Walter Scott - Najdzelovi dozivljaji

301 GLAVA 28. Vi kule Julija Cezara! VeĀita sramoto Londona! U vama su izvršena mnoga grozna ponoþna ubistva! — Grej. ako je uzviknuo Grej. Nešto sliĀno rekao je i Bandelo, mnogo ranije pre njega. SliĀne misli imali su Āesto u glavi i oni ljudi koji su, seþajuþi se sudbine drugih zatvorenika u toj Āuvenoj državnoj tamnici, imali razloga da misle da þe i njih zadesiti ista sudbina. MraĀna i niska kapija, koja je, sliĀno ulasku u Danteov pakao, oduzimala svaku nadu na izlazak otuda — tiho mrmljanje stražara, i razne formalnosti pri otvaranju i zatvaranju rešetkaste kapije — hladni i suvi pozdrav starešine tvrāave — sve to, duboko se zaseĀe u Najdželovo srce i stavi mu do znanja da je lišen slobode. — Ja sam hapšenik! — reĀe on skoro nehotice; — hapšenik; i to u Londonskoj kuli! Starešina se pokloni i reĀe: — Moja je dužnost da pokažem vašem lordstvu vašu sobu, gde vas moram, po naredbi, držati pod izvesnom stegom. Ukoliko mi dužnost bude dopuštala, gledaþu da vam olakšam vaše prebivanje ovde. Najdžel se samo pokloni u odgovor na tu ljubaznost starešine i poāe za njim prema starom krilu zgrade, u kome je tada bila tamnica a sada je trpezarija za dežurne oficire u tvrāavi. Dupla vrata bila su otvorena; zatvorenik poāe uz stepenice, za njim su išli starešina i stariji stražar. Ušli su u prostranu ali nisku i tamnu sobu, vrlo oskudno nameštenu. Stražaru bi nareāeno da naloži vatru i da, u odreāenim granicama, bude na usluzi lordu Glenvarlohu za vreme njegovog prebivanja u tvrāavi. Starešina se pokloni i izaāe, pošto je prethodno rekao Najdželu, uobiĀajenu frazu u takvim sluĀajevima, da se nada da on neþe dugo ostati tu. Najdžel je želeo da porazgovara sa stražarem, koji je ostao da malo uredi odaju, ali se on pravio da ne Āuje pitanja, ili da ih ne razume, mada T

302 su ona bila najobiĀnija, a i kad je odgovarao na njih, odgovori §u mu bili tako mrzovoljni i kratki, da to nije potsticalo dalji razgovor. Najdžel ostavi stražara da radi svoj posao þuteþi, i poĀe da se zabavlja tužnim Āitanjem imena, napisa i stihova kojima su njegovi prethodnici išarali zidove tamnice. Tu je video imena mnogih zaboravljenih stradalnika, uporedo sa onima Āija þe uspomena išĀeznuti samo zajedno sa istorijom Engleske. Tamo su bile pobožne izjave bogobojažljivog katolika, napisane uoĀi dana kada je na Tajbornu svojom smrþu potvrdio svoju veru; tu su bile reĀi i nepokolebljivosti protestanata, napisane pre nego što je spaljen na lomaĀi u Smitfildu. Na zidovima te sobe pisala je nežnom rukom nesreþna Džejn Grej, Āija je sudbina izazivala suze ne samo njenih savremenika veþ i docnijih pokoljenja; tu su smelijom rukom bili dublje zarezani u zid medved i koplje, ponosni amblem ponosnih Dadleja. Bilo je tu i jeremijada koje su govorile o plaĀu i tuzi, kratkih izjava o pomirenju sa sudbinom, a i reĀi koje su svedoĀile o najĀvršþoj odluĀnosti.102 Dok je Najdžel razgledao napise svojih prethodnika, iznenada se otvoriše vrata na njegovoj sobi. Bio je to tamniĀar, koji izjavi da po naredbi starešine tamnice dovodi u Najdželovu sobu još jednog zatvorenika. Najdžel se požuri da kaže da bi želeo da bude sam. TamniĀar na to odgovori da starešina tamnice najbolje zna kako da razmesti zatvorenike i da ga mališan neþe uznemiravati, jer je tako krotak da ga jedva vredi i zakljuĀavati. — Džajlse, — viknu on, — uvedi ovamo mališana. Drugi tamniĀar pusti mališana u sobu, a odmah zatim brava škljocnu i Āu se zveket lanca i zakljuĀavanje vrata. DeĀko je imao na sebi lepo sivo odelo, ukrašeno srebrnastim gajtanom, i skupocen žut ogrtaĀ. Crna somotska kapa bila mu je namaknuta na oĀi, i zajedno sa gustim crnim uvojcima gotovo mu skrivala lice. Stajao je na istom mestu gde ga je stražar ostavio, na dva koraka od vrata, oĀiju uprtih u pod, i sav je drhtao od zbunjenosti i straha. Najdžel se nije obradovao njegovom društvu, ali u njegovoj prirodi nije bilo da posmatra nevoljnika a da ne pokuša da mu olakša. — Ne plaši se, — reĀe on, — moj lepi deĀaĀe. Mi þemo, izgleda, biti 102 Ovi napisi znamenitih prestupnika i nevino postradalih lica saĀuvani su do današnjeg dana, mada im je u nekoliko mahova, za vreme opravki, pretila opasnost da išĀeznu. Veþina ih je sada odštampana u delu Bejleja: »Istorija i starine Londonske tvrāave«.

303 drugovi, neko kratko vreme — bar ja se nadam da ti neþeš ostati dugo u zatvoru, jer si suviše mlad da si mogao uĀiniti nešto što zaslužuje dug zatvor. De, de — ne oĀajavaj. Tvoja ruka je hladna, sav drhþeš, iako je ovde sasvim toplo. — Ali to je možda zbog vlage ove mraĀne sobe. Sedi pored vatre. — Šta, ti plaĀeš! Nemoj biti dete! Ti nemaš još brkove i bradu da bi te suze osramotile, ali, ipak, ne plaĀi kao devojka. Zamisli da si u školskom zatvoru zbog nedolaženja u školu; možeš valjda provesti jedan dan bez suza. Najdžel ga uze za ruku i posadi ga pored kamina. Posedevši neko vreme u ukoĀenom stavu, deĀko, u svom velikom oĀajanju, poĀe da krši ruke, a zatim ih stavi na lice i bolno zarida. Potoci suza potekoše niz njegove tanke prste. Najdžel zaboravi Āak i na svoju nevolju, toliko ga beše potreslo oĀajanje tog mladog i divnog stvorenja. On sede pored deĀka i poĀe da ga teši i nežno miluje po kosi. DeĀko je bio toliko stidljiv da zbunjeno ustuknu od tog Najdželovog dodira. Najdžel to primeti i sede podalje od njega. DeĀko se postepeno umiri i poĀe da obraþa pažnju na reĀi lorda Glenvarloha, koji se trudio da svojim govorom ublaži njegovu tugu. Bolno ridanje postepeno preāe u tiho jecanje; deĀko je i dalje bio tužan, ali više nije oseþao onoliki strah kao ranije. — Reci mi ko si, moj lepi deĀko, — reĀe Najdžel. — Gledaj na mene kao na druga koji želi da ti pomogne u tvojoj patnji, pa mi kaži kako da to uradim. — Gospodine, hoþu reþi, lorde, — odgovori deĀko vrlo stidljivo, i jedva Āujnim glasom, — vi ste vrlo dobri — a ja — ja sam vrlo nesreþan… Suze prekidoše njegove reĀi; i opet je lorda Glenvarloha stalo velikog truda da uteši i umiri deĀka bar toliko da je mogao da govori jasno i razumljivo. — Veoma sam vam zahvalan na vašoj dobroti, lorde, — reĀe deĀak — ali ja sam bedno, nesreþno stvorenje, i, što je najgore, sam sám kriv za svoju nesreþu. — U veþini sluĀajeva, — reĀe Najdžel, — sami smo krivi za naše nevolje i patnje. — Da nije tako i ja danas ne bih bio ovde. — Ali ti si suviše mlad da bi bio odgovoran za neku ozbiljniju krivicu. — O, gospodine, dobro bi bilo kad bi bilo tako — ali ja sam bio tvrdoglav, svojevoljan, nagao i neobuzdan — i sada — sada skupo plaþam za to! — Eh, deĀaĀe, — reĀe Najdžel, — to mora da je bio neki deĀiji nestašluk — izostajanje od škole — neka neposlušnost, ili nešto sliĀno tome. Ali ipak, zbog toga te ne bi zatvorili u tamnicu? Ima tu neĀega

304 tajanstvenog, momĀe, i ja moram saznati šta je to. — Doista, lorde, uveravam vas da nisam uradio ništa vrlo rāavo, — reĀe deĀko, na koga su poslednje Najdželove reĀi napravile veþi utisak nego njegova ljubaznost. — Ja sam nevin — to jest, skrivio sam, ali ne toliko da zaslužujem da budem zatvoren u ovom strašnom mestu. — U tom sluĀaju priznaj mi svu istinu, — reĀe Najdžel glasom koji je i nareāivao i bodrio, — ti nemaš razloga da me se plašiš, ja samo želim da znam s kim govorim. — S nesreþnim deĀakom, gospodine — s lenjivcem i skitnicom, — odgovori mladi zatvorenik, i podiže lice koje je Āas crvenelo od stida a Āas bledelo od straha. — Otišao sam od kuþe krišom da bih video kako kralj lovi u GrinviĀkom parku; tamo su se odjednom razlegli povici: — Izdaja i sve kapije su pozatvarane. — Uplašio sam se i sakrio u Āestar; šumari su me našli i ispitivali — rekli su da su moji odgovori nepotpuni — i poslali su me ovamo. — Oh, ja sam najnesreþniji Āovek, — uzviknu lord Glenvarloh i poĀe uzbuāeno da hoda gore-dole po sobi: ko goā mi se približi unesreþen je mojom zlom sudbinom! Smrt i tamnica prate me ustopice i vrebaju sve koji mi se približe. Pa ipak, priĀa ovog deĀka izgleda mi Āudna. Ti kažeš, mladi prijatelju da su te ispitivali. — Jesi li im ti rekao svoje ime i na koji si naĀin dospeo u park — da si im to rekao, oni te, zacelo, ne bi zadržali? — O, lorde, — reĀe deĀko, — nisam hteo da im kažem ime prijatelja koji me je pustio u park; a što se tiĀe moga oca — ne bih želeo, ni za sve bogatstvo Londona, da on sazna gde se sada nalazim! Ali oni te neþe pustiti na slobodu dok ne saznaju tvoje ime i Āiji si? — Od kakve im je koristi da drže u zatvoru takvo nemoþno stvorenje kao što sam ja? — reĀe deĀko; — oni me moraju pustiti, ako ni iz kakvog drugog razloga a ono zbog stida što su zatvorili u tamnicu deĀaka? — Nemoj se uzdati u to — kaži mi tvoje ime i mesto gde živiš — ja þu to reþi starešini tamnice — on je Āastan Āovek, i uveren sam da þe te on ne samo pustiti na slobodu veþ i da þe se zauzeti za tebe kod tvog oca. DelimiĀno sam obavezan da te izbavim iz ove nevolje, pošto sam ja prouzrokovao onu uzbunu zbog koje su te uhapsili; zato mi reci svoje ime i kako se zove tvoj otac. — Da vama kažem moje ime! Oh, nikada, nikada! — odgovori deĀko tonom dubokog uzbuāenja, Āiji uzrok Najdžel nije mogao da shvati. — Zar me se toliko bojiš, momĀe, — reĀe Najdžel, — samo zato što

305 sam osumnjiĀen i zatvoren? Pomisli da se Āoveku može desiti i jedno i drugo pa da |pak ne zaslužuje ni sumnju ni zatvor. Zašto si nepoverljiv prema meni? Ti si usamljen i nezaštiþen, a i moja sudbina je sliĀna tvojoj; i kad razmišljam o svom položaju i nehotice oseþam sažaljenje prema tebi. Budi pametan; ja ti od sveg srca želim dobro. — O, ja u to ne sumnjam, lorde, — odgovori deĀko, —! i ja bih vam mogao reþi sve — to jest, gotovo sve. — Reci mi samo ono što þe mi pomoþi da ti budem od koristi, — reĀe Najdžel. — Vi ste velikodušni, lorde, — reĀe deĀko; — uveren sam, o, potpuno uveren, da bih mogao da vam se poverim. — Ali ipak — ali ipak mi je vrlo nezgodno — postupio sam tako neobazrivo, tako nepromišljeno. — Nikad vam ne mogu reþi o svojoj nepromišljenosti. Veþ sam i tako mnogo rekao nekome Āije bi srce trebalo da bude tronuto mojim reĀima — pa ipak su me sproveli ovamo. — S kim si to govorio tako otvoreno? — upita Najdžel. — To vam ne smem reþi, — odgovori deĀko. — U tvojim reĀima ima neĀeg Āudnog, prijatelju moj, — reĀe lord Glenvarloh, i nežno ga uze za ruku, kojom deĀko ponovo beše pokrio svoje oĀi. — Ne misli sada o svom sadašnjem položaju — ti si sada kao u groznici, ruka ti je vrela i puls ubrzan. — Lezi na onaj krevet, i pokušaj da zaspiš. To je najbolje sredstvo da odagnaš misli koje te muĀe. — Hvala vam na ljubaznosti, lorde — reĀe deĀko; — bolje je da posedim još malo u ovoj naslonjaĀi — ovde mi je udobnije nego na krevetu. Hoþu da razmislim malo o onome što sam uĀinio; pa ako i zaspim, utoliko bolje, jer sam sasvim iscrpen. Rekavši to, deĀko izvuĀe ruku iz Najdželove, skupi oko sebe ogrtaĀ, prebaci ga delimiĀno preko lica, i poĀe da drema ili, možda, da razmišlja; dok je Najdžel, uprkos zamorenosti, zamišljeno šetao gore-dole po sobi. Svaki Āitalac je doživeo Āasove kad nije mogao da gospodari Āak ni svojim mislima akamoli spoljnim okolnostima. Najdžel je želeo da hladno razmisli o svom položaju, i o stavu koji treba da zauzme kao razborit i hrabar Āovek; ali, uprkos toga, i nevolje u kojoj je bio, njegove misli su) se nekako i nehotice usredsreāivale na sudbinu toga mladog hapšenika. Nije mogao da objasni sebi zašto je to tako, a nije mogao ni da gospodari svojom maštom. Tužni tonovi najumilnijeg glasa koji je ikad Āuo još su mu zvuĀali u ušima, mada je san sada bio zatvorio deĀakova usta. Najdžel mu priāe na prstima da bi se uverio da li zaista spava. OgrtaĀ mu je pokrivao donji deo lica; ali kapa, koja mu beše malo pala ustranu, ostavljaše da se vidi otkriveno Āelo, sa tankim plavim

306 venama, zatvorene oĀi, i dugaĀke svilaste trepavice. — Siroto dete, — pomisli Najdžel, pogledavši u deĀaka, uvijenog u ogrtaĀ, — suze se još vide na tvojim trepavicama, plakanjem si se uspavao. Tuga je sirova dadilja za takvo mlado i nežno biþe. Spavaj mirno, neþu te uznemiravati. Sad moram da razmislim o svom položaju. Pokušao je da to uradi, ali misli o zaspalom deĀku nisu mu izlazile iz glave. Ljutio se i prekorevao samog sebe što se toliko interesuje za sudbinu deĀaka o kome ne zna ništa sem da su mu ga tamniĀari nametnuli, i to možda kao uhodu. Ali, ma koliko da se Najdžel starao da odagna od sebe misli o deĀaku, one su mu se stalno vraþale. Tako je prošlo pola Āasa i više, kad se opet zaĀu kljuĀ u bravi, i tamniĀarev glas objavi da neki Āovek želi da govori sa lordom Glenvarlohom. — Da razgovara sa mnom u mojoj sadašnjoj nevolji! — Ko li to može biti? — Džon Rristi, Najdželov bivši stanodavac uāe u sobu i okonĀa njegovu neizvesnost. — Dobrodošli, dobrodošli, moj Āestiti stanodavĀe! — reĀe lord Glenvarloh. — Nisam ni sanjao da þu vas videti u ovom teskobnom stanu? — On priāe Kristiju i srdaĀno i prijateljski mu pruži ruku; ali Džon ustuknu natrag kao od zmije. — Zadržite vašu uĀtivost za sebe, lorde, — reĀe on oštro; — imao sam je za ceo život. — Šta znaĀi to, gospodine Kristi? — upita Najdžel. — Nadam se da vas nisam niĀim uvredio?, — Ne postavljajte mi nikakva pitanja, lorde, — reĀe Kristi osorno. — Ja sam miroljubiv Āovek, — nisam došao ovamo da se prepirem s vama. Pretpostavite dai sam dobro obavešten o onome što mi je vaša plemenitost uĀinila, i samo mi recite, u nekoliko reĀi, gde je ona nesreþna žena. — Šta ste uradili s njom? — Šta sam uradio s njom! — uzviknu lord Glenvarloh. — Uradio s kim? Ja ne znam o Āemu govorite. — O, lorde, — reĀe Kristi, — iako se pretvarate da se Āudite, vi znate vrlo dobro da ja govorim o onoj jadnoj budali koja je bila moja žena, pre nego što je postala vaša milosnica. — Vaša žena! Zar je ona otišla od vas? — A ako jeste, zašto je tražite od mene? — Da, lorde; ma koliko to Āudno izgledalo, — reĀe Kristi s gorkom ironijom u glasu i jetkim osmehom koji se nije slagao s njegovim gnevnim licem, penom na ustima i iskolaĀenim oĀima, — došao sam da je tražim od vas. Vi se, bez sumnje, Āudite što je tražim, ali, eto, velika gospoāa i sitni ljudi misle razliĀna Ona mi je bila u srcu i delila je sa

