na  asirskim  loka­
litetima  nije  pronađen  tako  velik  broj  kristalnih  leća  kao,  na  primjer,  u 
Troji  (Schliemann  ih je  pronašao  49),  Efezu  (oko  30  ili  40)  i  Knososu 
(ondje  je  pronađen  velik  broj  leća,  kao  i  ostaci  drugih  kristalnih  pred­
meta,  stoga  ukupan  broj  kristalnih  leća  ovisi  o  tome  uključujemo  li  u 
njega i  određene vrste kristala).  Tri  spomenuta grada bila su u različitim 
razdobljima  središta  proizvodnje  kristalnih  leća  (Knosos je  bio  najstarije 
središte, jer potječe  iz  minojskog  doba). 

Nije  nemoguće  da  su  u  proizvodnji  leća  za  ispravljanje  astigmatizma 
sva tri  grada primjenjivala metodu pokušaja i pogrešaka. Naravno,  izrada 
takvih  leća,  koja  zahtijeva  goleme  napore  i  mnogo  vremena,  dolazila je 
u obzir samo za potrebe kralja ili kakavog drugog moćnika. Može se pret­
postaviti da je u asirskoj  prijestolnici djelovao  strani obrtnik koji je nakon 
niza  neuspjelih  pokušaja  konačno  uspio  proizvesti  leću  koja je  savršeno 
odgovarala  oku  asirskoga  kralja  ili  nekog  moćnika  koji  je  žarko  želio 

ispraviti  svoj  nedostatak.  Kada je konačno  izbrušena odgovarajuća gornja 
površina,  trebalo ju je  ispolirati.  Nakon toga je pomno  izrezbaren rub  leće 
kako  bi  ona  što  bolje  "sjela" u  okvir od plemenita metala - vjerojatno  zlata 
- iz kojega ni  u kojemu  slučaju nije  smjela biti  izvađena  i  čija je  svrha bila 
štititi je od bilo kakvih oštećenja (posebice ako je leća bila kraljev monokl, 
jer je  gospodar bio  sklon  iskazati  bijes). 

No, je  li  Layardova leća doista bila  Sargonov monokl? Pozabavimo  se 
malo  ovim  pitanjem.  Činjenica  da je  Sargon  preselio  svoju  prijestolnicu 
u  drugi  grad  i  ostavio  leću  za  sobom  pokazuje  da  leća  nije  pripadala 
njemu.  Nadalje,  on  je  poginuo  na  Taurusu,  a  tamo  je  očito  otišao  bez 
monokla.  Uvjeren  sam,  stoga,  da  je  Sargon  monokl  naslijedio  ili  pak 
oduzeo  nekom  drugom  moćniku.  Možda je  pripadao  njegovu bratu,  ako je 
prethodni  vladar doista  bio  Sargonov brat,  ili  možda njegovu  ocu.  Jedan 
mi  je  asirolog  (čije  ime  neću  spominjati  i  tako  kompromitirati  njegov 
položaj)  napomenuo  da je  izraelski  kralj  Jošija,  kojeg je  Sargon  porazio, 
možda  posjedovao  monokl,  koji je  tako  postao  dijelom  kraljevskoga  pli­
jena.  Smatram  da je takav  scenarij  vjerojatan.  Mnoge  zemlje,  koje  su,  za 
razliku  od  Asirije,  bile  u  blizini  središta  proizvodnje  kristalnih  leća  (u  to 
ćemo se imati priliku uvjeriti dalje u knjizi),  slale su  Sargonu svoje darove 
i plaćale mu namete, a to je činio i  frigijski  kraj  Mida.  Mnogo je vjerojat­
nije  da je  leća  potekla  iz  neke  zapadnije  zemlje  ili  kraljevstva  smještenog 
sjeverozapadno  od  Asirije,  gdje je  već  postojala  stoljećima  stara  tradicija 
izrade  kristalnih  leća.  Primjerice,  Efez  i  Troja  bili  su  glasovita  središta 
takve  industrije;  tijekom  iskopavanja  u  Troji  otkriveno  je  49  primjeraka 
kristalnih  leća,  dok je  u  Efezu  iskopano  više  od  30  primjeraka.  Moguće 
je  da je monokl pripadao nekom umrlom ugledniku,  stoga  se  optička vri­
jednost toga izvanrednog komadića kristala  smatrala beznačajnom s  obzi­
rom  na  to  da je njegov  vlasnik bio  mrtav,  iako je  taj  vlasnik  možda bio  i 
sam  kralj.  Leća je  mogla biti  dar opisivan kao  "predmet koji je  na  svome 
oku  nosio  taj-i-taj  kralj",  dragocjeni  kuriozitet  koji je još  uvijek  nekome 
mogao  poslužiti  kao  povećalo. 

