Aleksandar A.Logos - Istorija Srba I dopuna 4

100 ИСТОРИЈА СРБА 5

време Председништво СФРЈ није пристајало да се посматрачка
мисија ЕЗ прошири са Словеније и на Хрватску, а Ханс Дитрих
Геншер, министар спољних дела Немачке, најавио је да је могуће
увођење економских казни за Србију и њене савезнике, али и
признавање независности Словеније и Хрватске.241 На седници
Председништва СФРЈ 6.8.1991. године и С. Месић се сложио да се
прогласи потпуни и безусловни прекид оружаних сукоба на тери-
торији Хрватске, који ће се примењивати од 7.8.1991.242

Срби у Хрватској нису пристајали да прегласавањем буду
одвојени из заједнице са Србијом. Мислили су да је такво гласање
озакоњење геноцида извршеног у НДХ. Због тога, бранећи се од
оптужби да Србија помаже борбу Срба против Хрватске, Слободан
Милошевић и Борисав Јовић изјављивали су да Срби нису желели
да отимају „хрватске територије”, него задрже оне на којима су
вековима били већина становништва. Они су мислили да су Срби
конститутиван народ, то јест суверен земље на којој су живели и у
делу Хрватске.243 Суверенитет у Уставу СФРЈ из 1974. и уставима
социјалистичких република из 1974. нису недвосмислено писани, а
остаје нејасно ко је по тим уставима имао суверенитет у СФРЈ (и
републикама), то јест да ли је суверенитет имала Федерација, ре-
публике (и аутономне покрајине), народи (и народности), или сви
они истовремено.244

у Републици Хрватској одмах и безусловно прекину сви оружани сукоби …
Јединице ЈНА, органи унутрашњих послова СФРЈ и Републике Хрватске ће
одредити официре (лица) за везу преко којих ће обезбеђивати међусобно
обавештавање … у служби обезбеђивања прекида ватре”.
241 Политика (27957) 6.8.1991, стр. 2-3; Политика (29007) 20.7.1994, стр. 6. Много
пре, Ханс Дитрих Геншер са 17 година 1944. постао је члан Националсоција-
листичке радничке партије Немачке, коју је водио Адолф Хитлер.
242 Политика (27958) 7.8.1991, стр. 1, 7.
243 Политика (27929) 9.7.1991, стр. 2; Устав Социјалистичке Републике Хрватске
1974, www.pravo.unizg.hr (фебруар 2018), Члан 1. „ … Социјалистичка Републи-
ка Хрватска је национална држава хрватског народа, држава српског народа у
Хрватској и држава народности које у њој живе.” Из овог садржаја, представ-
ници Срба, међу њима С. Милошевић и Б. Јовић, мислили су да је сувереност
(конститутивност) у СР Хрватској била најмање двојна. Изгледа да су сувере-
ност имали истовремено и хрватски народ и српски народ. Ако је тако, без
сагласности већине Срба у Хрватској није било уставно одлучивање о промени
устава Хрватске 1990. године, али ни одлучивање о њеном издвајању из СФРЈ.
То говори и једна изјава Б. Јовића која је пренета у Политици од 9.7.1991. Он
је рекао: „Србија не сматра да је српски народ мањина у Хрватској. Српски
народ је тамо равноправан са Хрватским. И Србија ће се борити свим средстви-
ма да српски народ има и оствари право на самоопредељење до отцепљења.”
244 Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни аспекти ..., стр. 78.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 101

У јулу 1991. године Председништво СФРЈ донело је одлуку да
се добровољци примају у ЈНА и шаљу у Хрватску (после и у СР
БиХ).245 ЈНА и добровољце везивао је заједнички циљ да се спречи
одвајање од Југославије територија које су насељавали Срби у
Републици Хрватској, на подручје САО Крајине долазили су добро-
вољци из Србије (Српска добровољачка гарда, Српска гарда и
други).246 Тако је умањивана предност у бројности МУП-а Хрватске и
ЗНГ у односу на полицију Срба у САО Крајини, која је према неким
проценама почетком септембра 1991. имала око 3.000 лица.247
Најпознатију специјалну јединицу САО Крајине представљале су
тзв. „книнџе” капетана Драгана (Драгана Васиљковића).248 До јуна
1991. основу одбране представљале су јединице милиције САО
Крајине, а од тада већи значај добија ТО САО Крајине у којој је у
новембру 1991. било око 30.000 лица.249

Рат није био обрачун хрватских националиста само са Србима.
Тако је 1.7.1991. године убијен Јосип Рајхл Кир, по националности
Немац, начелник полицијске управе у Осијеку. Он је преговорима са
Србима покушавао да заустави сукобе, али на контролној тачки коју
је држао МУП Хрватске између села Тења и Осијека, Антун Гудељ,
припадник МУП-а Хрватске, пуцао је на полицијско возило у коме је
био Јосип Рајхл Кир и убио њега и још два лица.250 Смењивање,
протеривање и убијање лица која су била за преговоре и мирно

245 Рамиз Дрековић, У обручу : Крајишници и Херцеговци у борби на два фронта,
Зеница 2004, стр. 27-28.

246 Политика (27999) 17.9.1991, стр. 1; Политика (28001) 19.9.1991, стр. 16.
247 Милисав Секулић, Книн је пао у Београду, Бад Вилбел 2000, стр. 31. Према тој

процени милиција САО Крајине имала је 1.200 редовних службеника, 1.200
лица у резервни и око 500 лица у специјалним јединицама.
248 Политика (28325) 16.8.1992, стр. 10; Политика (28440) 12.12.1992, стр. 7; К.
Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 38 у напомени 24. Драган Ва-
сиљковић (Београд, 12.12.1954) живео је у Аустралији и завршио је тамо шко-
ловање за официра. Добио је чин капетана, а демобилисан је 1985. Од почетка
априла 1991. обучавао је специјалну полицију САО Крајине, а заповедник
специјалне полиције Крајине био је до августа 1991.
249 Милисав Секулић, Книн је пао ..., стр. 34-35, 47; Никица Барић, Оснутак и
развој службе ..., стр. 81. У новембру 1991. ТО САО Крајине без Славоније,
Вуковара и Барање имала је око 24.000. лица. На подручју Западне Славоније,
Вуковара и Барање могло је бити 5-7.000 лица.
250 Политика (27923) 3.7.1991, стр. 15; Политика (31396) 26.3.2001, стр. 4; United
Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1996, New York 1998, р.
33-34. Тешко рањени председник месне заједнице Тења Мирко Тубић је
преживео. Закон о амнестији Хрватске из 1996. искориштен је да се ослободи
А. Гудељ, који је побегао у Аустралију. Видети на страни 293.

102 ИСТОРИЈА СРБА 5

решење олакшало је нетрпељивима да наставе са насиљима.251
Већ у мају 1991. године стотине Срба су побегле у Бенковац из

суседних насеља у којима је на њих нападе вршила хрватска већина
становника.252 Борбу против наоружаних присталица Туђманове
Хрватске Милан Мартић (и други Срби у Крајини) видели су као
борбу против усташких убица и њихове нове независне државе
Хрватске.253 Због тога, избацивали су полицију Хрватске са подручја
општина у САО Крајини. Милиција и ТО САО Крајине, уз помоћ ЈНА,
у општини Книн напала је и узела 25-26.8.1991. хрватско село
Кијево у коме је била станица МУП-а Хрватске.254

Барикаде и напади наоружаних Хрвата против Срба на подруч-
ју Вуковара почетком јула 1991. довели су до блокаде целог града, а
Хрвати су у нападима на Србе користили и минобацаче и топове.255

Према изјави министра унутрашњих дела у влади САО Крајине
Милана Мартића, једно примирје до средине августа 1991. Хрватска
је користила за премештање своје војске (специјалне јединице МУП-
а Хрватске) и припремање већег напада на САО Крајину.256 Од
14.8.1991. хрватска војска обновила је веће нападе на САО Крајину,
али и ЈНА и њене касарне у целој Хрватској.257 До оружаних напада
МУП-а Хрватске на ЈНА дошло је и у Загребу крајем августа 1991.258

251 Политика (31447) 21.5.2001, стр. 3. Тадашњи министар унутрашњих дела у
Хрватској Јосип Бољковац тражио је брзу истрагу, али је смењен 2.7.1991.

252 Политика (27866) 7.5.1991, стр. 5.
253 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 40 у напомени 31; Милан

Гулић, Дипломатија у предвечерје „Олује”: Записник разговора М. Мартића и А.
де Сота у Книну 8. јула 1995, у Историја 20. века 2/2017, стр. 176 напомена 13.
Милан Мартић (Жагровић код Книна, 18.11.1954-) радио је у Секретаријату
унутрашњих послова у Шибенику (1976–1981), а од 1982. био је полицијски
инспектор у Книну. Мартић је постао министар унутрашњих дела у влади САО
Крајине 29.5.1991. У августу 1991. Мартић је писао: „Нећемо дозволити ни у
једном мјесту САО Крајине ваше [хрватске] полицијске постаје - настављаче и
чуваре усташко-фашистичке политике.”
254 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 40-41 (у напомени 31) и 376
(у напомени 33).
255 Политика (27921) 1.7.1991, стр. 1; Политика (27922) 2.7.1991, стр. 9.
256 Политика (27965) 14.8.1991, стр. 7.
257 Политика (27966) 15.8.1991, стр. 5; Политика (27967) 16.8.1991, стр. 7;
Политика (27969) 18.8.1991, стр. 1. Нападани су Бели Манастир, Борово, Тења,
Окучани и друга насеља која су бранили Срби.
258 Политика (27983) 1.9.1991, стр. 1, 7; Политика (27984) 2.9.1991, стр. 1;
Политика (28069) 26.11.1991, стр. 9. Један авион, који је летео према
аеродрому (Брник) у Љубљани, Авијација ЈНА је приморала на слетање на
аеродром Плесо у Загребу 31.8.1991. Авион је превозио оружје, које су Хрвати
из Немачке и Аустрије, окупљени око Антона Кикаша, држављанина Канаде,

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 103

У Пакрацу је проглашена 14.8.1991. српска аутономна области
(САО) на подручју западне Славоније (Пакрац, Нова Градишка,
Новска).259 На том подручју почеле су оружане борбе, а као помоћ
на подручје западне Славоније и Мославине од 16.8.1991. Србима
деловао је и 5. (Бањалучки) корпус ЈНА.260 Војска Хрватске бацала
је гранате и на подручје јужно од реке Саве, а тамо је убила више
лица на подручју Босанске Градишке, Босанске Дубице, Босанске
Костајнице и Српца.261 На подручју западне Славоније, ЈНА је изба-
цила хрватску војску из Јасеновца 8.10.1991.262 Од краја октобра до
децембра 1991. војска Хрватске ушла је у српска села на подручју
Папука, Дарувара и Славонске Пожеге, а из њих је протерала неко-
лико десетина хиљада Срба.263 Од прве половине октобра 1991. до
краја марта 1992. на подручју западне Славоније, Пакрачке Пољане
припадници полиције Хрватске вршили су отмице, затварања, муче-
ња, силовања и убиства Срба.264

У деловима Хрватске у којима су Срби били мањина они су
нападани, а њихова имовина уништавана. У Загребу стотине кућа
Срба биле су миниране, обично ноћу, и уништене, а десетине хиља-
да Срба одлазиле су из дела Хрватске који је контролисала влада
из Загреба.265 Хиљаде станова које су напустили Срби дати су при-

набавили за Туђманову Хрватску. Кикаш је био ухапшен, али је после
ослобођен и размењен (25.11.1991) за генерал-мајора ЈНА Милана
Аксентијевића, кога је ухапсила војска Хрватске код Карловца 13.9.1991.
259 Политика (27966) 15.8.1991, стр. 5.
260 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 30.
261 Политика (28033) 21.10.1991, стр. 7; Политика (28034) 22.10.1991, стр. 1.
262 Политика (28023) 11.10.1991, стр. 11.
263 Политика (28048) 5.11.1991, стр. 1; Политика (29909) 29.1.1997, стр. 7; Р.
Јовић, Некажњени злочин, Српски борац - лист бораца Републике Српске, број
112-113 (2008), стр. 51-53. За 26 српских села у Пожешкој котлини наредбу да
их становници (око 2.100 лица) напусте у року од 48 сати издао је Кризни штаб
Славонске Пожеге 29.10.1991. Нека лица, већином старија, остала су у својим
кућама, али су убијена. Тако испражњене куће, после су срушене.
264 Политика (29398) 23.8.1995, стр. 7; Политика (30073) Београд 14.7.1997, стр.
7; Политика (30123) Београд 2.9.1997, стр. 7. Према причању Мире Бајрамо-
вића, После убистава које је извршила у Госпићу, Мерчепова јединица стигла
је у Пакрачку Пољану 6.10.1991. Мерчеп је био постављен за заповедника
Пакрачке Пољане, а извршну команду на том подручју имао је Миро Бајрамо-
вић, као Мерчепов заменик. Бајрамовић и његова дружина ту су мучили и
силовали Србе и Српкиње, а после их убијали, али убијали су и Хрвате, који
нису били њихови истомишљеници. Према Бајрамовићу док је Мерчепова
јединица боравила у Пакрачкој Пољани убила је око 270 Срба и Српкиња.
265 Политика (27968) 17.8.1991, стр. 11; Политика (28051) 8.11.1991, стр. 9; По-
литика (28111) 11.1.1992, стр. 9; Политика (28153) 22.2.1992, стр. 8. Према

104 ИСТОРИЈА СРБА 5

падницима полиције и војске Хрватске.266 Неке Србе цивиле одвела
је полиција Хрватске, мучила, или убила, а други су остали живи и
после размењивани као ратни заробљеници.267 Затвореници и
криминалци лако су примани у полицију Хрватске, а као полицајци
убијали су Србе и друге противнике разарања Југославије.268 После
предаје Вуковара, и у Загребу су се појавили униформисани људи
који су настојали убијати целе породице Срба, као што су радили у
Вуковару.269

Због тога, Срби су бежали у Србију и подручја САО (Републике
Српске) Крајине, Хрвати су бежали са подручја САО (Републике
Српске) Крајине, а трећи део избеглица бежао је у стране државе.270
Према Другој измењеној оптужници против С. Милошевића у МКСЈ
УН изнета је процена да је по попису из 1991. на подручју које је
било део РСК било око 224.000, око 168.000 Хрвата и око 56.000

изјави Милана Ђукића почетком 1992. у Загребу је намерно уништено око 300
кућа Срба. Сличну изјаву дао је Милан Пуповац, вођа Српског демократског
форума, који је рекао (у фебруару 1992) да се из само два насеља (Козарски
Бок и Козарски Пут) у Загребу иселило око 10.000 Срба. Поред тога рекао је да
је више хиљада деце Срба прекрштено у католике.
266 Политика (28122) 22.1.1992, стр. 9.
267 Политика (29607) 25.3.1996, стр. 7. Једног од Срба, Недељка Бардака ухапсила
је у септембру 1992. војна полиција Хрватске Војске уз оптужбу да „сарађује са
четницима”. Други затвореник, који је размењен као ратни заробљеник, дао је
изјаву да је видео Недељка претученог у затвору, а после се Недељко нигде
није појавио.
268 Политика (31768) 13.4.2002, стр. 2. Екрем Кадрић у августу 1991. побегао је из
затворске болнице у Љубљани. Неколико дана после одбегли затвореник
Кадрић био је полицајац у МУП-у Хрватске, а у септембру 1991. убио је ударци-
ма чекићем по глави Србислава Петрова угоститеља из Умага код Ријеке.
269 Политика (28088) 17.12.1991, стр. 8; Политика (28094) 23.12.6.1991, стр. 6;
Политика (28108) 8.1.1992, стр. 10; Политика (28265) 15.6.1992, стр. 7;
Политика (28940) 14.5.1994, стр. 7; Политика (28962) 5.6.1994, стр. 7. Око
23:00, 7.12.1991. припадници резервног састава МУП-а Хрватске Муниб Суљић,
Синиша Римац, Игор Микола и Небојша Ходак, који су пре у Вуковару били под
командом Томислава Мерчепа (који је у време убиства био саветник у МУП-у
Хрватске), убиле су, из аутоматске пушке, Михајла Зеца у Загребу испред
његовог стана, а Михајлову жену Марију и кћерку Александру (стара 12
година) одвели су на Сљеме, на Медведници, убили су обе и закопали на
ђубришту. Мерчеп је објашњавајући шта се десило рекао да су злочин почи-
нили хрватски борци из Вуковара, јер су могли чути да је Михајло Зец „помагао
четнике”. Убице су ослобођене уз објашњење да је суд направио
„процедуралну грешку”.
270 Политика (28000) 18.9.1991, стр. 8; Политика (28030) 17.10.1991, стр. 8. Део
Хрвата побегао је из Барање у Мађарску. Приликом мирне предаје Илока
17.10.1991. војсци СФРЈ из њега је отишло не само стотине припадника ЗНГ и
МУП-а Хрватске према Винковцима, него и велики број Хрвата цивилних лица.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 105

осталих несрба, али и да је скоро сво то несрпско становништво
побегло, или протерано из РСК.271

У Книну 30.7.1991. за начелника Штаба 9. (Книнског) корпуса
ЈНА постављен је пуковник Ратко Младић (Калиновик, 12.3.1942-).272

У градовима Далмације Срби и Југословени су се надали да
ЈНА неће напустити Далмацију и да ће моћи да заштити и цивиле.273
У другој половини 1991. у градовима на обали Далмације било је
све мање Срба. Они су бежали на територије САО Крајине, или у
Србију, а у Задру напуштене куће Срба и имовина су рушени и
пљачкани.274 Хрватски судови одузимали су од Срба и Југословена
станове, ако су остали празни дуже од 90 дана.275 Насиље према
Србима и њиховој имовини било је присутно и у другим градовима
Далмације.276 У Сплиту, Шибенику и Задру касарне ЈНА биле су под
опсадом хрватске војске у септембру и октобру 1991. године, али

271 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Друга измењена оптужница против С. Милошевића, са
https://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm

272 Бојан Димитријевић, Командант, Београд 2018, стр. 8, 12; ICTY (IT-09-92-T),
Prosecutor v. Ratko Mladić, Judgement 22 November 2017, www.icty.org
(09.2019), р. 141-143; Политика (28427) 26.11.1992, стр. 8. Ратку Младићу
усташе су убиле оца у Другом светском рату. Ратко се школовао на Војној
академији у Београду од 1961. до 1965. а после тога постао је официр у ЈНА.
Почетком јуна 1991. Младић је био пуковник у Штабу 9. (Книнског) корпуса
ЈНА. Младић је ванредно унапређен у чин генерал-мајора почетком октобра
1991. После тога од Председништва СФРЈ Младић је стављен за команданта 9.
корпуса ЈНА, а на том месту остао је до априла 1992.

