Walter Scott - Najdzelovi dozivljaji

51 jednog posinka koji je živ. Ah! šta se tu može, bog nam šalje nesreþu radi iskušenja. — Ali ja sam strpljiv i zahvalan; a što se tiĀe moga bogatstva, ono neþe oskudevati u naslednicima dok ima siroĀadi u našem starom Edinburgu. — Doviāenja sutra, lorde! — Jedno od tih siroĀadi veþ ima razloga da vam bude zahvalno, — reĀe Najdžel, ispraþajuþi ga do vrata svoje sobe, gde se starac rastade s njim. Prolazeþi pored duþana, gde mu se gospa Kristi pokloni, g. Džordž je upita da li joj je tu muž. Gospa mu odgovori da, nažalost, nije kod kuþe; da je otišao u Deptford, zbog posla s nekim Holanāaninom, brodovlasnikom. — Naš posao je takav, gospodine, — reĀe ona, — da moj muž mora Āesto da ide od kuþe, i da bude sluga svakog mornara koji zaželi da kupi kilogram kuĀina.8 — Svi mi moramo da budemo sluge svoga posla, gospoāo, — reĀe zlatar. — IzruĀite vašem suprugu pozdrav Džordža Heriota iz Lombardske ulice. Poslovao sam s njim, vrlo je ispravan Āovek, veran svojoj reĀi i obavezi. Budite ljubazni prema vašem plemenitom stanaru, i starajte se da ni u Āemu ne oskudeva. Premda on sada živi skromno i povuĀeno, izvesni ljudi staraju se za njega, i moja je dužnost da pazim da ima sve što mu je potrebno; stoga þete mi, dobra gospoāo, javljati, preko vašega muža, kako je lord i da li mu što treba. On je ipak pravi lord? — uzviknu dobra gospa. — Uvek sam to i mislila. Ali zašto onda ne ide u parlament? — On þe iþi, gospoāo, u parlament Škotske, koja je njegova domovina, — odgovori g. Heriot. — Ah! on je samo škotski lord, — reĀe dobra gospa; — i stoga se stidi da objavi svoju titulu. — Pazite, gospoāo, da vas ne Āuje da to kažete, — odgovori graāanin. — Neþe, gospodine! — reĀe ona; — i ne pada mi na pamet da mu to kažem. Škot ili Englez, u svakom sluĀaju on je divan Āovek, i tako pristojan i uljudan; i da ne bi ni u Āemu oskudevao liĀno þu ga služiti, i liĀno þu dolaziti u Lombardsku ulicu da vas obaveštavam o svemu. — Bolje je da vaš suprug dolazi kod mene, dobra gospoāo, — reĀe zlatar, koji je bio pristalica stroge discipline. — Poslovica kaže: „Teško kuþi kad se žena proskita”; i pustite da lorda u njegovoj odaji služi 8 KuĀine se upotrebljavaju za zapušavanje pukotina na brodu. — Prev.

52 njegov sluga — to je mnogo prikladnije. Doviāenja, gospoāo. — Doviāenja, gospodine, — odgovori gospa priliĀno hladno; i Āim se savetodavac udalji ona promrmlja, nezadovoljna njegovim uputstvima: — Našao si se ti, stari škotski limare, da mene uĀiš pameti! Moj muž je isto toliko mudar i gotovo isto toliko star koliko i ti; pa ako uspevam da njega zadovoljim šta mi je drugo potrebno. Mada on sada nije bogat kao neki drugi, ipak þe, mislim, doþi vreme kada þe i on jahati na mazgi u pratnji svoja dva momka u plavoj livreji.

53 GLAVA 5. Zašto ne doāeš na dvor? To je najlepša razonoda; Tamo se blistaju svila i nakit, Budale brbljaju a mudraci slušaju, Hvališe se šepure meāu junacima, Prosjaci mešaju s plemiþima; Podli došaptaĀi i laskavci Odsecaju Āestite glave šapatima; Zašto ne doāeš na dvor? Skelton se kune da je to divna zabava. — Skelton. obrodušni graāanin nije samo parade radi jahao na svojoj mazgi u pratnji dvojice slugu, što je, kako je Āitalac veþ obavešten, pobudilo gospu Kristu na trenutan potsmeh. G. Džordži, koji je mnogo polagao, što je sasvim prirodno na svoju spoljašnjost, uvek se trudio da pruži utisak bogatog i uglednog Āoveka. Sada je išao u Vajthol da kralju Džemsu pokaže jedan skupocen, umetniĀki izraāen; poslužavnik, jer je smatrao da þe kralja zanimati da ga vidi, pa, možda, i kupi. Jahao je na svojoj raskošno opremljenoj mazgi da ne bi išao peške uskim, prljavim ulicama, prepunim prolaznika; i dok je jedan od njegovih slugu nosio ispod miške poslužavnik, umotan u crvenu Āohu, druga dvojica su pazila da ga neko ne zgrabi i odnese. U to vreme prolaznici su Āesto napadani po ulicama u cilju osvete ili pljaĀke; i oni koji su se plašili takvih napada obiĀno su se trudili; ako su im sredstva dopuštala, da se obezbede oružanom pratnjom. Ovaj obiĀaj je u poĀetku bio ograniĀen samo na plemstvo, ali se docnije proširio i na one ugledne graāane koje bi, ako bi išli sami, uliĀni razbojnici možda napali i opljaĀkali. Na putu za Vajthol, g. Džordž Heriot, sa svojom pratnjom, zastade pred duþanskim vratima svoga zemljaka i prijatelja, staroga ĀasovniĀara, D

54 i, pošto prvo naredi Tanstolu, koji je bio dežuran u duþanu, da mu dotera sat da radi taþno, izjavi da želi da razgovara sa starim Ramzijem. Ali se desi da baš u tom trenutku stari David Ramzi izaāe iz svoje jazbine; potamneo od prašine kao bronzani kip, sa pogdekojim sjajnim bakrenim opiljcima po licu i odelu, sav zanet u svoja izraĀunavanja s Āuāenjem je gledao u prijatelja zlatara i nikako nije mogao da se seti ko stoji pred njim, niti je išta odgovarao na Heriotov poziv da on i lepa mu þerka, g-āica Margareta, iduþeg dana ruĀaju kod njega, gde þe se upoznati s jednim mladim plemiþem zemljakom. — Nateraþu te da govoriš, āavo te odneo, — pomisli Heriot; i odjednom mu, promenivši ton, reĀe glasno: — Reci mi, molim te, Davide, kad þemo se ja i ti obraĀunati za onaj komad zlata kojim sam te snabdeo kad si radio Āasovnik za dvoranu u Teobaldu,9 i zidni Āasovnik za vojvodu od Bakingama. Morao sam platiti za to zlato španskoj trgovaĀkoj kuþi, i moram ti napomenuti da je rok isplate istekao još pre osam meseci. U zahtevu isplate od strane netrpeljivog zajmodavca uvek postoji neki neprijatan ton, koji ljudska bubna opna ne može a da ne Āuje, ma koliko bila neosetljiva prema drugim zvucima. David Ramzi se odjednom prenu iz sanjarenja i nezadovoljno odgovori: — Eh, Džordže, vredi li da se objašnjavamo zbog nekih sto dvadeset funti? Svaki zna da ja uvek plaþam svoje dugove, a ti si se sam saglasio da Āekaš dok mi njegovo veliĀanstvo i svetli vojvoda ne isplate; a ti znaš i iz svog iskustva da ne mogu da im dosaāujem, kao neki neotesani gorštak, da stojim i galamim pred njihovim vratima kao ti sada pred mojim. Heriot se nasmeja i odgovori: — Pa, dobro, Davide, vidim da traženje novca deluje na tvoje uši kao hladan tuš i odjednom te izleĀi od rasejanosti. A sada, prijatelju, odgovori mi, kao što priliĀi hrišþaninu, pristaješ li da doāeš kod mene sutra na ruĀak i da dovedeš gospoāicu Margaretu, moje kumĀe; kod mene þeš se upoznati sa našim zemljakom, mladim lordom Glenvarlohom? — S mladim lordom Glenvarlohom! — uzviknu ĀasovniĀar. — Radovaþu se od sveg srca da ga ponovo vidim. Nismo se sreli ima veþ Āetrdeset godina — išli smo zajedno u školu — bio je u starijem razredu od mene — vrlo je prijatan mladiþ. — To je bio njegov otac — njegov otac — njegov otac! — Ah, ti si 9 Teobald je selo dvanaest milja udaljeno od Londona; tamo se nalazi zamak u kome je rado i Āesto prebivao Džems I. — Prev.

55 sasvim poludeo s tvojim raĀunanjem! — reĀe zlatar. — Dovraga što bi taj Āestit plemiþ sada bio mladiþ da je živ! Ja ti govorim o njegovom sinu, lordu Najdželu. — O njegovom sinu! — uzviknu Ramzi; — možda on želi da se snabde hronometrom, ili satom — u današnje vreme niko od otmenih mladiþa nije bez njih. — Ko zna, može se desiti da ti kupi polovinu tvoje robe, ako uspe da dobije ono što je njegovo, — reĀe g. Heriot; — ali, Devi, ne zaboravi na moju molbu, i nemaj da uradiš kao prošli put, kada je kuvarica zbog tebe morala da drži na ognjištu ovnujsku glavu i Āorbu s prazilukom do dva sata posle podne. — Ona je time samo dokazala svoju kuvarsku veštinu, — odgovori David, sada sasvim probuāen; — jer, prema našoj poslovici prekuvana ovnujska glava je otrov, a to kod nje nije bio sluĀaj. — Da, — reĀe g. Džordž, — ali pošto sutra neþe biti ovnujske glave, to se ruĀak može pokvariti ako pregori, i onda tu nikakva poslovica ne pomaže. Verovatno þeš se sresti sa svojim prijateljem ser Mangom Malagroterom, jer þu i njega pozvati; i tako, Devi, postaraj se da ne zadocniš. — Biþu taĀan kao hronometar, — reĀe Ramzi. — Pa ipak se ne mogu osloniti na tebe, — odgovori Heriot. — Slušaj, Dženkine, reci Škotkinji Dženeti da kaže lepoj gospoāici Margareti, mome kumĀetu, da potseti svoga: oca da sutra obuĀe svoje prazniĀno odelo, i da ga dovede u Lombardsku ulicu u podne. Reci joj da þe se kod mene upoznati sa jednim Āuvenim mladim škotskim lordom. — Hm! — promrmlja Dženkin i nekako se suho nakašlja, kao što to obiĀno Āine ljudi kad im se stavlja u dužnost nešto što im nije po volji, ili kad Āuju mišljenje sa kojim se ne slažu ali se ne usuāuju da protivreĀe. — Hm! — ponovi g. Džordž, koji je bio vrlo strog i voleo disciplinu. — Šta to tvoje „hm” znaĀi? Hoþeš li saopštiti moju poruku, momĀe, ili neþeš? — Naravno da hoþu, gospodine Heriote, — odgovori kalfa, dodirnuvši svoju kapu, — pomislio sam samo da gospoāica Margareta svakako neþe zaboraviti takav poziv. — Razume se da neþe, — odgovori g. Džordž; — ona veoma poštuje svoga kuma iako je ja ponekad zovem vetropirkom. — I, slušaj, Dženkine, najbolje þe biti da ti i tvoj drug doāete s vašim toljagama, da otpratite kuþi vašeg gospodara i njegovu kþer; ali prvo zabravite radnju, odrešite psa, i neka domar ostane u prednjem delu kuþe dok! se vi ne

56 vratite. Poslaþu s vama i svoja dva šegrta, jer kako Āujem oni šašavi studenti iz Templa sasvim su sada pomahnitali. — Njihov Āelik neþe moþi da se odupre našim toljagama, — reĀe Dženkin; — snaþi þemo se i bez vaših šegrta. — Ako bude potrebno, — reĀe Tahstol, — i mi imamo maĀeve kao i studenti. — Koješta, koješta, mladiþu! — reĀe graāanin. — Zanatlijski kalfa s maĀem! — SaĀuvaj bože! Radije bih ga video sa šeširom i perom. — Dobro, gospodine, — reĀe Dženkin, — naþi þemo oružje koje odgovara našem zvanju, a ako bude potrebno, vadiþemo kamenje iz ploĀnika za odbranu našeg gazde i njegove þerke. — Ne govori se uzalud da su londonske zanatlijske kalfe hrabri momci, — reĀe graāanin; — kod mene þe vas Āekati boca vina da je ispijete u zdravlje londonskih odbornika — vidim da ste obojica dobri mladiþi, svaki na svoj naĀin. — Doviāenja, Devi. Ne zaboravi: sutra u dvanaest sati. — Rekavši to on okrete mazgu zapadno, i potera je preko Templ Bara laganim korakom, koji je potpuno odgovarao njegovom dostojanstvenom držanju, i pružao moguþnosti njegovoj pešaĀkoj sviti da bez žurbe ide za njim! Blizu kapije Templa on se ponovo zaustavi, siāe s mazge i uāe u malu kancelariju javnog beležnika. Mlad Āovek, s glatkom, razdeljenom kosom na sredini, skide šešir sa širokim obodom i vrlo se uĀtivo pokloni. G. Džordž ga upita: — Kako ide posao, Andru? — Ne može biti bolje, blagodareþi vašoj naklonjenosti i dobroti, — odgovori mladiþ. — Uzmi velik list hartije, i zaoštri novo pero! Ne zasecaj ga tako duboko, to je rasipništvo u tvome poslu, Andrui — Ne zaboravi poslovicu: „Uradiše svega više, uštedeše još i više”. Poznavao sam jednog uĀenog Āoveka koji je mogao da napiše hiljadu strana jednim istim perom. — Ah! gospodine, — reĀe mladiþ, koji sasluša zlatarevu pouku s izgledom revnosne poslušnosti i dubokog poštovanja, — nadam se da se i siroto stvorenje, kao što sam ja, može vremenom uzdiþi u svetu, blagodareþi poukama Āoveka kao što ste vi. — Moje pouke su malobrojne, Andru, kratke, i nije ih se teško pridržavati. Budi pošten, vredan i štedljiv pa þeš uskoro postati bogat i ugledan. — Evo, prepiši mi ovu molbu tvojim najboljim rukopisom. PriĀekaþu dok to ne svršiš. Mladiþ nije odvajao oĀi od hartije, niti je ispuštao pero iz ruke sve dok nije završio posao. Graāanin je bio vrlo zadovoljan i dade beležniku

57 zlatnik; i, pošto mu reĀe da je dužan da drži u tajnosti sve poslove koji mu se povere, ponovo uzjaha svoju mazgu i krete zapadno niz Strand. Uzgred možemo reþi Āitaocu da Templ Bar, kroz koji je Heriot prošao, nije tada bio u obliku zasvoāenog prolaza kao što je danas, veþ u obliku proste rešetkaste kapije, koja se noþu, i za vreme uzbune, zatvarala lancima. A i Strand, niz koji je sada jahao, nije bio, kao danas, duga, neprekidna ulica, iako je poĀinjao da liĀi na nju, veþ širok drum, s Āije su se jedne strane dizale plemiþke kuþe, okružene vrtovima, koji su se prostirali Āak do Temze, sa stepenicama do same reke radi lakšeg ulaženja u barke. Mnoge ulice od Stranda prema Temzi dobile su naziv po imenima vlasnika tih kuþa. Sa severne strane Stranda takoāe su se nalazili redovi kuþa, pozadi kojih su se, kao, naprimer, u Sent Martenovom sokaĀetu, i nekim drugim uliĀicama, brzo podizale zgrade. Ali Kovent Garden je još uvek bio vrt u bukvalnom smislu te reĀi; gde se tek ovde-onde viāela poneka usamljena zgrada. Sve što se dešavalo unaokolo govorilo je o brzom porastu prestonice, koja je veþ dugo vremena uživala blagodeti mira, bogatstva i postojane uprave. Kuþe su se dizale na sve strane; i pronicljivo oko našeg graāanina veþ je naziralo kako þa se u bliskoj buduþnosti drum, kojim je sada jahao, pretvoriti u pravu ulicu koja þe vezivati dvorac i središte Londona. Zatim je prošao ÿering Kros, koji je još donedavna bio pusto seoce, gde su sudije obiĀno doruĀkovale na svome putu za Vestminster Hol, a sada je veþ poĀinjao da liĀi na arteriju kojom, po reĀima Džonsona, „teĀe glavna plima londonskog stanovništva”. Mada su zgrade brzo nicale u ovom kraju, ipak on ni izdaleka nije bio ono što je danas. Najzad je Vajthol primio našeg putnika, koji uāe na jednu od najlepših kapija, podignutu po Holbejnovom planu i ozidanu u mozaiku od opeke, onu istu koju je Monipiajs, u svom neznanju, uporedio sa edinburškom zapadnom kapijom, i uāe u prostrano dvorsko dvorište, prepuno graāevinskog materijala u cilju opravke i dozidavanja. Baš u to vreme, po nareāenju kralja Džemsa, rušene su stare, dotrajale zgrade iz vremena Henrija VIII i kraljice Jelisavete, da bi se podigao veliĀanstven dvorac, Āijoj je lepoti Inigo Džons bio posvetio sav svoj genije. Kralj je svojim prisustvom hteo da ubrza izgradnju, pa je zbog toga živeo u Vajtholu, okružen razvalinama starih zgrada, i graāom za zidanje novog zdanja. Zbog toga je Vajthol tada predstavljao lavirint, u kome je teško bilo snaþi se. Kralj Džems nije ni slutio da podiže dvorac iz koga þe jednog dana njegov jedinac sin biti nasilno izveden i pogubljen baš u tom dvorištu. — Dvorski zlatar, koji je u isto vreme bio i dvorski bankar — jer ta

