401 Preko drugog jubileja ćemo, ne boj se, ćutke preći... 27.4.58 – 22.2.67. Rjazanj, Sklonište
402 JOŠ NEŠTO, POSLE NEKOG VREMENA Ja sam onda žurio, očekujući da ću od eksplozije mog pisma Savezu pisaca ako ne poginuti a ono u najmanju ruku izgubiti slobodu pisanja i pristup svojim rukopisima. No, s Pismom se tako okrenulo da ne samo da nisam bio uhapšen nego sam se još i kao na granitu utvrdio. Tada sam shvatio da mogu i da sam obavezan da doradim i popravim knjigu. Sada ju je pročitao izvestan broj mojih prijatelja. Oni su mi pomogli da uočim neke njene važnije nedostatke. Da je dam širem krugu na proveru nisam se usudio, a ako bi mi se ta mogućnost nekada i pružila, za mene bi to bilo prekasno. Za ovu godinu ja sam učinio što sam mogao, doveo sam je do kraja. Molim da mi se oprosti za nepotpunost: dopunama u ovoj temi kraja nikad, svako ko je imao i najmanji dodir s ovim svetom, ili je razmišljao о njemu, uvek bi imao što da doda, pa možda i poneki dragulj. No, postoji i pravilo o proporciji. Obim ove knjige je na granici podnošljivog: ubacite maker i šačicu tih zrnaca – i cela građevina će se srušiti. I molim da mi se oprosti ako nisam srećno pogodio izraz, ako sam se tu i tamo ponovio, i za nesavršenost kompozicije. Zato što mirnu godinu, i pored svega, nisam imao, a poslednjih meseci opet mi je gorelo pod nogama – i zemlja, i radni sto. Staviše, ni za ovu poslednju redakciju nijednom nisam video celu knjigu zajedno, nisam je imao na istom stolu. Vreme da se potpun spisak onih bez kojih ova knjiga ne bi bila napisana, ni prerađena, ni sačuvana, stavi na papir još nije došlo. Oni to i sami znaju. Ja im se klanjam. Maj 1968. Roždestvo na Istji
403 I JOŠ NEŠTO, POSLE DESET GODINA Sada, u izgnanstvu, ipak mi je upriličena mogućnost da mirno doradim knjigu, iako pošto ju je svet pročitao. Još dvadesetak novih svedoka, bivših zekova, ispravili su me i dopunili. Ovde, na Zapadu, imao sam mogućnosti neuporedivo bolje od ranijih da koristim literaturu, da dođem do novih ilustracija. Međutim, knjiga ne može da primi još i taj materijal. Stvorena u mraku SSSR–a, porivom i varnicom zekovskih uspomena, ona mora ostati takva kakva je rođena. 1979. Vermont
404 [AUTOROVA NAPOMENA О ARHIPELAGU (na kraju 7. toma Sabranih dela)] Monografiju о »arhipelagu« Gulagu (pod tim nazivom) autor je zamislio i počeo da piše u proleće 1958. godine. Mislio je da će knjiga biti manjeg obima no što je ispala, ali već tada je bilo usvojeno načelo uzastopnih glava о zatvorskom sistemu, istrazi, sudovima, etapiranju zatvorenika, logorima ITL, robijaškim logorima, progonstvu i о duševnim preobražajima zatvorenika tokom godina tamnovanja. Neke glave su bile još tada napisane; ipak, rad se prekinuo, zato što je materijal – događaji, slučajevi, ličnosti – samo iz ličnog iskustva i iskustva prijatelja bio očigledno nedovoljan. Od kraja 1962, posle objavljivanja Ivana Denisoviča, autor je bio zatrpan pismima zekova – bivših, s predlozima da se nađu s njim i ispričaju mu, i sadašnjih. Tokom 1963. godine i 1964, i preko tih pisama, i preko razgovora bio je skupljen ogromni materijal od 227 svedoka. Njihova kazivanja autor je raspoređivao po svom ranijem, sada proširenom i razgranatom planu. U jesen 1964. bio je načinjen konačni plan knjige – u sedam delova, i svi novi dopunski materijali ulazili su u tu konstrukciju. U zimu 1964/65. u Solotči (u blizini Rjazanja) bili su napisani Peti i Prvi deo. Rad se nastavio u Rjazanju i Roždestvu na Istji u leto 1965, i bio prekinut u septembru, kada je KGB zaplenio deo autorovog arhiva. Građu Arhipelaga prijatelji–zekovi odmah su prebacili na sigurno mesto (»Ukrivišče« 1 , koje ni sada ne može biti imenovano), gde je potom, dve zime tajno odlazio autor i, odvojen od rodbine i poznanika, bez ikakve pismene veze, jedino uz pomoć zekova iz blizine, dovršavao knjigu. (Ostalih meseci, živeći javno, mogao je jedino čitati knjige što bi nabavio – о sudskim procesima, о logorskom »prevaspitanju«, ili se baviti nečim drugim.) Na taj način, u martu 1967. godine autor je završio prvih šest delova Arhipelaga u drugoj redakciji, sam prekucao i primerke rasturio na razne strane radi sigurnosti. U zimu 1967–68, dorađivanje se nastavilo na osnovu građe iz literature. U maju 1968, u Roždestvu na Istji, uz pomoć prijatelja otkucana je konačna redakcija sva tri toma – i tih istih dana mikrofilm poslat preko granice. Otada pa sve do objavljivanja 1973–74. godine, unesene su samo neznatne izmene. U avgustu 1973, u tragičnim okolnostima, Državna bezbednost je uhvatila jedan primerak iz starije, nedovršene varijante Arhipelaga i time izazvala hitno objavljivanje knjige (YMCA–PRESS, Pariz, decembar 1973), a uskoro će i autor biti izgnan iz SSSR–a. U inostranstvu je reka pisama i ličnih svedočanstava nastavila da teče, i to je, skupa s nekom literaturom sa Zapada, navelo autora da izvrši mestimične dopune i ispravke. Konačna redakcija knjige se i predlaže čitaocima u sadašnjim sabranim delima. 1 Prevedeno kao Sklonište (vidi Pogovor).
405 SADRŽAJ GLAVA Deo peti – ROBIJA Glava 1 – NA PROPAST OSUĐENI Kako zvuče reči »robija« i »robijaši« – Staljinov dekret о uvođenju robije i vešala. – Pobede na frontu dogone dopune. – Robijaški logorski punkt na oknu br. 17 Vorkute. – Režim nad režimima. – Poređenje sa sahalinskom robijom u vreme Cehova. – Drugi slični logorski punktovi. – Čitaoci se srde na autora. – Tri komsomolke–pilotke. – Žene–ljubavnice okupatorskih vojnika. – Od saradnika okupatora samo sitna riba je zatvarana. – Školski nastavnici na okupiranoj teritoriji. – Kako su vlasti prevrnule kartu s patriotizmom u sovjetsko–nemačkom ratu. – Otkuda toliki izdajnici. – Određuje li biće svest. – Kо je to dopustio greške? – I šta se smatra greškom. – Zašto se toliko ljudi radovalo dolasku Nemaca. – Otvaranje zajedničkih grobnica u Vinici. – Boli li onoga koga mi gazimo. – Gde vam je učenje? – Kome je nedostajalo vazduha. – Bračni par Bronevicki. – Kako se to doimalo omladine. – Ni 30–tih godina nisu baš svi bili ushićeni. – U sovjetskoj laži u novinama i knjigama nije se moglo razlučiti šta je istina a šta laž. – Bronevicki kao burgmester, i šta je morao da vidi. – Predratnom selu je sve bilo jasno. – Šta se očekivalo od rata, i kako su očekivanja izneverena. – Ishod stanovništva s razbijenim neprijateljem. – Vlasovci – iz očaja. – Vlasovci po porivu srca. – Šta su ovi ljudi znali 1941. – Ponoviti metode samog boljševizma. – Paraliza i raspad komunističke vlasti 1941. – Obruč za obručom oko sovjetskih jedinica. – Major Kononov i njegov puk. – »Pretvoriti rat u građanski«. – Narodni pokret u Lokotu Brjanskom, njegov program. – Na Donu. – Lenjingradski studenti. – Od dolaska strane armije čekalo se samo svrgavanje režima. – A Zapad je slobodu samo za sebe hteo, za našu nije mario. – Naša stremljenja za oslobođenjem i nemačka kolonijalna tupost. – Istinski pokret običnog naroda. – Domovinu su izdali – komunistički vrhovi. – S Nemcima je sarađivao pre svih Lenjin. Ublažavanje robijaškog režima 1946–47. zbog privrednih potreba. – Stvaranje specijalnih logora od 1948. – Pregled specijalnih logora. – Kako su birani kandidati za njih. – Treba li Sovjetima definicija robije? Glava 2 – DAŠAK REVOLUCIJE Kad izgubiš volju za dobrobiti. – Kako su kazne od 25 godina preobrazile zatvorski vazduh. – Početak korejskog rata. – Vatrena prepirka sa stražom. – Blagoslov seljanke. – Devojka koja se ne plaši. – Pavel Baranjuk, i kako je tukao lopove. – Sudar s »kučkama«. – »Mi smo opet revolucionari!« Ovako se može živeti u zatvoru. – Volođa Geršuni. – Ćelija– konjušnica. – Pribaltički narodi. – Odnosi s Ukrajinom posle 1917. – Kome se živi, neka živi! – Veličina nacije je u veličini postupaka. – Kakvi se detalji mogu pretpostaviti.