Vjerujem,  dakle,  da je Layardova leća bila pomno  obrađen monokl na­
mijenjen astigmatičnoj  osobi, možda i  samom kralju. Njezina veličina odgo­
vara  veličini  očne  šupljine,  ležala  je  u  okviru,  te  je  možda  bila  vrsta  lor-
njona.  Iako je za izradu leće bilo potrebno  mnogo vremena i ustrajnosti,  ona 
je  izvanredno  tehnološko  dostignuće,  čak  i  u  nedostatku  teorijske  podloge 
razvijene optičke znanosti. Stoga je možemo nazvati jednim od najdojmljivi-
jih  proizvoda  drevne  tehnologije. 

Toliko  o  prvom  optičkom  predmetu  kojim  se  bavi  ova  knjiga.  Sretan 
sam  što  sam  bio  u  mogućnosti  dati  ovo  izvješće,  više  od  trideset  godina 
nakon  što  sam  doznao  o  postojanju  Layardove  leće. 

U  ovoj  ćemo  knjizi  upoznati  zapanjujuće  mnogo  drevnih  leća.  Njih je, 
naime, toliko da ne možemo ne upitati se kako su mogle proći nezapaženo! 

LEĆE,  POSVUDA LEĆE 

U muzejima diljem svijeta čuvaju se mnoge drevne leće.  Zapravo,  i  sam 

posjedujem  jednu  koja  potječe  iz  Grčke  .  Već  i  sama 

količina  tih  drevnih  predmeta  opovrgava  mišljenje  kako  "ne  postoji  nijedna 

drevna leća". Naime, one su posvuda. Zašto ih, onda, nitko ne vidi? 

Situacija  doista  zbunjuje.  Upravitelj  muzeja  u  jednoj  sredozemnoj 

zemlji,  objavio  je  članak  u  kojemu  ističe  kako  su  drevni  narodi  poznavali 

leće,  zaboravljajući  pritom  spomenuti  da  su  upravo  u  njegovu  muzeju 

izloženi primjerci kristalnih leća  iz davnine!  Možda ih nije  vidio!  Kako bilo, 

jednostavno  ih je  zanemario. 

Djelatnici  Britanskog  muzeja  još  uvijek  nisu  svjesni  činjenice  da  se, 

osim Layardove leće, u različitim odjelima Muzeja čuva još nekoliko drevnih 

leća.  Optički  predmeti  koje  posjeduje  Britanski  muzej  raspodijeljeni  su  na 

četiri  ili  pet  odjela,  koji  međusobno  vrlo  malo  komuniciraju.  Zapravo,  grčki 

kristali,  za  koje  se  svaki  posjetitelj  može  uvjeriti  da povećavaju predmete  u 

svojoj blizini,  izloženi  su upravo u tom muzeju,  a nije mi  poznato  da je  itko 

objavio  kakav  komentar  o  njihovim  optičkim  svojstvima. 

Navest  ću  ovdje  nekoliko  poznatijih  drevnih  leća,  koje  sam  kasnije 

nazvao  "imenovanim  lećama",  kako  bi  nam  postalo jasnije koje je razmjere 

poprimila  ta  neobična  masovna  sljepoća. 

U  Dodatku  se  opisuju  mnogi  neobični  drevni  predmeti,  uključujući 

"čudesnu" leću iz Mainza, otkrivenu u Njemačkoj  1875.  godine;  leću kralja 

Napulja kojoj  se do danas nije uspjelo ući u trag, a koja se prvi put spominje 

u  18.  stoljeću;  Cumingovu leću,  iskopanu u londonskom Cityju;  leće koje je 

u Egiptu otkrio sir Flinders Petrie;  i izvanrednu leću u mome vlasništvu, koju 

nazivam Prometejevom lećom. Odlučio sam te fascinantne predmete ostaviti 

za kraj  knjige,  kako ne bi  splasnula  čitateljeva želja da sazna nešto  više  o toj 

tematici. 

No,  svatko tko je ozbiljno zainteresiran za materijalne dokaze o drevnoj 

optici ne bi trebao preskočiti Dodatak II, u kojemu sam također naveo strane 

znanstvene  izvore uz opširne bilješke,  stoga se znatan dio podataka vezanih 
za tu tematiku nalazi upravo u Dodatku II. 

Nakon svega rečenog,  slijedi kratko  izvješće o raznolikosti drevnih leća 
i  sudbini koja ih je  snašla.  Ovdje ću ukratko opisati  samo dvije drevne leće: 
leću iz Nole i leću iz Kaira. 

