Walter Scott - Najdzelovi dozivljaji

101 izuzev onih najvišeg ranga, da mu se sklone s puta. On se zaustavi kod naše grupe, pogleda u mladoga škotskog lorda, lako se pokloni Heriotu, i najzad, obrativši se ser Mangu Malagruteru poĀe da se žali na stražu, vratare i službenike, koji puštaju u dvor razne graāane, molioce i beležnike, kojima nije mesto tu. — Englezi su, — reĀe on, — veoma nezadovoljni, jer se tako što u kraljiĀino vreme nije dopuštalo. U doba njene vladavine dvorište je bilo za svetinu a odaje za plemstvo; i vi ste ser Mango, — dodade on, — pošto pripadate kraljevoj sviti, dužni da pazite da se to ne dešava. Na to mu ser Mango odgovori: — Nije Āudo što prosti ljudi dopuštaju tu slobodu kada i oni koji služe u dvoru nisu po svome poreklu i imovnom stanju mnogo bolji od njih. — U pravu ste, gospodine —sasvim ste u pravu, — reĀe Maksvel, pokazujuþi rukom na potamneli širit rukava ser Malagrotera, — kada takvi ljudi vide dvorane odevene sliĀno ubogim komedijantima nije Āudo što imaju smelosti da u gomilama dolaze u dvor. — Sviāa vam se vez na mome rukavu, gospodine Maksvele? — upita vitez, praveþi se da nije Āuo komornikove reĀi, veþ da je samo primetio kako ukazuje na njegov širit; — vez je zaista divan, to je rad oca vaše majke, starog Džemsa StiĀela, najboljeg krojaĀa u Merlin Vindu, kome sam, kako se sada seþam, slao mušterije, jer sam bio saznao za nameru vašeg oca da se oženi njegovom þerkom. Maksvel pogleda strogo u ser Manga; ali, znajuþi da je viteza teško nadgovoriti i da bi stupajuþi s njim u prepirku i sam ispao smešan i još više razglasio da mu je majka niska roda, komornik prikri svoj gnev i samo se prezrivo osmehnu; izrazivši žaljenje što je ser Mango suviše nagluv da bi razumeo ili pratio ono što mu se govori, Maksvel se udalji i stade kod vrata prijemne dvorane, da bi vršio ulogu vratara Āim se ona otvore. — Vrata prijemne dvorane uskoro þe se otvoriti, — šapnu zlatar svome mladom prijatelju; — moj položaj mi ne dopušta da idem dalje s vama. Budite hrabri, držite se kao što dolikuje vašem položaju, i predajte molbu; kralj je neþe odbiti, i, nadam se, postupiþe po njoj. Tek što je to rekao, vrata prijemne dvorane se otvoriše, i, kao što je uvek sluĀaj u takvim prilikama, dvorani poĀeše da ulaze unutra u laganoj i neprekidnoj povorci. Kad doāe red na Najdžela da uāe, on reĀe svoje ime i titulu, ali Maksvel kao da se kolebao. — Vas niko ne poznaje, — reĀe on. — Dužnost mi je, lorde, da ne pustim nikoga pred kralja Āije mi lice nije poznato, sem na preporuku neke odgovorne liĀnosti.

102 — Došao sam s gospodinom Džordžom Heriotom, — reĀe Najdžel, zbunjen tom neoĀekivanom preprekom. — Kada se stvar tiĀe zlata i srebra, — odgovori Maksvel s lukavim osmehom, — onda, lorde, ime gospodina Heriota ima svoga znaĀaja, ali ne i za pitanja ranga i položaja. Moj me položaj prisiljava da budem odluĀan. — Ulaz vam je zabranjen — veoma mi je žao što moram to da kažem — vaše lordstvo se mora povuþi nazad. — U Āemu je stvar? — upita jedan stari škotski plemiþ, koji je razgovarao sa Džordžom Heriotom, pošto se zlatar rastao sa Najdželom i koji je sada prišao jer je Āuo da se Maksvel spori oko njega sa Najdželom. — To gospodin Maksvel, komornik, — reĀe ser Mango Malagroter, — izražava svoju radost što Vidi u dvoru lorda Glenvarloha, Āiji ga je otac i doveo na taj položaj — bar mislim da je to — jer vašem lordstvu je poznato da sam malo nagluv. — Svi koji su bili Āuli prethodni razgovor, nisu mogli a da se ne nasmeju na tu podrugljivu primedbu ser Manga. Ali stari plemiþ uzviknu: — Šta! — je li ovo sin moga plemenitog starog protivnika, Ohtreda Olifanta? — ja þu ga liĀno predstaviti kralju. Rekavši to, on uze Najdžela podruku, bez dalje ceremonije, i htede da proāe, ali Maksvel, zapreĀavajuþi i dalje prolaz svojom palicom, reĀe zbunjeno i s oĀitim kolebanjem: — Lorde, ovaj gospoāin mi je nepoznat, a nareāeno mi je da ne pravim nikakve izuzetke. — Koješta, ĀoveĀe, — reĀe stari lord, — ja jemĀim da je ovo lord Glenvarloh, on je sušta slika svoga oca — i ti, Maksvele, dovoljno si dobro poznavao njegovog oca da bi mogao da nas poštediš te tvoje strogosti. Pusti nas da proāemo, ĀoveĀe. — Rekavši to, on odgurnu ustranu palicu komornikovu i uāe u prijemnu dvoranu, još uvek držeþi mladoga plemiþa pod ruku. — Odmah sam vas poznao, mladiþu, — reĀe on — odmah. Dobro sam poznavao vašeg oca, ja i on smo ukrštali maĀeve; i moja je sreþa što sam i danas živ da se hvalim time. On je bio kraljev Āovek, a ja kraljiĀin, u vreme Daglasovih ratova — obojica smo bili mladi, i nismo se bojali ni vatre ni Āelika; imali smo i staru feudalnu svaāu, koja je prelazila sa oca na sina, zajedno sa našim prstenovima sa peĀatom, maĀevima za dve ruke, pancirima, i perjanicama na našim šlemovima. — Tiše, lorde Hantinglene, — prošapta mu neko od dvorana, — kralj! kralj! Stari grof zaþuta. Kralj Džems uāe na poboĀna vrata i poĀe redom da prima pozdrave od prisutnih; pored njega je stajala mala grupa visokih dvorana i dvorskih službenika, kojima se on obraþao s vremena

103 na vreme. Sada je bio brižljivije obuĀen nego kad smo prvi put predstavili monarha našim Āitaocima; ali je bio takvog stasa da mu odelo nikad nije lepo stajalo; a iz obazrivosti ili uroāene plašljivosti uobiĀavao je, kao što smo veþ pomenuli, da nosi odelo dobro postavljeno vatom, kako udar noža ne bi mogao da mu dopre do tela, što je celoj njegovoj pojavi davalo izvesnu neprimamljivu ukoĀenost, koja je bila u suprotnosti sa njegovim brzim, nervoznim pokretima za vreme razgovora. Pa ipak, mada kraljevo držanje nije bilo nimalo dostojanstveno, njegovo ophoāenje je bilo tako ljubazno, prisno i dobroþudno, i tako se malo trudio da sakrije svoje slabosti, i bio tako trpeljiv prema slabostima i greškama drugih, da je njegova liĀnost, blagodareþi njegovoj blagosti, uĀenosti i oštroumnosti, pravila prijatan utisak na one koji su dolazili u bliži dodir s njim. Kada je grof Hantinglen predstavio Najdžela svome suverenu, kralj primi mladoga lorda vrlo ljubazno, i primeti grofu: — Vrlo mi je milo što vas dvojicu vidim da stojite prijateljski jedan pored drugog; jer mi se Āini, lorde Hantinglene, — nastavi on, — da su vaši preci, pa Āak i ti i otac ovog mladiþa, stajali sa ukrštenim maĀevima a to je mnogo gori stav. — Tako je bilo sve dok vaše veliĀanstvo, — reĀe lord Hantinglen, — nije nagnalo lorda Ohtreda i mene da se rukujemo onoga znamenitog dana kada je vaše veliĀanstvo pozvalo na gozbu sve zavaāene plemiþe, i privolelo ih da pruže ruku jedan drugom u vašem prisustvu… — Dobro se seþam toga, — reĀe kralj; — dobro se seþam toga — bio Je to 19 septembar, najblagosloveniji dan od svih dana u godini — i bilo je vrlo zanimljivo videti kako se neki plemiþi kiselo osmehnuše kad pružiše ruku jedan drugom. Vere mi, mislim da su neki, naroĀito voāe brāana, bili gotovi da se uhvate u koštac Āak i u našem prisustvu; ali mi smo im naredili da idu ruku pod ruku do Trga, pod našim liĀnim voāstvom, da tamo ispiju zdravice jedan drugom, u znak prekida neprijateljstva i ovekoveĀenja prijateljstva. Zbog tog uspeha, stari Džon Anderson, koji je bio pretsednik opštine te godine, plakao je od radosti, a opštinski odbornici i kmetovi igrali su gologlavi u našem prisustvu i poskakivao kao deĀurlija. — To je zaista bio sreþan dan, — reĀe lord Hantinglen, — i neþe biti zaboravljen u istoriji vladavine vašeg veliĀanstva. — Ne bih želeo da bude zaboravljen, lorde, — odgovori monarh — i da se o njemu ništa ne pomene u našim letopisima. Da, da — Beati

104 pacifici. 27 Moji podanici Englezi nisu pogrešili što su izabrali mene, jer su, kao što i sami treba da znaju, u meni našli jedinog miroljubivog Āoveka u celoj našoj porodici. Da vam je došao ratoborni Džems, — reĀe on, pogledavši unaokolo, — ili moj pradeda, koji se borio kod Flodena! — Poslali bismo ga natrag na sever, — prošapta jedan engleski plemiþ. — Bar bismo onda, — reĀe drugi, takoāe neĀujnim glasom, — imali Āoveka za svoga suverena, pa makar on bio i Škot. — Pa, mladiþu, — obrati se kralj lordu Glenvarlohu, — gde si proveo tvoje mlade godine? — U Lejdenu, vaše veliĀanstvo, — odgovori lord Najdžel. — Aha! uĀen Āovek, — reĀe kralj; — i, vere mi, skroman i prostodušan mladiþ, koji ume da pocrveni i nije uobražen kao veþina gospodiĀiþa koji su bili u inostranstvu. Porazgovaraþemo s njim. Zatim se ispravi, nakašlja, i pogleda oko sebe sa važnim izgledom Āoveka od velike uĀenosti. Svi dvorani, i koji su znali i koji nisu znali latinski; zbiše se napred da slušaju razgovor. UĀeni monarh poĀe ovako: — Hm! hm! Salve bis, quaterque salve, Glenvarlochides noster! Nuperumne ab Lugduno Batavorum Britanniam redusti? 28 Mladi lord se duboko pokloni i odgovori: — Imo, Rex augustissime — biennium fere apud Lugdunenses moratus sum. 29 Džems nastavi: — Biennium dicis? bene, bene, optume factum est. — Non uno die, quod dicunt, — inteligisti, Domine Glenvarlochiensis? 30 Aha! Najdžel odgovori uĀtivim poklonom, a kralj, obraþajuþi se onima iza sebe, reĀe: 27 Blagosloveni da su mirotvorci. — Prev. 28 Pozdrav tebi, još jednom pozdrav tebi, naš Glenvarloše! Jesi li se skoro vratio u Britaniju iz Lejdena? — Prev. 29 Jesam, najmudriji državniĀe — a u Lejdenu sam živeo skoro dve godine. — Prev. 30 Dve godine, kažeš? Dobro, dobro, odliĀno. Za jedan dan ne bi mogao da nauĀiš da govoriš. Glerenvarloše, razumeš li? — Prev.

105 — Adolescens quidem ingenui vult us ingenuique pudoris. 31 Zatim opet nastavi sa uĀenim pitanjima. — Et quid hodie Lugdunenses loquuntur — Vossius vester nihilne novi scripsit? — nihil certe, quod doleo, typis recenter edidit. 32 — Valet quide m Vossius, Rex benevole, — odgovori Najdžel, — ast senex veneratissimus annum agit, ni fallor, septuagesimum.33 — Virum, mehercle, vix tam grandoevum crediderim, 34 — odgovori kralj. — A Vorstije, uĀenik i sledbenik nevaljalog Arminija, je li taj Āovek, da se izrazim Homerovim reĀima, još živ i vidi li svetlost dana? Najdžel se, sreþom, seti da je Vorstije, teolog, koga je njegovo veliĀanstvo pomenulo u svojim pitanjima o holandskoj književnosti, vodio liĀnu polemiku sa Džemsom, koja je kralja tako duboko ozlojedila da je pisao holandskoj vladi da silom svoje svetovne vlasti kazni toga teologa u cilju spreĀavanja širenja jeresi. — Vlada je izbegla ta; zahtev pozivajuþi se na naĀelo opšte verske trpeljivosti. Znajuþi sve to, lord Glenvarloh, mada je bio dvoranin samo od pre pet minuta, bi dovoljno dovitljiv da odgovori: — Vivum quidem, haud diu est, hominem videbam — vigere autem quis dicat qui sub fulminibus eloquentioe tuoe, Rex magne, jamdudum pronus jacet, et prostratus? 35 Ova poslednja pohvala kraljeve polemiĀke moþi upotpuni Džemsovu sreþu, koji je veþ bio vrlo zadovoljan što mu je uspelo da tako pokaže svoju uĀenost. On protrlja dlanove, pucketnu prstima, nasmeja se i reĀe: „Euge! Belle! Optime!” 36 i okrenuvši se episkopima Ekstera i Oksforda, koji su stajali iza njega, reĀe: — Ovde ste, lordovi, imali dobar primer kako se 31 Mladiþ, stvarno, ima blagorodan izraz i uroāenu skromnost. — Prev. 32 A o Āemu se sada govori u Lejdenu, je li tvoj Vosije napisao štogod novo? — Verovatno nije, jer mu, nažalost, u poslednje vreme nije ništa štampano. — Prev. 33 Blagonakloni kralju, Vosije je u dobrom zdravlju, ali je tom Āestitom starcu, ako se ne varam, sedamdeset godina. — Prev. 34 Vere mi, nisam pretpostavljao da je tako star. — Prev. 35 Nedavno sam ga video živog; ali da li se može reþi da živi u sreþi onaj koga su pogodile i oborile munjevite strele vašeg besedništva, veliki kralju! — Prev. 36 Lepo! divno! odliĀno! — Prev.

106 kod nas u Škotskoj govori latinski; želeo bih da svi naši podanici u Engleskoj znaju latinski jezik kao što ga zna ovaj mladiþ, a i drugi mladi plemiþi u našoj staroj kraljevini; mi iz Škotske držimo se pravog rimskog izgovora, kao i drugi uĀeni narodi u Evropi, tako da možemo opštiti sa svakim uĀenim Āovekom u svetu koji govori latinski jezik; meāutim, naši uĀeni podanici u Engleskoj zaveli su na svojim univerzitetima, koji su inaĀe na visokom nauĀnom stupnju, takav naĀin izgovora (nemojte se uvrediti što govorim otvoreno), da taj jezik sem vas niko drugi na svetu ne razume; posledica toga je da latinski jezik, kako ga Englezi izgovaraju, prestaje da bude communis lingua, 37 opšti tumaĀ ili prevodilac izmeāu svih uĀenih ljudi na zemlji. Eksterski episkop se pokloni u znak saglasnosti sa kraljevim mišljenjem; ali je oksfordski episkop i dalje stajao pravo, kao da nije zaboravljao kakve parohijane ima u svojoj episkopiji, i kao da je bio isto tako voljan da ide na lomaĀu radi odbrane izgovora latinskog jezika na Oksfordskom univerzitetu, kao i zbog ma kog Ālana svoje verske dogme. Kralj, ne Āekajuþi odgovor od episkopa, nastavi da postavlja pitanja lordu Najdželu, ali sada na engleskom jeziku: — Pa, moj divni ljubimĀe muza, kojim si povodom došao ovamo iz daleke Škotske? — Došao sam ovamo da izrazim svoje podaniĀko poštovanje vašem veliĀanstvu, — odgovori Najdžel, kleknuvši na jedno koleno, — i da vam predam, — dodade on, — ovu skromnu molbu. Da je Najdžel izvadio revolver, to bi, naravno, više uplašilo kralja, ali jedva da bi moglo izazvati (nastranu strah) veþe nezadovoljstvo. — Pa zar tako, mladiþu? — reĀe kralj; — zar nijedan Āovek, bar izuzetka radi, ne dolazi iz Škotske s drugom namerom da nešto izvuĀe od svoga ljubljenog kralja? Nema ni tri dana kako umalo nismo poginuli, i tri kraljevine time zavili u duboku crninu, zbog preterane žurbe jedne nezgrapne seljaĀine da nam tutne neku molbu u ruke, a sada smo Āak i u dvoru izloženi sliĀnoj neprijatnosti. S tvojom molbom, lorde, obrati se našem sekretaru — da, našem sekretaru. — Ja sam veþ davao moju molbu sekretaru vašeg veliĀanstva, — odgovori lord Glenvarloh — „ali…” — Nije hteo da je primi, siguran sam? — reĀe kralj, prekidajuþi ga; — vere mi, naš sekretar ume bolje da odbije nego mi, i poklanja pažnju samo onome što se njemu sviāa — izgleda mi da bih ja bio bolji sekretar njemu nego što je on meni. — Pa, lorde, pošto si veþ došao u London, a 37 Opšti jezik . — Prev.