406 Mi čitamo novine. – Žudimo za olujom. – Šta im je ostalo da žele osim rata? Duh specijalnih logora 1950. godine. – Istorija Petra P–va. – Slobode Kujbiševskog etapnog zatvora. – »Doći će vama Truman!« – Omska kazniona. – »K’o crna izdaja, k’o duša tirana...« – Ivan Aleksejevič Spaski. – Pavlodarski zatvor. – Bezimena pavlodarska devojka. – Stepom na kamionu. – Što odrasli iz zbilje – deca iz šale. – Kuda nas to voze? – Noćna fatamorgana od prašine. – Došli smo. – Brojevi. Glava 3 – LANCI, LANCI... A tu – pokornost. – Lisice kao sredstvo mučenja. – Kako režim učiniti težim. – Kako su prišivani brojevi. – Šta se nameravalo s njima. – Pismena objašnjenja. – Teror brojevima nije urodio plodom. – Nada u punu tajnost. – Robijaši u specijalnim logorima. – Suvo bušenje bakarne rude. – Spasko odeljenje Steplaga. – Kada invalidi rade bolje od zdravih. – Kamenolom žena–invalida. – Kada se čovek hrani gore od životinje. – Smrtnost. – Za logorsku vlast sve se svršilo odlično. – Veza sa slobodom na umoru. – Pisma zatvorenika u peći spaske cenzure. – Ništa nemati. – Sistem pretresa. – Brojevi samo kao tehnička nezgoda. – Žene koje su pamtile Apokalipsu. – Straža kažnjava po brojevima. – Straža je uvek u pravu. – Jutro svetoga Jovana Krstitelja pod vatrom iz automata. – Zašto su specijalni logori počinjali ovako ropski. – Logor u Ekibastuzu godinu dana posle. – Stroge ćelije i izvođenje Geršunija. – Izvođenje Tverdohleba. – Gradimo logorski zatvor. – Bekstvo za bekstvom. Glava 4 – ZAŠTO SMO TRPELI? Zakonitost? – A da li je car mogao tako pričepiti? – Kadetsko–socijalističko tumačenje ruske istorije. – Vojnici–dekabristi. – Odgovor Puškina. – Delo Vere Zasulič. – Politički zatvori su pusti. – Nije pritisak, već izazivanje. – Kako je zlostavljan Miljukov. – Progonstvo Gimera. – Ubistvo Maksimovskoga. – Suđenje Lopuhinu. Nepotpunost Krivičnog zakonika. – Blagost zatvorskog režima. – Kako je gonjen Uljanov–Lenjin. – Da li se stvarno surovo postupalo sa eserima. – Studentski štrajk 1901. – Burcev о petrogradskim i evropskim zatvorima. – Leonid Andrejev u zatvoru. – Krasin, Radek, Semaško, Parvus. – Književna enciklopedija, na slovu K. – Kako je gonjen Krilenko. – Gubernator–revolucionar. – Štampa u godinama reakcije. – Nimalo opasna neustrašivost fotografa s Jalte. – Prognani Goc rukovodi podrivačkim listom. – A kako je prognan Šljapnikov. – Otac i sin Zurabovi. – Rodbina Tuhačevskoga u SSSR. – Rodbina Trockoga i Lenjina u Rusiji. – Lav Tolstoj i politička sloboda. – Kada se о pogubljenjima otvoreno izveštava u glasilima. – Osam meseci Stolipinove »ratne pravde« i čime je ona bila izazvana. – Revolucionari nisu imali vremena da čekaju. – Vreme Stolipina i vreme Staljina. – Stepeni sažimanja materije. – »Izbaciti dobrodušnost!«. – Šta radi javno mnenje. – Kod nas se obrazovani sloj »ničega nije dosećao«. – Protesti zatvorenika i javno mnenje slobode. – Pocepana košulja Đeržinskoga. – Čuveni događaj na robiji u Kari. – Ako ga uporedimo s nama. – Ali, – i koliko su se popeli tamničari. – Pomoć beguncima u carsko vreme ništa nije koštala. – Zatvor u Njižnjem Novgorodu prema
407 Gorkome. – Svedočanstvo Ratajeva о progonstvu i zatvoru. – Slabost tajnog praćenja u prestonicama, nikakvo praćenje u provinciji. – Kako su se spremali za atentate Sazonov i Kaljajev. – Iz carskog progonstva nije bežao samo ko je bio lenj. –Bekstvo i povratak Ulanovskoga. – Bekstvo Parvusa. – Naše pobune i nepripremljenost društva. – Mi upravo nismo trpeli. Glava 5 – POEZIJA POD PLOČOM, ISTINA POD KAMENOM Kremeno dno daje uporište. – Pišem poemu. – Načini da se pamti. – Brojanice. – Tri nezgode s tekstovima. – Zamotuljak od papira na vetru. – Sačinjavanje drame kao bekstvo. – Susret sa Šalamovljevim stihovima 1956. – Koliko nas je bilo takvih na Arhipelagu. – Anatolij Silin, duhovni pesnik. – Baptisti. Prepoznavanje plamenova. – Avganistanski zarobljenik. – Tolstojevče, čuvaj se kod nas! – Juri Vengerski. – Jogist Masamed. – Rapoport trči za svitkom. – Njegov traktat о ljubavi. – Strašna je ne smrt, već pripravljanje za nju. – Pesnici. – Šta nije opasno da se čita u specijalnim logorima. – Poznanstva oko Daljevog rečnika. – Kazivanja Vasilija Vlasova. – Janoš Rožaš. Kako je on zavoleo Rusiju. – Njegova pisma iz Mađarske. – Koliko je ljudi zadavio Levijatan? Arhiđakon Vladimir Rutčuk. – Georgije Teno u KVČ. – Petar Kiškin i njegove šale. – Šansona Ženje Nikišina. Glava 6 – ROĐENI BEGUNAC Kо je rođeni begunac. – Kazne za begunce i zbog begunaca. – Jedan dan u tajgi – vek slobode. Život Georgija Tena. – Hapšenje i prve nade. – Plan bekstva iz zatvora Lefortovo. – Visoka kazna oslobađa volju begunca. – Posmatranja i raspitivanja u zatvoru. – Neuspela pobuna u Butirkama. – Mogućnosti na železničkim stanicama, na etapama. – Raspitivanja kod bivših begunaca. – Teorija bekstva. – Bekstvo slučajno i bekstvo isplanirano. – Bekstvo Ivana Vorobjova. – Teno priprema veliko bekstvo. – Spreman si za bekstvo ako si spreman za smrt. – Poslednji časovi uoči bekstva. Glava 7 – BELO MAČE Kazivanje Georgija Tena о njegovom i Kolje Ždanoka bekstvu. Glava 8 – BEKSTVA ZA MORALISTE, BEKSTVA ZA INŽENJERE
408 Iz specijalnih logora bekstva biti ne sme. – Ali, najslavnija bekstva su upravo odatle. – Bekstvo Grigorija Kudle. – Raspoloženje prognanih. – Bekstvo Stepana** i njegov nesrećni završetak. – Kako je zaklan Prokopenko. – Srećna nepripremana bekstva. Dupli zid vagona. – Drugo bekstvo Batanova. – Potkopavanje režimke u Ekibastuzu. – Brza uš. – Kraj. – Dajte takve primere bekstava kod revolucionara! Glava 9 – SINCI S AUTOMATIMA Stražari–dečaci. – Nas s njima veže smrt. – U njihovom neznanju je snaga poretka. – Kako ih politički komesari vaspitavaju na mržnju. – Nekažnjena odstreljivanja zekova. – Motivisanost vojnika. Pucanje u kolonu zekova eksplozivnim zrnima. – Zakletva. – Osloniti se na savest drugoga? – Vladilen Zadorni brani dečake. – Njegov lični život. – Poredak! Glava 10 – KADA U ZONI GORI POD NOGAMA Kako su sakriveni naši ustanci. – Retjuninov ustanak u OŠ–Kurji. – Ustanak na 501. gradilištu. – Ustanak u Njižnjem Aturjahu. – Promašaj Staljina sa specijalnim logorima. – Samosvest političkih. – Kako učiniti da oni od nas beže? – Prva ubistva cinkaroša. – Na ovoj se kariki kida lanac. – »Neka umre Kо ima nečistu savest!« – Seča glava. – Neobrijani major. – Nema više odazivanja na operov poziv. – Vlast je oslepela i ogluvela. – Udruživanje zekova po nacionalnoj pripadnosti. – Oskudica u brigadirima. – Cinkaroši beže u bur. – Zemlja zone se zapalila! – Vlast krije suštinu pokreta, podvodi ga pod »rat protiv kučki«. – Šta je to rat protiv kučaka. – Kako se to isfalsifikovalo u sovjetskoj štampi. – Dekret iz 1961. o streljanju za ubistvo u logoru. – Ceo logor – na disciplinski režim. – Samoograđivanje u zonama. – Priredba vlasti, priprema za oslobođenje. – Mi se više ne damo ni uhapsiti! – Osvrnuli smo se i videli kо smo. Glava 11 – KIDAMO LANCE, SVE PIPAJUĆI U MRAKU Novi odnosi s vlašću – s dve strane šanca. – Ali, šta mi hoćemo? – I kojim putem? – Mešanje ekibastuskih zona. – Cinkaroši muče naše. – Napad na bur. – Ugušivanje vatrom i premlaćivanjem. – Nezainteresovanost robijaša za sopstvenu sudbinu. – Kako smo počeli štrajk i štrajk glađu. – Tri dana Ekibastuza. – Ponosni Juri Vengerski. – Mi smo pobedili? – Većanje s brigadirima. – Obračun. – Ja u bolnici. – Oproštaj s Baranjukom. Još jedna godina u Ekibastuzu. – Povratak zagušljive atmosfere. – Trka za ekonomskom računicom. – A za to vreme naši su kažnjavani. – Etapiranje cinkaroša–svedoka. – Ne, vazduh je ipak drugi! – Specijalni logori se šire za nove zekove. Naši momci u Kengiru. – Kako su se oni oslobađali od lisica. – Buđenje Kengiraca. – Prvo klanje cinkaroša. – Otpor vlasti. – Sve se utišalo.
409 Kriza specijalnih logora pri kraju Staljinovog života. – Staljinova smrt pokrenula je tlo dalje. – Vorošilovljeva amnestija. – Nesamouverenost emvedeovaca posle pada Berije. – Štrajk u Rečlagu u leto 1953. – Obračun na oknu br. 29. – Bundžije se moraju opet razvoziti. – Arhipelag postaje tesan. Glava 12 – ČETRDESET DANA KENGIRA Pad Berije zbunio je robijaše, zbunio emvedeovce. – Kako da se bez nas ne može? – Provokaciona ubistva. – Kengir. Smrt 16 ljudi od eksplozivnih zrna. – Ubistvo jevanđelista. – Štrajk muških punktova. – Rasturanje i ovoga puta. – Ponovno sortiranje za ubacivanje kriminalaca. Novi međusobni odnosi Pedeset Osmog i kriminalaca. – Zaključen je savez. – Novo ponašanje kriminalaca: uljudnost prema Pedeset Osmom, ismejavanje nad vlastima. – Do pobune u Kengiru mora doći. – Kriminalci počinju. – Napad na ekonomsko dvorište i prva barikada. – Logorski punktovi su se spojili! – Prvi zahtevi. Osmišljavanje pobune. – Visoka komisija je na sve saglasna. – Izlazak na rad i zaziđivanje zidova na prevaru. – Napad nenaoružanih ljudi pod mitraljeskom vatrom. – Zona je osvojena, zatvori su otvoreni. – Bekstvo osam hiljada u slobodu. Zašto nije nastavljeno s paljbom. – Pobuna bira parole. – Komisija i njeni odseci. – Odnos s tajnim centrom. – Odbrambeno učvršćivanje zone. – Tajne tehničkog odseka. – Piketi i koplja. – Puritanski vazduh pobune. – Neprepoznatljivi lopovi. – Snabdevanje. – Generali u zoni. Pregovori. – Uloga Kapitona Kuznecova. – Maloletnici se odriču slobode. – Služba bezbednosti, Gleb Slučenkov. – Dobronamerni protiv pobune. – Zatvor za ekskurzije. – Ekskurzija na Rudnik. – Ovdašnji nemiri о kojima se ne zna. – Agitacioni rat preko radio– talasa. – Vazdušni baloni, zmajevi. – Događaji о kojima su tih dana pisale novine. – Saosećanje Čečena. – Breše u zidovima za prebeglice. – Najedeni rukovodioci snimaju odbranu nesrećnika. – A prebeglica svejedno nema. – Atmosfera preobražavanja. – Nade zekova. – Mladenci. – Vernici. – Bodrenja na mitinzima. – Nestvarno vreme što zamara. – Prevara 24. juna. – Ugušivanje u osvit zore 25. juna. Rakete, avioni, tenkovi, automatičari. – »Sud za ratne zločine« i Pravda. – Gubici Kengira u poređenju s 9. Majem 1905. i streljanjima na rudnicima na Leni. – Obračun s preživelima. – I poteče život po starom. – Spomenik Dolgorukome. Deo šesti – PROGONSTVO Glava 1 – PROGONSTVO PRVIH GODINA SLOBODE Istorija ruskog progonstva od cara Alekseja Mihajloviča. – Njegovo opadanje krajem XIX veka. – Stalne olakšice za političke u sibirskom progonstvu. – Oveštalost progonstva na početku XX veka. – Blagost progonstva za viđene i ne–viđene. – Moralni teret od progonstva, čak i od lakog.
410 Proterivanje u vezi s gušenjem narodnih ustanaka u rano sovjetsko vreme. – Stalnost političkog progonstva od 1922. – Zamisao sovjetske vlasti: progonstvo u krugovima. – Materijalno obezbeđenje prognanih u carskom progonstvu. – Obezbeđenost kriminalaca u Sahalinu. – Isplaćivanje »politima« i njeno obezvređenje. – Nezaštićenost i nemoć sovjetskih prognanika. – Odumiranje bivših partija. – Cionisti u 20–tim godinama. – Socijalisti u progonstvu, njihova slabost. – Otuđivanje prognanika jednih od drugih i od mesnog stanovništva. – Kako su socijalisti zabranili sebi da beže. – »Osim«. – A »veliki pasijans« je neumoljiv. – Progonstvo – tor za obeležene za hapšenje. Glava 2 – KUGA MORI SELJAKE Nezapaženi milioni. – Kako je nastao ovaj plan? – Udarac po seljaštvu 1918. – Početak istrage. – Odluke iz januara–februara 1930. – Nadimci »kulak« i »blizak kulacima« pođoše u slavnu šetnju po zemlji. – »Aktivisti«. Zlo se ne može češljom iščešljati. – Iseljavanje kompletnih sela. – Kulak–mališan Šura Dmitrijev. – Moća–Edison. – Mlinar Laktjunkin. – Kovač Trifon Tvardovski. – Ne sme biti kuće od cigle. – Uterivanje u kolhoze. – Veliki Prelom kičme. Slike raskulačivanja i razaranja. – Kužni vazduh traje godinama nad selom. – Timofej Ovčinikov, veterinar i kobasičar. – Kobasica u službi VKP(b). – Kolone zaprega zimi s dojenčadima. – Neka mužičko seme pogine! – Slike etapa. – Etapa je došla na mesto. – Arhangelske crkve – etapni zatvori raskulačenih. – Ne pomagati ljudima što umiru na ulici! – Progonstvo nigde. – Izbor mesta u kojima se ne može živeti. – Naselja pretvorena u logore. – Izumrla naselja. – Tragedija na reci Vasjuganu. Život u specijalnim naseljima. – Prebacivanje naseljenika u logore, razbijanje porodica. – Odluka о vraćanju prava raskulačenima. – Predloži da idu na front. – Odgovor Nikolaja H– va. – Sela zaboravljena od vlasti koja su se održala. – Ponovno raskulačivanje. – Jarujevski staroverci na Potkamenoj Tunguski. – I drugi staroverci, ubijanja u vodama Jeniseja. – Zakrepoštenje dece iz prognanih brakova. – Ljudi dati u večito vlasništvo rudnika. – Oni što su preživeli dvadeset godina Kuge – i oni su sovjetski ljudi. – Na Staljina se niko ne ljuti! – On je pobedio i kao državnik! Glava 3 – OSTRVA PROGONSTVA SE SVE GUŠĆE NASELJAVAJU Razvitak sovjetskog progonstva od 20–tih do 40–tih godina. – Progonstvo–smetlište, »oslobođenje« u progonstvo. – Administrativno razlikovanje progonstva od »iseljavanja«. – Pobočne struje od svih bujica. – Obračun s porodicom Kožurina. – Progonstvo bogalja otadžbinskog rata. – Karaganda, 1955. – Jenisejsk, 1948. i 1952. –Tasejevo, 1949. – U čemu se sastoji »oslobođenje« iz logora. – »Ja sam sada za vas drug.« – Instrukcija za novoprognane. – Varijante sa ženidbom u raznim mestima. – »Opšti radovi« u progonstvu. – »U logoru imaš bar hleb!« – Poniženje i bespravlje prognanika. – Kad prognani pokušava da
411 živi poštenije od vlasti. – Ali, najteže progonstvo je u – kolhoz. – Da li je bolje u sovhozu? – Na dalekom pašnjaku, »turgajski rob«. – Ni u progonstvu nisi slobodan od prebacivanja. – Vlast oficira komandanture. – Rast kazne za bekstvo. – Odvajanje iz nesporazuma takođe je bekstvo. – »Bekstvo« А. I. Bogoslovskoga. – Operčekističko odeljenje u progonstvu. – Karijera Petra Viksnea. – Drugo tegljenje prognanih. – Razjedinjenost i ćutanje. – Gde su one vesele grupe iz vremena Uljanova?... Glava 4 – NARODI U PROGONSTVU Kolonijalna pokoravanja nisu znala za progonstvo naroda. – Staljinovo iskustvo je prvo. – Prvi »specijalni iseljenici«, iz mužičke kuge. – Progonstvo Korejaca s Dalekog istoka 1937. – Progonstvo Finaca i Estonaca u Kareliju, 1940. – Progonstvo Povolških Nemaca 1941. – Progonstvo raznih nacija u vreme rata. – Tehnika proterivanja naroda. – Trijumf jednoobraznosti. – Samo male pukotine u njemu. – Kuda su proterivane nacije. – Proređivanje pribaltičkih naroda. – Zašto se počinjalo od oficira. – Principi odabira iz nacije. – Proterivanje Pribaltijaca i Zapadnih Ukrajinaca 1948–1951. – Šta je još Staljin imao u planu. – Odluke vlada baltičkih republika i kategorije prognanih. – Kako se poboljšala tehnika proterivanja. – Estonci u etapi. – Nade u rat tih godina. – Toplina dočeka u Sibiru. – Komsomolski aktiv. – Kako je kupljeno 10 vagona prognanih u Čulimu. – U rudnicima Hakasije. Ispirači zlatonosnog peska. – Poređenje s fabričkim kreposno vezanim radnicima. – Specijalni iseljenici u kolhozu: kolhoz i logor istovremeno. – Pribaltijcima – kramp, lopata! – Slike iz života. – »Građanska prava« kao još jedan teg više. – Pa, to je ponavljanje!... Nemci, Korejci, Grci u kazahstanskom progonstvu. – Nepokorni Čečeni. – Slučaj s porodicom Hudajevih. – Značaj krvne osvete. Glava 5 – POSLE LOGORA Zatvorsko maštanje о progonstvu. – Maštao sam i ja. – Pedesete godine. Preimućstva prognanih nad tobože oslobođenima. – Zatvoreničke praznoverice prilikom oslobađanja. – Idemo na jug! – Još jedno oslobođenje. – Vladimir Aleksandrovič Vasiljev. – Novi trag Erika Andersena. – Pretpostavka u vezi s njim. – Trenutak koji odlučuje о mestu progonstva. – Viša pamet: ne mudrovati. – Večito progonstvo nije u skladu čak ni sa sovjetskim zakonima. – Ali, da li je večan MGB? – Ruganje s mestom i poslom Vasiljeva. – Naša poslednja etapa. – Prognane prihvata MGB. – Zaposliću se kao nastavnik! – Prijem u rejonskom odeljenju narodnog obrazovanja. – Mesečinasta noć u dvorištu MGB. Početak života! – I smrt Tiranina. Glava 6 – BLAGODETI PROGNANIČKOG ŽIVOTA Pišem nesmetano dramu. – Agonija promene cena u rejonskoj potrošačkoj zadruzi. – Moja pobuna. – Kako sam primljen za nastavnika. – Osobenost učenja za decu prognanika. –
412 Za kazašku decu. – Podjarmljeni položaj nastavnika. – Borba Mitrovića s administracijom. – Prognanici učestvuju u komediji izbora. – Životopis Grigorija M–za. – Kako о tome suditi. – Gde je granica oproštaja? Olakšice za neka južna progonstva. – Kazahstansko progonstvo je bolje od ukrajinskog kolhoza. – »Vorošilovljeva« amnestija od 27. marta 1953. – Kako se ona manifestovala u Kok–Tereku. – Ublažavanje progonstva posle pada Berije. – Bio sam srećan. – Izbistrena tačka gledišta. – »Adenauerova« amnestija od 9. septembra 1955. – Ne želim u prestonice! – XX kongres i kraj progonstva. – Opet u Lubjanki. Stvar ide ka rehabilitaciji. Glava 7 – ZEKOVI NA SLOBODI »Oslobođenje« pod nebom Gulaga. – Lišeni progonstva. – Kako je Natalija Stoljarova molila da prenoći u logoru. – Svuda na nož dočekani. – Kada su te prijatelji premazali na grupnim fotografijama. – Kada ti je milije da što pre umreš. – Pametni zekovi ostaju u blizini logora. – Kako oni žive. – Sto si duže izdržavao kaznu, to manje imaš šansu da dobiješ penziju. – »Drugi dan Ivana Denisoviča«. – U jednu stranu – samo čelo da nabereš, u drugu – sto volova da upregneš. – Cena rehabilitacije. – Potvrda... – I kako će buduća pokolenja saznati? Neki na slobodi brzo popuste. – A neki se prenu. – Oslobođenje kao oblik smrti. – Bekstvo u usamljenost. – Ništa nemati, tavoriti od jedne žice do druge. – Teško je sa srećnima. – Oni što, naprotiv, nadoknađuju propušteno. – Ponositi se prošlošću, ili zaboraviti. – Kako se zdravomisleći uključuju u sovjetski život. – Zaboraviti, ne znači li to odveć duboko ropstvo? – Dobrovanje kao opravdanje za zaborav. – Zaboraviti kao što lopov napusti svoje podzemlje. – Stabilnost ličnosti? – Ali, kako se to zaboravlja? – Držim predavanje u ženskoj koloniji. – Logorska glad se vaspostavlja za jedan dan. – Vučete da posetiš mesta gde si izdržavao kaznu. – Ali mi znamo da se sećamo i dobroga. – Uvek bodri zekovi, moćno pleme. – Novi aršin za ljude i stvari. Odvikavanje, pucanje bračne zajednice za 10, za 20 godina. – Kada srećeš na slobodi svoje islednike, svoje logorske gospodare, svoje izdajnike. – Teško je tražiti pravdu protiv lažnih svedoka i hulja. – Tresla se gora, rodio se miš. – Privilegije za klevetnike po sovjetskom krivičnom zakoniku. – Delo Ane Čebotar–Tkač. – Gde je još bilo toliko nekažnjenog zločinstva? Deo sedmi – STALJINA VIŠE NEMA Glava 1 – KAKO SADA SVE TO ZABORAVITI Mi smo čekali pravdu pošto umremo. – Otvaranje, malo i na kratko vreme. – Posle Ivana Denisoviča. Neočekivana eksplozija štampe. – Eksplozija pisama. – Pisma naših neprijatelja. – Provalija nerazumevanja. Mi prestajemo da budemo jedan narod.
413 Kako je zaklanjana breša. »Slava Partiji!« – Načini falsifikata Arhipelaga. – Neka je proklet međunarodni imperijalizam! – Tajni partijski sastanci pravoveraca. – Ali, zar se sme boriti protiv vlasti? – Kako da se zdravomisleći spase na račun drugih. – »Zašto se Šuhov nije borio?« – Komunisti ili obični Ivan? – Bajke komunističke štampe. – Bajke sovjetskih pisaca. – Koliko su dobri logori danas. – Naređenje: zaćutati uopšte о logorima. Hruščov i Tvardovski su verovali da je Ivan Denisovič о prošlosti. – Ali, poverovao sam i ja! – Nikakva mera zla nam nije dovoljna. – Pisma sadašnjih zekova. – I opet su se pokazale konture Arhipelaga. – Sve linije sile našeg društva idu prema tiraniji. – Kako su zekovi čitali knjigu »odobrenu od Partije«. – Isto i u svetu oko logora. – Istorijat sculpture Nedova. Nema oproštaja fašističkim ubicama! – a mi nismo znali, nismo shvatali... – I – nisu bili krivi islednici, krivi su bili sami zatvorenici. – Na kratko vreme oni su se i uznemirili. – Kako da gebeovci doguraju do penzije. – Čišćenje arhiva. – Vi nas se i mrtvih bojite! – »Vreme je da se vaspostavi pojam neprijatelja naroda.« Glava 2 – UPRAVLJAČI SE MENJAJU, ARHIPELAG OSTAJE Specijalni logori – među najmilijom Staljinovom decom. – Njihovo slabljenje posle Staljinove smrti i Berijinog pada. – Emvedeovci mole da ih logoraši ne zovu berijevcima. – Mere »društvene samoaktivnosti«, ali – prošla su ta vremena. – Držanje van zone. – Komisije za rasterećivanje. – Arhipelag i emvedeovci na ivici propasti. Kako bi moralo da izgleda istinsko oslobođenje zekova. – Kо je od koga obavezan da traži oproštaj? – Oslobođenje po ceni priznanja da si kriv. Era slobode u tužilačkoj odori. – Godine 1955–56 – sudbonosne za Arhipelag. – Tada ga je i trebalo raspustiti? – Na šta je Hruščov protraćio svoju vlast. – Kontranapad praktičkih radnika. – Hruščov učvršćuje logore, i to između XX i XXII kongresa. Naša istorija je došla do kraja. – Novi svedoci pohruščovske epohe. – Vladimirski centralni zatvor za vreme cara i za vreme sovjetske vlasti. – Opet »kolonije« i GUITK. – Četiri režima. – Mačku о rep vaše dobro vladanje! – Cilj reforme 1961. godine: načiniti ponovo od zatvorenika objekat manipulacije. – Pošiljka – da ti presedne od nje. – Zatvorenici sanjaju hleb. – Samovolja logorskih gospodara s pošiljkama, ponošcima, novčanim pošiljkama, kantinom. – Norma ishrane 60–tih godina. Glad. – Volšebnik Režim. – Režim specijalni, u prugama. – Kako je postalo lakše praktičkim radnicima. – »Društvena« aktivnost (aktivnost »kučaka«) u logorima. – Originalni Vanja Aleksejev. – Politička nastava, radio, škole. – Deoba polova. – Posmatračke komisije i iskustvo Galine Filipove. – Logorski »vaspitači« kako se sami vide i u odzivima zatvorenika. – Verujte novinama. Obilazim nadležne ustanove da se zauzmem za Arhipelag. – Kako sam sputan. – Razgovor u komisiji Vrhovnog sovjeta. – Razgovor s ministrom unutrašnjih poslova. – U Institutu za proučavanje uzroka delinkvencije. – Otvoreni odgovori.
414 Glava 3 – ZAKON DANAS Političkih nikada nije bilo, a tek danas ih nikako nema. – Novočerkaska pobuna, 1. juna 1962. – Samoubistvo oficira. – Pucanje u narod eksplozivnim zrnima. – Faze ugušivanja. – Manevri Politbiroa. – Slede kazne. – Neredi u Aleksandrovu i u Muromu. – Masovne nerede ne smatrati za političke. – »Dijalog« s Crkvom autogenom i traktorima. – Proces nad baptistima u Nikitovki, 1964. – Baptističke statistike progonjenih. – Dvadesetopetogodišnje kazne nisu ukinute, uprkos zakonu. – Staljinova kumčad još uvek izdržavaju kaznu. – Kada će zapadne leve partije sve shvatiti... Isti obračun, samo članovima za bitovike. – Delo Smelova. – Delo Potapova. – Klada Zakona je nepogrešiva. Nema oslobađanja od krivice i nema revizija. – Slika iz rjazanjskog oblasnog suda. – Metoda »prikolice« na nevinog čoveka. – Smrt Ivana Briksina. – Dekret о gotovanima. – Više se i ne obećava da će se delinkvencija iskoreniti. – Naš zakon ima retroaktivno dejstvo. – Izveštaj sa suđenja pre samoga suđenja (Tartu, 1961). – Lažni svedoci uživaju. – Nekažnjivi sudije–ubice i tužioci–ubice. – Tumaranje Zakona. – Zakulisno donošenje odluka о delima. – Nepravda koja peče. – Zakona nema.
415 ZNAČENJE NEKIH RIJEČI I SKRAĆENICA bitovik, zatvorenik po kriminalnom delu, ali koji nije profesionalni lopov i ne pripada lopovskom podzemlju brnjica (намордник), 1) štit na zatvorskom prozoru koji zagrađuje pogled iznutra ili spolja; 2) lišenje građanskih prava posle izdržane kazne sa (obično) slanjem u progonstvo bur (BUR, барак усиленного режима), baraka pooštrenog režima u logoru CIK (Центральный исполнительный комитет), centralni izvršni komitet, izvršni organ nekog sovjeta crnostotinaši, pripadnici bandi zvanih »crne stotine« koje su za račun režima pre revolucije vršile teror i pogrome ČS (член семьи), član porodice »narodnog neprijatelja« DOPR (дом принудительных работ), zatvor s prinudnim radom FZO (фабрично–заводское обучение), oblik škola učenika u privredi u teškoj industriji osnovanih dekretom od 2. oktobra 1940, koji je omogućavao da se u njih mobiliše i do milion mladih radnika godišnje; reorganizovane 1960. god. gazda, u našem lopovskom žargonu: vođa grupe kriminalaca GPU (Государственное политическое управление), Državna politička uprava, služba državne bezbednosti (1922–1927) Gulag (Главное управление лагерей), upravo sinonim za sistem zatvora i logora GULag (Главное управление лагерей), Glavna uprava logora ITK (исправительно–трудовая колония), popravno–radna kolonija ITL (исправительно–трудовой лагерь), popravno–radni logor kaer (каэр, od KR, od контр–революционер), kontrarevolucionar, vrlo široka kategorija »neprijatelja naroda« KPZ (камера предварительного заключения), ćelija (zatvor) za privođenje i prethodnu istragu KRTD (контр–революционная троцкисткая деятельность), kontrarevolucionarna trockistička delatnost (slovni član) kučka (сука), kriminalac koji je napustio »zakon« i prišao vlastima
416 KUKKS (Курс усовершенствования кавалерийского командного состава), Škola za usavršavanje konjičkog komandnog kadra kulak (кулак), bogati seljak, koga je po teoriji trebalo uništiti kao klasu kum (кум), operativni delegat KVČ (культурно–воспитательная часть), kulturno–vaspitna služba u logoru ...lag, drugi deo složenice koji označava logor linija, centralna staza i prostor duž zone MGB (Министерство государственной безопасности), Ministarstvo državne bezbednosti (od 1947) MOOP (Министерство охраны государственного порядка), Ministarstvo za zaštitu državnog poretka MTS (мащинно–тракторная станция), mašinsko–traktorska stanica, servis mašina i traktora za više kolhoza MVD (Министерство внутренних дел), Ministarstvo unutrašnjih poslova (od 1946, zamenilo NKVD) NEP (новая экономическая политика), nova ekonomska politika, period liberalizovane privrede (1921. do oko 1929) u kojem je došlo do razmaha privatnog preduzetništva NEVZ (Новочеркаский электровозострительный завод), Fabrika električnih lokomotiva u Novočerkasku NKVD (Народный комиссариат внутренних дел), Narodni komesarijat unutrašnjih poslova (1934–1946) okati, izgovarati о nenaglašeno kao о, a ne kao (približno) a, kako to traži književni standard (npr. okno, umesto akno) OLŽIR (особный лагерь жен изменников родины), specialni logor za žene izdajnika domovine OOR (особо опасный рецидивист), posebno opasni recidivist oper, v. operativni delegat operativni delegat (оперативный уполномоченный, оперуполномоченный), oficir službe državne bezbednosti zadužen da u nekoj ustanovi, preduzeću, društvenoj zajednici bdi nad političkom situacijom i preduzima odgovarajuće mere ORS (отдел рабочего снабжения), služba za radničko snabdevanje
417 OSO (OSSO, od Особое совещание), Specijalna komisija, veće, neustavni organ sa sudskim kompetencijama, donosilo odluku u odsustvu optuženoga PPČ (производно–плановая часть), proizvodno–planska služba u logoru predzona (предзонник), pojas zemlje s unutrašnje strane ograde oko logorskog punkta pod strogom prismotrom, često preoran da bi eventualni begunac ostavio trag RKKA (Рабоче–Крестьянская Красная Армия), Radničko–seljačka crvena armija, zvanični naziv Crvene armije do 1946. godine rur (рота усиленного режима), disciplinska četa SDK (Социал–демократическая партия), Socijaldemokratska partija SKP(b) (Всесоюзная коммунистическая партия большевиков), Svesavezna komunistička partija (boljševika) Smerš (od »смерть шпионам«, smrt špijunima), kontraobaveštajna služba u vojsci SNK, v. Sovnarkom Sovnarkom (Совет народных комиссаров), Sovjet narodnih komesara, vlada Sovjetske Rusije, pa Sovjetskog Saveza (1917–1946) SR (Социалист–революционер), eser, pripadnik partije socijalista–revolucionara šaraška, specijalni logor, lakšeg režima, u kojem su okupljeni naučnici s naučnoistraživačkim programima URČ (учетно–распределительная часть) računovodstveno–planska služba u logorskom punktu vagonet, sistem drvenih ležajeva na sprat u zatvorima i logorima Večeka (Всесоюзная ЧК), Svesavezna Čeka, centralni organ službe državne bezbednosti (1917–1922) VSO (Военизированная стрелковая охрана), Militarizovana logorska straža zek (зэк, od з/к, зе–ка, od заключенный), zatvorenik i logoraš sovjetskog vremena zona, prostor unutar logorske ograde; u originalu ima značenje i logorske ograde ŽEK (ЖЭК, жилищно–эксплоатационная контора), stambeno preduzeće
418 IMENA ABAJ Kunanbajev (1854–1904). Narodni kazaški pesnik. ALEKSANDAR I Pavlovič (1777–1825). Car, od 1801. godine. ALEKSANDAR II Nikolajevič (1818–1881). Car, od 1855. godine; meta mnogih atentatora, u poslednjem atentatu izgubio život. ALEKSANDAR III Aleksandrovič (1845–1894). Car, od 1881. godine. ARANJ Janoš (1817–1882). Uz Petefija najveći mađarski pesnik XIX veka; uzeo učešća u revolucionarnim događajima 1848–1849. AZEF, Jevno Fišeljevič (1869–1918). Jedan od lidera esera, provokator, tajni saradnik policije (od 1892); od 1903. praktično na čelu »bojne organizacije« partije, rukovodio pripremama nekoliko atentata, izdao policiji kongres esera (1901), pa sastav »bojne organizacije« (1905), razobličen 1908, uhapšen 1915. u Nemačkojkao ruski špijun; umro u Berlinu. BATU. Mongolski kan, unuk Džingis–kana, osvajač Rusije 1237–1240 i osnivač Zlatne Horde, koja je blizu 200 godina vladala Rusijom. BAUMAN, Nikolaj Ernestovič (1873–1905). Boljševik, ubijen u moskovskom ustanku 1905. BAŽANOV, Boris (1900–1983). Sekretar najviših partijskih organa i Staljinov 20–tih godina; emigrirao i u inostranstvu pisao protiv sovjetske vlasti; najvažnije svedočanstvo: Uspomene bivšeg sekretara Staljina (prevedeno i na naš jezik). BREŠKO–BREŠKOVSKI, Nikolaj Nikolajevič. Književnik u emigraciji, autor avanturističkih romana. BRODSKI, Josif Aleksandrovič (1940). Sovjetski pesnik; uhapšen 1963. »za parazitizam« i osuđen na 5 godina progonstva u udaljene krajeve s prisilnim radom; emigrirao, od 1973. živi u SAD. Dobitnik Nobelove nagrade 1987. godine. BURCEV, Vladimir Ljvovič (1862–1942). Revolucionar narodnjak, od početka XX veka živeo u emigraciji; vratio se u Rusiju 1917, i opet emigrirao u toku građanskog rata. ČANG Colin (1873–1928). Kineski maršal, guverner Mandžurije od 1911, od 1922. Otkazao poslušnost centralnoj vlasti, vladao kao neograničeni diktator; 1926, u borbi protiv Kuomintanga, ušao u Peking. ČIŽEVSKI, Aleksandar Leonidovič (1893–1964). Sovjetski biofizičar, osnivač heliobiologije DAVIDOV, Dmitrij Pavlovič (1811–1888). Pesnik i etnograf Sibira.
419 DEJČ, Lav Grigorjevič (1855–1941). Revolucionar narodnjakfpa menjševik i vođa menjševika; učestvovao u stvaranju »Oslobođenja rada«; biograf Plehanova; posle oktobarske revolucije povukao se iz političkog života. DOLGORUKI, Jurij (oko 1090–1157). Ruski veliki knez, od 1155, sin Vladimira Monomaha, smatra se za osnivačem Moskve (1147). DUTOV, Aleksandar Iljič (1864–1921). Vojni rukovodilac belih u građanskom ratu; bio na čelu jedne kozačke pobune u oblasti Orenburga, zatim Kolčakov oficir. ELJSBERG, Jakov Jefimovič (1901–1976). Sekretar Kamenjeva; književni kritičar i istoričar; posle XX kongresa optužen da je bacio u zatvor mnoge književnike. GLINKA, Fjodor Nikolajevič. Publicist i pesnik, vrlo blizak dekabristima, autor više pesama koje su postale narodne. GOLJC–MILER, Ivan Ivanovič (1842–1871). Revolucionarni pesnik. GUČKOV, Aleksandar Ivanovič (1862–1936). Industrijalac; ministar rata i mornarice u martu–maju 1917. u Privremenoj vladi. HALTURIN, Stjepan Nikolajevič (1856–1882). Revolucionar; u februaru 1880. Pokušao ubistvo cara Aleksandra II u Zimskom dvorcu. ILJIČOV, Leonid Fjodorovič. Partijski i državni rukovodilac, »ideolog« za vreme Hruščova. ISAKOVSKI, Mihail Vasiljevič (1900– ). Pesnik. IVAN IV GROZNI, Vasiljevič (1530–1584). Veliki moskovski knez, pa car (1547); proširio moskovsku kneževinu; poznat pa surovoj vladavini. JELISAVETA I, Petrovna (1709–1761). Carica, od 1741; kći Petra Velikog. JERMAK Timofejevič (umro 1582). Kozački ataman, osvajač Zapadnog Sibira (1581–1582). JOKELJSON, Vladimir Iljič (1855–1943). Revolucionar narodnjak, član organizacije »Narodna sloboda«; prognan 1888. u oblast Kolime; etnograf i lingvist; od 1922. živeo u SAD. KALEDIN, Aleksej Maksimovič (1861–1918). Ruski general; predvodio jednu kontrarevolucionarnu pobunu u oblasti Dona u oktobru 1917—februaru 1918. KALJAJEV, Ivan Platonovič (1877–1905). Revolucionar eser, učestvovao 1904, u atentatu na Plevea, ubio bombom (1905) general–gubernatora Moskve. KAMO (ilegalno ime Simona Aršakoviča Ter–Petrosjana, 1882–1929), gruzijskog boljševika, Staljinovog druga i izvršioca u takozvanim »eksovima«, orobljavanju banaka za račun boljševičke partije.
420 KARPENKO–KARI (pravo ime Ivan Karpovič–Tobiljevič, 1845–1907). Ukrajinski dramski pisac i glumac. KARPOV, Jevtihij Pavlovič (1857–1926). Dramski pisac i režiser; učestvovao u narodnjačkom pokretu. KARSAVINA, Tamara Platonovna (1885–1978). Primabalerina Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva (1909–1929), posle oktobarske revolucije živela u Londonu kao baletski pedagog. KASATKIN, Ivan Mihajlovič (1880–1938). Književnik; žrtva »kulta«. KATARINA II (1729–1796). Carica, od 1762. KAUCKI, Karl (1854–1938). Nemački socijaldemokrat, vođa Druge internacionale, marksistički teoretičar. KIRILOV, Vladimir Timofejevič (1890–1943). Mornar, učesnik obe revolucije; proleterski pesnik; likvidiran. KLOT, Petar Karlovič (1805–1867). Ruski skulptor. KOČETOV, Vsevolod Anisimovič (1912–1973). Književnik. KON, Feliks Jakovljevič (1864–1941). Poljski revolucionar; nastanio se u Sovjetskom Savezu posle oktobarske revolucije; funkcioner Kominterne. KORNEJCUK, Aleksandar Jevdokimovič (1905–1972). Ruski i ukrajinski dramski pisac, funkcioner Saveza pisaca, Pokreta za mir, predsednik Vrhovnog sovjeta Ukrajine; 5 Staljinovih nagrada; tipični oficijelni pisac. KOT, Pjer (1895–1977). Francuski državnik, član Svetskog saveta za mir; za vreme španskog građanskog rata poslao republikancima nekoliko aviona, uprkos odluci vlade о nemešanju. KOTOŠIHIN, Grigorij Karpovič (1630–1667). Moskovski činovnik emigrant u Švedsku, napisao Rusija pod vladavinom Alekseja Mihajlovita. KOZLOV, Frol Romanovič (1908–1965). Partijski rukovodilac, član Prezidijuma CK (1957– 1964). KRASIN, Leonid Borisovič (1870–1926). Stari boljševik, prvi sovjetski ambasador u Francuskoj (1925). KRAVČENKO, Viktor Andrejevič (1905–1966). Sovjetski službenik koji je emigrirao 1944. u SAD, gde je objavio Izabrao sam slobodu (1946); uvezi s ovom knjigom došlo je do čuvenog procesa u Parizu, na kojem se on pojavio kao tužilac urednika komunističkog lista Imanite (L'Humanite).
421 KUROČKIN, Vasilij Stepanovič (1831–1875). Satirični pesnik i novinar. KUTUZOV, Aleksej Mihajlovič (1749–1797). Pisac i prevodilac; prijatelj Radiščeva. LAVROV, Petar Lavrovič (1823–1900). Revolucionar, ideolog narodnjačkog pokreta (Istorijska pisma). LEBEDEV–KUMAČ, Vasilij Ivanovič (1898–1949). Pesnik, autor više pesama koje su postale narodne. LESJUČEVSKI, Nikolaj Vasiljevič. Direktor izdavačke kuće Советский писатель; optuživan za saradnju s NKVD–om kod hapšenja većeg broja pisaca krajem 30– tih godina. LIBKNEHT, Karl (1871–1919). Nemački revolucionar, vođa spartakističkog pokreta, ubijen nakon ugušivanja berlinskog ustanka zajedno s R. Luksemburg. MAKDONALD (Mac Donald James Ramsay, 1866–1937). Britanski državnik i laburistički lider, u više navrata od 1924. prvi ministar. MARIJENGOF, Anatolij Borisovič (1897–1962). Pesnik, prijatelj Jesenjina, autor pozorišnih komada i knjige uspomena о Jesenjinu Roman bez romana. MARTJANOV, Petar Aleksejevič (1835–1866). Revolucionar seljačkog porekla, Hercenov prijatelj, prognan u Sibir 1863. MASLENIKOV, Ivan Ivanovič (1900–1954). General, komandant grupe armija u drugom svetskom ratu, imao i pre i posle rata visoke položaje u Državnoj bezbednosti. MEJERHOLJD, Vsevolod Emiljevič (1874–1942). Režiser; kritikovan 30–tih godina zbog formalizma; uhapšen 1939, likvidiran. MIHAJLOVSKI, Nikolaj Konstantinovič (1842–1904). Filozof pozitivist, književni kritičar i publicist, ideolog narodnjaštva. MILJUKOV, Pavel Nikolajevič (1859–1943). Istoričar, lider partije kadeta, državnik, ministar spoljnih poslova u Privremenoj vladi (prvi sastav), emigrirao posle oktobarske revolucije; za vreme rata bio protiv saradnje ruske emigracije s fašistima. MOKROUSOV, Boris Andrejevič (1909–1968). Kompozitor, šansonjer; dobitnik Staljinove nagrade. NADEŽDIN, Nikolaj Ivanovič (1804–1856). Publicista i književni kritičar, profesor Moskovskog univerziteta; prognan 1836–1838. zbog objavljivanja prvog Filozofskog pisma Čadajeva. NIKOLAJ I Pavlovič (1796–1855). Car, od 1825.
422 NIKOLAJ II Aleksandrovič (1868–1918). Car (1894–1917), ubijen zajedno s porodicom na Uralu. N’KRUMAH, Kvarne (1909–1972). Predsednik vlade (1952–1957) i predsednik Republike (1960–1966) Gane. NOGIN, Viktor Pavlovič (1878–1924). Narodni komesar trgovine i industrije Sovjetske Rusije neposredno posle oktobarske revolucije. OSTROVSKI, Aleksandar Nikolajevič (1823–1886). Dramski pisac (Oluja, Talenti i obožavaoci i dr.); najčešće slika »carstvo mraka« patrijarhalnog trgovačkog staleža. PARVUS–HELFAND, Aleksandar (1867–1924). Član Petrogradskog sovjeta 1905, osuđen na 3 godine administrativnog progonstva, ali je utekao pre dolaska na odredište; otada živeo najviše u inostranstvu; stekao je veliko bogatstvo koje je često davao boljševicima; začetnik teorije permanentne revolucije. PETEFI, Šandor (1823–1849). Najveći mađarski pesnik, glavni ideolog mađarske revolucije 1848, ubijen na frontu prema Rusima. PETLJURA, Simon Vasiljevič (1870–1926). Ukrajinski nacionalistički političar i vojni rukovodilac. PILSUDSKI, Juzef (1867–1935). Poljski maršal i političar; 1920. uvukao Poljsku u intervencionistički rat protiv Sovjetske Rusije; 1926. izvršio državni udar i stavio se na čelo vojne diktature; sarađivao s fašističkom Nemačkom (pakt о desetogodišnjem nenapadanju). PLATOV, Matvej Ivanovič (1751–1818). Ataman donskih Kozaka, heroj rata 1812; sahranjen u Novočerkasku. PLEVE, Vjačeslav Konstantinovič (1846–1904). Ministar unutrašnjih poslova, ubijen u atentatu kojeg su izveli eseri. PLIJEV, Isa Aleksandrovič (1903– ). General, od 1958. Komandant vojske severno– kavkaskog vojnog okruga. PODBELJSKI, Vadim Nikolajevič (1887–1920). Narodni komesar PTT u maju 1918. POMERANCEV, Vladimir Mihajlovič (1907–1971). Novinar, pripovedač i književni kritičar, često na udaru kritike. POTEMKIN, Grigorij Aleksandrovič (1739–1791). Favorit Katarine II, državnik; poznat po »Potemkinovim selima«. RIMSKI–KORSAKOV, Nikolaj Andrejevič (1844–1908). Slavni kompozitor, dirigent i muzički pedagog.
