Autsajder - Stephen King

imena. Ničeg drugog.”
„Ticao se samo pranja njegovog imena.”
„Bil Samjuels se tom prilikom složio da ponovo ispita, sve svedoke.

Ralf i drugi policajci počeli su s Vrbom Kišnicom i išli unatrag. Jesi li me
razumela?”

„Da, razumela sam te.”
„Nije mogao početi od Kloda Boltona, zato što je on bio u Teksasu,
gde je pomagao bolesnoj majci. Haui je predložio da on, Alek, Holi i moj
suprug otputuju dole i ispitaju Kloda. Jun je rekao da će im se pridružiti
ako to bude moguće. Jesi li sve zapamtila?”
„Jesam”, rekla je Marsi. Hitro je klimnula. „Svi smo mislili da je to
sjajna ideja. Ali ne mogu da se setim zašto je gospođa Gibni bila na
sastanku.”
„Bila je istražitelj koju je Alek Peli unajmio da proveri Terijevo
kretanje u Ohaju. Zainteresovala se za slučaj. Došla je ovamo da vidi
može li nam biti od pomoći. Jesi li zapamtila taj deo?”
„Jesam.”
Džini je izgovorila poslednji i najvažniji deo dok ju je držala za ruku,
gledajući je u oči. „Nikad nismo govorili o menjaču oblika, el kukoima,
avetinjskim projekcijama ili bilo čemu što bi se moglo nazvati
natprirodnim.”
„Nismo, uopšte nismo, to nam nikad nije palo na pamet. Zašto
bismo?”
„Mislili smo da je malog Patersona ubio neko ko liči na Terija i ko je
pokušao da mu podmetne zločin. Nazvali smo tu osobu autsajderom.”
„Da”, rekla je Marsi, stiskajući Džininu ruku. „Tako smo ga zvali.
Autsajder.”

FLINT SITI

posle

1

Avion koji je unajmio pokojni Hauard Gold sleteo je na aerodrom u
Flint Sitiju nešto posle jedanaest ujutru. Haui i Alek nisu bili u njemu.
Njihova tela biće prebačena u Flint Siti kad patolog završi posao.
Pogrebni zavod Plejnvil organizovaće sve. Ralf, Jun i Holi podeliće
trošak tog poduhvata, kao i prevoz tela Džeka Hoskinsa. Svi su se složili
s Junom, koji je rekao da kučkin sin neće putovati kući s ljudima koje je
ubio.

Džini Anderson čekala ih je na pisti. Stajala je pored Junove supruge
i dva sina. Dečaci su prošli pored Džini (krupni Ektor, na pragu
tinejdžerskih godina, zamalo ju je oborio). Pojurili su ka ocu, čija ruka
je bila u gipsu. Zagrlio ih je zdravom rukom, najjače što je mogao.
Otrgao se od njih i mahnuo supruzi. Dotrčala je do njega. I Džini je
potrčala. Suknja je lepršala za njom. Zagrlila je Ralfa iz sve snage.

Sabloovi i Andersonovi grlili su se pored ulaza na privatni terminal.
Smejali su se i čavrljali dok se Ralf nije osvrnuo oko sebe i ugledao Holi.
Stajala je pored krila King era, posmatrajući ih. Nosila je nov kostim s
pantalonama. Morala je da ga kupi u Plejnvilu, pošto je najbliži Volmart
bio sedamdeset kilometara dalje, u predgrađu Ostina.

Ralf joj je mahnuo da priđe. Poslušala ga je, malčice stidljivo. Zastala
je na metar-dva od njih, ali se Džini nije mirila s tim. Pružila joj je ruku,

privukla je sebi i zagrlila. Ralf je zagrlio i jednu i drugu.
„Hvala ti”, prošaptala je Džini u Holino uvo. „Hvala ti što si mi ga

vratila.”
Holi je rekla: „Nadali smo se da ćemo se vratiti kući odmah posle

ispitivanja, ali su doktori naterali poručnika Sabloa - Juna - da prenoći
u bolnici. Imao je krvni ugrušak u ruci. Hteli su da ga razbiju.” Izvukla se
iz zagrljaja, rumena u licu, ali zadovoljna. Gabrijela Sablo je, tri metra
dalje, govorila dečacima da puste papija, da mu ne bi ponovo slomili
ruku.