107 bistar si i uĀen mladiþ, mi ti savetujemo da se što pre vratiš na sever i da stupiš na univerzitet Sent Andriju, i nama þe biti veoma drago da Āujemo kako napreduješ u nauci. — Incumbite remis fortiter. 38 Dok je tako govorio, kralj je nehatno držao molbu mladoga lorda, kao da je samo Āekao da se molitelj udalji pa da je odmah baci, ili ostavi ustranu da je više nikad i ne pogleda. Molilac, koji to proĀita iz hladnog i ravnodušnog pogleda njegovog veliĀanstva, i iz naĀina kako je gužvao molbu, gnevno ustade, duboko razoĀaran, pokloni se i htede brzo da se udalji. Ali lord Hantinglen, koji je stajao pored njega, spreĀi njegovu nameru, povukavši ga neprimetno za rukav. Lord Glenvarloh shvati taj znak te se udalji samo nekoliko koraka od kralja i stade. U isto vreme lord Hantinglen kleĀe pred Džemsa i reĀe: — Seþate li se, vaše veliĀanstvo, da ste mi jednom prilikom obeþali da mi svake godine u toku vašeg života ispunjavate po jednu želju? — Toga se dobro seþam, ĀoveĀe, — odgovori Džems, — sasvim se dobro seþam i ne bez razloga — to je bilo onda kada si od nas otklonio dvorezac izdajnika Rutvena, i, kao što priliĀi vernom podaniku, zabio mu svoj nož u grlo. Tada smo ti, kao što nas podseþaš, što je sasvim izlišno, obeþali, jer smo bili gotovo van sebe od radosti zbog izbavljenja od opasnosti, ispuniti po jednu želju svake godine; a kada smo sasvim došli sebi potvrdili smo to obeþanje, ali pod uslovom da je tvoja želja takva da je mi smatramo razumnom. — Sasvim tako, vaše veliĀanstvo, — potvrdi stari grof, — i da li sam, ako smem da vas pitam, ikad prelazio granice vaše blagonaklonosti? — ÿasne mi reĀi; nisi! — reĀe kralj. — Ne seþam se da si išta drugo tražio za sebe izuzev ponekog psa, sokola, ili jelena iz moga Teobaldskog parka, ili tome sliĀno. A zbog Āega taj uvod? — Zbog molbe kojom se sada obraþam vašem veliĀanstvu, — odgovori lord Hantinglen; — dopustite mi da vas zamolim da sada pogledate molbu lorda Glenvarloha i da date na nju odgovor, onakav kakav vam nalaže vaša Āestita, praviĀna priroda, bez obraþanja vašem sekretaru ili ma kome drugom u vašem savetu. — Vere mi, lorde, to je Āudno, — reĀe kralj; — ti se zauzimaš za sina tvoga neprijatelja! — Za sina Āoveka koji je bio moj neprijatelj sve dok ga vaše veliĀanstvo nije uĀinilo mojim prijateljem, — odgovori lord Hantinglen. — Dobro reĀeno, lorde! — uzviknu kralj; — i kao što dolikuje 38 Prioni na posao. — Prev.

108 pravom hrišþaninu. Što se tiĀe molbe ovog mladiþa, ja skoro pogaāam u Āemu je stvar; i, istinu da reĀem, ja sam veþ obeþao Džordžu Heriotu da þu biti dabar prema njemu. — Ali evo u Āemu je nezgoda. Stini i ÿarls ga ne trpe a takoāe i tvoj sin, lorde; i zato mislim da je bolje da se vrati u Škotsku pre nego što oni uspeju da mu uĀine neku pakost. — Moj sin, vaše veliĀanstvo, nema nikakvog uticaja na moje postupke, — reĀe grof, — kao ni ma koja druga usijana mlada glava — Ni na mene oni nemaju uticaja, — odgovori monarh; — vere mi, niko od njih neþe izigravati kralja prema meni — ja þu uĀiniti ono što hoþu, i što sam dužan da uĀinim, kao slobodan kralj. — Vaše veliĀanstvo þe mi onda ispuniti moju molbu?, — reĀe lord Hantinglen. — Da, razume se — razume se, — reĀe kralj; — ali hajde ovamo da razgovaramo nasamo. Kralj proāe sa lordom Hantinglenom užurbanim koracima pored dvorana, koji su s Āuāenjem posmatrali taj neuobiĀajeni kraljev postupak, koji, za ovakvu priliku, nije bio u skladu sa etiketom nijednog dvora; uvede ga u svoju malu sobu za rad, zamoli da zakljuĀa ili zašipi vrata, zatim se predomisli i reĀe: — Ne, ne, ne — nije potrebno, ja sam slobodan kralj — uĀiniþu ono što hoþu i što treba da uĀinim — ja sam jus tus et tenax propositi39 — ipak, stoj pored vrata, lorde Hantinglene, u sluĀaju da Stini uāe rāavo raspoložen. — Oh, moj siroti gospodaru! — promrmlja grof od Hantinglena. — Dok si bio u tvojoj hladnoj otadžbini; u tvojim žilama je tekla toplija krv. Kralj je užurbano Āitao molbu, i Āesto je bacao pogled prema vratima, ali krišom, jer nije želeo da lord Hantinglen, koga je poštovao, primeti da se on plaši. — Istinu da reĀem, — poĀe kralj, proĀitavši molbu, — ova stvar nije laka; teža nego što su mi je predstavili, mada sam ja to nasluþivao i ranije. Mladiþ želi samo da mu isplatimo novac koji mu dugujemo, da bi mogao da povrati oĀevo imanje? Ali, Hantinglenu, mladiþ možda ima i drugih dugova — pa zašto onda da sebe optereti sa tolikim hektarima neplodne šumske zemlje? neka se on okane te zemlje, ĀoveĀe, škotski kancelar ju je obeþao Stiniju — to je najbolje lovište u Škotskoj. — ÿarls i Stini hoþe da love jelene tamo iduþe godine — ta zemlja mora pripasti njima — oni moraju imati tu zemlju; a mi þemo isplatiti naš dug mladiþu, i on taj novac može potrošiti na našem dvoru; ili, ako je toliko 39 PraviĀan i odluĀan u svojim namerama. — Prev.

109 gladan zemlje, mi þemo mu zajaziti tu glad engleskom zemljom, koja vredi dvaput više, upravo, deset puta više od onih prokletih brda, pustara i ritova za kojima on toliko žudi. Sve ovo vreme kralj je koraĀao gore-dole po sobi u nedoumici kakvu konaĀnu odluku da donese. Njegovo oklevanje izgledalo je utoliko smešnije što se gegao u svome hodu i što se, kao i obiĀno kad je bio zbunjen, titrao sa kiþankom svilene vrpce kojom je bio opasan. Lord Hantinglen ga sasluša vrlo mirno, i odgovori: — Vaše veliĀanstvo, vi znate odgovor Navuteja, kad je Ahav tražio njegov vinograd: „SaĀuvaj bože da bih ti dao nasledstvo otaca svojih”.40 — Eh, lorde, lorde! — uzviknu kralj, i sav pocrvene u licu; — nadam se da nemaš nameru da me uĀiš teologiji? Ne plaši se, lorde, da þu ja biti nepraviĀan prema ljudima; a ako smatraš da se ova stvar ne može urediti onako kako sam ti rekao — premda mislim da bi to bilo bolje za mladiþa iz razloga koje sam ti naveo — onda — pošto tako mora biti — neka bude, ja ne zavisim ni od koga, ja sam slobodan kralj, i on þe dobiti svoj novac, i povratiþe svoju zemlju, i može na njoj sagraditi crkvu ili vodenicu, kako mu je volja. — Rekavši to on brzo napisa nalog za škotsku državnu blagajnu da se Najdželu isplati dužna svota, a zatim dodade: — Gde þe blagajna naþi novaca za to, ja ne znam; ali sam uveren da þe mladiþ, na osnovu ovoga naloga, dobiti novac od zlatara, koji mogu da ga naāu za svakoga izuzev za mene. — Ti vidiš sada, lorde Hantinglene, da ja nisam ni neĀastan da ti odreknem svoje obeþanje, ni Ahav, koji želi Navutejev vinograd; ni slabotinja kojom mogu da upravljaju ljubimci i razni savetnici po svom nahoāenju. Mislim da se slažeš sa mnom da nisam takav? — Vi ste moj gospodar i najplemenitiji od svih vladara, — reĀe Hantinglen, a zatim kleĀe na jedno koleno i poljubi kraljevu ruku. — Vi ste pravedni i velikodušni, kadgod slušate glas samo svoje savesti. — Da, da — reĀe kralj, i dobrodušno se nasmeja, — svi vi tako govorite kada uradim nešto što je vama po volji. Evo, uzmi ovaj nalog koji sam napisao i potpisao, i udalji se iz dvora što pre sa tim mladiþem. ÿudim se da nas Stini i Āarls još nisu zatekli ovde. Lord Hantinglen se požuri da izaāe iz kraljeve radne sobe, da ne bi prisustvovao prizoru koji se i ranije odigravao kada Džems postupi po svojoj volji a suprotno volji svoga svemoþnoga ljubimca Stinija, kako je 40 Prva knjiga o carevima, XXI, 1. — Prev.

110 nazivao vojvodu od Bakingama, zbog njegove pretpostavljene sliĀnosti sa prvomuĀenikom Stefanom, koga su italijanski umetnici slikali kao vrlo lepog. Oholi ljubimac, koji je imao tu retku sreþu da ga visoko cene i prestolonaslednik i kralj, u poslednje vreme ukazivao je kralju mnogo manje poštovanja. Dvorani su primeþivali da kralj podnosi gospodarenje vojvode od Bakingama više iz navike, plašljivosti i straha da se ne izloži njegovom buĀnom gnevu, nego iz neke velike naklonjenosti prema tom Āoveku, Āija je veliĀina bila kraljevo delo. Ne želeþi da vidi ono što se moglo desiti po povratku vojvodinom, a i da bi poštedeo kralja od poniženja, koje bi morao osetiti u njegovom prisustvu, grof brzo izaāe, pošto pažljivo stavi u džep kraljev nalog. Āim uāe u prijemnu dvoranu on odmah potraži lorda Glenvarloha; naāe ga u udubljenju kod prozora, gde se beše sklonio od radoznalih pogleda; uze ga pod ruku, i, ne rekavši mu ni reĀi, izvede ga iz prijemne dvorane u prvo predsoblje. Tu naāoše Heriota, koji im žurno priāe sa ljubopitljivim pogledom. Stari grof se požuri da mu kaže: — Sve je dobro. — ÿeka li vas vaša barka? — Heriot odgovori potvrdno. — Onda. — reĀe lord Hantinglen, — primite i mene u nju, a ja vam se odužujem za to time što vas obojicu pozivam na ruĀak, jer je potrebno da se porazgovaramo. Heriot i Glenvarloh þuteþi poāoše za grofom; i tek što stigoše u drugo predsoblje kad vratari objaviše vojvodin dolazak. Šapat proāe od usta do usta meāu prisutnima: „vojvoda — vojvoda!” i svi se razmakoše da naprave prolaz za svemoþnog ljubimca. On uāe, taj nesreþni ljubimac dvorske naklonosti, u raskošnom živopisnom odelu, koje je Vandajk ovekoveĀio na svom platnu, i koje tako dobro predstavlja ono oholo doba kada se aristokratija, mada potkopana i sklona padu, još uvek trudila da spoljnim sjajem i velikom raskoši istakne svoju nadmoþ nad nižim staležima. Lepo, odluĀno lice, visok stas i otmeno držanje vojvode od Bakingama bili su u skladu sa njegovim živopisnim, raskošnim odelom. Sada mu je, meāutim, lice bilo uzbuāeno, odelo u veþem neredu nego što je u skladu sa sveĀanim dvorskim prijemom, hod užurban, glas zapovedniĀki. Svi primetiše gnev na njegovom Āelu, i povukoše se tako brzo i iznenadno da naprave prolaz za njega, da grof Hantinglen, koji se nije ništa naroĀito žurio tom prilikom, ostade sa svojim prijateljima, kojima je bilo nezgodno da ga napuste i da su hteli, u sredini sobe, baš na samom putu ljutitog ljubimca. Vojvoda, videþi Hantinglena, samo se ozbiljno dotaĀe šešira, a pred Heriotom skide šešir i, s potsmehom na licu, duboko mu se pokloni. Odgovarajuþi sasvim prirodno na njegov

111 pozdrav, graāanin mu jetko reĀe: — Suvišna uĀtivost, lorde, Āesto je suprotna ljubaznosti. — Žao mi je što tako mislite, gospodine Heriote, — odgovori vojvoda; — ja sam samo želeo da izrazim svoje poštovanje prema vama, u nadi da þete mi zbog toga pružiti vašu zaštitu, gospodine — vaše pokroviteljstvo. Vi ste, kao što sam razumeo, postali advokat — zaštitnik i zastupnik na dvoru zaslužnih plemiþa molioca koji nemaju ni dinara. Nadam se da vaša kesa odgovara vašoj novoj slavi. — O, ona je mnogo veþa, vojvodo, — odgovori zlatar — u poreāenju s njom moja slava je mala. — Vi ste nepravedni prema samom sebi, dobri gospodine Heriote, — nastavi vojvoda istim podsmešljivim tonom: — kao sin edinburškog kujundžije vi zauzimate divan položaj na dvoru. Budite dobri pa me predstavite plemiþu visokog roda koji je poĀastvovan vašim pokroviteljstvom. — To þe biti moja dužnost, — reĀe lord Hantinglen s naglašavanjem. — Lorde, dozvolite da vas upoznam sa Najdželom Olifantom, lordom Glenvarlohom, predstavnikom jedne od najstarijih i najmoþnijih baronskih porodica u škotskoj. — Lorde Glenvarloše, predstavljam vam njegovu milost vojvodu od Bakingama, naslednika sera Džordža Viljera, viteza, iz Bruksbaja, u grofoviji Lester. Vojvoda pocrvene i, s potsmehom na licu, pokloni se lordu Glenvarlohu, koji odgovori na njegov poklon gordo i s uzdržanim gnevom. — Eto, mi se sad poznajemo, — reĀe vojvoda posle trenutnog þutanja. A zatim, kao da je video u mladom Āoveku nešto što zaslužuje ozbiljnije ophoāenje od jetkog potsmeha sa kojim je poĀeo, vojvoda nastavi — poznajemo jedan drugog — i znajte me, lorde, kao vašeg neprijatelja. — Zahvaljujem vam na otvorenosti, vojvodo, — odgovori Najdžel; — otvoren neprijatelj je bolji od lažnog prijatelja. — Meni se Āini, lorde Hantinglene, — reĀe vojvoda, — da ste vi prešli granicu slobode koja vam se dopušta kao ocu prinĀevog prijatelja, a takoāe i moga. — Vere mi, lorde, — odgovori grof, — svakome je lako da preāe granicu o Āijem postojanju ranije nije znao. Moj sin se, lorde, ne kreþe u tako visokom društvu radi moje zaštite, ni sa mojim odobrenjem. — Oh, lorde, mi vas poznajemo, i opraštamo vam, reĀe vojvoda; — vi ste jedan od onih koji celog svog života iskorišþuju jedno zaslužno delo. — Ako je tako, vojvodo, — reĀe stari grof, — ja bar imam

112 preimuþstvo nad onima koji izvlaĀe veþu korist nego ja, iako nikad nisu uĀinili nijedno zaslužno delo. Ali ja ne mislim da se svaāam s vama, vojvodo — mi ne možemo biti prijatelji ni neprijatelji — vi idite svojim putem, a ja svojim. Bakingam ništa ne odgovori; stavi šešir na glavu, i u znak pozdrava prezrivo i nehatno klimnu glavom. Tako su se rastali; vojvoda je otišao napred kroz odaje, a oni izaāoše iz dvora i ukrcaše se u Heriotovu barku.