423 RJEPIN, lija Jefimovič (1844–1930). Slikar: do 1900 živeo u Finskoj na svom imanju i ostao u njoj i pošto se Finska odvojila od Rusije. RUDENKO, Roman Andrejevič (1907–1981). Državni rukovodilac; na nirnberškom procesu javni tužilac SSSR, od 1953. vrhovni tužilac SSSR. SAZONOV, Jegor S. (1879–1910). Eser; ubio, 1910, ministra unutrašnjih poslova Plevea. SEMAŠKO, Nikolaj Aleksandrovič (1874–1949). Narodni komesar za zdravlje (1918–1930), profesor medicine. SEMJONOV–TJANŠANSKI, Petar Petrovič (1827–1914). Istraživač i geograf, autor velikog i poznatog dela Geografija Rusije, u 19 tomova. SKOROPADSKI, Pavel Petrovič (1873–1945). Ruski general; hetman Ukrajine u aprilu–– decembru 1918; emigrirao. SOKALJSKI, Pjotr Petrovič (1832–1887). Ukrajinski kompozitor. STAROSELJSKI, Vladimir Aleksandrovič (1860–1916). Agronom; gubernator provincije Kutaisi (u Gruziji) u vremenu 1905–1906; pomagao revolucionarima, pristupio boljševicima. STERNBERG, Lav Jakovljevič (1861–1927). Etnograf, etnografijom se počeo baviti kao robijaš na Sahalinu (1889–1897). SUKARNO, Ahmed (1901–1970). Predsednik republike Indonezije, svrgnut 1966. SURKOV, Aleksej Aleksandrovič (1899– ). Sovjetski pesnik, više Staljinovih nagrada; član Svetskog saveta za mir; rukovodilac Saveza pisaca. SUVORIN, Aleksej Sergejevič (1834–1912). Publicist i novinar, književnik, direktor pozorišta. ŠELEST, Georgij Ivanovič (1898– ). Autor uspomena iz logora na liniji Partije. ŠOSTAKOVIČ, Dmitrij Dmitrijevič (1906–1975). Kompozitor. ŠUNDIK, Nikolaj Jelisejevič (1920). Sekretar rjazanjske sekcije pisaca (1957–1966). TAN–BOGORAZ, Vladimir Germanovič (1865–1936). Etnografi lingvist; kao pripadnik narodnjačke organizacije »Narodna sloboda« prognan na Kolimu, gde se i počeo baviti naukom. TEVEKELIJAN, Varktes Arutijunovič (1902–1969). Književnik; njegov roman Granit se ne topi (1962) slavi čekiste. TIHONOV, Nikolaj Semjonovič (1896– ). Komformistički pesnik; rukovodilac Saveza pisaca i Pokreta za mir; više Staljinovih nagrada.
424 VITE, Sergej Juljevič (1849–1915). Državnik i diplomat, predsednik vlade 1905–1906., uvodi režim represije revolucije. VOJNIĆ, Etel (rođena Boole, 1864–1960). Engleska književnica, udala se za jednog poljskog revolucionara. Njen roman The Gadfly (Obad), vrlo poznat u Rusiji, slika revolucionarne događaje u Italiji 1830–1840. VUNT, Vilhelm (1832–1920). Nemački filozofi psihofiziolog. ZORIN, Leonid Genrihovič (1924). Dramski pisac; u svojim dramama otkriva poroke društva. ŽUKOVSKI, Vasilij Andrejevič (1783–1852). Romantičarski pesnik; Puškinov prijatelj.
425
426 SADRŽAJ D e о p e t i – ROBIJA Glava 1 NA PROPAST OSUĐENI ........................................................................................................... 11 Glava 2 DAŠAK REVOLUCIJE .............................................................................................................. 32 Glava 3 LANCI, LANCI ........................................................................................................................... 45 Glava 4 ZAŠTO SMO TRPELI? ............................................................................................................... 61 Glava 5 POEZIJA POD PLOČOM, ISTINA POD KAMENOM ............................................................. 78 Glava 6 ROĐENI BEGUNAC .................................................................................................................. 98 Glava 7 BELO MAČE (Kazivanje Georgija Tena) ................................................................................. 118 Glava 8 BEKSTVA ZA MORALISTE, BEKSTVA ZA INŽENJERE .................................................. 146 Glava 9 SINCI S AUTOMATIMA ......................................................................................................... 163 Glava 10 KADA U ZONI GORI POD NOGAMA ................................................................................... 169 Glava 11 KIDAMO LANCE; SVE PIPAJUĆI U MRAKU ..................................................................... 184 Glava 12 ČETRDESET DANA KENGIRA ............................................................................................. 210 D e о š e s t i – PROGONSTVO Glava 1 PROGONSTVO PRVIH GODINA SLOBODE ........................................................................ 245 Glava 2 KUGA MORI SELJAKE ........................................................................................................... 255 Glava 3 OSTRVA PROGONSTVA SE SVE GUŠĆE NASELJAVAJU ............................................... 269 Glava 4 NARODI U PROGONSTVU .................................................................................................... 280 Glava 5 POSLE LOGORA ..................................................................................................................... 294 Glava 6 BLAGODETI PROGNANIČKOG ŽIVOTA ............................................................................ 306 Glava 7 ZEKOVI NA SLOBODI ........................................................................................................... 321 D e о s e d m i – STALJINA VIŠE NEMA Glava 1 KAKO SADA SVE TO ZABORAVITI .................................................................................... 341 Glava 2 UPRAVLJAČI SE MENJAJU, ARHIPELAG OSTAJE ........................................................... 358 Glava 3 ZAKON DANAS ....................................................................................................................... 384 Pogovor .................................... ........................................................................................................................ 400 Još nešto, posle nekog vremena ........................................................................................................................ 402 I još nešto, posle deset godina .......................................................................................................................... 403 [Autorova napomena o Arhipelagu] ...................... .......................................................................................... 404 SADRŽAJ GLAVA . ........................................................................................................................................ 405 Značenje nekih reči i skraćenica ...................................................................................................................... 415 Imena .................................. ............................................................................................................................. 418
427
428 Izdavačka radna organizacija RAD Beograd, Moše Pijade 12 Za Izdavača MILOVAN VLAHOVIĆ * Redaktor DRAGO ĆUPIĆ Korektori ANKA BUKAVAC LJILJANA RAPAJIĆ Dizajner omota i korica MILOŠ MAJSTOROVIĆ * Štampano u 10000 primeraka 1988. Štampa ČGP DELO Ljubljana, Titova 35
429 КАТАЛОГИЗАЦША У ПУБЛИКАЦИИ (CIP) 343.819.5(47)”1918/1956” СОЛЖЕЊИЦИН, Александар Hcajeвич Arhipelag Gulag : 1918–1956. : pokušaj književnog istraživanja / Aleksandar Solženjicin; [preveo Vidak Rajković]. – Beograd : Rad, 1988. – 3 књ. ; 24 cm. – (Biblioteka Svedočanstva) Превод дела: Архипелаг Гулаг / Александaр Солженицин. 5–6–7. – 1988. – 443 стр. : илустр. ISBN 86–09–00112–1 882.929 Солжењицин А. И. ПК:а. Логори–СССР, 1918–1956 б. Солжекьицин, Александар Hcajeвич (1918– ) Обращено у Народноj библиотеци Србиjе, Београд
Obrada u elektronsku knjigu: www.balkandownload.org Sken: Harold Fander OCR: Harold Fander Word: VestaHR PDF: VestaHR epub mobi Obrada u elektronsku knjigu: www.balkandownload.org Harold Fander 10/2013 Harold Fander 10/2013 05/2016 05/2016 430
431