Walter Scott - Najdzelovi dozivljaji

151 su se da njegov uticaj što više umanje, tako da se, izuzev u dva-tri maha, kada je kralj takoreþi bio osvojen na prepad, kao u sluĀaju lorda Glenvarloha, kraljeva milost nije izlivala ni na njega ni na njegove prijatelje. — Nikad nisam poznavao Āoveka, — reĀe jednom Najdželu lord Dalgarno, koji je, blagodareþi svom prisnom poznavanju dvora, dobro znao šta je nedostajalo njegovom ocu da tamo stekne veliki uticaj, — koji je imao takvu moguþnost, kao moj otac, da se uspne na najviše stepenice korak po korak, lagano i sigurno; svake godine imao je sreþe. On je bio stekao pravo da se penje tim stepenicama da traži za sebe nešto od kralja, što bi mu poslužilo za dalje uzdignuþe. Ali tvoja barka neþe se nasukati na istu obalu, Najdžele, — dodade on. — Iako ja imam manje uticaja nego što ga ima moj otac, ili taĀnije nego što ga je imao, pre no što ga je proþerdao za nekoliko tona vina, lovaĀkih pasa, sokola, i sliĀnih ništarija, ja þu umeti bolje da ga iskoristim, a umeþu i da ga poveþani, i sveg þu ga staviti u službu tvome dobru, dragi moj Najdžele. Nemoj ni da se iznenadiš ni da se naljutiš što þeš me odsada viāati reāe nego dosada. PoĀinje lov na jelene, i princ oĀekuje da ga Āešþe pratim. A moram više biti i u društvu vojvodinom, da bih mu, kad se ukaže prilika, govorio o tvojoj stvari. — Ne tražim od vojvode da se zauzima za mene, — reĀe Najdžel ozbiljno; — rekao sam ti to veþ više puta. — Ah, ti si tvrdoglav i uporan, — odgovori Dalgarno; — hteo sam time samo da kažem da þu se za tebe zauzeti kod njega kao što se sada zauzimam za njega kod tebe. Jer ja potpuno odobravam ljubljenu izreku našeg monarha: Beati pacifici. 55 Veþ nekoliko razgovora lorda Glenvarloha sa starim lordom i njegovim sinom svršavahu se na isti naĀin. I on je ponekad oseþao da bi, zahvaljujuþi njihovom posredovanju, a i tajnom, mada važnom uplivu grofice BlekĀester, njegova stvar trebalo da ide brže, ali ni za trenutak mu nije padalo na pamet da posumnja u Āasnost i iskrenost oca, i u odano prijateljstvo sina; i isto je toliko bio uveren da mu ni grofica, koja mu je ukazivala toliku pažnju, ne bi uskratila svoju pomoþ, ako bi mu ustrebala. Uostalom, Najdžel je uviāao opravdanost Dalgarnove Āeste primedbe: da þe svaki i najmanji Āinovnik kroz Āije ruke njegova stvar bude prolazila, iz želje da ugodi dvorskom ljubimcu, koji se smatrao 55 Blagosloveni da su mirotvorci. — Prev.

152 njegovim neprijateljem, odugovlaĀiti sa njom, i da stoga Najdžel mora strpljivo Āekati, ako veþ neþe da se pomiri sa vojvodom Bakingamom. Najdžel bi se bez sumnje obratio za savet svome prijatelju Džordžu Heriotu, koji mu je i ranije pomogao; ali ga je video samo jedanput posle njihove zajedniĀke posete dvoru, a i tada ga je zatekao veoma zauzetog hitnim pripremama za put u Pariz, gde je odlazio zbog veoma važnog posla u vezi sa svojim zanimanjem, kao i po naroĀitoj želji dvora i vojvotkinje od Bakingama. Ovaj posao trebalo je da mu donese veliku zaradu. Heriot se nasmešio kad je pomenuo vojvodu od Bakingama. — Bio sam siguran, — rekao je, — da njegova srdžba protiv mene neþe dugo trajati. Lord Glenvarloh mu reĀe da se veoma raduje zbog ovog izmirenja, i da bi mu bilo vrlo neprijatno da je gospodin Heriot zbog njega izgubio naklonost svemoþnog dvorskog ljubimca. — Lorde, — rekao mu Je Heriot, — ja sam gotov da uĀinim vrlo mnogo za vas; i, uistinu, ako poznajem sebe, uĀinio bih toliko isto i rizikovao bih toliko isto, pravde radi, Āak i za Āoveka prema kome ne bih imao ovo oseþanje naklonosti koje imam prema vama. Ali pošto se neþemo videti izvesno vreme, moram dalje voāenje vaše stvari prepustiti vašoj sopstvenoj mudrosti. I tako su se oni prijateljski rastali. Potrebno je takoāe pomenuti i druge promene koje se desiše u životu lorda Glenvarloha. Njegovi sadašnji poslovi i novosteĀene navike razonode iziskivale su da potraži sebi stan bliže središtu graāa. A verovatno je i smatrao da ne odgovara njegovom položaju da živi u onoj maloj kuþi blizu keja sv. Pavla. I tako on naāe sebi stan blizu Templa. Pa ipak mu je bilo žao što odlazi kad je video da njegov odlazak priĀinjava bol Džonu Kristiju i srdaĀnoj, uslužnoj domaþici. Džon Kristi, koji se odlikovao þutljivošþu, samo izrazi nadu da lord Glenvarloh ne odlazi od njih zbog kakvog njihovog nehotiĀnog nehata prema njemu. Ali se suze pojaviše u oĀima gospe Neli, dok je nabrajala razna poboljšanja kojima je želela da uĀini stanarevu sobu prijatnijom za njega. — Ovde je stajao velik pomorski sanduk; — reĀe ona, — koji smo, da vam ne bi smetao, odneli gore u potkrovnicu, gde spava naš šegrt, mada siroto dete jedva može da se provuĀe pored njega do svoje postelje, i ko zna da li þemo ga ikad moþi ponovo da skinemo dole onim uskim stepenicama. A zatim, da bi se vaše lordstvo oseþalo udobnije, vaša odaja je pregraāivana da bi se odvojila spavaonica od ostalog dela sobe, što je stajalo oko dvadeset šilinga; mada ni za jednog drugog stanara to ne bi bilo potrebno Āiniti. Takoāe sam kupila i novu

153 posteljinu. Ali, sve je božja volja, i ja sam dužna da joj se pokorim. Svakom Āoveku je prijatno kad mu druga lica ukazuju znake privrženosti. I Najdžel poĀe da oseþa grižu savesti, pa Āak i da osuāuje sebe što sada, kada se njegovo stanje poboljšalo, napušta svoje skromno skrovište i ljubaznost ovih prijatelja, koji su se sve vreme tako iskreno starali oko njega. Da bi im ublažio tugu zbog svog odlaska, uveravao ih je u svoju naklonost prema njima i platio im je onoliko koliko je uspeo da ih nagna da prime. Pri rastanku, poljubac sa lepih usana domaþice potvrdio je da mu je oprošteno. RiĀi Moniplajs, po odlasku svoga gospodara, zadrža se još nekoliko trenutaka da bi pitao Džona Kristija da li bi, u sluĀaju nužde, mogao da pomogne jednom škotu da se vrati u domovinu. Dobivši od Džona potvrdan odgovor, on mu, pri rastanku, reĀe da þe ga uskoro podsetiti na to njegovo obeþanje. — Jer, — izjavi on, — ako se mame gospodaru nije dosadio londonski život, ja poznajem jednog Āoveka kome je zaista dosadio, a taj Āovek sam ja; rešen sam da ponovo vidim Arturovo Sedište56 pre nego što ostarim još nekoliko nedelja. 56 Arturovo Sedište je breg u blizini Edinburga. — Prev.

154 GLAVA 14. Bingo, hej, Bingo! hej, odi ovamo! — Odjurio je i stiþi þe kuþi pre nas. On je najþudljiviji pas od svih što su ikad Glodali kosku i pratili svoga gospodara. — Bingo me voli više nego što Prosjak voli milostinju; Ali kad postane þudljiv onda tera svoje, i nimalo se ne obzire na mene. — UĀitelj i njegov pas. iĀi Moniplajs ostao je veran svojoj reĀi. Dva-tri dana posle Najdželovog prelaska u novi stan, ušao je ujutru u sobu svoga gospodara, koji tek što beše ustao i poĀeo da se oblaĀi. Najdžel ga pogleda i primeti da mu je lice, koje je uvek izražavalo sveĀanu ozbiljnost, ovoga puta bilo jako natušteno. — Šta je, RiĀi? Zašto ti je lice od jutros kao u onih mraĀnih kipova? — reĀe Najdžel, pokazujuþi na gotske ukrase crkve koja se videla kroz prozor. RiĀi okrete glavu nadesno, ali tako polako kao da ga boli vrat, i odgovori: — Koješta! koješta! šta me se to tiĀe, o tim stvarima ne želim da govorim s vama u ovom trenutku. — A, onda, o Āemu hoþeš da govoriš sada? — upita njegov gospodar, koga su prilike bile nauĀile da trpeljivo snosi prisnost svoga sluge. — Gospodaru, — poĀe RiĀi, zatim se nakašlja dva-tri puta, kao da mu je ono što je hteo da kaže zastajalo u grlu. — Pogaāam u Āemu je stvar, — reĀe Najdžel; — tebi je potrebna neka para, RiĀi. Da li ti je pet zlatnika dovoljno zasada? — Gospodaru, — produži RiĀi, — novac mi je stvarno potreban, i milo mi je i žao mi je u isto vreme što ga sada vaše lordstvo ima više nego ranije. R

155 — I milo ti je i žao ti je! — uzviknu Najdžel. — Ti mi postaješ zagonetan, RiĀi. — Moju zagonetku þu odmah odgonetnuti, — reĀe RiĀi. — Došao sam da molim vaše lordstvo da mi dopusti da otputujem u Škotsku. — Za škotsku! jesi li poludeo, mladiþu? — uzviknu Najdžel; — zar ne možeš da priĀekaš da se vratiš sa mnom zajedno? — Moje usluge þe vam biti malo potrebne, — reĀe RiĀi, — pošto nameravate da najmite drugog paža i slugu. — Ah, ti ljubomorni magarĀe, — reĀe mladi lord, — pa zar tvoja služba neþe onda biti lakša? — Idi doruĀkuj, i ispi dve boce piva, da bi ti sve te ludorije izašle iz glave — naljutio bih se na tebe zbog tvoje ludosti — ali ne mogu da zaboravim da me nisi napustio u nevolji. — Nevolja nas nikad ne bi mogla razdvojiti, gospodaru, — reĀe RiĀi, — i da je nastupilo gore vreme, podneo bih glad isto tako dobro kao i vaše lordstvo, Āak i bolje od vas, jer sam ja na to, u neku ruku, naviknut. Premda sam odrastao u mesarnici, nisam uvek u životu imao dovoljno mesa da jedem. — ÿemu sve to brbljanje? — reĀe Najdžel; — je li to zato da bi me izveo iz strpljenja? Ti dobro znaš, i kad bih imao dvadeset slugu, da Bih od svih najviše cenio svog vernog pratioca koji me nije ostavljao u nevolji. Ali s tvoje strane je potpuno nerazumno što me muĀiš tvojim þudima. — Gospodaru, — odgovori RiĀi, — ukazujuþi mi vaše poverenje vi ste plemenito postupili, i ja skromno izjavljujem da sam to potpuno i zaslužio. Ali se ipak moramo rastati. — A zašto, za ime sveta? — upita Najdžel, — kakav je razlog tome, ako smo uzajamno zadovoljni jedan drugim? — Gospodaru, — odgovori RiĀi, — naĀin na koji vaše lordstvo provodi vreme takav je da ga ja ne mogu ni odobriti ni potvrditi svojim prisustvom. — Šta kažeš, ugursuze! — povika srdito njegov gospodar. — To što ste Āuli, lorde, — odgovori sluga. — Nije pravo što se podjednako ljutite i kad þutim i kad govorim. Ako možete da strpljivo saslušate razloge mog odlaska, biþe bolje za vas i na ovom i na onom svetu, a ako ne, onda mi dopustite da otputujem bez ikakvog objašnjenja, i onda o tome više ni reĀi. — Pa onda reci šta imaš na duši, — reĀe Najdžel; — samo ne zaboravi kome govoriš. — Dobro, dobro, lorde, govoriþu ponizno (nikad RiĀi nije izgledao dostojanstveniji nego kad je izgovorio tu reĀ). — Da li vi smatrate da

156 kocka i kartanje, poseþivanje krĀmi i kockarnica priliĀi vašem lordstvu — jer sam zaista uveren da to þak ni meni ne priliĀi. — Da nisi ti, budalo, postao puritanac? — reĀe lord Glenvarloh, nasmejavši se, mada je to, zbog gneva i stida, uĀinio preko srca. — Lorde, — odgovori sluga, — shvatam smisao vašeg pitanja. Možda sam pomalo i puritanac, želeo bih da sam više dostojan toga imena; pli ostavimo to nastranu. — Revnosno sam vas služio do krajnjih granica svoje škotske savesti. Uvek sam se zalagao za svoga gospodara i svoju domovinu dok sam živeo u tuāoj zemlji, i ponekad sam, njih radi, zaobilazio pomalo istinu. I uvek sam bio gotov da se pobijem sa Āovekom koji bi rekao išta rāavo o mom gospodaru ili mojoj domovini. Ali ovaj raspusni život, kockanje, kartanje, pozorišta ne mogu da podnesem — ne mogu da dišem u toj atmosferi — naroĀito kad Āujem da je vaše lordstvo kockom dobilo novac nekog siromaha — tako mi boga, više od toga bih voleo, ako vam je novac potreban, da preskoĀim preko živice zajedno sa vašim lordstvom i da viknem „Stoj!” prvom seoskom gazdi koji se vraþa sa Smitfildskog trga sa kesom nabijenom novcem, koji je dobio za svoju eseksku telad. — Ti si budala, — reĀe Najdžel, koji, ipak, oseti grižu savesti; — ja igram samo u male svote. — Ah, gospodaru, — odgovori nepopustljivi sluga, — to je, dopustite da vam kažem, još gore. Kad biste se vi kockali sa sebi ravnima, to, iako bi bilo grešno, ne bi bilo neĀasno. Vaše lordstvo zna, ili bi trebalo da zna iz nedavnog iskustva, da male svote mnogo znaĀe za one koji ne raspolažu velikim; i, da govorim otvoreno, ljudi primeþuju da vaše lordstvo igra samo sa onim igraĀima koji mogu da igraju samo u male pare. — Niko se ne sme usuditi da to kaže, — odgovori Najdžel vrlo ljutito. — Ja igram s kim ja hoþu i samo u svote na koje se ja odluĀim. — To je baš ono što oni i kažu, — reĀe nemilosrdni sluga, kome zbog njegove naklonosti pridikovanja, kao i uroāene neosetljivosti, nije ni padalo na um da time priĀinjava bol svome gospodaru; — i to baš tim istim reĀima. Koliko juĀe vaše je lordstvo dobilo na kocki oko pet funti od onog mladog Āoveka sa crvenim somotskim prslukom i petlovim perom na šeširu; od onog što se tukao sa onim razmetljivim kapetanom. Video sam ga kad je prolazio kroz predsoblje; ni prebijene pare mu nije bilo ostalo u džepu. — Nemoguþe! — uzviknu lord Glenvarloh. — Kako to? ko je on? on je izgledao bogat Āovek. — Sve što sija nije zlato, lorde, — odgovori RiĀi; — vez i sjajna

157 dugmeta nisu znak bogatstva. Vi pitate ko je on — možda nagaāam ko je, ali ne marim da kažem. — Ako sam rāavo postupio prema tom Āoveku, — reĀe lord Najdžel, — reci mi bar kako to da popravim. — Ne brinite za to, lorde, — odgovori RiĀi, — on neþe biti zanemaren. Mislite o njemu samo kao o Āoveku koga su poslali āavolu, i kome ste vi na putu dali samo podstreka da što pre stigne tamo; Ali ja þu ga zaustaviti, ako razum može to da uĀini; i zato, vaše lordstvo, ne pitajte me više ništa o tome, jer nije ni od kakve koristi za vas da to znate, veþ naprotiv. — Slušaj, ugursuze, — reĀe njegov gospodar, — ja sam imao svojih razloga zbog kojih sam trpeo tvoju drskost do sada; ali ne zloupotrebljavaj više moju dobroþudnost — i pošto veþ hoþeš da ideš, pa, dobro, idi s milim bogom; a evo ti i novaca za put. — Rekavši to on mu stavi u ruku nekoliko zlatnika, koje RiĀi poĀe pažljivo da broji i zagleda, jedan po jedan. — Jesu li ispravni — ili ti možda izgledaju nedovoljno teški — šta sada Āekaš kad si se pre pet minuta toliko žurio? — reĀe mladi lord, koji je sada veþ bio sasvim gnevan zbog drskosti sa kojom mu je RiĀi držao pridiku. — Zlatnici su u pogledu broja ispravni, — odgovori RiĀi s nepomuþenim spokojstvom; — a što se tiĀe težine, u ovom gradu naprþe nos kad vide zlatnik nešto malo izlizan ili okrznutih ivica, a u Edinburgu, vere mi, obradovali bi mu se kao petao jeĀmenom zrnu. Zlatnog novca nema tamo tako mnogo, nažalost! — Utoliko je tvoja glupost veþa, — reĀe Najdžel, Āiji gnev beše samo trenutan, — što napuštaš zemlju u kojoj ga ima dovoljno. — Lorde, — reĀe RiĀi, — da budem otvoren prema vama, milost božija više vredi od zlatnika. Kada vam Luten, koga neþe mimoiþi vešala, bude preporuĀio paža, onda neþete slušati ovakve pouke kakve vam ja dajem. — I pošto þe ovo biti moje poslednje reĀi, — reĀe on podižuþi glas, — ponoviþu vam da ste zabludeli i skrenuli s puta po kome je išao vaš otac, i, sem toga, ne budite uvreāeni, vi sebi pripremate mesto u samome paklu, a ljudi koji su vas poveli tom stranputicom, smeju vam se iza leāa. — Smeju mi se! — uzviknu Najdžel, koji je, kao i svi mladi ljudi, bio vrlo osetljiv na potsmeh. — Ko se usuāuje da mi se smeje? — Lorde, tako mi nasušnog hleba — tako mi Āasti — a mislim da je vašem lordstvu poznato da je RiĀi Āastan i da uvek govori istinu — sem ako je u pitanju ugled vašeg lordstva, ili moje domovine, ili neka moja

