Aleksandar A.Logos - Istorija Srba I dopuna 4

150 ИСТОРИЈА СРБА 5

половини априла 1992. Срби су преузели и станицу полиције у
Санском Мосту, а тражили су од Муслимана да предају оружје, али
сви Муслимани нису предали оружје. Од 25.5.1992. Војска РС
нападала је муслиманска насеља, разоружавала и затварала
Муслимане, а део протеривала из општине.559

У општини Кључ Муслимани су пуцали 27.5.1992. у два напада
на полицију РС и на војнике ЈНА, који су се враћали из Книна у
Бањалуку, а у нападима је убијено неколико Срба.560 После тих
напада, од 28.5.1992. Војска РС и добровољци напали су Пудин Хан
и друга муслиманска насеља (у Кључу и селима) у потрази за
наоружаним Муслиманима, а убијено је више од стотину лица.561

Мањи део Босанске крајине са Бихаћем и Цазином (око
250.000 становника и око 1.600 километара квадратних) држали су
муслимански војници, а на подручју Босанске Крупе дошло је до
оружаних сукоба ЈНА против ТО и МУП-а од 21.4.1992. и град је
подељен по реци Уни.562 Бихаћка крајина нашла се окружена између
РСК и РС. Муслиманско-хрватска војска из Бихаћа нападала је ЈНА
на аеродрому Жељава (делимично укопан у планину), а због напада
аеродром је онеспособљен снажним експлозијама 15.5.1992.563
После преговора ЈНА је напустила Бихаћ, и са делом цивила Срба,
прешла је на подручје Б. Петровца.564 Армија Републике БиХ напра-
вила је аеродром у Ћоралићима, код Цазина, и са њега успоставила
ваздушну везу са Загребом (Хрватском).565

На југу у Херцеговини, 3.4.1992. неколико хиљада Хрвата и
Муслимана у Мостару на улицама је правило неред превртали су
аутомобиле и разбијали стакла на кућама и радњама Срба, уз
псовке и претње Србима. После, истог, 3.4.1992. године усташе су
зауставиле једну цистерну са горивом поред касарне ЈНА и насеља
Залик (насеље у коме је било доста Срба) и њоме изазвали велику

Радовану ..., стр. 767. У општини Сански Мост 1991. било је више од 60.000
лица. Од тога било је више од 28.000 Муслимана, више од 25.000 Срба, више
од 4.000 Хрвата и више од 1.000 Југословена.
559 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 771-775, 803.
560 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 613-614.
561 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану ..., стр. 615-623, 629, .
562 Политика (28215) 24.4.1992, стр. 7; Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 42.
563 Политика (28192) 1.4.1992, стр. 8; Политика (28236) 17.5.1992, стр. 1. Већ
крајем марта 1992. ноћу је пуцано на касарну ЈНА у Бихаћу.
564 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 43.
565 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 148-149.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 151

експлозију.566 Од тада уследили су већи оружани сукоби хрватско-
муслиманских војних јединица против ЈНА на подручју Мостара уз
честа убиства.567 Неке цивиле Србе убијали су наоружани Хрвати и
Муслимани (у ХВО и ХОС), а друге су одводили у затворе и лого-
ре.568 У априлу 1992. Хрвати и Муслимани заједнички су деловали
против ЈНА и Срба, који су напустили већи део Мостара, а задржали
су се, кратко, на левој обали Неретве.569

У источној Босни и Подрињу такође су почеле борбе између
присталица државног јединства Југославије и оних који су желели
издвајање република из ње. Муслимани на подручју Фоче спремали
су се за рат стварањем војних јединица од августа 1990.570 У другој
половини марта 1992. подизане су препреке и на путевима око
Горажда, а 22.3.1992. Муслимани су узели станицу милиције у Го-
ражду и дошло је до оружаног сукоба са Србима, а после у оружа-
ном сукобу у Фочи од 7. до 15.4.1992. наоружани Срби поразили су
Муслимане и узели град.571

У Бијељини према попису из 1991. Срби су били апсолутна
већина и на изборима 1990. победио је СДС.572 У центру Бијељине

566 Политика (28196) 5.4.1992, стр. 6; Душан Зуровац, Записи из мостарске тамни-
це, 2. издање, Београд 1996, стр. 9-12.

567 Политика (28199) 8.4.1992, стр. 1, 6; Политика (28200) 9.4.1992, стр. 1.
Хрватска војска преузела је десну обалу Неретве, а борбе су вођене на
подручју касарне ЈНА у Мостару, али и између подручја Читлука и Лиштице
(Широки Бријег), који су били под контролом хрватске војске, и аеродрома ЈНА
јужно од Мостара, под контролом ЈНА.

568 Душан Зуровац, Записи из мостарске тамнице, 14-15, 18-31. Наравно, прогоње-
ње Срба није било само из политичких и националних разлога. Неки прогони-
тељи користили су прилику да у нередима без казне чине противзаконита дела
(отимају станове и другу имовину Срба, туку Србе, силују Српкиње, ...).

569 Политика (број 28226) 7.5.1992, стр;
570 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 247-248.
571 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 331-335, 354-357, 360-363,

366-368; Политика (28184) 24.3.1992, стр. 5; Шефко Хоџић, Босански ратници,
стр. 45-46; Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 531-533. До краја
априла 1992. Срби су заузели и муслиманска села у општини Фоча. Од почетка
сукоба у Фочи део Муслимана се исељавао. То се наставило и после напада на
муслиманска села. Срби међу полицајцима и војницима који су били насилни
могли су скоро несметано да прогоне Муслимане на подручју Фоче (Србиња). У
казнено-поправном дому Фоча затворено је неколико стотина Муслимана, а
затвореници су тучени, или убијани. Неки војници ВРС и полицајци РС учество-
вали су у затварању и силовању Муслиманки на подручју Фоче. У августу 1992.
Муслимани (већином жене и деца), који су још били у Фочи, одведени су у
Црну Гору.
572 Политика (28193) 2.4.1992, стр. 1, 5; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радо-
вану ..., стр. 228; Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 482. У Општини Бије-

152 ИСТОРИЈА СРБА 5

31.3.1992. наоружани Муслимани сукобили су се са Србима (приста-
лицама Војислава Шешеља) и покушали су ставити град под своју
власт постављањем препрека на улицама, али је дошло до ору-
жаних сукоба Муслимана (које је подржавала СДА) против Срба у
граду у коме је било и убијених.573 У Бијељину је дошао 1.4.1992.
Жељко Ражнатовић Аркан са његовим добровољцима (Тигрови) и
помогао Србима да узму власт над Бијељином, али у сукобима до
укидања „ратног стања“ до 6.5.1992. у граду убијено је око 50
лица.574 Међу добровољачким војним јединицама које су стварале
дружине и политичке партије издвајају се добровољци које је
окупљао Жељко Ражнатовић Аркан, а који је био некакав модерни
хајдук, доживљаван истовремено и као бандит-пљачкаш, али и
заштитник Срба од насиља наоружаних несрба.575

Представници Срба и СДС-а од децембра 1991. тражили су да
се општина Зворник подели на српску општину Зворник и мусли-
манску општину Зворник, али представници Муслимана (СДА) нису
пристајали на поделу.576 Почетком 1992. и Срби, и Муслимани
цивили набављали су оружје,577 а крајем марта и у првим данима
априла 1992. „и Срби и Муслимани су имали барикаде у сваком

љина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000
лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица.
573 Политика (28193) 2.4.1992, стр. 1, 5; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радо-
вану …, стр. 232-233.
574 Политика (28195) 4.4.1992, стр. 1, 5-6; Политика (28198) 7.4.1992, стр. 7;
МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 234-237, 241-243. Војници
ЈНА у Бијељини пуцали су само када су нападана њихова возила. После преу-
зимања Бијељине од Муслимана из Јање тражено је да дају оружје. Нека лица
везана са Арканом вршила су насиља над Муслиманима, а део Муслимана побе-
гао је из Бијељине.
575 К. Николић и В. Петровић, Рат у Хрватској ..., стр. 329 у напомени 3; МКСЈ УН
(IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1222, 1244. Пре грађанског рата у
СФРЈ Жељко Ражнатовић (17.4.1952-15.1.2000) био је лопов и затвореник, али
сарађивао је и са Службом државне безбедности Југославије. Био је и вођа
навијача Црвене Звезде у првој половини 1990. Од октобра 1990. око себе је
окупљао добровољце за борбу против Туђманове војске, а у новембру 1990.
ухапшен је у Хрватској због ношења оружја. Ипак, ослобођен је средином
1991. Са својом добровољачком јединицом прешао је у источну Славонију у
септембру 1991. После, Биљана Плавшић и Фикрет Абдић посетили су Бијељи-
ну 4.4.1992. Тада, Б. Плавшић срела се са Арканом, коме је рекла да је спасио
Србе, али је тражила од Аркана да контролу над Бијељином преда ЈНА.
576 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 496-497; Богољуб Кочовић,
Етнички и ..., стр. 487. Према попису из 1991. у општини Зворник било је више
од 81.000 становника. Од тога било је више од 48.000 Муслимана, скоро 31.000
Срба и више од 1.000 Југословена.
577 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 500.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 153

селу” око Зворника.578 У ноћи 3/4.4.1992. начелник милиције у
Зворнику Осман Мустафић из магацина МУП-а делио је оружје
„резервном саставу милиције, али само Муслиманима”.579 Следећег
дана, 4.4.1992. наоружани Муслимани напали су колону ЈНА која је
пролазила кроз село Сапна (општина Зворник).580 После тога, према
наређењу Момчила Мандића, 5-6.4.1992. Срби милиционери, са
својим оружјем, изашли су из града Зворника у насеље Каракај.581
Истовремено, од 4.4.1992 у граду Зворнику препреке су поставили и
наоружани Муслимани (Патриотска лига и други) и наоружани Срби
(Срби полицајци, ТО, Аркановци, добровољци СРС и други), а после
краћег оружаног напада 8.4.1992. Срби су узели контролу над
средишњим делом града.582 Муслимански војници (ТО БиХ), под
командом бившег капетана ЈНА Самира Ништовића, утврдили су се
на Кула Граду (тврђава изнад Зворника и село западно од града) и
борили се против војника ЈНА и добровољаца до 26.4.1992. године,
али су поражени.583

После узимања Бијељине, 1.5.1992. више од 500 наоружаних
Срба са подручја Бијељине (полиција, Арканови добровољци и
други) помогли су Србе у Брчком да узму власт у граду.584

Почетком априла 1992. године наоружани Муслимани и Срби
одвојено постављали су препреке на путевима и узимали су контро-
лу над појединим деловима општине Вишеград.585 Муслимани су
били бројнији и држали су Вишеград, а од 11.4.1992. наоружани
Срби нападали су град.586 Када су Муслимани узели брану хидро-
централе изнад Вишеграда и претили да ће испуштањем воде
потопити насеља испод ње, ЈНА је узела контролу над браном

578 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Б-1097,
25.7.2003, www.hlc-rdc.org (април 2019), стр. 245.