L E Ć A I Z  N O L E 

Godine  1834.  u  grčkom  grobu  u  Noli  u  južnoj  Italiji  otkrivena  je 
plankonveksna  leća.  Njezin  promjer  iznosi  4,5  cm,  a  ležala  je  u  zlatnom 
okviru.  Međutim,  "okvir je  poslije  odstranio  radnik  koji je  pronašao  leću  i 
prodao  ga nekom  trgovcu,  stoga je  leća  ponešto  oštećena",  izjavio je  profe­
sor A. Kisa i dodao: "Predmeti pronađeni u Noli i Mainzu nedvojbeno su bila 
povećala." No, leća iz Nole netragom je nestala. Kisa, njemački profesor koji 
je umro prije nekoliko  desetljeća,  zaboravio je  spomenuti gdje se ona  nalazi. 
U  neznanju  su  nas  ostavili  i  Mach  i  von  Sacken,  koji  su  također  zaboravili 
spomenuti  gdje je  leća  iz  Mainza,  unatoč  činjenici  da  su je  do  danas  samo 
oni  imali priliku vidjeti. (u Dodatku II  opisat ću kako  sam ušao  u trag  leći  iz 
Mainza,  koja  se  danas  čuva u  Beču.) 

Prvo  izvješće  o  leći  iz  Nole  sastavio je  barun  Heinrich  von  Minutoli. 
On je  živio u Napulju,  u blizini Nole,  stoga je bio u prilici proučiti  leću na 
samom  nalazištu.  Taj  ga  se  predmet  toliko  dojmio  da je  barun  bio  uvjeren 
kako su "drevni narodi poznavali vještinu brušenja stakla".  Međutim, kako 
je  von  Minutoli  pisao  isključivo  na  njemačkom,  znanje  o  leći  iz  Nole  bilo 
je  ograničeno  samo na njemačko  govorno područje,  kao  što je  bio  slučaj  i  s 
lećom iz Mainza. Zapravo, Nijemci su bili zainteresirani za same leće, dok su 
Francuzi bili  skloniji drevnim tekstovima o kojima su beskrajno dugo razgo­
varali.  O  drevnim  će  tekstovima biti  riječi  u jednom  od  sljedećih  poglavlja, 
te  ćemo  imati više nego  dovoljno prilika navoditi  francuske učenjake. 

Godine  1936.  leću  iz  Nole  usput  je  spomenuo  Donald  B.  Harden  u 
svojoj  knjizi  o  rimskom  staklu.  Držao je  da konveksne  leće  potječu  iz  minoj-
skog  doba,  a  da  su  u  rimsko  doba  "ušle  u  široku  uporabu..."  Spomenuo 
je  i  brojne  druge  drevne  leće  iz  rimskoga  doba.  Godine  1961.,  nadasve 
sumnjičav Emil-Heinz  Schmitz kratko  se  osvrnuo na leću iz Nole i nekoliko 
drugih leća, ne pridavši im nikakvo značenje, osim "ukrasnog".  Ne treba ni 
reći  da  Schmitz nikada nije proučio  taj  "ukras  iz Nole". 

Nažalost,  još  nije  poznato  gdje  se  nalazi  leća  iz  Nole.  Čini  se  da  ju 
je  posljednji  vidio  Kisa,  koji  je  1908.  godine  o  tome  objavio  izvješće, 
zaboravivši  pritom  spomenuti  gdje  ju  je  vidio.  Je  li  moguće  da  je  Kisa 

zapravo  nikada nije  vidio,  nego je preuzeo podatke  iz Minutolijeva  izvješća. 
To bi značilo da nakon  1834. ili  1835. leća iz Nole više nikada nije bila pod­
vrgnuta  ispitivanju!  Možda  još  leži  u  ladici  u  podrumu  nekog  talijanskog 
muzeja,  zaboravljena  i  zanemarena.  U  Dodatku  II  vidjet ćemo  kako  njezin 
slučaj  nije  usamljen. 

LEĆA  IZ  KAIRA 

Tu leću, jednu od četiri  otkrivene kod Karanisa u Egiptu između  1924. 

i 1929.  godine  ,  imao sam  zgodnu  priliku osobno 

proučiti  i  fotografirati  1998.  godine  u  Egipatskome  muzeju,  na  trgu  Tahrir 

u Kairu,  koji  se nekada zvao  Kairski  muzej  .  (Moguće je 

da  će  leća  biti  premještena  u  novi  muzej  koji  se  gradi  u  Kairu.)  Djelatnici 

Egipatskog  muzeja  bili  su  najsusretljiviji,  najljubazniji  i  najučinkovitiji  od 

svih muzejskih  djelatnika koje  sam  susretao  na  svojim  putovanjima.  Rečeno 

mi  je  da je  leća  izložena  na premiere  etage  (prvom  katu);  Egipćani  se  još 

uvijek  naširoko  služe  francuskim jezikom.  Tako  sam,  deset  minuta  nakon 

ulaska  u  Muzej,  pronašao  leću.  Nalazila  se  u  vitrini  B,  u  sobi  49,  u  2. 

odjeljku.  Sljedeći  dan  pridružio  mi  se  dr.  Mahmoud  el  Helgwagy,  kustos 

2.  odjeljka.  Oko  vitrine  su  postavljene  klupe  kako  nam  se  posjetitelji  ne  bi 

približavali;  ubrzo  su doneseni  stol  i  stolac,  a konačno je  otvorena i vitrina, 

koju je trebalo  najprije  otključati,  a  zatim prerezati  žičani pečat.  Leća mi je 

zatim predana na proučavanje. 

