Aleksandar A.Logos - Istorija Srba I dopuna 4

300 ИСТОРИЈА СРБА 5

управу и полицију Србије, или радили у њима.1543
После неколико година нереда у образовању на Космету,

Милошевић и Ругова потписали су споразум о повратку учитеља и
ученика Албанаца у школе државе Србије 1.9.1996.1544 Потписани
споразум није могао да лако примени.1545 Средином 1997. дошло је
до сукоба „председника Косова” Ругове са председником његове
„владе у избеглиштву” Бујаром Букошијем.1546

Милошевићево неприхватање изборних резултата у Србији
крајем 1996. олакшало је притиске САД и ЕУ. Под утицајем оба-
вештајних агенција, анализа „стручњака” и медија у САД и ЕУ у
јавности годинама је стварано уверење да у Београду владају
недемократе и ратни злочинци. Од 1997. појачало се приказивање
стања на Космету као примера насиља Милошевићеве власти.

Када је полиција Србије растерала студенте Албанце који су
протестовали у Приштини против Србије, К. Кинкел је изјавио да је
то „кршење основних људских права” и да „није унутрашња ствар
Југославије, него се дотиче целе Европе”.1547 У Бону је била ми-
нистарска конференција о спровођењу Дејтонског мировног спора-
зума 9-10.1997. године, а на њој је председник конференције, Клаус
Кинкел, министар иностраних дела Немачке, наметнуо расправу и о
Космету.1548

Контакт група, која је основана због сукоба у БиХ, средином
1997. почела је да поставља захтеве према Србији да се промени
стање на Косову. Расправе о Косову постале су и једна од честих

1543 Политика (29896) 16.1.1997, стр. 19. У јануару 1996. убијен је Малић Шехоли,
члан СПС, у Подујеву, а УЧК је преузела одговорност за то убиство.

1544 Политика (29767) 3.9.1996, стр. 1.
1545 Политика (30162) 11.10.1997, стр. 14.
1546 Политика (30083, Београд 24.7.1997, стр. 16; Политика (30421) 3.7.1998, стр.

1-2; Политика (30427) 9.7.1998, стр. 1. Ругова је објавио да смењује Букошија,
а Букоши је обуставио давање новца за Руговине потребе. Тај новац је са-
купљен од Албанаца запослених у страним земљама. Ричард Холбрук је рекао
средином 1998. да су по уплатама новца и слању бораца у УЧК посебно били
значајни Албанци који су радили у Немачкој, Швајцарској и Данској. Убрзо
после тога представници тзв. Контакт групе са састанка у Бону 8.7.1998. тра-
жили су да владе спрече насилно прикупљање новца за УЧК од Албанаца који
раде у њиховим државама.
1547 Политика (30154) 3.10.1997, стр. 2.
1548 Политика (30221) 11.12.1997, стр. 1-2. Због тога, представници СРЈ и РС су
напустили конференцију. Ипак, Савет за примену мира у БиХ 10.12.1997.
усвојио је изјаву да „са повећаном забринутошћу прати пораст етничких напе-
тости у другим деловима региона, укључујући Косово ... позива заинтересоване
да одустану од активности које би могле да повећају постојеће тешкоће ...”

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 301

тема на састанцима СБ УН. Покушаји Србије да то спречи пози-
вајући се на суверенитет, то јест да је Косово њено унутрашње
питање, ништа нису мењали. Тако је стварана пракса да СБ може
да расправља и о „унутрашњим питањима” неке суверене државе
ако се ради о „угрожености” људских права.

Од друге половине јануара 1997. у Албанији су почели нереди
и протести против председника Салија Берише, а повод за побуну
биле су такозване пирамидалне штедионице које су опљачкале
становништво.1549 Последњег дана у фебруару 1997. протестанти су
упали у војне касарне у Валони и однели оружје, а југ Албаније
постао је у првој половини марта 1997. подручје оружаних сукоба
војске Албаније и побуњеника са неколико десетина убијених.1550 Уз
сагласност Берише и опозиционих вођа у Албанију су средином
априла 1997. дошле и међународне војне снаге (око 6.000 војника из
Италије, Француске, Шпаније и других земаља) са задатком да
штите аеродроме и саобраћајнице, тако да омогуће доставу помоћи
из иностранства за становништво Албаније.1551 Бериша је пристао
да се одрже ванредни избори, а на изборима у јуну и јулу 1997.
Социјалистичка партија, коју је водио Фатос Нано, и њихови са-
везници добили су више од две трећине места у парламенту.1552

Ови сукоби у Албанији имали су последице и на Косову, а
пљачкање војних магацина (март-мај 1997) омогућило је да се про-
да део тог оружја терористима на Косову (УЧК, или ОВК).1553 Наору-
жање из Албаније и потицаји са Запада охрабрили су УЧК да од
августа 1997. чешће врши нападе на Србе и полицију.1554 После, од

1549 Политика (29898) 18.1.1997, стр. 8; Политика (29904) 24.1.1997, стр. 1.
1550 Политика (29946) 7.3.1997, стр. 1; Политика (29951) 12.3.1997, стр. 1. Велики

део војника Албаније није желео да се бори против побуњеника и они су
заузели и војни аеродром са авионима.
1551 Политика (29986) 16.4.1997, стр. 1.
1552 Политика (30067) 8.7.1997, стр. 1; Политика (30085) 26.7.1997, стр. 1; Поли-
тика (30091) 1.8.1997, стр. 1. Председник нове владе Албаније у јулу постао је
Фатос Нано. Влада је донела одлуку да се укине ванредно стање које је уве-
дено 1.3.1997. у Албанији. У време тог ванредног стања убијено је око 1.800
лица, али се оружани сукоби и убиства нису зауставили. Нови председник
Албаније постао је Реџеп Мејдани.
1553 Политика (29959) 20.3.1997, стр. 19; Политика (30379) 22.5.1998, стр. 1;
Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 66. Због велике количине незаконито
узетог оружја из војних складишта, постоје процене да су аутоматске пушке
(калашњиков) продаване за око 50 немачких марака (око 25 евра).
1554 Политика (30134) Београд 13.9.1997, стр. 17. У једној ноћи 11. на 12.9.1997.
Извршено је више напада на полицијске станице (Ризнић код Дечана, Кијево,
Сува Река, Поношевац код Ђаковице, Рудник код Србице, ...) на Космету.

302 ИСТОРИЈА СРБА 5

почетка 1998. када је почео оружани сукоб на Косову чешћи су били
и незаконити преласци наоружаних Албанаца преко границе и
оружани сукоби са граничарима СРЈ.

Рат УЧК (ОВК) против Србије и СРЈ
од фебруара 1998. до марта 1999.

Од краја 1997. у селима средишње Дренице стално је била
присутна УЧК, а полиција Србије пролазила је само дању кроз та
села.1555 На почетку напада УЧК у фебруару 1998. представници
САД су изјављивали да је УЧК терористичка организација, али су
оптуживали и полицију Србије да врши претерана насиља.1556 Од
почетка 1998. дошло је до повећаног броја отмица и нестанака
целих дружина, а не само појединих лица.1557 До 28.2.1998. УЧК је
вршила мање нападе на полицију и цивиле, а тада су почели већи
напади на полицију Србије у селу Ликошане, северно од Глоговца, а
југоисточно од Србице (Скендерај) и тај сукоб се може узети као
почетак рата на Косову.1558 Повећано насиље УЧК према полицији и
цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права
оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је
општу несигурност за становништво.

Према неким проценама направљеним у Југословенској
Војсци, од почетка 1998. до марта 1998. УЧК је имала око 3.000
наоружаних и војно организованих побуњеника, а укупно наоружани
присталицах око 7.000.1559 Послато је више полицајаца и војника да

1555 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 66.
1556 Human Rights Watch, Under Orders: War Crimes in Kosovo, New York 2001,

www.hrw.org (јануар 2018), стр. 37-38. У Приштини 22.2.1998. посланик Б.
Клинтона, Роберт Гелбард новинарима је рекао: „the UCK [KLA] is a terrorist
group by its actions.” Следећег, 23.2.1998. у Београду пред новинарима Р. Гел-
бард је рекао: „The great majority of this violence we attribute to the police, but
we are tremendously disturbed and also condemn very strongly the unacceptable
violence done by terrorist groups in Kosovo and particularly the UCK—the Kosovo
Liberation Army. This is without any question a terrorist group.”
1557 Бојан Ђокић, Масовне отмице и нестанци на Косову и Метохији 1998‒1999,
Бањалучки новембарски сусрети 2016, стр. 343-344. Неки од отетих после су
пронађени као мртви, други су ослобођени, а трећи више нису нигде виђени,
ни живи, ни мртви.
1558 Политика (30300) 2.3.1998, стр. 1, 17. У нападима УЧК 28.2.1998. убијена су 4
полицајца Србије, али и око 15 нападача Албанаца.
1559 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Рамушу Харадинају, Идризу Баљају и Љахију
Брахимају, Хаг 29.12.2012, www.icty.org (април 2019), стр. 8.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 303

успоставе ред на том подручју (Дреница) и у дводневном сукобу 5-
6.3.1998. у селу Доње Преказе, источно од Србице, убијена су два
полицајца Србије, а око 50 Албанаца, међу њима и Адем Јашари.1560
Београд је наредио употребу више полицајаца Србије, али и дела
Приштинског корпуса ВЈ да се успостави ред и мир, а Министарство
спољних послова СРЈ за стране дипломатске представнике орга-
низовало је посету подручју сукоба (Доње Преказе) да се покаже
наоружање УЧК и објасни да употребљена полицијска и војна сила
није била претерана.1561

У исто време, са састанка у Лондону 9.3.1998. „Контакт група за
Балкан” (САД, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Ру-
сија) тражила је од државних власти из Београда да допусте дола-
зак сталног посланства ОЕБС-а на Косово (али и у Санџак и Војво-
дину), али и да престане употребљавати специјалну полицију и
„претерану силу” на Косову, а најавила је да ће СРЈ и Србија бити
политички и економски кажњене ако се то настави.1562 Најутицајније
државе одлучиле су да „уреде” и односе на Косову. Због тога на
састанку у Лондону проширена је намена „Контакт групе за Балкан”.

Ругова и његове присталице организовали су у марту 1998.
године изборе за самопроглашену Скупштину Републике Косово и
председника, а победио је Ругова.1563

Редовне јединице полиције Србије (МУП) на Косову нису могле
зауставити нападе и убиства, које је изводила све бројнија и све бо-
ље наоружана УЧК.1564 Србија није могла са Космета повући специ-
јалну полицију. Због тога није могла избећи најављене казне већине
из Контакт групе. Београдске власти су од марта 1998. покушавале
да организују разговор са вођама Албанаца о смиривању стања на

1560 Политика (30310) 12.3.1998, стр. 18; Коста Николић, Једна изгубљена историја
..., стр. 294; Дамјан Павлица, Савремена историја Косова, www.pescanik.net
(април 2019); МКСЈ УН (IT-03-66-T), Пресуда Фатмиру ..., стр. 18. Куће Адема
Јашарија и његових сродника, које су биле претворене у војна упоришта УЧК
разорене су. Адем Јашари је убијен а са њим је убијено око 20 наоружаних
Албанаца, али и око 30 жена, деце и стараца, који су били у тим кућама. После
погибије Адема Јашарија командант УЧК постао је Азем Суља.

1561 Политика (30307) 9.3.1998, стр. 1, 16.
1562 Политика (30308) 10.3.1998, стр. 1; Human Rights Watch, По наређењу …, стр.

70-71; Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 294. Од Београда је
тражено и да повуче специјалне јединице МУП-а и ВЈ са Косова, изузимајући
мали број граничара.
1563 Политика (30321) 23.3.1998, стр. 2; Политика (30322) 24.3.1998, стр. 15.
1564 Политика (30336) 7.4.1998, 1, 17; Политика (30346) 17.4.1998, 1. ВЈ је

заустављала на граници Албаније и Србије само део шверцованог оружја.

304 ИСТОРИЈА СРБА 5

Косову.1565 САД и њене савезнице су притисак према СРЈ наставиле
вршити и преко СБ УН. Резолуциом 1160 (31.3.1998) СБ УН осуђене
су „обе стране” у сукобу на Косову и тражени су мировни преговори,
а забрањена је продаја оружја за СРЈ.1566

Албанска влада Пандели Мајка подржавала је УЧК. На северу
Албаније у Тропоји, Куксу, Бајрам Цурију и другим местима радила
су средишта за војну обуку Албанаца са Косова.1567 Из Швајцарске и
других европских земаља, преко Албаније долазили су Албанци на
Косово, који су желели да се боре против Србије и СРЈ.1568 200 до
300 Албанаца који су три дана били на обуци у Тропоји покушали су
са оружјем да уђу на Космет, али на подручју Кошара разбили су их
граничари ВЈ 22.4.1998.1569

Као део притиска на Милошевића, од марта 1998. Европска
унија одлучила је да не издаје визе за путовања службеницима СРЈ.
Уз оптужбу да Београд није почео дијалог са Албанцима о положају
Косова, у Лондону 9.5.1998. већина држава у Контакт групи догово-
рила се да забрани свако инвестирање у СРЈ и употребу средстава
СРЈ, која су у банкама на територији чланица Контакт групе, али је
Русија била против тога да се економски кажњава СРЈ.1570 Про-
тивљење Русије није зауставило САД и њихове савезнике. У првој
половини јуна 1998. министри иностраних дела држава ЕУ прихва-
тили су да забране инвестирање у СРЈ, или употребу новца СРЈ,
који је био у банкама на територији ЕУ.1571

Почетком јуна 1998. председник САД Бил Клинтон потписао је
указ којим је забрањено лицима која су повезана са Слободаном
Милошевићем да улазе у САД, или имају новчане послове на тери-
торији САД.1572 У истом месецу забрањено је да авиони компанија из

1565 Политика (30346) 17.4.1998, стр. 1.
1566 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1998, New York

2000, www.un.org, р. 10-12; Политика (31236) 10.10.2000, стр. 4; Human Rights
Watch, По наређењу …, стр. 71-72. Кина се уздржала приликом гласања.
1567 Политика (30361) 4.5.1998, стр. 15.
1568 МКСЈ УН (IT-03-66-T), Пресуда Фатмиру ..., МКСЈ УН (IT-03-66-T), Пресуда Фат-
миру ..., стр. 17.стр. 19-20. У једној дружини од око 15 лица у марту 1998. са
муницијом преко границе у Србију су ушли Хашим Тачи, Фатмир Љимај и други.
1569 Политика (30353) 24.4.1998, стр. 18; Политика (30356) 27.4.1998, стр. 15.
1570 Политика (30367) 10.5.1998, стр. 2.
1571 Политика (30397) 9.6.1998, стр. 1.
1572 Политика (31816) 4.6.2002, стр. 1-2. Министарство финансија мењало је списак
лица из СРЈ, за које је важила забрана уласка и блокада имовине у САД, а
председници САД нови списак потписивали су сваке године.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 305

СРЈ слећу у САД, Немачку, Италију, Француску и Велику Брита-
нију.1573

Притисци САД и ЕУ од почетка марта 1998. на СРЈ приморали
су власти из Београда да избегавају употребу специјалне полиције и
ВЈ у сукобу са УЧК. Охрабрена УЧК нападима на саобраћајнице
покушавала је да створи већи сукоб, а тако је дала изговор Контакт
групи и САД за даље мешање. МУП Србије постављао је препреке
и вршио контроле на путевима. Крајем априла и у мају 1998. УЧК је
заузела подручје између Дечана и Ђаковице, а Срби су морали
напуштати своја села и склонити се у Дечане, које је опкољавала
УЧК.1574 Према проценама направљеним у ВЈ, почетком маја 1998.
УЧК је имала око 5.000 наоружаних и војно организованих
побуњеника, а укупно око 15.000 наоружаних присталица,1575 а сре-
дином маја 1998. у команди Приштинског корпуса ВЈ постојала је
процена да УЧК контролише око 30% територије Косова.1576

Од маја до јула 1998. УЧК је онемогућила употребу путева од
Приштине према Пећи, а у јуну и јулу 1998. није се могло пролазити
ни путем од Приштине до Призрена.1577 Истовремено, у јулу 1998.
УЧК је увећала своју бројност на 20.000 до 25.000 наоружаних лица,
а контролисала је већи део албанских села, то јест око 40% тери-
торије на Косову и Метохији.1578

Део Срба у месту Дечани био је средином 1998. у потпуном
окружењу од УЧК. У Београду било је видљиво да се неће моћи
избећи већа употреба специјалне полиције и ВЈ против УЧК. Да се
ослободе из окружења Срби у Дечанима у јуну 1998. употребљена
је Војска Југославије, а од тада до септембра 1998. се повећала
употреба специјалне полиције и Војске Југославије против УЧК.1579

У јуну 1998. ЕУ је забранила лицима и друштвима из ЕУ да
улажу новац у СРЈ, а за СРЈ је забрањено да користи своју имовину

1573 Политика (30401) 13.6.1998, стр. 1.
1574 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 73.
1575 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Рамушу ..., стр. 8.
1576 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 308.
1577 Политика (30421) 3.7.1998, стр. 16; Политика (30422) 4.7.1998, стр. 15;

Политика (30446) 28.7.1998, стр. 15; Политика (30450) 1.8.1998, стр. 15.
1578 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 309; Human Rights Watch, По

наређењу …, стр. 72; R. Craig Nation, War in …, р. 227.
1579 Политика (30391) 3.6.1998, стр. 15; По наређењу …, стр. 72; R. Craig Nation,

War in …, р. 227. Према проценама у лето 1998. СРЈ и Србија употребиле су око
40.000 полицајаца и војника на Косову.

