Eric van Lustbader -Ploveci Grad

partneri u globalnoj poslovnoj mreži. Do Duk je najmljen da
ubije Okamija, ali kao što znamo nije uspeo u tome i Okami
je nestao. Da li počinjemo da govorimo istim jezikom?

- Možda.
- Otada tragate za Okamijem, senatore. Zato me niste
najurili onog trena kad ste me sreli. Pretpostavljali ste da
pošto je ubijen Goldonijev ubica i pošto ja još istražujem, da
možda tražim Okamija, kao i vi. I bili ste u pravu. Samo za
razliku od vas, ja nisam izgubio njegov trag. Ja znam gde je
on sada.
- Gde je?
- Ali vi to već znate, zar ne? - reče Kroker ne obraćajući
pažnju na njega. - Svakako. Džoni Leonforte je radio za vas.
Ako je radio otac, zašto ne bi i sin? Bio je to Čezarev čovek
koji me je pratio u Londonu. Ja sam se pobrinuo za njega, ali
sve do sada mi nije palo na um da je bio još neko ko je
takođe video Okamija u Holand parku. Čezare vam je preneo
vesti o Okamijevom boravnštu, zar ne senatore?
- Gde je Okami, gospodine Krokeru?
- Da li smo se pogodili?
- Isuse, Krokeru - šapnu promuklo Vesper - šta ćeš mu, do
đavola. tačno reći kad izađemo odavde?
- Umukni i prati me.
- Ponovo vas pitam, gospodine Krokeru…
- Jesmo li se dogovorili, senatore?
Tišina. Onda Dedalus nestade s ivice tunela. Kroker
iskoristi priliku da priđe bliže otvoru.
Dedalus se opet pojavi i reče:
- Otišli su. Izađite iz rupe, gospodine Krokeru. Možda
treba o nečem da porazgovaramo.
Dedalus baci revolver. Gurnuvši Vesper napolje, Kroker
izbaulja za njom. Stajali su na maloj čistini ispred guste
šume. Niko se drugi nije video, ali Kroker nije ni najmanje
verovao Dedalusu. Čovek je baratao lažima kao što su drugi
baratali robom ili uslugama. Kroker je poznavao ljude kao
što je bio on i znao je kakve su im slabosti: bila je to pre

svega njihova strast za moć. Otkriće Mikija Okamija bilo je
nešto najvažnije za Dedalusa.

- Zadovoljan? - upita Dedalus neutralnim tonom glasa.
- Jedva - reče Kroker i uhvati Vesper čija su ramena, lice i
ruke bili natopljeni krvlju. Izgledala je baš onako kao što je
želeo. Senator se zabrinuto zagledao u nju. Ipak ju je on
poslao ovamo i sada je bio suočen sa posledicama tog čina.
To je dokazalo da je ipak čovek, baš kao i ostali.
Dedalus se zagleda u nju.
- Tako lepo lice. Je li vam slomio nos?
- Mislim - rekla je posebnim glasom - ne osećam ništa.
- Umukni! - dreknu Kroker.
- Sada je pustite - reče Dedalus, igrajući opet strogog
oca.
- Moram da budem siguran u našu pogodbu.
- Uradio sam sve što ste želeli. Šta još hoćete?
- Uverenja, senatore. Jednom kad vam kažem gde je
Okami, biće mi potrebna sva vaša pomoć. Vi znate šta se
desilo sa Do Dukom.
- Imaćete moju zaštitu ako se pokaže da je obaveštenje
koje ste mi dali korektno.
- Ne brinite za to, senatore - Kroker se osvrtao oko sebs. -
Imate li prevoz odavde? Ovde postaje jezivo.
- Preko ove uzbrdice - reče Dedalus dok se saginjao da
podigne beretu.
- Ispraznite revolver, senatore.
Dedalus je to uradio bez protesta. Vesper je gledala
drveće.
- On laže, senatore.
Dedalus je pogleda.
- Šta?
Kroker je snažno prodrma.
- Rekao sam ti da umukneš!
- Dr Serman je još živ. Kroker me je udario kad sam
pokušala da mu pomognem. Mislim da će biti najbolje da
pošaljete neke ljude po njega.

