Walter Scott - Najdzelovi dozivljaji

351 — Ja sam veþ odavno, — reĀe ogorĀeni otac, — primetio da je sebiĀan i tvrda srca; ali da je i krivokletnik — nikad nisam strahovao da þe takva ljaga pasti na moju rasu. Nikad ga više neþu pogledati! — Eh, lorde — reĀe kralj, — moraš mu govoriti vrlo strogo, i to više kao Demeja nego kao Mikion,125 vi nempe et via pervugata patrum; 126 a što se tiĀe toga da ga više nikad neþeš ni pogledati, njega svog jedinca, to je sasvim nerazumno. Reþi þu ti istinu, prijatelju, samo ne bih hteo ni za živu glavu, da me ÿarls Āuje, kad bi moj sin prevario polovinu londonskih devojaka, ne bih ga osudio tako strogo, kao što ti osuāuješ tog tvog nesreþnog sina Dalgarna. — Vaše veliĀanstvo, dopustite mi da odem, — reĀe lord Hantinglen; — a po ovom sluĀaju postupite shodno vašem kraljevskom oseþanju pravde, jer ja ne želim nikakvu milost za njega. — Pa, lorde, neka tako bude; a ako bi išta, — dodade on, — što je u našoj moþi moglo da te uteši… — Milostivo saoseþanje vašeg veliĀanstva, — odgovori Hantinglen, — veþ mi je pružilo onoliku utehu koliku mogu oĀekivati na ovome svetu; ostala uteha može doþi! samo od cara careva. — Njemu te i preporuĀujem, moj stari i verni slugo, — reĀe Džems uzbuāenim glasom. Posle Hantinglenovog odlaska, kralj ostade zamišljen nekoliko minuta, a zatim se obrati Heriotu: — Džordi, ti znaš sve tajne našeg dvora za poslednjih trideset godina, ali kao pametan Āovek sve vidiš i Āuješ ali ništa ne govoriš. Ima jedna stvar koju bih želeo da znam i to više radi filozofskog istraživanja. Jesi li ikad Āuo da je pokojna ledi Hantinglen, žena ovog plemenitog starca, grešila pomalo u svom životu, to jest, skretala s puta vrline, razumeš li me? — ÿasti mi, — reĀe Džordž Heriot, priliĀno iznenaāen tim pitanjem, — nikad nisam Āuo ništa rāavo o njoj. Bila je Āestita žena, živela je u velikoj slozi sa svojim mužem, izuzev što je bila velika puritanka i družila se više sa duhovnicima nego što se to sviāalo lordu Hantinglenu, koji je, kao što vaše veliĀanstvo dobro zna, Āovek starog kova, sklon piþu i psovki. — O, Džordi! — uzviknu kralj, — to su slabosti starog sveta, kojima 125 Demeja i Mikion su lica u komediji »Braþa«, od rimskog pesnika Terencija. — Prev. 126 Strogo, kao obiĀno što govore roditelji. — Prev.

352 smo i sami donekle podložni. Ali svet svakim danom postaje sve gori, Džorāi. Današnja omladina može reþi zajedno sa pesnikom: »Aetas parentum, pejor avis, tulit nos nequiores«.127 Taj Dalgarno ne pije i ne psuje toliko koliko njegov otac, ali bludniĀi, Džordi, i krši svoju reĀ i zakletvu. Što se tiĀe toga što sl rekao o njegovoj majci i duhovnicima, svi smo mi slaba stvorenja, Džordi, i duhovnici i kraljevi, i svi ostali, i, ko zna, možda to objašnjava razliku izmeāu Dalgarna i njegovog oca? Lord Hantinglen je oliĀenje Āestitosti; i ne mari za materijalna dobra ovoga sveta ni koliko plemeniti hrt za tvorom; a što se tiĀe njegovog sina Dalgarna, on bi sve nas porazio svojom bestidnošþu — i nas i Stinija, i ÿarlsa, i naš savet — da nije Āuo za miraz, a onda je poleteo kao petao na ogrozd! Te velike razlike izmeāu roditelja i sinova ne mogu se smatrati prirodnim, prema Baptistu Portu, Mišelu Skotu, i drugima. — Eh, Džordi, da ti zveket novca i svakovrsnog posuāa nije izbio svu nauku iz glave, mogao bih ti govoriti opširnije o toj stvari. Heriot ne izrazi nikakvo žaljenje što je zaboravio nauku, veþ skromno izjavi da zna mnoge ljude koji nisu ravni svojim oĀevima iako su im majke bile Āestite, a zatim upita kralja: — Da li þe lord Dalgarno pristati da se oženi sa ledi Hermionom? — Ne sumnjam mnogo u to, — odgovori kralj; — dali smo mu spisak njene imovine, koji si nam ti predao u svetu, i ostaviti mu pola sata da razmisli. Taj spisak je najbolje sredstvo da ga urazumimo. Ostavio sam ÿarlsa i Stinija da mu objasne šta mu je dužnost, pa ako uspe da se odupre njihovoj želji — onda bih voleo da i mene nauĀi kako se to radi. O Džordi, Džordi, zanimljivo je bilo slušati kako mu je ÿarls govorio o grešnosti krivokletstva i varanja, a Stini o strasnoj neobuzdanosti. — To je otprilike isto kao i kad bi Satana prekorevao greh, — reĀe Heriot nepromišljeno. — Dovraga, ĀoveĀe, — reĀe kralj, pocrvenevši, — ti se nimalo ne ustruĀavaš da to kažeš. Dopustio sam ti da govoriš slobodno, i ne može se reþi da se ne koristiš tom povlasticom — Āak je i zloupotrebljavaš. Zar bi, misliš, bilo umesno da ÿarls javno ispoljava svoje misli? — Ne, ne — prestolonaslednikove misli moraju biti arcana imperii. 128 — Qui nescit 127 Pokolenje naših roditelja, gore od pokolenja naših dedova, rodilo nas je gorim od sebe. — Prev. 128 Državna tajna. — Prev.

353 dissimulare nescit regnare. 129 Svaki veran podanik je obavezan da govori celu istinu kralju, ali ne postoji uzajamnost te obaveze — i ako je Stini jedno vreme terao vetar kapom, zar je zgodno da mu ti to prebacuješ, ti, koji si njegov zlatar, i kome on, bez sumnje, duguje znatnu svotu? Heriot nije smatrao za potrebno da odigra ulogu Zenona130 i tako žrtvuje sebe braneþi moralnu istinu; ali, ipak, nije ni povukao svoje reĀi, veþ je prosto izrazio žaljenje što je uvredio njegovo veliĀanstvo. To izvinjenje je sasvim zadovoljilo popustljivog kralja. — A sada, Džordi, — reĀe on, — hajdemo okrivljenome, da Āujemo šta ima da kaže u svoju odbranu. OdluĀili smo da svršimo stvar danas. Ti moraš iþi sa mnom, jer tvoje svedoĀenje može biti potrebno. Kralj povede Heriota u veliku odaju, gde su prestolonaslednik, vojvoda od Bakingama i dva Ālana Tajnog saveta sedeli za stolom, pored koga je lord Dalgarno stajao ravnodušno i ponosno. Svi ustadoše i duboko se pokloniše kad kralj uāe; a on, gledajuþi, doāe do svoga prestola i sede, davši prethodno znak Heriotu da stane iza njega. — Nadamo se, — reĀe njegovo veliĀanstvo, — da je lord Dalgarno spreman da uĀini ono što je pravo prema snoj nesreþnoj ženi, a Što dolikuje njegovoj Āasti i karakteru. — Smem li upitati, reĀe lord Dalgarno, — kakva me kazna oĀekuje ako naāem da mi je nemoguþe da se povinujem zahtevu vašeg veliĀanstva? — Progonstvo sa našeg dvora, lorde, — reĀe kralj; — progonstvo sa našeg dvora i zabrana da se pojavljuješ pred našim licem. — Nesreþan izgnanik biþu ja! — reĀe lord Dalgarao poluironiĀno. — Ali þu nositi sa sobom sliku vašeg veliĀanstva, jer nikad neþu videti drugog takvog kralja. — I progonstvo iz naše države, — strogo izjavi prestolonaslednik. — To bi moralo biti zasnovano na zakonu, vaše visoĀanstvo, — odgovori Dalgarno, sa tobožnjim poštovanjem; — a ja nikad nisam Āuo da postoji odredba koja propisuje progonstvo za onoga koji neþe da se oženi ženom sa kojom se ludirao. Možda mi njegova milost vojvoda od Bakingama može to objasniti. — Vi ste nitkov, Dalgarno, — reĀe gordi i plahoviti ljubimac. 129 Ko ne ume da se pretvara, ne ume ni da vlada. — Prev. 130 Zenon je osnivaĀ stoiĀke filozofije. — Prev.

354 — Sramota, vojvodo, što govorite tako okrivljenome, i to još u prisustvu kralja! — reĀe lord Dalgarno. — Ali da ubrzam ovo venĀanje. ProĀitao sam ovaj spisak o imovini Erminije Pauleti, þerke pokojnog plemiþa — da, nazvan je plemiþem, ako nisam pogrešno proĀitao — Ðovanija Pauleti, iz porodice Sansovitio, u Ðenovi, i ne manje plemenite ledi Mod Olifant, iz porodice Glenvarloh. — Pa, evo, ja izjavljujem da sam se u španiji nezvaniĀno privenĀao sa tom plemenitom damom, i da smo okusili malo od braĀnog života; pa šta sad traži od mene ovaj ozbiljni skup? — Da se još u toku ovoga Āasa venĀaš sa tom damom, da bi time popravio sramnu nepravdu koju si joj uĀinio, izjavi prestolonaslednik. — Vaše visoĀanstvo, — odgovori Dalgarno, — ja sam u srodstvu sa jednim starim lordom koji se naziva mojim ocem, i koji þe, verovatno, smatrati da se odluka o ovoj stvari ne može doneti a da se ne Āuje i njegovo mišljenje. Nažalost, svaki sin nije tako sreþan da ima poslušnog oca! — Rekavši to, Dalgarno pogleda prema prestolu da bi svoje poslednje reĀi uĀinio jasnijim. — LiĀno smo razgovarali sa lordom Hantinglenom, — reĀe kralj, — i ovlašþeni smo da damo pristanak u njegovo ime. — Nikad nisam oĀekivao da þu u ovoj stvari imati za posrednika, ili, što bi prost svet rekao, za provodažiju, tako uzvišenu liĀnost, — reĀe Dalgarno, jedva skrivajuþi svoj potsmeh. — I moi otac se saglasio? Imao je obiĀaj da kaže, pre no što smo napustili Škotsku, da se krv Hantinglena i Glenvarloha ne bi pomešala ni kad bi se sipala u isti sud. Možda se rešio da izvrši taj ogled? — Lorde, — reĀe Džems, — dosta sa šegaĀenjem. Hoþeš li da se odmah, sine mora, 131 venĀaš sa tom damom u našoj kapeli? — Statim atque instanter, 132 —i odgovori lord Dalgarno, — jer þu tim Āinom steþi moþ da pružim veliku korist državi: steþi þu bogatstvo kojim þu moþi da zadovoljavam potrebe vašeg veliĀanstva, i lepu ženu da bude nd raspoloženju njegovoj milosti vojvodi od Bakingama. Vojvoda se diže, doāe do kraja stola gde je stajao lord Dalgarno i šapnu mu na uho: Vi ste mi veþ ranije stavili na raspoloženje vašu divnu sestru. Ove reĀi duboko potresoše pritvornu hladnokrvnost lorda 131 Bez odlaganja. — Prev. 132 Odmah, ovog trenutka. — Prev.

355 Dalgarna. On ustuknu kao da ga je ujela zmija, ali odmah pribra, i pogledavši vojvodu, koji se još smešio, pogledom punim mržnje, kažiprstom leve ruke pokaza na balĀak svoga maĀa, ali tako neprimetno da to opazi samo Bakingam. Vojvoda mu odgovori i drugim prezrivim osmehom, i vrati se na svoje sedište, povinujuþi se kraljevoj zapovesti, koji mu je stalno dovikivao: — Sedi ovamo, Stini, sedi, nareāujemo ti — ne dopuštamo nikakvu tuĀu ovde. — Vaše veliĀanstvo ne treba da se boji da þe me napustiti strpljenje, — reĀe lord Dalgarno; — da bih bio što strpljiviji, više u vašem prisustvu neþu izgovarati nikakve druge reĀi izuzev onih propisanih za venĀanje. — Ti si okoreo nevaljalac, Dalgarno, — reĀe kralj; — i kad bih ja bio na mestu te dame, oĀeve mi duše, radije bih nosio sramni žig tvoje milosnice, nego što bih se izložio opasnosti da budem tvoja žena. Ali ona þe uživati našu naroĀitu zaštitu. — Poāimo, lordovi, liĀno þemo prisustvovati ovoj veseloj svadbi. — Kralj se diže sa prestola i uputi se vratima. Ostali poāoše za njim. Lord Dalgarno je išao þuteþi; niko nije stupao s njim u razgovor. Po njegovom lakom hodu i spokojnom držanju moglo se pogrešno zakljuĀiti da je on sreþan mladoženja. Ušli su u kapelu na jedna tajna vrata koja su bila u vezi sa kraljevim odajama. VinĀestarski episkop u episkopskoj odeždi stajao je kraj oltara; s druge strane, Mona Pola pridržavala je bledu, iscrpenu ledi Hermionu ili Erminiju Pauleti. Lord Dalgarno joj se duboko pokloni; a prestolonaslednik, primetivši sa kakvim je gnušanjem Hermiona primila njegov pozdrav, priāe joj i dostojanstveno reĀe: — Gospoāo, pre no što se stavite pod vlast ovoga Āoveka, dopustite da vas obavestim da je on potpuno sprao vašu Āast u vezi sa vašim ranijim odnosima s njim. Vaša je da odluĀite sada da li þete staviti vašu imovinu i sreþu u ruke Āoveka koji se pokazao nedostojnim svakog poverenja. Ledi Hermiona odgovori: — Dugujem dobroti njegovog veliĀanstva što je od moje preāašnje imovine dovoljno odvojio za moje pristojno izdržavanje. Ostatak se ne može bolje upotrebiti nego da se njime otkupi Āasno ime koga sam bila lišena i dobije sloboda da završim svoj život u miru i samoþi. — Ugovor je sastavljen, — izjavi kralj, — pod mojim nadzorom. U njemu je njima dvoma dato pravo da žive odvojeno. Zato ih, episkope, venĀajte što brže, da bi što pre mogli da se rastave. Episkop pristupi venĀanju pod vrlo neobiĀnim i nepovoljnim okolnostima. Odgovori neveste bili su izraženi jedino klimanjem glave; mladoženja je odgovarao smelo i jasno, sa donekle podsmešljivim tonom.

356 Posle venĀanja, lord Dalgarno istupi napred kao da htede da poljubi svoju nevestu, ali, videvši da ona ustuknu nazad sa užasom i negodovanjem, on se samo duboko pokloni. Zatim se ponosno ispravi i reĀe: — Mogao bih Āak i zaigrati, premda sam u okovima — doduše, oni su od zlata, pa mi nisu teški. — Vidim da me svi hladno gledaju, te je vreme da idem. Sunce ne sija samo u Engleskoj! Ali sam pre svega dužan da pitam gde þe obitovati ova lepa ledi Dalgarno. Smatram da je red da znam. Da li þe biti poslana u vojvodin harem? Ili þe je možda taj Āestiti graāanin kao i ranije… — Zadrži svoj bestidni jezik! — reĀe njegov otac, lord Hantinglen, koji se držao u pozadini za vreme obreda, i koji sada istupi napred, uze ledi Hermionu za ruku i obrati se njenom nedostojnom mužu sledeþim reĀima: — Ledi Dalgarno þe živeti kao udova u mome domu. Smatram je udovom kao da se grob veþ zatvorio nad njenim neĀasnim mužem. Lord Dalgarno se trenutno veoma zbuni i reĀe pokornim glasom: — Ako vi, lorde, želite da sam mrtav, ja vam, mada sam vaš naslednik, ne želim to isto. Malo bi izraelskih prvenaca, — dodade on, povrativši se od trenutnog uzbuāenja, — moglo to reþi iskreno. Ali ja þu vam dokazati, pre no što odem, da sam pravi potomak doma koji ne zaboravlja uvrede. — ÿudim se kako vaše veliĀanstvo može i dalje da ga sluša, — reĀe prestolonaslednik Āarls. — Izgleda mi da smo se dosta naslušali njegovih drskosti. Ali Džems, koga je mnogo zanimala ta scena ne htede da zaustavi tu prepirku, veþ uþutka svog sina: — þuti ÿarlse, — þuti, dete moje! — Hoþu da Āujem šta sve ima da kaže taj bestidni nevaljalac. — Jedino to, vaše veliĀanstvo, — reĀe Dalgarno, — da se u onom spisku ne nalazi izvestan podatak, meāutim, sve ostalo me ne bi moglo podmititi da se venĀam sa tom ženom. — Taj podatak je sigurno summa totalis133 — reĀe kralj. — Ne, ne to, vaše veliĀanstvo, — odgovori Dalgarno. — Doduše, ukupna svota mogla bi da bude nešto znaĀajno fiak i za škotskoga kralja do pre ne tako davnog vremena; ali to za mene nema velike privlaĀnosti, izuzev što u tom spisku vidim moguþnost osvete nad porodicom Glenvarloh. Ta bleda nevesta svojim venĀanjem sa mnom dala mi je moguþnost da spalim dom njene majke. — Kako to? — upita kralj. — Šta on to govori, zveckavi Džordi? 133 Ukupna svota. — Prev.

