Walter Scott - Najdzelovi dozivljaji

2 SER VALTER SKOT NAJDŽELOVI DOŽIVLJAJI NOVINSKO-IZDAVAÿKO PREDUZEýE S T O Ž E R Beograd 1958. By

3 KLASIÿNA I SAVREMENA DELA OMLADINSKE KNJIŽEVNOSTI OSNIVAÿ BIBLIOTEKE MILAN C. JOVANOVIý, PROFESOR Urednik: ALEKSANDAR V. STEFANOVIý Naslov originala: Sir WALTER SCOTT, Bart. THE FORTUNES OF NIGEL London, The Caxton Publishing Co. Prevela: LEPOSAVA SIMIý Naslovna strana: ALEKSANDAR HECL Predgovor: IVANKA KOVAÿEVIý Opremio: DRAGIŠA MILANOVIý

4 SER VALTER SKOT — TVORAC ISTORIJSKOG ROMANA oman »Najdželovi doživljaji« (The Fortunes of Nigel) napisao je Valter Skot, koji je poznat ne samo u engleskoj veþ i u svetskoj literaturi kao tvorac savremenog istorijskog romana. Skot je svoje najuspelije knjige posvetio povestima iz prošlosti svoje otadžbine Škotske, a isto tako pisao je o prošlosti Engleske i srednjevekovne Evrope. U vreme kada su se pojavili njegovi istoriski romani, poĀetkom XIX veka, oni su bili književna novina i brzo su postali vrlo popularni. Uskoro je Skot stekao brojne podražavaoce u književnosti raznih evropskih zemalja i u Americi. Kod nas se Skotov uticaj osetio dosta kasno, i to posrednim putem preko nemaĀke književnosti. NajznaĀajniji jugoslovenski pisac istorijskih romana u duhu Valtera Skota bio je Avgust Šenoa. Valter Skot roāen je 1771 godine u Edinburgu. Njegova porodica, i sa oĀeve i sp majĀine strane, poticala je od stare loze iz oblasti sa granice Engleske i Škotske gde je hila saĀuvana uspomena na mnogovekovnu borbu izmeāu ove dve zemlje. Vaspitan u takvoj sredini, Skot je duboko i trajno zavoleo svoju otadžbinu i njenu tradiciju. U svom detinjstvu on je proveo duže vreme na dedovom seoskom imanju u neobiĀno lepoj dolini reke Tvid. Ovde na selu, stekao je ljubav prema prirodi i poznanstvo sa ljudima iz naroda. Slušao je mnoge pripovetke i balade o staroj slavi i nekadašnjim junacima svoje drage Škotske. DeĀak je imao odliĀno pamþenje i znao je veliki broj stihova narodne poezije i mnoge legende koje je rado priĀao školskim drugovima, meāu kojima je zbog toga bio omiljen. InaĀe se u školi nije osobito isticao, je neobiĀno mnogo Āitao za svoje zadovoljstvo. NaroĀito je c iro poznavao englesku književnost, ali je Āitao i nemaĀka, italijanska i španska dela. Najviše je voleo hajke, istoĀnjaĀke basne, priĀe o viteštvu — sve što je romantiĀno. Posle završene škole posvetio se advokaturi, ali ga ovaj poziv nije mogao oduševiti. No, iako Skot nije postao slavan advokat, zahvaljujuþi svom zanimanju uspeo je da bolje upozna svet. Docnije je u svojim romanima Āesto vezivao radnju za sudske rasprave, kao što je to sluĀaj i u Najdželovim doživljajima. Skot je poĀeo samostalno da se bavi advokaturom pre nego što je postao R

5 punoletan. Nekoliko godina kasnije oženio se i osnovao svoj dom. U to vreme Skot se samo uzgredno bavio književnošþu. PoĀeo je prevoāenjem sa nemaĀkog i sakupljanjem narodnih balada. U njegovoj zbirci saĀuvane su od zaborava mnoge narodne pesme koje bi inaĀe verovatno bile izgubljene. Pod ovim uticajem Skot je i sam pokušao da piše o junaĀkoj prošlosti svoga naroda. Njegovo prvo duže originalno delo bio je spev Pesma poslednjeg minstrela (minstrel-pevaĀ, guslar). Ovde je Skot spojio poznavanje nacionalne istorije sa romantiĀarskom maštom, podražavajuþi pri tome narodne balade. Ova priĀa u stihu bila je oduševljeno primljena od publike i uskoro je donela Skotu slavu najpopularnijeg pesnika Engleske i Škotske. To je uĀinilo da se Skot opredeli za književnu karijeru. Sledeþe njegove narativne pesme bile su u istom duhu, i bile su podjednako dobro prihvaþene od Āitalaca: Marmijon, Gospa sa jezera, Rokebaj itd. Pored rada na svojim delima Skot je radio na biografijama nekih velikih pisaca, spremao je za izdavanje njihova dela, i saraāivao u književnim Āasopisima. Uskoro je ušao i u poslovni svet kao ortak jedne izdavaĀke kuþe iz Edinburga. Sve ove dužnosti zahtevale su od Skota veliku aktivnost. Njegov biograf piše da je Skot redovno ustajao u pet sati izjutra i da se veþ u šest nalazio za svojim pisaþim stolom, gde bi neprekidno radio do ruĀka. Po podne je Skot provodio sa svojom porodicom i održavao društvene veze, jer on nije bio od onih pisaca koji se izdvajaju od sveta. Naprotiv, Skota je uvek živo zanimao svakodnevni život. On se nije zanosio svojom književnom veliĀinom, veþ je uvek ostao skroman. A kada mu je pesniĀku slavu zamraĀila poezija njegovog mlaāeg savremenika, slavnog romantiĀarskog pesnika Bajrona, Āije su istoĀnjaĀke priĀe oĀarale Āitaoce, Skot je uvideo da se sa njim ne može takmiĀiti i odluĀio je da preāe na pisanje proze. Godine 1814 napisao je svoj prvi roman Veverli sa temom iz skorije škotske istorije. Uspeh je odmah usledio i Skot je nastavio da piše istorijske romane u kojima je prikazivao prošlost svoje zemlje: Gaj Menering, Starinar, Rob Roj, Nevesta iz Lamermura, Montroz i druge; ili prošlost Engleske: Ajvanho, Talisman, Kenilvort. Izvestan broj romana govori o srednjevekovnoj Evropi, kao Kventin Durvard, Ana Gajerštajn itd. Roman Najdželovi doživljaji napisao je Skot 1822 godine. Radnja koja se u njemu opisuje dogaāa se poĀetkom sedamnaestog veka za vreme Džemsa I, koji je bio vladar Škotske narodnosti na engleskom prestolu. Njegov portret uspeo je Skot da oživi, kao i likove drugih svojih zemljaka koji su boravili u Londonu, a uvek se oseþali strancima. Glavni junak, mladi lord Najdžel Olifant, dolazi isto tako u prestonicu da bi na neki naĀin spasao svoje posede od velikih dugova kojim su optereþeni. Ovde on doživljava mnoge zgode i nezgode, i na kraju postiže ono što je želeo zahvaljujuþi požrtvovanosti svog sluge. Skotovi istoriski romani bili su mnogo Āitani i donosili su njihovom piscu znatne prihode. Pa ipak je Skot zapao u velike dugove koji su mu zagorĀali

6 poslednje godine života i doneli preranu smrt. To se desilo zato što je Skot lakoverno stupio u izdavaĀki posao koji nije razumeo, a kada je firma pala pod steĀaj, on je sebi postavio u zadatak da isplati sve poverioce. Pisao je isuviše mnogo i naprezao se dok mu zdravlje nije popustilo. Umro je 1832 godine isplativši sve do poslednjeg duga. Valter Skot se smatra rodonaĀelnikom istorijskog romana. Pre njega, pisci koji su se ogledali u pisanju istorijskih romana nisu mogli imati uspeha zato što nisu poznavali društvenu istoriju onog doba koje su opisivali. Bili su bez dovoljno mašte da zamisle stvarnost drukĀiju od one koja ih je okružavala. Skot je bio prvi romanopisac koji je zaista uspeo da oživi prošlost u romanu. On je za to imao odliĀne uslove i spremu; dobro je poznavao istoriju i bavio se prouĀavanjem onih vremena koje je želeo da prikaže u svojim knjigama. Pored toga, Skot je imao uroāeni pripovedaĀki dar i stvaralaĀku maštu kojom je bio u stanju da doĀara sudbinu pojedinaca u dalekoj prošlosti. On je vodio raĀuna o pojedinostima: o nošnji, obiĀajima, opisu kuþa, gradova, oružja, naĀina ratovanja, o svemu što doprinosi verodostojnosti i Živosti slike. ÿesto bi jed dugih opisa u tekstu dodavao beleške ili tumaĀenja u predgovoru. Ali ipak njegovi romani nisu strogo realistiĀki prikazi prošlosti. To su povesti romantiĀnog sadržaja u kojima hrabri plemeniti junad vode borbu protiv nepravde, u kojima viteštvo pobeāuje podlost i licemerje, u kojima cveta Āista uzvišena ljubav. Zato su njegovi romani omiljeni kod omladine koja voli plemenite likove i dela, i ceni optimistiĀku veru u pravdu. Od mnogobrojnih Skotovih istorijskih romana smatra se da su najuspeliji oni iz istorije Škotske u osamnaestom veku. Dok u ostalim svojim knjigama Skot teži samo da dramski oživi jedan prohujali svet i da stvori zanimljiv zaplet koji prikazuje sudbinu pojedinca u jednoj odreāenoj istorijskoj stvarnosti; u škotskim romanima on dublje zahvata i temeljnije prikazuje sukob društvenih snaga i pravu pozadinu istorijskih zbivanja. Skot je najradije oživljavao period škotske istorije u kojoj se ogleda sukob plemenskog naĀina života u dodiru sa prodiranjem kapitalizma, a koji se odigravao svega nekoliko decenija pre njegovog roāenja. Borba se formalno vodila izmeāu pristalica stare dinastije Stjuarta i dinastije Hanovera. Protivnici kralja Ðorāa I iskoristili su da podbune Brāane, plemena severne Škotske, protiv njega, a za dovoāenje na presto vladara škotskog porekla. Ustanak je, dabogme, ugušen. Sa time je okonĀano dugo opiranje Brāana da napuste svoje plemensko ureāenje, oni su pobeāeni ne toliko snagom oružja koliko prodorno snagom kapitalizma. Napuštajuþi svoj plemenski život Brāani su poĀeli zaboravljati svoje drevne obiĀaje, folklor i nošnju davnih vremena. Ali je stara tradicija bila dovoljno jaka da saĀuva u ovom ponositom, ratniĀkom narodu zaostavštinu rodovskog shvatanja i morala. Skotu je bio dobro poznat istoriski proces koji je doneo ove promene. Njegovo liĀno raspoloženje bilo je složeno, s jedne strane on je uviāao

7 da interesi Škotske leže u jedinstvu sa Engleskom, s druge strane vukla ga je ljubav viteškim tradicijama stare Škotske. Znao je da se za ljubav napretka njegova zemlja mora odreþi patrijarhalne civilizacije i mnogo Āega lepog što joj je bilo svojstveno. Prema tome, on se nije opredeljivao za stare oblike života, iako je sa žaljenjem opisivao nestanak herojske Škotske. Mada je Valter Skot široko proslavljeni pisac Āija dela ne prestaju da oduševljavaju Āitaoce ima više od sto pedeset godina, ona ipak podležu književnoj kritici koja u njima nalazi i krupnijih nedostataka. No, treba imati na umu da je tehnika romana mnogo napredovala od Skotovog vremena do danas, i da je Āitalac dvadesetog veka sklon da zameri Skotu ono što se njegovim savremenicima baš dopadalo. U vreme Skotove mladosti evropsku književnost bilo je zahvatilo predromantiĀarsko oduševljenje za srednji vek, a ĀitalaĀka publika je uživala u takozvanom gotskom romanu. Gotski roman pojavio se krajem osamnaestog veka, u njemu su opisivani dogaāaji puni strave i užasa, natprirodnih pojava, zloĀina i nasilja. Skot je delio ukus velikog dela savremene publike: i kao što znaju njegovi Āitaoci, zadržao je sklonost da u svoje knjige upliþe izvesne osobine gotskih romana, mada se oslobodio najgrubljih preterivanja. Ponekad se Āini da Skot isuviše zapliþe radnju, da se nepotrebno udaljava od glavne teme, da gomila neverovatne sluĀajnosti. Zatim, Skot nije bio izoštreni posmatraĀ ljudske psihologije; on svoje liĀnosti posmatra spolja, zato kod njega neþemo naĀi mnogo scena potresne oseþajnosti. Možda iz istog razloga njegovi glavni junaci nisu i najzanimljiviji likovi u romanima. Skot je bio svestan ove svoje slabosti i na jednom mestu je napisao: »Pored rasplinutosti i nepovezanosti pripovedanja, postoji jedna krupna mana ovih romana, oni nisu u stanju da zainteresuju Āitaoca za liĀnost junaka. Veverli, Braun ili Bertram u Gaju Meneringu i Lavel u Starinaru svi su braþa jedne porodice; oni su vrlo prijatni ali vrlo dosadni mladiþi.« NaroĀito su bezbojne Skotove junakinje, sve su prelepe i predobre devojke kojima nedostaje pravog života. S druge strane, Skot je naslikao vrlo veliki broj izvanredno uspelih portreta, mahom sporednih likova. Nezaboravni su njegovi škotski seljaci, krĀmari, duþandžije, sluge, domaþice. Ovde je Skot najviše ispoljio svoj smisao za humor i svoje škotsko oštroumlje. Neki Skotovi nedostaci mogu se smatrati izvesnim preimuþstvima. — Skot u svojim romanima ispoljava svežinu i jednostavnost uvek mladalaĀkog posmatranja života. Iako ne ponire duboko u unutrašnji život Āoveka, on svojim pogledom obuhvata široku sliku životnog prizora, velike ljudske skupine prošlosti u radnji i pokretu. Slikovitost pisanja, zanimljivost radnje i valjana životna naĀela koja nadahnjuju Āitaoce njegovih dela Āine Valtera Skota omiljenim piscem naše omladine. Ivanka KOVAÿEVIý

8 Asist. Univerziteta

9 GLAVA 1. Sad su se Škoti i Englezi izmirili, I mladi Škot žuri preko Tvida;1 Oprema mu je tako raskošna Da ga ni rodena mati ne bi poznala. On više nije u glazgovskom suknu Veþ u ruhu od zlatotkanine; Sada mu o bedru više ne visi Sablja s gvozdenim balĀakom, Veþ maĀ sa pozlaþenom drškom; Umesto kape sad mu je na glavi šešir, Da l’ je iko video otmenijeg viteza? — Promena. ekovno neprijateljstvo koje je razdvajalo severne i južne oblasti Britanskog Ostrva sreþno se završilo dolaskom na engleski presto miroljubivog Džemsa I. Ali, premda je vrhovna vlast Engleske i Škotske bila ujedinjena u rukama jednog lica, trebalo je da proāe još mnogo vremena, i da smeni nekoliko pokolenja), pre np što su išĀezle davnašnje duboko ukorenjene nacionalne predrasude izmeāu dve susedne kraljevine, i pre no što su se stanovnici severne i južne obale Tvida poĀeli da gledaju kao prijatelji i braþa. Ove su predrasude, naravno, bile naroĀito jake za vreme vladavine kralja Džemsa. Englezi su ga okrivljavali za pristrasnost podanicima njegovog ranijeg kraljevstva dok su ga Škoti, isto tako nepravedno, optuživali da je zaboravio na domovinu i zapostavio stare prijatelje kojima duguje tako mnogo. Kako je bio miroljubive, pa Āak i plašljive prirode, kralj je stalno istupao kao posrednik izmeāu zavaāenih strana, Āija je nesloga narušavala mir na dvoru. Ali, uprkos svih njegovih predostrožnosti, 1 Tvid je reka na granici izmeāu Škotske i Engleske. — Prev. V

10 istoriĀari su zabeležili mnoge sluĀajeve kada je uzajamna mržnja dvaju naroda, nedavno ujedinjenih posle hiljadugodišnjeg neprijateljstva, ponovo izbijala sa velikom snagom i pretila da se pretvori u opšti graāanski rat. Ta mržnja je obuzimala i najviše i najniže klase, i izazivala razdore u državnom savetu i parlamentu, borbu stranaka na dvoru, dvoboje izmeāu plemiþa, meteže i tuĀu u narodu. U vreme kada je ta uzajamna mržnja bila na vrhuncu, u Londonu je živeo iskusni ĀasovniĀar David Ramzi. Bio je velik osobenjak, visoko je mislio o sebi, i sav se bio posvetio mehanici i matematici. Zahvaljujuþi odliĀnom poznavanju svoga zanata, kako su govorili dvorani, ili svome roāenju u gradu Dalkiti, blizu Edinburga, kako su šaputali njegovi susedi, uspeo je da postane dvorski ĀasovniĀar. Ali ipak nije smatrao ispod svog dostojanstva da ima ĀasovniĀarsku radnju u blizini Templ Bara, nedaleko od crkve sv. Dunstana. Radnja londonskog trgovca iz onog vremena, kao što se može i pretpostaviti, umnogome se razlikovala od onih koje vidimo danas u istim ulicama. Roba za prodaju izlagana je u sanducima koji su u sluĀaju nepogode pokrivani debelim platnom, tako da je radnja više liĀila na današnje male barake i tezge koje se podižu na seoskim sajmovima za privremenu upotrebu prodavaca nego na lepo udešene prodavnice uglednih graāana. Kod veþine bogatih trgovaca, pa i kod Davida Ramzija, duþan je bio u vezi sa jednom zadnjom prostorijom, koja mu je bila sliĀna koliko i peþina Robinsona Krusoa šatoru podignutom ispred nje. Tu se David Ramzi obiĀno povlaĀio da bi utonuo u svoje složene matematiĀke probleme, jer je težio da se usavrši u svome zanatu i da ga obogati svojim pronalascima i ponekad se, sliĀno Napijeru,2 i drugim matematiĀarima toga doba, udubljivao i u višu matematiku. Za vreme dok je bio tako zauzet, prepuštao je radnju dvojici odraslih i snažnih kalfi, koji su gromkim glasom vikali: — Šta je po volji? Šta je po volji? — prateþi ove uzvike podesnim hvalama izloženih predmeta za prodaju. Ovo neposredno obraþanje prolaznicima danas se saĀuvalo, mislim, samo u Monmaut ulici u jevrejskim starinamicama. Ali u vreme o kome govorimo ovog obiĀaja su se pridržavali i Jevreji i hrišþani. Cilj im je bio, kao i svih današnjih novinskih oglasa, da skrenu pažnju prolaznika, a naroĀito svojih poznanika, na izvesna svojstva robe, koju su nudili po tako niskim cenama, da je izgledalo da im je više stalo da usluže publiku nego da liĀno zarade. 2 Napijer je bio škotski nauĀnik XVI veka koji je pronašao logaritme. — Prev.