306 ИСТОРИЈА СРБА 5

и новац, које је имала у државама ЕУ.1580 Средином јуна 1998. војни
министри чланица НАТО-а затражили су да се „обустави насиље” на
Космету, а у противном, запретили су војним нападом.1581 Због тога
Слободан Милошевић сусрео се са председником Б. Јељцином у
Москви, али није добио подршку. Напротив, у Москви од Јељцина је
добио потврду да мора да попусти и потписао је пристанак да ОЕБС
може на Космет послати своје посматраче 16.6.1998. године.1582
Представник САД у УН Ричард Холбрук је потврдио да су САД,
преко Роберта Гелбарда у Вашингтону одржали прве званичне
разговоре са представницима УЧК.1583

НАТО је користио сукобе на Косову као изговор да размести
део војске у Македонију и Албанију и организује војну вежбу ави-
јације на подручју те две државе средином јуна 1998.1584 На предлог
генералног секретара УН Кофи Анана, СБ је усвојио резолуцију о
повећању броја војника у УНПРЕДЕП-у на 1.050 лица у јулу 1998.1585

Испуњавајући споразум са Јељцином Србија је допустила да у
првој половини јула 1998. на Косово дођу први посматрачи ОЕБС-
а.1586

Убрзо, 17.7.1998 УЧК је напала и једно веће насеље Ораховац
(Раховец) и држала већи део града до 19.7.1998.1587 Из оближњих
села Ретимље и Оптеруше 17-18.7.1998. УЧК је отела 24 мушкарца,

1580 Политика (31236) 10.10.2000, стр. 4; Human Rights Watch, По наређењу …, 76.
1581 Политика (30401) 13.6.1998, стр. 2; Политика (30402) 14.6.1998, стр. 1.
1582 Политика (30405) 17.6.1998, стр. 1; Политика (30840) 1.9.1999, стр. 9. Беџет

Пацоли, Албанац са подручја Приштине, оптужен је од јавног тужиоца
Швајцарске Карле дел Понте 1999. да је уплатио 1.000.000 долара благајнику
Јељцинове породице, Павелу Бородину, то јест да је корумпирао Јељцина.
1583 Политика (30417) 29.6.1998, стр. 1.
1584 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 76.
1585 Политика (30442) 24.7.1998, стр. 7.
1586 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 77.
1587 Бојан Ђокић, Злочини ОВК: масовна гробница „Малишево”, Безбедност 3/2015,
www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април 2019), стр. 126-127, 129-
135; Политика (30437) 19.7.1998, стр. 15; Политика (30438) 20.7.1998, стр. 15;
Политика (30439) 21.7.1998, стр. 18; Политика (31420) 19.4.2001, стр. 16;
Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 78. УЧК је од 17. до 19.7.1998.
држала већи део Ораховца (са поштом и Домом здравља). Тада је отела око
100 лица (већином Срба). Око 60 отетих лица је ослобођено, а око 40 је
нестало. Тела неких несталих пронађена су 2005. у заједничким гробницама
Малишево (13 тела) и Волујак. Браћа Беким и Љуна Мазреку из Налишева
осуђени су у Нишу у априлу 2001. јер су силовали неколико отетих Српкиња
(међу њима и једну девојчицу стару 12 до 15 година), а више лица мучили
(међу њима и дечака од око 8 година), или убили. ВЈ ослободила је Ораховац,
а у сукобу са полицијом Србије и ВЈ убијено је и неколико десетина Албанаца.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 307

који су убијени, а остало српско становништво морало је побећи из
тих села.1588

Од јула до октобра 1998. око 15.000 припадника МУП-а Србије
уз помоћ Приштинског корпуса ВЈ потиснули су УЧК из неколико
десетина села, Дренице, али и главног упоришта УЧК у Малишеву
(око 5 километара северно од Ораховца).1589 Стотине терориста уби-
јене су, а са делом припадника УЧК, који су побегли, и око 100.000
цивила напустило је куће и прешло у Црну Гору и Албанију, или се
склонило у збегове у шумовите пределе на самом Косову.1590 СРЈ је
током августа 1998. обновила власт над скоро целим Косметом, а
откривено је да су у селу Клечка убијани Срби, жене и деца које је
отела УЧК под командом Фатмира Љимаја, Гани Краснићија и Хисни
Киљаја.1591 У време успешног деловања ВЈ, С. Милошевић унапре-
дио је, ванредно, команданта Приштинског корпуса 3. армије ВЈ
Небојшу Павковића у чин генерал-потпуковника у јулу 1998.1592
Пуковника Владимира Лазаревића, начелника Штаба Приштинског
корпуса 3. армије ВЈ, у чин генерал-мајора у августу 1998.1593

У току борби МУП-а и ВЈ против УЧК у јулу и августу 1998.
неколико десетина хиљада Албанаца склонило се у збегове.1594 То је
било довољно за САД и ЕУ да оптуже Србију да врши етничко
чишћење и ствара хуманитарну катастрофу. У другој половини
септембра 1998. министар одбране Немачке Фолкер Рије, а после и

1588 Бојан Ђокић, Масовне отмице и нестанци ..., стр. 345; Бојан Ђокић, Злочини

ОВК: масовна …, стр. 127.
1589 Политика (30448) 30.7.1998, стр. 15; Политика (30498) 18.9.1998, стр. 2; По-

литика (30509) 29.9.1998, стр. 14; МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ...,
стр. 145; Бојан Ђокић, Злочини ОВК: масовна …, стр. 128-129. Главни
командант УЧК на том подручју био је Рамуш Харадинај.
1590 Политика (30516) 6.10.1998, стр. 14; МКСЈ УН (IT-05-87-А), Пресуда Жалбеног

већа Николи Шаиновићу и другим, донета 23.1.2014, www.icty.org (април
2019), стр. 1, 394. На састанцима Заједничке команде, која је усклађивала
деловање ВЈ и МУП-а Србије на Косову, у августу 1998. Никола Шаиновић
(потпредседник владе СРЈ од фебруара 1994. до 4.12.2000) знао је да је
побегло у Црну Гору око 40.000 избеглица са Косова, а још 16.000, или 17.000
избеглица са Косова побегло је у Албанију.
1591 Политика (30479) 30.8.1998, стр. 15; Политика (30480) 31.8.1998, стр. 15.

Заробљени Беким Мазреку рекао је да су његови команданти говорили да ће
Република Косово бити најбоља држава ако сви Срби у њој буду убијени.
1592 Политика (30440) 22.7.1998, стр. 1.
1593 Политика (30488) 8.9.1998, стр. 1; Политика (30763) 16.6.1999, стр. 12. У

сусрет дану војске 16.6.1999. командант Приштинског корпуса В. Лазаревић је
унапређен у чин генерал-пуковника.
1594 Политика (30473) 24.8.1998, стр. 15.

308 ИСТОРИЈА СРБА 5

влада Хелмута Кола најавили су да ако се ситуација и даље буде
погоршавала на Косову може бити употребљена војна авијација
НАТО-а (Немачке) на Косову.1595

У то време, средином септембра, око 1.300 војника из НАТО
армија и држава у споразуму „Партнерство за мир” са НАТО-м
изводило је војну вежбу у Републици Северној Македонији (Него-
тино).1596 После, почетком децембра 1998. влада Љупча Георги-
јевског дала је дозволу да НАТО у Северној Македонији распореди
своју војску за брзо деловање на Косову.1597

Због употребе ВЈ против УЧК, највеће државе ЕУ забраниле су
7.9.1998. авионима ЈАТ-а да слећу на аеродроме у ЕУ.1598 СБ УН
23.9.1998. усвојио је Резолуцију 1199 у којој се од Срба и Албанаца
тражио прекид сукоба, али тражено је повлачење сигурносних је-
диница Србије са Космета. У истој резолуцији изјављено је да због
„прекомерне и неселективне примене силе од стране српских снага
безбедности и Војске Југославије” које су довеле до „премештања
преко 230.000 лица из њихових домова”, а да због тога СРЈ постаје
претња по „мир и сигурност у региону” уз позивање на главу VII
Повеље УН.1599 То је значило да се према глави VII Повеље УН може
разговарати и о војном нападу на Југославију. Да се нагласи мо-
гућност војног напада, Хавијер Солана дао је 24.9.1998. упозорење
да је могућ напад авијације НАТО-а на СРЈ.1600

У Београду 4.10.1998. на састанку Врховни савет одбране
(ВСО) СРЈ, Ђукановић је тражио да се свакако избегне сукоб са
НАТО-ом, а Милошевић је говорио да се држава мора и војно брани-
ти ако је нападнута.1601 Влада Републике Србије објавила је да
престају оружане акције на Косову и почиње повлачење специјалне

1595 Политика (30499) 19.9.1998, стр. 1; Политика (30502) 22.9.1998, стр. 2;
Политика (30505) 25.9.1998, стр. 2; Политика (30511) 1.10.1998, стр. 3.

1596 Политика (30500) 20.9.1998, стр. 7.
1597 Политика (30571) 3.12.1998, стр. 7; Политика (30575) 7.12.1998, стр. 7.

Изговор је био да војници НАТО-а (око 2.000) долазе ако затреба помоћ у
извлачењу посматрача ОЕБС-а са Косова.
1598 Политика (31236) 10.10.2000, стр. 4.
1599 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1998, New York
2000, www.un.org, стр. 13-15; Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 87..
Кина се уздржала и када је СБ УН усвајао Резолуцију 1199.
1600 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 295; Human Rights Watch, По
наређењу …, стр. 88.
1601 Момир Булатовић, Правила ћутања, стр. 286-288.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 309

полиције у њихове сталне базе.1602 Министар спољних послова
Русије Игор Иванов почетком октобра 1998. рекао је да је Русија
спремна да ветом у СБ УН спречи усвајање одлуке о војној акцији
против СРЈ.1603

После тога, (12.10.1998) у договору са Ричардом Холбруком
Савет НАТО-а издао је наредбу која је давала овлаштење Гене-
ралном секретару НАТО-а Хавијеру Солани да нареди војни напад
на СРЈ.1604 Да уклони опасност од војног напада НАТО-а, Милоше-
вић је пристао да преговара са Ричардом Холбруком, изаслаником
САД, а договорили су се о прекиду сукоба на Космету 13.10.1998. и
према договору на Косову је требало остати војника ВЈ колико их је
било почетком 1998. а за надгледање примене договореног одређен
је ОЕБС.1605 Већ, 15.10.1998. Х. Солана (у чијој пратњи је био и
Весли Кларк) посетио је С. Милошевића и упозорио да СРЈ може
бити бомбардована ако не повуче део припадника МУП-а и ВЈ са
Косова.1606

После тога, влада СРЈ (министар спољних послова Живадин
Јовановић) 16.10.1998. потписала је споразум са председавајућим
ОЕБС-а Брониславом Геремеком да буде примљено 2.000 при-
падника тзв. Косовске верификационе мисије (КВМ) ОЕБС-а,који ће
моћи несметано да се крећу по Косову и Метохији и надгледају „да
ли се сви придржавају прекида сукоба”.1607 „Посматрачи” КВМ су
долазили на Косово од 17.10.1998. године,1608 али до почетка напада
на СРЈ није дошло свих 2.000 посматрача.1609

Специјална полиција и ВЈ повлачење које су почеле од краја
септембра 1998. нису завршиле јер је УЧК појачала нападе на поли-
цију, граничаре и цивиле у октобру 1998.1610 Од почетка 1998. до

1602 Политика (30516) 6.10.1998, стр. 14.
1603 Политика (30517) 7.10.1998, стр. 1.
1604 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану Милутиновићу, Николи Шаиновићу,

Драгољубу Ојданићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену
Лукићу, Хаг 26.2.2009, www.icty.org (април 2019), стр. 137.
1605 Политика (30522) 12.10.1998, стр. 2; Политика (30524) 14.10.1998, стр. 1;
Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 295.
1606 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 143. Састанку је присуство-
вао и Момчило Перишић.
1607 Политика (30527) 17.10.1998, стр. 1, 16.
1608 Политика (30528) 18.10.1998, стр. 1.
1609 Политика (30648) 21.2.1999, стр. 1.
1610 Политика (30530) 20.10.1998, стр. 16; Коста Николић, Једна изгубљена

историја ..., стр. 296; Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 90.

310 ИСТОРИЈА СРБА 5

1999. на Косову УЧК је убила око 167 лица у МУП-у Србије и ВЈ (151
полицајац и 16 војника), али и око 270 цивила (око 129 Срба, око
100 Албанаца и око 40 осталих), а МУП Србије и ВЈ исте 1998.
убили су око 700 припадника УЧК и око 900 цивила Албанаца.1611

Покушавајући да ућутка опозицију, већина у Скупштини Србије
усвојила је Закон о јавном информисању 20.10.1998.1612 После, судо-
ви су новчано казнили више опозиционих и независних новинара,
листова и информативних кућа (Европљанин, Политика, Монитор,
Време, Б 92, Студио Б ...). Несташица папира за штампу додатно је
отежала излажење листова који су критиковали владу Србије.

Од новембра УЧК је поново увећала своје бројно стање на око
17.000 наоружаних припадника.1613 УЧК је појачала нападе и зато је
Милошевић у новембру 1998. морао да врати део војске на Космет.
У време све чешћих претњи НАТО-а, Милошевић је изгубио пове-
рење у Момчила Перишића и Јовицу Станишића. Станишића је сме-
нио крајем октобра 1998. године, а на његово место је поставио
генерал-потпуковника Радомира Марковића.1614 Војском Југославије
командовао је председник СРЈ у складу са одлукама Врховног
савета одбране (ВСО).1615 Под председништвом Милошевића ВСО,
на седници у Београду, донео је одлуку да смени генерал-пуковника
Перишића са места начелника Главног штаба ВЈ у другој половини
новембра 1998. године, а на то место поставио је генерал-пуковника
Драгољуба Ојданића.1616 Истовремено, у другој половини новембра

1611 Косовска књига памћења, са www.kosovskaknjigapamcenja.org?page_id=46
(јануар 2018). Највише убијених 1998. било је у периоду јун-септембар.

1612 Политика (30532) 22.10.1998, стр. 21-22.
1613 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 319.
1614 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 292; Политика (30570)

2.12.1998, стр. 1. Председник Србије М. Милутиновић је у новембру унапредио
Радомира Марковића, помоћника министра унутрашњих послова Србије и на-
челника Ресора државне безбедности Србије у чин генерал-пуковника.
1615 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 180-181. Председник ВСО-а
био је председник СРЈ, а поред њега чланови ВСО-а били су председник Србије
и Председник Црне Горе.
1616 Владан Влајковић, Војна тајна, I, Београд 2004, стр. 7-9; Коста Николић, Једна
изгубљена историја ..., стр. 292; www.vreme.co.rs/arhiva_html/449/8.html. Пре-
ма Николићу, изгледа да је поверење у Перишића нестало у другој половини
октобра 1998. када је он рекао у Горњем Милановцу: „да се не иде у рат
против целог света” и да „наде у Русију нема”. На седници ВСО-а 24.11.1998.
Милошевић је предложио смењивање уз објашњење да је Перишић „неуобича-
јено дуго” на месту начелника Генералштаба ВЈ. Милутиновић је подржао
Милошевићев предлог, али М. Ђукановић је тражио да се унесе у записник да
је он против смењивања Перишића.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 311

1998. године у Трећој армији ВЈ која је имала команду у Нишу за
команданта је стављен генерал-потпуковник Небојша Павковић.1617

Сусрети у Рамбујеу и догађаји пред напад НАТО-а

Поред државних интереса САД, можда је и жеља Б. Клинтона
да скрене пажњу јавности САД са његове сексуалне афере са Мо-
ником Левински утицала на одлуку када да почне рат против СРЈ.1618

Већи отпор нападу САД и НАТО на Србију могао се очекивати
из Москве, али у Управи безбедности Војске Југославије у јануару
1999. постојало је мишљење да су влада Русије и Јељцин продали
САД Косово.1619

У селу Рачак, општина Штимље, 15.1.1999. у сукобу посебних
јединица полиције Србије и наоружаних Албанаца убијено је око 40
одраслих Албанаца, а пре подне 16.1.1999. Вилијам Вокер, шеф
Верификационе мисије ОЕБС-а, посетио је Рачак и пред страним
новинарима, код тела убијених, рекао је да су „полиција Србије и
Војска Југославије” извршили злочин убијајући цивиле.1620 Слике

1617 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 107. Милошевић је крајем 1998. за
команданта Приштинског корпуса Треће армије ВЈ именовао генерал-мајора
Владимира Лазаревића.

1618 Политика (30599) 31.12.1998, 1, 2. и 3.1.1999. стр. 15; Политика (30604)
8.1.1999, стр. 1; Политика (30640) 13.2.1999, стр. 3. Од јануара 1998. године
председник Клинтон је говорио да није имао сексуалне односе са младом
стажисткињом у Белој кући Моником Левински, али у августу и септембру 1998.
признао је да је раније лагао под заклетвом. У јануару и фебруару 1999.
против њега је вођен поступак у Конгресу, али није било двотрећинске већине
против њега која би га сменила са места председника САД. Већином од 55
према 45 сенатори су гласали да се Клинтон није лажно заклео.

1619 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 9-11. Као начелник Управе безбедности
Војске Југославије (познате и под именом Контраобавештајна служба, КОС),
генерал-пуковник Александар Аца Димитријевић на једном састанку изјавио је
да је М. Олбрајт, државни секретар САД, посетила Русију и разговарала са
Јевгенијем Примаковом, председником владе Русије. Према Димитријевићевој
изјави Олбрајт и Примаков договорили су да се одложи на 20 година плаћање
Руског дуга од 380 милијарди долара, а да је тиме поткупљена Русија да
одустане од војне заштите Србије, ако је САД нападну. Према В. Влајковићу,
Албанци су деловали и приватно-пословним везама на Јељцина да он буде
мање заинтересован за одбрану Србије и попустљивији према Албанцима. У то
време, Албанац Беџет Пацоли пословно је сарађивао са Јељцином, а под
сумњом да та пословна сарадња Пацолију и Јељцину омогућава незаконито
богаћење у Швајцарској је покренута и једна истрага државног тужиоца (тада
је на том месту била Карла дел Понте). Видети и напомену 1582.

1620 Политика (30612) 16.1.1999, стр. 15; Политика (30616) 20.1.1999, стр. 15;

312 ИСТОРИЈА СРБА 5

мртвих уз Вокеров „извештај о масакру” одмах су послате широм ЕУ
и САД.1621

Југословенски званичници покушали су стварањем мешовитог
тима југословенских и финских форензичара да докажу да нису
убијени цивили, него припадници УЧК. Вођа патолога из Финске,
Хелен Ранта самостално је објавила свој извештај на конференцији
за новинаре у Приштини 17.3.1999. а у њему је изнела мишљење да
убијени Албанци у Рачку нису били наоружани, него су били веро-
ватно цивили, то јест да нису пуцали и учествовали у оружаном
сукобу.1622

Крајем јануара 1999. Контакт група одржала је састанак у
Лондону и позвала је представнике Србије и Албанаца на договор
6.2.1999. у француски дворац Рамбује.1623 Како би се Србија прину-
дила на попуштање, истовремено Савет НАТО-а је поново дао
генералном секретару Хавијеру Солани одобрење да нареди
ваздушни напад на СРЈ ако преговори пропадну, а влада СРЈ је
сматрала да је то противно међународном праву и тражила је
заштиту од СБ УН, То јест да НАТО престане да јој прети војним
нападима.1624 Ипак, СБ УН био је под пресудним утицајем САД.