58 dva zanimanja nisu još bila odvojena u ono vreme — bio je suviše važna liĀnost da bi ga stražar ili vratar mogao, ma i za najkraþe vreme, zadržati. Ostavivši u spoljnjem dvorištu mazgu i dvojicu od svojih slugu, on lako zakuca na spoljna vrata zgrade, i bi odmah pušten unutra. Njegov najverniji sluga išao je u stopu za njim, noseþi poslužavnik pod miškom. On ostavi i ovog mladiþa u jednom predsoblju, — gde su triĀetiri paža u kraljevskoj livreji, nezakopĀani i razuzureni više nego što bi se to moglo oĀekivati u tom mestu i u toj blizini kraljeve liĀnosti, bacili kocku, igrali dame,10 ili, ispruženi ila klupama, dremuckali poluzatvorenih oĀiju. Pri ulazu u iduþu sobu naišao je na dva vratara, koji se, ugledavši bogatog zlatara, uĀtivo pokloniše. Niko ne reĀe ni reĀi; ali jedan od vratara pogleda prvo u Heriota, a zatim na mala vrata polupokrivena zastorom. Njegov pogled kao da je pitao: — Hoþete li tamo? — Graāanin klimnu glavom. Dvorski sluga poāe na prstima tiho i oprezno, kao da je pod bio patosan jajima, priāe vratima, otvori ih polako i reĀe nešto tihim glasom. Cu se pravi škotski akcenat kralja Džemsa, koji mu odgovori: — Pusti ga odmah, Maksvele. Zar tako dugo služiš na dvoru pa još ne znaš da su zlato i srebro uvek dobro došli? Vratar dade znak Heriotu da može da se približi, i Āestiti graāanin bi uveden u kabinet njegovog veliĀanstva. Nered koji je vladao u kraljevoj radnoj sobi bio je priliĀno verna slika duševnog stanja Džemsa I. Tu su se nalazile mnoge skupocene slike i dragoceni ukrasi; ali razmešteni nemarno i pokriveni prašinom gubili su polovinu svoje vrednosti i bar polovinu svoje lepote. Sto je bio zakrĀen ogromnim tomovima, meāu kojima su se nalazile i razne knjižice sa šaljivim anegdotama i prostaĀkim priĀama; i izmeāu pažljivo napisanih, beskonaĀno dugih govora, i raznih Ālanaka i rasprava o kraljevskoj moþi, nalazile su se i ništavne pesmice i balade „kraljauĀenika”, kako je sam sebe nazvao u oblasti pesništva; tu su ležali i planovi za uspostavljanje opšteg mira u Evropi zajedno sa spiskovima imena kraljevskih pasa i sa receptima protiv pseþeg besnila. Odelo njegovog veliĀanstva od zelenog somota bilo je dovoljno postavljeno da bude neprobojno za kamu; ali mu je stoga ono davalo nezgrapan izgled; a pošto je bilo zakopĀano nakrivo, davalo je celoj njegovoj pojavi izgled iskrivljenosti. Iz džepa sobnog ogrtaĀa tamne boje, navuĀenog preko zelenog prsluka, štrĀao je lovaĀki rog. Sivi, visok šešir 10 Dama — igra koturiþima na kockastoj tabli. — Prev.

59 ležao mu je na podu, sav prašnjav ali ukrašen niskom velikih rubina; na glavi je imao plavu somotsku sobnu kapu, ukrašenu perom Āaplje koju je njegov omiljeni soko oborio u lovu; za uspomenu na taj dogaāaj veliĀanstvo je nosilo to visoko poĀastvovano pero. ProtivreĀnosti u odelu i radu bile su samo spoljni, znaci onih nastranosti kojima se odlikovao kraljev karakter; koji je bio takav da je dovodio savremenike u nedoumicu jer nisu znali šta da misle o njemu, i predstavljao zagonetku za buduþe istoriĀare. Iako duboko uĀen, nije imao nikakvo korisno znanje; Āesto je bio pronicljiv, ali ne i voleo je svoju kraljevsku vlast i želeo da je odmah poveþa, pa ipak se podavao uticaju svojih nedostojnih ljubimaca; na reĀima je bio vatren pobornik svojih prava, a na delu mekušni posmatraĀ njihovog gaženja; voleo je da pregovara, mada je pritom uvek bio nadmudren; bojao se rata Āak i kad je pobeda mogla biti laka. Držao je do svog dostojanstva ali ga je stalno unižavao prekomernom prisnošþu; bio je sposoban za velike državne poslove ali ih je Āesto zanemarivao radi najbeznaĀajnijih zabavljanja; bio je duhovit ali sitniĀarskog duha; uĀen, ali sklon da razgovara s neznalicama i prostacima. ÿak i njegova strašljivost nije bila stalna; bilo je trenutaka u njegovom životu, i to opasnih, kad je pokazivao hrabri duh svojih predaka. Trošio je snagu na sitnice, a izbegavao da uloži trud u velike pothvate; bio je pobožan u srcu, a Āesto bogohulan na jeziku; mada pravedan i dobronameran po prirodi, ipak je dopuštao drugima da tlaĀe i Āine nepravde. Škrt kad je trebalo da izda novac iz svoga Āemera, a izdašan i rasipan kad je trebalo samo narediti da se izda svota koju nije ni video. Jednom reĀju, njegove dobre osobine, koje su se ispoljavale u pojedinim sluĀajevima i prilikama, nisu bile dovoljno jake da ga uĀine doslednim u njegovim postupcima; i pošto su samo povremeno dolazile do izražaja, istoriĀar Sali je sasvim opravdano rekao za Džemsa I da je bio „najmudrija budala u hrišþanluku”. Sudbina ovog monarha je bila isto tako nedosledna kao i njegov karakter; on, doista, najnesposobniji od svih Stjuarta, doāe mirnim putem na presto one kraljevine od Āije su moþi njegovi preci s velikom mukom branili svoj škotski presto; i, najzad, mada je njegova vladavina imala za cilj da obezbedi Velikoj Britaniji trajan unutrašnji mir, koji je tako mnogo odgovarao kraljevim sklonostima, ipak je, baš za vreme te iste vladavine, posejano ono seme nesloge koje je, kao zubi mitskog zmaja, imalo svoju žetvu u krvavom i opštem graāanskom ratu. Takav je, dakle, bio monarh koji sada upita Heriota: — Zveckavi Džordi — (imao je obiĀaj da daje nadimke onima s kojima je bio prisan), — kakvu si dranguliju doneo da bi izmamio novac od svog kralja i

60 zemljaka? — Neka me bog saĀuva, gospodaru, — odgovori graāanin, — od takve grešne pomisli. Doneo sam da pokažem vašem veliĀanstvu jedan poslužavnik koji je u pogledu umetniĀke vrednosti takav da nisam hteo da ga ponudim nijednom podaniku dok ne Āujem mišljenje vašeg veliĀanstva o njemu. — Hajde, pokaži ga, Heriote; premda, duše mi, Stinijevo posuāe je bilo tako skupo da umalo nisam dao svoju kraljevsku reĀ da þu ubuduþe Āuvati svoje zlato i srebro i pustiti da i ti Āuvaš svoje, Džordi. — Što se tiĀe posuāa vojvode od Bakingama, — odgovori zlatar, — vaše veliĀanstvo je bilo ljubazno da naredi da se ne obazirem na trošak, i… — Od kakve je važnosti šta sam ja naredio, ĀoveĀe? Kad je mudrac sa budalama i decom i sam mora da podetinji. Ali trebalo je da ti budeš pametan i shvatiš da ne može biti sve onako kako žele Karlo i Stini; oni bi Āak i sobe patosali srebrom, i Āudim se da to nisu i uradili. Džordž Heriot se pokloni i ne reĀe više ni reĀi. On je suviše dobro poznavao svoga gospodara da bi se pravdao ma Āim drugim do pominjanjem njegove naredbe; i Džems, kod koga je štedljivost bila samo prolazna i trenutna þud, odmah zatim požele da vidi poslužavnik, i naredi Maksvelu da mu ga donese. U meāuvremenu zapita graāanina odakle ga je dobio. — Iz Italije, vaše veliĀanstvo, —odgovori Heriot. — Da nema tu Āega u vezi sa papstvom? — upita kralj ozbiljnijim tonom nego obiĀno. — Zaista ne, vaše veliĀanstvo, — odgovori Heriot; bio bih budala kad bih vam pokazao išta što nosi na sebi tragove te gluposti. — Da, pokazao bi se budalom kad bi uĀinio tako nešto, — reĀe kralj; —svima je dobro poznato da sam se ja u mladosti borio sa katoliĀkom aždajom i da sam je oborio na pragu njenog sopstvenog hrama; te je jasno da sam još onda donekle zaslužio svoj sadašnji naziv Zaštitnika vere. — Ali evo dolazi Maksvel, pognut pod teretom kao Apulijev zlatan magarac. Heriot se požuri da oslobodi vratara od bremena koje je nosio, i stavi ga na najosvetljenije mesto, da bi kralj mogao što bolje da razmotri reljefni umetniĀki rad na njemu. — Zaista, — reĀe kralj, — to je vrlo zanimljiva stvar, i kako mi se Āini, podesna za kraljevski sto; taj umetniĀki reljefni rad na poslužavniku predstavlja, kao što vidim, gospodine Džordže, presudu Solomonovu — vladara Āijim bi stopama trebalo da idu svi živi monarsi.

61 — Da, samo ga je jedan vladar ipak nadmašio, — izjavi Maksvel, — ako to kao podanik smem reþi. — Ah, dokoliĀare, prestani sa laskanjem! — reĀe kralj, ali sa osmehom koji pokaza da mu se ta laska sviāa. — Bolje þe biti da posmatraš ovu umetniĀku tvorevinu, nego da brbljaš koješta. — ÿiji je ovo rad, Džordi? — To je rad, veliĀanstvo, — odgovori zlatar, — Āuvenog Florentinca Benvenita ÿelinija; i poslužavnik je bio namenjen Francisu I, francuskom kralju; ali se nadam da þe pripasti boljem vladaru. — Francisu Prvom! — uzviknu kralj; — poslati Solomona, kralja Jevreja, Francisu Prvom, kralju Francuske! — Tako mi boga, ÿelini bi se zbog toga mogao smatrati ludakom, Āak i ako nikakvu drugu glupost nije nikad uradio. Francisu! — toj budali koja je volela da ratuje, — koga su zarobili kod Pavije, kao našeg starog Davida u Daramu; — da je mogao da mu pošalje razum Solomonov, miroljublje i pobožnost, uĀinio bi mu nesravnjeno bolju uslugu. Ali Solomon treba da bude u boljem društvu nego što je kralj Francuske, Francis Prvi. — Nadam se da þe biti te dobre sreþe, — reĀe Heriot — To je veoma zanimljiv umetniĀki rad, — produži kralj; — ali mi se Āini da je dželat zamahnuo maĀem suviše blizu carevog lica, te izgleda kao da ga dodiruje. Ja mislim da mu je i manja mudrost od Solomonove mogla reþi da su oštra oružja opasna, i da je stoga najbolje bilo ili da je stavio maĀ u korice ili da je stao malo podalje. Džordž Heriot se trudio da uveri kralja, da u perspektivi rastojanje izmeāu Solomona i dželata izgleda bliže nego što je u samoj stvari bilo. — Idite dovraga, ĀoveĀe, s vašom perspektivom, — reĀe kralj; — za zakonitog vladara koji želi da vlada u miru i tišini, i da umre Āasnom smrþu, ne može biti gore perspektive nego da gleda pred sobom isukani maĀ. Smatram se za hrabrog Āoveka, ali, priznajem, ne mogu da gledam bez drhtanja u isukani maĀ. Ali, uglavnom, ovo je divna stvar; — šta joj je cena, ĀoveĀe? Zlatar odgovori da to nije njegova svojina, veþ jednog njegovog osiromašenog zemljaka. — JemĀim da to govoriš da bi mi tražio dvaput veþu cenu za tu stvar, — reĀe kralj. — Poznajem ja vas, gradske trgovce. — Ni na pamet mi ne pada da varam vaše veliĀanstvo; — reĀe Heriot; — poslužavnik doista pripada jednom osiromašenom Škotu, i cena mu je sto pedeset funti sterlinga, ako je vašem veliĀanstvu ugodno da sada plati. — Sto pedeset funti, ĀoveĀe! i toliki isti broj Āarobnika i Āarobnica da

62 mi pomogne da ih dobijem! — ljutito reĀe kralj. — Vere mi, Zveckavi Džordi, lepu pesmu pevaš! — Kako ti mogu dati sto pedeset funti za ono što ne vredi ni toliko srebrnjaka? a znaš da moja kuþna posluga i Āinovnici veþ šest meseci nisu primili platu! Heriot ništa ne reĀe na sva ta vajkanja, jer se beše navikao na njih, on samo primeti da þe se, ako se njegovom veliĀanstvu sviāa poslužavnik i želi da ga ima, za cenu lako sporazumeti. Istina, vlasniku je potreban novac, ali þe mu on, Džordž Heriot, isplatiti za raĀun njegovog veliĀanstva, ako to želi, i Āekaþe dok mu kralj ne blagoizvoli isplatiti taj dug sa ostalim ranijim; naravno, i na tu þe se svotu raĀunati uobiĀajeni interes. — Ti govoriš, na Āasnu reĀ, kao što dolikuje poštenom i razboritom trgovcu, — reĀe Džems. — Skupština nam mora odobriti još jednu svotu, pa þemo onda sve isplatiti. — CJzmi poslužavpik, Maksvele, i ostavi ga tamo gde þe ga; Stini i ÿarls videti kad se vrate iz RiĀmonda. — Reþi þu ti jednu tajnu, dobri stari prijatelju Džordi, ja odista mislim, kad je veþ reĀ o Solomonu i nama, cia je sva mudrost napustila škotsku otkako smo se mi preselili na jug. Džordž Heriot bio je dovoljno iskusan dvoranin da odgovori: — Mudri obiĀno idu za mudrijima, kao što jeleni idu za svojim voāom. — Da, izgleda mi da u tvojim reĀima ima istine, — reĀe Džems; — jer mi, i naši dvorani i službenici, ukljuĀujuþi i tebe, važimo kod Engleza, pored sve njihove uobraženosti, za pametne i razborite; dok se oni koje smo ostavili u domovini ponašaju kao vešci uoĀi āavolje nedelje. — Vrlo mi je žao što to Āujem, gospodaru moj, — reĀe Heriot. — Smem li upitati, vaše veliĀanstvo, šta su uĀinili naši zemljaci da zasluže takvo mišljenje o sebi? — Oni su postali mahniti, ĀoveĀe — prosto naprosto mahniti, — odgovori kralj. — Ne mogu da oslobodim svoj dvor od njih, uprkos svih proglasa, od kojih su moji glasnici veþ promukli. Eto juĀe, da ne idem dalje, tek što smo uzjahali na konja i hteli da poāemo, kad nam odjednom pritrĀa edinburški lupež — sav u ritama, Āudim se kako mu se odelo još držalo na leāima, sa kaputom i šeširom koji bi mogli poslužiti kao strašilo za odbranu graška od ptica, i bez ikakvih obzira na pristojnost þušnu nam u ruku, kao kakav drski prosjak, nekakvu molbu za isplatu duga naše majke; konj se od njega uplaši, i prope se na zadnje noge, i da nismo sedeli savršeno dobro u sedlu, u Āemu nam nema ravna meāu vladarima i podanicima Evrope, zasigurno bismo pali na zemlju. — Vaše veliĀanstvo, — primeti Heriot, — vi ste njihov opšti otac,

63 zato se oni usuāuju da se obraþaju vama. — Ja znam da sam pater patriae, 11 — reĀe Džems — ali oni kao da bi hteli da me rastrgnu, da bi podelili moju imovinu. Kunem ti se, Džordi, meāu tim huljama nema nijednog koji bi umeo pravilno da preda molbu njegovom veliĀanstvu. — Mnogo bih želeo da znam koji je najbolji i najprikladniji naĀin da se to uĀini, — reĀe Heriot, — da bih mogao da pouĀim naše sirote zemljake boljem ponašanju. — Zaista, — uzviknu kralj, — ti si pametan Āovek, Džordi, i znam da te je lako nauĀiti tome. Prvo þeš se, gospodine, približiti njegovom /veliĀanstvu, skrivajuþi oĀi rukom u znak da stojiš pred namesnikom cara nebeskog. — Vrlo dobro, Džordi, to si lepo uradio. — Zatim þeš, gospodine, eto, tako, kleknuti i uĀiniti pokret kao da hoþeš da poljubiš ivicu naše odeþe, uzicu naše cipele, ili tako nešto. — To si izvrsno uradio. — Mi pak, kao dobar otac svojih podanika, spreĀavamo to, — i dajemo ti znak da ustaneš; — ali ti, kao uĀtiv molilac, još ne ustaješ, veþ stavljaš ruku u svoj džep, vadiš svoju molbu i s poštovanjem je stavljaš na naš dlan. — Zlatar, koji beše sa velikom taĀnošþu ispunio svu tu ceremoniju, sada mu, na Džemsovo veliko iznenaāenje, stavi u ruku molbu lorda Glenvarloha. — Šta znaĀi ovo, ti podmukli nevaljalĀe? — reĀe kralj pocrvenevši; — za to li sam te nauĀio tome, da to odmah iskoristiš za sebe na taj neoĀekivani naĀin? — To je isto kao i da si uperio revolver na mene, i to gde, u mom kabinetu, gde niko ne može da uāe bez moje dozvole! — Nadam se, vaše veliĀanstvo, — reĀe Heriot, kleĀeþi i dalje, — da þete mi oprostiti što praktikujem lekciju, koju ste mi ljubazno dali, u korist jednog prijatelja. — U korist jednog prijatelja! — uzviknu kralj; — utoliko gore, kažem ti. Da je to nešto što bi išlo u tvoju korist to bi još i imalo nekog smisla, i nekog izgleda da se to neþe uskoro ponoviti; ali Āovek može da ima stotinu prijatelja, molbu za svakog od njih i sklonost da ih predaje, jednu za drugom. — Vaše þe veliĀanstvo, nadam se, — reĀe Heriot, — suditi o meni po mojim ranijim postupcima, i neþe me osumnjiĀiti za takve namere. — Ne znam, — reĀe popustljivi monarh, — ali mi izgleda da se mnoge stvari u svetu rade nerazumno — sed semel insanivimus omnes12 11 Otac otadžbine. — Prev. 12 Svi smo ponekad nerazumni. — Prev.