357 — Taj dobrodušni graāanin, gospodaru moj, — reĀe lord Dalgarno, — isplatio je izvesnu svotu od novca moje žene, a sada, znaĀi, i od moga, radi podizanja intabulacije sa imanja Glenvarloha. Ako ta svota ne bude isplaþena sutra ujutru do dvanaest Āasova, to þe imanje onih koji su nekada sebe smatrali protivnicima naše porodice preþi u moje ruke. — Je li to istina? — upita kralj. — Istina je, vaše veliĀanstvo, — odgovori Heriot. — Na ledi Hermionu, koja je isplatila novac prvom poveriocu, prešla su sva prava vlasništva nad tim imanjem; a sada, bez sumnje, prelazi i na njenog muža. — A na nalog našoj blagajni ti si zaboravio? — reĀe kralj. — Zar to ne bi pružilo onom mladiþu potrebnu svotu? — Na nesreþu, gospodaru, on ga je izgubio, ili negde založio. Nalog je išĀezao. Tog mladiþa zaista prati zla sreþa! — Kakav sticaj prilika! — reĀe kralj, koji poĀe u zbunjenosti da hoda tamo-amo i Āupka gajtan na svome prsniku. — Ne možemo ga pomoþi a da ne platimo svoj dug dvaput, a prema sadašnjem stanju naše blagajne jedva imamo moguþnosti da ga platimo i jedanput. — Saopštili ste mi novost koju þu iskoristiti, — reĀe lord Dalgarno. — Nemoj, — reĀe njegov otac. — Kad veþ moraš da si nitkov, onda budi hrabar nitkov pa se sveti oružjem a ne lihvarskim sredstvima. — Oprostite, lorde, — reĀe Dalgarno, — pero i mastilo sada su najsigurnije oruāe osvete. Više se zemlje dobija advokatskim perom nego viteškim maĀem. ÿekaþu u gradu sutra, blizu vatre Kovent; i ako se mome beležniku, kod koga se nalazi dokumenat, isplati potrebna svota za otkup imanja utoliko bolje po lorda Glenvarloha, a ako ne, odmah sutradan odlazim na sever da uzmem imanje u svoje ruke. — Ponesi sa sobom i oĀevu kletvu, bedniĀe! — reĀe lord Hantinglen. — I kraljevu, jer je on pater patriae, — reĀe Džems. — Nadam se da þu obe podneti lako, — odgovori lord Dalgarno; a zatim se pokloni i izaāe. Svi prisutni odahnuše posle njegovog odlaska, jer su bili potišteni njegovom upornom drskošþu. Lord Hantinglen tešeþi svoju snahu izaāe zajedno s njom. Kralj, iako je vreme veþ bilo priliĀno poodmaklo, ne raspusti svoj Tajni savet veþ se vrati s njim u dvoranu za savetovanje. Heriotu naredi da prisustvuje sednici mada mu ne reĀe razlog za to.

358 GLAVA 33. — Ja þu prisluškivati kod vrata. — RiĀard III, Āin V. scena 3. ralj Džems Āim zauze svoje sedište za stolom Saveta poĀe da se migolji u svojoj stolici, da kašlje, šmrkþe i upotrebljava svoju maramicu, što su sve bili znaci da namerava da održi dugaĀak govor. ÿlanovi saveta se spremiše da ga saslušaju sa dužnom pažnjom. Prestolonaslednik Āarls, koji je, suprotno svome ocu, imao veoma stroga shvatanja o pristojnosti, zauze stav ukoĀene i duboke pažnje? dok se oholi vojvoda, svestan svoje moþi i nad kraljem i nad prestolonaslednikom, ispruži udobno na svom sedištu, i, mada zauze stav slušatelja, izgledalo je da to više smatra za ceremoniju nego za dužnost. — Ne sumnjam, lordovi, — reĀe kralj, — da neki od vas misle, pošto je uobiĀajeni Āas obeda veþ prošao, da je vreme da se uzvikne zajedno s robom: Quid de symbola? 134 — Ali, deliti pravdu i donositi presude za nas je šta i jelo i piþe; i sada vas moram zamoliti da razmotrite sluĀaj onog nesreþnog mladiþa, lorda Glenvarloha, i da razmislite da li je saglasno sa našom Āašþu da se uĀini nešto za njega: — ÿudim se, vaše veliĀanstvo, da vi, pored sve vaše mudrosti, postavljate takvo pitanje, — izjavi vojvoda. — Jasno je da je Dalgarno jedan od najdrskijih nitkova na zemlji; te Āak i da ga je lord Glenvarloh smrtno ranio, samo bi jedan nitkov bio manje na svetu, koji je ionako dugo živeo u njemu. Smatram da je lordu Glenvarlohu uĀinjena velika nepravda, i žalim što sam po izgovoru onog nitkova, i ja donekle doprineo tome. — Ti govoriš kao dete, Stini — hoþu reþi, lorde od Bakingama, — odgovori kralj, — i kao Āovek koji ne zna logiku; jer izvesno delo može da bude Āak i za pohvalu, quoad hominem, to jest s obzirom na Āoveka 134 Šta je s pozivom na obed. — Prev. K

359 protiv koga je izvršeno, i da u isto vreme bude za najveþu osudu, quoad locum, to jest, s obzirom na mesto gde je uĀinjeno. Dopušteno je da Āovek odigra kolo u krĀmi, ali ne i u crkvi. I tako, da je udarac bio nanesen lordu Dalgarnu, koji ga je zaslužio buduþi onakav kakvim se pokazao, negde na drugom mestu a ne u Kraljevskom parku, to bi se moglo smatrati dobrim delom. Ali, dopustite nam da primetimo, lordovi, da bi zakon protiv nasilja bio od male koristi na našem dvoru kad bi kao opravdanje za nasilje služilo tp što je napadnuti Āovek nitkov. Nažalost, ne znamo ni za jedan dvor u celom hrišþanskom svetu gde nema nitkova; te ako bi ljudi narušavali mir pod izgovorom da tuku nitkove, onda bi se tuĀe dešavale svaki Āas Āak i u našem predsoblju. — ReĀi vašeg veliĀanstva su kao i uvek veoma mudre, — odgovori prestolonaslednik ÿarls — dvor i njegov park moraju se smatrati svetinjom, kao i kraljeva liĀnost, koju Āak i najdivljiji i najneprosveþeniji narodi smatraju polubožanskom. Ali volja vašeg veliĀanstva može da ublaži strogost ovog i svakog drugog zakona, i u vašoj je moþi, posle razmatranja ovog sluĀaja, da pomilujete tog nepromišljenog mladiþa. — Rem acu tetigisti, Carole, mi puerule, 135 — odgovori kralj; — i znajte, lordovi, da smo mi na jedan vešt naĀin doznali misli i namere lorda Glenvarloha. Pretpostavljam da se neki od vas seþaju kako sam postupio u onom neobiĀnom sluĀaju ledi Leik, i kako sam dokazao lažnost tvrāenja da je sluškinja slušala iza zidnog zastora. Taj sluĀaj me je podstakao na razmišljanje, pa sam se setio da sam Āitao da je Dionisije, kralj Sirakuze, koga istoriĀari nazivaju tiraninom, mada ta reĀ na grĀkom ne oznaĀava kao na našem jeziku despotskog samodršca, veþ kralja koji vlada zakonito, iako možda nešto strože nego mi i ostali zakoniti monarsi našeg vremena. Pa, eto, taj Dionisije, kralj Sirakuze, naredio je veštim neimarima da u njegovom dvorcu sagrade tajno odeljenje samo za njega — Zna li vaša preosveþenost kakvo je bilo to odeljenje? — ýelija za molitvu u samoþi, pretpostavljam, — odgovori episkop. — Dovraga, ĀoveĀe — oprostite preosveþenosti što psujem — to nije bila nikakva usamljeniĀka þelija — to je bilo skrivalište, nazvano kraljevim uhom, u kome je on mogao da sedi neopažen i þuje sve razgovore svojih hapšenika, Pa, eto, gospodo, podražavajuþi tome Dionisiju, koga sam uzeo za uzor, najviše zato što je bio velik lingvista i gramatiĀar, i što je otvorio odliĀnu školu pošto je napuštao presto. — Tu školu je otvorio ili on ili njegov naslednik istog imena, 135 Ti si pogodio u Āemu je stvar, ÿarlse, dete moje. — Prev.

360 svejedno koji od njih dvojice — naredio sam da mi se napravi skrivalište u državnom zatvoru tamo u Kuli, koje, episkope, više liĀi na propovedaonicu nego na usamljeniĀku þeliju. — Ono je iza zidnog zastora odaje tamniĀkog starešine; tamo mogu da sedim i tajno Āujem razgovor onih hapšenika koji su zatvoreni zbog prestupa protiv države, i tako doznam tajne naših neprijatelja. Prestolonaslednik baci pogled prema vojvodi sa izrazom velikog negodovanja i gnušanja. Bakingam jedva primetno sleže ramenima. — Pa, lordovi, videli ste šta nam se desilo jutros za vreme lova. — Ne mogu se smiriti od onog uzbuāenja sve dok se dobro ne ispavam noþas. — Odmah posle toga doveli su nam u dvor jednog lepog paža koga su našli u parku. Naša predostrožna svita opomenula nas je da ne bi trebalo da ga mi liĀno ispitujemo; pa ipak, uvek gotovi da služimo interesima naše države i po cenu našeg života, naredili smo svima da izaāu iz sobe, utoliko pre što smo podozrevali da je taj deĀko devojka. I šta mislite, moji lordovi? — Malo bi koji od vas pomislio da mi imamo sokolovo oko koju prerušenost ne može da zavara; ali, hvala bogu, mada smo veþ stari, ipak znamo onoliko o takvim igraĀkama; koliko liĀi pristojnom i ozbiljnom Āoveku. I tako, lordovi, liĀno smo ispitivali tu devojku u muškom odelu, i možemo vam reþi da je to ispitivanje bilo vrlo vešto i zanimljivo. Jer, mada je ona u poĀetku izjavila da se prerušila u muško odelo da bi pratila ženu koja je trebalo da nam preāa molbu ledi Hermione, prema kojoj, kako je rekla, oseþa veliku ljubav; ipak, kada smo mi, podozrevajuþi angius in herba, 136 zatražili od nje da nam kaže pravi uzrok, bila je prinuāena da nam prizna svoju Āednu ljubav prema lordu Glenvarlohu. Ona je to priznala tako stidljivo i plašljivo, da smo se i sami jedva uzdržali da ne zaplaĀemo gledajuþi njene suze. Mlada devojka nam je ispriĀala o Dalgarnovim lukavstvima u vezi sa Glenvarlohom, o tome kako ga je navodio na sve ono što je rāavo, uvlaĀio ga u zloglasne krĀme, i davao mu štetne savete sve pod izgovorom iskrenog prijateljstva, i tako zaveo neiskusnog mladiþa da Āini stvari koje su ga unižavale u našim oĀima. Ali, iako je ona sve to tako lepo ispriĀala, mi smo bili rešili da odmah ne poverujemo njenim reĀima, veþ da se liĀno uverimo na naĀin koji sam vam pomenuo a koji smo smislili za sliĀne sluĀajeve. Pošto smo je ispitali, odmah smo otišli iz GrinviĀa u kulu i namestili se u tajnom skrivalištu, da prisluškujemo i posmatramo šta se dešava izmeāu Glenvarloha i toga paža, koji je po 136 Zmiju u travi. — Prev.

361 našoj naredbi smešten u istu sobu sa njim. Bili smo uvereni, ako su se oni dogovorili da nas obmanu, da þemo nešto od toga saznati iz njihovog razgovora. — I šta mislite šta sam video, moji lordovi? — Tu nema ništa smešnoga, Stini — sumnjam da bi ti, u takvoj prilici imao hrišþansku uzdržanost i vrlinu koje je tada pokazao mladi Glenvarloh. On je pravi svetac u poreāenju s tobom, ĀoveĀe. — Znam, da bismo još više ispitivali njegovu strpljivost, poslali smo mu ser Manga Malagrotera i našeg vernog slugu Džordža Heriota, ovde prisutnog, koji su izazivali i prekorevali jadnog mladiþa, ne štedeþi mnogo ni našu kraljevsku liĀnost. — Ti se seþaš, Džordi, šta si mu rekao o ženama i milosnicama? Ali mi ti opraštamo, ĀoveĀe. — Nemaš potrebe da se spuštaš na kolena zbog toga, ja ti praštam. — Utoliko pre što ta odluka ne Āini naroĀitu Āast Solomonu, a ne može se reþi da to što je mi nemamo škodi našoj Āasti. I tako, moji lordovi, uprkos sveg iskušenja, ljute nevolje i rāavog primera, taj jadni mladiþ nije izustio ni jednu ružnu reĀ na naš raĀun. — Ovo nas navodi, delajuþi uvek po vašem mudrom savetu, da na ceo taj dogadaj u parku gledamo kao na delo uĀinjeno u uzbuāenju i izazvano podlim uvredama, i stoga, oprostimo lordu Glenvarlohu i pustimo ga na slobodu. — Radujem se milostivi kralju, — reĀe vojvoda od Bakingama, — što ste došli do tog zakljuĀka, mada nikad ne bih mogao podneti kojim ste naĀinom došli do njega. — Nadam se, — reĀe prestolonaslednik Āarls, — da vaše veliĀanstvo ne smatra da to priliĀi vašem visokom dostojanstvu da se Āesto služi tim naĀinom. — Nikad se više neþu služiti njime, Āarlse, dete moje, dajem ti Āasnu kraljevsku reĀ. Kaže se da prisluškivala Āuju rāave stvari o sebi — duše mi, u mojim ušima još zvone sarkazmi onoga starca ser Manga. Nazvao nas je tvrdicom, Stini — uveren sam da ti znaš da nije tako. Taj stari, sakati grešnik govori tako prosto iz zavisti, jer on nikad nema kod sebe neki zlatnik na pretek, a i kad bi ga imao nema prstiju da ga zadrži. — Kad to reĀe, kralj zaboravi Āak i na bezoĀnost ser Manga i nasmeja se grohotom na tu svoju dosetku; a zatim dodade: — Moramo uĀiniti nešto za toga starog prosjaka da bismo mu zapušili usta, inaĀe þe nas grditi po celoj zemlji. A sada, lordovi, neka se odmah izvesti o našem pomilovanju lord Glenvarloh, pa neka ga puste na slobodu. A pošto izgleda da þe se stvar sa njegovim imanjem svršiti onako kako ne bi trebalo, to je potrebno da razmislimo šta bismo mogli da uĀinimo za njega. — Lordovi, želim vam dobar apetit za ranu veĀeru — zasedali smo tako dugo da je veþ vreme veĀeri. — ÿarlse i Stini, vi þete ostati s

362 nama dok ne poāemo na spavanje. — Vaša preosveþenosti, vi þete ostati da blagoslovite našu trpezu. — Džordi Heriotu, jednu reĀ s tobom nasamo. Njegovo veliĀanstvo odvede graāanina ustranu, dok se ostali Ālanovi Saveta, izuzev onih kojima je bilo reĀeno da ostanu, pokloniše i raziāoše. — Džordi, — reĀe kralj, — moj dobri i verni slugo — kralj je zbunjeno vrteo gajtan na svom odelu — ti vidiš da smo mi, po našoj uroāenoj sklonosti za pravdom, uĀinili ono što nam je onaj dugonja, (Āini mi se da ga zovu Moniplajs), nudio ogromnu svotu kao mito; mi smo to odbili, jer mi smo krunisan kralj, koji ne prodaje ni svoje pravosuāe ni svoju milost za novac. I sada, šta misliš, šta treba da bude ishod svemu tome? — Sloboda lorda Glenvarloha, i ponovna milost vašeg veliĀanstva prema njemu, — odgovori Heriot. — Znam to, — reĀe kralj jetko. — Vrlo si glup danas! Mislio sam kako þe taj momak Moniplajs shvatiti celu stvar? — On þe svakako reþi da je vaše veliĀanstvo jedan od najmilostivijih i najboljih vladara, — odgovori Heriot — Zaista je potrebno da budemo i dobri i milostivi, — reĀe kralj sa još veþom jetkošþu, — jer nas okružuju takvi idioti koji ništa ne shvataju sve dok im se stvari ne kažu najprostijim škotskim jezikom. Postaraj se da vidiš toga Moniplajsa, i reci mu da smo mi lordu Glenvarlohu, za Āije se dobro on toliko zalagao, dali slobodu zato što smo milostivi, iako smo odbili da uradimo to isto kad nam je on nudio mito. Zatim mu reci, kao svoje mišljenje, da bi bilo neplemenito s njegove strane da od nas uskoro ne traži naplatu onih bednih dve-tri stotine funti, za koje smo bili prinuāeni da založimo našu ogrlicu. Stvarno, mnogi þe smatrati da si postupio kao dobar graāanin ako uzmeš na sebe da mu odbiješ tu isplatu, jer je on ipak dobio ono za šta nas je molio, a i oĀito je da on nije u nuždi za novcem, a mi jesmo, i to u velikoj. Džordž Heriot uzdahnu. — Oh, moj gospodaru, — pomisli on, — moj dragi gospodaru, je li, dakle, suāeno da ti nikad ne postupiš po svom uzvišenom i plemenitom oseþanju a da to posle ne ukaljaš nekom zadnjom mišlju, podstaknutom sebiĀnošþu? Kralja nimalo ne uznemiri to što se Heriot beše zamislio, veþ ga potapša po ramenu i reĀe: — Ti sad znaš moju želju, Zveckavi — sad možeš iþi. Ti si pametan Āovek. — Izvedi to na svoj naĀin — ali ne zaboravi da se ml sada nalazimo u novĀanoj oskudici. — Graāanin se pokloni i izaāe.