158 mala liĀna stvar, pa ne smatram da je potrebno reþi celu istinu, — da, kao što sam rekao, tako mi Āasti, sve je ovo istina što þu vam sad reþi. U trenutku kad je taj nesreþnik prolazio kroz predsoblje one kockarnice, neka je prokleta (bog neka mi oprosti za ove reĀi) od boga i ljudi, stisnutih zuba, stegnutih pesnica, i sa šeširom navuĀenim preko obrva, a izgledom oĀajanja, Luten mi reĀe: „Evo ide bedno pilence koje je tvoj gospodar sasvim oĀerupao; njegovo lordstvo ne voli borbu s ubojnim petlovima”. I tako, moj lorde, da govorimo jasnije, lakeji i njihovi gospodari, a naroĀito vaš pobratim, lord Dalgarno, zovu vas kopcem koji lovi samo piliþe. — Hteo sam za to udariti Lutena po glavi, ali sam se predomislio, nije bilo vredno svaāati se s njim zbog toga. — Zar me tako nazivaju? — upita Najdžel. — Ðavo da ih nosi! I āavolica takoāe, lorde, — odgovori RiĀi; — oni su veoma zaposleni u Londonu. — I, sem toga, Luten i njegov gospodar su vam se podsmevali, lorde, što ste pustili da se misli — mene je stid da vam o tome govorim — da ste u prisnim odnosima sa ženom onog Āestitog Āoveka Āiju ste kuþu nedavno napustili, jer vam prema vašoj sadašnjoj novoj otmenosti ne liĀi više da živite U tako skromnom stanu, meāutim, ti sramni klevetnici kažu da vi lažno tvrdite da ste je osvojili, iako niste imali hrabrosti da to uĀinite, jer se bojite njenog muža — RiĀi zastade za trenutak, i pogleda prodorno u lice svoga gospodara, koje se beše zaplamtelo od stida i gneva, a zatim produži: — Lorde, u mislima sam bio pravedan i prema vama i prema sebi; jer sam pomislio, on bi se duboko uvalio i u to nevaljalstvo kao i u druga, da nije bilo RiĀijeve budnosti. — Pa, kakvim þeš me još glupostima muĀiti? — reĀe lord Najdžel. — Ali produži, pošto je ovo poslednji put što þeš me muĀiti tvojom drskošþu, — produži, i iskoristi vreme koje ti je još ostalo. — Doista, — reĀe RiĀi, — ja þu to i uĀiniti; jer bog mi je dao jezik da govorim i dajem savete… — Ne može se reþi da ti ne iskorišþavaš taj dar, — reĀe lord Glenvarloh, prekidajuþi ga. — Tako je, lorde, — reĀe RiĀi, mahnuvši rukom, kao da je hteo da da znak svome gospodaru da þuti i da ga, sasluša; — i tako, nadam se da þete docnije dobro razmisliti o mojim reĀima. Pošto ja odlazim od vas potrebno je da znate istinu, da biste izbegli zamke u koje vaša mladost i vaša nevinost mogu biti uvuĀeni, kad stariji i mudriji ljudi odu od vas. — Ovde je dolazila jedna jedra, lepa torokuša, oko Āetrdesetih godina, i raspitivala se za vas lorde. — Pa, gospodine, šta je htela od mene? — upita lord Najdžel.

159 — Pre svega, lorde, — odgovori mudri sluga, — pošto je izgledalo da je ta gospoāa otmena, i da uživa u društvu pametnih ljudi, to nisam bio protivan da stupim s njom u razgovor. — U to ne sumnjam, — reĀe lord Najdžel; — kao ni u tvoju uslužnost da joj ispriĀaš sve o mojim privatnim poslovima. — Varate se, lorde, — reĀe sluga; — jer, mada mi je postavila mnogo pitanja o vašem ugledu, vašoj imovini, vašem poslu ovda, i tome sliĀno, nisam smatrao za shodno da joj kažem celu istinu. — Ne vidim zašto je bilo potrebno da je lažeš ili da joj govoriš istinu o onome što se nje ništa ne tiĀe. — To sam i sam pomislio, lorde, — odgovori RiĀi, — i zato joj nisam rekao ni istinu ni neistinu. — Pa šta si joj onda rekao, ti veĀiti brbljivĀe? — upita njegov gospodar, izveden iz strpljenja njegovim brbljanjem, ali radoznao da Āuje Āime se sve završilo. — Rekao sam joj, — izjavi RiĀi, — o vašoj imovini ono što za sada nije istina, ali što je bilo istina ranije, što bi trebalo da je istina i sada, i što þe ponovo biti istina, — naime, da posedujete divno imanje, na koje za sada samo polažete pravo. Mi smo se prijatno razgovarali i o još nekim drugim stvarima, kad se ona odjednom upusti u vražje priĀanje o nekakvoj devojci kojoj se vi dopadate, i dodade da bi želela da o tome razgovara sa vama liĀno; kad sam Āuo ta njena nagoveštavanja, poĀeo sam da sumnjam )da ona nije mnogo bolja od… — I ovde RiĀi završi svoju priĀu niskim ali vrlo izrazitim zviždukom. — I šta bi tada uradila tvoja mudrost? — upita lord Najdžel, koji se, uprkos svoga malopreāašnjeg gneva, jedva uzdržavao od smeha. — Pogledao sam je pogledom, lorde, — reĀe RiĀi, nabravši obrve, — koji joj je jasno rekao da se okane takvog posla. Objasnio sam joj svu gnusnost njenog zanimanja, i Āak sam joj zapretio kaznenom stolicom;57 na to me je ona nazvala drskom škotskom prostaĀinom — i tako smo se rastali da se više nikad ne sretnemo, bar tako se nadam. Eto, ispreĀio sam se izmeāu vas i tog iskušenja, koje je moglo biti mnogo gore od kockarnice i pozorišta; jer vi se sigurno seþate šta je rekao o tuāoj ženi 58 57 Kaznena stolica je, sliĀno bunarskom vedru, priĀvršþena za drvenu pokretnu polugu i upotrebljavana je u Škotskoj za trenutno zagnjurivanje u vodu poroĀnih žena. — Prev. 58 »Jer je bludnica duboka jama, a tesan studenac tuāa žena«. PriĀe Solomonove, XXIII, 27. — Prev.

160 Solomon, car judejski. Doista, pomislio sam, veþ smo se odali kockanju, a ako se još upustimo i u razvrat, bog zna u šta još možemo zapasti. — Tvoja drskost zaslužuje kaznu, ali ova je, bar za sada, poslednja koju imam da ti oprostim, i zato ti je praštam, — reĀe lord Glenvarloh; — i pošto se rastajemo, RiĀi, mogu ti reþi što se tiĀe tvojih opomena predostrožnosti, da si mi mogao prepustiti da delam po svojoj pameti. — Bolje što nisam, — odgovori sliĀi — mnogo bolje što nisam; mi smo slaba stvorenja i uvek možemo bolje da rasuāujemo o tuāim poslovima nego o svojim. Primetio sam da sam uvek, izuzev jedino kad sam predavao onu molbu, bio mudriji u Āuvanju vaših interesa nego svojih — koje sam uvek podreāivao vašim, što mi je uostalom i bila dužnost. — Verujem ti, — odgovori Najdžel, — jer si mi uvek bio veran i odan. Ali pošto ti se London ne sviāa, rastaþemo se na kratko vreme; možeš otiþi u Edinburg, a kad ja tamo doāem, nadam se da þeš opet stupiti kod mene u službu. — Neka vas bog blagoslovi, moj lorde, — reĀe RiĀi Moniplajs, podignuvši oĀi k nebu; — to su najprijatnije reĀi koje sam Āuo od vas za poslednje dve nedelje. — Doviāenja, moj lorde! Rekavši to, on pruži svoju ogromnu škotsku ruku, uze ruku lorda Glenvarloha i prinese je usnama, a zatim se okrete i brzim koracima iziāe iz sobe, kao da se bojao da pokaže veþe uzbuāenje nego što mu je, po njegovom shvatanju, dolikovalo. Lord Najdžel, iznenaāen njegovim naglim izlaskom, povika za njim da li ima dovoljno novaca, na što RiĀi samo klimnu glavom i brzo siāe niz stepenice; a zatim, zalupivši jako spoljna vrata za sobom, ode krupnim koracima niz ulicu. Njegov gospodar je i nehotice posmatrao kroz prozor visoku mršavu priliku svoga bivšeg sluge, dogod se nije izgubila u gomili prolaznika. Najdžel se udubi u misli ne sasvim prijatne po njega. Nije mogao a da ne prizna samom sebi da to nije pohvalno za njegov naĀin života što tako veran sluga više ne oseþa onaj stari ponos da bude u njegovoj službi, ni istu privrženost njegovoj liĀnosti. Grizla ga je savest pri pomisli na RiĀijeve optužbe protiv njega. Oseþao se uvreāenim i obuzimao ga je stid zbog naĀina na koji su drugi tumaĀili ono što je on smatrao svojom opreznošþu i umerenošþu u kartanju. Jedino mu je opravdanje bilo što on na to nije nikad gledao u toj svetlosti. — S druge strane, gordost i samoljublje su mu govorili da je RiĀi, pored svih svojih dobrih namera, bio uobražen i dogmatiĀan, više naklonjen da igra ulogu tutora nego lakeja; — iz ljubavi prema meni, — razmišljaše Najdžel, — on je smatrao za dužnost da se meša u moje

161 stvari, da motri na moje postupke; toliko puta sam morao da crvenim zbog njegovih prostakluka i drskosti prema meni. Tek što se Najdžel beše udaljio od prozora kad mu njegov novi stanodavac, ušavši u sobu, predade pismo brižljivo uvezano svilenom trakom i zapeĀaþeno — dala mu ga je, reĀe on, jedna žena, koja se odmah udaljila. Sadržina pisma se odnosila na ono o Āemu mu je i RiĀi Moniplajs govorio. Pismo je glasilo: — Visoko poštovanom lordu Glenvarlohu, od nepoznatog prijatelja, — Lorde, — Vi verujete jednom nepoštenom prijatelju i kvarite svoj ugled. Nepoznat prijatelj vašeg gospodstva reþi þe vam jednom reĀju ono što neþete Āuti od laskavaca ni u toku mnogih dana dovoljnih za njih da vas potpuno upropaste. Onaj u Āiju iskrenu privrženost vi verujete — vaš prijatelj, lord Dalgarno, sasvim vam je neveran, i trudi se, pod vidom prijateljstva, da vas liši vaše imovine i da umanji vaš ugled pomoþu koga biste mogli da povratite vašu dedovinu. Njegovo ljubazno ophoāenje opasnije je od prinĀevog mrštenja; kao što je i dobijanje u Bažeovoj kockarnici daleko neĀasnija stvar od gubljenja. ÿuvajte se i od jednog i drugog. — To je sve što ima da vam kaže vaš iskreni nepoznati prijatelj. Ignoto. Lord Glenvarloh se zamisli za trenutak, zgužva pismo, — ponovo ga raširi i pažljivo proĀita — nabra obrve — opet se zamisli, a zatim ga iscepa u paramparĀad, uzviknuvši: — To je gnusna kleveta! Ali ja þu paziti — motriþu… Misli su mu se nizale jedna za drugom; ali on nije bio zadovoljan njima, te reši da ih rastera šetnjom po parku, i, uzevši ogrtaĀ i šešir, izaāe iz kuþe.

162 GLAVA 15. Brzonogi stari Snobol video je pred sobom Nesreþnoga zeca. Ko ne zna Snobola? Njegovi Āuveni potomci najbolji su lovaĀki psi U Svahamu i Njumarkitu. Uzalud je zec tražio spasenje Preko brda, u živici i Āestaru, Mudri, stari Snobol najzad ga je uhvatio. Tako je i mene, jednom, Kad sam prolazio divnom ulicom Sent Džems, Kroz gomilu otmenih mladiþa i lepih dama, Video, u stopu pratio, i najzad stigao I ugnjavio svojim dosadnim priĀama Neki veliki gnjavator. ent-Džems park, proširen i ulepšan zauzimanjem Karla II, postojao je još u vreme njegovog dede kao javno, prijatno šetalište. Ljudi iz višeg staleža rado su dolazili tamo. Lord Glenvarloh se uputi tamo, da bi rasterao neprijatne misli izazvane poslednjom izjavom vernog sluge, RiĀija Moniplajsa, koja nije nimalo godila ni njegovom ponosu ni njegovim oseþanjima, a koju je potvrāivalo i anonimno pismo pomenuto na kraju prethodnog poglavlja. U parku je bilo priliĀno mnogo šetaĀa. I kako je Najdžel u svom sadašnjem raspoloženju tražio samoþu, zaobišao je staze za Vestminster i Vaithol, jer je na njima uvek bilo mnogo sveta, i odšetao u pravcu današnjeg Pikadilija, nadajuþi se da ga tamo niko neþe uznemiriti. Ali se lord Glenvarloh u ovome prevario. Dok je, skrštenih ruku ispod ogrtaĀa i sa šeširom navuĀenim na oĀi, polako koraĀao, stiže ga ser Mango Malagroter, koji je, bilo zato što je izbegavao ljude ili što su ljudi njega izbegavali, bio prinuāen da potraži taj usamljeni kutak parka. Najdžel se trže kad Āu piskavi glas ser Manga Malagrotera, i namrgodi se kad vide da njegova visoka mršava prilika ide prema S

163 njemu. Ser Mango je bio ogrnut izveštalim ogrtaĀem, koji je usled bezbrojnih mrlja gotovo bio izgubio svoju prvobitnu boju; njegov šešir, takoāe pohaban, bio je ukrašen petlovim perom mesto nojevim. Lord Glenvarloh rado bi mu umakao, ali kao što naša pesmica kaže, zec ne može da pobegne od iskusnog lovaĀkog psa. Ser Mango je, da produžimo sa ovom metaforom, umeo da goni divljaĀ i znao kako da je ulovi, Najdžel bi prinuāen da stane i odgovori na oveštalo pitanje: — Šta ima novo danas? — Ništa naroĀito, — odgovori mladiþ, pokušavajuþi da ga proāe. — Oh, vi sigurno idete u francusku gostionicu, — primeti ser Mango; — ali pošto je još rano — možemo se prošetati po parku — to þe vam otvoriti apetit. Rekavši to on sasvim hladnokrvno uze Glenvarloha pod ruku, nimalo se ne obziruþi na to što njegova žrtva nije raspoložena za društvo. Najdžel je natmureno þutao, u nadi da þe se tako otresti svoga neprijatnog pratioca; ali je ser Mango bio rešen da govori uprkos Najdželovog þutanja. — Vi idete u francusku gostionicu, lorde? — reĀe cinik; — pa, ništa bolje ne biste mogli ni Āiniti — tamo se skuplja odabrano društvo, otmena mladež — vaš plemeniti otac bi se, bez sumnje, obradovao kad bi video da se kreþete u takvom visokom krugu. — Mislim, — odgovori lord Glenvarloh, koliko da nešto kaže, — da je tamošnje društvo onoliko dobro koliko se može oĀekivati od kuþa Āija su vrata otvorena svakom, otvorena ko želi da tamo potroši svoj novac. — To je taĀno, lorde — sasvim taĀno, — odgovori njegov muĀitelj, prsnuvši u neskladan smeh. — Ti neotesani, prosti graāani tiskaju se meāu nas ako im se odškrinu vrata ma i za jedan santimetar. A kako Āovek da ih se oslobodi? — Pošto im njihov novac daje tu smelost treba ih dobro oĀerupati. Ošurite ih, lorde, ošurite ih, kao što kuvarice rade sa uhvaþenim pacovima, i onda se neþe uskoro pojavljivati. — Da, da, oĀerupajte ih, dobro ih oĀerupajte — i onda ti ugojeni petlovi neþe pokušavati da lete sa sokolima i kopcima. Pri ovim reĀima ser Mango pogleda Najdžela oštrim prodornim pogledom svojih sivih oĀiju, pažljivo tražeþi dejstvo svoga sarkazma kao što hirurg, za vreme opasne operacije, prati rad svoga hirurškog noža. Najdžel se, iako je želeo da sakrije svoja oseþanja, nije mogao uzdržati a da ne zadrhti pod tom operacijom. On pocrvene od ljutine i gneva; ali svaāa sa ser Mangom Malagroterom bila bi sasvim besmislena; i on promrmlja kao za sebe: — drski nametljivĀe! — Ovoga