- Ali, ja sam poslao…
- Senatore, on će umreti ukoliko nešto ne preduzmete.
Dedalus klimnu glavom. On načini gest rukom i pojavi se
čovek iz žbunja. Nosio je pušku s oborenom cevi nadole,
onako vešto, preko ruke.
- Toliko o vašoj zaštiti - reče Kroker.
- Zar ste očekivali da ću ostati potpuno nepokriven? Mi se
jedva poznajemo - Dedalus mahnu rukom. - Idi u šaht - reče
čoveku. - Dole je naučnik po imenu Serman. Povređen je.
Iznesi ga.
- Sačekajte - reče Vesper kad se čovek spremio da siđe -
moram da idem s njim. Tamo postoji alarm pored kojeg
moram da ga provedem.
- Uradi to - reče senator, shvativši da ona koristi ovu
šansu da bi se odvojila od Krokera.
- Zaboravi na to - reče Kroker i sam shvativši o čemu je
reč. Ovo je bio poslednji test poverenja, ali da li je on mogao
da joj veruje? - Ne donuštam joj da ode.
- Zašto? - Dedalus se osmehnuo. - Ispraznio sam svoj
revolver, otkrio sam svog telohranitelja. Vreme je da vi
pokažete nešto da bih mogao da vam verujem.
- Kučko! - Kroker viknu na Vesper - da mu ti nisi rekla…
- Ali, rekla mi je - reče Dedalus - bila je to njena dužnost.
Sada vi pokažite gest dobre volje, gospodine Krokeru.
Tiho jeknuvši Kroker odgurnu Vesper od sebe. Ona se
zatetura preko zemlje, pa je senatorov telohranitelj pridrža
da ne padne i posla da siđe u šaht.
- Sada kad smo sami, gospodine Krokeru, očekujem da mi
kažete gde je nestao Mikio Okami. Držaću vas kao taoca dok
ga ne dobijemo. Onda možete da odete.
- To vi nazivate pogodbom? Zaboravite.
- Nažalost, nisam u položaju da to zaboravim - mali
revolver sa srebrnim ukrasima pojavi se u senatorovoj ruci,
Bio je to revolver kojim instruktori počinju da obučavaju
žene zato što udarac nije jak. Ali ako se iz njega puca iz
velike blizine kao sada, on može da bude smrtonosan kao

bereta. - Moram da se dočepam Okamija a vi ćete mi
pomoći u tome. Vi ne možete da se pogađate. Recite mi gde
se krije ili ću vam pucati kroz desno koleno. Pet minuta
kasnije pucaću vam u levo koleno, i tako dalje, i tako dalje.
Možete li da shvatite kako će to izgledati? Reći ćete mi ono
što želim da znam, obećavam vam.

- Senatore? - bio je to Vesperin glas.
- Da, šta je? - reče Dedalus nervozno. - Jeste li izvukli
Sermana?
- Serman je mrtav - reče ona i izvuče glavu i ramena iz
šahta.
Držala je u rukama telohraniteljevu pušku.
- Gde je Endrju?
- Plašim se da je on…
Dedalusa je stručnjak naučio da cilja i puca. On pritisiu
okidač pre Vesper, ali njegovo oružje malog kalibra nije bilo
dovoljno snažno za tu razdaljinu. Njegov pucanj odjeknu
krozu šaht. Spremao se da opet puca ali Vesper mu ispali
metak među oči. Ruke mu zalepršaše dok se zanosio unazad
i padao sa zaprepašćenim izrazom na licu.
- Promašili ste profesiju, trebalo je da budete glumac -
reče Vesper Krokeru dok se izvlačila iz šahta. - Vidite,
ponekad se isplati da imate bar malo poverenja.

***

Ploveći grad je goreo, ili se Nikoli bar tako učinilo kad je
izašao iz laboratorije. Kamion koji je eksplodirao bio je u
plamenu, a vatra se proširila na dva druga vozila u konvoju.

Opasnost… koju ne poznaješ… ima više od… Ima više od
čega? Šta je to Abramanov pokušavao da mu kaže? Kakva
opasnost?

Dok je jurio, Nikola je morao da preskače preko leđa ljudi
koji su bili zahvaćeni prvim udarom. A onda iz plavog dima
on ugleda kako se pojavljuje ogromna Rokova figura, koja je
išla prema kamionu na čelu. Minobacač mu je bio prebačen

preko ramena. U rukama je držao kobrej M-11 koji je sam
pretvorio u opasno i efikasno oružje.