307 mnom i zlo i dobro, i zato je ne mogu nikad zaboraviti. — Pa i kad je nikad ne bih ponovo video, ne mogu dopustiti, lorde, da ona gladuje ili radi nešto još gore da bi sebi pribavila koru hleba, mada vaše lordstvo verovatno misli da þu lišiti ljude izvesnog uživanja ako je odvratim od takvog puta. — ÿasti mi i vere, — reĀe lord Glenvarloh, — ako se išta rāavo desilo sa vašom ženom, ja o tome ništa ne znam. Nadam se da isto tako grešite što njoj pripisujete takvu grešku, kao i što pretpostavljate da sam ja njen sauĀesnik u tome. — Ah, lorde, — reĀe Kristi, — zašto toliko otežavate tu stvar? Ona je samo žena budalastog starog trgovca, koji je bio tako malouman da se oženi devojkom dvadeset godina mlaāom od sebe. Zašto odugovlaĀite stvar; ne možete steþi veliku slavu od one koju ste veþ stekli vašim postupkom; a pošto ste veþ imali ono što ste hteli, mislim da vam gospoāa Neli nije više potrebna. UstruĀavao bih se da vam prekratim vaše uživanje; ostareo rogonja treba da bude strpljiv i da se pomiri sa svojom sudbinom. Ali, pošto je vaše plemenito lordstvo zatvoreno ovde sa ostalim cveþkama naše kraljevine, to pretpostavljam da gospa Neli nema pristupa ovde i da, prema tome, nije u moguþnosti da vam pomogne da vaše dokone Āasove provodite u… Razjareni muž odjednom zaþuta, a zatim nastavi, ali bez ironije u svom glasu i udarajuþi štapom u pod: — Oh, da vam noge nisu u okovima, koje ste potpuno zaslužili, neka mi āavo odnese dušu ako vas onda, uprkos vaše mladosti i maĀa, ne bih tako isprebijao ovim hrastovim štapom da biste služili za primer svima nezahvalnim i laskavim dvoranima; i zauvek bi se pamtilo kako je Džon Kristi kaznio ljubavnika svoje žene. — Ne razumem vašu drskost, — reĀe Najdžel, — ali vam opraštam, jer vidim da ste u zabludi. Ukoliko shvatam vašu gnevnu optužbu, mogu reþi da je ja nimalo ne zaslužujem. Okrivljujete me da sam zaveo vašu ženu; nadam se da je ona nevina. Za mene, u svakom sluĀaju, ona je nevina kao anāeo na nebu. Nikad nisam pomišljao ni na šta rāavo u vezi s njom. — Nikad joj nisam dotakao ni ruku ni obraz, izuzev u Āasnoj uĀtivosti. — Oh, da — uĀtivosti — To je baš ta reĀ. Ona je uvek hvalila Āasnu uĀtivost vašeg lordstva. Vi ste mene i namagarĀili sa tom vašom uĀtivošþu. Lorde — lorde, kada ste došli kod nas niste bili bogati — to i sami znate. Nisam radi zarade primio pod svoj krov vas i onog vašeg drskog ubicu. Nikad nisam mario da li je mala soba izdata ili nije; mogao sam živeti i bez toga. Da niste mogli plaþati za nju nikad vam ne bih tražio stanarinu. Svi na keju znaju da Džon Kristi može da uĀini dobro

308 delo. Pre nego što ste vi prešli prag moje kuþe bio sam sreþan Āovek, koliko to može da bude Āovek koji nije više mlad i pati od kostobolje. Neli je bila ljubazna i dobroþudna žena — pokatkad smo se i sporeĀkali oko kakve haljine, ali, ipak, bolja i Āuvarnija domaþica od nje nije se mogla naþi. A šta je ona sad? Ali neþu biti budala da plaĀem, ako mogu da se uzdržim. Ali nije pitanje šta je ona sad, veþ gde je ona? A to pitanje, gospodine, moram saznati od vas. — Kako þete saznati od mene, — odgovori Najdžel, — kad j ja o tome ne znam ništa kao i vi, pa i manje od vas. Sve do ovog trenutka nisam znao da postoji ikakvo neslaganje izmeāu vaše gospoāe i vas. — To je laž, — odbrusi Kristi. — Šta, nitkove! — uzviknu lord Glenvarloh — kako se usuāuješ da iskorišþavaš moj sadašnji položaj da bi me uvredio? Da te ne smatram ludim, ili možda zaluāenim usled neke nanesene ti uvrede, moja nenaoružanost ne bi ti bila nikakva zaštita; razbio bih ti glavu o zid. — Da, da, — odgovori Kristi, — pretite koliko hoþete. Bili ste po kockarnicama, i u Elzasu, i nauĀili ste jezik ubojica, ne sumnjam u to. Ali vam opet kažem da ne govorite istinu kad kažete da ne znate o neverstvu moje žene, jer kad su vas vaši drugovi zadirkivali i pravili šale na njen raĀun, vi niste poricali da ste zaveli moju ženu. U ovoj optužbi bilo je i nešto istine. Lord Glenvarloh, kao Āastan Āovek, nije mogao poreþi da su lord Dalgarno i drugi pravili šale na raĀun gospe Neli, a u vezi s njim, i mada se nije hvalisao pred drugovima grehom koji nije uĀimo, ipak, nije se dovoljno ni trudio da rastera njihovo sumnjiĀenje jer je video da oni na takav greh gledaju sa odobravanjem. I zato Najdžel zbunjenim glasom priznade da su pravljene šale bile zasnovane na toj pretpostavci, ali da u njoj nije bilo ni trunke istine. Džon Kristi ne htede dalje ni da sluša njegova pravdanja. — Po vašim sopstvenim reĀima, — izjavi on, — vi ste dopustili da se u šali govore laži o vama. Kako mogu onda znati da li sada, kad ste ozbiljni, govorite istinu? Vi ste to, pretpostavljam, smatrali za poželjno da steknete glas da ste osramotili jednu Āestitu porodicu; i ko neþe pomisliti da ste imali stvarnog razloga za vaše nisko hvalisanje? I ja prvi mislim da ste ga imali; i zato, lorde, Āujte što þu vam reþi. Vi se sada i sami nalazite lu velikoj nevolji. — Tako vam vaše nade da þete ipak spasti i svoj život i svoju imovinu, recite mi gde je ta nesreþna žena. Recite mi ako se uzdate u boga — recite mi ako se bojite pakla — recite mi ako ne želite da vas stigne kletva upropašþene žene i Āoveka skrhana srca, i ako ne želite da oni svedoĀe protiv vas na dan strašnoga suda. Ganuti ste, lorde, vidim. Ne mogu zaboraviti zlo koje ste mi uĀinili. Ne

309 mogu Āak ni obeþati da þu vam oprostiti — ali — recite mi gde je ona, pa me više nikad neþete videti niti Āuti moje prekore. — Nesreþni ĀoveĀe, — odgovori lord Glenvarloh, — rekli ste više, mnogo više nego što je dovoljno da me ganete. Da sam na slobodi pružio bih vam svu svoju pomoþ da pronaāete onoga koji vam je naneo zlo, utoliko pre što slutim da je moje prebivanje u vašem domu možda poslužilo za povod nitkovu koji vas je unesreþio. — Vrlo sam vam zahvalan na vašoj ljubaznosti, — reĀe Džon Kristi jetko i ironiĀno; — poštedeþu vas od daljih prekora — vi ostajete pri svojoj odluci, a i ja pri mojoj. — Hej, tamniĀaru! — Kada tamniĀar uāe Džon mu reĀe: — Vreme je da idem, prijatelju. Dobro pazi na zatvorenika — bezopasnije je pustiti iz zoološkog vrta u grad sve divlje zveri nego dopustiti ovom slatkoreĀivom i uglaāenom gospodinu da se vrati u društvo Āestitih ljudi. — Rekavši to on brzo izaāe iz sobe. Najdžel poĀe da razmišlja o svojoj sudbini: progone ga za zloĀine koje nije uĀinio i okrivljuju za prestup koga se gnuša. Ipak nije mogao a da ne prizna da je optužbu Džona Kristija unekoliko i zaslužio time što je, zato što su budale smatrale takvu stvar velikim podvigom, pustio da se misli da je on taj prestup izvršio iako nije; i to nije bio nikakav melem za njegovu ranu kad se setio da mu je RiĀi rekao kako je bilo i takvih koji su mu se smejali iza leāa zato što se pretvarao da je uĀinio ono što nije imao hrabrosti da uĀini. Kratko reĀeno, njegovo pretvaranje dovelo je do toga da mu se raspusni mladiþi podsmevaju kao hvalisavcu, u Āijim bi oĀima on samo stekao u ugledu da je zaista izvršio preljubu; dok ga je uvreāeni muž, koji je bio duboko uveren u njegovu krivicu, žigosao kao nezahvalnog gosta koji se nije ustruĀavao da mu zavede ženu.

310 GLAVA 29. Kako bi prošao Āovek na koga Ljudi gledaju s prezirom i osudom Da nas hrišþanska ljubav nije nauĀila: Da je onima koji izazivaju prezir i mržnju Najviše potrebno naše sažaljenje. — Stara drama. oseta Džona Kristija odvratila je Najdželovu pažnju od njegovog zaspalog druga, ali uskoro posle njegovog odlaska misli mu se opet vratiše deĀaku. Izgledalo mu je Āudno da je deĀko spavao tako Āvrstim snom za vreme njihovog glasnog razgovora. Da li mu je dobro — da li se samo pretvara da spava? Najdžel mu priāe sasvim blizu i vide da on plaĀe, iako su mu oĀi bile zatvorene. On ga lako dodirnu po ramenu — deĀko se trže, ali se ne probudi: Najdžel ga prodrma jaĀe i upita da li spava. — Zar u vašoj zemlji bude ljude da bi ih pitali da li spavaju ili ne? — reĀe deĀko jetko. — Ne, mladi gospodine, — odgovori Najdžel; — ali kad plaĀu u snu, kao ti, onda ih bude da vide da li ih nešto boli. — Nije od velike važnosti ni za koga kako Je meni, — reĀe deĀko; — To je taĀno, — odgovori lord Glenvarloh; — ali ti si znao, i pre no što si zaspao, da ti ja ne mogu mnogo pomoþi u tvojoj teškoþi, pa si ipak bio sklon da Imaš izvesnog poverenja prema meni. — Ako sam bio, sad nisam više, — reĀe deĀko. — Šta te je navelo da promeniš svoj stav prema meni? — upita lord Glenvarloh. — Neki ljudi govore u snu — a ti možda Āuješ i kad spavaš? — Ne, ali patrijarh Josif nikad nije sanjao istinitije snove od mene. — Doista! — reĀe lord Glenvarloh. — A kakve si to snove sanjao koji su uticali na tebe da promeniš tvoje dobro mišljenje o meni? Sanjao sam, — odgovori deĀko, — da sam bio u pustoj šumi, odjedanput se zaĀuo lavež pasa i zvuk lovaĀkih rogova, baš kao u P

311 GrinviĀ parku. — To je prosto zato što si jutros bio u parku, — reĀe Najdžel. — PriĀekajte, lorde, — produži deĀko. — U snu vidim na kraju široke zelene aleje divnog jelena, koji beše zapao u lovaĀku mrežu; znao sam, ako ostane u njoj, da þe ga ili lovci zaklati ili psi razneti u komade. Žao mi je bilo jelena, i, mada sam bio drukĀije biþe od njega i mada sam ga se bojao, ipak odluĀim, ma šta se desilo, da oslobodim tu divnu životinju. Izvadio sam nož i tek što sam poĀeo da seĀem mrežu kad se jelen iznenada pretvori u tigra, mnogo veþeg i divljijeg od onih u Zoološkom vrtu, i ustremi se na mene, i baš kad je hteo da me rastrgne vi ste me probudili. — Izgleda mi, — reĀe Najdžel, — da zaslužujem veþu zahvalnost što sam te probudio i tako izbavio od te opasnosti. Ali, druže moj, ta priĀa o tigru i jelenu nema nikakve veze sa promenom tvoga stava prema meni. Ne znam da li ima ili nema, — reĀe deĀko; — ali vam neþu reþi ko sam. — Ah, ti, þudljivi deĀaĀe, ti, dakle, neþeš da odaš svoju tajnu, — reĀe Najdžel, i poĀe da hoda gore-dole po sobi. — Pa ipak ne želim da odeš od mene a da ti ne kažem da sam proniknuo u tvoju tajnu. — Moju tajnu! — uzviknu deĀko uzbuāenim glasom, — šta hoþete time da kažete, lorde? — Samo to da mogu da protumaĀim tvoj san i bez pomoþi haldejskog žreca; taj san kazuje da moj vrli drugar ne nosi odelo svoga pola.. — Pa neka je i tako lorde — reĀe Najdželov drug, skoĀivši naglo i ogrnuvši se još više svojim ogrtaĀem, — budite uvereni da ovom odelu neþu naneti sramotu. — Mnogi bi protumaĀili te reĀi kao poziv na dvoboj, — reĀe lord Glenvarloh, uporno gledajuþi u svoju sabesednicu; — ali žene ne oblaĀe odelo muškaraca u nameri da se posluže njihovim oružjem. — Takvu nameru nisam ni imala, — reĀe mlada devojka; — ja imam drugi, moþniji naĀin da se zaštitim —i ali bih želela pre svega da saznam kakve su vaše namere. — NajĀasnije i najplemenitije, — odgovori lord Glenvarloh; — ma ko vi bili — ma kakve pobude da su vas dovele ovamo, ja sam uveren — a to mi dokazuje i svaki vaš pogled i svaka vaša reĀ — da vi ne zaslužujete nikakve uvrede, a još manje neko zlostavljanje. Kakve su vas okolnosti dovele ovamo ne znam, ali oseþam da u vašim namerama nema niĀega rāavog. Od mene nije potrebno da se plašite: — I oĀekivala sam lorde, da þete biti plemeniti prema meni, jer

312 znam da ste Āastan Āovek, — odgovori devojka. — Iako sam svesna da je moj postupak nepromišljen, ipak nisam potpuno nezaštiþena kao što bi to na prvi pogled — i u ovom Āudnom odelu — moglo da izgleda. Dovoljno sam patila, i više nego dovoljno, zbog poniženja što ste me videli u ovom odelu, i zbog moguþnosti da usled toga steknete rāavo mišljenje o meni, ali, hvala bogu, ja sam toliko zaštiþena da mi se ne može naneti uvreda a da ne bude osveþena. Baš tada tamniĀar donese lordu Glenvarlohu obed, za koji se, u njegovoj sadašnjoj situaciji, moglo reĀi da je bio vrlo dobar, i da je, ako je ustupao po kvalitetu jelima Āuvenoga Bažea, u pogledu Āistoþe bio daleko iznad onoga u Elzasu. TamniĀar ostade da služi Najdžela za vreme obeda i dade znak prerušenoj devojci da mu pomogne. Ali Najdžel izjavi da poznaje oca toga deĀka i da mu zato dopušta da jede zajedno s njim. Devojka pristade sa izvesnom zbunjenošþu, koja lepe crte njenoga lica uĀini još zanimljivijim. Njeno ponašanje za trpezom bilo je prirodno i otmeno; Najdželu se Āinilo, možda zato što joj je zbog izuzetnih okolnosti njihovog susreta veþ bio naklonjen, a možda i zato što je stvarno bilo tako, da nikad ranije nije video smerniju i ljupkiju devojku. Na stolu je stajalo vino, ali je ona odbila da ga pije. Njihov razgovor u prisustvu tamniĀara ograniĀavao se, naravno, na sasvim obiĀne fraze; ali se Najdžel beše rešio da sazna ko je ta mlada devojka. To je želeo utoliko više što mu se sada Āinilo da je negde Āuo njen glas i video njeno lice. Obed je najzad završen i Najdžel poĀe da razmišlja kako bi najlakše poveo razgovor o onome što ga je toliko zanimalo, kad tamniĀar javi da je došao neki posetilac. — Ah! — uzviknu Najdžel nezadovoljno, — Āak me ni tamnica ne može da oslobodi od dosadnih posetilaca. On se ipak pripremi da doĀeka gosta; a devojka se plašljivo uvi u ogrtaĀ i sede li veliku naslonjaĀu, u kojoj je ranije spavala, namestivši se tako da što bolje izbegne posetioĀevu pažnju. Tek što se beše namestila vrata se otvoriše i Āestiti graāanin, Džordž Heriot, uāe u odaju. On preāe preko sobe brzim posmatraĀkim pogledom i, prišavši Najdželu, reĀe: — Lorde, želeo bih da mogu reþi da sam sreþan što vas vidim. — Susret sa nesreþnicima, gospodine Heriote, retko kad pruža sreþu njihovim prijateljima. — Ali, što se mene tiĀe, ja se radujem što vas vidim. On pruži ruku, ali Heriot mu se samo þuteþi pokloni. — Vi ste ljuti na mene, gospodine Heriote, — reĀe lord Glenvarloh,