164 puta gluvoþa ne spreĀi ser Manga da Āuje te reĀi i odgovori na njih. — Da, da — sasvim taĀno, — uzviknu zajedljivi stari dvoranin. — Oni su zaista drski nametljivci, jer se nameþu društvu boljih od sebe; ali vaše lordstvo zna kako s njima da postupi — vi ste tome viĀni. — Prošlog petka priĀalo se u dvoru, u kraljevom prisustvu, kako ste sjajno opelješili jednog mladog trgovca, uzeli sve od njega, Āak i srebrnu dugmad sa ogrtaĀa, i poslali ga da pase travu sa Navukodonosorom, carem vavilonskim. To vam Āini Āast. — ÿuo sam da se taj nesreþnik bacio u Temzu od oĀajanja. Dovoljno je prostaka i bez njega — iako ih je dosta izginulo kod Flodena. — Govorili su vam laži o meni, ser Mango, — uzviknu Najdžel oštrim glasom. — Sasvim moguþe — sasvim moguþe, — odgovori ser Mango nimalo zbunjen; — samo se laži i Āuju unaokolo. ZnaĀi, mladiþ se nije utopio? — Šteta. — Ja nisam ni verovao u taj deo priĀe. — Londonski trgovac i kad je gnevan ne gubi svoju razboritost. Verujem da taj mladiþ sada s metlom u ruci Āisti ulicu pored obale i traži zarāale klince da bi opet trgovao neĀim. — Kažu da ima troje dece; ona þe mu pomoþi u tom poslu. Vaše lordstvo bi ga moglo ponovo opelješiti ako bude imao sreþe u toj novoj trgovini. — Ne mogu vise da trpim ovo āavolsko vreāanje, — pomisli Najdžel, ne znajuþi da li da gnevno protestuje protiv te klevete ili da odgurne od sebe svoga muĀitelja. Ali, razmislivši malo, zakljuĀi da bi, bilo da uradi jedno ili drugo, time samo potvrdio zle glasove koji su 66 širili o njemu, kako u višim tako i u nižim krugovima društva. Stoga brzo donese mudriju odluku da strpljivo podnosi ser Mangovu namernu drskost, ne bi li od njega doznao, ako je moguþe, ko širi o njemu glasove koji mu ubijaju ugled. Ser Mango, po obiĀaju, Āu samo poslednje reĀi, ili, taĀnije, samo njihov zvuk, pa ih protumaĀi na svoj naĀin. — Ðavolski ste sreþni! — reĀe on; — da, lorde, priĀali su mi da ste āavolski sreþni, da znate kako da ugodite toj þudljivoj koketi Sreþi, te se ona uvek smeši na, vas a nikad ne mrgodi. Eto, to što ja nazivam velikom sreþom. — Ser Mango Malagroteru, — reĀe lord Glenvarloh sasvim ozbiljno, — budite dobri i saslušajte za trenutak ono što þu vam reþi. — Ukoliko budem mogao, lorde — ukoliko budem mogao, — odgovori ser Mango, zavrtevši glavom i pokazavši prstom leve ruke na svoje uho. — Pokušaþu da govorim vrlo jasno, — reĀe Najdžel naoružavši sie

165 strpljenjem. — Vi me smatrate za okorelog kockara; dajem vam Āasnu reĀ da ste pogrešno obavešteni — ja to uopšte nisam. Trebalo bi da mi kažete odakle su ti lažni glasovi doprli do vas. — Nikad nisam Āuo da ste vi velik kockar, i nikad nisam ni mislio ni rekao da ste takav, lorde, — reĀe ser Mango, kome je ovoga puta bilo nemoguþe da se pravi da nije Āuo Najdželove reĀi, jer su bile sasvim jasno i glasna izgovorene. — Ponavljam — nikad nisam Āuo, niti rekao, niti mislio da ste vi velik kockar, — kao što obiĀno nazivaju prvoklasne kartaroše. — Slušajte, lorde, ja smatram onog za velikog kockara koji igra sa sebi ravnima i mirno snosi i dobitak i gubitak; ja nazivam onog velikim kockarom koji se usuāuje da igra u velike svote. A onoga, lorde, koji je tako strpljiv i oprezan da se igra u male svote sa trgovaĀkim pomoþnicima, koje uvek opelješi jer ima dublju kesu od njihove pa može da saĀeka da mu karta dobro poāe, onog koji se kocka samo dok ga sreþa služi i odustane od igre Āim ga sreþa ostavi, ja ne nazivam velikim kockarom, pa ma kako ga drugi nazivali. — Vi hoþete da mi stavite do znanja, — uzviknu lord Glenvarloh, — da sam ja podla hulja koja izbegava iskusne igraĀe i lovi neiskusne — koji izbegava sebi ravne da bi mogao da pljaĀka siromašnije? — Takvi li se glasovi šire o meni? — Lorde, ništa neþete dobiti time što þete sa mnom govoriti sa visine, — reĀe ser Mango, koji je uvek raĀunao, iako je bio isto toliko hrabar koliko i zajedljiv, da ga niko ne može pozvati na dvoboj posle osakaþenja koje su mu nanele sablja ser Raliona Ratreja i toljage privrženika ledi Kokpen. — Stvarno, — nastavi on, — vaše lordstvo najbolje zna da li ste ikad u jednoj igri izgubili više od pet funti otkako poseþujete Bažea — da li ste u najveþem broju sluĀajeva odlazili kao dobitnik — i da li otmeni posetioci te kockarnice — mislim na ljude bogate i iz viših krugova — uobiĀavaju da igraju pod takvim uslovima? — Moj otac je bio u pravu, — reĀe lord Glenvarloh s dubokim ogorĀenjem; — njegova kleveta je opravdano pala na mene kad sam prvi put ušao u tu kockarnicu. Vazduh je tamo kužan, i ko od posetilaca ne izgubi svoju imovinu, izgubi svoju Āast i svoje dobro ime. Ser Mango, koji je posmatrao svoju žrtvu upornim pogledom iskusnog ribolovca, zakljuĀi da se struk može prekinuti ako se suviše zategne. I stoga, da mu plen ne bi umakao, reĀe lordu Glenvarlohu da ne uzima njegove reĀi u rāavom smislu. — Ako ste oprezni u kocki, lorde, ne može se poreþi da postupate pametno, i da je dobro što se starate da ne prokockate svoju veþ ionako poljuljanu imovinu. Ako igrate sa ljudima iz niže klase, time ušteāujete sebi neprijatnost da praznite

166 džepove vaših prijatelja i ljudi vama ravnih po rangu. Uostalom ti su plebejci veoma zadovoljni što su „ratovali s tobom”, kako kaže Ajant Telamon u „Metamorfozama”; ti prostaci smatraju za Āast da se kockaju sa škotskim plemiþem pa makar i gubili u igri s njim, a smatram i da su mnogi od tih prostaka u, stanju i da podnesu taj gubitak. — Bilo to kako bilo, ser Mango, — reĀe Najdžel, — želeo bih da znam… — Da, da, — prekide ga ser Mango; — i kao što kažete, koga se tiĀe da li su gubici suviše veliki za te ugojene glupe bikove? Ne može se oĀekivati da jedan plemiþ ograniĀava svoje kockanje zbog takvih ništavila. — Želim da znam, ser Mango, — reĀe lord Glenvarloh, — u kojem ste društvu Āuli te uvredljive pojedinosti o meni? — Bez sumnje — bez sumnje, lorde, — reĀe ser Mango; — slušao sam, a to sam uvek i potvrāivao, da se vaše lordstvo kreþe u najboljem društvu. — Poseþujete, eto, i lepu groficu BlakĀestar, — mada, Āini mi se, ona ne izlazi mnogo u društvo posle svoje afere sa vojvodom od Bakingama; zatim, dobrodušnog, staromodnog škotskog plemiþa, lorda Hantinglena, Āestitog Āoveka zaista — šteta samo što je neumeren u piþu, jer to škodi njegovom ugledu; a družite se i sa veselim, mladim lordom Dalgarnom, koji pod svojim mladalaĀkim uvojcima krije iskustvo sedoga starca. — Sve su to divni ljudi, i otac, i sin, i kþi, svi od iste plemiþke loze. Mislim, sad kad je reĀ o plemstvu, da nije ni potrebno da pominjemo vaše prijateljstvo sa Džordžom Heriotom. Eto, Āuo sam da je to vaše društvo, ne raĀunajuþi ono u kockarnici. — Sem tih lica, istina je, ja i nemam mnogo drugih poznanika, — odgovori lord Glenvarloh; — a što se tiĀe… — Znam našta mislite, — reĀe ser Mango, — o tome sam hteo da govorim. — Lord Dalgarno kaže da on ne može da vas nagovori da poseþujete dvor, a to vam nanosi štete, lorde — kralj sluša o vama od drugih lica, umesto da vas liĀno vidi — ovo vam govorim iz prijateljstva, lorde. Naravno, kad je vaše ime bilo pomenuto u dvoru, kralj je uzviknuo: „Jacta alea est!59 — Glenvarloh je postao kockar i pijanica”. — Lord Dalgarno poĀe da vas brani, ali ga zaglušiše glasovi mnogih dvorana, koji rekoše da se družite sa graāanima i trgovcima, ponižavajuþi tako svoju baronsku titulu. — To su o meni javno rekli, — upita Najdžel, — i to u kraljevom 59 Kocka je baĀena. — Prev.

167 prisustvu? — Javno, — ponovi ser Mango Malagroter; — da, da, vere mi — to jest, oni su to šaputali meāu sobom — a to mu je isto kao i da su javno; glasno i otvoreno govorili; jer, vi znate, nadam se, da se u dvoru ne može vikati kao u kockarnici. — Ah, nek ide dovraga i dvor i kockarnica! — uzviknu Najdžel nestrpljivo. — Potpuno se slažem s vama, — reĀe vitez; — za svoju službu na dvoru dobijam vrlo malo; a poslednji put kad sam bio u kockarnici izgubio sam Āetiri zlatnika. — Možete li ml reþi, ser Mango, — reĀe Najdžel, — imena tih koji tako govore o Āoveku koga jedva da i poznaju, a koji nijednom od njih nije uĀinio nikakvo zlo? — Zar vam veþ nisam kazao, — odgovori ser Mango, — da je kralj rekao nešto u tom smislu — da je princ to isto ponovio; — a zatim su i svi prisutni, izuzev onih koji su þutali, otpevali istu pesmu. — MaloĀas ste rekli, — primeti Glenvarloh, — da se lord Dalgarno zauzimao za mene. — To je istina, — odgovori ser Mango s lukavim osmehom; — ali on se nekako nije dobro Āuo — u to vreme, imao je katar i govorio je promuklo kao kreštav gavran. Siromah mladiþ, da nije štedeo svoj glas, i da je govorio iz sveg grla, kao što to uvek radi kad je reĀ o njegovim liĀnim poslovima, svi bi ga Āuli. — I dopustite mi da vas upitam, — nastavi ser Mango, — da li vas je lord Dalgarno predstavio princu ili vojvodi od Bakingama, jer ma koji od njih dvojice mogao bi brzo okonĀati vašu stvar? — Meni nije neophodno potrebna naklonost ni princa ni vojvode od Bakingama, — reĀe lord Glenvarloh. Pošto ste vi, kako mi izgleda, podrobno upoznati sa svima mojim stvarima, gospodine Mango, premda, možda, sasvim nepotrebno, to ste, verovatno, Āuli da sam se obratio njegovom veliĀanstvu s molbom da mi isplati svotu koju je dužan mojoj porodici. Ja ne sumnjam u praviĀnost kraljevu, i stoga nemam potrebe da pribegavam posredovanju njegovog visoĀanstva princa ili njegove svetlosti vojvode Bakingama, da bih dobio od kralja ono što on može da mi pruži kao moje pravo ili da sasvim odbije. Ser Mango se podrugljivo osmehnu i reĀe: — Jasno ste izložili tu stvar, lorde; i time ste pokazali veliko poznavanje kralja, dvora i ljudi. — Ali ko ono tamo ide? — Stanite ustranu, lorde, i naĀinite prolaz — Āasne mi reĀi, to su baš oni ljudi o kojima govorimo — mi o vuku a vuk — hm!

168 Ovde þemo primetiti da se za vreme razgovora lord Glenvarloh beše uputio najposeþenijem delu parka, verovatno u nadi da þe se tako pre osloboditi sera Manga, meāutim, dobri vitez se nije odvajao od njega, jer mu je bilo savršeno svejedno kuda ide, pod uslovom da mu njegova žrtva ne ispadne iz kandži. Nalazili su se u blizini najživljeg dela parka kada je iskusno oko ser Manga primetilo u daljini visoke liĀnosti na koje njegove poslednje reĀi skrenuše pažnju lorda Glenvarloha. Šapat, pin poštovanja, proāe od usta do usta kroz gomilu mnogobrojnih šetaĀa koji su se nalazili u donjem delu parka. Oni se u poĀetku zbiše, lica okrenutih prema Vajtholu, a zatim se razdvojiše i napraviše prolaz za dvorsku svitu koja beše izašla iz dvora i nastupaše parkom. Veþina dvorana beše obuĀena u odelo koje vidimo na slikama Van Dajka; a koje je baš u to vreme poĀelo da potiskuje modu primljenu sa dvora francuskog kralja Henriha IV. U sviti su svi bili gologlavi izuzev princa od Velsa, docnije najnesreþnijeg britanskog monarha, koji je išao napred i Āije je duge kovrdžave smeāe kose i tužno iako mlado lice osenĀavao španski šešir ukrašen nojevim perom. S desne strane mu je bio Bakingam, Āije je dostojanstvo i otmeno držanje bacalo u zasenak sjaj princa koga je pratio. Pogled, hod i pokreti toga velikog dvoranina bili su tako mirni, tako uzdržani da su zaista predstavljali suprotnost onoj njegovoj veselosti i bezbrižnosti pomoþu kojih je bio uspeo da pridobije za sebe naklonost kralja Džemsa — svoga „dragog tatice i milog kuma”. ÿudna sudbina ovog iskusnog dvoranina bila je u tome što je istovremeno bio najveþi ljubimac i oca i sina, koji nimalo nisu bili sliĀni jedan drugom; tako da je, da bi pridobio ljubav mladoga princa, bio prinuāen da u znatnoj meri obuzdava svoju veselost i slobodnu šaljivost, koji su toliko osvajali kralja. Bakingam je odliĀno poznavao razliĀne karaktere ÿarlsa i Džemsa, te je lako podešavao svoje ponašanje prema raspoloženjima i jednog i drugog i tako stekao naklonost obojice. Ali, iako je vojvoda uspevao da potpuno zadrži prinĀevu naklonost, kraljeva naklonost prema njemu, pretpostavljalo se, bila je još jedino stvar navike; i da je kralj, naroĀito u poslednjim godinama svoga života, bio u stanju da donosi Āvrste odluke, vojvoda od Bakingama ne bi više imao uticaja na njega. Ali je kralj, Āak i da je želeo da odstrani vojvodu sa dvora, bio suviše plašljiv, suviše naviknut da bude pod vojvodinim uticajem, da bi tu želju priveo u delo. Bakingam, koji je nadživeo svoga gospodara, u svakom sluĀaju je redak primer dvorskog ljubimca koji je imao neograniĀenu naklonost dva

169 kralja u toku njihove vladavine, sve dok najzad nije poginuo od noža svoga ubice Feltona. Ali vratimo se našoj priĀi. Princ sa svojom svitom bio je sada veþ sasvim blizu mesta gde stajahu Glenvarloh i ser Mango da mu po obiĀaju naprave prolaz i ukažu uobiĀajeno poštovanje. Najdžel primeti da lord Dalgarno ide odmah iza vojvode Bakingama, i da mu, kako mu se uĀini, šapnu nešto na uvo. U svakom sluĀaju neka okolnost podstaĀe pažnju princa i vojvode od Bakingama te oni okrenuše glave prema Najdželu i zagledaše se pažljivo u njega — PrinĀevo tužno lice odjednom postade strogo; a Bakingamov pogled podrugljiv i pobedonosan. Lord Dalgarno izgledalo je nije ni primetio svoga prijatelja, možda zato što su mu sunĀani zraci dolazili s one strane gde je stajao Najdžel, te je morao da se zakloni od sunca šeširom. Lord Glenvarloh i ser Mango pokloniše se princu u trenutku kad je prolazio pored njih. On im zvaniĀno otpozdravi i dade znak ser Mangu da mu priāe. Ser Mango još pri prvom koraku poĀe da se izvinjava što zbog hromosti primorava princa da dugo Āeka, i završi sa izvinjavanjem tek kada dohrama do njega. Ser Mango naĀuli uši i oĀito pažljivo slušaše reĀi prinĀeve, koji mu je postavljao pitanja tako tihim glasom da bi ser Mango zacelo bio gluv za njih da mu se obraþao iko manji od princa od Velsa. Posle toga vrlo kratkog razgovora princ ponovo pogleda Najdžela strogim pogledom, lako dodirnu svoj šešir u znak pozdrava ser Mangu, i odšeta dalje. — Onako je kao što sam i pretpostavljao, lorde, — izjavi ser Mango, trudeþi se da svome licu da tužan, sažaljiv izraz, koji je, uprkos njegovog truda, podseþao na grimasu majmuna kad zagrize vreo kesten. — Vi imate lažne prijatelje, lorde, ili, da kažem otvoreno, neprijatelje — meāu onima koji okružuju princa. — Žao mi je što to Āujem, — reĀe Najdžel; — ali bih voleo da znam zašta me okrivljuju. — Odmah þete Āuti, lorde, — produži Mango, — taĀno prinĀeve reĀi: „Ser Mango”, rekao je on, „vrlo se radujem što vas vidim, i što vam vaša kostobolja ne onemoguþava da šetate ovuda!” — Poklonio sam mu se, kao što mi je dužnost — i vi ste sigurno, lorde, primetili moj poklon. To je bio prvi deo našeg razgovora. — Zatim me je princ upitao: „je li onaj mladiþ što je s vama stajao mladi lord Glenvarloh?” Odgovorio sam mu: „da, to je lord Glenvarloh, i na službi je vašoj visosti”; to je bio drugi deo našeg razgovora. — U treþem delu, njegova visost mi je rekla „da su mu to veþ saopštili”, naime, da ste vi ta osoba, „ali da on prosto ne može da veruje da potomak takve Āestite porodice vodi besposliĀarski i sramni