Преговоре је отворио председник Жак Ширак говором 6.2.1999.
у дворцу Рамбује код Париза.1625 Делегацију СРЈ и Србије водио је
потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а у делегацији ко-
совских Албанаца САД (то јест Мадлен Олбрајт) су изабрале за

Политика (30618) 22.1.1999, стр. 1-2; Политика (31050) 4.4.2000, стр. 16. Рано
ујутро 15.1.1999. полиција Србије покушала је да ухапси припаднике УЧК у
Рачку, који су имали укопане ровове, аутоматске пушке и митраљез. Дошло је
до већег оружаног сукоба. Убијено је око 45 лица, а међу њима једна жена,
која је могла бити припадница УЧК. После сукоба 15. јануара истражни судија
из Приштине није могао извршити увиђај. То су спречили припадници УЧК, са
оближњих узвишења, који су пуцали према месту на коме су била убијена лица
у Рачку. Ноћу 15. на 16. јануар неко је померао нека од тела убијених
Албанаца, а 16. јануара у Рачак је дошао В. Вокер са страним новинарима.
1621 Политика (30617) 21.1.1999, стр. 1.
1622 Политика (30673) 18.3.1999, стр. 16; Оливера Поповић, Ранта прећутала
доказе из Рачка, Политика, 24.10.2008, www.politika.rs (мај 2017). У истом
тексту се указује да су убијени Албанци имали трагове барута на рукама, то
јест као да су пуцали из ватреног оружја. Поред тога, Тужилаштво МКСЈ УН у
Хагу је повукло оптужбу за убиство „цивила” у Рачку из оптужнице против
Милана Милутиновића и других оптужених Срба из Србије и СРЈ.
1623 Политика (30627) 31.1.1999, стр. 1-2. Робин Кук је послат у Београд и Пришти-
ну да лично пренесе позив за састанак у Рамбујеу.
1624 Политика (30629) 2.2.1999, стр. 1.
1625 Политика (30634) 7.2.1999, стр. 1.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 313

главног саговорника Хашима Тачија Змију, који је био политички
представник УЧК.1626 После делегацији СРЈ се придружио и Милан
Милутиновић (председник Србије 29.12.1997-29.12.2002).1627 Делега-
ција Србије и албанска делегација сусреле су се само једном, а пре-
говори су се водили преко Кристофера Хила, главног представника
Контакт групе, а он је тражио од СРЈ да прихвати долазак војника
НАТО-а на Косово (који ће бити гаранција примене споразума).1628
Ни Милутиновић, ни Тачи нису тада могли да прихвате понуђени
споразум и долазак војника НАТО у СРЈ и 23.2.1999. преговори су
завршени неуспехом, и заказан је наставак 15. марта.1629

У време преговора у Рамбујеу, црногорска влада објавила је
одлуку „да ће предузети све законске мере да спречи употребу тери-
торије Црне Горе у могућем сукобу [Војске Југославије] са војним
снагама међународне заједнице [НАТО-ом].”1630 У Северној Македо-
нији УНПРЕДЕП се морао спремати за одлазак, јер је Кина у Савету
безбедности УН ставила вето на продужење боравка „плавих шле-
мова”.1631 Крајем фебруара и у марту 1999. уз сагласност владе
Северне Македоније НАТО је доводио хиљаде својих војника у ту
државу.1632

Милошевић је говорио да је сукоб на Космету само изговор да у
СРЈ уђе војска НАТО-а. Сличну тврдњу износи и М. Булатовић. Он је
писао да од СРЈ није био тражен неки посебан уступак, него је циљ
био да се она војнички порази, а покаже способност и „право” НАТО-
а да то учини. Према М. Булатовићу то је био део „новог светског по-
ретка” који су стварале САД.1633 Према таквом виђењу догађаја, САД
су желеле да покажу да имају право да одреде силом како ће се

1626 Политика (30633) 6.2.1999, стр. 1; Политика (30653) 26.2.1999, стр. 2; Human
Rights Watch, По наређењу …, стр. 148.

1627 Политика (30639) 12.2.1999, стр. 1.
1628 Политика (30648) 21.2.1999, стр. 1; МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Мила-

ну ..., стр. 153.
1629 Политика (30651) 24.2.1999, стр. 1; Политика (30653), 26.2.1999, стр. 2.
1630 Политика (30648) 21.2.1999, стр. 16.
1631 Политика (30654) 27.2.1999, стр. 7; Политика (306879 1.4.1999, стр. 7.

Северна Македонија је признала Тајван као самосталну државу и тиме изазвала
незадовољство у Кини. Повлачење војника УНПРЕДЕП-а није остварено до
априла 1999. а око 350 војника САД из тог састава остали су у Северној
Македонији и придружили се војницима НАТО-а под командом Мајкла Џексона.
1632 Политика (30645) 18.2.1999, стр. 7; Политика (30663) 8.3.1999, стр. 7;
Политика (306769 21.3.1999, стр. 7. Пред напад НАТО на СРЈ у Македонији је
било око 10.000 војника НАТО-а.
1633 Момир Булатовић, Правила ћутања, Ниш 2005.

314 ИСТОРИЈА СРБА 5

владати и живети у мањим државама. Због тога подршка из САД
побуни Албанаца била је само начин да се створи изговор за наси-
лно рушење са власти „непослушног” Милошевића у Србији и СРЈ.

Сукоби ВЈ и УЧК на Космету су се наставили, а од 15.3.1999. у
Паризу су поново били представници СРЈ, Србије и Албанаца са
Космета и разговарали са К. Хилом (САД), В. Петричем (ЕУ) и Бо-
рисом Мајорским (Русија), као посредницима, али правих преговора
није било, као ни разговора представника СРЈ и Србије са Албанци-
ма.1634 Једини „споразум”, који су понудили посредници, предвидео
је долазак војника НАТО-а на Космет и референдум становника
Косова за 3 године, а албански представници (Хашим Тачи, Ибра-
хим Ругова и Ветон Суроји) потписали су тај текст 18.3.1999.1635 За
СРЈ то није био споразум, него ултиматум којим се тражи долазак
28.000 војника НАТО-а у Србију (на Косово).1636 Зато су се „прегово-
ри” преко посредника у дворцу Рамбује завршили 19.3.1999. без
потписа представника СРЈ и без споразума.

Средином марта 1999. Скупштина Црне Горе усвојила је изјаву
у којој је тражила да ВЈ ако дође у сукоб са НАТО-ом не користи
територију Црне Горе, али и да се врате у Црну Гору резервни
војници из Црне Горе који су позвани у ВЈ.1637

После неуспеха састанка у Рамбујеу, ОЕБС је наредио већини
чланова КВМ да се повуку из СРЈ преко Македоније.1638 Непосредно
после боравка у Рамбујеу, Тачи и представници УЧК састали су се
са генералом Веслијем Кларком у Белгији а добили су обећање да
ће НАТО почети са нападом на СРЈ.1639

Председник Клинтон је, уз потпуну подршку најважнијих влада
из држава ЕУ, донео одлуку да напад на Србију отпочне. Чланице
НАТО-а одлучиле су да делују без одобрења СБ УН јер би Кина или
Русија вероватно ставиле вето. САД и њихови савезници оптужили

1634 Политика (30672) 17.3.1999, стр. 1.
1635 Политика (306739 18.3.1999, стр. 1-2; Политика (30697) 11.4.1999, стр. 3.

Споразум није потписао ни посредник из Русије Б. Мајорски, то јест Русија није
подржала такав поступак САД и ЕУ. У априлу 1999. један од вођа владајуће
партије у Немачкој Херман Шер објаснио је да је понуђени споразум у Рамбујеу
имао тајни, необјављени, додатак, а према њему СРЈ је требала допустити
несметано кретање НАТО-а на целој својој територији, то јест скоро окупацију.
1636 Benjamin S. Lambeth, NATO’s air war for Kosovo : a strategic and operational
assessment, Published 2001, www.rand.org/pubs/monograph_reports/MR1365.html
(април 2019), (Chapter Two: PRELUDE TO COMBAT).
1637 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 342.
1638 Политика (30675) 20.3.1999, стр. 2; Политика (30676) 21.3.1999, стр. 7.
1639 Политика (30677) 22.3.1999, стр. 1.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 315

су Србију и СРЈ да су одбациле „мировни план” из Рамбујеа и да
изазива „хуманитарну катастрофу” прогоном и убијањем Албанаца.
Информативне куће у САД и ЕУ (CNN, BBC...) наставиле су да
описују Србе као насилнике и реметиоце светског мира. Срби су
мислили да су их „издали” савезници из два светска рата, али
велике државе „немају сталне савезнике, него сталне интересе”.

Почетак напада НАТО-а на Србију

Још једном, 22.3.1999. Р. Холбрук донео је у Београд ултима-
тум од Клинтона и тражио да Србија прихвати долазак војске НАТО
на Косово.1640 Ипак, одлука С. Милошевића и владе Србије да се не
прихвате НАТО војници у СРЈ, подржана је на гласању у Народној
скупштини Републике Србије 23.3.1999.1641 Истог, 23.3.1999. нападе
на СРЈ одобрио је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Главнокомандујући НАТО војске у Европи од јула 1997. до маја
1999. био је генерал из САД Весли Кларк.1642 То је био напад НАТО-а
на државу која није напала неку другу државу, иако је према НАТО
формално био одбрамбени савез. САД су употребљавале своју
војску да реше унутрашња питања у некој држави по својим жеља-
ма и пре, али до тада без учешћа целог НАТО-а.

Врховни командант Војске Југославије и председник ВСО-а био
је председник СРЈ Слободан Милошевић, али од 23.3.1999. на
састанке ВСО-а није долазио Мило Ђукановић.1643 Председник СРЈ
издавао је наредбе Генералштабу ВЈ, а даље су команде преноше-
не у три армије ВЈ (1. армија имала је седиште у Београду, 2. армија
имала је седиште у Подгорици, а 3. амија имала је седиште у Ни-
шу).1644 У редовном саставу ВЈ 1999. могла је имати око 100.000
војника, а од тога 40% су били регрути.1645 Од средине јануара до

1640 Benjamin S. Lambeth, NATO’s air war ..., (Chapter Two: PRELUDE TO COMBAT).
Према писању у Тајму (Time) од 5.4.1999. на претње Холбрука, Милошевић је
одговорио: „Да, бомбардоваћете нас. Ви сте велика и моћна нација. Ви можете
да нас бомбардујете ако то желите”.

1641 Политика (30679) 24.3.1999, стр. 1.
1642 Политика (30963) 8.1.2000. стр. 2.
1643 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 187.
1644 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 175, 197. Трећа армија ВЈ

имала је два корпуса (Нишки и Приштински).
1645 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 102. Према проценама ОЕБС-а,

почетком 1999. ВЈ је имала укупно од 85.000 до 114.000 војника.

316 ИСТОРИЈА СРБА 5

почетка напада НАТО-а, ВЈ позивала је резервисте и са њима уве-
ћала број војника за око 150.000 лица.1646 У Приштинском корпусу 3.
армије ВЈ било је око 12.000 до 15.000 војника у мирнодопском
саставу, али, у мају 1999. године, после пријема резервиста, дода-
вања неких јединица Нишког корпуса, „цивилне одбране” и поли-
ције, Приштински корпус имао је око 70.000 наоружаних лица.1647

Авијација и противваздушна одбрана били су малобројни и
технолошки застарели. СРЈ је имала око 238 борбених авиона, али
само 15, или 16 летелица били су Мигови 29 (на Батајници), који су
могли пружити значајнији отпор авионима НАТО-а, а противва-
здушна одбрана могла је успешно деловати до око 3.000 метара
изнад тла.1648 Копнена војска је имала више од 1.000 тенкова, од
чега су око 300 били модерни тенкови М-84 и Т-72.

Пре напада на Србију, Хрватска је морала отворити свој
ваздушни простор за авионе из базе Авиано, на северу Италије, који
су нападали Србију.1649 У среду 24.3.1999. око 19:40 НАТО је почео
нападе авијацијом и крстарећим ракетама на СРЈ.1650 Напад је почео
испаљивањем крстарећих ракета са бродова и подморница САД и
Велике Британије, које су биле у Јадранском мору, а после су напад
вршили и авиони, а прво су погођени циљеви код Приштине и
Батајница.1651 Ти напади су трајали 78 дана. У почетку напади су
војни циљеви, то јест војне јединице и фабрике оружја, али нису

1646 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 234.
1647 МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану ..., стр. 235, 239-340, 293, 295-297.

„Снаге МУП-а и цивилне одбране у време извођења операције стављају се под
Команду 3.A[рмије]”. Војска Југославије и МУП Србије наоружали су неколико
десетина хиљада цивила (Срба и неалбанаца) који су чинили јединице ре-
зервне ВЈ и МУП-а, а њихове јединице су имале главни задатак да чувају
њихова села и градове. Скоро сви војно способни Срби били су наоружани.
1648 Benjamin S. Lambeth, NATO’s air war ..., (Chapter Three, THE AIR WAR UNFOLDS).
Авиони НАТО-а изнад 3.000 метара били су мало угрожени, а изнад 5.000
метара скоро безбедни.
1649 Политика (30686) 31.3.1999, стр. 7; Политика (30722) 6.5.1999, стр. 4;
Политика (30723) 7.5.1999, стр. 5. После, и други суседи Југославије, као
Бугарска 5. маја 1999. одобрили су да НАТО користи њихов ваздушни простор
за нападе на СРЈ
1650 Радослав Гаћиновић и Милета Томић, Агресија НАТО-а на СРЈ …, стр. 16.
1651 Радослав Гаћиновић и Милета Томић, Агресија НАТО-а на СРЈ …, стр. 17, 22;
Benjamin S. Lambeth, NATO’s air war ..., (Chapter Three, Initial Аttacks and Тheir
Еffects); R. Craig Nation, War in …, р. 251. У нападу НАТО-а на СРЈ (првенствено
Србију) на почетку је било употребљено око 200 авиона САД и више од 100
авиона осталих чланица НАТО-а. После је употребљено око 700 борбених
авиона и неколико стотина неборбених авиона. Изведено је око 14.000 летова
авиона у којим је вршено гађање циљева, а око 26.000 летова укупно.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 317

успели онеспособити ВЈ и уништити њене објекте и средства. Због
тога, у другој фази напада НАТО-а нападани су инфраструктура
(мостови) и комуникације (телевизијске станице и друго) који су
имали првенствено, или искључиво цивилну намену.

Да би се смањила могућност да противваздушна одбрана ВЈ
нанесе значајније губитке НАТО авијацији, авиони НАТО-а летели су
на висинама око 5.000 метара и изнад тога и са велике висине гађа-
ли су и рушили бројне привредне и цивилне објекте, а на сигурној
удаљености били су и бродови са којих су испаљиване ракете на
СРЈ.1652

Пред напад, Влада СРЈ објавила је стање непосредне ратне
опасности,1653 али црногорска влада није признавала њене одлуке.
Мило Ђукановић потпуно се удаљио од Милошевића и оптужио је
Милошевића да је главни кривац за рат. Иако су САД биле једини
хегемон у свету, ипак нису сви ћутке гледали на напад. Председник,
тада још увек неопорављене, Русије Јељцин изјавио је да је то
отворени напад на суверену државу. Представник НАТО-а протеран
је из Москве,1654 а потом су прекинути контакти Русије и НАТО-а.1655

На предлог Русије сазван је састанак СБ УН 24.3.1999. и Русија
је поднела СБ УН предлог резолуције у коме се тражило да се
напади обуставе, као кршење Повеље УН, а наставе преговори.1656

СБ био је највише тело УН од кога се очекивало да може да
тражи прекид напада и обуставу рата. Узалуд је југословенски војни
министар тражио војну помоћ и од Русије. Највише што је Русија
тада могла да учини било је да, са Заједницом Независних Држава,
изјавом осуди напад НАТО-а и затражи његову обуставу. Због
напада НАТО-а на СРЈ, председник НР Кине Ђијанг Цемин (1989-
2003) војску Кине упозорио је да мора бити спремна за рат.1657 Кина

1652 Политика (30964) 9.1.2000. стр. 4; Политика (31070) 24.4.2000, стр. 18. Крста-
реће ракете испаљиване су са бродова НАТО-а и бомбардера Б 52. Поред
аеродрома у Европи, НАТО је користио и аеродроме у САД (база Вајтмен у
Мисурију) одакле су долетали „невидљиви” авиони Б-2 до Србије.