363 — Pa, deco moja, — reĀe kralj, — što se tako zgledate? — Šta biste Hteli da tražite od vašeg dragog tatice i prijatelja? — Samo to, — odgovori prestolonaslednik, — da vaše veliĀanstvo blagoizvoli narediti da se ono „tajno skrovište” u tamnici odmah zazida — jer jadikovanja zatvorenika ne treba iznositi kao dokaze protiv njih. — Kako da zazidam „moje uho”, ÿarlse? — Pa možda si i u pravu, bolje biti gluv nego slušati rāave stvari o sebi. Pa neka ga zazidaju dobro i brzo, bez odlaganja, utoliko pre jer me bole leāa od sedenja tamo skoro Āitav sat. — A sada, da vidimo, deco moja, šta nam je kuvar spremio.

364 GLAVA 34. Tom Āoveku vitez odlazi Za savet povodom svoje parnice; I nalazi ga za stolom, sa knjigama, I novcem stavljenim da ga svi vide, Da bi poslužio kao znak Da on ništa ne radi besplatno. — Hudibras. italac se možda seþa onog slatkoreĀivog, uglaāenog Javnog beležnika u platnenom kaputu, o kome smo govorili u petoj glavi ovog romana kao štiþeniku Džordža Heriota. Otiþi þemo u kancelariju toga škota, kod koga su se u toku kratkog vremena desile znatne promene. Njegova kancelarija nije više ona bedna sobica u kojoj smo ga prvi put videli, veþ udobna, prostrana soba; on više ne nosi platneno, veþ somotsko odelo. Iako je javni beležnik zadržao svoju puritansku skromnost i uĀtivost prema važnim i uticajnim klijentima, on ostale sada gleda pravo u lice, i to sa oseþanjem nadmoþi i smelosti koje ÿoveku daje bogatstvo. Ova promena se odskora desila kod njega, te još nije sasvim navikao na nju, ali ga ona svakim danom sve manje zbunjuje. Izmeāu ostalih bogatih ukrasa na stolu je I jedan od najlepših Āasovnika iz radnje Davida Hamzija; javni beležnik ga Āesto pogleda i pokatkad pošalje deĀaka, svoga pisara, da, radi provere, vidi koliko je sati na Āasovniku crkve sv. Dunstana. Javni beležnik je izgledao veoma uzbuāen. On izvadi iz ormana svežanj dokumenata, proĀita s pažnjom neka od njih i poĀe da razmišlja: — Nema nikakvog izlaza na koji zakon ukazuje — nema nikakvog naĀina da se stvar izvrda nikakvog — ako imanje lorda Glenvarloha ne bude otkupljeno pre no što otkuca podne, lord Dalgarno þe ga dobiti takoreþi nizašta. ÿudno je kako je najzad uspeo da iz ovog posla iskljuĀi svog pokrovitelja i dobije za sebe to lepo imanje, koje mu je tako dugo služilo kao mamac za moþnog Baklngama. — Kako bi bilo da i ja njega Č

365 izigram? On je bio moj pokrovitelj — to je istina — kao što je i Bakingam bio njegov; a to mi više ne može biti, jer uskoro odlazi za škotsku. To mi je milo — ja ga mrzim, a i plašim ga se. On zna moje tajne — ja znam mnoge njegove. Ali, ne — ne — ne — bolje je da to i ne pokušavam, jer neþu uspeti da ga nadmudrim. — Pa, Vili, koliko je sati? — Izbija jedanaest, gospodine. — Idi za svoj sto u predsoblju, dete, — reĀe javni beležnik. — šta þu raditi posle. — Izgubiþu poslove kod starog lorda Hantinglena, i, što je još gore, nepoštene poslove njegovog sina. Stari Heriot je suviše iskusan Āovek, te od njega mogu da zaradim samo onoliko koliko je uobiĀajeno. Posao sa Vajtfrajazom bio je vrlo unosan, ali je postao nesiguran od onog dana kada je — uh! — otkud mi to sad odjednom doāe u glavu? Jedva mogu da držim pero — kad bi me neko video u ovom stanju! — Vili! — viknu on deĀaka — ÿašu rakije! — Tako! — Sad bih mogao i samom āavolu pogledati u lice. On izgovori ove reĀi glasno i to kod samih vrata kancelarije, koja se sada iznenada otvoriše i unutra uāe RiĀi Moniplajs, u pratnji dva mladiþa i dva nosaĀa sa vreþicama zlata u rukama. — Ako možete da gledate āavolu u lice gospodine Skarliviteru, — reĀe RiĀi, — onda sigurno neþete okrenuti leāa vreþicama novca koje vam donosim. Satana i Mamon su bliski roāaci. — NosaĀi u meāuvremenu spustiše svoj tovar na pod. — Ja — ja, — zamuca zaĀuāeni beležnik — ja ne razumem šta hoþete da kažete, gospodine. — Samo to da sam vam doneo novac od strane lorda Glenvarloha, za otkup njegovog porodiĀnog imanja. Evo gospodina Lostofa i ovog drugog mladiþa, koji þe biti svedoci pri ovoj isplati. — Ja — ja mislim, — reĀe beležnik da je rok veþ istekao. — Izvinite, gospodine beležniĀe, — reĀe Lostof. — Vi nas neþete prevariti — sada je taĀno Āetrdeset pet minuta do dvanaest na svakom satu u graāu. — Moram imati vremena, gospodo, — reĀe Andrju, — da izbrojim i izmerim zlato. — Merite ga na dokolici, gospodine beležniĀe, — odgovori Lostof; — Mi smo veþ izbrojali i izmerili sadržinu svake vreþice i stavili naše peĀate na njih. Evo poreāane su tu, dvadeset ih je na broju, svaka sadrži tri stotine zlatnika. — Mi smo svedoci da je sve uraāeno po propisu zakona. — Gospodo, — reĀe beležnik, — hipoteka sada pripada jednom moþnom lordu. Molim vas, ne žurite se toliko, ja þu poslati po lorda

366 Dalgarna, — ili, najbolje, otrĀaþu sam po njega. Rekavši to, on uze svoj šešir; ali Lostof viknu: — Prijatelju Moniplajsu, stani kod vrata i ne puštaj ga! On samo hoþe da dobije u vremenu. — Kažem ti otvoreno, Andrju, možeš, ako hoþeš, poslati i po āavola, a on je najmoþniji lord od svih koje poznajem, ali ti neþeš izaþi odavde dokle ne odgovoriš primaš li ovaj novac ili ne — on je tu — uzmi ga ili ga ostavi, kako ti je volja. Meni je sasvim dobro poznato da je zakon u Britaniji moþniji od ma kog lorda — u Templu sam bar to nauĀio. Sa zakonom se nije šaliti, gospodine Skerliviteru, jer bi mogao da vam skrati te vaše dugaĀke uši. — Pa, gospodo, ako mi vi pretite, — reĀe beležnik, — prinudi se ne mogu odupreti. — Nikakva pretnja — nikakva pretnja uopšte, moj mali Andrju, — reĀe Lostof; — veþ samo mali prijateljski savet — ne zaboravi, Āestiti Andrju, da sam te video u Elzasu. Beležnik sede bez reĀi i napisa priznanicu za primljeni novac. — Oslonio sam se na tvoje tvrāenje, Lostofe, — reĀe on; — nadam se da þeš se setiti da nisam zahtevao ni da se zlato izmeri ni da se izbroji. — Bio sam uĀtiv — ako bude manjka mene þe kriviti. — ÿasti ga jedan zlatnik, RiĀe, — reĀe student prava. — Uzmi priznanicu i dokumenat o hipoteci i hajdemo da ruĀamo, ti vrlo dobro znaš na koji restoran mislim. — Kad bih ja birao, — reĀe RiĀi, — nikad ne bih izabrao da ruĀamo u onom lupeškom restoranu; ali pošto je izbor prepušten vama, gospodo, to izaberite po svom nahoāenju. — U restoran kod Bažea, — reĀe onaj drugi student. — Da, da, kod Bažea, — potvrdi Lostof; — to je jedini restoran u Londonu gde su vina prirodna, kelneri brzi, jela izvrsna, i… — I paprene cene, — dodade RiĀi Moniplajs. — Ali, kao što sam rekao, gospoāo, vi imate pravo da mi naredite kuda da idemo, jer ste mi ljubazno pomogli u ovom poslu, ne tražeþi nikakve druge nagrade sem male gozbe. Poslednji deo ovog razgovora bio je završen na ulici, gāe su odmah zatim sreli lorda Dalgarna. Išao je vrlo brzo; u prolazu je hladno pozdravio gospodina Lostofa, koji ga takoāe hladno otpozdravi i nastavi put sa svojim drugom. Meāutim, lord Dalgarno zaustavi RiĀi Moniplajsa zapovedniĀkim pokretom ruke. Premda se taj pokret nije svideo RiĀiju, ipak se, po navici, povinova i stade. — U Āijoj si pratnji sad, momĀe? — upita plemiþ. — Svakog onog koji ide ispred mene, lorde, — odgovori Moniplajs.

367 — Ne budi drzak, huljo, — želim da znam da li si još u službi Najdžela Olifanta? — reĀe Dalgarno. — Ja sam prijatelj plemenitog lorda Glenvarloha, — dostojanstveno odgovori Moniplajs. — Doista, — odgovori lord Dalgarno, — taj plemeniti lord je spao na to da nalazi sebi prijatelje meāu lakejima. — Ipak, Āuj što þu ti reþi: ako je tvoj gospodar u onom istom raspoloženju u kome je bio kad sam se poslednji put video s njim, ti mu reci da þu sutra u Āetiri sata posle podne prolaziti kroz Enfildsko Lovište, svita þe mi biti mala, jer þu svoje ljude poslati preko Barneta. Namera mi je da kroz šumu jašem polako, i da se zadržim malo blizu Kemlet Jarka; njemu je to mesto poznato; i ako on nije samo elzaški kavgadžija, svakako þe smatrati da je to mesto mnogo pogodnije za izvesne ciljeve od parka. On je, razumeo sam, na slobodi, ili þe uskoro biti. Ako ne doāe na zakazano mesto moraþe me potražiti u Škotskoj gde odlazim da uzmem u svoje vlasništvo imanje njegovog oca. — Hm! — promrmlja RiĀi za sebe, — sumnjam da þe ti to Ispasti za rukom. On Āak htede da kaže da je Dalgarnova nada da se doĀepa Glenvarlohovog imanja veþ osujeþena, ali, videþi ga u opasnom raspoloženju, reši da postupi obazrivo i samo reĀe: — Želim vam da dobro upravljate novim imanjem — kad ga dobijete. IsporuĀiþu vaš poziv mome gospodaru — to znaĀi — pomisli RiĀi odmah zatim, — da on neþe Āuti ni jedne reĀi o tome od mene. Nisam ja budala da ga uvlaĀim u takvu opasnost Lord Dalgarno ga pogleda ispitivaĀki, kao da je želeo da pronikne u znaĀenje ironiĀnog tona RiĀijevog odgovora, zatim mu dade znak rukom da ide. A on produži laganim koracima napred doklegod mu se ona trojica ne izgubiše iz vida, zatim se brzim koracima vrati natrag da kancelarije javnog beležnika, zakuca na vrata i uāe. Lord Dalgarno zateĀe beležnika gde stoji pored vreþica s novcem; njegov pronicljiv pogled odmah zapazi da je Skerliviter veoma zbunjen i uplašen zbog njegovog dolaska. — Kako to, prijatelju, — reĀe on, — da mi ni jednom reĀju ne Āestitaš na sreþnom braku? — Da mi ne kažeš ni jednu utešnu reĀ što sam pao u nemilost na dvoru? — Da nije zato što moj lik rogonje i odbaĀenog dvorskog miljenika ima izgled Gorgoninog lica.? — Lorde, radujem se — lorde, žao mi je, — odgovori beležnik koji je drhtao od straha, jer se bojao, poznavajuþi plahovitost lorda Dalgarna, da mu saopšti šta se desilo.

368 — Raduješ se i žao ti je! — odgovori lord Dalgarno. — Ti liĀiš na vetar koji je Āas topal Āas hladan. Slušaj ti, ti sliko sitne lopuže — ako ti je žao što sam rogonja, upamti, nitkove, da sam sam sebi nabio rogove. — U obrazima moje žene suviše je malo krvi da bi me varala s drugim ljudima. Ovi rogovi neþe biti teški — zlato þe ih pozlatiti; a što se tiĀe nemilosti na dvoru, osveta þe je zasladiti. Da, osveta — eno, sreþni Āas veþ otkucava! Doista, Āasovnik na sv. Dunstanu otkucavaše dvanaest. — Dobro ste otkucali, dobri Āekiþi! — pobedonosno uzviknu lord Dalgarno. — Vaši udarci odzvonili su Glenvarlohovom imanju. Ako me sutra moj maĀ ne izda, taj bedni lord neþe živeti da žali zbog propasti svoje imovine. — Dokumenta — dokumenta daj mi, ti lupežu! Sutra odlazim na sever! U Āetiri sata po podne moram biti kod Kemlet Jarka, u Enfild Lovištu. VeĀeras odlazi glavni deo moje svete. Dokumenata! — Hajde, žuri se! — Lorde, dokumenta — dokumenta o hipoteci Glenvarloha — ja — ja ih nemam. — Nemaš ih! — ponovi lord Dalgarno, — da ih nisi poslao meni u stan, lopužo? Zar ti nisam rekao da þu doþi ovamo? — Što mi pokazuješ na taj novac? Kakvim si ga lupeštvom stekao? Suviše ga je mnogo da bi ga mogao pošteno zaraditi. — Vaše lordstvo najbolje zna, — odgovori uplašeni beležnik. — Ovo je zlato vaše. Ono je — ono je… — Nije valjda otkupnina za imanje Glenvarloh! — viknu Dalgarno. — Ne reci da jeste, jer þu te ovoga Āasa ubiti! — Rekavši to on šĀepa beležnika za okovratnik i tako ga snažno prodrmusa da mu ga pocepa. — Lorde, moraþu zvati u pomoþ, — reĀe beležnik, dršþuþi od straha. — Zakon je to uradio, a ne ja. Šta sam ja tu mogao? — Zar još pitaš? —pa, ubogi podlaĀe, gāe su ti bile tvoje ujdurme, zakletve i laži? — Hi ti možda suviše visoko misliš (O sebi da bi ih upotrebio u moju korist? Trebalo je da lažeš, da obmanjuješ, da se kuneš, a ne da se staviš izmeāu mene i moje osvete! Ali slušaj, — produži on, — znam o tvom lupeštvu dovoljno da budeš obešen. Samo da napišem nekoliko reĀi tužiocu, pa je s tobom svršeno. — Šta želite da uradim, lorde? — reĀe beležnik. — UĀiniþu sve što veština i zakon mogu da uĀine. — Aha, preobraþen si? UĀini tako, ili se oprosti sa životom! — reĀe lord; — i zapamti, ja držim svoju reĀ. Onda zadrži to prokleto zlato, — nastavi on. — Ili, stani, ne verujem ti — pošalji mi ovo zlato odmah u moj stan. Ja odlazim u Škotsku; i ma šta se desilo, imanje Glenvarloh