170 život po londonskim restoranima i krĀmama, dok kraljevi doboši odjekuju i zastave se viju u NemaĀkoj u službi interesa Palatina; kraljevog zeta”. — Vama je jasno, lorde, da ja tu nisam mogao ništa da kažem do da se samo poklonim; i milostive prinĀeve reĀi: „Doviāenja, ser Mango Malagroteru” dale su mi znak da je razgovor završen. I sada, lorde, ako želite da idete u kockarnicu, ili ma gde u pravcu grada, idite odmah. Verovatno ste se dovoljno našetali po parku. Princ sa svojom svitom sigurno þe se uskoro vratiti ovuda — a vama je, mislim, jasno da ne treba da žurite da mu opet padnete u oĀi. — Vi možete ostati ili iþi, ser Mango, — reĀe Najdžel sa izrazom dubokog nezadovoljstva; — a što se mene tiĀe, ja sam veþ doneo odluku. Ovo javno šetalište neþu napustiti ni po Āijoj volji — a još manje kao Āovek nedostojan da bude viāen na javnim mestima. Nadam se da þe se princ i njegova svita vratiti ovim putem kao što vi oĀekujete; saĀekaþu ih ovde da im prkosim. — Da prkosite! — uzviknu ser Mango s Āuāenjem, — da prkosite princu od Velsa — nasledniku prestola! — Onda þu vas, duše mi, ostaviti da mu prkosite sami. On htede da ostavi Najdžela samoga, ali, podstaknut saoseþanjem prema mladosti i neiskustvu lorda Glenvarloha, ser Mangov uobiĀajeni cinizam iznenada omekša. — Baš sam ja stara budala! Kao da se sam āavo uselio u mene! — pomisli on. — Eto, moram da se umešam iako ni sreþa ni ljudi nisu bili prijateljski naklonjeni prema meni — eto, kažem, moram da se umešam u stvar ovoga mladiþa i da mu dam dobar savet iako je on tvrdoglav kao svinja u koju je ušao sam āavo — ta tvrdoglavost mu je u porodici. — Dragi moj lorde Glenvarloše, — poĀe on, obraþajuþi se Najdželu, — shvatite jasno da ta stvar nije za šalu. Kad je princ rekao meni ono što sam vam ponovio to je isto kao i da je naredio da se više ne pojavljujete pred njim; stoga poslušajte savet starca koji vam želi dobra više nego što ima razloga da ga želi ikome. Povijajte se prema vetru dok se ne izduva — idite pravo kuþi, neka vaša noga ne kroĀi više u krĀmu, a ruka vaša neka se ne dotakne karata ni kocke; poverite vašu stvar nekome ko uživa veþu naklonost na dvoru od vas, pa þete dobiti dovoljnu svotu novca da otputujete i okušate vašu sreþu u NemaĀkoj ili drugde. Sreþan ratnik je uzdigao vašu porodicu pre Āetiri ili pet stotina godina, i ako vi budete hrabri i sreþni, vi þete bez sumnje obnoviti slavu i bogatstvo vaše porodice. Ali, upamtite moje reĀi, na ovome dvoru vi ništa neþete postiþi. Kad je ser Mango završio svoje savetovanje, koje je bilo izraz

171 najiskrenijeg saoseþanja koje je on ikad osetio prema ikome, lord Glenvarloh mu odgovori: — Vrlo sam vam zahvalan, ser Mango — govorili ste mi, mislim, iskreno. Ali, u odgovor na vaš dobar savet, usrdno vas molim da me ostavite samog; vidim da se princ vraþa sa svitom u ovom pravcu, i vi možete samo naškoditi sebi ako ostanete ovde, a meni ne možete ništa pomoþi. — Tako je, — reĀe ser Mango; — no ipak, da sam deset godina mlaāi zaista bih ostao s vama i saĀekao ih. Ali kad Āovek preāe šezdesetu godinu hrabrost mu se ohladi; oni koji nisu u stanju da za sebe osvoje ekonomsku nezavisnost ne smeju se izlagati opasnosti da izgube i onu malu novĀanu pomoþ koja im se daje u njihovoj starosti, želim vam uspeha, lorde, ali to je neravna borba. — Rekavši to ser Mango se okrete i othrama put grada, ali se ipak Āesto osvrtao, kao da mu se, zbog njegove sklonosti prepirci i protivreĀenju, nije išlo odatle, iako je to bilo neophodno za njegovu sigurnost. Najdžel je posle rastanka sa ser Malagroterom imao bolje mišljenje o njemu nego pri susretu s njim. Ostavši sam, on skrsti ruke i nasloni se na usamljeno drvo, Āije su se grane nadnosile nad stazom, Āvrsto rešen da saĀeka trenutak koji je smatrao sudbonosnim za svoj život. Ali se prevario u svojoj pretpostavci da þe mu se _princ liĀno obratiti ili mu dopustiti ikakvo objašnjenje na tako javnom mestu kao što je park. Pa ipak nije ostao neprimeþen, jer kada se uĀtivo ali oholo poklonio, pokazujuþi svojim pogledom i držanjem da mu je saopšteno prinĀevo nepovoljno mišljenje o njemu ali da se on nimalo ne plaši toga, Āarls je odgovorio na njegov pozdrav gnevnim mrštenjem nezadovoljnog gospodara. Svita proāe pored lorda Glenvarloha, vojvoda od Bakingama kao i da ga ne primeti; lord Dalgarno, iako mu sunĀani zraci nisu sada smotali, proāe pored njega oborenih oĀiju. Lord Glenvarloh savlada svoj gnev, jer bi, pod tim okolnostima bila ludost dati mu oduške. On se uputi za prinĀevom svitom, ne gubeþi je iz vida; a to mu nije bilo teško, jer je išla polako. Najdžel je video da se ona drži puta koji vodi u dvorac; a kad je stigla do kapije princ se pokloni dvoranima, dajuþi im time znak da ih otpušta, i uputi se u dvor, praþen vojvodom od Bakingama i dvojicom-trojicom telohranitelja. Ostali dvorani, odgovorivši ponizno na prinĀev poklon, rasturiše se po parku u raznim pravcima. Lord Glenvarloh je sve to pažljivo posmatrao. Namestivši svoj ogrtaĀ, a i svoj opasaĀ da bi mu balĀak; maĀa bio blizu ruci, on prošapta: — Dalgarno mi mora sve ovo objasniti, jer je oĀito da je on posveþen u ovu tajnu.

172 GLAVA 16. Sklon’te mi se s puta, ja hoþu pravdu, I moram je dobiti. Ne priĀajte mi Da ovo mesto nije za megdanište; Tamo gde mi je uvreda naneta, Tamo þu se i osvetiti za nju. Teško onom ko pokuša da me spreĀi; Srce mi je osetljivo na uvredu, Desnica moþna da osvoji moje pravo; Ova ruka þe osvojiti ono što mi Sedobradi zakon odriĀe. — Dvorski komornik. skoro zatim Najdžel ugleda lorda Dalgarna gde mu se približava u društvu s nekim mladim plemiþem iz prinĀeve svite. I kako je to bio jugoistoĀni deo parka, to on zakljuĀi da oni verovatno idu lordu Hantinglenu. Ali oni iznenada zastadoše i uputiše se drugom stazom prema severu, iz Āega lord Glenvarloh zakljuĀi da su ga videli pa žele da izbegnu susret s njim. Najdžel poāe za njima bez ikakvog oklevanja stazom koja je zavijala oko jednog Āestara, i ponovo se naāe u manje poseþenom delu parka On osmotri kojom stranom Āestara ide lord Dalgarno sa svojim saputnikom, te požuri drugom stranom i tako se srete licem u lice s njim. — Dobar dan, lorde Dalgarno, — reĀe Najdžel strogo. — Ha! moj prijatelj Najdžel, — odgovori lord Dalgarno svojim uobiĀajenim bezbrižnim i ravnodušnim glasom, — moj prijatelj Najdžel je opet ozbiljna Āela, možda hoþe da razgovaramo poslovno? — ali moraš saĀekati da se vidimo u podne kod Bažea — Ser Juis Haldimund i ja sad smo zauzeti prinĀevim poslom. — Da si zauzet i kraljevim poslom, lorde, — reĀe lord Glenvarloh, — moraš stati i odgovoriti mi. — Gle! — uzviknu lord Dalgarno s velikim Āuāenjem, — šta znaĀi U

173 taj gnev? Ti se, Najdželu, ponašaš u stilu kralja Kambisa!60 — Suviše si mnogo poseþivao pozorišta u poslednje vreme. — Mani se te ludosti, ĀoveĀe; idi pojedi supu i salatu, ispi zašeþerenu vodu da rashladiš krv, i lezi u postelju odmah posle smiraja sunca, pa þeš tako odagnati od sebe te podmukle demone, gnev i obmanu. — Dovoljno ste me obmanjivali svi vi, — reĀe lord Glenvarloh istim nezadovoljnim glasom, — a naroĀito ti, i to sve vreme pod maskom prijateljstva. — Ovo je divno! — reĀe Dalgarno, okrenuvši se seru Haldimundu; — vidite li ovog ljutitog larmadžiju, ser Juise? Pre mesec dana bojao se da pogleda ovci u oĀi, a sada je voāa bukaĀa i veštih kockara, sabesednik glumaca i pesnika — i iz blagodarnosti što je mojim posredstvom stekao dobar glas u gradu, on sad zapodeva svaāu sa svojim najboljim i, možda, jedinim prijateljem iz otmenog društva. — OdriĀem se takvog lažnog prijateljstva, lorde, — reĀe Glenvarloh, — i odbijam sve klevete koje si mi sad u lice sasuo, i pre nego što se rastanemo pozivam te da se obraĀunamo zbog svega toga. — Lordovi, — umeša se ser Haldimund, — dopustite mi da vas posetim da kraljevski park nije mesto za kavgu. — Svako mi j|e mesto gde sretnem neprijatelja zgodno za tu svrhu, — reĀe Najdžel, koji ili nije znao ili je bio zaboravio na zakon o parku. — Ne bežim od obraĀuna, — izjavi mirno lord Dalgarno, — ako mi pružiš dovoljno razloga za to. Ser Juis Haldimund, dobar poznavalac dvorskog života, potvrdiþe ti da ja nikad ne bežim od sliĀnih sluĀajeva. — Ali na šta se ti žališ, kad snio ti i ja i moja porodica samo dobra Āinili? — Ne krivim tvoju porodicu, — odgovori lord Glenvarloh, — ona je uĀinila za mene sve što je mogla, mnogo više nego što sam mogao i oĀekivati; ali ti si, lorde, nazivajuþi me svojim prijateljem, dopustio da me oklevetaju iako bi jedna tvoja reĀ bila dovoljna da se moj karakter predstavi u njegovoj pravoj bolji — i tako jb, eto, i princ stekao rāavo mišljenje o meni. Dopuštati klevetu protiv prijatelja, lorde, isto je što i uĀestvovati u njoj. — Pogrešno ste obavešteni, moj lorde Glenvarloše, — reĀe ser Juis Haldimund; Āesto sam liĀno slušao kako vas lord Dalgarno brani, i žali što vam vaša naklonost zabavljanju u gradu smeta da se pojavljujete u dvoru. 60 Glavni karakter u istoimenoj drami Tomasa Prestona (1537-98), predstavljen kao svirep tiranin odan vinu. — Prev.

174 — Ustvari, on me je liĀno odvraþao da se pojavljujem u dvoru, — odgovori lord Glenvarloh. — Objasniþu ukratko, — reĀe lord Dalgarno oholo i hladno. — Meni se Āini, lorde, da si ti sebe i mene smatrao Piladesom i Orestom61 — drugim izdanjem Damona i Pitijasa62 — ili, u najmanju ruku, Tezejem i Piritejem.63 Prevario si se, lorde, smatrajuþi za prijateljstvo sažaljenje koje sam oseþao prema tebi kao neiskusnom zemljaku; a oseþao sam zbog svog dobrog srca i zato što te je moj otac preporuĀio meni. Za mišljenje koje vlada o tebi možeš zahvaliti samo sebi i nikom drugom. Ja sam te odveo tamo gde, kao i svugde, ima i dobrog i rāavog društva, ali, verovatno, po navici ili zbog svoje sklonosti, ti si izabrao gore. Tvoje užasavanje od kocke i kartanja izopaĀilo se u obazrivu odluku da igraš samo kad dobijaš, i samo sa takvim licima koje možeš sigurno nadigrati. — Onaj koji tako postupa nema pravo da raĀuna na dobro mišljenje o sebi. Sam si kriv za rāav glas koji kruži o tebi, i nemaš pravo da se ljutiš na mene što u društvu ne poriĀem ono što i sam znaš da je istina. Vreme je da se rastanemo, lorde; a ako želiš još kakva objašnjenja odredi neko drugo vreme i pogodnije mesto. — Nema boljeg vremena od sadašnjeg, — reĀe lord Glenvarloh, duboko uvreāen hladnokrvnim i uvredljivim naĀinom na koji je Dalgarno pravdao sebe, — ni pogodnijeg mesta od ovoga gde sada stojimo. Moji preci su se uvek svetili za uvredu u ono vreme i na onom mestu kad im se i gde im se nanese, pa ma to bilo i u podnožju samoga prestola. — Lorde Dalgarno, ti si podlac! Brani se. — Rekavši to, Najdžel isuka svoj maĀ. — Jesi li poludeo? — uzviknu lord Dalgarno, ustuknuvši; — mi smo u dvorskom parku! — Utoliko bolje, — odgovori lord Glenvarloh; — bar þu ga oĀistiti 61 Pilades, u grĀkoj mitologiji, sin Strofijev, veran prijatelj Oresta, Agamemnonovog, sina. — Prev. 62 Damon je bio pitagorejac, Āijeg prijatelja, Pitijasa, Dionisije I osudi na smrt. Kad je Pitijas zamolio da bude privremeno pušten iz tamnice da posvršava svoje poslove, Damon se ponudio za njegovog taoca i zajemĀio svojim životom da þe se Pitijas vratiti. Pitijas se zaista vrati, i Dionisije, zbog njihove vernosti, oslobodi obojicu. — Prev. 63 Piritej, lapitski kralj, bio je prisan prijatelj najveþeg jonskog junaka Tezeja. — Prev.

175 od jednog klevetnika i kukavice. — Zatim se ustremi na lorda Dalgarna i udari ga maĀem pljoštimice. Okršaj privuĀe opštu pažnju i razlegoše se povici: — Ne dajte da se biju — ne dajte da se biju — potegli su maĀeve u parku! — Hej! stražari! — Āuvari — gardisti! — i mestu svaāe potrĀa narod sa svih strana. Lord Dalgarno, dobivši udarac, izvuĀe maĀ napola, ali ga vrati u korice kad vide da se gomila skuplja, i uzevši ser Juisa Haldimunda podruku, žurno se odalji, rekavši pri polasku lordu Glenvarlohu: — Skupo þeš platiti ovu uvredu — mi þemo se još videti. Neki otmeno odeven postariji Āovek, primetivši da se lord Glenvarloh ne miĀe s mesta, reĀe mu, verovatno iz sažaljenja prema njegovoj mladosti: — Znaš li, mladiþu, da te za to Vrhovni sud može lišiti desne ruke? — Spasavaj se dok nisu stigli stražari i policija. — Potraži pribežište u Vajtfrajazu ili nekom drugom kraju, dok ne naāeš sebi zaštitnike ili ne napustiš grad. Ovaj savet nije se smeo prenebregnuti. Lord Glenvarloh se žurno uputi izlazu iz parka pored Sent-Džemsove bolnice. Meāutim, pozadi njega graja je postajala sve veþa; nekoliko dvorskih policajaca beše stiglo da uhapsi prestupnika. Narod je, sreþom, veþ bio objasnio uzrok svaāe povoljno po Najdžela. Odmah se proĀulo da je jedan od drugova vojvode od Bakingama naneo uvredu nekom nepoznatom gospodinu iz unutrašnjosti, i da ga je neznanac dobro izdevetao. Dvorski ljubimac, ili drug dvorskog ljubimca, uvek je mrzak Džonu Bulu,64 koji se, sem toga, naklonjen onim parniĀarima koji pribegavaju, kao što to pravnici nazivaju, upotrebi sile; a obe ove okolnosti išle su u prilog lorda Najdžela. Stoga, policajci, koji su došli da uhapse prestupnika, nisu mogli da saznaju od gledalaca nikakve podrobnosti o njegovom izgledu, niti kojim je pravcem otišao; i tako je ori, za trenutak, izbegao da bude uhapšen. ReĀi koje su iz gomile doprle do lorda Glenvarloha uverile su ga da je zbog gneva zapao u vrlo opasan položaj. On je, još ranije, slušao o strogim, varvarskim kaznama Vrtiovnog suda. Taj sud je bio strah i trepet za sve ljude. Znao je da je za prestup sliĀan njegovom krivac kažnjen, za vreme kraljiĀine vladavine, odsecanjem desne ruke. Najdžel je uviāao da þe ga ova svaāa sa lordom Dalgarnom lišiti prijateljstva njegovog oca i njegove sestre, jedinih važnih osoba na Āiju je pomoþ mogao raĀunati; takoāe je uviāao da rāavi glasovi koji kruže o njemu 64 Džon Bul je tipiĀan Englez. — Prev.