U  katalogu  Kairskog  muzeja  nalaze  se  dvije  bilješke  o  leći:  "Predmet 
koji  nalikuje  plankonveksnoj  leći  -  blijedozeleno  staklo.  Promjer:  0,05 
[cm]." te:  "Predmet koji  nalikuje  leći - blijedozelena boja.  Staklo.  3.  st.  po 
Kr." (Arheolozi iz Michigana smatrali su da je proizvedena oko 100. god. po 
Kr.) 

Kada sam ugledao leću, prilično sam se iznenadio. Naime, nisam opazio 
da je  staklo  zelenkaste  boje,  unatoč  činjenici  da  su  Donald  B.  Harden,  u 
svojoj knjizi Roman Glass from Karanis (Rimsko staklo iz Karanisa, 1936.) 
i  autori  kataloga  Kairskog  muzeja  tvrdili  kako  je  staklo  doista  zelenkasto. 
Pomislio  sam da možda postajem  slijep za boje.  No,  sve što mogu učiniti jest 
opisati  ono  što  sam  vidio,  bilo  to  u  skladu  s  onim  što  sam  morao  vidjeti  ili 
ne!  Harden je također izjavio kako  su na leći uočljive mrlje duginih boja,  te 
brojni  ružičasti  mjehurići  i  crne  mrlje.  No,  nisam vidio  nikakve  mjehuriće, 
kao  ni  dugine  boje  ili  crne  mrlje,  iako  sam  vidio  mnogo  prljavštine  na 
površini  leće  o  kojoj  on  ne  govori  ništa.  Ustanovio  sam  kako  maksimalna 
debljina leće iznosi 7,2 mm, dok Harden tvrdi da ona iznosi 7,5 mm. Izmjerio 

sam  i  promjer  leće  te  zaključio  da  on  varira  između  4,93cm  i  5,03  cm, jer 
leća  nije  posve  okrugla.  Prema rezultatima Hardenova mjerenja promjer leće 
iznosi  točno  5  cm.  Debljina  ruba  varira  između  0,6  mm  i  1  mm.  Harden 
izjavljuje  da su rubovi  leće oštri i debljine manje od  1  mm. 

Baza  leće  je  posve  plosnata,  a  na  njezinoj  su  površini  uočljivi  kružni 
tragovi  brušenja,  što jasno  pokazuje  da je  leća  bila  podvrgnuta  rotacijskom 
brušenju.  U  tim  se  tragovima zadržalo  dosta  nečistoće.  Leća je  inače  posve 
očuvana,  te  na  njoj  nema  nikakvih  oštećenja.  Čini  se  da  nikada  nije  ležala 
u  okviru.  Površine  su joj  savršeno  glatke.  Najzanimljivije  obilježje  te  izvan­
redne  rimsko-egipatske  leće  jest  njezina  potpuna  prozirnost,  koju  ometa 
samo  nakupljena  nečistoća.  Stoga je  bilo  lako  izmjeriti  povećanje,  što  nije 
uvijek  moguće  za  drevne  staklene  leće.  Kada  leća  počiva  na  svojoj  bazi, 
ono  iznosi  0,  no  podignemo  li je,  postiže  se  povećanje  od  1,5X.  Mogla je, 
stoga,  savršeno  poslužiti  dalekovidnim  osobama  kao  pomagalo  pri  čitanju. 
Kakvoća te  leće je  prvorazredna  a  staklo je  vrhunski  obrađeno,  što  upućuje 
na iznimno visok stupanj  stručnosti obrtnika iz drevnog Karanisa. 

OSTALE,  NEIMENOVANE LEĆE 

Čitatelju  će  se  možda  činiti  da  sam  u  Dodatku  II  analizirao  mnogo 
leća,  no  "imenovane  leće"  samo  su kap  u moru.  Postoji više  od 450  drevnih 
optičkih  predmeta,  te  sam  ih  davno  prestao  brojati.  Kamo  god  bih  pošao, 
pojavljivalo  ih  se  sve više.  Svojedobno  sam mislio  da ih mogu  sve nabrojati, 
ali  nakon mnogo  godina  istraživanja bio  sam  prisiljen priznati poraz.  Nitko 
ih ne može nabrojati - taj je zadatak nemoguć.  Tim sam se problemom bavio 
više od 30 godina i sve što mogu reći jest da ih je bilo  sve više,  i više,  i više. 