„Šta Derek zna o ovome?” pitao je Ralf suprugu.
„Zna da je njegov otac učestvovao u pucnjavi u Teksasu i da mu je
dobro. Zna da su dva čoveka ubijena. Tražio je da se ranije vrati kući.”
„A šta si mu ti rekla?”
„Rekla sam da je to u redu. Iduće nedelje dolazi kući. Da li ti to
odgovara?”
„Da.” Prijaće mu da ponovo vidi sina: potamnelog od sunca, zdravog
i s nekoliko novih mišića od plivanja veslanja i streličarstva. To je bila
najvažnija stvar.
„Večeras ćemo jesti kod kuće”, Džini se obratila Holi, „i prenoćićeš
kod nas. Nema rasprave. Gostinska soba je spremna.”
„Rado prihvatam poziv”, sa osmehom reče Holi. Osmeh joj je
izbledeo kad se obratila Ralfu. „Bilo bi bolje kad bi gospodin Gold i
gospodin Peli mogli da večeraju s nama. Tako je strašno što su
poginuli. To je tako...”
„Znam”, reče Ralf grleći je. „Znam kako je to.”

2

Ralf je pekao odreske na besprekorno čistom roštilju. Bio je takav
zahvaljujući administrativnom odsustvu. Spremili su salatu, pečeni
kukuruz i pitu od jabuka a la mode za desert. „To je veoma američki
obrok, senjor”, napomenuo je Jun dok mu je žena seckala odrezak.

„Izvrstan je”, reče Holi.
Bil Samjuels se potapšao po stomaku. „Sledeći put ću jesti na Dan
rada, iako nisam siguran da li ću moći.”
„Lupetaš”, reče Džini. Uzela je pivo iz frižidera pored stola za piknik.

Sipala je polovinu u Samjuelsovu čašu, a polovinu u svoju. „Previše si
mršav. Potrebna ti je žena da te nahrani.”

„Možda će mi se bivša vratiti kad pređem u privatnike. Ovom gradu
biće potreban dobar advokat, otkad je Haui...” Shvatio je šta je rekao i
pokušao da ukroti čuperak (koga nije bilo otkad se nedavno ošišao).
„Hteo sam da kažem da će za dobrog advokata uvek biti posla.”

Ćutali su neko vreme. Ralf je podigao čašu piva. „Za odsutne
prijatelje.”

Nazdravili su. Holi je rekla, jedva čujnim glasom. „Život ume da
bude jako usran.” Niko se nije nasmejao.

Teška julska vrućina je popuštala. Najdosadnije bube su se povukle.
Zadnje dvorište Andersonovih bilo je prijatno mesto. Junovi dečaci i
devojčice Marsi Mejtland su posle jela otišli do koša na garaži. Počeli su
da igraju amerikanca.

„Pa”, počela je Marsi tihim glasom, iako su deca bila daleko, zauzeta
košarkom. „Šta je bilo sa istragom? Da li se priča održala?”

„Jeste”, reče Ralf. Hoskins je pozvao Boltonove da bi nas namamio u
Marisvilsku rupu. Raspucao se i ubio Hauija i Aleka. Ranio je Juna.
Rekao sam kako verujem da je hteo da ubije mene. Godinama smo se
sukobljavali. Pio je sve više. Alkohol je samo produbljivao mržnju.
Pretpostavili su da ga je neidentifikovani saučesnik snabdevao pićem i
drogama - patolog je pronašao kokain u njegovom krvotoku - i
podsticao njegovu paranoju. Teksaska drumska patrola obišla je
Dvoranu zvuka, ali nije našla saučesnika.”

„Samo nešto odeće”, reče Holi.
„I sigurni ste da je mrtav”, reče Džini. „Autsajder. Sigurni ste.”
„Jesmo”, reče Ralf. „Znala bi da jeste, da si videla šta se dogodilo.”
„Budi srećna što nisi”, reče Holi.
„Je li gotovo?” pitala je Gabrijela Sablo. „Samo to mi je važno. Je li
zaista gotovo?”
„Nije”, reče Marsi. „Ne za mene i devojčice. Ne dok Teri ne bude
rehabilitovan. A kako bi mogao biti? Ubijen je pre nego što je izašao
pred sudiju.”
Samjuels je rekao: „Radimo na tome.”