176 pogoršavaju njegov položaj, jer je strogost kazne umnogome zavisila od mišljenja o optuženome. MladalaĀkoj mašti pomisao na kaznu sakaþenjem izgleda strašnija i od same smrti; a sve reĀi koje su dopirale do njega iz gomile potvrāivale su da þe on za svoj prestup sigurno biti kažnjen takvom kaznom. Plašio se da ubrza korake da ne bi privukao sumnju na sebe; u nekoliko mahova policajci su bili tako blizu njega da mu je ruka drhtala kao da se veþ nalazi pod oštrim nožem. Najzad je izašao iz parka, te je sada imao malo više vremena da razmisli šta da radi. Vajtfrajaz, u susedstvu Templa, poznat pod imenom Elzas, uživao je u to vreme privilegiju utoĀišta i služio kao pribežište gde se nije moglo hapsiti, izuzev po naredbi vrhovnog sudije ili Ālanova Tajnog krunskog saveta. I kako je to mesto bilo prepuno raznih oĀajnika — graāana pod steĀajem, upropašþenih kockara, oĀajnih pijanica, kavgadžija, ubica i svakovrsnih pokvarenjaka, koji su se svi bili udružili da bi održali nepovredljivost svoga pribežišta — to sudskim službenicima nije bilo ni lako ni bezopasno da izvršuju naredbe Āak i najviših vlasti meāu ljudima koji nisu priznavali nikakvu vlast nad sobom. Lord Glenvarloh je ovo vrlo dobro znao. I ma koliko da mu je pribežište bilo mrsko, ipak je ono bilo jedino mesto gde se mogao, bar za izvesno vreme, sakriti od domašaja zakona, dok ne smisli nešto bolje za svoju sigurnost ili naāe naĀina da se ta stvar nekako zagladi. Dok je išao brzo prema pribežištu Najdžel je proklinjao sebe što je dopustio lordu Dalgarnu da ga uvede u tako raspusno društvo, a ljutio se na sebe i što nije obuzdao svoj gnev veþ je postupio tako nepromišljeno da sada mora da traži utoĀište meāu propalim ljudima i zloĀincima. Dalgarno je bio u pravu kad je rekao da samo sebi imam da zahvalim za rāavo mišljenje o meni, — gorko razmišljaše on; — slušao sam njegove lukave savete i prenebregao glas sopstvene savesti, koja mi je govorila da se uzdržavam od svega što je zlo. Ali ako uspem da se izvuĀem iz ovog kobnog lavirinta, u koji su me uvukli moja glupost, neiskustvo i plahovitost, naþi þu naĀina da sperem ljagu sa našeg slavnog imena, koje do sada niko nije osramotio sem mene. Dok je ovako donosio pametne odluke Najdžel stiže do kapije koja je iz ulice Templa vodila u Vajtfrajaz, kroz koju je, kao najneupadljiviji prolaz, nameravao da uāe u to pribežište. Približivši se toj jazbini srama, protiv koje se njegov duh bunio Āak i u trenutku kad je trebalo da naāe zaštite u njoj, on i nehotice uspori korake. Strme, polurazvaljene

177 stepenice podsetiše ga na facilis descenzus Averni65 i navedoše ga da se upita da li bi bilo bolje da ostane u društvu Āasnih ljudi i da podnese zasluženu kaznu mesto što traži utoĀište u tom leglu poroka i razvrata? Dok se Najdžel ovako kolebao iznenada mu priāe mladiþ iz Templa s kojim se Āesto sretao, a ponekad i razgovarao, u kockarnici, gde je bio Āest i omiljen gost. Mladiþ je provodio vreme po pozorištima i drugim mestima za razonodu, dok je njegov otac pretpostavljao da je zauzet izuĀavanjem pravnih nauka. Redžinald Lostof, tako se zvao mladi student, bio je mišljenja da mu za trošenje prihoda sa poljskog dobra koje þe mu pripasti posle oĀeve smrti neþe trebati veliko pravniĀko znanje, te se nije mnogo ni trudio da ga stekne. Smatran je za duhovitog i oštroumnog, Āitao je Ovidija i Marcijala, bio sklon nadmudrivanju i igri reþima, pravio šale (Āesto usiljene), poseþivao igranke, igrao tenisa, maĀevao se, svirao razne pesme na violini i rogu, na veliko nezadovoljstvo starog advokata Baratera, Āiji je štan bio ispod njegovog. Takav je bio Redžinald Lostof, taj oštroumni i veseli mladiþ, koji je dobro poznavao sve strane gradskog života. Prišavši lordu Glenvarlohu on ga pozdravi i po imenu i po tituli, i upita ga da li njegovo lordstvo namerava da ide danas kod Bažea, dodavši da je skoro podne i da þe šljuka biti na stolu pre no što oni stignu u gostionicu. — Ne idem danas tamo, odgovori lord Glenvarloh. — Kuda onda, lorde? — upita student, kome je oĀito laskalo da proāe ulicom sa lordom, pa makar i škotskim. — Ja — ja — zbunjeno poĀe Najdžel, jer je želeo da dozna štogod o Vajtfrajazu od toga mladiþa, a stideo se da mu otkrije nameru da traži pribežište u tom ozloglašenom Kraju i da mu Kaže u kakvom se položaju nalazi — ja želim da razgledam Vajtfrajaz. — Šta! Vaše lordstvo bi da se proveseli malo u Elzasu? — upita Lostof. — Idem s vama, lorde, za tu oblast pakla niko vam od mene ne može biti bolji putovoāa. Tamo ima gizdavih bludnica — a i dobrog vina, i dobrih drugova za pijanku, takoāe, mada su oni u nemilosti kod boginje sreþe. Ali, oprostite mi za ovo što þu reþi, lorde, — od svih ljudi koje poznajem, najmanje sam oĀekivao da þu vama biti vodiĀ za takvo mesto. — Vrlo sam vam zahvalan, gospodine Lostofe, na vašem laskavom mišljenju o meni, — reĀe lord Glenvarloh; — ali prilike u kojima se sad 65 Nizbrdni put u Averno. — Averno je duboko jezero u Kampanji, gde se, po predanju, Enej spustio u podzemni svet. — Prev.

178 nalazim primoravaju me da probavim u tom pribežištu dan-dva. — Doista! — uzviknu Lostof s Āuāenjem; — uvek mi se Āinilo da vaše lordstvo izbegava da igra u velike svote — oprostite, ali, ako vas je kocka izdala, koliko je meni poznat zakon, plemiþ se ne može uhapsiti za dug napravljen kockom; a u sluĀaju besparice, lorde, može se naþi bolje sklonište od Vajtfrajaza, gde zbog siromaštva samo što ne jedu jedan drugoga. — Moja nesreþa nema nikakve veze sa oskudicom u novcu, — reĀe Najdžel. — Pa, onda pretpostavljam, reĀe Lostof, — da ste imali dvoboj i da ste ubili svoga protivnika; u kom sluĀaju þete, ako vam je džep nabijen, naþi skrivalište u Vajtfrajazu i za Āitavu godinu dana. — Samo, vere ml, morate pristati da budete Ālan njihovog uvaženog društva, lorde, i slobodan graāanin Elzasa — toliko morate popustiti; jer na drugom mestu neþete imati ni mira ni sigurnosti. — Moja krivica nije tako velika, gospodine Lostofe, — odgovori lord Glenvarloh, — kao što vi, izgleda, pretpostavljate — udario sam nekog gospodina maĀem pljoštimice u kraljevskom parku, i to je sve. — Života mi, lorde, bolje bi bilo da ste ga proburazili vašim maĀem u Barns Elmsu, — reĀe student prava. — Tuþi se u blizini dvora! Bogami, lorde, teško þete se izvuþi; naroĀito ako je vaš protivnik plemiþ i ako uživa naklonost dvora. — Biþu iskren prema vama, gospodine Lostofe, — reĀe Najdžel, — pošto sam vam veþ ovoliko priznao, Āovek koga sam udario je lord Dalgarno, viāali ste ga kod Bažea. — Pratilac i ljubimac vojvode od Bakingama! — To je nesreþan sluĀaj, lorde; ali ja, kao Englez, ne mogu a da ne pomognem plemiþu u nevolji. Vaš je sluĀaj takav da je opasno da razgovaramo nasred ulice. Stanovnici Templa obiĀno ne dopuštaju da se na njihovom tlu uhapsi plemiþ zbog uĀešþa u dvoboju; ali bi se sada moglo desiti da neki budu na vašoj strani, a neki na strani lorda Dalgarna. Morate odmah poþi sa mnom u moj stan, on je tu blizu, i preobuþi se, pre nego što odate u Vajtfrajaz, jer þe inaĀe svi nesreþnici u tom pribežištu navaliti na vas kao vrane na sokola. Moram vas obuþi u odelo sliĀno elzaškom, jer vam bez toga ne bi bilo opstanka u Elzasu. Lostof odvede lorda Glenvarloha u svoj stan, gde je imao divnu biblioteku, u kojoj su se nalazila dela svih najĀitanijih pesnika i dramskih pisaca. Student odmah posla svog slugu da donese iz susedne gostionice dve porcije jela. — To þe biti vaš ruĀak, lorde, — reĀe on, — uz Āašu starog! vina, od kojeg mi je moja baba, bog da je poživi, poslala

179 dvanaestak boca, s preporukom da ga pijem samo sa Āistom surutkom kad osetim bol u grudima od prekomernog uĀenja. Ispiþemo ga u zdravlje dobre starice. Ovo vam je prilika da vidite kako živimo mi studenti. þim sluga donese ruĀak, g. Lostof mu naredi da zakljuĀa spoljna vrata i da ne pušta nikoga unutra. Domaþin zamoli gosta da pristupi trpezi. Njegovo jednostavno i iskreno držanje, mada nije imalo dvorsku uglaāenost lorda Dalgarna, prijatno delovaše na gosta. Lord Glenvarloh, pouĀen Dalgarnovim nevaljalstvom, nije sada lako verovao prijateljskim izjavama, ali ipak nije mogao a da ne izrazi zahvalnost mladom studentu, koji se tako oĀito brinuo za njegovu bezbednost i udobnost. — Ne zahvaljujte mi, lorde, to nije tako velika usluga s moje strane, — reĀe student. — Uvek sam voljan da pomognem svakom plemiþu koji je u takvoj neprilici da ima razloga da zapeva: „Sreþo, ti si mi neprijateljica”, i Āini mi naroĀitu Āast da budem na usluzi vašem lordstvu. Usto, istinu da kažem, i ja sam kivan na vašeg protivnika, lorda Dalgarna. — Mogu li da znam zbog Āega, gospodine Lostofe? — upita lord Glenvarloh. — O, lorde, — odgovori student, — zbog jednog sluĀaja koji se desio pre tri nedelje u kockarnici, posle vašeg odlaska, — bar mislim da ste bili otišli, jer ste to uvek Āinili pre no što je igra bila u punom jeku — ne mislim da prekorevam, takva je bila vaša navika. Igrao sam karte sa lordom Dalgarnom, i kad je ulog narastao za Āitavu polovinu moga godišnjeg prihoda, igrao sam adutom i prema tome trebalo je da odnesem celu svotu. Aduti su bili trefovi, ali je Dalgarno lažno tvrdio da trefovi nisu aduti; to njegovo tvrāenje podržali su svi unaokolo, a naroĀito onaj podmukli Francuz; te sam morao da se povinujem i da platim. Ništa mu ne bi pomogla njegova lordovska titula jer su u kartanju svi ljudi jednaki, ali nisam imao kud pošto su svi ostali bili na njegovoj strani, i tako mu pomogli da mi podvali. Dok je g. Lostof govorio o tome, lord Glenvarloh se oseþao vrlo nelagodno; njegov aristokratski ponos bio je duboko uvreāen kada je domaþin zakljuĀio svoje priĀanje opaskom da kockanje, kao i grob, izjednaĀuje sve ljude bez obzira na staleške razlike. Ali se, stvarno, nije moglo zameriti tom Lostofovom rasuāivanju, te Najdžel skrenu razgovor na drugu temu pitanjima o Elzasu. Njegov domaþin znao je mnogo i o tome. — Eto, lorde, — reĀe g. Lostof, — mi studenti Templa smo kao država u državi. Ponosim se što mogu reþi da uživam visok ugled u

180 našoj republici — prošle godine bio sam blagajnik predsednika Vesele družine, a sad sam kandidat za predsednika. Nama je neophodno potrebno da održavamo dobre odnose sa stanovnicima Elzasa, kao što hrišþanske države vrlo Āesto, iz politiĀkih razloga, sklapaju savez sa Turskom i drugim muslimanskim zemljama. — Mislio sam da ste vi studenti Pravnog fakulteta nezavisniji od vaših suseda, — reĀe lord Glenvarloh. — Ne zaslužujemo sasvim to vaše visoko mišljenje o nama, lorde, — reĀe mladi student; — Elzašani i mi imamo zajedniĀkih neprijatelja, a i tajnih zajedniĀkih prijatelja. Mi se trudimo da ne puštamo policajce na naše tle, a u tome nam naši susedi pružaju veliku pomoþ. Sem toga, Elzašani su u moguþnosti da zaštite ili da upropaste naše prijatelje i prijateljice koji su prinuāeni da traže pribežište u njihovoj oblasti. Kratko reĀeno, naše dve zajednice koriste jedna drugoj, iako je to savez izmeāu dve vrlo razliĀite države. Mogu reþi da sam i sam uĀestvovao u važnim pregovorima sa njima, i da sam kao pregovaraĀ zadovoljio obe strane. — Ali slušajte — slušajte — šta se to dešava napolju? Zvuk zbog koga je g. Lostof prekinuo svoj govor bio je udaljena svirka lovaĀkog roga, praþena uzvicima „ura”. — Nešto se dešava u Vajtfrajazu, — reĀe Lostof. — To je znak kad njihova prava krši policija; na zvuk roga svi stanovnici izlete iz svojih stanova da bi pritekli u pomoþ, kao pĀele kad im uznemire košnicu. — Džime, — doviknu on svome sluzi, — otrĀi da vidiš šta se to dešava u Elzasu. — Taj deĀko, — nastavi on, pošto Džim odjuri iz stana i niz stepenice da bi izvršio naredbu svoga gospodara kome se uvek žurilo, — zlata vredi u ovom kraju — on služi šest gospodara — od kojih Āetvorica žive u raznim kuþama, ali se uvek, kao kakav duh, pojavljuje baš kod onog gospodara kome je u datom trenutku najpotrebniji, i gotov je da izvrši svaku naredbu. Nijedan mu sluga na Oksfordskom i KembriĀkom univerzitetu nije ravan. On po koracima može da razlikuje poverioca od dužnika još za vreme dok se penju uz stepenice; može da razlikuje skakutave korake lepe ženice od teških koraka advokata, još dok su na drugom kraju dvorišta. — Ali ja vidim da je vaše lordstvo zabrinuto. — Mogu li da vam ponudim još jednu Āašicu vina moje ljubazne babe, pa da vam onda pokažem moja odela i pomognem vam da se obuĀete? Lord Glenvarloh se nije ustezao da prizna da je zabrinut zbog nevolje u kojoj je, i dodade da želi da odmah preduzme sve potrebne mere da bi se iz nje izvukao. Dobrodušni i bezbrižni student odmah pristade i uvede gosta u

181 svoju malu spavaþu sobu. Tamo je iz raznih kutija, sanduka i starog orahovog ormana izvadio haljetke koje je smatrao najzgodnijim za prerušavanje svoga gosta pre njegovog odlaska u nemirni i opasni Elzas.