369 mora preþi u moje ruke. Jesi li voljan da me saslušaš u svemu? — Beležnik obeþa bezuslovnu poslušnost. — Onda upamti, novac je donet posle isteka roka, i postaraj se da naāeš svedoke koji þe to potvrditi. — Lorde, uradiþu još i više, — reĀe Andrju, znatna oživevši — tvrdiþu da su ml prijatelji lorda Glenvarloha pretili i da su potegli maĀeve na mene. — Zar vaše lordstvo misli da sam vam tako nezahvalan da bi im se povinovao da nisu okrenuli maĀeve na mene? — Dosta o tome, — reĀe Dalgarno; — savršen si — produži samo tako ako neþeš da navuĀeš moj gnev. Naāi nam nosaĀe da ponesu zlato za mnom. — Lutin þe iþi sa njima, on se nalazi pred ulazom dole. Rekavši to, lord Dalgarno napusti beležnikovu kancelariju. Skerliviter posla svoga pisara po nosaĀe, a on ostade da razmišlja kako da se izbavi od osvetoljubivog Dalgarna, koji je znao mnoga njegova nedela, za koja ga je mogao optužiti i tako sasvim upropastiti. Iako je pristao da pokuša taj na brzinu skovani plan da bi se Dalgarno doĀepao otkupljenog imanja, znao je da je to nemoguþe i strahovao je da þe mu se zbog tog neuspeha lord Dalgarno grozno osvetiti. NaroĀito ga je ogorĀavalo što je bio u vlasti rasipnog lorda, potĀinjen njegovim þudima i iznuāivanjima, baš u vreme kada je svojom marljivošþu uspeo da stekne priliĀan imetak, pomoþu koga je mogao postati uspešan lihvar. Dok je beležnik tako sedeo i razmišljao, zaĀu se kucanje na vratima. U sobu uāe Āovek u putniĀkom ogrtaĀu od grubog viltšajskog sukna, opasan širokim kožnim pojasom sa bakarnim kopĀama, kakav su u ono vreme obiĀno nosili istoĀari i seljaci. Skerliviter, misleþi da je njegov posetilac neki klijent iz unutrašnjosti od koga þe se moþi nešto zaraditi, htede da mu ponudi da sedne, kad odjednom neznanac zabaci kapuljaĀu, koja mu delimiĀno skrivaše lice, i pred oĀima beležnikovim se ukazaše dobro poznate crte lica koje nikad nije mogao da vidi a da ne uzdrhti. — Jesi li ti to? — upita on slabim glasom, pošto stranac opet navuĀe kapuljaĀu preko lica. — Ko bi drugi mogao biti? — odgovori posetilac. »Javni beležniĀe, ti što Pero nazivaš svojim ocem, A mastilo majkom, Vosak bratom, pesak sestrom A kvrge roāakom — Sad ustani i pokloni mi se,

370 Jer sam bolji od tebe« — Još nisi otputovao, — reĀe beležnik, — uprkos svih opomena? Ne misli kapetane, da te u tom ogrtaĀu neþe poznati — niti da þete spasti monolozi iz dramskih komada. — Pa šta bi ti hteo da radim? — reĀe kapetan. — Da li bi hteo da umirem od gladi? Ako želiš da odletim odavde, moraš me snabdeti krilima. Uveren sam da si u stanju da to uradiš. — Ti si imao sredstva za to — imao si deset zlatnika. — Šta si uradio a njima? — Otišli su, — odgovori kapetan Kolpeper — otišli su, svejedno kuda — hteo sam druge da opelješim, a mene su opelješili, to je sve. — Ruka mi je drhtala pri seþanju na onu noþ, te sam kockama rukovao nevešto kao odojĀe. — ZnaĀi, sve si izgubio? — Pa, evo uzmi ovo i odlazi, — reĀe beležnik. — Šta, samo dva bedna zlatnika! Kako si darežljiv! — Ali upamti, u ovu stvar si upleten isto toliko koliko i ja. — Ne toliko, neba mi! — odgovori beležnik; — ja sam samo nameravao da uzmem od starca neka dokumenta i nešto malo od njegovog zlata, a ti si mu uzeo život. — Da je on živ, — odgovori Kolpeper, — on bi radije pristao da izgubi život nego zlato. — Ali nije u tome stvar; gospodine Skerlivitere — ti si otvorio prozor iznutra kad si bio kod njega nekim poslom uoĀi njegove smrti — pa zato budi uveren, ako ja budem uhvaþen, da neþu visiti sam. — Šteta što je Džek Hemsfild mrtav; to kvari pesmicu; Tri veseljaka, tri veseljaka, Tri veseljaka mi smo, Umeli smo lepo zajedno pevati A sad þemo zajedno visiti. — Tako ti neba, tiše, — reĀe beležnik, — ovo nije ni mesto ni vreme za takvu pesmu. — Koliko ti je potrebno za tvoj odlazak odavde? Samo imaj u vidu da oskudevam u novcu. — To Je laž, — reĀe siledžija — gola golcata laž. — Koliko mi je potrebno, pitaš, da bi otišao odavde? Pa, jedna od ovih vreþica biþe mi dovoljna zasada. — Kunem ti se da ne raspolažem ovim vreþicama s novcem. — Ne na pošten naĀin, možda, — reĀe kapetan, — ali za mene i tebe

371 poštenje ne važi. — Kunem ti se, odgovori beležnik, — da njima ne mogu raspolagati — one su mi predate na priznanicu — ja ih moram poslati lordu Dalgarnu, Āiji paž Āeka na njih, i ja he mogu uzeti od tog novca ni jedan jedini zlatnik a da se ne izložim opasnosti. — Zar ne bi mogao da odložiš isporuku? — reĀe ubica, stavivši ruku na jednu vreþicu kao da je veþ hteo da je prisvoji. — To je nemoguþe, — reĀe beležnik, — on odlazi sutra u škotsku. — Ah! — reĀe bandit posle trenutnog razmišljanja. — Putuje li on na sever sa ovim tovarom? — Pratiþe ga velika svita, — dodade beležnik; — ali ipak… — Ali ipak — ali šta? — reĀe ubica. — Ne, ništa, nisam mislio, — reĀe beležnik. — Mislio si — imao si neku dobru misao, — odgovori Kolpeper; — primetio sam da si zastao kao pas kad ukazuje na divljaĀ. Ti mnogo ne govoriš, ti samo daješ znak, kao dobro obuĀen lisiĀar. — Hteo sam samo reþi, kapetane, da njegove sluge odlaze preko Bameta, a da þe on sam sa svojim pažem iþi preko Enfildskog Lovišta; i rekao mi je juĀe da þe jahati polako. — Aha! — sad si rekao ono što valja, momĀe. — I zaustaviþe se, — nastavi beležnik, — zaustaviþe se kod Kamlet Mota. — Ah, to je divno! — uzviknu kapetan. — Ne vidim kakve þeš koristi imati od toga, kapetane, — reĀe beležnik. — Mada, doista, oni ne mogu jahati brzo, jer paž þe morati da jaše na konju koji þe nositi sav ovaj tovar, — dodade on, pokazujuþi na vreþice s novcem. Lord Dalgarno þe budno paziti na ovaj novac. — Konj þe biti zahvalan onima koji ga oslobode toga tovara, — reĀe ubica; — a to mu se zaista može i desiti. On još uvek drži onog paža — onog istog Lutina — onog lupešĀiþa? Pa taj deĀko me je više puta dovodio u nezgodan položaj. Osvetiþu mu se za jednu staru uvredu koju mi je naneo u kockarnici Bažea. ÿekaj — Blek Feltam, i Dik Šekbag — trebaþe nam i Āetvrti — volim da sam siguran, a i plen je dovoljno velik da se podeli na Āetvoro, pošto ja prethodno uzimam sebi lavovski deo. Pa, beležniĀe, pozajmi mi dva zlatnika. — Hvala ti na njima, a i na obaveštenju! A sad zbogom. Ostavši sam, beležnik poĀe da krši ruke i da mrmlja. — Još krvi — još krvi! Mišljah da sam svršio s tim, ali ovoga puta krivica nije moja — ne — ali, u svakom sluĀaju biþu na dobitku. Ako ovaj bandit pogine, više bar neþe izvlaĀiti novac od mene; a ako lord Dalgarno pogine — što je

372 najverovatnije, jer mada se ovaj zlikovac boji hladnog Āelika kao dužnik poverioca, ipak odliĀno gaāa iza žbuna, — i anda iz hiljadu razloga mogu reþi da sam spasen — spasen — spasen. Rado spuštamo zavesu nad beležnikom i njegovim mislima.

373 GLAVA 35. Mi ne propadamo odjednom — tok zla PoteĀe tako polako, i iz tako malog izvora Da ga deĀija ruka može zapušiti ilovaĀom; Ali ako struja prodre dublje, i filozofija — Da, i religija, — uzalud se trude Da odvrate brzu bujicu. — Stara drama. iĀi Moniplajs dobro je Āastio studente u zasebnoj odaji restorana Bažea. RiĀi je mesto svog starog prostog odela imao na sebi novo, sašiveno po poslednjoj modi, ali je ipak izgledalo tako da je više odgovaralo starijem Āoveku od njega. On je odluĀno odbio da ga pretstave posetiocima kockarnice, Āemu su njegovi drugovi bili vrlo naklonjeni, jer su želeli da se malo našale na raĀun prostodušnog i neiskusnog škota, a i da mu odnesu neki zlatnik na kocki, jer je izgledao vrlo imuþan. Ali Āak ni nekoliko boca izvrsnog kanarskog vina nimalo nisu uticala na RiĀija. Bio je ozbiljan kao sudija, iako je pio kao smuā; a pio je mnogo, delimiĀno zato što je imao prirodnu naklonost prema dobrom piþu, a delimiĀno da bi dao primer svojim gostima. Kada im je piþe poĀelo da udara u glavu, gospodin Lostof, kome je, verovatno, RiĀi veþ bio dosadio svojim ozbiljnim i protivreĀnim pridikovanjem, predloži svome prijatelju studentu da prestanu s pijankom i da se pridruže igraĀima u kockarnici. Pozvaše kelnera; RiĀi plati raĀun i dade veliku napojnicu kelneru, koji mu se zahvali, nisko se pokloni i reĀe — Izvolite nam opet doþi, gospodo. — Veoma žalim što se tako brzo rastajemo, — reĀe RiĀi svojim prijateljima, — želeo sam da ispijem još neku bocu s vama, i da usto i još nešto pojedemo. Veoma sam vam zahvalan na društvu; a sada vas prepuštam vašoj sreþi, jer kockarnica nikad nije bila niti þe ikad biti moj elemenat. R

374 — U tom sluĀaju, doviāenja, mudri uĀitelju, gospodine Moniplajsu, — reĀe Lostof. — želim vam da uskoro otkupite neko drugo imanje, i da vam ja opet poslužim kao svedok; da bi nas tada, kao i sada, ovako dobro poĀastili. — Ah, gospodo, vi to govorite samo iz ljubaznosti — ali, dopustite mi da vam kažem samo nekoliko saveta u pogledu te proklete kockarnice… — Uzdržite se od vaših saveta, Āestiti RiĀi, reĀe Lostof, — dok ja ne potrošim sav svoj novac, — i u isto vreme mu pokaza svoj dobro nabijen novĀanik, — tada þe oni imati za mene nekog znaĀaja. — Uzdržite se i što se tiĀe mene, RiĀi, — reĀe drugi student, pokazujuþi skoro prazan; novĀanik, — dok ovo ne napunim, a onda þu vas, obeþavam, strpljivo slušati. — Da, da, prijatelji, — reĀe RiĀi, — bogat i siromašan Āesto idu jednim istim rāavim putem — ali þe doþi vreme… — Pa, ono je veþ došlo, — reĀe Lostof; — stolovi za kockanje veþ su spremljeni. Pošto vi neþete s nama, RiĀi, doviāenja. — Doviāenja, gospoāo, — odgovori RiĀi, i izaāe iz restorana. Tek što je odmakao nekoliko koraka od vrata, Moniplajs se sudari sa Āovekom koga ranije, zanesen u razmišljanje o kockanju, kockarnicama i obiĀajima vremena, ne beše primetio, a koji opet sa svoje strane nije bio dovoljno obazriv. I kad ga RiĀi upita da li se namerno sudario „radi svaāe”, neznanac mu odgovori proklinjanjem škotske i svih koji joj pripadaju. I manje vreāanje njegove domovine uvek je razjarivalo RiĀija, a sad utoliko više jer jo bio u napitom stanju. On htede da odgovori grubo, pa Āak i da upotrebi silu, kad odjednom, pogledavši pažljivije u svoga protivnika, promeni svoju nameru i uzviknu: — Ti si baš Āovek koga sam najviše želeo da sretnem. — A ja tebe, — odgovori neznanac, — ili ma koga od tvojih siromašnih zemljaka, najmanje želim da vidim. Vi škoti ste prevrtljivi, Āas verni, Āas neverni, te pošten Āovek ne može da uspeva u vašoj blizini. — Što se tiĀe našeg siromaštva, prijatelju, — odgovori RiĀi, — to je kako se nebu sviāa; ali u pogledu naše nevernosti ja þu ti dokazati da škot može, kao i najbolji Englez, da bude veran i odan prijatelj. — Mene se to ne tiĀe; — reĀe neznanac. — Pusti me — zašto me držiš za ogrtaĀ? Pusti me ili þu te baciti u oluk. — Praštam ti, jer si me ti jednom izvukao iz oluka, — odgovori škot. — Prokleta mi bila ruka što je to uĀinila, — odgovori neznanac. — Voleo bih da ti se sva tvoja zemlja zaglibi u oluku, pa da joj niko ne pomogne! Zašto mi preĀiš put? — gnevno dodade on.

375 — Jer je rāav, gospodine Dženkine, — reĀe RiĀi. — Ne trzaj se zbog toga, ĀoveĀe — vidiš da sam te poznao. Avaj! kako je užasno kad sin Āestitih roditelja doživi da se boji svog imena. Dženkin se besno udari pesnicom po Āelu. — De, de, — izjavi RiĀi, — taj bes ne vodi niĀemu. Reci mi kuda ideš? — Ðavolu! — odgovori Džin Vin. — To je rāav put, ako se tvoje reĀi shvate bukvalno, — odgovori RiĀi. — Ali ako si taj izraz upotrebio u prenosnom smislu, onda, priznajem, u ovom velikom gradu ima mnogo gorih mesta nego što je Ðavolja krĀma; i ja bih sa zadovoljstvom otišao tamo s tobom na jednu Āašu vruþe rakije. To bi odliĀno uticalo na moj stomak, a zatim bi se poĀastili hladnom piletinom. — Ozbiljno te molim, pusti me, — reĀe Dženkin. — Ti mi možda želiš dobro, a i ja tebi ne želim nikakvo zlo, ali sam danas u opasnom raspoloženju i po sebe i po druge. — To me ne plaši, — reĀe škot — samo ti poāi sa mnom; ovde ima jedna udobna krĀmica, mnogo bliža od Ðavolje krĀme, a i mirnija je i nema tako ružno ime, jer se zove krĀma kod sv. Andreje. ÿesto sam odlazio u nju da popijem Āašicu-dve, dok sam živeo blizu Templa s lordom Glenvarlohom. — Zašto me, doāavola, odjednom tako gumu da umalo obojica ne padosmo na ploĀnik? — Ne pominji mi ime tog pritvornog škota, — reĀe Džin Vin, — ako neþeš da poludim! — Bio sam sreþan sve dok ga nisam vidao. — On je uzrok sve nesreþe koja me je zadesila — napravio je od mene nitkova i bezumnika. — Ako si nitkov, — reĀe RiĀi, — sreo si pandura; ako si bezumnik, sreo si Āuvara; ali si sreo ljubaznog pandura i dobrog Āuvara. Dragi moj prijatelju, o tom istom lordu govorilo se mnogo štošta što nije nimalo istinitije od lagarija o Muhamedu. Ali najgore što se može reþi o njemu to je da nije onoliko podložan dobrom savetu koliko bih ja želeo da on, ti i svi mladi ljudi budete. Hajde sa mnom — samo hajde sa mnom; pa ako ti mala svota novca i mnogi odliĀni saveti mogu pomoþi u tvojoj nevolji, onda ti mogu reþi da si sreþan što si sreo Āoveka koji ti to može dati i daþe ti od sveg srca. Škotova upornost savlada Vinsentovu mrzovolju, jer je Vinsent bio tako uzbuāen da nije mogao da odluĀuje sam za sebe. RiĀi ga odvede u malu krĀmu koju mu beše predložio. Tamo sedoše za sto u jednom ugodnom uglu i poĀeše da piju vruþu rakiju. Donesoše im, takoāe, duvan i lule, ali je pušio samo RiĀi, koji je propušio jedino zato što je