(1. avgust)

3

Ralf je ponovo stajao na prozoru spavaće sobe, dok se svetlo prvog
dana po povratku u Flint Siti pojavljivalo na horizontu. Držao je ruke na
leđima i posmatrao Holi Gibni, koja je ponovo sedela na stolici u
zadnjem dvorištu. Pogledao je Džini i sišao niz stepenice kad je video
da spava i tiho hrče. Nije se iznenadio kad je naišao na Holinu torbu u
kuhinji. Već se spakovala za put na sever. Znala je šta hoće. Očigledno je
bila od dama koje ne dozvoljavaju da im trava poraste pod nogama.
Pretpostavljao je da će joj biti veoma drago da otperja iz Flint Sitija.

Miris kafe probudio je Džini kad je prethodnog ranog jutra bio ovde
s Holi. Ovog puta je doneo sok od pomorandže. Voleo je svoju ženu i
cenio njeno društvo, ali je hteo da bude sam s Holi. Bili su povezani, i
uvek će biti, čak i ako se više nikad ne sretnu.

„Hvala ti”, rekla je. „Nema ničeg boljeg od jutarnjeg soka od
pomorandže.” Zadovoljno je posmatrala čašu i ispila polovinu. „Kafa
može da sačeka.”

„U koliko sati polećeš?”
„U jedanaest i petnaest. U osam polazim odavde.” Počastila ga je
blago postiđenim osmehom kad je videla iznenađenje na njegovom
licu. „Znam, ja sam kompulsivni ranoranilac. Zoloft pomaže u mnogim
situacijama, ali ne i u toj.”
„Jesi li spavala?”
„Malo. A ti?”
„Malo.”
Neko vreme su ćutali. Prva ptica zapevala je nežnu i slatku pesmu.
Još jedna joj se pridružila.
„Loši snovi?” pitao je.
„Da. A ti?”
„I ja. Oni crvi.”
„Imala sam loše snove i posle Brejdija Hartsfilda. Oba puta.” Blago
ga je dodirnula po ruci i povukla prste. „Isprva ih je bilo mnogo, a
kasnije sve manje.”
„Šta misliš, da li će ikad prestati?”
„Neće. I nisam sigurna da bih želela da se to desi. Verujem da snovi
predstavljaju dodir s nevidljivim svetom, da su naročit dar.”
„Čak i loši?”
„Čak i loši.”
„Hoćemo li ostati u kontaktu?”
Izgledala je iznenađeno. „Naravno. Želim da znam šta će se desiti.
Izuzetno sam radoznala. Ponekad mi to donosi nevolje.”

„A ponekad te izvuče.”
Osmehnula se. „Sviđa mi se ta misao.” Ispila je ostatak soka.
„Mislim da će ti gospođin Samjuels pomoći oko toga. Malo me podseća
na Skrudža, nakon susreta s tri duha. U stvari, i ti.”
Naterala ga je da se nasmeje. „Bil će uraditi sve što može za Marsi i
njene kćerke. Pomoći ću mu. Obojica moramo da se iskupimo za
mnogo toga.”
Klimnula je. „Učini sve što možeš. Ali se zatim... mani proklete
stvari. Počinjene greške poješće te živog ako ne okreneš leđa
prošlosti.” Okrenula se ka njemu. Uputila mu je jedan od retkih dugih
pogleda. „Znam o čemu govorim.”
Svetlost je zasjala u kuhinji. Džini je ustala. Trojka će uskoro piti
kafu za izletničkim stolom. Sad ih je bilo samo dvoje. Hteo je da joj još
nešto kaže, nešto važno.
„Hvala ti, Holi. Hvala ti što si došla i što si verovala. Hvala ti što si
me nagnala da verujem. Još bih bio tamo napolju, da nije bilo tebe.”
Počastila ga je onim blistavim osmehom. „Nema na čemu. S
najvećim zadovoljstvom vratiću se pronalaženju begunaca od kaucije,
nesavesnih dužnika i izgubljenih kućnih ljubimaca.”
Džini se oglasila s vrata, „Ko hoće kafu?”
„Oboje!” odvratio je Ralf.
„Stižem! Napravite mi mesta!”
Holi je progovorila tako tihim glasom da je morao da se nagne
napred da bi je čuo. „Bio je zlo. Čisto zlo.”
„Nesumnjivo”, reče Ralf.
„Ali neprestano razmišljam o komadiću papira koji si našao u
kombiju. O onom iz Tomija i Tapensa. Sećaš li se kako smo razgovarali
o razlozima zbog kog je završio tamo gde je bio?”
„Naravno.”
„Svi su mi izgledali neuverljivo. Nije trebalo da bude tamo, a ipak je
bio. Ta stvar bi verovatno još ubijala, da nije bilo tog papirića.
Predstavljao je vezu s događajima u Ohaju.”
„Šta želiš da kažeš?”
„Stvar je jednostavna”, rekla je Holi. „Postoji i snaga dobra na ovom
svetu. To je nešto u šta verujem. Pretpostavljam da to činim da ne bih
poludela, kad pomislim na sve grozne stvari koje su se desile, ali
takođe... pa... dokazi idu tome u prilog, zar ne? Ne samo ovde već svuda.
Postoji neka sila koja neprestano pokušava da uspostavi ravnotežu.
Pokušaj da se setiš tog komadića papira, Ralfe, kad te školaju loši