113 GLAVA 10. Ne dopusti da tvoja sreþa zavisi Od okretanja šarene košĀane kocke; Ne utopi je u piþe, sliþno misirskoj Kraljevskoj bludnici što rastvori Dragoceni biser u peharu vina. Jer to su naĀini, Lotario, koji hektare Pretvaraju u male are, hiljadarke u dinare, A ugled u sramotu; te tako glupan, koji je Mogao imati Āestit, lak život, Doživi propast i sramnu smrt. — Promene. ad su se otisnuli od obale i zaplovili Temzom, grof izvadi iz džepa nalog, pokaza Džordžu Heriotu kraljev potpis i peĀat, i upita ga da li je nalog napisan po svima zakonskim propisima? ÿestiti graāanin ga brzo proĀita, htede da Āestita lordu Glenvarlohu, ali se predomisli, stavi naoĀare (poklon Davida Ramzija) i ponovo pažljivo proĀita nalog. — Savršeno je ispravan, — reĀe on, obraþajuþi se grofu Hantinglenu; — radujem se tome od sveg srca. — Nisam ni sumnjao u to, — reĀe grof; — kralj se vrlo dobro razume u poslovima, a ako se njima Āesto ne bavi, to je zato što nije retkost da su sposobni ljudi polenji. Ali šta je sad na redu da se uĀini za našega mladog prijatelja, gospodine Heriote? Vi znate moje materijalne prilike. Škotski lordovi koji žive na engleskom dvoru ne raspolažu velikim novĀanim sredstvima: meāutim, ako se sada ne naāe svota pomenuta u nalogu, onda þe, kao što ste mi u žurbi napomenuli, biti propušten rok isplate duga na založeno imanje. — To je istina, — reĀe Heriot, priliĀno zbunjen; — potrebna je velika svota da se skine dug sa imanja, a ako se ona ne naāe, onda þe, usled prekoraĀenja roka isplate, imanje preþi u ruke poverioca. — Moji plemeniti — moji uvaženi prijatelji, koji ste se svesrdno K

114 zauzeli za moju stvar, iako ja to nisam niĀim zaslužio, — reĀe Najdžel, — ne želim da budem teret za vas. Vi ste veþ i tako uĀinili suviše za mene. — ÿekajte, mladiþu, Āekajte, — reĀe lord Hantinglen, — pustite da ja i stari Heriot razmislimo o toj stvari. On þe sigurno naþi neki izlaz — Āujmo ga! — Lorde, — reĀe graāanin, — vojvoda od Bakingama se podsmeva našoj graāanskoj kesi; ali ona ponekad može da pomogne plemiþkoj porodici da se spase od pada. — Znamo da može, — odgovori lord Hantinglen, — ali ne obazirite se na tu neznalicu Bakingama, veþ dajte da Āujemo kakvo rešenje predlažete. — Ja sam veþ napomenuo lordu Glenvarlohu, — odgovori Heriot, — da bi se na osnovu toga naloga za isplatu te svote sigurno mogao naþi novac. Ali da bi zajmodavac bio obezbeāen, on se mora „obuti u Āizme” poverioca u Āijim se rukama sada nalazi zaloga. — Obuti u Āizme, reĀe lord Hantinglen, — kakve veze imaju Āizme ili cipele sa ovom stvari, moj dobri prijatelju? — Tako govore u sudu, lorde. U toku mog poslovanja s tim stvarima zapamtio sam neke izraze, — reĀe Heriot. — I još mnoge druge dobre stvari, gospodine Džordže, — primeti lord Hantinglen, — ali šta znaĀi taj izraz? — Prosto ovo, — produži graāanin; — da þe zajmodavac te svote dobiti od onoga u Āijim je rukama hipoteka pravo da zadrži imanje Glenvarloha za sebe, ako škotska državna blagajna ne isplati svotu traženu po ovom nalogu. Zbog neizvesnosti dobijanja (novca iz državne blagajne, teško bi bilo naþi na zajam tako veliku svotu pod nekim drugim uslovima. — Stanite. — uzviknu lord Hantinglen, — pade mi jedna misao na pamet. — A šta þe biti ako novi zajmodavac naāe da je to imanje zgodno za lov, kao što to nalazi njegova milost vojvoda od Bakingama, i bude želeo da tamo lovi jelene za vreme letnje sezone? Izgleda mi, gospodine Džordže, da bi po vašem planu novi poverilac imao isto pravo da liši imanja lorda Glenvarloha kao i sadašnji pritežavalac hipoteke. Graāanin se nasmeja. — JemĀim, — reĀe on, — da se povodom ove stvari neþu obratiti ni jednom lovcu koji bi ikad i pomislio na ikakav lov sem onoga koji londonski pretsednik opštine prireāuje u Epinskoj šumi o Uskrsu. Vaša opreznost je, meāutim, opravdana. Zajmodavac se mora obavezati da þe dati dovoljno vremena lordu Glenvarlohu da svoje imanje oslobodi hipoteke pomoþu kraljevog naloga. — Ali koga da naāemo u Londonu, ko bi nam mogao sastaviti takav

115 ugovor? — reĀe lord Hantinglen. — Da je moj stari prijatelj ser Džon Skin Haljard živ, mogli bismo se posavetovati s njim; ali ne smemo oklevati, i… — Poznajem jednog mladog beležnika, — reĀe Heriot, — koji stanuje blizu Templ Bara; on može da napiše taj ugovor shodno škotskim i engleskim zakonima; ja sam mu Āesto poveravao važne poslove. Poslaþu po njega jednog od mojih slugu, i ugovor može biti sastavljen u vašem prisustvu; jer kako stvar sada stoji ne sme se odlagati. — Njegovo lordstvo se odmah saglasi; i pošto se sada iskrcaše kod privatnih stepenica koje su dopirale do obale od bašte divne vile u kojoj je on stanovao, glasnik bi odmah poslat po beležnika. Najdžel, koji je za sve vreme þutao, dok su se njegovi prijatelji revnosno trudili da naāu naĀina kako da oslobode njegovo imanje, poĀe sada ponovo da im zahvaljuje. Ali ga lord Hantinglen prekide, izjavivši da o tome neþe da sluša, i predloži im da se prošetaju po bašti, ili da malo posede na kamenoj klupi, odakle se pružao divan vidik na Temzu, dok ne stigne njegov sin, kada þe biti i vreme za ruĀak. — Želim da upoznam Dalgarna sa lordom Glenvarlohom, — reĀe on, — jer þe oni živeti u susedstvu i, sigurno, neþe biti u zavadi kao njihovi oĀevi. Samo tri škotske milje razdvajaju njihove zamkove; i kulice jednog zamka sasvim se dobro vide sa kulice drugog. Stari lord zaþuta i utonu u razmišljanja i seþanja izazvana bliskim susedstvom ta dva zamka. — Ide li lord Dalgarno sa dvorom u Njumarkit iduþe nedelje? — upita Heriot, želeþi da obnovi razgovor. — Da, izgleda mi da (namerava, — odgovori lord Hantinglen i opet se zamisli. A zatim se iznenada obrati Najdželu: — Mladi prijatelju, kad budete dobili natrag svoje imanje, što þe se, mislim, uskoro desiti, vi, naravno, neþete besposliĀiti ovde na dvoru, veþ þete živeti u svom rodnom mestu, štititi vaše stare zakupce, pomagati vaše sirote roāake, braniti siromahe od tlaĀitelja, nastavljajuþi tako ono što su radili naši oĀevi iako su zato imali manje sredstava i znanja nego mi danas. — Zanimljivo je, — reĀe Heriot, — da vi dajete takav savet iako se veþ tako dugo vremena nalazite na dvoru. — Da, zaista, — odgovori lord, — ja sam stari dvoranin i prvi iz naše porodice koji je to postao — odevam se u svilu i somot — a moj otac je nosio pancir i kaput od bivolje kože. Ne bih želeo da se opet vrate ona strašna ratna vremena; ali bi mi bilo prijatno kad bi se u mojoj staroj Dalgarnskoj šumi ponovo razlegali zvuci lovaĀkih rogova i lavež pasa; i

116 u staroj, kamenoj, zasvoāenoj dvorani Āuli veseli razgovori mojih gostiju i zakupaca dok se obreāuju peharom vina, želeo bih još jednom, pre no što umrem, da vidim široki Tej, kome, po mom mišljenju, Āak ni Temza nije ravna. — Pa, lorde, — reĀe graāanin, — sve je to lako izvesti — potrebno je samo doneti odluku, i žrtvovati nekoliko dana na putovanje, pa þete biti tamo gde želite da budete — šta vas može spreĀiti od toga? — Navike, gospodine Džordže, navike, — odgovori lord, — mladim ljudima je lako odviknuti se od njih, oni njih raskinu kao da su konci od svile; ali je za starce to vrlo teško, one stežu naše udove kao da ih je vreme pretvorilo u gvozdene negve. Iþi u Škotsku na kratko vreme je samo uzaludan trud; a kad pomislim da tamo živim, doāe mi teško da ostavim svog starog gospodara, kome sam ipak, pretpostavljam, ponekad potreban, i sa kojim sam kroz mnoge godine delio dobro i zlo. Ali Dalgarno þe biti škotski plemiþ. — Je li on odlazio na sever? — upita Heriot. — Bio je tamo prošle godine, i po povratku je podneo takav izveštaj o zemlji da je prestolonaslednik izrazio želju da je vidi. — Lord Dalgarno uživa veliku naklonost njegovog visoĀanstva i vojvode od Bakingama? — primeti zlatar. — Da, — odgovori lord, — daj bože, da im to prijateljstvo svima bude od koristi. Prestolonaslednik je praviĀan i nepristrasan u svojim oseþanjima, mada hladan i strog u ophoāenju, ali je i veoma uporan, jak i u sitnicama; vojvoda je blagodaran; velikodušan i otvoren, ali je i plahovit, slavoljubiv i prgav. Dalgarno nema te mane, a one koje ima možda þe išĀeznuti, blagodareþi društvu u kome se kreþe. — Ali evo i on dolazi. Lord Dalgarno im se približavao od kraja staze koja je vodila prema klupi gde mu je otac sedeo s gostima, tako da je Najdžel imao vremena da ga dobro osmotri. Bio je raskošno odeven po poslednjoj modi, što je sasvim bilo u skladu sa njegovom mladošþu; imao je oko dvadeset pet godina; bio je visokog rasta i lepih crta lica, koje, iako je na njemu bilo tragova oĀeve odluĀnosti, uglavnom pružaše utisak mekuštva razneženog dvoranina. Držanje mu je bilo slobodno, otmeno i bez ikakve gordosti i ukoĀenosti — kod njega se nije zapažala ni ohola hladnoþa ni neobuzdana plahovitost; u tom pogledu njegov otac bio je u pravu kada je rekao da on nema mane svojstvene prestolonasledniku i njegovom ljubimcu Bakingamu. Dok je stari grof predstavljao lorda Glenvarloha svome sinu, kao Āoveka koga treba da voli i poštuje, Najdžel se trudio da zapazi na licu

117 lorda Dalgarna tragove onog unutrašnjeg neraspoloženja prema sebi, koje je kralj pomenuo kad je govorio sa starim Hantinglenom o svome sinu, vojvodi Bakingamu i Dalgarnu. Ali ništa od toga nije mogao da primeti; naprotiv, lord Dalgarno je pozdravio novog poznanika tako usrdno i uĀtivo da je odmah pridobio za sebe tog neiskusnog mladiþa. Njegovo otvoreno i prijateljsko držanje naišlo je na prijateljski odziv kod Najdžela Olifanta. Veþ od dužeg vremena ovaj mladiþ, koji je tek bio navršio dvadeset i dve godine, nije imao prilike da opšti i da se druži sa mladiþima iz svoga staleža. Kada je, posle iznenadne smrti svoga oca, došao iz Holandije u škotsku, odmah je morao da utone u zapletene sudske stvari, koje su pretile da ga liše oĀevine koja je trebalo da mu saĀuva i njegov nasledni društveni rang. Duboka žalost zbog smrti njegovog oca, uvreāen ponos, i ogorĀenost zbog neoĀekivanih i nezasluženih nevolja, usto i neizvesna sudbina njegovog naslednog imanja, naveli su mladoga lorda Glenvarloha da živi, dok se nalazio u Škotskoj, skromno i povuĀeno. Kako je provodio svoje vreme u Londonu, Āitaocu je veþ poznato. Ali taj usamljen i povuĀen naĀin života nije odgovarao ni njegovim godinama ni njegovoj veseloj i druževnoj naravi. Stoga se mnogo radovao što se taj mladiþ njegovih godina i iz njegovog staleža tako prijateljski ophodi prema njemu. Pošto su se malo porazgovarali, bilo je oĀito da žele da sa dopadnu jedan drugom, i davali su utisak kao da se veþ odavno poznaju. Ubrzo se na stazi koja je vodila klupi, pojavi sluga lorda Hantinglena, u Āijem se društvu nalazio neki Āovek obuĀen u crno odelo od krute tkanine, koji je išao priliĀno brzim koracima, uzev u obzir da se još izdaleka, zbog svog shvatanja pristojnosti i dužnog poštovanja, beše povio malte ne do zemlje Āim je ugledao društvo kojem je trebalo da bude predstavljen. — Ko ti je to, lupežu, — reĀe stari lord, koji, iako je veþ odavno živeo daleko od domovine, beše saĀuvao netrpeljivost i dobar apetit škotskih barona; — i zašto Džon, kuvar, kuga ga umorila, ne požuri sa ruĀkom? — Taj Āovek nam je došao po našoj želji, — reĀe Džordž Heriot; — to je javni beležnik koga smo želeli da vidimo. — Podigni glavu, prijatelju i pogledaj nas pravo u lice, kao što pristoji Āasnom Āoveku, umesto što si pognuo glavu kao ovan kad hoþe da ubode. Beležnik podiže glavu, kao automat koji dela na pritisak dugmeta. Ali, Āudno, Āak ni brzina sa kojom se odazvao pozivu svoga pokrovitelja, da odmah doāe zbog važnog posla — Āak ni oseþanje potĀinjenosti, koje ga je navodilo da se previje skoro do zemlje od trenutka kad je stupio na

118 lordovo tle, nisu izazvali rumen na njegovom licu. Graške znoja behu mu izbile po Āelu od brzog hoda, ali su mu obrazi bili bledi kao i ranije; ali je još Āudnije bilo što mu kosa ne beše nimalo razbarušena, veþ zaglaāena kao i onoga puta kada smo ga prvi put predstavili našim Āitaocima, dok je sedeo za svojim skromnim pisaþim stolom. Lord Dalgarno nije mogao a da se prigušeno ne nasmeje zbog izgleda tog Āudnog Āoveka, koji je bio sama koža i kosti i davao utisak prepodobnog puritanca, i da u isto vreme ne šapne na uho lordu Glenvarlohu: »Ðavo te pretvorio u crnog, ti beloliki nitkove, Otkuda ti taj izraz gusana?« Najdžel je vrlo malo poznavao englesko pozorište, da bi razumeo taj navod iz dramskog dela koje je tada u Londonu bilo svima poznato. Lord Dalgarno, videþi da ga Najdžel nije razumeo, nastavi tihim glasom: — Ovaj Āovek, sudeþi po njegovom licu, ili je svetac ili najlicemerniji nevaljalac — a ja imam sklonost da uvek podozrevam najgore kod ljudi. Oni izgleda da su utonuli u neki važan posao, želite li da prošetate sa mnom po bašti, lorde, ili da ostanete kao Ālan tog ozbiljnog veþa? — Rado þu se prošetati s vama, lorde, — odgovori Najdžel; i veþ su bili pošli, kad Džordž Heriot ozbiljno reĀe: — pošto se ovaj posao tiĀe lorda Glenvarloha, bilo bi bolje da on ostane da uĀestvuje u njemu. — Moje prisustvo je sasvim nepotrebno, moj dobri prijatelju, — reĀe mladi plemiþ, — ja bih vam samo smetao svojim potpunim nepoznavanjem tih stvari; i ja mogu samo jedno reþi, i sada i docnije, da se nikad ne bih usudio da uzmem krmu iz ruku iskusnih krmanoša, koji su moju barku veþ doveli na pomolu divne i neoĀekivane luke. Sve što budete našli za potrebno da mi preporuĀite kao korisno, ja þu potpisati; suštinu toga posla daleko þu bolje razumeti ako mi ga docnije gospodin Heriot ukratko objasni, nego što bih to shvatio i kad bih Āuo hiljadu uĀenih reĀi i pravnih termina toga struĀnjaka. — On je u pravu, — reĀe lord Hantinglen; — naš mladi prijatelj je u pravu što ovu stvar poverava vama i meni, gospodine Heriote. Gospodin Džordž je dugo gledao za mladim ljudima, koji odšetaše putanjom ruku pod ruku i, najzad, reĀe: — On zaista ne greši što nam poklanja svoje poverenje, ali, ipak, on nije na pravom putu; svaki Āovek je dužan da se upozna sa svojim poslovima Āim oni postanu takvi da zaslužuju ozbiljnu pažnju. Posle toga, njih dvojica, zajedno sa beležnikom, udubiše se u posao i

119 poĀeše da pretresaju kako je najbolje da se sastavi ugovor, da bi se potpuno obezbedilo lice koje bude dalo novac, i u isto vreme da se saĀuva pravo lorda Glenvarloha da otkupi oĀevo imanje ako dobije novac iz Škotske državne blagajne ili na neki drugi naĀin. Nepotrebno je da ulazimo u sve pojedinosti. Ali je važno pomenuti, kao karakteristike ta dva Āoveka, da je Heriot ulazio i u najtananije pravne pojedinosti sa taĀnošþu koja je u njemu otkrivala znanca Āak i zamršenih zakonskih propisa u škotskoj o prenosu imanja; i da lord Hantinglen, mada manje upoznat sa zakonskim propisima, nije propuštao da su u ugovor unese i jedna taĀka dok nije dobio jasan pojam o njenom znaĀenju. U svojim plemenitim namerama prema lordu Glenvarlohu, našli su odliĀnog pomagaĀa u iskusnom beležniku, kome je Heriot poverio da sastavi ovaj ugovor, najznaĀajniji koji je Andrju ikad napisao, i to još u prisustvu jednog lorda, i jednog zlatara koji je po svom ugledu i bogatstvu mogao vremenom postati odbornik, pa Āak i pretsednik opštine. Oni su tako svesrdno bili zauzeti poslom, da je lord Āak bio zaboravio i na svoj apetit i na zadocnjenje ruĀka. On se trudio da beležnik dobije sva potrebna uputstva, i da sve bude razmotreno i utanĀano pre no što ga otpuste. Za sve to vreme njegov sin i lord Glenvarloh su se šetali po terasi pored reke. Lord Dalgarno, kao stariji i iskusniji, vodio je razgovor o onim predmetima za koje je mislio da þe najviše zanimati njegovog novog prijatelja. Uglavnom mu je govorio o provodu i uživanjima koje pruža život na dvoru, i veoma se zaĀudio kad je Āuo da se Najdžel sprema da uskoro otputuje u Škotsku. — Vi se šalite, — reĀe on. — Ceo dvor je zadivljen, što bih to krio, neobiĀnim uspehom vaše stvari — uprkos želja Āoveka koji u ovom trenutku ima najveþi uticaj u Vajtholu. Ljudi misle o vama — govore o vama — upiru oĀi u vas — pitaju jedan drugog, ko je taj mladi škotski lord, koji je požnjeo toliki uspeh za jedan jedini dan? Oni šapatom govore jedan drugom da þete se vi visoko uzdiþi — i sad odjednom, uprkos svega toga, vi nameravate da otputujete u škotsku, da tamo jedete ovsene pogaĀice, peĀene na vatri od treseta, da se rukujete sa svakim prostakom u plavoj kapi, koji se bude izdavao za vašeg roāaka, iako je vaše srodstvo s njim samo po Noju; da tamo pijete rāavo pivo, jedete meso mršavih jelena, pa i to samo kad vam ispadne za rukom da ih ulovite, da jašete na brdskom konjiþu, i da slušate kako vas meštani nazivaju svojim lordom. Nije nimalo verovatno da þu se veselo provoditi, — reĀe lord