313 pocrvenevši. — Ni najmanje, lorde, — odgovori Heriot; — ali ja dolazim iz Francuske, pa sam mislio da je dobro da, pored ostale robe, uvezem i uzorak onog lepog i uzdržanog ponašanja zbog koga su Francuzi tako Āuveni. — Nije lepo od vas, — reĀe Najdžel, — što tu uzdržanost primenjujete i pri susretu sa svojim starim i zahvalnim vam prijateljem. Heriot ne odgovori na tu Najdželovu primedbu veþ se samo suho nakašlja, a zatim reĀe: — Hm! hm! Lorde, pošto mi je ova francuska uĀtivost neprirodna, želeo bih da znam da li mogu da govorim s vama kao prijatelj, pošto je vaše lordstvo izvolelo da me tako nazove, ili da se, kao što odgovara mome položaju, ograniĀim samo na poslovni razgovor. — Govorite mi svakako kao prijatelj, gospodine Heriote, — reĀe Najdžel. — Primeþujem da ste poverovali mnogim rāavim glasovima o meni, ako ne i svima. Govorite sasvim otvoreno, što ne budem mogao da poreknem ja þu priznati. — I popraviti, lorde, nadam se, — reĀe Heriot. — Naravno, ukoliko to bude u mojoj moþi, — odgovori Najdžel. — Ah, lorde, — produži Heriot, — to je žalostan, ali neophodan uslov. Svakom Āoveku je mnogo lakše da nanese zlo društvu i svojim bližnjima nego da im pruži naknadu za to. Ali mi nismo ovde sami, — reĀe on, bacivši oštar pogled na ogrnutu, prerušenu devojku, koja uprkos sveg svog staranja nije ostala neprimeþena. Više zabrinut da njena tajna ne bude otkriven, nego da od nje saĀuva u tajnosti svoje poslove, Najdžel se požuri da odgovori: — To je moj paž; možete govoriti slobodno pred njim; On je iz Francuske i ne zna engleski. — U tom sluĀaju mogu da govorim otvoreno, — reĀe Heriot, bacivši još jednom pogled prema naslonjaĀi; — možda moje reĀi neþe biti naroĀito prijatne, ali þe biti sasvim iskrene. — Govorite, molim vas, gospodine, — reĀe Najdžel, veþ sam vam rekao da mogu da podnesem prekore. — Pa, lorde, kako ste dospeli ovde? Zašto vas okrivljuju za prestupe koji kaljaju ime koje je vekovima bilo Āuveno zbog svoje Āestitosti? — Ovde se nalazim, — reĀe Najdžel, — jer sam, da poĀnem sa svojom prvobitnom greškom, hteo da budem mudriji od svoga oca. — To bi bilo teško postiþi, lorde, — odgovori Heriot, — svima je poznato da je vaš otac bio jedan od najmudrijih i najhrabrijih Škota. — On mi je savetovao, — produži Najdžel, — da izbegavam svako

314 kockanje; meāutim, ja ga nisam poslušao, veþ sam se kockao prema svojim sredstvima i svojoj veštini i vodeþi raĀuna da to radim samo kad me služi sreþa. — Da, lorde, vi ste hteli da dobijete na kocki — mislili ste da možete iþi u blato a da se ne ukaljate, — reĀe Heriot. — Nije potrebno da mi govorite o tome koliko je to kockanje škodilo vašem ugledu, jer sam veþ Āuo o tome sa velikim žaljenjem. O vašoj drugoj grešci reþi þu vam ovo: ma koliko da vam je lord Dalgarno bio skrivio, bili ste dužni, zbog njegovog starog oca, da ga poštedite od fiziĀkog napada. — Vi o tome hladnokrvno govorite, gospodine Heriote; dok sam ja bio izazvan mnogim uvredama koje mi je bio naneo pod maskom prijateljstva. — To jest, — primeti Heriot, — lord Dalgarno vam je davao rāave savete, a vi ste… — A ja sam bio toliko glup da sam postupao po njima, — dodade Najdžel. — Ali ostavimo to, gospodine Heriote. Stari ljudi i mladi ljudi, mirni graāani i ljudi maĀa uvek su se razilazili i razilaziþe se u mišljenju o takvim stvarima. — Ja shvatam razliku izmeāu starog zlatara i mladog plemiþa — pa ipak je trebalo da imate strpljenja zbog lorda Hantinglena, i obazrivosti radi samog sebe. Pretpostavimo da ste bili u pravu… — Molim vas, preāite na neku drugu optužbu, — reĀe lord Glenvarloh. — Ja nisam vaš tužilac, lorde; ali se nadam da vas je vaše sopstveno srce veþ gorko osudilo za zlo koje ste uĀinili vašem preāašnjem stanodavcu. — Da ja imam neke krivice u tome, — reĀe lord Glenvarloh, — da sam ma za trenutak bio u iskušenju da uĀinim tako što, gorko bih se kajao zbog toga. Ali ma ko da je zaveo tu nesreþnu ženu, to nisam bio ja — o njenoj ludosti prvi put sam Āuo tek pre jednog sata. — Vaše reĀi, lorde, — reĀe Heriot, — zvuĀe suviše pritvorno. Meni je poznato da današnja mladež ima novo mišljenje o preljubi i ubistvu. — Meni bi lakše bilo da vas Āujem da dokazujete da prekršaj Deset zapovesti treba da bude manje kažnjiv za plemiþe nego za ostale ljude. — Radije bih vas Āuo da to Āinite nego što vas Āujem da poriĀete delo kojim ste se, kao što je poznato; hvalisali i ponosili. — Ponosio se! — Nikad nisam i nikad ne bih pripisao sebi u Āast takvo delo, — reĀe lord Glenvarloh. — Ali nisam mogao da zabranim zlim jezicima i podlim umovima da prave lažne zakljuĀke. — Znali biste vi vrlo dobro kako da im zapušite usta, lorde, — reĀe

315 Heriot, — da su govorili o vama ono što je neprijatno vašem uhu i ono što nije istina. — Lorde, ne zaboravite vaše obeþanje da priznate; a u ovom sluĀaju priznati grešku znaĀi donekle i popraviti je. Znam da ste mladi, a ona lepa, i, kao što sam opazio, priliĀno lakomislena. Recite mi gde je ona. Njen budalasti muž je sažaljeva — hteo bi da je spase od sramne propasti — i, možda, vremenom, da je primi natrag; jer mi smo, zanatlije i trgovci, dobrodušni ljudi. Lorde, nemojte se ugledati na one ljude koji Āine zlo prosto zato što uživaju da Sine zlo — to je najgora odlika samoga āavola: — Vaši ozbiljni prekori dovešþe me do ludila, —reĀe Najdžel. — U tome što ste rekli ima deliþ istine; ali, kako vam mogu reþi gde je ta žena kad o tome ništa ne znam. — Pa, dobro, lorde, — odgovori hladno Heriot. — Vaše je pravo da ne odajete svoje tajne; ali pošto su moje reĀi o toj stvari sasvim uzaludne bolje je da preāemo na posao. Slika vašeg oca stoji mi pred oĀima, i kao da me moli da produžim. — Kako vam je volja, gospodine, — odgovori Glenvarloh; — ne mogu ubediti onog koji ne veruje mojim reĀima. — U utoĀištu Vajtfrajazu, u mestu potpuno nepodesnom za Āestitog i otmenog mladog Āoveka, izvršeno je ubistvo. — I vi pretpostavljate, mislim, da je to moje delo? — Ne dao bog, lorde! — reĀe Heriot. — Prema saopštenju islednika vi ste se, pod vašim lažnim imenom Grem, veoma hrabro poneli. — Ne laskajte mi, molim vas, — reĀe Najdžel; — u svakom sluĀaju, veoma se radujem što se na mene ne sumnja i za starĀevo ubistvo. — U pravu ste, lorde, — reĀe Heriot; ali Āak i u vezi s tim nije sve objašnjeno. Vaše se lordstvo jutros ukrcalo u barku sa jednom ženom i, kako se priĀa, sa ogromnom svotom novaca — ali otada se o toj ženi ništa ne zna. — Rastao sam se sa njom kod keja sv. Pavla, — odgovori Najdžel, — gde se ona iskrcala sa svojim prtljagom. Dao sam joj pismo baš za tog Āoveka, Džona Kristija. — Da, to je i laāarev iskaz; ali Džon Kristi tvrdi da ne zna ništa o tome. — Žao mi je što Āujem, — reĀe Najdžel; — nadam se da je niko nije ubio da bi se dokopao njenog blaga. — I ja se nadam da nije, lorde, — reĀe Heriot; — ali ljudi su mnogo uznemireni zbog toga. Naš nacionalni ugled trpi sa svih strana. Ljudi se seþaju kobnog sluĀaja lorda Sankara, koga su obesili zbog ubistva uĀitelja maĀevanja; i svi govore da neþe dopustiti da im Škotski plemiþi

316 zavode žene i kradu njihovu imovinu. — I sve se to pripisuje meni? — upita Najdžel. Ali u ovom sluĀaju moje opravdanje je lako. — Nadam se da je tako, lorde, — reĀe Heriot; — upravo, što se ovog posebnog sluĀaja tiĀe, kod mene ne postoje nikakve sumnje. — Ali zašto ste napustili Vajtfrajaz pod takvim okolnostima? — Gospodin Redžinald Lostof mi je poslao jednu barku, da bih se spasao od opasnosti. — Vrlo mi je žao što vam moram reþi, — odgovori Heriot, — da on tvrdi da ne zna ništa o vašem kretanju otkako vam je, po izvesnom glasniku, poslao neke vaše stvari. — Laāari su mi rekli da ih je on najmio. — Laāari! — reĀe Heriot; — pokazalo se da je jedan od njih vetropirasti kalfa nekog mog starog poznanika — drugi je pobegao; a kalfa je sada u zatvoru, i on tvrdi da ste ga vi najmili. — On laže! — uzviknu žustro lord Glenvarloh; — on mi je rekao da ga je poslao gospodin Lostof. — Nadam se da je taj ljubazni gospodin sada na slobodi? — Da; ali je dobio strog ukor od sudija što se umešao u vašu stvar. Sud želi da održava dobre odnose sa studentima, inaĀe on ne bi tako lako prošao. — To je jedina utešna reĀ koju sam Āuo od vas, — odgovori Najdžel. — A što se tiĀe one sirote žene — ona i njeno sanduĀe bili su povereni dvojici nosaĀa. — Tako kaže i tobožnji laāar; ali nijedan od nosaĀa koji rade na tom keju ne priznaje da je bio najmljen. — Vidim da vas to onespokojava, lorde; ali preduzete su sve mere da se pronaāe gde je ta sirota žena — ako je još u životu. — Lorde, ja sam vam sada rekao sve što se vas liĀno tiĀe, ostaje mi samo još poslovni razgovor s vama. — Svršimo ga što pre, — reĀe lord Glenvarloh. — S veþom gotovošþu bih slušao o ma Āijim poslovima nego o svojim. — Vi, verovatno, niste zaboravili, lorde, — reĀe Heriot, — da je pre nekoliko nedelja u domu lorda Hantinglena zakljuĀena pogodba o zajmu za otkup vašeg imanja? — Dobro se seþam toga, — odgovori Najdžel; — i vaša sadašnja strogost ne može uticati na mene da zaboravim vašu dobrotu prema meni tom prilikom. Heriot se þuteþi pokloni, i nastavi: — Ta svota je izdata pod uslovom da je vi vratite poveriocima Āim dobijete novac na osnovu kraljevog naloga. — Nadam se da se vi dobro seþate u Āemu se upravo sastoji ta

317 pogodba i da vam je sadašnje stanje jasno. — Da, naravno, — odgovori lord Glenvarloh. — Ako tu svotu ne bih mogao isplatiti onda cela moja imovina prelazi u svojinu onih koji su isplatili prvobitne vlasnike hipoteke. — Potpuno taĀno, lorde, — reĀe Heriot — Nesreþne prilike u kojima se sada nalazi vaše lordstvo uznemirile su te poverioce, i oni sada, žao mi je što vam to moram saopštiti, traže ili isplatu njihovog novca ili prelaz vašeg imanja u njihove ruke. — Oni imaju pravo ili na jedno ili na drugo, — odgovori lord Glenvarloh; — i kako im ja u mome sadašnjem položaju ne mogu isplatiti dug, to neka moje imanje preāe u njihovu svojinu. — ÿekajte, lorde, — uzviknu Heriot; — ako me vi ne smatrate prijateljem, ja ipak nisam prestao biti prijatelj doma vašeg oca, Āija je uspomena za mene svetinja. Ako mi vi poverite kraljev nalog, mislim da þu, s obzirom na sadašnje prilike u dvoru, moþi da dobijem taj novac za vas. — Ja bih to rado uĀinio, — reĀe lord Glenvarloh, — ali kasica u kojoj sam Āuvao taj nalog nije kod mene. Uzeli su mi je, kad su me zatvorili, u GrinviĀu. — Ona þe vam biti vraþena, — reĀe Heriot; — jer, kao što sam razumeo, kralj je, u svojoj dobrodušnosti, i na osnovu dobijenih obaveštenja, od koga nije mi poznato, potpuno odustao od svoje optužbe da ste ga nasilno napali. Ta je stvar potpuno zataškana; vi þete morati samo da odgovarate za oružan napad na lorda Dalgarna, izvršen u Kraljevom parku — a opravdati se u sluĀaju takvog dela nije lako. — Neþu klonuti pod tom optužbom, — reĀe lord Glenvarloh. — Ali sad to nije važno. — Kad bih samo imao tu kasicu… — Vaše stvari su stajale u predsoblju kad sam prolazio, — reĀe graāanin; — tamo sam video i kasicu. Mislim da ste je od mene dobili. — Ona je pripadala mome starom prijatelju Feitfulu Frugalu. Da, i on je imao sina… Gospodin Heriot odjednom zaþuta. — Sina koji, kao i sin lorda Glenvarloha, nije služio na Āast svome ocu. — Ja li to što ste hteli da kažete, gospodine Heriote. — Prenaglio bih, možda, kad bih to rekao, lorde. Bog þe, verovatno, sve popraviti u svoje vreme. Ipak þu reþi da sam ponekad zavideo svojim prijateljima na njihovoj deci; meāutim, video sam takve promene posle smrti domaþina nekih porodica, toliku decu bogataša bez kršene pare, tolike naslednike viteza i plemiþa bez stope zemlje da poĀinjem da mislim da þe uspomena na mene i moja imovina, onako kako ja njome

318 upravljam, nadživeti uspomenu i imovinu veþih ljudi od mene, mada mi bog nije dao naslednika koji nosi moje ime. Ali ja se udaljavam od predmeta. — Hej tamniĀaru, donesi ovamo stvari lorda Glenvarloha. Naredba bi ispunjena. — PeĀati koji su bili stavljeni na sanduĀe i kasicu, — reĀe tamniĀar, — ostali su nepovreāeni; sada se sve stvari, po naknadnoj naredbi dvora, stavljaju na potpuno raspolaganje zatvoreniku. U želji da što pre okonĀa tu muĀnu posetu, lord Glenvarloh odmah raspeĀati i otvori kasicu i pregleda dokumenta koja se nalažahu u njoj, prvo sa velikom žurbom, a zatim sporije i pažljivije; ali sve je bilo uzalud. Kraljev potpisani nalog za isplatu bio je išĀezao. — Ništa bolje nisam ni oĀekivao, — reĀe ogorĀeno Džordž Heriot. — PoĀne li voda da curi na neku rupu ona sva isteĀe. Eto, divno nasleāe je proigrano na kocki — Lorde, odliĀno glumite iznenaāenje. ÿestitam vam na vašoj veštini. U svom životu video sam mnoge isto tako mlade kavgadžije i rasipnike, ali nikada ranije nisam video tako mladog a tako veštog licemera. — Ne gledajte me tako namršteno. Govorim ogorĀena srca, zbog pomisli na vašeg Āestitog oca; i ako njegov sin ne Āuje istinu o svojim nedelima ni od koga drugog, Āuþe je od starog zlatara. Ovo novo sumnjiĀenje dovede Najdžela do ivice strpljenja; ali dobre starĀeve namere, i njegova žarka želja da olakša sudbinu lorda Glenvarloha, kao i okolnosti koje su pobudile njegovu sumnju, bili su izvrsno izvinjenje za njegovo nezadovoljstvo, te se lord Glenvarloh uzdrža i ne reĀe ni reĀi. Gospodin Heriot nastavi. — ÿujte, lorde, — reĀe on, — skoro je nemoguþe da je ovaj najvažniji dokumenat potpuno išĀezao. Recite mi gde je i za koliku je bednu svotu založen. — Nešto þe se ipak moþi uĀiniti. — Vaš trud je utoliko velikodušniji, — reĀe lord Glenvarloh, — što je on u korist Āoveka koga smatrate rāavim — ali je potpuno uzaludan. Zla kob je protiv mene na svima taĀkama. Pustimo je neka pobedi. — Ah, sto mu gromova! — uzviknu Heriot nestrpljivo, — vi biste i samog anāela naterali da opsuje! Kažem vam, ako ovaj dokumenat, kome vi pridajete tako malo važnosti, ne bude naāen, to þe za vas znaĀiti gubitak divnog imanja Glenvarloh — šuma i gajeva — lugova i polja — reka i jezera — svega što je pripadalo domu Olifanta još od vremena Viljema Lava. — Pa on da zbogom svemu tome, — reĀe Najdžel, — sve se to može brzo prežaliti. — Zažaliþete vi za tim, lorde, mnogo puta pre nego što umrete, — reĀe Heriot istim ljutitim tonom.