273 МКСЈ УН (IT-95-11-T), Тужилац против Милана Мартић, сведок Бранко Поповић,
08.09.2006, стр. 8026.

274 Политика (27991) 9.9.1991, стр. 9.
275 Миодраг Линта, Евидентирање уништене, отете и друге имовине избеглих и

прогнаних лица и осталих оштећених грађана која се налази у Хрватској, Босни
и Херцеговини и Словенији, Страдање Срба у последњој деценији 20. вијека -
Зборник радова ..., Бања Лука 2018, стр. 171. У Хрватској 1991-92. судови су
користили Закон о стамбеним односима СФРЈ, који је прописао да носиоцу ста-
нарског права који не борави у стану више од 90 дана стан може бити одузет.
276 Политика (28025) 13.10.1991, стр. 12. Један од Срба који је успео побећи из
Сплита био је доктор Слободан Комазец. Он је био професор на Правном
факултету у Сплиту. Видевши каква је нетрпељивост у Сплиту према Србима
удаљио се из града. У септембру 1991. вратио се да испита студенте, али ноћу
су му дошли тројица припадника ЗНГ и ухапсили га. Тукли су га, претили му
држећи уперену пушку у њега и говорећи: „Све ће мо вас потаманити … ни
један Србин неће остати у Хрватској”. Тражили су од њега да призна да је
писао Устав САО Крајине. Ипак, ректор Свеучилишта у Сплиту и неки други
запослени на свеучилишту тражили су да се Слободан Комазец ослободи. На
крају су га одвели шефу полиције Иви Стипчевићу који је тражио да Комазец
убеди Србе у Книну да се изврши замена (ослобађање) неких заробљених
војника ЗНГ Хрватске. Због тога пуштен је да напусти Сплит.

106 ИСТОРИЈА СРБА 5

Кнински корпус ЈНА држао је и аеродром Земуник, код Задра.277 У
преговорима 7.10.1991. на аеродрому Земуник договорено је да ЈНА
извуче војнике, породице официра и опрему из Задра, али да они
напусте Хрватску.278 Код Сплита под опсадом хрватске војске од
августа до 17.10.1991. било је и пристаниште Лора са војним
објектом.279

Према споразуму ЈНА и владе Хрватске (21.11.1991), ЈНА је
извлачила људство (војнике и официрске породице) и покретну
имовину из Шибеника, Сплита и Дивуља (код Трогира) од краја
новембра 1991. а напуштала је територију Хрватске, а непокретна
имовина ЈНА и оружје ТО предавана је Хрватској.280

У августу 1991. године ЕЗ слала је министре да преговарају са
представницима СФРЈ и Слободаном Милошевићем о проширењу
посматрачке мисије ЕЗ на Хрватску, а Савет министара (Савет
Европске уније) 27.8.1991. усвојио је једну декларацију о Југосла-
вији. После тога, у СФРЈ и Београд послат је Ханс ван де Брук да
увери Председништво СФРЈ и председнике република да се потпи-
шу два документа које је донео. Уз Споразум о прекиду ватре он је
донео један меморандум о сагласности да се прошири посматрачка
мисија ЕЗ на Хрватску. После састанка Председништва СФРЈ (који
је завршен око поноћи 1-2.9.1991), у Палати фередације у Београду
око 01:40, 2.9.1991. С. Месић (као председник Председништва
СФРЈ), А. Марковић (у име СИВ-а), шест председника република
СФРЈ, али и представник ЕЗ, то јест Ханс ван ден Брук, потписали
су Споразум о прекиду ватре и Меморандум о сагласности о про-
ширењу Посматрачке мисије [ЕЗ] у Југославији.281

277 Политика (27993) 11.9.1991, стр. 1, 7; Политика (28019) 7.10.1991, стр. 6; По-
литика (28022) 10.10.1991, стр. 5; МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С.
Милошевића, Сведок Марко Миљанић, 14.7.2003, стр. 419. Заповедник касарне
ЈНА у Задру био је пуковник Момчило Перишић.

278 Иван Бриговић, Одлазак ЈНА из …, стр. 430-434. Извлачење ЈНА из Задра
трајало је до 26.10.1991. Из Задра Перишић је отишао према Сарајеву, а за
храброст у време опсаде у Задру добио је звање генерал-мајора 19.11.1991.

279 Политика (28049) 6.11.1991, стр. 8; Политика (28178) 18.3.1992, стр. 7. У Лори
су са опкољеним официрима били и чланови њихових породица.

280 Иван Бриговић, Одлазак ЈНА из …, стр. 438-447. Из Шибеника и Дивуља извла-
чење ЈНА завршено је пре краја децембра 1991. а из Сплита извлачење је
завршено почетком јануара 1992.

281 Политика (27985) 3.9.1991, стр. 1, 3; К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској
..., стр. 208-211 са напоменама 18-19. Седам чланова Председништва СФРЈ
подржало је Меморандум, а Бранко Костић био је уздржан. У време седнице
Председништва СФРЈ, представници ЕЗ седели су у канцеларији А. Марковића и
одбијали све предлоге да се Меморандум измени. Тражили су од представника

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 107

Потписани Споразум о прекиду сукоба није примењен,282 али
према Меморандуму о сагласности о проширењу Посматрачке
мисије у Југославији од 11.9.1991. године у Хрватску су долазили
посматрачи ЕЗ.283

Грађански рат од августа 1991. и битка за Вуковар

На подручју општине Вуковар они који су се на попису 1991.
изјаснили као Срби и Југословени заједно били су бројнији од Хрва-
та.284 Због тога, команданти ЈНА вероватно су мислили да у Вуко-
вару бране жеље његовог становништва да остане у Југославији. За
ЈНА борба за Вуковар постала је последња већа битка за Југосла-
вију. Стање ни рата, ни мира које се ширило по Хрватској од почетка
марта 1991. захватило је и Вуковар, у јулу 1991. почели су повре-
мени минобацачки сукоби. У августу 1991. у граду су вођене уличне
борбе у којима је био велики број убијених на обе стране.285 По-
четком августа 1991. са подручја Новог Сада послат је 12. (Ново-
садски) корпус ЈНА према Вуковару и Осијеку.286 У тим борбама
мање бројној и слабије наоружаној војсци Хрватске користила су
бројна „атомска склоништа”, која су грађена у СФРЈ да би се омогу-
ћио дужи отпор уколико дође до великог напада са истока од стране
земаља из Варшавског уговора.287

Информативне службе из Хрватске покушавале су да прикажу
Вуковар као хрватски Стаљинград и да привуку пажњу медија за-

Србије да прихвате Меморандум какав је донет из ЕЗ у СФРЈ.
282 Политика (27986) 4.9.1991, стр. 5, 7, 12; Политика (27987) 5.9.1991, стр. 7.

Представници ЈНА обавестили су јавност да МУП Хрватске и ЗНГ настављају са
нападима 2. и 3.9.1991. на мање групе ЈНА и њене касарне у Петрињи (где су
убили 4 војника), Осијеку, Загребу и другим местима.
283 Политика (28079) 8.12.1991, стр. 3.
284 Политика (28003) 21.9.1991, стр. 12; МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету
Мркшићу, Мирославу Радићу и Веселину Шљиванчанину, донета 27.9.2007, стр.
8. Према изјави Славка Докмановића, градоначелника Вуковара, попис у Вуко-
вару 1991. показао је да су већина становништва Срби, али су изворни подаци
из пописа у Загребу преправљани да изгледа да су Хрвати бројнији. Ипак,
пописом у општини Вуковар било је око 84.000 лица. Од тога 43,7% Хрвата, а
присталица Југославије 44.7% (37,4% Срба и 7,3% Југословена).
285 Политика (27980) 29.8.1991, стр. 10. ЈНА и локални територијалци Срби били
су на једној страни, а против њих су били ЗНГ и МУП Хрватске.
286 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 30.
287 Политика (28047) 4.11.1991, стр. 9.

108 ИСТОРИЈА СРБА 5

падних држава. Нападима са југа и севера ЈНА и српска ТО узели су
крајем августа 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља
Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено
између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске.288 Они су
били део хрватских јединица на ширем подручју Вуковара, које су
имале укупно од 6.000 до 8.000 војника.289 Те јединице су имале и
око 150 топова и минобацача, око 26 тенкова и оклопних борбених
возила и један вишецевни бацач ракета.290

Стање ни рата, ни мира у Хрватској завршавало се. Крајем
августа 1991. Туђман је одлучио да је време да нареди општи напад
на ЈНА и присталице Југославије у Хрватској.291 Цивилне власти
Хрватске од краја августа и у првој половини септембра 1991.
искључивале су електричну енергију касарнама ЈНА, а блокирале су
и довожење хране у намери да приморају на предају ЈНА.292

У Хрватској ЈНА је имала четири корпуса (Кнински, или 9.
корпус ЈНА; Загребачки, или 10. корпус ЈНА; Ријечки, или 13. корпус
ЈНА и Вараждински, или 32. корпус ЈНА) и Војнопоморску област са
седиштем у Сплиту, али у Славонији су били и делови 5. (Бања-
лучког) корпуса ЈНА и 17. (Тузланског) корпуса ЈНА.293 У Хрватској
ЈНА је имала 27 касарни и велики број станова за своје официре и
службенике, а све то ће постати циљеви напада полиције и војске
Хрватске.294

Председник Хрватске Туђман наредио је да се прекину испо-
руке струје, воде и хране касарнама ЈНА од 13.9.1991. године, али и
да се поставе препреке и спречи кретање припадника ЈНА који су у
војним објектима.295 Од тада, на подручјима где су Хрвати чинили

288 Политика (27983) 1.9.1991, стр. 8; МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету ...,
стр. 15. Број хрватских војника у Вуковару се смањивао (погибије и извлачење
из окружења) и на крају опсаде вероватно их је било између 1.700 и 2.000.

289 Михајло М. Вучинић, Грађански рат у Хрватској ..., стр. 68.
290 Битка за Вуковар, са www.centararhivskagradja-dubrovnik.hr стр. 4.
291 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 10. Туђман је о његовој

намери обавестио и амбасадора САД у Београду Ворена Цимермана и додао да
очекује војничку помоћ из САД.
292 Иван Бриговић, Одлазак ЈНА из Задра, Шибеника и Сплита крајем 1991. и по-
четком 1992. године, Часопис за сувремену повијест бр. 2 (2011), стр. 420-421.
293 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 15.
294 Политика (29590) 8.3.1996, стр. 14. Према писању у Политици ЈНА је имала око
30.000 станова у Хрватској.
295 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 229; Иван Бриговић, Одлазак
ЈНА из …, стр. 422 у напомени 22. Наредбом Туђмана (која носи датум
12.9.1991. али је потписана 13.9.1991): „Овлашћују се заповедници бригада и

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 109

већину становништва ЈНА се нашла у потпуном рату. После тога
средином септембра 1991. почели су већи оружани напади на
касарне ЈНА у Хрватској, а ЈНА је морала покушати да разбије
опсаду око касарни и војних аеродрома.296 Због тога, донета је одлу-
ка да се изврши и веће сакупљање резервиста ЈНА у Црној Гори.297

Већину мањих касарни, али и неке веће, Хрвати су лако узе-
ли.298 Дуготрајне блокаде неких касарни, а после и јачи кратки ору-
жани напади средином септембра 1991. приморали су неке једини-
це ЈНА, као оне из Славонског Брода, да пређу на територију БиХ.299
Из касарне у Осијеку око пола војника ЈНА пробило се 17.9.1991. до
слободне територије на истоку, а други део војника предао се војсци
Хрватске.300

Први напад, углавном пешадијским оружјем, на касарну у Ва-
раждину извршен је 15.9.1991. Заповедник Вараждинског корпуса
генерал-мајор Владимир Владо Трифуновић закључио је да је остао
изолован и без подршке остатка ЈНА, а да има недовољно официра
и младих војника да се бори против бројније хрватске војске. Упркос
наредби из команде Пете војне области да се бори, Трифуновић је
после преговора, који су почели 19.9.1991. године, 22.9.1991. наре-
дио да се Хрватској преда наоружање у касарнама и складиштима
Вараждинског корпуса. Према договору о предаји, он и војници ЈНА
(око 300 официра и војника) могли су да напусте Хрватску. Од Ва-

самосталних батаљона ЗНГ да предузму и друге радње у одређеном тренутку с
циљем пасивизирања непријатеља [ЈНА].”
296 Политика (27997) 15.9.1991, стр. 1, 7; Политика (27999) 17.9.1991, стр. 1;
Политика (28001) 19.9.1991, стр. 1. И у Загребу су почели оружани напади на
касарне и Команду 5. војне области. Присуство посматрачке мисије ЕЗ није
било од користи. У нападу на Команду 5. војне области 18.9.1991. рањено је и
једно лице из посматрачке мисије ЕЗ.
297 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 13.
298 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 13. Касарне у Крижевцима,
Чаковцу и Вировитици предале су се 17.9.1991. Касарна у Госпићу изгубљена
је 18.9.1991. Касарна у Нашицама изгубљена је 20.9.1991.
299 Улога Републике Хрватске у догађајима који су претходили ратном злочину у
Сијековцу 26. марта 1992. године, Српски борац - лист бораца Републике
Српске, број број 118-119 (2009), стр. 20. После дводневних напада војске
Хрватске, ЈНА је напустила Славонски Брод и прешла у Босну 16.9.1991.
300 Политика (28087) 16.12.1991, стр. 9. Према причању једног резервисте (Нино
Богавац) када је око 150 војника ЈНА излазило из Осијека, потпуковник Валент
Матешић убедио је оне који су били у касарни ЈНА да се предају Хрватима, уз
обећање да неће бити повређени. Богавац је даље испричао да је он био одве-
ден са десетак лица из ЈНА, а хрватски војници су их држали данима и тукли.
Према истом причању двојицу заробљених војника ЈНА исекли су и убили. На
крају он је размењен са групом заробљеника за заробљене војнике Хрватске.

110 ИСТОРИЈА СРБА 5

раждинског корпуса, војска Хрватске заробила је око 80 тенкова
(већином старији модели Т-55), значајан број артиљеријских оружја,
око 60 оклопних транспортних возила, много муниције и друго.301 За
војску Хрватске било је од значаја што је узела и 11 тенкова М-84
који су били у фабрици „Ђуро Ђаковић” у Славонском Броду.302

У Бјеловару касарна се предала 29.9.1991. и већи број војника
и официра ЈНА остао је заробљен до друге велике размене ратних
заробљеника 9.11.1991.303 После предаје касарне у Бјеловару, вођа
Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић издвојио је неке од заробље-
них официра ЈНА (пуковника Рајка Ковачевића, ...) и убио их.304

Неки појединци и неке касарне ЈНА у Хрватској снажно су се
брањили. Војно складиште ЈНА у Бедемику код Бјеловара опколиле
су и напале стотине полицајаца и наоружаних Хрвата. Део војника
ЈНА из тог складишта побегао је и предао се, а део после напада
Хрвата заробљен. Мајор Милан Тепић (1957-1991) и војник Стојадин
Мирковић Цоле (стар 19 година) остали су последњи браниоци Бе-
демика. Када је противоклопна ракета (зоља) уништила и оклопни
транспортер у коме је био Стојадин Мирковић, мајор Тепић дигао је
у зрак цело складиште, да спречи да оружје ЈНА узму хрватски
војници.305

У августу 1991. искључени су електрична енергија и вода ка-
сарни ЈНА на Логоришту код Карловца, а од 15.9.1991. касарну са
око 90 војника ЈНА потпуно су окружили хрватски војници и напада-
ли до 5.11.1991.306 Од почетка општих напада на касарне ЈНА у

301 Политика (28047) 4.11.1991, стр. 9; Политика (28052) 9.11.1991, стр. 10; По-
литика (28132) 1.2.1992, стр. 13; Политика (29223) 26.2.1992, стр. 12. На
суђењу за издају В. Трифуновић је говорио да је предајом спасао око 300
младих војника, али су му одговарали да је вероватно више људи убијено
оружјем које је дао војсци Хрватске.

302 Бојан Б. Димитријевић, Неуспела интервенција …, стр. 92-93, 98-99. А. Тус
проценио је да је Хрватска узела укупно око 200 тенкова од ЈНА.

303 Политика (28053) 10.11.1991, стр. 8; К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској
..., стр. 13. Размена око 450 војника и официра ЈНА заробљених у Бјеловару за
око 340 заробљених припадника МУП-а и ЗНГ Хрватске (који су били чувани у
затвору на Мањачи) обављена је на мосту код Босанског Шамца.

304 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 276 у напомени 20.
305 Политика (28122) 22.1.1992, стр. 17; Иван Бриговић, Одлазак ЈНА из …, стр.

424. У експлозији је погинуо Тепић и десетак нападача Хрвата. После напада,
Хрвати су стрељали, без суђења, најмање једног заробљеног водника ЈНА.
306 Политика (28050) 7.11.1991, стр. 9; Политика (28051) 8.11.1991, стр. 10. ЈНА и
ТО Баније и Кордуна почетком новембра 1991. убациле су у касарну на
Логоришту посаде за тенкове и тенковима је извршен пробој из касарне према
Дугој Реси 5. и 6.11.1991.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 111

Хрватској, у војсци Хрватске било је лица („усташе”) која су чинила
јавна мучења заробљеника и убиства. Хрватски војници зауставили
су возила на мосту на Корани (код Градског стадиона) у Карловцу
21.9.1991. а из возила су извели 17 Срба војника ЈНА и већину ту
убили.307 Од 5.10.1991. резервне јединице ЈНА нападале су, са
подручја Војнића (Кордун), Карловац и ослободиле из блокаде
касарну у Каменском, јужно од Карловца.308 ЈНА је успела средином
новембра 1991. године да ослободи из опсаде и војнике у касарни
Јастребарско између Карловца и Загреба.309

Знатно другачије било је на подручјима где су Срби били
већина становништва. Покушаји Хрватске да присиле Србе на
Банији на послушност довели су до пораза МУП-а и ЗНГ Хрватске.
Само у борбама за Костајницу погинуле су десетине наоружаних
лица, а после пораза око 300 полицајаца и војника Хрватске
предало се 12.9.1991.310

Преузимањем знатног дела наоружања ЈНА у другој половини
септембра 1991. формално је створена Хрватска војска, а њен део
постао је ЗНГ. У исто време, СБ УН усвојио је 25.9.1991. Резолуцију
713, која је позвала све државе да помогну „успостављања мира” и
обуставе свако слање оружја и војне опреме у Југославију.311
Забрана није поштована, а продаја оружја зараћеним странама се
наставила.312

По масовним убиствима цивила, првенствено Срба постали су
познати Госпић и Вуковар. Касарна ЈНА у Госпићу (у Лици) опкоље-

307 Политика (28010) 28.9.1991, стр. 1, 10; Злочин на Корани, Српски борац - лист
бораца Републике Српске, број 124-125 (2009), стр. 40. Убијали су их ватреним
оружјем, али неке од заробљених тукли су, одсецали су им уши, вадили очи,
или их клали. Ипак, тројица Срба су скочили са моста и преживели, а четврти
је преживео повреде које су му нанесене, а када је пала ноћ успео је побећи са
моста. Као главни вршилац тих убистава означен је Михајло Храстов, који је
био припадник „посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац”.
После, 1995. године Храстова „за јуначки чин у рату” одликовао је Врховни
командант оружаних снага Хрватске Фрањо Туђман.