120 Glenvarloh, — Āak iako vaš otac i gospodin Heriot i uspeju da osiguraju sreþan ishod moje stvari. Pa, ipak, trudiþu se da uĀinim nešto za svoje zakupce, kao što su i moji preci Āinili, i uĀiþu svoju āecu, kao što su i mene uĀili, da budu gotova na samopožrtvovanje, kako bi Āasno išla životnim putem koji im je Proviāenje dodelilo. U toku ovog razgovora Dalgarno se jedva uzdržavao od smeha; najzad je prsnuo u tako srdaĀan i neobuzdan smeh da zarazi Āak i Najdžela, te se i on smejao, iako je bio ljut i smatrao Dalgarnov smeh ne samo bezrazložnim veþ gotovo drskim. Ipak se Najdžel brzo pribra; i, želeþi da preseĀe smeh lorda Dalgarna, reĀe mu ozbiljno: — Dobro je biti veseo, lorde; ali kako da shvatim taj vaš smeh? Lord Dalgarno mu odgovori samo još veþim smehom, od koga se toliko tresao da je bio prinuāen da se uhvati za ogrtaĀ lorda Glenvaloha da ne bi pao na zemlju. Najdžel je stajao postiāen i ljut što je postao predmet podsmeha svoga novog poznanika; ali ga je poštovanje prema ocu lorda Dalgarna uzdržavalo da ne ispolji svoje nezadovoljstvo. Lord Dalgarno se, sa oĀima još suznim od smeha, najzad umiri i reĀe isprekidanim glasom: — Oprostite mi, molim vas, dragi lorde Glenvarlohe — hiljadu puta vas molim za oproštaj. Ali vaša slika seoskog dostojanstva, a usto i vaše ozbiljno i ljutito iznenaāenje što sam se nasmejao onome Āemu bi se smejao svaki, pa i najnoviji dvoranin, sasvim su me savladali. Da li je moguþe, moj najmiliji i najdraži lorde, da se vi, mlaā i lep Āovek, visokog roda, sa visokom titulom, sopstvenik velikog imanja, tako dobro primljen od kralja u samom poĀetku, što osigurava dalje uspehe, ako budete vešti — jer kralj je veĀ rekao da ste vi „Āestit i vrlo uĀen mladiþ” — vi, takoāe, koga sve žene, i to vrlo zapažene lepotice na dvoru, žele da vide zato što ste došli iz Lejdena, što ste roāeni u škotskoj, i što ste dobili parnicu oko koje je voāena velika borba u Engleskoj — vi, kažem, koji se po izgledu možete ravnati sa ma kojim princem, vi, koji ste vatrena oka i oštroumna duha, da li je moguþe da se vi spremate da bacite karte na sto kada je igra u vašim rukama, da odete na hladni sever i da se oženite — recimo — nekom plavookom, visokom, košĀatom devojkom sa velikim plemiþkim grbom i da se s njom zatvorite u svoju odaju zastrtu þilimima! O, gospode! — Kako možete dopustiti sebi takve misli! Mladiþi, ma kako jakog karaktera, retko kad mogu da podnesu da su predmet potsmeha. Ljut, uvreāen, a donekle i postiāen lord Glenvarloh nije bio u stanju da zauzme stav nepokolebljivog moralnog rodoljuba u prisustvu mladiþa koji je, blagodareþi svojoj reĀitosti i

121 iskustvu steĀenom u najvišim društvenim krugovima, imao izvesno preimuþstvo nad njim, iako su mu misli bile bolje i dublje od Dalgarnovih. I zato Najdžel, da bi izbegao dalje raspravljanje, izjavi da ga nužda nagoni da se vrati u domovinu pa išlo se njemu ili ne išlo. — Moje prilike, — zakljuĀi on, — nisu sreāene, moji prihodi su nesigurni. — A ko je taj na dvoru Āije je materijalno stanje potpuno sreāeno i prihodi osigurani? — reĀe lord Dalgarno; — neki gube a neki dobijaju. Oni koji raspolažu bogatstvom dolaze ovamo da ga potroše, a oni koji, kao vi i ja, dragi Glenvarloše, nemaju novca, ili ga imaju vrlo malo, pomažu im da ga potroše. — Ja nemam takvih sklonosti, — reĀe Najdžel, — a kad bi ih i imao moram vam reþi otvoreno, lorde Dalgarno, da je moje imovno stanje takvo da ne bih mogao da živim u Londonu. ÿak i odelo koje je na meni jedva da mogu nazvati svojim; dugujem ga, i ne stidim se da to priznam, prijateljstvu onog tamo dobrog Āoveka. — Neþu se opet nasmejati ako budem mogao da se uzdržim, — reĀe lord Dalgarno. — Ali, za ime sveta, zašto je bilo potrebno da se povodom vašeg odela obraþate tom bogatom zlataru — pa ja sam vas mogao odvesti jednom poštenom, poverljivom krojaĀu, koji bi vas snabdeo sa pet-šest pari odela, samo iz ljubavi prema toj maloj reĀi „lord” koju stavljate ispred vašeg imena; — a taj vaš zlatar, ako vam je doista prijateljski naklonjen, mogao vam je napuniti kesu zlatnicima, pa da kupujete što god vam se prohte. — Ja takav naĀin ne shvatam, — lorde, — reĀe Najdžel, Āija srdžba oĀito savlada njegov stid; — ja bih samo živeo na dvoru svoga suverena, kada bih bio u stanju da, bez ikakvih zajmova i prosjaĀenja, izdržavam sebe i svoju svitu, shodno svome Āinu i položaju. — Shodno svome Āinu i položaju! — reĀe lord Dalgarno, ponavljajuþi Najdželove poslednje reĀi; — vi govorite isto kao moi otac. Izgleda mi da biste voleli da idete u dvor kao on, u pratnji dvadeset staraca sede kose i crvenih noseva, naoružanih štitovima i sabljama koje jedva drže u rukama, jer im se tresu od starosti i prekomerne upotrebe jakih alkoholnih piþa — i da bi pokazale Āije su budale, ti starci nose na rukavima tako velike srebrne znaĀke, da bi se njima mogao napuniti jedan dvorski orman za posuāe. — Ta nesposobna ništavila samo pune naša predsoblja mirisom luka i rakije — pih! — Jadni starci! — reĀe lord Glenvarloh; — možda su se borili za vašeg oca u ratovima? Šta bi se desilo s njima kad bi ih on otpustio? — Pa, otišli bi u sirotinjske domove, — odgovori Dalgarno, — ili bi

122 stajali pored mosta i prodavali metle. Kralj je bogatiji od moga oca, pa ipak su oni koji su se borili za njega u ratovima prinuāeni da to Āine; ili, kad im se njihovi plavi mundiri poderu, mogu da posluže kao strašila za plašenje vrana. Eno tamo ide jedan od takvih; i najhrabriji gavran zazire od njegovog crvenog nosa. Kažem vam, a to þete i sami uskoro videti, da su moj sobar i moj uslužni paž Lutin korisniji nego dve desetine tih starih spomenika Daglasovih ratova,41 u kojima su jedan drugog ubijali u nadi da þe naþi nekoliko novĀiþa u džepu svoje žrtve. Jedna je stvar dobra kod njih, lorde, što su u stanju da jedu plesnivu hranu i piju ustajalo pivo, kao da su im stomaci baĀve, u koje može sve da se trj)a. — Uskoro þe da zazvoni zvono za ruĀak — oslušnite, ono veþ proĀišþava svoje zarāalo grlo rapavim zvukom. To je takoāe ostatak starih vremena; ono bi, da sam ja gospodar, veþ bilo na dnu Temze. Od kakve je važnosti, doāavola, za trgovce i zanatlije okolnih ulica da Āuju da lord Hantinglen sada seda za trpezu da ruĀa? Ali moj otac gleda u našem pravcu — ne smemo zadocniti za Āitanje molitve, jer bi nam oĀitali pridiku; a vi þete mi oprostiti na ovoj šali, kojoj bi se i kralj nasmejao. U inozemstvu ste se sigurno navikli na male obede, i zato þe vas zaĀuditi naši debeli petlovi, Āitava brda govedine i okeani Āorbe, koji svojom ogromnošþu podseþaju na brda i jezera u škotskom pobrāu; ali sutra þete biti bolje ugošþeni. Gde stanujete? Svratiþu po vas. Ja vam moram biti voāa kroz ovu nastanjenu pustinju, do izvesne zaĀarane zemlje, koju biste teško našli bez mape i putovoāe. Gde stanujete? — ÿekaþu vas kod crkve sv. Pavla, — odgovori Najdžel; priliĀno zbunjen, — u vreme koje je za vas najzgodnije. — Oh, vi ne želite da vam se zna adresa, — reĀe mladi lord. — Ne bojte se — neþu vam dosaāivati. Ali, eto, stigli smo do ovih ogromnih brda mesa, divljaĀi, i ribe. ÿudim se da hrastovi stolovi ne stenju pod njima. Oni su zaista bili ušli u trpezariju vile, gde se na stolu nalazilo obilje hrane, i gde je broj prisutnih, do izvesnog stepena, opravdavao podrugljivost mladog plemiþa. Kapelan, i ser Mango Malagroter bili su meāu gostima. Ser Mango Āestita lordu Glenvarlohu na uspehu u dvoru. — Moglo bi se pomisliti, lorde, da ste doneli u džepu jabuku razdora, ili 41 Žestoki meāusobni ratovi, koje su vodili škotski baroni za vreme maloletstva Džemsa VI, nazvani su Daglasovim ratovima po imenu grofa Džemsa Daglasa Mortona, koji je u njima igrao najvažniju ulogu. Obe strane su kažnjavale zarobljenike bez ikakvog milosrāa.

123 da ste bacili Altejin42 ugarak u dvorsko bure s barutom; jer kralj, prestolonaslednik, i vojvoda, umalo što se nisu posvaāali zbog vas, i još mnogi drugi, koji sve do danas nisu znali da postojite na licu zemlje. — Bolje þe biti da jedete, ser Mango, — reĀe lord Hantinglen; — jer þe se to sve ohladiti dok vi govorite. — Ta opomena je izlišna, lorde, — reĀe vitez; Āovek se retko kad može opeþi jelima vašeg lordstva — vaše sluge su ostarile, kao i mi, lorde, a od kuhinje do trpezarije priliĀna je razdaljina. Posle ovog izliva jetkosti, ser Mango je ostao miran sve do kraja ruĀka, kada je, usredsredivši pogled na novo odelo lorda Dalgarna, Āestitao mu na njegovoj štedljivosti, praveþi se da je na njemu poznao ono isto odelo u kome se njegov otac šepurio još u Edinburgu, u vreme kad je tamo bio španski ambasador. Suviše iskusan dvoranin, da bi ga peckanje ser Manga uvredilo, lord Dalgarno, koji je i dalje mirno jeo orahe, odgovori: — Odelo je u neku ruku oĀevo, jer þe verovatno uskoro imati da plati za njega oko pedeset funti. Ser Mango se pakosno požuri da saopšti tu prijatnu vest lordu, uz primedbu da njegov sin ume bolje da se pogaāa s krojaĀima od njegovog lordstva, jer je kupio odelo koje nije nimalo gore od onog koje je grof nosio za vreme bavljenja španskog ambasadora u Holivudu, a staje ga, meāutim, samo pedeset škotskih funti; — Dalgarno nije bio budala, lorde, kad je zakljuĀio tako povoljnu pogodbu. — Ne pedeset škotskih funti, veþ pedeset engleskih funti,: ako želite da znate, ser Mango, — odgovori lord mirno — ali to je ludaĀka pogodba i u prošlom, i u buduþem i u sadašnjem vremenu. Dalgarno je bio budala kad ga je kupio — ja þu biti budala kad ga budem platio, a vi ste, gospodine Mango, sada budala jer govorite o onome što se vas ne tiĀe. Rekavši to, lord poĀe usrdno da nudi vinom sve prisutne. Vino je poveþavalo veselost i ugrožavalo trezvenost društva, dok sluga nije doneo vest da je beležnik svršio svoj posao. Na to se Džordž Heriot diže, izjavivši da pravni dokumenti i pehari s vinom nisu dobri susedi. Lord upita beležnika da li su ga sluga 42 Po grĀkoj mitologiji, Alteja je bila žena kalidonskog kralja Eneja, Maleagrova mati. — Kada je Alteja rodila Maleagra suāaje su stavile cepanicu na vatru i rekle da þe novoroāenĀe živeti dokle cepanica sasvim ne izgori. Na to je majka (Atleja) uzela cepanicu iz vatre i pažljivo je Āuvala. Ali kada je Maleagar ubio svoja dva ujaka, Altejinu braþu, Alteja, da bi osvetila njihovu smrt, baci tu cepanicu u vatru, i Āim je cepanica izgorela Maleagar umre. — Prev.

124 ugostile kako treba. Beležnik uĀtivo odgovori da ni zašto na svetu ne bi bio takva neblagodarna životinja da jede i pije pre no što svrši posao koji mu je njegovo lordstvo stavilo u zadatak. — Pa ipak, moraš jesti pre nego što odeš, — reĀe lord Hantinglen; — a moraš i videti da li þe boĀica kanarskog vina izazvati rumen na tvojim bledim obrazima. Biþe sramota za moj dom, ako od mene odeš na Strand sa tim tvojim sadašnjim izgledom gladne aveti. — Postaraj se za to, Dalgarno, Āast naše kuþe je u pitanju. Lord Dalgarno naredi slugama da posluže beležnika jelom i piþem. Lord Glenvarloh i Heriot potpisaše dokumenta. I tako je završen posao koji najzainteresovanija liĀnost nije mnogo razumela, ali je znala da je cela stvar u rukama revnosnog i vernog prijatelja, koji je uzeo na sebe brigu da naāe potreban novac za otkup založenog imanja. Utvrāeno je da se predaja otkupne svote izvrši prvog avgusta u dvanaest Āasova, pored grobnice namesnika grofa Mareja, u crkvi sv. Džajlsa, u Edinburgu.43 Kada je ovaj posao završen, stari grof zamoli goste da još posede i produže s pijankom; ali mu Heriot odgovori da ima da obavi još mnoge važne poslove, i oprosti se sa domaþinom, a u isto vreme povede sa sobom i lorda Glenvarloha, koji bi, možda, rado još ostao u tom prijatnom društvu. Pošto su se ukrcali u barku i zaplovili rekom, Džordž Heriot, posmatrajuþi vilu koju tek što behu napustili, reĀe: — Tamo živi Āovek staroga kova sa sinom koji pripada današnjici. Otac je kao stara, izvrsna sablja, ali zarāala usled zanemarenosti i neupotrebe; a sin je kao moderan maĀ, divne izrade i blistav; ali þe vreme pokazati da li mu je metal isto tako dobar kao njegov izgled. Daj bože da bude tako! To je sve što može da poželi stari prijatelj toga doma. Za vreme njihove dalje plovidbe Temzom ništa se znaĀajno nije dogodilo. Kod keja sv. Pavla lord Glenvarloh se rastade sa svojim prijateljem, i ode u svoj stan; gde je njegov sluga, RiĀi Moniplajs oduševljen dogaāajima dana i gostoprimstvom lorda Hantinglena, podrobno opisao ljubaznoj gospi Neli sva ta zbivanja, koja se radovala što Āuje da je sunce, kako se RiĀi izrazio, najzad poĀelo da sija i na pravedne. 43 U ono vreme u ugovoru se obiĀno odreāivalo i mesto gde on ima da se izvrši; grobnica namesnika grofa Mareja, u crkvi sv. Džajlsa, Āesto je odreāivana za tu svrhu.

125 GLAVA 11. Nisi ti za ovo vreme i ove obiĀaje. Njihovi poroci su sad sasvim sliĀni vrlinama; Dobre i rāave ne možeš razlikovati, Oni nose isto odelo, jedu isto jelo — Spavaju u istim posteljama, Voze se u istim koĀijama, U dvoprezima i Āetvoroprezima, Nitkovi i nitkovke LiĀe na najbolje ljude i žene. — Ben Džonson. duþeg jutra, dok je Najdžel, posle doruĀka, razmišljao šta da radi toga dana, na stepenicama se Āu neka užurbanost, koja privuĀe njegovu pažnju. Ubrzo zatim uāe gospa Neli, sva crvena od uzbuāenja, i reĀe, brišuþi rukom usne: — Gospodine, neki plemiþ — bar pretpostavljam da je plemiþ, — dodade ona, — jer inaĀe ne bi bio tako drzak — došao je da vas poseti! Ubrzo za njom u sobu uāe lord Dalgarno. Na njemu se nije videla nikakva zbunjenost, naprotiv, bio je veseo i zadovoljan, i toliko se obradovao svome novom poznaniku, kao da ga je našao u odajama kakvog dvorca. Najdžel je pak bio zbunjen (jer se mladiþi Āesto oseþaju nelagodno u takvim prilikama) što ga tako otmen mladiþ zatiĀe u sobi koja mu je sada, kada se u njoj pojavio taj otmeni posetilac, izgledala još niža, manja, mraĀnija i bednija. On poĀe da se izvinjava, ali ga lord Dalgarno prekide: — Ni reĀi o tome, — reĀe on, — ni reĀi — znam zašto ste se ovde ukotvili — ali umem da Āuvam tajnu — takva lepa gazdarica ukrasila bi i gori stan. — Na Āasnu reĀ… — poĀe lord Glenvarloh. — Neþemo govoriti o tome, — prekide ga lord Dalgarno; — nisam spletkaroš, a neþu vam ni smetati, u šumi ima, hvala bogu, dovoljno I

126 divljaĀi, i u stanju sam da ulovim za sebe kakvu zgodnu mladu srnu. Sve ovo je govorio tako znaĀajnim i odobravajuþim tonom, da Najdžel prestade da ga razuverava; i stideþi se manje toga samo pretpostavljenog poroka (takva je slabost ljudska) nego svoga stvarnog siromaštva, Najdžel pokuša da skrene razgovor na neku drugu temu, prepuštajuþi svo} dobar glas i ugled sirote gospe Neli lažnom tumaĀenju toga dvoranina. Sa izvesnim oklevanjem Najdžel mu ponudi da nešto pojede i popije. Lord Dalgarno odgovori da je veþ doruĀkovao, ali kako je do maloĀas igrao tenis, to bi sa zadovoljstvom popio Āašu piva tako lepe domaþice. Domaþica uskoro donese pivo; lord Dalgarno iskoristi tu priliku da je dobro osmotri. On iskapi prvu Āašu i pohvali pivo, a zatim joj reĀe da drugu Āašu pije u zdravlje njenoga muža i skoro neprimetno klimnu glavom u pravcu lorda Glenvarloha. Gospa Neli se oseti mnogo poĀastvovanom, zagladi kecelju, i reĀe: — Moj Džon þe biti veoma radostan kad Āuje za vašu ljubaznost — on je veoma dobar i radan, al takvih je malo u našoj okolini. Ona bi, verovatno nastavila da govori, i o razlici u njihovim godinama, kao jednoj smetnji njihovoj braĀnoj sreþi; ali joj njen stanar, ne želeþi da izaziva nezasluženo podozrenje kod svog veselog prijatelja, dade znak, što ranije nikad nije Āinio, da izaāe iz sobe. Lord Dalgarno pogleda za njom, zatim pogleda u Glenvarloha, odmahnu glavom, i ponovi dobro poznate stihove: ÿuvajte se, gospodaru moj, Od ljubomore, tog zelenookog ÿudovišta što se smeje hrani koju jede. 44 Ali, Āujte, — reĀe on izmenjenim tonom, — ne znam, zaista, zašto vas tako zadirkujem, kad i sam Āinim sliĀne ludosti; i kada, pre svega, treba da vam se izvinim što sam došao ovamo, i da vam objasnim zašto sam to uĀinio. Rekavši to on uze jednu stolicu, i ponudi lordu Glenvarlohu drugu, pretekavši ga tako u tom Āinu uĀtivosti, a zatim nastavi u istom tonu prisnosti: — Mi smo susedi, lorde, i tek što smo se upoznali. Dragi sever mi je dobro poznat, te znam da su škotski susedi ili dobri prijatelji ili smrtni 44 Iz Šekspirovog »Otela« u prevodu Simiþ-Panduroviþ. — Prev.