1653 Политика (30679) 24.3.1999, стр. 1.
1654 Политика (30682) 27.3.1999, стр. 1.
1655 Политика (30685) 30.3.1999, стр. 1.
1656 Политика (30681) 26.3.1999, стр. 3. Резолуција је одбијена. Подржале су је,

поред Русије, Кина и Намибија, а напад на СРЈ подржавале су САД, Велика
Британија, Француска, Немачка, Канада, Албанија, БиХ, Словенија, Малезија,
Гамбија и Бахреин. Остале чланице су биле неопредељене.
1657 Политика (28543) 28.3.1993, стр. 5; Политика (30315) 17.3.1998, стр. 1;
Политика (30694) 8.4.1999, стр. 1; Политика (31981) 16.11.2002, стр. А5.
Ђијанг Цемин од марта 1993. био је и генерални секретар КП Кине, а то место

318 ИСТОРИЈА СРБА 5

је тражила од САД и НАТО-а да обуставе напад,1658 али САД се нису
обазирале на протест Кине. „Случајно” рушење из НАТО авиона
кинеске амбасаде на Новом Београду (7.5.1999) у којој су убијена 3
држављанина Народне Републике Кине, према речима Ђ. Цемина
било је намерно изазивање Кине.1659 У јуну 1999. Ђијанг Цемин ре-
као је: „САД које предводе НАТО у бомбардовању Југославије и
кинеске амбасаде у Београду објасниле су свету слику о америчкој
демократији и људским правима.”1660 После, када је усвајана резо-
луција СБ УН о прекиду напада на СРЈ, у јуну 1999. Ђијанг је рекао:
„САД водећи НАТО користе политику хегемонизма и силе да муче
слабије државе.”1661 Сличне захтеве да се обустави напад на СРЈ
објавили су и представници Индије, и других држава.1662

Мањи отпори нападу на СРЈ јавили су се и у главним државама
НАТО-а. У Немачкој дошло је до протеста у априлу 1999. против
војног министра Рудолфа Шарпинга због напада на СРЈ.1663 Неки
конгресмени покушали су тужити председника Била Клинтона, али
Федерални суд САД одбацио је тужбу.1664 У суседној Хрватској Стипе
Шувар у априлу 1999. говорио је да САД силом стварају у свету по-
редак који се неће моћи одржати, али после тога 4.5.1999. Шувар је
нападнут на улици у средишту Загреба тучен је и пиштољем му је
прећено да ће бити убијен.1665 Мало одјека имали су гласови светски
признатих ствараоца као што су Александар Солжењицин, Петер
Хандке, Микис Теодоракис, Габријел Гарсија Маркес, Жозе Сарама-
го и других, а који су осуђивали војни напад НАТО-а на СРЈ.1666

дао је Ху Ђинтау у новембру 2002.
1658 Политика (30730) 14.5.1999, стр. 1.
1659 Политика (30725) 9.5.1999, стр. 1, 13; Политика (30728) 12.5.1999, стр. 1.
1660 Политика (30750) 3.6.1999, стр. 1.
1661 Политика (30756) 9.6.1999, стр. 1.
1662 Политика (30733) 17.5.1999, стр. 1.
1663 Политика (30508) 28.9.1998, стр. 1-2; Политика (30538) 28.10.1998, стр. 1.

После победе Социјалдемократске партије на изборима у септембру 1998. њен
вођа Герхард Шредер постао је нови председник владе Немачке у октобру
1998. и на том месту је остао до 2005.
1664 Политика (30757) 10.6.1999, стр. 3.
1665 Политика (30701) 15.4.1999, стр. 7; Политика (30752) 5.6.1999, стр. 7.
1666 Политика (30690) 6.4.1999, стр. 24; Политика (30692) 8.4.1999, стр. 24; Поли-
тика (30693) 9.4.1999, стр. 24. У првим данима напада Петер Хандке је посетио
Србију. Писац и историчар, Александар Солжењицин (1918-2008) 8. априла у
Москви рекао је: „Одбацивши ОУН, згазивши њену повељу, НАТО је читавом
свету и у следећем веку наметнуо стари закон – закон џунгле: онај ко је силан
у праву је у свему ... И нама наређују да у таквом свету живимо од сада”.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 319

Генералштаб Војске Југославије после бомбардовања 1999.
(грађен 1959-62, архитекта Никола Добровић)

Пад „невидљивог” (Ф-117) и „колатерална” штета

Од летелица НАТО-а које је одбрана ВЈ успела да обори сва-
како је било најзначајније обарање „поноса америчке авијације” Ф-
117, тзв. „невидљивог”. Одбрана ВЈ имала је време од око 20
секунди да претражује небо својим радарима пре него што би их
открили авиони НАТО-а и гађали. Ипак, један Ф-117 оборен је ра-
кетним системом НЕВА 250, 27.3.1999. на подручје села Буђановци,
у Срему, а то је било прво обарање Ф-117 у рату уопште.1667 Тај тип
авиона је грађен специјалном технологијом и материјалима, тзв.
стелт, да би био тешко приметан за радаре.1668 До тада, ту техно-

1667 Политика (30684) 29.3.1999, стр. 5.
1668 Мичио Каку, Физика немогућег: научно истраживање времеплова, телепатије,

психокинезе, робота и путовања бржег од светлости, (Смедерево 2011),
www.heliks.rs (мај 2017), стр. 18. Стелт авиони су прављени тако да уместо

320 ИСТОРИЈА СРБА 5

логију имале су само САД. Скупоцени материјал од кога је био
направљен Ф-117 лежао је у равници на северозападу Србије.
Претпоставља се да је неки део стигао и до Народне Републике
Кине и олакшао да она развије свој тип „невидљивих” авиона.1669
Поред два добро опремљена авиона, противваздушна одбрана
Војске Југо-славије својим радарима и ракетним системима успела
је да обори и више нисколетећих крстарећих ракета НАТО-а.1670

Отпор нападу имао је значајну моралну снагу. У Београду на
Тргу републике 28.3.1999. одржан је први од противратних конце-
рата под називом „Песма нас је одржала”.1671 Београд је посетио
премијер Руске Федерације Јевгениј Максимович Примаков (1998-
1999) 31.3.1999.1672 У време његове посете напади са бродова у
Јадранском мору и војних база у Италији имали су краткотрајни
прекид, али по одласку руске делегације су појачани.

Мостови су били проглашени за оправдане циљеве. У Грде-
личкој клисури 12.4.1999. пилот САД погодио је воз на мосту и убио
је око 10 лица у њему.1673 Слично се догодило приликом рушења
моста на реци Лаб у селу Лужане (око 15 километара северно од
Приштине) 1.5.1999.1674 Од 1. до 26.4.1999. срушени су мостови у
Новом Саду.1675 Очајни грађани у Београду прихватили су мисао да
стално бораве на мостовима и својим телима их бране од неприја-
тељског бомбардовања. Можда је „људски штит” имао мало дејства.
Мостови у Београду нису били порушени, али су остали по Србији
систематски рушени.

Једна колона избеглица Албанаца, који су се враћали кућама,
погођена је из авиона НАТО-а 14.4.1999. на путу Ђаковица-Призрен,

челика користе и пластику и смоле. Поред тога вањска површина авиона је
прављена тако да расипа радарске таласе у разним правцима, а на радару се
појављује мали траг, који личи на птице, а не авион.
1669 М. Галовић, Тајна Ф-117А откривена у – часопису, http://www.politika.rs.
1670 Политика (31070) 24.4.2000, стр. 18.
1671 Политика (30685) 30.3.1999, стр. 21.
1672 Политика (30314) 16.3.1998, стр. 1-2; Политика (30491) 11.9.1998, стр. 1.
Примаков је од 1996. био министар спољних дела Русије, а у септембру 1998.
је именован за премијера.
1673 Политика (30699) 13.4.1999, стр. 15; Политика (30700) 14.4.1999, стр. 5;
Политика (30703) 17.4.1999, стр. 2.
1674 Политика (30717) 1.5.1999, стр. 13. Из авиона је погођен аутобус „Ниш експре-
са” који је прелазио мост и убијено је око 40 лица.
1675 Политика (30688) 2.4.1999, стр. 15; Политика (30691) 5.4.1999, стр. 13;
Политика (30713) 27.4.1999, стр. 15. У Дунав су срушени Варадински мост,
Мост слободе и Жежељев мост.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 321

а убијено је више од 60 лица.1676 СРЈ је тражила да СБ УН одржи
седницу и осуди убиство десетина цивила Албанаца на путу Ђако-
вица-Призрен, али СБ није осудио тај злочин НАТО-а.1677

СФОР је подржао напад на СРЈ уништавањем једног дела пру-
ге Београд-Бар у Штрпцу, на подручју Републике Српске и убиством
тамошњег чувара пруге Видоја Томића.1678

По градовима Србије одржавани су мировни скупови и музички
концерти. На њима су грађани на својој одећи носили нацртане мете
и натписе „target” (мета).1679 Покушај да се светској јавности покаже
да су мете напада обични људи, а не некакви злочинци није имао
никакве последице. Јавност у САД и ЕУ и већини исламских земаља
одавно је видела већином оно што су јој показивали политичари и
велике информативне службе, а они су подржавали „кажњавање
српских злочина” још од 1991.1680

У време прекида грађанских ратова на подручју некадашње
СФРЈ 1996-97. ометало се слободно истраживање и оспоравање
изјава које су настале против Срба и Србије у периоду 1991-1995.1681
То се наставило и у време сукоба на Космету. Групе које су про-
тестовале против напада на Србију у западним државама нису
тамошњој јавности биле значајне.

Почетак напада НАТО-а на СРЈ довео је до пораста насиља
Срба према Албанцима на Косову. Насиља су вршили појединци и
дружине, који су мислили да су Албанци главни разлог због кога

1676 Политика (30701) 15.4.1999, стр. 1; Политика (30702) 16.4.1999, стр. 1, 15.

Убиства цивила гласноговорник НАТО-а у Бриселу објашњавао је као „грешке”.
1677 Политика (30702) 16.4.1999, стр. 2.
1678 Политика (30690) 4.4.1999, стр. 15.
1679 Политика (30685) 30.3.1999, стр. 21
1680 Политика (30032) 3.6.1997, стр. 16. Према једном мишљењу, Добриле Станко-

вић, политика је имала пресудан утицај и на науку у такозваном Западном
свету и исламским државама. Научници су већином писали слично ономе што
су говорили и писали политичари и информативне куће. У већини „научних”
радова налазе се произвољна мишљења која су настала из политичког мишље-
ња, или (не)наклоности, а не на основу стварног истраживања. Највише таквих
произвољних дела која су понављала мишљења политичара настало је у
Великој Британији, Француској, САД и Немачкој.
1681 Политика (30039) 10.6.1997, стр. 18. Пренето је писање из мањетиражног
француског листа да је ометано 1997. у Француској објављивање књиге, Дејви-
да Овена, Балканска одисеја у којој је изнео и неке „непожељне” мисли. У
књизи је писао да је граната која је побила цивиле на Маркалама испаљена са
муслиманских положаја, а истовремено је приказао како су средства информи-
сања у Француској окривила Србе и позвала на војни напад на њих. Према
Овену, Изетбеговић је успео да НАТО увуче у рат против Срба.

322 ИСТОРИЈА СРБА 5

НАТО уништава Србију. Зато су их прогонили, или убијали. Непо-
средно после првих напада НАТО-а, у општини Сува Река, наоружа-
ни Срби убили су око 24 члана породице Бериша 25. и 26.3.1999.1682
Према изјавама Албанаца, крајем марта 1999. у Приштини полица-
јци Србије и добровољци ишли су од врата до врата и Албанцима
наређивали да одмах напусте станове и оду на жељезничку стани-
цу, то јест напусте Косово, или ће бити убијени.1683 Стотине хиљада
Албанаца напуштале су своје куће и другу имовину, а неки Срби
(цивили, војници и полицајци) присвајали су албанску напуштену
имовину, или су вршили силовања неких Албанки.1684

Испред насиља МУП-а и ВЈ, али и њихових сукоба са УЧК и
бомбардовања НАТО-а, Албанци су бежали у Албанију, Македонију
и Црну Гору. Према извештају УНХЦР-а до 13.4.1999. са Косова је
избегло око 525.000 лица.1685 У прве три седмице напада НАТО-а,
брзо се повећао број избеглица, а представници СРЈ говорили су да
људи беже због насиља НАТО-а.1686 Представници НАТО-а слагали
су се да се број избеглица брзо повећао после 24.3.1999. године,
али они су говорили да је то последица повећаних насиља ВЈ и
полиције Србије.1687 Исто су говорили тужиоци МКСЈ УН, а то су
прихватиле и судије 2014. у пресуди Н. Шаиновићу и другима.1688
САД и НАТО почели су напад оптужујући Србију за прекомерно
насиље према цивилима а исто су користили и за наставак напада.

1682 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 184. Берише су изнајмљивале
станове за ОЕБС. Када је злочин извршен, убијено је и једанаесторо деце.

1683 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 192-193. Са жељезничке станице у
Приштини, око које је била наоружана полиција Србије, препуни возови су
ишли према Македонији.

1684 Игор М. Ђурић, Вечити рат Метохија и Косово, 306-312; Human Rights Watch,
По наређењу …, 186. „… живимо у Истоку у којем нема нити једног Албанца.”

1685 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 189.
1686 Политика (30694) 8.4.1999, стр. 1; Политика (30711) 25.4.1999, стр. 1; Полити-

ка (30722) 6.5.1999, стр. 4. Амбасадор Русије у Женеви, то јест у седишту УН за
Европу, у првој половини априла 1999. рекао је да је масовно бежање
становништва са Косова и Метохије почело после напада НАТО-а 24.3.1999.
Исто мишљење изнето је на састанку Милошевића и руководства СРЈ 24.4.1999.
У мају 1999. то мишљење поновио је и Јиржи Динстбир, специјални известилац
УН за људска права. Динстбир је тражио и да се обустави напад на СРЈ.
1687 Политика (30694) 8.4.1999, стр. 4. У Бриселу 7.4.1999. Џејми Шеј гласно-
говорник НАТО-а рекао је да је побегло око 900.000 Албанаца са Космета због
насиља полиције Србије и Војске Југославије.
1688 МКСЈ УН (IT-05-87-А), Пресуда Жалбеног већа Николи ..., стр. 169, 239-241.
„Почевши од 24.3.1999. постојала [је] кампања насиља усмерена против
косовских Албанаца због које је најмање 700.000 Албанаца отишло са Косова.”

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 323

Појачавање напада и осећај усамљености у априлу 1999.

Милошевић је покушао да охрабри ВЈ унапређењима.1689 Да се
обесмисле напади НАТО-а, Ибрахиму Ругови наређено је, од стране
шефа СДБ у Приштини да оде у Београд и састане се са Милошеви-
ћем.1690 У Београду 1.4.1999. С. Милошевић и И. Ругова потписали
су изјаву о Косову „да се проблеми могу успешно и трајно решити
само политичким средствима.”1691 После неколико седмица Ругова и
председник Србије Милан Милутиновић потписали су у Приштини
једну Заједничку изјаву 28.4.1999.1692 Убрзо, 4.5.1999. Милошевић и
Ругова су разговарали у Београду о условима под којим Ругова мо-
же да оде у Италију.1693 У то време десило се неразјашњено убиство
Руговиног помоћника Фехми Аганија 6.5.1999.1694 После одласка
полиције Србије и војске СРЈ, убиства сарадника Ругове су се
наставила а због тога постоји вероватноћада је и Агани убијен од
стране Албанаца који су били политички противници Ругове и
ДСК.1695 Да би спречила споразумевање Милошевића и Ругове, ита-
лијанска дипломатија убедила је Милошевића да допусти да се
Ругова и његова породица специјалним летом пребаце у Италију.

Насиље српских власти према онима који нису подржавали
политику Милошевића расло је у Београду. Власник листа „Дневни
телеграф” и недељника „Европљанин”, Славко Ћурувија убијен је на

1689 Политика (30687) 1.4.1999, стр. 1. Као председник Републике и Врховни
командант оружаних снага СРЈ, Милошевић је указом ванредно унапредио у
звање генерал-пуковника Светозара Марјановића, заменика начелника Штаба
Врховне команде, и Небојшу Павковића, команданта 3. армије ВЈ.

1690 Политика (31787) 4, 5. и .6.5.2002, стр. 2.
1691 Политика (30688) 2.4.1999, стр. 1.
1692 Политика (30715) 29.4.1999, стр. 1. Према њој требало је „одмах” обновити

преговоре Владе Србије и вођа политичких партија Албанаца на Косову о
аутономији те покрајине у Србији.
1693 Политика (31787) 4, 5. и .6.5.2002, стр. 2.
1694 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 181-182, 184. Ф. Агани је био близак
сарадник Ибрахима Ругове. Са породицом је покушао прећи у Македонију
возом 6.5.1999. али воз је враћен са границе. Полиција Србије путнике је
скинула са воза, а Агани је сутра нађен мртав код Липљана. Према извештају
МУП-а Србије, УЧК је узела Аганија како би тражили од Ругове прекид прегово-
ра са владом Србије. Када је Ругова отишао у Италију, УЧК више није требала
Аганија и убила га је.
1695 Политика (31685) 19.1.2002, стр. 1. У Витомирици, североисточно од Пећи, у
јануару 2002. на улици је убијен Смајил Хајдарај, а он је био само један од
двадесетак до тада убијених политичких сарадника и телохранитеља И. Ругове.

324 ИСТОРИЈА СРБА 5

улици 11.4.1999. године, вероватно по наређењу Р. Марковића
шефа Службе државне безбедности.1696

На Космету је од почетка бомбардовања Србије порасло наси-
ље Срба према Албанцима. Према једној процени генерала Обрада
Стевановића у сукобима на Космету у време напада НАТО-а убијено
је око 2.000 припадника УЧК, а око 1.000 је остало на Космету.1697
Ухапшено је око 2.000 Албанаца и одведено у затворе у ужој Србији.
Наоружани појединци, или групе као „Шакали” (око 100 припадника)
вршиле су пљачкања и убиства Албанаца. Део тела убијених тајно
је однет у ужу Србију. Када је почело бомбардовање СРЈ, вођа
албанских терориста Хашим Тачи, из Албаније, је позвао припадни-
ке УЧК да почну општи напад на војску и полицију СРЈ. Хиљаде
наоружаних Албанаца покушавало је да са територије Албаније уђе
на подручје Космета. Тачи је имао подршку владе у Тирани и НАТО-
а, који је у Албанији у мају 1999. имао око 7.000 војника.1698

Усамљени Милошевић и СРЈ покушали су да нађу „заштиту” од
напада. Савезна скупштина СРЈ 12.4.1999. донела је одлуку да уђе
у Савез Русије и Белорусије.1699 Међутим, председници те две држа-
ве нису могли да прихвате стварање савеза јер би то била објава
рата НАТО-у.

Убрзо после посете Београду патријарха Московског и целе
Русије Алексеја II (20.4.1999),1700 НАТО је бомбардовао 21.4.1999.
пословни центар Ушће, у коме је била и телевизијска станица „Ко-
шава”.1701 Гађана је и резиденција председника С. Милошевића у
Ужичкој улици 15. на Дедињу 22.4.1999.1702 Поред цивилних уништа-
вани су и војни објекти у Београду.1703 Телевизијске станице прогла-

1696 Политика (31258) 1.11.2000, стр. 12. Према документима СДБ, према наређењу
Р. Марковића радници СДБ пратили су Ћурувију 11.4.1999. а наређено им је да
се повуку само неколико минута пре убиства.