308 Небојша Јовановић, Поход 169. моторизоване …, стр. 105-106.
309 Политика (28058, 15.11.1991, стр. 9.
310 Политика (27995) 13.9.1991, стр. 12; Политика (27996) 14.9.1991, стр. 1.
311 Политика (28009) 27.9.1991, стр. 3; Политика (28079) 8.12.1991, стр. 3; К.

Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 251-252.
312 Политика (28108) 8.1.1992, стр. 1; Политика (28175) 15.3.1992, стр. 12;

Политика (29166) 28.12.1994, стр. 2. Само у Немачкој више десетина пре-
дузећа до краја 1994. било је умешано у кршење забране продаје оружја
(првенствено оружја које је припадало војсци бивше „Источне Немачке”, то јест
Демократске Републике Немачке) војскама на подручју бивше СФРЈ.

112 ИСТОРИЈА СРБА 5

на је и после напада на њу предала се 18.9.1991.313 Приближно у то
време, у септембру и октобру 1991. војска и МУП Хрватске убили су
око 100, или више цивила мушкараца и жена у Госпићу.314

У Подунављу, после преузимања већих количина оружја из ка-
сарни ЈНА, војници Хрватске покушавали су да се пробију до Вуко-
вара. Покушај војске Хрватске да са тенковима из правца Винкова-
ца и Нуштара, а преко Маринаца дође до Вуковара завршен је
неуспехом средином октобра 1991.315

Број војника ЈНА (са ТО САО Славоније, Барање и западног
Срема) на подручју општине Вуковар повећаван је до октобра 1991.
када је било најмање око 4.000, а вероватно до око 6.000 војника
ЈНА,316 али на ширем подручју Вуковара ЈНА и српска ТО имали су
још до 10.000 припадника.317

Средином октобра 1991. ЈНА је пристала да пропусти један
конвој помоћи из Хрватске (од Винковаца) за Вуковар и дозволи
извлачење хрватских рањеника из њега, а за тај уступак Хрватска је
пристала да се повуку војници и техника ЈНА из касарне Боронгај у
Загребу.318

313 Политика (27999) 17.9.1991, стр. 1; Политика (28001) 19.9.1991, стр. 16; Бојан
Б. Димитријевић, Неуспела интервенција …, стр. 93. Покушај ЈНА и добро-
вољаца да ослободе касарну ЈНА у Госпићу није успео. У борбама у Госпићу
15.9.1991. убијен је и Ђорђе Божовић Гишка командант Српске гарде, коју је
створио Српски покрет обнове.

314 Политика (28111) 11.1.1992, стр. 9;Политика (30123) 2.9.1997, стр. 7; Полити-
ка (30142) 21.9.1997, стр. 7; Крвава јесен у Госпићу, Српски борац - лист
бораца Републике Српске, број 124-125 (2009), стр. 40. Један заменик Мерче-
па, Миро Бајрамовић говорио је да су онибили мање од месец дана у Госпићу,
то јест до прве половине октобра 1991. године, а да су за то време убили од 90
до 110 лица. Добијена је наредба да се то подручје „етнички очисти”, и према
Бајрамовићу: „У Госпићу је довољно било да будете Србин, па да вас више не
буде.” После Бајрамовића, Милан Левар, био у прислушној служби 1991. у
Госпићу, и Зденко Бандо, био нижи командир у војној полицији, изјавили су
како су знали за злочине 1991. а да су команде за хапшења и убиства Срба
давали шеф кризног штаба у Госпићу Анте Карић, тајник кризног (Опера-
тивног) штаба Тихомир Орешковић, командант војне полиције Стипе Рукавина
и командат војног подручја Мирко Норац, командант 118. бригаде Хрватске
војске. После, 2003. Жупанијски суд у Ријеци за организовање и учествовање у
убиствима осудио је Тихомира Орешковића и Мирка Норца.

315 Бојан Б. Димитријевић, Неуспела интервенција …, стр. 96-97.
316 МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету ..., стр. 173.
317 МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету ..., стр. 14.
318 Политика (28025) 13.10.1991, стр. 6; Политика (28032) 20.10.1991, стр. 10;

Политика (28033) 21.10.1991, стр. 1.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 113

ЈНА је искористила предност у наоружању и борбеност добро-
вољаца и њену опремљеност и ослобађала је улицу по улицу у Ву-
ковару, а из подрума су излазили цивили, који су тамо боравили
данима и седмицама.319 Број убијених је растао, а од гранате ми-
нобацача, док се кретао од Бршадина према Боровом насељу,
4.11.1991. убијен је и генерал-мајор Младен Братић, командант
Новосадског корпуса.320 Хрватска војска и усташе у граду држали су
Борово насеље и Митницу, али били су пред поразом и Миле Деда-
ковић Јастреб, командант ЗНГ у Вуковару, наредио је својим војни-
цима да се предају ЈНА око 15:00, 18.11.1991.321 Приликом изласка
цивилних лица из подрума и склоништа у Вуковару примећено је да
међу њима има мало Срба, а брзо је откривено да су војници
Хрватске и усташе у делу града који су држали извршили велики
број убистава Срба (деце, жена и мушкараца).322

Вуковарска битка је најтежи период грађанског рата 1991. у
Хрватској, а завршена је победом ЈНА. Током битке за Вуковар обе
стране су имале велике губитке. Често се каже да када почне рат
прво страда истина. То важи и за утврђивање истине о броју жртава.
Нереди које рат доноси отежавају да се саставе тачни спискови.
Поред тога, творци спискова понекад умањују, или увећавају своје и
туђе губитке, у зависности да ли хоће да се прикажу као веће жртве,
или победници. Према једној листи погинулих војника из Србије и
Црне Горе на подручју Вуковара изгледа да је на подручју града
Вуковара и три суседна насеља (Борово, Богдановци и Негославци)
могло бити најмање око 500, или вероватније око 600 убијених
војника у ЈНА и српској ТО.323 У сукобима од почетка маја до краја

319 Политика (28049) 6.11.1991, стр. 8.
320 Политика (28049) 6.11.1991, стр. 8.
321 Политика (28062) 19.11.1991, стр. 1, 9. Преговори о предаји обављени су

18.11.1991. уз присуство посматрача из ЕЗ и Међународног црвеног крста.
Истог поподнева Вуковар је напустило „најмање 5.000 људи”.
322 Политика (28062) 19.11.1991, стр. 9; Политика (28065) 22.11.1991, стр. 7, 9;
Политика (28070) 27.11.1991, стр. 9. Бројна тела убијених Срба цивила, војни-
ка ЈНА, али и војника Хрватске лежала су непокопана на улицама и у дво-
риштима у Вуковару. Манда Матић, припадница хрватске војске, показала је и
место на коме је заклала и закопала једно српско дете, а снајпером је убила
више војника ЈНА. Други припадник ЗНГ Хрватске, Миладин Милковић причао
је да је заклао, по наређењу Ивице Зрнића, само у једном подруму у Вуковару,
15 мушкараца, 5 жена, а за децу није могао да се сети колико је њих заклао.
323 Фонд за хуманитарно право је објавио, Листа људских губитака Србије и Црне
Горе на подручју СФРЈ у периоду 1991-1995. објављено 27.05.2011, www.hlc-
rdc.org (јануар 2018). За Вуковар је уписано 187 убијених, а са суседним
Боровом, Богдановцима и Негославцима тај број се повећава на 260. За око

114 ИСТОРИЈА СРБА 5

новембра 1991. године убијено је до 1.000 лица у оружаним снагама
Хрватске.324 После сукоба, од краја 1991. и у 1992. на подручју Вуко-
вара нађено је око 1.300 тела убијених лица.325 На подручју Вуко-
вара у грађанском рату 1991. укупно је убијено око 3.000 лица.326

У току битке за Вуковар и напада на опкољене касарне ЈНА у
градовима у Хрватској, у септембру 1991. дошло је до великог
смањења одазивања лица која су позивана, у ЈНА, као регрути и
резервисти.327 На седници Врховног савета одбране СФРЈ 28.9.1991.
закључено је да се око 100.000 позваних на мобилизацију није
одазвало, а око 50.000 лица која су била у ЈНА побегло је из ЈНА.328
Алија Изетбеговић позивао је јавно своје присталице да се не
одазивају на мобилизацију у ЈНА 6.10.1991.329 Поред тога хиљаде
Срба избегавале су да приме војне позиве, а неки су бежали у
иностранство. У Србији је дошло до протеста против рата. Једна
јединица резервиста скоро цела, са своја 4 официра, напустила је

14% убијених на Листи, коју је објавио Фонд, није уписано место убиства. Због
тога, Број убијених грађана СРЈ на подручју Вуковара може се повећати на око
300. Са Југословенима и Србима из Хрватске и БиХ који су били у ЈНА, или као
добровољци можда се може доћи до око 500, или до око 600 убијених лица.
324 Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990 ..., стр. 70; Политика (28066) 23.11.1991,
стр. 8; МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету ..., стр. 1-3. Д. Маријан наводи
једну хрватску процену да је убијено 3.761 лице које је било у оружаним сна-
гама Хрватске, а од тога на подручју Вуковарско-сремске жупаније да је поги-
нуло 1.014 лица у оружаним снагама Хрватске. Из редова ЈНА Веселин Шљи-
ванчанин је у изјави за Политику проценио да је погинуло до 1.000 војника и
полицајаца Хрватске у Вуковару, али он је у тај број вероватно убројао и око
200 војника Хрватске, који су одведени из болнице у Вуковару 20.11.1991. и
које су стрељали припадници српске ТО и добровољци на пољопривредном
добру Овчара у ноћи 20-21.11.1991.
325 Политика (28115) 15.1.1992, стр. 9; Политика (28409) 8.11.1992, стр. 8. За око
300 тела није се могло одредити ко су биле убијене личности. Тела неких уби-
јених неће бити нађена јер су спаљена у крематоријуму болнице у Вуковару.
326 Саво Штрбац, Списак вуковарских жртава, www.politika.rs (26.10.2019. у
18:00). Недавно, 2019. у фрањевачком манастиру на подручју Вуковара
откривен је један споменик који садржи списак са 2.717 имена убијених у
грађанском рату 1991. на подручју Вуковара. Саво Штрбац је видео да списак,
који је направила организацја Веритас, са око 500 имена Срба који су убијени
на подручју Вуковара 1991. има око 200 имена која се налазе и на првопо-
менутом списку, али проценио је да око 300 имена Срба недостаје.
327 Политика (28020) 8.10.1991, стр. 12.
328 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 145. У то време међу позваним
лицима која се нису одазвала на мобилизацију Срби су чинили око 70%.
329 Политика (28019) 7.10.1991, стр. 9; Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр.
128. Говорећи преко Телевизије Сарајево, у, најгледанијем, 2. дневнику (при-
казиван од 19:30 до 20:00), председник Председништва БиХ А. Изетбеговић
тражио је од грађана БиХ да се не одазивају на позиве у ЈНА.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 115

борбе код Вуковара и вратила се у Аранђеловац и Тополу.330 Пораз у
битки за Вуковар учинио је да се смањи Туђманова непопустљивост
у преговорима. Било је јасно да хрватска војска није у стању да по-
беди ЈНА и Туђман је постао спреман да допусти долазак мировних
војника УН.

У позадини Крајине на граници са БиХ, Хрвати су држали
подручје Слуња до новембра 1991. када су ТО САО Крајине и ЈНА
заузеле и то подручје.331

У августу 1991. године појавиле су се озбиљне тешкоће и код
Дубровника. Хрватска полиција и ЗНГ настојали су да створе међу-
народну државну границу према Црној Гори, а обуставе свако
снабдевање Црне Горе преко територије Дубровника (нафтом и др).
Од друге половине септембра 1991. почеле су борбе ЈНА против
хрватске војске на подручју Дубровника.332 Од почетка октобра 1991.
ЈНА, попуњена резервистима из источне Херцеговине и Црне
Горе,потискивала је МУП и ЗНГ Хрватске, прилазећи Дубровнику са
југа.333 Северно од Дубровника на граници са БиХ војска Хрватске
напала је ЈНА на подручју села Иванице (БиХ).334

Пре општег напада на касарне ЈНА у Далмацији, постојали су
покушаји да се понудом новца неки припадници ЈНА „одобровоље”
да предају касарне Хрватској.335 У првој половини новембра 1991.
ЈНА је покушала да изврши и поморску блокаду лука у Ријеци, За-
дру, Шибенику, Сплиту, Плочама и Дубровнику.336 Пораз у Вуковару

330 Политика (28166) 6.3.1992, стр. 13.
331 Никица Барић, Оснутак и развој службе ..., стр. 81-82.
332 Политика (28006) 24.9.1991, стр. 9; Политика (28010) 28.9.1991, стр. 9; Коста

Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 326. Према извештају у Политици
краћим оружаним нападом припадника МУП-а Хрватске 22.9.1991. на касарну
ЈНА на Превлаци, нападнут је и последњи објекат ЈНА у Хрватској. Неколико
дана после споменутог напада (од 22.9.1991) године, војници ЈНА су изашли из
касарне и ушли у село Витаљина, потискујући војску Хрватске.
333 Политика (28015) 3.10.1991, стр. 1; Политика (28016) 4.10.1991, стр. 7; Поли-
тика (28019) 7.10.1991, стр. 1; Политика (28029) 17.10.1991, стр. 13; Коста
Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 326. У првој половини октобра
1991. ЈНА је ушла у насеље Ћилипи и ослободила истоимени аеродром, а
15.10.1991. и Цавтат је био у рукама ЈНА.
334 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 128.
335 Политика (28122) 22.1.1992, стр. 15. Један старији водник ЈНА испричао је ка-
ко су њему представници кризног штаба у Шибенику нудили 1.000.000 марака
6.9.1991. да преда складиште ЈНА. Вредност мина и експлозива у том склади-
шту у Шибенику била је већа од 1.000.000 марака, а Хрватска је од 1991.
куповала оружје. Није невероватно да је давала сличне понуде лицима у ЈНА.
336 Политика (28052) 9.11.1991, стр. 10.

116 ИСТОРИЈА СРБА 5

18.11.1991. утицао је да влада Хрватске одустане од даље опсаде
касарни у Далмацији. Министар поморства Републике Хрватске Да-
ворин Рудолф потписао је (код Дрниша 21.11.1991) са представни-
цима ЈНА споразум да се допусти миран излазак војника и официра
ЈНА са опремом из Сплита, Дивуља и Шибеника.337 Ипак, у градови-
ма под контролом Хрвата остали су Срби, или људи из српско-
хрватских бракова који су даље прогоњени од усташа.338

Два дана после, 23.11.1991. у Женеви у палати Уједињених на-
ција, у присуству П. Карингтона и С. Венса, В. Кадијевић, Фрањо
Туђман и Слободан Милошевић потписали су споразум у коме се
Хрватска обавезала да ће уклонити блокаде око свих објеката и
касарни ЈНА, а ЈНА се обавезала да одмах повуче своје војнике и
опрему из Хрватске. Истовремено, договорено је да се обуставе сви
сукоби од почетка 24.11.1991.339 Ипак, ни тај договор није брзо
остварен.340 За разлику од Далмације, из Истре и Ријеке ЈНА је
повлачила своје људе и технику, према Црној Гори, без већих
тешкоћа и сукоба у новембру и првој половини децембра 1991.341

Почетком децембра 1991. ЈНА је потиснула последње војнике
Хрватске са Срђа, изнад Дубровника.342 Тако је почела тзв. опсада
Дубровника, али снабдевање града настављено је преко мора.

Напад и гранатирање старог дела Дубровника, који је био под
заштитом Унеска, од стране ЈНА у новембру и децембру 1991. брзо
су се нашли у вестима светских гласила. Ти извештаји о угроже-
ности светске културне баштине преплитали су се са ратном и
противсрпском пропагандом.

337 Политика (28066) 23.11.1991, стр. 1, 9. Споразум је предвидео несметани изла-
зак и цивилних лица, која су родбински повезана са припадницима ЈНА.

338 Политика (28120) 20.1.1992, стр. 11. Шпиро Лазаница, из Шибеника, испричао
је да је позван 4.1.1992. године да се јави у војску Хрватске. Покушао је да то
избегне, али је добио претње телефоном да ће бити убијен заједно са женом и
синовима. После тога, побегао је преко Сплита и Босне у Србију.

339 Политика (28067) 24.11.1991, стр. 1, 6; United Nations, Resolutions and Deci-
sions of the Security Council 1992, New York 1993, www.un.org, р. 7. Према
изјави генерал-мајора Јована Шупића у то време војска Хрватске држала је у
заробљеништву око 2.100 припадника ЈНА, а ЈНА је држала у заробљеништву
око 3.300 припадника полиције и војске Републике Хрватске.

340 Политика (28073) 2.12.1991, стр. 1. Почетком децембра 1991. Сајрус Венс је
посетио Београд и изјавио да је дошао да убрза уклањање блокаде око касарни
ЈНА, али и повлачење ЈНА из Хрватске.

341 Политика (28073) 2.12.1991, стр. 6; Политика (28074) 3.12.1991, стр. 8.
342 Политика (28078) 7.12.1991, стр. 9.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 117

Почетак рада Хашке конференција ЕЗ о Југославији
и проглашење независности Македоније

У време када су стизали извештаји да се воде озбиљне борбе
код Вуковара, Осијека и Госпића, 3.9.1991. министри спољних
послова ЕЗ договорили су се да сазову конференцију која ће усме-
равати решавање сукоба у Југославији.343 Испред ЕЗ, (лорд) Питер
Карингтон, бивши министар спољних послова Велике Британије и
бивши генерални секретар НАТО (1984-1988), био је одређен за
председника Конференције о Југославији.344 Пре подне, 7.9.1991.
састанком у Палати мира у Хагу почела је са радом Међународна
конференција о Југославији. На првом састанку били су представни-
ци ЕЗ, чланови Председништва СФРЈ, председник СИВ-а и
председници шест република. Први говорник био је председник
Министарског савета ЕЗ Ван ден Брук. Говорећи окупљеним, С.
Милошевић је рекао да је кризу у Југославији изазвало рушење
уставног поретка и једнострано проглашење одвајања у Словенији,
а после и Хрватској. Даље је рекао да право Хрвата, као народа који
жели да се одвоји, не може бити важније од права Срба, као народа
који жели да остане у Југославији.345

Према попису из 1991. у Македонији је било скоро 2.034.000
становника, а од тога било је Македонаца више од 1.328.000 лица,
Албанаца је било скоро 442.000 лица, а Срба скоро 43.000.346 На
референдуму 8.9.1991. од изашлих гласача око 95% гласало је за
независну Македонију. Истог месеца, Собрање Републике Маке-
доније усвојило је декларацију о независности, а делегати из Ма-
кедоније престали су долазити у Скупштину СФРЈ.347 У Скопљу не-

343 Политика (27986) 4.9.1991, стр. 1; Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр. 34-
35. Конференција ЕЗ за Југославију од августа 1992. радила је под именом
Међународна конференција за бившу Југославију. Конференција се назива и
Хашком, или Хашко-бриселском конференцијом.