- Izlazi odatle, barabo! Jebeni pacove! - vikao je.
Baš je hteo da opali u kamion na čelu kad ugleda Nikolu.
Okrete se i isceri.
- Dakle, izašao si. Mik me upozorio da ćeš uspeti da se
izvučeš, ali ja mu nisam verovao. Sada, naravno, to nije
važno - on podiže minobacač. - Isto staro oružje, misliš.
Grešiš. Ono je sada napunjeno prvom Bakljom.
Nikola oseti Rokovo podrhtavanje trenutak pre nego što
je počeo da puca. Meci su leteli oko njega dok se bacio iza
jednog leša. Rok, neprestano pucajući, kretao se hitro prema
njemu. Krv, kosti i mozak poprskaše Nikolu dok su tanad
razjedala leš.
Rok ubaci novi rezervni niz metaka u magacin. Za samo
nekoliko koraka biće dovoljno blizu da raznese Nikolu. Nikola
se osvrte oko sebe, ugleda AK-47. Ščepa ga, ali to je bilo
kinesko oružje lošeg kvaliteta i mehanizam za okidanje bio
je zaglavljen.
Rok se cerio.
- Hajde, zlo momče. Ti si ubio Do Duka. Da vidimo da li
možeš da ubiješ mene.
Nikola slomi AK-47, otvori ga kao da će ga čistiti. Nije
dobro. On ga ščepa, s jednom rukom za cev, drugom za
magacin. Onda je projektovao svoju psihu da bi stvorio
pritisak. Svetlost je letela pored njega kao da se nalazi na
brzom vozu, zvuci su odjekivali u njegovim ušima kao da je
u avionu. Cev odjednom puče i on je sada imao oružje.
Rok ispali prvi rafal i Nikola poče da se valja po tlu,
osećajući kako ga udara razbijeno kamenje po člancima. Ali
on je sada imao oružje i digao se sa tla. Istim pokretom je
jurnuo prema Roku, čiji su se prsti smrzli na okidaču dok je
cev kobreja uperio u Nikolu.
U tom trenutku, u kome vreme kao da je stalo, Nikola
zavitla slomljenu cev AK-47. Duboko u Tau-tau on je
projektovao liniju leta, kao zrak nevidljive svetlosti po kojem

je projektil leteo. Bio je u tunelu čudnih dimenzija. On je
video samo projektil koji je pustio. Osećao je njegovu brzinu
i trenje vazduha o njegove čelične ivice; osećao je kako
gravitacija malo menja njegov let, ali je znao da to neće
promeniti ništa.

On je bio suviše spor. Čudno zviždanje ispunjavalo je
vazduh i onda se čulo mučno: tras - kad je projektil udario
Roka u grudi takvom silinom da je on poleteo unazad, izvivši
se od udarca. Projektil ga je probio ispod sternuma. On je
ležao buljeći ispred sebe dok je krv kao fontana isticala iz
njega.

Gde je Mik?
Motor kamiona ožive. Nikola jurnu prema njemu. Dotrčao
je do Roka čiji se pogled zaledio. Ščepao je Baklju i jureći u
cik-cak kretao se napred.
A sada su se sinovi sreli u nečem što može da se smatra
samo nesrećnim okolnostima, rekao je Mik.
Mik, za volanom kamiona. ubaci menjač u prvu brzinu i
poče da se kotrlja prema kapiji. Nikola, jureći sve brže,
smanjivao je razdaljinu. Baklja je bila teška, ali on nije hteo
da ostavi tako smrtonosno oružje za sobom.
Možda ga je Mik primetio u retrovizoru jer je prebrzo
prešao u drugu brzinu, a onda u treću. Kamion se bunio ali
je poskočio napred, jureći sada brže prema glavnoj kapiji.
Nikola, dok su mu pluća gorela, načini poslednji očajnički
napor, skočivši unapred i uhvativši konopce koji su držali
kapiju u vertikalnom položaju. Neće uspeti. Uskoro će vozilo
početi da mu izmiče. Onda se kamion zanese udesno, kao
da je udario u nešto, možda u čuvara. Nikolini prsti uhvatiše
konopac, zatvoriše se oko njega i dok se kamion ispravljao i
tutnjao dalje, Nikola se baci na njega.
Okrenuo se a grudi su mu se bolno dizale i spuštale zbog
napora. Nikola je mogao da vidi Roka. Borio se da se okrene.
Kako je moguće da je još bio živ? Imao je šest inči plavog
čelika u grudima. Ipak, uspeo je da se okrene na stranu.

Onda izvuče svoj minobacač i postavi ga u položaj za
pucanje.

Kamion skrete u krivinu i Nikola više nije video Roka. On
potonu u Tau-tau i svetlost postade tečna. Vreme se potčini
njegovoj volji, pa mu se sada čak i odvratno truckanje
kamiona činilo dalekim. U svom umu Nikola je mogao da vidi
Roka koji je shvatio da mu je oružje prazno.

Put opet skrete i u daljini se pokaza izlaz iz Plovećeg
grada. Rok je ponovo pao, ili se samo savno? Nešto je imao
u ruci. Potonuvši duboko u Tau-tau Nikola je prepoznao šta
Rok drži.