64 — ti si moj stari i verni prijatelj, to je istina; i, da moliš nešto za sebe, ne bi ti se desilo da moliš dvaput za istu stvar. Ono, doista, Stini me toliko voli da ne dopušta da iko išta traži od mene izuzev njega. — Maksvele (jer vratar se beše vratio pošto je odneo poslužavnik), idi u prednju sobu sa tvojim dugaĀkim ušima. — Istinu da kažem, Džordi, ti si moj stari poverilac, i bio si moj zlatar još u ono vreme kada sam mogao reþi sa narodnim pesnikom — Non mea renidet in domo lacunar13 — jer, vere mi, stari dom moje majke tako su bili opustošili da su nam seljaĀki pehari i plehani tanjiri bili najbolje posuāe koje smo imali, i toliko smo se radovali kad je bilo hrane u njemu, da nismo zamerali jevtinom metalu od koga je napravljeno. Seþaš li se, a sigurno se seþaš, pošto si bio stalno s nama, kako smo bili prinuāeni da pošaljemo odred od šest ljudi da izvrše prepad na golubarnik i kokošarnik ledi Loganhauz, i kako se sirota gospoāa žalila na Džoka Miljka, i lopove iz Anendela, koji nisu imali nikakvog udela u tome? — Za Džoka je to bilo dobro, — reĀe Heriot; — jer ako se seþam taĀno, to ga je spaslo od šibanja u Damfrisu koje je bio zaslužio, za druga svoja nedela. — Da, da, seþaš li se toga? — reĀe kralj; — ali je taj Džok Miljka imao drugih vrlina, bio je izvrstan lovac, i tako je snažno dozivao pse da se šuma orila od njegovog glasa. Ali je najzad umro nasilnom smrþu, jer ga je lord Tortorvald probo kopljem. — Zaista, kad mislim na naše nekadašnje doživljaje, izgleda mi da smo u onim oskudnim danima živeli veselije u Holirudu, nego danas kad živima u izobilju i raskoši. Cantabit vacuus14 — bili smo tada, bez velikih briga. — A seþate li se, vaše veliĀanstvo, — reĀe Heriot, — s kolikom smo teškoþom skupili nešto zlatnog i srebrnog posuāa da se ne bismo osramotili pred španskim ambasadorom? — Da toga se vrlo dobro seþam, — odgovori kralj, koji je sada bio raspoložen za þeretanje, — samo sam zaboravio ime onog plemenitog lorda koji nam je tada pomogao da njegov kralj ne izgubi od svog dostojanstva u oĀima onih koji su vladali Zapadnom Indijom. — Ako vaše veliĀanstvo, — reĀe graāanin, — baci pogled na hartiju koju drži u ruci, odmah þe se setiti njegovog imena. 13 U mojoj kuþi nema tavanice. — Prev. 14 Bezbrižan je i zato mu se peva. — Prev.

65 — Ah, tako kažeš! — reĀe kralj. — Da, da, lord Glenvarloh, tako se zvao doista — Justus et tenax propositi15 — Āestit Āovek ali tvrdoglav kao bik. Jedno vreme je bio naš protivnik, taj lord Randal Olifant od Glenvarloha, ali je uglavnom bio odan i veran podanik. Ovaj molilac je sigurno njegov sin. — Randal je odavno otišao tamo gde svi kraljevi i lordovi moraju otiþi, Džordi, a i ljudi kao što si ti — i šta njegov sin hoþe od nas? — Isplatu duga kraljevske blagajne vašeg veliĀanstva, — odgovori graāanin, — jer vam je njegov otac pozajmio novac kad ste se nalazili u teškim prilikama za vreme Rutvenove zavere. — Toga se sasvim dobro seþam, — reĀe kralj Džems. — Tek što sam se bio išĀupao iz kandži gospodina Glamisa i njegovih sauĀesnika, i nikad novac nije bio potrebniji jednom vladaru nego nama tada, — utoliko veþa sramota što je krunisanom vladaru bila potrebna tako bedna svota. Ali zašto mi sada podnosi nož pod grlo? Mi znamo da smo mu dužni, i platiþemo mu kad nam se ukaže moguþnost, ili þemo to na neki drugi naĀin da mu nadoknadimo, što treba da je dovoljno izmeāu kralja i podanika. — Mi nismo in meditatione fugae, 16 ĀoveĀe, da bi nam se tako iznenada prilazilo. — Nažalost, — reĀe Heriot, odmahnuvši glavom, — krajnja nužda primorava sirotog mladog plemiþa da bude dosadan; novac mu je neophodno potreban da bi mogao da isplati dug Peregrinu Petersonu, konzulu u Kampveru, u protivnom sluĀaju oduzeþe mu se celokupna njegova nasledna baronija i imanje Glenvarloh ako se ne oslobode intabulacije. — Šta kažeš, ĀoveĀe — šta kažeš! — uzviknu kralj nestrpljivo; — konzul Peterson; sin nekakvog holandskog kapetana broda da zagospodari starim imanjem Olifanta? — Ne, to ne može biti — mi to moramo spreĀiti pismenom naredbom ili na peki drugi naĀin. — Sumnjam da se to može, vaše veliĀanstvo, — odgovori graāanin; — UĀeni pravnici smatraju da se ta stvar može rešiti samo isplatom duga. — Ah, bože moj, — uzviknu kralj, — neka se drži Āvrsto prema tom prostaku dok njegovu stvar ne uredimo. — Nažalost, — reĀe zlatar, — vaša miroljubiva uprava i pružanje 15 Pravedan i uporan Āovek. — Prev. 16 U razmišljanju na bekstvo. — Prer.

66 podjednake pravde svima podanicima, onemoguþuje upotrebu grube sile, koja nalazi, možda, svojih sledbenika samo još meāu škotskim brāanima. — Dobro — dobro — dobro, ĀoveĀe, — reĀe zbunjeni monarh, Āija su shvatanja o pravdi i praktiĀnom rešavanju problema postala u nekim sluĀajevima Āudno pometena; — pravo je da platimo svoj dug da bi mladiþ mogao da plati svoj; za njega je neophodno da mu platimo, i, in verbo regis, 17 mi þemo platiti — ali kako da dobijemo novac, to je pitanje — moraš pokušati nešto kod gradskih bankara, Džordi. — Istinu da kažem, — odgovori Heriot, — ako je vaše veliĀanstvo voljno da zna, usled raznih pozajmica, dobrovoljnih priloga i davanja raznih finansijskih pomoþi, prilike kod gradskih bankara su za sada… — Nemoj mi govoriti o prilikama kod gradskih bankara, — reĀe kralj Džems — naša državna blagajna je prazna kao besede kanonika Džajlsa o pokajniĀkim psalmima — Ex nihilo nihil fit18 — To je isto što i tražiti pantalone od škotskog brāanina19 — oni koji traže od mene novac trebalo bi da me nauĀe kako da ga dobijem — moraš potražiti novac u gradu, Heriote; ne zoveš se ti zveckavi Džordi za ništa — i, in verbo regis, isplatiþu mladiþu ako mi osiguraš zajam — neþu se cenjkati oko uslova; i tako þemo ja i ti, Džordi, osloboditi hipoteke dobro staro imanje Glenvarloh. — Ali, zašto mladi lord nije došao u dvor, Heriote — je li otmen… je li lepe spoljašnjosti? — Sasvim, — odgovori Džordž Heriot: — ali… — Ah, razumem te, — reĀe njegovo veliĀanstvo — razumem te — Res angusta domi20 — siromah mladiþ — siromah mladiþ! — otac mu je bio pravi rodoljub, iako priliĀno tvrdoglav. Slušaj, Heriote, daj mladiþu dvesta funti za opremu. I, evo, — dodade on, skidajuþi ogrlicu od rubina sa svoga starog šešira, — uzmi ovo kao zalogu, i ranije si to Āinio za veþe svote, ti stari levite. Drži ga kod sebe dok ti ne vratim novac iz iduþeg novĀanog dohotka, — Molim vaše veliĀanstvo da mi o tome da pismenu potvrdu, — reĀe obazrivi graāanin. 17 Kraljevske mi reĀi. — Prev. 18 Iz niĀega ne biva. — Prev. 19 Škotski brāani nose suknjice. — Prev. 20 Nemaština kod kuþe. — Prev.

67 — Dovraga s tvojim formalnostima, Džordže, — reĀe kralj; — držiš se propisa kao puritanac, a nepoverljiv si kao Holanāanin. Zar tebi nije dovoljna kraljeva reĀ da bi dao tih ništavnih dvesta funti? — Ali ne i za držanje kod mene dragog kamenja krune, — reĀe Džordž Heriot. I kralj, imajuþi dovoljno iskustva s nepoverljivim poveriocima, napisa sledeþi pismeni nalog Džordžu Heriotu, svome omiljenom zlataru: „Isplatite Najdželu Olifantu, lordu od Glenvarloha, svotu od dvesta funti, na raĀun duga koji mu država duguje; ovlašþujete se da kod sebe držite ogrlicu od rubina s velikim dijamantom, koja je zavedena u spisku dragocenosti njegovog veliĀanstva, doklegod vam se gornja svota u potpunosti ne vrati”. Drugim pismenom, njegovo veliĀanstvo ovlasti Džordža Heriota da mu u trgovaĀkoj Āaršiji zakljuĀi, pod praviĀnim uslovima zajam ne manji od 50.000 srebrnjaka, a ukoliko bude bio veþi utoliko bolje. — Ima li taj naš lord Najdžel neko obrazovanje? — upita kralj. Džordž Heriot nije mogao taĀno da odgovori na ovo pitanje; ali je mislio „da je mladi lora studirao u inostranstvu”. — NauĀiþemo ga, — reĀe kralj, — kako da što više iskoristi svoje obrazovanje; i možda þemo ga i pozvati da doāe u dvor da uĀi sa Stinijem i Āarlsom. A sada mislim da ti je vreme da ideš, Džordže; sad þe i deca stiþi, a ja ne bih želeo da oni znaju o Āemu smo s tobom razgovarali. Propera pedem, 21 Džordže. Uzjaši svoju mazgu, pa na put u ime boga. Tako se završilo savetovanje izmeāu ljubaznog kralja Džemija i njegovog dobrodušnog zlatara. 21 Požuri se. — Prev.

68 GLAVA 6. O, znam ga — on je plesniv limun Kojim naše dvorske šaljivdžije kvase usne, Kad hoþe da zaĀine svoj medni razgovor Sa malo kiseline. — Ali, gospodine, To svojstvo je on gotovo izgubio — sav sok, Gorak i kiseo, isceāen je iz njega; Te bedna kora, mada kisela kao i uvek, MoraĀe uskoro zaĀinjavati splaĀine za svinje, Jer je dvonošcima veþ dojadila. Iz komedije: Dvorski komornik. ruštvo koje je pozvao gostoprimljivi graāanin iskupi se kod njega na ruĀak u Lombardskoj ulici taĀno u podne, u Āas koji deli dan na dve polovine; u vreme kada se mnogi iz otmenih krugova prevrnu na drugu stranu u postelji, i poĀnu da misle, ne bez sumnje i kolebanja, da þe uskoro biti vreme da ustanu i poĀnu dan. Tu je došao i mladi Najdžel, u odelu veoma skromnom, ali ipak boljem od ranijeg; i podesnijem za njegove godine i rang; pratio ga je njegov sluga Moniplajs, Āija je spoljašnjost takoāe bila znatno poboljšana. Ozbiljne i stroge crte njegovog lica još više je isticala plava somotska kapa, suviše nakrivljena na jednu stranu. — Na sebi je imao plav kaput od jakog engleskog sukna, koji bi, nasuprot njegovom ranijem odelu, mogao izdržati trzanja svih trgovaĀkih kalfi Flit ulice. Sablja i mali štit, saĀinjavali su njegovo naoružanje, i lepa srebrna znaĀka, sa grbom njegovog gospodara, pokazivali su da služi u aristokratskoj porodici. Sedeo je u kuhinji dobrog graāanina i bio vrlo zadovoljan što þe njegovo posluživanje za gospodskim stolom biti nagraāeno ruĀkom kakav davno nije imao. G. David Ramzi, uĀeni i vešti mehaniĀar, sreþno je dopraþen u Lombardsku ulicu, saglasno obeþanju, dobro umiven, oĀešljan, i oĀišþen od Āaāi i opiljaka bakra. Njegova þerka, koja je došla s njim, bila je D

69 devojka oko dvadeset godina, vrlo lepa i ljupka, sa živim crnim oĀima, koje su protivreĀile utisku preterane ozbiljnosti, koji je ona pružala svojim þutanjem i uzdržanošþu. Njena mala somotska kapica i beo laneni okovratnik bili su deo uobiĀajene nošnje þerki Āestitih i mirnih graāana. Tu su bila i dva londonska trgovca, u skupocenom odelu, sa zlatnim lancem o vratu. Oni su dobro poznavali svet i bili su iskusni u svojim trgovaĀkim poslovima, ali nije potrebno da ih podrobno opisujemo. Tu je bio i postariji sveštenik, u mantiji, skroman, pošten i vrlo jednostavan Āovek. Ta lica smo samo ukratko pomenuli, ali ser Mango Malagroter, iz Girnigo Kastla, zaslužuje veþu pažnju, kao jedna od osobenih liĀnosti svog vremena. Ovaj vitez je zakucao na vrata g. Heriota baš kad je Āasovnik izbijao dvanaest, i veþ je sedeo u svojoj stolici pre no što je na satu izbio poslednji otkucaj. Ovo je dalo vitezu izvrsnu priliku za podrugljive primedbe na raĀun svih onih koji su došli posle njega, a nije poštedeo potsmeha ni one koji su došli pre njega. Pošto je imao malo imovine ili gotovo nimalo i bio plemiþke krvi ser Mango je od rane mladosti pripadao dvoru u svojstvu izvukoviþa ili deĀaka za šibanje, i kao takvog uĀio ga je zajedno sa kraljem Džemsom VI22 Āuveni vaspitaĀ Džordž Bukanan. Izvukoviþ je podvrgavan svim telesnim kaznama koje bi božji miropomazanik, Āija se osoba smatrala svetom, zaslužio u toku rāavog uĀenja gramatike i pesništva. Pod strogom disciplinom Džordža Bukanana, koji se nije slagao sa naĀinom kažnjavanja preko zamenika, Mango Malagroter prolazio Je jevtino, jer je Džems liĀno kažnjavan za svoje greške; ali Džemsov drugi uĀitelj, Patrik Jang, zadavao je strah i trepet mladome kralju šibanjem izvukoviþa kadgod kralj ne bi dobro izradio svoj zadatak. Potrebno je reþi u pohvalu ser Manga da je on po svojoj spoljašnjosti bio vrlo podesan za tu svoju dužnost. Od ranog detinjstva odlikovao se nepravilnim, pa Āak i grdobnim crtama lica, koje se usled straha, bola i ljutnje toliko izobliĀavalo da je podseþalo na jedno od fantastiĀnih lica na starim gotskim zgradama. Glas mu je bio piskav i prodoran; i, kad ga je nemilostivo kažnjavao g. Piter Jang, njegovi natĀoveĀanski krici i izraz njegovog lica proizvodili su potrebno dejstvo na monarha, koji je gledao kako drugo nevino biþe prima udarce za njegove krivice. 22 Džems I je u svom detinjstvu bio škotski kralj pod imenom Džems VI. — Prev.