344 Политика (27987) 5.9.1991, стр. 3; Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр. 35;
Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 171. Генерални секретар ОУН
изабрао је, као копредседника Конференције о Југославији, Сајруса Венса,
бившег државног секретара за иностране послове САД.

345 Политика (27990) 8.9.1991, стр. 1-2. Слободан Милошевић рекао је и да је
влада у Хрватској кршила основна људска права Срба, а слала је полицију
(МУП Хрватске) и да оружано напада насеља у којима живе Срби.

346 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 464-465. Југословена је било око 16.000.
347 Политика (27990) 8.9.1991, стр. 10; Политика (28001) 19.9.1991, стр. 11;

Тодор Чепреганов и други, Историја на македонскиот ..., стр. 330-331.

118 ИСТОРИЈА СРБА 5

задовољни родитељи и грађани 17.9.1991. прекинули су заседање
Собрања, а тражили су да се регрути и резервни војници из Ма-
кедоније престану слати у друге републике СФРЈ.348

Од почетка рада мировне конференције о СФРЈ у Хагу, а пред
велики напад МУП-а и ЗНГ Хрватске на ЈНА и Србе, од 7.9.1991.
Стјепан Месић је престао долазити у Београд и сазивати седнице
Председништва СФРЈ.349 Почетком октобра 1991. Бранко Костић је
упоредио долазак Ф. Туђмана 25.9.1991. у Београд са супротним
поступцима С. Месића и рекао: „… ради се о свјесној намјери и
свјесном покушају очигледног блокирања рада Предсједништва.”350
Од почетка октобра 1991. на седнице Председништва СФРЈ преста-
ли су долазити представници Македоније и БиХ (Васил Тупурковски
и Богић Богићевић).351

Председник владе САО Крајине Милан Бабић послао је писмо
Питеру Карингтону средином септембра 1991. и тражио да се до-
пусти и представнику САО Крајине да учествује равноправно на
мировној конференцији, али то се није догодило.352

Милошевићево дуготрајно позивање на Устав СФРЈ и закони-
тост било је тешкоћа за оне који су желели разбијање Југославије.
Да се умањи правна снага Милошевићевих мишљења, а да се да
правно покриће Конференцији о миру у Југославији за њено разби-
јање, као део Конференције створена је тзв. Арбитражна комисија
(Бадинтерова комисија).353 Франсоа Митеран (који је био француски
председник од 1981. до маја 1995) састао се са Милошевићем да га
убеди да прихвати Арбитражну комисију и Бадинтера обећавши њи-
хову непристрасност и правичност.354 Арбитражна комисија је дава-

348 Политика (28000) 18.9.1991, стр. 10.
349 Политика (28006) 24.9.1991, стр. 6; Политика (28074) 3.12.1991, стр. 6; К.

Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 218, 230, 253. На седнице
Председништва СФРЈ престао је долазити и Ј. Дрновшек.
350 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 256-257 са напоменом 8.
351 Политика (28082) 11.12.1991, стр. 5; К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској
..., стр. 62, 218, 230, 253, 260. са напоменом 52. Богић Богићевић (Угљевик,
1953-) на седници Председништва 1.10.1991. тражио је да се седнице преместе
у Сарајево, а после је престао долазити на седнице у Београд. После, у време
грађанског рата у БиХ био је члан Парламента Републике БиХ у Сарајеву.
352 Политика (28001) 19.9.1991, стр. 6.
353 Политика (27988) 6.9.1991, стр. 5; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр.
171. Председник те комисије био је председник Уставног суда Француске Робер
Бадинтер, који је био и министар правосуђа у Француској од 1981. до 1986.
354 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 384-385; Политика (29288)
5.5.1995, стр. 3.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 119

ла „мишљење” (одговоре) на питања која је добијала од председни-
ка Карингтона и других учесника Конференције о миру у СФРЈ.

Остатак Председништва СФРЈ (4 члана из Србије и Црне Горе)
покушао је да представља СФРЈ и ради без чланова из Словеније,
Хрватске, Македоније и БиХ, али Министарски савет ЕЗ одржао је
састанак и 5.10.1991. објавио декларацију према којој ЕЗ четво-
рочлано Председништво СФРЈ сматра незаконитим.355 После истека
тромесечног мораторијума, 8.10.1991. Хрватски сабор поново је
прогласио независност.356 После другог проглашења независности
Хрватске и Словеније, Карингтон је сазвао нови састанак у Хагу. На
том састанку 18.10.1991. Карингтон је предложио да се прихвати
„прекид постојања” Југославије, то јест да се прихвати самосталност
6 република уместо СФРЈ. Карингтон је дао предност праву на
одвајање од СФРЈ, насупрот праву на њено очување. Милошевићу
се Карингтонова понуда чинила неправедном и незаконитом. Није је
прихватио. Супротно од С. Милошевића, приликом изјашњавања М.
Булатовић, у име Црне Горе, рекао је да је могуће прихватити Ка-
рингтонов предлог. Исто су рекли и М. Кучан ( испред Словеније), Ф.
Туђман (председник Хрватске), А. Изетбеговић (испред БиХ) и К.
Глигоров (председник Македоније).357

Момир Булатовић наишао је на осуду својих сарадника из Црне
Горе и Београда и брзо је повукао подршку Карингтоновом плану, а
после на заседањима С. Милошевић и М. Булатовић су заједнички
деловали.358 Преговори су се наставили, али Питер Карингтон није
могао да увери Слободана Милошевића и Момира Булатовића да
прихвате распадање Југославије по републичким границама.359

355 Политика (28019) 7.10.1991, стр. 1.
356 Политика (28021) 9.10.1991, стр. 7; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона ..., стр. 40.
357 Политика (28031) 19.10.1991, стр. 1, 3; Политика (28036) 24.10.1991, стр. 6-7.

Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр. 36. Када је потпредседник
Председништва СФРЈ Б. Костић хтео да говори, Карингтон му је рекао да он
није представник Председништва СФРЈ и одузео је Костићу право да говори
„пошто Председништво као такво не постоји ...” Поред тога, Карингтон је рекао
да је конференција сазвана „да се направи споразум између 6 република”.
358 Политика (28035) 23.10.1991, стр. 1; Момир Булатовић, Неизговорена одбра-
на: ICTY vs Slobodan Milošević,.Ниш 2006, стр. XI-XII. После повратка у СФРЈ,
потпредседник Председништва СФРЈ Бранко Костић рекао је да је изненађен
поступком М. Булатовића у Хагу. Додао је: „ … ако се ради о промени по-
литичког става Момира Булатовића, ја том ставу, као човек и представник Црне
Горе у Председништву СФРЈ нећу се повиновати и нећу га поштовати.”
359 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 334; Борисав Јовић, Послед-
њи дани СФРЈ ..., стр. 406; Политика (28044) 1.11.1991, стр. 5. Политичке

120 ИСТОРИЈА СРБА 5

Бадинтерова комисија и правна разградња СФРЈ

У првој половини октобра 1991. генерални секретар ОУН Перес
де Куељар одредио је Сајруса Венса, као његовог специјалног
посланика, да учествује у мировним преговорима у Југославији.360

У новембру и децембру 1991. Немачка је тражила да Словени-
ја и Хрватска буду признате као независне државе, а остале државе
ЕЗ виделе су да неће моћи да спрече Немачку да то учини, него ће
морати да је следе.361 На састанку у Риму, 8.11.1991. Савет ми-
нистара (Савет) Европске заједнице донео је одлуку да ће увести
економске казне за Југославију, али после, на састанку у Бриселу
2.12.1991. одлучено је да ће ЕЗ економско кажњавање примењи-
вати према Србији и Црној Гори, а не према остале 4 републике
СФРЈ.362 Четворочлано Председништво СФРЈ послало је писмо
9.11.1991. председнику СБ УН са захтевом да се пошаљу мировне
снаге УН (плави шлемови) у Хрватску.363 Перес де Куељар послао је
у Београд 17.11.1991. подсекретара ОУН Марка Гулдинга и Сајруса
Венса да провере да ли постоје услови за слање мировних војника у
СФРЈ.364

Убрзо, Бадинтерова комисија је у свом Мишљењу број 1, усво-
јено у новембру, а објављено 7.12.1991. године, одбацила Милоше-

вође Србије и Црне Горе су се договарале о заједничком деловању. Изгледа да
су и вође Србије и Црне Горе помишљали да прихвате републичке границе као
међудржавне. Прво, на састанку 29-30.10.1991. због великог броја дезертера
из Србије у ЈНА, представници Црне Горе говорили су да „Србија неће да рату-
је”, а да треба прихватити Карингтонове предлоге. Друго, председник владе
САО Крајине Милан Бабића рекао је новинарима у Београду крајем октобра
1991. да је њега и председника владе Српске области Славонија, Барања и
Западни Срем Горана Хаџића: „Највише погодило наговарање из врхова српске
власти [Србије]” да прихвате понуду П. Карингтона.
360 Политика (28024) 12.10.1991, стр. 2; Политика (28079) 8.12.1991, стр. 3. У САД
Сајрус Венс био је шеф Стејт департмента од 1977. до 1980.
361 Политика (28546) 31.3.1993, стр. 4. Тадашњи министар иностраних дела Грчке
Андонис Самарас рекао је како је уцена из Немачке (то јест тражење да се
признају Словенија и Хрватска) помогла разбијање Југославије.
362 Политика (28052) 9.11.1991, стр. 1; Политика (28074) 3.12.1991, стр. 1; Поли-
тика (28111) 11.1.1992, стр. 1. Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 42. После, на састанку министара спољних дела ЕЗ, 10.1.1992.
на предлог П. Карингтона донета је одлука да се економско кажњавање не
примењује ни против Црне Горе.
363 Политика (28053) 10.11.1991, стр. 1.
364 Политика (28061) 18.11.1991, стр. 1.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 121

вићево мишљење да Југославија постоји. Према мишљењу Коми-
сије СФРЈ се налазила у распаду, а републике које желе могле су да
створе „нову” савезну државу.365 Мишљење Бадинтерове комисије
било је једнако са мишљењем водећих политичара из ЕЗ и било је
главна тема о којој су разговарали П. Карингтон и председници 6
република СФРЈ на састанку 9.12.1991. у Хагу.366

Убрзо, у првој половини децембра 1991. влада САД донела је
одлуку да ће од 21.12.1991. такође почети примењивати економско
кажњавање Југославије.367

Савет безбедности усвојио је Резолуцију 724 а по њој у Југо-
славију је послата мала група војних и цивилних стручњака, која ће
припремити долазак веће мировне мисије (плавих шлемова)
15.12.1991.368

Пред усвајање резолуције 724 СБ УН, Немачка је најавила да
ће признати независност Словеније и Хрватске до католичког
Божића, али влада САД тражила је од владе Немачке и других
држава (првенствено Аустрија) да се уздрже од брзог признавања
Словеније и Хрватске.369 После изјава из Немачке да ће сама
признати независност Словеније и Хрватске, 16.12.1991. Министар-
ски савет ЕЗ усвојио је декларацију у којој пише: „Овим се све
југословенске републике [СФРЈ] позивају да до 23. децембра изјаве
следеће : - да ли желе да буду признате као независне државе ...”370

Скупштине Црне Горе и Србије одбациле су ту понуду.371 Фра-
њо Туђман 19.12.1991. послао је писмо председнику Министарског
савета ЕЗ у коме је тражио да државе ЕЗ признају независност

365 Политика (28081) 10.12.1991, стр. 4; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 155; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 172; Ференц
Ф. Јагица, Међународно-правни аспекти …, стр. 111, 243-244. „Арбитражна ко-
мисија је мишљења: - да је СФРЈ у процесу распадања” даље у истом мишљењу
комисија је одбацила вањске границе СФРЈ као међудржавне, али унутрашње
границе у СФРЈ између 6 република проглашавала је међудржавним границама.

366 Политика (28081) 10.12.1991, стр. 1.
367 Политика (28079) 8.12.1991, стр. 1.
368 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1991, New York

1993, р. 45-46.
369 Политика (28085) 14.12.1991, стр. 1-2; Политика (28086) 15.12.1991, стр. 1.
370 Политика (28088) 17.12.1991, стр. 1; Политика (28089) 18.12.1991, стр. 1-2;

Политика (28091) 20.12.1991, стр. 3. Приликом разговора представник Немачке
је најупорније тражио да се призна независност Словеније и Хрватске. У
Декларацији је одређено и да ће примена признања независности република
СФРЈ, које испуњавају услове бити примењивана од 15.1.1992.
371 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 334.

122 ИСТОРИЈА СРБА 5

Хрватске.372 У Книну 19.12.1991. Скупштина је прогласила Устав Ре-
публике Српске Крајине (РСК) и државну независност, а после про-
глашења устава за председника је изабрала доктора Милана Баби-
ћа (26.2.1956-5.3.2006).373 РСК је имала око 14.000 километара
квадратних, а према попису из 1991. на том подручју живело је око
470.000 лица, од тога око 245.000 Срба и око 224.000 осталих.374

Прва чланица УН која је признала самосталност Хрватске
постао је Исланд 19.12.1991.375 Истог, 19.12.1991. године министар
иностраних дела Немачке Ханс Дитрих Геншер јавио је да Немачка
признаје Словенију и Хрватску као независне државе, али после, у
писмима урученим 23.12.1991. председницима Туђману и Кучану,
председник Немачке Рихард фон Вајцекер (1984-1994) објаснио је
да ће пуни дипломатски односи бити успостављени 15.1.1992.376
Немачка, најутицајнија држава ЕЗ, дала је пример. Поступак Не-
мачке, која се недавно ујединила, а подржавала је поделу Југосла-
вије изненадио је Србе и Југословене. Ипак, у животу често се
примењује правило „оно што желим за себе не желим за друге”.

Министар спољних дела Македоније у име Републике Македо-
није послао је писмо 20.12.1991. председнику Министарског савета
ЕЗ у коме је тражио признање независности.377 Бадинтерова коми-
сија захтеве Републике Српске Крајине и Републике Косова за
признавање њихове независности није узела у разматрање.378

Непосредно после Туђмановог захтева за признање независне
државе Хрватске и подршке Немачке тој независности, Анте Марко-
вић поднео је оставку на место председника Савезног извршног ве-
ћа СФРЈ 20.12.1991. године,379 али „крња” влада СФРЈ није преста-

372 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 159.
373 Политика (28091) 20.12.1991, стр. 11.
374 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Друга измењена оптужница против С. Милошевића, са

https://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm.
Милисав Секулић, Книн је пао ..., стр. 80-81.
375 Признање хрватске, www.sabor.hr (фебруар 2018). Пре Исланда, Хрватску су
признале Словенија, Украјина, Литванија и Летонија, које још нису имале
међународно признање да су самосталне државе.
376 Политика (28092) 21.12.1991, стр. 12; Политика (28095) 24.12.6.1991, стр. 1-2;
Политика (28950) 24.5.1994, стр. 3; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 44; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 172; Признање
хрватске, www.sabor.hr (фебруар 2018).
377 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 160-161.
378 Политика (28096) 25.12.6.1991, стр. 1.
379 Политика (28092) 21.12.1991, стр. 1; Устав Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије (1974), Чланови 349. и 359. Према Уставу СФРЈ „...

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 123

ла да постоји, а њу је водио потпредседник Александар Митровић
(1933–2012) до 28.4.1992.380 Истог, 20.12.1991. један захтев за при-
знавање независности стигао је и из БиХ (видети на страни 133).

Четворочлано Председништво СФРЈ покушало је да каже још
једном 23.12.1991. да линије раздвајања између република нису
међудржавне и да су у републикама Хрватској и БиХ неуставне све
одлуке које оспоравају да су суверен народ у њима и Срби.381

Признање независности Словеније
и Хрватске од Европске заједнице

У првој половини децембра 1991. Борисав Јовић и Слободан
Милошевић договорили су се да извуку све држављане Србије и
Црне Горе у ЈНА са територије БиХ, а тамо пошаљу све држављане
БиХ који су били у ЈНА.382 Припремајући потпуно повлачење ЈНА са
подручја Хрватске и РСК, четворочлано Председништво СФРЈ
30.12.1991. извршило је преуређење ЈНА, која је требала имати 4
војне области са седиштима у Београду, Сарајеву, Скопљу и Ти-
тограду (Подгорици).383

Уз присуство С. Венса и Карингтона на преговорима у Женеви
23.11.1991. В. Кадијевић, Ф. Туђман и С. Милошевић договорили су
се да у Хрватској, без икаквих услова, зауставе оружане сукобе.
Примирје је требало служити да се оствари мировни план С. Венса.
По Венсовом плану требало је да у Хрватску и РСК дођу мировни
војници УН, а да се ЈНА повуче са подручја РСК. То подручје под
заштитом УН требало је разоружати, а војска УН требало је да
остане до коначног договора Републике Хрватске и Срба из РСК.

оставка, или разрешење од дужности, председника Савезног извршног већа
повлачи оставку, односно разрешење целог Већа ... Ако Савезно извршно веће
поднесе ... оставку, ... као и у другим случајевима кад Већу престане функција,
оно остаје на дужности до избора новог Већа.” Уз оставку Марковић је написао
да не може да подржи „ратни буџет” који је предложен у Скупштини СФРЈ.
380 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., ..., стр. 163 у напомени 114.
381 Политика (28102) 31.12.1991. 1. и 2.1.1992, стр. 1.
382 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 525.
383 Политика (28103) 3.1.1992, стр. 5; Политика (28104) 4.1.1992, стр. 7. Генерал-
пуковник Никола Узелац премештен је са места команданта 5. (Бањалучког)
корпуса ЈНА у Скопље за команданта 3. војне области ЈНА. За новог заповедни-
ка 5. (Бањалучког) корпуса ЈНА постављен је генерал-потпуковник Владимир
(Владо) Вуковић, до тада он је био командант Книнског корпуса. Уместо В.
Вуковића командант Книнског корпуса постао је генерал-мајор Ратко Младић.