127 neprijatelji — da ili idu ruku pod ruku ili ukrštaju maĀeve; ja želim da idemo ruku pod ruku, sem ako vi odbijete moj predlog. — Kako bih mogao, lorde, — odgovori lord Glenvarloh, — da odbijem ono što mi se nudi tako iskreno, Āak i kad se vaš otac ne bi ophodio prema meni tako oĀinski. — I uzimajuþi Dalgarnovu ruku dodade: — Izgleda mi da sam dosta uspeo za vreme moje prve kratke posete dvoru, stekao sam jednog dobrog prijatelja i jednog moþnog neprijatelja. — Prijatelj vam je vrlo zahvalan, — odgovori lord Dalgarno, — na vašem prijateljskom odzivu; ali, moj dragi Glenvarloše, smatram da nije potrebno da mi titulišemo jedan drugog. Kako je vaše ime? — Najdžel, — odgovori lord Glenvarloh. — Onda þemo biti jedan drugom Najdžel i Malkolm, — reĀe njegov posetilac; — a lordovi za prost svet oko nas. Ali, hoþu da te pitam, koga ti to smatraš svojim neprijateljem? — Nikoga drugog do svemoþnog ljubimca, velikog vojvodu Bakingama. — To je samo uobraženje! Zašto tako misliš? — upita Dalgarno. — On mi je to liĀno rekao, — odgovori Glenvarldh; —i time je postupio Āasno i otvoreno prema meni. — O, ti ga još ne poznaješ, — reĀe Dalgarno; — vojvoda ima mnogo blagorodnih osobina, iako je, kao konj dobrog soja, gotov da nestrpljivo skoĀi ustranu kad god naiāe na prepreku. Ali on ne misli ono što kaže u prolaznom gnevu. — Ja imam više uticaja na njega, hvala bogu, od svih koji su oko njega; posetiþeš ga sa mnom i videþeš kako þe te primiti. — Rekao sam ti, lorde, — reĀe Glenvarloh; odluĀno i sa izvesnom ohološþu, — da je vojvoda Bakingam, bez ikakvog povoda s moje strane, nazvao sebe mojim neprijateljem u prisustvu svih dvorana; i on bi morao da povuĀe tu izjavu javno kao što ju je i dao, pre nego što bih ja uĀinio i jedan korak da mu se približim. — U svakom drugom sluĀaju to bi bilo potpuno opravdano s tvoje strane, — reĀe lord Dalgarno, — ali ovde nisi u pravu. Bakingam ima najveþi uticaj na dvoru, i od njega zavisi uspeh molioca. Kralj bi te podsetio na priĀu tvoga Fedra: ”Arripiens geminas, ripis cedentibus, ollas”45 45 Gvozdeni kotao i zemljani lonac, — Prev,

128 i tako dalje. Ti sl zemljani lonac; Āuvaj se da ne udariš o gvozdeni kotao. — Zemljani lonac izbeþi þe sudar sa gvozdenim kotlom, ako se bude držao daleko od njega; zato više neþu iþi u dvor) — O, u dvor moraš iþi; inaĀe od tvoje stvari neþe biti ništa. Potrebni su ti i naklonost i pokroviteljstvo dvora da bi onaj pismeni kraljev nalog bio priveden u delo. No o tome þemo docnije govoriti; a sada mi reci, dragi Najdželu, zar se ne Āudiš što sam došao ovde tako rano? — ÿudim se da si mogao da me naāeš u ovom zabaĀenom kraju? — reĀe lord Glenvarloh. — Moj paž Luten je vrlo promuþuran za takvu vrstu traganja, — odgovori lord Dalgarno; — dovoljno je da mu kažem: „Lutene, želeo bih da znam gde taj ili ta stanuje”, i on me odvede tamo kao kakav maāioniĀar. — Nadam se da on ne Āeka sad na ulici, lorde, — reĀe Najdžel. Poslaþu svoga slugu da ga potraži. — Ne brini se za njega — on sada, verovatno, igra krajcarice sa malim huljama na keju, sem ako je zaboravio svoje stare navike. — Zar se ne plašiš, — primeti lord Glenvarloh, — da þe se on u takvom društvu iskvariti? — Neka se oni koji se druže s njim Āuvaju da on njih ne iskvari, — odgovori hladnokrvno lord Dalgarno; — jer bi ga samo pravi āavoli mogli nadmašiti u obešenjakluku; za svoje godine, on je, hvala bogovima, potpuno upoznat sa svakom vrstom zla. Pošteāen sam truda da se brinem za njegov moral, jer ništa ga ne može uĀiniti ni boljim ni gorim. — Zar ti nisi dužan da za njega odgovaraš njegovim roditeljima, — upita Najdžel. — A gde da naāem njegove roditelje, — odgovori Najdželov prijatelj, — da bi im polagao raĀune o njemu. — Verovatno je siroĀe, — reĀe lord Najdžel, — ali pošto je tvoj paž, njegovi roditelji su, sigurno, bili visokog roda. — Onoliko visokog koliko su ih vešala mogla uzdiþi, — odgovori lord Dalgarno sa istom ravnodušnošþu; — otac i majka su mu, mislim, bili obešeni — bar tako su mi rekli Cigani od kojih sam ga kupio pre pet godina. — ÿudiš se tome. Ali zar nije bolje što mesto lenjog, uobraženog, bledolikog malog gospodiĀiþa, kome bih, po tvojim starinskim pojmovima, bio dužan da budem vaspitaĀ, da se staram da pere ruke i lice, Āita molitvu, uĀi gramatiku, ne govori ništa nepristojno, Āisti svoj šešir; i oblaĀi samo nedeljom svoje najbolje odelo, — zar nije bolje,

129 kažem, što sam mesto takvog prepodobnog deĀaka uzeo ovog koji je živa vatra? On zazvižda oštro i glasno i paž, o kome je bila reĀ, upade u sobu brzo kao priviāenje. Sudeþi po rastu mogao je imati petnaest godina, ali je u licu izgledao dve-tri godine stariji; bio je obuĀen vrlo bogato i ukusno; mršavo bronzano mu lice i sjajne crne oĀi prodorna pogleda, odavali su njegovo cigansko poreklo. — Evo ga, — reĀe lord Dalgarno, — podesan za svaku priliku — spreman da izvrši svaku zapovest, i dobru i rāavu — u njegovom ciganskom plemenu nema veþe hulje, ni veþeg lopova i lažova od njega: — Sve te osobine, — primeti neustrašivi paž, — mnogo puta su koristile vašoj milosti. — Ah, ti āavolji izrode! — viknu njegov gospodar; — odlazi — gubi se — ili þe moj Āarobni štap dopreti do tvojih ušiju. — DeĀko se okrete, i išĀeze za tren oka kao što je i ušao. — Vidiš, — reĀe lord Dalgarno, — da sastavljajuþi svoju svitu, najbolje što sam mogao da uĀinim za plemenitu krv, bilo je da je iskljuĀim iz svoje službe — jer ovaj bi probisvet bio u stanju da pokvari Āitav odred paževa, pa ma oni vodili poreklo i od kraljeva i careva. — Jedva mogu da verujem da su jednom plemiþu potrebne usluge takvog āavolĀiþa, — reĀe Najdžel; — ti se samo šališ sa mojim neiskustvom. — Vreme þe pokazati da li se šalim ili ne, moj dragi Najdželu, — odgovori Dalgarno; — a sada ti predlažem da se provozaš sa mnom po Temzi; a u podne þeš, nadam se, ruĀati sa mnom. Najdžel sa zadovoljstvom prihvati njegov predlog. I dva prijatelja, u pratnji Lutena i RiĀija, koji su, ovako združeni, mnogo podseþali na medveda i majmuna, ukrcaše se u Dalgarnovu barku. Veslari, sa porodiĀnim grbom na rukavima, složno zaveslaše. Vazduh na reci je bio divan; a živahan i veseo razgovor lorda Dalgarna još je više uveþavao prijatnost te male plovidbe. Mladi lord je ne samo davao zanimljiva obaveštenja o raznim javnim zgradama i plemiþkim kuþama pored kojih su prolazili ploveþi uz Temzu, veþ im je i dodavao razne anegdote i priĀe o politiĀkim spletkama i tajnim doživljajima raznih lica; iako nije bio vrlo duhovit, ipak je bio vrlo zanimljivo priĀalo, a to je u ono vreme, kao i danas, moglo da nadoknadi mnoge nedostatke. Razgovarao je onako kako se razgovaralo u ondašnjim otmenim krugovima. Za njegovog druga taj naĀin razgovora bio je isto toliko nov koliko i svet koji mu je lord Dalgarno otkrivao; stoga se nije Āuditi što je Najdžel, uprkos svoje prirodne razboritosti i samostalnosti duha, dopustio da mu

130 njegov novi prijatelj govori kao što sveznalica govori neukom. Stvarno, bilo bi i teško odupreti mu se. Suprotstaviti visok i strog moralni ton u odgovor na površno þaskanje lorda Dalgarna, koje je bilo na granici izmeāu šale i zbilje; izgledalo bi sitniĀarski i besmisleno: a svi Najdželovi pokušaji da pobije tvrāenja svoga druga na isti polušaljiv naĀin kojim je i on govorio, samo su otkrivali Najdželovu neviĀnost u takvoj vrsti razgovora. I mora se priznati, da lorda Glenvarloha, iako se u sebi nije slagao sa mnogim mišljenjima lorda Dalgarna, njegove reĀi, mišljenja i stav nisu uznemiravali onoliko koliko bi trebalo. Lord Dalgarno je pazio da ne izazove negodovanje kod svoga slušaoca suviše jasnim isticanjem onih svojih mišljenja koja se oĀito ne bi slagala sa Najdželovim pogledima i naĀelima; te je stoga o osetljivim pitanjima i predmetima govorio i šaljivim i ozbiljnim tonom, tako da se nije znalo da li govori ozbiljno ili se samo šali. Mada se lord Dalgarno predstavljao kao dvoranin sklon udobnostima i pohoti, u njegovom razgovoru pokatkad bi zablistale i iskre duha i Āastoljublja, koje kao da su pokazivale da bi se on pokazao sasvim drukĀijim Āovekom u sluĀaju nekog ozbiljnog razloga. Pri povratku niz reku, lord Glenvarloh primeti da je barka prošla vilu lorda Hantinglena, te skrenu pažnju na to lordu Dalgarnu, i reĀe mu da je mislio da þe oni tamo ruĀati. — Zaista ne, — odgovori mladi plemiþ, — ja imam više milosti prema tebi nego da te i po drugi put kljukani goveāim peĀenjem i kanarskim vinom. Nameran sam da te ugostim neĀim boljim, nego što bi bila ta druga skitska gozba. Što se tiĀe moga oca, on þe ruĀati danas kod ozbiljnog, starog lorda od Nordemptona, Āuvenog borca protiv lažnih proroka i proricanja lorda Henrija Hovarda. — Zar ti neþeš iþi s njima? — upita njegov drug. — S kakvim ciljem? — odgovori lord Dalgarno. — Da slušam njegovo mudro lordstvo kako govori o plesnivoj politici pogrešnim latinskim jezikom, kojim se stari lisac uvek služi, da bi dao prilike uĀenom kralju Engleske da mu ispravlja gramatiĀke greške? Kakvo bi to zadovoljstvo bilo za mene. — Pa, poštovanje prema ocu iziskuje da ga pratite, — primeti lord Najdžel. — Moj otac ima dovoljno veliku svitu i bez ovakvog leptira kao što sam ja, — odgovori lord Dalgarno. — On može da prinese ustima pehar s vinom i bez moje pomoþi; a ako mu se glava zavrti, naþi þe se ljudi koji þe njegovo poštovano lordstvo smestiti na pristojno kanabe. — Ne gledaj me tako zapanjeno, Najdžele, kao da þe zbog mojih reĀi barka potonuti

131 zajedno sa nama. Ja volim svoga oca — ja ga mnogo volim — i poštujem ga, mada je malo ljudi koje poštujem; on je hrabar stari Trojanac, kakvih je malo. Ali šta s tim? On je Āovek starog kova, ja novog. On ima svoje ludosti, a ja svoje; i što manje budemo upoznati sa greškama jedan drugog utoliko þe biti bolji naši uzajamni odnosi — utoliko þemo se više uzajamno poštovati. Ako svaki od nas bude živeo svojim životom, svaki od nas biþe ono što je, onakav kakvim su ga priroda i prilike stvorile; a ako bismo bili nerazdvojni, onda biste imali pred sobom ili starog ili mladog licemera, ili i jednog i drugog. Dok je tako govorio, barka stiže do Blekfrajersa. Lord Dalgarno iskoĀi na obalu, predade ogrtaĀ i maĀ svome pažu, i predloži prijatelju da i on uĀini to isto. — Sad idemo u društvo otmenih mladiþa, — reĀe on; — i ako bismo otišli meāu njih u ogrtaĀima, izgledali bismo kao mrkoliki Don Kihot, koji se ogrtao ogrtaĀem da bi sakrio pohabanost svoga odela. — Znao sam mnoge Āestite ljude koji su to Āinili vaše lordstvo, — izjavi RiĀi Moniplajs, koji je Āekao priliku da se umeša u razgovor, i verovatno se setio u kakvom je stanju i sam nedavno bio u pogledu ogrtaĀa i odela. Lord Dalgarno se zagleda u njega, i kao da se zaĀudi njegovoj drskosti; ali odmah odgovori: — Možda ti znaš mnoge stvari, prijatelju, ali ti je, naprimer, savršeno nepoznato kako treba da nosiš ogrtaĀ svoga gospodara, da bi se videli zlatni pervazi i postava od samurovine. Pogledaj kako Luten drži maĀ, sa ogrtaĀem delimiĀno prebaĀenim preko njega, tako da se vidi ukrašen srebrni balĀak. — Daj tvome sluzi svoj maĀ, Najdželu, — nastavi on, obraþajuþi se lordu Glenvarlohu, — da bi se izvežbao u toj tako potrebnoj veštini. — Zar nije opasno, — upita Najdžel, dajuþi svoj maĀ RiĀiju, — ostati sasvim bez oružja? — Kakva opasnost? — upita njegov drug. — Ti misliš da je ovde kao u Starom Rikiju, kako veþ moj otac naziva vašu prestonicu u Škotskoj, gde se na ulicama dešavaju tuĀe i svaāe; tako da Āovek ne može proþi dvaput Glavnom ulicom a da triput ne izloži opasnosti svoj život. Ovde su, gospodine, tuĀe na ulicama zabranjene. ÿim neko potrgne maĀ odmah se sa svih strana zaĀuju povici policajaca i graāana: — uzimajte toljage! Juriš ma napadaĀe! — Da, i te su toljage strašne, — reĀe RiĀi, — iskusila ih je moja lobanja. — Da sam ja tvoj gospodar, momĀe, — primeti lord Dalgarno, — ja