319 — Ne ja, stari moj prijatelju, — izjavi Najdžel. — Ako budem tugovao, gospodine Heriote, to þe biti samo zato što sam pao u oĀima Āestitoga Āoveka i to potpuno nezasluženo. — Uverite me u to mladiþu, ako možete, — reĀe Heriot, odmahujuþi glavom. — A sad da završimo, — reĀe on, ustavši sa svoga sedišta i uputivši se naslonjaĀi gde je sedela prerušena devojka, — uveriþete me u to koliko i u ovo da je ova prerušena osoba francuski paž koji ne zna engleski jezik. Rekavši to, on uhvati za ogrtaĀ tobožnjeg paža i dovuĀe do sredine sobe prerušenu lepoticu, koja uzalud pokuša da sakrije lice, prvo ogrtaĀem, a zatim rukama; obe ove prepreke gospodin Heriot otkloni bez ustruĀavanja, i tako otkri lice þerke starog ĀasovniĀara, svoga lepog kumĀeta Margarete Ramzi. — Divno odelo! — uzviknu Heriot, i kako je bio strog Āovek on je snažno prodrmusa. — Otkuda to, devojko, da te vidim ovde i u takvom Āudnom odelu? De, tvoja skromnost je sada zadocnila, mnogo bi bolje bilo da si ranije bila skromnija. Govori, ili þu te… — Gospodine Heriote, — reĀe lord Glenvarloh, — ma kakvo pravo da drugde imate nad ovom devojkom, u mojoj sobi ona je pod mojom zaštitom. — Pod vašom zaštitom, lorde! — da dostojna zaštitnika! — I koliko si dugo, gospoāice, bila pod lordovom zaštitom? Govori. — Dva sata, kume, — odgovori devojka, oborivši oĀi i pocrvenevši, — ali to se dogodilo protiv moje volje. — Dva sata! — ponovi Heriot, — više nego što treba pa da se iz toga izrodi zlo. — Lorde, ovo je, verovatno, druga žrtva vašeg obmanjivanja — druga ljubavna pustolovina kojom se možete pohvaliti u kockarnici kod Bažea? Meni se Āini da bi krov pod kojim ste prvi put sreli ovu budalastu devojku trebalo da je saĀuva od takve sudbine. — Tako mi Āasti, gospodine Heriote, — reĀe lord Glenvarloh, — tek posle tih vaših reĀi sada se prvi put seþam da sam video ovu mladu gospoāicu u vašoj kuþi. Crte njenog lica ne zaboravljaju se lako, pa ipak sam uzalud pokušavao da se setim gde sam ih poslednji put video. Što se tiĀe vaših sumnji, one su neopravdane i uvredljive kako za nju tako i za mene. Doznao sam da se ona prerušila tek pred sam vaš ulazak. Po onome kako se ta devojka ovde ponašala, zakljuĀujem da je ovde došla protiv svoje volje. Ne dao bog da bih pomislio išta ružno u vezi s njom. — Dobro govorite, lorde, — reĀe g. Heriot; — ali, da kažem otvoreno, lorde, vašim reĀima se više ne može verovati bez dokaza. — Možda ne bi trebalo da govorim, — reĀe Margareta, Āija prirodna

320 živost nije mogla dugo biti prigušena nijednom okolnošþu, ma koliko nepovoljnom, — ali ne mogu da þutim. Kume, vi ste nepravedni prema meni — a isto tako i prema ovom mladom plemiþu. Kažete da njegove reĀi potrebuju dokaze. Ja znam gde þu naþi dokaze za neke od njih, a za ostale duboko i iskreno mu verujem i bez dokaza. — Hvala vam, gospoāice, — odgovori Najdžel, — za dobro mišljenje o meni. Ja sam sada, izgleda, u takvom položaju, mada ni sam ne znam kako sam dospeo u njega, kad se svaki moj postupak i svaka moja reĀ tumaĀe rāavo. Zato sam vam iskreno blagodaran, gospoāice, što ste pravedni prema meni. Kad bih se nalazio na slobodi, s maĀem u ruci bih branio vaše dobro ime. — Vere mi, pravi Amadis i Oriana!103 — reĀe Džordž Heriot. — Da nisu tamniĀari na dometu glasa, mene bi, Āini mi se, vitez i princeza zaklali. — Ali, ali, zaljubljiva gospoāice, ako želiš da se opravdaš kod mene, to moraš uĀiniti stvarnim Āinjenicama, a ne govorima iz romana i drama. Objasni kako si dospela ovamo? — Gospodine! — odgovori Margareta, — pošto moram da govorim, evo ispriĀaþu: otišla sam jutros u GrinviĀ sa Mona Polom da predam kralju molbu ledi Hermione. — Oh, bože! — uzviknu Heriot, — zar je i ona u tom kolu? Zar nije mogla da saĀeka moj povratak za pokretanje svoje stvari? Verovatno je bila uznemirena izveštajem koji je dobila od mene. Ah! žene, žene — onaj koji veže svoju sudbinu sa vašom mora raspolagati dvostrukim strpljenjem, jer vi ga uopšte nemate. — Dobro, ali kakve veze ima tvoje prerušenje sa poslom Mona Pole? Govori! — Mona Pola se bila uplašila, — odgovori Margareta, — i nije znala kako da izvrši Hermionin nalog, vi znate da ona retko kad izlazi iz kuþe — i tako ja pristajem da idem s njom da bih je ohrabrila; a što se tiĀe ovog muškog odela, mislim da se seþate da sam ga nosila za vreme božiþnih maskarada, i vi ste ga smatrali pristojnim. — Da pristojnim za maskarade u kuþi, o božiþnim praznicima, ali ne i da se u njemu ide ulicom. Dobro se seþam toga odela, devojko; blagodareþi njemu, tvojoj maloj cipeli i nagoveštaju jednog prijatelja, ili lica koje se izdaje za prijatelja, odmah sam znao ko si. — Ovde se lord Glenvarloh nije mogao uzdržati a da ne baci pogled na lepu nogu, koju je Āak i taj strogi graāanin smatrao vrednom pomena; ali je taj pogled bio vrlo brz, jer je zapazio da Margaretu svako i najmanje posmatranje još 103 Junak i junakinja u romanu, o viteštvu, Amadit iz Galije. — Prev.

321 više zbunjuje i rastužuje. — A reci mi, devojko, — nastavi gospodin Heriot, — da li je ledi Hermlona znala o tom tvom divnom delu? — Nisam smela da joj kažem, — odgovori Margareta — ona je mislila da je sa Mona Polom otišao jedan od naših kalfi. ReĀi „jedan od naših kalfi” pokvarile su donekle opĀinjenost sa kojom je lord Glenvarloh slušao nepovezane ali zanimljive pojedinosti Margaretine priĀe. — A zašto on nije otišao? — on bi, mislim, bio zgodniji saputnik za Mona Polu, — reĀe graāanin. — On je u to vreme bio zauzet drugim poslom,— reĀe Margareta jedva Āujnim glasom. Gospodin Džordž baci brz pogled na Najdžela i, videþi spokojan izraz njegovog lica, promrmlja za sebe: — Izgleda da je bolje nego što sam se plašio. — I tako je ta prokleta španjolka, Āija je glava, kao i sviju njih, puna raznih tajanstvenih dogaāaja, prerušavanja, tajnih vrata, lestvica i maski, bila tako glupa da povede i tebe u tu pustolovinu? — Pa šta je dalje bilo, ispriĀaj, molim te? — Kad smo stigle do parka, — odgovori Margareta, — odjednom su se Āuli povici: „Izdaja, izdaja!” Ne znam šta se dogodilo sa Mona Polom, ali ja sam se dala u bekstvo. Zaustavio me je vrlo pristojan kraljev službenik, Linklater. Saznavši da sam vaše kumĀe sklonio me je od ostalih, i na moju molbu odveo me da govorim sa kraljem nasamo. — Jedino ti taj postupak pokazuje da nisi sasvim izgubila razum, — reĀe Heriot. — Njegovo veliĀanstvo, — nastavi devojka, — izvolelo je primiti me nasamo, mada su dvorani poĀeli da govore o opasnosti i nepromišljenosti takve namere. Hteli su Āak i da me pretresu, da vide da li imam oružje pri sebi, kralj, hvala bogu, nije to dopustio. Izgleda da mu je Linklater rekao kako stvar stoji sa mnom. — Pa, devojko, neþu te pitati šta je bilo dalje, — reĀe Heriot; — jer mi ne priliĀi da ulazim u stvari svoga suverena. Da si govorila nasamo sa njegovim dedom, Crvenim liscem sv. Andreje, kako ga je obiĀno nazivao Devi Lindsej, znao bih šta bih mislio o toj stvari; ali naš monarh je, hvala bogu, krotak i uzdržljiv. Pravi Solomon u svemu izuzev u pogledu žena i milosnica. — Ne znam Šta hoþete time da kažete, gospodine, — odgovori Margareta. — Kralj je bio vrlo ljubazan i milostiv, ali je rekao da me mora poslati ovamo i da þe ledi Mansel, žena starešine tamnice, voditi brigu da mi se ne priĀini nikakvo zlo; i kralj je zapovedio da me dovede ovamo u pokrivenoj barci neki Āovek dobro poznat vama; i tako sam se,

322 eto, našla u tamnici. — Ali kako si dospela u ovu sobu, lepotice? — upita Džordž Heriot. — To mi objasni, tu ima neĀeg zagonetnog. — O tome vam samo mogu reþi da me je, uprkos mojih suza i molbi, ledi Mansel poslala ovamo. Nisam se niĀega bojala, jer sam znala da þu biti zaštiþena. Ali se Āudim kako tada nisam umrla — i kako to da još uvek živim — uprkos stida i srama. — Ako su ti suze iskrene, — reĀe Heriot, — one þe brzo oprati tvoju grešku. — Zna li tvoj otac o ovoj tvojoj pustolovini? — Ni za šta na svetu ne bih htela da on to sazna, — odgovori ona; — on misli da sam ja kod ledi Hermione. — Da, Āestiti Devi bolje upravlja mehanizmom svojih Āasovnika nego svojom porodicom. Hajde, gospoāice; sad þu te otpratiti natrag do ledi Mansel, i zamoliti je za ljubaznost, kad joj se ponovo poveri guska da je ne daje lisici na Āuvanje. — Nadam se da þe nas tamniĀari propustiti do njenoga stana. — PriĀekajte malo, — reĀe lord Glenvarloh. — Ma kakvo rāavo mišljenje imali vi o meni ja vam to praštam; vreme þe pokazati da niste u pravu, i onda þete žaliti šta ste bili nepravedni prema meni; ali ne sumnjajte ni u Āemu u ovu mladu devojku, za Āiju bi nevinost i sami anāeli mogli jemĀiti. Posmatrao sam svaki njen pogled, svaki pokret, i dokle god budem živ misliþu o njoj sa… — Bolje þe biti da uopšte ne mislite o njoj, lorde, — prekide ga Džordž Heriot; — to þe biti, mislim, najbolje za nju; — ili, mislite o njoj kao o þerci Davida Ramzija, ĀasovniĀara, koja nije pogodna za line razgovore, romantiĀne pustolovine i prazna laskanja. Zbogom, lorde; verujte mi, ipak, da sam oštriji na jeziku nego u mislima. Ako vam budem mogao pomoþi — to jest, ako budem jasno video svoj put kroz ovaj lavirint — ali ne vredi govoriti o tome sad: Zbogom, lorde. — Hej, tamniĀaru! Propusti nas do stana ledi Mansel. Stražar odgovori da mu je zato potrebna dozvola starešine tamnice, i ode po nju; a njih troje ostadoše jedno pored drugog, þuteþi i ponekad se krišom pogledajuþi. I Najdžel i Margareta oseþali su se nelagodno. Razlika u društvenom položaju, kojoj se u ono doba pridavala velika važnost, nije mogla da spreĀi lorda Glenvarloha da ne vidi da je Margareta Ramzi jedna od najlepših devojaka koje je ikad video. Oseþao je da nije ravnodušan prema njoj, i da je on uzrok njene sadašnje potištenosti. Njegovo divljenje prema njoj, njegovo samoljublje i njegova velikodušnost, sve je to išlo u prilog mlaāe devojke. I kad se tamniĀar

323 vrati sa dozvolom da se njegovi gosti povuku, Najdželov poklon lepoj ĀasovniĀarevoj þerci bi propraþen takvim izrazom lica da to izazva veþu rumen na njenim obrazima nego i jedan drugi dogaāaj toga uzbudljivog dana. Ona odgovori na taj poklon stidljivo i plašljivo, pripi se uz kumovu ruku i izaāe iz mraĀne odaje, koja Najdželu dotle ne izgledaše tako tamna kao da se vrata zatvoriše za Margaretom.

324 GLAVA 30. Pa Āak iako te prezrivo odvuku Do onih sramnih vešala, Znaj da þeš imati vernog prijatelja, Koji þe podeliti s tobom tvoju svirepu sudbu. — Balada o Džemsu Dosonu. ospodina Džordža Heriota i njegovu štiþenicu, kao što se ona može opravdano nazvati, jer ju je on toliko voleo da se starao za nju kao da joj je staratelj, stražar uvede u stan starešine tamnice, koga oni zatekoše u razgovoru sa njegovom ženom. Ser Edvard Mansel i supruga mu primiše Džordža Heriota vrlo ljubazno, jer im je bio dobro poznat njegov uticaj na dvoru. Ledi Mansel primi Margaretu takoāe vrlo ljubazno i obavesti gospodina Džordža da je ona sada samo njena gošþa i da nije više zatvorenica. — Ona je slobodna, — reĀe ledi Mansel, — da se vrati svojim roditeljima pod vašom zaštitom — takva je naredba njegovog veliĀanstva. — Radujem se tome, gospoāo, — odgovori Heriot, — samo bi bolje bilo da je dobila slobodu pre no što je uspela da se vidi sa onim Āudnim mladiþem; iznenaāuje me da ste joj to dopustili gospoāo. — Gospodine Heriote, — izjavi ser Edvard, — mi izvršujemo zapovesti boljega i pametnijeg Āoveka od nas. — Naredbe njegovog veliĀanstva moraju se taĀno i potpuno izvršavati; i nije potrebno da napominjem da mudrost njegovog veliĀanstva jemĀi… — Mudrost njegovog veliĀanstva mi je dobro poznata, — reĀe Heriot; — ali ipak ne bi trebalo zaboravljati staru poslovicu o sipanju ulja na vatru — ali, ostavimo to. — Vidim da nam dolazi ser Mango, — reĀe ledi Mansel, — koracima hromoga ždrala — ovo mu je od jutros druga poseta kod nas. — On je doneo izveštaj da se lord Glenvarloh oslobaāa optužbe za veleizdaju, — reĀe ser Edvard. G

325 — Od njega sam saznao o mnogo Āemu što se desilo, — primeti Heriot; — jer sam iz Francuske stigao dockan juĀe uveĀe, i to priliĀno iznenada. Ser Mango uāe u sobu — sveĀano pozdravi starešinu tamnice i njegovu ženu — pokroviteljski klimnu glavom Džordžu Heriotu, i obrati se Margareti sledeþim reĀima: — Ah, mlada moja hapšenice, vi još niste skinuli vaše muško odelo? — Ona ne namerava da ga skine, ser Mango, — reĀe Heriot, — dok ne dobije od vas zadovoljenje što ste mi, kao neveran vitez izdali njenu tajnu — i doista, ser Mango, kad ste mi rekli da ona švrlja unaokolo u tako Āudnom odelu, mogli ste ml reþi i da se nalazi pod zaštitom ledi Mansel. — To je bila kraljeva tajna, gospodine Heriote, reĀe ser Mango, sedajuþi u naslonjaĀu sa izgledom velike važnosti; — ostalo što sam mogao ja sam vam saopštio, kao prijatelju te devojke. — Da, — odgovori Heriot, — postupili ste na sebi svojstven naĀin. — Saopštili ste mi dovoljno da me onespokojite — a ni jedne reĀi koja bi me mogla umiriti. — Ser Mango nije Āuo šta ste rekli, — primeti ledi Mansel; promenimo predmet razgovora. — Ima li kakvih novosti na dvoru, ser Mango? Vi dolazite iz GrinviĀa? — Bolje da ste me pitali, gospoāo, — odgovori vitez, — da li ima kakvih vesti iz pakla. — Kako, ser Mango, kako! — uzviknu ser Edvard. — Merite bolje vaše reĀi — vi govorite o dvoru kralja Džemsa. — Ser Edvarde, — odgovori ser Mango, — pa da je to dvor i dvanaest careva, opet bih rekao da u njemu vlada pometnja kao u paklu. Dvorani koji služe kralja blizu Āetrdeset godina, kao što je naprimer, sluĀaj sa mnom, ne mogu da shvate u Āemu je stvar. Jedni govore da se kralj mrgodi na princa — drugi da princ gleda popreko na vojvodu — treþi, da þe lord Glenvarloh biti obešen za veleizdaju — Āetvrti, da se protiv lorda Dalgarna priprema takva optužba koja ga može stati glave. — A šta vi, kao Āetrdesetogodišnji dvoranin mislite o svemu tome? — upita ser Edvard Mansel. — Ne, ne, ne pitajte ga, ser Edvarde, — reĀe ledi Mansel, pogledavši znaĀajno svoga muža. — Ser Mango, — dodade g. Heriot, — suviše je pametan da bi rekao ono za šta bi mogao da odgovara svojom glavom. — Šta! — uzviknu smeli vitez, — vi mislite da se ja bojim klopke? A šta ako kažem da Dalgarno ima više pameti nego Āasti, — vojvoda više