70 Tako je ser Mango Malagroter još u ranom detinjstvu stekao uporište na dvoru, koje bi drugi na njegovom mestu iskoristio da se uzdigne. Ali on, kada je dovoljno odrastao da prolazi kroz šibe za āaĀke krivice svoga kralja, nije umeo da bude koristan ni na kakav drugi naĀin. Zajedljiv i jedak humor, zlobna oštroumnost ; zavist prema boljima od sebe nisu, razume se, uvek prepreka za napredovanje jednog dvoranina, ali je potrebno da oni budu spojeni sa sebiĀnom lukavošþu i opreznom razboritošþu, a to je ser Mangu nedostajalo. Svoju podrugljivost i zavist nije umeo da obuzdava i prikriva, te je ubrzo posle svog punoletstva bio u svaāi sa tolikim brojem ljudi da bi mu trebalo devet života pa da sa svim protivnicima podeli megdan. U jednom od dvoboja dobio je, moglo bi se reþi na svoju sreþu, takvu ranu da mu je ona pružila opravdanje da ubuduþe odbije svaki poziv. Ser Ralion Ratrej iz Ranagulona odsekao mu je u žestokoj borbi tri prsta na desnoj ruci, tako da ser Mango više nikad nije mogao da rukuje maĀem. Posle izvesnog vremena, zato što je napisao neke satiriĀne stihove o ledi Kokpen, izvesni ljudi, najmljeni u tu svrhu, tako su ga teško izudarali da su ga našli polumrtvog na mestu gde je dobio batine; tom prilikom jedan kuk mu je slomljen, a zatim tako rāavo namešten da je ostao bogalj celog života. Sakatost njegove noge i ruke, mada je uveliĀavala njegovu nakaznost, spasla je ser Manga od moguþih opasnijih posledica njegovog humora; i on je postepeno stario u službi dvora, ne dovodeþi više svoj život i svoje udove u opasnost, ali se nije ni s kim sprijateljivao niti je postigao ikakvo unapreāenje. Ponekad su kralja veoma zabavljale njegove zajedljive primedbe na raĀun drugih, ali on nikad nije umeo da iskoristi te povoljne trenutke; njegovi neprijatelji (a to su bili svi dvorani) uvek su nalazili naĀina da ohladne privremenu kraljevu naklonost prema njemu. ÿuveni ArĀi Armstrong velikodušno je ponudio ser Mangu kaput svoje sopstvene budale, želeþi time da prenese na njega i sve povlastice i prava profesionalne dvorske budale; — Jer, — rekao je on, — ser Mango sada za svoje dobre šale ne dobija ništa od kralja izuzev oproštaja što ih je uþinio. ÿak i u Londonu, zlatna kiša koja je padala oko njega nije popravila siromašno stanje ser Manga Malagrotera. Ostareo je, postao nagluv i þudljiv — Āak je izgubio i ono oštroumlje koje je ranije oživljavalo njegove podrugljive šale — i kralj ga je najzad jedva podnosio, jer je, mada gotovo isto toliko star koliko i on voleo da bude okružen mladim ljudima. Ser Mango, sada veþ ostareo i bez imovine, sve reāe se pojavljivao na dvoru; hranu za svoj satiriĀni duh nalazio je na javnim šetalištima i

71 ispod svodova crkve sv. Pavla, koja je bila opšte sastajalište ogovaraĀa i raznosaĀa spletki; družio se, uglavnom, samo sa onim zemljacima koje je, po roāenju i položaju smatrao nižim od sebe. Mada je mrzeo i prezirao trgovinu i one koji se njome bave, ipak je najveþi deo vremena provodio meāu škotskim zanatlijama i trgovcima koji su bili došli za kraljem u London. Prema njima je mogao da ispolji svoj cinizam a da ih mnogo ne uvredi; jer su neki podnosili njegove zajedljive šale iz poštovanja prema njegovom roāenju i njegovoj tituli viteza, koja je u ono vreme uživala visoke povlastice — a neki, razboritiji ljudi, trpeli su starca iz sažaljenja. Meāu ovim poslednjim bio je Džordž Heriot, koji, iako je, zbog svog vaspitanja i steĀenih navika, oseþao veliko poštovanje prema aristokratima, koje bi se sada smatralo preteranim, ipak nije dopuštao da se prema njemu ophode suviše slobodno ljudi kao što je bio ser Mango, prema kome! je on, meāutim, bio uljudan, ljubazan, pa Āak i velikodušan. Ovo se moglo videti i po ponašanju ser Manga Malagrotera kada je ušao u dom Heriotov. ÿim je ušao sasvim se uĀtivo poklonio g. Heriotu i ostarijoj, dostojanstvenoj ženi priliĀno stroga izgleda, sa staromodnom kapicom na glavi, koja je, pod imenom teta Judite, vršila ulogu domaþice u Heriotovom domu. Poklonivši se njima, ser Mango se zatim pozdravi, više sa izrazom gordosti na licu nego uĀtivosti, sa Davidom Ramzijem i dvojicom ozbiljnih graāana. Sa ovim poslednjima stupi u razgovor da bi im saopštio da je maloĀas u katedralni sv. Pavla Āuo o bankrotstvu Pindivajda, velikog trgovca, — koji je, kako se on izrazio, odleteo u propast; i da je iz istog izvora saznao da su t ta dva graāanina bili njegovi poverioci, i da nema nikakve nade da þe oni moþi da naplate dug — jer je „laāa potonula sa svim tovarom i svom posadom”. Dva graāanina se osmehnuše jedan na drugog; ali, suviše mudri da o svojim privatnim poslovima javno raspravljaju, sedoše bliže jedan drugom i poĀeše da razgovaraju šapatom. Stari škotski vitez zatim se obrati ĀasovniĀaru sa istom uvredljivom prisnošþu. — „Devi, stara sanjalice i idiote”, reĀe on, „Devi, zar još nisi poludeo primenjujuþi, matematiĀku nauku, kako je ti nazivaš, na knjigu o Apokalipsi?23 Našao sam se da þu Āuti od tebe objašnjenje one Āudne zveri sa deset rogova . 24 23 Otkrovenje Jovana Bogoslova, poslednja knjiga Novog zaveta. — Prev. 24 U otkrovenju Jovanovom, gl. XIII, stoji: »I stadoh na pesku morskome; i videh

72 — Zašto od mene, ser Mango? — odgovori mehaniĀar, posle izvesnog napora da shvati šta mu se govori i ko mu govori, — možda je to vama bolje poznato, jer deset rogova zveri uz pomoþ vaših deset prstiju… — Mojih deset prstiju! O, ti, prokleti, stari, zarāali, ništavni hronometre! — uzviknu ser Mango podsmešljivim i srditim tonom; zatim, uhvativši za balĀak maĀa svojom rukom ili, taĀnije, kandžom (jer joj je maĀ ser Raliona dao taj oblik), on dodade: — Ti mi se rugaš zbog moje sakatosti. Gospodin Heriot se umeša. — Ja ne mogu da ubedim našeg prijatelja Davida, — reĀe on, — da þe proroĀanstva sv. Pisma ostati nerazjašnjena sve dok se ona neoĀekivano ne ostvare na delu, kao u ranijim vremenima. Ali ipak, nije potrebno da vi zbog toga ogledate vašu vitešku hrabrost na njemu. — Duše mi, to bi bilo traþiti je uzalud, — reĀe ser Mango smejuþi se. — To bi bilo isto kao i iþi u lov sa psima i lovaĀkim rogom na neku zalutalu dremljivu ovcu; jer on je ponovo utonuo u razmišljanje o brojkama, koliĀnicima i deljenicima. — Gospoāice Margareta, mila moja, — jer je lepota mlade devojke navodila Āak i sera Manga Malagrotera da bude laskav i ljubazan, — je li vaš otac uvek tako zanimljiv kao što je sada? Gospoāica Margareta se osmehnu, pocrvene, pogleda oko sebe, a zatim pravo ispred sebe; i, zauzevši stidljiv i zbunjen izgled, koji joj je, kako je mislila, bio potreban da bi prikrila svoju brzu, uroāenu oštroumnost, najzad odgovori: — Da je njen otac doista rasejan, i da je to, kako je Āula, nasledio od njenog dede. — Od vašeg dede! — reĀe ser Mango, — kao u sumnji da je dobro shvatio njene reĀi. — ReĀe li ona od svoga dede! Devojka je poludela! — Ja ne poznajem s ove strane Templ Bara ni jednu devojku Āija porodiĀna loza ide u tako daleku prošlost. — Ona ima krštenog kuma, ser Mango, — reĀe Džordž Heriot, umešavši se ponovo; — koji vas moli da ne izazivate rumen na licu njegovog lepog kumĀeta. — Utoliko bolje — utoliko bolje, — odgovori ser Mango. — To je pohvalno za nju što može, iako je roāena u ovoj okolini, da zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njezinim deset kruna, a na glavama njezinim imena hulna«. — Prev.

73 pocrveni, i, vere mi, gospodine Džordže, — produži on, potapšavši ispod bradice nezadovoljnu i gnevnu devojku, — ona je tako lepa da joj se može oprostiti nedostatak u precima — bar u ovakvoj okolini kao što je ÿipsajd, gde se, ne zamerite mi, ne zna ko je kome… Gospoāica pocrvene, ali ne tako gnevno kao ranije. Da mu ne bi dao da završi svoju reĀenicu, g. Heriot se požuri da ga predstavi lordu Najdželu. Ser Mango nije odmah Āuo šta je rekao domaþin. — Kako? šta ste rekli? Pošto mu je ime Najdžela Olifanta, lorda Glenvarloha, ponovo glasno reĀeno, on se ispravi i, pogledavši priliĀno strogo u svoga domaþina, prekore ga što ga nije odmah upoznao sa lordom Glenvarlohom, da bi njih dvojica aristokrata mogli da se pozdrave i porazgovaraju pre nego što se pomešaju sa ostalima. A zatim se, koliko mu to sakatost dozvoljavaše, lepo i uĀtivo pokloni svome novom poznaniku; i napomenuvši da je poznavao starog lorda, njegovog oca, požele mu dobrodošlicu u London, i izrazi nadu da þe ga videti na dvoru. Najdžel odmah shvati, kako po manirima sera Manga, tako i po stisnutim usnama gospodina Heriota, koji se, oĀito, jedva uzdržavao od smeha, da ima posla sa osobenjakom, te mu na poklon odgovori sliĀnim klanjanjem. Ser Mango se ozbiljno zagleda u njega; i kako mu je posmatranje dobrih liĀnih osobina i preimuþstava bilo isto tako mrsko kao i posmatranje bogatstva i ma Āega drugog što je zavidno kod Āoveka, to on, Āim završi sa osmatranjem divnog lica i stasa mladog lorda, priāe mu bliže i, kao Jovovi lažni utešitelji,25 poĀe da uznosi raniju veliĀinu lordova od Glenvarloha i da istiĀe svoje žaljenje što njihov potomak, kako je Āuo, nikad neþe uspeti da povrati imanje svojih predaka. Zatim poĀe da hvali lepotu zamka Glenvarloh i njegov divni položaj; prostrano jezero prepuno divljih gusaka i pataka za lov; šumu koja se završavala planinskim vencem i obilovala jelenima; i sva druga preimuþstva te divne stare baronije, tako da se Najdžel nije mogao uzdržati da ne uzdahne. Ser Mango umeo je dobro da zapazi kakav utisak prave njegove reĀi na sagovornika, i on primeti da njegov novi poznanik preživljuje neprijatno unutrašnje uzbuāenje, i zato je želeo da nastavi razgovor, ali 25 A Jov im odgovori: »Slušao sam mnogo takvih stvari; svi ste rāavi tešioci«. Knjiga o Jovu, XV, 1. — Prev.

74 jak udarac kuvara drškom noža po kuhinjskom stolu odjeknu kroz celu kuþu, i to je bio znak da je došlo vreme da sluge iznesu jelo na sto i da gosti posedaju za trpezu. Ser Mango, ljubitelj dobre gozbe, — ova okolnost ga je, uzgred budi reĀeno, verovatno navodila da, uprkos svoje uobraženosti, poseþuje obiĀne graāane, — ustade na taj znak i ostavi Najdžela i druge goste na miru, sada sav zauzet željom da mu se za stolom ponudi poĀasno mesto. Posaāen s leve strane tetke Judite, on vide da je Najdžel dobio još poĀasnije mesto s njene desne strane, izmeāu domaþice i lepe g-āice Margarete; ali je to utoliko strpljivije podneo što je izmeāu njega i mladog lorda bilo stavljeno primamljivo pileþe peĀenje. RuĀak je poĀeo ondašnjim uobiĀajenim redom. Sve je bilo izvrsno; i, sem obeþanih škotskih jela, na trpezu su izneti rostbif i puding, omiljena engleska jestiva. Skupocen, umetniĀki izraāen orman za posuāe, koji se nalazio u trpezariji, izazva divljenje mnogih gostiju, ali ser Mango samo jetko primeti da izrada verovatno nije skupo stala domaþina. — Ne stidim se toga rada, ser Mango, — reĀe Heriot. — Kaže se da dobar kuvar zna kako da liže svoje prste; i bilo bi Āudno kad ja, koji sam snabdeo pola Engleske divnim ormanima i posuāem, ne bih imao lep uzorak svoga rada i u svome domu. Posle sveštenikovog blagoslova gostima je ostavljena sloboda da se služe jelom koje se nalazilo pred njima. Obed je tekao bez ikakvih zajedljivih primedbi ser Manga sve dok teta Judita, u želji da naroĀito pohvali pileþe peĀenje, ne reĀe svome susedu da je ono od živine Āuvenog soja koji je ona donela iz škotske. — U tom sluĀaju, gospoāo, — reĀe nemilostivi ser Mango, pogledavši ispod oka na domaþina, — i ona se, sliĀno svojim zemljacima, dobro podmastila u Engleskoj. — Da, ali ta živina ima i takvih zemljaka, — odgovori g. Heriot, — koje ne bi mogla ugojiti ni mast cele Engleske. Ser Mango se osmehnu i pocrvene, a svi ostali prisutni se nasmejaše, a satiriĀar je, imajuþi svojih razloga da ne tera mak na konac sa g. Džordžom, þutao posle toga za sve vreme ruĀka. Na kraju obeda služeni su kolaĀi i izvrsno vino; i Najdžel zakljuĀi da gostoprimstvo toga londonskog graāanina, u kome nije bilo nikakve razmetljivosti, nadmaša gozbe najbogatijih ljudi u inostranstvu kod kojih se gostili. Za vreme ruĀka, Najdžel se, u poĀetku, po obiĀaju lepo vaspitanih ljudi toga vremena, obraþao u svom govoru uglavnom teta Juditi; za koju je otkrio da je žena pravog škotskog odgoja i više sklona

75 puritanizmu od svoga brata Džordža (ona mu je bila sestra ali ju je on nazivao tetom), kome je bila veoma odana, i brižno se starala da mu u svemu ugodi. Kako ta dobra žena nije bila ni živahna ni zanimljiva u razgovoru, to se mladi lord, sasvim prirodno, obraþao i vrlo lepoj þerci starog ĀasovniĀara, koja je sedela s njegove leve strane. Od nje, meāutim, mogao je da izvuĀe samo odgovore od jednog sloga; i onda kad joj je mladi lord govorio najprijatnije i najljubaznije stvari koje je njegova uĀtivost mogla da pruži na njenim divnim usnicama zalebdeo bi samo trenutan i jedva primetan osmeh. Najdželu ovo društvo veþ poĀe da biva dosadno, jer su stari graāani razgovarali sa domaþinom o svojim trgovaĀkim poslovima jezikom potpuno nerazumljivim njemu, kad odjednom ser Mango Malagroter privuĀe opštu pažnju. On se beše povukao iz društva u ugao kod prozora, odakle se mogao videti ulaz u kuþu sa ulice. To mesto je bilo po volji ser Mangu jer je odatle mogao da posmatra ulicu, koja je obiĀno pružala prizore podesne za njegove podrugljive primedbe. Sve ono što je dotada video tamo verovatno nije bilo naroĀito zanimljivo; ali sad se zaĀu topot konja, i vitez iznenada uzviknu: — Vere mi, gospodine Džordže, izgleda mi da þete morati da odete do vašeg duþana, jer evo dolazi Najton, sluga vojvode od Bakingama; u pratnji druge dvojice, kao da je on sam vojvoda. — Moj blagajnik je dole, — mirno odgovori Heriot, — i on þe mi javiti da li je moje prisustvo neophodno. — Hm! — blagajnik? — promrmlja ser Mango za sebe; — u poĀetku mog poznanstva sa vama njegova je služba bila laka. — Ali, — reĀe on glasno, — priāite ipak prozoru, jer Najton kotrlja neki srebrni poslužavnik u vašu radnju, — ha! ha! ha! — kao što deran kotrlja obruĀ. Ne mogu a da se ne smejem — ha! ha! ha! — drskosti toga Āoveka. — Meni se Āini da se vi ne bi mogli uzdržati od smeha, — reĀe Džordž Heriot, ustajuþi od trpeze i izlazeþi iz sobe, — i kad bir vaš najbolji prijatelj ležao na samrtniĀkom odru. — Zar to nije oštroumno, lorde? — upita ser Mango, obraþajuþi se Najdželu. — Naš prijatelj nije badava zlatar — i šale su mu zlatne. Ali idem dole da vidim šta se tamo dešava. Heriot srete na stepenicama svog blagajnika, koji beše pošao k njemu i Āije je lice izražavalo zbunjenost. — Šta je, Roberte, — reĀe zlatar, — Šta znaĀi sve to? — Došao je Najton, gospodine Heriote, iz dvora — Najton, vojvodin sluga. Vratio je poslužavnik koji ste bili odneli u Vajthol, zakotrljao ga