11 Ovi vikaĀi, usmeni hvalioci svoje robe, imali su to preimuþstvo nad onima koji, u današnje vreme, pribegavaju oglašavanju u novinama radi istog cilja, što su u mnogim sluĀajevima svoje hvale mogli da podese prema osobenom izgledu i ukusu prolaznika. (Kao što sam veþ rekao, ovaj obiĀaj se upražnjavao i u Monmaut ulici. Sasvim se dobro seþam kako su mi tamo jednom stavili primedbu da mi je odelo suviše staro, i savetovali me da se bolje odevam. Ali ovo nije u vezi sa našom priĀom.) Ovo neposredno i liĀno pozivanje kupca bilo je postalo opasno iskušenje za trgovaĀke pomoþnike u vreme odsutnosti njihovih gazda. Oslanjajuþi se na svoju mnogobrojnost i meāusobnu složnost, londonske kalfe i šegrti Āesto su sebi dopuštali veliku slobodu prema onim prolaznicima za koje su smatrali da ih reĀitost ne može pretvoriti u kupce, i drsko su se šalili na njihov raĀun. Ako bi se u takvom sluĀaju prolaznik rešio da se fiziĀki obraĀuna sa nametljivim trgovaĀkim pomoþnikom, svi bi mu drugovi iz susednih radnji pritekli u pomoþ; i, kao što kaže stara pesma koju je dr. Džonsv imao obiĀaj da pevuši: »Svi londonski mladi pomoþnici Hitro skoĀe na noge lagane«. Iz ovoga su Āesto proizilazili ozbiljni sukobi, naroĀito kada su se studenti prava i drugi mlaāi ljudi, povezani srodstvom sa aristokratijom, oseþali uvreāenim. U takvim sluĀajevima maĀevi i noževi Āesto su se suprotstavljali toljagama graāana; u tim okršajima ponekad je bilo i mrtvih s obe strane. Spora i nemoþna policija toga vremena bila je tada prinuāena da preko gradskog odbornika za dotiĀni kvart pozove vlasnike duþana u pomoþ, i tek tada se, blagodareþi njihovoj mnogobrojnosti, uspevalo da se tuĀa obustavi. Na sliĀan naĀin i glumci koji predstavljaju graāane u Šekspirovoj tragediji „Romeo i Julija” razdvajaju na pozornici zavaāene Kapulete i Montagije. U vreme kad je ovaj obiĀaj vladao u celom Londonu, David Ramzi, onog istog veĀera kad poĀinje naša priĀa, beše se povukao da bi se odao višoj matematici, prepuštajuþi prednji deo duþana brizi svojih okretnih, vrednih i grlatih kalfi, Dženkinu Vinsentu i Franku Tanstolu. Vinsent je bio vaspitan u Domu Hristove crkve, londonskom dobrotvornom vaspitnom zavodu, te je, kako po svome roāenju tako i po vaspitanju, bio pravi Londonac; odlikovao se oštroumnošþu, lukavošþu i smelošþu — osobinama prestoniĀke omladine. Imao je oko dvadeset godina; bio je niskog rasta ali veoma razvijen; o praznicima se naroĀito isticao u igranju fudbala i u drugim sportovima; u maĀevanju je

12 bio skoro nenadmašan, mada se pri upražnjavanju te veštine služio samo toljagom. Poznavao je sve male ulice, mraĀne þorsokake i usamljene prolaze svoga kvarta bolje nego katehizam; bio je podjednako umešan u svome radu i u svojim pustolovinama, koje ponekad nisu bile sasvim pristojne, ali je on tako vešto izvodio stvari da mu je, blagodareþi poverenju njegovog gospodara, uvek ispadalo za rukom da se izvuĀe iz nezgode nevin kao jagnje. Mora se napomenuti da on do sada nije uĀestvovao ni u kakvom podlom ili sramnom delu. Za izvesne greške gospodar ga je ukorevao, a preko izvesnih prelazio i govorio da se u Āovekovom životu, kao i kod Āasovnika, dešavaju razne nepravilnosti. Spoljašnjost Džina Vina — pod ovim skraþenim imenom bio je poznat celoj okolini — potpuno je odgovarala njegovom karakteru. Ravna kalfinska kapa, koju je obiĀno nosio nakrivo, pokrivala mu je gustu crnu, prirodno kudravu kosu, koju bi on sa zadovoljstvom pustio da naraste što duža da mu je to dozvoljavao skromni položaj koji je zauzimao i da nije postojala stroga gospodareva naredba da je mora sasvim kratko šišati. Gledao je s velikom zavidljivošþu na lelujave uvojke dvorana i studenata plemiþa, koji su nosili dugaĀku kosu u znak svoga gospodstva i pripadništva višem staležu. U Vinsentovim duboko usaāenim oĀima ogledala se oštroumnost, živahnost, nestašluk i pronicljivost; u njima se obiĀno nazirao izvestan potsmeh kada je preporuĀivao robu kupcima, kao da se u duši smejao onima koji su bili skloni da veruju u njegove preterane hvale. Umeo je da unese dosta živosti u svakidašnje poslovanje ĀasovniĀarske radnje. Zbog svoje okretnosti, gotovosti da usluži, razboritosti i uĀtivosti (kada ju je smatrao potrebnom) postao je opšti ljubimac kupaca svoga gospodara, Crte lica su mu bile nepravilne: nos prþast, usta široka, boja lica tamnija od one koja se u ono vreme smatrala lepom za muškarca. Ali uprkos toga što je udisao vazduh mnogoljudnog grada na licu mu se ogledalo zdravlje; prþasti nos i uvek nasmejane oĀi davale su istovremeno i veselost i podrugljivost njegovim reĀima; crvene, divno uobliĀene usne, otkrivale su pri smehu red zdravih zuba, belih kao biser. Takav je bio stariji kalfa Davida Ramzija, ĀasovniĀara njegovog kraljevskog veliĀanstva Džemsa I. Mladi kalfa, iako stariji, možda po godinama od Dženkina, odlikovao se mirnijim i staloženijim karakterom. Frank Tanstol poticao je iz one stare i ponosne porodice koja, je dobila naziv „postojana”, zato što je za vreme dugih krvavih ratova crvene i bele ruže sa nepokolebljivom vernošþu stajala na strani Lankasterskog doma. I najmanji ogranak toga porodiĀnog stabla pridavao je veliki znaĀaj

13 korenu iz koga je ponikao; i Tanstol je gajio u dubini srca onaj porodiĀni ponos koji je prouzrokovao mnoge suze njegovoj obudoveloj, osiromašenoj majci, kada je uvidela da joj sin mora, kako je to ona u svojoj predrasudi shvatala, poþi beznaĀajnim životnim putem od onog su išli njegovi preci. Uprkos svih ovih aristokratskih predrasuda, njegov gospodar je ocenio da je taj potomak Āuvene loze poslušniji, uredniji i trudoljubiviji od svoga živahnijeg i veselijeg druga. Tanstol je takoāe zadovoljavao svoga gospodara i velikom pažnjom koju je posveþivao nauci povezanoj sa zanatom na koji se odao, a Āije su se granice svakodnevno proširivale sa razvitkom matematike. Vinsent je prevazilazio svoga druga u svima primenama zanata, umešnošþu i brzinom, potrebnim u mehaniĀarskom radu, i uopšte u svima trgovaĀkim poslovima radnje. Ali je David Ramzi obiĀno govorio, da Tanstol, iako Visent ume bolje da napravi neku stvar, bolje poznaje teoriju kako tu stvar treba napraviti; a ponekad je Āak i prebacivao Tanstolu da suviše dobro poznaje teoriju te da zato ne bi trebalo da se zadovoljava osrednjošþu u svom praktiĀnom radu. Tanstol je bio sklon uĀenju, i bio je vrlo stidljiv; i, mada je uvek bio uĀtiv i predusretljiv, nikad se nije oseþao u svom elementu kada je u radnji obavljao trgovaĀke poslove. Bio je visok, razvijen i lep; imao je plavu kosu, pravilne crte lica, velike plave oĀi, prav grĀki nos. Lice mu je izražavalo razboritost i dobrotu, ali je bilo suviše ozbiljno za njegove godine i Āesto je bilo tužno. Bio je u prijateljskim odnosima sa svojim drugom, i uvek je stajao na njegovoj strani u Āestim tuĀama koje su se, kako smo veþ pomenuli, u to vreme Āesto dešavale u Londonu. Premda je Tanstol odliĀno rukovao toljagom (koja je služila kao oružje omladini u severnoj oblasti), i bio snažan, i brz, ipak je samo u krajnjoj nuždi uzimao uĀešþa u tim okršajima; i zato što je nerado uĀestvovao u tuĀama i zabavama svojih drugova, to je u oĀima mladeži stajao daleko niže od svoga veselog i okretnog druga Džina Vina. Da se Vinsent nije zauzimao za svoga prijatelja, Tanstol bi bio potpuno iskljuĀen iz društva svojih vršnjaka, koji su ga iz potsmeha nazivali seljaĀkim vitezom i plemenitim Tanstolom. S druge strane, mladiþ je, lišen Āistoga vazduha u kome je bio odrastao, i fiziĀkog rada, na koji je bio navikao dok je živeo kod svojih roditelja, gubio postepeno svežinu lica i, ne pokazujuþi nikakve stvarne znake slabog zdravlja, postajao, s godinama, sve mršaviji i bleāi, mada se nije žalio da ga išta boli niti je imao kakvih bolesniĀkih navika izuzev što je više bio naklonjen da izbegava društvo i da slobodno vreme provodi u studijama nego da uĀestvuje u zabavama svojih drugova, ili da poseþuje pozorište, u ono vreme opšte sastajalište

14 njegove klase; gde su omladinci jeli jabuke, lupali orahe, i ispunjavali gornju galeriju svojim žagorom. Takvi su bili ova dvojica mladiþa koji su Davida Ramzija nazivali svojim gospodarem; i na koje je on frĀao od jutra do mraka kad mu se njihovi postupci nisu sviāali, kad su narušavali mir i kad su zanemarivali posao u radnji. Ali, uglavnom, mladiþi su bili odani svome gospodaru, a i on je, dobrodušni, mada rasejani i þudljivi starĀiþ, njih voleo. Kad je bivao pomalo zagrejan vinom, prilikom kakve vesele gozbe, obiĀno se hvalio da su njegova — dva pomoþnika sjajni mladiþi, na koje dvorske dame bacaju poglede kad u kolima dolaze u njegovu radnju. — Ali David Ramzi nikad nije tom prilikom propustio da ne ispravi svoje visoko, mršavo telo, da se ne iskezi i da klimanjem svoje dugolike glave i veselim žmirkanjem svojih sivih oĀiju ne nagovesti da u Flit ulici ima i drugih ljudi sem Franka i Dženkina u koje bi se dvorkinje mogle zagledati. Njegova stara susetka, udovica Simons, švalja rublja, koja je, u svoje vreme, izraāivala Āipkane okovratnike i manžetne poznatim gizdavcima iz Templa, dublje je ulazila u ocenu pažnje koju su otmene dame, redovne posetiteljke Davida Ramzija, ukazivale osoblju njegove radnje. — Mladiþ Frank, — tvrdila je ona, — privlaĀi pažnju mladih dama svojim ozbiljnim i nekako otmenim izgledom, ali on to ne ume da iskoristi, jer mu je jezik u njihovom prisustvu sasvim vezan. Džin Vin je, meāutim, pun nestašluka i šale, vrlo je uslužan i vrlo ljubazan; svojim lakim pokretima podseþa na jelena u Epinskoj Šumi. OĀi mu, crne kao u Ciganina, gore takvom vatrom da nijedna iskusna žena ne bi ni poredila ta dva mladiþa. Što se tiĀe sirotog suseda Ramzija, — govorila je ona, — to je vrlo uljudan Āovek, i, bez sumnje, uĀen, a mogao bi biti i bogat da je dovoljno vešt da iskoristi svoju uĀenost. S obzirom da je škot, sused Ramzi nije rāav Āovek, ali je veĀito crn od dima, zasut bakarnim opiljcima, i umazan uljem za podmazivanje, tako da ga se nijedna otmena gospa ne bi dotakla, izuzev mašicama. Drugi još veþi autoritet, gospoāa Ursula, žena Bendžamina SadlĀopa, berberina, bila je istog mišljenja. Takva su bila ova dva mladiþa, koji su, jednog nog aprilskog popodneva zamenjivali svoga gospodara u radnji, pošto su prethodno dvorili njega i njegovu þerku za vreme ruĀka u jedan sat popodne — takvoj su strogoj disciplini, o, vi, sadašnje londonske kalfe, bili podvrgnuti vaši prethodnici! — i pošto su, zatim, pojeli ostatke gospodske hrane, u društvu dveju služavki, od kojih je jedna bila kuvarica, ali je obavljala i sve ostale domaþe poslove, a druga, sobarica

15 gospoāice Margarete. Ostavši sami u duþanu, shodno ustanovljenom obiĀaju, Dženkin i Frank su poĀeli da hvale robu i da privlaĀe pažnju prolaznika. U ovoj vrsti posla Dženkin Vinsent daleko je premašao svoga mirnog i stidljivog druga. Ovaj poslednji je izgovarao preko volje, i Āisto stideþi se te svoje dužnosti, uobiĀajena pitanja: „šta je po volji? — Šta želite? — Zidni Āasovnik — džepni Āasovnik — naoĀare? — Šta želite? — Džepne Āasovnike — zidne Āasovnike — naoĀare? — Šta želite, gospodine? — Šta želite, gospoāo? — Evo naoĀara — džepnih Āasovnika — zidnih Āasovnika?” Ali ovo dosadno, suvo ponavljanje, gde se svaki put menjao samo red reĀi, zvuĀalo je sasvim nezanimljivo u poreāenju sa divnim reĀenicama smelog, grlatog i snalažljivog Dženkina Vinsenta. — „šta želite, plemeniti gospodine? — Šta je po volji, lepa gospoāo?” — govorio je on glasno, smelim i umiljatim glasom, koji se dopadao licima kojima se obraþao, i izazivao osmeh kod ostalih prolaznika. — „Bog vas blagoslovio vaša svetlosti”, govorio je svešteniku prolazniku. — „Vaše su oĀi oslabile od Āitanja grĀkog i jevrejskog teksta. — Kupite naoĀari Davida Ramzija. Kralj — bog da blagoslovi njegovo veliĀanstvo! — nikad ne Āita jevrejski ili grĀki bez naših naoĀara”. — Jeste li sigurni u to? — upita debeli paroh iz Evešam Doline. „Ako ih glava crkve nosi, — bog neka blagoslovi njegovo veliĀanstvo! — oprobaþu ih, da vidim da li þe i meni pomoþi; jer nisam u stanju da razlikujem jedno jevrejsko slovo od drugog otkako sam — datuma se ne seþam — preležao jaku groznicu. Izaberi mi, dobri mladiþu, onakve naoĀari kakve nosi njegovo veliĀanstvo”. — Evo jednog para, vaša svetosti — reĀe Dženkin, iznoseþi jedne naoĀare, sa izgledom najveþeg poštovanja, — koje je njegovo veliĀanstvo taĀno pre tri nedelje izvolelo staviti na svoj osveštani nos; i zadržao bi ih za svoju uzvišenu upotrebu da nije okvir, kao što vaša svetost vidi, od najĀistijeg agata, zbog Āega, kao što je njegovo veliĀanstvo primetilo, više odgovaraju nekom episkopu nego svetovnom vlastodršcu. — Njegovo kraljevsko veliĀanstvo — reĀe uvaženi sluga oltara, — pravi je Danijel u svojim rasuāivanjima! Daj mi naoĀare, dobri mladiþu, jer ko zna, možda þe i moj nos kroz dve godine biti episkopski, pošto je naš brat po Hristu, episkop glosterski, veþ zašao duboko u godine. — Izvadio je novĀanik, platio naoĀare, i izašao iz duþana sa važnijim izgledom nego kad je ušao u njega.