Postoji nekoliko velikih zbirki  leća:  kartaške,  mikenske,  minojske,  leće 
s  Rodosa  i  leće  iz  Efeza,  koje  su  konkavne  i  slike  smanjuju  75%,  zbog 
čega  su  pogodne  za kratkovidne  ljude.  U  Skandinaviji  postoji  više  od  stotinu 
kristalnih  leća,  od  kojih  sam  nekoliko  osobno  proučio  i  izmjerio.  Bio  sam 
u  tri  skandinavske  zemlje,  gdje  sam  mjesec  dana  proučavao  kristalne  leće. 
Neke  od  njih  opisane  su  u  Dodatku  X.  Postoji  i  mnogo  drevnih  britanskih 
leća  (vidi  Dodatak  XI).  Konačno,  tu  su  i  rimski  stakleni  predmeti  koji  su  se 
rabili  za povećavanje.  Velik broj  tih  predmeta pronađen je u Njemačkoj.  Za 
samo kratak opis svih leća bilo bi potrebno barem deset knjiga.  Čak i za one 
koje  sam sam pronašao ne bi bio  dovoljan običan katalog. 

U  ovoj  knjizi  nema  mjesta  za  izvješća  o  većim  zbirkama  leća  na  koje 
sam  naišao  tijekom  svojih  istraživanja.  Primjerice,  Schliemann  je  u  Troji 
pronašao  49  konveksnih  kristalnih  leća,  od  kojih  se  neke  mogu  vidjeti  na 

fotografiji  40,  uključujući  izvanrednu  perforiranu  leću,  kroz  čije je  središte 

graver  mogao  provući  svoje  oruđe,  dok je  leća  povećavala  njegovu  radnu 

površinu. Dvadeset sam godina tragao za trojanskim lećama i dva puta poslao 

prijatelja u zlokobno  ozračje  Istočnog  Berlina, ne  bi  li  od nesusretljivih mu­

zejskih djelatnika doznao barem nešto o njihovoj  sudbini. Međutim, doznali 

smo  samo  laži  o  tome  kako  su  leće  uništene  u  Drugom  svjetskom  ratu, 

kada  su  savezničke  snage  bombardirale  grad.  Poslije  su  Rusi  priznali  kako 

posjeduju  glasovito  trojansko  zlato  koje  je  otkrio  Schliemann,  a  sredinom 

devedesetih ustanovilo  se kako  su među tim zlatom bile  i  leće.  Fotografije u 

boji i rezultati površnih mjerenja objavljeni su u knjizi The Gold of Troy (Tro­

jansko zlato).  No,  sve leće navedene u toj knjizi označene su navodnicima, 

jer pisci jednostavno  nisu  mogli  povjerovati  vlastitim  očima  i  priznati  kako 

se  doista  radi  o  lećama!  Nevjerojatno je  kako  ljudi  "ne  vide"  49  leća  koje 

leže  pred  njima!  Nije  vjerojatno  da  će  te  "nevidljive"  leće  ikada  napustiti 

Rusiju, jer je njihova sudbina čvrsto vezana za trojansko zlato, a ruske vlasti 

očito nisu spremne vratiti ga Nijemcima. 

Moja  će  otkrića  morati  ostati  rezervirana  za  skandinavske  arheološke 

časopise  u kojima ću  objaviti tri  članka.  U Dodatku X  objavljujem  engleski 

prijevod jednog  od  njih,  budući  da  će  isti  biti  objavljen  samo  na  švedskom, 

u  časopisu  Gotlänski  Arkiv.  Nisam  siguran  kada  ću  ponovno  imati  priliku 

opisati  kako  su se Vikinzi  orijentirali na moru za oblačnog vremena.  Naime, 

služili  su  se  "sunčevim  kamenom",  odnosno  kvarcom,  kako  bi  "vidjeli" 

sunce  kroz  oblake.  O  tome  ću  vjerojatno  pisati  za  švedski  časopis.  Vikinzi 

su  se  služili  polarizacijom  sunčeve  svjetlosti  kako  bi  odredili  položaj  sunca 

kada je ono bilo  skriveno  iza oblaka. 

Zapravo,  ono  što  se naziva "sunčevim kamenom" bio je iolit kordierit, 

poznat  i  kao  "vodeni  safir"  kojeg  ima  u  Skandinaviji.  Kamen je  bipolaran, 

ili  dihroičan (dihroizam, grč.  di + chroma - boja;  "dvobojnost",  tj.  svojstvo 

nekih kristala da pokazuju dvije ili više boja kada ih  se promatra iz različitih 

smjerova,  op.  prev.),  a  njegov  tanki  djelić  polarizira  svjetlost  koja  dopire 

kroz  oblake,  tako  da  se  položaj  sunca  može  brzo  odrediti,  "odstranjujući" 

oblake  kao  prepreku u  pomorskoj  navigaciji.  O  uporabi  "sunčeva  kamena" 

govori jedna islandska  saga koja nije prevedena na engleski,  no relevantnije 

odlomak preveo moj  švedski prijatelj iz Gotlanda  .  Nadam 

se da ću imati priliku o tome opširnije pisati.  Bila je to tajna tehnologija koja 

je  Vikinzima  omogućila da stignu  do Amerike. 