76 pred ulaskom duþana kao da je to neka stara kalajna posuda, i rekao mi da vani kažem da kralju nisu potrebne vaše triĀarije. — Ša kažeš! — uzviknu Džordž Heriot. — Nisu mu potrebne moje triĀarije! — Hajdemo, Roberte, u kancelariju. — Ser Mango, — dodade on, poklonivši se vitezu, koji im beše prišao, i htede da poāe za njima, — oprostite što moram da vas ostavim za trenutak. Zbog te izjave ser Mango, koji je kao i svi ostali Āuo razgovor izmeāu Džordža Heriota i njegovog blagajnika, bi prinuāen da Āeka van kancelarije. U svojoj velikoj radoznalosti htede da ispituje Najtona, ali se taj izaslanik velikog vojvode, posle saopštenja neuĀtive poruke svoga gospodara i nekoliko drskih primedbi sa svoje strane, požuri da izaāe iz radnje, praþen svojim satelitima. Meāutim, ime vojvode od Bakingama, svemoþnog ljubimca i kralja i prestolonaslednika; beše uznemirilo sve goste koji su bili ostali u trpezariji. Ljudi su ga se više bojali nego što su ga voleli, i mada nije smatran za tiranina ipak je opšte mišljenje bilo da je on ohol, obestan i osvetoljubiv Āovek. Najdželu pade na um da je možda on, mada mu je bilo nejasno zašto, pravi uzrok vojvodinog nezadovoljstva protiv njegovog dobrotvora. Ostali su pravili svoje primedbe šapatom. Udubljen u svoja razmišljanja Ramzi ne beše Āuo ništa od svega tog razgovora sem vojvodinog imena, i sada odjednom reĀe glasno: — Vojvoda — vojvoda od Bakingama — Džordž Vilijars — da — razgovarao sam o njemu sa Lembom.26 — Gospode bože i majko božija! Kako možete, oĀe, da govorite o tome? — prekide ga njegova kþi, koja je bila dovoljno oštroumna da predvidi opasni teren na koji njen otac nailazi. — Pa, dete moje, — odgovori Ramzi, zvezde utiĀu na Āovekovu sudbinu, mada je ne Āine neminovnom. Astrolozi kažu o vojvodi, to ste sigurno Āuli, da su se Saturn i Mars, u vreme kad se on rodio, bili znatno približili jedan drugom; i to je trajalo sedam sati; Āetrdeset minuta i Āetrdeset jednu sekundu… — þuti, stari proroĀe, — reĀe Heriot, koji u tom trenutku uāe u trpezariju miran i spokojan; — tvoja raĀunanja su taĀna i neporeciva kada se odnose na mehanizam Āasovnika; ali buduþi dogaāaji zavise od onoga koji raspolaže sudbinom kraljeva. — Da, Džordže, — odgovori ĀasovniĀar, — ali položaj zvezda i izvesni drugi znaci pri vojvodinom roāenju bili su takvi da to 26 Lemb — Āuveni astrolog. — Prev.

77 predskazuje da þe mu tok života biti neobiĀan. Odavno je veþ poznato da se on rodio pri samom susretu noþi i dana, i za vreme sukoba raznih suprotnih uticaja, a to može da bude od znaĀaja i po njegovu i po našu sudbina. »Pun mesec i plima, Predznaci su veliĀine tvoje; A crvena zora i oblaĀno nebo, Predskazuju ti krvavu smrt.« — Ne govori o takvim stvarima, — reĀe Heriot, — naroĀito kada se stvari ne tiĀu nas obiĀnih smrtnih, jer i zidovi imaju uši, a i ptica u vazduhu može da bude došaptaĀ. Nekoliko gostiju oĀito su bili domaþinovog mišljenja. Dva trgovca požuriše se da odu, kao da su bili pod utiskom da se desilo nešto nezgodno. G-āica Margareta, pošto se njeni telohranitelji spremiše za polazak, povuĀe oca za rukav i trže ga iz zamišljenosti (za koju ne znamo da li se odnosila na toĀak vremena ili na toĀak sudbine), požele laku noþ svojoj prijateljici g-āi Juditi, i primi blagoslov od svoga kuma, koji joj, u isto vreme, stavi na njen tanki prst vrlo ukusan prsten od ne baš tako male vrednosti; jer je on retko kad puštao svoje kumĀe da ode od njega bez nekog dokaza njegove naklonosti. I Margareta se, sa ocem, i u pratnji svoje svite, uputi prema Flit ulici. Ser Mango se beše pozdravio sa g. Heriotom u trenutku kada je izašao iz kancelarije svoga blagajnika, ali se toliko interesovao za poslove svoga prijatelja, da je, kad se g. Džordž popeo uz stepenice, ušao u to „svetilište” da vidi Āime se g. Roberts zanima. Vitez zatege blagajnika da prepisuje neke podatke iz ogromne knjige u kožnom povezu — takve knjige su bile ponos za trgovce, a strah za kupce Āiji je rok isplate prošao. Vitez se nalakti na sto i sažaljivim tonom reĀe blagajniku: — Izgleda da ste izgubili dobrog kupca, gospodine Roberte, zar ne? I sada sastavljate raĀun o njegovim dugovima? Roberts je, kao i g. Mango, bio nagluv, i, sliĀno g. Mangu, umeo je pokatkad da se koristi svojom gluvoþom; i zato mu odgovori kao da ga nije dobro Āuo: — Oprostite, molim vas, ser Mango, što vam ranije nisam poslao vaš raĀun, ali mi je gazda rekao da vas ne uznemiravam. No ja þu vam sada brzo napisati ceo raĀun. — Rekavši to, on poĀe da prevrþe listove svoje knjige, mrmljajuþi: — Opravka srebrnog peĀata — nova kopĀa na pojasu — pozlata broša na šeširu — bakarne mamuze, —ove poslednje su uzete kod Danijela Drajvera, pošto mi ne trgujemo takvim

78 stvarima. Hteo je da produži s tim; ali se ser Mango, ne saĀekavši da Āuje ukupnu svotu svojih dugovanja, i nemajuþi nikakvu želju da je odmah isplati, pozdravi sa blagajnikom i udalji iz kuþe bez ikakve dalje ceremonije. Blagajnik podrugljivo pogleda za njim i odmah nastavi posao u kome ga je ser Mango prekinuo.

79 GLAVA 7. O važnim stvarima mi smo razmišljali, Ali najvažnija, na koju nam Sveto pismo skreþe pažnju, Ostala je nerazmotrena. — ÿemberlen. ada i ostali gosti napustiše dom g. Heriota, mladi lord od Glenvarloha htede takoāe da ode; ali ga njegov domaþin zadrža. Od stranih lica bio je prisutan samo sveštenik. — Lorde, — reĀe Heriot, — imali smo naš Āas gozbe i razonode, a sad želim da vas zadržim radi jednog drugog ozbiljnijeg cilja. Naš je obiĀaj, kadgod imamo tu sreþu da je dobri gospodin Vindzor kod nas, da nam on Āita crkvene veĀernje molitve pre nego što se rastanemo. Vaš pokojni otac, lorde, nikad nije odlazio od nas pre uĀestvovanja u porodiĀnoj molitvi — pa to isto oĀekujem i od vašeg lordstva. — Drage volje, gospodine, — odgovori Najdžel, — tim pozivom samo me još više zadužujete. Kad mladi ljudi zaborave na svoju dužnost, oni treba da su duboko zahvalni prijatelju koji ih potseti na nju! Dok su oni tako razgovarali, uklonjen je sto za kojim se ruĀalo, i na njegovo mesto je stavljen stoĀiþ za Āitanje, stolice i jastuĀiþi za kleĀanje, namenjeni domaþinu, domaþici i lordu Najdželu. Do stolice g. Heriota bila je oniska stolica; i ta okolnost, iako sama po sebi sasvim beznaĀajna, privuĀe Najdželovu pažnju, jer kad je hteo da zauzme to sedište, stari domaþin mu dade znak da zauzme drugu, višu stolicu. Sveštenik zauze svoje mesio za stoĀiþem. Posluga, meāu kojom se nalazio i Moniplajs, posadi se na klupe. Svi su bili zauzeli svoja mesta, i, bar naizgled, bili spremni da pobožno uĀestvuju u molitvi, kad se lak kucanj zaĀu na vratima odaje; gāa Judita brižno pogleda u svoga brata, kao da htede da proĀita njegovu volju. On klimnu glavom i pogleda prema vratima. G-āa Judita brzo preāe preko sobe, otvori vrata i uvede unutra divnu mladu ženu, koja je K

80 svojom iznenadnom i neobiĀnom pojavom gotovo liĀila na priviāenje. Bila je samrtno bleda — ni najmanji trag životne rumeni nije oživljavao neuporedivo divne crte njenog lica. DugaĀka crna kosa, koja joj je padala po ramenima i pleþima, bila je glatko oĀešljana, ali bez ikakvog ukrasa u njoj, što je bilo neobiĀno za ono doba kada je nošenje ukrasa u kosi bilo obiĀaj kod svih staleža. Na sebi je imala jednostavnu belu haljinu, zakopĀanu do grla. Rasta je bila osrednjeg, ali tako srazmernog i skladnog stasa da je gledalac jedva mogao oka odvojiti od nje. Nasuprot svojoj skromnoj haljini, nosila je oko vrata ogrlicu na kojoj bi joj neka vojvotkinja mogla pozavideti, tako su veliki i blistavi bili dijamanti iz kojih je bila sastavljena; njen pojas, koji joj se obavijaše oko divnog stasa, bio je ukrašen skupocenim rubinima. Kad ta neobiĀna prilika uāe u sobu, ona baci pogled na Najdžela, i zastade, kao u nedoumici da li da ide napred, ili da se povuĀe. Njen pogled je izražavao više neizvesnost i kolebanje nego stidljivost i plašljivost. Teta Judita je uze za ruku i polako povede napred; ali su njene crne oĀi i dalje bile prikovane za Najdžela, sa setnim izrazom koji ga Āudno ganu. ÿak i pošto sede na nezauzetu stolicu, koja je; verovatno, i bila ostavljena za nju, ona ga pogleda nekoliko puta, istim zamišljenim i setnim pogledom, ali bez ikakve stidljivosti ili zbunjenosti. Ova neobiĀna žena, Āim uze molitvenik sa svoga jastuĀiþa, sva utonu u molitvu; i mada je Najdžel, u toku službe vrlo Āesto pogledao u nju, nijednom nije primetio da su njene oĀi ili njene misli i za trenutak skrenule sa molitvenika koji je držala u ruci. Sam Najdžel je bio mnogo manje pažljiv, jer je izgled te gospoāe bio tako neobiĀan, da su mu misli, uprkos njegove volje i uprkos toga što ga je otac bio vaspitao da uvek posveþuje pobožnu pažnju bogosluženju, bile uznemirene njenim prisustvom, i jedva je Āekao da se bogosluženje okonĀa, da bi zadovoljio svoju radoznalost. Pošto je sveštenik završio, svi su, po crkvenom obiĀaju, proveli izvesno vreme u pobožnom þutanju; tajanstvena posetilja prva se diže sa svoga sedišta. Najdžel primeti da se niko od ukuþana ne mrdnu sa svoga mesta, da ona kleĀe pred Heriota, i da joj on, u znak blagoslova,; sveþano i setno položi ruku na glavu. Ona se zatim pokloni g-āi Juditi i poāe da izaāe; ali, pre nego što je napustila sobu, još jednom se zagleda u Najdžela, i to tako prodornim pogledom da on obori oþi. Kad je ponovo pogledao prema njoj, ona je veþ izlazila iz sobe, i on smotri samo krajiĀak njene haljine. Sluge se zatim digoše i raziāoše. Lorda Najdžela i sveštenika poslužiše voþem, slatkišima i vinom. Uskoro zatim sveštenik ode. Mladi lord htede da poāe s njim, u nadi da sazna nešto o onoj ženi, ali ga

81 domaþin zamoli da ostane, jer je želeo da razgovara s njim u blagajniĀkoj sobi svoga duþana. — Nadam se, lorde, — reĀe graāanin, — da su vaše pripreme za posetu dvoru toliko napredovale da þete moþi da odete tamo prekosutra. To je poslednji dan primanja u ovoj sezoni za sve one kojima je, na osnovu njihovog roda i položaja, dozvoljen pristup u dvor. Veþ iduþeg dana posle toga kralj odlazi u Teobald, gde je obiĀno toliko zauzet lovom i drugim razonodama da nema vremena za prijeme. — Sve þe moje pripreme za odlazak u dvor biti gotove, — reĀe Najdžel, — mada nemam mnogo volje za to. Prijatelji, koji su bili dužni da mi pruže zaštitu i ohrabrenje, pokazali su se hladni i neverni — zaista neþu tražiti njihovu naklonost ovom prilikom — ali vam moram priznati da oseþam izvesnu detinjsku nelagodnost da odem sam u dvor. — Smelo je od zanatlije da Āini ovakav predlog plemiþu, — reĀe Heriot; ali ja prekosutra moram biti u dvoru. Mogu vas odvesti do kraljeve prijemne dvorane, jer imam stalan pristup tamo kao jedan od dvorskih nabavljaĀa. Mogu da vam olakšam ulazak, u sluĀaju da naiāete na teškoþe, i da vam kažem kad je najpogodnije vreme da priāete kralju. Ali ja ne znam, — dodade on, osmehnuvši se, — da li nije poniženje za jednog mladog plemiþa da primite male usluge od starog kujundžije. — TaĀnije od jedinog prijatelja koga je našao u Londonu, — reĀe Najdžel, pružajuþi mu ruku. — Dobro, ako vi o tome tako mislite, onda više nemam šta da kažem — doþi þu prekosutra po vas u barci podesnoj za tu priliku. — Ali zapamtite, moj dobri mlaāi lorde, ja nisam od onih ljudi koji traže povoljan trenutak da bi se uzdigli pomoþu svojih veza sa onima koji su viši od njih po svom društvenom položaju, i stoga se nemojte plašiti da þete uvrediti moje samoljublje ako se odvojite od mene tamo gde nije zgodno da smo zajedno. Verujte mi da þu biti potpuno sreþan ako budem u stanju da uĀinim ma kakvu uslugu sinu moga bivšeg pokrovitelja. Razgovor se beše toliko udaljio od predmeta koji je interesovao mladoga plemiþa, da je tog istog veĀera bila nemoguþe vraþati se na njega. Stoga on zahvali Džordžu Heriotu, pozdravi se s njim i ode, obeþavši da þe biti spreman da prekosutra u deset Āasova barkom otplovi s njim u posetu dvoru. Gradski vodiĀi, o kojima govori grof Anton Hamilton, kao o jednoj od osobenosti Londona, veþ su postojali za vreme vladavine Džemsa I, i jedan od njih sa svojom dimljivom buktinjom osvetlio je put mladom škotskom lordu i njegovom sluzi do njihovog stana, jer mada su sada

82 bolje poznavali grad ipak se moglo desiti da u pomrĀini zalutaju. Ovo je dalo prilike oštroumnom g. Moniplajsu da poāe uporedo sa svojim gospodarem, pošto je prethodno proturio svoju levu ruku kroz ruĀice štita i olabavio maĀ u koricama, da bi, u sluĀaju potrebe, odmah bio spreman za odbranu. — Da nije bilo vina i dobrog jela u domu onog starca, lorde, — izjavi mudri sluga, — i da on ne uživa glas poštenog Āoveka, i da nije edinburški domorodac, Āinilo bi mi veliko zadovoljstvo da doznam da li mu one skupocene cipele od španske kože kriju stopala u obliku konjske kopite. — Ah, ti obešenjaĀe, — reĀe Najdžel, — s tobom su se tamo suviše ljubazno ophodili, i sad kad si se najeo i napio, podsmevaš se Āoveku koji te je ugostio. — Tako je, lorde, — reĀe Moniplajs — ja samo želim da saznam nešto više o njemu. Jeo sam kod njega peĀenje, to je istina — utoliko veþa sramota što takvi kao što je on mogu da Āašþavaju mesom, dok vaše lordstvo i ja jedva da imama, i za sebe, Āorbe od povrþa i ovsenih pogaĀica — a pio sam i njegovo vino. — Vidim da si, — odgovori njegov gospodar, — mnogo više nego što je trebalo. — Da li verujete, lorde, — reĀe Moniplajs, — da sam ispio balonĀe sa onim veseljakom Dženkinom, ĀasovniĀarevim kalfom, i to samo iz blagodarnosti za njegovu raniju uslugu — priznajem, štaviše, da sam mu i otpevao dobru staru pesmicu o Elzi Marlej, i to tako kako mu je nikad niko u njegovom životu nije otpevao… I dok su išli, on zapevuši: »Oh, znate li Elzu Marlej, Što prodaje jeĀmene pogaĀice! Elza Marlej je sad tako fina, Neþe da ustane da hrani svinju. — Oh, znate li…« Ovde pevaĀa prekide njegov gospodar i zapreti mu da þe ga izudarati namrtvo ako svojim pevanjem, u nevreme, privuĀe pažnju gradskog stražara. — Oprostite mi, lorde, — pokorno vas molim, oprostite — kad pomislim na tog Džon Vina, kako ga nazivaju, ne mogu da se uzdržim da ne zapevušim: — „Oh, znate li” — Ali, oprostite, biþu nem kao riba, ako mi vi to nareāujete.