124 ИСТОРИЈА СРБА 5

Мировни преговори су настављени (у Београду, Загребу и Сарајеву),
а из БиХ у преговорима су учествовали А. Изетбеговић, Р. Караџић и
С. Кљујић. На крају, споразум о прекиду сукоба потписали су
2.1.1992. у Сарајеву, у присуству С. Венса, генерал-пуковник Андри-
ја Рашета испред ЈНА и Гојко Шушак министар одбране Хрватске.384

Као и претходна примирја ни ово није потпуно поштовано, а
оружани сукоби су настављени.385 Хрватска војска узела је Пакрац
2.1.1992. Тако је завршен први период грађанског рата у Хрватској.
Према списима из Главног стожера Хрватске војске у њој је било
око 155.000 лица у јануару 1992.386

Венсов план садржавао је озбиљну празнину. Није предвидео
шта ће се догодити ако после истека договореног времена за
боравак мировних снага на подручју РСК Хрватска затражи да се
оне повуку. Председник РСК, М. Бабић дао је изјаву да није вољан
да прихвати Венсов план, јер је план предвидео да ЈНА напусти
подручје РСК.387 Тада је дошло до отвореног сукоба С. Милошевића
са М. Бабићем. Милошевић је послао писмо Бабићу, а садржај
писма објављен је јавности у Политици. Милошевић је писао: „ …
присуство мировних снага УН искључује могућност да се крвопро-
лиће настави, а … омогућава грађанима Крајине да се врате ре-
довном животу и престану да спавају са пушком … Присуство
мировних снага УН у Крајини, значи њену одбрану миром, а не
ратом.”388

Авијација СФРЈ оборила је код Вараждина хеликоптер у коме је
погинуло 5 посматрача ЕЗ 7.1.1992.389 То је био повод да се објави
да је генерал армије Вељко Кадијевић „због погоршаног здравља”
поднео оставку 31.12.1991. на место савезног секретара за народну
одбрану Југославије.390

384 Политика (28103) 3.1.1992, стр. 2; Политика (28104) 4.1.1992, стр. 1;
Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 47-48, 141-142, 189;
United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1992, р. 7.
Споразумом је предвиђена обустава сукоба до 18:00, 3.1.1992. Предвиђено је
да дођу мировни војници УН који ће чувати договорено примирје.

385 Политика (28109) 9.1.1992, стр. 8.
386 Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990 ..., стр. 58.
387 Политика (28105) 5.1.1992, стр. 6.
388 Политика (28109) 9.1.1992, стр. 1.
389 Политика (28107) 7.1.1992, стр. 1; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона ..., стр. 48, 150-151;United Nations, Resolutions and Decisions of the
Security Council 1992, р. 7.
390 Политика (28109) 9.1.1992, стр. 1; Политика (28458) 31. децембар 1992, 1, 2. и
3. јануар 1993, стр. 8; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ...,

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 125

Савет безбедности УН резолуцијом 727 подржао је предлог
Бутроса Галија 8.1.1992. да се пошаље 50 официра за надгледање
прекида рата, а као претходница већих мировних снага УН.391

У Мишљењу број 3 (11.1.1992) Бадинтерова комисија писала је
да се „унутрашње линије разграничења” између република Србије,
Хрватске и БиХ „могу сматрати [међудржавним] границама”.392 Истог,
11.1.1992. објављена су: Мишљење бр. 6 (према коме Македонија
испуњава услове да буде призната као независна) и Мишљење бр.
7 (према коме Словенија испуњава услове да буде призната као
независна).393

После, 4.6.1992. године Бадинтерова комисија објавила је своје
Мишљење бр. 8. по њему је распад СФРЈ „дошао до краја” и да она
више не постоји.394 Истовремено, 4.6.1992. према Мишљењу бр. 10
СРЈ је нова држава и као таква треба да затражи да буде призната
од стране других држава.395

Бадинтерова комисија у Мишљењу 5 (датирано са 11.1.1992)
тражила је да власти Хрватске прво „допуне уставни закон од
4.12.1991.” и тако испуне услове за признање независности,396 али
без допуне Устава Хрватске (то јест проширења права мањина)
Папска држава (Ватикан) признала је самосталност Хрватске
13.1.1991.397 На састанку 15.1.1992. Представници осталих држава
ЕЗ одлучили су да признају независност Хрватске и Словеније, али
нису признали независност БиХ и Македоније.398 Македонија тада

стр. 47-48, 149.
391 Политика (28110) 10.1.1992, стр. 3; Политика (28115) 15.1.1992, стр. 1; United

Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1992, р. 7. Подељени у
две дружине посматрачи ОУН стигли су у Београд и Загреб 14.1.1992.
392 МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда Зејнилу Делалићу, Здравку Муцићу званом
Паво, Хазиму Делићу и Есаду Ланџу званом Зенга, 16.11.1998, стр. 47.
393 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 164, 169; Драгослав
Илић и други, Република Српска у ..., стр. 299; МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда
Зејнилу ..., стр. 47.
394 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 65, 306-309.
395 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 65, 310-311.
396 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 299; МКСЈ УН (IT-96-21-
T), Пресуда Зејнилу ..., стр. 47; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 159-160.
397 Политика (28114) 14.1.1992, стр. 2; Политика (28119) 19.1.1992, стр. 1;
Признање хрватске, www.sabor.hr (фебруар 2018). Свети Архијерејски сабор
СПЦ одржао је ванредно заседање, а са њега је послато писмо и папи Ивану
Павлу II у коме је изражен протест због папиног нехришћанског односа према
историјским и народним правима Срба.
398 Политика (28116) 16.1.1992, стр. 1; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

126 ИСТОРИЈА СРБА 5

није призната због њеног имена коме се противила Грчка.399 Срби и
Југословени од 1990. нису веровали у „добре намере политичких
вођа Словенаца, Хрвата и Муслимана, а у јануару 1992. изгубили су
веру и у „добре намере” вођа ЕЗ (ЕУ) и САД.

У време када је ЕУ донела одлуку да призна независност
Хрватске, Милан Бабић је писао и Бутросу Галију противећи се
споразуму о РСК, који је договорен без представника из Книна, а
објаснио је да ни Председништво СФРЈ нема право да донесе
одлуку о повлачењу ЈНА са територије РСК, као дела Југославије.400

Бутрос Гали је послао свог подсекретара Марка Гулдинда да у
разговору са представницима СР Крајине добије и њихов пристанак
за долазак мировних војника УН у Крајину.401 У почетку, слично
Милану Бабићу говорио је и Мило Паспаљ председник Скупштине
Републике Српске Крајине. Он је рекао да одлазак ЈНА из Крајине уз
признавање независности Хрватске ствара услове да ако затреба
да се ЈНА врати у Крајину то може бити описано као напад на не-
зависну државу (Хрватску).402 Ипак, после, на састанцима са четво-
рочланим Председништвом СФРЈ од 31.1. до 2.2.1992. у Београду,
М. Паспаљ је подржао Венсов план о распоређивању мировних
војника УН.403

У име Хрватске, Фрањо Туђман је послао писмо 6.2.1992.
Сајрусу Венсу у коме је писао да потпуно прихвата план о слању
мировних војника УН.404

Милан Бабић је изјавио да је у Палати федерације у Београду
прећено представницима РСК да морају потписати план,405 а убрзо
је предложио да се становништво РСК на референдуму изјасни да
ли прихвата Венсов план о доласку мировних војника ОУН.406
Присталице Венсовог плана деловале су брже. У Глини је одржана
Скупштина РСК која је изгласала прихватање мировног плана

Бриона ..., стр. 48-49; Признање хрватске, www.sabor.hr (фебруар 2018).
399 Политика (28116) 16.1.1992, стр. 1; Тодор Чепреганов и други, Историја на

македонскиот народ (Скопје 2008), www.pollitecon.com (април 2015), стр. 332.
400 Политика (28116) 16.1.1992, стр. 8.
401 Политика (28128) 28.1.1992, стр. 1.
402 Политика (28121) 21.1.1992, стр. 8. Видети и напомену 1071.
403 Политика (28134) 3.2.1992, стр. 1-2.
404 Политика (28152) 21.2.1992, стр. 4.
405 Политика (28135) 4.2.1992, стр. 1; Политика (28139) 8.2.1992, стр. 8. На

Бабићеве оптужбе, Бранко Костић је одговорио да никоме у Председништву
СФРЈ није падало на памет да прети „полицијским методама”.
406 Политика (28139) 8.2.1992, стр. 7.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 127

Сајруса Венса 9.2.1992.407 Неколико дана после тога, поново у
Глини, Скупштина РСК донела је одлуку да разрешава владу (са
председником Миланом Бабићем) и поништава владину одлуку да
се проведе референдум о Венсовом плану.408 После тога, на
састанку Скупштине РСК у Борову Селу 26.2.1992. за председника
РСК изгласан је Горан Хаџић (Пачетин код Вуковара, 1958-2016).409
Милан Мартић (министар полиције РСК до почетка 1994) и Здравко
Зечевић, нови председник владе РСК, наставили су да делују
против Милана Бабића.410 Изгледа да Милошевић крајем 1991. и
почетком 1992. није подржавао идеју по којој РСК, може да постане
самостална држава, или део нове државе са Србијом.

Припреме за рат у Социјалистичкој Републици БиХ 1991.

Док је трајала неизвесност да ли ће бити испуњен захтев
Председништва Југославије да се изврши одузимање оружја у
Хрватској, Скупштина СР БиХ одржала је седницу 30. и 31.1.1991. и
изабрала владу.411 Свађе СДА и СДС-а око суверенитета БиХ и
Југославије настављене су на седници Скупштине БиХ 27.2.1991.
На њој, у име Срба Радован Караџић рекао је да је први, основни,
суверенитет Југославије, а не суверенитет БиХ. На истој седници, А.
Изетбеговић рекао је да он може без мира, ако је потребан рат да се
брани суверенитет БиХ, али не и обрнуто.412 То је значило да Срби
морају пристати без рата на суверену БиХ, или ће присталице
Изетбеговића почети рат.

Алија Изетбеговић и Радован Караџић нису могли да нађу дого-
вор, а део њихових присталица почео се наоружавати и спремати за

407 Политика (28142) 11.2.1992, стр. 10. Присутно је било 87 од 112 посланика.
408 Политика (28148) 17.2.1992, стр. 1.
409 Политика (28158) 27.2.1992, стр. 7; Политика (28835) 26.1.1994, стр. 1. Горан

Хаџић је остао на том месту до почетка 1994. а тада председник је постао
Милан Мартић, који је на изборима победио Милана Бабића.
410 Политика (28282) 2.7.1992, стр. 8; Политика (28387) 17.10.1992, стр. 8. Сре-
дином 1992. полиција РСК у Бенковцу је напала Милана Бабића и неколико
његових сарадника из СДС-а и претукла их. До јавног мирења Милана Бабића и
Милана Мартића дошло је у октобру 1992.
411 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 114-116. На истој седници Скупшти-
не, посланици СДА су тражили да се гласа о Декларацији о суверености и
недељивости Републике БиХ, али представници СДС-а нису прихватили то.
Расправа о суверености БиХ, отварала је и питање суверености Југославије.
412 Политика (27800) 28.2.1991, стр. 6.

128 ИСТОРИЈА СРБА 5

рат у БиХ који је најављен. Према једној изјави прва полувојна дру-
жина код Муслимана окупила се у време предизборних свађа у
1990.413 Од средине 1991. део Муслимана у бих ометао је слање
младића у ЈНА, а други су бежали из ЈНА.414 У наоружавању пар-
тијских војски СДА и СДС-а значајна је била помоћ њихових чланова
и присталица у ЈНА, ТО и МУП-у СР БиХ. У другој половини 1991.
Изгледа да се СДА у наоружавању својих присталица више ослања-
ла на МУП СР БиХ, тј. првенствено резервну милицију, а СДС за
своје присталице добијао је оружје из ЈНА, то јест првенствено
оружје за резервисте ЈНА.415 У неким случајевима Муслимани су
узели контролу над фабрикама оружја (експлозива) и из њих изно-
сили експлозив и оружје.416 Муслимани старешине у МУП-у СР БиХ,
које је поставила СДА, присуствовали су састанку 10.6.1991. године
у Дому милиције у Сарајеву којим је председавао Алија Изетбего-
вић, а на том састанку проглашено је претварање Патриотске лиге у
војну организацију.417 Део Муслимана који су били официри ЈНА од
почетка 1991. прешао је у војску Хрватске а 1992. године дошао је у
Армију БиХ, а други су били на обуци у Хрватској 1991. године и
вратили су се да раде у полицији (станицама јавне безбедности) у
БиХ.418 У првој половини 1991. полувојне дружине у БиХ прерастале

413 Шефко Хоџић, Босански ратници, Сарајево 1998, стр. 247-248. У једном
објављеном разговору Халид Ченгић Хаџија, командант Главног логистичког
центра Армије БиХ, рекао је да је он окупио прву такву јединицу у Устиколини,
код Фоче, 2.8.1990. „Нас 18 се заклело на Куран да ћемо се борити за своју
веру, за свој народ, за своју државу”.

414 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 130.
Службеници из општине Тешањ од маја 1991. нису слали регруте у ЈНА.

415 Политика (28013) 1.10.1991, стр. 10; Политика (28206) 15.4.1992, стр. 9; МКСЈ
УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану Караџићу, 24.3.2016, www.icty.org (април
2019), стр. 819-820; Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 118, 122, 132-
133. Од средине 1991. Алија Делимустафић, министар МУП-а СР БиХ, наоружа-
вао је првенствено Муслимане у резервном саставу МУП-а, а део аутоматских
пушака купован је у Словенији. О првенственом наоружавању Муслимана на
подручју Тузле сведочи пример да су позивани скоро само Муслимани у
септембру 1991. у резервни састав МУП-а на подручју општине Живинице.

416 МКСЈ УН (IT-00-39-T), Пресуда Момчилу Крајишнику, 27.9.2006, www.icty.org
(април 2019) стр. 19. У Горажду у фабрици експлозива „Побједа“ запошљавани
су првенствено Муслимани. Неки од њих су износили експлозив без одобрења и
чували га код њихових кућа. Тако је дошло до експлозије у једној кући у
октобру 1991.

417 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 124. Емин Швракић, касније запо-
ведник Зелених беретки, у говору на том састанку је рекао да има више од 400
„наоружаних људи” а позвао је и друге да му се придруже.

418 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 46-47.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 129

су у национално-верске војске.419 Од августа 1991. Изетбеговић се
повезао са руководством Словеније да из ње добије оружје за своју
војску у БиХ.420 На седници Председништва СФРЈ 20-21.8.1991. А.
Изетбеговић је рекао: „У Босни и Херцеговини ако дође до тога
[мисли грађанског рата], нитко тај сукоб више неће моћи зауставити,
..., настаће читав један низ приватних ратова, јер је становништво
наоружано, неједнако наоружано, неједнако у националном смислу,
али било како, сви су наоружани ...”, а после је додао: „ … у таквом
једном сукобу, сасвим сигурно, нитко побједити не би могао.”421 У
септембру 1991. ЈНА је напустио мајор Сефер Халиловић (Пријепо-
ље, 1953-) и пришао Патриотској лиги,422 а на једном састанку у
Храсници 2.12.1991. А. Изетбеговић је прихватио план одбране
суверене БиХ, а против ЈНА, који је објаснио Сефер Халиловић
испред Патриотске лиге.423

У почетку број оних који су се спремали за рат није био велики,
али њихове нападачке изјаве и поступци ширили су страх и убрза-
вали припреме за оружани сукоб. У западну Херцеговину, на
подручје где је владала ХДЗ, дошао је и Доброслав Парага, вођа
Хрватске странке права, а у Љубушком 13.6.1991. пред окупљеним
Хрватима говорио је о „обнови” Независне Државе Хрватске, којој ће
источне границе бити у Суботици, Земуну и Боки которској.424 Због
тога, део мирних грађана се уплашио и почео се спремати за оружа-
ну одбрану од најављених напада Парагиних усташа, а на састанку
Вељка Кадијевића са члановима Председништва СР БиХ у Сарајеву
21.6.1991. изречено је мишљење да се „сви наоружавају” у БиХ.425
Претерујући Изетбеговић је говорио средином октобра 1991. о

419 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 47; Ивица Лучић, Босна и
Херцеговина ..., стр. 121-122 на напоменом 85. У Сарајеву 31.3.1991. створене
су Зелене беретке, које су биле зачетак Патриотске лиге. Преко Патриотске
лиге СДА је стварала своју војску, а у априлу 1991. усвојена је једна заклетва
за чланове Патриотске лиге у којој пише: „Заклињем се Алахом ... да ћу увијек,
у свако вријеме и на сваком мјесту, бранити све интересе муслиманског народа
... по цијену властитог живота! Такође се заклињем да ћу бранити слободу и
интегритет државе Босне и Херцеговине ...”

420 Политика (29001) 14.7.1994, стр. 7. По сведочењу Хасана Ченгића, у име Алије
Изетбеговића, он је преговарао са Миланом Кучаном о куповини оружја, а
Кучан га је спојио са министром унутрашњих дела Словеније Игором Бавчаром.

421 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 56-57.
422 Политика (29058) 9.9.1994, стр. 9; Шефко Хоџић, Босански ратници, 51- 52.
423 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 35, 49.
424 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 124.
425 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 125.

130 ИСТОРИЈА СРБА 5

200.000 људи наоружаних на разне начине у БиХ, а који су ван
ЈНА.426 Наоружавање Муслимана наставило се почетком 1992. узи-
мањем оружја из магацина резервног састава милиције и терито-
ријалне одбране (ТО).427

Општине у којима је владала СДС нису могле да успоставе
добру сарадњу са Владом СР БиХ, нити са општинама у којима су
владале СДА и ХДЗ. Због тога, од почетка 1991. у СР БиХ почеле су
припреме за стварање заједница српских општина као аутономних
области у БиХ, а представници општина са српском већином у
Босанској крајини одржали су састанак 25.4.1991. у Челинцу на коме
је проглашено стварање Заједнице општина Босанске Крајине.428 У
мају 1991. направљене су заједнице српских општина на Романији и
источној Херцеговини, а те заједнице општина са српском већином у
СР БиХ од септембра 1991. називају се српске аутономне области
(САО).429 Почетком новембра 1991. проглашена је и САО Сјеверна
Босна.430 Поред политичког организовања општина у којим је имала
власт СДС је почела стварати и наоружане дружине од јуна 1991.431

Поделе, неповерење и страх су расли, наоружане дружине су
самовољно постављале страже на путевима код насеља и у БиХ
средином 1991.432 У Хрватској оружје је дељено незаконито из скла-
дишта МУП-а, ТО Хрватске, или нелегално куповано. У јуну 1991.