376 smatrao da mu pušenje daje veþu važnost i ozbiljnost. Prve Āaše ispili su þuteþi; zatim RiĀi opet upita Vinsenta kuda je bio pošao kad su se sreli. — Rekao sam ti, — odgovori Dženkin, — da sam pošao u pakao, to jest u kockarnicu. Rešio sam da rizikujem ova dva-tri zlatnika što imam, da bih dobio koliko mi je potrebno da otputujem sa kapetanom Šerkerom, Āiji brod leži u Gravesendu, na putu za Ameriku. — Malopre sretoh jednog āavola koji htede da me odvrati od moje namere, ali ga se otresoh; sad, opet, nabasah na tebe. — Kakvu vrstu prljavog posla ti želiš da obavim, — upita on gnevno, — i kakvu nagradu obeþavaš? — Nikome nije stalo do mene, — reĀe bedni mladiþ i podnimi se. U tom svom oĀajanju podseþao je na pretovarenu lamu koja, pod težinom tovara, leže na zemlju da ugine od iznemoglosti. RiĀi Moniplajs je, sliĀno mnogim ljudima koji imaju dobro mišljenje o sebi, voleo da teši druge, jer mu je to pružalo priliku da pokaže svoju nadmoþnost (tešitelj je obiĀno u povoljnijem položaju od paþenika), a takoāe i da govori, a uvek je bio sklon govoru. On se upusti u dugaĀku propoved o promenljivosti ljudske sreþe — o neophodnosti strpljenja u muci i nevolji, o beskorisnosti tugovanja zbog onoga Āemu nema leka, i o potrebi da ubuduþe bude obazriviji; a zatim, da bi savladao Vinsentovu upornost, poĀe da ga prekoreva zbog njegove prošlosti. Bilo je teško izdržali tu bujicu uobiĀajenih fraza; i Džin Vin, u želji da zaustavi to neprekidno pridikovanje koje mu je paralo uši, ili možda zato što je poverovao u RiĀijevo uveravanje da mu je prijatelj (a u takva uveravanja, kao što kaže Filding, nevoljnici uvek lako veruju), ili prosto u želji da reĀima da oduške svojoj tuzi, podiže glavu i, pogledavši u RiĀija svojim crvenim, od suza naduvenim oĀima, reĀe: — Sto mu gromova! Uþuti veþ jednom, i ja þu ti ispriĀati sve; — a zatim jedino što tražim od tebe to je da se rukujemo i rastanemo. — Onu Margaretu Ramzi, — video si, zar ne? — Jedanput, — odgovori RiĀi, — jedanput, kod gospodina Džordža Heriota, u Lombardikoj ulici. — Bio sam u istoj sobi kad su ruĀali. — Da, ti si ih služio za vreme obeda, seþam se, — reĀe Džin Vin. — Pa eto, ta ista lepa devojka — i ja tvrdim da je najlepša u celoj našoj okolini — udaje se za tvoga lorda Glenvarloha, proklet da je! — To je nemoguþe, — reĀe RiĀi; — to su puke izmišljotine. — Vas Londonce prave aprilskim budalama svakog meseca u godini. — Lord Glenvarloh da se oženi þerkom londonskog ĀasovniĀara! Pre bih poverovao kad bih Āuo da se neki hrišþanski sveštenik ženi þerkom nekog jevrejskog torbara. — Slušaj, prijatelju, — uzviknu Džin Vin, — nikom ne dopuštam da

377 s prezirom govori o našem gradu, iako se nalazim u nevolji. — Oprosti — nisam hteo da te vreāam, — reĀe RiĀi; — ali što se tiĀe te ženidbe, to je sasvim nemoguþe. — Ipak þe se oni venĀati, jer vojvoda i prestolonaslednik, i svi oni, rade na tome; a naroĀito kralj, ta stara budala tvrdi da je ona plemiþkog porekla, a kao što znaš svi Škoti to kažu za sebe kad su u Engleskoj. — Gospodine Vinsente, da nisi sad u nevolji, — reĀe utešitelj, uvreāen njegovom primedbom, — ne bih ti oprostio tu primedbu na raĀun Škota. Ovoga puta nesreþni mladiþ mu se izvinu, ali dodade: — Kralj smatra Margaretu Ramzi devojkom iz plemiþke porodice; veoma se zainteresovao za taj brak, trĀka unaokolo kao stari gusan, i stalno gaĀe o njoj otkako ju je video u muškom odelu — a tome se nije ni Āuditi, — dodade tužno Džin s dubokim uzdahom. — Sve to može biti i istina, — reĀe RiĀi, — mada mi izgleda veoma Āudnoj ali, prijatelji, ne govori zlo o velikašima. — Ne grdi kralja Dženkine; Āak i kad si sam u svojoj spavaþoj sobi — i zidovi imaju uši. — Niko to ne zna bolje od mene. — Ja ne grdim toga budalastog starca, — reĀe Dženkin; — ali zašto su oni tako gordi prema obiĀnim graāanima? — Kad bi kralj vodio borbu na bojištu slabo bi mu pomogli njegovi dugokosi dvorani. — Eh, ĀoveĀe, reĀe RiĀi, — ne zaboravi da su Stjuarti iz škotske, i da zato nikad neþe oskudevati u ratnicima voljnim da se bore za njih. Ali, manimo se tih stvari, o kojima je opasno govoriti. Još jedanput te pitam, šta se tebe tiĀe cela ta stvar? — Šta me se tiĀe? — ponovi Dženkin; — a zar nisam ja želeo da se oženim Margaretom Ramzi još od prvog dana kad sam stupio u radnju njenog oca? I zar joj nisam tri godine Āinio razne male usluge? Zar joj nisam nosio molitvenik kad je išla u crkvu, brisao prašinu sa jastuĀeta na kome je kleĀala za vreme molitve? Ona mi sve to nikad nije uskraþivala? — Ne vidim razloga zašto bi ona to Āinila, — reĀe RiĀi, — ako su te male usluge sve što si joj nudio. Ah, ĀoveĀe! malo je — vrlo malo, i meāu pametnim ljudima i medu budalama, koji znaju kako da vladaju ženama. — Zar nisam ja za nju reskirao svoju slobodu, pa ÿak i svoj život? Zar me nije ona nagovorila — to jest, ne ona liĀno, veþ ona prokleta veštica, koju je ona potstakla da me iskoristi — da se prerušim u laāara i da pomognem lordu, kuga ga umorila, da ode u škotsku? I mesto da je otplovio mirno do broda u Gravesendu, poĀeo je da mi preti

378 revolverima i da zahteva da ga iskrcam u GrinviĀu, gde je uĀinio neke gluposti zbog kojih smo obojica dopali u zatvor. — Ah! — uzviknu RiĀi, — ti si taj laāar u zelenom kaputu koji je vozio lorda Glenvarloha? — Budala sam što nisam udesio da se udavi u Temzi, — izjavi Dženkth. — Kad su me pitali u tamnici ko sam i Āime se bavim nisam hteo da im kažem, iako su mi pretili da þe me naterati da zagrlim þerku vojvode Eksetera. — A ko je ona, ĀoveĀe? — upita RiĀi. — Mora da je ružna kad si se toliko bojao nje, iako je od tako visokog roda. — Ja govorim o toĀku za muĀenje — o toĀku za muĀenje, ĀoveĀe, — reĀe Dženkin. — Zar nisi nikad Āuo da to muĀilo zovu þerkom vojvode od Eksetera? Ali ni sve vojvode i vojvotkinje Engleske ne bi mogli saznati ništa od mene — istinu su doznali na neki drugi naĀin i pustili me iz zatvora. — Odjurio sam kuþi, smatrajuþi sebe najmudrijim i najsreþnijim Āovekom na svetu. A ona — ona je htela da mi plati novcem za moje usluge! Govorila je tako ljubazno i hladno u isto vreme, tako da sam zažalio u tom trenutku što nisam u najdubljoj þeliji u tamnici. — Više bih voleo da sam umro na muĀilu nego što sam Āuo da me je taj škot istisnuo iz srca moje ljubljene! — Jesi li siguran da si je izgubio? — upita RiĀi. — ÿudno mi zvuĀi da se moj lord Glenvarloh ženi þerkom jednog zanatlije, iako, priznajem, ima svakojakih brakova u Londonu. — Kažem ti, Āim su tog lorda oslobodili tamnice, on, je, zajeāno sa gospodinom Džordžom Heriotom, došao Margareti i zaprosio je, sa kraljevim pristankom i šta ti ja sve znam. Lord Glenvarloh nema ni stopu zemlje, ali su rekli da ima lepe izglede za buduþnost jer uživa naklonost dvora. — Pa šta je rekao stari ĀasovniĀar, — upita RiĀi. — Da li je skoĀio od radosti? — Pomnožio je šest brojki i saopštio rezultat — zatim je dao pristanak. — A šta si ti uradio? — Izjurio sam na ulicu, — reĀe siromah mladiþ, — uzbuāena srca i gnevna pogleda — i sreo sam se sa prokletom vešticom SadleĀop — i zamisli samo šta mi je savetovala, rekla mi je da se prihvatim druma! — Da se prihvatiš druma? Šta joj to znaĀi? — Savetovala me je da postanem drumski razbojnik, sliĀno Poinsu i

379 Petu i drugim dobriĀinama u onoj drami137 —i šta misliš koga mi je predložila za voāu? — jer ona je sve izbrbljala pre no što sam joj mogao reþi i jednu reĀ. — Verovatno je moje þutanje shvatila kao znak moje saglasnosti i smatrala da sam ja sada sposoban za svako zloĀinstvo. — Za voāu mi je predložila onog lupeža koga sam istukao u dvorištu kockarnice; i ti si to video, Jer si bio u pratnji lorda Glenvarloha, koji je toga dana ruĀao u restoranu Bažea. Taj Āovek je strašljiva hulja, lopov i hvališa; ovde u gradu zovu ga Kolpeper. — Kolpeper — hm — ja znam nešto o tom nitkovu. — reĀe RiĀi; — da li sluĀajno znaš, gospodine Dženkine, gde se on sada nalazi? — uĀiniþeš mi veliku uslugu ako mi to kažeš. — On se skriva, — odgovori kalfa, — jer je na njega pala sumnja u vezi s nekim zloĀinom — Āini mi se, u vezi sa onim groznim ubistvom u Vajtfrajazu. Mogao sam doznati sve o njemu od gospoāe SadleĀop, jer ona mi je govorila da se naāem s njim i još nekim lupežima u Enfildskom Lovištu, da tamo opljaĀkamo nekog Āoveka koji putuje na sever i nosi sa sobom ogromno blago. — I ti se nisi saglasio sa tim divnim predlogom? — reĀe Moniplajs. — Izgrdio sam tu prokletu vešticu, i rekao da to nije posao za poštena Āoveka, — odgovori Dženkin. — A šta ti je ona na to rekla? Ona se, sigurno, uplašila, — reĀe RiĀi. — Ni najmanje. Nasmejala se, i rekla da se samo šalila, — odgovori Dženkin; — ali ja znam kad se ta veštica šali a kad govori ozbiljno. No ona zna da je ja neþu nikad izdati. — Izdati nju! Ne, to ne treba raditi, — reĀe RiĀi; — ali jesi li ti toliko obavezan tom lupeškom Peperkolu ili Kolpeperu, ili kako ga veþ zovu, da moraš da pustiš da opljaĀka Āasnog Āoveka koji putuje na sever i koji je, možda, neki dobar Škot? — Da, Škot, koji nosi kuþi engleski novac, — reĀe Dženkin. — Ali meni je svejedno ko je on, neka opljaĀkaju ceo svet ako hoþe, jer i ja sam i opljaĀkan i upropašþen. RiĀi napuni do vrha Āašu svoga prijatelja, i reĀe mu da je iskapi do dna. — Ta je ljubav, — reĀe Moniplajs, — naprosto detinjarija za tako divnog momka kao što si ti, gospodine Vinsente. Ako veþ moraš da imaš šiparicu, mada smatram da je bolje izabrati neku stariju, staloženu devojku, pa u Londonu ima mnogo devojaka isto tako lepih kao i ta Margareta Ramzi. Ne uzdiši tako duboko, ja ti govorim suštu istinu — 137 U Šekspirovoj drami Henri IV. — Prev.

380 više je ribe ostalo u moru nego što je ulovljeno. Zašto da ti, mlad, lep i otresit mladiþ, sediš i oĀajavaš, umesto da pokušaš da poboljšaš svoju sudbinu? — Kažem ti, gospodine Moniplajse, — odgovori Dženkin, — ja sam sada siromašan kao i ma koji Škot — napustio sam svoj posao i mislim da idem iz ove zemlje. — Koješta! — uzviknu RiĀi; — to ne smeš uraditi — Znam iz žalosnog iskustva da siromah mora da radi i da se muĀi, a da bogataš, koji živi od svojih dohodaka, može da sedi skrštenih ruku. Ali ne kloni duhom; ti si mi jednom uĀinio uslugu, a ja þu tebi sad Ako me samo odvedeš tamo gde þu naþi toga Kolpepera, to þe ti biti najunosniji posao u tvom životu. — Vidim šta ciljaš, gospodine RiĀi, — ti bi hteo da spaseš bogati þemer tvoga zemljaka, — reĀe Dženkin. — Ne vidim šta bi to meni koristilo, ali nemam ništa protiv toga da i ja uĀestvujem u tom poslu; mrzim toga hvalisavca; tog podlog zlikovca. Ako mi nabaviš konja, pokazaþu ti mesto gde je, po reĀima one proklete veštice, trebalo da se sastanem s njim. — Ali to nije bezopasno, jer iako je on liĀno plašljivac, u njegovom društvu biþe nekoliko snažnih i hrabrih bandita. — Imaþemo naredbu za njegovo hapšenje, a povešþemo i policijsku poteru s nama, — reĀe RiĀi. — Neþemo to uraditi, — reĀe Dženkin, — ako hoþeš da i ja idem s tobom. Ja nisam Āovek koji bi ma koga izdao policajcu. Moramo se osloniti samo na svoju hrabrost ako hoþeš da idem s tobom. Zakleo sam se da ne prodajem ljudsku krv policiji. — Dobro, — reĀe RiĀi, — upornom Āoveku se mora popustiti; moraš imati u vidu da sam se ja rodio i odrastao tamo gde je razbijenih glava bilo više nego celih. Uostalom, imam ovde dva dobra prijatelja, gospodina Lostofa, studenta prava, i njegovog roāaka, gospodina Ringvuda, koji þe rado stupiti u našu hrabru družinu. — Lostof i Ringvud! — uzviknu Dženkin; — obojica su hrabri mladiþi — oni þe biti sigurno društvo. Znaš li gde se oni mogu naþi? — Naravno, — odgovori RiĀi. — Oni se sad kockaju kod Bažea, i ostaþe tamo do duboko u noþ. — To su pouzdani i Āestiti ljudi, — reĀe Dženkin, — i ako su oni saglasni, pristajem i ja na tvoj poduhvat. Idi i dovedi ih ovamo. Ne treba da se vidimo zajedno na ulici. — Ne znam kako to, gospodine Moniplajsu, — nastavi on, veselija izgleda i puneþi Āaše, — ali nekako mi je lakše na srcu otkako smo se rešili na ovaj korak. — Eto šta znaĀi imati dobrog savetnika, gospodine Dženkine, —

381 odgovori RiĀi; — i iskreno se nadam da þe ti srce uskoro biti veselo kao u ševe. Ne smej se i ne odmahuj glavom, veþ pamti što sam ti rekao — i ostani ovde, a ja idem da potražim te mladiþe. Siguran sam da ih ništa neþe zadržati od zabave koju þu im ja predložiti.