83 — Ne, momĀe! — reĀe Najdžel, — govori, jer ja vrlo dobro znam da ti više priĀaš kad ti se zabranjuje nego kad ti se pusti na volju da þaskaš koliko hoþeš. U Āemu je stvar? Šta imaš da kažeš protiv gospodina Heriota? Dajuþi svome sluzi potpunu slobodu da priĀa, mladi lord je, po svoj prilici, oĀekivao da þe se njegov sluga raspriĀati o mladoj dami koja se tako tajanstveno pojavila za vreme molitve. Bilo iz tog razloga, bilo iz želje da njegov sluga tihim glasom, umesto buĀnom pesmom, da oduške svome raspoloženju, tek, uglavnom, on mu dozvoli da nastavi sa svojom priĀom na svoj naĀin. — Da, kao što sam veþ kazao, — poĀe besednik, koristeþi dato mu ovlašþenje, — mnogo bih želeo da znam kakav je Āovek taj gospodin Heriot. On je snabdeo vaše lordstvo novcem, koliko sam razumeo; i ako je to uĀinio, siguran sam da je imao u vidu neki svoj cilj, jer u svetu niko ništa ne radi besplatno. I sada, kad bi vaše lordstvo slobodno raspolagalo svojom dobrom zemljom, bez sumnje bi taj Āovek, kao i veþina ljudi njegovog zanimanja — zlatarima ih zovu — a ja lihvarima — rado dao mnoge kilograme afriĀke prašine, pod kojom podrazumevam zlato, za mnoge plodne hektare škotske zemlje. — Ali ti znaš da ja nemam zemlje, — reĀe mladi lord, — Āak ni toliko da bih mogao da isplatim poslednji dug koji sam napravio ovde — mislim da nije trebalo da me podseþaš na to. — To je istina, lorde, istina; i, kao što vaše lordstvo kaže, shvatljiva i za najglupljeg Āoveka, bez ikakvog objašnjavanja. A sada se, lorde, postavlja pitanje da li gospoāin Džordž Heriot, pošto se u svojoj darežljivosti prema vama ne rukovodi željom za posedovanjem vašeg imanja — a nikakve koristi ne bi imao ni od vašeg tela — nije u poteri za vašom dušom? — Za mojom dušom, nitkove? — reĀe mladi lord. — Od kakve bi mu koristi bila moja duša? — Otkud to ja mogu znati? — odgovori Moniplajs; — oni stalno traže koga da progutaju — svakako da vole hranu koju tako revnosno love — i, lorde, govori se, — dodade Moniplajs, primaknuvši se još bliže svome gospodaru, — da se u kuþi gospodina Heriota veþ nalazi neki duh. — Šta misliš da kažeš tim — reĀe Najdžel; — izudaraþu te, pijanico, ako se i dalje budeš šegaĀio sa mnom. — Ja, pijanica? — reĀe njegov verni sluga, — je l’ tako? — pa, kako sam mogao da ne pijem u zdravlje vašeg lordstva, i to kleĀeþi, kad je gospodin Dženkin predložio da vam nazdravimo? — neka bude obešen

84 ko to ne bi uĀinio! — drskom nevaljalcu, koji bi se tome usprotivio, zasekao bi svojom širokom sabljom žile ispod kolena, pa bi morao da kleĀi i protiv svoje volje. A što se tiĀe duha, — nastavi on, videþi da njegov gospodar ne obraþa pažnju na njegovu razmetljivu izjavu, — vaše lordstvo ga je videlo svojim oĀima. — Nikakvog duha nisam video, — reĀe Glenvarloh; zaustavljajuþi dah, kao neko ko oĀekuje razjašnjenje važne tajne, — koga ti nazivaš duhom? — Videli ste onu mladu damu što je došla na molitvu, koja nikome nije rekla ni reĀi, veþ se samo poklonila domaþinu i domaþici — znate li ko je ona? — Ne, ne znam, — odgovori Najdžel; — verovatno neka njihova roāaka. — Nikakva roāaka — nikakva roāaka, — odgovori brzo Moniplajs, — u njoj nema nijedne kapi njihove porodiĀne krvi, ako ona uopšte ima kap krvi u svome telu — ja vam govorim ono što tvrde svi žitelji Lombardske ulice — ta žena, ili devojka, nazovite je kako hoþete, umrla je pre mnogo godina, ali ih njen duh poseþuje, kao što smo videli, Āak i za vreme njihove molitve. — Onda þeš bar priznati da je to dobar duh, — reĀe Najdžel, — kad bira vreme molitve da poseti svoje prijatelje? — To ne znam, lorde, — odgovori sujeverni sluga, — ne znam ni za jedan duh koji bi smeo doþi kad gospodin Džon Noks zagrmi svojim glasom. Tome Noksu moj otac je pružao podršku u njegovim najgorim danima, izuzev u ono vreme kada je dvor, koga je moj otac snabdevao mesom, bio protiv njega. Ali taj se sveštenik držao drukĀijih propisa od moþnoga gospodina Roloka, i Davida Bleka, iz Severnog Lita, i ostalih duhovnika sliĀnih njima. — Da nesreþna vremena! ko zna, lorde, da li molitve koje Āitaju Englezi, u svojim starim crnim molitvenicima, nisu isto tako moþne da prizovu demone, kao što su iskrene molitve, škotskih duhovnika moþne da ih oteraju, i kao što je, naprimer, zao duh bio oteran mirisom pržene riblje džigerice iz braĀne odaje Sare, Ragulove þerke? Ali, uzdržavam se da kažem da li je ova priĀa istinita ili ne, jer bolji ljudi od mene sumnjaju u njenu verodostojnost. — Dobro, dobro, — reĀe njegov gospodar nestrpljivo, — sada smo veþ blizu kuþe? dopustio sam ti ovoga puta da, govoriš o toj stvari, da bih jednom zauvek shvatio koliko si oĀajno glup u svom sujeverju. Šta ti i tvoji glupi obaveštaĀi mislite, ko je ta žena? — To vam taĀno ne mogu reþi, — odgovori Moniplajs; — pouzdano se zna da je ona poodavno umrla i da je bila sahranjena; ali uprkos tome

85 ona još luta po zemlji, i uglavnom poseþuje porodicu gospodina Heriota, mada su je oni koji su je dobro poznavali viāali i na drugim mestima. Ali ko je ona, i zašto je, kao kuþni duh, privržena domu samo jedne porodice, ne bih vam znao reþi. Kažu da ona ima Āitav niz svojih odaja, predsoblje, salon, spavaþu sobu; ali da ne spava nigde na drugom mestu izuzev u svom mrtvaĀkom sanduku. Zidovi, vrata i prozori njenih odaja su tako zastrti da ni jedan zraĀak svetlosti ne može da prodre unutra, stoga joj je stan osvetljen buktinjom… — A što þe joj buktinja ako je ona duh? — upita Najdžel Olifant. — Otkuda vam ja to mogu objasniti, vaše lordstvo? — odgovori Moniplajs. — Hvala bogu, meni nije poznato šta ona voli šta ne voli — znam samo da ona ima mrtvaĀki sanduk tamo; a ja prepuštam vašem lordstvu da nagaāa zašto þe živom stvoru mrtvaĀki sanduk. To mu je toliko isto nepotrebno koliko i duhu buktinja. — Ali, zbog Āega bi tako mlado i lepo stvorenje, — reĀe Najdžel, — spavalo u mrtvaĀkom kovĀegu? — Zaista, ne znam, lorde, — odgovori Moniplajs, — ali ona doista ima mrtvaĀki sanduk, to su mi rekli oni koji su ga videli. Napravljen je od ebonovine, sa srebrnim ekserima, i skroz trostruko postavljen svilom, da bi i princeza mogla ležati u njemu. — ÿudnovato! — reĀe Najdžel, Āija je mašta, kao i kod svih mladih ljudi, lako podlegala neobiĀnom i romantiĀnom, — jede li ona sa Ālanovima porodice? — Ko! — ona! — uzviknu Moniplajs, iznenaāen pitanjem; — ko bi hteo da obeduje s njom morao bi imati vrlo dugaĀku kašiku. Hrana se za nju uvek stavlja u neko Āudno okruglo sanduĀe koje se obrþe. — Viāao sam takvu napravu u stranim manastirima, — reĀe lord od Glenvarloha. — I tako ona dobija hranu? — Kažu da joj se na taj naĀin daje hrana svakog dana, obiĀaja radi, — odgovori sluga; — ali se misli da ona tu hranu ne jede, kao što ni kipovi Vaala i Zmaja ne troše divnu hranu koja se stavlja ispred njih. U kuþi ima dovoljno snažnih slugu i služavki, ne raĀunajuþi njihovu decu, koji su, kao i onih sedamdeset žreca Vaala, u stanju da sve to požderu i poližu. — I ona se nikad ne viāa sa porodicom izuzev u vreme molitve? — upita gospodar. — Nikad, kako sam Āuo, odgovori sluga. — To je Āudno, — reĀe Najdžel, razmišljajuþi. — pa ne nosi onaj nakit, i da ne prisustvuje bogosluženju protestantske crkve, znao bih šta da mislim, i verovao bih ili da je katoliĀka monahinja, koja je iz nekih

86 važnih razloga odluĀila da doāe u London, ili da je kakva nesreþna papistkinja, koja izdržava neku tešku epitimiju. A ovako, ne znam šta da mislim o tome. Njegovo razmišljanje prekide vodiĀ kucanjem na vrata Āestitog Džona Kristija, Āija žena izaāe u susret svome stanaru, s prijatnim osmehom, klanjanjem i dobrodošlicom.

87 GLAVA 8. Osmotri gospu dobro — i ne smej se, Hari, Njenom starom šiljatom šeširu, i njenoj Nagizdanosti. — Ona liĀi na Dionisijevo uho; Mislim na svod u obliku uha, sagraāen nad Njegovom tamnicom, da bi Āuo jeĀanje i Roptanje svojih sirotih sužnjeva. — Tako i Marta, radi svojih ciljeva, Doznaje sve što se dešava i govori U ovom velikom gradu. — Ona to može I da ispriĀa, ako joj to koristi; A može da ispriĀa i u vašu korist, Ako se vaša korist i njena podudare. — Zavera. ada þemo upoznati Āitaoca sa jednom osobom od velikog znaĀaja uprkos njenog neznatnog društvenog položaja — sa gospom Ursulom SadleĀop, ženom Bendžamina SadleĀopa, najĀuvenijeg berberina u Flit ulici. Ova gospa je imala svojih posebnih odlika, od kojih je najglavnija bila, ako joj je verovati, njena beskrajna želja da bude od koristi svojim bližnjima. Svome mršavom, poluizgladnelom mužu bila je prepustila da uživa u slavi najumešnijeg berberina u Londonu, i da se brine o radnji u kojoj su izgladneli pomoþnici gulili lica onih koji su bili dovoljno naivni da im se prepuste, dok je za sebe bila izabrala sasvim drugi,: unosniji, posao, koji je imao tako mnogo krivina i obrta da je izgledalo da u mnogim pogledima protivreĀi samom sebi. Njeni najvažniji poslovi bili su tajanstvene i poverljive prirode, i za gospu Ursulu SadleĀop nikad se nije Āulo da je odala ikakav povereni joj posao, sem u sluĀaju kad je bila nedovoljno plaþena za svoje usluge, ili kad bi joj neko dvostruko platio da oda tajnu; ali se to tako retko dešavalo da je ona uživala glas poverljive, poštene i dobronamerne žene. Uistinu, bila je to divna žena, koja je umela da bude od koristi i S

88 pomoþi slabom ĀoveĀanstvu i raznim nezgodama prouzrokovanim njegovim strastima. Mogla je da udesi tajni sastanak za ljubavnike koji su imali razloga da se tajno sastaju; znala je kako da oslobodi osobu slabijeg pola od posledice njene grešne strasti, i Āak je uspevala da plod nezakonite ljubavi podmetne za naslednika kakve porodice Āija je ljubav zakonita, ali Āiji brak nije blagosloven potomkom. A i više od ovoga je bila u stanju da uĀini, !te je stoga bila posveþena i u druge dublje i teže tajne. Ona je bila uĀenica gospe Tamer, i od nje je nauĀila kako se spravlja žuti štirak, i, možda, dve-tri druge važnije stvari, iako one, verovatno, nisu bile toliko kriminalnog karaktera koliko one zbog kojih je njena uĀiteljica bila pogubljena. Ali sve te tamne stvari svoga karaktera gospa Ursula je prikrivala veselošþu i tobožnjom dobrodušnošþu, šalama i smehom, kojima je pridobijala starije susede, a raznim drugim siþušnim veštinama ulagivala se omladini, naroĀito onoj svoga pola. Gospa Ursuli, prema spoljašnjem izgledu, moglo se dati oko Āetrdeset godina; bila je punaĀka i još uvek lepuškasta. Veseo izraz njenog lepuškastog lica poveþavao je njenu lepotu koja je bila na izmaku. Nijedna svadba, nijedno roāenje ili krštenje, u bližem ili daljem susedstvu, nisu se obavljali bez prisustva gospe Ursule. Ona je umela da priredi razne zabave i igre za uveseljavanje gostiju, tako da se njeno prisustvo u tim radosnim trenucima smatralo neophodnim u porodicama svih obiĀnih graāana. Smatralo se da je ona toliko bogata životnim iskustvom i da toliko dobro poznaje razne obrte sudbine, da je polovina zaljubljenih parova u okolini poveravala svoje tajne gospi Ursuli; i dobijala savete od nje. Bogati su je nagraāivali za njene usluge prstenjem, grivnama, ili zlatnicima koje je najviše i cenila; ali je ona velikodušno pomagala i siromašnima, rukovodeþi se, kao i mladi lekari, delimiĀno sauĀešþem prema njima a delimiĀno da se ne bi odvikla od posla. Gospa Ursula je bila poznata i daleko izvan Templ-Bara, imala je poznanika, zapravo pokrovitelja i pokroviteljki, i meāu dvoranima i dvorkinjama, koji su u ono vreme imali mnogo veþi znaĀaj, jer ih nije bilo tako mnogo, a bilo je i mnogo teže nego danas približiti im se. Gospa Ursula je održavala veze sa ovom višom klasom mušterija pomoþu svoje trgovine mirisima, esencijama, pomadama, ukrasima za kosu iz Francuske i kineskim posuāem i nakitima koji su tada ulazili u modu; a i da ne pominjemo razne lekarije, koje je uglavnom prodavala ženskom svetu. Sem toga, Āinila je i druge usluge više manje u vezi sa njenim tajnim poslovanjima ranije nagoveštenim.