182 GLAVA 17. Hodi amo, mladiþu! — ÿuj me! Ti si sad Meāu ljudima od maĀa, koji žive Više od ugleda nego od stalnog prihoda. — Siromašni su, ali svaki od njih tvrdi Da ima oko hiljadu pristalica Meāu ljudima koji rizikujuþi sve, Odelo, opremu, prihod, Smrtno telo i besmrtnu dušu, Ustvari ne rizikuju ništa. Jer njihovo sve pripada drugome: Odelo starinaru, prihod lihvaru, Telo bolesti, a duša āavolu; Koji se zadovoljno smeje Jer vidi da vojnici i budale Bolje od njega izvode āavolju igru. Mohaci66 aše lordstvo, — reĀe Redžinald Lostof, — mora zameniti svoj divni maĀ, koji þu ja brižljivo Āuvati, ovom sabljom sa balĀakom, teškom oko pedeset kilograma zarāalog gvožāa, i svoje izvrsne pantalone ovim širokim, jevtinim Āakširama. Morate ostaviti ogrtaĀ, jer ga Elzašani nikad ne nose; a prljav kaput od prostog somota, sa potamnelim vezom i — žao mi je što moram da kažem — mrljama od vina, najbolja je oprema za buĀnog kavgadžiju. Izaþi þu za trenutak da se preobuĀete, a zatim þu doþi da vam po-i mognem da što bolje udesite vaše prerušenje. Lostof izaāe. Najdžel se sporo i s oĀitim kolebanjem povinova njegovim savetima. Oseþao je odvratnost prema prostom odelu koje je 66 Tako su nazivani razbojnici, Āesto aristokratskog porekla, koji su u družinama vršili razbojništva i nasilja po londonskim ulicama poĀetkom 18 veka. — Prev. V

183 morao da obuĀe; ali kada je pomislio na užasne zakonske posledice svoga nepromišljenog postupka, na slabost kraljevog karaktera, prinĀevo neraspoloženje prema njemu, i svemoþni uticaj vojvode od Bakingama, koji þe, bez ikakve sumnje, biti protiv njega, i, naroĀito, kad je pomislio da odsada mora smatrati udvoricu Dalgarna kao svog najžešþeg neprijatelja, on se odluĀi da ne odbacuje nikakva poštena sredstva, ma ono bilo naizgled i neprivlaĀno, koje bi mu pomoglo da se izvuĀe iz velike nevolje u koju je zapao. Dok se Najdžel preoblaĀio i razmišljao o svojoj sudbini, u sobu uāe njegov prijatelj. — Pa, lorde, — reĀe on, — dobro je, što niste otišli pravo u Elzas, kao što ste nameravali, jer su se kopci veþ spustili na njega. Džim se vratio s vestima da je tamo video sudskog izvršitelja, koji je došao sa ovlašþenjem Tajnog saveta i deset pomoþnika naoružanih do zuba; i rog Āije smo zvuke Āuli sazvao je naselje Vajtfrajaz. Meāutim, kada je stari vojvoda Hildebrod video da se stvar tiĀe Āoveka njemu potpuno nepoznatog, dopustio je pretres u svojoj državi, uveren da žrtva koju traže neþe biti naāena; jer je vojvoda Hildebrod vrlo razborit vladar. — Džime, idi opet tamo, i javi kad se sve utiša. — A ko je taj vojvoda Hildebrod? — upita lord Glenvarloh. — Sto mu muka! lorde, — uzviknu student, — zar vi tako dugo živite u Londonu pa niste Āuli o hrabrom i mudrom politiĀaru vojvodi Hildebrodu, velikom zaštitniku slobode u Elzasu? Mislio sam da nema Āoveka koji se ikad kockao a da nije Āuo za njegovu slavu. — Nikad ništa nisam Āuo o njemu, gospodine Lostofe, — reĀe lord Glenvarloh, — ili, što se svodi na isto, nisam obraþao pažnju kad se govorilo o njemu u mom prisustvu. — E, pa onda, — reĀe Lojtof — ali, pre svega, dopustite da vam malo izvuĀem košulju ispod prsluka, to þe vam dati izgled aljkavosti; a kako je rublje kod Elzašana velika retkost time þete steþi i veliko poštovanje kod njih. Neke gajtane þu vam pogrešno vezati, jer se u Elzasu ne sretaju ljudi uredno obuĀeni — tako. — Udesite to kako hoþete, gospodine, — reĀe Najdžel; — ali mi recite nešto o prilikama u tom nesreþnom utoĀištu u kome þu se skrivati sa drugim nesreþnicima. — Pa, lorde, — odgovori student, — naša susedna država Elzas, koju zakon naziva UtoĀištem Vajtfrajaza, iskusila je, sliĀno i veþim državama, razne promene i revolucije. Zbog nezakonitog i samovoljnog naĀina upravljanja ti prevrati su se, naravno, tamo Āešþe dešavali nego u dobro ureāenim zajednicama kao što je Templ i Grej-In, i druge njima sliĀne zajednice. PriĀa se, a i zabeleženo je, da je za poslednjih dvanaest

184 godina tamo bilo dvanaest revolucija. Za to vreme ta država je prešla iz apsolutnog despotizma u republikanizam, a imala je i prelaznih stanja, kao oligarhiju, ograniĀenu monarhiju, pa Āak i vladavinu žena, jer, koliko se seþam, Elzasom je upravljala neka stara ribarka Āitavih devet meseci. Zatim je uprava tom državom prešla u ruke nekog propalog advokata, koga je smenio neki ražalovani kapetan, ali je njega, zato što se pokazao tiraninom, smenio neki raspop. Raspop se najzad dobrovoljno odrekao vlasti, koja je zatim prešla u ruke vojvode Jakova Hildebroda. Neka ga bog poživi! — Je li uprava toga Āoveka despotskog karaktera? upita lord Glenvarloh, koliko da kaže nešto. — Ne, lorde, nimalo, — odgovori student; — taj vladar je suviše mudar da bi, sliĀno svojim mnogobrojnim prethodnicima, samovoljnim upravljanjem navukao opštu mržnju zajednice na sebe. On je uspostavio državni savet, Āiji se Ālanovi redovno sastaju za svoj jutarnji napitak u sedam Āasova ujutru; zatim, po drugi put, u jedanaest Āasova, da bi piþem otvorili sebi apetit za ruĀak; i, najzad, u dva sata posle podne, radi dogovora o stvarima koje se tiĀu opšteg dobra države; i toliko su revnosni u svom radu za opšte dobro da se retko kad razilaze pre ponoþi. U taj visoki senat ili savet, koji se delimiĀno sastoji iz prethodnika vojvode Hildebroda, kojima je on sebe okružio da bi izabrao zavist, koju uvek izaziva samodržac, sada þu odvesti vaše lordstvo da bi vam on odobrio da se koristite pravima žitelja Vajtfrajaza i odredio vam stan. — Da li savetu pripada to pravo? — upita lord Glenvarloh. — Savet to smatra, lorde, svojom glavnom nadležnošþu, — odgovori Lostof; — stvarno, to je jedno od najmoþnijih sredstava pomoþu kojih oni održavaju svoju vlast. Jer kada vojvoda Hildebrod i njegov senat primete da je neki istaknuti stanodavac u Vajtfrajazu nezadovoljan i buntovan, oni mu dodele kao stanara kakvog bogatog bankrota, ili stanara koji može dobro da plati za utoĀište, i nezadovoljan stanodavac postane krotak kao jagnje. A što se tiĀe siromašnih dobeglica, senat ih pušta da se snaāu kako sami najbolje mogu i znaju; ali se i njihova imena neizostavno unose u vojvodinu knjigu, i naplaþuje im se izvesna svota, prema njihovom imovnom stanju, za pravo boravka u Vajtfrajazu; Za došljaka koji bi otkazao da ispuni ovaj uslov Elzas bi bio sasvim nesigurno boravište. — Pa, gospodine Lostofe, — primeti lord Glenvarloh, — moram se povinovati zahtevima te zajednice da bih dobio utoĀište; ali ne želim da otkrijem svoje ime i svoju titulu:

185 — To je mudro s vaše strane, lorde, — reĀe Lostof; — takve sluĀajeve predviāaju zakoni te republike ili monarhije, zovite je kako hoþete. — Onaj koji ne želi da mu se postavljaju pitanja o tome kako mu je ime, zašto je dobegao i tome sliĀno, obavezan je da uplati za prijem dvaput veþu svotu od one koju bi inaĀe po svom imovnom stanju imao da uplati. Ako ispunite tu glavnu obavezu vaše lordstvo se može izdavati, ako želi, za kralja Tunguzije, jer vas niko neþe ništa pitati o tome. — Ali evo dolazi naš izvidnik sa vestima o miru. Poþi þu s vama i predstaviþu vas elzaškom savetu. Kao predstavnik Templa ja imam velik uticaj kod Elzašana, jer oni dobro znaju da su im stvari rāavo išle kad god smo mi bili protiv njih. Trenutak je povoljan, savet je sada u zasedanju, a u Templu nema nereda. Ogrnite se vašim ogrtaĀem da biste sakrili to odelo. Kad doāemo do stepenica koje vode u utoĀište, predaþete vaš ogrtaĀ mome sluzi; i kao što se kaže u jednoj baladi da je kraljica Eleonora išĀezla u ÿering-Krosu i pojavila se u Kuinhitu, tako þete i vi išĀeznuti kao plemiþ u Templu i pojaviti se kao Elzašanin u Vajtfrajazu. Izašli su u pratnji Džima, prešli vrt Templa i spustili se niz stepenice, na Āijem podnožju mladi student uzviknu: — Sada zapevajmo sa Ovidijem: »In nova fert animus mutatas dicere formas…« 67 Dole, dole, pozajmljena odela! — nastavljaše on istim tonom, — dole ogrtaĀ koji je skrivao Bordžiju! — Ali šta je vama, lorde — reĀe on, kad opazi da je lord Glenvarloh vrlo potišten zbog iznenadne promene svoga položaja. — Nadam se da se ne ljutite na moje brbljanje? želeo sam da vas pomirim sa vašim sadašnjim prilikama, i da vas pripremim za atmosferu ovog neobiĀnog mesta. Hajte, razvedrite se; nadam se da þete ovde provesti samo nekoliko dana. Najdžel steže Lostofu ruku i reĀe mu šapatom: — Veoma sam tronut vašom dobrotom. Zatim da moram ispiti do dna Āašu koju mi je moja ludost pripremila. Oprostite mi što pri prvom gutljaju oseþam njenu gorĀinu. Redžinald Lostof bio je vrlo dobrodušan i uslužan mladiþ; ali, naviknut na pustolovan, lakomislen život, nije mogao da shvati duševnu patnju lorda Glenvarloha; i na privremeno skrivanje lorda Glenvarloha 67 Um me navodi da opet govorim o promenjenim oblicima. — Prev.

186 gledao je kao na zabavu nestašnog deĀaka koji se igra žmurke sa svojim vaspitaĀem. Uostalom Vajtfrajaz mu je bio veþ sasvim poznat; ali je izgled tog mesta pravio dubok utisak na lorda Glenvarloha. Drevno utoĀište Vajtfrajaz ležalo je znatno niže od visokih terasa i vrtova Templa, i zbog toga je gotovo uvek bilo obavijeno vlažnom maglom sa Temze. Njegove zgrade od opeke bile su stešnjene jedna uz drugu, jer u tom povlašþenom mestu svaka stopa zemlje bila je dragocena. Ali kako su te kuþe, u mnogim sluĀajevima, zidali oni koji nisu imali dovoljno novaca i da ih završe kako treba, to su one, Āak i dok su bile nove, liĀile na ruševine. PlaĀ dece, karanja njihovih matera i bedno pocepano rublje, povešano o prozore radi sušenja, govorili su o bedi i nemaštini nesreþnih stanovnika: ali svu tu vrevu nadjaĀavali su burni povici, psovke, nemoralne pesme i razuzdani smeh koji su dopirali iz mnogobrojnih pivnica i krĀmi, Āiji je broj, kao što su natpisi pokazivali, bio ravan broju svih ostalih kuþa; i, da bi karakter toga mesta bio još oĀitiji, nekoliko svelih, nakināurenih i narumenjenih žena izazivaĀki su posmatrale strance sa svojih otvorenih prozora, ili se pravile da su zauzete oko napuklih saksija sa rezedom i ruzmarinom, postavljenim u spoljnom delu prozora, na veliku opasnost prolaznika. — Pogledajte onu podnimljenu Veneru, — reĀe student, pokazujuþi na jednu od tih nimfi, koja se, kao da nije htela da je posmatraju, povuĀe malo od prozora, pevušeþi neveselom kosu, žitelju rešetkaste tamnice obešene spolja o crni zid od opeke. — Poznajem lice te bludnice, — reĀe Lostof, — i kladio bih se u zlatnik da joj je kapica na glavi Āista a haljina prljava, zato se i krije. — Ali evo idu dva stanovnika muškog pola; gle kako ispuštaju dimove kao živi vulkani! Tim āidama, siguran sam, duvan zamenjuje i peĀenje i pitu. Znajte, lorde, da kraljeva zabrana odnosno duvana ne važi u Elzasu, kao što ne važi ni njegova naredba o hapšenju. Dok je on govorio pušaĀi im se behu približili; kosmate, neoĀešljane kavgadžije, ogromnih brkova, zadenutih za uši i pomešanih sa pramenovima kose koji su im strĀali i kroz poderotine nakrivljenih šešira. Njihovi potamneli somotski kaputi, široke pantalone, masni pojasi, izbledeli šalovi i, iznad svega, razmetljiv naĀin na koji je jedan nosio široku sablju, a drugi dugaĀak maĀ i kamu, obeležavali su prave elzaške ubojice, dobro poznate u to vreme, i još sto godina posle. Pogledaj dobro, — reĀe jedan ubojica drugom; — vidi kako ona devojka koketira sa onim neznancima! — Njušim uhodu, — reĀe drugi, gledajuþi u Najdžela. — Udesi mu oĀi tvojom kamom.

187 — To nije ni misliti! — odgovori njegov drug; — sa njim je onaj bukaĀ Redžinald Lostof iz Templa, dobro ga poznajem; on je dobar delija i ima pravo slobode kretanja u Elzasu. Rekavši to, produžiše da odbijaju dimove i udaljiše se ne osvrþuþi se više na došljake. — Crasso in aere!68 — uzviknu student. — ÿuli ste kakav mi karakter pripisuju ti drski lupeži; uostalom, to mi je svejedno, glavno je da su zbog tog svog mišljenja o meni odustali od napada na vas. — A sad mi dopustite, lorde, da vas upitam kakvim þete se imenom zvati ovde, jer smo blizu palate vojvode Hildebroda. — Zvaþu se Grem, — odgovori Najdžel, — to je bilo prezime moje majke. — Grim,69 — ponovi Lostof, — to prezime je sasvim u skladu sa Elzasom, jer ovo je zaista strašno mesto. — Rekao sam Grem a ne Grim, gospodine, — ponovi Najdžel, naglašavajuþi samoglasnik — jer Škoti ne vole šale na raĀun svojih imena. — Izvinite, lorde, — odgovori nezbunjeni šaljivdžija; — i Grem je takoāe u skladu — jer to na holandskom jeziku znaĀi muke, a vi ste sada zaista na mukama. Najdžel se nasmeja Lostofovoj upornosti, a on mu pokaza na kafansku firmu koja je predstavljala psa u napadu na medveda, i reĀe: — Ovde vojvoda Hildebrod deli svojim vernim Elzašanima pravdu i piþe. Izabrao je krĀmu sa tom firmom jer ga ona potseþa na Medveāi vrt pored Temze u koji on Āesto odlazi. On daje piþe žednima da bi mogao da pije besplatno i da naplati izvesan procenat od onoga što drugi potroše. — Uāimo na veĀito otvorenu kapiju ovog drugog Aksilusa.70 Ušli su u krĀmu koja je bila prostranija i manje trošna od mnogih drugih zgrada u tom ozloglašenom susedstvu. Tri umorna kelnera u dronjcima trĀkarala su tamo-amo služeþi piþe; njihove oĀi, sliĀne sovinim, kao da su bile prilagoāene samo za ponoþ, te su danju izgledali tupavi i žmirkali su kao da su polubudni. Jedan od tih žmirkavih 68 Da teške atmosfere! — Prev. 69 Grim znaĀi: strašan, užasan, natušten, mrgodan. — Prev. 70 Bezvodni predeo u Maloj Aziji. Ovim poreāenjem Lostof istiĀe da se u toj krĀmi ne toĀi voda. — Prev.

188 Ganimeda71 uvede ih u sobu gde su slabi sunĀevi zraci bili skoro potpuno zamagljeni duvanskim dimom. ÿulo se pevanje pesme: Stari kralj Sajmon, Stari kralj Sajmon, S crvenim nosem, Iz punog pehara pijucka, I veselo pevucka: Tra-la-la, tra-la-la! Vojvoda Hildebrod je liĀno pevao tu pesmu svojim podanicima. Bio je to neobiĀno debeo starac, samo s jednim okom, i nosem koji je svedoĀio o njegovom Āestom opijanju. Na sebi je imao iznošen tamnocrven somotski kaput, nezakopĀan pri dnu ogromnog trbuha. Iza njega je ležao njegov ljubljeni buldog, koji je zbog svoje okrugle glave i ogromne debljine, a i zato što je imao samo jedno crno, sjajno oko liĀio na karikaturu svoga gospodara. — Njegovi omiljeni savetnici, koji su okruživali vojvodski presto, kadili ga duvanskim dimom, pili pivo nazdravljajuþi vojvodi, i u horu pevali s njim, bili su satrapi dostojni takvog sultana. Kaput od volovske kože, širok pojas i dugaĀak maĀ jednoga od njih odavali su holandskog ratnika, koji je sam sebe nazivao lutajuþim megdandžijom, i svojom namrgoāenom nadmenošþu i pijanom drskošþu trudio se da dokaže svoje pravo na tu titulu. Najdželu se uĀini da je toga Āoveka negde video. Raspop je sedeo levo od vojvode, lako ga je bilo poznati po svešteniĀkom šeširu sa širokim obodom, dronjavoj mantiji i pocepanom okovratniku. Pored raspopa je sedeo mršav starac bedna izgleda, sa pohabanom kapuljaĀom od grube Āoje na glavi i zakopĀanom oko vrata, i lukavim, oštroumnim pogledom koji mu je oživljavao zborano lice. S njegove leve strane sedeo je, propali advokat kome je zbog izvesnih zloupotreba oduzeto pravo na advokaturu i kome ne beše ništa ostalo od njegovog zanimanja izuzev advokatske prepredenosti. U tom savetu vojvode Hildebroda bilo je još nekoliko manje važnih ljudi, meāu kojima je bio i jedan Āije je lice, kao i onog ratnika, izgledalo poznato Najdželu, mada se nije seþao gde ga je video. Došljaci su imali dovoljno vremena da osmotre sve to; jer njegova milost vojvoda, zanesen pesmom, ili, možda, u želji da istakne 71 Ganimed je, po grĀkoj mitologiji, bio Zevsov peharnik. — Prev.