Kao  što  sam  već  spomenuo,  u  Dodatku  II  nalaze  se  izvješća  o  nekim 
lećama  koje  su  iz  ovog  ili  onog  razloga  dobile  imena.  No,  kao  što  se  u 
masi  ljudi može pronaći vrlo  malo  originalnih i zanimljivih pojedinaca,  tako 

i  "imenovane  leće"  predstavljaju  samo  malen  uzorak  u  mnoštvu  do  sada 
poznatih drevnih leća. Naravno, one o čijem se postojanju ništa ne zna, vjero­
jatno  su jednako  brojne.  Kada  kupite  određen  tip  automobila,  takav  auto 
počinjete  viđati  posvuda.  Tako je  i  s  drevnim  lećama.  Pronađete  li jednu, 
razotkrit  će  vam  se  mnoštvo.  U  ovoj  ćemo  knjizi  saznati  više  o  raznim 
lećama o  kojima se još nije  govorilo. 

STAKLENI GLOBUSI 

Osim drevnih leća, postoji  i mnogo  staklenih globusa iz rimskoga doba 
za  koje  do  sada  gotovo  nitko  nije  čuo.  Pa  ipak,  ustanovio  sam  kako  se  u 
muzejima  čuva  najmanje  200  takvih  globusa,  razbijenih  ili  čitavih,  a  tada 
sam prestao brojati. Međutim, njihova prava svrha nije prepoznata.  Općenito 
ih  se  smatra  "globusima  za  šminku", jer  su  u  mnogima  od  njih  pronađeni 
ostaci ružičastoga praha.  Osobno  držim da se taj  prah stavljao u vodu kako bi 
je  obojio  ili  zaštitio  od  bakterijskog  djelovanja.  Zapravo,  mogu  dokazati  da 
stakleni  globusi nikada nisu sadržavali  sredstva za uljepšavanje,  a  dokaz je u 
takvim pitanjima vrlo  rijetka pojava!  U  čemu  se  sastoji  moj  dokaz?  Ispričat 
ću  vam  što  se zbilo  u Bonnu, jer se  upravo  ondje  tajna razotkrila. 

Putovao  sam Njemačkom  i  posjećivao  muzeje - među kojima bih  želio 

izdvojiti one u Kolnu i Trieru - te proučavao  staklene predmete.  Jednog  sam 

dana  otišao  u  mali  muzej  u uspavanom gradu  Bonnu,  poznatijem  po  politici 

nego  po  starinama.  U tom  ljupkom muzeju  osjećao  sam  se  mnogo  ugodnije 

nego  u  velikim  muzejima  s  njihovim  krutim  osobljem  i  birokratskim  zavr­

zlamama.  S  djelatnicom  muzeja  upustio  sam  se  u  razgovor  o  staklenim 

globusima  i  izjavio  kako  mogu  dokazati  da  oni  nikada nisu  sadržavali  sred­

stva  za  uljepšavanje.  Bila je  vrlo  zainteresirana.  Nadalje,  predložio  sam  da 

joj  pokažem  kako  je  globus  funkcionirao  u  optičkom  smislu.  Nije  mogla 

odoljeti  mojoj  ponudi,  stoga sam postavio uvjet:  kako bih to  učinio,  morao 

sam napuniti vodom mali  stakleni  globus  koji  sam  držao u ruci.  Pristala je,  i 

ja sam otišao do malog umivaonika i napunio globus vodom.  Zatim sam joj 

pokazao kako globus povećava  i privlači zrake svjetlosti 

koje  su  dolazile  iz  smjera  stolne  svjetiljke  ;  nažalost,  nije 

mi  dopustila da ga iznesem van, na svjetlost sunca i  spalim nešto. 

Moja je  sugovornica bila  zapanjena,  no  željela je  znati  kako  mogu  doka­
zati  da  u  globusu  nikada  nije  bilo  sredstvo  za  uljepšavanje.  Okrenuo  sam 
globus  naopačke  i  snažno  ga  protresao.  Ustuknula je,  očekujući  da  će  je 
zapljusnuti  voda.  No,  voda  nije  potekla.  To ju je  zaista  iznenadilo, jer  bez 
obzira na to koliko  smo ga tresli,  iz malene rupe nije iscurila niti jedna kap. 