426 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 131-132.
427 Миливоје Иванишевић, Лична карта Сребренице, Српски борац - лист бораца

Републике Српске, број 126-127 (2010), стр. 27. У фебруару 1992. из магацина
ТО, Муслимани на подручју Сребренице одвукли су и један троцевни про-
тивавионски топ калибра 22 мм.
428 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1119; Ивица Лучић, Босна и
Херцеговина ..., стр. 122.
429 Политика (27999) 17.9.1991, стр. 13; Политика (28003) 21.9.1991, стр. 15;
МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1119, 1121. Скупштина За-
једнице општина Босанске крајине 16.9.1991. прогласила је да ствара Ауто-
номну Регију Крајине (АРК). У септембру 1991. Срби су имали САО Северо-
источну Босну (општине Бијељина, Угљевик и Лопаре), САО Романију (општи-
не Хан Пијесак, Соколац и Пале) и САО Источну и стару Херцеговину (општине
Требиње, Билећа, Гацко, Љубиње, Невесиње, Калиновик, Чајниче и Рудо).
430 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 124. Почетком новембра
1991. проглашено је стварање и САО Сјеверна Босна (општине Бановићи,
Босански Брод, Босански Шамац, Добој, Дервента, Грачаница Градачац,
Лукавац, Маглај, Модрича, Оџак, Орашје, Сребреник, Теслић, Тешањ, Завидо-
вићи, Живинице).
431 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 131. На
подручју Нишића од 11.6.1991. вршено је наоружавање присталица СДС-а.
432 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 126.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 131

откривено је да припадници МУП-а Хрватске и лица повезана са
њима преносе део оружја из Хрватске Хрватима у западној Херце-
говини.433 У западној Херцеговини код Посушја усташе и Хрвати,
вероватно уз помоћ полиције републике Хрватске, поставили су
препреку на путу и извршили оружани напад на војну колону која је
ишла од Мостара према Дувну 18.9.1991.434

У септембру 1991. на подручју источне Херцеговине и подручја
Мостара распоређени су делови 2. (Титоградског) корпуса и 37.
(Ужичког) корпуса ЈНА.435 Крајем 1991. у источну Херцеговину пову-
као се 13. (Ријечки) корпус ЈНА.436

У Скупштини БиХ посланици Хрвати и Муслимани заједнички
су гласали против јединства Југославије и прегласавали Србе. Због
тога, у 1991. у Скупштини БиХ 84 српска посланика (Српска де-
мократска странка, Српски покрет обнове, Социјалдемократска
партија и Савеза реформских снага Југославије) покушавали су
заштити јединствену Југославију и интересе Срба.437

У Скупштини БиХ непомирљиво раздвајање изазвале су
расправе о питању суверенитета републике БиХ и суверенитета
народа у њој. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник
Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и
посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је
настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника
Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посла-
ника опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око
03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и
Меморандум (Писмо о намјерама).438

433 Политика (27902) 12.6.1991, стр. 15.
434 Политика (28001) 19.9.1991, стр. 10; Политика (28002) 20.9.1991, стр. 1, 9;

Ђорђе Личина, Двадесети човјек, Загреб 1979, стр. 240. Погинули су један
војник ЈНА и један нападач Лудвиг Павловић (1951–1991), код кога је нађена
легитимација (БР:79948) резервног састава полиције Хрватске, то јест био је у
МУП-у Хрватске. Као најмлађи учесник оружаног упада усташа у СФРЈ 1972.
Павловић је био осуђен на 20 година затвора, али пуштен је 20.12.1990.
435 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 30-31.
436 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 32.
437 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 49, 51.
438 Политика (28028) 16.10.1991, стр. 1, 5; Политика (28029) 17.10.1991, стр. 5;
Политика (28135) 4.2.1992, стр. 13. Тада, Радован Караџић је рекао да СДА и
ХДЗ покушавају, противно Уставу, да усвоје одлуку о суверености којом би на
конференцији у Хагу показали да и БиХ креће путем сецесије од СФРЈ, као
Словенија и Хрватска. Према Миодрагу Симовићу, тада потпредседнику владе
СР БиХ, СДС се позивала на одредбу LXX амандмана на Устава БиХ. Он садржи

132 ИСТОРИЈА СРБА 5

После тог гласања, посланици Срби напустили су заједничку
скупштину СР БиХ, а у Сарајеву прогласили су стварање Скупштине
српског народа у БиХ 24.10.1991.439 Скупштина Социјалистичке
Републике БиХ се распала. Од вишестраначких избора 1990. Кара-
џић је разумевање и помоћ у борби за очување Југославије очеки-
вао од Слободана Милошевића.440 Због тога, С. Милошевић и Ра-
дован Караџић разговарали су, а у таквом разговору 24.10.1991.
Караџић је рекао: „Успоставићемо Југославију у свим крајевима у
којима живимо ... ми [Срби] морамо успоставити власт и контролу
над свим нашим територијама ...”441

Према одлуци Скупштине српског народа у БиХ,442 СДС орга-
низовала је референдум за останак СР БиХ у Југославији 9. и
10.11.1991.443 Изашло је око 1.210.000 гласача, од тога Срба око
1.160.000, а од изашлих око 80% гласало је за останак у Југосла-
вији.444

И Хрвати у БиХ почели су јаче повезивати општине под својом
влашћу. Средином новембра 1991. Хрвати су прогласили прво да
стварају Хрватску заједницу Босанска Посавина, а 18.11.1991. у
Грудама објавили су да стварају и „Хрватску заједницу Херцег-

и одредбу да 20 посланика, ако мисли да неки акт из надлежности Скупштине
БиХ нарушава равноправност (неког од три суверена) народа, може тражити да
се тај акт преда Савету за националну равноправност, а на Савету се одлучује
сагласношћу сва три (суверена) народа (консензусом). Исту, одредбу о праву
20 посланика садржи и Пословник Скупштине СР БиХ у члану 53.
439 Народна скупштина Републике Српске = National Assembly of the Republic of
Srpska : 1991-2011, Бања Лука 2012, стр. 7, 13, 15, 51-53, 109. „Посланици
Клуба Српске демократске странке и Клуба Српског покрета обнове, у
Скупштини Босне и Херцеговине, као легитимни представници српског народа у
Босни и Херцеговини, на основу уставом утврђеног права на самоопредјељење,
укључујући и право на отцјепљење, на сједници од 24. октобра 1991. године,
доносе Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцего-
вини ...” За председника Скупштине српског народа у БиХ изабран је Момчило
Крајишник. Скупштина је радила у Сарајеву до марта 1992. а тада се морала
преместити на Пале. Први састав посланика Сркупштине РС остао је до после-
ратних избора, то јест септембра 1996.
440 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1229.
441 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 615.
442 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 38-39.
443 Политика (28032) 20.10.1991, стр. 1; Политика (28053) 10.11.1991, стр. 1;
Политика (28055) 12.11.1991, стр. 1. Гласло је укупно око 1.500.000 лица.
444 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 39; Улога Републике
Хрватске у догађајима који су претходили ратном злочину у Сијековцу 26.
марта 1992. године, Српски борац ..., број број 118-119 (2009), стр. 20.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 133

Босну”.445 Од већих општина и градова, Хрвати су имали велики
утицај у општини Мостар, у којој је према попису из 1991. било више
од 126.000 лица.446 Од избора 1990. у Мостару највећи утицај у
општинској власти имали су представници ХДЗ-а (уз мањи утицај
њихових савезника из СДА), а држећи локалну власт ХДЗ је име-
новала и челне људе у градској милицији, то јест контролисала је
безбедност грађана у Мостару. Управо у Мостару крајем 1991. по-
казало се да постоји сарадња са војском и полицијом Републике
Хрватске. Увече 28.11.1991. у Мостару отет је пилот ЈНА капетан
Драгош Стојчиновић, а после десетак дана Стојчиновић се појавио
као заробљеник код Загреба у рукама војске Хрватске.447

Проглашење Српске Републике БиХ (после РС)

Мишљење број 1 и Мишљење број 2 Бадинтерове комисије уз
позив Савета министара ЕЗ републикама СФРЈ да се пријаве за
признавање њихове независности до 23.12.1991. довели су до
потпуне поделе у СР БиХ. Без осврта на противљење представника
Срба, Председништво СР БиХ и влада СР БиХ донели су одлуке да
траже признање независности од држава ЕЗ, а министар спољних
дела СР БиХ послао је писмо са таквим захтевом Бадинтеровој
комисији 20.12.1991.448 Истог, 20.12.1991. А. Изетбеговић је изабран
поново за председника Председништва БиХ.449 Због таквих одлука у

445 Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 134-135. У одлуци о стварању
Хрватске заједнице Херцег-Босна писано је да ће она поштовати демократски
изабрану власт БиХ, али док та власт буде држала „независност ... у односу
на ... сваку Југославију”. Тако је Херцег-Босна створена прво против Југосла-
вије и њене војске (ЈНА), а председник Херцег-Босне постао је Мате Бобан.

446 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 485. Од тога, било је скоро 44.000 Мусли-
мана, скоро 43.000 Хрвата, скоро 24.000 Срба и скоро 13.000 Југословена.

447 Политика (28074) 3.12.1991, стр. 10; Политика (28083) 12.12.1991, стр. 8;
Политика (28084) 13.12.1991, стр. 8. Начелници службе безбедности и
милиције у Мостару били су Хрвати Ивица Лучић и Фрањо Доко. Можда је и
неко из милиције у Мостару учествовао у отмици Стојчевића, и његовом
одвођењу до затвора у Загребу. На подручју Загреба размењен је 10.12.1991.
за Весну Босанац, ранија управница болнице у Вуковару, и заробљене војнике
Хрватске из Вуковара.

448 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 156-157; МКСЈ УН (IT-
00-39-T), Пресуда Момчилу …, стр. 41-42.

449 Политика (28092) 21.12.1991, стр. 1. Приликом гласања за председника
Председништва БиХ Изетбеговић је добио 5 гласова, а против су били
представници Срба (СДС-а) Никола Кољевић (Бањалука, 9.6.1936. – Београд,

134 ИСТОРИЈА СРБА 5

Председништву и влади СР БиХ, Скупштина српског народа у БиХ
21.12.1991. донела је одлуку да се почну припреме за стварање
„Републике Српске БиХ у саставу савезне државе Југославије.”450
Истог, 21.12.1991. Као први корак у стварању Републике Српске,
Скупштина српског народа донијела је Одлуку о образовању и
избору Министарског савјета Скупштине српског народа.451

На основу референдума и уставне суверености Срба у БиХ, у
Сарајеву у хотелу „Холидеј ин”, 9.1.1992. посланици Скупштине
српског народа у БиХ усвојили су декларацију о стварању „Ре-
публике српског народа Босне и Херцеговине”, која „се налази у
саставу савезне државе Југославије, као њена федерална једини-
ца”.452 После, 28.2.1992. Скупштина РС прогласила је Устав Српске
Републике БиХ,453 а у августу 1992. Српска Република БиХ преиме-
нована је у Република Српска.454

Непосредно после проглашења Републике Српске, Бадинте-
рова комисија наставила је да одбацује правна објашњења Срба о
савезном и републичким уставима у СФРЈ из 1974. У Мишљењу бр.
2 објављеном 11.1.1992. његова комисија писала је да Срби у
Хрватској и БиХ немају право конститутивног (сувереног) народа,
него су само етничка мањина.455 Бадинтерова комисија 11.1.1992.
године у Мишљењу бр. 4 изјавила је да је могуће признати БиХ као
независну државу ако тако гласа већина њених становника на
референдуму.456 Тако је из ЕЗ долазило охрабрење за оне који су
тражили одвајање БиХ од Југославије.

У Скупштини СР БиХ 25.1.1992. представници СДА и ХДЗ-а
тражили су да се гласа о одлуци да се одржи референдум о не-
зависности БиХ, који је споменут у Мишљењу бр. 4 Бадинтерове
комисије. Клуб посланика СДС-тражио је да се прво о томе изјасни

25.1.1997) и Биљана Плавшић.
450 Политика (28093) 22.12.6.1991, стр. 1, 6; МКСЈ УН (IT-00-39-T), Пресуда

Момчилу …, стр. 42.
451 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 55.
452 Политика (28110) 10.1.1992, стр. 1, 5; Народна скупштина Републике Српске

…, стр. 55-57. Декларација је послата и генералном секретару УН Б. Галију.
453 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 59, 62, 103. До 2012. Устав РС

мењан је са више од 120 амандмана.
454 Политика (28322) 13.8.1992, стр. 8.
455 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 153-154; Ференц Ф.

Јагица, Међународно-правни аспекти …, стр. 244-247.
456 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 156-158: Драгослав

Илић и други, Република Српска у ..., стр. 298-299; МКСЈ УН (IT-96-21-T),
Пресуда Зејнилу ..., стр. 47.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 135

Савет за националну равноправност, али посланици СДА и ХДЗ
нису се освртали на Устав СР БиХ и Пословник Скупштине СР БиХ.
Када су српски посланици напустили Скупштину, посланици СДА и
ХДЗ-а изгласали су да се референдум одржи 29.2. и 1.3.1992.457
Подршку таквом рефередуму почетком фебруара 1992. дао је и
министар спољних послова Италије Ђани Де Микелис.458

У западној Херцеговини и на доњем току Неретве расла је
нетрпељивост. Због напада хрватских националиста, на састанку у
Широком Бријегу (Лиштица) Стјепан Кљујић, члан Председништва
БиХ, морао је поднети оставку 3.3.1992. на место вође ХДЗ, а пре
формалног избора за председника ХДЗ-а вођа Хрвата у БиХ постао
је Мате Бобан († 1998).459

Бивши председник владе Португалије, Жозе Кутиљеро, испред
ЕЗ, водио је састанке СДА, СДС и ХДЗ-а од друге половине фебру-
ара до средине маја 1992. покушавајући да спречи рат у БиХ.460
Први састанак се одржао у Сарајеву 13-14.2.1992. године, а тада
представници СДС-а и ХДЗ-а тражили су кантонизацију БиХ. Алија
Изетбеговић се привидно одлучио да попусти. На састанку 21-
22.2.1992. године у Лисабону, којим је председавао Жозе Кутиљеро,
Изетбеговић је пристао да потпише Изјаву о начелима за ново
уређење БиХ, која је предвиђала БиХ као државу од три целине
засноване „на националним начелима” и суверености „грађана
муслиманског, српског и хрватског народа”.461

457 Политика (28126) 26.1.1992, стр. 1, 6; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ...,
стр. 173; Политика (28135) 4.2.1992, стр. 13. Посланици СДС тражили су да се
тај акт преда Савету за националну равноправност, на коме се одлучује
сагласношћу сва три (суверена) народа (видети у напомени 438). Ипак, посла-
ници СДА и ХДЗ-а предвидели су да на референдуму важи правило „један
човек = један глас”. По томе, грађанима БиХ признато је право коститутивности
(суверености), али је Србима, као националној целини, одузето право да и они
буду суверени народ у БиХ, а они су то били према последњем уставу СР БиХ.

458 Политика (28134) 3.2.1992, стр. 3. Он је изјавио да ће ЕЗ брзо признати и
независност БиХ, ако то буде резултат референдума.

459 Политика (28135) 4.2.1992, стр. 8; Политика (28163) 3.3.1992, стр. 4;
Политика (28337) 28.8.1992, стр. 9; Политика (28396) 26.10.1992, стр. 5.
Политика (30068) Београд 9.7.1997, стр. 18. У другој половини октобра 1992.
за вршиоца дужности председника ХДЗ БиХ изабран је Мате Бобан.

460 Политика (28187) 8.3.1992, стр. 1; Политика (28243) 24.5.1992, стр. 2; Јелена
Гускова, Став Срба према ..., стр. 38-39; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић,
Од Бриона ..., стр. 51 и 52. Састанци су одржавани прво у Сарајеву, после у
Лисабону и на крају у Бриселу.

461 Политика (28152) 21.2.1992, стр. 8; Политика (28154) 23.2.1992, стр. 1; Поли-
тика (28163) 3.3.1992, стр. 4; Ивица Лучић, Босна и Херцеговина ..., стр. 136-
137. На састанку Главног одбора СДА 25.2.1992. Алија Изетбеговић је изјавио

136 ИСТОРИЈА СРБА 5

У Сарајеву Ж. Кутиљеро успео је да убеди Алију Изетбегови-
ћа, Радована Караџића и Мату Бобана да парафирају око 01:00,
18.3.1992. такозвани „Лисабонски споразум”, који је предвидео
независну БиХ, али подељену на националне кантоне.462 Изгледало
је да ће БиХ избећи грађански рат.463

Ипак, Ворен Цимерман, амбасадор САД у Београду (1988-
1992), посетио је Изетбеговића у другој половини марта 1991. и
изгледа да је рекао Изетбеговићу да није требало да потпише спо-
разум, то јест да може добити више.464 Против своје жеље, Изетбе-
говић је ставио параф (иницијал на документу пре коначног потпи-
сивања) на Лисабонски споразум. После разговора са Цимерманом
Изетбеговић је обавестио Кутиљера да „повлачи” своју сагласност, а
25.3.1992. на састанку са новинарима у Сарајеву представници СДА
саопштили су да њихова странка одустаје од Лисабонског
споразума.465

Референдум Муслимана и Хрвата у БиХ 1992.