snovi.”
Isprva nije odgovorio. Pitala ga je o čemu razmišlja. Zadnja vrata su

se otvorila. Pojavila se Džini s kafom. Vreme koje će provesti nasamo
bilo je na izmaku.

„Razmišljao sam o vaseljeni. Zaista nema kraj, zar ne? Niti
objašnjenje.”

„Tako je”, rekla je. „Nema svrhe pokušavati.”

(10. avgust)

4

Okružni tužilac Okruga Flint Vilijam Samjuels ušao je u sobu za
sastanke s tankom fasciklom u ruci. Stao je iza gomile mikrofona.
Zaslepilo ga je televizijsko osvetljenje. Dodirnuo je potiljak (bez
čuperka) i sačekao da se okupljeni novinari utišaju. Ralf je sedeo u
prvom redu. Samjuels mu je kratko klimnuo, pre nego što je
progovorio.

„Dobro jutro, dame i gospodo. Imam kratko saopštenje o ubistvu
Frenka Patersona. Zatim ću odgovarati na vaša pitanja.”

„Veliki broj ljudi zna za snimak na kom se vidi kako Terens Mejtland
prisustvuje konvenciji u Kep Sitiju, istovremeno kad je Frenk Paterson
otet i ubijen u Flint Sitiju. Snimak je nesumnjivo autentičan. I
nemoguće je sumnjati u izjave kolega gospodina Mejtlanda, koji su mu
pravili društvo na konvenciji i potvrdili njegovo prisustvo na njoj.
Tokom istrage pribavili smo i otiske prstiju gospodina Mejtlanda u
hotelu u Kep Sitiju, u kom je održana konvencija, kao i prateće
svedočenje koje dokazuje da su otisci načinjeni u vreme u kom je dečak
ubijen. Zaključak je da gospodin Mejtland ne može biti smatran
osumnjičenim u ovom slučaju.”

Žamor se digao iz novinarskih grla. Jedan od njih je rekao: „Kako
objašnjavate Mejtlandove otiske na mestu ubistva?”

Samjuels je počastio novinara najkvalitetnijim tužilačkim
mrštenjem. „Sačekajte malo, molim vas. Dotaći ću se toga. Posle
dopunskih forenzičkih ispitivanja došli smo do zaključka da su otisci
prstiju pronađeni u kombiju iskorišćenom za otmicu deteta i oni iz
Parka Figis podmetnuti. To je redak, ali ne i nemoguć slučaj. Razne
tehnike za podmetanje lažnih otisaka mogu se naći na internetu, koji

služi kao izvor podataka kako za kriminalce, tako i za snage zakona i
reda.

„Nove činjenice govore da imamo posla s veštim, perverznim i
izuzetno opasnim ubicom. One mogu i ne moraju da znače da je
pomenuti ubica bio kivan na Terija Mejtlanda. Istraga će se time
pozabaviti.”

Pribrano je posmatrao publiku. Bilo mu je veoma drago što neće
morati da se ponovo kandiduje za položaj tužioca u Okrugu Flint. Posle
ovoga bi ga pobedio svako s internet diplomom, i to ubedljivo.

„Imate svako pravo da me pitate zašto smo pokrenuli slučaj protiv
gospodina Mejtlanda, s obzirom na upravo predstavljene činjenice.
Učinili smo to iz dva razloga. Prvi je da na dan hapšenja gospodina
Mejtlanda nismo raspolagali svim činjenicama, kao ni uoči njegovog
pojavljivanja pred sudijom.”