189 došljacima svoju važnost, beše rešio da dovrši pesmu do kraja pre nego što ih oslovi, mada ih je, sve vreme, pažljivo posmatrao svojim okom. Vojvoda Hildebrod, pošto završi pesmu, saopšti svojim doglavnicima da se u njihovoj sredini nalazi predstavnik Templa, zatim naredi kapetanu i raspopu da ustupe svoje stolice gostima, koje on posadi pored sebe. Visoki predstavnici vojske i crkve u Elzasu sedoše na rasklimatanu klupu u dnu stola, koja se, ne moguþi da izdrži toliki teret, sruši pod njima, te se megdandžija i raspop prevrnuše jedan preko drugog, uz vesele uzvike celog društva. Oni se podigoše gnevni i poĀeše da se takmiĀe u psovanju. U toj utakmici bivši sveštenik je, blagodareþi svome boljem poznavanju teologije, daleko prevazilazio kapetana. Jedva su se umirili; i to tek kada im kelneri doneše jaĀe stolice i velik krĀag piva. Kada se uzbuāenje stišalo, i kada su i gosti posluženi piþem, vojvoda nazdravi za procvat Templa i u zdravlje gospodina Redžinalda Lostofa. Student, iz zahvalnosti za ukazanu mu poĀast, zamoli da mu se dopusti da na svoj raĀun poruĀi balon rajnskog vina, i da posle preāe na posao zbog koga je došao. Pominjanje tog izvrsnog vina, koje oni nisu tako Āesto pili, napravi vrlo prijatan utisak na taj mali senat; i kako se ono odmah pojavi, to se unapred moglo reþi da þe predlog gospodina Lostofa biti primljen sa zadovoljstvom. Pošto se svi i po drugi put obrediše rajnskim vinom, student prava izjavi da je njegovom prijatelju gospodinu Najdželu Gremu potrebno utoĀište u Elzasu; da on želi da uživa sva prava i povlastice Elzašana, i da je, shodno njihovim propisima, voljan da plati duplu svotu za svoj prijem da bi bio osloboāen obaveze da kaže senatu okolnosti koje su ga nagnale da prebegne na njihovu teritoriju. Uvaženi vojvoda je slušao njegov predlog s radošþu koja je sijala u njegovom oku; a to nije bilo nikakvo Āudo, jer su sluĀajevi plaþanja duple svote bili retki, a te svote su išle u njegov sopstveni džep. On naredi da mu se donese njegov vojvodski upisnik — velika knjiga sa bakarnim kopĀama, sliĀna trgovaĀkom dnevniku, na Āijim je stranicama, pokapanim vinom i umrljanim duvanom, bilo, verovatno, ubeleženo isto onoliko lupeških imena koliko i U spiskovima Njugetske tamnice. Najdželu zatim bi predloženo da položi na sto dva zlatnika, kao otkup za sebe, i da ponovi za vojvodom sledeþe reĀi: Vaš molilac, po imenu Najdžel Grem, Iz straha od oštrih kandži zakona, I da hi pobegao od pandurske ruke,

190 Došao je u Vajtfrajaz Da naāe sigurnost i slobodu. U trenutku kad je vojvoda drhtavom rukom zapisivao Najdželovo ime u knjigu, i u izlivu velikodušnosti napisao ga sa dva g mesto jednog, prekinuo ga je raspop. Taj preĀasni duhovnik šaputao je pre toga, ne s kapetanom, veþ ša onim drugim Āovekom koga se Najdžel, kao što smo veþ pomenuli, nejasno seþao; on je još bio rāavo raspoložen zbog; malopreāašnjeg sluĀaja te je, u svojoj zlovolji, tražio da ga saslušaju pre no što se završi upis novog došljaka. — ÿovek, — izjavi raspop, — koji se sada javlja kao kandidat za povlastice i zaštitu našeg Āasnog društva nije niko drugi do, prosto reĀeno, bedni Škot, a mi veþ imamo dovoljno takvih skakavaca u Landonu — i ako budemo primali te gusenice i štetoĀine u naše utoĀište uskoro þe se cela Škotska preseliti ovamo. — Mi nemamo pravo da pitamo, — reĀe vojvoda Hildebrod, — da li je on škot, Francuz ili Englez; pošto je Āasno uplatio duplu svotu. Prijemom te svote mi se obavezujemo da mu pružimo naše pokroviteljstvo. — Uzvišeni vojvodo, — reĀe sveštenik, — ja mu i ne postavljam nikakva pitanja — njegov govor ga odaje — on je škot — njegov novac treba uzeti za kaznu što se drznuo da uāe u našu državu; i ja vas pozivam, vojvodo, da protiv njega primenite naše zakone! Na to se diže student i htede da prekine veþanje senata, ali mu vojvoda ozbiljno obeþa da þe moþi da govori u prilog svoga prijatelja Āim senat završi svoje veþanje. Zatim se diže advokat, koji izjavi da þe govoriti sa gledišta zakona, i reĀe: — Jasno je da ovaj Āovek nije došao ovde zbog neke obiĀne krivice; on je, verovatno, onaj koji je zadao udarac protivniku u kraljevskom parku. O tome sluĀaju svi smo Āuli. Ne treba da primimo u naše utoĀište prestupnike te vrste — Āudni stari gospodar Engleske mogao bi narediti da se pretraže sve ulice i kuþe u Elzasu, od prve do poslednje. PolitiĀka mudrost nam nalaže da razmotrimo opasnosti u koje bismo doveli našu republiku primanjem begunaca takve vrste. Kapetan, koji je nestrpljivo oĀekivao kraj ovog govora, skoĀi na noge brzinom Āepa koji izleþe iz boce jakog piva, ratoborno zasuka brkove, baci prezriv pogled na advokata i raspopa, i poĀe ovako: — Plemeniti vojvodo Hildebrode! Slušajuþi te niske, kukaviĀke predloge iz usta savetnika vaše milosti, i seþajuþi se Gufova, Munova i

191 Titiretova koji su davali savete u sliĀnim sluĀajevima vašim prethodnicima, Āovek bi pomislio da su junaštvo i hrabrost umrli u Elzasu, kao što su umrli i u grudima moje staramajke; ali onaj koji tako govori nije u pravu, jer ja mogu da naāem kolikogod hoþete boraca u Vajtfrajazu koji þe braniti prava Elzasa od svih policajaca iz Vestminstera. Pa Āak i kad bismo bili privremeno pobeāeni još uvek bismo imali vremena da otpravimo mladiþa rekom u Medveāi vrt ili u Benksajd. A on bi nas, kao Āovek dobrog soja, novĀano nagradio za sav naš trud. Neka druge zajednice postupaju po zakonu, mi āide iz Elzasa prkosimo zakonu i najbolje uspevamo kad se suprotstavljamo svakoj naredbi i svima propisima, policajcima i njihovim pomoþnicima. Prisutni pozdraviše taj govor žagorom odobravanja. Lostof iskoristi tu priliku da potseti vojvodu i ceo senat koliko mnogo bezbednost njihove države zavisi od prijateljstva sa Templerima, koji bi, zatvaranjem svojih kapija, mogli da preseku svaku vezu izmeāu Vajtfrajaza i Templa; i da þe od njihovog sadašnjeg postupka zavisiti kakav þe stav prema njima zauzeti kod Templera tako uticajna liĀnost kao što je on. — A što se tiĀe moga prijatelja, — nastavi student, — Škota i tuāinca, kako su ga izvoleli nazvati Āestiti duhovnik i uĀeni pravnik, treba uzeti u obzir da je on dobegao ovamo ne zato što je udario nekog Engleza veþ zato što je sabljom opauĀio jednog vašeg zemljaka. A po mom mišljenju, — produži on, dodirnuvši lorda Glenvarloha u isto vreme, da mu da na znanje da govori u šali, — kad bi svi škoti u Londonu stupili u meāusobnu borbu i poĀeli da ubijaju jedan drugog dok samo jedan od njih ne ostane u životu, taj preživeli imao bi pravo na našu zahvalnost, kao Āovek koji je uĀinio najveþu uslugu našoj staroj Engleskoj. Buran smeh i odobravanje propratiše tu dosetljivu odbranu u korist Najdžela. Lostof zatim podupre svoju odbranu sledeþim predlogom: — Meni je poznato da je obiĀaj starešina ove stare i ugledne republike da sva važna pitanja zrelo i dobro razmotre uz pijenje vina. Od mene je daleka i svaka pomisao da predlažem prekid tako pohvalnog obiĀaja ili da smatram da se ovako važna stvar kao što je ova može dobro i pravilno razmotriti samo pri jednom balonĀetu rajnskog vina. Ali kako je ovom Āestitom senatu sasvim svejedno da li prvo da pije a zatim da donese odluku o ovoj stvari, ili prvo da je reši pa potom da pije, to predlažem da vaša svetlost, uz saglasnost svojih mudrih i moþnih senatora, donese odluku da prima moga Āasnog prijatelja u svoju državu, i da mu odredi stan, da bi mogao da ode tamo da se odmori, posle velikih uzbuāenja koja je danas doživeo; a ja þu odmah posle toga naruĀiti za vas burence rajnskog vina i odgovarajuþu koliĀinu goveāih

192 jezika i slanih haringa, da se poĀastite onako kako vam dolikuje. Ovaj predlog pozdravljen je uzvicima odobravanja koji zaglušiše glasove protivnika, ako je u elzaškom senatu bio i jedan Āovek koji je mogao odluĀno odoleti tako privlaĀnom predlogu. ReĀi: — Dobro srce! — plemenit Āovek! — darežljiv mladiþ! — išle su od usta do usta. Upisivanje molioĀevog imena u veliku knjigu bilo je brzo završeno. Pod voāstvom visokog dužda, Najdžel je morao položiti zakletvu. SliĀno zakonu Dvanaest tablica drevnih Britanaca i drugih primitivnih naroda, zakletva je bila u obliku pesme i glasila je: Zaklinjem se da þu maĀem braniti Vajtfrajaz i njegova prava; I da þu štititi njegove goste Kao što dolikuje pravom vitezu. Najdžel oseti, pa Āak i ispolji izvesno gaāenje prema svemu tome; ali ga Lostof potseti da je veþ suviše daleko zagazio da bi mogao da se povuĀe, te on ponovi reĀi zakletve, ili taĀnije, izražavao je svoj pristanak na njih dok ih je vojvoda izgovarao, koji zakljuĀi obred time što mu priznade pravo na utoĀište sledeþim uobiĀajenim reĀima: Od sudskih poziva, Pandura i ostalih vlasti, Sudske presude koja Pretvara Āoveka u sužnja Ja te oslobaāam. Potpuno si slobodan, Kao Ālan naše družine, Da varaš i da te varaju; Da zadaješ i primaš udarce; Da se šepuriš i psuješ; Da piješ koliko ti je volja; Da bodeš nožem i udaraš maĀem U odbranu svoje ljubavnice. Zimi da ideš u toplom odelu, Ako ga imaš. Da piješ rakiju i pušiš; Leti da ideš u košulji, Ako nemaš kaputa. Da živiš od kocke,

193 Lukave prevare i Kako se snaāeš. I da se kuneš u svoju Āast. Ta prava i tu slobodu dajem ti ja. Posle ove besede nastala je raspra gde da se naāe stan za novog Ālana društva. Pošto su nove pridošlice obiĀno imale pun þemer novca, to su se Elzašani Āesto žuĀno prepirali oko toga ko da primi u stan novog Ālana njihove zajednice. Hrabri Hektor, koji se tako toplo zalagao za Najdžela bio je sada na strani neke Blozelinde koja je imala sobu za izdavanje u kojoj je nekada povremeno stanovao Dik Padington GlavoseĀa koji je obešen na Tiburnu.72 Njegovu preranu smrt ta dama je oplakivala i živela u tuzi kao usamljena grlica. Kapetanov predlog, ipak, bi odbaĀen u korist starca sa kapuljaĀom, za koga se verovalo da je uprkos svoje duboke starosti umeo isto tako dobro, pa Āak i bolje nego ma koji Elzašanin, da oĀerupa novajliju. Taj ugledni starac, po imenu Trapbojz, bio je Āuven lihvar. Nedavno je uĀinio svojoj državi veliku uslugu, jer joj je dao potrebnu svotu za uvoz vina u vojvodin podrum. A drukĀije se nije moglo, jer je vinarski trgovac bio voljan da snabde vinom velikog dužda samo za gotov novac. Stoga kada se starac podiže i, uz kašalj, potseti vojvodu da on ima skromnu sobu za izdavanje, odbaĀeni su svi ostali predlozi i Trapbojz bi odreāen za stanodavca Najdželu. ÿim je to pitanje rešeno, lord Glenvarloh izrazi Lostofu želju da odmah napusti to besprizorno društvo, i izaāe iz krĀme tako brzo i neceromonijalno da bi mu to senat uzeo za zlo da u isto vreme nije doneto burence rajnskog vina. Mladi pravnik otprati svoga prijatelja do kuþe staroga lihvara. On je, kao i mnogi drugi mladiþi iz Templa, znao vrlo dobro put do te kuþe. Usput je uveravao lorda Glenvarloha da odlazi u jedinu Āistu kuþu u Vajtfrajazu, i da za tu Āistoþu stari Trapbojz ima da zahvali staranju svoje kþeri, dovoljno ružne da odstrani svaku pohotljivu misao, ali i dovoljno bogate da dovede u iskušenje svakog puritanca Āim āavo odnese njenog starog oca. Dok je tako govorio stigoše do zelenaševe kuþe i zakucaše na vrata; otvori im žensko Āeljade Āije kiselo, ružno i strogo lice potpuno potvrdi Lostofove reĀi. Mrgodna izgleda ona sasluša studentovo 72 Ondašnje londonsko gubilište osuāenika. — Prev.

194 saopštenje da je njegov prijatelj buduþi stanar njenog oca, promrmlja da to znaĀi samo veþi posao za nju, ali završi time što stanara i njegovog druga uvede u sobu, koja je bila bolja nego što se moglo oĀekivati u takvom kraju, i mnogo veþa od one koju je imao na keju sv. Pavla, ali je bila nameštena sa manje ukusa. Lostof, zadovoljan sa stanom svoga prijatelja, oprosti se s njim, pošto mu prethodno donese cenovnik jednog restorana u susedstvu, i ponudi da mu iz njegovog ranijeg stana pošalje u novi sve njegove stvari ili neke od njih. Najdžel pomenu vrlo mali broj stvari, te se student ne mogaše uzdržati a da ne kaže da njegovo lordstvo izgleda ne namerava dugo da uživa svoja nova prava i povlastice. — Ovo društvo nimalo ne odgovara mojim navikama i ukusu da bih dugo ostao u njemu, — odgovori lord Glenvarloh. — Možda þete sutra promeniti mišljenje, — reĀe Lostof. — želim vam laku noþ. Sutra þu vas opet posetiti rano ujutru. Jutro je osvanulo, ali mesto Lostofa došlo je samo pismo od njega. U pismu se govorilo da je Lostofova poseta Elzasu izazvala nezadovoljstvo nekih njegovih mrzovoljnih starešina, te on smatra za najpametnije da se za sada ne pojavljuje tamo, da ne bi privukao suviše veliku pažnju na stan lorda Glenvarloha. Javljao mu je da je preduzeo potrebne mere za bezbednost njegove imovine i da þe mu po sigurnom Āoveku poslati njegovu kasicu s novcem i ostale stvari koje je tražio. Zatim je sledovalo nekoliko mudrih saveta, zasnovanih na Lostofovom dobrom poznavanju Elzasa i Elzašana. Student je savetovao Najdžela da drži lihvara u potpunoj neizvesnosti o svojim novĀanim sredstvima, da se nikad ne kocka sa kapetanom, koji ima obiĀaj da vara u igri i da svoje gubitke plaþa samo psovkama. Najzad mu je savetovao da se Āuva od vojvode Hildebroda, koji je lukav i sve vidi iako ima samo jedno oko.