Bila je to druga Baklja.
Rok je namestio u minobacač i Nikola je opet čuo
poslednje reči Abramanova: Opasnost… koju ne poznaješ…
Ima više od…
Ima više od jedne! To je Abramanov pokušavao da mu
kaže.
Buda, štiti me, pomisli Nikola, on će ispaliti Baklju!
Čak i na ovoj razdaljini mogao je da oseti Rokovu
smrtonosnu odluku. S nadljudskim naporom Rok je namestio
minobacač u položaj za paljbu. Nikola je vpdeo samo crnu
rupu.
Rokovi prsti se zgrčiše na okidaču i Nikola učini jedino što
je mogao: on je projektovao svoju psihu s namerom da zada
psihički udarac. Nije mogao da udari minobacač, ali munja
psihičke energije eksplodrala je u Rokovom umu. Suviše
kasno. Rokov prst se zgrčio na okidaču i s jednim opasnim
buuum! Baklja je poletela.
Mada su bili dosta daleko od glavne kapije Plovećeg
grada, Nikola ugleda projektil kako juri kroz lišće u gotovo
pravilnoj vertikalnoj liniji. Projekcija Tau-taua bila je dovoljna
da natera Roka da poskoči, da okrene minobacpč uvis,
izgubivši cilj.
Ali sada, dok je Ploveći grad ostajao za njim, Nikola se
setio šta je Nigata rekao o dve male cigle elementa 114m
koje mogu da unište četiri gradska bloka. Četiri.

Majko božja.
Nikola poče da računa, procenjujući brzinu kamiona,
visinu do koje minobacač može da dobaci, Baklju pre nego
što je gravitacija okrene prema zemlji.
Mik se žurio. Kamion je poskakivao i naginjao se na
blatnjavom drumu, jureći prema planini. Put poče da vijuga i
sada se Ploveći grad više nije video. Brzo su se udaljavali, ali
Nikola je mislio da to neće biti dovoljno.
On se osvrte oko sebe dok je uspon postajao sve strmiji.
S jedne strane bio je zid od kamena i debelog rastinja, s
druge provalija. Kamion uđe uz oštru krivinu i on odjednom
začu brujanje. Krv mu se sledila. Na trenutak je poverovao
da je Baklja eksplodirala. Ali on tada ugleda vodopad kako
se obrušava sa planine i pada u reku daleko dole.
Ideja i akcija bile su gotovo simultane. Svakako da je
Baklja u ovom trenutku padala prema zemlji. Kad bude
eksplodirala, on, Mik i svi u ovoj okolini biće izbrisani.
On pusti konopac i savivši kolena preskoči preko strme
ivice. Počeo je da se kotrlja. Tau-tau ga je štitio dok je padao
kao strela odapeta iz luka. Dotakao je reku i ova ga je
odmah odnela dalje. Baklja mu je bila istrgnuta iz ruku, a
struja ga je nosila mnogo brže nego što je mogao da trči ili
što je kamion mogao da vozi.
Trenutak kasnije Baklja pade na zemlju nekih sto jardi od
mesta sa kojega ju je Rok ispalio. Detonacija je bila gotovo
tiha ali udarac fizijske lančane reakcije potresao je planinu
do srži.
U treptaju oka Ploveći grad je bio zbrisan, odrezan kao
skalpelom. Talas je uhvatio kamion, podigao ga s druma,
bacio ga u provaliju koja je već u sledećem trenutku nestala.
Razbio se o stenje i drveće daleko odatle.

Martovske ide

Noću
kad Mesec
sija sjajno kao sada
neizgovorene misli
najdiskretnijeg srca mogu da se vide.
Izumi Šikibu

Tokio /Vepecija/Vašiigton

Proleće - sada

Tau-tau i duboke vode su zaštitili Nikolu. Nije ništa osećao,
ali je bio svestan trenutka eksplozije i grčenjem svoje duše
osetio je gašenje života. Bio je dovoljno daleko od epicentra
kad je miljama dalje izašao iz reke iscrpljen. Nije morao da
brine o posledicama.

Kad se vratio kući u Tokio, Kroker je već stigao tamo sa
Vesper. Proveli su zajedno posle podne i deo večeri pričajući
o događajima koji su se desili u poslednja tri dana kad su bili
razdvojeni.

- Hriste - reče Kroker - posle onoga što nam je Serman
rekao ne mogu da zamislim uništenje koje je Baklja stvorila
kad je ispaljena.

- Srećom. Ploveći grad je bio na tako udaljenoj tačci da su
nastradali samo ljudi koji su bili u njemu - reče Nikola. - Ipak,
moraće da dođe tim atomskih stručnjaka da oceni koliko se
radijacija proširila. Oni će pročešljati reku ne bi li našli drugu
Baklju.