Ali, i tada smo raspolagali najvećih brojem njih, jesmo li, Bile?
Pomislio je Ralf, dok je sedeo u najboljem odelu i posmatrao tužioca s
najpostojanijim pokeraškim licem.

„Drugi razlog zbog kog smo tako postupili”, nastavio je Samjuels,
„bio je prisustvo DNK na mestu zločina, koja se, kako se činilo,
poklapala s onom gospodina Mejtlanda. Rašireno je verovanje da je
DNK poklapanje uvek pouzdan dokaz. Ali ono, kao što je navedeno u
radu Potencijali za grešku u forenzičkom DNK testiranju, u izdanju Sveta
za odgovornu genetiku, jednostavno ne odgovara istini. Na primer,
poklapanje nije pouzdano ako su uzorci izmešani. A uzorci s mesta
zločina u Parku Figis bili su izmešani. Sadržali su DNK počinioca i
žrtve.”

Nastavio je, tek kad su novinari završili s hvatanjem beležaka.
„Dodajmo i da su uzorci bili izloženi ultraljubičastom zračenju, za
vreme druge, nepovezane procedure ispitivanja. Oni su, nažalost,
degradirani do tačke u kojoj, po mišljenju mog odeljenja, ne mogu biti
predstavljeni pred sudom kao dokazi. Drugim rečima, uzorci su
bezvredni.”
Polako je okrenuo sledeći list u dosijeu. To je bila obična gluma,
pošto su svi papiri bili prazni.
„Nakratko ću se dotaći događaja u Marisvilu, Teksas, nakon ubistva
Terensa Mejtlanda. Naše je mišljenje da je detektiv Džon Hoskins iz
policije Flint Sitija bio u nekoj vrsti izopačenog kriminalnog
partnerstva s ubicom Frenka Patersona. Verujemo da je Hoskins
pomagao toj osobi u skrivanju i da su verovatno planirali da počine

sličan, gnusan zločin. Njihovi planovi su se izjalovili zahvaljujući
herojskim naporima detektiva Ralfa Andersona i njegovih pomagača.”
Pribrano je odmerio publiku.

„Hauard Gold i Alek Peli poginuli su u Marisvilu, Teksas. Duboko
žalimo zbog tog gubitka. Mi, kao i njihove porodice, nalazimo utehu u
sledećoj činjenici: neko dete negde neće snaći sudbina Frenka
Patersona.”

Prefinjeni potez, pomislio je Ralf. Apotekarski odmerena količina
patosa, lišena suvišnih ukrasa.

„Siguran sam da imate mnogo pitanja o događajima u Marisvilu, ali
ne mogu da vam odgovaram na njih. Zajednička istraga teksaske
drumske patrole i policije Flint Sitija nije okončana. Poručnik državne
policije Junel Sablo sarađuje s obe pomenute organizacije kao glavni
oficir za vezu. Siguran sam da će u odgovarajuće vreme podeliti
informacije s vama.” Sjajno se snalazi u ovoj ulozi, pomislio je Ralf, sa
iskrenim divljenjem. Udara po tankim žicama.

Samjuels je zatvorio fasciklu, spustio i podigao glavu. „Neću se
kandidovati za reizbor, dame i gospodo. To mi daje retku priliku da
budem potpuno iskren sa vama.”

Kapa dole na majstorskom potezu, pomislio je Ralf.
„Moja kancelarija bi, da je imala više vremena da proceni dokaze,
gotovo sigurno odbacila optužbe protiv gospodina Mejtlanda. Uveren
sam da bi bio proglašen nevinim, da smo istrajali na optužbi i da smo
ga izveli pred sud. Jedva da je potrebno da kažem kako je, što se zakona
tiče, on umro kao nevin čovek. Oblak sumnje ipak je nastavio da lebdi
nad njim - i samim tim nad njegovom porodicom. Ovde sam da bih
zauvek razvejao taj oblak. Mišljenje kancelarije okružnog tužioca - i
moje lično - jeste da Teri Mejtland nije imao nikakve veze sa ubistvom
Frenka Patersona. Istraga je, shodno tome, ponovo otvorena. Trenutno
je usredsređena na Teksas, ali se istražne radnje obavljaju i u Flint
Sitiju, Okrugu Flint i u Kaningu. Spreman sam da odgovorim na vaša
pitanja.”
Bilo ih je mnogo.