326 oholosti nego iĀega drugog, — princ više ponositosti nego razboritosti, — a kralj… — Ledi Mansel podiže prst uvis u želji da zaustavi ser Manga — a kralj tako veljku zalihu milosrāa i dobrote da me je u toku Āetrdeset godina stalno Āastio, kao kakvog psa pokuþara, kostima i batinama. — Pa, eto, sve sam rekao, a ArĀi Amstrong104 kaže im i gore stvari od ovih svakog dana u godini. — Ali on je dvorska budala, — reĀe Džordž Heriot, — njega štiti njegova ludost bolja od najbolje mudrosti. Ali, ser Mango, nemojte se ravnati prema budali, ma ona bila i dvorska. — Kažete da sam budala? — reĀe ser Mango, koji ne beše dobro Āuo reĀi g. Heriota, ili se pravio da ih nije Āuo, — doista sam budala što sam se držao našeg škotskog dvora, dok su drugi pametni, vredni ljudi sticali bogatstvo i položaj u svim ostalim mestima u Evropi. Ovde Āovek ne prolazi dobro ako ne ume da podesi kljuĀ prema katancu (pri ovim reĀima ser Mango pogleda u ser Edvarda), ili da kuje srebrno i zlatno posuāe. — Ali, gospodo, moram se zbog posla žuriti natrag, kao da sam plaþeni glasnik. — Ser Edvarde i ledi Mansel, dozvolite da vam poželim svako dobro — takoāe i vama gospodine Heriote — a ovu vragolanku, po mom mišljenju, trebalo bi držati na hlebu i vodi, i izdevetati malo prutom, to bi bio najbolji lek za njene lakoumne nastupe. — Ako nameravate da idete u GrinviĀ, ser Mango, — reĀe ser Edvard, — nemojte se uzalud truditi — kralj odlazi u Vajthol. — To je verovatno i uzrok što je hitno zakazana sednica tajnog saveta, — reĀe ser Mango. — Pa — onda þu ja, s vašom dozvolom, otiþi do sirotog Glenvarloha, da bih ga malo utešio. Starešina tamnice se malo zamisli kao u nedoumici. — Mladiþu je potreban iskren utešitelj, koji þe mu reþi kakva ga kazna oĀekuje, i druge stvari od važnosti. Neþu otiþi od njega dok ga ne uverim da je sasvim upropastio samog sebe, da mu je položaj oĀajan da oĀajniji ne može biti, i da su sasvim slabi izgledi da þe se izvuþi iz nevolje. — Pa, ser Mango, — odgovori starešina tamnice, — ako vi doista smatrate da þe to biti vrlo utešno za zatvorenika, narediþu tamniĀaru da vas odvede k njemu. — A ja, — reĀe Džordž Heriot, — molim ledi Mansel da pozajmi neku haljinu svoje služavke ovoj lakomislenoj devojci; jer þu izgubiti svoj 104 ÿuvena dvorska budala. — Prev.

327 dobar glas ako proāem s njom, ovako ludaĀki prerušenom, gradskim ulicama — mada se ne može reþi da joj ovo odelo rāavo stoji. — Narediþu da spreme moje zatvorene koĀije za vas, — reĀe ljubazna domaþica; — Hvala vam, gospoāo, rado prihvatam vašu ponudu, — reĀe Heriot, — jer imam mnogo posla pa mi se žuri; a jutro je skoro veþ prošlo, i to gotovo uzalud. Posle kratkog vremena koĀije stigoše? i Heriot se sa Margaretom odveže svome domu u Lombardsku ulicu. Tamo ga je ledi Hermiona Āekala s nestrpljenjem, jer je bila dobila poziv da kroz jedan sat doāe u Tajni savet, kome þe predsedavati sam kralj. Iako je ledi Hermiona oĀekivala taj poziv, kao posledicu svoje molbe kralju, koji je poslala po Mona Poli, ona se ipak beše duboko uznemirila, jer se, živeþi usamljeno, beše potpuno odvikla od društva. Džordž Heriot je blago prekori što je poĀela tako važnu stvar ne saĀekavši njegov povratak iz Francuske, iako joj je on bio poslao iz Pariza pismo u kome ju je molio da ne poĀinje ništa bez njega. Ledi Hermiona je pravdala svoju žurbu time što je od toga zavisila donekle i stvar njenog roāaka lorda Glenvarloha; a stidela se da prizna koliko je mnogo uticalo na nju revnosno zauzimanje za Najdžela njene mlade prijateljice, Āija je glavna pobuda bila izbavljanje Najdžela iz opasnosti. Docnije þemo objasniti na koji je naĀin sudbina lorda Glenvarloha zavisila od molbe ledi Hermione. A sada þemo opisati posetu kojom je ser Mango Malagroter poĀastvovao zatvorenika. Posle uobiĀajenih pozdrava, vitez izrazi Najdželu svoje žaljenje što ga nalazi u takvom položaju. Zatim, sa pritvorno tužnim izrazom na licu, poĀe zloslutno kao gavran: — Zahvaljujem bogu, lorde, što je baš meni palo u dužnost da donesem starešini tamnice izveštaj da se potpuno oslobaāate optužbe da ste išta smerali protiv njegovog veliĀanstva. I tako, vama þe se suditi za onu manju krivicu — za napad na plemiþa u Kraljevskom parku. Za takvu krivicu kazna je ponekad usque ad mutilaticnem. 105 Najverovatnije je da þe u vašem sluĀaju tako i biti. Ali ipak gubljenje ma kog uda ĀoveĀjeg tela nije ništa u poreāenju sa vešanjem i ĀereĀenjem na koje se osuāuju atentatori na kraljev život. — Teža bi mi bila sramota što sam zaslužio takvu kaznu, — odgovori Najdžel, — nego muke kojima bi me ona podvrgla. — Bez sumnje, lorde, to što ste je, kao što kažete, zaslužili, mora da 105 ÿak i osakaþenje. — Prev.

328 predstavlja velik bol za vašu dušu, — odgovori njegov muĀitelj; — neku vrstu duhovnog i metafiziĀkog vešanja i ĀereĀenja, koja su za dušu gotovo isto ono što su i uže kod vešanja, dželatova sekira, i zapaljena lomaĀa za ĀoveĀje telo. — Kažem vam, ser Mango, — ponovi Najdžel, —j i molim vas da razumete moje reĀi, da ja nisam svestan nikave krivice izuzev što sam imao oružje pri sebi kad sam prišao kralju. — U pravu ste, lorde, što ne priznajete ništa, — reĀe ser Mango. — Stara poslovica kaže: „Priznaj pa na vešala”. Što se tiĀe oružja, njegovo veliĀanstvo oseþa odvratnost prema njemu, naroĀito prema revolverima; ali, kao što sam kazao, ta stvar je sreþno okonĀana, želim vam da se oslobodite i druge optužbe, ali to je sasvim neverovatno. — Doista, ser Mango, — reĀe Najdžel, — i vi biste mogli reþi nešto u moj prilog, što se tiĀe te stvari u parku. Niko ne zna bolje od vas da sam ja u tom trenutku bio podstaknut najpodlijim nepravdama koje mi je naneo lord Dalgarno, mnoge od koje ste mi vi sami saopštili, što je još više potpalilo moj gnev. — Avaj! — avaj! — uzviknu ser Mango. — Sasvim se dobro seþam koliko ste se bili razjarili, iako sam vas upozoravao i govorio vam o svetosti mesta. Avaj! avaj! ne možete reþi da vas niko nije opomenuo da ne skaĀete u baru. — Vidim, ser Mango, da ste rešeni da se ne setite niĀega što bi moglo da mi koristi, — reĀe Najdžel. — Gotov sam da vam budem od koristi, — odgovori vitez; — a najbolje što vam mogu uĀiniti to je da vam ispriĀam o izvršenju kazne, kojoj þete i vi nesumnjivo biti podvrgnuti, nad jednim prestupnikom koji je napisao paskvilu za vreme kraljiĀine vladavine. Bio sam tada u svit) lorda Greja, koji je takoāe ležao u ovoj tamnici, i kako sam uvek voleo prijatne i pouĀne prizore nisam mogao da izostanem ni tom prilikom. — Doista, veoma bi me Āudilo, — reĀe lord Glenvarloh, kad bi vi, pored sve vaše dobrodušnosti, propustili takav sluĀaj. — Vi me, izgleda pozivate da prisustvujem vašoj kazni? — reĀe vitez. — Doista, lorde, to bi bio muĀan prizor za prijatelja, ali þu ga ja radije podneti nego da vas razoĀaram. To je bila lepa priredba uglavnom — vrlo lepa. Osuāenik! je bio tako smela lika da je bilo zadovoljstvo posmatrati ga. Bio je obuĀen sav u belo, što je obeležje Āistote i nevinosti. Kazna je izvršena na gubilištu u Vestminsteru — vaša þe verovatno biti na ÿering-Krosu. Tamo su bili starešina tamnice, šerifi, policajci, i ko ti sve tu još nije bio — dželat sa sekirom i maljem, i njegov pomoþnik sa užarenim ugljem na mangalu i gvožāem za žeženje. Taj je bio vrlo vešt

329 Āovek. Sadašnji dželat Gregorini iz daleka mu nije ravan. Vaša milost bi dobro uĀinila kad bi ga poslala kakvom berberinu viĀnom hirurgiji da nauĀi malo anatomije — to bi moglo biti od koristi za vas i za druge stradalnike, a samom Gregoriju bi uĀinili ljubaznost. — Ja se u to neþu mešati, — reĀe Najdžel. — Ako zakon traži moju šaku neka je dželat odseĀe kako najbolje zna. A ako je kralj ostavi tamo gde je sada ona mu može bolje poslužiti. — Vrlo plemenito — vrlo uzvišeno, zaista, lorde, — uzviknu ser Mango; — prijatno je videti kako strada hrabar Āovek. Taj Āovek o kome sam vam govorio — Tabs ill Stabs, zaboravio sam kako su zvali toga plebejca, istupio je napred smeo kao car i rekao narodu: — Dragi prijatelji, došao sam da ostavim ovde šaku jednog vernog Engleza. — Zatim je metnuo ruku na panj, tako spokojno kao da je stavlja na rame svoje dragane. Dželat Derik, slušajte me pažljivo, stavi oštricu sekire na sam zglavak šake i maljem udari po sekiri tako jako da šaka odlete kao rukavica baĀena protivniku na megdaništu. Stabs ili Tabs se ne promeni u licu dok mu dželatov pomoþnik stavi usijano gvožāe na svežu ranu. Moj lorde, zaĀu se cvrĀanje kao kad se prži kriška slanine, i u tom trenutku nesreþnik tako strahovito kriknu da svi prisutni pomisliše da ga je hrabrost izdala; ali to nije bio sluĀaj, jer on skide levom rukom svoju kapu, mahnu njome i uzviknu: „živela kraljica, smrt njenim neĀasnim savetnicima!” Narod ga triput pozdravi uzvicima „ura”, koje je i zaslužio svojom hrabrošþu; i doista, nadam se da þe i vaše lordstvo pokazati istu veliĀanstvenu hrabrost. — Zahvaljujem vam, ser Mango, — reĀe Najdžel, koji beše donekle podlegao izvesnim nelagodnim oseþanjima izazvanim u njemu tim živopisno opisanim podrobnostima, — ne sumnjam da þe to biti vrlo zanimljiv prizor za vas i druge gledaoce, bez obzira kakav þe biti za glavno lice. — Vrlo zanimljiv, — odgovori ser Mango, — vrlo zanimljiv — doista, vrlo zanimljiv, mada ne toliko kao kod kazne za veleizdaju. Video sam patnje Digbija, Vintersa, Foksa i ostalih uĀesnika u barutnoj zaveri. To je bio veliĀanstven prizor, kako u pogledu njihove patnje tako i u pogledu njihove hrabrosti s kojom su je podneli. — Utoliko sam vam zahvalniji na vašoj dobroti, ser Mango, — odgovori Najdžel, — koja vas je navela da mi Āestitate što sam izbegao opasnost da se i meni desi to isto, iako su vama, kao što vidim, prizori vešanja vrlo prijatni. — Kao što kažete, moj lorde, — reĀe nagluvi ser Mango, — gubitak nije tako koban. Priroda je vrlo darežljiva prema nama, pa je

330 udvostruĀila neke od naših udova da bismo mogli da podnesemo gubitak jednog od njih, u sluĀaju da nam se to desi. Pogledajte moju sirotu desnu ruku, od nje je ostao samo palac i jedan prst — to je delo oružja moga protivnika, a ne dželatskog noža. Pa, eto, gospodine, ova sirota osakaþena ruka služi mi gotovo ista tako dobro kao i ranije; i, pretpostavimo, da vama odseku šaku desne ruke, ipak þe vam ostati leva ruka, i biþete u boljem položaju nego onaj holandski patuljak što ga vijamo po gradu, koji udeva konac u iglu, crta, piše i baca džilit samo nogama, jer nema nijedne ruke. — Pa, ser Mango, — izjavi lord Glenvarloh, — to ja bez sumnje sve vrlo utešno, ali se nadam da þe mi kralj poštedeti ruku da bih se borio za njega na bojnom polju, gde bih, uprkos sveg vašeg ljubaznog bodrenja, mnogo radije prolio svoju krv nego na gubilištu. — žalosna je istina, — odgovori ser Mango, — da bi vaše lordstvo i poginulo na gubilištu, jer se niko nije zauzimao za vas, da nije bilo one zabludele mlade devojke, Margarete Ramzi. — Na koga to mislite, — upita Najdžel, sa veþim interesovanjem nego što je dotada pokazivao za vitezove reĀi. — Pa na koga bih drugog mislio do na onu devojku s kojom smo ruĀali kod Heriota, zlatara? Vi najbolje znate zašto se ona toliko zainteresovala za vas, jer ja sam je video kako kleĀi pred kraljem i moli za vas. Poverili su je meni da je dovedem ovamo. Da sam se ja pitao, ja bih je odveo u popravilište, da iz nje šibom isteraju svu razuzdanost — hoþe ženska da nosi pantalone i pre no što je udata! — Slušajte, ser Mango, — reĀe Najdžel, — ja vas molim da o toj mladoj osobi govorite s dužnim poštovanjem. — Sa svim poštovanjem koje pripada milosnici vašeg lordstva i þerki Davida Ramzija, — reĀe ser Mango podsmešljivim tonom. Najdžel je bio sklon da se ozbiljno posvaāa oko toga, ali svaāati se sa ser Mangom Malagroterom bilo bi besmisleno. On zato uguši svoj gnev i zamoli viteza da mu ispriĀa sve što je Āuo i video u vezi sa tom mladom devojkom. — Desio sam se u predsoblju kad je primljena u audijenciju kod kralja. Odjednom, na moje veliko iznenaāenje, Āuh kralja gde kaže: „Pulchra sane puella”;106 i Maksvel, koji ne razume latinski baš najbolje, misleþi da kralj zove po njegovom imenu Sauni, jurnu u salu za primanje, i tako spazih našeg suverena Džemsa kako svojom rukom 106 Doista lepa devojka. — Prev.

331 podiže mladu devojku preobuĀenu u muško odelo. Ja bih o tome imao svoje mišljenje da naš plemeniti gospodar nije star, a i u mladosti nije bio veliki ženskaroš. On ju je tešio na svoj naĀin, govoreþi: — Ne treba da plaĀeš zbog toga, dobra devojko, prema Glenvarlohu þe se pravedna postupiti. Kad sam se malo umirio odmah sam uvideo da on stvarno nije smerao da me napadne. Što se tiĀe njegove druge krivice, mi þemo pažljivo i podrobno razmotriti celu stvar. — Meni bi nareāeno da sprovedem mladu moliteljku ovamo i da je predam na Āuvanje ledi Mansel. Njegov veliĀanstvo mi je zapretilo da joj ne govorim o vašim prestupima, — jer se, — rekao je, — sirotoj devojci cepa srce zbog njega. — I na osnovu toga ste stvorili to mišljenje o mladoj devojci koje ste sad izrazili? — upita lord Glenvarloh. — Istinu da kažem, lorde, — odgovori ser Mango, — kakvo drugo mišljenje mogu imati o devojci koja se oblaĀi u muško odelo i, kleĀeþi, moli kralja za raspusnog mladog plemiþa? Ne znam kakvom se to reĀju sad naziva, jer nazivi se menjaju mada obiĀaji ostaju isti. Ali doista, prinuāen sam da mislim o toj mladoj ledi — ako se þerka ĀasovniĀara Ramzija može nazvati ledi — kao o osobi koja više mari za provod nego za Āast. — Vi joj nanosite veliku uvredu, ser Mango, — reĀe Najdžel, — i Āinite to iz zablude. — U toj zabludi þe i svi ostali biti, lorde, — odgovori ser Mango, — ako ne uradite ono što þe ih izvesti iz nje, a od toga þe se verovatno ustruĀavati sin vašeg uglednog oca.107 — A šta to može biti, da Āujem? — Da se oženite tom devojkom — da ona postane ledi Glenvarloh. — Da, da, Āudite se koliko hoþete — ali vaše ponašanje tome vodi. Bolje da se oženite njome nego da joj uĀinite nešto gore, ako to veþ niste uĀinili. — Ser Mango — reĀe Najdžel, molim vas ostavite taj razgovor i preāite na onaj o sakaþenju, kojim ste se maloĀas tako mnogo naslaāivali. — Nemam sada vremena za to, — reĀe ser Mango, Āuvši da sat otkucava Āetiri; — ali Āim vas osude, lorde, budite Uvereni da þu vam dati najpodrobnije podatke o celoj sveĀanosti. I dajem vam svoju Āasnu vitešku reĀ da þu vas ispratiti do gubilišta, bez obzira što þe se zbog toga neki mrštiti na mene. Ja imam hrabrosti da budem uz prijatelja u 107 U ono vreme plemiþi se nisu ženili zanatlijskim þerkama. — Prev.