Vesper zadrhta.
- To je strašna lekcija o igranju atomskim oružjem.
Dva muškarca su sedela, a ona je stajala, krećući se po
dnevnoj sobi. Nikola je primetio njenu nervozu posle večere.
On je otišao da promeni zavoje na desnoj ruci gde mu je
vatra razjela kožu pa ju je čuo kako razgovara telefonom.
Rano su otišli na počinak, ali Nikola nije mogao da spava.
Stalno je u mislima video Baklju kako pada na tlo. Video je
sebe kako nestaje pod vodom, video je Mika Leonfortea kako
pritiska gas i kako kamion juri. Želeo je da zna kako je Mik
završio. Sada je bilo jasno da ga je on spasao iz kaveza.
Možda je to učinio zato da ga spase partnerstva sa Rokom.
koji je prema Miku prestao da bude koristan. A čudnom
igrom ironije Nikola je dao sve od sebe da spase Mikov život
kad je Rok uperio Baklju u njih.

Senka u holu natera ga da okrene glavu.
- Nikola? Smem li da uđem?
Bila je to Vesper.
On se okrete na futonu, upali lampu od lakiranog drveta i
pirinčanog papira. Ona je tiho ušla u njegovu spavaću sobu i
kleknula s kolenima jedno uz drugo. Sklonila je kosu sa lica.
- Znam da si hteo da budeš neko vreme s prijateljem.
- Da ti iskreno kažem, to je sada sve što želim.
Ćutala je neko vreme.
- Imam naređenje da te odvedem u Veneciju.
- U Veneciju? Zašto?
- Mislim da znaš.
- Okami?
Ona klimnu glavom.
- Potrebno je da te vidi.
Hteo je da se nasmeje. Hteo je da joj kaže da je nekoliko
poslednjih meseci proveo očajnički tražeći kaišoa da bi se
video sa njim, a sada on zahteva da dođe do njega. Tek
tako, lako. Ali znao je da to za Okamija neće biti lako. On je
još bio pod pretnjom smrti. Ko je želeo da on bude mrtav?
Unutrašnjeg saveta više nije bilo: oni su očistili jedan
drugog. Dedalus je bio mrtav. Ko je još ostao?
Buljeći u njene oči, plave kao različak, on zamalo da
odbije. Ali uskoro je shvatio da je to bilo samo zato što će u
Veneciji opet videti Čeleste, a posle susreta sa Koi nije znao
da li s tim može da se suoči.
- Možemo da odemo ujutro - reče.

***

- Slažem se da vas štitim, ali to je sve - reče Nikola trideset
sati kasnije. - Ni ja ni Lu Kroker ne možemo da podržimo ono
što vi hoćete.

Mikio Okami kao da nije bio zabrinut. Delovao je da je u
punoj snazi i nije odavao da ima devedeset i više godina.
Sedeli su dva bloka dalje od Rialta u divnom resgoranu u

kojem su se hranili ribari i porodice iz okoline. Vesper je
provela tek toliko vremena u Veneciji da bi isporučila Nikolu
Okamiju pre nego što je odletela kući, u Vašington, preko
Londona.

Okami je srkutao svoj espreso.
- Imaš prava na svoje mišljenje, naravno, ali ja sam
radoznao. Kako možeš da osudiš ono što ja radim a da i ne
znaš o čemu je reč?
- Vi ste jakuza. Partner vam je bio Dominik Goldoni, jedan
od šefova mafije. To mi je dovoljno da znam.
- Je li? Onda da odredimo igrače u ovoj igri. Tebe privlače
dve žene. Jedna je iz jakuza porodice, druga je Domova
sestra, za koju znaš da je u vezi sa mnom. Ako to nije
dovoljno, evo i ovo: tvoj otac je bio moj najbolji prijatelj i
partner.
Na trenutak tišina je bila zaglušujuća da se Nikoli činilo
da čuje grmljavinu. Ali Venecija je ležala na suncu. Onda je
shvatio da on u stvari čuje grmljavinu svog pulsa.
- Jeste li rekli partner? - reče on glasom koji je izgubio
boju. Okami mu je rekao da treba da definišu igrače, ali ovo
otkriće je zahtevalo više - zahtevalo je definisanje igre.
- Šta misliš ko je smislio koncept Godaišua? Pukovnik
Denis Lajnir.
- Blagi Bože! Na šta je on mislio?
- On je bio genije, pravi vizionar. Ja sam mu postao
učenik. Kad je pukovnik umro, nastavio sam njegovu viziju:
globalno partnerstvo koje bi koristilo onaj deo sveta u kome
su samo kriminalci. Radio je sa jakuzom: njegov posao je to
zahtevao od njega. Ali on je u nama video ono što ni mi
sami nismo mnogo cenili: lojalnost i hrabrost. On je zamislio
partnerstvo između poslovnog sveta, vlade i jakuze, da svi
moćni igrači igraju za jedan cilj.
- Ali to ne bi uspelo.
- Naravno da bi. U stvari, i jeste. Japansko ekonomsko
čudo je stvarnost. Za samo tri decenije mi smo od slomljene
nacije, kojoj su oduzeti moć i efikasna vlada, na ivici kolapsa

zbog inflacije, nezaposlenosti i osećanja krivice postali
savremen privredni kolos.