132 bih te lupio po toj tvojoj lobanji kad god se usudiš da mi govoriš pre no što ti se obratim. RiĀi promrmlja nešto nejasno u znak odgovora, ali je shvatio opomenu, i svrsta se iza svoga gospodara uporedo sa Lutenom, koji je svog novog druga, kad god on nije primeþivao, izlagao smehu prolaznika, podražavajuþi njegov ukoĀeno dostojanstveni hod i nezadovoljno lice. — Kaži mi, dragi Malkolme, — reĀe Najdžel, — kuda idemo i gde þemo ruĀati? U tvom stanu? — U mom stanu — da, sigurno, — odgovori lord Dalgarno, — ruĀaþemo u prostoriji koja pripada i meni i tebi i dvadesetorici drugih otmenih mladiþa; i gde þemo imati bolje jelo, bolje vino i bolju uslugu, nego što bismo mogli imati i kad bismo združili sve naše prihode. Idemo u najĀuveniji lokal u Londonu. — Je li taj lokal, reĀeno obiĀnim jezikom, krĀma ili kafana? — upita Najdžel. — Kakva krĀma, kakva kafana, moj neiskusni novajlijo! — uzviknu lord Dalgarno. — Ne, ne — to su mesta gde mesni graāani puše na lulu i piju vino, gde lupeški advokati love svoje nesreþne žrtve — gde studenti prave šale glupe kao i njihove glave, i gde sitna gospoda pije tako razvodnjeno pivo da dobije vodenu bolest mesto da se opije. Lokal o kome ti govorim odskora je otvoren; posveþen je Bahu i Komu, gde se najotmenije društvo sastaje sa najnaprednijim talentima našega doba, — gde se služi vino od najboljeg grožāa, koje oduševljava kao najlepša pesma, a koje je staro i plemenito kao plemiþka krv. Tamo jela i poslastice nimalo ne liĀe na obiĀnu hranu! Tamo je sve najbolje što se može naþi u moru i na kopnu; šest iskusnih kuvara neumorno se trude da od toga zgotove najbolja jela. — Iz tih tvojih oduševljenih reĀi vidim, — reĀe lord Glenvarloh, — da idemo u najbolju gostionicu, gde þe nas dobro nahraniti, ali nam i dobar raĀun podneti. — RaĀun! — uzviknu lord Dalgarno, — kakva prostaĀka reĀ! Kakvo oskrvnjenje! Vitez Baže, cvet Pariza i Gaskonije — koji može po mirisu vina da odredi koliko je staro, koji priprema najizvrsnije sosove, — koji ume tako vešto da iseĀe peĀenog fazana, da svaki plemiþ, vitez i vlastelin dobije onaj deo koji odgovara njegovom rangu — koji ume tako taĀno da podeli grmušu na dvanaest gostiju da nijedan od njih ne dobije više od drugoga, i ti govoriš o njemu i nekakvom raĀunu u istom dahu! On odliĀno poznaje sva pravila i postupke u svim vrstama kartanja i kockanja — taj Baže je kralj kartanja i vojvoda kockanja; — pa zar ti

133 misliš da bi on podnosio raĀun kao ma koji crvenonosi sin prostaĀke slavine sa zelenom keceljom! O, moj najdraži Najdželu, kakvu si reĀ izgovorio, i povodom kakve liĀnosti! Jedino to što ga he poznaješ opravdava tvoju grešku; i to ne sasvim, jer provesti jedan dan u Londonu a ne doznati ko je Baže predstavlja prestup svoje vrste. Ali sad þeš se upoznati s njim, pa þeš se i sam užasnuti od tih tvojih reĀi. — Ali, Āuj, taj uvaženi vitez, sigurno ne ugošþava sve na svoj raĀun? — reĀe Najdžel. — Ne, ne, razume se, — odgovori Dalgarno; — postoje pravila i uslovi sa kojima su upoznati viteževi prisni prijatelji, a koji se tebe za sada ne tiĀu. Postoji, kao što bi njegovo veliĀanstvo reklo, izvesno simboliĀno plaþanje — i drugim reĀima, uzajamna razmena usluga izmeāu Bažea i njegovih gostiju. On im daje besplatan ruĀak i vino kad god se oni pojave kod njega u podne, a svaki gost, iz blagodarnosti za to, daruje viteza zlatnikom sa likom Džemsa I. Zatim, potrebno je da znaš da sef sem Koma i Baha, kod Bažea mnogo poštuje i boginja Fortuna, i on, pošto vrši dužnost vrhovnoga žreca, koristi se znatnim delom svote prinete na žrtvenik. — Drugim reĀima; — izjavi lord Glenvarloh, — taj Āovek drži kockarnicu. — Tamo se zaista možeš kockati, — reĀe lord Dalgarno, — kao u svojoj sobi, ako ti je volja; da, seþam se da je stari Tom Tali igrao karte sa Francuzom Kenz le Va u crkvi sv. Pavla za vreme jutrenja; vreme je bilo maglovito, crkveni tutor dremljiv, a od vernika, sem njih, samo jedna slepa starica, i tako nisu bili primeþeni. — Posle svega što sam þuo, Malkolme, — reĀe mladi lord ozbiljno, — ja danas ne mogu tamo ruĀati s tobom; — ZnaĀi, ti gaziš svoju datu reĀ, — primeti lord Dalgarno. — Ja ne gazim svoju reĀ; Malkolme; ali sam obeþao svome ocu da nikad neþu preþi prag kockarnice. — Ali to nije kockarnica, uveravam te, — reĀe Dalgarno, — to je naprosto gostionica u kojoj možeš dobro jesti i biti u boljem društvu nego na drugim mestima u gradu; iako neki od njih nalaze zabave u kartanju i kockanju, to su Āasni ljudi, koji igraju samo u svote koje mogu da podnesu da izgube. Nije moguþe da je tvoj otac želea da takva mesta izbegavaš. Sem toga, on je mogao, isto tako, tražiti od tebe obeþanje da nikad ne poseþuješ gostionice, kafane, krĀme, restorane i sliĀne ustanove, jer ne postoji nijedno javno mesto te vrste u kome tvoje oĀi ne bi bile oskrnavljene špilom karata, i tvoje uši obesveþene zvukom kockica od slonovaĀe. Razlika je samo u tome šta þeš tamo, kuda idemo, videti

134 pristojne ljude gde se zabavljaju tim igrama, a u obiĀnim lokalima srešþeš se sa huljama i podvaladžijama u kartanju, koji þe se truditi da ti podvale i da ti odnesu sav novac. — Ja sam uveren da me ti neþeš namerno navoditi na zlo, — reĀe Najdžel; — ali je moj otac, kako iz pobožnosti tako i iz obazrivosti, oseþao odvratnost prema kartanju i kockanju. On je, nadam se, sasvim neopravdano(, smatrao da sam ja sklon tome, pa je zbog toga iznudio od mene to obeþanje. — Vere mi, — reĀe Dalgarno, — to što si mi sad kazao daje mi još više razloga da te vodim tamo. Pre nego što bi Āovek prezao od ma kakve opasnosti, potrebno je da upoznaš njenu suštinu, i to u društvu svoga poverljivog voāe. Zar ti misliš da se ja kockam? Hrastovi moga oca rastu suviše daleko od Londona, i stoje Āvrsto ukorenjeni u stenama Pertšaje, da bi ih ja mogao proigrati kockom; premda mi se dogaāalo da gledam kako su Āitave šume proigravane, a zatim obarane, kao kegle, udarcima sekire. Ne, ne — to su zabave za bogate Engleze, a ne za siromašne škotske plemiþe. To mesto je gostionica, i mi þemo u njoj samo ruĀati. Ako se drugi budu kockali u njoj, to je njihova stvar a ne naša. Najdžel nezadovoljan ovim objašnjavanjem lorda Dalgarna, i dalje je ostajao pri obeþanju koje je dao svome ocu. Njegov drug poĀe da se ljuti i da se vrlo jetko izražava o Najdželovim sumnjama prema njemu. Lord Glenvarloh nije mogao da podnese tu promenu tona. Bilo mu je nelagodno da odbije lorda Dalgarna, jer se stari Hantinglen, Dalgarnov otac, prijateljski zauzimao za njega, a i Dalgarno mu je bio ponudio prisno prijateljstvo. Nije imao nikakvog osnova da sumnja u Dalgarnova uveravanja da gostionica gde su nameravali da ruĀaju ne pripada onoj vrsti lokala na koju se odnosila zabrana njegovog oca; uostalom, bio je uveren u svoju odluĀnost da se odupre svakom iskušenju da uĀestvuje u kockanju. Stoga on umiri lorda Dalgarna time što pristade da poāe s njim. Dalgarnovo veselo raspoloženje odmah se povrati, i sve je vreme, dogod nisu stigli, hvalio gospodina Bažea, koji je u tome — hramu gostoprimstva — bio prvosveštenik.

135 GLAVA 12. Ovo je to dvorište, Gde se svaki dan skupljaju najbolji petlovi Šire krila, kukuriĀu do promuklosti, I bore se oko svakog zrna. Tu i piliþi, Njihov goluždravi porod, prvi put uĀe Kako da dižu krestu, kako da se bore, I kako da pevaju kao odrasli peva. — Medvedov vrt. vreme Džemsa I, gostionica o kojoj je govorio lord Dalgarno, bila je omiljeno mesto omladine. Ona je liĀila na savremene prvoklasne klubove; od svih se razlikovala samo po tome što je pristup u nju bio slobodan svakome ko je imuþan i dobro odeven. Posetioci su obiĀno ruĀavali svi zajedno u odreāeno vreme; gostioniĀar je zauzimao poĀasno mesto za trpezom. Vitez Baže (kako je sam sebe nazivao) bio je mršav Gaskonjac, šezdesetih godina, proteran iz domovine, po njegovim reĀima, zbog jednog dvoboja, u kome je bio te rāave sreþe da ubije svoga protivnika, iako je taj bio najbolji maĀevalac u južnoj Francuskoj. Svoje pravo na plemstvo podržavao je šeširom sa repom, dugaĀkim maĀem i odelom od izvezenog tafta, skrojenim po poslednjoj pariskoj modi, i ukrašenim kao Majsko drvo (na majskoj svetkovini) tolikim trakama, da ih je, po mišljenju nekih, gospodin Baže imao na sebi ne manje od pet stotina metara. Ali, uprkos tog preteranog gizdanja, mnogi su smatrali da je vitez Baže kao stvoren za gostioniĀarski poziv, i da priroda nije nikad ni nameravala da on bude išta više od gostioniĀara. Lord Dalgarno i drugi mladi plemiþi terali su šegu sa gospodinom Bažeom time što su se, tobož, Ophodili s velikim poštovanjem prema njemu, dok su ostali posetioci, nižeg ranga, uzimali to ozbiljno, i, podražavajuþi plemiþima, ukazivali mu iskreno poštovanje. Ova okolnost je još više poveþavala U

136 prirodnu GaskonjĀevu smelost, tako da je Āesto prelazio dozvoljene granice svoga položaja, te je ponekad, na njegovo veliko nezadovoljstvo, opominjan da ne zaboravi gde mu je mesto. Kad Najdžel uāe u to zdanje, koje je ranije bilo dom jednog velikog barona na dvoru kraljice Jelisavete, koji se posle njene smrti povukao na svoje imanje, on se veoma zaĀudi lepoti nameštaja i velikom broju sakupljenih gostiju. Svuda su se lepršala pera na šeširima, zveckale mamuze, blještali širiti, zlatan vez i Āipkani okovratnici; i izgledalo je, bar na prvi pogled, da je lord Dalgarno bio u pravu kad je govorio da se tu skuplja skoro iskljuĀivo najbolja plemiþka omladina; ali posle pažljivijeg posmatranja dobijao se drugi utisak. Mnogi pojedinci oĀito se nisu sasvim ugodno oseþali u svojim raskošnim odelima, te se, prema tome, moglo pretpostaviti da nisu ni naviknuti na tu otmenost. Bilo je i takvih Āije se odelo na prvi pogled niĀim nije razlikovao od drugih, ali posle pažljivijeg posmatranja postajalo je oĀito da se u njihovom sluĀaju, siromaštvo prikriva pod spoljašnjim bleskom. Najdžel je imao vrlo malo vremena za ovakva zapažanja, jer dolazak lorda Dalgarna odmah izazva uskomešanost i uzbuāenje u društvu, i njegovo ime proāe od usta do usta. Neki istupiše napred da bi ga bolje videli, a drugi se povukoše nazad da bi mu napravili prolaz — ljudi njegovoga ranga požuriše da se pozdrave s njim — a oni iz nižih krugova potrudiše se da dobro osmotre njegovo odelo najnovijeg kroja i njegove manire, da bi se ugledali na njega u pogledu opreme i ponašanja. Vitez Baže, liĀno, takoāe se požuri da pozdravi — oslonac i ukras — svoje gostionice. On poĀe da obasipa ljubaznošþu lorda Dalgarna i da izražava svoje zadovoljstvo što ga ponovo vidi — nadam se, lorde, da nam sa sobom donosite i sunce — vi lišavate i sunca i meseca vašeg sirotog viteza kad vas dugo nema ovde. Izgleda mi da ih vi odnosite u svojim džepovima. — To je možda zato, viteže, što mi u njima ništa drugo nismo ostavili, — odgovori lord Dalgarno; — ali viteže, dopustite da vas upoznam sa mojim zemljakom i prijateljem — lordom Glenvarlohom. — Ah, ha! vrlo sam poĀastvovan — seþam se, — da. Poznavao sam nekada u škotskoj jednog lorda Glenvarloha. Da, seþam ga se — verovatno otac mladoga lorda — bili smo vrlo prisni kad sam bio u Holirudu sa gospodinom Motom — Āesto sam igrao tenis sa lordom Glenvarlohom U Holirudskom dvorcu — bio je jaĀi od mene. — Ah, imao je sreþe u kocki! — Seþam se, takoāe da je bio obožavalac lepih žena — ah, bio je velik zavodnik. — Aha, seþam se…

137 — Bolje je da se ne seþate pokojnog lorda Glenvarloha, — reĀe lord Dalgarno, oštro prekidajuþi viteza; jer je primetio da su njegove hvale pokojnika bile neprijatne sinu, jer takve hvale nimalo nije zasluživao njegov otac, koji nije bio ni kockar ni zavodnik, kakvim ga je vitez lažno predstavljao, naprotiv, u svome strogo moralnom naĀinu života stari lord je išao u krajnost. — U pravu ste, lorde, — odgovori vitez, — u pravil ste — Qu est-ce que nous avon k faire avec le temps passé?46 — prošla vremena pripadaju našim oĀevima — našim precima — razume se — kao što sadašnje vreme pripada nama — oni imaju svoje prekrasne grbove, sa spomenicima i grbovima, izraāenim u bakru i mermeru — mi imamo izvrsna jela i izvrsne Āorbe, za koje þu odmah izdati naredbu da se iznesu na trpezu. Rekavši to on se okrete u polukrug na peti jedne noge i ode da naredi slugama da postave sto. Dalgarno se nasmeja, i, videþi ozbiljno lice svoga prijatelja, reĀe mu prekorno: — Šta ti je? — nisi valjda toliko osetljiv da se ljutiš na takvog magarca? — Ja Āuvam svoj gnev za ozbiljnije trenutke, — reĀe lord Glenvarloh; ali, priznajem, bilo mi je neprijatno što takav Āovek pominje ime moga oca. A i ti si mu, iako si tvrdio da ovo nije kockarnica, rekao da si izašao odavde praznih džepova. — Eh, ĀoveĀe! — reĀe lord Dalgarno, — ja sam to samo onako rekao; uostalom, Āovek mora ponekiput i da se kocka u zlatnik-dva, inaĀe bi ga smatrali za podlog tvrdicu. Ali, evo dolazi ruĀak, videþemo da li þe ti se jela gospodina Bažea više dopasti od njegovog govora. RuĀak je poĀeo. Dvojicu prijatelja, koji su zauzimali najpoĀasnija mesta, gospodin Baže je srdaĀno nudio jelom, a i druge goste, i uveseljavao celo društvo svojim prijatnim razgovorom. RuĀak je zaista bio izvrstan uspeh francuske kujne, kojom se oduševljavala engleska mladež, koja je sebe smatrala poznavaocem dobrih jela. Vina su takoāe bila izvrsna i raznovrsna. Razgovor izmeāu tih mladih ljudi bio je, naravno, veseo i zanimljiv; i bilo je sasvim prirodno što se Najdžel, koji je dugo vreme bio potišten brigom i raznim nedaþama, oseþao ugodno, i što je odjednom živahnuo i razvedrio se. Neki od posetilaca odlikovali Csu se oštroumljem i duhovitošþu; a bilo je i glupana koji su služili za potsmeh a nisu to primeþivali. Neki, opet, svesni da nisu duhoviti, zabavljali su društvo svojim ludostima. 46 Šta nas se tiĀe prošlost? — Prev.

138 Društvo i razgovor bili su toliko prijatni da je Najdželova strogost potpuno išĀezla. On je strpljivo slušao Āak i gospodina Bažea, koji mu je objašnjavao razne zanimljivosti iz kuvarske veštine. Smatrajuþi da lord Glenvarloh gaji ljubav prema prošlosti, gospodin Baže poĀe da hvali kuvarske umetnike prošlih vremena, a naroĀito jednoga koga je poznavao još u mladosti, — glavnog kuvara maršala Strocija — inaĀe, divnog Āoveka, koji je svakodnevno postavljao sto za dvanaest osoba u toku duge i surove opsade grada Lejta, mada ništa nije mogao izneti na trpezu izuzev, s vremena na vreme, Āerek mršave konjetine, i loše trave koja je rasla po gradskim bedemima. Tako mi boga, bio je to divan Āovek! Od jedne ĀiĀkove glavice i dve tri vezice kopriva bio je u stanju da skuva Āorbu za dvadeset osoba. — Od zadnjeg buta kuĀeta mogao je da zgotovi najizvrsnije peĀenje; ali je njegova veština dostigla vrhunac kada je opsada završena. On je tada, vere mi, pripremio od zadnjeg Āereka jednog usoljenog konja tako izvrstan obed za Āetrdeset i pet lica, da engleski i škotski oficiri, i svi plemiþi koji su imali Āast da posle opsade veĀeraju sa maršalom nisu mogli da kažu Āime su bili poĀašþeni. U meāuvremenu, vino je toliko bilo razveselilo goste da se oni koji su sedeli u dnu stola, i dotle samo slušali, poĀeše da mešaju u razgovor. Ali se ne može reþi da su time uveliĀali svoju slavu i ugled gostionice. — Vi govorite o opsadi Lejta, — reĀe jedan visok, mršav Āovek, s gustim brkovima uvrnutim po vojniĀki naviše, pojasom od bivolje kože, dugaĀkim maĀem i drugim obeležjima vojniĀkog poziva; — vi govorite o opsadi Lejta, ja sam video to mesto — malo divno seoce, okruženo zidom, na Āijem svakom uglu stoji kulica sliĀna golubarniku. Sto mu gromova, kad bi današnji vojnici bili dvadeset i þetiri Āasa, da ne kažem dvadeset i Āetiri meseca, pred njim, a da ne zauzmu na juriš celo to mesto, sa svim njegovim golubarnicima, ne bi zaslužili ništa bolje od omĀe oko vrata. — Gospodine kapetane, — reĀe vitez, — ja nisam bio pri opsadi malog Lejta, i ne razumem to što vi govorite o golubarnicima; ali što se tiĀe maršala Strocija, tvrdim da je razumevao vojniĀki posao i da je bio velik vojskovoāa, veþi možda od onih engleskih kapetana koji vole da govore sa visine — tenez, monsieur, car c est vous! 47 — O, gospodine, — odgovori ratnik, — znamo mi da se Francuz dobro bori kad stoji iza bedema, i kada su mu grudi i leāa zaštiþeni oklopom, a glava šlemom. 47 Vama govorim, gospodine. — Prev.