195 GLAVA 18. — Majka: Šta! Zasenjena si odsevom kupidonovog ogledala? Kojim on, kao naši nestašni deĀaci, Baca natrag sunĀev zrak u oĀi prolaznika, Pa se onda smeje kad ih vidi da se spotaknu. — ýerka: Ne, majko; sev munje je mene zasenio, OĀi moje više nikad neþe dobro videti. — PeĀenje i pita. — Stara engleska komedija. otrebno je da se za izvesno vreme rastanemo sa našim junakom, premda ga ne ostavljamo u povoljnim prilikama da bismo opisali neka zbivanja koja su u bliskoj vezi sa njegovom sudbinom. Treþeg dana posle Najdželovog useljavanja u dom starog Trapbojza, poznatog lihvara u Vajtfrajazu, koga su obiĀno nazivali Zlatni Trapbojz, lepa kþi ĀasovniĀara Ramzija odluĀi da ode u Lombardsku ulicu. Ali prvo saĀeka da njen otac doruĀkuje, jer se bojala da on u svojoj rasejanosti umesto hlebne kore proguta slanik. ÿim se starac ponovo udubio u svoja izraĀunavanja Margareta izaāe iz kuþe u pratnji svoje verne služavke Džanete, za koju su þudi njene gospodarice bile zakon. U osam Āasova ona veþ stiže u Heriotov dom, gde je primi teta Judita, sestra njenog kuma. Stara usedelica nije naroĀito ljubazno doĀekala mladu gošþu, jer se ona, što je sasvim prirodno, nije divila toliko koliko njen brat Margaretinom divnom licu niti je imala isto strpljenje prema njenim devojaĀkim þudima. Ali, Margareta je bila ljubimĀe njenoga brata, a njegova je volja za teta Juditu bila najviši zakon, te ona samo strogo upita svoju ranu gošþu šta ju je nateralo da u to vreme ide ulicama Londona, i zašto je tako bleda? — Htela bih da govorim sa ledi Hermionom, — odgovori zadihana P

196 devojka, pri Āemu joj krv pojuri u lice tako brzo kao da je htela da u pogledu bledila svoga lica protivreĀi tetinoj zamerci. — Sa ledi Hermionom! — uzviknu teta Judita — sa ledi Hermionom? i to u ovo doba ujutru, a ona retko kad prima ikoga i od porodice Āak i u zgodnijim Āasovima? Ti si ili pomahnitala ili suviše zloupotrebljavaš naklonost moga brata i ledi Hermione prema tebi. — Ne, ne, što tako govorite? — reĀe Margareta, trudeþi se da zadrži suze koje su joj navirale na oĀi. — Recite, molim vas, ledi Hermioni da kumica vašega brata želi ozbiljno da govori s njom, a ja sam uverena da ona neþe odbiti da me vidi. Teta Judita pogleda podozrivim, ispitivaĀkim pogledom mladu devojku. — Možeš poveriti meni svoju tajnu, mila moja, — reĀe ona, — umesto ledi Hermioni. Starija sam od nje i mogu ti dati bolji savet. Više sam sa svetom nego ona koja se zatvara u svoje Āetiri sobe, pa ti mogu bolje pomoþi. — Oh! ne — ne — ne, — reĀe Margareta ozbiljno; — tiĀe se stvari u kojoj me vi ne možete savetovati, teta Judita. To je stvar — oprostite, draga tetice — izvan vašeg shvatanja. — Radujem se tome, gospoāice, — reĀe teta Judita pomalo ljutito; — jer ludosti današnje omladine zaista mogu da dovedu do ludila stari mozak kao što je moj. Eto, digla si se sa petlovima i prešla skoro ceo grad da bi govorila o nekoj gluposti ledi Hermioni, koja retko kad vidi božje sunce izuzev kad joj obasja zidove soba. Ali þu joj ipak reþi da si ti ovde. Ona ode, uskoro se vrati i reĀe joj: — gospoāice Margareta, ledi Hermiona þe se radovati da te vidi; a ta je više, moja mlada gospoāice, nego što bi imala pravo da oĀekuješ. Gospoāica Margareta nemo saže glavu, bila je suviše zauzeta svojim uzbudljivim i zbrkanim mislima da bi se potrudila da odobrovolji tetu Juditu ili da joj, što bi u nekoj drugoj prilici verovatno i uĀinila, zameri na njenoj strogosti i neljubaznosti. Otišla je za teta Juditom nemo i potišteno do jakih hrastovih vrata koja su delila odaje ledi Hermione od ostalog dela prostrane kuþe Džordža Heriota. Potrebno je da se pred vratima ovog svetilišta zaustavimo, da bismo opovrgli izveštaj kojim je RiĀi Moniplajs napunio uši svoga gospodara o onoj nepoznatoj ženi koja se onako Āudno pojavila za vreme molitve u domu Heriotovom. Ta žena je bila ledi Hermiona. Za mnoga preterivanja u svojoj priĀi o Hermioni RiĀi je imao da zahvali Dženkinu Vinsentu, koji je bio vrlo viĀan u onoj vrsti humora, veþ odavno omiljenoj u Londonu, a koja se uglavnom sastojala iz preterivanja, obmanjivanja ili vuĀenja za nos, izmišljotina i lagarija. RiĀi Moniplajs nije

197 shvatao šale, i po prirodi je bio ozbiljan i sklon svemu što je Āudno i neobiĀno, te je olako poverovao u Vinsentove izmišljotine. Vinsentovu priĀu RiĀi je ukrasio i svojim vlastitim umotvorinama, jer mu je jezik, naroĀito kad je podmazan dobrim piþem, bio mnogoglagoljiv. Dok je priĀao svome gospodaru Āudne pojedinosti koje je bio Āuo od Vinsenta, RiĀi nije propustio priliku da doda i neke svoje pretpostavke, koje je njegova brza mašta bila pretvorila u Āinjenice. život koji je vodila ledi Hermiona za vreme od dve godine u domu Džordža Heriota bio je toliko neobiĀan da je gotovo potvrāivao neke od mnogih Āudnih priĀa koje su kružile o njoj. Dom u kome je živeo zlatar pripadao je ranije nekoj moþnoj i bogatoj baronskoj porodici, Āija se loza za vreme vladavine Henrika VIII završila jednom obudovelom damom, veoma pobožnom i revnosnom katolikinjom. Ta dama je bila ledi Foldžam; njena prisna prijateljica bila je igumanija manastira Sent-Rok, isto tako revnosna papistkinja kao i ona. Kada je manastir Sent-Rok ukinut po odluci monarha ledi Foldžam je primila kod sebe svoju prijateljicu i dve monahinje, koje su se, kao i njihova igumanija, bile rešile da ne napuštaju svoj kaluāerski zavet, iako im je monarhovo ukidanje manastira omoguþavalo da izaberu svetovnu slobodu. Ledi Foldžam im je dala stan u svom prostranom domu, ali je sve to izvela tajno, jer se kralju Henriju ne bi svideo taj njen postupak. Ona im je ustupila Āetiri velike sobe i jednu malu koja je pretvorena u kapelu. Od ostalog dela kuþe stan je bio odvojen jakim hrastovim vratima da niko nepoželjan ne bi mogao da uāe u njega. Radi snabdevanja monahinja hranom ta vrata su imala obrtni dolap, kao što je sluĀaj u svim ženskim manastirima. U ovoj povuĀenosti igumanija i dve monahinje provele su mnogo godina, opšteþi samo sa ledi Foldžam, koja je, zbog njihovih molitvi i pomoþi koju im je ona pružila, smatrala sebe sveticom na zemlji. Igumanija je, na svoju sreþu, umrla pre svoje darežljive prijateljice, koja je još dugo živela i za vlade kraljice Jelisavete. Posle smrti ledi Foldžam u tu kuþu se useli neki mrzovoljan vitez, njen dalji roāak. Taj vitez je bio fanatiĀan protestant, pa je isterao iz svoga doma „sveštenice Vaala”, kako je nazivao monahinje. On je to svoje isterivanje monahinja smatrao dobrim delom? suprotno svojoj prethodnici koja je smatrala svojim dobrim delom to što ih je štitila. Od dveju nesreþnih monahinja, izgnanih iz tog skloništa, jedna je otišla u inozemstvo, a druga je, nesposobna zbog starosti da preduzme takvo putovanje, umrla u domu jedne siromašne udovice katolikinje. Ser Paul Krembeg, oslobodivši se monahinja, rasturio je kapelu, i hteo je da preudesi ceo taj stan, ali je zakljuĀio da bi to bili izlišni troškovi pošto je

198 ostali deo kuþe bio sasvim dovoljan za njegovu udobnost. Njegov sin je bio velik rasipnik; i od njega je naš prijatelj Džordž Heriot kupio tu kuþu. I on je, kao i ser Pol, smatrao ostali deo kuþe dovoljno prostranim, te je ostavio Foldžamine odaje koje su obiĀno nazivane Sent-Rokovim sobama u preāašnjem stanju. Dve i po godine pre poĀetka naše priĀe, Heriot je iz inostranstva, gde je bio otišao nekim poslom, poslao pismo svojoj sestri u kome je naredio njoj i svome blagajniku da Foldžamin stan snabdeju dobrim ali jednostavnim nameštajem za prijem jedne dame koja želi da stanuje u njemu izvesno vreme. U tom pismu im je takoāe rekao da se potrebne prepravke izvrše tajno i da ostalom svetu ništa ne priĀaju o tome. Kada se približilo vreme njegovog povratka teta Judita i ostali ukuþani goreli su od nestrpljenja. G. Heriot je došao, kao što je i nagovestio, zajedno sa nekom damom, tako izvanredno lepom da bi je, da nije bila vrlo bleāa, svi smatrali najlepšim stvorenjem na zemlji. Ona je dovela sa sobom i služavku, ili skromnu pratilju, Āiji je jedini posao izgleda bio da nju dvori. Ta pratilja bila je vrlo povuĀena, þutljiva žena, pedesetih godina, i, sudeþi po njenom akcentu, strankinja. Ledi Hermiona je nazivaše Mona Polom, a g. Heriot, i drugi, gospoāicom Polin. Ona je spavala u istoj sobi sa svojom gospodaricom, obedovala zajedno s njom, i u toku dana retko se odvajala od nje. Ove žene zauzele su nekadašnji stan pobožne igumanije; one su živele i jele odvojeno od ostale porodice. Sa kuþnom poslugom ledi Hermiona nije opštila, a gospoāica Polina razgovarala je sa slugama i služavkama samo kad je to bilo neophodno, pa i tada kratko i bez izlišnih reĀi. ÿesti i izdašni pokloni pomirili su sluge sa tim naĀinom ophoāenja; i oni su Āesto govorili da je uĀiniti uslugu gospoāici Polini isto što i naþi dragoceno blago. Prema teti Juditi ledi Hermiona bila je ljubazna i uĀtiva, ali je retko s njom razgovarala; to je i vreāalo stariĀin ponos i potsticalo njenu radoznalost. Ali je ona tako mnogo volela svoga brata da se uvek povinovala njegovoj volji. Domaþinova reĀ bila je zakon za sve ukuþane. Džordž Heriot, uprkos svoje dobrodušnosti, nije dopuštao da mu ukuþani postavljaju pitanja, i pošto je veþ jednom izrazio svoju želju da ledi Hermiona živi u njegovom domu na naĀin koji je njoj najprijatniji, i da se niko ne raspituje c njenoj prošlosti i pobudama koje su je navele da živi u usamljenosti, njegova sestra je dobro znala da bi on bio vrlo nezadovoljan ako bi uĀinila ikakav pokušaj da sazna tu tajnu. Ali mada se Heriotova sestra povinovala njegovoj volji i mada je njegova posluga bila podmiþena da se þutke pomiri sa novostvorenim

199 stanjem u kuþi, susedi su poĀeli da govore o tome. Jedni su bili mišljenja da je bogati zlatar na putu da postane papista, i da ponovo uspostavi kapelu ledi Foldžam — drugi da je popustio umom — treþi da namerava da se oženi, ili da uĀini nešto još gore. Heriotovo uredno odlaženje u protestantsku crkvu i izveštaji da nova žiteljka uvek prisustvuje protestantskim molitvama u Heriotovom domu, oslobodili su ga od prve sumnje; a oni koji su imali novĀana poslovanja s njim nisu mogli da sumnjaju u njegov zdrav razum; ostali, pak, glasovi nisu se mogli održati, jer su ljudi koje je naroĀito interesovala cela ta stvar pouzdano doznali da g. Džordž poseþuje ledi Hermionu samo u prisustvu gospoāice Poline, koja je uvek sedela s radom u ruci u istoj sobi gde su oni vodili razgovor. Takoāe je bilo poznato da njegova poseta njoj nikad nije trajala duže od jednog sata, i da je obavljana samo jedanput nedeljno — ti razgovori su oĀito bili suviše kratki i suviše retki da bi tu bila ljubav posredi. Oni koji su se najviše raspitivali najzad su uvideli da im je uzaludan svaki trud da uāu u tu tajnu. Ali je ipak bezbroj Āudnih priĀa kružilo meāu neobaveštenim i sujevernim ljudima. Nekim od tih priĀa zlobni kalfa Davida Ramzija napunio je uši RiĀija Moniplajsa. Postojalo je jedno lice koje je, smatralo se, moglo reþi o ledi Hermioni više od svih drugih u Londonu, izuzev Džordža Heriota; to lice je bila Margareta, jedinica þerka Davida Ramzija. Ta devojka je bila napunila tek petnaest godina kad je ledi Hermiona došla u Englesku; ona je tada odlazila vrlo Āesto u goste svome kumu, koji je uživao u njenim detinjarijama i njenom divnom pevanju škotskih pesama. Sve je doprinosilo da ona postane razmažena: popustljivost njenog kuma, nebrižnost i stalna rasejanost njenog oca, i gotovost propuštanju njenim þudima, kao lepoj i bogatoj naslednici, svih onih koji su je okružavali. Sticaj svih tih okolnosti uĀinio je da naša gradska lepotica postane svojevoljna i þudljiva. Ponekad je bila krajnje uzdržljiva, krotka i stidljiva, a ponekad buĀno vesela i neobuzdana. Ali, uprkos svih ovih nedostataka, gospoāica Margareta je bila razborita i oštroumna devojka, ljubazne naravi i dobra srca. Greške njenog vaspitanja bile su poveþane njenim Āitanjem komedija i romana, kojima je posveþivala veliki deo vremena; iz njih je crpla ideje koje su se znatno razlikovale od onih koje bi joj mogla uliti nežna i odana majka. Ti romani su bili krivi što je njeno ponašanje ponekad davalo utisak koketerije i izveštaĀenosti. Ali je ta šiparica imala dovoljno pameti da te svoje nedostatke sakrije od svoga kuma, kome je bila iskreno odana; a on joj je bio tako duboko naklonjen da je njegovom preporukom dobila

200 dozvolu da poseþuje ledi Hermionu. Āudan naĀin života ledi Hermione, njena neobiĀna lepota, još interesantnija zbog velike bledoþe, i to što je samo njoj bilo dopušteno da poseþuje tako tajanstvenu osobu, proizvelo je dubok utisak na mladu devojku. Iako njeni razgovori sa ledi Hermionom nisu bili dugaĀki ni poverljivi, ipak, ponosna zbog ukazanog joj poverenja, Margareta se starala da nikad ne ponovi ni jednu reĀ koju je Āula od ledi Hermione kao da bi je svaka ta reĀ stala života Nikakva raspitivanja od strane g-āe Ursule i drugih radoznalih lica, uprkos sveg njihovog laskanja i ulagivanja, nisu mogla da navedu mladu devojku da im kaže ma i jednu reĀ o onome što je slušala ili videla za vreme svojih poseta tim tajanstvenim odajama. Najbezazlenije pitanje o duhu u domu Heriotovom bilo je dovoljno da mlada devojka, Āak i kad je najveselija, prekine svoje þaskanje i zaþuti. Pomenuli smo sve ovo da bi istakli jaĀinu Margaretinog karaktera — jaĀinu skrivenu mnogim njenim nastranim þudima i postupcima, kao što snagu tvrāave skrivaju bršljan i divlje cveþe. Ali, da kažemo istinu, Āak i da je Margareta priĀala sve što je Āula i videla u Foldžam odajama, rekla bi malo šta što bi zadovoljilo radoznalce. U poĀetku njihovog poznanstva, ledi Hermiona davala je Margareti male, ukusne poklone, i zabavljala je pokazujuþi joj male, strane umetniĀke radove, od kojih su neki bili vrlo skupoceni. Ali vreme nije prolazilo baš tako prijatno kad je Polina pokušavala da je uĀi da veze i šije. Premda je uĀiteljica u tom poslu pokazivala veliku veštinu, tada poznatu samo u inostranim ženskim manastirima; uĀenica je ispoljavala takvu lenjost i neumešnost da su Āasovi iz veza i šivenja bili napušteni i zamenjeni Āasovima muzike. I u tome je Polina bila dobra uĀiteljica. Margareta je bila po prirodi muzikalna, pa je postigla znatan uspeh i u pevanju. ÿasovi iz muzike su davani u prisustvu ledi Hermione, kojima je ona oĀito bila zadovoljna. U pesmi bi se ponekad pridružila Margareti svojim Āistim zvuĀnim glasom, ali se to dešavalo samo onda kad je muzika bila verske sadržine. Ukoliko je Margareta postajala starija njihov odnos je dobijao donekle drukĀiji karakter. Bilo joj je dopušteno da iznosi svoje utiske o spoljnom svetu; i mada je ledi Hermiona primetila da njena mlada prijateljica ima veliku moþ zapažanja ipak je Āesto morala da je opomene da ne pravi nagle zakljuĀke i da ih ne saopštava suviše nepromišljeno. Poštovanje koje je gospoāica Margareta oseþala prema toj Āudnoj liĀnosti navelo ju je, iako nije volela protivreĀenje i prigovore, da strpljivo sluša primedbe ledi Hermione. Margareta je bila uverena da joj