16 — Zar te nije sramota, — reĀe Tanstol svome drugu; — one naoĀari nisu za Āoveka njegovih godina. — Ti si budala, Tanstole, — odgovori Vinsent; — da je taj dobri doktor teologije želeo naoĀare za Āitanje, on bi ih probao pre no što ih je kupio. On i ne namerava da ih upotrebljava; on hoþe samo da ih pokazuje kao naoĀare koje su bile na kraljevom nosu. — Šta je po volji? — nastavi on da viĀe. — Ogledala za vaš toaletni sto, lepa gospoāo; vaša frizura se malo naherila — šteta, toliko je, inaĀe, divna. — Žena se zaustavi i kupi ogledalo.— Šta je po volji? — ÿasovnik, gospodine advokate, — sat koji þe raditi doklegod bude parnica u sudovima, sat postojan i taĀan kao vaše besedništvo? — ýutite, mladiþu, — odgovori doktor prava, kome su Vinsentove reĀi smetale u njegovom ozbiljnom razgovoru sa jednim klijentom; — þutite! Vas bi trebalo obesiti za vaš dugaĀki jezik! — ÿasovnik, — ponavljao je neustrašivi Dženkin, — koji neþe zaostati ni trinaest minuta za trinaest godina parniĀenja. — On je neĀujan — sat sa Āetiri toĀkiþa i divnom osovinom — sat koji þe vam reþi, gospodine pesniĀe, koliko þe dugo trajati strpljenje publike prema vašem buduþem komadu kod Crnoga Bika. — Pesnik se nasmeja i poĀe da pretura po džepu dok nije u samom uglu našao neku sitnu paru. — Evo ti nagrada za tvoju duhovitost, dobri mladiþu, — reĀe on. — Hvala, — izjavi Vin; — na iduþu pretstavu vašeg komada dovešþu Āitavu gomilu grlatih deĀaka koji þe ukloniti sve kritiĀare u parteru i svu gospodu u ložama, ili þemo inaĀe zapaliti i samu zavesu! — Eto, to smatram za podlost, — reĀe Tanstol, — uzeti novac od sirotog pesnika, koji i sam oskudeva u njemu. — Ponavljam ti još jednom da si strašna budala, — reĀe Vinsent; — ako mu ni para nije ostala da kupi sira i rotkvica, on þe samo dan ranije ruĀati sa nekim svojim pokroviteljem ili glumcem, kao što veþ i radi pet puta nedeljno. Neprirodno je da pesnik plaþa za svoju Āašu piva; za ovaj novac ja þu se napiti u njegovo zdravlje, da bi mu uštedeo takvu sramotu; a kada njegov komad izdrži tri pretstave, uveravam te da þe biti nagraāen za svoju dobrotu. — Ali evo dolazi jedan drugi moguþi kupac. Posmatraj tog Āudnog djetiþa — pazi kako bulji u svaki izlog, kao da bi hteo da proguta robu. — Oh! sv. Dunstan je privukao njegovu pažnju; molimo se bogu da ne proguta ikone; sad se zagledao u sliku starog Adama i Eve. Dede, FranĀe, pošto si ti uĀen, objasni mi ko je taj mladiþ u plavoj kapi sa petlovim perom u njoj, da bi pokazao da je plemiþke krvi — pogledaj u njegove sive oĀi, riāu kosu, maĀ sa teškom gvozdenom drškom — njegov sivi iznošeni kaput; — on koraĀa kao

17 Francuz, izgleda kao Španac, o pojasu mu knjiga s jedne a nož s druge strane, da bi pokazao da je uĀen, ali i da je megdandžija. Šta misliš, FranĀe, ko je taj āida? — Pravi škot, — odgovori Tanstol, — koji je tek stigao ovamo, pretpostavljam, da bi pomogao svojim sunarodnicima da ogloāu Englesku do same kosti; gusenica, pretpostavljam, koja je došla da proždere ono što je skakavac ostavio; — U pravu si, FranĀe, — potvrdi Vinsent; — kao što pesnik kaže: U Škotskoj je roāen i odgajen, Te iako prosjak, mora biti hranjen. — Tiše! — uzviknu Tanstol, — seti se ko je naš gazda. — Pih! — odgovori njegov veseli drug; — naš gazda zna gde leže njegovi interesi, i jemĀim ti da on nije tako dugo živeo meāu Englezima, i od Engleza, da bi se svaāao s nama što smo engleskog mišljenja. Ali pogledaj, naš škot ne zuri više u izlog sv. Dunstana, i uskoro þe proþi pored nas. Doista, stasit je i lep, uprkos pega i preplanulog lica. — Približava nam se; našaliþu se s njim. — Ako ga budeš zadirkivao, — reĀe njegov drug, — možeš dobiti razbijenu glavu; on ne izgleda od onih koji prelaze preko uvrede. — Baš me briga, — reĀe Vinsent, i odmah se obrati neznancu. — Kupite Āasovnik, najplemenitiji velmožo sa severa — kupite Āasovnik da biste izbrojali Āasove obilja od onog blagoslovenog trenutka kada ste napustili Bervik. — Kupite naoĀare, da biste videli englesko zlato, koje samo Āeka da ga uzmete. — Kupite šta hoþete, otvara vam se kredit za tri dana; jer, i kad bi vaši džepovi bili prazni kao u oca Fergusa, vi ste škot u Londonu, i vi þete se obogatiti za to vreme. Neznanac pogleda strogo u šaljivĀinu, i kao da na preteþi naĀin steže svoj štap. — Kupite lek, — reĀe neustrašivi Vinsent, — ako neþete da kupite ni sat ni naoĀari — lek za ohol želudac, gospodine; — eno apoteke na drugoj strani. Apotekarski pomoþnik, koji je stajao na vratima apoteke, sa pljosnatim kapĀetom na glavi, zasukanim rukavima do lakata, i velikim drvenim tuĀkom u ruci, Āu Dženkinove reĀi, i prihvati ih sa: — Šta je po volji, gospodine? — Kupite divnu kaledonsku mast za mazanje. — Koja se upotrebljava posle nežnog trljanja engleskom hrastovom budžom, — reĀe Vinsent.

18 Lepi Škot beše se izložio više nego što je morao toj maloj artiljeriskoj paljbi gradskog zadirkivanja, jer je bio zastao u svom dostojanstvenom hodu, i, mrko odmeravajuþi prvo jednog napadaĀa, pa onda drugog, kao da im je pretio odgovorom ili nekom drugom još žešþom osvetom. Ali ravnodušnost ili opreznost savladaše mu gnev, te odmahnu glavom kao da prezire takve prostaĀke šale, i produži svojim putem niz Flit ulicu, praþen glasnim smehom svojih muĀitelja. — Škot se ne bije dok ne vidi svoju vlastitu — primeti Tanstol, koji je, živeþi ranije na severu Engleske, dobro poznavao poslovice koje nisu bile laskave za narod koji je živeo još severnije. — Vere mi, nisam siguran, — reĀe Dženkin; — taj mladiþ mi izgleda opasan — on þe udariti nekoga po tikvi pre nego što izmakne daleko. ÿuj! — ÿuj kako viĀu! Doista, poznati uzvici: — Kalfe — kalfe! — Toljage — toljage! — razlegahu se kroz Flit ulicu; i Dženkin dohvativši svoju toljagu, koja je uvek ležala u pripravnosti ispod tezge, i rekavši Tanstolu da uzme svoju i poāe za njim, pojuri niz ulicu što je brže mogao u pravcu odakle je dolazila vika, glasno pozivajuþi drugove istim uzvicima, i potiskujuþi ustranu sve one koji su mu stajali na putu. Njegov drug, pošto je prvo pozvao gazdu da pripazi na duþan, uputi se za njim, trĀeþi što je brže mogao, ali i pazeþi da se ne oĀeše o prolaznike i da ih ne gurne. Stari David Ramzi, podignutih ruku i oĀiju prema nebu, sa zelenom pregaĀom na sebi, i staklom koje je Āas pre toga glaĀao a sada u žurbi þuškao sebi u prsnik, izaāe da Āuva svoju robu, znajuþi iz iskustva da su mu njegove kalfe od male pomoþi kad god se ulicom zaĀuju povici: ”toljage”.

19 GLAVA 2. Ovaj Āovek je veliki gospodin, Ima veliko blago i troši ga, Ali ume i da ga poveþava. Najveþa mu je ludost neštedljivo milosrāe, Koje ga potstiĀe da radi ono što mudri ljudi ne bi Āinili. —Stari supružnici tarac je hodao tamo-amo po svome duþanu, nezadovoljan što su ga pozvali tako brzo, i prekinuli ga u njegovom umnom radu, i kako nije bio voljan, da zaboravi na tok svog izraĀunavanja, mešao je aritmetiku sa svojim pozivima prolaznicima i ljutitim razmišljanjem o svojim; nemarnim kalfama. — Šta je po volji, gospodine? — Šta je po volji? — Gospoāo, šta je po volji — Āasovnik za salon ili za trpezariju — noþni Āasovnici — dnevni Āasovnici? — Pošto je glavni toĀak 48, opruga 8 — osovine moraju biti 48. — Šta je po volji, poštovani gospodine? — KoliĀnik — množenik? — Da ugursuzi odu baš u ovom trenutku! Pošto je ubrzanje 5 minuta, 55 sekundi, 53 treþine, 59 Āetvrtina — Išibaþu ih obojicu kad se budu vratili — hoþu, tako mi besmrtnog Napijera! Ovde je našeg filozofa prekinuo jedan ozbiljan gospodin, ugledne spoljašnjosti, koji uāe u duþan i, oslovivši ga prisno sa „Devi, moj stari prijatelju”, — upita, rukujuþi se srdaĀno s njim u isto vreme, šta ga je tako razgnevilo. PosetioĀevo odelo, mada jednostavnog kroja, bilo je skupocenije nego što se obiĀno viāalo kod ljudi njegovog staleža. Njegove široke, crne somotske pantalone bile su postavljene crvenom svilom, koja se videla na opervaženim šavovima. Prsluk mu je bio od purpurne tkanine, a kratak ogrtaĀ od crnog somota; i prsluk i ogrtaĀ mu behu ukrašeni mnogobrojnim malim srebrnim filigranskim dugmiþima. S

20 Trostruki zlatan lanac visio mu je o vratu, a o pojasu, mesto sablje ili maĀa, obiĀan nož i mala srebrna kutija, koja je, sudeþi po izgledu, sadržavala pisaþi pribor. Mogli bi ga smatrati za državnog Āinovnika, da njegov niski, pljosnati, i neukrašeni šešir, i crne sjajne cipele nisu pokazivali da je trgovac. Bio je razvijen, srednjeg rasta, i dobrog zdravlja, iako poodmakao u godinama. OĀi su mu izražavale pronicljivost i dobrodušnost; imao je sedu kosu i rumene obraze. U poĀetku razgovora upotrebio je nekakav škotski izgovor, ali je teško bilo reþi da li se njime poslužio da bi se malo našalio sa svojim prijateljem, ili mu je to bio maternji dijalekat, jer je u njegovom govoru bilo malo provincijalizma. U odgovor svome uglednom prijatelju, Ramzi teško uzdahnu i, ponavljajuþi njegovo pitanje, reĀe: — Šta me je razgnevilo, gospodine Džordže? Šta me je razgnevilo! Reþi þu ti da je svejedno gde Āovek živi: u Āarobnoj zemlji ili ovde. Moje kalfe se pretvaraju u vilenjake — pojavljuju se i išĀezavaju kao duhovi, i podseþaju na Āasovnik koji Āesto prestaje da radi. Ako negde þuškaju loptu, ili draže bika do besnila, ili zagnjuruju u vodu kakvu goropadnicu, ili negde razbijaju glave, sigurno je da þe tamo odjuriti Dženkin, a za njim, da bi mu pravio društvo, išĀezava i Francis Tanstol. Izgleda mi da su se rvaĀi, voāi medveda, i vašarski opsenari udružili protiv mene, dragi moj prijatelju, i da namerno prolaze pored moje kuþe deset puta Āešþe nego pored ostalih kuþa u gradu. Ovamo je dolazio neki Talijan, takoāe, zovu ga PunĀinelo, jedan sasvim… — Pa dobro, — prekide ga g. Džordž, — kakve to veze ima sa tvojim sadašnjim gnevom? — Eto, — odgovori Ramzi, — ÿula se vika: „lopovi, ubice!” — nadam se samo da se to bar desilo tim svinjama Englezima! — i prekinut sam u najdubljem raĀunanju u kome sam ikad bio, gospodine Džordže. — Ali, ĀoveĀe! — reĀe g. Džordž, — moraš biti strpljiv. — Ti si Āovek koji odmeravaš vreme, pa možeš udesiti da ono prolazi brže ili sporije; od svih ljudi na svetu, ti imaš najmanje razloga da se žališ ako pokatkad izgubiš nešto malo vremena. — Ali evo dolaze tvoji momci, i nose, mislim, ubijenog Āoveka izmeāu sebe — tu se, izgleda mi, odigrao neki ozbiljan nitkovluk. — Što veþi nitkovluk, to prijatnija zabava, — reĀe staro gunāalo. — Dobro je, meāutim, što to nije jedan od moja dva nevaljalca. — Zašto vuĀete ovamo taj leš, lupeži? — dodade on, obraþajuþi se svojim kalfama, koji su, na Āelu velike gomile u kojoj su mnogi imali na sebi belege skorašnjeg okršaja, nosili telo nekakvog Āoveka.

21 — Još nije mrtav, gospodine, — odgovori Tanstol. — Odnesite ga onda apotekaru, — reĀe njegov gospodar. — Mislite li vi da ja mogu da navijem ĀoveĀiji život, kao što navijam Āasovnik? — Boga radi, stari prijatelju, — reĀe njegov poznanik, — dopusti da ostane ovde — on se izgleda samo onesvestio. — Onesvestio se! — uzviknu Ramzi, — a šta mu je trebalo da se onesvesti na ulici? Ali ako to godi mome prijatelju Džordžu, neþu odbiti da primim u svoju kuþu i sve mrtvace parohije sv. Dunstana. Zovite domara Sama da pripazi na radnju. Posle toga u zadnju ĀasovniĀarevu sobu uneše onesvešþenog onog istog škota koji je pre kratkog vremena bio prošao pored Davidove radnje, praþen potsmesima trgovaĀkih kalfi, i položiše ga u naslonjaĀu; a uskoro mu stiže u pomoþ i susedni apotekar. Ovaj gospodin, kao i mnogi drugi struĀnjaci, znao je bolje teoriju nego praksu, i on poĀe da pominje teme, zatiljak, veliki mozak, mali mozak, dok najzad nije iscrpeo strpljenje Davida Ramzija. — Veliki mozak, mali mozak! — ponovi on s velikim negodovanjem. — Od kakve nam je koristi sva vaša anatomija, ako mu ne stavite flaster na glavu? Staloženiji g. Džordž upita apotekara da li bi bilo dobro da se pribegne puštanju krvi. Zapinjuþi i rastežuþi reĀi, jer nije bio u stanju da predloži nešto drugo, apotekar primeti, da bi to u svakom sluĀaju oslobodilo mozak od eventualno izlivene krvi, koja bi mogla izazvati rāave posledice u tako nežnom organu. Sreþom, apotekar je bio sposoban da obavi tu operaciju; a i Dženkin Vinsent mu je mnogo pomogao, jer mu ovo nije bilo prvi put da prisustvuje leĀenju razbijene glave. Ranu su oprali hladnom vodom i sirþetom. Neznanac se odiže u naslonjaĀi, privuĀe tešnje ogrtaĀ oko sebe i osmotri unaokolo pogledom Āoveka kome se vraþaju svest i seþanja. — Dobro bi bilo da legne na krevet u zadnjoj sobici, — reĀe Ramzijev posetilac, koji je, po svemu sudeþi, dobro poznavao raspored u toj kuþi. — On može zauzeti moje mesto na krevetu, — reĀe Dženkin, jer su u pomenutoj zadnjoj sobici dva pomoþnika spavala na istom krevetu, — ja mogu da spavam ispod tezge. — Mogu i ja, — reĀe Tanstol, — i taj jadnik þe onda moþi da ima krevet za sebe celu noþ. — San, — reĀe apotekar, — po mišljenju Galenovom, vraþa snagu i odstranjuje groznicu, a naroĀito ako Āovek spava sam na slamarici. — Da, kad veþ nema dušeka, — reĀe g. Džordž; — ali ovo su dobri

22 mladiþi kad se tako dobrovoljno odriĀu svoje postelje. Hajdete, skinite mu ogrtaĀ, i odnesimo ga na krevet. Ja þu poslati po dr. Irvinga, kraljevog hirurga — on ne stanuje daleko odavde, i to þe biti moj udeo u samariþanskoj dužnosti, prijatelju Ramzi. — Pa, gospodine, — reĀe apotekar, — vi ste slobodni da tražite savet i od drugih lica; nemam ništa protiv toga da se konsultujem i sa dr. Irvingom, ili ma kojim drugim lekarom, i da iz svoje apoteke dam sve potrebne lekove. Ali ja ponavljam, bez obzira na dr. Irvinga, koji je, Āini mi se, završio studije u Edinburgu, ili bilo koga drugog, pa bio on škot ili Englez, da je san sredstvo protiv groznice, da umiruje živce i da povraþa snagu. Promrmljao je još nekoliko uĀenih reĀi, a zatim je obavestio Ramzijevog prijatelja da þe njega liĀno zadužiti za sve lekove koje je izdao i koje bude izdao za neznanca, kao i za svoje sadašnje i buduþe staranje oko njega. G. Džordž ga zamoli da pošalje raĀun za ono što je dosad uĀinio, i da se više ne trudi dok ga ponovo ne pozove. Apotekar je po odelu bolesnikovom veþ ranije bio zakljuĀio da on nije od onih na kojima se može zaraditi, ali kad je video da se za njega zauzima bogat graāanin, odluĀio je da tu priliku što bolje iskoristi, te pokaza gotovost da ostane pored ranjenika, ali mu g. Džordž, koji je, uprkos sve svoje dobroþudnosti, umeo da bude i strog kad to prilika iziskuje, dade na znanje da može da ide kuþi jer njegove usluge više nisu potrebne. Pošto su se oslobodili g. RerdrenĀa, Dženkin i Frank pokušaše da skinu grudnjak, siv ogrtaĀ sa ranjenika, ali im se on snažno usprotivi. — Radije þu dati život, radije život, — nejasno je mrmljao; i umalo se nije ponovo onesvestio usled napora da zadrži ogrtaĀ na sebi, koji je bio toliko iznošen da se odmah pocepao Āim su Dženkin i Frank povukli malo jaĀe za njega. Sada je sedeo pred svima bez ogrtaĀa, u odelu, na kome su se videle mnoge rupe i zakrpe, koje su u isto vreme izazivale i sažaljenje i smeh, i, svakako, bile uzrok njegovom protivljenju da mu se skine ogrtaĀ, koji je, kao i vrlina milosrāa, služio da sakrije mnoge nedostatke. Neznanac baci pogled na svoje siromašno odelo i toliko se zastide zbog toga da pokuša da ustane i izaāe iz duþana, promrmljavši kroz zube da þe zadocniti na važan sastanak; ali ga Dženkin Vinsent i njegov drug, na znak g. Džordža, silom zadržaše u stolici. Neznanac pogleda unaokolo za trenutak, a zatim reĀe slabim glasom severnim nareĀjem: — Kakvo je ovo ponašanje prema strancu u vašem gradu, gospodo? Razbili ste mi glavu — pocepali ogrtaĀ, i sad mi ograniĀavate i liĀnu

23 slobodu! Oni ljudi, — reĀe on, posle trenutnog þutanja, — koji su me savetovali da nosim svoje najgore odelo ulicama Londona, bili su pametniji od mene; i, da sam našao neko gore odelo od ovoga — (to bi bilo malo teži sluĀaj, — šapnu Džin Vin svome drugu), i ono bi bilo suviše dobro za ljude koji tako malo znaju šta je Āast i uljudnost. — Istinu reþi, — poĀe Dženkin, koji više nije bio u stanju da þuti, mada je mladež u to vreme bila dužna da se u prisustvu roditelja, poslodavaca, i starijih lica uzdržava od davanja svojih mišljenja, da bude skroman i da se ophodi s poštovanjem (Āega teško da se pridržava omladina našeg doba) — odelo ovog gospodina vrlo je osetljivo i na sam dodir. — ýuti, momĀe,— reĀe g. Džordž zapovedniĀkim tonom; — nikad se nemoj podsmevati strancu ni siromahu — na tvoja vrata zlo još nije zakucalo — ti još ne znaš kroz šta þeš još imati da proāeš u životu, i kakvo þeš sve odelo nositi pre no što umreš. Vinsent postiāeno obori glavu, ali neznanac nt prihvati zaštitu g. Džordža. — Da sam stranac, gospodine, — reĀe on, — to je istina; mada je zbog toga, izgleda mi, ponašanje vaših ljudi trebalo da bude uljudnije prema meni; — ali niko nema pravo da me nazove siromahom dogod od njega ne zatražim milostinju. — Dragi zemljaci su svuda isti, — šapnu g: Džordž Davidu Ramziju, — siromašni ali ponosni. Ali David je veþ izvadio svoje pribeleške i srebrno pero, i udubio se u raĀunanje, koje je obuhvatilo sve brojeve od jedinice do miliona, biliona i triliona, te i ne Āu primedbu svoga prijatelja, koji se, videþi da je David zauzet, ponovo obrati Škotu. — Iz tvojih reĀi, Džoki, zakljuĀujem da bi ti strancu bacio zlatnik u lice kad bi ti ga ponudio? — Ne ako bih mu mogao uĀiniti neku poštenu uslugu za to, gospodine, — odgovori škot; — ja drage volje radim sve ono što mogu, mada dolazim iz dobre porodice i ne oskudevam mnogo u novcu. — Zaista! — reĀe g. Džordž, — a od koje si ti porodice? — Od porodice takvih istih odrpanaca, — šapnu Vinsent svome drugu. — De, Džoki, odgovori mi, — nastavi g. Džordž, primetivši da Škot, po obiĀaju svojih sunarodnika kad im se postavi jasno i neposredno pitanje, uzima malo više vremena da odgovori. — Moje je ime Džoki, gospodine, koliko i vaše Džon, — reĀe neznanac, uvreāen time što se naziva imenom koje se u ono vreme

24 upotrebljavalo, kao što se danas upotrebljava Soni, kao opšte ime za Škote. — Moje je ime, ako želite da znate, RiĀi Moniplajs; i ja sam od stare, plemiþke porodice iz Kastl Kolopa, dobro poznate u Vest Portu u Edinburgu. — Šta ti nazivaš Vest Portom? — nastavi g. Džordž. — Odmah þu vam reþi, ako to vaša milost želi da zna, — odgovori uĀtivo RiĀi, koji je osvestivši se sada potpuno, primetio da s njim govori liĀnost važna izgleda. — Vest Port je kapija našega grada, kao što su kod vas oni svodovi od opeke kod Vajthola ulaz za kraljev dvorac; samo je naš Vest Port od tesanog kamena, i arhitektura mu je mnogo bogatija. — Ali svodovi Vajthola su podignuti po planu velikoga Holbajna, — odgovori g. Džordž; — meni se Āini da ti se pamþenje, posle tvoje nesreþe, malo poremetilo, moj dobri prijatelju. Pretpostavljam da þeš mi još reþi da i vi u Edinburgu imate isto tako plovnu reku kao što je Temza, i isto tako brojno brodovlje? — Temza! — uzviknu RiĀi prezrivim tonom. — Bog vas blagoslovio, mi imamo kod Edinburga reku Let3 i Nor-lek4 ! — Reþi þete da još imate i Pobarn, i Kveri i Gazdab i ko zna još kakav potoĀiþ, ti Āudni ĀoveĀe! nastavi g. Džordž pravim škotskim nareĀjem. — Sve je to samo preterivanje radi obmane, i takvi kao što si ti svojim lažima samo sramote celu našu zemlju. — Neka mi bog oprosti, gospodine, — reĀe RiĀi, veoma iznenaāen što se pokaza da je pretpostavljeni Englez pravi škot, — smatrao sam da ste Englez! Ali mi izgleda da nisam uĀinio ništa rāavo što sam zastupao našu domovinu u tuāoj zemlji, gde svi traže priliku da je unize. — Po tvom mišljenju to služi na Āast našoj domovini ako se pokaže da ona meāu svojom decom ima takvog lažljivca i hvališu? — reĀe g. Džordž. — Ali, dobro, preþi þemo sad preko toga, — ti si u meni našao zemljaka, a naþi þeš i prijatelja, ako to zaslužiš, i ako, što je najglavnije, budeš govorio istinu. — Ne vidim kakve bi koristi imao kad bi drugaĀije postupio, — odgovori vrli severnjak. — E, pa dobro — da poĀnemo, — reĀe g. Džordž. — Ti si, Āini mi se, sin starog Manga Moniplajsa, mesara u Vest Portu. — Vaša milost je Āarobnjak, — izjavi RiĀi smešeþi se. 3 Let — mala reĀica. 4 Nor-lek, jezerce u sredini Edinburga, koje je sada veþ isušeno. — Prev.

25 — I kako se usuāuješ, gospodine, da predstavljaš svoga oca kao plemiþa? — Pa eto, gospodine, — odgovori RiĀi, Āešuþi se po glavi; — ovde, na jugu, slušao sam mnoge priĀe o grofu Vorviku. — Gaj mu je, mislim, ime, — koji se ovde proĀuo zbog klanja krava, svinja i njima sliĀnih životinja; a ja sam siguran da je moj otac zaklao više krava i svinja, a i da ne govorimo o bikovima, teladima, ovcama, ovnovima, jaganjcima, prasiþima, nego svi engleski baroni zajedno. — Ah, ti si vrlo lukavo momĀe, — reĀe g. Džordž; — ali obuzdaj svoj jezik, i uzdržavaj se od takvih drskih odgovora. Tvoj otac je bio Āestit graāanin; i meni je žao što vidim njegovog sina u takvim ritama. — Odelo nije važno, gospodine, — odgovori RiĀi Montplajs, pogledavši na svoje odelo — Āak nimalo nije važno; ovo je uobiĀajeno odelo sinova siromašnih graāana naše zemlje — maþeha oskudica primorava nas da idemo u dronjcima, ali je potrebno da imamo strpljenja! Sa odlaskom kralja iz Škotske opala je sva trgovina u Edinburgu; na Krosu i Gras trgu stvarno kose travu. Na mestu gde se nalazila tezga moga oca trava je toliko izrasla da bi dovoljno bilo za pašu svih životinja koje je on zaklao. — Da, to je istina, — reĀe g. Džordž; — i dok se mi ovde bogatimo, naši stari susedi i njihove porodice gladuju u otadžbini. O tome je potrebno Āešþe razmišljati. — I kako se to desilo da ti razbiju glavu, RiĀi? — Reci mi pošteno. — Zašto bih lagao, — odgovori Moniplajs: — Dok sam danas prolazio ovom ulicom sa svih strana su me obasipali uvredama. Mislio sam u sebi: Sad vas je malo previše, ne mogu se s vama objašnjavati; ali ako nekog od vas sretnem u Barfordskom parku ili u Veneli, nateraþu neke od vas da pevaju drugu pesmu. Kad odjednom preda mnom iskrsnu neki starac grnĀar i ponudi mi grnĀarski lonĀiþ, u kome, kako on reĀe, mogu da držim svoju škotsku mast. Ja ga, što je sasvim prirodno, odgurnem od sebe, a on, āavo da ga nosi, posrnu i razbi nekoliko lonĀiþa. Posle toga se podiže strašna graja, i da mi ova dva mladiþa nisu pomogli ne bih ostao u životu. I baš u trenutku kad su me uzeli za ruku da bi me zaštitili od gomile, nekakav levak mornar me onesvesti udarcem po glavi. G. Džordž pogleda u kalfe, kao da ih pita da li je to istina. — Sve se tako odigralo kao što on kaže, gospodine, — odgovori Dženkin. — ÿuh od naroda kao da je oh razbio neku grnĀariju, gospodine, i da nikome nikakav posao — oprostite, gospodine — ne polazi za rukom u blizini jednog Škota.

26 — Svejedno šta se govori, ti si bio Āestit Āovek što si pomogao slabiju stranu. — A ti, prijatelju, — nastavi g. Džordž, obraþajuþi se svome zemljaku, — sutra izjutra doāi mojoj kuþi na ovu adresu. — Ja þu to uĀiniti, vaša milosti, — reĀe Škot poklonivši se duboko; — to jest, ako mi moj plemeniti gospodar dopusti. — Tvoj gospodar? — reĀe Džordž. — Zar ti imaš nekog drugog gospodara sem oskudice, Āiju livreju kažeš da nosiš? — Ako vaša milost želi da zna, ja služim dva gospodara, — odgovori RiĀi; — jer i ja i moj gospodar smo robovi te oskudice, od koje smo mislili da þemo pobeþi odlaskom iz škotske. I tako, vidite, gospodine, ja ne krijem da sam slugin sluga. — Kako se zove tvoj gospodar? — upita g. Džordž; ali, primetivši da se RiĀi koleba da odgovori, dodade: — Uostalom, nemoj mi reþi ako je to tajna. — Tajna koju ne vredi Āuvati, — odgovori RiĀi. — Vama je bar poznato da smo mi severnjaci suviše ponosni da bismo pustili da imamo svedoke svoje nevolje. Ali, moj gospodar se samo privremeno nalazi u teškom položaju, gospodine, — dodade on, pogledavši u Vinsenta i Tanstola, — jer on ima u državnoj blagajni mnogo novaca, — to jest, — nastavi on šapatom g. Džordžu, — kralj mu duguje veliku svotu; ali je teško doþi do nje. — Moj gospodar je mladi lord Glenvarloh. G. Džordž se iznenadi kad Āu to ime. — I ti se kao jedan od slugu mladoga lorda Glenvarloha nalaziš u tako bednom stanju? — Da, i od svih njegovih slugu ja sam jedini koga ima, bar za sada; i ja bih se veoma radovao kad bi on dostigao mnogo bolji položaj od mog sadašnjeg, pa makar ja ostao kao što sam. — Viāao sam njegovog oca kad je jahao u pratnji pet plemiþa i deset lakeja, odeven u svilu i kadifu, — reĀe g. Džordž. — Da, sve se menja na ovome svetu, ali postoji bolji svet iznad ovoga. — Stari, Āestiti dom Glenvarloha, koji je stajao uz kralja i otadžbinu Āitavih pet stotina godina! — Vaša milost može reþi i hiljadu, — izjavi RiĀi. — Ja govorim ono što znam da je istina, prijatelju, — reĀe graāanin, — i ni jednu reĀ više. — Izgleda da si se sada dovoljno povratio — možeš li da ideš? — Sigurno, gospodine, — odgovori RiĀi; — bio sam se samo malo onesvestio. Odrastao sam u Vest Portu, i moja je glava u stanju da izdrži udarac koji bi oborio mladog bika. — Gde živi tvoj gospodar? — Mi živimo, ako vaša milost želi da zna, — odgovori Škot, — u

27 maloj kuþici, na kraju ulice koja vodi prema reci, kod Džona Kristija, snabdevaĀa brodova. Otac mu je rodom iz Dandija. Ne seþam se imena ulice, ali ona poĀinje odmah od velike crkve; i potrebno vam je reþi, vaša milosti, da moj gospodar živi samo pod porodiĀnim imenom kao prost gospodin Najdžel Olifant, premda je u Škotskoj nazivan lordom Najdželom! — To je vrlo pametno od tvog gospodara, — reĀe graāanin. — Ja þu veþ naþi vaš stan, mada tvoja uputstva nisu najjasnija. — Rekavši to, i stavivši u isto vreme zlatnik u ruku RiĀija Moniplajsa, zamoli ga da požuri kuþi, i da ne zapada više u okršaje. — Sad þu o tome voditi raĀuna, gospodine, — izjavi RiĀi s važnim izgledom, — pošto sad imam šta da Āuvam. I tako, želeþi vam svako dobro, uz posebnu zahvalnost ovoj gospodi… — Ne smatram sebe gospodinom, — reĀe Dženkin, — ja sam samo londonski trgovaĀki kalfa, ali se nadam da þu vremenom postati svoj gazda. Evo Franka, on može, ako hoþe, da smatra sebe gospodinom. — Nekada sam to bio, — odgovori Tanstol, — i nadam se da nisam uĀinio ništa što bi mi smetalo da sebe takvim i danas smatram. — Dobro, dobro, smatrajte sebe kako hoþete, — izjavi RiĀi Moniplajs; — znam samo to da sam vam obojici mnogo zahvalan — mada svoju zahvalnost ne kazujem mnogim reĀima, ipak vašu dobrotu nikad neþu zaboraviti. — Laku noþ, moj ljubazni zemljaĀe. — Rekavši to on pruži svoju dugaĀku, košĀatu ruku, i kroz pocepani rukav videše mu se mišiþi nabrekli kao konopci. G. Džordž se srdaĀno rukova s njim, a Dženkin i Frank se povodom toga lukavo pogledaše. RiĀi Moniplajs htede zatim da izrazi svoju zahvalnost vlasniku radnje, ali, videvši ga, kako je docnije priĀao, „udubljenog u piskaranje na nekakvoj knjižici, kao Āovek koji nije sasvim pri zdravoj pameti”, on se zadovolji time što ga, u znak poštovanja, pozdravi skidanjem svoje kape, i izaāe napolje. — Eto, otišao je taj škotski Džoki, kod koga ima toliko isto nedostataka koliko i vrlina, — reĀe g. Džordž g. Davidu, koji prekide, mada nerado, svoja raĀunanja, i, ne odvajajuþi pero od pribeleški, pogleda u svoga prijatelja velikim oĀima ugašena sjaja, u kojima oĀito nije bilo nikakvog interesovanja za reĀi g. Džordža. — Taj momak, — produži g. Džordž, ne obraþajuþi pažnju na rasejanost svoga prijatelja, — služi kao živ primer kako naš škotski ponos i naše škotsko siromaštvo prave od nas lažove i hvalisavce; meāutim, taj je prepredenjak, koji se u razgovoru sa Englezom hvali i laže na svakom koraku, veran i odan prijatelj svoga gospodara, jemĀim vam; on ga je, sigurno, veþ više puta

28 štitio od nevremena svojim ogrtaĀem, iako je pri tome ostajao polu go. — ÿudnovato da ga hrabrost i vernost — jer ja sam uveren da se taj prepredenjak odlikuje i jednim i drugim — navode na laž i hvalisavost. — Ali ti me i ne slušaš, prijatelju Devi. — Slušam, slušam, i Āak vrlo pažljivo, — odgovori Devi. — Jer pošto se sunce kreþe oko sun-Āasnikove ploĀice u toku od dvadeset i Āetiri sata, dodajmo, za mesec, pedeset minuta i pola… — Ti se nalaziš u nebeskim sferama, ĀoveĀe, — reĀe njegov drug. — Molim te, oprosti mi, — odgovori Devi. — Ako se toĀak A obrne za dvadeset Āetiri sata — sad sam shvatio — a toĀak B za dvadeset Āetiri sata, pedeset minuta i trideset sekundi — onda… Molim te, oprosti mi, Džordže, i želim ti laku noþ. — Laku noþ! — ponovi g. Džordž; — pa, prijatelju, ti mi još nisi poželeo ni dobar dan. Hajde, stari prijatelju, ostavi te pribeleške, inaĀe þeš povrediti unutrašnji mehanizam svoje lobanje, kao što je RiĀi Moniplajs povredio spoljnu stranu svoje. — Laku noþ, rekao si! Ali ja ne mislim da se rastanem od tebe lako, došao sam na zakusku kod tebe i dami moja kumica, gospoāica Margareta, svira na lauti. — Molim te, oprosti mi! Bio sam sasvim rasejan, Džordže, ali ti me veþ znaš. Kad god zapadnem meāu toĀkove, — reĀe g. Ramzi, — onda… — Sreþan si što zapadaš meāu majušne toĀkove, — reĀe njegov prijatelj, dok ga je, otrgnut od snova i izraĀunavanja, Ramzi vodio uz zadnje, male stepenice na prvi sprat, gde je stanovao sa svojom þerkom, koja je upravljala domaþinstvom. Kalfe zauzeše svoja mesta ispred duþana, i oslobodiše domara od dužnosti da pazi na radnju. — Dženkin reĀe Tanstolu: — Jesi li video, FranĀe, kako se stari zlatar prijateljski ophodi prema svom zemljakuodrpanku? Da li si ikad video da se takav bogataš, kao što je on, prijateljski rukuje sa kakvim siromašnim Englezom? — Moram priznati za Škote da bi oni kopali i rukama i nogama da pomognu kakvom svom sunarodniku, ali ne bi ni prstom mrdnuli da spasu nekog Engleza od propasti. Doduše, gospodin Džordž je samo upola Škot u tom pogledu, jer znam da je Āinio mnoge ljubaznosti i Englezima! — Slušaj, Dženkine, — reĀe Tanstol, — ja mislim da si ti samo upola Englez, takoāe. Otkud to, na kraju krajeva, da ti u svaāi staneš na Škotovu stranu? — Pa i ti si to isto uradio, — odgovori Vinsent. — Da, jer sam video da si ti tako poĀeo; sem toga, to nije obiĀaj Kamberlanāana da pedeset njih napadnu na jednog, — reĀe Tanstol. — To nije obiĀaj ni moga kraja, — reĀe Dženkin. — Poštena igra i

29 živela Engleska! — Sem toga, reþi þu ti jednu tajnu, njegov glas je imao neki prizvuk u sebi — u govoru mislim — koji me je podsetio na jedan glasiþ, koji mi je miliji — miliji nego što þe mi biti zvuk zvona sv. Dunstana onoga dana kad budem postao samostalni majstor. — Ti znaš na koga mislim, FranĀe? — Ne, zaista, — odgovori Tanstol. — Sem ako ne sanjaš o pralji Dženet, Škotkinji. — Koješta, nek ide Dženet dovraga sa svima svojim korpama belog rublja! — ne, ne, ne! — Ti slepi blesavko, — zar ne znaš da mislim na divnu gospoāicu Margaretu? — Hm! — promrmlja suho Tanstol. Crne, prodorne oĀi Dženkinove zaplamteše srdžbom i podozrenjem. — Hm! — Šta znaĀi to tvoje hm? Ja ne bih bio prvi kalfa koji bi se oženio þerkom svoga poslodavca, pretpostavljam? — Oni su, mislim, Āuvali svoju tajnu, — reĀe Tanstol, — dok nisu odslužili svoj rok. — Evo šta þu ti reþi, FranĀe, — odgovori oštro Dženkin, — možda se vi, gospoda, još iz mladosti privikavate dvoliĀnosti, a ja zato nisam sposoban. — Onda, tamo su ti stepenice, — hladno reĀe Tanstol; — popni se gore i potraži sad ruku gospoāice Margarete od našeg gazde, pa þeš videti kakav þe mu izraz lica biti. — Ne, neþu, — odgovori Dženkin; — takva budala nisam. ÿekaþu svoje vreme; a tada me svi kamberlanāski grofovi neþe spreĀiti na mome putu. Neþe biti zgoreg da i ti to zapamtiš. Frank ne odgovori ništa. Oni se ponovo prihvatiše svoga posla i poĀeše da pozivaju prolaznike u radnju.

30 GLAVA 3. Bobadil: — Molim vas, ne kazujte nikom od vaših otmenih poznanika gde stanujem. Gospodin Matju: —Ko, ja, gospodine? Bog s vama, gospodine! — Ben Džonson. duþeg jutra Najdžel Olifant, mladi lord od Glenvarloha, sedeo je, tužan i zamišljen, u svome malom stanu, u domu Džona Kristija, snabdevaĀa brodova. Taj Āestiti trgovac, verovatno iz zahvalnosti prema zanimanju koje mu je pružalo glavna sredstva za život, bio je sagradio svoj dom tako da je liĀio na brodsku kabinu. Taj dom se nalazio blizu keja sv. Pavla, na kraju jedne od onih uzanih, krivudavih ulica koje su, sve do 1666 godine, kada je taj deo grada veliki požar potpuno uništio, pripadale onom neobiĀnom lavirintu malih, mraĀnih, vlažnih i nezdravih ulica i sokaĀiþa, u koje je, iz ovog ili onog kutka, stalno vrebala kuga, kao što to i nas Āini u prljavim predgraāima Carigrada. Prozori do Džona Kristija gledali su na reku, i stoga je imao preimuþstvo Āistoga vazduha, ali je bio ispunjen mirisima robe kojom je snabdevaĀ brodova trgovao, mirisima katrana i smole, pa i mulja koji je oseka ostavljala za sobom. Jednom reĀju, sem što njegov stan nije plovio zajedno sa plimom i ostajao na obali posle oseke, mladi lord se oseþao u njemu gotovo isto onako udobno kao i na malom trgovaĀkom brigu,5 kojim je doplovio u London iz grada Kirkaldija, u grofoviji Fajfi. Njegov domaþin, Džon Kristi, ukazivao je veliku pažnju svome stanaru; jer RiĀi Moniplajs nije smatrao za potrebno da potpuno saĀuva inkognito svoga gospodara, te je domaþin kuþe nasluþivao da je njegov stanar važna liĀnost iako nije raskošno odeven. Što se tiĀe gospe Neli, njegove žene, pune, lepe, uvek nasmejane gospe, sa crnim oĀima, pripijenom, zategnutom bluzom, 5 Brig — brod sa dve katarke. — Prev. I

31 zelenom keceljom i crvenom suknjom oiviĀenom uzanom belom Āipkom, i dovoljno kratkom da se vide njene nožice, obuvene u lepo oĀišþene cipele, — ona se, naravno, beše zainteresovala za toga mladiþa, koji je, pored toga što je bio vrlo lep, dobre naravi, i zadovoljan sa udobnostima koje je njena kuþa pružala, oĀito pripadao višim društvenim krugovima, i bolje se ponašao od brodskih oficira (ili kapetana, kako su sebe nazivali) trgovaĀkih brodova, koji su obiĀno bili stanari odaja koje je ona izdavala pod kiriju, i posle Āijeg je odlaska bila sigurna da þe naþi svoj dobro oribani patos uprljam otpacima duvana (koji se, uprkos zabrane kralja Džemsa, sve više upotrebljavao), i svoje najbolje zavese pune mirisa klekovaĀe i drugih jakih piþa. Ovo je izazivalo veliko negodovanje kod gospe Neli; jer kao što je opravdano primetila, miris od robe u duþanu dovoljno je neprijatan, i bez tih primesa. U svima navikama g. Olifanta ogledala se urednost; njegovo ophoāenje mada jednostavno i skromno, odavalo je otmenog gospodina, i bilo u upadljivoj suprotnosti sa gromkim uzvicima, grubim šalama i buĀnim nestrpljenjem njenih mornarskih stanara. Gospa Neli je primetila da je njen stanar tužan, uprkos napora da se pokaže zadovoljnim i veselim. Ukratko, ona se interesovala za njega, ne primeþujuþi to ni sama, toliko, da bi to, da je na njegovom mestu bio neki ženskaroš, koji bi pokušao da iskoristi njenu naklonost, išlo na štetu poštenog Džona, koji je bio najmanje dvadeset godina stariji od svoje supruge. Olifant je, meāutim, imao da misli o drugim stvarima, a i da mu je takva misao pala na pamet, odbacio bi je kao grešnu i video u njoj neblagodarnost i zloupotrebu gostoprimstva. Blagodareþi uticaju svoga pokojnog oca, bio je pobožan i vrlo moralan. Ipak, najglavnijoj slabosti svojih zemljaka nije bio umakao — navici da pridaje važnost poreklu, i da o dostojanstvu drugih sudi po slavi njihovih predaka; ali tu plemiþku gordost on je suzbijao, i skoro potpuno skrivao svojom razboritošþu u uĀtivim ophoāenjem. Najdžel Olifant, mladi lord od Glenvarloha, beše se veoma zabrinuo za svoga vernog i jedinog slugu, RiĀarda Moniplajsa, koga je juĀe ujutru bio poslao na dvor u Vestminster i koji se još ne beše vratio. VeĀernji doživljaji RiĀardovi veþ su poznati Āitaocu, te on zna o njemu više od njegovog gospodara, koji Āitavih dvadeset i Āetiri Āasa ništa nije bio Āuo o svom sluzi. Gospa Neli Kristi brižno je pogledala u svoga stanara i oseþala veliku želju da mu neĀim ugodi, ako je moguþe. Ona stavi na sto za doruĀak ogroman komad hladnog goveāeg peĀenja, sa mrkvom i repom kao dodatkom, reĀe, kao preporuku, da dobija najbolju slaĀicu od

32 roāaka iz Tuksberija, svojom rukom namaza maslom puren hleb, i stavi na sto bocu starog, jakog piva; sve su to bili uobiĀajeni sastojci obilnog doruĀka onog doba. Kad gospa Neli opazi da njen gost zbog brige ne ukazuje poĀast njenoj dobroj hrani koju mu je iznela na sto, ona poĀe da ga teši sa uobiĀajenom govorljivošþu žena njene klase, koje se, svesne svoga izgleda, dobrih namera i jakih pluþa, ne boje da þe zamoriti sebe i svoje slušaoce. — Vi mislite da odete od nas u škotsku isto tako mršavi kao što ste nam i došli? — To bi bilo sasvim neprirodno. Za oca moga muža, starog Sandija Kristija, kažu da je bio došao sa severa kao živi kostur, ali se ovde ugojio, i sigurna sam da je imao osamdeset kilograma kad je umro, na dan sv. Barnabija, pre deset godina. Ja sam tada bila devojĀica, nosila sam kratku kosu, i živela u njihovom susedstvu. U to vreme nisam ni sanjala da þu se udati za Džona, koji je dvadeset godina stariji od mene — ali je vredan Āovek i dobar muž — i njegov otac, kao što vam rekoh, bio je debeo, kao crkveni tutor, kad je umro. Ali, gospodine, nadam se da se ne ljutite na mene zbog moje male šale — i nadam se da vam se sviāa pivo, — i govedina— i slaĀica? — Sve je izvrsno i veoma ukusno, — odgovori Olifant; — kod vas je sve tako Āisto i uredno, gospoāo, da neþu znati kako da živim kad se vratim u domovinu — ako se ikad vratim tamo. Poslednje reĀi kao da mu se sluĀajno omakoše sa jezika, i on duboko uzdahnu. — Uverena sam da þete, kad vam se prohte, otiþi odavde, — reĀe gospa; — sem ako nameravate da se oženite nekom lepom, bogatom Engleskinjom, kao što su mnogi vaši zemljaci uĀinili. Uveravam vas da su se mnoge Londonke, i to iz najboljih porodica, udale za Škote. Naprimer, ledi Treblplamb, udova ser Tomasa Treblplamba, bogatog trgovca, udala se za ser Oleja Makoleja, koga vaše gospodstvo, bez sumnje, poznaje; lepa gospoāica Dablfi, þerka starog advokata Dablfija, pobegla je kroz prozor od roditelja i udala se u Me-feru6 za jednog škota, Āije mi je prezime teško za izgovor; dve þerke starog PitĀposta, drvarskog trgovca, uĀinile su malo bolje, — udale su se za Irce; a kada se meni podsmevaju što je moj stanar škot, misleþi na vaše gospodstvo, ja im kažem da se verovatno muževi boje za svoje žene, a oĀevi za svoje kþeri; naravno, ja imam puno pravo da branim Škote, pošto je Džon 6 Me-fer je otmen kraj u Londonu. — Prev.

33 Kristi polu škot, vredan Āovek i dobar muž, mada je dvadeset godina stariji od mene. Pa, gospodine, terajte brigu na veselje, i okrepite se hranom i piþem. — ÿasna reĀ, ljubazna domaþice, ne mogu, — reĀe Olifant; — brinem se za svoga slugu, koji se tako dugo zadržao u ovom vašem opasnom gradu. Napomenuþemo uzgred da je gospa Neli obiĀno tešila na taj naĀin što je poricala da postoji ikakav razlog za zabrinutost i tugu; priĀa se da je u tome išla tako daleko da je uveravala jednu svoju susetku Āiji je muž bio umro, da þe joj se njen dragi pokojnik veþ sutra bolje oseþati. Koji naĀin tešenja možda nije bio najpodesniji, Āak i da je stvar bila moguþa. Ovoga puta gospa Neli je odluĀno poricala da je prošlo dvadeset i Āetiri Āasa otkako je RiĀi otišao; a što se tiĀe ubistava po ulicama Londona, odista su dva Āoveka naāena u rovu kod Londonske kule prošle nedelje, ali to je bilo u dalekom istoĀnom kraju; a drugi bednik, koga su zaklali, nabasao je na ubice blizu Islingtona; najzad, onaj koga je ubio mladi student u napitom stanju, blizu keja sv. Klimenta, bio je Irac. Jednom reĀju, ona se stalno trudila da dokaže da nijedan od tih sluĀajeva nije sliĀan sluĀaju RiĀija, Škota, koji se vraþa iz Vestminstera. — Tešim se samo, — odgovori Olifant, — što mladiþ nije sklon svaāi i tuĀi, sem kad ga izazovu, i što pri sebi nema niĀega što bi moglo imati neku vrednost za druge izuzev za mene. — Vaše gospodstvo govori pravu istinu, primeti neumorna domaþica, koja je sporo raspremala sto, da bi tako produžila sa svojim þaskanjem. — JemĀim da gospodin Moniplajs ne voli pijanke i svaāe, jer kad bi on to voleo mogao bi da uĀestvuje u pijankama i provodu mladeži u našoj okolini, meāutim, to mu i ne pada na pamet. Nedavno sam ga pozvala da poāe sa mnom kod moje prijateljice, gospoāe Drinkvoter, da popijemo tamo po Āašicu onajzovaĀe, i poĀastimo se sirom. — Gospoāa Drinkvoter je nedavno rodila blizance, kao što sam vam veþ priĀala, gospodine — mislila sam da uĀinim ljubaznost mladiþu, ali je on više voleo da ostane i Āuva kuþu sa Džonom Kristijem; iako je izmeāu njih, sigurna sam, razlika od dvadeset godina, jer sluga vašeg gospodstva, mislim, nije stariji od mene. ÿudim se o Āemu su mogli da razgovaraju. Pitala sam Džona Kristija, ali mi je on odgovorio da se to mene ne tiĀe: — Ako uskoro ne doāe, — izjavi Olifant, — biþu vam zahvalan ako mi kažete kome da se obratim u gradu da bi preduzeli potragu; jer sem što se brinem za njegov život, uznemiren sam i zbog svojih dokumenata koji se nalaze kod njega.

34 — Oh! vaše gospodstvo može biti sigurno da þe se on vratiti kroz Āetvrt sata, — reĀe gospa Neli; — on nije od onih mladiþa koji bi ostali van kuþe Āitavih dvadeset Āetiri sata. Što se tiĀe dokumenata, uverena sam da þe mu vaše gospodstvo oprostiti što mi je dopustio da bacim letimiĀan pogled na njih, u trenutku kad sam mu dala Āašicu, ne veþu od moga naprstka, Āiste rakije, radi otpora prema vlazi, i da vidim da su ona adresovana njegovom veliĀanstvu; i tako je, bez sumnje, njegovo veliĀanstvo ljubazno zadržalo RiĀija, da bi dobro razmislio o pismu vašeg gospodstva i poslalo vam prikladan odgovor. Gospa Neli je ovoga puta sluĀajno pogodila ono što je za Najdžela bilo najutešnije; jer je mladi lord i sam imao neku nejasnu nadu da je njegov glasnik možda zadržan na dvoru da bi po njemu poslali povoljan odgovor. Ali, mada je lord Glenvarloh bio potpuno neiskusan, u takvim poslovima, ipak, posle trenutnog razmišljanja doāe do uverenja da se to nimalo ne slaže sa onim što je slušao o dvorskoj etiketi i sporom poslovanju na dvoru, i stoga s uzdahom odgovori dobrodušnoj domaþici da ne veruje da je kralj i pogledao na adresovana mu dokumenta, a još manje da ih je odmah uzeo u razmatranje. — Eto, kako ste malodušni! — reĀe domaþica; — zašto kralj ne bi bio prema nama isto onako dobar kao i kraljica Jelisaveta? Mnogi ljudi hvale više bivšu kraljicu nego sadašnjeg kralja, ali meni se Āini da nama Englezima više odgovara kralj nego kraljica. Naš kralj Āesto putuje vodom za GrinviĀ, i zaposlio je mnoge veslare i laāare. On ukazuje veliku pažnju Džonu Tejloru, pesniku, koji mnogo voli vodu i zato peva o njoj i ima svoju barku. Kralj ima divan dvorac u Vajtholu, odmah pored reke, i pošto voli Temzu tako mnogo, ne vidim zašto svi njegovi podanici, i vaše gospodstvo posebno, ne bi mogli da raĀunaju na njegovu blagonaklonost — Tako je, gospoāo — tako je, — nadajmo se najboljem; ali þu ipak uzeti ogrtaĀ i maĀ, i zamoliþu vašeg supruga da bude ljubazan i da mi pokaže put za gradsku upravu. — Ali, gospodine, — brzo odgovori Neli, — ja vam to neþu objasniti gore od njega; on je celog svog života bio spor na jeziku, mada mu moram priznati da je nežan muž i vredan Āovek, a takvih je malo u našoj ulici. Pa eto, u Gildholu, blizu keja sv. Pavla, uvek se nalazi dežurni odbornik; on se stara o poretku u gradu, i spreman je da uĀini sve što mudrost nalaže, a za ostalo nema druge pomoþi sem strpljenja. Ali bih se kladila u Āetrdeset funti da þe se vaš sluga uskoro vratiti zdrav i Āitav. Olifant, ne verujuþi reĀima domaþice, prebaci ogrtaĀ preko ramena, i htede da priveže maĀ, kad odjednom glas RiĀi Moniplajsa, koji se Āu na

35 stepenicama, a zatim i pojava u sobi toga vernog glasnika zbrisaše svaku sumnju. Gospa Neli Āestita Moniplajsu na njegovom povratku, pohvali sebe što je taĀno predskazala njegov dolazak, i najzad nerado izaāe iz sobe. Istinu da kažemo, izašla je ne toliko zbog izvesnog oseþanja pristojnosti, koje se borilo protiv njene radoznalosti, koliko zbog toga što je uvidela da RiĀi neþe poĀeti svoju priĀu dok je ona u sobi; ali se uzdala u svoju veštinu da izvuĀe tajnu od jednog ili drugog mladiþa, kad bude nasamo sa jednim od njih. — Za ime neba, šta se desilo? — reĀe Najdžel Olifant. — Gde si bio, šta se s tobom desilo? Bled si kao smrt. Na rukama ti je krv, odelo ti je pocepano. Kakav si to ambar obijao? Ti si se, sigurno opio, RiĀarde, pa si zametnuo neku kavgu. — Tukao sam se, doista, — reĀe RiĀard, — nešto malo; a što se tiĀe pijanstva, bez novca je teško doþi do piþa u ovom gradu; nikakav ambar nisam obijao, i ništa nije razlupano sem moje glave, Ona nije od gvožāa, a i moje odelo nije pancir; glava mi je stradala od udara štapom, a odelo mi se pocepalo jer su me za njega vukli na sve strane. Nekakvi neotesani grubijani grdili su našu domovinu, ali mi se Āini da su dobili što su zaslužili, oĀistio sam ploĀnik od njih. A zatim me je opkolila Āitava rulja, i neko me je tako silno udario štapom po glavi da sam pao onesvešþen. Odneli su me, u nesvesnom stanju, u mali duþanĀiþ kod Templ Porta, gde prodaju spravice kojima mere vreme isto onako kao što se aršinom meri tkanina. Pustili su mi krv, ne znam da li je to od kakve koristi ili štete, i svi su bili prema meni veoma ljubazni i pažljivi, naroĀito jedan naš zemljak, stariji gospodin, o kome þu vam docnije mnogo više reþi. — U koliko se sati to desilo? — upita Najdžel. — Na crkvenom satu je baš u to vreme izbijalo šest. — Zašto nisi odmah došao kuþi pošto si se osvestio? — upita Najdžel. — Svako zašto ima svoje zato, moj lorde, i na vaše zašto postoji sasvim dobar odgovor, — reĀe sluga. — Da bih došao kuþi trebalo je da znam gde mi se kuþa nalazila, a eto, kao za pakost, bio sam zaboravio ime naše ulice. I svi koje sam pitao smejali su mi se i slali me sve dalje u pogrešnom pravcu; tako da se najzad odluĀih da saĀekam dok bog ne pošalje svetlost dana da mi pomogne; kako sam se nalazio blizu nekog crkvenog groblja, to se rešim da u njemu i prenoþim. — Na groblju! — uzviknu Najdžel. — Ali nije potrebno ni da te pitam šta te je nateralo da tako postupiš. — Na to se nisam rešio zato što nisam imao novac, moj lorde Najdžele, — primeti RiĀi tajanstveno važna izgleda, — novac sam imao

36 ali o tome posle; ali sam se rešio da ne plaþam onim drskim bestidnicima za prenoþište u gostionici, kad mogu da provedem divnu proleþnu noþ na Āistom, svežem vazduhu. Koliko puta se dešavalo, kad sam polazio kuþi dockan, kad je gradska kapija zakljuĀana, a Āuvar iste zlovoljan, da sam odlazio na naše groblje sv. Kutbertai noþivao tamo! Ali naša groblja imaju meku zelenu travu, na kojoj Āovek može da spava kao na perini sve dok ga ne probudi pevanje ševa koje lete visoko iznad edinburškog zamka; meāutim, londonska groblja su poploĀana, a moj iznošeni ogrtaĀ suviše tanak dušek, tako da sam najzad morao napustiti svoj krevet da mi se svi udovi ne bi ukoĀili. Mrtvi mogu udobno da poĀivaju tamo, vere mi, ali ne i živi. — A šta se posle desilo s tobom? — upita njegov gospodar. — A zatim sam se izvalio na jedan drveni podijum, na koji trgovci stavljaju svoju robu ispred duþana, i tu sam spavao kao u nekom zamku. Noþne uliĀare i raspusnici budili su me nekoliko puta, ali su me, videþi da se od mene ništa ne može dobiti sem uboda dvorescem, ostavljali na miru, smatrajuþi me za škotskog prosjaka; a i meni je bilo milo što sam ih se na tako jevtin naĀin otarasio. Ujutru sam, ne žaleþi se, pošao kuþi; ali mi nije bilo lako naþi put, jer sam bio otišao istoĀno sve do mesta zvanog Kraj milje, mada je meni više liĀilo na kraj od šest milja. — Pa, RiĀi, — primeti Najdžel, — mnogo se radujem što se sve tako dobro svršilo; idi pojedi nešto. Sigurno si ogladneo. — Zaista jesam, gospodine, — odgovori Moniplajs; — ali ako mi vaše lordstvo dopusti… — Zaboravi za sada da sam ja lord, RiĀi, to sam ti veþ (nekoliko puta rekao. — Vere mi, — odgovori RiĀi, — ja mogu i da zaboravim da ste vi lord, ali mi nije tako lako da zaboravim da sam ja lordov sluga. Evo šta, — poĀe on, ispruživši srednji prst, kažiprst i palac desne ruke, sliĀno ptiĀijim nogama sa kandžama, dok su mu mali i domali prst bili sklopljeni na dlanu, — otišao sam u dvor, i moj prijatelj, koji mi je obeþao da þe mi izraditi prijem kod njegovog veliĀanstva, stvarno je održao reĀ. Prvo me je odveo u kuhinju, gde sam prvi put dobro doruĀkovao otkako sam došao ovamo, i posle toga sam bio sit celoga dana; taj doruĀak je bio jedini obed koji mi je prijao, jer sve ono što pojedem u ovom prokletom gradu, zatrovano je pomišlju da se to mora platiti. Premda sam tamo dobio samo masnu Āorbu od povrþa i goveāih kostiju, kraljevske mekinje su, kako se kaže, bolje od najbolje pšenice obiĀnih smrtnih; uostalom, glavno je da za doruĀak nisam morao da platim. — Ali primeþujem, — dodade on, zastavši iznenada, — da je

37 vaše gospodstvo nestrpljivoj — Ni najmanje, RiĀi, — reĀe mladi plemiþ, uzdržavajuþi se da ne plane, jer je vrlo dobro znao da je njegovog slugu nemoguþe podstaþi da govori brže i kraþe; — ti ši se mnogo napatio u tom poduhvatu, i zato sada imaš puno pravo da sve ispriĀaš na svoj naĀin. Samo te molim da mi kažeš ime prijatelja koji je trebalo da te predstavi kralju. Preko toga si nekako tajanstveno prešao, mada si postupio vrlo pametno što si se dosetio da preko njega uruĀiš molbu neposredno u ruke njegovog veliĀanstva, jer imam puno razloga da mislim da one koje smo ranije poslali nisu otišle dalje od njegovog sekretara. — Pa, lorde, — odgovori RiĀi, — u poĀetku nisam hteo da vam kažem ime moga druga, a takoāe ni kakav položaj zauzima na dvoru, jer sam se bojao da þete se naljutiti da takvog kao što je on umešam u vašu stvar. No mnogi prokrĀe sebi put do dvora daleko gorim sredstvima. On je Lori Linklejter, jedan od službenika u dvorskoj kuhinji, a nekada je bio šegrt kod moga oca. — Bolje reci jedan od sudopera! — uzviknu nezadovoljno lord Najdžel i poĀe da koraĀa po sobi. — Ali ne zaboravite, gospodine, — reĀe mirno RiĀi, — da se svi vaši veliki prijatelji drže po strani i izbegavaju da se zauzmu za vašu stvar; sem toga, iako želim Loriju veþi položaj, radi vas i radi mene, a naroĀito radi njega samoga, jer je vrlo dobar i ljubazan mladiþ, ipak vaše lordstvo mora znati, da je ta sudopera — ako se takvim imenom može nazvati kuvarski pomoþnik koji radi u kraljevoj kuhinji — ravna po rangu glavnog kuvara u svakom drugom domu; jer, kao što sam ranije rekao, kraljevske mekinje su bolje nego… — Ti si u pravu, ja sam pogrešio, reĀe mladi plemiþ. — Ne smem potcenjivati nikakva sredstva, samo ako su Āasna, da bi postigao svoj cilj. — Lori je vrlo Āastan Āovek, — reĀe RiĀi, — naravno, on je pomalo Āankoliz kao i mnogi drugi… Najzad me je, da skratim, jer vidim da vaše lordstvo opet postaje nestrpljivo, doveo do dvorca, gde su svi bili u pokretu, jer se kralj spremao da ide u lov sa sokolima na Blekhiz, tako mi, mislim, rekoše. Tamo je stajao najlepši belac koga je ikad oždrebila jedna kobila. Oprema mu je bila raskošna: sedlo, uzengije, uzda, sve je bilo od blistavog zlata, ili bar od pozlaþenog srebra Najzad se, lorde, pojavio kralj, sa celom svojom svitom, obuĀen u zeleno lovaĀko odelo, ukrašeno zlatnim gajtanom. Poznao sam ga po licu, mada ga davno nisam video. Vere mi, deĀko, pomislih ja, mnogo štošta se izmenilo od onog doba kada si bežao, u velikom strahu, niz zadnje stepenice

38 Holirudskog dvorca, držeþi pantalone u rukama, jer nisi imao vremena da ih obuĀeš, pošto te je Frank Stjuart, svirepi grof od Botvela, gonio u stopu; i da nije stari lord Glenvarloh obavio ogrtaĀ oko svoje ruke i zadobio nekoliko krvavih rana tebe radi, ti danas ne bi bio tako važna zverka. I, misleþi tako, bio sam uveren da þe vaša molba biti prihvaþena, te hrabro poĀnem da se provlaĀim kroz gomilu lordova. Lori je mislio da sam poludeo, i zadržavao me je doklegod mu parĀe od mog ogrtaĀa, za koji me je držao, nije ostalo u ruci. Odjednom sam se našao pred kraljem, baš u trenutku kad je uzjahao na konja, i þušnem mu molbu u ruke. On je sa, išĀuāavanjem primi, otvori je i poĀe da Āita. Htedoh da mu se duboko poklonim ali pri tome udarim šeširom njegovog konja po nozdrvama koji se od toga uplaši i odskoĀi ustranu. Kralj, koji je kao neki džak sedeo na sedlu, umalo što nije pao, a to bi bila moja potpuna propast. On baci molbu na zemlju, koja pade konju pod noge, i povika: — Vodite tu hulju što mi predade molbu! — ŠĀepaše me i povikaše: — izdaja! — Tada se setih Rutvena koji su bili zaklani u svojoj kuþi, a njihova krivica nije bila veþa od moje. Meāutim, nameravali su da me samo išibaju, i poĀeše da me vuku u stražaru, da bi tamo oprobali biĀ na mojim leāima. Vikao sam za milost koliko sam glasnije mogao. Kralj, pošto se ispravi na sedlu i potpuno se umiri, doviknu im da mi ne Āine nikakvo zlo; jer, reĀe, on je jedan od naših severnih bikova, poznajem ga po njegovoj rici. Na to su se svi nasmejali i glasno zarikali. Kralj im još reĀe: — Dajte mu primerak moga proglasa i pustite ga da ide na sever prvom laāom ugljaricom, pre no što mu se nešto gore desi. I tako su me pustili, a oni su svi odjahali, smejuþi se i šapuþuþi jedan drugom na uvo. Lori Linklejter mi reĀe da se ni on zbog mene neþe najbolje provesti. A zatim, kad mu rekoh da se to tiĀe vaše stvari, izjavi, da je to znao ranije, da bi rizikovao i vešala zbog vas, jer se seþa Āestitog starog lorda, vašeg oca. A zatim mi pokaza kako je trebalo da postupim, — trebalo je da držim ruku iznad oĀiju, kao da su me veliĀina kraljeva i lepota njegovog konja zasenili, i da se prvo nekoliko puta duboko poklonim, mesto što sam mu odmah tutnuo molbu u ruke. „Jer”, reĀe on, „RiĀi, kralj je dobar i pravedan Āovek po prirodi, ali on ima izvesnih þudi koje je potrebno poznavati; sem toga, RiĀi”, reĀe on, vrlo tihim glasom, „ovo ne bih nikom kazao izuzev tebi, jer te znam kao pametnog Āoveka, kralj je okružen takvim pomoþnicima koji bi i samog anāela pretvorili u āavola; ja sam te mogao nauĀiti kako da izvedeš stvar, ali sad šta vredi govoriti, posle kiše japundže u trnje”. — „Dobro, dobro, Lori”, rekoh ja, „možda je i tako kao što kažeš; ali kad sam veþ umakao stražaru i biĀu, neka molbe predaje ko hoþe, a RiĀijat Moniplajsa neka āavo odnese ako

39 ponovo doāe ovamo sa molbom”. — I onda sam otišao. I tek što sam stigao do Templ Porta ili Templ Bara, kako oni to veþ zovu, kad mi se desi nesreþa o kojoj sam vam veþ rekao. — Pa, moj Āestiti RiĀi, — reĀe lord Najdžel, — tvoj pokušaj je bio dobronameran, i nisi ga tako rāavo izvodio, mislim, da bi zaslužio tako rāav završetak; ali potkrepi se malo govedinom i slaĀicom, pa þemo o ostalom posle razgovarati. — Pa više i nemam šta da vam priĀam, gospodine, — reĀe sluga, — izuzev to da sam sreo, u zadnjoj sobici duþanĀeta gde prodaju razne spravice za merenje vremena, jednog vrlo ljubaznog, dobro odevenog gospodina, ili, taĀnije, graāanina; i kad sam mu kazao ko sam pokazalo se da je i on Škot, i, štaviše, da je roāen u našem gradu; primorao me je da uzmem ovaj zlatnik i rekao mi da ga potrošim na piþe. — Prijatelju, pomislih ja, potrošiþemo ga mi na hranu, to þe biti mnogo bolje — a zatim je rekao da þe doþi da vas poseti. — Ti mu, naravno, nisi kazao gde živim, nitkove? — reĀe srdito lord Najdžel. — Dovraga! Svaki graāanin iz Edinburga doþi þe da vidi moju sirotinju i da plati šiling što je video pozorišnu komediju siromašnog plemiþa! — Da mu kažem gde živite? — reĀe RiĀi, izbegavajuþi odgovor; — kako sam mu mogao reþi ono što ni sam nisam znao? Da sam znao ime ulice ne bih prošle uoþi spavao na groblju: — Pazi, onda, da nikom ne kažeš gde stanujemo, — reĀe mladi plemiþ; — one koji su mi potrebni mogu da vidim i u crkvi sv. Pavla ili u Odeljenju za molbe. — Ovo je zakljuĀavanje štale pošto je bik ukraden, — pomisli RiĀi; — ali je ipak potrebno da ga nekako nagovorim. Zatim RiĀi dade mladom lordu kraljev proglas, koji je dotle držao savijen u ruci, i reĀe: — Nisam uspeo da ga proĀitam, video sam samo da na vrhu stoji velik grb u vidu lava koji šapama Āvrsto drži naš starinski škotski štit, koji je isto tako dobra držan i kad su mesto lava bila dva nosoroga. Lord Najdžel poĀe da Āita proglas, i dok ga je Āitao lice mu je plamtelo od nezadovoljstva i gneva, jer je sadržina te naredbe za njegova uvreāena oseþanja bila isto što i jak alkohol za svežu ranu. — Šta ima u toj āavoljoj naredbi, lorde? — upita RiĀi, nemoguþi da uguši svoju radoznalost kad vide nezadovoljstvo na licu svoga gospodara; — ne bih vas pitao kad bi se stvar ticala samo vas, ali proglas je upuþen svima nama. — Doista je upuþen svima uopšte, — odgovori lord Najdžel, — i ona

40 objavljuje sramotu naše zemlje i nezahvalnost našeg kralja. — Smiluj nam se, gospode! Pa još štampana u Londonu! — uzviknu Moniplajs. — Slušaj, RiĀarde, — reĀe Najdžel Olifant, — u ovom proglasu lordovi Državnog saveta objavljuju sledeþe: „S obzirom da se u dvoru njegovog veliĀanstva u Engleskoj pojavljuju mnoga besposlena lica iz nižih slojeva, iz njegove kraljevine škotske, koja dosaāuju njegovom veliĀanstvu svojim molbama, sramote bednim izgledom svoju domovinu i ponižavaju je u oĀima Engleza — ovim se, pod pretnjom kazne i zatvora, zabranjuje kapetanima i vlasnicima brodova da iz škotske dovoze u prestonicu takva bedna stvorenja”. — ÿudim se da nas je kapetan primio na brod, — reĀe RiĀi. — Ali se ne moraš Āuditi kako þeš se vratiti, — izjavi lord Najdžel, — jer je ovde stavka u kojoj se kaže da þe se takvi besposleni molioci poslati natrag u Škotsku o državnom trošku, i da þe tamo biti kažnjeni za svoju drskost šibanjem, stavljanjem u kvrge ili zatvorom, veþ prema njihovoj krivici — to þe reþi, pretpostavljam, prema stepenu njihovog siromaštva, jer nikakva druga krivica se ne pominje; — To se nimalo ne služe sa našom starom poslovicom; »Kraljev lik zraĀi milošþu«, izjavi RiĀi. — A šta se dalje kaže u proglasu, lorde? — Ovde je i jedna mala stavka koja se tiĀe naroĀito nas; ona još oštrije kritikuje one koji se osmele da se približe dvoru pod izgovorom naplate starih dugova od kralja; od svih dosaāivanja, kaže se u proglasu, ta su najmrskija njegovom veliĀanstvu. — U tom pogledu kralj ima mnoge podražavaoce, — primeti RiĀi; — samo svako ne može tako lako kao on da se ogradi od svojih poverilaca. Njihov razgovor bi prekinut kucanjem na vrata. Olifant pogleda kroz prozor, i ugleda postarijeg, nepoznatog Āoveka, ugledne spoljašnjosti. RiĀi takoāe pogleda i poznade, premda to ne pokaza, svoga novog poznanika. Bojeþi se da njegov juĀerašnji razgovor sa posetiocem ne bude otkriven, on izaāe iz sobe, pod izgovorom da ide na doruĀak, i reĀe domaþici da odvede g. Džordža lordu Najdželu, što ona rado i uĀini.

41 GLAVA 4. Da, gospodine, opanak þesto ima Mudrosti u sebi, kao što Kaže seljaĀka poslovica; Pa i graāanin u svilenom ruhu, Sa zlatnim lancem i sjajnim cipelama, Āesto ima pod svojom kapom mozak Mudriji od onoga ispod Viteškog šešira sa perom, i od onoga Pod somotskom kapom državnika. — Odgonetni moju zagonetku. ladi škotski plemiþ primi graāanina sa hladnom uĀtivošþu i onom uzdržanošþu kojom ljudi višega ranga ponekad saopštavaju plebejcu da je nezvan gost. Ali g. Džordž ne izgledaše ni zbunjen ni nezadovoljan. On zauze stolicu, koju mu, iz poštovanja prema njegovoj uglednoj spoljašnjosti, ponudi lord Najdžel, i reĀe, posle kratkog þutanja, za koje je vreme pažljivo posmatrao mladiþa s poštovanjem i izvesnim uzbuāenjem: — Oprostite mi moju smelost, lorde, pokušao sam da na vašem mladom licu otkrijem crte moga dobrog starog lorda, vašeg izvrsnog oca. ÿitav minut je protekao u þutanju pre no što je mladi Glenvarloh odgovorio sa svojstvenom mu uzdržanošþu: — Svi nalaze, gospodine, da veoma liĀim na oca, — i vrlo sam sreþan kad vidim ma koga kome je drago seþanje na njega. Ali posao zbog koga se nalazim ovde vrlo je hitan i poverljiv, stoga… — Razumem vaš nagoveštaj, lorde, — reĀe g. Džordž, — i neþu vas dugo zadržati od vašeg posla i prijatnijih razgovora. Moj zadatak þe biti skoro ispunjen kad vam kažem da se zovem Džordž Heriot, da sam bio u najboljim odnosima sa vašim uvaženim ocem, koji me je pre dvadeset godina preporuĀio kraljevskoj porodici Škotske; i da, saznavši od vašeg sluge da ste došli ovamo radi važnog posla, smatram za dužnost, to jest M

42 za zadovoljstvo, da budem na usluzi sinu moga uvaženog pokrovitelja; te kako sam priliĀno poznati i na dvoru i u gradu, to vam nudim svoj uticaj i iskustvo da biste ubrzali ostvarenje vaših ciljeva. Ne sumnjam ni u vašu dobru volju ni u vašu moþ, gospodine Heriote, — reĀe lord Najdžel, — i zahvaljujem vam od sveg srca na ljubaznosti koju ste gotovi da mi ukažete; ali je moj posao kod dvora završen, i ja nameran vam da otputujem iz Londona, a i sa Ostrva, i da stupim u stranu vojnu službu. Moram napomenuti da, usled iznenadnog odlaska, raspolažem sa vrlo malo slobodnog vremena. G. Heriot ne primi taj nagoveštaj, veþ je i dalje sedeo nepomiĀno, mada zbunjena izgleda, kao Āovek koji hoþe nešto da kaže a ne zna kako da poĀne. Najzad reĀe sa osmehom i nekako nesigurno: — Vi ste sreþni, lorde, što ste tako brzo svršili vašu stvar na dvoru. Vaša govorljiva stanodavka mi je saopštila da ste u gradu tek od pre petnaest dana. ObiĀno proāu meseci, pa Āak i godine, pre no što molioci uspeju da svrše svoje poslove na dvoru. — Moja stvar se, — reĀe lord Najdžel kratko, želeþi da prekrati dalji razgovor, — vrlo brzo svršila. G. Heriot je i dalje sedeo; izraz Āestitosti na njegovom licu mešao se sa dobrodušnošþu, te je stoga lordu Najdželu bilo nemoguþe da mu izriĀito kaže da ga ostavi. — Vaše lordstvo nije još imalo vremena, — reĀe graāanin, želeþi da produži razgovor, — da poseti razna mesta za zabavu, kao pozorište i druga sastajališta omladine. Ali u vašim rukama vidim pozorišnu plakatu, ako se ne varam; one su nedavno uvedene; mogu li da pitam kako se zove komad? — Oh! jedan opšte poznat komad, — reĀe lord Najdžel, i gnevno baci proglas na zemlju, koji je dotle nestrpljivo vrteo u ruci — „izvrstan i uspešan komad — Nov naĀin plaþanja starih dugova”. G. Heriot se saže i uze baĀeni proglas, rekavši: „Ah, to je komad moga starog poznanika Filipa Masingera”; ali, zatim, otvorivši ga i videvši u Āemu je stvar, pogleda zaĀuāeno u lorda Najdžela i uzviknu: — Nadam se da vaše lordstvo ne misli da se ovaj proglas može odnositi i na vašu liĀnost, ili na vaša potraživanja? — I sam bih to jedva mislio, — reĀe mladi plemiþ; — ali tako je. Njegovo veliĀanstvo da bi preseklo svaki razgovor poslalo mi je ovaj proglas u odgovoru na poštenu molbu da mi se isplati znatna svota koju je moj otac u vidu zajma stavio na raspoloženje državi, u vreme kada se kralj nalazio u teškim prilikama. — To je nemoguþe, — reĀe graāanin — sasvim nemoguþe! — Baš i

43 kad bi kralj zaboravio šta duguje vašem pokojnom ocu, on ipak ne bi želeo — ne bi smeo — tako surovo da uvredi uspomenu na takvog Āoveka kakav je bio vaš otac, koji, iako je mrtav, još uvek živi i dugo þe živeti u seþanju škotskog naroda. — I ja bih bio vašeg mišljenja, — odgovori lord Najdžel istim glasom kao i ranije, — ali Āinjenice su Āinjenice. — Imate li prepis molbe? — upita Heriot; — ko je predao molbu? Mora da je bilo neĀega neobiĀnog u molbi, inaĀe… — Pokazaþu vam prepis, — reĀe mlaāi lord, uzimajuþi ga iz malog putniĀkog sanduka; — struĀni deo sastavio je moj advokat u Škotskoj, vrlo sposoban i pametan Āovek; ostalo je moje, i nadam se da je napisano u duhu dužnog poštovanja i skromnosti. G. Heriot brzo proĀita molbu. — Sasvim je uĀtiva i razložna,. — reĀe on. — Da li je moguþe da je kralj ovakvu molbu odbacio s prezrenjem? — Bacio ju je na zemlju, — odgovori lord Glenvarloh; — i kao odgovor poslao mi proglas, u kome me uvršþava u red škotskih bednika i prosjaka, koji sramote njegov dvor u oĀima gordih Engleza, — to je sve. Da moj otac nije bio uz njega srcem, maĀem, i imovinom, on možda nikad ne bi ni video engleski dvor. — Ko je predao ovu molbu, lorde? — upita Heriot; — jer neraspoloženost prema davaocu ponekad se proširi i na molbu. — Predao ju je moj sluga, — reĀe lord Najdžel; — koga ste videli i prema kome ste, izgleda, bili vrlo ljubazni. — Vaš sluga, lorde? — reĀe graāanin; — on izgleda vrlo dovitljiv Āovek, i bez sumnje je veran; ali, zaista… — Hoþete da kažete, — reĀe lord Najdžel, — da on nije pogodan za glasnika kralju? — Zaista nije; ali šta sam mogao da Āinim? Svaki pokušaj koji sam bio uĀinio da iznesem svoj sluĀaj pred kralja propadao je, i moje molbe nisu išle dalje od sekretara i Āinovnika; sluga mi je govorio da ima nekog prijatelja na dvoru koji þe mu izraditi prijem kod kralja, — i tako… — Razumem, — odgovori Heriot; — ali, lorde, zašto se niste vi, sa pravom vašeg ranga i roāenja, pojavili u dvoru, i tražili prijem, koji vam ne bi mogli odbiti? Mladi lord pocrvene i pogleda u svoje odelo, koje je bilo sasvim jednostavno; i mada je bilo savršeno Āisto, izgledalo je priliĀno iznošeno. — Ne znam zašto bih se stideo da vam kažem istinu, — reĀe on, posle trenutnog kolebanja, — nemam prikladno odelo da bih se pojavio u dvoru. Rešen sam da ne pravim rashode koji prevazilaze moje finansijske moguþnosti; i mislim, gospodine, da me vi ne biste savetovali

44 da liĀno stanem pred dvorsku kapiju i uruĀim svoju molbu zajedno sa onima koji se žale na nemaštinu i prose milostinju. — To, zaista, ne bi bilo zgodno, — reĀe graāanin; — ali, lorde, sve mi se Āini da se tu dogodila neka greška. — Mogu li da govorim sa vašim slugom? — To vam neþe mnogo koristiti, — odgovori mladi lord, — ali vaše interesovanje za moj rāav udes izgleda iskreno i stoga… On lupi nogom o pod, i kroz nekoliko sekunda Moniplajs se pojavi, brišuþi sa brade i brkova mrvice hleba i penu od piva, što jasno pokaza Āime je bio zauzet. — Dopušta li mi vaše lordstvo, — upita Heriot, — da postavim nekoliko pitanja vašem sluzi? — To jest pažu njegovog lordstva, gospodine Džordže, — umeša se Moniplajs, klimnuvši glavom, — ako želite da se izražavate pravilno. — Nemoj biti drzak, — reĀe njegov gospodar, — i odgovaraj jasno na pitanja koja þe ti se postaviti. — I istinito, ako tvoja paževska milost nema ništa protiv, — reĀe graāanin, — jer možda se seþaš da imam dar da otkrijem laž. — Dobro, dobro, dobro, — odgovori sluga, pomalo zbunjen, uprkos svoje smelosti — premda mislim da istina koja zadovoljava moga gospodara, treba i druge da zadovolji. — Paževi lažu svoje gospodare po navici, — reĀe graāanin, — a ti si sebe svrstao u taj red, iako si ti, mislim, od svih tih spadala najstariji; ali meni moraš govoriti istinu, ako ne želiš da oprobaš biĀ. — To baš nije mnogo prijatno, — reĀe odrasli paž, — ali poĀnite sa vašim pitanjima, gospodine Džordže. — Dobro, — poĀe graāanin, — Āujem da si juĀe uruĀio njegovom veliĀanstvu molbu ovog uvaženog lorda, tvoga gospodara. — To je istina, i to niko ne može osporiti, gospodine, — odgovori Moniplajs, — to su videli mnogi prisutni. — I ti kažeš da je njegovo veliĀanstvo bacilo molbu s prezrenjem? — upita graāanin. — ÿuvaj se laži, jer ja imam naĀina da saznam istinu; bolje ti je da se do grla zaglibiš u tvom Norleku, koji ti toliko hvališ, nego da u svoje laži upliþeš ime njegovog veliĀanstva. — Nemam nikakvog razloga da lažem, — odluĀno: odgovori Moniplajs; — njegovo veliĀanstvo je bacilo molbu na zemlju kao da mu je ona uprljala prste. — ÿujete li to, gospodine, — reĀe Olifant, obraþajuþi se Heriotu. — PriĀekajte, — odgovori mudri graāanin, — ovaj mladiþ nije prost, on zna kako da se izvuĀe. — Stani, prijatelju, — reĀe on, videþi da Moniplajs poāe vratima i da mrmlja nešto o dovršavanju svoga doruĀka,

45 — odgovori mi na ovo sledeþe pitanje: Kad si predao njegovom veliĀanstvu molbu tvoga gospodara, jesi li mu još štogod dao uz nju? — A šta bi mu još mogao dati, gospodine Džordže? — To je što želim i tražim da znam, — odgovori ispitivaĀ. — U tom sluĀaju reþi þu vam ovo: nisam video nikakvog razloga da sa gospodarevom molbom ne uruĀim i svoju malu molbu, da ne bi ponovo uznemiravao kralja, te da on obe molbe razmotri u isto vreme. — Tvoju liĀnu molbu, lupežu! — uzviknu njegov gospodar. — Zašto ne, lorde, — reĀe Moniplajs; — i siromašni imaju svoje molbe kao i njihovi gospodari. — Na šta se odnosila tvoja preuzvišena molba? — upita g. Heriot. — Molim vas, lorde, tako vam neba, ne uzrujavajte se, inaĀe nikad neþemo saznati istinu o ovoj Āudnoj stvari. Govori, momĀe, pa þu se zauzeti za tebe kod tvog gospodara. — To je dugaĀka priĀa, ali þu vam je ukratko reþi. Predao sam stari raĀun koji je moj otac trebalo da naplati od njenog veliĀanstva kraljeve majke, koja je za vreme dok je živela u zamku uzimala raznu robu iz naše radnje. Moj otac je, naravno, smatrao za Āast da bude dvorski snabdevaĀ. U molbi sam rekao da mi njegovo veliĀanstvo sigurno neþe ostati dužno, i da þe meni biti vrlo prijatno da dobijem tu svotu. — Kakva je to drskost? — uzviknu njegov gospodar. — Svaka je moja reĀ istinita, kažem vam, kao Džona Noksa7 — reĀe Moniplajs; — evo vam prepisa moje molbe: G. Džordž uze zgužvanu hartiju iz RiĀijeve ruke, i poĀe da Āita: „Skromno vam iznosimo da nam je majka vašeg veliĀanstva ostala dužna petnaest srebrnjaka. RaĀun podnosimo: dvanaest teleþih nožica za pihtije — jagnješce za praznik Hristovog roāenja — debelo prasence za naroĀitu priliku, kad je lord od Botvela veĀerao nasamo sa vašom majkom kraljicom. — Meni se Āini, lorde, da se ne možete nimalo Āuditi što je kralj onako primio ovakvu molbu, — reĀe g. Džordž; — i siguran sam, gospodine paže, — nastavi on, — da si svoju molbu predao pre molbe tvoga gospodara? — Vere mi nisam, — odgovori Moniplajs; — u poĀetku sam mislio da prvo dam gospodarevu molbu, kao što je i red; sem toga, ona bi pripremila put i za moj raĀunĀiþ. Ali zbog gužve i pometnje, kao i zbog propinjanja plašljivog konja, Āini mi se da sam ih dao istovremeno, a možda se i desilo da je moja bila na vrhu; a ako sam time uĀinio neki 7 Džon Noks — škotski propovednik. — Prev.

46 greh, ja sam ga iskupio strahom i opasnošþu kojima sam se bio izložio… — A iskupiþeš ga i batinama, — ti prokleti nitkove, — reĀe Najdžel; — zar da doživim poniženje i sramotu zbog tvoje drskosti; kako si smeo da mešaš moju stvar sa tvojim podlim ništarijama? — Umirite se, lorde, — reĀe dobrodušni graāanin, — uspeo sam da otkrijem grešku ovog mladiþa, a sada mi dopustite da ga odbranim. Naravno, vi imate pravo da se ljutite, ali meni se Āini da je on pogrešio više iz neznanja nego iz zlonamere; i mislim da þe vas ubuduþe bolje slušati ako mu oprostite ovu grešku. — Izaāi sada, momĀe — ja þu te izmiriti sa tvojim gospodarem. — Ne, ne, — reĀe Moniplajs uporno, — ako on želi da udari slugu koji ga je pratio iz Āiste ljubavi, bez gotovo ikakve plate, celim putem iz daleke škotske, pustite lorda neka to uĀini, pa þemo videti da li þe to koristiti njegovom ugledu — a ja bih radije (premda sam vrlo blagodaran vama, gospodine Džordže), izložio svoja leāa batinama, nego što bih dopustio da stran Āovek posreduje izmeāu nas. — Odlazi, — naredi njegov gospodar; — idi mi s oĀiju. — To þu i da uradim, — reĀe Moniplajs, udaljavajuþi se laganim koracima; — ne bih ni došao da me niste zvali — otišao bih još pre pola sata da mi gospodin Džordž nije postavljao pitanja koja su i prouzrokovala sve ovo. Otišao je mrmljajuþi, kao Āovek koji ne priznaje da je pogrešio. — Mislim da bi teško bilo naþi još nekoga kome je sluga toliko dosadio koliko je ova drska hulja dosadila meni. Nije glup, i veran mi je, i, stvarno, mislim da me voli; to je veþ nekoliko puta dokazao i na delu, ali je tako svojevoljan, i tako visoko mišljenje ima o sebi, da izgleda kao da je on gospodar a ja sluga. Ma kakvu grešku da uĀini poĀne toliko glasno da protestuje kao da je sva krivica do mene, a nimalo do njega. — Pa ipak ga zadržite, — reĀe graāanin; — jer, verujte mojim sedim vlasima, ljubav i vernost su u današnje vreme retka svojstva kod sluge. I još nešto, lorde, ne poveravajte mu dužnosti koje ne odgovaraju njegovom zvanju i vaspitanju, jer i sami vidite šta iz toga može da proizaāe. — Da, vidim to sada, gospodine Heriote, — odgovori mladi plemiþ; — i žao mi je što sam bio nepravedan prema svome suverenu. Ali ja se, kao i svaki pravi škot, opametim tek pošto se stvar desi — greška je uĀinjena — moja molba je odbijena, i ostaje mi jedino da iskoristim svoja poslednja sredstva da bih otišao sa Moniplajsom na neko bojište, i poginuo sliĀno svojim precima. — Bolje bi bilo živeti u otadžbini i služiti joj sliĀno vašem

47 plemenitom ocu, moj lorde, — primeti g. Džordž. — Da, da, ne obarjate oĀi i ne odmahujte glavom. — Kralj nije odbio vašu molbu, jer je nije ni video. — Vi tražite samo ono što je pravo, a položaj koji on zauzima obavezuje ga da to i ispuni — da, tvrdim vam, lorde, on je po prirodi svoga karaktera uvek sklon da ispunjava svoje dužnosti prema svojim podanicima. — Bilo bi mi vrlo milo kad bi bilo tako, meāutim, — reĀe Najdžel Olifant, — i da ne govorim o nepravdama prema meni liĀno, postoje još mnoge neispravljene nepravde prema mojoj zemlji. — Moj lorde, — reĀe g. Heriot, — govorim ovako o kralju ne samo iz poštovanja kao podanik — i ne iz oseþanja blagodarnosti kao korisnik njegove naklonosti, veþ i kao slobodan i pošten škot. Kralj je sam po sebi raspoložen da postupi pravedno; ali je okružen ljudima, koji, bez njegovog znanja, na prvo mesto stavljaju svoje sebiĀne interese i niske želje. Vi veþ patite zbog toga iako niste znali uzrok tome. — ÿudim se, gospodine Heriote, — reĀe mladi lord, — da vi, posle tako kratkog poznavanja sa mnom, govorite kao da ste prisno upoznati sa mojim poslovima. — Lorde, — odgovori zlatar, — moja služba dopušta mi slobodan pristup u unutrašnjost dvorca; svima je dobro poznato da se ne mešam u spletke, i da ne pripadam nijednoj politiĀkoj grupi, stoga nijedan kraljev miljenik nije do sada pokušao da mi spreĀi pristup u dvorsku kancelariju; naprotiv, uvek sam bio u dobrim odnosima sa svakim dok je bio na vlasti i pad nijednog od njih nije obuhvatao i mene. Ali je nemoguþe biti tako povezan sa dvorom a ne Āuti, Āak i protiv svoje volje, o svemu što se tamo radi. Naravno, ako mi je katkad potrebno neko obaveštenje, znam i kako da doāem do njega. Rekao sam vam zašto se interesujem za vas. Tek sam sinoþ saznao da ste u ovom gradu, pa ipak sam uspeo da veþ dobijem neka obaveštenja o preprekama koje stoje na putu vašoj stvari. — Gospodine, mnogo sam vam zahvalan za vaše staranje, mada ne znam Āime sam zaslužio ljubaznost, — odgovori Najdžel, i dalje sa izvesnom uzdržanošþu. — Pre svega, dopustite mi da vam kažem da je moje interesovanje za vas potpuno iskreno, — reĀe graāanin; — ne ljutim se na vas što ne verujete olako neznancu, koji pripada nižem društvenom staležu, posle nailaženja na tako malo prijateljstva kod vaših roāaka i ljudi iz vašega kruga, koji imaju mnogo razloga da vam pomognu. Prepreka je ova. Prostrano imanje vašega oca nalazi se pod hipotekom, zbog duga, u iznosu od 40,000 srebrnjaka, Peregrinu Petersonu, škotskom konzulu u

48 Kempviru. — Ne znam ništa o hipoteci, — odgovori mladi lord, — ali postoji intabulacija za toliku svotu, i ako ta suma ne bude isplaþena celo þe imanje moga oca biti prodano za Āetvrtinu svoje vrednosti; pa zato i molim kraljevsku vladu da mi isplati novac koji duguje mome ocu, da bih mogao da spasem svoje imanje od tog grabljivog poverioca. — Intabulacija u Škotskoj, — reĀe Heriot, — isto je što i hipoteka s ove strane reke Tvida; ali vi ne poznajete vašeg pravog poverioca. Konzul Peterson samo prikriva svojim imenom drugog Āoveka, i to nikog manjeg do kancelara Škotske, koji smera da se, pomoþu tog duga, doĀepa vašeg imanja, ili da njime, možda, zadovolji neku treþu moþniju stranku. On þe verovatno dozvoliti Petersonu da postane vlasnikom, a kada se cela ta sramna stvar bude zaboravila, imanje i vlasništvo Glenvarloha preþi þe na toga velikog vlastelina uz pripomoþ njegovog uslužnog posrednika, pod vidom prodaje ili neke sliĀne ujdurme. — Je li to moguþe? — uzviknu lord Najdžel. — Kancelar je plakao kad sam se rastajao s njim — nazivao me roāakom — Āak i sinom — snabdeo me pismenim preporukama, i, mada mu nisam tražio novĀanu pomoþ, nepotrebno se izvinjavao što mi je ne nudi, navodeþi kao razlog velike rashode koje iziskuje njegov položaj i njegova velika porodica. Ne, nikako mi ne ide u glavu da jedan plemiþ može tako nisko da obmanjuje. — Nisam, istina, od plemiþke krvi, — reĀe graāanin — ali vas još jednom molim da pogledate moje sede kose, i da se upitate kakvog bih razloga imao da ih sramotim lažju u vezi s poslom u kome nemam nikakvog interesa, izuzev što se on tiĀe sina moga dobrotvora. Razmislite, takoāe, da li ste imali ikakve koristi od pisama lorda kancelara? — Nikakve, — odgovori Najdžel Olifant, — izuzev hladne uljudnosti i lepih reĀi. Moj utisak je da su ta lica, kojima su pisma adresovana, želela samo da me se što pre oslobode; tako mi je, naprimer, juĀe, kad sam kazao da hoþu da idem u inostranstvo, jedan od njih ponudio novac, da ne bi zbog novĀane oskudice odugovlaĀio sa odlaskom iz zemlje. — Pa, da, — reĀe Heriot, — gotovi su i krila da vam dadu, samo da ne ostanete ovde. — Otiþi þu k njemu ovog trenutka, — reĀe gnevni mladiþ, — da mu kažem šta mislim o njegovom podlom postupku. — Ako želite sebi dobra, — reĀe Heriot, zadržavajuþi ga, — vi to neþete uraditi. Vaša svaāa s njim i mene bi upropastila kao vašeg

49 obaveštavaĀa; i mada sam gotov da uložim polovinu robe u svome duþanu da bih vama uĀinio uslugu, ipak ne mislim da želite da me oštetite kad to vama ništa ne koristi. ReĀ „duþan” odjeknu nelagodno u uhu mladoga plemiþa, koji brzo odgovori: — Da oštetim vas, gospodine? — daleko sam i od pomisli na tako što; i molim vas prestanite sa vašim uzaludnim nuāenjem da pomognete Āoveku kome se više niĀim ne može pomoþi! — Prepustite vašu stvar meni, — reĀe graāanin; — ona vam i tako do sada nije išla za rukom. Dopustite mi da uzmem tu molbu — prepisaþu je naĀisto, i predaþu je, u pogodnom trenutku (i to uskoro), umešnije, nadam se, nego vaš sluga, kralju u ruke. — Skoro vam jemĀim za dobar ishod; ali Āak i kad se kralj ne bi zauzeo za ovu pravednu stvar, ni onda je neþu napustiti. — Gospodine, — reĀe mladi plemiþ, — vaše reĀi su toliko prijateljske, a moj položaj toliko beznadežan, da se ne usuāujem da vam odbijem vaš ljubazni predlog, mada crvenim što ga primam od nepoznatog Āoveka. — Ipak možemo reþi da više nismo neznanci, — izjavi zlatar; — i ako moje posredovanje uspe, i vaše se prilike poprave, vi þete me nagraditi time što þete vaše prvo srebrno posuāe naruĀiti od Džordža Heriota. — Imali biste posla sa rāavim platišom, gospodine Heriote, — reĀe lord Najdžel. — Ne bojim se toga, — odgovori zlatar; — i raduje me vaš osmejak, lorde — Āini mi se da sa njim još više liĀite na dobrog starog lorda vašeg oca; a to mi daje smelosti za molbu — da doāete sutra kod mene na ruĀak. Ja živim nedaleko odavde, u Lombardskoj ulici. U pogledu jela, lorde, imaþemo supu, pileþe peĀenje, teleþe kotlete pripremljene na škotski naĀin u Āast naše stare domovine, i bocu starog izvrsnog vina, koje je sipano u bure još u vreme kad škotska i Engleska nisu bile jedna država. —i što se tiĀe društva, srešþete se sa nekoliko naših ljubaznih zemljaka — a može se desiti i da moja domaþica pozove jednu ili dve lepe škotske devojke. — Prihvatio bih vaš ljubazni poziv, gospodine Heriote, — reĀe Najdžel, — ali Āujem da londonske dame vole da su ljudi otmeno obuĀeni — pa ne bih želeo da svojim bednim odelom pokvarim njihovo mišljenje o plemiþima naše siromašne zemlje, o kojoj ste im vi, bez sumnje, priĀali najbolje. — Lorde, vaša otvorenost me navodi da vam kažem još nešto, — reĀe g. Džordž. — Ja… ja sam dugovao vašem ocu izvesnu svotu; i… ali

50 ako me vaše lordstvo bude tako prodorno gledalo nikad neþu završiti svoju priĀu… pa, iskreno da govorimo, jer nikad nisam ni mogao da istrajem u nekoj laži. — Veoma je potrebno za uspeh ovoga posla da se vaše lordstvo pojavi na dvoru onako kako dolikuje vašem dostojanstvu: Zlatar sam po zanimanju, i živim ne samo od prodaje zlatarske robe veþ i od davanja novca pod interes. Nudim vam zajam od sto funti uz uobiĀajenu kamatu dok ne sredite vaše stvari. — A ako se one nikad ne srede povoljno? — upita Najdžel. — U tom sluĀaju, lorde, — odgovori graāanin, — gubitak te svote neþe znaĀiti za mene ništa u poreāenju sa drugim gubicima. — Gospodine Heriote, — reĀe lord Najdžel, — vi mi velikodušno nudite vašu pomoþ i ja je sa zahvalnošþu primam. Pretpostavljam da vi vidite kraj ovoga posla, mada ga ja ne vidim. Uveren sam da ne želite da mi nametnete nov teret time što biste me uvukli u dug koji ne bih bio u stanju da platim. Stoga þu primiti vaš novac u nadi da þete me omoguþiti da vam ga vratim. — Postaraþu se da vas ubedim, lorde, — reĀe zlatar, — da postupam s vama kao sa dužnikom od koga oĀekujem isplatu; stoga þete biti ljubazni da potpišete prijem ovog novca i obavezu da þete mi ga vratiti. Zatim izvadi iz pojasa kutiju sa pisaþim priborom i napisa nekoliko redaka; onda izvadi malu kesu sa zlatom iz boĀnog džepa ispod ogrtaĀa i, rekavši da bi u njoj trebalo da ima sto funti, poĀe da broji novac i da ga stavlja na sto. Olifant mu primeti da je to nepotrebna formalnost, da on veruje svome poveriocu na reĀ; ali to nije bilo u skladu sa starĀevim naĀinom poslovanja. — Dopustite mi, lorde, — reĀe on, — mi, graāani, vrlo smo obazrivi i štedljivi ljudi; ja bih, zasigurno, zauvek izgubio svoje dobro ime u celoj našoj okolini kad bih vam dao priznanicu na potpis a da ne izbrojim novac. Sada je, mislim, sve u redu — ali ja vidim, — reĀe on, pogledavši kroz prozor, — gde dolaze moji deĀaci sa mojom mazgom; jer moram da idem u zapadni kvart. Sklonite vaš novac, lorde; nije dobro da vas vide u londonskom stanu sa takvim cvrkutavim žutim zebama. Je li vam sigurna brava na vašoj kasici? Ako nije, ja þu vam ustupiti po povoljnoj ceni kasicu u kojoj su Āuvane mnoge hiljade funti; — ona je nekad pripadala dobrom starcu ser Frugalu; njegov rasipni sin prodao je ljusku pošto je pojeo jezgro — i to je bio kraj jednog gradskog bogatstva. — Nadam se da þe vaše bogatstvo imati bolji svršetak, gospodine Heriote, — reĀe lord Najdžel. — I ja se nadam, lorde, — odgovori starac sa osmehom i blistavom suzom u oku. — Bogu je bilo ugodno da mi uzme dva deteta; imam