332 njegovom najgorem Āasu. Rekavši to on se pozdravi sa lordom Glenvarlohom, koji se obradova njegovom odlasku više nego iko drugi ko je ikad morao da podnosi njegovo društvo. Ali, prepušten svom vlastitom razmišljanju, Najdželu samoþa pade gotovo isto tako teško kao što mu je bilo I društvo ser Manga Malagrotera. Potpuna propast njegove imovine, — koja je sada izgledala neizbežna zbog gubitka kraljevog naloga, koji bi mu pružio moguþnost da povrati oĀevo imanje, — bila je neoĀekivan udarac za njega. Kad je poslednji put video taj nalog nije mogao taĀno da se seti; ali je bio sklon da misli da je bio u kasici kad je iz nje izvadio novac da plati tvrdici za stan u Vajtfrajazu. Otada mu je kasica bila gotovo stalno pred oĀima, izuzev za ono kratko vreme kad je, hapšenjem u GrinviĀkonj parku bio odvojen od svoga prtljaga. Mogao je, doista, biti; izvaāen u to vreme, jer nije imao nikakvog razloga da misli da su njegova liĀnost i njegova svojina bili u prijateljskim rukama; ali, s druge strane, nije mogao da primeti nikakvo nasilno otvaranje jake brave na kasici, koja je bila vrlo složenog sklopa, te je Najdžel bio uveren da nije mogla biti otvorena bez neke sprave naroĀito podešene za nju, a za pripremu takve alatke vreme je bilo suviše kratko. Ma šta da je mislio, ma šta da je pretpostavljao, jedno mu je bilo jasno da je tag važni dokumenat propao i da se, verovatno, nalazi u neprijateljskim rukama. — Neka bude što bude, — mislio je Najdžel. — U novĀanom pogledu moj položaj jedva da je išta gori od onoga u kome sam se nalazio kad sam prvi put došao u ovaj prokleti grad. Ali biti nišan svirepih optužbi i podlih sumnjiĀenja — biti! predmet sažaljenja najgore vrste onog Āestitog graāanina, i zlobe onog zavidljivog i pakosnog dvoranina, kome su sreþa i dobre osobine drugih ljudi mrski kao krtici sunĀeva svetlost — to je zaista velika nesreþa; i posledice svega toga pratiþe me celog života i ometati sve što moja glava i moja ruka, ako mi je budu ostavili, budu u stanju da preduzmu u moju korist. Najnesnosnije i najbolnije oseþanje za Āoveka je da je postao predmet opšte mržnje i preziranja. Najsvirepiji zlikovci, koji se nisu ustruĀavali da izvrše najstrašnije zloĀine, pate više od saznanja da niko neþe saoseþati s njima nego od straha pred predstojeþom kaznom. Vrlo Āesto oni se trude da sakriju svoje prestupe, pa Āak ponekad i odriĀu ono što je sasvim jasno dokazano, samo da ne bi otišli sa ovoga sveta pod prokletstvom celog ĀoveĀanstva. Nije, dakle, nikakvo Āudo što se Najdžel, postavši predmetom opšteg podozrenja, makoliko nepravednog, setio jedne osobe koja ga je ne samo smatrala nevinim veþ

333 se, uprkos svoje male moþi, izložila opasnosti da bi se zauzela za njega. — Sirota devojko! — mislio je on, — sirota, smela i velikodušna devojko! tvoja sudbina je sliĀna sudbini one žene u škotskoj istoriji koja je stavila svoju ruku u šip kao preĀagu da bi spreĀila ubice da otvore vrata i ubiju njenoga kralja. Njeno samopožrtvovanje bilo je beskorisno; ono je samo obesmrtilo ime junakinje, Āija krv, kako kažu, teĀe u mojim žilama. Seþanje na ovaj istoriski primer samopožrtvovanja i njegovo uporeāenje, malo preterano možda, sa postupkom Margaretinim još više su raspoložili Najdžela prema devojci. Ali ovo poreāenje podstaklo ga je i na razmišljanje o njegovim precima i njegovom uglednom rodu. — Preci, — razmišljao je on, — i plemiþka loza od kakvog su zna-: Āaja sada za mene? — Lišen sam oĀevine — titula mi jd izložena ruglu, jer ima li iĀeg besmislenijeg od titulisanog siromaštva? — ugled mi je potamneo, — zbog svega toga neþu da ostanem u ovoj zemlji; a ako se pred svoj odlazak odavde sjedinim za ceo život sa tom divnom, smelom i vernom devojkom, ko može reþi da sam brakom s njom ponizio svoj rang koga se ionako stvarno odriĀem? Bilo je neĀeg romantiĀnog i prijatnog u Najdželovoj zamisli o zaljubljenom i vernom paru, gotovom da ide ruku pod ruku po teškom životnom putu. Pomisao na brak sa tom divnom devojkom koja se tako duboko i nesebiĀno zainteresovala za njegovu sudbinu ushiþivala je romantiĀnog Najdžela. Ali on s bolom napusti to sanjarenje pri pomisli da je ono zasnovano na njegovoj sebiĀnoj nezahvalnosti. Da je on sopstvenik svoga zamka i kula, svojih šuma i polja, lepe nasledne oĀevine i plemenitog imena, on bi odbacio, kao nešto nemoguþe, misao da uzdigne do svog ranga þerku jednog zanatlije; ali sad kad je njegov plemiþki položaj ugrožen i kad je zapao u siromaštvo i teškoþe, on se stideo samoga sebe što je voljan da ta sirota devojka, u svojoj slepoj zaljubljenosti, napusti svoje lepe izglede na buduþnost i poāe s njim opasnim i nesigurnim životnim putem na koji je on osuāen. Najdželov plemeniti duh ustuknu pred sebiĀnim planom sreþe koji je stvarao; i on se s naporom potrudi da za ostatak veĀera izbaci iz svojih misli tu Āarobnu devojku, i da više ne misli na to da je u sadašnjem njegovom položaju ona jedino biþe prijateljski raspoloženo prema njemu. Nije uspeo, ipak, da je istisne iz svojih snova, kada je, posle zamornog dana, legao da spava. Margareta se pojavljivala i u njegovim nemirnim snovima u vezi sa poslednjim dogaāajima. PriĀanja ser Manga napravila su dubok utisak na njega, pa je sanjao kako mu krv cvrĀi

334 kapajuþi iz rane na usijano gvožāe; i tada je sanjao Margaretu kako, kao svetao duh, stoji iza njega, gotova da svojim dahom žaleþi njegovu ranu. Najzad, izmuĀen tim nemirnim snovima, Najdžel je Āvrsto zaspao, i spavao je mirno bez snova sve do ujutru, kada ga je probudio dobro poznati mu glas, koji ga je Āesto budio iz sna u to isto vreme.

335 GLAVA 31. Šta me se tiĀe vaša plemiþka plava krv! Ispod ovog grubog grudnjaka teĀe crvena krv. Koja zagreva srce isto tako dobro Kao da je potekla iz dalekog izvora Asirskih kraljeva, prvih gospodara sveta. — Stara drama. las koji je probudio Najdžela bio je našeg prijatelja RiĀija Moniplajsa. Ovaj Āovek, kao i mnogi drugi ljudi koji visoko cene sebe, voleo je da u nedostatku drugih slušalaca razgovara sa licem uvek voljnim da ga sluša — sa samim sobom. Sada je Āistio odelo lorda Glenvarloha tako spokojno i revnosno kao da nikad nije odlazio od njega, i, s vremena na vreme, gunāao za sebe: — Hm — āa, davno je bilo kad sam poslednji put Āistio ovaj kaput i ogrtaĀ — pitam se da li ih je Āetka uopšte dodirnula otkako sam otišao. Širit se sav izlizao — nekih zlatnih dugmeta na ogrtaĀu više nema! To su sigurno posledice raspusnog života u Elzasu. — SaĀuvaj nas bože, svakojakih nevolja! — No vidim njegov maĀ — sigurno su mu ga oduzeli prilikom hapšenja. Najdželu se neko vreme Āinilo da taj glas Āuje u snu, toliko mu se Āinilo neverovatnim da ga je njegov sluga, za koga je pretpostavljao da se nalazi u Škotskoj, pronašao, i da mu je, pod sadašnjim okolnostima, odobren pristup do njega. Odignuvši krevetsku zavesicu, Najdžel se ipak uveri da to nije san veþ java, jer vide visoku, košĀatu priliku RiĀija Moniplajsa, koji je, sa izrazom velike važnosti na licu, Āistio ogrtaĀ svoga gospodara, ponekad pevušeþi, ponekad zvižduþuþi odlomke iz starih, tužnih škotskih balada. Mada je lord Glenvarloh video da je to njegov stari sluga ipak nije mogao da se uzdrži a da ne uzvikne zadivljenoj — Tako ti neba, RiĀi, jesi U ti to? — Pa ko bi mogao drugi biti, lorde? — odgovori RiĀi. — Ja ne G

336 mislim da bi vaše buāenje ovde saĀekalo ma koje drugo lice izuzev ono koje je obavezno da to Āini po dužnosti. — Bio bih iznenaāen, — odgovori Najdžel, — da sam ma koga video ovde — ali sam utoliko više iznenaāen što tebe vidim, RiĀi; jer ti znaš da smo se rastali, pa sam mislio da si veþ odavno u škotskoj. — Oprostite, lorde, ali mi se nismo još rastali, niti je verovatno da þemo se skoro rastati, jer kako za zakljuĀenje pogodbe tako i za njeno ništenje potrebna je saglasnost obe strane. Premda sam, zbog ponašanja vašeg lordstva, bio rešen da odem, ipak sam, posle razmišljanja, odustao od toga. Jasnije reĀeno, ako vaše lordstvo ne zna kad ima dobrog slugu, ja znam kad imam dobrog gospodara. I, da kažem istinu, sad vas je lakše služiti nego ikad, jer nemate moguþnosti da prekoraĀujete granicu. — Zaista sam prinuāen da se dobro vladam, — smešeþi se reĀe lord Glenvarloh; — ali se nadam, RiĀi, da neþeš iskorišþavati moj sadašnji položaj da me suviše prekorevaš za moje ranije ludosti. — Ne dao bog, lorde, ne dao bog, — odgovori RiĀi, sa izrazom Āoveka koji sažaljeva manje mudroga od sebe — naroĀito s obzirom da ste vi sada svesni svoje krivice. Onda sam zaista protestovao, kao što mi je i bila dužnost, ali bi bilo neprikladno da sada išta prebacujem vašem lordstvu. — Ne, ne, i sam ponekad grešim — i sam imam svojih! malih slabosti — ne postoji savršen Āovek na zemlji. — AU, RiĀi, — reĀe lord Glenvarloh, — mada sam ti vrlo zahvalan za tvoju gotovost da me služiš, ipak, ovde mi to nije mnogo potrebno, a tebi može da škodi. — Oprostite, lorde, — reĀe RiĀi, koji je zbog izmenjenog položaja svoga gospodara bio deset puta dogmatiĀniji nego ranije, — ali ja þu tako voditi stvar da þe vašem lordstvu moja služba biti od velike koristi, a meni neþe nimalo štetiti. — Ne vidim kako to možeš da izvedeš, prijatelju, — odgovori lord Glenvarloh, — pošto su i tvoja novĀana sredstva… — Što se tiĀe novĀanih sredstava, lorde, — izjavi RiĀi, — za sada sam potpuno zbrinut, živeþi ovde neþu vam biti na teretu niti þu sebi štetiti. Samo mi dopustite da dodam neke uslove mojoj službi kod vašeg lordstva. — Dodaj što god hoþeš, — reĀe lord Glenvarloh, — jer þeš ionako raditi kako ti je volja, bili uslovi utvrāeni ili ne. Pošto veþ neþeš da me ostaviš, što bi bilo najpametnije, znam da þeš me služiti samo pod uslovima koji se tebi sviāaju. — Sve što ja tražim, lorde, — reĀe RiĀi ozbiljno i sa izrazom velike skromnosti, — to je da imam punu slobodu svoga kretanja, koje mi je

337 potrebno zbog izvesnih važnih poslova koje sad nameravam da obavim; što mi neþe nimalo smetati da pružim vašem lordstvu svako preimuþstvo svoga društva i svoje službe kad god mi to bude bilo zgodno a vama potrebno. — I, naravno, ti þeš o tome sam odluĀivati, — reĀe Najdžel, smešeþi se. — Tako je, lorde, — odgovori RiĀi važno; — jer vaše lordstvo zna samo šta je njemu potrebno, dok ja vidim obe strane slike, i znam šta je najbolje za vas i šta je najpotrebnije za mene. — RiĀi, dragi prijatelju, — reĀe Najdžel, — ti uslovi, koji stavljaju u zavisnost gospodara od sluge, ne bi bili zgodni za nas kad bih ja bio na slobodi; ali, ja sam sada zatvorenik, i stoga možeš raspolagati sa mnom kako hoþeš, kao što rade i mnogi drugi; te prema tome, možeš dolaziti i odlaziti kad hoþeš, jer pretpostavljam da neþeš da poslušaš moj savet da se vratiš u otadžbinu, a mene ostaviš mojoj sudbini. — Neka me āavo nosi ako bih i pomislio da to uĀinim, — odgovori Moniplajs, — ja nisam Āovek koji bi vas napustio u nevolji, jer kad je vama bilo dobro vi ste bili dobri prema meni. Sem toga, sve još može biti bolje nego što je ikad bilo; jer: Domu se još nadamo stiþi. Mada je oblaĀno i vetar duva, Sunce iza crnog oblaka pogleda na me i kaže: »Obasjaþu te u domovini«. Završivši ovu pesmu, kao pevaĀ kome je promuklo grlo zato što peva na hladnom severnom vetru, RiĀi Moniplajs pomože lordu Glenvarlohu da se obuĀe, dade mu doruĀak, i, ode, rekavši da þe se, zbog nekog važnog posla, zadržati nekoliko Āasova. Iako je lorda Glenvarloha ljutilo samouvereno i autoritativno držanje RiĀija a, ipak nije mogao a da ne oseti zadovoljstvo što mu je njegov sluga tako iskreno odan. Život u tamnici sad mu neþe biti tako dosadan; i zato se obradovao kad je saznao od tamniĀara da se u vremenu kada je slobodan pristup za posetioce može koristiti uslugama RiĀija Moniplajsa. U meāuvremenu, velikodušni RiĀi stiže do keja Londonske kule. Tamo, pošto je izvesno vreme prezrivo odbijao Āamdžije koji su mu nudili svoje usluge, viknu dostojanstveno: — Barku! — VeslaĀi barki, koji po njegovom izgledu behu zakljuĀili da i ne vredi da mu se nude, sada se užurbaše. RiĀi najmi barku, zavi se u svoj široki ogrtaĀ, sede

338 važno na krmu i naredi da ga odvezu do stepenica Vajthola. Stigavši sretno do dvorca, on upita da li može da vidi gospodina Linklatera, kuvara njegovog veliĀanstva. Odgovorili su mu da je to nemoguþe, jer je gospodin Linklater zauzet oko pripremanja omiljenog kraljevog jela. — Recite mu, odgovori Moniplajs, — da njegov dragi zemljak želi da razgovara s njim o vrlo važnom poslu. — Dragi zemljak? — reĀe Linklater, kada su mu saopštili RiĀijeve reĀi. — Pa dobro, pustite ga, da bi se što pre tornjao odavde! To je sigurno neki riāokosi dugonja iz Vest Porta, koji je Āuo o mom unapreāenju, pa sad hoþe preko mene da dobije ovde za kuhinjskog slugu. Velika je smetnja svakom Āoveku koji želi da se uzdigne u svetu, kad ima takve prijatelje koji mu se uhvate za peševe od kaputa u nadi da on i njih izvuĀe sa sobom. — Ha! RiĀi Moniplajs, ĀoveĀe, jesi li ti to? Šta te je dovelo ovamo? Kad bi znali da si ti onaj koji je onomad uplašio kraljevog konja… — Ne govorimo o tome, prijatelju, — reĀe RiĀi, — došao sam ovde onim starim poslom — moram da govorim s kraljem. — Sa kraljem? Ti si sasvim poludeo, — reĀe Linklater; a zatim doviknu svojim pomoþnicima u kujni: — Pazite na ražnjeve, lupeži jedni — pisces purga — Salsamenta fac macerentur pulchre108 — nauĀiþu vas da razumete latinski, lupeži jedni, kao što i priliĀi kuvarima kralja Džemsa. A onda šapatom reĀe RiĀiju: — Znaš li šta se desilo pre neki dan tvome gospodaru? Zbog toga su neka lica drhtala od straha da þe izgubiti svoju službu. — Ali, Lori, ovoga puta mi moraš uĀiniti uslugu i predati ovu molbu njegovom veliĀanstvu. Dajem ti reĀ da þe kralj, pošto je proĀita, biti vrlo zadovoljan. — RiĀi, — odgovori Linklater, — ti slgurno želiš da dospeš u stražarevu karaulu i da tamo podmetneš gola leāa udarcima biĀa. — Ne, ne, Lori, — reĀe RiĀi, — sad sam bolje sastavio molbu nego prošli put; to þeš se i sam uveriti, samo ako daš ovu molbu kralju u ruke. — Ne, ja neþu da se mešam u tu stvar, — reĀe obazrivi Linklater; — ali uskoro þe se služiti Āorba kralju u njegovoj sobi, stavi molbu na poslužavnik ispod zdele. Kralj þe neizostavno videti molbu, jer uvek pije Āorbu pravo iz zdele. — Dobro, — reĀe RiĀi, i stavi molbu onako kako ga je Linklater nauĀio, i to baš pred sam ulazak paža da nosi Āorbu njegovom 108 OĀistite ribu. — Slanu ribu dobro operite. — Prev.