1697 Дамјан Павлица, Савремена историја Косова, www.pescanik.net (април 2019).
1698 Политика (30734) 18.5.1999, стр. 4.
1699 Политика (30699) 13.4.1999, стр. 1. Према тој Одлуци: „Савезна Република

Југославија изјављује да приступа Савезу Русије и Белорусије.”
1700 Политика (30707) 21.4.1999, стр. 1. Патријарх Алексеј II разговарао је са

патријархом СПЦ Павлом и са председником С. Милошевићем.
1701 Политика (30708) 22.4.1999, стр. 15.
1702 Политика (30709) 23.4.1999, стр. 1. Боравиште председника Милошевића

бомбардовано је око 04:00, 22.4.1999. а једна бомба погодила је спаваћу собу,
али Милошевић и његова породица, због могућности напада, нису били у својој
резиденцији те ноћи.
1703 Политика (30717) 1.5.1999, стр. 13. Зграде Генералштаба Војске Југославије и
стара зграда Министарства унутрашњих послова Србије у Улици кнеза Милоша

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 325

шене су за „легитимне мете”, а према одобрењу председника Била
Клинтона бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у центру
Београда и убијено 16 новинара 23.4.1999.1704 Међу командантима
напада на СРЈ постојало је мишљење да треба уништи могућност
нормалног живота за становништво у Србији.1705 Због тога, постоји
мишљење да НАТО није бирао своје жртве, него су и цивили били
мета НАТО-а.1706

Напади су се појачавали, а јавно мњење земаља нападача
подржавало је напад. Нада у Србији да ће добити већу подршку из
света и да ће напади престати, нестајала је полако. Морал нападну-
тих почео је да слаби. Крајем априла 1999. потпредседник владе
Вук Драшковић (Село Међа код Сечња, новембар 1946-), у једном
разговору за телевизију, рекао је да народу треба рећи истину, тј. да
НАТО не трпи никакве значајне губитке, а да светско јавно мнење не
подржава Србију, него НАТО и да Русија не може да пошаље војну
помоћ СРЈ. Због ове изјаве Драшковић је избачен из владе.1707

СРЈ је предала захтев Међународном суду правде у Хагу
29.4.1999. да се покрене поступак против 10 држава (САД, Велика
Британија, Француска, Немачка, Италија, Низоземска, Канада, Шпа-
нија, Белгија и Португалија) које су нападом на СРЈ, без сагласности

погођене су 30.4.1999.
1704 Политика (30710) 24.4.1999, стр. 1; Политика (31109) 5.6.2000, стр. 2. Ми-

нистар за информисање СРЈ Горан Матић у једном писму амбасадорима држава
чланица СБ УН написао је: „Ваше екселенције, Обраћам се Вама поводом
иступања тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте на последњој седници
Савета безбедности Уједињених нација. Запрепашћен сам изјавом госпође Дел
Понте да НАТО приликом прошлогодишње агресије на Југославију није намерно
гађао цивилне објекте и да није починио ратне злочине... Предлажем да се
хашки тужилац Карла дел Понте одмах смени, а Трибунал као нелегално,
нелегитимно и осведочено пристрасно судско тело распусти... у Београду 23.
априла 1999. када је у два сата после поноћи, за време емитовања вести, ...,
бомбардовао симбол југословенског журнализма - Радио-телевизију Србије,
која се налази у самом центру главног града Србије и Југославије и није
никакав војни објекат... Том приликом погинуло је 16 цивила – југословенских
новинара и других ТВ стваралаца националне Радио-телевизије Србије... То је
НАТО урадио да би спречио да снимци страшних злочина допру до гледалаца
широм света... Не дозволите да НАТО, Хашки трибунал и Карла дел Понте
[лажима] жртве претварају у злочинце, а злочинце у жртве.”
1705 Радослав Гаћиновић и Милета Томић, Агресија НАТО-а на СРЈ …, стр. 16. Гене-
рал САД Мајкл Шорт командант ваздушних напада на СРЈ 1999. рекао је: „Не
може се добити рат ако не уништимо могућности нормалног живота за већину
становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух.”
1706 Радослав Гаћиновић и Милета Томић, Агресија НАТО-а на СРЈ …, стр. 22.
1707 Политика (30616) 20.1.1999, стр. 14. Драшковић је постао потпреседник владе
СРЈ у јануару 1999.

326 ИСТОРИЈА СРБА 5

СБ УН, прекршиле повељу УН и норме међународног права и
тражила је од Међународног суда правде у Хагу да нареди НАТО-у
да обустави напад, а тако престане кршити Повељу УН.1708 Међуна-
родни суд којим је председавао Кристофер Верамантри, донео је
2.6.1999. одлуку да се при нападу НАТО-а на СРЈ није поштовала
Повеља УН, али исти суд, већином гласова, одбио је захтев СРЈ да
се нареди обустава напада НАТО-а.1709

После, Савезно министарство за иностране послове СРЈ
4.1.2000. дало је тужбу Међународном суду правде против држава
НАТО-а уз захтев да те државе надокнаде штету коју је војно раза-
рање СРЈ оставило.1710 Међународни суд правде 15.13.2004. изјавио
је да није надлежан да поступи по тужби СЦГ против 8 држава
НАТО-а (Белгија, Канада, Италија, Француска, Немачка, Низоземска,
Португалија и Велика Британија).1711

Сламање воље за отпор у СРЈ у мају 1999.

Повремени успеси одбране, као што је било рушење бомбар-
дера Ф-117, ловца Ф-16,1712 или заробљавање три војника САД нису
могли утицати на исход рата.1713 Српска противваздушна одбрана
није могла нанети озбиљне губитке НАТО авијацији. То се посебно
показало када су неки српски пилоти полетали. Авиони југосло-
венске војске били су застарели и нису се могли борити против
бројније и савременије авијације НАТО-а. Најбољи авиони ВЈ типа
МИГ-29 нису могли приметити авионе НАТО-а на једнакој удаље-
ности, нити их гађати ракетама. Ипак, пилоти ВЈ добили су наре-
ђење да полете, и били су обарани, али већина пилота ВЈ успела је

1708 Политика (30717) 1.5.1999, стр. 1; Политика (30750) 3.6.1999, стр. 11; Поли-
тика (30960) 5.1.2000. стр. 1. Судије су изјавиле да могу водити поступке про-
тив 8 тужених држава, а за САД и Шпанију је речено да суд нема надлежности
над њима.

1709 Политика (30750) 3.6.1999, стр. 11.
1710 Политика (30960) 5.1.2000. стр. 1.
1711 Србија пред Међународним судом правде, књ. II, Пресуда, Београд 2007, 10.
1712 Политика (30719) 3.5.1999, стр. 11. Ловац Ф-16 САД оборен је 2.5.1999. док је

нападао подручје Мачве.
1713 Политика (30688) 2.4.1999, стр. 1; Политика (30718) 2.5.1999, стр. 1. Крајем

марта 1999. Приштински корпус је заробио три војника САД, али када је Србију
посетила једна дружина верских вођа из САД коју је довео Џеси Џексон, С.
Милошевић је разговарао са њим и одлучио да тројицу војника САД ослободи.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 327

да се катапултира и преживи.1714 Нападачи су у бомбардовањима ко-
ристили и авионе А-10, који су гађали СРЈ са радиоактивним зрни-
ма, то јест зрнима прављеним од осиромашеног уранијума.1715 ВЈ је
била приморана да време проводи у премештању и скривању како
би умањила своје губитке. Приштински корпус са око 70.000 људи
на Косову углавном је потиснуо УЧК, али у Албанији било је још
10.000 до 15.000 припадника УЧК. Из Албаније уз подршку НАТО
авијације и албанске војске, УЧК је нападала ВЈ на граници.

За начелника Генералштаба УЧК у априлу 1999. постављен је
Агим Чеку.1716 Први већи пешадијски напад из Албаније вршен је од
9.4.1999. до половине маја 1999. на подручју карауле Кошаре, коју је
бранило око 130 војника и официра 53. граничног батаљона ВЈ.
Официри ВЈ проценили су да их је напало 1.500 војника. Поред
минобацача, које је носила пешадија нападача, нападе је помагала
артиљерија из дубине територије Албаније. УЧК привремено је
заузела и караулу Кошаре 11.4.1999. и врх Раса Кошарес, који је био
дубље у СРЈ (око 1.500 метара од границе). Из унутрашњости Косо-
ва и са југа из карауле Морина, ВЈ успела је послати појачања од
11.4.1999. године, а напала је врхове Раса Кошарес и Маја Глава.
Послате су и најбоље специјалне јединице (63. падобранска брига-
да и друге). До 19.4.1999. на подручју Кошара било је око 1.500
војника ВЈ. У првим данима маја 1999. године напредовање УЧК је
заустављено. Од првих сати 11.5.1999. авијација НАТО-а бацала је
ноћу и касетне бомбе на положаје ВЈ на подручју карауле Кошаре. У
борбама на подручју Кошара убијено је 108 војника и официра
ВЈ.1717 Према УЧК она је употребила на почетку напада 156 војника,
а на крају око 2.600 војника, а убијено је 117 њених војника.1718

После тога извршен је други већи пешадијски напад из Алба-
није од 26.5.1999. из правца Кукеша, из села Бинај Албанци су напа-

1714 Политика (30938) 11.12.1999, стр. 13; Јунаци отаџбине: спомен књига, 2. допу-

њено издање, Београд 2000, стр. 250. Изнад подручја Ваљева, авиони НАТО-а
оборили су авион ВЈ у коме је погинуо пилот потпуковник Миленко Павловић
(Осечина, 5.10.1959- Ваљево, 4.5.1999).
1715 Политика (31318) 5.1.2001, стр. 12. Употребљено је неколико десетина хиљада

зрна са осиромашеним уранијумом, а већином у нападима на Косову.
1716 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 148.
1717 Слађана Зарић, Ратне приче са Кошара, Информативни програм Радио телеви-

зије Србије 2019.
1718 Фатон Дева и други, Просторни план Заштићена Зона од Посебног интереса

„Битка на Кошарама”, Приштина 2013, стр. 9. Од тога 114 Албанаца и 3 страна
добровољца.

328 ИСТОРИЈА СРБА 5

ли ЈВ на подручју планине Паштрик и карауле Горожуп, уз Бели
Дрим. Напад је помагала Војска Албаније, то јест једна тенковска
чета, али артиљерија Војске Југославије погодила је три тенка напа-
дача и тенкови Албаније су се повукли. Када је почео напад грани-
чари ВЈ повукли су се са врха планине Паштрик (1.986 метара), а
привремено су се повукли и са борбених положаја око карауле Горо-
жуп, сама зграда карауле пре пешадијског напада била је уништена
бомбардовањем НАТО-а. Авијација НАТО-а (авиони Б 52) 30.5.1999.
применила је такозвано тепих бомбардовање на село Планеје у
коме су били војници СРЈ, а 31.5.1999. бомбардован је заселак Шех
Махала у коме је била команда 549. моторизоване бригаде ВЈ. Пре-
ма процени српске стране у нападима на подручју Паштрика и
Горожупа учествовало је око 6.000 припадника УЧК, погинуло их је
до 400. На почетку напада на том подручју ВЈ имала је око 450
људи, али брзо су долазила појачања из правца Призрена и до јутра
27.5.1999. на Паштрику је било око 1.200 војника СРЈ. У нападу на
Паштрику убијено је око 30 лица на служби у Војсци Југославије.1719

НАТО је више пута бомбардовао цивилне циљеве, а у тим
бомбардовањима убијен је велики број цивила. У 5.4.1999. бомбе су
погодиле више кућа цивила у Алексинцу и убиле 12 лица.1720 Сре-
диште Приштине бомбардовано је 6. априла, а њена околина више
пута.1721 Од 9.4.1999. разарана је и „Застава” у Крагујевцу.1722 Око
11:30, 7.5.1999. НАТО авиони бацили су касетне бомбе на паркинг
поред Клиничког центра и улице које се налазе поред највеће пијаце
у Нишу и убијено је око 15 лица.1723 Становништво је све јасније ви-
дело да је изложено насиљу и да нема никакве заштите. Све мање
се обазирало на „снагу” режима и ратно стање. Јасан знак тога било
је окупљање грађана у Крушевцу средином маја 1999. и њихов
захтев да се са Космета врате припадници ратних јединица. Више
од 80 лица убијено је у нападу авијације НАТО-а, која је бацила
касетне бомбе, на избегличко боравиште Албанаца у Кориши код

1719 Слађана Зарић, Ратне приче са Паштрика, Радио телевизије Србије и Вој-
нофилмски центар Застава филм 2019. На страни ВЈ у борбама је учествовало и
неколико добровољаца Руса. У борбама на Паштрику, авиони НАТО-а напра-
вили су грешку и бомбардовали и положаје УЧК.

1720 Политика (30693) 7.4.1999, стр. 15; Политика (30700) 14.4.1999, стр. 5.
1721 Политика (30694) 8.4.1999, стр. 15; Политика (30701) 15.4.1999, стр. 17;

Политика (30709) 23.4.1999, стр. 17.
1722 Политика (30696) 10.4.1999, стр. 15; Политика (30699) 13.4.1999, стр. 17.
1723 Политика (30724) 8.5.1999, стр. 1, 13; Политика (30735) 19.5.1999, стр. 16.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 329

Призрена 13.5.1999.1724 Влада Србије издала је саопштење да су та
убиства избеглица, које су се враћале кућама, била намерна, то јест
НАТО је желео спречити повратак Албанаца избеглица.1725

Гласноговорници НАТО-а и западне телевизијске и новинарске
куће обавештавали су да су стотине хиљада Албанаца избегли, то
јест да се догађа „хуманитарна катастрофа”. Неке од избеглица су
изјавиле да су им лични документи одузети и да су протерани из
својих домова од представника СРЈ. У Женеви у Комесаријату УН за
избеглице се средином маја 1999. године процењивало да се скоро
900.000 лица нашло у избеглиштву ван покрајине.1726 Мањи број,
„око 740.000 косовски Албанаца” који су протерани се спомиње у
оптужби (27.5.1999), коју је потписала Луиз Арбур у име Тужи-
лаштва МКСЈ УН, а против Слободана Милошевића, Милана
Милутиновића, Николе Шаиновића (потпредседник владе СРЈ од
фебруара 1994 до 4.11.2000), Драгољуба Ојданића (начелник
Генерал-штаба ВЈ) и Влајка Стојиљковића (министар унутрашњих
послова Србије), који су оптужени и за ратне злочине (Рачак и
друге) и убиство „преко 340 личности” од јануара до маја 1999.1727

Међу Албанцима у мају 1999. порастао је политички значај
Хашима Тачија у односу на Ибрахима Ругову. Западна штампа
оптуживала је Ругову да је „изгубио легитимитет” код сопственог
народа јер је данима обилазио министре спољних послова на
западу, а није посетио избегличке кампове у Албанији и Македонији.

ЕУ је примењивала казнене мере за целу државу, тј. забранила
је продају нафте из ЕУ у СРЈ (од 23.4.1999) и забранила је авиони-
ма из држава ЕУ да лете у СРЈ (од 21.5.1999).1728 Поред тога, ЕУ је
саставила у априлу 1999. списак лица (политичара и пословних
људи) којима је забранила издавање виза за улазак у државе ЕУ уз
објашњење да та лица помажу С. Милошевића.1729 Сличан списак

1724 Политика (30732) 16.5.1999, стр. 1, 13; Политика (30735) 19.5.1999, стр. 16;

Политика (31098) 25.5.2000, стр. 20.
1725 Политика (30728) 12.5.1999, стр. 1.
1726 Дамјан Павлица, Савремена историја Косова, www.pescanik.net (април 2019).

УНХЦР је регистровао 862.979 избеглих Албанаца са Космета.
1727 МКСЈ УН Против председника Милошевића и четворице високих функционера

СРЈ подигнута оптужница за убиство, прогон и депортацију на Косову,
www.icty.org/bcs/sid/7765 (април 2019); Политика (29796) 2.10.1996, стр. 16.
Од 1996. Л. Арбур била је на месту тужиоца Међународног суда за ратне
злочине почињене на простору претходне Југославије.
1728 Политика (31236) 10.10.2000, стр. 4.
1729 Политика (31236) 10.10.2000, стр. 4. Списак је прошириван.