89 Iako se bavila tolikim poslovima gospa Ursula ipak nije bila bogata. Ona je, stvarno, svoje i muževljevo imovno stanje mogla znatno popraviti da se odrekla svih tih delatnosti, odala domaþinstvu i pomogla Bendžaminu u njegovom zanatu. Ali je Ursula volela raskoš i veseo život, i nije mogla da se pomiri sa skromnom trpezom svoga muža, kao ni sa njegovim jednolikim razgovorom. Ursulu SadleĀop moramo izvesti na pozornicu onog veĀera kada je lord Najdžel Olifant ruĀao kod bogatog zlatara. Toga jutra ona je imala dugaĀku šetnju do Vestminstera, i sada je, umorna, sedela u priliĀno pohabanoj naslonjaĀi, pored ognjišta na kome je gorela mala svetla vatra. U dremljivom stanju posmatrala je kako u loncu kljuĀa dobro zaĀinjeno pivo, na Āiju je tamnu površinu Āesto izbijala peĀena jabuka divljaka, dok je mala Mulatkinja saopštila da je teletina peĀena, sa podnožja stepenica se zaĀu tanki, piskavi Bendžaminov glas: — Hej, gospo Ursula — hej, ženice, Āuj — hej, gospo — hej, ljubavi, potrebnija si nego tocilo tupom brijaĀu — hej, gospo… — Što ti neko ne preseĀe grlo brijaĀem, drekavi magarĀe! — pomisli gospa Ursula u prvom trenutku gneva protiv svoga supruga; a zatim glasno reĀe: — Zašto sam ti potrebna, gospodine SadleĀope? Upravo sam htela da idem na spavanje; celog dana sam klancala tamo-amo. — Ne, dušice, nisi meni potrebna, — odgovori strpljivi Bendžamin, — ali Dženi, služavka suseda Ramzija, želi da neizostavno govori s tobom. Na reĀ dušice, gospa Ursula baci željan pogled na, primamljivo pivo i teleþe peĀenje i odgovori sa uzdahom: — Zamoli škotkinju Dženi, da doāe gore, gospodine SadleĀope. Biþe mi milo da Āujem šta ona ima da kaže; — a zatim dodade tiho, — nek ide ona doāavola sa svima škotskim vešticama! Služavka uāe, i pošto nije bila Āula poslednju ljubaznu želju gospe Ursule, uĀtivo joj se pokloni i reĀe da se njena gospoāica, posle povratka kuþi, ne oseþa dobro, i da želi da joj susetka Ursula odmah doāe. — A zašto ne sutra, Dženi, draga moja? — reĀe gospa Ursula; — jer danas sam išla Āak do Vajthola, i noge su mi kao odseĀene od umora, draga moja. — Pa, — odgovori sasvim mirno Dženi, — ako je tako, onda moram preduzeti malo veþi put i potražiti staru Redkep u Hangerforāovoj ulici, koja, kao i vi, zna da pruži pomoþ mladim stvorenjima, draga moja; jer jednu od vas moja gospoāica mora videti pre spavanja, to je sve što znam o tome. Posle tih reĀi, stara služavka se, bez daljeg razgovora, okrete i htede

90 da izaāe, ali joj gospa Ursula reĀe: — Ne, ne — ako je vašoj miloj gospoāici potreban dobar savet ili neka druga pomoþ, ne morate iþi, Dženet, kod stare Redkep. Ona je vrlo dobra za žene pomorskih kapetana, bakalske kþeri, i njima sliĀne; ali neþu dopustiti da iko bude na usluzi lepoj gospoāici Margareti, kþeri dvorskog ĀasovniĀara, sem mene. Odmah þu poþi k njoj, samo da obujem cipele, navuĀem mantil i povežem se maramom. Ali recite mi istinu, Dženi, zar vas neki put ne zamore nestašluci i þudi vaše gospoāice, koja po dvadeset puta dnevno menja svoje raspoloženje? — Zaista, nimalo me ne zamaraju, — odgovori trpeljiva služavka, — izuzev možda gospoāiĀina nestrpljivost prilikom pranja njenih Āipaka; ali ja sam kod nje još od njenog roāenja, susetko, tako da sam se veþ navikla. — A znate li sigurno, — upita gospa Ursula, ogrþuþi se još i šalom, da bi se što bolje zaštitila od noþnog vazduha, — da li njen dohodak sa imanja iznosi dvesta funti godišnje, i da li ona tim novcem potpuno slobodno raspolaže? — Da, to joj je ostavila njena baba, neka joj je pokoj duši! — reĀe Škotkinja; — i, zaista, lepšoj devojci nije to mogla ostaviti. — Sasvim taĀno, sasvim taĀno, Dženet; ja sam, bez obzira na njene þudi, uvek govorila da je gospoāica Margareta Ramzi najlepša devojka u našem kvartu; ali, Dženi, sigurna sam da ona sirotica nije ni veĀerala? Dženi joj priznade da je to sluĀaj, — jer su njeni gospodari bili negde u gostima, te su kalfe, posle zatvaranja radnje otišle po njih da ih doprate kuþi; a ona je, sa drugom služavkom, otišla kod Sendi Mak Gevinove, da vidi jednu prijateljicu iz škotske. — Što je sasvim razumljivo, Dženet, — reĀe gospa Ursula, koja je smatrala da joj je u interesu da odobrava! sve što ko kaže. — I tako se vatra ugasila, — reĀe Dženi. — I to je sasvim razumljivo, — primeti gospa SadleĀop. — Stoga þu ja, da ne bismo o tome dalje razgovarali, poneti sa sobom veĀeru koju sam malo pre htela pojesti. Danas uopšte nisam ruĀala, i možda þe moja mlada, lepa gospoāica Margareta uzeti sa mnom, društva radi, koji zalogaj; jer, Dženi, Āesto se dešava da usled praznog želuca mladež uobražava da je bolesna. — Rekavši to ona predade Dženi lonac s pivom, a sama, kao osoba spremna da se sa zadovoljstvom žrtvuje radi dužnosti, brzo stavi šerpu pod ogrtaĀ, i naredi Vilzi, maloj Mulatkinji, da im osvetli preko ulice. — Kuda tako dockan? — upita berberin, koji je sedeo sa svojim izgladnelim pomoþnicima za veĀerom, koja se sastojala od bakalara i

91 paškanata. — Kad bih ti i kazala, tupavko, — odgovori Ursula sa najprezrivijom hladnokrvnošþu, — ne mislim da bi mogao iþi umesto mene, pa zato ti i neþu reþi. — Bendžamin je bio naviknut na samostalnost svoje žene, pa je nije dalje ni pitao; a i gospa nije Āekala na dalja pitanja, veþ odmah izaāe, pošto prvo naredi starijem pomoþniku — da ne leže dok se ona ne vrati, i da pripazi na kuþu. Noþ je bila mraĀna i kišovita. I mada je daljina izmeāu dve radnje bila neznatna, ipak je gospa Ursula, prelazeþi preko ulice, visoko podignuvši suknju, imala vremena da se udubi u sledeþa gorka razmišljanja: „Pitam se, šta li sam ja bogu zgrešila, da moram da idem na poziv svake stare glupaĀe i da ispunjavam þudi svake mlade kaþiperke? Eto, morala sam da idem iz Templ Bara do VajĀapela, da bi ukazala pomoþ iglarevoj ženi, koja se Āiodom ubola u prst — kao da joj njen muž Āiodar ne bi mogao da zavije ranu od uboda! — A sad, opet, moram da idem kod tog majmunĀeta, te lepe gospoāice Margarete — takvu lepoticu bih mogla napraviti i od holandske lutke, a þudljiva je, samovoljna i uobražena kao da je neka vojvotkinja. Uporna je kao mazga, i sto puta þe promeniti þud u toku dana. Volela bih da znam ko je þudljiviji, njena mala uobražena glavica, ili stara šašava glavurda njenog oca, koja stalno nešto raĀuna. Ali ona ima dvesta funti godišnjeg prihoda od imanja, a njen otac, koji se smatra za bogatog, þudljivog trgovca, naš je kuþegazda, i skoro je, na njenu molbu, pristao da Āeka za stanarinu, stoga moram biti ljubazna i uslužna — sem toga, mali þudljivi āavo je moj jedini kljuĀ da saznam tajnu gospodina Džordža Heriota, a meni je, zbog glasa koji uživam, neophodno potrebno da je saznam; i zato, hajdemo. Razmišljajuþi tako, išla je brzim koracima i ubrzo je stigla do ĀasovniĀarskog stana. Služavka joj otvori vrata svojim kljuĀem. Gospa Ursula, stupajuþi sporim koracima kroz taman hodnik, provlaĀila se izmeāu delova starih mašina i modela novih izuma iz raznih oblasti mehanike, kojima je uvek bio pretrpan stan toga Āudnog mehaniĀara. Najzad su se popeli vrlo uzanim stepenicama do sobe gospoāice Margarete, gde je ta lepotica, Āija je lepota privlaĀila poglede svih mladiþa iz Flit ulice, sedela s izrazom duboke tuge na licu, nalakþena na sto i pogleda uprta u skoro dogoreo ugalj na ognjištu. Ona Āak i ne okrete glavu kad Ursula uāe, i kad stara Škotkinja reĀe svojoj gospodarici da je sa njom došla ta poštovana gospa, g-āica Margareta, ne menjajuþi svoj položaj, promrmlja nešto nerazumljivo. — Idite dole u kuhinju sa Vilzom, dobra Dženi, — reĀe gospa

92 Ursula, naviknuta na razne vrste þudljivosti svojih bolesnica i klijentkinja; — ali stavite prvo lonac i šerpu pored vatre, a zatim idite dole — jer moram nasamo da govorim sa mojom lepom ljubimicom, gospoāicom Margaretom — nema momka u Londonu koji mi ne bi pozavideo na tome. Služavke izaāoše. Gospa Ursula namesti malo zgodnije svoju šerpu na žar, a zatim priāe sasvim blizu g-āici Margarefa i poĀe tihim, blagim i poverljivim glasom da je pita šta boli njen najlepši cvetiþ u susedstvu. — Ništa, gospoāo, — reĀe Margareta priliĀno jetko, i namesti se tako da je sad leāima bila okrenuta prema dobroj susetki. — Ništa ptiĀice! — reĀe gospa SadleĀop; — pa zar vi šaljete po vaše prijateljice da se dignu iz kreveta i doāu vam u ovo nevreme iako vam nije ništa? — Ja nisam poslala po vas, — odgovori neraspoložena devojka. — A ko onda? — upita Ursula; — da nisam pozvana ne bih vam došla u ovo doba noþi, uveravam vas. — Ona stara škotska budala, Dženi, uradila je to na svoju ruku, pretpostavljam, — reĀe Margareta; — jer mi je Āitava dva sata govorila o vama i staroj Redkepi. — O meni i staroj Redkepi! — uzviknu gospa Ursula, — samo takva budala kao što je Dženi može da dovodi nas dve u ikakvu vezu. — Ali ipak, ipak, moja slatka mala komšinice, Dženi nije baš sasvim glupa; ona zna da su mladom svetu potrebni bolji saveti od onih koje ona može da pruži, a zna i gde da ih potraži za njih; i zato joj morate oprostiti, moja lepa devojko, i reþi mi zbog Āega ste tužni, pa þe Ursula znati kako da naāe leka tome. — Pa, ako ste tako mudri, — gospoāo Ursula, — odgovori devojka, — onda ste u stanju i da pogodite šta me muĀi, a da vam ja to i ne kažem. — Da, da, dete, — odgovori ljubazna gospa, — niko od mene ne ume bolje da pogaāa tuāe misli. Kladim se da mislite na neki nov ukras za kosu, za stopu viši od onih koje nose dame našega grada — ili želite da napravite izlet od Islingtona ili Vara, a otac vam ne dopušta — ili… — Ili ste vi stara budala, gospoāo SadleĀop, — reĀe Margareta jetko, — pa se trudite da govorite o stvarima o kojima ništa ne znate. — Možda sam budala, gospoāice, — reĀe Ursula uvreāenim glasom, — ali nisam mnogo starija od vas, gospoāice. — Oh! mi smo se naljutili, jesmo li? — reĀe lepotica; — ali, zaista, gospoāo Ursula, otkuda to da vi, koji niste mnogo stariji od mene, govorite takve gluposti meni, iako sam ja mnogo godina mlaāa od vas, a

93 isuviše pametna da bih mislila na ukrase za glavu i izlete do Islingtona? — Dobro, dobro, mlada gospoāice, — reĀe mudra savetodavka, ustajuþi; — meni izgleda da sam ja ovde nepotrebna; ali, ako vi vaše stvari razumete bolje od drugih, zašto ste me onda uznemiravali u ponoþ da biste me pitali za savet? — Pa, vi ste se, izgleda, stvarno naljutili, gospoāo, — reĀe Margareta zadržavajuþi je; — to je zato što niste veĀerali — nikad vas nisam Āula da kažete ijednu ljutitu reĀ posle progutanog vašeg malog zalogaja. — Hej, Dženet, donesi drveni poslužavnik i so za gospoāu Ursulu; — a šta to imate u loncu, gospoāo! — Odvratno pivo. — Neka ga, Dženet prospe kroz prozor, ili ga saĀuva za jutarnji napitak mome ocu; a vama nek donese boĀicu crvenog vina spremljenog za njega — dobri Āovek, zanet u svoja veĀita izraĀunavanja, neþe ni primetiti razliku. — Zaista, draga moja, slažem se s vama, — reĀe gospa Ursula, Āije privremeno nezadovoljstvo odmah išĀeze pri pomenu dobrog vina. Namestivši se ugodno na stolici pored stola, ona poĀe žurno da guta jelo koje je bila pripremila za sebe. Ipak je, ne zaboravljajuþi na pravila uĀtivosti, srdaĀno pozvala gospoāicu Margaretu da veĀera s njom. Gospoāica odbi taj poziv. — Onda bar morate popiti sa mnom Āašu vina, — reĀe gospa Ursula; — Slušala sam od svoje babe da _su pre ispovesti, u staro vreme, katoliĀki sveštenici i njihovi ispovednici zajedno pili vino; a vi þete se meni ispovedati. — Vino neþu da pijem, kažem vam, — odgovori Margareta, — a veþ sam vam ranije rekla, ako vi sami ne pogodite šta me muĀi da vam ja to nikad neþu reþi. Rekavši to ona se nalakti na sto, delimiĀno okrenu leāa gospi Ursuli i opet utonu u misli. — E, onda, — reĀe gospa Ursula, — moram ozbiljno upotrebiti svoju veštinu. — Morate mi dati vašu lepu ruĀicu, pa þu vam Āitanjem iz dlana reþi, isto onako dobro kao i ma koja Ciganka, na koju nogu hramljete. — Ne hramljem ni na jednu, — odgovori Margareta podsmešljivo, ali ipak pruži levu ruku Ursuli, ostajuþi i dalje poluokrenuta prema njoj. — Evo, ovo su linije sreþe, — poĀe Ursula, — one predskazuju uživanje, bogatstvo, veselje, takve koĀije i takve konje da þe im i dvor pozavideti. A, sad se smešite, lepotice moja! Dobro je, dirnula sam vas u žicu! Pa zašto vaš buduþi ne bi mogao biti pretsednik opštine, pa da poseþuje dvor u zlatnim koĀijama, kao što to pretsednik opštine uvek Āini? — Pretsednik opštine? Pih! — odgovori Margareta.

94 — A zašto pih na mog predsednika opštine, draga moja? ili se možda vaše pih odnosi na moje predskazivanje; evo sad i neke pljosnate kalfinske kapice na vašem lepom dlanu, ispod koje gledaju dva najlepša crna oka u celom našem kvartu. — Na koga to mislite, gospoāo? — upita Margareta hladno. — Na koga mislim, — ponovi gospa Ursula, — pa na princa trgovaĀkih kalfi, na kralja vesele družine, Dženkina Vinsenta. — Njega ste baš našli — Dženkina Vinsenta? — toga klovna — tu prostaĀinu! — Ah, znaĀi da sad drugi vetar duva, lepotice moja! — reĀe gospa; — promenio se od onog dana kad sam poslednji put razgovarala s vama, jer se vrio dobro seþam da je tada bio povoljan po Džina Vina; a siroti mladiþ je zaljubljen u vas, i radije bi gledao u vaše oĀi nego u prve sunĀane zrake na dan velikog majskog praznika. — Onda bih želela da moje oĀi imaju moþ sunca da bi oslepele njegove, — reĀe Margareta, — i tako nauĀile toga slugeranju da zna gde mu je mesto. — Naravno, — nastavi gospa Ursula? — ima ih i koji pretpostavljaju Franka Tanstola Džinu Vinu; on je od dobrog roda, Āak je iz plemiþke porodice; tako da se može desiti da odete na sever! — Može biti, — odgovori Margareta, — samo ne sa kalfom moga oca — zahvaljujem vam, gospoāo Ursula. — Dakle ni on; e pa onda neka sam āavo mesto mene pogaāa vaše misli, — reĀe gospa Ursula; — jer to je kao potkivati ždrebicu koja se stalno trza i džilita. — Onda Āujte, — reĀe Margareta, — ovo što þu vam reþi. — Danas sam bila na ruĀku izvan kuþe… — Mogu vam reþi i gde, — odgovori njena savetodavka, — kod vašega kuma, bogatog zlatara — da, vidite, i ja znam ponešto — da, i Āak vam mogu reþi ko je još tamo bio na ruĀku. — Doista! — uzviknu zaĀuāeno Margareta, okrenuvši joj se iznenada i pocrvenevši do ušiju. — Stari ser Mango Malagroter, — reĀe proroĀica — on se danas podšišavao kod Bendžamina u radnji pre not što je pošao u goste. — Pih, taj strašni stari plesnivi kostur! — reĀe gospoāica. — Doista, pravo kažete, draga moja, — odgovori savetodavka, — on kao da je izašao iz kosturnice ili mrtvaĀnice, za drugo mesto i nije, stari podsmevaĀ! On je rekao mome mužu… — Nešto što, sigurna sam, nema nikakve veze sa našim razgovorom, — prekide je Margareta. — Moram vam reþi, onda. —