579 Миливоје Марковић, Страдање Срба у Зворнику, Страдање Срба у последњој
деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018, стр. 223.

580 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 498.
581 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 498-499, 1131.
582 Политика (28201) 10.4.1992, стр. 6; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану

…, стр. 502-507.
583 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 511-517, 529-535; Шефко

Хоџић, Босански ратници, 41-42, 44. Због сукоба код Зворника од априла 1992.
цивили су бежали према Тузли, или у Србију. Велики број Муслимана је затво-
рен, а неколико стотина затвореника је и убијено (у Каракају, Челопеку и др).
584 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 309-310.
585 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 430.
586 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 431.

154 ИСТОРИЈА СРБА 5

14.4.1992. године,587 а убрзо 20.4.1992. ЈНА узела је и град Више-
град.588 Срби полицајци, ТО, добровољци и око 200 војника ЈНА
(Новосадски корпус ЈНА) 21.4.1992. узели су власт у Власеници, а
није било погинулих лица.589

У Поточарима северно од Сребренице 20.4.1992. из заседе
Муслимани су убили 5 резервиста ЈНА.590 У мају 1992. контролу над
подручјем Сребренице узели су наоружани Муслимани, а њиховом
ТО од 20.5.1992. командовао је Насер Орић.591 Од маја 1992. почели
су напади у којим су Срби протеривани их из мешовитих, или
српских села и убијани.592 У првој половини маја 1992. убијен је и
вођа СДС у Сребреници судија Горан Зекић, а око 1.500 Срба по-
бегло је из Сребренице.593

У Посавини, после борби у Босанском Броду, хрватско-мусли-
манска војска ширила је своју власт и средином априла 1992.
борила се за подручје Дервенте.594 Јужније у општини Добој према
попису из 1991. било је скоро 103.000 становника, а од тога Срби и
Југословени чинили су скоро 46.000 лица.595 У Добоју је дошло до
кратког оружаног сукоба од 1. до 3.5.1992. а Срби и ТО узели су

587 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 532, 648.
588 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 431-436. После одласка ЈНА

из Вишеграда 18.5.1992. град је остао у рукама Војске Републике Српске.
Муслимани су протеривани и затварани, а неки и убијени.
589 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 448-449.
590 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 239.
591 Радојка Филиповић, Страдање Срба Братунца и Сребренице (1992-1995),
Страдање Срба у последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања
Лука 2018, стр. 210; МКСЈ УН (IT-03-68-T), Пресуда Насеру Орићу, 30.6.2006,
стр. 1; МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу Крстићу, 2.8.2001,
www.icty.org (април 2019), стр. 6. У августу 1991. Насер Орић је напустио МУП
Србије и почео да ради у МУП-у БиХ у Сарајеву, а одатле је премештен у
Сребреницу крајем 1991. У свом родном селу Поточарима 8.4.1992. направио је
оделење Станице јавне безбедности а окупљао је добровољце за рат.
592 Радован Јовић, Геноцид над истином, Српски борац - лист бораца Републике
Српске, број 126-127 (2010), стр. 25-26. Муслимани су протерали Србе из
Бљечева код Братунца и засеока Гниона код села Гостиљ у сребреничкој
општини на Ђурђевдан 6.5.1992. У тим нападима су убили неколико цивила
Срба, а после су нападали и друга села, пљачкали и убијали Србе.
593 Едвард С. Херман (уредник), Масакр у Сребреници: докази, контекст,
политика, Београд 2011, стр. 45.
594 Политика (28206) 15.4.1992, стр. 6; Политика (28207) 16.4.1992, стр. 5. Ста-
ницу МУП-а у Дервенти контролисали су Хрвати, а уз помоћ ХОС-а напали су
касарну ЈНА и српска села код Дервенте.
595 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 483. Срба је било више од 40.000 лица,
Муслимана је било више од 41.000 лица, а Хрвата више од 13.000 лица.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 155

контролу над градом, али оружани сукоби су се пренели на села око
Добоја.596 Јужније од Добоја и Озрена, у општинама Завидовићи и
Бановићи Срби су били мањина, а пред агресивним Муслиманима
морали су у априлу и мају 1992. да се селе према Возући и РС.597

У општинама Тузла и Лукавац Муслимани су чинили апсолутну
већину становништва.598 У априлу и мају 1992. у Тузли и Лукавцу
Муслимани, уз сагласност Хрвата, преузели су пуну контролу.
Председништво Републике БиХ Окружном штабу Територијалне
одбране Тузла подредило је штабове ТО општина на североистоку
СР БиХ, а Окружни штаб Тузле брзо је попуњен једним бројем
официра који су напустили ЈНА и створио је до 30.6.1992. скоро 170
војних јединица са око 37.000 припадника.599 ТО Тузле вршио је
притисак на Србе и ЈНА и на југу од Тузле у другој половини маја
1992. преузео је контролу над Калесијом, а на истоку у јуну 1992.
војска ТО Тузле ушла је у велико српско село Пожарницу.600 Западно
од Тузле притисак на Србе довео је до окупљања око 7.000 Срба на
подручју Смолуће у јуну 1992. године, а Армија Републике БиХ
отпочела је тромесечну опсаду подручја Смолуће.601

596 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 129. Када су Срби узели
Добој, од Хрвата и Муслимана тражено је да признају да су лојални Републици
Српској, али већина Муслимана и Хрвата то није прихватила, него је прешла на
подручје под контролом Армије Републике БиХ и ХВО.

597 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 213; Ненад М. Цвјетковић,
Битка за Возућу : (1992-1995), Добој 2012, стр. 30-33. И полицајци Срби
изашли су из Завидовића у Возућу, а Срби који нису изашли док су страже
биле слабе, остали су у непријатељском окружењу од средине 1992. у
Завидовићима и Бановићима. У продавницама нису хтели да продају хлеб
неким Србима и они су гладовали. Друге Србе су хапсили без разлога, тукли и
тражили да плате ако желе да буду пуштени да оду и слободно живе у РС. Неки
су морали написати да се „добровољно одричу станова, кућа и ...”

598 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 485, 487. Према попису из 1991. у општи-
ни Тузла било је скоро 132.000 лица. Од тога било је скоро 63.000 Муслимана,
скоро 22.000 Југословена, више од 20.000 Срба и више од 20.000 Хрвата. У
општини Лукавац било је скоро 57.000 лица, а од тога скоро 38.000 Муслимана.

599 Хазим Шадић, Други корпус Армије РБиХ ..., Корак - часпопис за заштиту
тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012, стр. 59, 61. Председништво БиХ
наредило је да се Окружном штабу ТО Тузла подреде општински штабови ТО:
Тузла, Лукавац, Калесија, Бановићи, Сребреница, Кладањ, Грачаница, Гра-
дачац, Брчко, Власеница, Бијељина и други. Министарство одбране РБиХ
29.4.1992. за команданта Окружног штаба ТО именовало је Жељка Кнеза
(Хрват), а за начелника Штаба Хазима Шадића (Муслиман). Окружни штаб ТО
Тузла преобликован је у септембру 1992. у 2. корпус Армије Републике БиХ.

600 Хазим Шадић, Други корпус Армије РБиХ ..., Корак - часпопис ..., стр. 60.
601 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 214. Војска РС успела је

да продре до Смолуће и изведе Србе из окружења према Озрену 29.8.1992.

156 ИСТОРИЈА СРБА 5

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 157

Почетак рата у Сарајеву и признање
независности Републике БиХ

На ширем подручју Сарајева, то јест 10 сарајевских општина
(Центар, Стари Град, Нови Град, Ново Сарајево, Вогошћа, Хаџићи,
Илијаш, Илиџа, Пале и Трново) према попису из 1991. било је скоро
526.000 лица. Од тога Муслимана је било више од 259.000 (око
49%), Срба је било скоро 158.000 лица (око 30%), Југословена је
било више од 56.000 (око 11%), Хрвата скоро 35.000 (око 7%), а
осталих било је више од 18.000 (3,5%).602

Од убиства на Башчаршији и првих препрека на саобраћајни-
цама у центру Сарајева све више Срба премештало се из средишта
града (општине: Центар, Стари Град, Ново Сарајево и део општине
Нови Град), у рубне општине (Вогошћа, Хаџићи, Илијаш, Илиџа,
Пале, Трново и делове општина Нови Град Ново Сарајево). Од
првих дана априла 1992. дошло је до честих сукоба у Сарајеву, а
средишњи део остајао је под контролом следбеника СДА и Алије
Изетбеговића.603 У средишњи део Сарајева долазиле су и хиљаде
Муслимана из предграђа.604 У априлу и мају 1992. Срби су се
окупљали на делу општина Ново Сарајево (Грбавици, Врацама и
Лукавици) и Нови Град (Рајловац, Добриња) и већем делу рубних
општина Сарајева (Вогошћа, Илиџа, Хаџићи, Илијаш, Пале) у којим
је СДС створио српске општинске власти и полицијске станице, а уз
помоћ ЈНА (после ВРС) узимана је контрола над тим подручјем.605

602 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 488.
603 Политика (28200) 9.4.1992, стр. 1, 5; Политика (28242) 23.5.1992, стр. 6;

Политика (28242) 23.5.1992, стр. 1, 5. МУП БиХ, на челу кога је био министар
Алија Делимустафић, почео је да хапси Србе у средишњим општинама у Сара-
јеву. Прво су хапшена лица повезана са СДС-ом. Према једној изјави Николе
Кољевића, А. Делимустафић је претио, Радовану Караџићу, да ће хапсити Србе
у Сарајеву и да ће бити убијана два Србина за сваког убијеног Муслимана.
Хапшењу члана САНУ и АНУБиХ Милорада Екмечића претходила су два доласка
полиције и претресања његовог стана. После тих претреса, одвођен је на
„информативне разговоре” у полицију, али је тамо и тучен у мају 1992.
604 Политика (29588) 6.3.1996, стр. 14.
605 Политика (29585) 3.3.1996, стр. 14; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану
…, стр. 821-825, 840-843, 857, 859, 862-864, 890, 892, 897-898. У фебруару
1992. од дела општине Нови Град (Рајловац, Доброшевићи, Војник и Добриња)
СДС је створио општину Рајловац. У марту 1992. одборници СДС-а у Скупштини
општине Вогошћа издвојили су се и направили Српску општину Вогошћа. У
марту 1992. Добриња је проглашена делом Српске општине Илиџа. У општини
Илиџа СДС је узео западни и источни део општине, а СДА је контролисао

158 ИСТОРИЈА СРБА 5

Поред поделе у ЈНА и ТО СР БиХ, у марту и почетком априла 1992.
распадало се и Министарство унутрашњих послова (МУП) СР БиХ,
које је имало Службу јавне безбедности (милицију, или поли-цију) и
Службу државне безбедности (СДБ). Службеници у полицији у
Сарајеву национално су се поделили, а у општини Стари Град
почетком 1992. Срби полицајци су разоружани и избачени са радних
места.606 Скупштина РС донела је закон о стварању МУП-а РС, који
се требао применити од почетка априла 1992. у општинама у којим
је владала СДС, то јест у РС.607 Изетбеговићево председништво, без
представника Срба (Никола Кољевић и Б. Плавшић) и Ф. Абдића,
усвојило је 3.4.1992. одлуку да мобилише ТО и резервни састав
МУП-а свих општина у СР БиХ.608 На позив Председништва БиХ
одазвали су се првенствено Муслимани, а од истог 3.4.1992. у
станицама МУП-а у Сарајеву вршено је насилно разоружавање, али
и убијање Срба милиционера.609 Тако су Муслимани преузели
полицијске станице у већем делу средишњег Сарајева. Министар
унутрашњих послова (МУП) Алија Делимустафић подржавао је СДА
и отворено претио помоћнику министра унутрашњих дела Момчилу
Мандићу, који је позвао Србе из МУП-а Сарајево да узму Школу

насеља Бутмир, Соколовић колонија и Храсница, а од марта 1992. СДС и СДА
договорили су да полицајци Срби раде у српским насељима Илиџе, а полицајци
Муслимани у муслиманским насељима. „Од априла до јуна 1992., ... на Илиџу
[су] стизале велике групе српских избеглица.” Истовремено Мусли-мани су
прелазили на подручја под контролом СДА, а напуштене куће и станови давани
су на „привремену употребу избеглим”. У марту 1992. СДС је направио Српску
општину Ново Сарајево, а после сукоба на Врацама 4.5.2992. наоружани Срби
су поставили страже на Грбавици и без много борби у мају 1992. померили
линију раздвајања на Миљацку (Врбања мост и Мост братства и јединства).
Стварање Српске општине Илиџа проглашено је 5.4.1992. У априлу 1992. СДС
је створио Српску општину Хаџиће и одвојену српску полицију у Хаџићима, а 7.
и 8.5.1992. уз помоћ војске заузели су зграду општине и изба-цили су несрбе
из важних општинских објеката у Хаџићима. Средином 1992. настало је Српско
Сарајево (Грбавица, Илијаш, Илиџа, Вогошћа, Рајловац и Хаџићи). Процењује
се да је од приближно 80.000 Срба, који су били у средишњем делу Сарајева,
око 50.000 изашло у Српско Сарајево.
606 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 914-917. Срби полицајци
који су избачени са радних места у Старом Граду прешли су на Пале и наста-
вили да раде у полицији (РС). После тога, 23.3.1992. од 35 полицајаца Мусли-
мана у општини Пале одузето је оружје, а Марко Короман, начелник полиције
Пала рекао је да ће отпуштени Муслимани бити враћени на посао када Срби
полицајци буду враћени на посао у општини Стари Град.
607 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1129-1130.
608 Политика (28196) 5.4.1992, стр. 6; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану
…, стр. 1328.
609 Политика (28198) 7.4.1992, стр. 5.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 159

унутрашњих дела МУП-а на Врацама (Ново Сарајево) 4.4.1992.610
Убрзо, 6.4.1992. милиција у Бањалуци објавила је да престаје бити
део МУП-а СР БиХ, а постаје МУП Босанске крајине.611 Министар
унутрашњих дела РС (од 24.3.1992. до краја 1992. и од јануара до
јула 1994) Мићо Станишић објавио је 8.4.1992. да је око 90% Срба
милиционера напустило заједнички МУП БиХ и прешло у МУП РС.612

Првих дана априла 1992. године ЈНА је успоставила контролу
на аеродрому Бутмир,613 у насељу Илиџа (5.4), а средишњи, мусли-
мански, део Сарајева нашао се у окружењу. Од тада се говори о
„опсади Сарајева”. Ипак, линије сукоба су настајале постепено
ширећи се, од контролних тачака на путевима, и до средине маја
1992. око бошњачког (Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно
утврђене линије сукоба између сукобљених војски, то јест о правој
опсади се може говорити од средине маја 1992.614

У Сарајеву 5. и 6.4.1992. велики број грађана окупљао се на
Маријин двору и широкој улици војводе Радомира Путника, то јест
испред Скупштине СР БиХ и тражио престанак оружаних сукоба,
али и оставку владе СР БиХ (која је изабрана после избора 1990).
Присталице оружаног сукоба послали су стрелце који су пуцали на
окупљене грађане и убили неколико лица.615 Противници оружаног
сукоба и владе СР БиХ морали су се повући са улица, а председник
владе СР БиХ Јуре Пеливан (Хрват, члан ХДЗ-а) понудио је оставку
Председништву СР БиХ, које је увело полицијски сат (забрану кре-
тања) од 22:00 до 06:00 у Сарајеву.616

Чланови непотпуне Владе БиХ тражили су од Европске уније и
држава света признање независности БиХ.617 После договора ми-
нистара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД

610 Политика (28193) 2.4.1992, стр. 1, 5; Драгослав Илић и други, Република
Српска у ..., стр. 161-163; Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 181. Код
Школе МУП-а БиХ дошло је до оружаног сукоба Срба против полазника курса
за милиционере, а двојица Срба су погинула.

611 Политика (28198) 7.4.1992, стр. 7.
612 Политика (28200) 9.4.1992, стр. 1; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану

…, стр. 1192.
613 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1328.
614 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1335, 1860.
615 Политика (28197) 6.4.1992, стр. 1; Политика (28198) 7.4.1992, стр. 1. Теле-

визија Сарајево преносила је окупљање директно. Део грађана ушао је и у
Скупштину БиХ, а на скупу су се појавиле и неке вође Савеза комуниста.
616 Политика (28198) 7.4.1992, стр. 7.
617 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 37.

160 ИСТОРИЈА СРБА 5

Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу
6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992.
чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу,
али не и Републику Македонију.618 Ж. Кутиљеро је приметио да је
преурањено признање БиХ, као и раније преурањено признање
Хрватске само појачало непопустљивост сукобљених страна.619

Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна
независност БиХ,620 у Бањалуци се састала Скупштина Републике
Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу
Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина
је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на
места у Председништву СР БиХ.621

Подршку одлуци Савета министара ЕЗ брзо је дала влада
Франца Враницког из Аустрије, а после ње и влада Буша из САД ко-
је су признале независност СР БиХ 7.4.1992.622 Пишући после рата,
Карл Билт закључио је да је БиХ, као и Словенија и Хрватска,
пребрзо призната од ЕУ и САД за самосталну државу и да је то
отежало мировно споразумевање сукобљених народа у бившој
СФРЈ.623

Почетком априла 1992. у Сарајеву потпуно се поделила и ЈНА
и ТО СР БиХ. На једној страни око ЈНА окупљали су се официри
Срби и Југословени из ТО БиХ, а на другој у ТО остајали су већином
Муслимани и Хрвати и противници Југославије. Командант Ре-
публичког штаба ТО СР БиХ Драго Вукосављевић отишао је у Ко-
манду 2. војне области ЈНА на Бистрику.624 Око 5.4.1992. године
припадници МУП-а и ТО Сарајева опколили су касарне ЈНА и
команду 2. војне области ЈНА у средишту града, а 6.4.1992. дошло
је до оружаног напада на опкољене објекте ЈНА.625 Од 6.4.1992. у
делу Сарајева који су узеле присталице Изетбеговића почела су

618 Политика (28198) 7.4.1992, стр. 1-2.
619 Политика (28608) 4.6.1993, стр. 5.
620 Политика (28199) 8.4.1992, стр. 5.
621 Политика (28198) 7.4.1992, стр. 7.
622 Политика (28199) 8.4.1992, стр. 2. Истовремено, влада САД признала је неза-

висност и Словеније и Хрватске, а одлучила је да укине економско кажњавање
према Словенији, Хрватској, БиХ и Македонији, које су САД примењивале од
6.12.1991. за целу СФРЈ.
623 Политика (30223) 13.12.1997, стр. 2, 18.
624 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 21.
625 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1328-1329. Оружани напад
Муслимана на објекте ЈНА у Сарајеву поновио се 10.4.1992.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 161

узнемиравања, затварања и отпуштања са посла Срба.626
Председништво СР БиХ, за које је објављено да је у сталном

заседању, „примило је знању оставке” Биљане Плавшић и Николе
Кољевић 8.4.1992.627 Од тада непотпуно, Председништво БиХ
донело је уредбу 8.4.1992. о избацивању речи социјалистичка из
имена државе, то јест одлуку да се држава зове Република Босна и
Херцеговина.628

Истог, 8.4.1992. Предсједништво Републике БиХ донело је и
уредбу „о формирању Штаба Територијалне обране Републике
БиХ”, а за команданта Штаба именован је Хасан Ефендић, до тада
Ефендић је био командант Градског штаба ТО Сарајево.629 Изетбе-
говићево Председништво БиХ одредило је 15.4.1992. као крајњи
датум да се „сви наоружани састави и појединци” (Патриотска лига и
Зелене беретке, ...) ставе под команду Штаба ТО Републике БиХ.630
Тако је створена Армија Републике БиХ, али изван ње остао је
ХВО.631 У априлу 1992. највећи број бораца Армије БиХ био је у
Патриотској лиги, којом је командовао Сефер Халиловић са Би-
јелава у Сарајеву.632 У то време послато је више јавних позива
официрима ЈНА да пређу у ТО БиХ.633

626 Политика (28200) 9.4.1992, стр. 1; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану
…, стр. 1329. Станови Срба су претресани, а припадници Изетбеговићевог МУП-
а неке Србе су тукли и отимали њихову имовину у Сарајеву. МУП и наоружани
Муслимани забрањивали су Србима да излазе из Изетбеговићевог Сарајева, али
су Срби бежали у рубне општине, које су узели Срби и српски МУП.

627 Политика (28199) 8.4.1992, стр. 1, 5; Политика (28201) 10.4.1992, стр. 6. По-
литика (28200) 9.4.1992, стр. 5; Политика (28252) 2.6.1992, стр. 5; Политика
(28288) 8.7.1992, стр. 1; Политика (28337) 28.8.1992, стр. 9. Напуштање
Председништва БиХ објаснили су неуставним понашањем осталих чланова
Председништва БиХ. После усвајања Резолуције 757 Савета безбедности УН. А.
Изетбеговић је увео Мирка Пејановића и Ненада Кецмановића у Председништво
БиХ (1.6.1992), али после месец дана, 6.7.1992. Изетбеговић је допустио да
Кецмановић возилом УНПРОФОР-а оде на Пале (у Републику Српску). После
разговора на Палама и у Београду Кецмановић се није вратио у Сарајево.

628 Цвјетко Савић, Ратни злочини над Србима општине Високо : (1992-1995) Свје-
доци говоре, Бања Лука 2012, стр. 47.

629 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 30, 47; Шефко Хоџић, Босански
ратници, стр. 32.

630 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 38; Шефко Хоџић, Босански ратници,
стр. 24-24.

631 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 47.
632 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 49-50; Драгослав Илић и други, Републи-

ка Српска у ..., стр. 53.
633 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 28-29. Међу официрима ЈНА који су

прешли 13.4.1992. у Армију БиХ били су пуковник Вехбија Карић и потпу-

162 ИСТОРИЈА СРБА 5

После првих већих оружаних сукоба у Сарајеву (6.4.1992. и
10.4.1992), уз посредовање представника УН 12.4.1992. вође СДА,
СДС-а и ХДЗ-а договорили су се да зауставе оружане сукобе у
Сарајеву и БиХ.634 Ипак, сукоби су се настављали. На подручју
Сарајева војске су се бориле за делове града (и складишта оружја).
Наоружани Срби и њихова ТО прво су ушли у станицу полиције
Вогошћа, разоружали и истерали запослене, а после су ставили под
своју контролу општинску зграду и највећи део општине Вогошћа од
3.4. до 18.4.1992.635 У то време, 12.4.1994. Изетбеговићева ТО
Сарајева покушала је узети оружје из магацина у Фалетићима, али
се повукла испред војника ЈНА.636 Изетбеговићеве присталице
имале су више успеха 17.4. или 18.4.1992. када су вођени Драганом
Викићем (Хрват командант специјалних јединица МУП-а Републике
БиХ) ушли у „Претис” у Вогошћи, а из њега извезли возила са сто-
тинама ракетних граната (типа „оса” и „зоља”) и друге муниције.637
Патриотска лига напала је 22.4.1992. седиште 2. војне области ЈНА
и Илиџу,638 а крајем априла 1992. Сарајевом су се ширили сукоби
пешадије уз гранатирања (минобацачи) и деловање снајпериста.639

У априлу 1992. дошло је до потпуне Сарајева, али и СР БиХ, а
стварале су се две сукобљене државе (Република Српска и Ре-
публика БиХ), са две владе, полиције и војске. На једном састанку
са Сајрусом Венсом 16.4.1992. Момчило Крајишник је рекао да су се
он и Караџић договорили да се Сарајево подели на Српско Сарајево
и Муслиманско Сарајево јер се заједнички живот показао немогу-
ћим.640

Муслимани су желели наметнути своју вољу Србима у Сараје-
ву и СР БиХ у Скупштини гласањем (1991), а на улици полицијом.

ковник Расим Делић.
634 Политика (28269) 19.6.1992, стр. 6; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану

…, стр. 1329. Други споразум о примирју дговорен је и 1.6.1992.
635 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 937-938. До почетка маја

1992. Муслимани милиционери изашли су из Вогошће, а сместили су се у јужни
део општине у Хотоњ и Угорско.
636 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 32-33
637 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 937- 938; Шефко Хоџић, Бо-
сански ратници, стр. 54. Следећег, 18. или 19.4.1992. Изетбеговићева ТО
Сарајева поново је кренула у Вогошћу да из „Претиса” изнесе оружје, али
испред њих су се појавили Српска ТО Вогошће и војници ЈНА, а у оружаном
сукобу убијено је неколико лица.
638 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 164.
639 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1331.
640 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1904.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 163

Срби су после стварања Скупштине РС (1991), стварали своју поли-
цију (јануар-април 1992). Муслимани нису пристајали на одвајање и
слали су своју полицију и међу Србе. Због тога, дошло је до оружа-
них сукоба, а линија сукоба постала је „ватрени зид” који је одвојио
два народа (два Сарајева и две државе).

Скупштина Српске Републике БиХ 12.5.1992. изабрала је
Предсједништво Српске Републике, које су чинили доктор Радован
Караџић, доктор Биљана Плавшић и доктор Никола Кољевић.641 За
председника Председништва Српске Републике изабран је Радован
Караџић (Шавник на Дурмитору, 1944), а после 17.12.1992. године
Председништво РС је укинуто, а за председника РС изабран је Р.
Караџић.642 Он је председник РС остао до краја јуна 1996. Прва
влада Републике Српске изабрана је 22.4.1992. године, а њен
председник био је Бранко Ђерић до 20.1.1993.643

Савет за националну безбедност РС 15.4.1992. прогласио је
стање „непосредне ратне опасности”, а 16.4.1992. министар одбра-
не РС у својој наредби општинама под контролом Срба рекао је да
Територијална одбрана представља Војску РС.644

После одлуке ЕЗ и САД да се призна независност БиХ појача-
вао се политички и економски притисак на браниоце Срба и Југосла-
вије. Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и амбасадори
чланица ЕУ.645 На састанку 15.4.1992. у Хелсинкију, КЕБС (од краја
1994. промењено је име у ОЕБС, …..) усвојио је декларацију којом је
Србију означио као кривца за сукобе у БиХ. Према тој изјави „српске
нерегуларне снаге и Југословенска армија” прекршили су неза-
висност БиХ и нарушавају људска права у њој.646 Владислав Јова-
новић сусрео се са Хансом Дитрихом Геншером 23.4.1992. у Бону и
морао је слушати сличне оптужбе.647 Убрзо, представник Аустрије у

641 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 59.
642 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 59. Дотадашњи чланови

Председништва РС, Б. Плавшић и Н. Кољевић постали су потпредседници.
643 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 111-113. Председник друге владе

РС од 20.1.1992. до 18.8.1994. био је Владимир Лукић. Председник треће владе
РС од 18.8.1994. до 23.10.1995. био је Душан Козић, а председник последње
ратне владе од 23.10.1995. до 18.5.1996. био је Рајко Касагић.
644 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 533.
645 Политика (29624) 11.4.1996, стр. 1.
646 Политика (28208) 17.4.1992, стр. 1-2; Политика (28222) 3.5.1992, стр. 2. На
састанку, представник САД је рекао „да је Србија та која не жели мирно
решење”. Од присутних у Хелсинкију, представници 50 држава прихватили су
декларацију, а само представници Југославије нису.
647 Политика (28215) 24.4.1992, стр. 1-2. Немачки министар спољних дела, Х. Д.

164 ИСТОРИЈА СРБА 5

КЕБС-у, кога су подржали представници Словеније, Хрватске, Алба-
није и Мађарске, тражио је избацивање Југославије из КЕБС-а.648

САД и Европска заједница претиле су Србији и Црној Гори да
ће их казнити, то јест увести им „санкције”, ако се ЈНА брзо не пову-
че из „међународно признате” БиХ. Делови јединица ЈНА налазили
су се у опкољеним касарнама у градовима БиХ и нису могли да се
„брзо” повуку. ЈНА је желела да изађе са наоружањем и возилима из
касарни, а друга страна то није била вољна да допусти. У другој
половини априла 1992. постали су чешћи ноћни оружани напади на
ЈНА која је била опкољена у војним објектима у Сарајеву.649 Алијино
Председништво БиХ тражило је да се ЈНА повуче из БиХ, а крајем
априла 1992. Благоје Аџић је одговорио: „ … ЈНА није у БиХ дошла
са стране. Она је ту рођена” додао је да је у јединицама ЈНА које су
тада биле у БиХ 80% војника и официра рођено у тој републици.650
Од почетка маја 1992. ноћне борбе у Сарајеву претвориле су се у
целодневне сукобе.651

Десетинама хиљада „домаћих паравојника” брзо се придру-
жило и неколико хиљада странаца. Странци су се борили уз све три
зараћене стране у БиХ. Део странаца били су верски занесењаци
који су долазили уверени да иду да бране своју браћу по вери
православце, муслимане или католике. Други су били насилници и
убице који су могли некажњено да врше насиља у рату. Од средине
1992. у БиХ је дошло око 3.000 муслимана из арапских и других
земаља да би водило „свети рат” (џихад) против „неверника”. У
Загребу је боравио 1992. и Осама Бин Ладен. Он је формално
радио на оснивању исламских хуманитарних организација. Стварно
те организације имале су задатак да на све начине помажу ства-
рање „исламске државе” у Босни.

Према проценама, Иран је од 1992. у БиХ послао скоро 1.000
искусних војника и инструктора из своје Револуционарне гарде, а
они су помагали обуку и борбу Бошњака против Срба и Хрвата.652
Генерал Расим Делић потписао је 13.8.1993. наређење да се
створи, на подручју 3. корпуса, одред „Ел муџахид”, чије језгро су
чинили муслимани странци, а који је постао познат по злочинима

Геншер оптуживао је Србију да је она нападач и кривац за рат у БиХ.
648 Политика (28221) 30. април, 1. и 2. мај 1992, стр. 1.
649 Политика (28215) 24.4.1992, стр. 5.
650 Политика (28221) 30. април, 1. и 2. мај 1992, стр. 5.
651 Политика (28222) 3.5.1992, стр. 7.
652 Политика (29636) 23.4.1996, стр. 14.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 165

(одсецање главе заробљеницима и друго) на подручју Озрена.653 У
децембру 1993. Фикрет Абдић је рекао да у Армији БиХ има око
2.000 муџахедина,654 а део њих после рата је остао у Босни.655

Поред добровољаца Срба који су долазили у РСК и РС, Срби-
ма се током рата придружило неколико стотина добровољаца,
првенствено из Русије, Украјине, Грчке и Румуније.656 На почетку су-
коба добровољачке јединице су имале своју команду, али су после
уређења РСК и РС и добровољци морали признати команду војске
РСК и РС, или министарстава унутрашњих послова РСК и РС.657

Према једној изјави Савезног парламента Немачке, Бундестага,
око 100 Немаца за новац ратовало је од 1991. до 1999. првенствено
у хрватским војскама у Хрватској и БиХ.658

Стварање Савезне Републике Југославије
и повлачење ЈНА из Македоније

Када је постало јасно да ће ЕЗ подржати насилно одвајање
Словеније и Хрватске, на позив (четворочланог) Председништва
СФРЈ, у другој половини октобра 1991. у Палати федерације у Бео-
граду одржан је састанак представника „народа” који желе да се
договоре о останку у Југославији, али дошли су представници ре-
публика Србије, Црне Горе и представници Срба из БиХ и САО
Крајине.659 Средином децембра 1991. Драгутин Зеленовић дао је

653 Виктор Нуждић и други, Страдање српчана на Озренско-возућком ратишту, Ба-
ња Лука 2018, www.rcirz.org (09.2019), стр 29-39. „Муџахедин” - Алахов борац.

654 Политика (28800) 16.12.1993, стр. 14; Политика (29551) 29.1.1996, стр. 14.
Командант Армије БиХ Расим Делић у јануару 1996. изјавио је да се
припадници јединице „Ел муџахид” враћају у државе из којих су дошли.

655 Политика (31185) 20.8.2000, стр. 7. После рата неколико десетина муџахе-
динских породица живело је у селу Бочиња код Маглаја. У Бочињи је пре рата
1992-95. живело преко 3.000 Срба. Срби нису смели да се врате у село у коме
живе муџахедини, а неки су пристајали да продају куће и имања.

656 Nir Arielli, In Search of ..., p. 1.
657 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 561. У Републици Српској њено

председништво је 13.6.1992. донело „Одлуку о забрани формирања и дело-
вања оружаних група и појединаца на територији Републике, који нису под
јединственом командом Војске, или Полиције”. Одлука није брзо извршена, а
Главни штаб Војске Републике српске направио је један извештај 28.7.1992. у
коме се процењује да у то време делује око 60 паравојних јединица са 4.000 до
5.000 лица и да њих треба ставити под команду Војске Р‘епублике Српске.
658 Политика (31500) 13.7.2001, стр. 2.
659 Политика (28036) 24.10.1991, стр. 1-2.

166 ИСТОРИЈА СРБА 5

оставку на место председника владе Србије,660 а 23.12.1991.
председник владе постао је Радоман Божовић.661

После почетка признавања независности Словеније и
Хрватске, у другој половини јануара 1992. влада Србије позвала је
председнике влада Црне Горе, Македоније и БиХ да разговарају о
наставку постојања Југославије.662 Представници Македоније нису
се одазвали, као ни представници СДА и ХДЗ из БиХ. Због тога,
само представници Србије и Црне Горе наставили су разговоре о
стварању нове Југославије.663 Постало је јасно да Македонија неће
пристати да остане део Југославије.

Српско руководство и официри ЈНА су о независности Македо-
није имали слично мишљење као и о независности Словеније, али у
Македонији нису ни симболично покушали да ометају одвајање.
Полиција Македоније преузела је граничне прелазе, а опколила ка-
сарне ЈНА у првој половини фебруара 1992.664 Због тога у фебруару
1992. остатак Председништва СФРЈ донео је одлуку да се ЈНА пову-
че из Македоније, а већ у фебруару почело је премештање дела
војника и опреме ЈНА из Македоније.665 Вршилац дужности савезног
секретара за народну одбрану генерал Благоје Аџић потписао је
споразум са председником Македоније Киром Глигоровим да ће ЈНА
напустити Македонију до 15.4.1992.666 Повлачење ЈНА из Македо-
није завршено је пре краја марта 1992.667 Независну Македонију
признала је, као прва, Бугарска у јануару 1992.668

После, у првој половини децембра 1992. СБ је одобрио слање
око 750 мировних војника и посматрача за Бившу Југословенску
Републику Македонију.669 Тек, у априлу 1993. Генерална скупштина
ОУН признала је Македонију, али и тада под (привременим) именом
„Бивша Југословенска Република Македонија”.670 СРЈ није признала

660 Политика (28084) 13.12.1991, стр. 1.
661 Политика (28095) 24.12.1991, стр. 1, 7.
662 Политика (28122) 22.1.1992, стр. 1.
663 Политика (28144) 13.2.1992, стр. 1.
664 Политика (28138) 7.2.1992, стр. 1, 7.
665 Политика (28142) 11.2.1992, стр. 10; Политика (28145) 14.2.1992, стр. 7.
666 Политика (28156) 25.2.1992, стр. 10.
667 Политика (28188) 28.3.1992, стр. 5.
668 Тодор Чепреганов и други, Историја на македонскиот ..., стр. 334. У августу

1992. и Русија је признала независност Македоније.
669 Политика (28440) 12.12.1992, стр. 1.
670 Тодор Чепреганов и други, Историја на македонскиот ..., стр. 335.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 167

независност Македоније до 8.4.1996.671
Од краја фебруара 1992. представници Србије и Црне Горе

почели су припреме за израду устава нове Југославије, а писали су
га од марта 1992. на Жабљаку у Црној Гори.672 Пре почетка писања

устава нове Југославије становници Црне Горе су гласали на рефе-
рендуму 1.3.1992. за останак у Југославији.673 Републички парла-

менти Србије и Црне Горе усвојили су тај Устав, а преостали чла-
нови Савезног већа Скупштине СФРЈ (из Србије и Црне Горе) у

Београду 27.4.1992. прогласили су Устав Савезне Републике Југо-
славије (СРЈ), то јест њено стварање.674 Према попису из 1991. СРЈ
је имала број становника у хиљадама као у табели 1.675

Табела 1 СЦГ Црна Гора Србија Србија без Војводина Косово и
9.779
88.361 покрајина Метохија

Становника 10.394 615 5.809 2.014 1.956 ?
у хиљадама км2 13.812
55.968 21.506 10.887
Километара 102.173
квадратних км2

После проглашења СРЈ, Четворочлано Председништво СФРЈ
донело је одлуку да од ЈНА почне да ствара војску нове СРЈ. Због

671 Политика (29623) 10.4.1996, стр. 7. Потписивањем Споразума о уређењу одно-

са и унапређењу сарадње између СРЈ и Македоније у Београду договорена је
пуна нормализација односа, укључујући и размену амбасадора, а Македонија је
прихватила да је СРЈ правна наследница СФРЈ.
672 Политика (28181) 21.3.1992, стр. 7; Политика (28185) 25.3.1992, стр. 7.
673 Политика (28161) 1.3.1992, стр. 1; Политика (28163) 3.3.1992, стр. 1; Полити-

ка (28164) 4.3.1992, стр. 12. Према Републичкој изборној комисији Црне Горе,
гласало је 66,04% уписаних гласача, а од њих скоро 96% је било за останак
Црне Горе у Југославији. У Републици Србији референдум није спровођен.
„Подразумевало се” да њено становништво жели да сачува заједничку државу.
674 Политика (27932) 1.7.1991, стр. 7; Политика (28219) 28.4.1992, стр. 1, 5, 8-10;

Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 336. Скупштину СФРЈ у јуну и
јулу 1991. напустили су посланици из Хрватске и Словеније. После посланика у
Савезном вијећу, и посланици у Вијећу република и покрајина престали су
долазити на седнице у јулу 1991. На проглашењу СРЈ није било амбасадора из
земаља ЕЗ, САД, Јапана, Аустрије, Аустралије и скандинавских земаља, али су
били присутни амбасадори Кине, Русије, Мексика и Египта.
675 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 = Statistical Yearbook of Serbia

and Montenegro 2003, стр. 63, 65. На Косову и Метохији попис није извршен, а
процењено је да тамо живи (1991) око 1.956.000 лица. Просечна старост
становништва Србије (без КиМ) и Црне Горе 1990. била је 34,9 година. У
Србији без покрајина било је око 1.733.000 домаћинстава, у Војводини око
685.000 домаћинстава, а у Црној Гори је било око 163.000 домаћинстава.

168 ИСТОРИЈА СРБА 5

тога, 4.5.1992. године издало је наредбу да се ЈНА повуче из БиХ до
20.5.1992.676 Убрзо, 8.5.1992. године Председништво СФРЈ прихва-
тило је оставку начелника Генералштаба ЈНА генерал-пуковника
Благоја Аџића, а за новог начелника Генералштаба именован је
генерал-пуковник Живота Панић, који је од марта био вршилац
дужности начелника Генералштаба.677 Живота Панић је остао на том
положају до августа 1993. године када је пензионисан, а на место
начелника Генералштаба је постављен Момчило Перишић (1944).678

Избори, у Србији и Црној Гори, за Савезну скупштину СРЈ
одржани су 31.5.1992. Део странака у Србији није изашао на изборе,
а већину места за посланике добиле су 3 странке. У Републици
Србији, Милошевићева СПС добила је 73 посланичка места, а
Српска радикална странка 30, у Црној Гори 30 места за посланике
добила је Демократска партија социјалиста Црне Горе.679

Повлачење ЈНА из БиХ и одлука УН о кажњавању СРЈ

Почетак грађанског рата на подручју БиХ довео је до повећања
броја пријављених избеглица у СРЈ. Крајем априла 1992. Црвени
крст Србије имао је 239.623 пријављених избеглица, а од тог броја
70.588 су била лица која су дошла са подручја БиХ.680 После, у јуну
1992. генерални секретар ОУН је процењивао да је више од 750.000
лица због рата напустило своје станове и куће у БиХ.681

Алија Делимустафић, као министар унутрашњих дела Републи-
ке БиХ, издао је 29.4.1992. „хитну” наредбу полицији у Сарајеву
(Секретаријату унутрашњих послова Сарајева) да помогне изврше-
ње наредбе пуковника Хасана Ефендића команданта Штаба ТО о
постављању препрека на свим путевима на којима ЈНА покуша да
извуче своје наоружање и опрему, али и наредбу о блокирању

676 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 60-61.
677 Политика (28228) 9.5.1992, стр. 1; Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр.

452-453. Према Јовићу, Председништво СРЈ било је једнодушно да треба смени-
ти генерал-пуковника Милутина Кукањца због погрешних наредби у Сарајеву,
али је Аџић тврдио да је све Кукањчеве наредбе он подржао и због тога је
поднео оставку. Истовремено пензионисано је 38 генерала и адмирала ЈНА.
678 Политика (28692, 27.8.1993, стр. 1.
679 Политика (28251) 1.6.1992, стр. 1; Политика (28255) 5.6.1992, стр. 7; Коста
Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 336.
680 Политика (28221) 30. април, 1. и 2. мај 1992, стр. 2.
681 Политика (28269) 19.6.1992, стр. 6.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 169

објеката ЈНА „из који се настоје изнети материјална техничка
средства”.682 Изетбеговићева војска није допуштала миран излазак
ЈНА из њиховог дела Сарајева.

Око 12:00, 2.5.1992. Зелене беретке и ХОС напали су Дом ЈНА
у центру Сарајева, а после су напали и војнике ЈНА који су послати
са Грбавице као помоћ према Дому ЈНА.683 Од помоћи послате Дому
ЈНА 2.5.1992. око 20 војника је убијено. Они су део од око 40 лица у
ЈНА која су убијена 2. и 3.5.1992. у тзв. случају Добровољачка. Око
19:00, 2.5.1992. на Сарајевском аеродрому, ЈНА је заробила Изетбе-
говића са пратњом, када се враћао из Лисабона, а држала их је у
касарни у Лукавици. Посредовањем УНПРОФОР-а, 3.5.1992. догово-
рено је ослобађање Изетбеговића, али да Муслимани у Сарајеву
престану да нападају Команду 2. војне области ЈНА и допусте изла-
зак из ње генерал-пуковнику Милутину Кукањцу са официрима и
војницима ЈНА према Лукавици. У пратњи генерал-мајора Луиса
Мекензија и УНПРОФОР-а, Кукањац и око 300 војника и официра у
око 40 возила кренули су на запад према Лукавици. Први део коло-
не ЈНА је пропуштен, то јест возила УНПРОФОР-а у којим су били
М. Кукањац и А. Изетбеговић. Када се Изетбеговић одвојио и отишао
према згради Председништва БиХ, према наређењу Ејупа Ганића,
Изетбеговићеви војници напали су други (већи) део колоне ЈНА
између Скендерије и Команде 2. војне области у Добровољачкој
улици. Припадници ЈНА се нису бранили, али 7 лица у ЈНА убијено
је, а око 200 лица је заробљено, после подне 3.5.1992.684 Истог
дана, 3.5.1992. нестало је привида о јединству Сарајева и трамваји
су престали да возе од источног до западног дела Сарајева.685

Са подручја Високог (и Брезе) почео је артиљеријски, а после и
пешадијски напад, Армије БиХ 3.5.1992. на (српску) месну заједницу
Чекрчићи, али и општину Илијаш,686 али тај покушај Муслимана из
правца Високог да топовима, минобацачима и пешадијом пробију
обруч српских општина око Изетбеговићевог Сарајева није успео.687

682 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 50, 51.
683 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1332.
684 Политика (28224) 5.5.1992, стр. 1, 5; Политика (28227) 8.5.1992, стр. 7; МКСЈ

УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1333-1334; Слободан Дурмановић,
Предмет „Добровољачка” – 21 година некажњеног злочина, (04.05.2013), са
http://www.nspm.rs
685 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1334.
686 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 54-55, 252. Председник општине
Илијаш био је Ратко Аџић, члан СДС-а.
687 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 248.

170 ИСТОРИЈА СРБА 5

Четворочлано Председништво СРЈ 4.5.1992. издало је наредбу
да се ЈНА повуче из БиХ до 20.5.1992.688 У априлу и почетком маја
укупно ЈНА је имала око 140.000 припадника, а око 100.000 при-
падника ЈНА налазило се у априлу 1992. године на територији СР
БиХ (од војника ЈНА у СР БиХ око 80.000 војника било је пореклом
из БиХ, или је имало њено држављанство.689 Према процени Рамиза
Дрековића, на подручју СР БиХ до 19.5.1992. ЈНА је примила и
наоружала око 50.000 добровољаца, а СДС је наоружао још око
17.000 Срба.690

Према Хасану Ефендићу Армија БиХ имала је 24.4.1992. више
од 100.000 бораца.691 Сефер Халиловић је изнео, вероватно прете-
ране, процене да је Патриотска лига имала око 120.000 војника кра-
јем фебруара 1992. године, а у јануару 1993. око 260.000 војника.692

Десетине хиљада добровољаца у ЈНА који су били са подручја
СР БиХ одлуку четворочланог Председништва СРЈ о повлачењу
ЈНА на подручје источно од Дрине видели су као издају и Срба и
Југославије. Они су остали на територијама Републике Српске
Крајине и Републике Српске да бране Србе, или „Југославију”.

Повлачење није могло бити извршено како је тражено из САД и
ЕЗ. Поред добровољаца у ЈНА је било много официра Срба са те-
риторије БиХ, а они нису желели да оду у СРЈ, нити да ЈНА повуче
наоружање.693 СРЈ је пристала да у РС могу остати и официри који
су рођени у БиХ, а пристала је да те официре Војске РС, којих је
било око 1.800 води на списку 30. кадровског центра Генералштаба

688 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 60-61.
689 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 481-482; Рамиз Дрековић, У

обручу ..., стр. 27-28; Политика (28225) 6.5.1992, стр. 1. Број војника који су
били пореклом из СР БиХ, или са њеним држављанством, у ЈНА био је велики
јер су од јула 1991. десетине хиљада добровољаца Срба (првенствено из СР
БиХ) примљене у ЈНА.
690 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 27-28, 37.
691 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 27.
692 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 485; Новица Симић, Операција
„Коридор-92”, Бања Лука 2011., стр. 19; Сефер Халиловић, Подмукла
стратегија, Матица, Сарајево 1998, стр. 152; R. Craig Nation, War in the Balkans
1991-2002, Army War College (U.S.). Strategic Studies Institute. August 2003, р.
156. Према Јовану Дивљаку Армија БиХ имала је у мају 1992. само око 75.000
војника, а после у 1994. скоро 250.000 војника.
693 В. Б, Умро генерал Момир Талић, са www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/arhiva.347.html.
Генерал Момир Талић, (15.7.1942- 28.5.2003) који је био од 26. јула 1991. на
месту начелника штаба 5. корпуса ЈНА, упамћен је по томе што је пред ТВ
камерама у мају 1992. јавно рекао да остаје са својим народом у РС.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 171

ВЈ у Београду и да издваја симболичне плате за њих.694 У Војсци РС
1993. изгледа је било око 2.600 официра,695 а са подофицирима око
14.000.696

Према Р. Дрековићу, ЈНА је у мају 1992. на подручју СР БиХ
имала око 600 тенкова, око 1.100 борбених оклопних возила, око 80
борбених авиона, 40 складишта са великом количином муниције,
граната и другог, а поред тога имала је добро заштићена подземна
командна места и центре везе у Коњицу, Сарајеву и Хан Пијеску.697

Генерал-потпуковник Ратко Младић узео је 10.5.1992. команду
над 2. војном облашћу ЈНА.698 Од остатака ЈНА и ТО на подручју РС
стварана је Војска Републике Српске (ВРС), а Народна скупштина
донела је формалну одлуку о стварању ВРС 12.5.1992.699 Истом
одлуком Скупштине, генерал-потпуковник Ратко Младић постао је
командант Главног штаба Војске РС.700 До 20.5.1992. из СР БиХ се
повукло око 14.000 војника ЈНА,701 а у Војсци РС остало је око
80.000 војника и официра, али до краја 1992. број њених војника
повећан је на око 200.000 лица.702 Повећање броја војника у ВРС

694 Србија пред Међународним судом ..., књ. II, стр. 98, 151-152; Момир Булато-
вић, Неизговорена одбрана …, стр. 192-194. Током рата те плате биле су 10 до
50 евра, то јест биле су више симболична помоћ породицама официра које су
се склониле у Југославију, а не нека стварна вредност за „плаћенике” у рату.