330 ИСТОРИЈА СРБА 5

сачиниле су и САД.
Приликом бомбардовања НАТО је настојао да онеспособи и

уништи и енергетски систем. Бомбардоване су рафинерије и скла-
дишта нафте у Панчеву (средином априла и у јуну),1730 Новом Саду
(у другој половини априла, мају и јуну),1731 Сомбору, Смедереву и др.
У мају 1999. изнад термоелектрана, трансформаторских станица и
далековода за пренос електричне енергије у Србији НАТО је избаци-
вао бомбе са графитним влакнима, која добро проводе електричну
енергију, а доводила су до кратких спојева и систем за пренос
електричне енергије се распадао.1732

Кумановски споразум и Резолуција 1244

Министри Г-8 (САД, Велика Британија, Немачка, Француска,
Италија, Јапан, Канада и Русија) усвојили су „општа начела поли-
тичког решавања косовске кризе” 6.5.1999. Предвиђало се повла-
чење војних и полицијских снага СРЈ и Републике Србије са Косова,
као и размештање међународних снага које ће одобрити УН. Такође
предвиђено је да се створи привремена управа УН која ће омогући-
ти „нормалан живот за све становнике Косова”.1733

Јељцин је послао В. Черномирдина да разговара са Милоше-
вићем и политичким вођама СРЈ и Србије 30.4.1999. у Београду
како би се наставили разговори о решавању проблема на Косову.1734
Немачка је као посредника ЕУ у преговорима са СРЈ одредила
Мартија Ахтисарија (фински председник).1735 У Београд дошли су
2.6.1999. В. Черномирдин и М. Ахтисари, који су донели план који је
Милошевић могао да прихвати, или да НАТО настави да руши и
убија по Србији.1736 План је предвидео повлачење војске и полиције
СРЈ са Космета и долазак међународних управника под надзором
УН. Међународна управа требало је да створи „суштинску аутономи-
ју” за Космет. Предвиђен је долазак међународних војних снага

1730 Политика (30703) 17.4.1999, стр. 17; Политика (30756) 9.6.1999, стр. 13.
1731 Политика (30708) 22.4.1999, стр. 18; Политика (30756) 9.6.1999, стр. 13.
1732 Политика (30722) 6.5.1999, стр. 9.
1733 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1999, New York

2001, www.un.org, р. 36.
1734 Политика (30717) 1.5.1999, стр. 1.
1735 Политика (30734) 18.5.1999, стр. 2.
1736 Политика (30750) 3.6.1999, стр. 1.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 331

(већином из НАТО-а) под „јединственом командом” а под покрови-
тељством УН. То је било објашњено потребом да се омогући повра-
так избеглих. За одобрење снага под покровитељством УН, СБ УН
морао је да усвоји посебну резолуцију. После разговора са њима а
посебно са Виктором Черномирдином, С. Милошевић је мислио да
бољу понуду неће добити.1737

Слободан Милошевић је прихватио понуђено, а истог дана,
3.6.1999. Народна скупштина Србије и влада СРЈ прихватиле су тај
предлог.1738 Тако је дат пристанак на повлачење ВЈ и полиције Срби-
је са Космета. Да би било обустављено бомбардовање САД и НАТО,
преко генерала Веслија Кларка у телефонским разговорима са
Драгољубом Ојданићем и пуковником Негованом Миловановићем,
тражили су да се потпише „војно-технички споразум” према коме је
С. Милошевић прихватао да „мировни” војници који ће доћи, по
одобрењу СБ УН, буду под командом НАТО-а, то јест да призна
пораз.1739

Представници ВЈ и МУП-а Србије на преговорима од 6.6.1999.
године прихватили су Војно-технички споразум (Кумановски
споразум) који је потписан 9. јуна 1999. У име НАТО-а преговоре је
водио и споразум потписао британски генерал Мајкл Џексон. Као
представник Војске Југославије потписао га је генерал-пуковник
Светозар Марјановић, заменик начелника Генералштаба ВЈ, а као
представник МУП-а Србије генерал Обрад Стевановић.1740

На територију Космета одобрен је улазак међународних снага
за Косово (Кosovo Force, то јест КФОР). КФОР су биле формално
јединице УН. У ствари то су биле скоро само јединице из НАТО-а.
Споразум је предвидео да без одобрења команданта КФОР-а „било
какве снаге СРЈ” не могу улазити на Косово и Метохију и зоне
безбедности. Копнена зона безбедности је био појас ширине 5
километара, а зона ваздушне безбедности је био ваздушни простор
ширине 25 километара од Косова према ужој Србији. Предвиђено је
разоружање УЧК, као и да се једним додатним договором одреди
начин и време повратка мањег броја припадника војске СРЈ и

1737 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 46.
1738 Политика (30751) 4.6.1999, стр. 1.
1739 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 28-31, 33-35, 37-38, 46. Захтеве Веслија

Кларка подржао је и М. Ахтисари у разговору са Милошевићем.
1740 Никола Милентијевић и Марија Станковић, Значај Кумановског …, стр. 86-88;

Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 83; Кумановски споразум, www.vostok.rs,
(фебруар 2018); Политика (31112) 8.6.2000, стр. 15.

332 ИСТОРИЈА СРБА 5

полиције Србије на Космет.1741
Државе окупљене у групу Г-8 договориле су се о нацрту резо-

луције о Космету, а расправа о њој почела је 8.6.1999. у СБ УН, али
Кина је тражила да се прво прекине бомбардовање, па да се онда
гласа о Резолуцији 1244.1742 Када је почело повлачење ВЈ, у складу
са Кумановским споразумом, Весли В. Кларк је наредио да се
зауставе ваздушни напади истог 10.6.1999. године, а СБ УН усвојио
је Резолуцију (о Косову број) 1244.1743 Основу Резолуције 1244 чини
Војно-технички споразум из Куманова. По Резолуцији 1244 СРЈ, тј.
Србија, је формално задржала суверенитет над Косовом и Мето-
хијом. Оно је стављено под међународну управу, то јест Привреме-
ну управу мисије УН (United Nations Mission in Kosovо), или УНМИК и
војни надзор КФОР-а.1744 Док је усвајана Резолуција 1244, министри
„Г-8” (најразвијеније државе света и Русија) договорили су се да се
створи Пакт за стабилност Југоисточне Европе.

У време напада НАТО-а убијено је најмање око 830 лица у ВЈ и
полицији Србије, а 3. армија, то јест њен Приштински корпус имао је
највише погинулих војника.1745 Према процени направљеној од
Human Rights Watch НАТО је убио и око 500 цивила у СРЈ, а најви-
ше на Косову.1746 Службено представници Србије као председик
владе Мирко Цветковић 24.3.2009. говорили су да је убијено око
1.000 лица у ЈНА и МУП-у и око 2.500 цивила, али и да је рањено
око 12.500 лица у СРЈ у нападима НАТО-а.1747 Број од око 1.000
лица у МУП-у Србије и ВЈ која су убијена изгледа се односи на цео
период од 1.1.1998. до 31.12.2000.1748

1741 Кумановски споразум, www.vostok.rs, (фебруар 2018).
1742 Политика (30756) 9.6.1999, стр. 1; Политика (30757) 10.6.1999, стр. 1.
1743 Никола Милентијевић и Марија Станковић, Значај Кумановског …, стр. 88;

United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1999, New York
2001, www.un.org, р. 32-36.; Политика (30758) 11.6.1999, стр. 1-2. Четрнаест
држава гласало је за Резолуцију 1244, а Кина је била уздржана.
1744 Security Council UN, Resolution 1244, http://www.un.org/press/en/1999/html; Ре-
золуција 1244, www.tuzilastvorz.org.rs › upload › 2016-05 › rezolucija_1244_cir.
1745 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 379; Јунаци отаџбине ..., стр.
79-365. Према Јунаци отаџбине: спомен књига око 830 лица у полицији Србије
и ВЈ убијено је и нестало у време напада НАТО-а од 24.3. до 20.6.1999.
1746 Human Rights Watch, По наређењу …, стр. 533.
1747 Цветковић, Трагедија која не сме да се понови, http://www.politika.rs.
1748 J. Krüger and P. Ball, Evaluation of the Database of the Kosovo Memory Book,
www.hrdag.org/wp-content/uploads/2015/04/Evaluation_of_the_Database_KMB-
2014.pdf. (04.2019), p. 5, 12. Према процени од 1.1.1998. до 31.12.2000.
убијено је 364 припадника МУП-а Србије, 719 лица у ВЈ и 2.123 лица у УЧК.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 333

У време напада ВЈ морала се разбити у мање јединице, сакри-
вати се дању, а деловати ноћу и избегавати веће губитке. Ратно
ваздухопловство и противваздушна одбрана нису могли нанети
никакве значајније ударе нападачима, који су користили могућност
да пре уоче противничке циљеве и нападну са знатно веће, често
безбедне удаљености.1749 Да би смањили губитке војници и поли-
цајци СРЈ и Србије правили су макете авиона МИГ-29 и лажне
тенкове-мете које су гађали авиони и ракете НАТО-а.1750

ВЈ, полиција Србије, али и НАТО и УЧК убили су и неколико
хиљада Албанаца на Косову. Вероватно у намери да оправда наси-
ље према Србима, Вилијам Коен, секретар за одбрану САД, говорио
је 16.5.1999. године да је нестало око 100.000 Албанаца са Косова
способних за војску и да су вероватно убијени.1751 Цивилни управник
УН за Косово Б. Кушнер изнео је процену даје на Космету убијено
11.000 Албанаца, али после је умањио ту процену на око 7.000.1752

Бомбардовањем уништено је око 60 мостова, више фабрика,
кућа и станова, а „према грубим проценама [владе М. Цветковића]
причињена је материјална штета од 30 милијарди долара”.1753

Губици у Северноатланском савезу били су незнатни, а у време
напада, СРЈ је одустала од суђења тројици заробљених америчких
војника и пустила их.

Долазак КФОР-а на Космет и прогон Срба

Мало изненађење представљао је долазак око 200 војника
Руске Федерације, који су били у саставу СФОР-а код Угљевика у
Републици Српској (БиХ), у Приштину пред поноћ 11.6.1999.1754 Око

1749 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 47.
1750 Политика (30779) 2.7.1999, стр. 1, 3; Политика (31372) 2.3.2001, стр. 9.
1751 Политика (30909) 9.11.1999, стр. 6; Политика (30912) 12.11.1999, стр. 3; Hu-

man Rights Watch, По наређењу …, стр. 174. Изгледа да су у то време према
изјавама избеглих Албанаца у САД (и НАТО-у) могли доћи само до процене да
је убијено између 3.000 и 4.000 Албанаца. В. Коен је знао да говори неистине,
али то је био део уобичајењи „оцрњивања” Срба и Србије од 1991. до 2000.
1752 Политика (30814) 6.8.1999, стр. 16; Бојан Ђокић, Нумеричка анализа списка
отетих и несталих Срба и припадника других мањинских заједница на Косову и
Метохији, Токови историје (1) 2015, стр. 127.
1753 Цветковић, Трагедија која не сме да се понови, http://www.politika.rs.
1754 Политика (30759) 12.6.1999, стр. 1; Политика (30760) 13.6.1999, стр. 1, 13.
Хиљаде Срба на улицама Приштине дочекало је Русе са цвећем и мислило да су
они гаранција сигурности, то јест да неће бити насиља УЧК и Албанаца.

334 ИСТОРИЈА СРБА 5

01:30, 12.6.1999. из града Руси су прешли на аеродром Слатина.1755
На тражење С. Милошевића, Борис Јељцин допустио је да та руска
јединица дође на Космет пре осталих јединица КФОР-а, које су биле
под командом НАТО-а.1756 У почетку, В. Кларк тражио је од Мајкла
Џексона да војно спречи распоређивање Руса на Слатини, али
Џексон је одбио да изврши ту наредбу јер је мислио да то може
бити пут у светски рат.1757 После је НАТО пристао да на Косову буде
присутно око 3.000 војника из Русије.1758

НАТО је створио КФОР под командом Мајкла Џексона и његови
војници почели су да улазе 12.6.1999. на Космет, преко Качаника, из
Македоније.1759 13.6.1999. године војници Велике Британије дошли
су у Приштину и тражили су од грађана да престану са пуцњавом,
пљачком и другим насиљима.1760 После распоређивања британских
војника на подручју Приштине и Косова Поља, генерал Џексон је
пред неколико стотина Срба у Косову Пољу рекао да ће КФОР за
неколико следећих дана преузети одговорност за безбедност на це-
лом Косову, а позвао је окупљене да остану на Косову.1761 Немачки
војници (КФОР), али и наоружани Албанци (УЧК) ушли су у Призрен
13.6.1999.1762 Према једном саопштењу гласноговорника КФОР-а, у
првој половини јула 1999. на Косову је било око 29.000 војника
КФОР-а,1763 али је после број повећан на око 50.000.1764 После
КФОР-а на Косово су долазили и представници „цивилне мисије УН”
они су почели стварати прелазну цивилну управу на Косову,1765 а за
шефа цивилне мисије УН на Косову одређен је Бернар Кушнер.1766

Милошевић је узалуд у преговорима са Ахтисаријем тражио да

1755 Политика (30760) 13.6.1999, стр. 1; Политика (30958) 31.12.1999, 1,
2 .3.1.2000. стр. 15.

1756 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 84-85, 96-100, 102. Мађарска и Бугарска
нису дале сагласност Русији да њена војска ваздушним путем дође до Србије.

1757 Политика (30964) 9.1.2000. стр. 4; R. Craig Nation, War in …, р. 262. Michael
Jackson told Clark “I’m not starting World War III for you.“

1758 Политика (30766) 19.6.1999, стр. 1.
1759 Политика (30760) 13.6.1999, стр. 1, 13; Владан Влајковић, Војна тајна, I, 101.
1760 Политика (30762) 15.6.1999, стр. 13. У Приштини Британци су се распоредили

по важним раскрсницама и оклопним транспортерима пролазили су улицама.
1761 Политика (30764) 17.6.1999, стр. 15.
1762 Политика (31021) 6.3.2000, стр. 16.
1763 Политика (30784) 7.7.1999, стр. 15.
1764 NATO A-Z page, www.nato.int (април 2019), р. 153.
1765 Политика (30771) 24.6.1999, стр. 13.
1766 Политика (30788) 11.7.1999, стр. 2.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 335

смена војника СРЈ са војницима КФОР-а буде усклађена да би се

избегла „безбедоносна празнина (вакум)”, то јест већа подручја

између ВЈ и КФОР-а на којима насилници и УЧК могу несметано

вршити насиља над Србима и Југословенима који остају на Косо-
ву.1767 Ипак, испред КФОР-а, из Албаније на Космет улазили су при-
падници албанске УЧК,1768 а из Албаније и из Македоније улазило је
између 700.000 и 860.000 избеглих Албанаца.1769 Са повратницима,

на Косово је ушло и неколико десетина хиљада држављана Алба-
није и Северне Македоније.1770 При томе неки Албанци и припадни-

ци УЧК пљачкали су и прогонили Србе (и друго неалбанско) ста-
новништво из њихових станова,1771 али и са радних места.1772 Срби
су престајали долазити на посао, али и напуштали своје станове.1773

Од 10.6.1999. око 70.000 војника ВЈ и полицајаца са возилима

и оружјем почело је да се повлачи са Космета, а са њима је кренуо и
велики број цивила, већином Срба.1774 Из Призрена 14.6.1999.

1767 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 43-44, 57, 71. Према Влајковићу, Мило-

шевић је рекао: „Па добро то је логично, … и њима не одговара да неко поубија
људе у вакуму.”
1768 Политика (30762) 15.6.1999, стр. 13.
1769 Политика (30783) 6.7.1999, стр. 2; МКСЈ УН (IT-05-87-А), Пресуда Жалбеног

већа Николи …., стр. 169, 239-241; Human Rights Watch, По наређењу …, стр.
189-190. Братислава Морина као министар СРЈ за избеглице, расељена лица и
хуманитарну помоћ у писму Садако Огати, високом комесару УН за избеглице, у
првој половини јула 1999. жалила се да је неконтролисани повратак 700.000
Албанаца довео до прогона више од 100.000 Срба, Црногораца и Рома са
Косова. Процена да је побегло најмање 700.000 Албанаца са Косова од краја
марта до почетка јуна 1999. износи се и у пресуди МКСЈ УН Николи Шаиновићу
и другима. Према већим проценама УНХЦР-а са Косова је избегло око 860.000
лица, а највише избеглих Албанаца било је у Албанији око 400.000 и Северној
Македонији око 300.000.
1770 Политика (30784) 7.7.1999, стр. 15; Политика (30812) 4.8.1999, стр. 16.
1771 Политика (30771) 24.6.1999, стр. 13; Политика (30775) 28.6.1999, стр. 1; По-

литика (30781) 4.7.1999, стр. 15. У Приштини, КФОР је покушавао да врати
Србе које су Албанци насилно избацили из станова. Због тога у јуну и јулу
1999. дошло је и до сукоба наоружаних Албанаца против КФОР-а у којима је
убијено неколико Албанаца.
1772 Политика (30778) 1.7.1999, стр. 15. Наоружани Албанци истерали су лекаре

Србе из Клиничко-болничког центра у Приштини, а истерани Срби прешли су у
Грачаницу и ту основали болницу. Протерани су и Срби професори, асистенти и
студенти Универзитета у Приштини (из учионица, али и из станова).
1773 Политика (30791) 14.7.1999, стр. 15. После покушаја десетак Албанаца да отму

потпредседника Скупштине града Приштине Живорада Игића испред његовог
стана у Приштини, 13.7.1999. престала је, привремено, са радом Скупштина
града Приштине. Отмицу Игића спречио је долазак војника КФОР-а.
1774 Политика (30759) 12.6.1999, стр. 15; Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 90.

336 ИСТОРИЈА СРБА 5

повлачила се колона војних возила ВЈ, са тенковима, али и ци-
вилним аутомобилима. КФОР је само посматрао када су се Албанци
окупили и камењем гађали цивилна возила. Војска Југославије,
полиција и велики део Срба напустили су Космет до 20.6.1999.1775

Ипак, око 100.000 Срба остало је да живи на Косову, окупљени
у десетак општина у којима су претежно живели Срби и неалбанци
(Горанци, Роми и др) и неким градовима (Приштина). Њихову ло-
калну управу, здравство и школство наставила је да финансира
влада из Београда. Део Срба остао је да живи у градовима и
селима по општинама са албанском већином и са албанском ло-
калном управом, али у седмицама после повлачења ЈНА и полиције
Србије, Срби су били изложени сталним нападима УЧК и насилника.
Дружине Албанаца су и у центрима градова, недалеко од патрола
КФОР-а, нападале Србе. Некима је само прећено, други су били
претучени, а неке су албански насилници отимали и држали у затво-
рима УЧК.1776 Отмице, првенствено Срба, а мање Албанаца, биле су
нарочито бројна појава на Косову од 12.6. до 1.9.1999.1777 Од Срба
су отете хиљаде аутомобила, запаљене су десетине хиљада кућа и
станова неалбанаца, а у велики број станова и кућа су насилно
улазили Албанци и избацили Србе из њих.1778 Срби у Приштини и
другим градовима морали су да напусте своје станове у градовима,
а у њих су ушли Албанци.1779 Поред радника у градовима, ни сеља-
ци нису могли да обрађују своју земљу. Четрнаест Срба из села

1775 Политика (30806) 29.7.1999, стр. 17; Н. Антонијевић и Б. Ђокић, Страдање
српског и осталог ..., стр. 3.

1776 Политика (30793) 16.7.1999, стр. 15. Професору на грађевинском факултету у
Приштини, Петру Чолићу 14.7.1999. насилно су ушли у стан Албанци који су се
представили као полиција УЧК и одвели су Чолића у један приватни затвор,
али следећег дана су га ослободили.

1777 Бојан Ђокић, Нумеричка анализа списка отетих и несталих ..., стр. 126-128.
Већину тих отмица учинили су злочинци из редова УЧК. „Отмице су вршене на
путевима (превозним средствима), њивама, у породичним кућама, угости-
тељским објектима, нарадним местима итд. Отимани су мушкарци и жене, деца,
стари људи, у шталама, подрумима, помоћним зградама, приватним кућама.
Били су испитивани, мучени, сексуално злостављани, погубљени на сурове
начине. Затвори и логори за отета лица налазили су се на територији Косова и
Метохије, али и у Албанији.”