95 Tamo je s nama ruĀao jedan plemiþ… — Plemiþ! Vi ste poludeli devojko! — reĀe gospa Ursula. — S nama je ruĀao tamo, kažem vam, — produži Margareta, ne obraþajuþi pažnju na uzvik svoje sabesednice, jedan plemiþ — škotski plemiþ. — Sveta bogorodice, spasi je! — uzviknu savetodavka, — ona je sasvim poludela! da li je iko Āuo da se ĀasovniĀareva þerka zaljubi u plemiþa — i to još u škotskog plemiþa; a oni su svi gordi kao Lucifer, i siromašni kao Jov? — Škotski plemiþ, kažete? Više bih volela da ste mi rekli da ste se zaljubili u Jevrejina torbara. Promislite dobro, lepotice moja, Āemu to vodi, pre nego što skoĀite u ponor. — To se vas ne tiĀe, Ursula — ja tražim vašu saradnju, a ne pitam vas za savet, — reĀe Margareta, — a vi znate da vaš trud neþe ostati nenagraāen. — O, nije u pitanju nagrada, gospoāice Margareta, — odgovori uslužna dama; — veþ, doista, želela bih da vas posavetujem — razmislite o vašem položaju. — Mada je moj otac mehaniĀar, — reĀe Margareta, — mi ipak nismo prostog roda. Slušala sam kad je moj otac govorio da mi vodimo poreklo, po daljoj liniji, od Āuvenih grofova Dalvulzeja. — Da, da, — reĀe gospa Ursula; — naravno — nikad nisam srela nijednog škota a da ne tvrdi da je plemiþkog roda — a što se tiĀe vaše porodiĀne loze, ona je toliko dugaĀka, mislim, da joj se ne zna ni gde je poĀela. Ne mrdajte glavom s takvim prezrivim osmehom, veþ mi kažite ime toga severnog lorda, pa þemo videti šta može da se uradi. — On je lord Glenvarloh, koga nazivaju lordom Najdželom Olifantom, — reĀe Margareta tihim glasom, i okrete glavu, želeþi da sakrije svoje uzbuāenje. — Gospode bože! — uzviknu gospa SadleĀop; — ništa vam se gore nije moglo desiti! — Šta hoþete time da kažete? — upita devojka, iznenaāena njenim uzvikom. — Kako, zar vi ne znate, — reĀe gospa, — kako moþne neprijatelje ima on na dvoru? zar vi ne znate. — Neka se osuši moj jezik, koji se stalno istrĀava ispred moje pameti jednom reĀju, za vas bi bilo bolje da svete svoje braĀno gnezdo u nekoj siromašnoj kuþi, nego da mislite na mladog Glenvarloha. — On je, znaĀi, nesreþan? — reĀe Margareta; — znala sam to — osetila sam to — u njegovom glasu bilo je tuge Āak i kad je govorio o

96 neĀemu veselom, u njegovom setnom osmehu videla se senka nesreþe — on ne bi ovako osvojio moje misli da sam ga videla sreþnog i radosnog. — RomantiĀne priĀe su joj zavrtele mozak, — reĀe gospa Ursula; — ona je izgubljena — sasvim izgubljena — voli škotskog lorda — i to utoliko više što je nesreþan! Pa, gospoāice, žao mi je što vam u toj stvari ne mogu pomoþi — to se ne slaže s mojom savešþu, i, uostalom, to je izvan moje moþi; — ali ja neþu odati vašu tajnu. — Mislim da neþete biti tako niski da me napustite, sad, pošto ste mi izvukli moju tajnu? — reĀe Margareta s negodovanjem; — ako to uĀinite, znam kako þu vam se osvetiti; a ako me ne napustite, dobro þu vas nagraditi. Imajte na umu da kuþa u kojoj stanujete pripada mome ocu. — To vrlo dobro znam, gospoāice Margareta, — reĀe Ursula, posle trenutnog razmišljanja, — i ja bih vam rado uĀinila svaku uslugu koja ne prevazilazi moje moþi; ali da se mešam u tako krupne stvari — nikad neþu zaboraviti sirotu gospoāu Tarner, moju pokroviteljku, neka joj je pokoj duši! — ona je imala tu nesreþu da se umeša u stvar Somerseta i Overberija, ali grof i dama njegovog srca izbegoše vešala, a pustiše da ona i šest drugih lica stradaju umesto njih. Još mi je u seþanju kako je stajala na gubilištu sa uštirkanim okovratnikom oko svoga lepog vrata, Āesto sam joj pomagala da pravi žuti štirak za taj okovratnik„ kome je sada bilo suāeno da ga zameni grubo kudeljno uže. Takav prizor, mila moja, ubio mi je volju da se mešam u stvari koje su suviše opasne. — Ah, prestanite s tim glupostima! — uzviknu Margareta; — zar vi mislite da ja imam nameru da vas nagovaram da Āinite onakve krivice zbog kakvih je ta bednica otišla na vešala? Sve što želim od vas to je da saznate zbog kakvog posla taj mladi plemiþ mora da ide u dvor. — A kad saznate njegovu tajnu, — reĀe Ursula, šta þe vam to koristiti, draga moja? — ali ipak, gotova sam da vam ispunim želju, ako vi uĀinite nešto za mene. — A šta to želite da uĀinim za vas? — upita gospoāica Margareta. — Ono zbog Āega ste se ranije bili naljutili na mene, kad sam vas pitala, — odgovori gospa Ursula. — Želela bih da saznam štogod o duhu koji se pojavljuje samo za vreme molitve u domu vašeg kuma. — Nizašta na svetu, — reĀe g-āica Margareta, — ne bih uhodila svoga dobrog kuma. — Ne, Ursula — nikad neþu pokušati da doznam ono što on želi da drži u tajnosti. Ali ti znaš da mene Āeka bogatstvo koje þe uskoro biti moje — zato misli na neku drugu nagradu. — Da, znam to, — reĀe savetodavka — zbog tih dvesta funti godišnje, koje dobijate dobrotom vašega oca, postali ste tako samovoljni, draga moja.

97 — Možda je tako, — reĀe Margareta Ramzi; — ali, uĀinite mi tu uslugu, a evo vam u zalog ovaj dragoceni prsten, pa kad moja imovina bude u mojim rukama, otkupiþu ga od vas sa pedeset zlatnika. — Pedeset zlatnika! — ponovi Ursula; — a sada mi dajte ovaj divni prsten kao jemstvo da neþete prekršiti dato obeþanje! — Pa, dobro, draga moja, ako mi je suāeno da stradam, sigurna sam da ne bih mogla straāati za plemenitiju prijateljicu nego što ste vi; i za mene bi bilo veliko zadovoljstvo da uĀinim nešto za vas ne tražeþi nikakvu nagradu, ali Bendžamin svakim danom postaje sve lenji, i naša porodica… — Nije potrebno da mi o tome govorite, — reĀe. Margareta; — mi se razumemo. A sada mi recite šta je to što znate o poslovima toga mladiþa, šta je to zbog Āega niste hteli da se mešate u njih? — O tome vam zasada ne mogu reþi mnogo, — odgovori gospa Ursula; — samo znam da su prema njemu neprijateljski raspoloženi njegovi najmoþniji zemljaci, a takoāe i najmoþniji ljudi na dvoru. Ali þu ja o tome saznati više, sve þu uĀiniti za vas, lepa gospoāice Margareta. Znate li gde stanuje taj mladi lord? — SluĀajno sam Āula, — reĀe Margareta pocrvenevši, kao da se stidela što je to tako taĀno upamtila, — oh stanuje, mislim — kod nekog Kristija, snabdevaĀa brodova — ako se ne varam — blizu keja sv. Pavla. — Podesan stan za mladog barona! — Ali, ne brinite se, gospoāice Margareta — iako je došao ovamo kao gusenica, sliĀno mnogim svojim sunarodnicima, on se lako može izleþi u leptira. — Ispijmo ovu poslednju Āašu vina u vaše zdravlje i želim vam laku noþ i prijatne snove, u roku od dvadeset i Āetiri sata doneþu vam vesti. Još jednom ponavljam, spavajte spokojno, moj najdragoceniji biseru, moja najlepša Margareto od svih Margareta! Posle ovih reĀi, ona poljubi u obraz svoju mladu prijateljicu, ili pokroviteljku, i izaāe lakim, neĀujnim koracima žene viĀne tajnim poslovima. Margareta Ramzi gledala je za njom oseþajuþi neko unutrašnje nespokojstvo. — Rāavo sam uĀinila, — prošapta ona, — što sam pustila da mi izvuĀe ovu tajnu; ali ona je vešta, smela i uslužna — i, mislim, verna — u svakom sluĀaju vodiþe bar raĀuna o svojoj koristi, a ta korist zavisi od mene. Ipak, volela bih da joj nisam ništa rekla — poĀela sam beznadežan posao. Šta mi je on rekao što bi me opravdalo da se mešam u njegove poslove? — Ništa sem sasvim obiĀnih reĀi uobiĀajenog razgovora. Ipak ko zna… — reĀe ona i pogleda se u ogledalo. Ono joj pokaza lice velike lepote, te ona, u svojim mislima, verovatno, povoljnije završi nedovršenu reĀenicu, nego što bi se usudila da to glasno uĀini.

98 GLAVA 9. Bedno je to biti molilac! Nesreþnik je koga zla sudba nagna Da ode na dvor da moli, jer od mnogih Molbi malo je uslišenih. Ti koji to nisi radio ne znaš Kakav je to pakao traþiti vreme U moljenju; gubiti dobre dane Koji bi se mogli bolje upotrebiti; Provoditi duge noþi u brizi; Biti ohrabren danas, obeshrabren sutra; ÿas se nadati, a Āas strepeti; Steþi naklonost kneza, ali ne I njegovih doglavnika; Podneti molbu a posle Āekati godinama, U toku kojih briga ti nagriza dušu, A beznadežno oĀajanje jede ti srce. Da laskaš, puziš, Āekaš, jašeš, trĀiš, Trošiš, daješ, oskudevaš i da Najzad budeš upropašþen — PriĀa majke Habard. ože se lako pretpostaviti da je mladi lord Glenvarfoh onoga jutra kad je Džordž Heriot obeþao da ga odvede u dvor u Vajthol bio vrlo uzbuāen, jer je od te posete zavisila njegova dalja sudbina. Ustao je rano i brižljivo se obukao. Njegova lepa spoljašnjost, blagodareþi velikodušnosti njegovog sunarodnika, bila je još više istaknuta novim odelom. Pogledao je u ogledalo i bio je zadovoljan samim sobom; domaþica mu glasno izrazi svoje divljenje, izjavivši da þe on, sigurno, naiþi na „povoljan vetar” u dvoru. — Svoj govor umela je da ukrasi metaforama mornara sa kojima je njen muž trgovao. U zakazani Āas g. Heriot stiže u svojoj sveĀano opremljenoj barci. Na M

99 prednjem jedru bio je vlasnikov monogram i grb esnafa kome je pripadao. Mladi lord Glenvarloh primi sa najljubaznijom uĀtivošþu svoga iskrenog i odanog prijatelja. Zatim g. Heriot obavesti svoga mladog prijatelja o kraljevoj darežljivosti; i uruĀi mu novac koji mu je kralj poslao, odbijajuþi da od toga zadrži svotu koju mu je on liĀno ranije pozajmio. Najdžel se od sveg srca zahvali graāaninu na njegovom iskrenom prijateljstvu. Mladi plemiþ se ipak oseþao nekako nelagodno što je pod pokroviteljstvom Ālana zlatarskog esnafa odlazio da se predstavi kralju RiĀi Moniplajs, sedajuþi u barku, nije mogao da se uzdrži da ne promrmlja: — Velika je razlika izmeāu gospodina Heriota i njegovog Āestitog oca, koji je živeo u Kremsu; — ali, naravno, otac je bio kujundžija, a sin je zlatar. Blagodareþi trudu Āetiri snažna veslara, barka je brzo klizila po površini Temze, tom ondašnjom glavnom saobraþajnom linijom izmeāu Londona i Vestminstera; jer se malo njih usuāivalo da jaše uskim ulicama grada uvek prepunim ljudstva, a koĀije su bile raskoš dostupan samo višem plemstvu, na koju obiĀni graāani, ma koliko bogati, nisu smeli ni da misle. Gospodin Heriot je skretao pažnju Najdželu na divnu obalu, naroĀito sa severne strane, gde su se bašte plemiþa, vlasnika vila, spuštale do same reke; ali se uzalud trudio. Lord Glenvarloh je bio zauzet mislima o tome kako þe ga primiti monarh, radi koga je njegova porodica u prošlosti žrtvovala gotovo svu svoju imovinu; u velikom duševnom uzbuāenju zamišljao je pitanja koja þe mu kralj postaviti, i zamarao se smišljajuþi odgovore na njih. G. Heriot je primetio Najdželovu uznemirenost, i nije želeo da je poveþava daljim razgovorom; te pošto mu je ukratko opisao ceremoniju predstavljanja u dvoru, ostatak puta prešli su u þutanju. Iskrcaše se na obalu kod Vajthola i uāoše u dvor pošto prethodno saopštiše svoja imena, — straža je ukazala lordu Glenvarlohu poštovanje i poĀast koja se ukazuje lordovima. Mladiþevo srce je kucalo uzbuāeno pri ulasku u dvorske odaje. Jednostavno obrazovanje koje je bio dobio u inozemstvu, nije mu moglo dati pravu pretstavu o veliĀanstvenosti dvora; premda on, po svojim ubeāenjima, nije pridavao naroĀit znaĀaj spoljašnjem sjaju, ipak je taj divni primer raskoši uĀinio dubok utisak na neiskusnog mladiþa. Raskošne odaje kroz koje su prolazili, bogata oprema službenika, gardista i posluge, i ceremonijal koji je pratio njihov prolaz kroz dugi niz soba, nisu možda predstavljali ništa neobiĀno za iskusne dvorane, ali su

100 zbunjivali i Āak plašili Najdžela koji je prvi put gledao tu velelepnost, i brinuo se na kakav þe prijem naiþi kod svoga suverena. Da njegov mladi prijatelj ne bi uĀinio neku grešku, Heriot je uvek na vreme izgovarao lozinku vratarima, te su išli napred bez ikakvog zastoja. Na taj naĀin su prošli kroz nekoliko soba, u kojima su se uglavnom nalazili gardisti, dvorski službenici i njihovi poznanici i poznanice, koji su u sveĀanim odelima, široko otvorenih oĀiju da im ne bi ništa promaklo, skromno stajali duž zida, i oĀito predstavljali posmatraĀe a ne uĀesnike u dvorskim prijemima. Prošavši ove sobe, lord Glenvarloh i njegov prijatelj stupiše u veliku, raskošnu Āekaonicu, koja je bila u vezi sa prijemnom dvoranom; u Āekaonicu su primani samo oni koji su po svom roāenju, svome položaju u državi ili na dvoru, ili posebnom kraljevom dozvolom, imali pravo da dolaze u dvor i ukazuju svoje poštovanje svome suverenu. U tom odabranom i povlašþenom skupu, Najdžel primeti ser Manga Malagrotera, koji, pošto su ga svi izbegavali, jer su znali da ne uživa naklonost dvora, iskoristi priliku da se prilepi uz lorda Glenvarloha, koji u svome neiskustvu nije znao kako da se otrese toga nametljivca. Ser Mango, sa odvratnim osmehom na svom mrzovoljnom licu, odmah im priāe, i pošto pokroviteljski klimnu glavom Džordžu Heriotu, kao nižem biþu od sebe, više se i ne osvrte na toga Āestitog graāanina iako je Āesto bivao na ruĀku kod njega, veþ svu svoju pažnju usredsredi na mladoga lorda, iako je nasluþivao da je i taj mladi plemiþ pokatkad bivao u nuždi da ruĀa za tuāom trpezom. Ali je Āak i pažnja toga neobiĀnog i nedopadljivog Āoveka bila donekle dobrodošla lordu Glenvarlohu, jer ga stalno þutanje njegovog dobrog prijatelja Heriota nije moglo da odvrati od njegovih uznemirenih i brižnih misli; dok meāutim nije mogao a da ne oseþa izvesno interesovanje za oštre i sarkastiĀne primedbe oštroumnog mada nezadovoljnog dvoranina Manga Malagrotera, kome je bilo milo što ga tako strpljivo sluša Āovek od titule i položaja, te se trudio da svojim priĀanjem bude što zabavniji. Heriot, koga je ser Mango bio sasvim zanemario, odoleo je svima uĀtivim pokušajima lorda Glenvarloha da i njega uvuĀe u razgovor, i stajao je þuteþi, sa poluosmehom na licu, za koji se nije moglo reþi da li je izražavao divljenje prema oštroumnosti ser Manga ili preziranje njegove liĀnosti. U to vreme, dok su njih trojica stajali u jednom uglu Āekaonice, u blizini vrata prijemne dvorane, koja još nisu bila širom otvorena, pojavi se Maksvel sa svojom službenom palicom; svi prisutni se požuriše,