5

Ralf je kasnije tog dana posetio Samjuelsa u kancelariji. Još malo pa
bivši okružni tužilac imao je bocu bušmila na stolu. Nasuo je viski
obojici i podigao čašu. „Halabuka je zamrla, bitka je izgubljena i
dobijena. U mom slučaju je uglavnom izgubljena, ali jebiga. Pijmo u ime
halabuke,”

Nazdravili su.
„Dobro si odgovarao na pitanja”, reče Ralf. „S obzirom na količinu
sranja koju si im servirao.”
Samjuels je slegnuo ramenima. „Serviranje sranja je sastavni deo
pravničkog zanata. Teri nije u potpunosti oslobođen sumnje u ovom
gradu, niti će ikad biti. Marsi je to jasno, ali ljudi se polako dozivaju
pameti. Marsina prijateljica Džejmi Metingli dobar je primer. Marsi me
je pozvala da mi kaže da je došla da se izvini. Slatko su se isplakale.
Snimak s Terijem iz Kep Sitija obavio je najveći do posla. I moje reči o
otiscima i DNK mnogo će pomoći. Marsi će pokušati da opstane u
gradu. Mislim da će uspeti.”
„Što se DNK uzoraka tiče”, reče Ralf, „obradio ih je Ed Bogan iz
odeljenja za serologiju u Opštoj. Trebalo bi da zapomaže do neba, zato
što mu ugled visi o koncu.”
Samjuels se osmehnuo. „Trebalo bi, zar ne? Izuzev što je istina
krajnje neopipljiva. Moglo bi se reći da je priča s uzorcima samo još
jedan slučaj otisaka stopala u pesku koji naglo iščezavaju. Nije bilo
izlaganja ultraljubičastoj svetlosti, ali su se na uzorcima pojavile mrlje
nepoznatog porekla. U međuvremenu su načisto propali. Bogan je
stupio u kontakt s forenzičarima državne policije Ohaja i pogodi šta?
Ista stvar se desila s uzorcima Hita Holmsa. Na nizu fotografija bili su
doslovce dezintegrisani. Advokat odbrane bi to znao da iskoristi, zar
ne?”
„A svedoci?”
Bil Samjuels se nasmejao i nasuo viski u svoju čašu. Ponudio je
bocu Ralfu, koji je odmahnuo glavom - voziće do kuće.
„Oni su bili lakši deo posla. Svi su rekli da su pogrešili, s dva
izuzetka - Arlin Stanhoup i Džun Moris. Ustrajale su u svojim
svedočenjima.”
Ralf nije bio iznenađen. Stanhoupova je bila starica koja je videla
kako autsajder prilazi Frenku Patersonu na parkiralištu Džeraldsove
bakalnice i kako se odvozi s njim. Džun Moris je bila dete koje ga je
videlo u Parku Figis, u okrvavljenoj košulji. Najstariji i najmlađi
najčešće najjasnije vide.

„Pa, šta ćemo sad?”
„Svako će krenuti svojim putem, kad popijemo viski”, reče
Samjuels. „Imam samo jedno pitanje.”
„Pucaj.”
„Je li bio jedini? Ili ima drugih?”
Ralfov um se vratio na obračun u pećini i na autsajderov čežnjivi
pogled, kad je postavio pitanje. Jesi li negde videla nekog sličnog meni?
„Ne mislim tako”, rekao je, „ali nikad nećemo biti potpuno sigurni.
Sad znam da možemo naići na bilo šta.”
„Gospode bože. Nadam se da nećemo!”
Ralf je ćutao. U svom umu čuo je Holine reči: Vaseljena nema kraja.

(21. septembar)

6

Ralf je odneo kafu u kupatilo dok se brijao. Preskakao je nekadašnju
svakodnevnu obavezu dok je bio na odsustvu, ali je pre dve nedelje
vraćen na dužnost. Džini je spremala doručak u prizemlju. Namirisao je
slaninu i čuo trube koje su označavale početak emisije Danas, koja će
ponuditi dnevnu dozi loših vesti, pre nego što se pozabavi slavnim
ličnostima i reklamama za lekove.