1778 Политика (30806) 29.7.1999, стр. 17; Политика (31117) 13.6.2000, стр. 17.
1779 Политика (30812) 4.8.1999, стр. 16.; Политика (30826) 18.8.1999, стр. 18. У

ноћи 16-17.8.1999. Албански насилници запалили су у Призрену кућу у којој су
изгореле Лепа Димић и њена шестомесечна беба. Пре тога њој су месец дана
претили да мора да се исели из своје куће. Другу Српкињу су ухватили на
улициса братом. Српкињу су силовали и пустили, а њеног брата отели.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 337

Старо Грацко (у општини Липљан), који су сакупљали пшеницу на
њиви Станимира Ђекића на граници албанског села Бујанце, уби-
јени су између 20:00 и 21:30, 23.7.1999.1780 Већ у августу 1999. Карл
Билт је као представник УН на Косову саставио писмо у коме је
написао „да је у току намерно организована кампања са циљем да
се Косово етнички очисти од преосталих Срба. Убиства и злочини
седешавају свакодневно. Уколико се посматра ситуација [на Косову]
у последњих неколико година, онда је стање у области људских
права сада горе у сваком погледу.”1781 Слично мишљење поновио је
Јиржи Динстбир, специјални известилац УН за људска права у
марту 2000.1782 Разоружавање припадника УЧК није извршено.1783
Енглески генерал Мајкл Џексон и КФОР нису зауставили насиље.1784
Седница СБ одржана на захтев СРЈ осудила је злочин и затражила
брзу истрагу. „Истраге” злочина према Србима, као истрага убиства
у Старом Грацку нису давале резултате и обустављане су.

Годину дана после повлачења ВЈ са Косова, влада СРЈ је
направила меморандум у коме је приказано стање које је настало
од 10.6.1999. до 4.6.2000. Према том документу на Косову од
10.6.1999. до 4.6.2000. убијено је око 1.000 лица, а отето је око 900
лица. Већина отетих и убијених у том временском периоду били су
Срби и Црногорци.1785 Један део њих су постали жртве трговине

1780 Политика (30802) 25.7.1999, стр. 1, 14; Бојан Ђокић, Убиство жетелаца из
Старог Грацка и околине, Токови историје (1) 2016, стр. 167-177, 187-188.
Убице су употребиле аутоматско оружје, а два убијена Србина имали су лако
оружје које нису стигли да употребе. Због тога, процењује се да је напад
изведен брзо. За убиство су били сумњичени Албанци из суседних села и
припадници ОВК, али „истраге” нису давале резултате и обустављене су.

1781 Политика (30822) 14.8.1999, стр. 16.
1782 Политика (31046) 31.3.2000, стр. 18. Из његовог извештаја види се да УЧК,

није стварно распуштена, него да неки њени делови, и даље наоружани, врше
прогоне и убиства Срба и неалбанаца на Косову, а да КФОР и УНМИК нису
извршили задатке које је поставила Резолуција 1244 СБ УН.
1783 Политика (30880) 11.10.1999, стр. 16; Политика (31019) 4.3.2000, стр. 19;
Бојан Ђокић, Злочин ОВК: Гранатирање српске пијаце у селу Бресје,
www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април 2019), стр. 346. Према
споразуму КФОР-а и УЧК од 20.6.1999. УЧК је требала предати оружје КФОР-у
до 20.9.1999. године, али се то није догодило. У септембру и марту 2000. Влада
СРЈ писмима и меморандумима, који су послати СБ УН, опомињала је да разору-
жавање припадника УЧК није извршено.
1784 Политика (29554) 1.2.1996, стр. 14. Пре, почетком 1996. Мајкл Џексон био је
заповедник једног од три подручја ИФОР-а у БиХ.
1785 Политика (31117) 13.6.2000, стр. 17. Отети су држани у приватним затворима
на Космету и у Албанији. Неки отети су убијени, други су ослобођени (после
плаћања откупа за њих, или без откупа), а неколико отетих успело је побећи.

338 ИСТОРИЈА СРБА 5

људским органима. Осуда насиља Албанаца над неалбанцима на
Космету, коју је крајем августа 1999. изрекао СБ, није утицала да се
оно заустави. Није довела ни до кажњавања оних који су морали да
спрече насиље, тј. КФОР-а и „владе” коју је на Космету створио Ха-
шим Тачи. Албанци су у нападима на српска села користили и мино-
бацаче као 28.9.1999. у нападу на пијацу у селу Бресје код Косова
Поља када су убили 2 лица, а ранили око 40 лица (Срба и Рома).1786
Према једном извештају Савеза друштва Рома Републике Србије у
насиљима 1999. и 2000. убијено је више стотина Рома.1787

У то време и неки Албанци као Шкељзен Малићи приметили су
да од мултиетничности на Космету није остало ништа, а да су Срби
„изложени линчу” (изјава из октобра 1999. дата за сплитски Ферал
трибјун ). Албански националисти који су подржавали терор над
Србима сматрали су да спроводе освету, а у прогону Срба су виде-
ли и начин да преотму нешто од њихове имовине уз стварање Вели-
ке Албаније. Према неким проценама за Војском Југославије и
полицијом Србије са Космета у Србију у јуну, јулу и августу 1999.
избегло је до 200.000 Срба и око 50.000 других неалбанаца.1788

Неколико десетина лица убијено је у експлозијама касетних и
других бомби које је бацио НАТО, али су експлодирале знатно после
бацања.1789 Процењује се да је убијено око 13.500 лица од 1.1.1998.
до 31.12.2000. у рату и етничким сукобима за власт на Косову и
Метохији.1790 Изгледа да је само у 1999. убијено око 9.000 лица.

Питање карактера ратова на подручју СФРЈ 1991-1999.

Данас за међународно признате државе узимају се оне које су
признате од стране Уједињених нација. Када је почео рат средином
1991. на подручју СФРЈ међународно призната држава је била само
СФРЈ, а УН су тек 22.5.1992. као независне државе признале Сло-

1786 Политика (30868) 29.9.1999, стр. 17; Бојан Ђокић, Злочин ОВК: Гранатирање
српске пијаце у селу Бресје, www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април
2019), стр. 348-349.

1787 Политика (31329) 18.1.2001, стр. 7.
1788 Бојан Ђокић, Нумеричка анализа списка отетих и несталих ..., стр. 125.
1789 Политика (31097) 24.5.2000, стр. 17. Касетне бомбе се расипају у око 200

делова приликом пада на тло.
1790 J. Krüger and P. Ball, Evaluation of the Database …, p. 13, 16. Међу убијеним око

10.300 су цивили, а око 3.200 војници. Према истој процени убијено је скоро
10.800 Албанаца, а око 2.200 Срба. Око 86% убијених лица били су мушкарци.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 339

венију, Хрватску и БиХ. Ратове који се воде унутар једне државе зо-
вемо грађанским ратовима. Због тога, рат који је почео на терито-
рији СФРЈ од средине 1991. године најмање до друге половине маја
1992. био је грађански рат. Мора се приметити да су ратови, који су
вођени од средине 1992. у Хрватској (до 1995), БиХ (1992-1995) и
Србији (1998-1999) задржали обележје грађанских ратова.

У време припрема за грађански рат у Хрватској (од 1991. до
1995), у другој половини 1990. вође Хрвата и њихови следбеници
који су припремали рат јасно су га назвали „грађанским ратом”,1791
али после Хрвати су се предомислили и одлучили да грађански рат
у Хрватској зову првенствено „домовинским ратом”.1792

Постојало је мешање појединаца, дружина и држава у те рато-
ве. У том мешању у унутрашње сукобе у СФРЈ до маја 1992), а од
маја 1992. у унутрашње сукобе у Хрватској, БиХ и Србији већи ути-
цај могло је имати мешање других држава. Приметно је било меша-
ње Хрватске и Србије у грађански рат у БиХ.1793 Најзначајније било
је мешање САД и држава из НАТО-а. То је очекивано. Најмоћније
државе имају највише средстава да своје жеље остваре. Те жеље
остварују се споразумевањем, преварама и, на крају, насиљем.
Ратови које почињу „мале” државе остају само њихови ако њихови
резултати нису противни жељама најмоћнијих држава. Ако су ре-
зултати локалних ратова противни жељама највећих држава, оне се
уплићу и утичу на њихов крај, то јест довршавају их. Ипак, чак ни
највеће силе не могу потпуно да остваре своје жеље. Понешто увек
остане изван контроле као мало и небитно, или као „неконтроли-
сани” резултат историјских процеса.

Насупрот грађанским ратовима у Словенији, Хрватској и БиХ
стоји мирно (споразумно) одвајање две републике које су се грани-
чиле са Републиком Србијом. Македонија се одвојила споразумом
са Београдом почетком 1992. године, а Црна Гора 2006. Можда је

1791 Видети стр. 68. У другој половини 1990. министар одбране Хрватске генерал-
пуковник Мартин Шпегељ је говорио: „Организоваћемо убијање војника и
старешина [ЈНА] … То ће бити грађански рат без милости...” Генерал Мартин
Шпегељ (1927-2014) у последњој деценији постојања СФРЈ био је на месту
команданта Територијалне одбране СР Хрватске, а после је био командант 5.
војне области ЈНА.

1792 Радоје Арсенић, Грађански рат или агресија на Хрватску, http://www.politika.rs.
1793 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Изјава Дејвида Овена,

септембар 2003, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/proswitness/bcs/
mil-wit-owen.htm (април 2019). Због тога, Дејвид Овен описао је рат у БиХ од
1992. до 1995. истовремено и као грађански рат између народа који су живели
у њој, али и као освајачки рат Хрватске и Србије против БиХ. Видети напом. 528.

340 ИСТОРИЈА СРБА 5

преговорима могло доћи до мирног одвајања Словеније, Хрватске и
БиХ, али су најбројнији народи у њима (Словенци, Хрвати и Бошња-
ци) мислили да оружаним сукобом могу добити више.

На почетку рата 1991-92. браниоци Југославије (првенствено
Срби и Југословени), уз помоћ ЈНА, војним победама одбранили су
територије на којима су били већина Срби и Југословени. Ипак,
Државе ЕЗ (ЕУ) и САД одлучиле су да Југославија треба да нестане,
али и да Срби немају право да територије на којима су већина у
Хрватској и БиХ припоје Србији.

Од 1991. ЕЗ и САД су уводиле економске казне за Србију и
тражиле да престане помагати Србе у Хрватској и БиХ. Србија је
попуштала, смањивала помоћ и у мају 1992. одустала од права да
војно брани право Срба у Хрватској и БиХ да остану у заједничкој
држави Југославији, или Србији са осталим Србима. Због тога, Срби
у Хрватској и БиХ створили су две државе Републику Српску Крајину
и Републику Српску. Ипак, ни Србија није се усудила да призна
независност тих држава.

Тако су од признавања независности Хрватске и БиХ 22.5.1992.
Срби у Републици Српској Крајини, то јест Хрватској, морали да се
боре првенствено сопственим снагама. Слично томе, Срби у Ре-
публици Српској, то јест БиХ од маја 1992. године морали су да се
бране првенствено својим снагама. Тако су настављена два грађа-
нска рата један у Хрватској и други у БиХ од средине 1992. до 1995.
Скоро истовремено, САД, ЕУ и неке друге државе успеле су да уве-
ре све државе у УН да се од 30.5.1992. поведе економски рат против
СРЈ (Србије и Црне Горе)

Под притиском САД и ЕЗ грађански рат на подручју Југославије
од маја 1992. године подељен је на два локална грађанска рата. На
подручја ратом захваћена стизала је хуманитарна, економска, али
војна помоћ. Упркос забранама УН увожено је оружје, а стизали су и
„добровољци” (Југословени који су живели у дугим државама, али и
странци).

Уплитања у грађанске ратове на подручју република СФРЈ
било је из других република СФРЈ, али и држава Европе и света. То
уплитање са стране понекад је било у „добрим намерама” да се
помогне сукобљеним странама да окончају сукоб. Ипак, свет није
место где владају добре намере и правда. Деловање политичара
често одређују интереси, а не правичност. Било је оних који су
„помагали” да се убијања и пљачкања наставе. Распад СФРЈ био је
прилика и за велику пљачку малих народа. Ако се занемари мањи

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 341

део људи вољан да увек нанесе зло другима, поставља се питање:
Како је могуће да људи који су до јуче живели као „добри суседи”
крену у рат једни против других и сурово се обрачунавају ?

Славко Лисица у Командант по потреби (Бездан - Сомбор
1995), на странама 34 и 35 описао је разговор са официром који је
прешао из ЈНА у војску Хрватске. На Лисицине речи да је чуо да се
у Хрватској убијају и целе породице, његов суговорник, хрватски
официр, је одговорио: „То ради власт”, а Лисица је закључио и ре-
као: „Па и ти си нека власт. Видим да си одлучио да будеш усташа.”
Држава која је штитила законима појединце од насиља се промени-
ла од 1990. Неке владе у републикама СФРЈ, које су се одвајале,
одлучиле су да користе страх и похлепу, а тако удруже своје приста-
лице (народе), али и појачају своју контролу над њима. Када држа-
ва жели да покрене пљачку и убијање она има довољно средстава
да то и учини, а једном покренуто насиље, уз некажњавање, водило
је у даља убијања из страха, освете и похлепе.

Од 1992. Србија у економском рату против целог света, то јест
УН није могла победити. Срби су се могли предати, или бити вра-
ћени у дивљаштво и сиромаштво. После 3 године кажњавања, ско-
ро је нестала воља за одбраном РСК. Тада уз малу подршку из САД
и НАТО-а, Хрватска је протерала скоро све Србе са подручја РСК
1995. Тако је најзападнија Српска држава, која је брањена 4 године,
уништена од стране новонастале независне државе Хрватске 1995.

У сукобу БиХ и Републике Српске предсеник САД Б. Клинтон
донео одлуку да војном силом постигне оно што његови штићеници
(Бошњаци и Хрвати) нису могли. Према писању Мадлен Олбрајт
НАТО је покренуо 30.8.1995. године до тада највећи војни напад.1794
Напад НАТО-а, био је одобрен од УН и приморао је Србе у Републи-
ци Српској да одустану од независности (21.11.1995), али су призна-
тикао посебан „ентитет” са именом Република Српска у БиХ. Ре-
публика Српска у БиХ проглашена је три месеца пре почетка гра-
ђанског рата у СР БиХ, то јест она није настала грађанским ратом,
него је само одбрањена у њему.

На крају, без одобрења УН, САД и НАТО повели су још већи рат
против Србије 24.3.1999. и приморали је да преда управу на Косову
УН-у и Албанцима. Срби су били поражени, али предаја Србије није
била безусловна. Војска НАТО-а није могла да уђе у остатак СРЈ,
нити да постави послушну власт у Београду. За САД и највеће

1794 Мемоари Медлин Олбрајт 5, са www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/arhiva.347.html,
(23.9.2003).

342 ИСТОРИЈА СРБА 5

западноевропске државе сукоб се настављао и после 1999. године,
али политичким и економским средствима, а тиме и за Србију.

Понекад се говорило да је ЈНА изгубила низ ратова од 1991. У
суштини, рат у Словенији она није ни водила, а у рату у Хрватској и
у БиХ остварила је војне циљеве које је поставила њена команда до
споразума о повлачењу.

Често је постављано питање да ли је Милошевић могао учи-
нити више да стекне савезнике у некој великој држави на Западу.
Борисав Јовић је на то одговорио да су Срби и Србија били жртве
„недодирљивих великих сила које су своје интересе спроводиле
апсолутно не хајући за интересе Србије и српског народа.” Према
њему, жеље Срба су једноставно биле супротне жељама САД,
Немачке, Велике Британије. Свако ко би то покушао, као и Мило-
шевић, био би оптужен за стварне и измишљене злочине и војно
нападнут.

Непристајање Милошевића и вођа Србије на „конфедерацију”,
то јест пресудни утицај Словенаца и Хрвата на владавину Југосла-
вијом, а посредно и Србијом, завршено је поразом.

СФРЈ је престала да постоји у априлу 1992. а проглашена је
Савезна Република Југославија 1992. која је била савез српских
земаља Србије и Црне Горе, а само по имену Југославија.

Када је Југославија нестала, требало би указати на то да је она
током постојања била Југославија више по имену, а мање по сушти-
ни. Ретко се јављао захтев да Бугарска постане део Југославије, а
Бугари су друга по величини заједница унутар Јужних Словена.
Покушај уједињења Јужних Словена у једну савезну државу у XX
веку био је непотпун и завршио се неуспехом.

Нестанак Југославије довео је у питање и постојање Југосло-
вена. Према попису из 1981. на подручју Југославије било је око
1.219.000 лица који су се изјаснили да су Југословени.1795 Буђење
старијин национализама довело је до наглог смањења броја Југо-
словена и њих је према попису из 1991. било скоро 724.000 лица.1796

1795 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 311.
1796 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 464. Према попису из 1991. у СФРЈ је било

више од 23.473.000 лица. Од тога Срба је било више од 8.526.000 лица, Хрвата
је било више од 4.567.000 лица, Муслимана је било скоро 2.343.000 лица,
Албанаца према процени било је око 2.178.000 лица (Албанци на Косову нису
пописани), Словенаца је било скоро 1.762.000 лица, Македонаца је било више
од 1.388.000 лица, Југословена је било скоро 724.000 лица, Црногораца је било
више од 551.000 лица, Мађара је било више од 378.000 лица, Рома је било
скоро 217.000 лица, више од 119.000 лица није се национално изјаснило.

3.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-12.

Период од 1999. до 2008. чини целину са грађанским ратовима
од 1991. до 1999. на подручју Југославије. Од 1999. све до 2012.
победници из времена грађанских ратова у Југославији 1991-1999.
(првенствено САД и водеће државе НАТО-а) наставили су уситња-
вање језгра Југославије, то јест Србије, али без ратних сукоба. Тај
процес врхунац је достигао између 2008. (када је на Косову прогла-
шена независност) и 2012.

Истовремено, наставило се ширење утицаја САД и ЕУ у свету.
У јануару и фебруару 2002. уведен је заједнички новац (евро) у 12
земаља ЕУ као заједничко средство плаћања.1790 Естонија, Летонија,
Литванија, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Мађарска и
Пољска примљене су у ЕУ 1.5.2004. године, а у јануару 2007. у ЕУ
су примљене и Бугарска и Румунија.1791

Укидање ратног стања у Србији и убиства у „име државе”

Жртвовање за националне циљеве и економско пропадање све
већем броју Срба изгледали су узалудни после низа пораза. Реални
друштвени производ 2000. у Србији био је по вредности приближно
47% од друштвеног производа из 1990. години, у Хрватској је за исти
период друштвени производ опао на око 87%, а у Словенији је
порастао на око 105%.1792 Просечна плата у Србији у децембру 2000.