Da li je Mik Leonforte govorio istinu? Nikola je pitao
samog sebe. Okamiju reče:

- Da li je moj otac bio odgovoran za spajanje MCI sa BOT
da bi se stvorilo Ministarstvo internacionalne trgovine i
industrije MITI?

- Ko ti je to rekao?
- Mik Leonforte. Rekao mi je da je proučavao mog oca.
Okami jeknu.
- Onda je dobro što je nestao u eksploziji Bakljs - srknu
opet svoj espreso dok je razmišljao kako da nastavi. -
Mehanizam, spoljne manevrisanje, obavljali su Japanci
Jošida i Širasu. Ali pukovnik je bio iza njih. U stvari, kad su
njihovi poslednji neprijatelji u MCI mladog Nagajamu uzeli
da špijunira za njih, tvoj otac ga je doveo u Jošidin logor.
Godinu dana kasnije Nagajama je postao prvi šef
sekretarijata MITI, a Godaišu je bio na putu osnivanja.
- Ali kako su sve te snage mogle da rade zajedno? Tu bi
svako svakom skakao za grlo.
- Rekao sam ti da je pukovnik bio vizionar. On je u svima
njima video zajednički činilac koji ih je sve određivao: svi su
oni bili gramzivi kapitalisti. Stvaranje novca bio je njihov san
i on je to ikoristio da iskuje savez: Godaišu. On je smislio
Demokratsku liberalnu partiju. On je dobro znao istoriju i
znao je da je za nas tada najveća opasnost potpun haos. On
je intuitivno osetio šta je Japanu potrebno u tom trenutku;
bila je to jaka, čvrsta ruka na upravljaču koja će tu ostati u
decenijama koje dolaze. On nam je u stvari predlagao da
uzmemo stranicu sopstvene istorije.
- Kad je Tokugava Ijasu, prvi i najveći od Tokugava
šoguna, došao na vlast početkom sedamnaestog veka, on je
obuzdao feudalnu, rasparčanu zemlju, koja se klatila na ivici
anarhije. Vladao je gvozdenom rukom i njegovi zakoni mogli
su da budu okrutni, ali smatrao je neophodnim da stabilizuje
zemlju, da je usmeri prema jednoj viziji. Tako nas je

pukovnik savetovao - srce političara, birokratskih ministara i
jakuza ojabuna. On je video LDP i Godaišu kao savremeni
ekvivalent Tokugava šogunata koji je trajao dve stotine
godina; bilo je to sočivo koje je usmeravalo ljude na posao,
gradnju novog Japana, dok bi ih istovremeno čuvao od
opasnosti veoma aktivnih socijalista i komunista.

Okami mudro zastade, naruči još jedan espreso dok je
Nikola sedeo zaprepašćen i uzbuđen pomišlju da je njegov
otac bio manje-više graditelj novog Japana. Kako je on to
uradio i gde su bile granice njegovih vizionarskih akcija?
Nikola je žudeo da to sazna.

Znajući to Okami je nastavio:
- Tokom decenija ljudska priroda je išla svojim putem, kao
što će biti i dalje. Korupcija je cvetala i cvetaće. Tvoj otac je
bio genije za mnoge stvari, ali najbolji je bio u elegantnom
vladanju moćju. Pošto sam morao da proširim ulogu
Godaišua i dovedem što više ojabuna, i to je uskoro postalo
korumpirano. Uskoro je Godaišu živeo svoj život i ja više
nisam bio vodeća snaga. Njegova moć je bila tolika da ja
nisam mogao da rukovodim njom. Tada sam shvatio da
moram da ga uništim. Kao kolos koji se otrgao kontroli, on je
počeo da se javlja u oblastima totalnog raspada - kao što je
Ploveći grad, na primer. Kad su Mik Leonforte i Rok postali
partneri, Godaišu u sadašnjoj formi bio je pretnja
katastrofalnih proporcija. Znao sam da će to dovesti Čosinu,
Kozoovu i Akinaginu uvrnutost do logičnog zaključka;
globalne ekonomske mreže koju kontrolišu ljudi koji brinu
samo o tome kako da priberu što više i više moći. Oni će
polako početi da zauzimaju legitimna tržišta, kao što je
Ploveći grad već učinio sa drogom i oružjem. Posledice su
nezamislive.
Ljudi koji su ručali sada su odlazili, ostavljajući kelnere u
belim sakoima da počiste stolove i ogovaraju. Jedan od
pomoćnika šefa sale stavio je svež led na poslužavnike na
kojima je bila izložena sveža riba. Niko nije brinuo o dva
čoveka koji su sedeli za svojim stolom.