Од почетка грађанског рата у Хрватској очекивало се преноше-
ње оружаних сукоба из ње у БиХ. СДА, ХДЗ и СДС су настојали да
створе и војне јединице под својом командом. СДС се ослањала на
постојећу ЈНА и ТО БиХ у којима су већина команданата били Срби.
Од почетка 1991. Словенци, после Хрвати и на крају Македонци и
Муслимани престали су да се одазивају на позиве у ЈНА. ЈНА је од
почетка до краја 1991. постајала све више српска војска, а то се
наставило и од почетка 1992. када су се на позиве за служење ре-

да је било потребно потписати споразум којим се Хрватима обећају регије и
некаква сувереност у БиХ како би они гласали на референдуму, а без изласка
Хрвата референдум би пропао. Мислио је да без Хрвата не би било 50% гла-
сача који излазе на референдум.
462 Политика (28179) 19.3.1992, стр. 1, 5. Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр.
39; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 54-55. Парафира-
ни план назван је „Основни принципи уставног решења БиХ”. Према њему БиХ
је остајала у постојећим границама као јединствена држава, али с три „консти-
туционалне” јединице, свака уређена првенствено за један народ.
463 Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр. 39-40.
464 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 300-301; Давид Ђ. Дашић,
Неки унутрашњи и ..., стр. 163; Ана Д. Петковић, САД и распад ..., стр. 97-98.
Тужба да је амбасадор САД В. Цимерман допринео да се одбаци споразум, а да
се крене у рат била је непријатна. Због тога, В. Цимерман је писао да је
Изетбеговића само питао зашто је потписао споразум који после критикује.
465 Политика (28186) 26.3.1992, стр. 6.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 137

довног војног рока у ЈНА, или мобилизацију резервиста ЈНА одази-
вали већином само Срби.466 Присталице СДА више су се ослањале
на полицију (МУП СР БиХ), а делом и на део ТО БиХ.467 Од јуна
1991. СДА је почела да ствара себи одане паравојне јединице
(Патриотску лигу). Део њихових припадника обучаван је уз помоћ
специјалне полиције Хрватске. Према проценама из министарства
за одбрану СФРЈ у првој половини марта 1992. у муслиманским
Зеленим береткама и Патриотској лиги било је око 36.000 лица
наоружаних аутоматским пушкама.468 Убрзо, у другој половини марта
1992. представник Друге војне области ЈНА пуковник Вехбија Карић
изнео је процену да Муслимани у Патриотској лиги и Зеленим бе-
реткама имају око 60.000 људи, да Срби имају око 30.000 незако-
нито наоружаних људи у БиХ, а све наоружане јединице Хрвата у
БиХ да имају око 15.000 војника.469

Процени ЈНА слична је изјава А. Изетбеговића да је пред по-
четак сукоба Патриотска лига имала од 30.000 до 40.000 наоружа-
них припадника, Главни штаб и своје одборе у општинама БиХ,470
али сама Патриотска лига имала је веће процене о броју својих
наоружаних припадника.471

Од септембра 1991. године почело је стварање војних јединица
Хрватског вијећа одбране (ХВО) у Херцеговини.472 С. Кљујић, М.
Бобан и друге вође ХДЗ у БиХ створили су један Кризни штаб ХДЗ
Босне и Херцеговине 18.9.1991. и одредили да ће штаб „осигурати

466 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 133.
467 Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt, Scenografi ja rata : nova putovanja u

Bosnu i Srbiju, Beograd 2010, www.helsinki.org.rs (фебруар 2018), str. 224. У
Тузли градоначелник Селим Бешлагић искористио је изборну победу из 1990.
(и подршку његове социјалдемократске партије) да узме оружје ТО и наоружа
војску у којој су били претежно Муслимани.
468 Политика (28173) 13.3.1992, стр. 13; Алија Изетбеговић, Рат и мир у Босни и
Херцеговини = War and peace in Bosnia and Herzegovina, Сарајево 1998, стр. 9.
Према једној изјави Изетбеговића из 1997. „у тренутку проглашења незави-
сности” његове присталице имале су „можда 20.000 пушака рачунајући и
резервну полицију, коју смо мобилисали, Патриотску лигу, Зелене беретке ...”
469 Политика (28180) 20.3.1992, стр. 5.
470 Политика (28502) 15.2.1993, стр. 6. Поред војника које је наоружала
Патриотска лига, Изетбеговић је рекао да се наоружало самостално купујући
оружје још „преко 40.000 људи”.
471 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 51. Почетком фебруара
1992. они су процењивали да имају од 60.000 до 70.000 „наоружаних људи”, а
крајем истог месеца да имају око 120.000 људи у војним формацијама”.
472 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 67-68. ХВО је незванично
настао 4.9.1991. у Широком Бријегу, а званично 8.4.1992. у Мостару.

138 ИСТОРИЈА СРБА 5

набавку наоружања”.473 Пре почетка рата у БиХ, 18.12.1991. године
хрватски националисти из БиХ у Љубушком створили су и Хрватске
одбрамбене снаге (ХОС), а командант ХОС-а у Херцеговини постао
је Блаж Краљевић.474 Свој Главни штаб ХОС је имао у Загребу.475
Према проценама из ЈНА у западној Херцеговини, десетак општина
са хрватском већином, било је око 16.000 лица које је наоружала
ХДЗ, или који су били у ЗНГ Хрватске.476 Истовремено, крајем 1991.
ЗНГ је ушао у Неум (БиХ) и од тада држао ту општину.477

У јануауру 1992. у општинама на доњој Неретви и западној
Херцеговини (као што је Чапљина) спајањем наоружаних приста-
лица ХДЗ-а и Хрвата који су били у МУП-у БиХ створене су хрватске
страже на путевима и око објеката ЈНА.478

Уз подршку из Републике Хрватске од почетка 1992. Хрвати у
БиХ ојачавали су војне јединице ХВО-а и ХОС-а. Тако се повећава-
ла подела у Херцеговини у јануару и фебруару 1992. На доњој Не-
ретви, у Чапљини вршени су напади на објекте Срба, а на подручју
Мостара у неким селима наоружани цивили Хрвати забрањивали су
приступ војницима и официрима ЈНА.479 У фебруару и почетком
марта 1992. наоружане једнонационалне страже чувале су ноћу
насеља Срба и Муслимана око Сарајева (Хаџићи, Вогошћа, ...).480

Према попису из 1991. у СР БиХ било је скоро 4.355.000 лица.
Муслимана је било око 1.905.000, Срба је било 1.350.000, Хрвата
око 752.000, Југословена је било скоро 240.000, а Црногораца је
било више од 14.000.481

У таквим околностима одржан је референдум са питањем: „Да
ли сте за суверену и независну БиХ, државу равноправних грађана,
народа БиХ, Муслимана, Срба и Хрвата?”482 Референдум је одржан

473 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Стјепан Кљујић,
15.7.2003, www.hlc-rdc.org (април 2019), стр. 490-491.

474 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 71.
475 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 74.
476 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 128.
477 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 128.
478 Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, стр. 128-129.
479 Политика (28135) 4.2.1992, стр. 8; Политика (28139) 8.2.1992, стр. 8. У првој

половини фебруара 1992. министар за одбрану СР БиХ, Хрват, Јерко Доко
признавао је да у западној Херцеговини постоје хиљаде наоружаних Хрвата
који су организовани у „паралелну” војску.
480 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 820, 935.
481 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 464.
482 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 126.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 139

29.2. и 1.3.1992. На њему су учествовали углавном Хрвати и Мусли-
мани, а врло мало Срба, то јест око 64% лица са правом гласа, а
око 99% оних који су изашли на гласање определило се за неза-
висност БиХ и излазак из Југославије.483 После објављивања
резултата, испред САД Џејмс Бејкер је објавио да ће се подржавати
чување јединства БиХ, а да ће САД следити ЕЗ у признавању
независности Словеније и Хрватске.484

Слободан Милошевић је желео да се избегне преношење
грађанског рата у СР БиХ и на једном састанку са представницима
УН упозоравао је да ће настати пакао (рат) ако неко (вероватно је
мислио највише на ЕЗ и САД) буде давао предност једној (мислио је
на Муслимане) страни у СР БиХ.485

У време референдума, у недељу 1.3.1992. у старом средишту
Сарајева на Башчаршији догодило се убиство које је било повод за
већи оружани сукоб у граду. Испред православне цркве на Башчар-
шији били су сватови (Милана Гардовића и Дијане Тамбур) који су
носили српску заставу. Око 16:00 сватове су напали Рамиз Делалић
Ћело (припадник Зелених беретки) и тројица његових пратилаца.
Делалић је пуцао на сватове и убио младожењиног оца Николу
Гардовића, а ранио православног свештеника Раденка Миковића.
Срби су референдум видели као незаконито прегласавање, то јест
као политичко насиље, а убиство на Башчаршији видели су као
почетак убијања Срба. Рајко Дукић (један од вођа СДС-а) наредио је
да се око поноћи постави двадесетак препрека на улицама у Са-
рајеву које ће чувати наоружани Срби и да се тако спречи слободно
кретање лица која су извршила убиство на Башчаршији, а олакша
хватање убица.486

Исте ноћи, Муслимани су почели постављати своје препреке и
стражаре на путевима у граду (код зграде Скупштине БиХ), а ста-

483 Zehrudin Isaković, Alija Izetbegović : 1925-2003 : biography, са
www.muzejalijaizetbegovic.bа (април 2019), стр. 59; Омер Ибрахимагић,
Актуелни политички захтјеви – Авети прошлости, Корак - часпопис за заштиту
тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012, стр. 31-32. Према објави
Републичке изборне комисије БиХ од 6.3.1992. од укупног броја 3.253.847
гласача у СР БиХ гласало је 2.073.568 лица.

484 Политика (28171) 11.3.1992, стр. 1-2.
485 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 1230.
486 Политика (28163) 3.3.1992, стр. 1-3; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану

…, стр. 894-895, 1325-1326; Драгослав Илић и други, Република Српска у ...,
стр. 372. Најмање једна особа убијена је код препрека које су поставили Срби
у ноћи 1.3. на 2.3.1992. у Сарајеву, али те ноћи пуцњаве и убијених било је у
граду и даље од постављених препрека на улицама.

140 ИСТОРИЈА СРБА 5

новништво се отежано кретало и куповало храну.487 Да би се обно-
вио ред, 3.3.1992. састали су се А. Изетбеговић, Р. Караџић и гене-
рал Милутин Кукањац (заповедник ЈНА у Сарајеву). Договорили су
се да се препреке склоне са улица, а да ред у граду надгледају
мешовите патроле, које ће се састојати од војника (ЈНА) и милиције
(МУП), а да у њима буду и Срби, и Муслимани.488 То је за неколико
недеља одгодило почетак општег оружаног сукоба у Сарајеву, али
не и припреме за рат.

После договора представника СДА са руководством Словеније,
из Словеније у марту 1992. довожено је оружје у БиХ за присталице
СДА и Алије Изетбеговића.489 Председништво СР БиХ 11.3.1992.
одлучило је да ставља ван снаге одлуку Председништва СФРЈ из
19.10.1990. којом је дато оружје ТО БиХ на чување ЈНА.490 Наравно,
ЈНА није проводила одлуке Председништва СР БиХ, него одлуке
Председништва СФРЈ и складишта оружја није желела предати ТО
СР БиХ. Око 20.3.1992. ЈНА је почела да извлачи артиљеријска
оружја на узвишења око Сарајева, а истовремено наоружани
цивили (и Муслимани, и Срби) поново су постављали препреке на
путевима око Сарајева и улицама у граду.491 На подручју Високог,
крајем марта 1992. наоружани Муслимани у средњој Босни почели
су затварати цивиле Србе у приватне затворе.492

После потписивања мира за подручје Хрватске, у Сарајеву
2.1.1992. почело је премештање војске Хрватске у БиХ.493 Крајем
јануара 1992. министар Гојко Шушак и његов помоћник Иван Чермак
одобрили су да се и Хрватима у босанској Посавини хитно пошаље
оружје.494 Од јануара до марта 1992. наоружани припадници ХОС-а
(нередовна војска коју су створиле присталице Доброслава Параге)
из западне Херцеговине прелазиле су у униформама у Бугојно,

487 Политика (28164) 4.3.1992, стр. 1; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану
…, стр. 1325.

488 Политика (28165) 5.3.1992, стр. 7; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану
…, стр. 1327. Тако су склоњене страже и препреке са улица 4.3.1992.

489 Политика (29263) 7.4.1995, стр. 7.
490 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 32.
491 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1327.
492 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 158-159, 190. Наоружани Муслимани

са ознаком МОС (Муслиманске оружане снаге) одвели су Бранка Вујадиновића
и још неколико Срба крајем марта 1992. у подрум приватне куће Енвера Баши-
ћа у селу Срхиње, код Високог, и држали их затворене.
493 Политика (28267) 17.6.1992, стр. 4.
494 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 63-64.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 141

Нови Травник и Купрес. У марту 1992. у Чапљини око касарне ЈНА
постављене су препреке, а Срби су напуштали град и прелазили у
српска села.495

Средином марта 1992. резервни војници ЈНА пуцали су ноћу
према резервним полицајцима у Мостару, а наоружани Хрвати и
Муслимани поставили су препреке на улицама у граду, а између
Чапљине и Габеле заустављено је возило у коме су били поручник
ЈНА и његов познаник, који су тада отети од стране Хрвата.496 До ве-
ћег оружаног сукоба дошло је 22.3.1992. када су припадници ХОС-а
са подручја Неума напали положаје које је држала ЈНА у општини
Љубиње, а у сукобу је убијено 6 резервиста ЈНА из Црне Горе.497
Западно од доње Неретве, ХОС и Муслимани и Хрвати у МУП-у
Стоца преузели су ту општину у марту 1992. а већина Срба са тог
подручја побегла је.498

Захваљујући помоћи из Хрватске, у пролеће 1992. ХВО у БиХ
био је боље наоружан од Патриотске лиге, а у априлу 1992. године
министар одбране Хрватске Гојко Шушак дозволио је да војска
Хрватске издвоји неколико стотина већином Муслимана и као једну
јединицу пошаље њих у БиХ, али и да даје оружје Муслиманима у
БиХ.499 Због тога оружје за Муслимане у БиХ довожено је од априла
1992. до априла 1993. из Хрватске.500 Изгледа да је већи део оружја
из фабрике „Братство” у Новом Травнику од априла 1992. дат

495 Политика (28167) 7.3.1992, стр. 7; Политика (28168) 8.3.1992, стр. 6; Поли-
тика (28169) 9.3.1992, стр. 5; Политика (28207) 16.4.1992, стр. 7; Политика
(28326) 17.8.1992, стр. 6; Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 601.
Војници ХОС-а носили су црне униформе, користили су усташки поздрав „За
дом спремни”, а као симбол латинично слово „U”. Тако су личили на усташе из
Другог светског рата и разумљиво је да су цивилна лица Срби бежали од њих.
Крајем јануара 1992. неки Срби из Купреса министарству одбране СФРЈ у
Београду послали су писмо у коме су тражили да ЈНА спречи да се понове
убијања Срба која су вршиле усташе у Другом светском рату. На доњој Неретви
од прве половине марта, ноћу је долазило до пуцњаве. Пуцало се, на једној
страни, из Чапљине и хрватских села, у којима су били ХОС и ЗНГ, а на другој
страни, пуцало се из српских села, у којима су били и резервисти ЈНА. Тако је
дошло до првих рањавања и једног убиства.

496 Политика (28177) 17.3.1992, стр. 7, 15; Политика (28178) 18.3.1992, стр. 1.
Тако је спречено кретање радника на посао и снабдевање становништва у
Мостару. Истовремено почеле су неконтролисане пуцњаве ноћу.

497 Политика (28184) 24.3.1992, стр. 5.
498 Политика (28193) 2.4.1992, стр. 5.
499 Д. Маријан, Вјештачки налаз: о ратним везама Хрватске и Босне и Херцеговине

(1991-1995), у Часопис за сувремену повијест (год. 36, бр. 2), Загреб 2004,
стр. 226-228.
500 Политика (28267) 17.6.1992, стр. 4; Д. Маријан, Вјештачки налаз …, стр. 227.

142 ИСТОРИЈА СРБА 5

јединицама ХВО Бусоваче, Витеза и Кисељака.501 Насупрот забрани
увоза оружја, према речима А. Изетбеговића до средине 1993. за
Армију Републике БиХ унето је 30.000 пушака, 20.000.000 метака,
37.000 мина и 46.000 противтенковских ракета.502

Долазак УНПРОФОР-а у РСК и привидни мир са Хрватском

До почетка 1992. размере протеривања Срба са територије која
је била под контролом Загреба, али и Хрвата са подручја РСК биле
су велике. На обе стране, укупно је било око 508.000 избеглих. Срби
су се већином склонили на подручја Србије, БиХ, Републике Српске
Крајине и у Црну Гору (на тим подручјима било је око 293.000
избеглица), а Хрвати су се већином склонили на подручја под
контролом Загреба, мање у Словенију и Мађарску где је било око
212.000 избеглица.503 Хрвата је могло бити протерано до око 170.000
лица (видети на странама 104-105), а број протераних Срба могао је
бити између 200.00 и 290.000 лица у јануару 1992. Можда су трећи
по броју протераних били Југословени. Имовина протераних и
избеглих била је пљачкана и присвајана.

Почетак слања мисије УНПРОФОР (United Nations Protection
Forces – Заштитне снаге Уједињених нација) била је Резолуција 743
СБ УН која је усвојена 21.2.1992.504 После тога Бутрос Гали је за
заповедника УНПРОФОР-а одабрао Сатиша Намбијара, герерал-
лајтнанта из Индије, а за његовог заменика Филипа Моријона, гене-
рал-мајора из Француске.505 Предвиђено је слање 14.000 лица у

501 Политика (28255) 5.7.1992, стр. 11; Шефко Хоџић, Босански ратници, 47-48.
502 Д. Маријан, Вјештачки налаз …, стр. 228. Оружје је донето преко Хрватске.
503 Политика (28132) 1.2.1992, стр. 1. Према списковима Црвеног крста СФРЈ

31.1.1992. у Србију се склонило 161.849 избеглица, у Црну Гору 7.420
избеглица, у БиХ 89.432 избеглица, у Македонију 2.400 избеглица. Из
Словеније и Хрватске од краја октобра престали су да шаљу извештаје о броју
избеглица Црвеном крсту СФРЈ, а према последњим послатим извештајима у
Хрватској је било око 170.000 пријављени избеглих лица, а у Словенији око
22.000. Пријављена избегла лица у Хрватској су пописана на подручју под
контролом Загреба, то јест изван РСК. Црвени крст СФРЈ процењивао је да је на
подручју РСК било око 35.000 избеглица. У Мађарској је било око 20.000
избеглица.
504 Политика (28154) 23.2.1992, стр. 1; United Nations, Resolutions and Decisions of
the Security Council 1992, р. 8-9.
505 Политика (28166) 6.3.1992, стр. 2.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 143

мировној мисији.506 Већина Срба у РСК мислила је да је одбранила
територије на којима живи, а да долазак УНПРОФОР-а означава
крај рата. За Туђманову Хрватску то је било привремено примирје
изнуђено војним поразом.

У фебруару 1992. ЈНА је имала око 160.000 војника и официра,
већином Срба.507 Хрватска је у својим наоружаним јединицама има-
ла више од 200.000 лица почетком 1992.508 Хрватска још није имала
праву авијацију, али се то мењало од прве половине 1992. Прво је
пилот Данијел Боровић напустио аеродром код Бихаћа и са авионом
„МИГ 21” прешао у Хрватску.509 Из војске која се мењала у мају 1992.
године пребегла су са аеродрома Поникве (код Ужица) два пилота
(Хрвата) са авионима („МИГ 21”) у Хрватску.510 Резервни део оружа-
них снага Хрватске био је демобилисан у другој половини 1992.511
Хрватска војска је преуређена уз помоћ официра САД. Од тада
имала је више од 100.000 припадника у редовном саставу и око
100.000 у резервном. Од склапања примирја и признања неза-
висности Хрватске, упркос забрани настављен је увоз оружја у њу.