382 GLAVA 36. Lopovi su opljaĀkali poštene ljude — Ako sad ti i ja uspemo da opljaĀkamo lopove i odemo veselo u London.138 — Kralj Henri IV. Deo 1. opodnevno sunce je obasjavalo proplanke Enfildskog Lovišta; izmeāu starih hrastova igrali su se jeleni, kojih je u toj šumi bilo vrlo mnogo. Jednom od podužih aleja, koje su bile proseĀene radi ugodnosti lovaca, otmen mladiþ i jedna dama išli su peške, iako su bili u jahaþem odelu. Njihov jedini pratilac — paž, jahao je, na pristojnom rastojanju od njih, na španskom ždrepcu, natovarenom teškom kožnom torbom. Dama, obuĀena raskošno, po poslednjoj modi, sa mnogim āināuvama, naborima i Āipkama, držala je u jednoj ruci lepezu od nojeva perja, a u drugoj masku za jahanje od crnog somota. Ona se, raznim ženskim veštinama, trudila da privuĀe na sebe pažnju svoga saputnika, koji, izgleda, nije ni slušao njena Āavrljanja; i samo je pokatkad prekidao svoje razmišljanje da bi odgovorio na njena pitanja. — Ah, lorde, lorde, vi idete suviše brzo, izostaþu daleko iza vas. — Uzela bih vas pod ruku, ali šta da radim sa mojom maskom i lepezom? Zašto mi niste dopustili da povedem moju pratilju? Ona bi mi nosila moje stvari. Ali evo, zadenuþu lepezu za pojas, eto ovako! — i sad kad mi je jedna ruka slobodna, uzeþu vas pod ruku, pa mi neþete umaþi. — Hajdemo brže, onda, — odgovori mladiþ, — niste hteli da ostanete sa vašom pratiljom, kako je veþ zovete, i sa ostalim prtljagom, a sada þete možda, videti nešto što ne biste voleli da vidite. Ona ga uze pod ruku; ali on nastavi da ide istom brzinom. Ona mu uskoro pusti ruku i bolno reĀe da joj je uštinuo ruku. Mladiþ zastade i pogleda u lepu ruku. Ona zagrnu rukav i uzviknu: — ÿini mi se da je pomodrela sve do lakta. — A meni se Āini da ste vi mala ludica, — reĀe mladiþ, nemamo joj 138 Iz prevoda Simiþ-Panduroviþ. — Prev. P

383 poljubivši povreāenu ruku; — ona je samo malo pocrvenela, pa joj zbog toga plave žilice izgledaju još lepše. — Eh, lorde, sad ste vl luckasti, — odgovori dama; — ali se radujem što sam najzad uspela da progovorite i da se nasmejete danas, bez obzira na koji sam naĀin to postigla. Ako sam uporno zahtevala da idem s vama kroz šumu, to je da bih vas razonodila. Nadam se da vam je moje društvo prijatnije od paževog. A sada mi recite da li su ove divne životinje s rogovima jeleni? — Da, da, Neli, — odgovori njen nehatni pratilac. — Pa šta velikaši rade sa tolikim jelenima? — Šalju ih u grad, Neli, da vrlo mudri ljudi prave od njihovog mesa paštete, a njihove rogove Āuvaju kao trofeje, — odgovori lord Dalgarno, koga je naš Āitalac verovatno veþ poznao. — Ah, vi se šalite sa mnom, lorde, — odgovori njegova saputnica; — znam ja šta je jelenje meso, ma šta vi mislili. Jela sam ga jedanput godišnje kad smo odlazili na ruĀak kod gradskog odbornika, — nastavi ona tužnim glasom, jer joj kroz glavu sinu misao da se izložila velikom uniženju iz glupe taštine i nepromišljenosti, — mada on sada, mislim, ne bi progovorio ni reĀi sa mnom i kad bismo se sreli u najužem sokaku! — Razume se da ne bi; — odgovori lord Dalgarno, — jer bi ga vi, Neli, porazili jednim pogledom; nadam se da ste suviše ponosni da bi traþili reĀi na takvog Āoveka kao što je on. — Ko, ja? — uzviknu Neli. — Ja prezirem toga oholog zvekana. Znate li da je on nareāivao svakome da skine kapu kad stoji pred njim u kancelariji, pa Āak i mom starom Džonu Kristiju? Ove uspomene izazvaše joj suze u oĀima. — Dovraga s vašim cviljenjem, — reĀe Dalgarno priliĀno grubo. — Ali, nemojte bledeti zbog toga, Neli. Ne ljutim se na vas, ludice moja. Ali šta mogu da mislim o vama, kad neprestano pominjete onu vašu straþaru pored reke, koja gore miriše na katran i stari sir nego Velšanin na luk; i našli ste da mislite na sve to baš u vreme kad vas vodim u zamak divan kao u bajci! — Hoþemo li, lorde, noþas stiþi tamo? — upita Neli, brišuþi suze. — Noþas, Neli? — Ne, ni petnaesto veĀe posle ovoga. — Neka nas bog Āuva! — Ali zar mi neþemo putovati morem, lorde? — Ja sam mislila da svi dolaze iz Škotske morem. Sigurna sam da su lord Glenvarloh i RiĀi Moniplajs došli morem. — Velika je razlika izmeāu dolaska iz škotske i odlaska u Škotsku, Neli, — odgovori lord Dalgarno. — To je istina, — reĀe njegova naivna saputnica. — Ali ja sam ipak

384 slušala da se u Škotsku odlazi morem kao što se morem dolazi iz nje. Poznajete li dobro put? — Može li se tamo otiþi kopnom, moj dragi lorde? — Pokušaþemo, draga moja, — reĀe lord Dalgarno. — Kažu da se škotska i Engleska nalaze na istom ostrvu, što znaĀi da izmeāu njih mora postojati neki kopneni put — Neþu moþi da jašem tako daleko, — reĀe gospa Neli. — Staviþemo vam jastuĀe na sedlo, — reĀe lord. — Kažem vam, morate se odviþi od vašeg gradskog života i pretvoriti se od gusenice uzanog sokaka u leptira kneževskog vrta. Imaþete mnogo nakita i biþete u stanju da ga Āesto menjate. — imaþete služavki koliko dana u nedelji, slugu koliko nedelja u godini — iþi þete u lov sa lordom, mesto da dvorite starog snabdevaĀa brodova, koji je u stanju samo da kašlje i pljuje. — Da, ali hoþu li ja postati vaša ledi? — upita gospa Neli. — Pa, naravno — šta biste drugo mogli biti, — odgovori lord. — Moja ledi-ljubavnica. — AH, ja sam mislila vaša ledi-supruga, — reĀe Neli. — Doista, Neli, to vam ne mogu obeþati. Ledi-supruga, — nastavi Dalgarno, — sasvim je nešto drugo od ledi-ljubavnice. — ÿula sam od gospoāe SadleĀop, kod koje ste me bili smestili kad sam napustila sirotog starog Džona Kristija, da þe se lord Glenvarloh oženiti þerkom ĀasovniĀara Davida Ramzija? — Od reĀi do dela je daleko Neli. Nosim nešto sa sobom što þe možda još u toku današnjeg dana onemoguþiti tu svadbu, — odgovori lord Dalgarno. — Moj otac je bio isto tako dobar Āovek kao i start Ramzi, i bio ugledan koliko i on, lorde; pa zašto se vi onda ne bi oženili sa mnom? PriĀinili ste mi dosta zla — pa zašto da to ne popravite ženidbom sa mnom? — Iz dva jaka razloga, Neli. Sudbina vam je nametnula muža, a kralj meni ženu, — odgovori lord Dalgarno. — Ah, lorde, — reĀe Neli, — ali oni ostaju u Engleskoj, a mi idemo u Škotsku. — Vi ni sami niste svesni koliko su taĀne vaše reĀi, Neli, — reĀe lord Dalgarno. — Slušao sam od škotskih advokata da se u Škotskoj braĀne veze raskidaju vrlo lako i prosto na osnovu zakonskog propisa, dok se u Engleskoj brak raskida samo po odluci parlamenta. Pa, razmotriþemo tu stvar; uostalom, Neli, venĀali se mi ili ne, uĀiniþemo sve što je moguþe da se bar naši sadašnji brakovi ponište.

385 — Hoþemo li doista, mili moj lorde? U tom sluĀaju manje þu misliti na Džona Kristija, jer on þe se onda opet oženiti. Biþe mi vrlo milo da Āujem da neko vodi brigu o njemu kao što sam ja to Āinila. Bio je ljubazan prema meni, iako je bio dvadeset godina stariji od mene; i nadam se da više nikad neþe dopustiti ni jednom mladom lordu da ponovo preāe preko praga njegovog Āestitog doma! Gospa Neli htede da pusti suzama na volju, ali joj lord Dalgarno reĀe oštrim tonom: — Meni su veþ dosadili ti vaši aprilski pljuskovi, moja lepa gospoāo; bolje þe biti da Āuvate vaše suze za neku važniju priliku. Ko zna, možda þete kroz nekoliko minuta morati plakati zbog neĀeg mnogo ozbiljnijeg. — Oh, bože, šta hoþete time da kažete, lorde! Džon Kristi je bio dobrog srca i nije krio od mene nikakve tajne; nadam se, vaše lordstvo, da þete mi i vi poveravati sve vaše tajne. — Sedite sa mnom na ovu klupicu, — reĀe lord Dalgarno; — potrebno mi je da ovde ostanem neko vreme; i ako budete þutali, razmisliþu, pored ostalih stvari, i o tome u kojoj bih meri mogao, u sadašnjoj prilici, da sledujem Āasnom primeru koji ste mi preporuĀili. Mesto na kome se plemiþ zaustavio bilo je u ona vreme samo brežuljak delimiĀno opasan jarkom, zbog Āega je nazvano Kamletski Jarak. Tamo se nalazila gomilica tesanog kamenja koje beše izbeglo sudbinu mnogog drugog kamenja upotrebljavanog za zidanje šumskih kuþica kraljevskih šumara. Ti ostaci, koji su pokazivali da je tu nekada ljudska ruka bila na poslu, predstavljali su ruševine doma nekada slavne, ali davno zaboravljene porodice Mandevila, grofova Eseksa, kojima su nekada pripadali Enfildsko. Lovište i prostrana okolna poljska dobra. Široke i naizgled beskrajne aleje ukrštale su se na tom mestu, koje je lord Dalgarno izabrao za dvoboj sa lordom Glenvarlohom, na koji ga je pozvao preko RiĀija Moniplajsa. — On þe sigurno doþi, — razmišljaše Dalgarno; — nikada nije bio plašljivac — bar u parku je bio dovoljno smeo. — Možda mu onaj prostak nije ni saopštio moju poruku? Ali ne — on je odvažna hulja — jedna od onih koji Āast svog gospodara cene više od svog života. — Pazi na konja, Lutine, da ti ne pobegne, i pogledaj svojim sokolovim okom niz svaku aleju da ne ide neko. — Bakingam je primio moj poziv na dvoboj, ali taj oholi dvorski ljubimac se izgovara da mu kralj zabranjuje da odgovori na njega. Kad bih mogao samo da osramotim toga Glenvarloha, ili da ga ubijem — kad bih mogao da uništim njegovu Āast ili njegov život tada bih mogao otiþi u Škotsku sa uverenjem da þe se sve izgladiti. Poznajem svoje drage zemljake — oni se nikad ne ljute na one

386 koji se vraþaju u domovinu sa novcem ili ša junaĀkom slavom, a još manje na one koji imaju oboje. Dok je lord Dalgarno razmišljao o svojim nevoljama i o uobraženim razlozima svoje mržnje prema lordu Glenvarlohu izgledao je vrlo uzbuāen. On se nije osvrtao na Neni, koja je sedela pored njegovih nogu, i sa strahom i zabrinutošþu gledala u lice svoga dragana; zažareni mu obrazi, stisnute usne, raširene oĀi i ceo izraz lica odavali su oĀajnu rešenost Āoveka koji oĀekuje da stupi u borbu sa smrtnim neprijateljem. Usamljenost mesta, divljina toga, predela, mraĀna namrgoāenost njenog zavodnika, njegova zapovest njoj da þuti i, kako joj je izgledalo, bezrazložno zaustavljanje na tom mestu, kad im pretstoji još tako dugo putovanje, sve je to izazivalo Āudne misli u njenoj glavi. ÿitala je priĀe o ženama koje su zaveli maāioniĀari uz pomoþ neĀastivih, pa i o tome da pokatkad i sam āavo zavede udatu ženu, odvede je u neku pustinju udaljenu od ljudskog roda, i tamo promeni svoj lepi izgled u kome je pridobio njenu ljubav, i pokaže se u svoj svojoj rugobi. Ona odagna tu misao iz svoje slabe i uplašene mašte; ali i da se nije desilo nešto sasvim neoĀekivano, onda bi, možda, i doživela da se misao njene uobrazilje i ostvari, ako ne u bukvalnom, a ono u prenosnom smislu. Paž, koji je imao dobro oko, doviknu svome gospodaru, pokazujuþi istovremeno na jednu od aleja, da nekoliko konjanika dolaze u njihovom pravcu. Lord Dalgarno skoĀi, stavi ruku iznad oĀiju i pažljivo se zagleda u tom pravcu; u istom trenutku Āu se pucanj, zrno mu okrznu ruku, skrozira mu glavu, i obori ga mrtvog na krilo nesreþne žrtve njegove razvratnosti. Lice Āije je razliĀne izraze posmatrala poslednjih pet minuta, zgrĀi se za trenutak, a zatim se ukoĀi zauvek. Tri razbojnika, i pre no što se dim raziāe, jurnuše iz šipraga odakle je metak ispaljen. Jedan, uz mnoge psovke, baci se na paža; drugi na ženu, Āije strahovite krike pokuša da uþutka pretnjama da þe i nju ubiti ako ne bude þutala; a treþi poĀe da skida kožnu torbu sa konja. Ali baš u tom trenutku stigoše ljudi koji ih spreĀiše u njihovoj pljaĀkaškoj nameri. RiĀi Moniplajs, osiguravši pomoþ dvojice studenata prava, koji su bili ljubitelji svakog okršaja, i Džina. Vina kao vodiĀa, pošao je s njima na dobrim konjima i dobro naoružanih, u uverenju da þe stiþi do Kamletskog Jarka pre razbojnika i tamo ih uhvatiti na delu. Nije im ni padalo na pamet da su pljaĀkaši, shodno praksi razbojnika u drugim zemljama, a koja u ono vreme još nije bila uobiĀajena u Engleskoj, nameravali da osiguraju pljaĀku prethodnim muĀkim ubistvom. Usput ih je takoāe malo zadržao jedan dogaāaj. Jašuþi preko proplanka u šumi; naišli su na Āoveka gde sedi pod drvetom i jadikuje tako oĀajno da se

387 Lostof nije mogao uzdržati a da ga ne upita je li ranjen. Nesreþni Āovek odgovori da je u poteri za svojom ženom koju je odveo jedan neĀovek; i u trenutku kad podiže glavu, RiĀi, na svoje veliko iznenaāenje, vide lice Džona Kristija. — Boga radi, pomozite mi, gospodine Moniplajse! — reĀe on; — saznao sam da mi je žena na jednu milju odavde, sa onim prokletim nitkovom lordom Dalgarnom. — Povedimo ga, — reĀe Lostof; — to je drugi Orfej koji traži svoju Euridiku! — Povedimo ga — spašþemo kesu lorda Dalgarna i oslobodiþemo ga njegove milosnice. — Povedimo ga p nama, da bi nam ovaj doživljaj bio još zanimljiviji. I tako sam kivan na lorda što mi je podvaljivao u kartama. Ostalo nam je još dobrih deset minuta. Ali kada se stvar tiĀe života i smrti, gubitak jednog jedinog minuta ili sekunda može biti koban. I sasvim je moguþe da bi onih nekoliko izgubljenih minuta za vreme kojih se Džon Kristi peo na konja spasli život lorda Dalgarna. I tako je Dalgarnova grešna ljubav bila posredan uzrok njegove smrti; Āesto se dešava da se — naši prijatni poroci pretvore u biĀeve koji nas šibaju. JahaĀi stigoše na lice mesta odmah pošto je ispaljen onaj kobni metak. RiĀi, imajuþi liĀnih razloga za obraĀun sa Kolpeperom, koji Se trudio da odreši kožnu torbu sa pažovog sedla, ustremi se na njega svom žestinom i obori ga na zemlju, ali u isto vreme i njegov konj se spotaĀe i zbaci jahaĀa sa sebe, koji se veštinom jahanja ionako nije mnogo odlikovao. Neustrašivi RiĀi odmah ustade i uhvati se u koštac s razbojnikom. Iako je protivnik bio snažan Āovek i oĀajniĀki se borio, Moniplajs ga obori, istrže mu nož iz ruke i zadade mu duboku ranu njegovim sopstvenim oružjem; ranjenik pokuša da se digne, ali mu on zadade smrtni udarac kundakom po glavi. — Bravo RiĀi! — povika Lostof, koji je bio uspeo da u borbi maĀevima nagna jednog od razbojnika u bekstvo. — Bravo! greh je oboren kao bik, nepravdi je prerezano grlo kao teletu. — Ne znam zašto me prekorevate za moj odgoj, gospodine Lostofe, — reĀe RiĀi sasvim mirno; — jer vam mogu reþi da je mesarnica dobro vežbalište za ovakav posao. Tada im drugi student doviknu: — Doāite ovamo, ljudi — ovde leži ubijen lord Dalgarno! Lostof i RiĀi otrĀaše tamo, a paž, koristeþi opštu zabunu, iskoristi priliku i odjaha u nepoznatom pravcu. Od tog trenutka ništa se nije saznalo ni o njemu ni o ogromnom blagu koje je odneo sa sobom. Treþi razbojnik nije ni saĀekao Džina Vina i Lostofovog druga, veþ je