- Zamisli kako sam se osećao kad sam ti se obratio za
pomoć - nastavio je Okami - znajući da ti mrziš jakuzu i tajnu
koju sam krio da je tvoj otac bio moj partner i mentor. Znao
sam da ćeš odgovoriti pozivu dužnosti koju si imao prema
ocu. Ali znao sam još nešto. To mi je rekla Koi. Kazala mi je
da se volite iako je vaša veza davno prekinuta.

Moraš da se izlečiš, rekao je Dih i Nikola je sada razumeo
šta je on mislio.

- Kad si došao ovamo prošle godine i kad sam video
kolika je tvoja mržnja, nisam mogao da nađem načina da ti
kažem istinu. U stvari, ja sam bio ubeđen da bi bila proiast
da sam to uradio. Nazvao bi me lažovom i odbio bi da se
povinuješ dužnosti prema ocu. Na kraju ja te, ipak, nisam
pozvao da me štitiš - video si da sam ja sposoban da to
uradim i sa svojim snagama. To je bilo samo opravdanje,
okidač koji će pokrenuti proces shvatanja istine koja je
ležala iza brižljivo podignute fasade tvog oca. I važno mi je
bilo da prihvatiš istinu. Bilo je vreme da nastaviš posao koji
smo tvoj otac i ja zajedno planirali. Vidiš, došao si do mene
otrovan svojom mladalačkom ljubavnom aferom, snagama
koje ni ti ni Koi niste mogli da kontrolišete i razumete. Ali
prve noći kad te je Čeleste dovela kod mene u palatu,
odmah sam video da si duboko povređen onako kako tvoj
otac nije mogao ni da zamisli da ćeš moći da budeš. Nisi mi
koristio u tom stanju, nisi koristio ni samom sebi. Priznajem
da moram da preuzmem odgovornost za to. Morao sam da
popravim grešku koju sam načinio pre mnogo godina što
sam se držao podalje od tebe, što te nisam zaštitio od
oštećenja koje svet jakuza može da izazove. Morao sam da
nađem načina da opet vidiš Koi. Da bih to učiino, morao sam
da sakrijem istinu od tebe: o sebi, Čeleste. Margerite i
Vesper. A naročito o tvom ocu. Pre mnogo godina tvoj otac
je želeo da te upoznam, da provedem neko vreme s tobom,
ali ja sam ga odgovarao. Bio sam nesrećan tih dana, mnogo
sam pio, u stvari, mislim da mi je tada pukovnik spasao
život. Jedva sam mogao da sebe kontrolišem. a kamoli

emocije tinejdžera. Da li je to bilo dobro ili gore, on je
odabrao Cunemotoa Akinagu. I tako si upoznao Koi. Karma.
Nik-sane.

Platili su račun i izašli iz restorana. Bilo je divno popodne.
Bilo je toliko toga što je Nikola trebalo da otkrije, toliko
pitanja na koja je tražio odgovore. Ali jedna pomisao je
prevazilazila ostale, sve sumnje i brige. Jednim genijalnim
potezom pukovnik je pokrenuo bezbroj događaja koji su se
nastavili do danas, rekao je Mik. Nikola je sada znao da je
počeo da naslućuje prirodu njegovog genija. Udisao je
sladak vazduh Venecije i bio je zadovoljan što je živ. Čak se
radovao unapred svojoj večeri sa Čeleste.
Oduševljenje ga je preplavilo. Kaišo je želeo da on
nastavi evoluciju pukovnikovog genijalnog poteza. Data mu
je šansa da radi sa Mikiom Okamijem, koji je kao Tači
posedovao koruoki i koji mu je obećao da će mu otkriti tajnu
Prosvetljujuće moći; data mu je jedinstvena prilika da uđe u
potpuno novi svet, ne u svet jakuza. koji je prezirao, već
tajni život koji je Denis Lajnir stvarao s puno muke. Kako je
mogao da odbije? Da, moraće da dobije neke garancije od
Okamija i neće smeti da zaboravi svoje obaveze prema
Tanzanu Nangiju i njihovoj kompaniji, Sato-Tomkipu. Činilo
mu se da je otac to i želeo oduvek; možda je zato naterao
Nikolu da obeća da će doći ako kaišou ikada bude bila
potrebna pomoć i ako je zatraži od njega.