139 — Ah, — uzviknu vitez, — šta hoþete time da kažete — nameravate li da me sramotite pred mojim gostima? Gospodine, ja sam se borio kao siromašan plemiþ, za vreme Henriha Āetvrtog, kod Kutrasa i Ivra, i, sto mu gromova, uvek smo jurišali u košuljama. — To pobija drugu nisku klevetu, — primeti lord Dalgarno smešeþi se, — koja tvrdi da je rublje bila retkost kod francuskih ratnika. — Da su im se videli goli laktovi kroz poderane rukave, — produži kapetan, koji je sedeo u dnu stola, — to je istina, lorde, jer i ja znam nešto o tim vojnicima. — Vaše znanje o tome nije nam potrebno, kapetane, niti tražimo da se trudite da nam kažete kako ste ga stekli, — odgovori lord Dalgarno prezrivo. — Nije ni potrebno da ja govorim o tome, lorde, — reĀe ratnik; — ceo svet to zna — svi, izuzev londonskih trgovaca, tih tvrdica i plašljivaca, koji bi gledali kako hrabar ratnik gladuje, a ne bi mu pružili ni jedne pare iz svojih nabijenih kesa da bi mu pomogli. Oh, kada bi Āeta poštenih ratnika koje sam poznavao jednoga dana došla da zauzme to gnezdo kukavica! — Gnezdo kukavica! tako vi nazivate London! — uzviknu mladiþ koji je sedeo prema njemu, i koji se oĀito nije oseþao ugodno u svom bogatom odelu sašivenom po poslednjoj modi — tako što vam ne dozvoljavam da ponovite. — Šta? — viknu ratnik, mršteþi crne obrve i uhvativši se jednom rukom za balĀak svoga maĀa, dok je drugom sukao ogromne brkove; — hoþete li da se svaāate zbog vašeg grada? — Da, tako mi boga, — odgovori drugi. — Ja sam ovdašnji graāanin, i ponosim se time; a onaj koji kaže i jednu rāavu reĀ o Londonu dokazuje da je magarac i preispoljna budala, i da bih ga nauĀio pameti i uĀtivosti gotov sam da mu razbijem glavu. Prisutni, koji su verovatno imali svojih razloga da ne veruju u kapetanovu hrabrost, iako se on diĀio njome, poĀeše da podstiĀu razgnevljenog mladiþa. Sa svih strana se zaĀuše povici: „Lepo pevaš, ptiĀice! — Divno kukuriĀeš,! petliþu! — Sviraj juriš, inaĀe þe vojnik pogrešno razumeti tvoje signale, i poĀeþe da uzmiĀe umesto da preāe u napad. — Vi se varate, gospodo, — reĀe kapetan, pogledavši unaokolo dostojanstveno, — ako mislite da ja oklevam iz straha. Moram, pre svega, doznati da li je ovaj nadmeni graāanin dostojan, po svome roāenju i rangu, da se bori sa mnom; jer vi sigurno shvatate, gospoāo, da se ja, kao vojno lice, ne mogu boriti sa svakim na koga naiāem bez

140 štete po svoj ugled i dobar glas — pa, ako jeste, onda þu ga uskoro Āasno pozvati na dvoboj. — I vi mi znate šta je Āasno, batina je za vas, — uzviknu mladi Londonac, skoĀi i uze svoj maĀ iz ugla gde ga beše ostavio, i, obrativši se kapetanu, reĀe: — poāite za mnom. — Po svima pravilima borbe moje je pravo da naznaĀim mesto, svedoke i vreme. Mesto borbe biþe lavirint, u Tothil-Fildu; svedoci, dva nepristrasna graāanina; vreme, u današnji dan u zoru posle dve nedelje. — A ja, — odgovori graāanin, — odreāujem kao mesto borbe aleju za kuglanje koja je iza ove kuþe; za svedoke uzimam uvažene prisutne; sadašnji trenutak za Āas dvoboja. Rekavši to on stavi na glavu kapu od dabrovine, dodirnu kapetanova pleþa svojom isukanom sabljom i sjuri se niz stepenice. Kapetanu se izgleda nije žurilo; ali, videþi da svi unaokolo poĀinju da mu se podsmevaju, izjavi celom društvu da on sve voli da radi hladnokrvno i promišljeno, a zatim, kao stari Pištolj,48 nabi šešir na glavu, i spusti se niz stepenice do mesta borbe, gde ga je njegov okretni protivnik veþ Āekao sa isukanim maĀem. Celo je društvo bilo u radosnom uzbuāenju zbog predstojeþeg okršaja. Neki pritrĀaše prozoru koji je gledao na stazu za kuglanje, drugi se spustiše niz stepenice za protivnicima. Najdžel se nije mogao uzdržati a da ne upita Dalgarna misli li da se umeša da bi spreĀio nesreþu. — To bi bio zloĀin protiv društvenih interesa, — odgovori njegov prijatelj; — ako se ma kojem od ta dva tipa desi neka nesreþa, to þe zaista biti blagodet za društvo, a naroĀito za ovaj dom viteza Bažea. Meni je i tako veþ za poslednjih mesec dana dosadio bivolji pojas toga kapetana i njegov crveni prsluk; i sad se nadam da þe smeli trgovac sukna isterati svu ludost iz toga magarca koji se zaogrþe lavovskom kožom. Pogledaj, Najdželu, pogleda] kako taj hrabri graāanin zauzima svoj položaj na sredini staze — prava slika svinje u oklopu! Pogledaj kako uobraženo istura nogu, i kako razmahuje maĀem, kao da se priprema da meri tkaninu njime… Eno, nastupa i drugi borac, on oĀito to Āini protiv svoje volje, rastojanje izmeāu njih je samo još dvanaest koraka. — Pogledaj, kapetan je Isukao maĀ, ali, kao svaki dobar general, gleda unazad, da bi ocenio da li mu je povlaĀenje osigurano, u sluĀaju potrebe. — Pogledaj, hrabri duþandžija je pognuo glavu, uveren da þe ga saĀuvati kapa od 48 Falstafov prijatelj, jedan od najplašljivijih oficira u Henriju IV, — Šekspirovom delu. — Prev.

141 dabrovine, koju mu je spremila njegova supruga. — Vere mi ovo je retka zabava… Neba mi, jurnuþe na njega kao ovan. I desi se kao što je lord Dalgarno predviāao; jer graāanin, koji je imao ozbiljnu želju da se bije, videþi da mu se ratnik ne približuje, hrabro jurnu napred, i jednim jakim udarcem izbi mu maĀ iz ruke, a drugim, kao što sa svima uĀini, probode telo svoga protivnika, koji duboko jeknu i pruþi se po zemlji svom dužinom. Dvadesetak glasova povikaše pobediocu, koji je stajao nepomiĀno, zapanjen svojim sopstvenim podvigom: — Beži, beži! — odlazi, odlazi, odlazi na zadnju kapiju! Sakri se u Vajtfrajersu, ili preāi Āamcem u Benksajd, a mi þemo zadržati rulju i policiju. — I pobedilac, ostavljajuþi pobeāenog neprijatelja na zemlji, prihvati savet i pobeže sa bojišta glavom bez obzira. — Vere mi, — uzviknu lord Dalgarno, — nikad ne bih mislio da þe kapetan ostati na megdanu da saĀeka napad — mora da je bio obuzet takvim strahom da su mu noge i ruke bile kao oduzete. Pogledaj, dižu ga. Dok su dva gosta dizala kapetana sa zemlje, on je izgledao sasvim ukoĀen; ali, kada su poĀeli da mu otkopĀavaju prsluk, da bi našli ranu koja nije ni postojala, on odjednom doāe k sebi, i, svestan sada da ta gostionica više nije pozornica na kojoj može i dalje da se razmeþe svojom hrabrošþu, naže da beži, praþen smehom i povicima cele družine. — Na Āasnu reĀ, — uzviknu lord Dalgarno, — on tako juri za svojim pobediocem da þe ga stiþi, i hrabri graāanin þe pomisliti da ga goni duh ubijenog kapetana. — Zaista, lorde, — reĀe vitez, — da je ostao još neki trenutak prikaĀili bi mu neku paĀavru pozadi, i tako bi onda liĀio na duh nekog velikog hvalisavca. — Uostalom, viteže, — reĀe lord Dalgarno, — uĀinite nam uslugu, a i saĀuvaþete vaš ugled, ako naredite vašim slugama da tog ratnika doĀekaju batinama, ako se usudi da još jednom doāe ovamo. — Sto mu gromova, lorde, — reĀe vitez, — prepustite to meni. — Moja sudopera þe sasuti pomije na glavu te kukavice! Pošto su se dovoljno ismejali povodom toga zabavnog dogaāaja, društvo se podeli u male grupe — neki zauzeše stazu, koja je maloĀas poslužila kao megdanište, i poĀeše da se kuglaju, te su se uskoro Āuli razni povici u vezi sa tom igrom, pa i Āeste psovke, što je potvrāivalo staru izreku, da se tri stvari uzalud traþe u kuglanju: vreme, novac i psovke. U gostionici jedni poĀeše da igraju karte, a drugi da bacaju kocku.

142 Igralo se pristojno i pošteno. Ništa se nije dogodilo što bi mladoga Škota navelo da posumnja u uveravanja svoga prijatelja da to mesto poseþuju ljudi iz visokog staleža, i da je razonoda kojoj se odaju zasnovana na Āasnim principima. Lord Dalgarno nije predlagao svome prijatelju da igra, niti je sam uzimao uĀešþa u igri. Išao je samo od stola do stola, pratio sreþu raznih igraĀa, i njihovu sposobnost da je iskoriste, a s vremena na vreme se zadržavao u razgovoru sa najuglednijim gostima. Najzad, tobož zamoren ovim praznim provoāenjem vremena, on se odjednom seti da to popodne Barbedž igra Šekspirovog kralja RiĀarda u pozorištu „Fortuna” i da on tako uvaženom gostu, kao što je lord Glenvarloh, ne može pružiti bolje razonode nego da ga odvede na tu pretstavu. — Sem ako, — šapnu on Najdželu, — ne postoji oĀeva zabrana protiv pozorišta kao i protiv kockarnice. — Nikad nisam Āuo mog oca da govori o pozorištima, — odgovori lord Glenvarloh, — jer to su savremene razonode, nepoznate u Škotskoj. Meāutim, ako je istina ono što sam o njima slušao, verovatno mi ne bi ni odobrio. — Ne bi ih ni odobrio! — uzviknu lord Dalgarno. — Džordž Bahunak je pisao tragedije, a njegov uĀenik, uĀen i mudar kao i on, odlazi da ih gleda! Uzdržati se od toga zadovoljstva nije daleko od veleizdaje! Najumniji ljudi Engleske pišu za pozornicu; najlepše londonske žene pohaāaju pozorišta. Pred gostionicom su moja dva konja, koji Āe nas odneti kao vihor; jahanje þe nam ubrzati varenje i osvežiti nas posle ovog piþa. Dakle, hajdemo! Doviāenja,! gospodo! Doviāenja viteže! Sluge su Āekale kod ulaza, držeþi za uzde dva divna konja. Lord Dalgarno uzjaha na svoga omiljenog konja berberske rase, a Najdžel na divnog španskog ždrepca. Dok su jahali prema pozorištu, lord Dalgarno se trudio da sazna mišljenje svoga prijatelja o društvu u koje ga je bio uveo, i da opravda zbivanja koja je Najdžel tamo video. — Zašto si tako zamišljen i tužan, — reĀe on, — moj dragi novajlijo? Mudri sine holandskog univerziteta, šta te muĀi? Je li stranica stvarnog života koju smo proĀitali dok smo bili u onoj družini gore napisana nego što si oĀekivao? Razvedri se, i nemoj da misliš samo o mrljama na toj stranici; pretstoji ti da proĀitaš u knjizi života mnoge crne stranice, kakve samo gnusna ruka nepoštenja može da napiše! Ne zaboravi, vrli Najdželu, da smo u Londonu, a ne u Lejdenu — da izuĀavamo život a ne knjige. Hrabro odbi ukor svoje osetljive savesti, ĀoveĀe, i kad budeš sabirao, kao dobar matematiĀar, sve svoje današnje postupke i davao sebi raĀuna o

143 njima, ležeþi u postelji, reci svojoj savesti da se tvoja ruka nije doticala āavolskih kocki iako su tvoje uši slušale njihov zvek — da tvoj maĀ nije bio isukan u okršaju dvaju rasrāenih kavgadžija iako su tvoje oĀi gledale njihovu svaāu. — Sve to može biti mudro i duhovito, — odgovori Najdžel, — pa ipak moram reþi da si i ti i otmeni ljudi sa kojima smo ruĀali mogli izabrati neko drugo mesto za razonodu, gde ne dolaze razne kavgadžije, i boljeg domaþina od stranog pustolova. — Sve þe se to izmeniti. Sancte49 Najdžele, kada se ti pojaviš kao Petar Pustinjak, i poĀneš da propovedaš krstaški rat protiv kocke, karata i štetnih skupova. Onda þemo se skupljati za obed u grobljanskoj crkvi; ruĀaþemo u oltaru, piþemo vino u crkvenoj riznici; sveštenik þe otvarati boce, a āakon þe posle svake zdravice reþi „amin”. Hajde, razveseli se, i nemoj se podavati tom nedruževnom raspoloženju! Veruj mi da se Puritanci, koji nas osuāuju za ludosti i slabosti svojstvene ĀoveĀijoj prirodi, odlikuju āavolskim porocima: lukavstvom, licemernošþu i ohološþu. U životu ima mnogo Āega što moramo videti, ako ni zbog Āega drugog a ono da bismo znali Āega da se klonimo, Viljem Šekspir, koji živi i posle smrti, i koji þe ti uskoro pružiti takvo zadovoljstvo kakvo samo on može da pruži, ovako nam kaže kroz usta hrabroga Fokanbridža: »Onaj je samo kopilan doba svog Koji ne miriše na servilnost tu; Po svom srcu nisam za nisku, otrovnu Lasku, slatku nepcima današnjice. Al’ mada mi ne treba, da obmanjujem, NauĀiþu je, da me ne obmanu.«50 Ali evo nas pred vratima „Fortune”, gde þemo videti dramu kroz koju þe nam govoriti nenadmašni Šekspir. Lutene, i ti drugi šmokljane, predajte konje konjušarima i napravite nam put kroz gomilu. Oni sjahaše s konja, i, blagodareþi revnosnom Lutenu, koji je probijao put laktovima, i glasno izgovarao ime i titulu svoga gospodara, proāoše kroz gomilu nezadovoljnih graāana i buĀnih šegrta. Lord 49 Sveti. — Prev. 50 Viljem Šekspir »Kralj Džon«, iz prevoda Simiþ-Panduroviþ.. — Prev.

144 Dalgarno zauze dve stolica na pozornici, za sebe i svoga druga; i tu se naāoše u sredini ostalih otmenih mladiþa iz svoga staleža, koji su ovde imali prilike da pokažu svoja raskošna odela i otmeno ponašanje dok su kritikovali komad za vreme pretstave, te su tako istovremeno bili i gledaoci i gledani. Najdžel Olifant je bio toliko utonuo u osmatranje pretstave, da je ubrzo prestao da uĀestvuje u razgovoru sa ostalima oko sebe. Bio je potpuno pod uticajem magije onog velikog Āarobnjaka koji je na maloj pozornici drvene barake vaskrsavao duge ratove izmeāu Jorka i Lankastera, prinuāavajuþi junake te dve suparniĀke dinastije da se na toj uskoj pozornici ophode i govore onako kako su to Āinili u životu, kao da su mrtvi ustali iz grobova da bi pružili zabavu i pouku živima. Barbedž, koji se smatrao kao najbolji RiĀard, sve dok ga glumac Garik nije nadmašio, igrao je toga tiranina i uzurpatora prestola tako živo i uverljivo, da lord Glenvarloh, kada se Bosforska bitka završila RiĀardovom smrþu, nije mogao da razlikuje glumu od stvarnosti. I trebalo mu je priliĀno vremena da se povrati iz te zanesenosti, da bi razumeo izjavu svoga druga da þe kralj RiĀard veĀerati s njima kod „Sirene”. Nekoliko ljudi od onih s kojima su ruĀali takoāe im se pridruži. U njihovo društvo pozvana su i dva-tri istaknuta pesnika, koji su Āesto pohaāali pozorište „Fortunu” i nikad nisu odbijali da veĀe posle pretstave provedu u prijatnom društvu. Tako je, dakle, celo društvo otišlo u pivnicu kod „Sirene”, i to je, pored punih Āaša vina, svojom veselošþu i duhovitošþu oživelo ono vreme kad je jedan od drugova Bena Džonsona rekao nenadmašnom pesniku: »Seþaš li sc onih veselih gozbi na kojima smo Tako prijatno provodili vreme pri Āaši vina, I gde si nas naslaāivao tvojim holandskim stihovima, Koji su nadmašili divno jelo i vino«.