695 ICTY (IT-09-92-T), Prosecutor v. Ratko …, стр. 64-65. Према пресуди Ратку Мла-
дићу крајем 1992. и почетком 1993. од око 2.600 официра у Војсци Републике
Српске Срби су чинили око 84%, Југословена је било око 8% а осталих око 4%.

696 МКСЈ УН (IT-03-67-T), Пресуда Војиславу Шешељу, Хаг 31.3.2016, стр. 26-27.
697 Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 27-28.
698 ICTY (IT-09-92-T), Prosecutor v. Ratko ..., р. 142; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пре-

суда Радовану …, стр. 1176. У априлу 1992. Ратко Младић је унапређен у чин
генерал-потпуковника и премештен је на место начелника Штаба Друге војне
области ЈНА у Сарајеву.
699 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 537; Драгослав Илић и други,
Република Српска у ..., стр. 86-88. У Црној Ријеци, испод Јавор планине, код
Хан Пијеска 11.5.1992. створен је Главни штаб ВРС.
700 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, 537; ICTY (IT-09-92-T), Prosecutor
v. Ratko ..., 142-143; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, 1224. Радо-
ван Караџић је унаприједио Ратка Младића у чин генерал-пуковника 28.6.1994.
701 МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда Зејнилу ..., стр. 50-51; МКСЈ УН (IT-94-1-T),
Пресуда Душку Тадићу, 7.5.1997, стр. 47; Политика (28003) 21.9.1991, стр. 10.
На територији Херцеговине до септембра 1992. остао је део Титоградског
(Подгоричког) корпуса ЈНА, којим је командовао Момчило Перишић.
702 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 537, 548; Драгослав Илић и
други, Република Српска у ..., стр. 93. Према различитим изворима број војника
у ВРС од краја 1992. био је између 206.000 и 220.000 лица. Од тога око 2% су
била лица у сталном саставу ВРС, а остали су били мобилисани припадници
резервног састава.

172 ИСТОРИЈА СРБА 5

остварен је тако што су до краја 1992. све „јединице Територијалне
одбране и паравојне формације, које су у почетку коришћене по
одлукама кризних штабова и других сличних тела, укључене у
ВРС”.703

Постоји процена да је ВРС од ЈНА остало око 300 тенкова, око
800 оклопних борбених возила и око 800 комада тешке артиљери-
је.704 ВРС имала је 6 корпуса. То су: 1. крајишки корпус са командом
у Бања Луци (који је настао 19.5.1992. преименовањем 5. корпуса
ЈНА) и под командом генерал-пуковника Момира Талића; 2. кра-
јишки корпус (основан је 25.5.1992. а његова команда била је у
Дрвару, 1995. године у Санском Мосту); Источнобосански корпус са
командом у Бијељини (настао је 16.6.1992. године од делова 17.
корпуса ЈНА); Сарајевско-романијски корпус са командом у Лукави-
ци (настао је 22.5.1992. од 4. корпуса ЈНА); Дрински корпус (настао
од новембра 1992); Херцеговачки корпус са командом у Билећи
(настао у мају 1992. од делова 13. корпуса ЈНА).705

У исто време, Изетбеговићево Председништво Републике БиХ
14.5.1992. прогласило је стварање Армије БиХ и за њеног врховног
команданта одредило је Алију Изетбеговића.

Бивши официр ЈНА пуковник Сефер Халиловић узео је место
команданта Главног штаба Територијалне одбране (Армије) Ре-
публике БиХ 23.5.1992. године,706 а после од јуна 1993. до новембра
1993. био је начелник Врховне команде Армије Републике БиХ.707
Председништво БиХ у јуну 1992. објавило је ратно стање и општу
мобилизацију.708

703 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 562; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T),
Пресуда Радовану …, стр. 1205-1210, 1214. Од јуна 1992. команде корпуса ВРС
и Младић наређивали су да паравојне и добровољачке војне јединице буду
укључене у ВРС, распуштене, или да напусте РС. Већина паравојних јединица и
добровољаца је укључена у ВРС. Други као Аркановци су напустили РС
(средином 1992), а трећи, као неки припадници Жутих оса из Зворника били су
ухапшени. Ипак, тешкоће са паравојним јединицама нису биле решенени у
новембру 1992.

704 МКСЈ УН (IT-94-1-T), Пресуда Душку ..., стр. 45.
705 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 93-97, 191. 1. Крајишки

корпус је имао највише војника око 125.000. 2. крајишки корпус имао је
највише око 16.800 војника, а расформиран је после предаје Санског Моста
1995. Источнобосански корпус је у другој половини 1992. имао око 13.000
војника, а у децембру 1993. више од 27.000 војника.
706 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 51-52.
707 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 6.
708 Политика (28271) 21.6.1992, стр. 5.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 173

Касарне ЈНА које су се нашле на територији под контролом
Хрвата и Муслимана биле су нападане, а намера је била да се отме
оружје и војна опрема од ЈНА, или да се убију војници.709 Један већи
напад догодио се у Тузли 15.5.1992.710 Колону од око 200 возила и
око 600 војника ЈНА, која је према договору требала мирно изаћи из
касарне у источном делу Тузле и отићи преко Мајевице и Бијељине
у СРЈ, напале су Служба јавне безбедности Тузле, ТО Тузле и Па-
триотска Лига (из положаја у оближњим зградама, и уређених закло-
на поред пута којим је пролазила колона ЈНА) 15.5.1992. Убијен је
„најмање 51 припадник” ЈНА и неколико нападача.711

Средином маја 1992. у насељу Пофалићи (у непосредној бли-
зини средишта Сарајева) муслиманске јединице напале су око 200
српских породица, побиле велики број лица, а њихову имовину
пљачкали и уништавали.712 У то време Срби су држали већином
рубне општине Сарајева (Српско Сарајево), а Муслимани већином
средишње општине Сарајева (Изетбеговићево Сарајево). Према
наредби Главног штаба ВРС 22.5.1992. створен је Сарајевско-
романијски корпус који је имао око 13.000 војника са око 80 тенкова
и око 70 комада тешке артиљерије. Против Сарајевско-романијског
корпуса био је 1. корпус Армије БиХ, који је на почетку рата имао
око 17.000 војника, а после у децембру 1992. око 33.000 војника.
Приближно половина војника 1. корпуса Армије БиХ била је у сре-

709 Политика (28229) 10.5.1992, стр. 6; Политика (28237) 18.5.1992, стр. 7. Мала
јединица са 40 официра и војника ЈНА из касарне код Коњица морала је да се
пробије кроз обруч ХОС-а и муслиманске ТО, који су их нападали од 5.5.1992.

710 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 93-94. У Тузли, Скупштина општине
позвала је 4.4.1992. све наоружане дружине и појединце да се придруже
резервној полицији МУП-а. Према речима градоначелника Тузле Селима
Бешлагића, 5.4.1992. МУП је имао око „2.500 људи под оружјем. Прикључила
се и Патриотска лига ...” У то време на Козловцу ЈНА је чувала око 10.000
пушака ТО Тузле, Лукавца и Сребреника.

711 Политика (28237) 18.5.1992, стр. 5; Политика (28238) 19.5.1992, стр. 6;
Политика (28265) 15.6.1992, стр. 7; Злочин с предумишљајем, Српски борац -
лист бораца Републике Српске, број 120-121 (2009), стр. 22; Република Србија
Тужилаштво за ратне злочине, Тужба против Јуришић Илије из Тузле, www.hlc-
rdc.org (јануар 2018), стр. 2-4. Број убијених на Брчанској малти, у Тузли, није
поуздано утврђен, а обично се говори о око 50, или ређе до око 200 лица.
После, 18.5.1992. друга колона ЈНА која се повлачила са аеродрома Дубраве,
јужно од Тузле, није нападнута док је пролазила кроз град.

712 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 169; МКСЈ УН (IT-95-5/18-
T), Пресуда Радовану …, стр. 890. Пофалићи су били у општини Ново Сарајево
у којој је према попису из 1991. било више од 95.000 лица, а више од 50%
лица били су Срби и Југословени, то јест присталице Југославије могле су бити
већина.

174 ИСТОРИЈА СРБА 5

дишњим општинама Сарајева. Друга половина била је око општина
Српског Сарајева у тзв. спољном прстену, али муслимански прстен
око Српског Сарајева био је прекинут српском територијом према
Палама.713 Официри, војници и део цивила могли су напустити
касарну „Виктор Бубањ” у Сарајеву у другој половини маја 1992. али
су део оружја морали предати Армији БиХ.714 Слично се догодило са
гарнизоном ЈНА који је излазио из Зенице 18.5.1992. године, а који
је заустављен минама постављеним на путу према Илијашу (Сара-
јеву) и приморан да преда ТО и милицији Високог (Муслимани) део
артиљеријског и пешадијског оружја и других средстава.715

До 20.5.1992. у Сарајеву је била и Биљана Плавшић (Тузла,
7.7.1930-), а тада је изашла на територију под контролом Срба.716

Појачавајући притисак на Србе и друге браниоце Југославије,
Конгрес САД донео је закон који забрањује било какву помоћ
Југославији (Србији и Црној Гори) 21.5.1992.717

Повлачење ЈНА из БиХ олакшавало је да се у УН БиХ подржи
као независна држава. 22.5.1992. Генерална скупштина УН усвојила
је три резолуције. Према њима Републике Хрватска,718 Словенија и
БиХ прихваћене су као нове чланице УН.719 Република Македонија
није тада примљена у УН.