Spustio je šolju kafe na stočić. Skamenio se kad je video crvenog
crva, koji je izmileo ispod nokta na palcu. Pogledao je u ogledalo i video
kako mu lice poprima izgled Kloda Boltona. Otvorio je usta da vrisne.
Plima larvi i crvenih crva prosula se preko njegovih usana po košulji.

7

Probudio se, sedeći na krevetu. Srce mu je tuklo u grlu i slepoočnicama,
kao i u grudima. Ruke su mu počivale na ustima, kao da krote vrisak...
ili nešto još gore. Džini je spavala pokraj njega, pa nije vrisnuo.

Nijedan nije ušao u mene tog dana. Nijedan me nije dodirnuo. To mi je
poznato.

Da, to mu je bilo poznato. Bio je tamo, naposletku, i prošao je

temeljni (i zakasneli) zdravstveni pregled, pre nego što je vraćen na
dužnost. Doktor Elvej proglasio ga je zdravim, s naznakom da povede
računa o blago povišenoj težini i holesterolu.

Pogledao je na sat i video da je petnaest do četiri. Legao je i upravio
pogled u tavanicu. Dugo će čekati prve zrake sunca. Imaće mnogo
vremena za razmišljanje.

8

Ralf i Džini bili su ranoranioci; Derek će spavati sve dok ga ne probude
u sedam. Moraće da ustane u to vreme da bi stigao na školski autobus.
Ralf je sedeo za kuhinjskim stolom u pidžami, dok je Džini pristavila
kafu i izvadila kutije cerealija za Dereka, da bi izabrao koje će jesti kad
siđe. Pitala je Ralfa kako je spavao. Rekao je da se slatko odmorio.
Pitala ga je kako napreduje potraga za zamenom Džeka Hoskinsa.
Rekao je da je okončana. Šef Geler je na osnovu njegove i Betsine
preporuke odlučio da unapredi policajca Troja Remidža u trećeg
detektiva u Flint Sitiju.

„Nije najbistrija sijalica na lusteru, ali je vredan radnik i timski
igrač. Mislim da će biti dobar na novom poslu.”

„Dobro je. Drago mi je da to čujem.” Napunila mu je solju i prešla
šakom po njegovom obrazu. „Grebeš mi dlan. Trebalo bi da se obriješ.”

Uzeo je kafu, popeo se na sprat i zatvorio vrata spavaće sobe.
Podigao je telefon s punjača. Našao je traženi broj u imeniku. Znao je da
će biti budna, iako je još bilo rano - truba Danasa zaoriće se tek za pola
sata. Najčešće se javljala pre nego što bi prvo zvono utihnulo. Tako je
bilo i ovog puta.

„Zdravo, Ralfe.”
„Zdravo, Holi.”
„Kako si spavao?”
„Ne tako dobro. Sanjao sam crve. A ti?”
„Noćas je bilo dobro. Zaspala sam gledajući film na kompjuteru. Kad
je Hari sreo Sali. Uvele me nasmeje.”
„Dobro. To je dobro. Na čemu radiš?”
„Uglavnom na istim stvarima.” Zazvučala je nešto raspoloženije.
„Ali našla sam devojku begunca iz Tampe u hostelu. Njena majka je šest

meseci tragala za njom. Razgovarala sam s devojkom. Vratiće se kući.
Rekla je da će još jednom pokušati, iako ne podnosi majčinog momka.”