1790 Политика (31670) 3.1.2002, стр. 1; Политика (31724) 28.2.2002, стр. 1. Евро је
уведен у Аустрији, Белгији, Финској, Француској, Немачкој, Грчкој, Ирској,
Италији, Луксембургу, Холандији, Португалији и Шпанији.

1791 Данијела М. Лакић, Утицај проширења …, стр. 113, 135, 141. Република
Хрватска је примљена у ЕУ 1.7.2013. Убрзо, ширење ЕУ престало је, а Велика
Британија је од 2016. до 2020. излазила из ЕУ.

1792 Младен Лазић, Чекајући капитализам: ..., стр. 208 у напомени 199.

344 ИСТОРИЈА СРБА 5

била је око 70 немачких марака, то јест 35 евра.1793 После предаје
Космета, било је очигледно да је периоду владавине Слободана
Милошевића дошао крај. Он је добио власт обећавши да ће зашти-
тити Србе на Космету, али то, упркос великим жртвама, није успео.

После одлуке Савезне скупштине да се укида ратно стање
24.6.1999.1794 опозиција је могла да одржи више протестних окупља-
ња, а тражена је оставка Слободана Милошевића и превремени
избори. Вук Драшковић није могао да се договори са остатком
опозиције која је основала Савез за промене. Средином 1997.
представници републичких власти у Србији и Црној Гори почели су
преговоре о преуређењу СРЈ. Република Србија остала је под
санкцијама, али је у септембру 1999. укинута забрана увоза нафте и
забранa ваздушног саобраћаја за Црну Гору. Парламент ЕУ у
Стразбуру је донео одлуку у септембру 1999. да се СБ препоручи
укидање забране увоза енергената у Србију. Циљ те мере је био да
се помогну градови у којима је победила опозиција. У октобру 1999.
ЕУ је одлучила да Ниш и Пирот буду први градови којима ће бити
послат мазут за грејање. Та помоћ, тзв. програм „Енергија за демо-
кратију”, стигла је крајем 1999. Пројекат „Енергија за демократију” је
касније проширен и на друге градове које су држали противници
СПС-а и Милошевића. Крајем 1999. и почетком 2000. долазило је до
обуставе испоруке електричне енергије грађанима у Србији.

Разлаз са Црном Гором био је све већи. Почетком новембра
1999. влада Филипа Вујановића у Црној Гори донела је одлуку да се
користи и немачка марка, упоредо са динаром као средство плаћа-
ња.1795 Сагласност за увођење марке у Црној Гори, непротивљењем,
дала је Немачка. Основана је Народна банка Црне Горе. Зато је
дошло и до прекида платног промета између Србије и Црне Горе.
Крајем јануара 2000. Уставни суд СРЈ прогласио је неуставном
одлуку о увођењу немачке марке као средства плаћања у Црној
Гори, али црногорска влада наставила је да је примењује.1796

Од напада НАТО-а, насилност Милошевићевог режима према
опозицији достизала је крајње границе. Непријатна истина је да
државе нису постојале само да штите интересе својих становника,
него појединаца и група на власти. Кроз целу историју државе су

1793 Младен Лазић, Чекајући капитализам: ..., стр. 208 у напомени 200.
1794 Политика (30772) 25.6.1999, стр. 1, 11.
1795 Политика (30903) 3.11.1999, стр. 17. Према одлуци владе, цене су морале бити

истакнуте и у немачким маркама и динарима СРЈ.
1796 Политика (30982) 27.1.2000. стр. 13.

Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 345

преко судских пресуда (оправдано, или не) уклањале своје „про-
тивнике”. Поред легалног убиства по пресуди суда, владе многих
држава вршиле су и убиства без судске пресуде. Таква убиства су
вршена у држави, али и ван државе којом управља наручилац
убиства.1797

Државне безбедносне службе које чувају поредак у држави у
борби против „непријатеља државе” и саме крше законе. Када се
процени да је корисно, полиција и безбедносне службе настоје да
ометају и застраше „противнике државе”. Убиство је тада крајње
средство, а извршиоци настоје да оно изгледа као несретан случај.
Државе убиства поверавају и криминалцима. Они том „услугом
држави” стичу извесну заштиту и привилегије.

Изгледа да се Милошевић одлучио да 1999. и 2000. убиствима
уклони део политичких противника и својих људи који су „превише
знали”. Милошевић је по свој прилици дао одобрење Радомиру
Марковићу, шефу Државне безбедности (од 1998), да се убије Вук
Драшковић. На магистралном путу (Ибарска магистрала) код
Лазаревца камионом покушано је убиство Вука Драшковића око
13:00, 3.10.1999. године.1798

Драшковић се склонио у Црну Гору, али према непосредном
наређењу Милорада Луковића Улемека, уз подршку неколико
чланова “Земунског клана” и СДБ, то јест Радомира Марковића,
Бранко Берчек покушао је да убије Вука Драшковића у његовом
стану у Будви око 23:45, 15.6.2000.1799

Следећу, 2001. обележило је неколико убистава, која су већи-
ном повезана са службама безбедности и МУП-ом Србије. Око
17:00, 15.1.2000. у хотелу Интерконтинентал у Београду убијен је

1797 Никша Никодиновић, Америчка национална стратегија за борбу против теро-
ризма на почетку XXИ века, Факултет политичких наука : докторска дисерта-
ција, Београд 2017, стр. 196. САД су организовале нека од најпознатијих
убистава ван своје територије. Међу њих спада и убиство Осаме бин Ладена у
Пакистану 2.5.2011.

1798 Политика (30873) 4.10.1999, стр. 19. Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр.

111-112; Специјално тужилаштво за организовани криминал : првих шест
година, Београд 2009, www.osce.org (април 2019), стр. 20. У селу Петка, возач
аутомобила, у коме је био Вук Драшковић са супругом Даницом, скренуо је са
пута да избегне возило за превоз терета, које је возио убица, али то теретно
возило ударило је у други аутомобил који је пратио Драшковића. У судару су
погинула четворица Драшковићевих сапутника, а он је био лакше повређен.
1799 Политика (31121) 17.6.2000. стр. 19; Специјално тужилаштво за организова-
ни ..., стр. 20-22. Наређења Милораду Луковићу Улемеку и Радомиру
Марковићу за убиство дао је С. Милошевић.

346 ИСТОРИЈА СРБА 5

Жељко Ражнатовић Аркан.1800 У то време он је био председник мале
парламентарне странке (Странка српског јединства) и власник ФК
Обилића, клуба који је неочекивано постао први у држави 1997-
98.1801 Извршилац убистав био је и припадник полиције Србије.1802

У ресторану фудбалског клуба „Рад”, поред Војномедицинске
академије, око 19:00, 7.2.2000. из аутоматског оружја убијен је
министар одбране Павле Булатовић.1803 На Новосадском сајму око
12:00, 13.5.2000. убијен је председник владе Војводине Бошко
Перошевић, члан СПС-а.1804

После склапања мира у Дејтону, део некадашњих бораца из
ратова у Хрватској 1991-95. и БиХ 1992-95. ушао је у Јединицу за
специјалне операције (ЈСО), која је створена 1996.1805 а која је била
део Ресора државне безбедности Србије, то јест МУП-а Србије.
Милорад Улемек Легија средином 2000. године прихватио је предлог
председника Савезне Републике Југославије С. Милошевића да се
убије Иван Стамболић. Припадници Јединице за специјалне опе-
рације пресрели су 25.8.2000. Ивана Стамболића у Београду на
Кошутњаку. Показали су Стамболићу исправе МУП-а Србије и
тражили да пође са њима на информативни разговор. Стамболића
су одвезли комбијем на Фрушку гору, а тамо је Бранко Берчек убио
Стамболића, а тело су закопали.1806

1800 Политика (30971) 16.1.2000. стр. 20. Са Ражнатовићем су убијена и двојица
његових пратилаца.

1801 В. Н. Фатаморгана на Врачару, са www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
Фудбал у коме је од свих спортова било највише новца, значајно је био кри-
минализован, а Аркан је сматран за шефа београдског подземља, али и са-
радника Државне безбедности.

1802 Н. Бијелић, Арканове убице на слободи, preuzeto sa
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.

1803 Политика (30994) 8.2.2000, стр. 15; Политика (30995) 9.2.2000, стр. 20. Павле
Булатовић је био министар одбране СРЈ од 1993.

1804 Политика (31087) 14.5.2000, стр. 1; Политика (31088) 15.5.2000, стр. 1. То
убиство је починио острашћени политички противник СПС-а.

1805 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 569. МКСЈ УН (IT-02-54-T),
Тужилац против Милошевића, сведочење З. Лилића, 9.7.2003, стр. 24013.

1806 Специјално тужилаштво за организовани ..., www.osce.org (април 2019), стр.
21-22; Политика (32052) 29.1.2003, стр. А15; Владан Влајковић, Војна тајна, I,
стр. 185-189, 191-192, 195, 200. Првооптужени за убиство И. Стамболића,
Милорад Луковић Улемек Легија (1965) провео је у легији странаца 7 година.
Од 1992. помагао је Жељку Ражнатовићу Аркану у обуци Арканових доброво-
љаца (такозваних Тигрова). После тога, као командант ЈСО Милорад Улемек
створио је злочиначко удружење са Душаном Спасојевићем 2000. а у то удру-
жење увео је део лица из ЈСО.

Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 347

Космет од септембра 1999. до 2003.

Кофи Анан је у јулу 1999. за шефа цивилне мисије УН (УНМИК)
одредио Бернара Кушнера. Кушнер је донео одлуку према којој је
одредио да се на Косову користи немачка марка, а забранио је
употребу динара СРЈ.1807 Тако је економски издвајао Косово из
Србије и Југославије. Б. Кушнер и Мајкл Џексон у другој половини
септембра 1999. са Х. Тачијем и Агимом Чекуом потписали су уговор
о претварању дела УЧК у Косовски заштитни корпус, за који је
предвиђено да има 5.000 лица.1808 Званично Косовски заштитни
корпус (зачетак оружаних снага Косова) формиран је почетком 2000.
Оно што је Резолуција 1244 предвидела као разоружавање, претва-
рало се у преобликовање. Кушнер је својим поступцима уклањао
остатке суверенитета СРЈ и Србије на Космету.

Средином јула 1999. после више од два месеца на Косово се
вратио Ибрахим Ругова.1809 Насиље на Космету није се зауставило
само на Србима. Припадници Руговиног Демократског савеза Косо-
ва постали су такође жртве напада и убистава од стране приста-
лица Тачија, али у циљевима борбе против Србије Ругова и Тачи се
нису разликовали.

Као својеврсни заповедник победничке војске у новембру 1999.
Косово је посетио Бил Клинтон.1810 Истог месеца, према подацима
београдске канцеларије Високог комесаријата УН-а за избеглице, са
Космета у Србији у избеглиштву било је око 240.000 неалбанаца
(Срба, Црногораца, Рома и др). Напади мањих и већих дружина
Албанаца у септембру на северни део Косовске Митровице и
болницу у њој нису довели до избацивања Срба лекара и радника
из болнице, нити Срба из станова и кућа у том делу града.1811 Тако

1807 Политика (30845) 6.9.1999, стр. 14.
1808 Политика (30861) 22.9.1999, стр. 1. За главнокомандујућег Косовског

заштитног корпуса именован је Агим Чеку, један од команданата УЧК.
1809 Политика (30793) 16.7.1999, стр. 15.
1810 Војислав Шешељ, Српска радикална странка, стр. 981.
1811 Политика (30843) 4.9.1999, стр. 15; Политика (30850) 11.9.1999, стр. 17; По-

литика (30851) 12.9.1999, стр. 1; Политика (30852) 13.9.1999, стр. 15; Поли-
тика (30921) 21.11.1999, стр. 17. Више Албанаца покушало је да растера Србе
који су бранили излаз на леву обалу реке Ибар и улазак у северни део К.
Митровице од 9.9. до 12.9.1999. У нападу УЧК и Албанци употребљавали су
ватрено оружје (пиштоље, пушке, минобацаче и бомбе) а рањено је неколико
десетина Срба, Албанаца, али и војника КФОР-а, Француза, који су спречавали
напад Албанаца на Србе. До новог насилног покушаја око 200 Албанаца, са

348 ИСТОРИЈА СРБА 5

су преостали Срби живели на Космету у 4 општине северно од Ибра
(Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток),
где су били велика већина, и на неколико изолованих територија
јужно од реке Ибар. Број Срба и неалбанаца наставио се
смањивати, а према једној процени службеника СРЈ почетком маја
2001. јужно од Ибра највеће заједнице Срба биле су у Прилужју
(3.821), Грачаници (3.571), Доњој Гуштерици (2.885), Липљану
(2.336) и Племетини (1.697), али у другим местима Срба је скоро
нестало1812 ОЕБС је извршио попис гласача који су имали право да
гласају за Скупштину Косова и пописао око 178.000 Срба са правом
гласа (око 14%), а Албанаца, са правом гласа пописано је око
910.000 (око 73%).1813

У децембру 1999. Б. Кушнер је са представницима Албанаца
потписао споразум о стварању заједничког Прелазног управног већа
Косова.1814 Скоро истовремено Кушнер је издао уредбу којом је
вратио на снагу законе који су важили на Косову пре уставних
промена из 1989. Прелазно управно веће је требало да управља
Косовом до избора. Срби неколико месеци нису пристајали да
учествују у његовом раду.

У децембру 1999. Кушнер је одобрио на Космету увођење за
моторна возила нових регистарских таблица, које су се разликовале
од оних у Србији, а тако је поништавано државно јединство Косова
са Србијом и СРЈ.1815

У фебруару 2000. године Албанци су се окупљали и насилно
покушавали прећи у Северну Косовску Митровицу, а неколико
личности је убијено у сукобима.1816 КФОР је довео више војника на
подручју моста на Ибру, који раздваја северни (претежно српски) од
јужног (албанског) дела Косовске Митровице, и зауставио покушаје

камењем и моткама, да уђу у Северну Митровицу дошло је 20.11.1999.
1812 Политика (31476) 19.6.2001, стр. 7. У Приштини је остало само око 240 Срба, у

Ораховцу преостало је око 356 Срба који су могли да се крећу у само једној
улици, скоро као у затвору.
1813 Политика (31575) 26.9.2001, стр. 1; Политика (31627) 17.11.2001, стр. 6.
Већина од око 102.000 Срба са правом гласа за Скупштину Косова била је у
избеглиштву у Ужој Србији и Војводини, око 6.000 било је у Црној Гори, а око
69.000 било је на Косову. Укупно за гласање је пописано око 1.250.000 лица.
1814 Политика (30943) 16.12.1999, стр. 16.
1815 Политика (30930) 3.12.1999, стр. 17.
1816 Политика (30991) 5.2.2000, стр. 1; Политика (30992) 6.2.2000, стр. 1, 16. У
првој половини фебруара 2000. поново је дошло до покушаја Албанаца да у
већим дружинама насилно уђу у Северну К. Митровицу, а КФОР је увео и
забрану окупљања и кретања („полицијски сат”) ноћу од 20:00 до 05:00.

Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 349

насилних дружина да пређу преко моста.1817 У марту 2000. дошло је
до оружаних напада Албанаца (УЧК) на припаднике КФОР-а и Србе
у Северној К. Митровици, то јест у Бошњачкој махали.1818 Око 1.000
Албанаца покушало је насилно прећи у Северну К. Митровицу код
средишњег моста и после подне 9.4.2000.1819 До напада великог
броја Албанаца, уз насиља дошло је и почетком 2001.1820

Незадовољна понашањем КФОР-а и УНМИК-а, влада СРЈ ви-
ше пута писмено се обраћала СБ УН и тражила да УНМИК престане
да нарушава суверенитет СРЈ на Косову, а да КФОР треба да спре-
чи прогоне и уништавање Срба и неалбанаца на Косову.1821 Кушнер
је расписао локалне изборе на Косову, који су одржани 28.10.2000. у
организацији УНМИК-а и КФОР-а, али Срби нису учествовали у
гласању.1822 Почетком марта 2000. новоизабрана Скупштина Косова
за председника изабрала је Ибрахима Ругову, а за премијера Бајра-
ма Реџепија (из Тачијеве Демократске партије Косова).

У децембру 2000. УНМИК је користећи заокупљеност српских
политичара изборима почео да издаје и нове личне карте на
Космету. Кушнер је у децембру 2000. тражио од Анана да именује
новог шефа УНМИК-а, а Анан је одлучио да на то место 15.1.2001.
дође Ханс Хекеруп, дански министар одбране.1823

Средином априла 2001. на административној граници Косова
према ужој Србији поставио је царинске контроле, а хиљаде Срба
на северу Митровице окупљале су се и постављале препреке на
путевима, као протест против постављања царинских контрола, у
априлу и мају 2001.1824 Цивилни управник УН Ханс Хекеруп и шеф

1817 Политика (31008) 22.2.2000, стр. 1.
1818 Политика (31023) 8.3.2000, стр. 17.
1819 Политика (31056) 10.4.2000, стр. 16. Неколико стотина Срба зауставило је

Албанце и дошло је до туче код моста. Француски војници бацали су сузавце и
шок-бомбе према Албанцима и потиснули их јужно од моста.
1820 Политика (31343) 1.2.2001, стр. 1, 7.
1821 Политика (31019) 4.3.2000, стр. 1, 19.
1822 Политика (31255) 29.10.2000, стр. 8; Политика (31256) 30.10.2000, стр. 1.
1823 Политика (31295) 10.12.2000, стр. 7; Политика (31327) 16.1.2001, стр. 7.
1824 Политика (31418) 17.4.2001, стр. 1; Политика (31420) 19.4.2001, стр. 7; Поли-

тика (31446) 20.5.2001, стр. 7; Политика (31464) 7.6.2001, стр. 1. Гласного-
ворник Унмика рекао је да се роба из Србије неће царинити када улази на
Косово. Председник В. Коштуница послао је писмо Хекерупу у коме се
противио постављању таквих царина које се могу схватити као стварање
независне државе на Косову. Ипак, влада СРЈ средином маја 2001. тражила је
од Срба да уклоне препреке које су постављали, а наплата царина, осим на
робу која је произведена у остатку Србије, почео је 6.6.2001.