145 GLAVA 13. ÿim divlji losos proguta tvoju udicu, Brzo je povuci, pa þe biti tvoj. ÿak iako se trgne, i odvuĀe daleko Tvoj struk, i tada þe biti tvoj. Ali moraš biti strpljiv. Stena Pored koje se on krije ima oštre ivice, A i duboki vir pun je mulja, Te to može da ti omete pecanje, ako ne paziš. — Albion, ili DvoliĀni kraljevi. ad se o provodu razmišlja pošto je prošao retko kad nam izgleda onako lep kao što nam je izgledao dok smo uĀestvovali u njemu. Pa i Najdžel Olifant je tako oseþao, i nije bio mnogo zadovoljan; razvedrio se tek pošto mu je došao njegov novi poznanik, lord Dalgarno. Došao mu je odmah posle doruĀka, i prvo pitanje mu je bilo: „Kako ti se dopalo sinoþnje društvo?” — Vrlo je prijatno, — odgovori lord Glenvarloh; — doduše, duhovitost kojom se ono odlikovalo više bi mi se svidela da je bila prirodnija. Sve su mi dosetke izgledale usiljene, i Āim bi neko iz te grupe uĀinio kakvo neobiĀno poreāenje, polovina ostalih prisutnih pametnjakoviþa odmah bi poĀela da mozga i da se upinje da ga premaši. — Zašto ne? — reĀe lord Dalgarno, — ti ljudi i nisu ni za šta drugo do da izigravaju umne gladijatore pred nama. Onaj koji se meāu njima pokaže nesposobnim, neka se zadovolji vodnjikavim pivom i neka potraži sebi pokrovitelja u društvu laāara. Uveravam te da su mnogi od tih pametnjakoviþa zbog neke glupe dosetke ili ispada bili oterani iz „Sirene” i sprovedeni u potištenom stanju u „Vintri”,51 gde i danas provode svoje dane meāu budalama i opštinskim odbornicima. — To je moguþe, — reĀe lord Najdžel; — ali mi se Āini da sam u 51 KrĀma u Londonu. — Prev. K

146 sinoþnjem društvu video nekoliko ljudi koji bi po svojoj darovitosti i uĀenosti trebalo da zauzimaju viši položaj meāu nama; Āak smatram da bi za njih bilo bolje da se sasvim povuku iz tog društva nego da u njemu igraju podreāenu ulogu nedostojnu njihovih sposobnosti. — Eto, opet te muĀi tvoja osetljiva savest, — reĀe lord Dalgarno; — neka āavo nosi te izgnanike sa Parnasa. Oni su samo žalosni ostaci onog nedavnog slavnog vremena kada su još bili u životu glavni mudraci i pesnici Londona! šta bi ti kazao da si video Naša i Grina, kad se tolika interesuješ za te nesreþne bedake s kojima si sinoþ veĀerao? Oni su pili i jeli, pa šta im treba više? Pošto su se najeli i napili sad mogu ceo dan da spavaju; a doveĀe, ako su dovoljno vešti, mogu opet naþi nekog pokrovitelja ili glumca koji þe ih nahraniti i napiti. A šta im je drugo i potrebno? Hladne vode þe uvek imati iz novog londonskog bazena; a prsluci kakvi se nose na Parnasu veĀito traju. — Virgilije i Horacije imali su bolje pokrovitelje, — reĀe Najdžel. — Da. — odgovori lord Dalgarno, — ali ovi ljudi nisu ni Virgilije ni Horacije. Ja þu te#upoznati sa nekim boljim intelektualcima drugom prilikom. Naš Avonski labud52 je otpevao svoju poslednju pesmu; ali nam je ostao stari Ben53 koji svojim genijem i svojom uĀenošþu nadmaša sve ostale današnje dramske pisce. Ali ja u ovom trenutku nemam njega u vidu. Došao sam da te pozovem da poāeš sa mnom u RiĀmond, gde dva-tri mladiþa, od onih koje si video juĀe, prireāuju zabavu sa muzikom u Āast izvesnog broja lepotica, od kojih neke imaju tako sjajne oĀi da bi zbog njih astrolog zaboravio da posmatra zvezdano nebo. Tamo þeš videti i moju sestru, s kojom želim da te upoznam. Ona ima mnogo udvaraĀa, i smatra se jednom od prvih lepotica Engleske, premda je nezgodno što je ja hvalim.. Najdželu je bilo nemoguþe da odbije poziv da se upozna sa tom visokom damom, jednom od najĀuvenijih lepotica toga vremena. Lord Glenvarloh je proveo taj dan vrlo prijatno u krugu veselih mladiþa i lepih žena. On je svu svoju pažnju bio poklonio sestri svoga prijatelja, lepoj grofici BlekĀester, koja je predvodila u pogledu mode, odlikovala se duhovitošþu, i smatrala se za vrlo uticajnu liĀnost 52 Šekspir se rodio u gradu Stratfordu na reci Avonu, zato je i nazvan »Avonski labud«. — Prev. 53 Ben Džonson (1573—1637) dramski pisac, sledbenik Šekspirov, poznat sa svoje uĀenosti. — Prev.

147 Ona je bila znatno starija od svoga brata, i verovatno je imala preko trideset godina; ali je otmenim i ukusnim odevanjem nadoknaāivala to što više nije bila u ranom cvetu mladosti; ona je uvek bila prva obaveštena o poslednjoj inostranoj modi, koju je sa naroĀitim darom umela da prilagodi osobenostima svoje lepote. Na dvoru je dobro znala kakav ton da uzme u razgovoru sa monarhom, koji bi odgovarao njegovom raspoloženju; moralan, politiĀki, uĀen ili šaljiv. Govorilo se Āak da je ona iskoristila svoj liĀni uticaj na dvoru da bi osigurala svome mužu visok položaj, koji taj stari, kostoboljni grof, ograniĀenih sposobnosti, nikad ne bi mogao da dobije svojim zaslugama. Ovoj dami je bilo mnogo lakše nego njenom bratu da izmiri lorda Glenvarloha sa obiĀajima i navikama te za njega nove sredine. U svakom civilizovanom društvu otmene dame i lepotice daju ton ponašanju, pa Āak i moralu. Grofica BlekĀester imala je takav uticaj i takvu moþ na dvoru da joj je to stvaralo prijatelje, i plašilo one koji bi mogli biti neprijateljski raspoloženi prema njoj. U jedno vreme ona je bila u prisnom prijateljstvu sa porodicom Bakingam, sa kojom je njen brat i sada održavao najbolje odnose; ali, mada se prijateljstvo izmeāu grofice BlekĀester i vojvotkinje Bakingam beše od nekog vremena ohladilo, te su retko viāane, a i grofica BlekĀester je otada, izgleda, živela povuĀenijim životom, ipak se šaputalo da je njen uticaj na velikog dvorskog ljubimca i dalje ostao moþan, uprkos njenog prekida prijateljstva sa njegovom ženom. Mi nemamo dovoljno podataka o dvorskim spletkama toga vremena da bismo bili u stanju da damo svoje mišljenje o raznim glasovima koji su kružili u vezi sa okolnostima koje smo opisali. Dovoljno je ako kažemo da je grofica BlekĀester, zahvaljujuþi svojoj lepoti i svojim sposobnostima, kao i veštom voāenju dvorskih spletki, imala velikog upliva na društvo u kome se kretala; i da je Najdžel Olifant ubrzo potpao pod njen uticaj, jer je od izvesnog stepena postao rob one navike koja vuĀe Āoveka u izvesno društvo u odreāeno vreme, iako u njemu ne nalazi naroĀitog zadovoljstva i zabave. Evo kako bi se mogao opisati Najdželov život koji je vodio nekoliko nedelja. Dan je poĀinjao u gostionici gospodina Bažea, i mada društvo s kojim je tamo provodio vreme nije bilo besporoĀno, smatrao je to mesto kao najpodesnije i najprijatnije za susret sa otmenom omladinom, s kojom je poseþivao Hajd-Park, pozorišta i druga javna mesta za razonodu, a takoāe i veseo, blistavi krug grofice BlekĀester. Više nije oseþao onaj nemir savesti zbog koga se ranije kolebao da uāe u gostionicu gde je kocka dopuštena; naprotiv, dopuštao je sebi misao da

148 nema nikakve štete ako posmatra umereno kockanje, pa Āak i ako sam uzme skromnog uĀešþa u njemu. Ali je lord Glenvarlajh bio škot, naviknut iz mladosti na razmišljanje, i potpuno bez ikakvih navika koje bi vodile rasipanju novca. Ni po prirodi ni po vaspitanju nije bio rasipnik; i po svoj prilici pokojni se lord, koji je strogo zabranio svome sinu da ikad priāe kockarskom stolu, više plašio pomisli da mu sin postane dobitnik nego gubitnik, jer je po njegovom mišljenju gubitnik u kocki prestajao da se kocka kad izgubi svoje zemaljsko blago, ali kockaru koji dobija nikad nema lekar i on se izlaže opasnosti da izgubi i telo i dušu. Strahovanje starog lorda se do izvesnog stepena i obistinilo, jer je od prostog posmatraĀa raznih kockarskih igara njegov sin postao i skroman uĀesnik u njima. Mora se priznati da je on vodio raĀuna da igra samo sa bogatim ljudima, za koje gubitak nekoliko zlatnika nije predstavljao nikakvu kobnost. Da li je to bio samo puki sluĀaj, ili mu je, možda, sam zao duh išao na ruku, tek Najdžel je bio vrlo uspešan u kocki. Bio je uzdržljiv, obazriv, hladnokrvan, i odlikovao se dobrim pamþenjem i brzim snalaženjem; sem toga, bio je smelog, neustrašivog duha, i držao se tako da se niko nije usuāivao da mu podvaljuje u kartanju. Lord Glenvarloh je voleo da igra Āasno i praviĀno; kad bi uvideo da ga sreþa više ne služi, ili kad više nije želeo da je stavlja na probu, on je prestajao da igra. IgraĀi koji su poseþivali gostionicu gospodina Bažea nisu se usuāivali da mu otvoreno izraze svoje nezadovoljstvo što prekida igru iako je dobitnik. Ali kako se to stalno ponavljalo, oni poĀeše meāu sobom da negoduju zbog opreznosti i sreþe u igri mladoga škota; te on presta da bude omiljena liĀnost u njihovom društvu. Pošto je veþ jednom stekao tu rāavu naviku, Najdžel poĀe da je smatra i korisnom, jer ga je, ponosnog kao što je bio, oslobaāala nužnosti da pribegava uzajmljivanju novca, na šta bi ga, inaĀe, njegov produženi boravak u Londonu svakako primorao. Trebalo je da dobije od engleske vlade izvesnu pismenu potvrdu da bi mogao da iskoristi kraljev nalog; i mada ga vlada nije odbila, ipak je išlo tako sporo da je Najdžel poĀeo da misli da je tu posredi neki neprijateljski uticaj, koji usporava celu stvar. Nameravao je da ponovo ode u dvor, s kraljevim nalogom u džepu, i da liĀno obavesti kralja da njegovi ministri svojom sporošþu osujeþuju njegovu kraljevsku velikodušnost. Ali ga je lord Hantinglen, koji se tako iskreno zauzimao za njega prvom prilikom, odvraþao od toga i savetovao mu da je bolje da priĀeka potvrdu ministra nego da uzalud ide u dvor.

149 Lord Dalgarno je takoāe nagovarao svoga mladog prijatelja da se ne pojavljuje po drugi put u dvoru, bar dok se ne izmiri sa vojvodom od Bakingama. — Nudio sam Najdželu, — reĀe on, obraþajuþi se svome ocu, — svoje skromno posredništvo u toj stvari, ali mi nije pošlo za rukom da ga pridobijem da se pokori vojvodi od Bakingama. — Vere mi, nalazim da je mladiþ potpuno u pravu što se toga tiĀe, Malkolme! — izjavi ponosni stari škotski lord. — Kakvo pravo ima Bakingam, ili, taĀnije, sin ser Džordža Vilija, da oĀekuje poštovanje i pokornost od Āoveka koji je od daleko uglednije loze nego on? ÿuo sam kad je Najdžela nazvao svojim neprijateljem, premda za to nije bio nikakvog razloga. Po mom mišljenju Najdžel ni u kom sluĀaju ne bi trebalo da govori prijateljski sa njim pre nego što vojvoda opovrgne svoje oštre reĀi. — To je upravo i moj savet lordu Glenvarlohu, — odgovori lord Dalgarno; — ali þete se, dragi oĀe, sigurno složiti sa mnom, da naš mladi prijatelj ne bi trebalo da se pojavljuje u dvoru doklegod mu je vojvoda neprijatelj — najbolje þe biti da ja pokušam da rashladim vojvodin gnev prema Najdželu, koji neke dvorske ulizice potpiruju. — Ako uspeš da izvedeš Bakingama iz zablude, Malkolme, — reĀe njegov otac, — tada þu moþi da kažem da sa dvora nisu išĀezli dobrota i poštenje. ÿesto sam govorio tebi i tvojoj sestri, da u današnje vreme malo ima Āestitosti meāu dvoranima. — Budite uvereni da þu uĀiniti sve što mogu za Najdžela, — odgovori lord Dalgarno, — ali, razume se, oĀe, ja þu morati da upotrebim neke sporije i blaže naĀine od onih pomoþu kojih ste vi, pre dvadeset godina, stekli moþ na dvoru. — Vere mi, plašim se da je tvoj naĀin sasvim drukĀiji, — odgovori njegov otac. — Ali ti kažem, Malkolme, da bih radije legao u grob nego da i za trenutak posumnjam u tvoje poštenje i Āast; no, eto, mada se Āasna i samopožrtvovana služba više ne ceni na dvoru onako kako se cenila u mojim mlaāim danima — ti se ipak uzdižeš tamo. — Oh, današnje vreme više ne iziskuje vašu starovremensku službu, — reĀe lord Dalgarno; — mi sada nemamo svakodnevne pobune, ni noþne pokušaje da se kralj ubije, kao nekada na škotskom dvoru. Vaša brza gotovost da služite kralju sa maĀem u ruci više nije potrebna, i bila bi isto tako neprikladna kao i vaša staromodna pratnja sa širokim sabljama i štitovima na dvorskom maskenbalu. Sem toga, oĀe, brza revnost je Āesto praþena neprijatnostima. Slušao sam iz usta samoga kralja, kada ste dvorescem proboli izdajnika Rutvena, da vam se njegov vrh sluĀajno zabo za jedan santimetar i u kraljevu butinu. Kralj, kad

150 priĀa o tom dogaāaju, uvek trlja nastradalo mesto, i kaže da ne treba „infandum… renovare dolorem”.54 Ali sve je to proizašlo zbog starovremenskog obiĀaja nošenja dugaĀkih lidescelskih dvorezaca mesto parmskih kama. A ipak vi to nazivate, dragi oĀe, brzom i hrabrom službom. Meni su priĀali da kralj ove nedelje nije mogao da sedi uspravno, mada su mu na presto bili stavili sve jastuke falklandskog zamka, zajedno sa jastucima pozajmljenim od damfermlinskog predsednika opštine. — To je laž, — reĀe stari lord, — gnusna laž, ma ko da ju je izmislio! — Istina je da sam pri sebi nosio dugaĀak oštar nož, a ne tu tvoju malu kamu koja liĀi na šilo i pogodna je samo za ĀaĀkanje zuba — a što se tiĀe brze službe — sto mu gromova! ona mora biti brza da bi bila korisna, kad kraljevi viĀu izdaja i ubistvo kreštavim glasom poluzadavljene kokoške. Ali vi, mladi dvorani, ne znato ništa o tome i malo ste šta bolji od onih ptica koje uvoze iz Indije, Āija se jedina zasluga sastoji u tome što ponavljaju reĀi svojih gospodara — sadašnji dvorani su laskavci prisluškivala i gotovani. — Da nisam star i da mi nije teško promeniti navike, prekinuo bih svaku vezu sa dvorom i vratio se u domovinu da opet Āajem žuborenje Teja kroz Kemsilinsku Dolinu. — Vaše zvono poziva nas na ruĀak, oĀe, — reĀe lord Dalgarno, — i njegov zvuk je isto tako prijatan kao i to žuborenje, ako je divljaĀ, koju sam vam poslao sa lovišta, stigla na vreme. — Pa, mladiþi, hajdemo da ruĀamo, — reĀe stari grof, i krupnim koracima uputi se iz senice, pod kojom se vodio ovaj razgovor, prema kuþi, praþen dvojicom mladih lordova. — U razgovoru nasamo, lordu Dalgarnu nije bilo teško da nagovori Najdžela da ne ide odmah u dvor; ali, s druge strane, svi njegovi predlozi da prvo ode vojvodi od Bakingama naišli su na uporno odbijanje lorda Glenvarloha. Njegov prijatelj najzad sleže ramenima, kao Āovek koji smatra da je svome upornom prijatelju dao najbolji savet koji je mogao, i da skida sa sebe svaku odgovornost za posledice njegove tvrdoglavosti. Što se tiĀe staroga lorda, on je usrdno ugošþavao za stolom svoga mladog prijatelja, i bio gotov da mu pruži najbolje savete i pomoþ u voāenju njegove stvari. Ali se ne bi moglo reþi da je lord Hantinglen imao jakog uticaja na dvoru; jer on se nije trudio da iskoristi ugled koji je bio stekao hrabrom odbranom kralja, a lukavi ministri i ljubimci starali 54 Pozleāivati… neiskaziv bol. — Prev.