388 odmah pobegao. Džin Vin pomože Kristiju da siāe s konja. Sva petorica su sa užasom posmatrali krvavo telo mladoga plemiþa, i oĀajnu tugu žene koja je Āupala kose i neutešno jadikovala. Odjednom njena agonija se stiša, ili taĀnije, uze nov obrt, u trenutku kad ona iznenada i neoĀekivano ugleda svoga muža, koji joj gledajuþi je hladnim i strogim pogledom reĀe: — O, ženo! ti mnogo tuguješ za tvojim ljubavnikom. — Zatim, pogledavši na mrtvo telo onoga koji mu je naneo tako tešku uvredu, on ponovi sveĀane reĀi iz Biblije: „Osveta meni pripada, reĀe Gospod, i ja je zadržavam kao iskljuĀivo pravo”. Ti si me uvredio, ali ja þu prema tebi kao mrtvom Āoveku prvi ispuniti svoju dužnost. Rekavši to, on pokri mrtvo telo njegovim ogrtaĀem i, gledajuþi u mrtvaca, izgledao je kao da razmišlja šta sad da radi. Zatim pogled toga uvreāenog Āoveka polako preāe sa zavodnikovog leša na njegovu žrtvu i uĀesnicu u njegovom grehu. Ona je kleĀala pred nogama svoga muža, ali se nije usuāivala da ga pogleda. StarĀevo lice, uvek strogo i ozbiljno, sada je izgledalo tako dostojanstveno da studenti ne smedoše da se umešaju, pa i sam RiĀi Moniplajs odustade od želje da mu izloži svoje mišljenje i da savet. — ne kleĀi preda mnom, ženo, — reĀe on, — veþ kleĀi pred bogom koga si više uvredila nego što si mogla uvrediti drugog crva kao što si i sama. Koliko sam ti puta rekao, kad si bila najveselija i najlakomislenija, da oholost i osionost vode propasti? Taština vodi ludosti, a ludost grehu, a greh smrti, svojoj stalnoj saputnici. Napustila si dužnost, vrlinu i braĀnu ljubav da bi se provodila sa podlim razvratnikom; i eto, sad ležiš tu kao zgažen crv, i uvijaš se pored mrtvog tela svoga ljubavnika. UĀinila si mi mnogo zla — obešĀastila meāu prijateljima — uništila ugled i mir moga doma. — Ali ti si bila moja prva i jedina ljubav, i ja neþu dopustiti da sasvim propadneš, ako je u mojoj moþi da to spreĀim. — Gospodo, zahvaljujem vam iz dubine svoga ojaāenog srca. — RiĀi, izvinite me kod vašeg Āestitog gospodara. — Dodao sam mnogo gorĀine njegovoj nevolji, ali sam bio tada obmanut. — Ustani, ženo, i poāi za mnom. On je podiže za ruku, dok je ona, plaĀem i jecajima, izražavala svoje kajanje. Ona je stalno krila lice rukama, mada je pustila muža da je vodi; i tek pošto su se udaljili od mesta na kome je izvršeno ubistvo, ona se okrete nazad i, bacivši uplašeni pogled na mrtvo telo, tužno kriknu, i priljubivši se uz muža, mahnito uzviknu: — Spasi me — spasi me! Njega su ubili! Lostof beše duboko ganut onim što je video, ali se, kao okoreli veseljak, stideo tog svog oseþanja, te Āim njih dvoje išĀezoše, uzviknu: — Ah, neka ih nek idu, taj dobrodušni suprug koji sve prašta i izdašna,

389 lakomislena supruga. Kako je samo velikodušan taj londonski muž! — On nosi rogove, ali pritom kao ugojen vo, ne bode njima. Voleo bih da je vidim kad bude zamenila svoj jahaþi šešir od dabrovine i svoju crnu somotsku masku svojom maramom. Poseþivaþemo ih, roāaĀe — to þe biti zgodno poznanstvo. — Bolje bi bilo da mislite na onoga ciganskog lopova Lutina, — reĀe Moniplajs; — jer, vere mi, on je pobegao sa prtljagom i novcem. ÿuvar lovišta i njegovi pomoþnici stigoše tada i dadoše se u poteru za Lutinom, ali sve je bilo uzalud. Studenti predadoše mrtva tela staranju Āuvara, i vratiše se, zajedno sa RiĀijem i Vinsentom, u London, gde su im mnogi Āestitali na njihovoj hrabrosti. Vinsentu su, zato što je doprineo otkrivanju razbojnika, oprostili njegove greške. ÿak im niko nije zamerio ni to što su odocnili da spasu lorda Dalgarna. Džordž Heriot, koji je nasluþivao kako stvar stoji sa Vinsentom, zatražio je i dobio dozvolu od Devija Ramzija da pošalje sirotog mladiþa važnim poslom u Pariz. Mi nemamo moguþnosti da dalje pratimo njegovu sudbinu, ali verujemo da je ona bila povoljna, jer je Vinsent otvorio ĀasovniĀarsku radnju zajedno sa svojim drugom Tanstoiom, pošto se David Ramzi, posle udaje svoje kþeri, povukao iz trgovine. Kod poznatog antikvara Drajesdasta nalazi se jedan stari Āasovnik, sa srebrnim brojĀanikom i set crvenom žicom umesto lanca, na kome piše — Vinsent i Tanstol. Gospodin Lostof je veselo otišao da poseti Džona Kristija i gospu Neli; ali na svoje veliko iznenaāenje, pa i na svoju štetu, jer se bio kladio u deset zlatnika da þe se ukotviti u toj porodici i osvojiti gospu Neli, doznao je ÿim je došao na lice mesta da su radnja i sve što je u njoj prodao, i da je preāašnji vlasnik otišao sa svojom ženom neznano kuda. Opšte verovanje je bilo da su oni otišli da žive u nekoj od novih naseobina u Americi Ledi Dalgarno primila je vest o smrti svoga nedostojnog muža sa raznim oseþanjima, od kojih je najjaĀe bilo gnušanje što je poginuo na vrhuncu svoga razvratnog života. Taj dogaāaj je mnogo poveþao njenu setu i škodio njenom zdravlju, koje joj je ionako veþ bilo potkopano ranijim zbivanjima. Pošto joj je posle muževljeve smrti vraþena sva njena imovina, želela je da postupi pravedno prema lordu Glenvarlohu, pa je preduzela korake da se pronaāe dokumenat o hipoteci na njegovo imanje. Ali je beležnik, uplašen nedavnim dogaāajima, krišom otišao iz grada i niko nije znao gde je, te je bilo nemoguþe pronaþi u Āijim je rukama sada taj dokumenat. RiĀard Moniplajs je þutao iz izvesnih svojih razloga; a studenti, koji su prisustvovali isplati hipoteke, Āuvali su tu

390 tajnu po njegovoj želji. Opšte verovanje je bilo da je beležnik odneo taj dokumenat sa sobom. Ovde þemo pomenuti da je strah, sliĀan strahu Skarlivitera, zauvek oslobodio London od go-i spe SadleĀop, koja je završila svoju karijeru u zatvoru u Amsterdamu. Stari lord Hantinglen, ponosnog držanja i suva oka, ispratio je u pogrebnoj povorci svog jedinca sina do njegove veĀne kuþe; i jedinu suzu, koja je najzad kanula na kovĀeg, prolio je ne toliko zbog sudbine svoga sina koliko zbog toga što se njegovom smrþu ugasila njegova muška porodiĀna loza.

391 GLAVA 37. D ž e k: Sigurno þe nastati drugi potop, te ovi parovi dolaze na brod! Evo dolazi par vrlo Āudnih životinja. — »Kako vam drago.« ve je podložno promeni, pa i naĀin pisanja romana. Nekada je pisac smatrao za obavezu da svoju priĀu završi podrobnim opisom svadbe, tog konaĀnog cilja kome su, posle mnogih zapleta i teškoþa, sreþno stigli njegov junak i junakinja. Nijedna okolnost nije propuštana, poĀev od radosnog ushiþenja mladoženje i skromne stidljivosti mlade pa sve do opisa sveštenikovog novog stihara i svilene haljine mladine deveruše. Ali takvi opisi nisu više u modi, kao što nisu ni sveĀane svadbe. Umesto da poziva svoje prijatelje na gozbu i igranku, sreþni par odlazi na putovanje. Daleko sam od toga da osuāujem takvu promenu, koja ušteāuje piscu trud da da novu boju uobiĀajenom opisu svadbe; ali sam ipak prinuāen na takav opis u ovom sluĀaju, kao što okolnosti ponekad nagnaju putnika da udari nekim starim putem koji je odavno napušten. Iskusan Āitalac možda je veþ zapazio da je prethodno poglavlje iskorišþeno da se sklone s puta sve nepotrebne i manje zanimljive liĀnosti, da bi tako tle bilo osloboāeno za veselu svadbu. Zaista, bilo bi neoprostivo preþi olako preko onoga što je tako duboko zanimalo našu glavnu liĀnost, kralja Džemsa. Ovaj uĀeni i dobroþudni monarh nije igrao veliku ulogu u politici Evrope, ali je voleo da se meša u liĀne stvari svojih podanika, i duboko se interesovao za predstojeþu svadbu lorda Glenvarloha. Margaretina lepota i zbunjenost bili su napravili dubok utisak na njega kada ju je prvi put video; a i mnogo se ponosio što je onako oštroumno prozreo da je ona devojka iako je bila prerušena u deĀaka, i što je onako mudro vodio istragu o celoj stvari. Nekoliko nedelja kralj je prevrtao po starim knjigama i dokumentima, u želji da dokaže da je nevesta u srodstvu sa jednom S

392 starom, plemiþkom porodicom, i da stoga nema nikakvih teškoþa za zakljuĀenje braka. I najzad se kralj potpuno uverio u to; i jednom prilikom kad je šer Mango Malagroter poĀeo da izražava žaljenje što nevesta nije plemiþkog porekla monarh mu je rekao: — Zadrži svoje žaljenje za neki drugi sluĀaj, ser Mango; jer, kraljevske mi duše, Margaretin otac, David Ramzi, plemiþkog je porekla. Njegov praded je iz drevne plemiþke porodice Dalvolzijevih, koja se hrabro borila za kralja i otadžbinu. Zar nikad nisi slušao o vitezu Viljemu Dalvolziju, Āoveku o kome je Džon Furdon rekao: „On je bio bellicossimus, nobilissimus?”139 Njegov zamak se nalazi i danas na tri milje od Dalkita i jednu milju od Banokriga. Devi Ramzi je potomak te drevne, plemiþke porodice, i njegovo sadašnje zanimanje ne Āini ga ništa nižim od njegovih slavnih predaka. Svi su oni radili sa Āelikom; samo su stari vitezovi bušili svojim maĀevima rupe na pancirima svojih neprijatelja, a on testeriše zupce ĀeliĀnih toĀkiþa. Smatram da je isto tako Āasno davati naoĀare, tj., oĀi slepima, kao i vaditi oĀi iz glave onih koji vide; i da je isto tako Āasno pokazivati nam kako da merimo naše vreme koje prolazi, kao što je i traþiti ga u pijankama, svaāama, dvobojima i drugim sliĀnim nehrišþanskim delima. I ti moraš shvatiti da Devi Ramzi nije obiĀan mehaniĀar, veþ da primenjuje nauku koja se gotovo približava Āinu stvaranja živog biþa, jer se o Āasovniku može reþi kao što je Klaudije rekao o sferi Arhimeda Sirakužanina: »Inclusus variis famulatur spiritus astris, Et vivum certis motibus urget opus«140 — Vaše VeliĀanstvo þe najbolje uĀiniti ako starom Davidu da i grb pored priznanja da je plemiþkog porekla, — reĀe ser Mango. — To je veþ odluĀeno, ser Mango, — odgovori kralj; — i smatramo da mi, kao izvor svih zemaljskih pošasti, možemo malo da poškropimo poĀašþu Āoveka koji nam je tako drag a da time ne uvredimo viteza zamka Gimigo. Veþ smo razgovarali sa struĀnjacima u heraldici, i nameravamo da mu damo grb koji þe donekle biti drukĀiji od grba njegove loze, jer þe na njemu biti satni toĀak sa krunom koju podupiru vreme i veĀnost; samo Āekamo da struĀnjaci smisle kako da se predstavi 139 Najhrabriji, najplemenitiji. — Prev. 140 Svaka zvezda je živo biþe, Āiji duh odreāuje njeno kretanje. — Prev.

393 veĀnost — Ja bih predstavio veĀnost kao dvaput veþu od vremena, — izjavi ArĀi Armstrong, dvorska budala, koji se zadesio tu. — ýuti ĀoveĀe — biþeš išiban, — reĀe kralj u odgovor na ovu njegovu napomenu; — a vi, moji engleski podanici, dobro þe biti da utuvite ono što smo rekli, i da više ne budete toliko skloni da se smejete našim škotskim rodoslovima, mada ih je ponekad teško dokazati baš zato što potiĀu iz drevnih vremena. ÿesto se dešava da Āovek plemiþke krvi ostavi ustranu, za izvesno vreme, svoje plemstvo, ali ipak zna gde da ga naāe kad mu zatreba. Ne bi nimalo dolikovalo! torbaru, kao što vi zovete putujuþe trgovce — a torbarenje je zanimanje kome su naši škotski podanici naroĀito naklonjeni — da istiĀe svoje rodoslovlje onima kojima prodaje trake i druge sitnice, a ne bi mu dolikovalo ni da nosi šešir na glavi i maĀ o bedru, kad mu je torba sa robom na leāima. Da, da — on obesi svoj maĀ o klin, ostavi šešir na policu, zaboravi na svoje rodoslovlje, pa trguje isto tako revnosno i vešto kao da mu krv ništa nije bolja od vode u jarku; ali ako naš torbar ili putujuþi trgovac, a to znam da se Āesto dešavalo, postane uspešan i bogat trgovac, onda, moji lordovi, nastaje njegovo veliko preobraženje: „In nva fert animus mutates dicere forms”.141 On se odmah seti svoga plemiþkog rodoslovlja, opaše maĀ, oĀetka svoj šešir i nakrivi ga kao da prkosi celom svetu, Govorili smo malo podrobnije o ovoj stvari da biste shvatili da mi nismo bez potrebnog razmatranja svih okolnosti odluĀili da na skroman i tih naĀin poĀastvujemo našim kraljevskim prisustvom venĀanje lorda Glenvarloha sa Margaretom Ramzi, þerkom i naslednicom Davida Ramzija, našeg dvorskog ĀasovniĀara, potomka stare plemiþke loze Dalvolzej, žao nam je što svadbi neþe prisustvovati plemeniti starešina toga doma; ali kadgod poĀasti mogu da se osvoje u inozemstvu lord Dalvolzej je retko kad u domovini. Sic fuit, est, et erit. 142 — Zveckavi Džordi, pošto ti snosiš troškove oko svadbe to oĀekujemo bogatu gozbu. Heriot se pokloni. Kralj, koji je bio velik politiĀar u vezi sa sitnicama, vešto je manevrisao ovom prilikom i uspeo je da otpremi princa i Bakingama u Njumarkit, da bi u njihovom odsustvu mogao da se ponaša po svojoj volji, jer se Āarlsu, Āija je narav više naginjala formalnostima, nije sviāalo kraljevo prisno ophoāenje, koje Āak ni 141 Moj um me opet navodi da govorim o promenjenim oblicima. — Prev. 142 Tako je bilo, tako je, i tako þe biti. — Prev.

394 Bakingam, u poslednje vreme, nije smatrao za potrebno da hvali. Kad je dvorski prijem završen, ser Mango Malagroter zadrža Heriota u dvorištu dvorca, iako mu sc žurilo, i zapodenu sledeþi razgovor s njim: — Ovo je neprijatna stvar za vas, gospodine Džordže — kralj je postupio bezobzirno — taj svadbeni ruĀak stajaþe vas papreno. — To me neþe osiromašiti, ser Mango, — odgovori Heriot; — kralj ima pravo da se jednom dobro poĀasti za trpezom koju je njegova dobrota godinama snabdevala. — Sasvim taĀno, sasvim taĀno — svi þemo morati da platimo, više ili manje — to þe biti neka vrsta sirotinjske svadbe sa prilozima, gde svi ljudi daju ponešto mladom paru, da im se ne bi desilo da nemaju na šta da legnu. Šta vi nameravate da date, gospodine Džordže? Mi uvek poĀinjemo sa trgovaĀkom Āaršijom kad je novac u pitanju. — Samo jednu sitnicu, ser Mango — ja dajem mome kumĀetu venĀani prsten; to je neobiĀan dragulj — kupio sam ga u Italiji; pripadao je porodici MediĀi. Nevesti neþe biti potrebna moja pomoþ — ona ima poljsko dobro koje je pripadalo njenom dedi po majci. — Starom sapundžiji, — reĀe ser Mango; — biþe potrebno nešto malo njegove sapunice da se spare mrlja sa Glenvarlohovog grba — Āuo sam da tu poljsko dobro nije bog-zna-šta. — Ono je isto toliko dobro koliko i neki položaji na dvoru, ser Mango, za kojim žude izvesne važne liĀnosti, — odgovori Džordž Heriot.. — Naklonost dvora, kažete? Naklonost dvora, gospodine Heriote? — odgovori ser Mango, pretvarajuþi se da nije dobro Āuo. — To ništa ne znaĀi. Ako je to sve što obeþavaju mladoženji i mladi — ja ih zaista iskreno sažaljevam. — Otkriþu vam tajnu, — reĀe graāanin, — koja þe rasterati vašu brigu. Bogata udova, ledi Dalgarno, dala je velik miraz nevesti, a ostatak njene imovine naslediþe njen roāak, mladoženja. — Ah, tako kažete? — reĀe ser Mango, — ona to, verovatno, Āini iz poštovanja prema uspomeni svoga pokojnog muža — sreþa što ga njen roāak nije otpravio na onaj svet; Āudna je ta priĀa o smrti sirotog lorda Dalgarna;. — Neki ljudi misle da je tom sirotom Āoveku uĀinjena velika nepravda. Mala je korist oženiti se þerkom porodice sa kojom su preci bili u neprijateljstvu; doista, to je bila manje greška sirotog Dalgarna nego onih koji su ga prinudili na taj brak; ali, ipak, radujem se što þe mladi par imati od Āega da živi, svejedno je da li od milostinje ili od nasledstva. Ali i kad bi ledi Dalgarno prodala sve što ima, sve do svoga