Tada sam joj objasnio pojave površinske napetosti. Naime, rupa je bila toliko 
malena da ju je voda jednostavno "zanemarila", a površinska napetost čitava 
globusa držala je vodu unutar njega.  Da je globus  doista sadržavao  neki  prah 
za uljepšavanje,  bio  bi  posve  beskoristan, jer prah  ne  bi  mogao  izaći  van! 

Objasnio  sam  da  se  takav  mali  globus  može  staviti  u  džep  i  nositi  po­
svuda bez  bojazni  da će iz njega iscuriti  voda.  Zapravo,  oni su se proizvodili 
u golemim količinama (i to u tvornicama stakla u Njemačkoj) i bili  su vrlo 
jeftini. 

Vrijeme je proletjelo,  te sam shvatio da ću,  ako ne požurim,  propustiti 
posljednji  vlak  za  sljedeći  grad  sa  mojeg  popisa.  Muzej  se  ionako  ubrzo 
trebao  zatvoriti,  pa  sam  zgrabio  svoje  stvari  i  rekao  "zbogom".  Kada  sam 
izlazio, zabrinuto me upitala: "Kako ću izbaciti vodu iz globusa? Što ću reći 
direktoru ako ne uspijem?" 

Rekao  sam  joj  da  kroz  rupicu  jednostavno  provuče  iglu  niz  koju  će 
poteći voda. No, bio sam u suviše velikoj žurbi da bih joj  u tome pomogao. 
Ostavio  sam je  u  strahu  da će  izgubiti  posao jer mi je  dopustila  da  se  poigra­
vam dragocjenim predmetom. Da je postojala ikakva mogućnost da otkažem 
rezervaciju,  vrlo rado bih joj pomogao.  Ovako,  stigao  sam na vlak sekundu 
prije polaska.  Još  sam  se  dugo  brinuo  o njoj.  Nadam  se  da će me pustiti u 
muzej ako ikada ponovno dođem. 

Stakleni  globusi  nisu  jedini  stakleni  predmeti  koji  su  služili  za 
povećavanje  i  paljenje.  Postojale  su  i  vaze  na  postoljima,  koja  su  služila 
kao povećala.  Upravo sam u Njemačkoj  imao priliku proučavati jednu vazu 
unutar  koje  se  nalazila  savršeno  obrađena  konveksna  leća;  taj  je  predmet 
stoga  mogao  služiti  za  povećavanje  ili  paljenje  dok je  stajao  na  površini,  te 
se nije  trebao  držati  ili  pridržavati.  Rimljani  su  bili  vrlo  domišljati  u  izradi 
takvih predmeta u mnogim oblicima, o čijoj  svrsi arheolozi i dalje nagađaju. 
S  vremena na vrijeme  neki  bi  arheolog  nazvao  te  predmete  "neobičnima"; 
jedan  primjerak  vaze-povećala  načinjen  u  obliku  ptice,  tako  da je  možete 
primiti za rep, još uvijek ima "nepoznatu namjenu".  Neka  su povećala bila 
načinjena  od  obojanog  ili  oslikanog  stakla,  no  to  nije  utjecalo  na  njihova 
optička  svojstva. 

Vratimo  se  pisanim  dokazima  koji  se  odnose  na  drevne  leće  i  druge 
aspekte drevne optike. 

II. DIO

PISANI DOKAZI

II. POGLAVLJE 

U ORAHOVOJ LJUSCI 

"Ciceron  izvješćuje  kako  je  jedan  primjerak  Homerove  Ilijade  bio 
zapisan na komadiću pergamenta, a zatim pohranjen u orahovoj  ljusci." 

Izvorno  Ciceronovo  djelo  (1.  st.  pr.  Kr.),  u  kojemu  se  spominje  ta 
činjenica  izgubljeno je,  no,  na  nju  podsjeća  Plinije  (1.  st.  po  Kr.)  u  svojoj 
Prirodnoj povijesti.  Po  svemu  sudeći,  podrijetlo  izraza  "u  orahovoj  ljusci" 
treba tražiti upravo u Plinijevu djelu. Naime,  Shakespeare, koji je bio  dobar 
poznavatelj  klasične  književnosti,  upotrijebio je  taj  izraz  u  svome  Hamletu. 
U 2. sceni II. čina Hamlet se obraća Rosencrantzu i Guildensternu riječima: 

O,  Bože,  da  mi  nije  zlokobnih  snova,  mogao  bih  živjeti  zatvoren  u 
orahovoj  ljusci  i  smatrati  se  kraljem  svijeta. 

Ideja  o  životu  u  orahovoj  ljusci  nedvojbeno  proizlazi  iz  izvješća  o  Home­

rovoj  Ilijadi zapisanoj  na komadiću pergamenta,  koji je bio  toliko  sićušan  da 

je  mogao  stati u  orahovu  ljusku. 