***

Kad se vratila iz Tokija, Vesper je imala mnogo posla. Pre
svega bila je duboko umešana u poslove senatora Dedalusa,
a i u unutrašnju istragu oko toga kako je Džoni Leonforte
postao šef Ogledala. Umesto da spava kad je imala vremena
ona je prelistavala knjige koje je donela iz kancelarije
Morgane.

Nije imala vremena da ih dešifruje, ali je to zato uradio
Kroker. On joj ih je dao kad je stigla u Tokio, pre nego što su

Nikola i ona otputovali za Veneciju.
Posle četrdeset sati razmatranja ona je shvatila da postoji

nešto čudno u njima. Bila je to reč koja je dešifrovana kao
“larva”. Najpre je proverila da li je reč ispravno dešifrovana.
Činilo se da to nije oružje koje bi Morgana proizvodila ili
prodavala. “Larva” se odnosila na novac koji je dostizao
milijarde, ma šta da je “larva” bila, ili ma ko da je bio,
Dedalus je bacao Morganin novac na to.

Čeleste je dala Vesper prvo rešenje. Sastale su se kao
deo Nišiki mreže i Vesper je počela da govori o “larvi”.

- Čudno - rekla je Čeleste - jer je “larva” jedna od
tradicionalnih venecijanskih maski. Obično je bela, ali retko
kada se vidi i poneka crna. To je latinska reč za sablast ili
duha. Maska se zove i volto - lice.

Drugo rešenje je dobila u Vašinggonu.
- Za šta je dato tri stotine hiljada dolara? - pitala je
Vesper inspektora Pentagona koji je bio deo tima što je
proučavao Dedalusove knjige za Ogledalo.
- Izgleda da je Dedalus iznajmio spoljnu firmu da
proverava personal punih osamnaest meseci.
- Zar to nije čudno?
- Nije. Budžet predviđa proveravanje personala koji nije
važan. Dedalus je za to vreme dopustio da se proveravaju
recepcioneri i sekretarice.
- Kako se zvala firma koju je Dedalus unajmio?
- Da vidimo - inspektor poče da lista po dokumentaciji -
evo je: kompanija se zvala Služba nacionalne bezbednosti.
Vesper priđe svom kompjuteru, pozva podatke iz
memorije. Ništa nije bilo neobično dok nije primetila da
postoji i neki dodatak obeležen sa VEU. Ona potraži VEU.
Kad ga je našla, srce joj preskoči jedan udar. Sedela je i
buljila u ekran neko vreme dopustivši da se pojavi poruka.
VEU je bila skraćenica za Volto neograničena firma. Volto.
Larva. Duh u belom… ili crnom.
Kockice počeše da se slažu u njenoj glavi, ali ono što je iz
toga proizlazilo bilo je tako zastrašujuće da je ona za

trenutak sedela, paralisana dok su joj se prsti grčili na
tastaturi. Mogla je samo da zamišlja besmrtnu hidru sa sto
glava. Odsečeš jednu ili dve, a druga glava se već pojavi na
istom mesgu. Da li je moguće da su svi pogrešili kad je
Dedalus u pitanju, da on nije bio poslednja glava Godaišua u
Americi već je dobijao naređenja od nekog drugog?

Našla je adresu VEU. Bila je na Floridi, Zapadni Palm Bič.
Nije mogla da nađe imena službenika. Premrla od straha
zaigrala je opet prstima po tastaturi sve brže i brže dok se
njen najgori strah nije pojavio. Adresa VEU je
podrazumevala veličanstvenu palatu na obali okeana koja je
bila vlasništvo tajne kompanije. Ta kompanija sa sedištem
na Bahamima nije imala određen posao niti je na kraju
fiskalne godine imala profit da prijavi. Ipak, FBI je verovala
da se milioni dolara slivaju kroz nju u of-šor banke.

Čovek koji je koristio tu palatu zimi, za koga se verovalo
da kontroliše tajnu korporaciju, bio je Čezare Leonforte.

Vesper se zavali unazad, bez daha. Ako je to bilo tačno,
kompanija Beda Klamsa je ganjala Leona Vaksmana. Nije
čudo što nisu otkrili da je on bio otac Beda Klamsa, Džoni.
Nije ni čudo što je Džoni Leonforte pozdravljen
dobrodošlicom kao novi šef Ogledala. Njegov sin je to
smislio. A to je značilo da je Bed Klams kontrolisao
Dedalusa; on je posedovao Morganu, Melori firme i Avalon.
Sve vreme oni su se borili sa hidrom.

Dakle, nije još gotovo, mislila je Vesper. Ovo je tek
početak.