395 ogrtaĀa, ona im ne može povratiti divno imanje Glenvarloh — ono je izgubljeno zasvagda — ono je izgubljeno zasvagda. — Da, to je taĀno, — reĀe Džordž Heriot: — ne možemo da pronaāemo šta se desilo sa onim nevaljalcem Skarliviterom, ili šta je lord Dalgarno uradio sa dokumentom o hipoteci. — Preneo ga je, verovatno, na nekoga, da ga ne bi mogla dobiti njegova žena posle njegove smrti; on bi se, mislim, prevrnuo u grobu, kad bi Glenvarloh opet dobio natrag tu zemlju, — reĀe ser Mango; — budite uvereni da je on uĀinio potrebne korake da to divno imanje ne dopadne u šake njegove žene ili njenog roāaka. — Doista, to je sasvim moguþe, šer Mango; ali ja sam prinuāen da idem da bih svršio mnoge stvari u vezi sa svadbom, zato me izvinite što moram da vas ostavim. — Svadba Āe, kažete, biti tridesetog ovog meseca? — doviknu ser Mango, za graāaninom; — biþu s vama :u zakazano vreme. — Kralj poziva goste, — odgovori Džordž Heriot, ne okreþuþi se. — Plebejac, nevaspitani zanatlija! — mrmljao je ser Mango, — da nisam prošle nedelje uzajmio od njega dvadeset funti sterlinga, nauĀio bih ga kako da se ponaša prema Āoveku iz više klase! Ali, ipak, ja þu biti na svadbi uprkos njemu. Ser Mango je uspeo da dobije poziv, ili naredbu, da prisustvuje svadbi, na kojoj je bilo samo nekoliko gostiju; jer je Džems, u takvim prilikama, više voleo malo društvo, da bi se oseþao potpuno slobodnim i da ne bi morao da vodi raĀuna o svom kraljevskom dostojanstvu. Dva lica, na koja se sigurno raĀunalo da þe doþi, bila su odsutna: ledi Dalgarno i RiĀi Moniplajs. Slabo zdravlje ledi Hermione i smrt njenoga muža spreĀili su je da prisustvuje svadbi: RiĀi Moniplajs se u poslednje vreme držao vrlo tajanstveno. Dvorio je lorda Glenvarloha kad je njemu bilo zgodno i kad je njemu bilo volja; posle dogaāaja u Enfildskom Lovištu, pojavljivao se kod njega svakog jutra i veĀera da mu bude na usluzi. Ostatak dana provodio je kako je hteo, van nadzora svoga gospodara, koji je sada imao mnogobrojnu poslugu. Najdžel je mnogo želeo da sazna kako RiĀi provodi vreme; ali RiĀi nije smatrao za shodno da o tome išta kaže svome gospodaru. Ujutru, na dan svadbe, RiĀi je bio naroĀito pažljiv i uslužan; Āinio je sve što je mogao da što bolje opremi lorda Glenvarloha, i kad je najbrižljivije završio svoje dužnosti oko Najdželovog opremanja, on sveĀano kleĀe na jedno koleno, poljubi ruku lorda Glenvarloha i ponizno ga zamoli da ga otpusti iz svoje službe. — Šta znaĀi to? — upita lord Glenvarloh; — ako si odluĀio da mene

396 više ne služiš, nadam se da neþeš odbiti da stupiš u službu kod moje žene? — Vama i vašoj gospoāi želim da budete blagosloveni dobrim slugom kao što sam ja bio, — reĀe Moniplajs; — ali sudbina je odredila da odsada mogu biti vaš sluga samo u vidu prijateljske uĀtivosti. — Pa, RiĀi, — reĀe mladi lord, — ako ti je dosadila služba kod mene, potražiþemo za tebe neko bolje zaposlenje; ali þeš sigurno doþi u crkvu i na svadbeni ruĀak? — Sa vašim dopuštenjem, lorde, — odgovori RiĀi, — podseþam vas na naš sporazum, sada imam neodložan posao te neþu biti u stanju da prisustvujem venĀanju; ali neþu propustiti bogatu trpezu gospodina Džordža. — Radi kako ti je volja, — odgovori lord Glenvarloh. Posle RiĀijevog odlaska Najdžel je kratko vreme razmišljao o þudljivosti i tvrdoglavosti svoga sluge, a zatim je prešao na stvari koje su više odgovarale sreþnom mladoženji. Put mlade i mladoženje do crkve bio je zasut cveþem; svadbenu povorku pratila je muzika; venĀanje je obavio episkop; kralj je saĀekao povorku u katedrali sv. Pavla, uveo je mladu u crkvu i za vreme obreda zamenjivao njenog oca, što je njemu dobro došlo jer je za sve to vreme mogao da vrši razna izraĀunavanja u vezi sa Āasovnikom koga je u to vreme pravio. Posle venĀanja društvo se odveze u kraljevskim kolima u dom Džordža Heriota, gde je u odajama Fildžam bio pripremljen raskošan ruĀak. Kralj Āim uāe u Heriotov dom, odmah skide maĀ i pojas, i to tako brzo kao da su mu prljili prste, a zatim baci na sto svoj šešir s perom i to tako kao da je hteo da kaže: „Lezi tu, kraljevska vlasti”! On ispi Āašu vina u zdravlje novovenĀanih i poĀe da šeta krupnim koracima goredole po sobi, smejuþi se, šaleþi se, dajuþi primer svima kako da se vesele. U vreme kad je njegovo veliĀanstvo bilo na vrhuncu veselosti, i kada se nestrpljivo oĀekivao poziv na ruĀak, u sobu uāe sluga i šapatom pozva gospodina Heriota. Gospodin Heriot izaāe i uskoro se vrati, priāe kralju i šapnu mu nešto na uho, na šta se kralj trže. — Da nije došao po svoj novac? — brzo i oštro upita Džems. — Ne, gospodaru, — odgovori Heriot. — On kaže da to potpuno prepušta volji vašeg veliĀanstva. — Vere mi, — reĀe kralj, — on govori kao dobar Āovek i veran podanik, pa þemo i mi postupiti prema njemu shodno njegovoj zasluzi. — Ne mari što je on prosta roda — i najobiĀniji maĀak može da gleda u

397 kralja. Otvori širom vrata i pusti ga da uāe — pandite fores. 143 — Moniplajs? — Trebalo bi ga zvati Zlatko, mada vi Englezi mislite da u škotskoj nema takvog imena. — Zlatko je uvek bilo ime glavnog predstavnika jedne stare plemiþke porodice, — reĀe ser Mango Malagroter, — ali je ona izumrla. — Naprotiv, izgleda da je poĀela da se razmnožava meāu vašim zemljacima, ser Mango, reĀe gospodin Lostof, koga je lord Glenvarloh takoāe pozvao na svadbu, — otkako je stupanje na presto njegovog veliĀanstva mnoge od vas dovelo ovamo. — Sasvim taĀno — sasvim taĀno, — reĀe ser Mango, klimajuþi glavom i gledajuþi u Džordža Heriota; — ta okolnost je za mnoge od mojih zemljaka znaĀila bogatstvo. Tek što je to rekao vrata se širom otvoriše, i na veliko iznenaāenje lorda Glenvarloha, unutra uāe njegov bivši sluga, RiĀi Moniplajs, u raskošnom, sjajnom odelu od brokata, vodeþi pod ruku visoku, mršavu, nakrivu Martu Trapbojz, obuĀenu u crnu somotsku haljinu koja je tako Āudno odudarala od njenog bledog i tužnog lica, da se i sam kralj uznemiri i reĀe: — Koga nam je on to doveo ovde? Kakvo je to priviāenje! — Budite milostivi prema njoj, vaše veliĀanstvo, — reĀe RiĀi, — jer je ona, od današnjeg jutra, moja venĀana žena, gospoāa Marta Moniplajs. — Ali, ĀoveĀe, zašto joj je pogled tako strog? — upita kralj Džems. — Da nije ona u svoje vreme bila dvorska dama kraljice Meri, naše roāake? — Ja znam samo da mi je ona donela pedeset hiljada funti sterlinga, pa i više; i da mi to daje moguþnosti da budem koristan Vašem veliĀanstvu i nekim drugim licima — Nije potrebno da o tome govoriš, ĀoveĀe, — reĀe kralj; — mi znamo da smo ti obavezni za tu malu stvar, I radujemo se što je tvoja supruga predala blago onome koji misli da ga upotrebi na korist kralja i otadžbine. — Ali, kako si, dovraga, uspeo da je osvojiš? — Na stari škotski naĀin, gospodaru. Ona je zarobljenica moje strele i moga koplja, — odgovori Moniplajs. — Izmeāu nas je bio sporazum da se uda za mene kad osvetim smrt njenog oca — pogubio sam ubicu i uzeo devojku. 143 Otvorite vrata. — Prev.

398 — To je þerka starog Trapbojza, kojoj dugo vremena nije bilo ni traga ni glasa, — reĀe Lostof. — Gde sl je to bio sakrio, prijatelju RiĀi? — Gospodin RiĀard, ako nemate ništa protiv, ili, ako vam se više sviāa, gospodin RiĀard Moniplajs, — odgovori RiĀi. Što se tiĀe skrivanja, ja sam joj bio našao pribežište u domu jednog Āasnog Āoveka, moga zemljaka — a to pribežište držao sam u tajnosti zato što u svetu postoje takvi raspusnici kao što ste vi, gospodine Lostofe. Na RiĀijev odgovor svi se nasmejaše izuzev njegove žene, koja mu nestrpljivo manu rukom i reĀe kratko i strogo: þuti, þuti, molim te. Hajde da uradimo ono zbog Āega smo došli ovamo. — Posle tih reĀi, ona izvadi smotuljak dokumenata i, uruĀivši ga lordu Glenvarlohu, glasno reĀe: — Pozivam njegovo veliĀanstvo i sve prisutne da budu svedoci da ja vraþam lordu Glenvarlohu njegovo imanje; koje je sada slobodno od svakog duga kao i kad je pripadalo njegovim precima. — Ja sam bio svedok pri isplati hipoteke, — reĀe Lostof; — ali nisam znao ko je isplaþuje. — Nije ni bilo potrebno da znate, — reĀe RiĀi; — nije mudro hvalisati se svojom dobrom sreþom. — ýuti, — reĀe njegova nevesta, — još jednom te molim þuti. — I ovaj dokumenat, — nastavi ona, obraþajuþi se lordu Glenvarlohu i predajuþi mu ga, takoāe pripada vama — uzmite ga, ali me poštedite pitanja kako se našao kod mene. Kralj priāe lordu Glenvarlohu i, pogledavši u dokumenat, uzviknu: — Bože moj, pa to je kraljevski nalog za isplatu duga, koji je bio išĀezao! — Kako je dospeo u vaše ruke, gospoāo nevesto? — To je tajna, — suvo odgovori Marta. — Tajna koju moja usta neþe nikad izgovoriti, — reĀe odluĀno RiĀi, — sem ako mi kralj to naredi kao podaniku. — Ja ti nareāujem — ja ti nareāujem, — reĀe Džems, dršþuþi od nestrpljive radoznalosti. A i ser Mango, želeþi, ne manje od kralja, da sazna tajnu, naže se kao udilo napred; podiže svoje retke sede pramenove sa uha, i stavi povijenu šaku iza njega, da ne bi propustio ni jednu reĀ. Marta se ozbiljno namršti na RiĀija, ali on smelo obavesti kralja da je njegov pokojni tast bio uglavnom dobar Āovek, izuzev što je bio toliko gramziv da je to ponekad išlo na štetu njegovog poštenja; voleo je da barata po tuāim stvarima, pa ponekad i da ih uzme sebi. — Stidi se, stidi se, — uzviknu Marta; — kad veþ to sramno delo mora da se ispriĀa, onda ga bar treba reþi ukratko. — Da, lorde, — dodade ona, obraþajuþi se Glenvarlohu, — onaj zlatnik nije bio jedini mamac koji je privukao nesreþnoga starca u vašu sobu one nesreþne noþi

399 — njegov cilj je bio da ukrade taj dokumenat i on je to i uradio. Onaj bedni beležnik dolazio je kod njega onog jutra, i, bez sumnje, nagovorio starca na tu podlost, da bi tako stvorio još jednu teškoþu za otkup vašeg imanja. Ako je neki moþniji Āovek stajao iza te zavere, bog neka mu oprosti, jer on se sada nalazi tamo gde se za svaki zloĀin mora odgovarati. — Amin! — reĀe lord Glenvarloh; i svi prisutni ponoviše tu reĀ. — Moj otac je, — produži ona, dok joj se lice grĀevito trzalo, — platio životom za svoju krivicu. Uverena sam da je nitkov koji ga je nagovorio da ukrade nalog, ostavio otvoren prozor kroz koji su ubice ušle u naš dom. Neko vreme svi su þutali; kralj je prvi progovorio, naredivši da se odmah izda potera za okrivljenim beležnikom: „I, lictor, završi Džems, „colliga manus — caput obnubito — infelici suspendite arbori”.144 Lostof izjavi da je beležnik išĀezao otprilike u ono vreme kad je lord Dalgarno ubijen, i da se o njemu otada ništa ne zna. — Neka ga traže, — reĀe kralj. — A sada promenimo razgovor — od ovih priĀa Āoveku se koža ježi, i potpuno su nepodesne za svadbenu svetkovinu. Ne zaboravimo da smo mi svatovi, — reĀe on, pogledavši unaokolo; a zatim upita lorda Glenvarloha: — Šta ti imaš da kažeš gospoāi Moniplajs, ovoj dobroj nevesti, koja ti je vratila oĀevinu na dan tvoga venĀanja? — Neka mi ništa ne kaže, gospodaru, — reĀe Marta; — to þe najbolje odgovarati i njegovim i mojim oseþanjima. — Dužan sam da vratim bar novac koji je dat za otkup imanja, — reĀe lord Glenvarloh; — jer dužnik ne mogu ostati. — O tome þemo govoriti docnije, — reĀe Marta; — moj dužnik vi ne možete biti. — I ona zaþuta, oĀito rešena da o tome više ni reĀi ne progovori. Ser Mango, meāutim, odluĀi da tu stvar ne ostavi tako; izabravši zgodan trenutak, on reĀe Moniplajsu: — ÿudna je ta priĀa o vašem tastu; Āini mi se da se vašoj ženi nije svidelo što je niste zadržali u tajnosti. — Moje je pravilo, ser Mango, — odgovori RiĀi, — da sam otvoreno govorim o zlu koje postoji u mojoj porodici, jer sam primetio ako ja to ne Āinim, da þe drugi ljudi to uĀiniti. — Ali, RiĀi, — primeti ser Mango, — izgleda mi da þete vi biti pod 144 Idi, liktore, veži mu ruke, pokri mu glavu, i obesi ga o prokleto drvo. — Prev.

400 papuĀom vaše žene. — Ako se ona ograniĀi samo na reĀi, ser Mango, — odgovori RiĀi, — mogu se praviti nagluv kao i drugi; a ako pribegne batini, onda, hvala bogu, i batina ima dva kraja. — Dobro reĀeno, RiĀi, — uzviknu kralj; — ti si veþ dvaput nadmudren, ser Mango. — Doista, gospoāo nevesto tvoj muž je za budalu priliĀno oštrouman. — Ima budala, gospodaru, — odgovori Marta, — koje su oštroumne, i budala koje su hrabre — da, i budala koje su uĀene, ali su ipak velike budale. — Izabrala sam ovog Āoveka jer je bio moj zaštitnik kad sam bila nesreþna i usamljena, a ne zbog njegove mudrosti i oštroumnosti. On je vrlo Āastan, ima dobro srce i hrabar je, a to nadoknaāuje za izvesne njegove ludosti. Pošto sam bila prinuāena da tražim zaštitnika u svetu, koji je za mene pustinja, zahvalna sam bogu što nisam naišla na goreg. — To je vrlo pametno reĀeno, — odgovori kralj, — da þu ja, duše mi, pokušati da ga uĀinim još boljim. Klekni RiĀi — neka mi neko pozajmi maĀ — daj mi tvoj Longstafe,145 imaš podesno ime za pravnika, — nisi morao da ga tako ratoborno isuĀeš, kao da hoþeš da probodeš njome policajca! Kralj uze isukani maĀ, i, okrenuvši pogled ustranu, jer nije mogao ravnodušno da gleda u golo oružje, pokuša da ga stavi RiĀiju na rame, ali, umalo što ga ne ubode u oko. RiĀi se trže i htede da ustane, ali ga Lostof zadrža. Ser Mango namesti maĀ na RiĀijevo rame, i tako RiĀi bi povitežen po svim pravilima. — Surge, carnifex! 146 —i Ustani viteže RiĀarde Moniplajsu od Kastl Kolopa, — reĀe kralj, a zatim dodade: — Pa, lordovi i podanici, hajdemo na ruĀak da se Āorba ne ohladi. Kraj 145 Sudijska palica. (Kralj je, verovatno, namerno promenio studentovo ime). — Prev. 146 Ustani, mesare! (aluzija na zanimanje RiĀijevog oca). — Prev.