Činjenica da je  u  staro  doba bio  načinjen tako  sićušan primjerak Ilijade 

u  svakom je  slučaju  bizarna.  Da  ne  posjedujemo  dokaze  o  drevnim  minija­

turnim  rukotvorinama  i  lećama,  mogli  bismo  taj  podatak  smatrati  pukom 

izmišljotinom.  Međutim, postoji mnoštvo minijaturnih predmeta i zapisa iz 

drevnog  doba.  A  sada znamo  i  da  su postojale  leće koje  su  omogućavale nji­

hovu izradu. 

Čitatelju  će  možda  biti  teško  zamisliti  nešto  tako  sićušno  da  može  stati 

u  orahovu  ljusku.  Stoga  sam  se  potrudio  pronaći jedan  suvremeni  primjer 

takvoga  predmeta  i  fotografirati  ga  uz  pomoć  posebne  leće  .. 

Radi  se  o  malenom  kipu  žene  koja  stoji  u  polovici  orahove  ljuske.  Taj 

sam  predmet  pronašao  u  Kini,  gdje  sam  upoznao  umjetnicu  koja  ga  je 

izradila.  Zapravo,  vidio  sam  još  jedno  njezino  djelo  -  šesnaest  ljudskih 

figura  koje stoje u orahovoj ljusci. Tako je Hamlet mogao boraviti u orahovoj 

ljusci  zajedno  s  petnaestoricom  svojih  prijatelja.  "Umjetnost  ljuski"  već  je 

tisućljećima prisutna u Kini,  te  ima mnogo  sličnosti  s  onime  što je u Rimu 
opisivao  Plinije. 

U  istom  djelu  Plinije  navodi još  neke  primjere  minijaturne  umjetnosti: 

Kalikrat je  od  bjelokosti  obično  izrađivao  sićušne  modele  mrava  i 
drugih  stvorenja  čiji  su  dijelovi  tijela  ostalim  ljudima  bili  nevidljivi. 
Stanoviti  je  Mirmecije  stekao  slavu  na  istom  području,  izrađujući 
četveroprege od istoga materijala, a prekrivene krilima muhe, te bro­
dove  koje je  sićušna pčela  mogla  sakriti  svojim  krilima. 

Plinije  se  dalje  u  tekstu ponovno  osvrnuo  na ta neobična  djela: 

Slavu  su  stekli  oni  koji  su  od  mramora  izrađivali  minijaturne  pred­
mete, posebno Mirmecije, čiji je četveropreg s vozačem bio prekriven 
krilima  muhe,  te  Kalikrat,  čiji  su  mravi  imali  noge  i  druge  dijelove 
tijela  toliko  sićušne  da  su  drugim  ljudima  bili  posve  nezamjetni. 
Toliko  o  kiparima  i  ostalim  umjetnicima  koji  su  postigli  najveću 
slavu. 

Pisac Elijan (2.  i 3.  st. po Kr.) u djelu Povijesne svaštice bilježi dodatne poje­
dinosti o tim predmetima, navodeći još neke primjere: 

Mirmecije  iz  Mileta  [Plinije  ne  navodi  da je  Mirmecije  iz  Mileta] 
i  Kalikrat  Lakademonjanin  [Plinije  ne  spominje  ni  Kalikratovu 
domovinu],  stekli  su  veliku  slavu  izradivši  minijaturne  predmete 
poput:  četveroprega prekrivenog krilima muhe i dva stiha jedne ele-
gije  ispisana  zlatnim  slovima  na  sezamovu  zrnu.  Držim  da  nijedno 
od  ovih  djela  ne  zaslužuje  pozornost  ozbiljnoga  čovjeka.  Ona  ne 
predstavljaju ništa  drugo  do  gubitak vremena. 

Elijan,  koji je  živio  poslije  Plinija,  informacije  očito  nije  crpio  iz  Plinijeva 
djela, jer navodi  pojedinosti  koje  Plinije nije  spomenuo.  Možemo  zaključiti 
kako  su  obojica  svoje  znanje  stjecali  iz  nekog  zajedničkog  im  i  nepoznatog 
izvora koji potječe iz  1.  st. pr. Kr. 

Elijan  ne pridaje  nikakvo  značenje umjetnicima koji  su  izrađivali minija­
turna  remek-djela,  izjavivši  kako je  riječ  o  "gubljenju  vremena"  i  stvarima 
nedostojnima  pozornosti  ozbiljnoga  čovjeka.  Budući  da  su  Plinije  i  Elijan 
djelovali  u  razmaku  od  250  godina,  činjenica  da  su  obojica  pripovijedali 
o  istim  glasovitim  minijaturama  pokazuje  da  su  te  priče  stoljećima  kružile 
među  ljudima.