„Pretpostavljam da si joj dala novac za autobusku kartu.”
„Pa...”
„Sigurno ti je jasno da se verovatno uduvava u nekoj narkomanskoj
jazbini, zar ne?”
„Ne rade uvek takve stvari, Ralfe. Moraš da...”
„Znam. Moram da verujem.”
„Tako je.”
Na trenutak je između njenog i njegovog mesta u svetu zavladala
tišina.
„Ralfe...”
Čekao je.
„Te... te stvari koje su izašle iz nega... nisu dodirnule nikog od nas.
To ti je poznato, zar ne?”
„Jeste”, rekao je. „Mislim da su moji snovi uglavnom povezani s
dinjom koju sam rasekao u detinjstvu i s onim što je bilo u njoj. Govorio
sam ti o tome, zar ne?”
„Jesi.”
Čuo je osmeh u njenom glasu. I on se osmehnuo, kao da je u sobi s
njim. „Naravno da jesam, verovatno više puta. Ponekad mi se čini da te
gubim.”
„Ni u kom slučaju. Ja ću pozvati tebe nakon sna u kom je bio u mom
ormanu s licem Brejdija Hartsfilda, kad sledeći put budemo
razgovarali. A ti ćeš mi reći kako si se slatko odmorio.”
Znao je da govori istinu, zato što se to već desilo.
„Ono što osećaš... i što ja osećam... normalno je. Stvarnost je kao
tanak led, ali većina ljudi kliza po njemu čitavog života a da ne
propadne. To im se dešava tek na kraju. Propali smo, ali smo pomogli
jedno drugom da izađemo. I još se pomažemo.”
Ti meni više pomažeš, pomislio je Ralf. Možda imaš svojih problema,
Holi, ali si u ovom bolja od mene. Mnogo bolja.
„Jesi li dobro?”, pitao je. „Hoću reći, zaista?”
„Da. Zaista sam dobro. I ti ćeš biti.”
„Poruka je primljena. Pozovi me ako čuješ kako led puca pod tvojim
nogama.”
„Naravno”, rekla je. „I ti isto. Tako to ide.”
„Moram da krenem”, rekao je. „Hvala ti što si mi se našla.”
„Nema na čemu”, rekla je. „Čuvaj se. Pazi šta radiš. Sačekaj da snovi

prestanu.”
„Hoću.”
„Zbogom, Ralfe.”
„Zbogom.”
Dodao je, posle kraće pauze: „Volim te, Holi”, ali ne pre nego što je

prekinuo vezu. Uvek je tako činio, zato što je znao da bi se postidela i
zanemela, ako bi joj to rekao. Otišao je u kupatilo da se obrije. Zašao je
u zrele godine. Prve sedine počele su da se javljaju na strnjici,
pokrivenoj penom za brijanje. Ali to je bilo njegovo lice, ono koje su
žena i sin poznavali i voleli. Biće njegovo zauvek i to je bilo dobro.

To je bilo dobro.

BELEŠKA AUTORA

Dugujem zahvalnost Rasu Doru, sposobnom pomoćniku u istraživanju
i timu oca i sina, Vorenu i Danijelu Silveru, koji su mi pomogli s
pravnim aspektima priče. Bili su izuzetno kvalifikovani za to, pošto je
Voren proveo najveći deo života kao advokat odbrane u Mejnu, a
njegov sin, iako nov u privatnoj praksi, imao je zapaženu karijeru kao
tužilac u Njujorku. Zahvalan sam Kris Lots, koja je znala za el cuco i las
luchadoras. Zahvalan sam i mojoj kćerki Naomi, koja je pronašla dve
dečje knjige o el cucuy. Zahvalan sam Nen Grejam, Suzan Moldou i Roz
Lipel iz Skribnera; zahvalan sam Filipu Prajdu iz Hodera i Stoutona.
Naročito sam zahvalan Ketrin Keti Monahan, koja je pročitala prvih
stotinu strana ove priče u avionu dok smo bili na turneji, i tražila još.
To su reči koje su najveće ohrabrenje za pisca beletristike.

Zahvalan sam, kao i uvek svojoj ženi. Volim te, Tabi.
Konačno, nekoliko reči o mestu zbivanja. Oklahoma je divna država,
u kojoj sam upoznao divne ljude. Neki od tih divnih ljudi reći će da sam
pogrešio u mnogo čemu i verovatno će biti u pravu. Morate provesti
godine na nekom mestu da biste ga upoznali na pravi način. Dao sam
sve od sebe. Za ostalo mi morate oprostiti. Flint Siti i Kep Siti su,
naravno, izmišljeni.

Stiven King

1 U originalu Frig Us - žensko masturbiranje. (Prim. prev.)

2 Bunt je udarena loptica na koju udarac nije zamahnuo, već je
namerno postavio palicu da bi lopticu samo spustio u polje. (Prim.
prev.)

3 Walks ili Base on balls je nagrađivanje prvom bazom udarača koji je
propustio četiri loptice bačene izvan zone udarca. (Prim. prev.)

4 Sudbina. (Prim. prev.)

5 Purda - paravan koji razdvaja žene od muškaraca, u jugoistočnoj Aziji.
(Prim. prev.)

6 Mejsis i Gimbels su konkurentski lanci američkih robnih kuća. (Prim.
prev.)

7 U originalu GRAVES. Na engleskom se grob kaže grave. (Prim. prev.)