Као заповедник мировних снага УН у Београд је 8.3.1992. сти-
гао генерал Сатиш Намбијар.512 У августу 1992. године, због кажња-
вања Београда и изолације СРЈ, команда УНПРОФОР-а премеште-
на је у Загреб.513 Мисија УНПРОФОР-а током априла, маја и јуна
1992. размештана је у „заштићеним” зонама РСК и у Републици
Хрватској, али рат није потпуно престао, а то су показивали повре-
мени оружани напади на граници Хрватске и Републике Српске
Крајине.514 Истовремено СРЈ је повлачила у априлу и мају 1992.

506 Политика (28199) 8.4.1992, стр. 1.
507 Политика (28145) 14.2.1992, стр. 7; Политика (28160) 29.1.1992, стр. 9.
508 Nir Arielli, In Search of Meaning: Foreign Volunteers in the Croatian Armed Forces,

1991–95, www.leeds.academia.edu/NirArielli (јануар 2018), p. 16.
509 Политика (28139) 8.2.1992, стр. 11.
510 Политика (28236) 17.5.1992, стр. 1.
511 Политика (28270) 20.6.1992, стр. 6; Политика (28390) 20.10.1992, стр. 8.
512 Политика (28169) 9.3.1992, стр. 1.
513 Политика (28312) 3.8.1992, стр. 2.
514 Политика (28242) 23.5.1992, стр. 1; Политика (28247) 28.5.1992, стр. 5; Поли-

тика (28283) 3.7.1992, стр. 8; Политика (28323) 14.8.1992, стр. 8; Политика
(28324) 15.8.1992, стр. 8. У источној Славонији УНПРОФОР је распоређивање
завршио крајем маја 1992. и преузео одговорност, а у јуну 1992. исто се до-
годило у Книнској крајини и Лици. Средином августа 1992. војници Хрватске,
прошли су поред положаја мировних војника ОУН и напали су Србе земљо-
раднике, из РСК, у селу Маркушица. Неке су побили, а друге заробили.

144 ИСТОРИЈА СРБА 5

остатке ЈНА из РСК (са линија сукоба са хрватском армијом).515 У
време тог смењивања, од 18.5.1992. Територијална одбрана РСК, са
делом припадника ЈНА, који су рођени на подручју РСК, почела се
уређивати као Српска војска Крајине (СВК).516 Хрватска војска
21.6.1992. изненада је напала Територијалну одбрану РСК на
Миљевачком платоу, код Дрниша, и убила неколико десетина лица,
а убијене су бацили у јаму и затрпали смећем.517

После потписивања примирја, јединице ЈНА обуставиле су
нападе на Дубровник, али су се задржале у близини града, који је
ваздушном линијом од границе са БиХ удаљен свега неколико кило-
метара. Зато је и са подручја Требиња био у домету артиљеријских
оружја, али је и Требиње било у домету артиљерије Хрватске.
Међусобно је долазило до повремених гранатирања и средином
1992. године,518 а почетком јула 1992. Хрватска је употребила и
авионе да бомбардује подручје Требиња.519

Међународна заједница вршила је притисак на ЈНА. Оптужили
су је да уништава цивилне циљеве у Дубровнику и тражили да се
удаљи њена артиљерија изван домета. Доласком УНПРОФОР-а у
мају 1992. ЈНА се повукла са северозападних делова општине Ду-
бровник. То повлачење је олакшало напредовање хрватске војске у
југозападни део Поповог поља средином 1992.520

Насиља и прогони мањина су настављени. Према извештају
генералног секретара УН Бутроса Б. Галија, Срби су у мају 1992.
протерали Русине и Хрвате из села Миклушевци и Товарник. Исти
извештај бележи да су Хрвати, појединачно и у дружинама, уз
учешће лица из полиције и војске, наставили да уништавају куће и
имовину Срба и тако приморавају прогоњене да се исељавају из
подручја под контролом владе из Загреба.521 Једно од места где су
затварани, мучени и убијани Срби од 1992. до августа 1997. био је
војни затвор у Сплиту Лора.522 У грађанском рату у Хрватској било је

515 Милисав Секулић, Книн је пао ..., стр. 121.
516 Политика (28238) 19.5.1992, стр. 12.
517 Драган Пјевач, Страдање Срба у Хрватској, Страдање Срба у последњој

деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018, стр. 198.
518 Политика (28261) 11.6.1992, стр. 6; Политика (28265) 15.6.1992, стр. 7.
519 Политика (28282) 2.7.1992, стр. 1.
520 Политика (28311) 2.8.1992, стр. 8.
521 Политика (28269) 19.6.1992, стр. 6.
522 Политика (29142) 4.12.1994, стр. 13; Политика (30642) 15.2.1999, стр. 7;

Билтен. Документационо информативни центар VERITAS. Јул,2002, бр. 40,
доступно на: http://www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten_40.pdf. Неко

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 145

око 220 затвора, логора и приватних затвора у које су затварани
Срби и Југословени.523

У августу 1992. у Хрватској су одржани избори. На њима Ф.
Туђман је добио 56,7% гласова за председника Хрватске, ХДЗ је
добила 43,7% гласова, али у Сабору она је добила већину (85 од
138) места, а 13 места за Србе додељено је Српској народној
странци Милана Ђукића.524

На подручју РСК од Територијалне одбране РСК и Посебних
јединица милиције РСК у октобру и новембру 1992. завршено је
уређивање Српске војска Крајине (СВК), а њен први командант био
је генерал Миле Новаковић.525

Преношење рата из Хрватске у БиХ у пролеће 1992.

Грађански рат у Хрватској од 1991. довео је до оружаних напа-
да и на гранично подручје у Социјалистичкој Републици БиХ. Са
територије Хрватске испаљиване су гранате које су разарале
објекте, рањавале и убијале људе. Тако су убијени Анка Зец у
Босанској Дубици 13.9.1991. и Војислав Горановић 16.9.1991.526

Рат у БиХ почео је нападом из Хрватске са југа преко Неума и
са севера преко Босанског Брода. Хрватска војска са доњег тока
Неретве ширила је подручје под контролом Хрвата. Без отпора кра-
јем 1991. успоставила је контролу над Неумом, јединим излазом
БиХ на Јадранско море. На севру, 12.11.1991. део Хрвата, предво-
ђен лицима из ХДЗ-а у Босанском Броду прогласио је стварање

време у Лори је био Гаврило Трипковић из Пребиловаца. Њега су Хрвати
заробили на почетку сукоба у БиХ 8.4.1992. године, а после су га премештали
из једног у други затвор до 14.8.1992. када је ослобођен у размени затворени-
ка код Неметина (Вуковар). Према његовим речима у Лори у мучењу затворе-
ника истицао се Тома Дујић, управник затвора. Г. Трипковић је причао да је
тучен, као и други затвореници, али и да је присуствовао када су неким затво-
реницима, у униформама ЈНА, вадили очи и одсецали главе. У логор Лора
доведено је око 1.000 затвореника.
523 Бранислав Дукић, Логори за Србе у БиХ и Хрватској, Страдање Срба у
последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018, стр. 193.
524 Политика (28317) 8.8.1992, стр. 10; Политика (28319) 10.8.1992, стр. 5;
Политика (28321) 12.8.1992, стр. 12. У августу 1992. Туђман је сменио владу
Фрање Грегурића, а нову владу саставио је Хрвоје Шаринић.
525 Милан Гулић, Војска Крајине лист Главног штаба Српске војске Крајине, у
Грађански рат у Хрватској 1991-1995. (Зборник радова IX), Београд 2013,
www.independent.academia.edu/MilanGulić (јул 2019), стр. 258.
526 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 331.

146 ИСТОРИЈА СРБА 5

„Хрватске заједнице Посавина”.527 Од краја фебруара 1992. године
из Славонског Брода прелазили су наоружани војници Хрватске и
вршили насиља према становништву.528 Непосредно после рефе-
рендума, представници ХДЗ-а образовали су кризни штаб који је
преузео власт у општини и месним заједницама на подручју Б.
Брода, а из Хрватске 3.3.1992. године ушле су веће јединице војске
Хрватске.529 Подршку војницима који су ушли из Хрватске, али под
именом ХОС, дала су наоружана лица која су окупили ХДЗ и СДА на
подручју Босанског Брода.530 Због тога, у марту 1992. Срби су
поставили препреке на улазима у српска насеља код Босанског
Брода, а у хрватским деловима града и селима контролу су узели
војници ХОС-а.531 Срби и Хрвати оружано су се сукобили средином
марта 1992. на линијама разграничења код Босанског Брода.532
Мањи сукоби довели су до већег напада српских добровољаца и
ЈНА на положаје хрватско-муслиманске војске у Босанском Броду
24-25.3.1992. године.533 После тога, ЗНГ, редовна војска Републике
Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Муслимана) са тенковима,
прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод.534 Нао-
ружани Хрвати и Муслимани у селу Сијековац (Б. Брод) у ноћи 26.
на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна
насиља и убиства на подручју Б. Брода која су трајала до првих
дана октобра 1992.535 После доласка чланова председништва
Фикрета Абдића и Биљане Плавшић, које је пратио и министар
Јерко Доко (Хрват), представници сукобљених страна у Босанском

527 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 49; Драгослав Илић и
други, Република Српска у ..., стр. 63. За седиште Заједнице одређен је
Босански Брод, а требала је обухватити и општине Босански Шамац, Брчко,
Дервента, Оџак, Орашје и делове општина Добој и Градачац.

528 Политика (30009) 11.5.1997, стр. 7. Као сведок на суђењу у Хагу пред МКСЈ УН,
С. Месић је говорио да су одлуку о слању целих јединица војске Хрватске у
БиХ донели Фрањо Туђман и Гојко Шушак, али су јавно говорили како у БиХ
нема Војске Хрватске, него су тамо само добровољци из Хрватске.

529 Улога Републике Хрватске у догађајима који су претходили ратном злочину у
Сијековцу 26. марта 1992. године, Српски борац - лист бораца Републике
Српске, број број 118-119 (2009), стр. 21.

530 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 49.
531 Политика (28166) 6.3.1992, стр. 7.
532 Политика (28178, 18.3.1992, стр. 5.
533 Политика (28186) 26.3.1992, стр. 1; Политика (28186) 26.3.1992, стр. 6.
534 Политика (28189) 29.3.1992, 1; Народна скупштина Републике Српске …, 35.
535 Политика (28188) 28.3.1992, стр. 1; Први организовани масовни злочин у БиХ,

Српски борац - лист бораца Републике Српске, број број 118-119 (2009), 12.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 147

Броду договорили су привремени прекид сукоба 29.3.1992.536
Неколико дана после убистава у Сијековцу, у првим данима

априла 1992. већину БиХ захватили су међуверски и међунацио-
нални оружани сукоби. Хрвати (ХОС), са подручја Купреса и општи-
на западне Херцеговине, уз помоћ неких јединица МУП-а и војске
Републике Хрватске (ЗНГ), од 3.4.1991. војним нападима на Србе у
Купресу и српским насељима око Купреса покушали су узети пуну
контролу и при томе су убили неколико десетина цивила Срба.537
Живота Панић, тада заменик начелника Генералштаба ЈНА, тражио
је да се успостави контрола ЈНА на Купрешкој висоравни. Од 6.4. до
8.4.1992. на подручју Купреса, под командом пуковника Славка
Лисице ЈНА и Српски борци потиснули су хрватску војску.538 Непо-
средно после ослобођења Купреса, ХОС и муслиманска војска
заузели су Јајце.539

Даље на северу, Срби и Југословени су били већина у већем
делу Босанске крајине са центром у Бања Луци.540 Од избора 1990.
власт у Бањалуци држале су присталице СДС-а а председник
Скупштине општине Бањалука постао је Предраг Радић (члан
главног одбора СДС-а).541 Наоружани Срби (Српске одбрамбене
снаге) без икакве борбе узели су контролу у Бањалуци и надгледали
прилазе граду и главним установама у њему од 3.4.1992.542

За разлику од Бања Луке, у општинама Босанске крајине у
којим је био већи удео Муслимана долазило је и до оружаних суко-
ба. У општини Приједор од више од 112.000 становника, Муслимани

536 Политика (28190) 30.3.1992, стр. 1.
537 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 530; Р. Јовић, Досије, Српски

борац - лист бораца Републике Српске, број број 118-119 (2009), стр. 52-54. У
септембру и новембру 1991. Хрвати на подручју Купреса створили су прво
Кризни стожер, а после и Купрешку бојну.
538 Политика (28199) 8.4.1992, стр. 5; Политика (28200) 9.4.1992, стр. 1, 7; Поли-
тика (28202) 11.4.1992, стр. 6; Политика (28210) 19.4.1992, стр. 5.
539 Политика (28203) 12.4.1992, стр. 9.
540 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 482. Према попису из 1991. Бања Лука
(143.000 становника) била је други град по величини у БиХ, а на подручју
општине Бања Лука било је више од 195.000 становника, а од тог броја Срба са
Југословенима било је око 66,8%. Срба је било скоро 107.000 (54,8%), више од
23.000 (12%) били су Југословени, Хрвата је било више од 29.000 (14,9%), а
Муслимана мање од 29.000 (14,6%).
541 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 554.
542 Политика (28195) 4.4.1992, стр. 1, 5; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радо-
вану ..., стр. 555.

148 ИСТОРИЈА СРБА 5

и Хрвати су чинили око 50%.543 Од избора 1990. године председник
Скупштине општине Приједор био је Мухамед Чехајић (из СДА), а
СДА поставила је своје присталице и на најважнија места у Станици
јавне безбједности Приједор и контролисала полицију.544 Крајем
1991. и почетком 1992. у општини Приједор ТО делила је оружје и
Србима и Муслиманима.545 Од 1991. Срби су тражили да се општина
Приједор подели на једну општину Приједор са српском, а другу
општину Приједор са муслиманском већином, а у јануару 1992.
представници СДС-а напустили су Скупштину општине Приједор и
створили Српску општину Приједор.546 После тога, до краја априла
1992. у Приједору Срби запослени у МУП-у одвојили су се из
заједничког МУП-а истворили су неколико тајних станица полиције
(станица јавне безбедности) са око 1.500 лица.547 Према наредби
Српске општине Приједор, око 400 полицајаца Срба узело је без
борбе све важније објекте у Приједору у првим сатима 30.4.1992.548
У таквим поделама, у Приједору у ноћи 1.5.1992. убијен је 1 поли-
цајац Србин, а када су његови рођаци убили четворо Муслимана,
направљен је муслимански ратни штаб у Хамбаринама (између
Приједора и Љубије) 3.5.1992.549 Од октобра 1991. представници
СДА на подручју Козарца од Територијалне одбране стварали су
своје наоружане јединице.550 Влада Аутономне Регије Крајина (АРК)
донела је одлуку 4.5.1992. да Муслимани и Хрвати требају предати
оружје.551 На подручју Хамбарина 22.5.1992. наоружана стража
Муслимана напала је цивилно возило у коме су били резервисти
Војске РС (двојица резервиста су убијени, а 4 лица су рањена).552

543 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 485. Срба је било скоро 48.000, а Југосло-
вена више од 6.000.

544 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 108-110. Почетком 1992.
на подручје Приједора резервисти ЈНА доносили су оружје са ратишта у Славо-
нији, а неки од њих су и продавали оружје. Неки чланови СДА, као Мирсад
Мирза Мујаџић, од друге половине 1991. учествовали су у набављању оружја
за Муслимане на подручју Приједора.

545 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 645.
546 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 642.
547 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 646.
548 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 112; МКСЈ УН (IT-95-5/18-

T), Пресуда Радовану ..., стр. 649-650.
549 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 112.
550 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 657-658. Њима се придру-

жио и официр Сеад Чиркин, који је напустио ЈНА.
551 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 652-653.
552 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 113-114; Радован Јовић,

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 149

После захтева да несрби предају оружје, Војска РС напала је
23.5.1992. Муслимане у Хамбаринама и узела насеље, а 24.5.1992.
нападнути су и наоружани Муслимани у Козарцу и поражени до
26.5.1992. године, али део поражених побегао је на подручје Љубије
и на Козару.553 Са подручја Љубије, Муслимани и Хрвати напали су
30.5.1992. Приједор, али брзо су поражени у сукобу са милицијом и
ЈНА.554 После заузимања Козарца појавио се велики број заробље-
них Муслимана и Хрвата и направљени су логори за њих Омарска,
Кератерм и Трнопоље.555 Од јуна до децембра 1992. године у војним
објектима на Мањачи постојао је логор за непријатеље РС и у
августу 1992. на Мањачу је доведено скоро 1.500 лица из Омарске
(тада затворена), а довођени су затвореници и из других затвора и
логора.556 Војска и полиција РС на Мањачи су затварали лица (већи-
ном Муслимане, мање Хрвата и мали број Срба) старости између 18
и 60 година, а од јула 1992. заробљенички логор је посећивао и
Међународни црвени крст.557

У општини Сански Мост према попису из 1991. Срби су чинили
око 42% становника, али после избора 1990. председник општине
постао је Недељко Рашула, један од вођа Срба и СДС-а.558 У другој

Трговци мртвих душа или како је општина Приједор издржала оружани напад и
ратну пропаганду, Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 124-125
(2009), стр. 53.
553 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 659-674. У нападу на Коза-
рац убијено је око 800 Муслимана.
554 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., 115-118. У оружаном сукобу
30.5.1992. убијено је око 18 лица која су била у ЈНА и милицији Приједора. Део
потиснутих Муслимана отишао је у планине на подручју Љубије, а одатле су
нападали и убијали већином цивиле до новембра 1994. када су заробљени.
555 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 695-696, 699-700, 702, 706-
710, 713, 717, 723-724, 728, 732, 747; МКСЈ УН (IT-98-30/1-T), Тужилац против
Мирослава Квочке, Милојице Коса, Млађе Радића, Зорана Жигића и Драгољуба
Прцаћа, Пресуда, донета 2.11.2001, www.icty.org (април 2019), стр. 8. Логор
Омарска је постојао од 25.5. до 21.8.1992. и кроз њега је прошло око 3.300
мушкараца и око 40 жена. Логор Кератерм је постојао од 24.5.1992. до прве
половине августа 1992. и кроз њега је прошло око 4.000 лица, а затвореници
из Кератерма на крају су пребачени у Омарску и Трнопоље. Логор Трнопоље
радио је од краја маја до краја 1992. и кроз њега је прошло око 23.000 лица. У
логоре су затварани несрби умешани у сукобе, али и цивилна лица која нису
била умешана у оружане сукоб. У логорима неки затвореници били су тучени,
неке жене силоване, а неколико стотина заробљеника је убијено.
556 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 556, 559-561, 573; МКСЈ УН
(IT-98-30/1-T), Тужилац против Мирослава ..., стр. 8. У време рата у Хрватској,
ЈНА је држала од септембра 1991. у борбама заробљене Хрвате на Мањачи.
557 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 557-559, 564, 569.
558 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 486; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда