Aleksandar A.Logos - Istorija Srba I dopuna 4

ИСТОРИЈА СРБА 5

Увод у грађанске ратове

Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ)
чинило је 6 социјалистичких република (Србија, Македонија, Црна
Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Словенија), а средиште фе-
деративне државне управе било је у Београду, али унутар Соција-
листичке Републике Србије (СР Србија) постојале су две аутономне
покрајине (Војводина и Косово). Скоро неограничену власт у Југо-
славији од 1945. до 1980. имао је Хрват Јосип Броз Тито (1892–
1980). Преко њега Хрвати су имали највећи утицај на управљање
државом. У то време направљен је и Устав из 1974. који је више
испунио жеље присталица слабе средишње власти у СФРЈ, а мање
је одговарао присталицама јединствене Југославије. Устав из 1974.
створио је државни поредак у Југославији у коме су вође Хрвата (уз
помоћ вођа Словенаца) задржале пресудни утицај на управу у
СФРЈ, али и могућност да је разбију као државу. Поред политичких
вођа Хрвата и Словенаца, слабу средишњу власт у СФРЈ користиле
су политичке вође Муслимана (у Социјалистичкој Републици Босни
и Херцеговини), политичке вође Македонаца (у Социјалистичкој
Републици Македонији) и вође Албанаца (У Аутономној Покрајини
Косово и Метохија) да управљају „својим” републикама и покрајином
без већег мешања средишње власти СФРЈ из Београда.

Незадовољство код Срба (и Југословена) слабом средишњом
влашћу довело је до појаве политичара који су тражили јачање је-
динства у СР Србији и СФРЈ. Тако се појавио и Слободан Милоше-
вић (Пожаревац, 20.8.1941- Хаг, 11.3.2006) који је постао вођа вла-
дајуће Комунистичке партије Србије у мају 1986. У септембру 1987.
он је потиснуо противнике у Председништву СР Србије, а у децембру
1987. председник Председништва Србије постао је Петар Грачанин.
Милошевић и његове присталице покушали су да остваре пуно ује-
дињење две аутономне покрајине (Војводине и Косова) у СР Србију.
Народна скупштина СР Србије усвојила је 28.3.1989. измене устава
СР Србије које су требале омогућити јединство републике. Поред
тога, од 1989. власт у Црној Гори преузели су Мило Ђукановић
(15.2.1962-) и Момир Булатовић (Београд, 21.9.1956-), а они су

54 ИСТОРИЈА СРБА 5

подржавали а јединство СР Србије. После тога СР Србија је добила
већи утицај и у Предсједништву СФРЈ.

Јачање утицаја СР Србије у СФРЈ и у владајућој партији, Саве-
зу комуниста Југославије (СКЈ) изазвало је незадовољство у СР
Хрватској и СР Словенији. Политичке вође Хрватске и Словеније
нису биле спремне да прихвате јачање утицаја из Србије (Београда)
у СФРЈ, а посебно у „њиховим” републикама. Комунисти из Слове-
није и Хрватске наглашавали су да су према уставу СФРЈ из 1974.
њихове републике скоро независне. После међунационалних свађа
у владајућој партији, у јануару 1990. комунисти из Словеније и
Хрватске напустили су јединствени СКЈ. Владајућа партија у СФРЈ
се распала и то је олакшало одржавање вишестраначких избора.

Вишестраначки избори у свих 6 република СФРЈ одржани су од
априла до децембра 1990. После избора, нове власти у република-
ма СФРЈ наставиле су са свађама које су почеле у време владавине
комуниста. У Хрватској вођа Хрватске демократске заједнице (ХДЗ)
Фрањо Туђман (1922–1999), после победе на изборима (у априлу и
мају 1990), постао је вођа Хрватске и Хрвата. Туђман је радио на
одвајању Хрватске од СФРЈ, одбацивао је Устав СФРЈ и покушавао
је умањити политички значај Срба у Хрватској. У том циљу, Сабор
Хрватске усвојио је 22.12.1990. измене Устава Републике Хрватске,
којим је Србима одузето право сувереног народа, а проглашени су
за националну мањину. Нове републичке власти у Словенији такође
су радиле на одвајању од СФРЈ и организовале су плебисцит
23.12.1990. на коме се велика већина Словенаца изјаснила за
одвајање Словеније од СФРЈ.

До 1990. у СФРЈ, према уставима Срби су били суверени
(конститутивни) народ, поред СР Србије, и у СР Хрватској, и СР
Босни и Херцеговини (БиХ). Када су политичке вође републике
Хрватске (а после и БиХ) затражиле одвајање од СФРЈ за Србе у
Хрватској и БиХ понуђен је само положај националних мањина.
Србима се чинило да је то одузимање њихових права, а у неким
поступцима Туђмана и нове владе Хрватске видели су обнову
злочиначке Независне Државе Хрватске, то јест намеру да се Срби
униште. Срби и Југословени од 1990. нису веровали у „добре наме-
ре” политичких вођа Хрвата. У намери да се заштите од политичког,
полицијског и војног насиља у Хрватској, Срби на подручју Крајине
одржали су од 19.8. до 2.9.1990. референдум о самоуправи. После
тога направили су Српску аутономну област Крајину (САО Крајина),
а нису признавали републичку власт Туђмана и ХДЗ-а из Загреба.

1.
Грађански ратови на подручју Југославије

од 1991. до 1995.

Ширење утицаја САД и ЕУ у време распада СФРЈ

На догађаје у СФРЈ око 1990. значајан утицај вршиле су војно и
економски највеће европске и светске државе, а то су биле Сједи-
њене Америчке Државе (СДА), Савез Совјетских Социјалистичких
Република (од краја 1991. Русија) и Немачка. Од 1989. власт кому-
ниста у Совјетском Савезу и Европи нестајала је. У том процесу
Варшавски пакт био је распуштен средином 1991. У републикама је
дошло до отвореног испољавања жеље за одвајањем од СССР-а. У
најважнијој републици у СССР-у, Русији за председника је био
изабран Борис Јељцин 12.6.1991.1 Последњи покушај да се СССР
сачува као једна држава догодио се у августу 1991. У Москви у
првим сатима 19.8.1991. потпредседник СССР-а Генадиј Јанајев и
дружина министара и генерала (тзв. Државни комитет за ванредно
стање у СССР-у) покушали су насилно сменити Михаила Сергеје-
вича Горбачова председника СССР (1989-1991), али председник
Русије Борис Николајевич Јељцин (1991-1999) није прихватио
насилну смену власти и објавио је да он преузима контролу над
свим органима (и војском) СССР-а на територији Русије.2 Горбачов
је пуштен из кућног притвора (на Криму) и вратио се у Москву
21.8.1991.3

1 Политика (број 27899) 9.6.1991, стр. 1; Политика (27904) 14.6.1991, стр. 1.
2 Политика (27971) 20.8.1991, стр. 1; К. Николић и В. Петровић, Рат у

Хрватској : документа Председништва СФРЈ, Том 3 : (август-октобар 1991),
Београд 2018, стр. 128 у напомени 82. Михаил С. Горбачов (1931-) био је и
генерални секретар КП СССР од 1985. до 1991.
3 Политика (27973) 22.8.1991, стр. 1-2; Политика (27974) 23.8.1991, стр. 1-2.
Неколико десетина хиљада Московљана окупило се да подржи Јељцина и
посланике у скупштини Русије који су се састали у Белом дому, а покушај

56 ИСТОРИЈА СРБА 5

У то време Слободан Милошевић и Вељко Кадијевић (Имотски
1925 – Москва, 2014), као истакнути борци за очување јединства
Југославије, нису осудили покушај пуча у СССР-у.4 Можда су се
надали да ће пуч створити у Москви власт од које ће они добити ве-
ћу политичку и војну помоћ за одбрану постојања СФРЈ. Због тога,
сарадња Слободана Милошевића и председника Руске Федерације
(Русије) Бориса Јељцина није могла бити нарочито добра.

Почетком септембра 1991. на Конгресу народних представника
СССР-а договорено је да се створи савез суверених држава уместо
СССР-а. Представници 10, од 15 република, договорили су се да ће
створити нови савез држава,5 а новостворени Државни савет СССР-
а указом је признао самосталност Литваније, Летоније и Естоније.6
Када је одржан референдум у Украјини 1.12.1991. на коме се већина
изјаснила за независност, постало је јасно да се потпуно распада
СССР.7 Убрзо, председници Русије и Украјине са председником
скупштине Белорусије почели су рад на стварању новог савеза
независних република, коме се придружило још 8 република бившег
СССР-а на састанку у Алма-Ати у Казахстану 21.12.1991.8

До средине осамдесетих година 20. века постојала је у свету
равнотежа две нуклеарне суперсиле. То су биле Сједињене Аме-
ричке Државе (САД) и Савез Совјетских Социјалистичких Република

војске са тенковима да узме седишта председника, владе и скупштину Русије
зауставили су окупљени Московљани 20-21.8.1991. Владимир Крјучков,
председник КГБ-а, попустио је у преговорима са преговарачима скупштине
Русије. Војни пуч је пропао, а затворени су пучисти маршал Дмитриј Т. Јазов
министар одбране СССР-а, Владимир Крјучков, Генадиј Јанајев
4 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 121, 129. са напоменом 74.
Влада Србије изјавила је да нема намеру да се меша у унутрашње ствари
других држава, али су политичке вође Хрватске и Словеније осудиле пуч као
незаконит. Незаконитост пуча истицали су и представници Европске заједнице.
5 Политика (27985) 3.9.1991, стр. 5; Политика (27988) 6.9.1991, стр. 1. Поред
Литваније, Летоније и Естоније, за које је председник САД Џорџ Х. В. Буш
објавио да ће бити признате као независне, документ нису потписали
представници република Молдавије и Грузије.
6 Политика (27989) 7.9.1991, стр. 3.
7 Политика (28074) 3.12.1991, стр. 1. Истовремено, одржани су председнички
избори у Украјини на којим је победио Леонид Кравчук.
8 Политика (28084) 13.12.1991, стр. 3; Политика (28093) 22.12.1991, стр. 1-2;
Политика (28097) 26.12.6.1991, стр. 1. Изван новоствореног Савеза Независних
Држава остале су Грузија, Литванија, Летонија и Естонија. Представници 11
република послали су обавештење Михаилу Горбачову да треба поднети
оставку до краја децембра 1991. на место председника СССР, јер је та држава
престала да постоји. Он је то учинио 25.12.1991. а обавестио је да преноси
команду над нуклеарним снагама СССР-а на председника Русије Б. Јељцина.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 57

(СССР). Обе водеће државе, СССР и САД, имале су довољно
нуклеарног оружја да обесхрабре противника у жељи да их потисне
и прошири свој политички, економски и војни утицај на цео свет.9 У
време распада СССР-а, политички утицај владе из Москве потиснут
је у свету, а проширио се утицај владе из Вашингтона (САД).10
Непосредно преко својих службеника, али и преко НАТО-а (North

Atlantic Treaty Organization) влада из Вашингтона ширила је свој
утицај у Европи и свету.11 У то време, други важан савезник и осло-

нац САД у свету била је Европска заједница, коју је чинило 12
држава до 1995.12

На састанку председника држава и влада ЕЗ у Мастрихту 9. и
10.12.1991. договорен је Уговор о Европској унији (ЕУ), то јест
преобликовању ЕЗ у јаче повезану ЕУ.13 Од новембра 1992. године

9 Политика (29776) 12.9.1996, стр. 1; Политика (29789) 25.9.1996, стр. 1. У

намери да ограничи ширење нуклеарног оружја, 10.9.1996. Генерална
скупштина УН усвојила је Споразум о глобалној забрани нуклеарних
експеримената. Да би Споразум постао пуноважан морале су га ратификовати
све државе (тада 44) које су имале нуклеарне реакторе. За су гласали
представници 183 државе, а против су били Индија, Бутан и Либан. На гласању
нису били присутни представници 19 земаља, а међу њима и представник
Северне Кореје.
10 Политика (31967) 2.11.2002, стр. 3А. Сваке 4 године бира се председник САД.

Председник САД именује 13 државних секретара (министара), то јест владу.
Народно представништвокоје доноси законе је Конгрес. Конгрес САД састоји се
од Представничког дома (у коме је 435 изабраних представника на две године)
и Сенат (у коме је по 2 представника из 50 држава које чине САД, а њихов
мандат траје 6 година).
11 The North Atlantic Treaty, Washington D.C. - 4 April 1949, www.nato.int (април

2019); NATO A-Z page, www.nato.int (април 2019), р. 4-5. Првобитно, 4.4.1949.
чланице НАТО-а постале су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија,
Француска, Италија, Низоземска, Канада, Белгија, Данска, Португалија,
Норвешка, Исланд и Луксембург. Од 1952. чланице су постале Грчка и Турска.
Савезна Република Немачка постала је члан НАТО-а 1955, а Шпанија 1982.
12 Данијела М. Лакић, Утицај проширења Европске уније на процес европских

интеграција, Факултет политичких наука, докторска дисертација, Београд 2013,
стр. 19, 23, 68-69, 86, 93. Данашња Европска унија почетак има у Европској
заједници за угаљ и челик коју су Париским уговором створиле Италија,
Западна Немачка, Француска и земље Бенелукса у Паризу 18.4.1951. Из тог
језгра, тзв. Римским уговором (1957), који је постао пуноважан од 1.1.1958,
створена је царинска унија, то јест Европска економска заједница (ЕЕЗ, или
ЕЗ). Заједници су се прикључиле: Ирска, Велика Британија и Данска 1.1.1973.
Од 1.1.1981. члан ЕЗ је постала Грчка, а 1.1.1986. Шпанија и Португалија ушле
су у ЕЗ. Од 1.1.1995. у ЕУ су Аустрија, Финска и Шведска.
13 Политика (28081) 10.12.1991, стр. 3; Политика (28083) 12.12.1991, стр. 3;

Владимир М. Атељевић, Међународно организовање и безбедносна институ-
ционализација Европске Уније (докторска дисертација, Београд 2016), са

58 ИСТОРИЈА СРБА 5

Европска унија одлучила је да обележава 9. мај као Дан Европе.14
Од 1993. и примене Мастрихтског уговора Европска унија је почела
да води јединственију економску, монетарну и спољну политику.15

На истоку Азије уздизала се нова економска и политичка сила.
Народна Република Кина мирним путем преузела је Хонгконг
1.7.1997. од Велике Британије и показала како је порастао њен
значај.16 Жељу Пољске, Мађарске и Румуније да уђу у НАТО и
спремност савеза да их прими, Русија и Белорусија доживеле су као
претњу и ближе су се повезале 2.4.1997. потписавши уговор о
стварању конфедерације са именом Савез Русије и Белорусије.17
Рад на повезивању довео је до потписивања уговора о стварању
Савезне државе Русије и Белорусије 8.12.1999.18

Ипак, наставио се и раст броја чланица НАТО-а. На свечаности
у Индепенденсу (Мисури, САД) у НАТО су ушле Пољска, Мађарска
и Чешка 12.3.1999.19 Од краја осамдесетих година 20. века победа
САД и НАТО-а у хладном рату оставила је Вашингтон као највеће
средиште моћи у свету. Изгледало је да су се САД нашле у прилици
да наметну своју вољу свима.20 Ипак, ниједна моћ није безгранична.

www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017), стр. 111, 220.
14 Политика (31435) 9.5.2001, стр. 5. Француски министар спољних дела Роберт

Шуман дао је једну изјаву 9.5.1950. која је предвидела стварање уједињене
Европе, као заједнице европских народа којом ће се спречити избијање ратова.
15 Политика (28758) 1.11.1993, стр. 1; Владимир М. Атељевић, Међународно
организовање ..., стр. 221. У фебруару 1992. потписан је Мастрихтски уговор, а
после ратификације са његовом применом почело се од 1.11.1993.
16 Политика (30059) 30.6.1997, стр. 1-2; Политика (30060) 1.7.1997, стр. 1-2.
Председник комунистичке партије и државе Кине Ђијанг Цемин присуствовао је
свечаности у Хогконгу у поноћ 30.6. на 1.7.1997. године, којом је град дат
Кини. Враћање Хонгконга потписали су Маргарет Тачер (премијер Велике
Британије од марта 1979. до новембра 1990) и Џао Цијанг председник владе
Кине 1984.
17 Политика (29973) 3.4.1997, стр. 1-2. Тај поступак изазвао је незадовољство
код председника Украјине Леонида Кучме који је изјавио да се савез Русије и
Белорусије неће остварити, али да се тиме разара Заједница Независних
Држава.
18 Политика (30936) 9.12.1999, стр. 1-2; Политика (30941) 14.12.1999, стр. 1;
Политика (30942) 15.12.1999, стр. 1; Политика (30950) 23.12.1999, стр. 1.
Уговор су потписали у Москви председници Русије Борис Јељцин и Белорусије
Александар Лукашенко. Уговор су ратификовали у децембру 1999. Државна
дума Русије и Савет Руске Федерације (као делови Народног представништва
Русије). Народно представништво Белорусије је исто учинило 14.12.1999.
19 Политика (30668) 13.3.1999, стр. 4; Политика (30669) 14.3.1999, стр. 3.
20 Политика (30023) 25.5.1997, стр. 3; Триво Инђић, Глобалне последице …, стр.
136. Војници САД налазили су се 1997. у 100 држава у привременим мисијама,
а највећа је била у БиХ са око 8.000 војника. Поред привремених мисија САД

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 59

Ономе што су власти из Вашингтона (САД) желеле да ураде, или да
други ураде за њих, јавили су се отпори. Због тога, САД су одлучиле
да економским притисцима, то јест економским кажњавањем не-
послушних држава и народа, али и оружаним нападима, са својим
савезницима, да „дисциплинују” непослушне.21

Владе и државе које су се супроставиле вољи САД и њиховом
најважнијем савезнику ЕЗ (ЕУ) биле су у опасности да буду прогла-
шене за тзв. „државе одметнике” у „новом” светском поретку.22
Постојале су две основне оптужбе као изговор за мешање, то јест
напад САД и ЕУ. Нападнута држава, то јест њена влада, могла је
бити оптужена да одузима људска права својих грађана, или да је
претња суверенитету друге државе.23 После оптужбе, САД и ЕУ
кажњавале су оптужену владу, економски и војно. У стварности
казна је погађала државу, а из САД су долазиле изјаве да помажу
„оне који се боре за људска права” или „бране нападнуту државу”.
Нападом на Ирак у јануару 1991. почео је период у коме су САД
усмеравале развој „малих” држава и великог дела света.

су имале велике сталне војне базе у Немачкој (око 65.000 лица), Јапану (око
50.000 лица), Ј. Кореји (око 37.000 лица) и Панами (око 7.400 лица).
21 Политика (31206) 10.9.2000, стр. 1. Таква економска кажњавања војно и
економски слабије државе и народи гледали су и као застрашивање и насиље
које проводе САД и ЕУ. Министар иностраних дела Либије (Абдулрахман
Шалгем) у септембру 2000. рекао је да економско кажњавање (преко Светске
банке, Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације)
„сиромашних држава треба гледати као тероризам”.
22 Политика (31134) 30.6.2000. стр. 1. У кинеским новинама „Женмин жибао”
2000. изнето је мишљење да су објашњења из САД да постоје „неваљале” или
„опасне” државе некада само изговори да САД несметано буду насилне према
државама које нису слушале наредбе из Вашингтона.
23 John M. Blum et al, The National Expierece: a History of the United States, Fourth
edition, New York – Chicago – San Fracisco – Atlanta 1977, p. 99-100, 850; Луис
Ф. Френклин, Европа у доба револуције: 1780-1830, Београд 2005, стр. 128-
129; Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни аспекти …, стр. 172, 174, 204.
Данас људска права (или права човека) замишљамо као права која припадају
изворно и неотуђиво сваком људском бићу самим његовим постојањем, то јест
рођењем. Нико, укључујући и државу, то јест оне који владају државом, нема
право да спречава људе да остваре своја основна људска права. Замисао о
основним правима свих људи постала је важан део живота људи и уређења
држава после две декларације које су објављене крајем XVIII века. Прво је
објављена Декларација о независности (4.7.1776). Оснивачи и представници
Сједињених Америчких Држава у њој су записали и: „Ми држимо очигледним
истине, да су сви људи створени једнаким, да су снабдевени … одређеним
неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода, и трагање за срећом...”
После је објављена, у августу 1789. године, и Декларација о правима човека и
грађанина. Данас је основни документ Универзална декларација о људским
правима, коју је усвојила Генерална скупштина УН 10.12. 1948.

60 ИСТОРИЈА СРБА 5

Највећа светска организација држава Организација уједињених
нација (ОУН, или УН) економски је зависила од САД. Седиште УН је
у Њујорку, а САД дају највише новца за рад УН. Зато САД и чланице
НАТО-а имају највећи утицај у УН и могу наметнути неке од својих
жеља. Због тога, за део економских кажњавања „држава одметника”
и војних напада САД и ЕУ су добијале одобрење Организације
уједињених нација, то јест Савета безбедности (СБ) УН. У Савету
безбедности УН, поред Кине, Русије, Велике Британије и Француске,
САД су имале место сталног члана, а то је давало и право вета
(забране) на одлуке које је могла изгласати већина. Поред 5 сталних
чланица СБ од 1965. има и 10 несталних чланица.24 Снага утицаја
САД на УН показана је приликом избора генералног секретара УН
1996. Од 1.1.1992. године до 31.12.1996. генерални секретар УН био
је Бутрос Бутрос Гали.25 У мају 1996. у новинама су се појавила
мишљења да Бутрос Гали неће добити подршку САД за други
мандат на месту генералног секретара УН.26 У јуну 1996. Б. Гали је
изјавио да је Ворен Кристофер рекао да ће САД употребити и вето
да спрече његов други избор за генералног секретара УН.27 У јулу
1996. Б. Гали је добио подршку Кине, Египта и већине држава из
Африке, али представници САД у разговору са политичарима дру-
гих земаља тражили су да изаберу пријатељство са САД, или са
Галијем.28 У СБ УН представници 14 држава гласали су за избор Б.

24 Јадранка Јовановић, Југославија и Савет безбедности Организације уједињених
нација 1945-1985, Београд 1990, стр. 46-49; Политика (28636) 2.7.1993, стр. 3;
Политика (28644) 10.7.1993, стр. 2. Средином 1993. САД су преко саопштења
покушале да подрже проширење СБ са још две сталне чланице, предлагале су
да то буду Немачка и Јапан. Представници Јапана у јулу 1993. предлагали су
да нове сталне чланице СБ немају право вета, али канцелар Хелмут Кол гово-
рио је да Немачка жели да постане стална чланица СБ са правом вета.

25 Политика (28066) 23.11.1991, стр. 1; Политика (28075) 4.12.1991, стр. 1. У
другој половини новембра 1992. Бутрос Гали, хришћанин Копт из Египта, добио
је подршку у СБ да буде изабран за генералног секретара УН, а избор је
потврђен у Генералној скупштини УН 3.12.1991.

26 Политика (29671) 30.5.1996, стр. 5; Политика (29698) 26.6.1996, стр. 6; Поли-
тика (29752) 19.8.1996, стр. 2; Политика (29863) 11.12.1996, стр. 9. Основна
незадовољства у САД деловањем Б. Галија настала су због договора склопље-
ног између УН и Ирака у мају 1996. а који је познат као размена „нафта за
храну”. Тај договор умањивао је казнене мере које су САД увеле, преко УН, за
Ирак, а омогућио да Ирак извезе његову нафту у децембру 1996. после шест
година забране. Други извор незадовољства било је тражење Галија да се
утврди одговорност Израела за бомбардовање избегличког логора у Кани
(Либан), који је био под заштитом УН, у априлу 1996. и убиство око 90 лица.

27 Политика (29693) 21.6.1996, стр. 3.
28 Политика (29719) 17.7.1996, стр. 1-2. У суштини политичари из САД су својим

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 61

Галија, али представник САД у СБ УН (Мадлен Олбрајт) ставила је
вето на тај избор 19.11.1996.29 Већ, почетком децембра 1996, Египат
и друге афричке државе одустале су од подршке Галију и противље-
ња вољи владе из Вашингтона (САД).30 Средином децембра 1996.
СБ УН предложио је, а Генерална скупштина УН изабрала је новог
генералног секретара Кофи Анана (1.1.1997-2006).31

Када нису могле добити одобрење у СБ УН, САД и чланице
НАТО-а су тешко одолевале искушењу да делују самовољно. Деша-
вало се да у вишегодишњим „дисциплиновањима” Ирака и других,
САД некада делују уз сагласност УН, а некада без ње. После
одобрења СБ УН почео је први напад САД на Ирак, због ирачке
окупације Кувајта 1990. године, у јануару 1991. (Пустињска олуја).
Касније су САД слободно процењивале да ли је потребно да делују
и без таквог одобрења. Већ, у септембру 1996. САД су са бродова и
из авиона ракетама гађале јужни Ирак уз објашњење да то чине јер
је Ирак био претња за „међународни мир и стабилност”.32 Када је СБ
одбио да усвоји резолуцију која би омогућила напад на Ирак,33 без
тог одобрења САД и Велика Британија гађале су крстарећим раке-
тама и бомбардовале из авиона (у нападу „Пустињска лисица”)
Багдад и северни део Ирака у децембру 1998.34

Међу народима који су постали предмет притисака САД и
НАТО нашли су се и Срби. Када су САД помагале да се руши соци-
јализам у Европи, на власти у Србији била је социјалистичка партија
и то је један од разлога да су САД одлучиле да подрже противнике
Србије. Други разлог је што су у очима вођа САД, Срби сматрани
склонијим да прихватају утицаје и препоруке из Русије, а владе из
Вашингтона су радиле на слабљењу Русије и њених савезника.35

саговорницима из других држава постављали питање: „Кога желите за
Пријатеља – председника САД, или генералног секретара УН?”
29 Политика (29845) 20.11.1996, стр. 1; Политика (29846) 21.11.1996, стр. 1.
30 Политика (29856) 4.12.1996, стр. 1.
31 Политика (29868) 16.12.1996, стр. 1;Политика (29871) 19.12.1996, стр. 3;
Политика (29883) 3.1.1997, стр. 1.
32 Политика (29768) 4.9.1996, стр. 1; Политика (29769) 5.9.1996, стр. 1; Поли-
тика (29772) 8.9.1996, стр. 1. Велика Британија и САД су покушале да се у
Савету безбедности УН усвоји резолуција која подржава бомбардовање Ирака,
али Народна Република Кина и Руска Федерација то нису прихватиле.
33 Политика (30299) 1.3.1998, стр. 1.
34 Политика (30586) 18.12.1998, стр. 1, 3; Политика (30589) 21.12.1998, стр. 1.
35 Политика (29967) 28.3.1997, стр. 2. Ремзи Кларк, врховни државни тужилац и
министар правде у време председника Џона Ф. Кенедија, 1997. поновио је да
Американци виде Србе као савезнике Русије и додао је: „Америка је још увек

62 ИСТОРИЈА СРБА 5

Насупрот Хрватима и Словенцима који су били под већим утицајем
Немачке и склонији да примају упутства из Берлина, циљеви Србије
нашли су се у супротности са циљевима власти из Берлина и Ва-
шингтона. После уједињења две Немачке (3.10.1990), њен главни
град Берлин постао је главно средиште моћи у Европској заједници.

Међу вођама Југославије и Србије (Вељко Кадијевић, Петар
Грачанин, ...) постојало је мишљење да Немачка и Аустрија имају
жељу да непомирљиво посвађају југословенске народе и разоре
Југославију, а тако се освете и Србији и Југославији.36 Поред
југословенскин и неки страни политичари мислили су да је главно
охрабрење за Словенију и Хрватску да се одвоје од СФРЈ по сваку
цену долазило из Немачке, коју је подржавала и Аустрија.37

Потпуни нестанак средишње власти СФРЈ и
припрема грађанског рата у Хрватској и Словенији

Распадом Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као владајуће
партије, од јануара 1990. средишња власт у Југославији убрзано је
нестајала. Распад владајуће партије довео је до избора нових
власти у свих 6 република СФРЈ.38 Избори су одржавани од априла
до децембра 1990. а створене су нове скупштинске већине и владе
у републикама. У Скупштини СФРЈ вођени су разговори о преуре-
ђењу Југославије, али они нису водили договору.39 Разлике међу

забринута због Русије, … зато и жели да ослаби Србе да би и даље слабила
Русе.”
36 Вељко Кадијевић, Против удар: моје виђење распада Југославије, Београд
2010, стр. 25-27; К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 272-273.
37 Политика (29171) 5.1.1994, стр. 1. Такво мишљење изнео је почетком 1995.
Булент Еџевит, у то време бивши премијер Турске.
38 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 2,
www.sr.wikisource.org/wiki/Устав_Социјалистичке_Федеративне_
Републике_Југославије_(1974). „Социјалистичку Федеративну Републику
Југославију сачињавају Социјалистичка Република Босна и Херцеговина,
Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичка Република Словенија,
Социјалистичка Република Србија, као и Социјалистичка Аутономна Покрајина
Војводина и Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово које су у саставу
Социјалистичке Републике Србије, Социјалистичка Република Хрватска и
Социјалистичка Република Црна Гора.”
39 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Чланови 284,
285, 291 и 292. Скупштину СФРЈ чинили су Савезно веће и Веће република.
Посланици у Савезно веће бирани су гласовима посланика из општинских
скупштина. Савезно веће је имало укупно 200 посланика (по 30 посланика из

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 63

мишљењима и непопустљивост у скупштинама 6 република спре-
чили су да се дође до сагласности за промену устава Југославије.40
Слично је било у осмочланом Председништву СФРЈ.41 Ни Савезно
извршно веће СФРЈ није могло да очува јединство Југославије.42

Средишња законодавна и извршна власт у СФРЈ није признавана у
6 република. Стварна државна власт се преселила у 6 република.43

Као главна одбрана јединства Југославије остала је Југосло-
венска народна армија (ЈНА). Према Уставу СФРЈ, ЈНА је била први

део оружаних снага СФРЈ, које „штите независност, суверенитет, те-
риторијалну целокупност ... СФРЈ.”44 Поред ЈНА, други део оружаних
снага СФРЈ била је Територијална одбрана (ТО).45 У ЈНА су били
професионални војници и регрути (младићи који су пролазили војну

обуку и вршили редовну војну службу у трајању од 12 месеци). ЈНА
је била заједничка за целу Југославију и њен врховни командант је

било Председништво СРФЈ. Према Уставу СФРЈ из 1974. ТО је
имала двојну команду. Штабови ТО били су подређени и команди

република и по 20 посланика из покрајина). У Веће република посланици су
бирани гласањем у републичким, то јест покрајинским скупштинама, а имало је
136 посланика (по 20 посланика из република и по 8 посланика из покрајина).
Према члану 285. о промени устава и граница СФРЈ одлучивало је Савезно веће
и у њему су вођени разговори о промени уређења Југославије.
40 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Чланови 398.

и 402. „О промени Устава СФРЈ одлучује Савезно веће Скупштине СФРЈ, уз
сагласност скупштина свих република и аутономних покрајина, ... Промена
Устава СФРЈ је усвојена кад се са текстом који је усвојило Савезно веће
Скупштине СФРЈ сагласе скупштине свих република и аутономних покрајина,
односно скупштине свих република.”
41 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Чланови 313,

321. и 324. Према члану 313. „Председништво СФРЈ представља Соција-
листичку Федеративну Републику Југославију у земљи и иностранству...
Председништво СФРЈ је највиши орган руковођења и командовања оружаним
снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у рату и миру.” До
распада СКЈ 1990. (према члану 321. Устава) девети члан Председништва био
је председник СКЈ. Од 1990. „Председништво СФРЈ сачињавају по један члан из
сваке републике и аутономне покрајине, кога бира скупштина републике,
односно скупштина аутономне покрајине...” Према члану 324. „чланови
Председништва СФРЈ бирају се на време од пет година”.
42 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Чланови 288.

и 289. Према Уставу СФРЈ из 1974. за избор председника и чланова Савезног
извршног већа требала је сагласност оба већа Скупштине СФРЈ.
43 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 139.

44 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 240.

45 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 240.,

Даље према Уставу СФРЈ и „сваки грађанин који са оружјем, или на други
начин учествује у отпору против нападача припадник је оружаних снага СФРЈ.”

64 ИСТОРИЈА СРБА 5

оружаних снага СФРЈ, али и руководствима република, то јест
председницима република.46 Због постојања двојне команде над ТО,
Територијалне одбране република нису биле само део оружаних
снага СФРЈ, него су могле постати и војске одвојене од ЈНА.

Припадници ТО били су војни официри и мушкарци резервног
састава војске који су раније прошли редовну обуку у ЈНА. Хрватска
и Словенија прогласиле су 1990. да ТО стављају под републичку ко-
манду. Од ТО и делова полиција (првенствено посебних и резервних
јединица), Хрватска и Словенија стварале су републичке војске у
другој половини 1990.47

Од друге половине 1990. нова влада у Хрватској наоружавала
се и спремала за грађански рат. Министар унутрашњих послова
(МУП) Хрватске Јосип Бољковац тражио је од августа 1990. где мо-
же набавити већу количину полуаутоматских и аутоматских пушака
за Хрватску, а највећу спремност да му оружје продају показали су
Мађари.48 Средином 1995. Мартин Шпегељ причао је како је отишао
у Будимпешту као министар одбране Републике Хрватске почетком
октобра 1990. и да је уговорио куповину 30.000 калашњикова (за
280 немачких марака по калашњикову), али рекао је да је склопио
уговор и о куповини 40 противавионских лансера типа „Стрела 2М”
за обарање авиона ЈНА, а „Стрела 2М” није било оружје које је
могло бити редовно продавано полицији.49

Од средине 1990. и доласка ХДЗ-а на власт у Хрватској брзо је
повећаван и број полицајаца у МУП-у Хрватске, а до краја јануара
1991. био је увећан више од 2,5 пута са око 7.000 лица на око 18.500
лица50 У том увећању издвајала се специјална полиција са око 3.000
лица (која је личила на лако наоружане војне јединице) и која је
постајала средство за насиље према Србима.51 Као основну про-
веру послушности у МУП-у Хрватске су примењивали захтеве да

46 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), чланови 239
и 240; Вељко Кадијевић, Против удар ..., стр. 73-74.

47 Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ : сећање на почетак оружаних сукоба у
Словенији и Хрватској, Београд 2005, стр. 39-40. Прво постројавање војске
Републике Словеније извршено је пред Лојзе Петерлеом, председником владе
Словеније, у Кочевској Реци 17.12.1990.

48 Политика (27769) 28.1.1991, стр. 9.
49 Политика (29354) 10.7.1995, стр. 7.
50 Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990–1991. Судионици и значајке, у Историја

20. века 2/2011, стр. 56.
51 Миле Бјелајац и Озрен Жунец, Рат у Хрватској 1991-1995, са www.pescanik,

стр. 16-17.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 65

милиционери потпишу изјаву оданости Хрватској и ставе на уни-
форме нови републички грб, шаховницу, уместо петокраке.52 Од
средине 1990. није била реткост да Срби у Хрватској држави и
полицији коју је стварао Туђман виде усташку опасност.53 Срби и
њихове вође у Хрватској имали су страх да нова власт у Хрватској,
коју је стварао Туђман, има намеру да понови насиља и злочине
усташке Независне Државе Хрватске.54 Срби у Хрватској све теже су
подносили нетрпељивост већине Хрвата према Србима. Они у
градовима са Хрватском већином су се повлачили из јавног живота,
а Срби у Крајини стварали су државне установе којим могу веро-
вати. Почетком јануара 1991. последњи Србин Симо Рајић (члан
СДП Хрватске), који је имао значајну службу у Републици Хрватској,
дао је оставку на место потпредседника Сабора Хрватске, одрекао
се места у Сабору, а напустио је и Председништво СДП Хрватске.55
Извршно веће Српске аутономне области (САО) Крајине 4.1.1991.
прогласило је стварање одвојеног Секретаријата унутрашњих
послова са седиштем у Книну.56

52 Политика (27894) 4.6.1991, стр. 13. Милиционери Срби и Југословени нису
подржавали одузимање суверености Србима, које је извршено променом устава
Хрватске 25.7.1990. године, нити су желели да скину петокраке, а ставе
шаховницу на капе и униформе јер су сличан симбол имале усташе у
Независној Држави Хрватској. Због тога, Срби и Југословени су напуштали МУП
Хрватске, или су добијали отказе због непослушности.

53 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 125 (у напомени 76), 269-
271 са напоменом 13. У августу 1990. савезни министар полиције Петар
Грачанин (1923–2004), од 1941. партизан и борац против усташа, на састанку у
Београду говорио је Србима из САО Крајине да морају поставити наоружане
страже око њихових насеља, а спречити убиства која усташе желе учинити.

54 Политика (27756) 15.1.1991, стр. 8. О томе јасно сведочи и изјава председника
СДС Хрватске Јована Рашковића у Кометнику, код Подравске Слатине, среди-
ном јануара 1991. На скупу Срба који су одавали пошту за 320 Срба које су
убиле усташе 14.1.1942. Рашковић је рекао: „Приговарају вам да ви овде
стварате нови Книн. Ако га и стварате нека вам буде на част и славу, Книн
неће напасти никаква полиција, или некакве нове СС трупе, које се формирају
у Хрватској … Ми смо за мир и заједништво, [али] нико и никада нас више неће
водити на кланицу.”

55 Политика (27746) 5.1.1991, стр. 7; Политика (27747) 6.1.1991, стр. 12. Тада је
изјавио: „Чињенице ... говоре да је необично много Срба отишло са функција
[места у државној служби] од доласка нове власти. Поставља се питање - да
ли народ, који вјеројатно чини око 15% укупног становништва Хрватске, а који
данас нема својих представника у управним одборима јавних предузећа, ..., на
водећим судским функцијама, у влади, парламенту ... може бити равноправан.”

56 Политика (27747) 6.1.1991, стр. 8; Никица Барић, Оснутак и развој службе ...,
стр. 77. Одређено је да су у СУП-у САО Крајине општине Книн, Обровац, Бенко-
вац, Грачац, Титова Кореница, Доњи Лапац, Двор на Уни, Глина, Костајница и

66 ИСТОРИЈА СРБА 5

Средишња власт СФРЈ покушала је да заустави припреме
Хрватске за грађански рат. Под председништвом Борисава Јовића,
Председништво СФРЈ, у проширеном саставу (то јест уз присуство
председника владе СФРЈ Анте Марковића, 6 председника републи-
ка и 2 представника покрајина), разговарало је о нелегалном наору-
жавању лица по политичкој и националној припадности (то јест
стварању републичких армија) 9.1.1991. Тада, Председништво је
донело наредбу да се на територији СФРЈ распусте сви оружани
састави који нису део јединствених оружаних снага СФРЈ и МУП-а, а
чије уређење није у складу са савезним прописима Југославије. Та-
кође је наређено да се то оружје одмах преда најближим јединица-
ма ЈНА. Као време до када се мора извршити наредба одређено је
10 дана, а запрећено је да ће бити суђено лицима која то не испуне
у року од 10 дана. За извршење наредбе „на целој територији СФРЈ”
одређен је Савезни секретаријат за народну одбрану.57

После повратка из Београда са седнице Председништва
СФРЈ, Фрањо Туђман одржао је седницу Већа за народну одбрану и
заштиту уставног поретка Републике Хрватске 10.1.1991. године и
на њој је закључено: „Полазећи од суверености Републике Хрватске
утврђене према Уставу, … оцењује [се] оправданим позив на ра-
зоружавање свих незаконито наоружаних … међутим, истиче, да су
за то надлежна искључиво министарства унутрашњих послова
република.” Поред тога, исто веће је закључило „да на подручју
Републике Хрватске нема противправно наоружаних скупина осим
на книнском подручју.”58 Оружје је враћано у недовољном броју, а
Хрватска је тражила да се време за разоружавање продужи до
21.1.1991. године,59 али вође Хрватске и Словеније нису били
вољни да слушају наредбу Председништва СФРЈ. Председништво
СФРЈ продужило је време за враћање до краја 21.1.1991.60 У време

Војнић.
57 Политика (27751) 10.1.1991, стр. 1; Политика (27752) 11.1.1991, стр. 1;

Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ: изводи из дневника, Београд 1996, стр.
241-246; К. Николић и В. Петровић, Од мира до рата: Документа Председни-
штва СФРЈ 1991, Том 1, (јануар-март 1991), Београд 2011, стр. 11-14, 19. Тек
после смрти Тита, који је био Председник СФРЈ „без ограничења мандата”, то
јест до смрти, Председништво СФРЈ постало је врховни командант оружаних
снага Југославије од маја 1980. Према члан 313 Устава СФРЈ из 1974. године,
Председништво СФРЈ је „највиши орган руковођења и командовања оружаним
снагама СФРЈ у рату и миру.”
58 Политика (27752) 11.1.1991, стр. 12.
59 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 114.
60 Политика (27761) 20.1.1991, стр. 8; Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ...,

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 67

када се требало враћати оружје, 17.1.1991. амбасадор САД у
Београду Ворен Цимерман дао је председнику Председништва
СФРЈ Б. Јовићу упозорење да ће се САД супроставити променама
„граница унутар Југославије” и да би кориштење силе од стране ЈНА
убрзало распад СФРЈ.61

На седници Председништва СФРЈ 22.1.1991. примећено је да
је „наредба о враћању оружја само делимично извршена.”62 После
тога, Служба за информисање Савезног секретаријата за народну
одбрану обавестила је да треба одмах распустити све сакупљене
наоружане саставе у Републици Хрватској, или ће ЈНА морати да
„подигне борбену готовост својих јединица”.63 После тог саопштења,
Туђман је сазвао седницу владе Републике Хрватске и председавао
на њој, а предложио је да се разоружавање резервног састава МУП-
а Хрватске спречи одлуком Сабора и да се у Хрватској примењују
само закони СФРЈ који нису у супротности са Уставом Републике
Хрватске.64 То је било непоштовање тада важећег Устава СФРЈ из
1974. у коме је прописано да републике и њихови органи примењују
савезне законе, а не да те законе одбацују.”65

Слободан Милошевић био је председник Председништва
Србије од 8.5.1989. до 11.1.1991. године, а, после победе на избо-
рима у децембру 1990. Милошевић је био је председник Србије од
11.1.1991. до 23.7.1997.66 Убрзо пошто је проглашен за председника

стр. 254-257; Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 90.
61 Ана Д. Петковић, САД и распад Југославије Америчка дипломатија и балкански

конфликт 1989-1995, Филозофски факултет - докторска дисертација, Београд
2013, www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017), стр 55-56. Према Борисаву Јовићу то
упозорење представника САД спречило је да ЈНА употреби силу у Хрватској за
разоружавање без одобрења Председништва СФРЈ.
62 Политика (27764) 23.1.1991, стр. 1.
63 Политика (27765) 24.1.1991, стр. 1.
64 Политика (27765) 25.1.1991, стр. 9. Он је тада признао и да је Хрватска купила

оружје у иностранству за активни и резервни састав свог МУП-а.
65 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 273.

„Савезне законе и друге прописе и опште акте извршавају органи у републи-
кама и аутономним покрајинама и они су одговорни за њихово извршавање,
ако овим уставом није утврђено да те законе и друге прописе и опште акте
непосредно извршавају и за њихово извршење одговарају савезни органи …
Ако органи у републикама и аутономним покрајинама не извршавају савезне
законе и друге прописе и опште акте за чије су извршавање одговорни,
Савезно извршно веће упозориће на то извршно веће републике, односно
извршно веће аутономне покрајине, и затражиће да предузму одговарајуће
мере ради извршавања савезних закона, других прописа и општих аката.”
66 Владари Србије, са https://www.predsednik.rs/predsednik/na-celu-srbije.

68 ИСТОРИЈА СРБА 5

Србије, у Београду 24.1.1991. састале су се делегација Србије, коју
је водио председник Слободан Милошевић, и делегација Словеније,
коју је водио, Милан Кучан, а на том састанку Милошевић је рекао
да Србија неће правити тешкоће Словенији ако она одлучи да се
одвоји на миран начин у складу са уставом и правом Словенаца на
самоопредељење до одвајања.67

Вељко Кадијевић послао је Председништву СФРЈ извештај о
незаконитом стварању паралелних војски у СФРЈ.68 О томе колике
су размере стварања нових војски и који су њихови циљеви, ста-
новништво је сазнало 25.1.1991. Тада је на Телевизији Београд, по
одобрењу Кадијевића (Савезног секретара за народну одбрану),
приказан документарни филм о тајном увозу оружја из Мађарске.
Без пристанка Председништва СФРЈ (и ЈНА), то оружје купљено је и
увезено по одобрењу владе Републике Хрватске, а за нову војску
која је стварана од делова њеног МУП-а и ТО Републике Хрватске.
Показано је да је оружје увожено теретним камионима из Мађарске
средином октобра 1990. упркос захтеву министарства за народну
одбрану СФРЈ да се то спречи. На тајним састанцима од октобра до
децембра 1990. снимљене су и изјаве министра одбране Хрватске
генерал-пуковника М. Шпегеља у којим он говори да су купљене
десетине хиљада аутоматских пушака - калашњикова (АК47) за Хрв-
ате, а да ће Србе у Книну „покасапити”. О ЈНА је рекао: „Ми смо у
рату са војском … Организоваћемо убијање војника и старешина...
То ће бити грађански рат без милости...”.69 Мађарска влада се пра-
вдала да је легално продавала оружје полицији Хрватске.70

Филм је показао да Република Хрватска спрема грађански рат,
а њен министар одбране је био главни осумњичени за припреме.

67 Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 93-94.
68 Вељко Кадијевић, Против удар ..., стр. 113. Хрватска је своју војску стварала

као специјални део милиције (МУП-а), а Словенија издвајањем Територијалне
одбране (ТО) Словеније из оружаних снага СФРЈ.
69 Политика (27767) 26.1.1991, стр. 1, 9; Политика (27784) 12.2.1991, стр. 1;
Политика (28174) 14.3.1992, стр. 9; Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр.
114. Приказани филм снимила је 1990. војна контраобавештајна служба (КОС).
Шпегељ је на тајним састанцима увеличавао и говорио је о 80.000 калашњико-
ва. Савезни секретар за послове народне обране је руководио управним посло-
вима ЈНА, а за свој рад одговарао је: Савезној народној скупштини, Савезном
извршном већу (СИВ) и врховном команданту (Председништву СФРЈ).
70 Политика (29120) 10.11.1994, стр. 6. Према речима Мађарског министра
спољних послова Гезе Јесенског, Мађарска је продала 30.000 аутоматских
пушака од септембра 1990. Хрватској, али он је заборавио да је продавано и
друго оружје које није потребно полицији.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 69

70 ИСТОРИЈА СРБА 5

Према Политици, Шпегељ је процењивао да 5. армијска област
ЈНА (Словенија, Хрватска и део БиХ) има до 27.000 официра и
војника,71 а крајем јануара 1991. у Народној армији објављено је да
је МУП Хрватске повећао број својих људи на око 50.000.72

Тако је почела тзв. Афера Шпегељ. Туђман се одлучио на при-
видно попуштање. 26.1.1991. године он је наредио да се резервни
састав милиције у Хрватској демобилише и врати кућама. Очекива-
ње војног врха да ће приказивање филма утицати на становништво
да се заустави пут у рат није се испунило. Напротив, мањи део
Хрвата није био спреман да подржи своје руководство. 26.1.1991. у
Хрватској присталице ХДЗ-а организовале су скупове подршке
оптуженим и својој влади, која је спремала „грађански рат без
милости”.73 Крајем јануара 1991. и Туђман је послао писмо Џорџу Х.
В. Бушу, председнику САД у коме је тражио да САД подрже пошто-
вање граница између република СФРЈ.74 Почетком фебруара 1991.
године објављено је да је већини „демобилисаних редарственика” у
Хрватској допуштено да однесу кући оружје.75

Војни суд у Загребу покренуо је истрагу о увозу оружја и тражио
привођење неколико лица, међу којима је био и М. Шпегељ, али су
се јавиле тешкоће у покушају њиховог привођења.76 Почетком
фебруара 1991. издато је саопштење Војног суда у Загребу да МУП
Хрватске није привео Шпегеља Војном суду, а Фрањо Туђман и
Јосип Манолић, председник владе Републике Хрватске, нису наме-
равали да допусте саслушање, или хапшење Шпегеља од стране
војне полиције (ЈНА).77 Због тога, припадници МУП-а Хрватске

71 Политика (27768) 27.1.1991, стр. 7.
72 Политика (27769) 28.1.1991, стр. 8.
73 Политика (27797) 25.2.1991, стр. 6.
74 Политика (27801) 1.3.1991, стр. 1; Политика (27802) 2.3.1991, стр. 1.
75 Политика (27775) 3.2.1991, стр. 1.
76 Политика (27772) 31.1.1991, 1, 11; Политика (27773) 1.2.1991, 9. У Вировити-

ци службеници Државне безбедности, који су требали привести једног осумњи-
ченог (Иван Беланиј), били су опкољени 31.1.1991. од наоружаних цивилних
лица, присталица Туђмана и ХДЗ-а, а један представник ХДЗ-а рекао је да
осумњичени може бити испитан само у Вировитици, без привођења војном
суду.
77 Политика (27774) 2.2.1991, стр. 1; Политика (27775) 3.2.1991, стр. 1; Поли-
тика (27778) 6.2.1991, стр. 1, 6. У првој половини фебруара 1991. Туђман је
послао писмо, председнику Председништва СФРЈ Борисаву Јовићу, у коме
пише: „министар одбране у влади Републике Хрватске генерал-пуковник
Мартин Шпегељ у рјешавању питања наоружавања полиције, и њезина
резервног састава, извршавао је одлуке хрватске владе, па … може одговарати
само влади, предсједнику Републике и Сабору Републике Хрватске.”

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 71

чували су Шпегеља,78 а средишње власти СФРЈ нису могле без
озбиљног сукоба да ухапсе организатора завере против ЈНА.

Постало је видљиво да ЈНА и Председништво СФРЈ не могу да
спрече припреме за оружану побуну и грађански рат. Крајем фебру-
ара 1991. објављено је да Шпегеља не могу да ухапсе јер не борави
код куће у Загребу, него на локацијама где има специјалних једини-
ца полиције Хрватске које га штите.79

Према изјави М. Кучана, почетком 1991. у Републици Словени-
ји Територијална одбрана (у којој су били зрели мушкарци који су
редовну војну обуку као младићи прошли у ЈНА) била је стављена
под команду министра одбране Словеније Јанеза Јанше и начелни-
ка Штаба ТО Словеније Јанеза Слапара.80 Тако је ТО Словеније
одвојена од ЈНА и почела је да се претвара у војску Словеније.

Хрватске и словеначке вође Фрањо Туђман и Милан Кучан де-
ловали су усклађено, а тражили су да СФРЈ постане конфедерација
суверених република.81 После седнице Председништва СФРЈ,
8.2.1991. словеначки председник Милан Кучан у Љубљани окупио је
новинаре и рекао је да је пропало настојање да Југославија постане
конфедерација.82

Млади војници, регрути слати су у ЈНА, на редовну војну обуку,
из општина становања.83 Војска Словеније, која је настајала од ТО
Словеније, није имала регруте у првим месецима 1991. Због тога,
влада Словеније желела је да младићи из Словеније војну обуку у

78 Политика (27787) 15.2.1991, стр. 8.

79 Политика (27800) 28.2.1991, стр. 1.
80 Политика (27775) 3.2.1991, стр. 14; Политика (27890) 31.5.1991, стр. 10.

81 Политика (27757) 16.1.1991, стр. 9-10; Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни
аспекти југословенске кризе, Правни факултет - докторска дисертација, Бео-
град 2016, стр. 48. Федерација је савезна држава коју чини више држава, а те
државе чланице федерације у једну државу повезује заједнички устав федера-
ције (савезне државе). Конферерација је савез држава које су повезане међу-
државним уговором (уобичајено и међународним уговором), то јест конфедера-
ција није једна држава за разлику од федерације која то јесте.

82 Политика (27781) 9.2.1991, стр. 16; Политика (27782) 10.2.1991, стр. 1.

Следећег, 9.2.1991. Милан Кучан је био у Бечу, поновио је да конфедерација
југословенских република није могућа, а додао је да ће идуће године
Словенија бити независна. Није јасно да ли је допуна о тачном времену неза-
висности Словеније настала после неке размене мишљења са Аустријанцима,
или је самостална процена, скоро видовитост, М. Кучана.
83 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 278. „У

пословима који се односе на војну обавезу и војну мобилизацију људи ...
савезни органи управе, у складу са савезним законом, могу општити и
непосредно са општинским органима управе.”

72 ИСТОРИЈА СРБА 5

ЈНА пролазе само у Словенији. Словенија је предложила да регрути
служе војску у републици у којој живе, али Савезно извршно веће
било је против таквог служења војске и 19.2.1991. у Савезном већу
Скупштине Југославије предлог из Словеније је одбачен. Истовре-
мено и Хрватска је изјавила да више неће слати регруте у ЈНА. Све
више Хрвата, уместо одласка у ЈНА, прикључивало се војсци у
Хрватској, која је стварана од специјалних јединица МУП-а.84

Регрута је све мање долазило у ЈНА, а официри из ЈНА почели
су да прелазе у новостворене војске Словеније и Хрватске. У 1991.
број припадника у ЈНА смањивао се брзо, а када је почео грађански
рат у СФРЈ, средином 1991. ЈНА је могла имати око 165.000 офици-
ра и војника. Од тога официра и професионални војника могло је
бити око 40.000, а војника на једногодишњем служењу војне обавезе
могло је бити око 125.000. Насупрот томе Територијалне одбране,
на подручју Југославије, морале су имати најмање неколико стотина
хиљада обвезника. Територија СФРЈ била је подељена на војне
области, а Словенија и највећи део Хрватске били су у 5. војној
области, са седиштем у Загребу.85

Од јануара 1991. у Хрватској преступници и националисти су се
удружили у вређању и физичким нападима на војнике ЈНА који су се
без оружја, кретали у градовима и на путевима са хрватском већи-
ном становништва.86 Када је требало почети суђење Шпегељу (у
одсуству) и другим лицима у Војном суду у Загребу, догодио се
велики јавни напад на ЈНА 8.4.1991. Око зграде суда су се окупиле
присталице сукоба са ЈНА и разним предметима (камење, …) гађа-
ли су прозоре на згради Војног суда, а припадници МУП-а Хрватске
то нису спречавали.87

Одбацујући СФРЈ, Словенија и Хрватска су одбацивале и Устав
СФРЈ, то јест његове чланове који су прописивали да се у републи-

84 Политика (27792) 20.2.1991, стр. 1, 6; Политика (27800) 28.2.1991, стр. 8. У
општинским секретаријатима за народну одбрану у Словенији и Хрватској
раширило се непоштовање закона СФРЈ.

85 Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 64-66. Према Колшеку, 5. војна
област имала је више од 2.000 војних објеката и око 46.000 станова. У мирно-
допском саставу требала је имати 45.000 лица, а од тога 4.000 официра и 4.000
грађанских лица запослених у ЈНА, али је 15.5.1991. имала око 91% плани-
раног људства. Имала је око 200 авиона и хеликоптера, 1.160 тенкова и око
3.000 артиљеријских оруђа

86 Политика (27801) 1.3.1991, стр. 11; Политика (27858) 27.4.1991, стр. 12.
87 Политика (27840) 9.4.1991, стр. 1, 7; Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ...,

стр. 120-121.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 73

кама морају поштовати савезни закони Југославије.88 Скупштина
Словеније 20.2.1991. усвојила је 99 амандмана на Устав Републике
Словеније, а према тим амандманима влада Словеније могла је да
одлучи који закон СФРЈ неће примењивати на својој територији.89
Сабор Хрватске усвојио је 21.2.1991. одлуке да се неће примењи-
вати на територији Хрватске одредбе Устава СФРЈ које нису у
складу са одредбама Устава Републике Хрватске, а проглашене су
неважећим и све законске и друге одредбе СФРЈ, које нису у складу
са законима и Уставом Хрватске.90 На тај поступак Сабора, Српско
национално веће САО Крајине у Книну усвојило је 28.2.1991. Резо-
луцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине. Према
тој изјави САО Крајина остала је део СФРЈ.91

Неред у СФРЈ био је такав да она више није постојала као
јединствена држава. Нестало је правне сигурности и јединственог
економског и монетарног система. Срби су се исељавали са оних
подручја где су били мањина и предмет напада.

Ни рат, ни мир у марту 1991. и Председништво СФРЈ

После избора у Србији (1990), на предлог председника Ми-
лошевића, Народна скупштина Србије 11.2.1991. изабрала је за
председника владе Србије Драгутина Зеленовића (1928-), који је до
тада био члан председништва СФРЈ из АП Војводине.92 У то време,
23.2.1991. основана је Српска радикална странка (СРС).93

88 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Чланови 207.
и 270. Према члану 207. „Републички и покрајински закон, и други прописи и
општи акти ... не могу бити у супротности са савезним законом.” Члан 270.
гласи: „Савезни закони и други прописи и општи акти обавезни су на целој
територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим
прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.”

89 Политика (27793) 21.2.1991, стр. 1.
90 Политика (27794) 22.2.1991, стр. 1, 9.
91 Политика (27801) 1.3.1991, стр. 1; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона до Дејтона : хронологија кризе на простору Југославије : 1990-1995,
Београд : Војноиздавачки завод, 2003, стр. 28.
92 Политика (27757) 16.1.1991, стр. 1, 6; Политика (27784) 12.2.1991, стр. 1, 7;
Политика (28084) 13.12.1991, стр. 1. Пре Зеленовића председник владе Србије
био је Станко Радмиловић. Драгутин Зеленовић поднео је оставку 12.12.1991.
93 Војислав Шешељ, Српска радикална странка, Београд 2004, стр. 4-5, 13, 69.
Српска радикална странка настала је спајањем Српског четничког покрета
(који је водио Војислав Шешељ) и Народне радикалне странке. На оснивачкој
скупштини СРС у Крагујевцу Војислав Шешељ је изабран за председника.

74 ИСТОРИЈА СРБА 5

Председништво СФРЈ првих месеци 1991. водило је расправе
о преуређењу СФРЈ које су имале све мање додира са стварношћу.
Када је постало очигледно да састанци Председништва СФРЈ,
проширеног председницима република, не воде договору, 21.3.1991.
године договорено је да се одржавају састанци шест председника
(председништава) република.94 Први од 6 састанака одржан је у
Сплиту 28.3.1991. године, а пред састанак представник Словеније
Милан Кучан и Фрањо Туђман, у име Хрватске, тражили су да
републике у Југославији постану потпуно самосталне државе.95 На
супротној страни, Милошевић и Момир Булатовић, у име Србије и
Црне Горе, тражили су опстанак Југославије као савезне државе у
постојећим границама. Милошевић је за сагласност Србије да се
промене вањске границе СФРЈ тражио промену и републичких
граница, то јест признавање права Србима у Хрватској и БиХ да су
конститутиван народ.96 Милошевић је изјавио 30.3.1991. у Скупшти-
ни Србије да „право народа на самоопредељење у вишенацио-
налној држави не може територијално бити ограничено на постојеће
административне границе република” рекао је да су те границе
повучене „произвољно ..., не уважавајући ни етнички састав ста-
новништва, ни последице геноцида који је претрпео српски народ”.
Тражио је да народи добију право да се определе у целој Југосла-
вији.97 Састанци шест председника из република СФРЈ нису донели
никакав споразум, а завршени су састанком у вили „Стојчевац” код
Сарајева 6.6.1991.98

У време почетка састанака 6 председника из 6 република
СФРЈ, крајем марта 1991. Анте Марковић је примио амбасадора В.
Цимермана, који му је донео писмену поруку председника Џорџа
Херберта Вокера Буша (1989−1993). У њој председник САД поручује
да ће се „оштро успротивити сваком коришћењу силе, или заоштра-

Томислав Николић постао је потпредседник СРС.
94 Политика (27822) 22.3.1991, стр. 1.
95 Политика (27828) 28.3.1991, стр. 1, 11; Политика (27844) 13.4.1991, стр. 1. На

састанцима и.
96 Политика (27828) 28.3.1991, стр. 11. Устав Социјалистичке Федеративне Ре-

публике Југославије (1974), Члан 5. Мишљење Милошевића да спољне границе
није могуће мењати без сагласности Србије и Срба настало је из тада важећег
Устава СФРЈ (1974). У њему пише: „Граница Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије не може се мењати без сагласности свих република и
аутономних покрајина. Граница између република може се мењати само на
основу њиховог споразума, ...”
97 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 246-247.
98 Политика (27897) 7.6.1991, стр. 1

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 75

вању ради блокирања демократских промена, или наметања неде-
мократског система у Југославији.”99

У Хрватској настављала се борба, из 1990. године, ко ће пока-
зивањем својих ненаоружаних, или наоружаних присталица, преузе-
ти управу над више општина у којима су Срби били већина.100 Срби
са подручја Барање и Вуковара 1.3.1991. прогласили су стварање
САО Славоније, Барање и западног Срема.101

У Пакрацу, северном делу САО Крајине, Срби полицајци, уз
помоћ цивила разоружали су полицајце Хрвате и преузели зграду
полиције у Пакрацу 1.3.1991. После тога, по наређењу из Загреба, у
јутарњим сатима 2.3.1991. специјалци МУП-а Хрватске ушли су у
Пакрац и насилно узели зграде полиције и општине. Истог, 2.3.1991.
председник Председништва СФРЈ Б. Јовић потписао је одобрење
да ЈНА, први пут у Хрватској, изађе на улице и да спречи даље суко-
бе.102 Из Бјеловара у Пакрац је дошла оклопна јединица ЈНА, а око
19:30 из једног возила МУП-а Хрватске пуцано је и на ЈНА, али
нападнути војници ЈНА су узвратили и погодили возило МУП-а.103
Оштећено возило МУП-а повукло се, а почело је стање ни рата, ни
мира у Хрватској.104 Као подршка Србима, на Ушћу у Београду
3.3.1991. одржан је скуп уз речи „Јасеновац се неће поновити”.105

99 Политика (27829) 29.3.1991, стр. 3; Лазар Е. Марићевић, Личност политичког
лидера - Студија случаја: Амерички председници 1933–2001. Антрополошко-
психолошки и политиколошки приступ, (Докторска дисертација, Београд 2013),
www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017), стр. 177, 194-197. Џорџ Х. В. Буш Старији
обогатио се пословима са нафтом. Он је отац председника Џорџа Вокера Буша
(2001-2009). Пре него што је постао председник Џорџ Х. В. Буш био је и
потпредседник председника Роналда Вилсона Регана (1981−1989).

100 Политика (27788) 16.2.1991, стр. 8; Политика (27789) 17.2.1991, стр. 8;
Политика (27790) 18.2.1991, стр. 1, 7. Средином фебруара 1991. МУП Хрватске
послао је специјалну јединицу да узме подручје Плитвичких језера, општина
Титова Кореница. Срби, који су били већина у општини, нису то дозволили.
Непосредно после, 17.2.1991. МУП Хрватске спречио је хиљаде људи (већином
Срба) да се јавно окупе у Карловцу и подрже средишњу власти СФРЈ и ЈНА.

101 Политика (27802) 2.3.1991, стр. 7.
102 Политика (27796) 24.2.1991, стр. 6; Политика (27803) 3.3.1991, стр. 1;

Политика (27806) 6.3.1991, стр. 1; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 28. Пре сукоба око милицијске станице, одборници скупштине
општине Пакрац гласали су за припајање САО Крајини 22.2.1991.
103 Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 95-96. После два дана договорено
је да се специјалци МУП-а Хрватске повуку из Пакраца, а избегли Срби (мили-
ционери и цивили) вратили су се са Папука у град.
104 Милан Мијалковски и Весела Радовић, Истине и заблуде о Југословенској наро-
дној армији и распаду Југославије, стр. 15. ЈНА није разоружала нападаче.
105 Политика (27804) 4.3.1991, стр. 1, 5.

76 ИСТОРИЈА СРБА 5

Политички противници СПС-а и Слободана Милошевића у
Србији нису се мирили са наставком владавине бивших комуниста.
Вођени Српским покретом обнове (СПО) и Демократском странком
(ДС) политичких противника Милошевића изашли су на улице
Београда и протестовали 9.3.1991. МУП Србије покушао је да
спречи окупљање на Тргу Републике пре подне, а после да растера
воденим топовима, сузавцима и палицама протестанте, али без
успеха. У нередима су убијени један полицајац и један цивил, а око
130 лица било је повређено.106 Протестанти се нису разилазили, а
Борисав Јовић је на „телефонској седници Председништва СФРЈ”
добио пристанак већине да ЈНА изађе са тенковима на улице Бео-
града, али везу са С. Месићем и Ј. Дрновшеком није успоставио.107
Већи део окупљених цивила се повукао, а после тога у ноћи поли-
ција је растерала преостале протестанте.

Незадовољни студенти кренули су из Студентског града на
Новом Београду према Теразијама 10.3.1991. Милиција је покушала
да их заустави на Бранковом мосту. Неколико следећих дана део
студената и грађана наставио је да се окупља на Теразијама, уз
захтеве да се ослободе лица која су ухапшена због протеста
9.3.1991. а да министар унутрашњих послова Србије Радмило
Богдановић поднесе оставку. У време протеста на Теразијама,
11.3.1991. Социјалистичка партија Србије је организовала скуп
својих присталица на Ушћу и показала бројност својих присталица,
али после тога показала је спремност и на попуштање и прихватила
је у Скупштини Србије оставку Радмила Богдановића.108 За новог
министра унутрашњих послова Србије изабран је Зоран Соколовић
(31.5.1991).109

106 Политика (27810) 10.3.1991, стр. 1, 9; Политика (27811) 11.3.1991, стр. 6;
Политика (27814) 14.3.1991, стр. 12. Према Тањугу било је око 100.000
протестаната. На почетку сукоба, вођа СПО Вук Драшковић, са балкона
Народног позоришта изнад Трга Републике, окупљенима је викнуо: „Јуриш.
Одузимајте оружје.” Исте вечери, Драшковић је одведен у затвор уз оптужбу да
је организовао нереде у Београду у којима су убијена два лица.

107 Политика (27810) 10.3.1991, стр. 11; Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ...,
стр. 283; Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 244. Око 20:00,
9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим
деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата
за народну одбрану и на Тргу Републике.

108 Политика (27812) 12.3.1991, стр. 1, 11; Политика (27813) 13.3.1991, стр. 1, 11;
Политика (27814) 14.3.1991, стр. 1, 8, 12; Политика (27834) 3.4.1991, стр. 11-
12; Политика (27842) 11.4.1991, стр. 5. Вук Драшковић је пуштен из затвора
12.2.1991. а министар МУП-а Радмило Богдановић дао је Народној скупштини
Србије оставку.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 77

Брзо, после сукоба у Пакрацу и протеста у Београду, на захтев
савезног секретара за народну одбрану Вељка Кадијевића, састало
се Председништво СФРЈ, као Врховна команда оружаних снага
СФРЈ. На тродневном састанку у Београду 12, 13. и 15.3.1991. У име
Штаба Врховне команде оружаних снага, на седнци Председништва
СФРЈ 12.3. В. Кадијевић је рекао: „Југославија се нашла у вртлогу
анархије, распада и на почетку грађанског рата”. Даље је рекао да
треба донети одлуке „о завођењу ванредног стања на целој терито-
рији СФРЈ и суспендовати сва нормативна акта која су у супротно-
сти са Уставом СФРЈ и савезним законима ...”, „о подизању борбене
готовости оружаних снага укључујући и мобилизацију...” и извршити
провођење одлуке о разоружавању донете 9.1.1991. године, а
„онемогућити грађански рат”.110 На изјашњавању 12.3.1991. године
Председништво СФРЈ није подржало одлуку о увођењу ванредног
стања коју је предложио Штаб Врховне команде.111

Уз пристанак Борисава Јовића, Вељко Кадијевић је отишао у
Москву 13.3.1991. и састао се са министром одбране СССР марша-
лом Дмитријем Тимофејевичем Јазовом кога је питао да ли Југосла-
вија може добити војну помоћ у случају да је нападну САД и НАТО.
Дмитриј Јазов је телефонирао Михаилу Горбачову и добио одговор
да СССР неће дати војну помоћ Југославији.112 У наставку седнице
Председништва СФРЈ 14. и 15.3.1991. био је присутан и Јанез
Дрновшек, а за увођење ванредног стања била су 3 члана (Б. Јовић,
Ј. Костић и Н. Бућин).113 С. Милошевић и Б. Јовић су мислили да је

109 Политика (27891) 1.6.1991, стр. 6; Политика (29961) 22.3.1997, стр. 13;
Политика (29982) 12.4.1997, стр. 1. У марту 1997. Радоје Контић је поставио
Зорана Соколовића на место министра савезне полиције СРЈ. Тада је вршилац
дужности министра унутрашњих послова Србије постао генерал-пуковник
Радован Стојичић. Р. Стојичић је убијен у Београду, око 00:30, 11.4.1997. од
стране маскираног лица.

110 К. Николић и В. Петровић, Од мира до рата ..., стр. 370-371.
111 Политика (27813) 13.3.1991, стр. 1; Политика (27816) 16.3.1991, стр. 1; Вељко

Кадијевић, Против удар ..., стр. 113, 137-138; К. Николић и В. Петровић, Од
мира до рата ..., стр. 377-379. На седници 12.3.1991. није био присутан Јанез
Дрновшек. За увођење ванредног стања гласали су Б. Јовић, Н. Бућин, Ј. Кос-
тић, а невољно и Риза Сапунџију. Недостајао је пети глас за усвајање одлуке,
али Стјепан Месић, Богић Богићевић, и Васил Тупурковски су били против.
112 Вељко Кадијевић, Против удар ..., стр. 141-146; Борисав Јовић, Последњи дани
СФРЈ ..., стр. 295; Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 102-103.
113 Политика (27816) 16.3.1991, стр. 1; Политика (27818) 18.3.1991, стр. 10; По-
литика (27821) 21.3.1991, стр. 1, 7, 9; К. Николић и В. Петровић, Од мира до
рата ..., стр. 370, 383-394; Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 306-

78 ИСТОРИЈА СРБА 5

то била последња прилика да се очува Југославија.114
Вероватно то није била последња прилика да се спречи распад

СФРЈ. Да је одлука о увођењу ванредног стања била донета, тешко
да је то могло спречити распад државе. Републике Словенија и
Хрватска су имале своје војне снаге и владе вољне да те војске
употребе у отцепљењу. Немачка и САД су биле против употребе
ЈНА да се Југославија очува. Тај састанак није могао зауставити
распадање СФРЈ. Он је само потврдио да у СФРЈ у марту 1991. није
било снаге и воље да се заустави њена насилна разградња. Југо-
славија тада као јединствена држава није постојала, а тога су били
свесни и водећи људи у Србији.

Јачање присталица Југославије у Председништву
СФРЈ и оружани сукуоби у периоду март-мај 1991.

Ван Србије, Милошевић је имао ослонац у Црној Гори у којој је
од 15.2.1991. председник владе био Мило Ђукановић (члан Савеза
комуниста Црне Горе),115 У фебруару 1991. уместо Д. Зеленовића
као нови члан Председништва СФРЈ из АП Војводине изабран је
Југослав Костић (Звечан, 1939-).116 Представник АП Косова у
Председништву СФРЈ, Риза Сапунџију био је против увођења
ванредног стања 15.3.1991. и Народна скупштина Србије одузела
му је место у Председништву СФРЈ 18.3.1991.117 Скупштина Србије
изабрала је (21.3.1991) Сејду Бајрамовића у Председништво СФРЈ
као представника АП Косова.118 Тако је Милошевић повећао број

307. Разочарани, Б. Јовић увече 15.3.1991. изјавио је да подноси оставку на
место Председника Председништва СФРЈ. Сличне оставке дали су 16.3. Ненад
Бућин и Југослав Костић. Према Б. Јовићу, 17.3.1991. В. Кадијевић, Станислав
Стане Бровет и Благоје Аџић на састанку са њим и Милошевићем предлагали су
војни удар уз разоружавање у Словенији и Хрватској, али то није учињено.
Народна скупштина Србије одбацила је оставку Борисава Јовића 20.3.1991.
114 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 286-294; Борис Делић и други,
Избеглице – жртве етничког инжењеринга, 2004. стр. 12. Преноси се део
говора С. Милошевића објављен на РТС-у 15.3.1991. у коме је рекао
„Југославија више не постоји”.
115 Политика (27788) 16.2.1991, стр. 9; Политика (27913) 23.6.1991, стр. 1. Савез
комуниста Црне Горе на свом конгресу 22.6.1991. променио је име у Демо-
кратска партија социјалиста, а председник партије остао је Момир Булатовић.
116 К. Николић и В. Петровић, Од мира до рата ..., стр. 16.
117 Политика (27819) 19.3.1991, стр. 1, 8.
118 Политика (27822) 22.3.1991, стр. 1.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 79

својих присталица у Председништву СФРЈ. У априлу 1991. уместо
Ненада Бућина, Скупштина Црне Горе изабрала је Бранка Костића,
који је био против разбијања Југославије, у Председништво СФРЈ.119
У то време, изгледало је да су присталице Југославије (Милошевић
и други) добиле одлучујућу предност у власти. Од тада пола члано-
ва Председништва СФРЈ који су изабрани из Србије и Црне Горе
подржавали су јединство Југославије и политику С. Милошевића. У
Председништву одлуке против Југославије и Милошевића више
нису могле бити донете. Због тога, Милошевић и присталице Југо-
славије нису имали интерес да војним средствима решавају поли-
тички сукоб у СФРЈ.

Преко највиших политичких тела СФРЈ Хрватска и Словенија
више нису могле постићи своје циљеве. Због тога, вође Словеније и
Хрватске појачале су војне припреме и сукобе. Око 06:00, 31.3.1991.
дошло је до оружаног напада МУП-а Хрватске на милицију САО
Крајине на Плитвицама.120 Неповерење између Срба и Хрвата и
стварање наоружаних дружина довело је до постављања препрека
и стража за преглед путника испред многих насеља, а после напада
на Плитвицама, Извршно веће САО Крајине у Титовој Кореници
донело је одлуку да се САО Крајина уједини са Србијом 1.4.1991.121

Према попису из марта 1991. Хрватска је имала више од
4.780.000 лица. Као Хрвати изјаснило се више од 3.736.000 лица
(око 78%), као Срби изјаснило се више од 581.000 лица (око 12%), а
као Југословени пописано је 104.000 лица (око 2%), то јест Срба и
присталица Југославије могло је бити више од 680.000 (око 14%).122

Рат у Хрватској почео је као низ малих сукоба и прелазно ста-
ње ни мира, ни рата. У тим нападима од марта 1991. године МУП

119 Политика (27855) 24.4.1991, стр. 10; К. Николић и В. Петровић, Од мира до

рата ..., стр. 16; К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 26 у напо-
мени 10. Председништво је потврдило избор Б. Костића 16.5.1991. а он је
рекао: „Мој глас ће бити резервисан за оног представника Хрватске који би био
спреман да се бори за очување Југославије, а не за њено рушење.”
120 Политика (27832) 1.4.1991, стр. 1, 6; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона ..., стр. 29; Ивица Лучић, Босна и Херцеговина од првих избора до
међународног признања, Часопис за сувремену повијест, бр. 1 (2008), стр. 121.
У сукобу на Плитвицама убијене су две личности.
121 Политика (27833) 2.4.1991, стр. 1, 6; Политика (27835) 4.4.1991, стр. 1. И због

сукоба на Плитвицама, Председништво СФРЈ одржало је заседање, у прошире-
ном саставу, то јест уз присуство председника (председништава) република.
Према одлуци Извршног већа САО Крајине: „Српска аутономна област Крајина
присаједињује се Републици Србији.”
122 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 37 у напомени 21.

80 ИСТОРИЈА СРБА 5

Хрватске је нападао Србе цивиле и милицију САО Крајине. Поред
око 20.000 лица у редовном саставу, МУП Хрватске је у априлу
1991. имао око 39.000 лица у резервном саставу.123

Највећи сукоби 1991. вођени су на подручју Вуковара, где је
МУП Хрватске покушао преузети потпуну контролу од почетка
априла 1991.124 Од избора средином 1990. власт у општини Вуковар
имали су Срби, чланови Социјалдемократске партије Хрватске (пре
комунисти), а председник Скупштине општине од краја маја 1990.
био је Славко Докмановић (1949-1998).125 Од краја 1990. на подручју
Вуковара (као и других делова Хрватске) цивили Хрвати могли су
купити оружје (пушке) без неких посебних дозвола, а све већи број
лица био је наоружан.126 У марту 1991. Томислав Мерчеп (Вуковар,
1952-), секретар за народну одбрану у општини Вуковар делио је
оружје Хрватима.127 Покушај „редарственика” МУП-а Хрватске да уђу
у Борово Село, код Вуковара, и тамо скину српску заставу, а поставе
хрватску, довео је до првог већег оружаног сукоба 2.5.1991. Извршно
веће Скупштине општине Вуковар саопштило је да је убијено 12
„редарственика” (МУП Хрватске), али и 3 цивилна лица (Срби).128 У

123 Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990 ..., стр. 56.
124 Политика (27838) 7.4.1991, стр. 10. Захтев милиционарима у Вуковару да се

2.4.1991 појаве на послу са „шаховницама” уместо петокрака на капама и оду у
Борово Село и тамо успоставе послушност републичким властима из Загреба,
довео је до бежања, са оружјем, око 30 милиционара Срба из Вуковара у
околна села насељена Србима. Тако су стваране две полиције. На једној страни
је била полиција Хрватске у којој су били већином Хрвати, а на другој страни
била је милиција САО Крајине у којој су били већином Срби. Истовремено
настајале су и две територије. Једна на којој су власт имали Хрвати и лица
послушна ХДЗ-у и Загребу, а друга на којој су власт имали Срби и лица
послушна СДС-у из Книна и средишњој власти Југославије из Београда.
125 МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету Мркшићу, Мирославу Радићу и Весе-
лину Шљиванчанину, донета 27.9.2007, стр. 11; Политика (30418) 30.6.1998,
стр. 16. Крајем јуна 1998. Докмановић је извршио самоубиство у затвору Ме-
ђународног кривичног суда за бившу Југославију Уједињених нација (МКСЈ УН)
126 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Сведок Емил
Чакалић, 16.7.2003, стр. 552. „Ко је хтео пушку он је платио … у прво време је
коштала 2.000 марака, после 1.000, [а] … после било је бесплатно.”
127 Убиства Срба у Вуковару 1991 www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?
Naslov=Вуковар-199.
128 Политика (27862) 3.5.1991, стр. 1; Политика (27863) 4.5.1991, стр. 1, 5; Поли-
тика (28221) 30. април, 1. и 2. мај 1992, стр. 10; Политика (30571) 3.12.1998,
стр. 7; Политика (31447) 21.5.2001, стр. 3. Начелник МУП-а у Винковцима
Стјепан Бошњак са неколико десетина припадника МУП-а ушао је возилима у
средиште Борова Села. Тада је дошло до сукоба са наоружаним Србима који су
држали село. Још два дела МУП-а Хрватске напала су Борово Село из правца
Вуковара и Даља. После два сата пуцњаве, у Борово су ушла оклопна возила

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 81

сукобу је рањено око 20 лица.129 Сукоб је прекинут када су дошле
оклопне јединице ЈНА из Осијека и раздвојиле сукобљене стране, а
омогућили су и извлачење преживелих полицајаца МУП-а Хрватске
из Борова Села.130

После сукоба, у мају 1991. Докмановић се није усуђивао да до-
лази на посао, а влада Хрватске сменила је Докмановића у другој
половини јула 1991. године, а његовог заменика у Скупштини општи-
не Хрвата Марина Видића именовала је „повереником” за Вуко-
вар.131 Од сукоба у Борову селу, влада Хрватске покушавала је да
отме власт над Вуковаром, на путевима у Вуковару постављено је
више контролних тачака које су чували припадници МУП-а Хрватске,
али и цивили са оружјем. МУП Хрватске је делио оружје припадни-
цима ХДЗ-а и Хрватима на подручју Вуковара, а у српским селима
Срби су поставили своје страже и препреке на путевима.132 Спре-
мајући се за већи сукоб хрватски кризни штаб Вуковара до августа
1991. послао је око 6.000 жена, деце и стараца Хрвата ван Вуковара
(првенствено у хотеле на обали Јадранског мора), али Србе је оме-
тао у покушајима да напусте Вуковар у коме су почеле борбе.133

Од „смењивања” општинског већа Вуковара следио је период у
коме су нападани ноћу Срби и њихове куће на подручју општине.
Према тадашњем министру полиције Хрватске Јосипу Бољковцу:
„Почело је насиље и терор. Предузимано је све да се изазове рат, ...
Кир [начелник полиције у Осијеку до 1.7.1991] бранио је мирно ре-
шење ... од њега сам дознао да је Гојко Шушак, тадашњи министар
исељеништва [Хрватске] и набављач оружја, добио два џипа и да је
заједно са Вицом Вукојевићем и [Бранимиром] Главашем одлазио у
ноћне нападе и пуцао на Борово Село по српским кућама.”134 То-

ЈНА да спрече даље сукобе. Тадашњи министар полиције Хрватске Јосип
Бољковац (крајем 1998) рекао је: „Борово Село нападнуто је без мог одобре-
ња. Био је то увод у најпрљавији рат ...”, а после (2001) додао је да је напад
одобрио заменик министра полиције Хрватске Славко Дегориција.
129 Милан Мијалковски и Весела Радовић, Истине и заблуде о …, стр. 20.
130 Бојан Б. Димитријевић, Неуспела интервенција …, стр. 90.
131 Политика (30058) 29.6.1997, стр. 7.
132 Политика (27864) 5.5.1991, стр. 9; Политика (27865) 6.5.1991, стр. 1; Поли-
тика (27870) 11.5.1991, стр. 8.
133 Михајло М. Вучинић, Грађански рат у ..., стр. 68.
134 Политика (31447) 21.5.2001, стр. 3; К. Николић и В. Петровић, Рат у
Хрватској ..., стр. 237 у напомени 51. После живота у иностранству Гојко
Шушак се вратио у Хрватску. Од Туђмана је стављен прво за министра за
исељенике, а помагао је и у куповини оружја за Хрватску. Г. Шушак од
18.9.1991. стављен је на место министра одбране и то је остао до смрти.

82 ИСТОРИЈА СРБА 5

мислав Мерчеп као заповедник наоружаних Хрвата био је један од
организатора напада на Србе.135 Мерчеп и његова јединица МУП-а
Хрватске после се појављују као извршиоци више стотина мучења и
убистава Срба на подручју Госпића, Пакрачке Пољане и Загреба.136

Од средине 1991. године у целој Хрватској припадници МУП-а
Хрватске одводили су Србе на „информативне разговоре” без пра-
вих разлога, првенствено да их застраше, али и и присиле да беже
из Хрватске.137 За улаз (или излаз) у Вуковар и хрватска насеља
требала је дозвола од МУП-а Хрватске, а Срби су на улазу у своја
насеља поставили страже од припадника милиције САО Крајине.138
Кретање цивилних лица било је отежано, а ноћу се опасност пове-
ћавала јер се често пуцало на куће Срба, или су долазили при-
падници полиције Хрватске и одводили цивиле Србе. Ноћни напади
пуцањем на куће и пословне објекте Срба, или рушење кућа експло-
зивним средствима само су повећавали страх.139 Део уплашених је
бежао, а други уплашени за своје животе покушали су да се бране,
али то је доводило до већег насиља полицајаца. Растао је и број
Срба цивила које је напао безаконито, обично ноћу, и убио МУП
Хрватске.140

Поред оних који су убијани код својих кућа, неки су одведени

135 Политика (28108) 8.1.1992, стр. 10.
136 Политика (30123) 2.9.1997, стр. 7; Политика (30124) 3.9.1997, стр. 7. У

септембру 1997. у Политици је пренето сведочење које је за „Ферал Трибјун”
(седмични лист, број 626, 1.9.1997) издат у Сплиту дао један од припадника
Мерчепове „специјалне постројбе при МУП-у” Миро Бајрамовић. Бајрамовић је
рекао да је са Мерчепом ратовао заједно од упознавања у Даљу 1991. Причао
је да је најтеже било запалити прву кућу и убити првог човека, а да је он
својим рукама убио више од седамдесет људи, а међу њима и девет жена.
137 Политика (28154) 23.2.1992, стр. 4.
138 Политика (28018) 6.10.1991, стр. 7. Када је дошло до већег сукоба на подручју
Вуковара, лица која су желела добити дозволу за излазак из града морала су
платити хиљаде немачких марака.
139 Политика (28159) 28.1.1992, стр. 15; Политика (28133) 2.2.1992, стр. 8. Према
полицијском извештају до краја новембра 1991. у Карловцу је експлозивом
срушено око 120 објеката, а око 70% тих објеката припадало је Србима.
140 Политика (27891) 1.6.1991, стр. 10; Политика (28092) 21.12.6.1991, стр. 9.
Љубица Пеулић испричала је како је спавала у својој кући у Стадионском
Насељу у Осијеку после поноћи 11.6.1991. Тада су наоружани Хрвати дошли да
изврше „преглед куће”, али почели су пуцати на кућу, а уплашени брачни пар
Пеулић није смео отворити врата и почео је да се брани. До средине дана, Љу-
бицин муж, Живко је убијен, а њу су одвели и држали затворену 5 месеци у
Загребу и Осијеку. Тражили су да потпише признање да су у кући имали ауто-
матску пушку и претили да ће је заклати. На крају је замењена у групи са ре-
зервним војницима ЈНА средином децембра 1991.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 83

без разлога, а после без суђења и убијени од стране припадника
МУП-а Хрватске, а после таква убиства добила су на подручју
Госпића и Вуковара масовне размере.

Постављање ЈНА између сукобљених страна, то јест између
насеља у којима је била милиција САО Крајине и насеља у којима
су били припадници МУП-а Хрватске, увели су ЈНА дубље у су-
коб.141 Она више није могла да сачува привид неутралности, једна
страна у сукобу (Хрвати) потпуно је одбацивала сарадњу са ЈНА.

Почетком маја 1991. у Хрватској се отворено непријатељски
поступало према ЈНА. 6.5.1991. дошло је до окупљања Хрвата у
Сплиту испред Команде Војнопоморске области (ЈНА). Протести
десетина хиљада Сплићана прерасли су у физички и оружани напад
на војнике, а према саопштењу адмирала Станислава Станета
Бровета (1930-2007), један припадник МУП-а Хрватске убио је
војника ЈНА Сашу Гешовског.142 Од тада напади на војнике ЈНА и
војне објекте у Хрватској нису престајали, него су постајали чешћи и
насилнији. ЈНА се на територијама са хрватском већином нашла
скоро у опсадном стању. Насупрот Хрватима, већина Срба подржа-
вала је ЈНА и тражила заштиту од ње, Србије и Југославије.

У таквим околностима, 9.5.1991. Председништво СФРЈ је доне-
ло одлуку да се ЈНА размести између територија под контролом
Срба и остатка Хрватске. Истовремено, поново је тражило да се
разоружају сви наоружани осим службеника полиције (МУП) и
Оружаних снага СФРЈ, то јест ЈНА и Територијалне одбране (ТО).143

На подручју САО Крајине, то јест у општинама: Книн, Бенко-
вац, Обровац, Грачац, Доњи Лапац, Кореница, Војнић, Вргин Мост,
Глина, Костајница и Двор на Уни, организован је референдум
12.5.1991. о припајању Социјалистичкој Републици Србији и остали-
ма који желе да остану у Југославији, а 99% гласача заокружило је
„за”. На основу потврдног одговора већине гласача, Скупштина САО

141 Политика (27861) 30. април, 1. и 2. мај 1991, стр. 1-2. Крајем априла 1991. на
путу од Книна према Перућком језеру, ЈНА се поставила између Полаче (у којој
је била милиција САО Крајине) и Кијева (у коме је био МУП Хрватске), а даље
ЈНА је била на путу између Кијева и села Цивљане (у коме је била милиција
САО Крајине) и поново између села Цивљане и Врлике (у којој је био МУП
Хрватске).

142 Политика (27866) 7.5.1991, стр. 1; Политика (27867) 8.5.1991, стр. 1; Поли-
тика (27869) 10.5.1991, стр. 10, 12; Политика (27973) 22.8.1991, стр. 15.

143 Давор Маријан, Руковођење и командовање Оружаним снагама СФРЈ: Врховна
разина, Часопис за сувремену повијест бр 3 (2009), стр. 661. „До 1968.
оружана сила Југославије била [је] искључиво ЈНА ... У 1968. години јавља се
Територијална обрана као нова компонента оружаних снага.”

84 ИСТОРИЈА СРБА 5

Крајине донела је одлуку 16.5.1991. о присаједињењу Крајине, Ре-
публици Србији.144 Скупштина Србије одбацила је захтев, посланика
Српског покрета обнове, да се у њој разговара о припајању САО
Крајине СР Србији.145

Колико су 4 гласа присталица Милошевића у Председништву
СФРЈ значила показало се 15.5.1991.146 Представнику Србије Бо-
рисаву Јовићу истекао је једногодишњи мандат, а на његово место
требало је изабрати Стјепана Месића, представника Републике
Хрватске.147 Са четири гласа (против и уздржана) у Председништву
СФРЈ, Борисав Јовић, Југослав Костић, Сејдо Бајрамовић и Бранко
Костић спречавали су избор Месића за председника.148 Јанез
Дрновшек од 15.5.1991. није редовно долазио у Београд на седнице
Председништва СФРЈ, али је формално остао члан председништва
СФРЈ до октобра 1991.149

Од 5.5.1991. САД су почеле примењивати Никлсов амандман,
који тражи да се САД противе свакој новчаној помоћи за СФРЈ, јер
се крше права Албанаца на Косову.150 Амбасадор САД Ворен Ци-
мерман разговарао је са Милошевићем 16.5.1991. и питао шта ће

144 Политика (27872) 13.5.1991, стр. 1; Политика (27873) 14.5.1991, стр. 1; Поли-
тика (27876) 17.5.1991, стр. 9.

145 Политика (27889) 30.5.1991, стр. 7.
146 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 328.

„Председник Председништва СФРЈ представља, у име Председништва СФРЈ,
Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, представља
Председништво СФРЈ, сазива седнице Председништва СФРЈ, председава
седницама, потписује акте које Председништво СФРЈ доноси, ... Председник
Председништва СФРЈ, у име Председништва СФРЈ, остварује командовање
оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у
складу са овим уставом и савезним законом.”
147 Политика (27875) 16.5.1991, стр. 1; Политика (27892) 2.6.1991, стр. 11; К.
Николић и В. Петровић, Од мира до рата ..., стр. 18. Избор С. Месића подржали
су, поред њега, Ј. Дрновшек, В. Тупурковски и Б. Богићевић, али није било
већине за избор.
148 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 324-325; Политика (27878)
19.5.1991, стр. 6; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 30.
149 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 62 у напомени 52. Јанез
Дрновшек (1950–2008) био је председник владе Словеније (1992-2000) и
председник Словеније (2002-2007).
150 Политика (27879) 20.5.1991, стр. 1; Политика (27881) 22.5.1991, стр. 1.
Амандман Дона Никлса, уз допуну Хелен Делић Бентли, на закон о усклађива-
њу операција у иностранству усвојен је у Конгресу САД у новембру 1990. и
предвидео је да се спречава свака новчана помоћ Југославији јер у њој постоји
„кршење људских права”. После усвајања, примењено је шестомесечно
задржавање од примене тог амандмана.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 85

учинити да се превазиђе „криза”, а изабере С. Месић на место
председника Председништва Југославије.151 После неуспешног
бирања С. Месића за председника Председништва СФРЈ, уследило
је саопштење владе САД да ће казнене мере ( Никлсов амандман)
бити примењиване првенствено према СР Србији, јер постоји
кршење људских права Албанаца на Космету, али и да ће влада
САД вршити притисак на СР Србију да се изабере С. Месић за
председника Председништва СФРЈ.152 У Скупштини Србије, Сло-
бодан Милошевић рекао је посланицима да је Србија изложена
политичким и економским притисцима из САД да допусти разбијање
Југославије и преуређење Србије.153

Вође Хрватске наставиле су са поступцима одвајања. У
Хрватској 19.5.1991. одржан је референдум за одвајање од СФРЈ и
изашло је више од 3.030.000 (или око 86%) лица са правом гласа, а
од оних који су изашли око 94% је гласало за независност Хрватске,
али Срби већином нису изашли на гласање.154

У Загребу, на стадиону фудбалског тима „Загреб”, 28.5.1991.
председник Хрватске Ф. Туђман је извршио јавни преглед Збора
народне гарде (ЗНГ), то јест, како је рекао тада, „зачетка будуће
хрватске војске”.155 ЗНГ је настала, од специјалне полиције Хрватске
и резервне полиције, као део МУП-а, али ЗНГ је стварно постајала
републичка армија и била је под командом хрватског министарства
одбране.156 У време стварања ЗНГ је могао имати до 20.000 војника,
а крајем јуна 1991. у ЗНГ је било око 30.000 војника, али тада бивши
министар Мартин Шпегељ планирао је да мобилизацијом за два
дана број војника у ЗНГ може бити повећана на око 130.000 лица.157

Политичка и управна сукобљавања пратила је економска
нестабилност. У априлу 1991. влада Анте Марковића објавила је

151 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 248.
152 Политика (27888) 29.5.1991, стр. 2.
153 Политика (27890) 31.5.1991, стр. 1. „Спољни фактори већ отворено дају

подршку снагама дезинтеграције Југославије … Ових дана су присутни велики
спољни притисци на Србију. Ти притисци су за сада, пре свега, политичке
природе, али све више добијају и карактер економских притисака. Њихов циљ
је да се утиче на уређење односа у Србији и Југославији.”
154 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 8; Политика (27879)
20.5.1991, стр. 25 у напомени 9.
155 Политика (27889) 30.5.1991, стр. 9; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 31.
156 Миле Бјелајац и Озрен Жунец, Рат у Хрватској ..., стр. 16-17.
157 Михајло М. Вучинић, Грађански рат у Хрватској 1991-1995, Београд 2005,
www.krajinaforce.com (фебруар 2019), стр. 47, 61.

86 ИСТОРИЈА СРБА 5

смањење вредности динара за 44%, а пад вредности динара се
наставио на нелегалном тржишту до краја године.158

У сенци борбе за одбрану Југославије, дошло је до обнављања
јединства Српске православне цркве. У мају 1991. проглашено је
уједињење на Сабору СПЦ.159 Свечане литургије обнове јединства
обављене су у Београду у фебруару 1992. и издвојене епархије у
САД, тј. делови Новограчаничке митрополије, су од посете патри-
јарха Павла у фебруару 1992. поново постали део СПЦ.160

Кратки рат у Словенији јун-јул 1991.

Политичке вође Срба нису биле против мирног одвајања Сло-
веније јер у њој није било много Срба, или Југословена.161 Према
попису 1991. у Словенији је живело око 1.906.000 лица. Словенаца
је било 1.727.000, Хрвата је било око 54.000, а трећи по бројности
били су Срби, којих је било око 48.000.162 Ипак, политичке вође Сло-
веније су одлучиле да одвајање морају постићи насилно.

У првој половини јуна 1991. министар за унутрашње послове
Словеније Игор Бавчар изјавио је да ће контролу на границама
Словеније од 26.6.1991. преузети полиција Словеније.163 Средином
јуна 1991. објављено је да Словенија присваја царинске приходе
СФРЈ на делу државне границе.

Рушећи установе СФРЈ, посланици у скупштини Словеније

158 Политика (27851) 20.4.1991, стр. 1; Политика (28081) 10.12.1991, стр. 13. Од
20.4.1991. уместо 9 динара за једну марку се мењало 13 динара СФРЈ. У првој
половини децембра 1991. немачка марка се мењала за 40 динара.

159 Политика (27856) 25.4.1991, стр. 1; Политика (27915) 25.6.1991, стр. 5. У јуну
1991. сабор Слободне српске православне цркве за Аустралију и Нови Зенланд
прихватио је све тачке предлога уједињења СПЦ, које су усвојене на мајском
сабору у Београду 1991.

160 Политика (28147) 16.2.1992, стр. 1; Ђорђе Радељ, Патријарх Павле : светац
којег смо познавали, Београд 2014, стр. 27-28.

161 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 353. У разговору са Хансом ван
ден Бруком, 7.7.1991. Јовић је рекао: „Нама није јасно зашто је Словенија ода-
брала неуставни начин, када је постојало потпуно расположење да јој се то на
уставан начин допусти”. Јовић се сећао да су политички представници СР Срби-
је у Београду 24.11.1991. године рекли политичким представницима Републике
Словеније да се неће супростављати ако Словенија „на миран и демократски
начин” буде остваривала своје одвајање од СФРЈ. Видети и на страни 68.

162 Богољуб Кочовић, Етнички и демографски развој Југославије од 1921. до 1991,
Париз 1998, стр. 464-465.

163 Политика (27899) 9.6.1991, стр. 8.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 87

6.3.1991. прогласили су обуставу слања младића из Словеније у
ЈНА.164 Министарство војске Словеније тражило је 23.3.1991. од ЈНА
да за три месеца напусти подручје Словеније, а Територијална
одбрана Словеније изводила је и војне вежбе припреманући се за
оружани сукоб са ЈНА.165 После набавке артиљерије и оклопљених
транспортера, Словенија, поред старијих војно оспособљених
мушкараца које је могла позвати у ТО Словеније, створила је и прве
касарне за редовну војску у мају 1991. године,166 а почетком јуна
1991. јавно је извршено полагање заклетве око 260 редовних војни-
ка Републике Словеније у Игу (који је пре био затвор) код Љубљане
и Пекрама код Марибора.167 Пред сукоб, резервни састав милиције
Словеније позван је на дужност 20.6.1991. године, а полиција и ТО
Словеније имали су око 35.000 наоружаних људи на почетку
сукоба.168 Ипак, по бројности и наоружању ЈНА је била много јача.

Председник САД Џорџ Х. В. Буш (1989-1993) послао је у Југо-
славију Џејмса Бејкера (државни секретар САД од 1989. до 1992).
он је дошао у Београд 21.6.1991. Долазак се догодио пред прогла-
шење независности Словеније и Хрватске. Бејкер је говорио да САД
неће признати једностране одлуке одвајања у Хрватској и Слове-
нији, али насупрот томе рекао је и да САД неће допустити промену
републичких граница у СФРЈ, а владу СФРЈ упозорио је да не сме
насилно (војском) спречавати одвајање Словеније и Хрватске.169

164 Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 96.
165 Политика (27826) 26.3.1991, стр. 10.
166 Политика (27848) 17.4.1991, стр. 8; Политика (27880) 21.5.1991, стр. 15;

Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 138. Министар одбране Словеније
Јанез Јанша јавно је звао официре ЈНА, који живе у Словенији да пређу у
војску Словеније. Неки Словенци официри и војници у ЈНА искористили су
Први мај – празник рада, да лакше напусте ЈНА, а пређу у војску Словеније.
167 Политика (27893) 3.6.1991, стр. 6.
168 Политика (27923) 3.7.1991, стр. 1; К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији :
Документа Председништва СФРЈ 1991, Том 2, (јун-јул 1991), Београд 2012, стр.
43, 45. Прекинути су и сви одласци припадника полиције и ТО Словеније на
одморе, а према изјави начелника Генералштаба оружаних снага СФРЈ генерал-
пуковника Благоја Аџића, Словенија је имала 36.000 наоружаних људи.
169 Политика (27912) 22.6.1991, стр. 1; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и међу-
народни аспекти кризе и распада Југославије, у зборнику: 20 година од разби-
јања СФРЈ = 20 years since the breaking - up of the SFRY, Београд 2011, стр.
166-168; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 32; Коста
Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 249-250; Božo Repe, Viri o demokra-
tizaciji in osamosvojitvi Slovenije. Del 2, Slovenci in federacija, Ljubljana 2003, str.
399-400. Џ. Бејкер се у Новом Београду у Палати федерације одвојено саста-
јао са председником владе СФРЈ Антом Марковићем и председницима
(председништава) 6 република. Бејкер је Милошевићу рекао: „ … вашу поли-

88 ИСТОРИЈА СРБА 5

Изјава Бејкера да се САД противе употреби ЈНА против Сло-
веније и Хрватске охрабрила је Словенију и Хрватску да наставе са
одвајањем од СФРЈ. У име Словеније, Милан Кучан је рекао Бејкеру
да је проведен референдум у Словенији на коме се изјаснило 86%
грађана за самосталност и да више није питање да ли ће се Сло-
венија осамосталити, него како ће то учинити.170 После одласка
Бејкера из Југославије, 22.6.1991. у Загребу у Банским дворима
састали су се Ф. Туђман, М. Кучан, али и председник владе Слове-
није Лојзе Петерле и председник владе Хрватске Јосип Манолић да
се договоре о истовременом проглашењу самосталности две ре-
пубике.171 После тога, Сабор Хрватске и Скупштина Словеније
прогласили су одвајање тих република од СФРЈ 25.6.1991.172

Проглашење одвајања је најављено и није превише изнена-
дило представнике средишње власти СФРЈ у Београду. Истог, 25.
јуна 1991. Савезно веће Скупштине Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије донело је одлуку којом се декларације о
одвајању Словеније и Хрватске проглашавају правно ништавним.173

Истог дана, 25.6.1991. почела је и седница савезне владе, а
завршена је у раним сатима 26.6.1991. када су донети једна одлука

тику видимо као главни узрок садашње југословенске кризе … САД и остатак
међународне заједнице одбациће територијалне захтеве Србије изван њених
граница. Србија ће постати међународни изгнаник у Европи за генерацију или
више.” Иста намера да се делује против Милошевића и Србије види се у изјави
Бејкера коју је дао у, одвојеном, разговору са М. Кучаном. Бејкер је рекао да
се САД противе одвајању Словеније од СФРЈ због тога што би у остатку Југо-
славије порастао утицај Милошевића (то јест Србије).
170 Božo Repe, Viri o demokratizaciji in osamosvojitvi Slovenije. Del 2, str. 33, 232,
241, 400. Плебисцит је одржан 23.12.1990. На њему на референдумско питање
(Да ли Словенија треба да постане самостална и независна држава?) око 88%
изашлих грађана одговорило је потврдно.
171 Политика (27913) 23.6.1991, стр. 6; Политика (27914) 24.6.1991, стр. 8. После
састанка, М. Кучан је потврдио да ће Хрватска и Словенија заједно прогласити
независност.
172 Политика (27916) 26.6.1991, стр. 1, 5; Политика (27924) 4.7.1991, стр. 11;
Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 32; К. Николић и В.
Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 85–87; Коста Николић, Једна изгубљена
историја ..., стр. 252-253. Према декларацији Сабора Хрватске о независности
„Република Хрватска повлачи своје представнике из Савезног вијећа Скупшти-
не СФРЈ”, а „да Вијеће република и покрајина може обављати улогу парламен-
тарног разматрања раздруживања.” Посланици из Хрватске и Словеније на-
пустили су Савезну скупштину СФРЈ.
173 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 38, 88-89; К. Николић и В.
Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 58 у напомени 50. У раду оба већа
Скупштине СФРЈ од 25.6.1991. нису учествовали представници из република
Словеније и Хрватске.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 89

и једно наређење. Према њима проглашење независности Слове-
није и Хрватске је било незаконито. Усвојена је и наредба, коју је
потписао Анте Марковић. Према наредби савезна полиција и ору-
жане снаге СФРЈ морале су спречити полицију и Територијалну
одбрану Словеније у покушају да преузму граничне прелазе СФРЈ
према Италији, Аустрији и Мађарској, а морали су зауставити и
постављање нових граничних прелаза према Хрватској.174

Пред проглашење независности, полиција и ТО Словеније
распоредили су се око касарни и положаја ЈНА. Опкољавали су ЈНА
и спремали се за рат.175 После проглашења самосталности Слове-
није, 26.6.1991. њена полиција почела је да узима граничне прелазе
и царинарнице, а скидала је са њих државне симболе СФРЈ.176

У врху ЈНА, Срби су били малобројни, а један од њих начелник
Генералштаба Благоје Аџић (1932–2012) предложио је велики напад
ЈНА и насилно уклањање руководства Словеније, али министар
одбране СФРЈ Вељко Кадијевић, који се изјашњавао као Југосло-
вен, није желео да већим нападом ЈНА на Словенију одбаци упо-
зорење Џ. Бејкера, а изазове уплитање САД. Кадијевић је мислио
да само показивање наоружања ЈНА, без стварне употребе оружја,
може натерати Словенце да одбаце проглашену независност.177

Да се узме пуна контрола државне границе СФРЈ на подручју
Републике Словеније министар одбране Вељко Кадијевић наредио
је да се пошаље око 2.000 војника са око 100 тенкова и других
оклопних возила, а савезна милиција СФРЈ и управа царина посла-

174 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 32; Коста Николић,

Једна изгубљена историја ..., стр. 253; К. Николић и В. Петровић, Рат у
Словенији ..., стр. 39-41, 90–91 са напоменом 3; К. Николић и В. Петровић, Рат
у Хрватској ..., стр. 159 у напомени 110; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи
и ..., стр. 162-163. „... На дан ступања на снагу ове наредбе [један дан после
објављивања, то јест 27.6.1991] такозвани гранични прелази ... морају се
уклонити”, у наредби за њено извршење одређени су „Савезни секретаријат за
унутрашње послове и Савезни секретаријат за народну одбрану”. Анте
Марковић (1924–2011) по националности Хрват био је председник савезне
владе (СИВ) од 16.3.1989. до 20.12.1991. године, а постојали су покушаји да се
прикрије да је он дао наредбу о употреби ЈНА у Словенији 27.6.1991.
175 Политика (27928) 8.7.1991, стр. 7. Ослобођени војник Саша Костић, из Врања,

испричао је да су војници ЈНА, који су чували складиште са оружјем, у Черно-
мељу били опкољени 24.6.1991. Када је сукоб почео, војници Словенци и неки
официри су побегли Територијалној одбрани Словеније. Један од официра који
се предао Словенцима, вратио се и наговорио остале припаднике ЈНА код тог
складишта да се предају ТО Словеније.
176 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији …, стр. 37-38.

177 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 41-42.

90 ИСТОРИЈА СРБА 5

ли су још око 730 милиционера и службеника, али свим послатим
војницима и милиционерима издато је наређење да оружје употребе
само у случају „нужне одбране”.178

Одлуку о заузимању граничних прелаза требала је спровести
првенствено Пета армијска област ЈНА, која је имала седиште у
Загребу, а њен заповедник био је Словенац Конрад Колшек. Слично
Кадијевићу, и он је мислио да је довољно само да се тенкови ЈНА
појаве на граничним прелазима СФРЈ, а Словенци ће одустати од
независности без борбе.179 Део војника Пете армијске области, из
Илирске Бистрице (око 350 војника са 11 тенкова), почео је да
преузима без сукоба граничне прелазе СФРЈ од милиције и цари-
ника Словеније у поподневним сатима 26. јуна 1991.180 Више војника
и припадника савезне милиције СФРЈ кренуло је 27.6.1991. да
изврши наредбу Марковићеве владе. К. Колшек је у раним сатима
27.6.1991. телеграмом обавестио владу Словеније да је ЈНА крену-
ла да узме контролу на граници, али председник Милан Кучан је
сазвао проширени састанак Председништва Словеније и на том
састанку донета је одлука да се пружи оружани отпор ЈНА и са-
везној милицији.181 Да би ометали и зауставили кретање возила ЈНА,
Словенци су остављали камионе и аутомобиле на путевима, а
почели су и напади на ЈНА од јутарњи сати 27.6.1991.182 Неке коло-
не ЈНА су заустављене, а полиција и ТО Словеније опколили су
касарне ЈНА. Војска Словеније свакако је сазнала да је војницима
ЈНА наређено да пуцају само „у нужној одбрани”, али војска Слове-
није била је спремна да прва употреби оружје приликом сусрета са

178 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 43.
179 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 41-42, 44, 49. Конрад

Колшек је после писао да је наредбу Марковићеве владе и секретара (ми-
нистра) Вељка Кадијевића схватио као да „Идемо на границу са малим снагама
да помогнемо савезној царини и милицији да преузму граничне прелазе.” Тако-
ђе је писао: „О могућем нападу на нас [ЈНА] … није било ни говора. Очито смо
потценили тренутак који је био пред нама, верујући да на обе стране постоји
толико памети и одговорности да не би смело доћи до оружаног сукоба. Преви-
ше смо веровали у одговорне појединце и занемарили суштину политичких
интереса и нападачки национализам.”
180 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 44.
181 Политика (27918) 28.6.1991, стр. 2; К. Николић и В. Петровић, Рат у Словени-
ји ..., стр. 46-47.
182 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 47-48. Војнике ЈНА из
Карловца, у Хрватској, који су ушли у Словенију код Метлике напала је војска
Словеније. Једна колона тенкова и оклопљених транспортера ЈНА, која је ишла
из војне касарне Врхника, јужно од Љубљане, према аеродрому Брник (се-
верно од Љубљане) морала је силом уклонити цивилна возила са пута.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 91

војницима ЈНА. Тако је почео оружани сукоб у Словенији. У ору-
жаним сукобима од 27.6.1991. дошло је и до првих убистава. У
нападу у Трзину убијена су 4 војника ЈНА, а остатак јединице ЈНА
предао се, у сукобу је погинуо и један војник Словеније.183 Због бло-
каде путева, Команда Пете армијске области ЈНА упозорила је вла-
ду Словеније да ће користити хеликоптере да пренесе специјалне
јединице на жељене локације и храну опкољеним војницима ЈНА,
али влада Словеније одговорила је да ће хеликоптери бити обарани
и већ 27.6.1991. на подручју Љубљане војска Словеније оборила је
два хеликоптера ЈНА.184 Ипак, до поноћи 27.6.1991. око 2.700 војни-
ка, полицајаца и цариника СФРЈ узело је све прелазе дуж границе
са Италијом, скоро све прелазе на граници са Аустријом и нове
прелазе постављене између Словеније и Хрватске.185

Команду над ЈНА према уставу СФРЈ имало је Председништво,
а не СИВ и његов председник А. Марковић, који је потписао наредбу
за ЈНА. Део Председништва СФРЈ састао се 27.6.1991. и пружио
подршку одлукама СИВ-а, али на састанку нису били присутни Ј.
Дрновшек, С. Месић и В. Тупурковски.186 Поред одсуства Дрновшека,
увече 27.6.1991. Живко Прегл (Словенац) поднео је оставку на
место потпредседника СИВ-а.187 После разговора са А. Марковићем,
В. Тупурковски је посетио после подне 28.6.1991. Загреб и прего-
варао са С. Месићем како да се прекину сукоби, а обнови рад
Председништва СФРЈ.188

После почетка оружаног сукоба у Словенији, ЕЗ је обуставила
сваку економску помоћ СФРЈ 28.6.1991. То је било кажњавање
владе СФРЈ која је покушала војно да спречи одвајање Словеније.
Истовремено, одлучено је да се пошаљу три представника ЕЗ (Жак
Пост, Ђани де Микелис и Ханс ван ден Брук) у Југославију као
„посредници” између сукобљених страна.189 Од С. Милошевића

183 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 48.
184 Политика (27918) 28.6.1991, стр. 1; К. Николић и В. Петровић, Рат у Слове-

нији ..., стр. 48; Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ ..., стр. 183-184. Према
неким мишљењима обарање хеликоптера био је догађај у коме су Словенци
потпуно схватили да је њихова влада објавила рат ЈНА и Југославији.
185 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 48-49.
186 Политика (27918) 28.6.1991, стр. 1-3.
187 Политика (27919) 29.6.1991, стр. 1-2; Božo Repe, Jutri je novi dan: Slovenci in
razpad Jugoslavije, Ljubljana 2002, str. 28.
188 Политика (27919) 29.6.1991, стр. 4.
189 Јелена Гускова, Став Срба према мировним плaновима из прве половине 90-их
година xx века, у зборнику: 20 година од разбијања СФРЈ = 20 years since the

92 ИСТОРИЈА СРБА 5

(Србија), Б. Јовића (Председништво СФРЈ), М. Кучана (Словенија) и
Ф. Туђмана (Хрватска), три министра ЕЗ у Београду и Загребу 28. и
29.6.1991. добила су обећање да ће: 1) С. Месић бити изабран за
председника Председништва СФРЈ, 2) да ће бити обустављени
оружани напади и 3) да ће се зауставити примена декларација о
независности Словеније и Хрватске на 3 месеца.190

Милошевић и вође Срба нису желеле насилно да спречавају
одвајање Словеније, а исто су мислили о одвајању делова Хрватске
у којим Срби нису били већина, али су мислили да Хрвати немају
право да одвоје насилно делове Републике Хрватске у којим су
Срби већина.191 На седници Савета за заштиту уставног поретка
30.6.1991. Б. Јовић је предлагао да се уведу такве мере које ће
„Словенију потпуно отцепити од Југославије у сваком погледу.”192

Припадници ЈНА на почетку сукоба у Словенији пуцали су само
у самоодбрани,193 а мало су користили артиљерију и авијацију.194
ЈНА није стварно водила грађански рат у Словенији. Она је покре-
нута од А. Марковића, то јест владе СФРЈ са мишљењем да ће
сама појава ЈНА и њених тенкова зауставити одвајање, а да ТО
Словеније неће пуцати у ЈНА.195 Полиција и ТО Словеније хапсили
су војнике и официре ЈНА у градском превозу, на улицама и њихо-
вим становима.196 Изненађени Штаб Врховне команде оружаних
снага СФРЈ издао је саопштење да се води рат „на прљав, суров и
подмукао начин” против ЈНА, која је на територији Републике Сло-
веније извршавала своје уставне обавезе у обезбеђивању границе и

breaking - up of the SFRY, Београд 2011, www.comparativelaw.info (мај 2017),
стр. 34.
190 Политика (27920) 30.6.1991, стр. 2; Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ...,
стр. 346-347; К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији …, стр. 97.
191 Вељко Кадијевић, Против удар ..., стр. 116. Вељко Кадијевић је записао: „Када
су почели сукоби, најпре у Словенији, а потом у Хрватској, Милошевић је мене
неколико пута упозоравао: да ЈНА треба повући са свих територија у Југосла-
вији где јој се пуца у леђа”
192 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 344-345.
193 Политика (27919) 29.6.1991, стр. 4. Насупрот изјави да су војници у ЈНА имали
наређење да користе оружје само у самоодбрани, пуковник Милан Гверо, на
конференцији за новинаре у СИВ-у, изјавио је (28.6.1991) да су припадници ТО
Словеније имали и одобрење да први пуцају на ЈНА.
194 Политика (30489) 9.9.1998, стр. 7. Авијација ЈНА бомбардовала је колону
возила која су блокирала пут код Шентиља и убила је 4 цивила 28.6.1991.
195 Политика (27919) 29.6.1991, стр. 4. Анте Марковић 28.6.1991. рекао је: „нико у
СИВ-у није очекивао да ће се употребити сила у неопходном очувању југосло-
венског правног субјективитета.”
196 Политика (29266) 10.4.1995, стр. 12.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 93

територијалне целовитости државе .197
У време сукоба, Телевизија Словеније слала је позиве лицима

у ЈНА, првенствено Словенцима, да пређу на страну ТО Словеније,
или се предају.198 Од почетка сукоба у Словенији било је предаја
противничкој страни, или прелазака у противничку војску.199 Преда-
вале су се целе јединице ЈНА и број заробљених је брзо растао, а у
Скупштину Србије 2.7.1991. ушли су и родитељи војника, са захте-
вом да се врате млади војници из Србије, који су били заробљени,
или опкољени у Словенији.200 ТО Словеније није повукла своје
јединице које су опколиле војнике и касарне ЈНА, а заробљавање
опкољених војника ЈНА наставило се и после склапања споразума о
прекиду сукоба.201 Тако је код Љубљане била опкољена и касарна
„Борис Кидрич” (Шентвид). ТО Словеније касарну је окружила мина-
ма, пуцала према касарни и спречавала довожење хране.202 Поред
тога, влада Словеније није пристајала да се на границама СФРЈ
обнови стање пре сукоба, нити да врати оно што је насилно одузела
од ЈНА и Савезног секретаријата унутрашњих послова СФРЈ.203

Неко је морао бити крив за неуспех и 29.6.1991. Вељко Кадије-
вић је потписао указ о смењивању заповедника Пете војне области
ЈНА Конрада Колшека.204

197 Политика (27921) 1.7.1991, стр. 2; Политика (27920) 30.6.1991, стр. 10. Према
саопштењу Пете војне области, против војника ЈНА употребљавана су и тако-
звана дум-дум зрна. Она су била забрањена за употребу јер расипањем у телу
погођеног лица смањују могућност преживљавања. По истом саопштењу, у току
борби на Брнику и Требњу ТО Словеније спречавала је извлачење рањених
војника ЈНА, а „због тога је изгубљено и неколико младих живота.”

198 Политика (27920) 30.6.1991, стр. 10.
199 Политика (27920) 30.6.1991, стр. 7, 8; Политика (27921) 1.7.1991, стр. 6. Већ,

27.6.1991. генерал Цирил Забрет напустио је 5. војну област и прешао у војску
Словеније.
200 Политика (27923) 3.7.1991, стр. 1, 10. Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић,
Од Бриона ..., стр. 33.
201 Политика (27924) 4.7.1991, стр. 7; Политика (27924) 4.7.1991, стр. 14; Поли-
тика (27925) 5.7.1991, стр. 1; Политика (27927) 7.7.1991, стр. 6, 10-11. Према
списку Црвеног крста Словеније 2.7.1991. у Словенији је било заробљено више
од 600 официра и војника ЈНА. После, 6.7.1991. Црвени крст Словеније имао је
списак са више од 2.300 заробљених војника ЈНА и око 130 савезних милицио-
нера. Истог, 6.7.1991. више од 400 ослобођених војника, који су били заробље-
ни у Словенији, дошло је возом, у организацији Црвеног крста, у Београд.
202 Политика (27928) 8.7.1991, стр. 11.
203 Политика (27926), 6.7.1991, стр. 1-2, 9.
204 Коста Николић, Рат у Словенији 1991, у Историја 20. века 2/2011, стр. 21.
Конраду Колшеку је одлука да је смењен саопштена у ноћи 1-2.7.1991. а нови
заповедник Пете војне области ЈНА постао је Живота Аврамовић.

94 ИСТОРИЈА СРБА 5

Покушаји ЈНА да пошаље појачања из других република ништа
нису променили. Неке јединце ЈНА нису могле ни да уђу у Словени-
ју. У кратком сукобу убијено је између 60 и 70 личности, а око две
трећине убијених (44 лица) били су припадници ЈНА, убијено је
неколико цивила (и странаца).205 Неке од војника ЈНА изгледа је без
потребе убила полиција, или ТО Словеније док су се предавали.206
Трагикомичну слику рата у Словенији даје и изјава младог војника
(Бахрудина Калетовића) у ЈНА. На питање телевизијског новинара
шта се догађа, он је рекао: „Они као хоће да се отцепе, а ми `им као
не дамо”. Само други део изјаве је истинит, то јест ЈНА је безвољно,
„као” спречавала одвајање, али за Словенију рат је био прави.

У Србији и ЈНА није било стварне жеље да се ратом заустави
одвајање Словеније. С. Милошевић и Б. Јовић састали су се са В.
Кадијевићем 5.7.1991. и тражили да ЈНА њене главне јединице
распореди на линије Барања-Осијек-Винковци-Сава на северу,
Карловац-Плитвице на западу и на Неретву, а тако да покрије тери-
торију на којој живе Срби, а В. Кадијевић је то прихватио.207

Избор Месића за председника Председништва
СФРЈ и Брионска декларација

Почетак сукоба у Словенији пратили су нови сукоби у Републи-
ци Хрватској, али нису прерасли у општи напад на ЈНА, као у
Словенији.208 Припадници МУП-а Хрватске ушли су увече 25.6.1991.
у Глину и 26.6.1991. потиснули су милицију САО Крајине из града уз

205 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији …, стр. 79. и напомена 308.
206 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Милан Кучан,

21.5.2003, стр. Блиц архива (8.4.2006), Снимао сам, чуо се рафал и војници су
пали, са https://www.blic.rs/vesti/hronika/snimao-sam-cuo-se-rafal-i-vojnici-su-
pali/dyt0m4t. На граничном прелазу Холмец из Аустрије један камерман напра-
вио је видео запис на коме се види убиство војника ЈНА док су се предавали
полицији и ТО Словеније и махали белом заставом 28.6.1991. Сумња се да су
тада убијени Горан Малетић из Новог Сада, Зоран Јешић из Сакула код Опова и
Антонијо Шимуновић из Јабланице у БиХ. Пред МКСЈ УН Слободан Милошевић
је питао Милана Кучана о том убиству. Кучан је прво рекао да се то убиство
није догодило, али је после потврдио да су војници ЈНА убијени.
207 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 349.
208 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., ..., стр. 10. У то време, Ф. Туђман
је мислио да Хрватска није довољно снажна за такав сукоб. Крајем јула 1991.
М. Шпегељ предлагао је општи напад на ЈНА у Хрватској, али Туђман је одго-
ворио: „Знаш ли ти колико је ЈНА јака? ... Они нас могу ... уништити!”

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 95

погибију неколико лица.209 Драган Васиљковић је са својим борцима,
уз помоћ једног тенкисте ЈНА који је мислио да се брани од напада
Хрвата и пуцао на њих, избацио МУП Хрватске из Глине крајем јуна
1991. године, а својим борцима је дао црвене беретке као награду
за победу.210

Приликом изласка оклопних возила из касарне у Осијеку,
присталице независне државе Хрватске поставили су као препреку
аутобус и путничке аутомобиле. Војна колона је наставила да се
креће, уништавајући цивилна возила, а дошло је и до пуцњаве
између ЈНА и Хрвата који су покушали насилно зауставити кретање
тенкова ЈНА 28.6.1991.211 Влада Хрватске дала је саопштење
29.6.1991. да се регрути „не шаљу у ЈНА, него у јединице Збора
народне гарде”, а министар одбране Хрватске издао је наређење
подударног садржаја.212

Притисци ЕЗ и САД са једне стране, а са друге немогућност
Совјетског Савеза (Русије) да пружи подршку СФРЈ приморали су С.
Милошевића и присталице очувања Југославије да попусте. На
седници Председништва СФРЈ 30.6.1991. министри ЕЗ поновили су
„три захтева” које треба „истовремено испунити” а који су договоре-
ни 28. и 29.6.1991.213 Ипак, захтеви нису испуњени истовремено.
Прво су попустиле вође Србије, то јест присталице очувања СФРЈ.
На истој седници уз присуство представника ЕЗ, после поноћи, на
почетку 1.7.1991. испуњен је захтев да С. Месић буде изабран за
председника Председништва СФРЈ.214

Уз посредовање три министра ЕЗ (Ханс ван ден Брук, Жак Пос
и Жоао Пинеиро) 7.7.1991. представници Словеније (које су водили
М. Кучан и Л. Петерле), представници СФРЈ (А. Марковић и Б. Јовић
и други чланови Председништва СФРЈ) и представници Хрватске
разговарали су о испуњавању договора од 28. и 29.6.1991. године,
то јест о два још неиспуњена захтева које су министри ЕЗ поставили
на седници Председништва СФРЈ 30.6.1991.215 Тако је настала за-

209 Политика (27917) 27.6.1991, стр. 1-2. Улазак возила ЈНА у Глину пре подне
26.6.1991. прекинуо је даље оружано сукобљавање Хрвата и Срба.

210 Србија пред Међународним судом правде, књига I , Одбрана, Београд 2007,
стр. 568; МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Милошевића, сведок Драган
Васиљковић, 19.2.2003, www.hlc-rdc.org, стр. 647-648.

211 Политика (27919) 29.6.1991, стр. 12. Више Хрвата је рањено.
212 Политика (27920) 30.6.1991, стр. 1.
213 К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији ..., стр. 97, 122, 133.
214 Политика (27922), 2.7.1991, 2; Коста Николић, Рат у Словенији 1991, с. 20-21.
215 Политика (27928) 8.7.1991, стр. 1; Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр.

96 ИСТОРИЈА СРБА 5

једничка изјава (Словеније и СФРЈ), позната као Брионска деклара-
ција. Испред СФРЈ и СИВ-а, Председништво СФРЈ и А. Марковић
пристали су да дође посматрачка мисија из ЕЗ у Словенију „и можда
Хрватску”, а да надзире примену потписаног примирја. Договорено
је да се примени тромесечни „мораторијум” (који је предложила
Европска заједница 30.6.1991) на декларације о издвајању Слове-
није и Хрватске из СФРЈ. Према споразуму: „Контролу граничних
прелаза преузеће полиција Словеније. Она ће деловати у складу са
савезним прописима.” Даље по споразуму: „Царине … прикупљаће
их словеначки цариници. Уплаћиваће се на заједнички рачун, који ће
контролисати савезни и републички министри финансија заједно са
још једним, или двојицом спољних контролора.” Даље је договорено
да се врати гранични појас под контролу ЈНА, а њене јединице и
касарне деблокирају. Објављена је и сагласност да се ослободе
заробљеници („сва лица затворена у вези са непријатељствима од
25.6.1991.”) најкасније до 24:00, 8.7.1991. Брионска декларација је
предвидела и долазак мисије за надгледање примирја у Словенији
коју ће послати КЕБС (од 1994. ОЕБС, Организација за безбедност и
сарадњу у Европи).216

Брионску декларацију требали су ратификовати (потврдити)
Савезна скупштина СФРЈ и скупштина републике Словеније.217
Скупштина Словеније је прихватила Брионску декларацију, али
истовремено је усвојила и изјаву да након 90 дана може обновити
остваривање одлуке о суверености.218 Према тој изјави, Словенија
није одустала од једностраних и насилних поступака у одвајању од
СФРЈ.

Непосредно после споразума на Брионима, у телефонском
разговору, Вељко Кадијевић је тражио одговор од Дмитрија Т. Јазова
да ли ЈНА може добити војну помоћ у случају интервенције са запа-
да (мислио је на чланице НАТО-а), али Јазов је одговорио да је
Михаил Горбачов спреман помоћи само дипломатски СФРЈ да се

350-351; К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 156 у напомени
107. Према Б. Јовићу, Један од њих, Ханс ван ден Брук рекао је да уколико би
се сукоби поновили, није искључено да у државама ЕЗ не победи мишљење да
се самопредељења Словеније и Хрватске више не могу оспоравати.

216 Политика (27929) 9.7.1991, стр. 1-2; К. Николић и В. Петровић, Рат у Словенији

..., стр. 133-135. „Све стране су се сложиле да се следећи принципи морају
дословно поштовати да би сеобезбедило мирно решење ... преговори морају
хитно почети, а не касни је од 1.8.1991.”
217 Политика (27930) 10.7.1991, стр. 7.
218 Политика (27931), 11.7.1991, стр. 5.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 97

брани од распарчавања, али не и војно.219
ТО Словеније је поставила контролне тачке испред сваке

касарне ЈНА и наставила проверавати ко улази, излази, и шта се
уноси у објекте ЈНА,220 средства одузета од ЈНА нису вратили, а
неке војне објекте су и даље држали под блокадом и искључивали
им електричну енергију.221 Председништво СФРЈ 18.7.1991. донело
је одлуку да се повуче ЈНА (око 3.000 лица) у року од 3 месеца из
Словеније.222 Та одлука била је признавање самосталности Слове-
није, али и кршење Устава СФРЈ. После истека тромесечног морато-
ријума, 8.10.1991. године Скупштина Словеније се састала и поново
прогласила независност.223 У другој половини октобра 1991. године
последње јединице ЈНА напустиле су луку Копар и Словенију.

Значајан део оружја ЈНА остао је у Словенији. Према једном
записнику који су у октобру 1991. потписали представници ЈНА и
Словеније, ЈНА је у Словенији оставила 161 тенк (59 тенкова М-84,
57 тенкова Т-55 и 45 тенкова Т-34) и друго.224

Оружани сукоби у Хрватској 1991. и повратак усташа

Од краја јуна 1991. влада СФРЈ потпуно је изгубила контролу
на границама и оним што се увозило и извозило преко Словеније.225
Платни промет међу републикама био је прекинут.226 Дешавали су
се напади на путнике и транспорте робе уз отимање имовине, а због
оружаних сукоба прекинут је саобраћај на прузи Београд-Загреб,

219 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 360, 364.
220 Политика (27931) 11.7.1991, стр. 5.
221 Политика (27939) 19.7.1991, стр. 8; Политика (28020) 8.10.1991, стр. 8. У

првој половини октобра 1991. влада Републике Словеније саопштила је да
средства која су одузета од ЈНА неће бити враћена, а да преостала лица у ЈНА
морају, преко луке Копар, напустити Словенију до 18.10.1991.
222 Политика (27940) 20.7.1991, стр. 1-2. „Председништво СФРЈ је … донело следе-
ћу Одлуку: 1. Команде, јединице и установе ЈНА престаће да стационирају на
територији Републике Словеније… Лични састав и сву покретну имовину 31.
корпуса предислоцираће на простор Републике Србије, а 14. корпуса на
простор Републике Босне и Херцеговине. Премештање извршити у року од три
месеца од доношења ове одлуке.”
223 Политика (28021) 9.10.1991, стр. 7; Политика (28081) 10.12.1991, стр. 4.
224 Политика (29625) 12.4.1996, стр. 7. Приближно половину тих тенкова Словени-
ја је изгледа продала Хрватској до 1996.
225 Политика (27965) 14.8.1991, стр. 11.
226 Политика (27959) 8.8.1991, стр. 5.

98 ИСТОРИЈА СРБА 5

код Окучана, средином августа 1991.227 Југославија је ушла у еконо-
мски хаос. Хрватска је зауставила проток нафте кроз нафтовод од
Крка преко Сиска према Новом Саду и Панчеву 6.9.1991. године, а
запленила је 186.000 тона нафте коју је наручила Србија од Кине, за
рафинерије у Новом Саду и Панчеву.228

Брз и лак успех Словеније који је завршен Брионским споразу-
мом у јулу 1991. охрабрио је Хрватску. Пред сукоб у Словенији,
генерал-пуковник Антон Тус, Хрват, заповедник Ратног вазду-
хопловства и противаздушне одбране, напустио је ЈНА средином
јуна 1991. године,229 а у септембру 1991. пришао је војсци Републике
Хрватске.230

У јулу 1991. године оружани сукоби ширили су се у Хрватској на
подручја где су Срби били већина, а у сукобе Хрвата против Срба
увлачена је и ЈНА.231 У тим борбама на страни полиције Хрватске
појавили су се познате усташе и убице. Један од њих био је Миро
Баришић, који је учествовао у убиству југословенског амбасадора
Владимира Роловића у априлу 1971. године у Стокхолму. Баришић
је дошао да предводи усташе у нападу на подручје Бенковца, али
после мање од две седмице, у нападу на Книнску крајину погинуо је
31.7.1991.232 Пријем усташа од нове независне државе Хрватске која
се стварала почетком 90-их година 20. века довео је до тога да су и
Хрвати јасно видели да се охрабрује ширење усташтва и злочина
према Србима.233 Хрватска држава је наставила да запошљава

227 Политика (27968) 17.8.1991, стр. 9.
228 Политика (29649) 8.5.1996, стр. 11; Политика (29650) 9.5.1996, стр. 11;

Политика (29692) 20.6.1996, стр. 1.
229 Политика (27925) 5.7.1991, стр. 10.
230 Политика (28008) 26.9.1991, стр. 11; Политика (28012) 30.9.1991, стр. 5; По-

литика (28229) 10.5.1992, стр. 10. У време напада на касарне ЈНА у Хрватској,
22.9.1991. објављено је да је А. Тус постао начелник Главног стожера војске
Хрватске. У септембру 1991. као официр у војсци Хрватске појавио се и гене-
рал Петар Стипетић, који је напустио Пету армијску област ЈНА.
231 Политика (27926) 6.7.1991, стр. 1; Политика (27936) 16.7.1991, стр. 1; Поли-
тика (27939) 19.7.1991, стр. 1. На подручју Петриње, после сукоба МУП-а
Хрватске са милицијом САО Крајине, 15.7.1991 дошло је и до оружаног сукоба
МУП-а Хрватске са војницима ЈНА.
232 Политика (28264) 14.6.1992, стр. 8; Политика (29685) 13.6.1996, стр. 7. Следе-
ће године посмртно му је додељено одликовање Хрватске државе, а 1996.
подигнут му је споменик на подручју погибије на путу Шибеник-Бенковац.
233 Политика (28960) 3.7.1994, стр. 7; Политика (29247) 22.3.1995, стр. 7; Поли-
тика (29339) 25.6.1995, стр. 7. Познати југословенски и хрватски режисер
Лордан Зафрановић о томе је говорио јавно 1994. У марту 1995. у Ферал
Трибјуну из Сплита, Славко Голдштајн је рекао да се „помирење свих Хрвата”

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 99

познате усташке злочинце и у следећим годинама.234
Хиљаде Срба прелазиле су из Хрватске у Војводину.235 У тим

сукобима повећавао се број погинулих. У првим данима августа

1991. дошло је до борби за Даљ и Тењу (северно од Вуковара, а
јужно од Осијека) у којима је погинуло неколико десетина лица.236
Од јула 1991. МУП Хрватске вршио је веће нападе на Србе,237 али
повећавао се и број оружаних напада МУП-а Хрватске на ЈНА.238 У

време бројнијих оружаних сукоба МУП-а Хрватске са ЈНА у источној
Славонији, Барањи и северној Далмацији,239 Председништво СФРЈ

3.8.1991. године донело је одлуку да се прекину оружани напади у

Хрватској и успостави примирје, али није било сагласности да се
посматрачка мисија ЕЗ прошири са Словеније и на Хрватску.240 У то

користи као изговор да се говори и пише о усташама само као о национа-
листима, а да се прећуткује да су они били ратни злочинци. У првој половини
1995. исте сплитске новине објавиле су изјаву, академика Бранка Хорвата у
којој је рекао да влада из Загреба пропагира усташку НДХ. Том приликом је
рекао да га је срамота да на састанцима истраживача каже да је Хрват.
234 Политика (29159) 21.12.1994, стр. 3. Јулијана Бушић, која је као присталица

усташа учествовала у отмици путничког авиона у САД 1976. године, радила је
као саветник у амбасади нове независне државе Хрватске у Вашингтону 1994.
235 Политика (27930) 10.7.1991, стр. 8. Покрајински секретаријат за информације

Војводине процењивао је да је у Војводини било око 10.000 избеглица из
Хрватске 9.6.1991.
236 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 22 у напомени 5; Политика

(27954), Београд 3.8.1991, стр. 5; Политика (27956), Београд 5.8.1991, стр. 7.
У сукобу на једној страни је био МУП Хрватске, а на другој српска ТО Славо-
није, Барање и западног Срема. У помоћ у Србима у одбрани Даља (претежно
српског насеља 1991) дошла је и ЈНА. МУП Хрватске имао је око 50 погинулих,
а у сукобу је убијено и око 20 Срба у ТО Славоније, Барање и западног Срема.
237 Политика (27946) 26.7.1991, стр. 1; Политика (27946) 26.7.1991, стр. 7. У

Посавини, 13.7.1991. Неколико стотина припадника МУП-а Хрватске ушло је у
подручје општине Петриња, коју су насељавали већином Срби. Тада је дошло
до оружаног сукоба са наоружаним Србима. Припадници ЈНА дошли су између
сукобљених Срба и Хрвата да зауставе сукоб, али 14.7.1991. МУП Хрватске је
пуцао и на ЈНА. ЈНА је узвратила пуцајући на припаднике МУП-а. Према снимку
разговора официра ЈНА, 15-16.7.1991. дошло је до сарадње ЈНА са Србима који
су бранили своја насеља (у разговору „територијалци”). Официр ЈНА није смео
да се повуче, те ноћи, јер је страховао да ће припадници МУП-а Хрватске убити
Србе цивиле. На истоку, 25.7.1991. МУП и Збор народне гарде Хрватске напали
су део Новосадског корпуса ЈНА, који је чувао мост на Дунаву код Ердута.
238 Политика (27956) 5.8.1991, стр. 6. Према саопштењу Команде Книнског корпу-

са и Милана Бабића, председника владе САО Крајине 3.8.1991. Збор народне
гарде Хрватске пуцао је на војнике који су раздвајали насеља Срба и Хрвата на
подручју Скрадина.
239 Политика (27958) 7.8.1991, стр. 9; Политика (27959) 8.8.1991, стр. 7.

240 Политика (27955) 4.8.1991, стр. 1; Политика (27957) 6.8.1991, стр. 1. „ … Да се