339 veliĀanstvu. — Slušaj, zemljaĀe, — reĀe Linklater pošto je Āorba odneta, — ako si tamo napisao nešto zbog Āega þeš morati da budeš išiban sam si kriv. — Nikoga neþu kriviti, izuzev sebe, — reĀe RiĀi sa neustrašivom, nepokolebljivom uobraženošþu, kojom se njegov karakter odlikovao; i ostade da saĀeka kako þe se svršiti ta stvar. Nije Āekao dugo. Posle nekoliko minuta uāe Maksvel liĀno i upita ko je stavio molbu na poslužavnik. Linklater reĀe da ništa ne zna o tome; ali RiĀi hrabro istupi napred i dostojanstveno izjavi: — Ja sam taj Āovek. — U tom sluĀaju poāite za mnom, — reĀe Maksvel, osmotrivši Moniplajsa sa velikom radoznalošþu Otišli su uz sporedno stepenište, — a otiþi njime do kralja znaĀilo je biti dobro primljen na dvoru. Kad su stigli u odaju koju RiĀi nazva rāavo osvetljenim predsobljem, Maksvel mu dade znak da stane, a on uāe u kraljevu radnu sobu. Njihov razgovor bi kratak, i kad Maksvel otvori vrata da izaāe, RiĀi Āu poslednje reĀi: — Siguran si da nije opasan? — Jednom sam bio prevaren. — Budi nedaleko od vrata, ali ne sasvim blizu. Ako budem govorio glasno poleti meni kao soko — a ako budem govorio tiho ostani van dometa glasa — a sad ga pusti da uāe. Maksvel dade znak Riliju, i veþ iduþeg trenutka on se naāe pred kraljem. Mnogi ljudi iz RiĀijevog staleža, pa i mnogi drugi, verovatno bi se zbunili kad bi se našli nasamo sa svojim monarhom. Ali je RiĀi Moniplajs imao suviše visoko mišljenje o sebi da bi se zbunio pred ma kim. Pošto se duboko pokloni, on se ispravi i stajaše pred Džemsom pravo i ukoĀeno. — Imaš li ih kod sebe, ĀoveĀe? imaš li ih? reĀe kralj, pri Āemu se u njegovom glasu oseþahu nada, strah i podozrenje. — Daj mi ih — daj mi ih — pre nego što kažeš i jednu reĀ, nareāujem ti to kao podaniku. RiĀi izvadi kutiju iz džepa i, kleknuvši na jedno koleno, predade je kralju, koji je brzo otvori i videþi u njoj ogrlicu od rubina koju smo veþ ranije pomenuli, mnogo se obradova. Ljubio je drago kamenje, kao da je ono moglo to da oseþa, i, radujuþi se kao dete, govorio: „Onyx cumi prole, silexque — Onyx cum prole! 109 Oh, moji sjajni, divni rubini, kako mi srce igra što vas opet vidim”. Zatim se okrete RiĀiju, i, videþi na njegovom licu izvestan podsmešljiv osmeh, izazvan njegovim držanjem, reĀe mu: — Pazi se, prijatelju, nije dozvoljeno podsmevati se svome 109 Oniks i ostalo drago kamenje. — Prev.

340 miropomazanom suverenu. — Ne dao bog da bih to i pomislio da Āinim! — reĀe RiĀi, povrativši svome licu njegov prirodan, ozbiljan izraz. — Osmehivao sam se samo zato da bi mi lice bilo u skladu sa raspoloženjem vašeg veliĀanstva. — Govoriš kao dobar podanik i kao Āestit Āovek, — i reĀe kralj; — ali, dovraga, kako ti je ime, ĀoveĀe? — RiĀi Moniplajs, sin staroga Manga Moniplajsa iz Vest Porta u Edinburgu, koji je imao Āast da snabdeva mesom i drugim namirnicama kraljevsku trpezu majke vašeg veliĀanstva, kao i trpezu vašeg veliĀanstva. — Aha! — reĀe kralj, smejuþi se, — jer je imao izvanredno pamþenje i seþao se svakoga koga je ma i letimiĀno jedanput video. — Ti si onaj isti izdajnik Āijom ljubaznošþu umalo što nismo pali s kobile u našem sopstvenom dvorištu, ali smo se ipak tada održali na sedlu. Equam memento rebus in arduis servare. 110 Ali, ne plaši se, RiĀi; jer kako su se mnogi ljudi pokazali izdajice, pravo je da se, s vremena na vreme, i poneki izdajica pokaže contra expectanda111 veran podanik. Kako si došao do naše ogrlice, ĀoveĀe? — Jel’ te poslao Džordž Heriot? — Ne, — odgovori RiĀi. — Ako je ugodno znati vašem veliĀanstvu, došao sam na svoju ruku, a ne po neĀijoj naredbi. Ja ne priznajem nikoga za svoga gospodara, sem boga koji me je stvorio, vaše veliĀanstvo kome se pokoravam, i plemenitog Najdžela Olifanta, lorda Glenvarloha, koji me je izdržavao sve dok je, siromah plemiþ, mogao sebe da izdržava. — Opet Glenvarloh! — uzviknu kralj; — tako mi boga, gde god se maknem svuda on! Maksvel, kuca na vrata. To Džordž Heriot dolazi da nam kaže da ne može da naāe ovo drago kamenje. — Stani iza zidnog zastora, RiĀi — stoj mirno, ĀoveĀe — ne kijaj — ne kašlji — ne diši! — Zveckavi Džordi uvek tako rado nudi svoju zlatnu mudrost, a tako nerado svoje zlato, da mi je, kraljevske mi duše, milo da ga namagarĀim. RiĀi se sakri iza zastora po naredbi dobrodušnog kralja, a monarh, koji nikad nije pazio na svoje dostojanstvo kad je u pitanju šala ili zabava, sam namesti zastor, i upita Maksvela u Āemu je stvar. Maksvel mu spolja odgovori tako tiho da RiĀi, uprkos želje da Āuje njegove reĀi, nije mogao zadovoljiti svoje ljubopitstvo. 110 Ne silazi s kobile kad si u teškoþi. — Prev. 111 Protivno oĀekivanju. — Prev.

341 — Pusti Džordža Heriota da uāe, — reĀe kralj; i RiĀi opazi, kroz malu rupicu na zastoru, da je zlatar, mada neuplašen, vrlo uzbuāen. Kralj, koga je zabavljala takva vrsta šale, primi njegov pozdrav hladno, i poĀe da mu govori ozbiljnim tonom, koji je bio u protivureĀnosti sa njegovom uobiĀajenom veselošþu. — Gospodine Heriote, reĀe on, — koliko se seþamo, mi smo vam izvesno krunsko drago kamenje dali u zalogu za izvesnu svotu novca. — Je li tako ili nije? — Najmilostiviji gospodaru, — odgovori Heriot, — vaše veliĀanstvo je našlo za shodno da tako uĀini. — Ti rubini, — produži kralj istim sveĀanim tonom, — ostaju u vašim rukama sve dok vam ne bude vraþena svota izdata na ime njih. ÿim vam se vrati novac, uložena ogrlica opet prelazi u našu sopstvenost. Vetije, Vinije, Gtenvegnej, Pagensteher — svi koji su pisali Contractu opignerationis, consentiunt in eundem, 112 — slažu se s tim. Rimsko pravo, englesko obiĀajno pravo, opštinsko pravo našeg starog škotskog kraljevstva razilaze se u više pojedinosti nego što bih želeo, ali su u ovome svi potpuno saglasni. — Vašem veliĀanstvu, — odgovori Heriot, — nisu potrebni toliki uĀeni autoriteti da bi dokazali poštenom Āoveku da njegovo pravo na založenu stvar prestaje kada mu se vrati novac koji je za nju dao. — Pa, gospodine, ja nudim da ti vratim pozajmljeni novac i tražim da mi vratiš založenu ogrlicu. Nedavno sam ti napomenuo da þe mi ona biti potrebna, jer þe uskoro doþi prilika da se pojavim pred narodom. Odsustvo tog ukrasa, našeg naslednog dostojanstva moglo bi izazvati izvesna podozrenja kod naših podanika. Gospodin Džordž, veoma dirnut ovim kraljevim reĀima, odgovori uzbuāenim glasom: — Rog mi je svedok da nisam kriv u ovoj stvari. Rado bih prežalio datu vam svotu kad bih samo mogao da vam vratim rubine za kojima toliko žalite. Da je ogrlica ostala u mojim rukama obraĀun bi bio jednostavan, ali vaše veliĀanstvo se sigurno seþa da sam je ja, po vašem izriĀitom nareāenju, predao drugom liþu, koje je izdalo veliku svotu za nju nekako u ono vreme kad sam se ja pripremao za odlazak u Pariz. Novac je bio hitno potreban i ja nisam mogao naþi drugog izlaza. Rekao sam vašem veliĀanstvu kad sam vam doneo traženu svotu, da Āovek od kog sam dobio novac ne uživa dobar glas. Vi ste tada pomirisali zlato i odgovorili: „Non olet, ono ne miriše na naĀin kojim je steĀeno”. 112 O uslovima davanja u zalog, slažu se s tim. — Prev.

342 — Eh, ĀoveĀe, — reĀe kralj, — Āemu sve te reĀi? Ako si ti dao u zalog moju ogrlicu takvom Āoveku onda je tvoja dužnost bila da se, kao veran podanik, pobrineš za moguþnost i da je u svako doba možemo otkupiti. Zar zbog tvoje nebrižljivosti da mi budemo lišeni te dragocenosti i izvrgnuti podsmehu naših podanika i stranih ambasadora? — Moj milostivi gospodaru, — reĀe Heriot, — ako bi to vas oslobodilo od svake zamerke, smatrao bih za dužnost da primim svu sramotu i krivicu u ovoj stvari na sebe, iz blagodarnosti za svu vašu dobrotu prema meni. Ali uzmite u obzir nasilnu smrt starĀevu, iznenadno išĀezavanje njegove kþeri i sveg njegovog bogatstva, a takoāe i to da sam ja upozoravao vaše veliĀanstvo na moguþnost sliĀnog sluĀaja, i molio vas da ne navaljujete na mene da založim kod njega vašu ogrlicu; — Ali, nisi mi predložio ništa bolje, — reĀe kralj — Džordi nisi mi predložio ništa bolje. Bio sam kao napušten Āovek; šta sam drugo mogao da uradim do da uzmem prvi novac koji mi je ponuāen, kao što se davljenik hvata za prvu slamku koja naiāe? — I sada, zašto nisi doneo rubine? Oni se sigurno nalaze negde, trebalo ih je bolje potražiti. — Vršena je najsavesnija istraga, vaše veliĀanstvo, odgovori Heriot, — pa ipak je bilo nemoguþe naþi ih. — Teško, hoþeš da kažeš, a ne nemoguþe, Džordi, — primeti kralj, — nemoguþe js, exempli gratia, 113 pretvoriti dva u tri, ili istinu u laž; ali ono što je samo teško može se savladati razumom i strpljenjem; kao, naprimer, zveckavi Džordi, pogledaj ovo! — I on pokaza zaĀuāenom zlataru naāenu ogrlicu, uzviknuvši pobedonosno: — Šta kažeš na ovo Džordi? — Tako mi žezla i krune on misli da pred njim stoji maāioniĀar a ne njegov kralj! On tako misli o nama koji smo pravi malleus mleficarum, 114 zakleti neprijatelji svih veštica, vraĀara, maāioniĀara i njima sliĀnih; on misli da se i mi bavimo tom crnom veštinom! — Ah, Džordi, Džordi, ti si pošten i dobrodušan Āovek, ali si daleko od sedam grĀkih mudraca; budi i dalje takav i ne zaboravi one reþi koje si nedavno kazao, da u našoj državi postoji Āovek sliĀan Solomonu, caru izraelskom, u svemu izuzev u njegovoj slabosti prema ženama. Heriot se beše mnogo zaĀudio kad je video rubine tako neoĀekivano, i to baš u trenutku kad ga je kralj okrivljavao za njihov gubitak, ali njegovo Āuāenje dostiže vrhunac kad kralj pomenu mišljenje 113 Na primer. — Prev. 114 ÿekiþ za neĀastive. — Prev.

343 koje je on izrazio o njemu, u razgovoru nasamo sa Glenvarlohom. Kralj je bio toliko oduševljen svojom trenutnom nadmoþnošþu u ovoj šali da se baci u naslonjaĀu, protrlja ruke i poĀe da se trese od smeha, i to toliko da su mu suze udarile na oĀi i umalo nije izgubio dah. U isto vreme iza zavese se razleže neobuzdan glasan smeh. Heriot s Āuāenjem pogleda na tu stranu, odakle je dolazio taj prostaĀki kikot. Kralj, i sam svestan da je donekle prekoraĀena granica uljudnosti, ustade, obrisa suze i viknu: — Riāi lisĀe, izaāi iz svoje jame. — Iza zastora se pojavi visoki mršavi RiĀi, koji se još uvek gromko smejao. — Dosta ĀoveĀe, dosta,; — reĀe kralj; — ne njišti toliko kao ždrebac na punu zobnicu, mada je ova šala bila zgodna i dobro izvedena, i mada niko ne može odoleti smehu kad vidi Džordža, koji sebe smatra pametnijim od drugih ljudi — kad ga vidi, ha! ha! ha! — kako, zbunjen kao Evklion, traži ono što se nalazi pored njega: „Perii, interii, occidi — quo curram? quo noncurram? — Tene, tene — quem? quis? nescio — nihilvideo”.115 — Ah, Džordi, ti se dovoljno razumeš li zlatu, srebru i dragom kamenju, ali ipak ne znaš gde da ih naāeš kad se izgube. — Da, da — pogledaj rubine, Džordi — pogledaj ih — svi su tu i nema nijednog lažnog meāu njima. Džordž Heriot najzad se povrati od iznenaāenja. Bio je suviše iskusan dvoranin da bi omalovažio kraljevu uobraženu pobedu, ali baci nezadovoljan pogled na RiĀija, koji se i dalje cerio. On mirno uze u ruke ogrlicu, pažljivo razgleda rubine, i videvši da su svi tu iskreno Āestita kralju što je pronašao dragulje Āiji bi gubitak bacio izvesnu senku na njegovu krunu; a zatim upita kome da plati svotu za koju su oni bili založeni, dodavši da ima novac pri sebi. — Kad se stvar tiĀe plaþanja, Džordi, ti se uvek āavolski žuriš, — reĀe kralj. — ÿemu sva ta žurba, prijatelju? Ogrlicu nam je vratio naš Āasni, ljubazni zemljak. On stoji tu i ko zna da li mu je novac baš sada odmah potreban, ili pristaje da mu se da za našu blagajnu nalog isplativ posle šest meseci? Ti znaš da naša državna blagajna u ovom trenutku nije baš u najboljem stanju, pa ipak uzvikuješ: „plati, plati, plati”, kao da 115 Izgubljen sam, unesreþen, upropašþen — kuda da bežim? kuda da ne bežim? —Drži, drži — koga? koga da držim? ne znam — nikoga ne vidim. — Plaut, Aularija, Āin IV, scena 9. — Prev.

344 su u našim rukama svi rudnici Ofira.116 — Vaše veliĀanstvo, — odgovori Heriot, — ako ovaj ima pravo na taj novac, onda, naravno, u njegovoj je vlasti da pristane na odgaāanje isplate. Ali, ako je to onaj isti Āovek koga sam prvi put video u iscepanom kaputu i sa razbijenom glavom, onda jedva mogu da verujem u to. — Niste U vi RiĀi Moniplajs? — Sasvim taĀno, gospodine Heriote — od stare i Āestite loze Kastl Kolop, iz Vest Porta u Edinburgu, — odgovori RiĀi. — Vaše veliĀanstvo, ovaj Āovek je siromašan sluga, reĀe Heriot. — I ovaj novac ne može mu Āasno pripadati. — Zašto ne? — upita kralj. — Zar ti misliš, Džordi, da se samo ti možeš popeti na tu visinu? Ni tvoj kaput nije bio mnogo bolji kad si došao ovamo, a od tog doba ši se priliĀno obogatio. A što se tiĀe slugu, mnogi se od njih, koji su prešli Tvid noseþi na leāima sanduĀe svoga gospodara, sada šepure sa šest lakeja u svojoj pratnji. Pred tobom stoji takav Āovek; pitaj ga, Džordi. — Ne znam da li se može osloniti na njegov iskaz — reĀe obazrivi Heriot. — Eh, eh, prijatelju, — reĀe kralj, — ti si suviše oprezan. Lovci po tuāim lovištima imaju zgodnu poslovicu: Non est inquirendum unde venit venison. 117 Onaj koji donosi robu ima puno pravo da dobije novac. — Slušaj, RiĀi, govori istinu, pa zastidi āavola. Je li u tvojoj vlasti da raspolažeš novcem i da odgodiš isplatu ako hoþeš, da ili ne? — U mojoj je punoj vlasti da raspolažem tim novcem, vaše veliĀanstvo, — odgovori Moniplajs; — i pristajem na sve vaše uslove odnosno isplate ako mi vaše veliĀanstvo uĀini jednu malu dobrotu. — Eto sad, — reĀe kralj, — uvek isto! I mislio sam da: þeš biti kao i svi ostali. — reklo bi se da život i imovina naših podanika pripadaju nama, i da možemo raspolagati njima po svojoj volji; ali Āim nam je potreban novac od njih, što se dešava Āešþe nego što bismo želeli, onda od njih ne možemo da dobijemo ni āavolje pare izuzev pod starim uslovom, da mi daš, da ti dam. — Pa, zemljaĀe, šta je to što ti želiš — neki monopol, pretpostavljam? Ili, možda, želiš da dobiješ neku zemlju u svoj posed, ili da te povitežimo, ili nešto tome sliĀno? Moraš biti 116 Predeo pomenut u Starom zavetu kao izvor zlata. Prva knj. o carevima, X. 11. — Prev. 117 Ne treba se raspitivati odakle dolazi divljaĀ. — Prev.

345 umeren ako nisi voljan da nam pozajmiš još neku svotu. — Gospodaru moj, — odgovori RiĀi Moniplajs, — sopstvenik ovog novca stavlja ga vašem veliĀanstvu na raspolaganje, bez ikakve zaloge, i za koji želite rok, ako vaše veliĀanstvo ukaže milost lordu Glenvarlohu, sadašnjem zatvoreniku u vašoj kraljevskoj Londonskoj kuli. — Kako — kako — kako, ugursuze! — uzviknu kralj, pocrvenevši i zamucavši u svom plemenitom gnevu. — Kako se usuāuješ da nam to kažeš? — Da prodamo našu pravdu! — da prodamo našu milost! —! i to da kažeš nama, krunisanom kralju, zakletom da pravedno sudi svojim podanicima, nama koji þemo za svoje postupke imati da odgovaramo pred prestolom cara careva? — Kralj pobožno podiže oĀi prema nebu, i produži sa izvesnom žestinom: — Sa takvom robom ne sme se trgovati, gospodine; i da ti nisi bedna neznalica, koja mi je danas uĀinila ne malu uslugu, naredio bih da ti oprlje jezik usijanim gvožāem in terrorem118 drugih. — Vodi ga, Džordi, — plati mu sve do poslednje pare od našeg novca koji se nalazi kod tebe. RiĀi, koji je sa najveþom sigurnošþu raĀunao na uspeh tog svog veštog politiĀkog poteza, podseþao je u tom trenutku na zidara Āija se skela srušila pod njim. Ali on, ipak, brzo predloži ono što je mislio da þe spasti celu stvar. — Ne samo svota za koju je založena ogrlica — reĀe on, — veþ i svota dvaput veþa od nje, staviþe se, ako je potrebno, na raspolaganje vašem veliĀanstvu, bez zahteva da bude vraþeni, ako samo… Ali kralj mu ne dade da dovrši tu reĀenicu, veþ se razvika još žešþe nego ranije, kao da se bojao da ne promeni svoju dobru odluku: — Vodi ga odmah — vodi ga odmah; Vreme je da ide, kad se Āak usudio i da udvostruĀi svoju drsku ponudu. I, tako ti boga, Džordi, nemoj dopustiti da Stini, ili ma koji od njih, Āuje i jednu reĀ iz njegovih usta; jer ko zna u kakvu bi me nepriliku to moglo dovesti! — Ne inducas in tentionem — vade retro, Sathanasl — Amen. 119 Ispunjavajuþi naredbu njegovog veliĀanstva, Džordž Heriot izvede zbunjenog molioca iz dvora. Kada su izašli u dvorište, Heriot, seþajuþi se kako je RiĀi bio zauzeo ravnopravni stav prema njemu u prisustvu kraljevom, ne mogaše da se uzdrži da mu se ne osveti, te mu, sa ironiĀnim osmehom na licu, Āestita na uticaju koji je stekao na dvoru i na 118 Radi zastrašivanja. — Prev. 119 I ne uvedi nas u iskušenje no izbavi nas od lukavoga. Amin! — Prev.

346 veštini kojom je obrazložio svoju molbu kralju. — Ne brinite se za to, gospodine Džordže Heriote, — reĀe RiĀi nimalo zbunjen; — bolje mi recite gde i kad mogu dobiti svotu od osam stotina funti sterlinga, za koju je bila založena ona ogrlica. — Onog trenutka kad dovedeš sa sobom stvarnog sopstvenika tog novca, — odgovori Heriot, — koga je važno da vidim i zbog nekih drugih stvari. — U tom sluĀaju vraþam se natrag njegovom veliĀanstvu, — izjavi RiĀi Moniplajs, — da tražim da mi se vrati ili novac ili ogrlica. U ovoj stvari sam opunomoþen da radim kako ja naāem za shodno. — Možda je tako, RiĀi, — reĀe graāanin, — a možda i nije tako, jer tvoje reĀi ne moraju biti istinite; uveravam te da þu ih ja prvo proveriti pre no što ti isplatim tako veliku svotu. Za sada þu ti dati samo priznanicu na nju. A sada, dragi moj RiĀarde Moniplajsu, od porodice Kastl Kolop, iz Vest Porta u Edinburgu, moram da se vratim njegovom veliĀanstvu zbog nekih važnih poslova. Rekavši to, i penjuþi se uz stepenice da bi ponovo ušao u dvor, on dodade, kao završetak celom razgovoru: „Džordž Heriot je suviše star petao da bi se namamio na plevu”. RiĀi je stajao nasred dvorišta kao gromom pogoāen kad je video da se Heriot vraþa u dvor, i oseþao se ostavljenim na cedilu. — Dovraga s tobom, — promrmlja on, — lukavi stari tvrdico! Zato što sebe smatraš poštenim Āovekom, postupaš prema ostalim ljudima kao da su svi varalice. Ali, neka me āavo nosi ako me ti nadmudriš! — Bog nas vodi! Eno dolazi Lori Linklater, izgrdiþe me zbog moje molbe. — Neþu da ga Āekam, svetog mi Andreje! Rekavši to, RiĀi se uputi barci koja ga je Āekala, ali ne ponosnim korakom kojim je ušao u dvor, veþ brzo kao da se iskrada i beži.

347 GLAVA 32. Benedikt: — Ovo ne liĀi na svadbu. — Mnogo vike ni oko šta. im je Džordž Heriot ušao, kralj upita Maksvela da li je došao grof Hantinglen, i dobivši potvrdan odgovor naredi da mu se javi da ga kralj Āeka u kabinetu. Stari grof uāe, pokloni se i s puno poštovanja poljubi u ruku kralja, koji poĀe da mu govori glasom punim saoseþanja. — Jutros smo ti poslali svojeruĀno napisano pismo, u znak da nismo zaboravili i da ne potcenjujemo tvoju vernu službu; u njemu smo ti javili da imamo da ti saopštimo nešto što iziskuje i strpljenje i hrabrost da bi se moglo podneti, pa smo ti stoga savetovali da proĀitaš neka najjaĀa mesta iz dela Seneke i Boedja o utehi, da bi se pripremio da podneseš udar. PreporuĀili smo to sredstvo jer znamo iz iskustva da je dobro. „Non ignara mali, miseris succurrere disco”,120 kaže Didon, i mi bismo mogli za sebe da kažemo, non ignarus; ali sa promenom roda u toj reĀenici stradala bi metrika, u kojoj su naši južni podanici nepopustljivi. I tako, lorde Hantinglene, nadamo se da ste postupili po našem savetu i da ste se naoružali strpljenjem — venienti occurrite morbo — pripremi lek pre no što se razboliš, — Vaše veliĀanstvo, — odgovori lord Hantinglen, — ja sam više ratnik nego uĀenjak — i ako mi, uprkos moje surove prirode, bude teško da podnesem neku nevolju, onda þu, nadam se, naþi utehe u sv. Pismu. — Da, ti opet pevaš staru pesmu, reĀe kralj; — biblija je, doista, principium et fons121 — ali je šteta što tvoje lordstvo ne može da je Āita u originalu. Mada smo ml liĀno pružili pokroviteljstvo prevoāenju sv. Pisma, — u poĀetku svake biblije naþi þeš napomenu u kojoj se kaže da 120 Poznavajuþi nesreþu umem da priteknem u pomoþ nesreþnima. — Prev. 121 PoĀetak i izvor. — Prev. Č

348 kada se u našoj državi poĀeo širiti mrak posle zalaska one sjajne zvezde, kraljice Jelisavete, da je našim stupanjem na presto, kao sjajnim suncem, odjednom rasteran sav taj mrak, — mada smo, kao što veþ rekosmo, pružili svoje pokroviteljstvo propovedanju Jevanāelja i, naroĀito, prevoāenju sv. Pisma sa originalnih i svetih jezika, ipak priznajemo da smo u Āitanju sv. Pisma u originalu, na jevrejskom jeziku, našli utehu koju ne nalazimo ni u latinskom ni u engleskom prevodu. — Vaše veliĀanstvo, — reĀe lord Hantinglen, — ako mi vi ne saopštite rāavu vest, nagoveštenu u vašem pismu, sve dok ne budem nauĀio da Āitam jevrejski kao vaše veliĀanstvo, to þu ja, bojim se, i umreti a neþu saznati kakva je to nesreþa zadesila, ili kakva to nesreþa ima tek da zadesi moj dom. — Sad þeš je saznati, lorde, — odgovori kralj; — žalim što ti moram reþi da se tvoj sin Dalgarno, koga sam smatrao skoro za sveca, jer se mnogo družio sa Stinijem i ÿarlsom, pokazao kao nitkov. — Nitkov! — gnevno uzviknu lord Hantinglen; ali odmah ovlada sobom i dodade, — ali to je vaše veliĀanstvo koje je reklo tu reĀ. Na prvi grofov uzvik kralj beše ustuknuo kao da je dobio udarac. Ali se pribra i reĀe jetkim, nezadovoljnim glasom: — Da, lorde, to smo mi koji smo rekli tu reĀ — non surdo canis122 mi nismo gluvi — molim te ne diži glas u razgovoru s nama — evo ti dokaza — proĀitaj ga i sudi sam. Kralj pruži lordu Hantinglenu dokumenat u kome je bila izneta istorija ledi Hermione. Sve Āinjenice su jasno govorile o tome da je lord Dalgarno bio onaj Āovek koji je onako strašno obmanuo tu sirotu ženu. Ali otac, naravno, ne napušta lako stvar svoga sina. — Vaše veliĀanstvo, — reĀe on, — smem li vas pitati zašto ta priĀa nije ranije ispriĀana? Ta žena živi ovde veþ nekoliko godina — zašto ta žalba protiv moga sina nije predata odmah posle njenog dolaska u Englesku? — Reci mu zašto se to tako desilo, Džordi, — reĀe kralj obraþajuþi se Heriotu. — Žao mi je da vam nanosim bol, lorde Hantinglene, — reĀe Heriot; — ali moram da govorim istinu. Jedno duže vreme ledi Hermiona nije mogla da podnese misao o iznošenju svoga sluĀaja na javnost; ali kada je najzad promenila svoje mišljenje o tome, bilo joj je potrebno da dobavi dokaze o lažnom venĀanju, pa i pisma i dokumenta koja su bila u vezi s 122 Ne pevaš gluvome. — Prev.

349 tim, a koje je ona, po svom dolasku u Pariz, baš pre mog susreta s njom, bila predala na Āuvanje jednom trgovcu, poslovnom prijatelju njenoga oca u tom gradu. Uskoro je taj Āovek bankrotirao, i tako su se sva dokumenta ledi Hermione našla u drugim rukama, i tek mi je pre nekoliko dana pošlo za rukom da ih pronaāem. Bez tih dokumenata bilo bi nepromišljeno podnositi žalbu, jer lord Dalgarno ima moþne prijatelje. — Ti si drzak što tako govoriš, — reĀe kralj; — ja znam šta ti hoþeš time da kažeš — ti misliš da bi se Stini umešao u to i stavio nogu na tas pravde u korist Dalgarna — ti zaboravljaš, Džordi, ko drži terazije. Sasvim si nepravedan prema sirotom Stiniju, jer on je odmah izjavio pred nama i našim Tajnim savetom, da je Dalgarno pokušao da mu povede tu nesreþnu, naivnu ženu, obmanjujuþi ga da ]e ona bludnica; pa je on u toj obmani ostao i kad se rastao s njom, mada je Stini mogao misliti da se ona ne bi oduprla mladiþu kao što je on da je zaista bila bludnica. — Ledi Hermiona, — reĀe Džordž Heriot, — uvek je odavala dužno priznanje ispravnom držanju vojvode, koji se, mada obmanut u pogledu njenog karaktera, nije koristio njenom nevoljom, veþ joj je, naprotiv, pružio sredstva da se izbavi iz teškoþe. — To mu i liĀi — blagosloven da je! — reĀe kralj; — utoliko sam pre poverovao reĀima te ledi, lorde Hantinglene, što ona ni jedne rāave reĀi ne govori o Stiniju — i da ne dužimo, lorde, reþi þu vam da je mišljenje naše, našeg Tajnog saveta, ÿarlsovo i Stinijevo, da tvoj sin mora popraviti svoju grešku venĀanjem sa tom ledi, ili pasti u našu nemilost. Lord Hantinglen je bio nemoþan da odgovori na te kraljeve reĀi. Stajao je pred kraljem nepomiĀan i široko otvorenih oĀiju, kao da se od jednom pretvorio u neki stari! kip iz viteškog doba. Njegove stroge crte lica i njegovo snažno telo iznenada su bili paralizovani snažnim udarcem koji je primio. — Sekund docnije, kao pogoāen gromom, on se sruši na pod, uz teško jeĀanje. Kralj se uplaši, poĀe da zove u pomoþ Heriota i Maksvela, da trĀi gore-dole po sobi i da govori: — Moj stari, ljubljeni slugo — koji si nam spasao život! Vae atque dolor! 123 Moj lorde od Hantinglena, osvesti se, prijatelju — osvesti se, pa neka se tvoj sin oženi, ako hoþe, i kraljicom Šebom. Maksvel i Heriot su u meāuvremenu podigli starog plemiþa i namestili ga na stolicu. Kralj, primetivši da on dolazi k sebi, nastavi da ga teši. 123 Žalost i bol. — Prev.

350 — Digni glavu, — digni glavu, i slušaj šta ti govori tvoj dobri zemljak, tvoj kralj. Ako u tome ima sramote, ĀoveĀe, ona ne dolazi praznih ruku — tu je zlato da je pozlati — ona ima dobar miraz, i nije od rāave loze; — ako je i zgrešila, tvoj sin ju je naveo na to, i on je može opet uĀiniti poštenom ženom. Ova saopštenja nisu pružila nikakve utehe lordu Hantinglenu, ako ih je on uopšte i shvatio; ali je plakanje njegovog dobroþudnog starog gospodara, koje je pratilo i prekidalo njegov kraljevski govor, dejstvovao na njega mnogo, mnogo brže. Suze mu potekoše dok je ljubio smežurane ruke kraljeve, koji je plakao više od njega i bez uzdržavanja, i pružao mu prvo jednu po jednu ruku, a zatim obe zajedno. Najzad je oseþanje Āoveka u kralju Džemsu potpuno nadjaĀalo njegovo oseþanje kraljevskog dostojanstva, te steže obe ruke lorda Hantinglena i prodrma ih sa oseþanjem prisnog prijateljstva. — Compone lachrirmas, 124 — reĀe monarh; budi strpljiv, prijatelju, budi strpljiv; — i savet, i Āarls i Stint nek idu dovraga — on se ne mora oženiti njome ako te to toliko potresa. — On se mora oženiti njome, tako mi boga! — odgovori lord, ispravljajuþi se, utiruþi suze i trudeþi se da se pribere i bude miran. — Oprostite, veliĀanstvo, ali on se mora oženiti njome i uzeti za miraz njeno bešĀašþe, pa ma ona bila najgora bludnica u celoj Španiji. — Ako je dao reĀ, mora je ispuniti, pa ma je dao i najbednijoj uliĀarki — on þe to uĀiniti, ili þe mu moj nož oduzeti život koji sam mu dao. Kad je mogao da se spusti tako nisko da upotrebi takvu nisku prevaru, pa ma obmanuo i bešĀašþe, neka se i oženi bešĀašþem. — Ne, ne! — produži monarh, — stvari ne stoje tako rāavo. — Stini je nije smatrao uliĀarom Āak ni u ono vreme kad je mislio najgore o njoj. — Ako to može unekoliko da uteši lorda Hantinglena, — reĀe Heriot, — uveravam ga da je ta dama dobrog roda, da je vrlo lepa i da je besprekornog vladanja. — To mi je vrlo žao, — reĀe lord Hantinglen, a zatim dodade: — Neka mi nebo oprosti što me takva uteha ne raduje! — ali mi je gotovo žao što je ona takva kao što vi kažete, što je mnogo bolja nego što taj nitkov zaslužuje. Biti osuāen na ženidbu sa lepotom, nevinošþu i Āestitim rodom… — Da, i bogatstvom, lorde — bogatstvom, — dodade kralj, — to je bolja kazna nego što njegovo nevaljalstvo zaslužuje. 124 Obriši suze. — Prev.