Неколико дана после, један неразјашњени догађај у Сарајеву
искориштен је да се у УН додатно оптуже Срби и СРЈ. У Сарајеву је
27.5.1992. у експлозији гранате у улици Васе Мискина погинуло је 16
лица.720 Представници Муслимана за гранатирање оптужили су
српске војнике, који су били на положајима око Сарајева, а то је био
повод да Изетбеговић и муслимански преговарачи, истог дана,
напусте преговоре који су вођени у Лисабону уз посредништво Ж.
Кутиљера.721 „Гранатирање” је било и повод да Савет безбедности

713 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 96, 164-165, 181. Сара-
јевско-романијски корпус је највише имао око 18.000 војника. Насупрот њему у
јуну 1995. 1. корпус Армије БиХ повећао се на око 59.000 војника. Од тога око
26.000 војника било је у средишњем делу Сарајева, а око 33.000 било је у
такозваном вањском прстену око Српског Сарајева.

714 Политика (28245) 26.5.1992, стр. 5.
715 Цвјетко Савић, Ратни злочини над …, стр. 26, 55-56.
716 Политика (31323) 12.1.2001, стр. 4.
717 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 282.
718 Признање хрватске, www.sabor.hr (фебруар 2018)
719 Политика (28242) 23.5.1992, стр. 2.
720 Политика (28247) 28.5.1992, стр. 1; Политика (28265) 15.6.1992, стр. 7.
721 Политика (28269) 19.6.1992, стр. 6. Када је П. Карингтон у писму тражио да

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 175

Уједињених нација расправља о умешаности ЈНА и СРЈ у рат у БиХ
и усвоји Резолуцију 757, 30.5.1992.722 Према Резолуцији 757 СБ УН,
„Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора)” кажњена је
као главни кривац за грађански рат у БиХ. Од свих држава у свету
Резолуција 757 тражила је да прекину економску размену са СРЈ, а
да на поштовање те забране приморају све своје грађане. Забра-
њен је саобраћај бродовима и авионима са СРЈ. Казна није приме-
њивана само на економску и политичку сарадњу, него и на научну и
културну сарадњу чланица УН са СРЈ. Резолуција је одредила и да
се спречи учешће тимова и појединаца који представљају СРЈ у
спортским догађајима. Резолуција 757 тражила је смањење нивоа
дипломатских веза свих чланица УН са СРЈ.723

Повлачење војника ЈНА у СРЈ трајало је до почетка јуна 1992.
После вишедневних блокада, 5.6.1992. допуштено је да се из ка-
сарне „Маршал Тито” у Сарајеву уз пратњу УНПРОФОР-а и једи-
ница МУП Републике БиХ изведе колона са неколико стотина лица
(војника, жена и деце) до Лукавице (Српско Сарајево). Тиме је било
завршено извлачење припадника ЈНА из Сарајева, али Армији БиХ
у касарни остављена је артиљерија.724

„Коридор '92” и „Сарајевски тунел”

Повлачење ЈНА из БиХ искористиле су хрватска и Мусли-
манска војска у Посавини. У мају 1992. ХВО је узео подручје Бо-
санског Брода, Оџака, Дервенте, а 31.5.1992. узимањем Модриче и
спајањем са Армијом БиХ (из Градачца), пресекли су пут који је спа-
јао Србе у Крајини са Србијом. Одлуком СБ УН од 21.5.1992. године

поново учествују у преговорима, представници Председништва БиХ пристајали
су на наставак преговора „ако се промени основа за разговоре”.
722 Политика (28250) 31.5.1992, стр. 3. Председник Комисије ЕЗ Жак Делор, који је
био у посети Москви, изјавио је да је он добио пристанак председника Русије
Бориса Јељцина за Резолуцију 757 која осуђује и уводи казне за СРЈ.
723 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1992, р. 13-16.
Приликом гласања, Кина и Зимбабве су се уздржали, а 13 чланица СБ УН
подржало је Резолуцију 757. Према Резолуцији 757. од забране размене са СРЈ
изузет је саобраћај и „материјал намењен у строго медицинске сврхе, и
намирнице”, али такав саобраћај, или размену морао је одобрити Комитет СБ,
који је установљен Резолуцијом 724 СБ УН из 1991. Комитет СБ је морао одлуке
донети једногласно, а то је отежало и хуманитарне испоруке, додатним
проверама и самовољом појединих чланица СБ (видети у напомени 726).
724 Политика (28265) 15.6.1992, стр. 7; Политика (28269) 19.6.1992, стр. 6.

176 ИСТОРИЈА СРБА 5

забрањивао се сваки цивилни саобраћај на ародромима у БиХ, а
19.5.1992. последњи авион полетео је са аеродрома Маховљани
(Бања Лука).725

Крајина (у РС) и РСК, то јест територија на којој је могло бити
до 1.000.000 лица, нашла се у непријатељском окружењу. У Бања
Луку нису могли долазити ни лекови из Србије. Недостатак боца са
кисеоником довео је до умирања 12 беба у инкубаторима болнице у
Бањалуци, али и других болесника.726 Због напредовања хрватске
војске са севера и Армије БиХ са истока и југа, у првој половини јуна
1992. године Добој се нашао скоро у окружењу, али ослобађањем
Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији.727

Опкољеност Крајине и умирање беба покренули су велику
битку за слободни пролаз (коридор). По наредби генерала-мајора
Момира Талића средином јуна 1992. почела је операција „Коридор
'92”, а пред њен почетак мање од половине територије БиХ било је
под контролом Срба.728

Са запада напад је вршио 1. крајишки корпус, који је нападао
према подручју Дервенте и Модриче,729 а са јединицама 1. крајишког
корпуса учествовали су и борци из РСК.730 Истовремено, други део

725 Политика (28264) 14.6.1992, стр. 5; Политика (28271) 21.6.1992, стр. 7; Дра-
гослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 135-136; Новица Симић,
Операција „Коридор-92”, стр. 30; Радован Јовић, Битка свих битака, Српски
борац - лист бораца Републике Српске, број 122-123 (2009), стр. 15-16; Ненад
М. Цвјетковић, Битка за Возућу ..., стр. 22. Јужније, нападом на ЈНА и Србе у
Тузли 15.5.1992. прекинут је редовни саобраћај и из Крајине преко Тузле
према Бијељини и Србији.

726 Политика (28269) 19.6.1992, стр. 1; Политика (28270) 20.6.1992, стр. 1; По-
литика (28274) 24.6.1992, стр. 2; Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр.
50. Председник скупштине општине Бањалука Предраг Радић рекао је да је
тражио одобрење за лет авиона на линији Бањалука-Београд који би донео
лекове, али из СБ УН добио је одговор „да се обрати Алији Изетбеговићу и
Фрањи Туђману”. СБ УН није одобрио лет који би донео кисеоник за инку-
баторе, и раствор потребан за дијализу бубрежних болесника у Бања Луци.
Због тога, поред беба, умрло је неколико лица са оболелим бубрезима. Видети
и напомену 723.

727 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 130-131.
728 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 133-138; Радован Јовић, Битка

свих битака, Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 122-123
(2009), стр. 16; Политика (30288) 18.2.1998, стр. 18; Политика (30834)
26.8.1999, стр. 18. У фебруару 1998. После, Биљана Плавшић, са Врховним
саветом одбране РС, именовала је 16.2.1998. генерал-пуковника Момира
Талића на место начелника Генералштаба Војске РС, а у августу 1999. он је
ухапшен на једном семинару у Бечу и одведен у Хаг пред МКСЈ УН.
729 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 176-177.
730 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 53, 139.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 177

Војске РС напредовао је према западу из правца Брчког.731 Хрватска
војска и Армија БиХ биле су потискиване и трпеле су поразе. Војни-
ци 1. крајишког корпуса спојили су се југоисточно од Модриче, код
села Чардак, око 14:00, 26.6.1992. са војницима Источнобосанског
корпуса ВРС, а „коридор живота” могао је бити успостављен.732

Борбе за проширење и осигуравање пролаза настављене су, а
до 28.6.1992. Срби су ослободили Модричу.733 То је омогућило
успостављање сталног саобраћаја од Србије према Босанској кра-
јини и РСК. Најтеже борбе водиле су се на правцу Добој-Дервента-
Босански Брод и ту су биле најјаче јединице ХВО (ХВ).734 После
тешких борби 4.7.1992. године уласком војске Републике Српске у
Дервенту она је ослобођена,735 а тако је завршена прва фаза опе-
рације „Коридор '92”, која је према Н. Симићу, трајала до 5.7.1992.736

У другој фази операције „Коридор '92”, Војска Републике
Српске ослободила је Оџак 13.7.1992.737 Борци РСК које је водио
министар М. Мартић 18.7.1992. преко Бања Луке вратили су се у
Книн, а Мартић је унапређен у чин генерал-пуковника од
председника РСК Горана Хаџића.738

Трећа фаза операције почела је 21.7.1992. године на подручју
Босанског Брода трајала је до 6.10 и 7.10.1992. када су јединице
Славка Лисице ослободиле Босански Брод.739 Према једној процени,
крајем 1992. Војска РС држала је око 63% територије БиХ.740

На почетку операције хрватско-муслиманске јединице имале су
око 25.500 војника (око 4/5 хрватске јединице), али тај број се у
средишњем делу операције смањио на око 20.000 војника, а на
крају на око 2.500 војника. За српске јединице пише да су операцију

731 Радован Јовић, Битка свих битака, Српски борац - лист бораца Републике
Српске, број 122-123 (2009), стр. 17.

732 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 182-183.
733 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 145.
734 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 149.
735 Политика (28284) 4.7.1992, стр. 8; Са трибине о злочину у Сијековцу, Српски

борац - лист бораца Републике Српске, број број 118-119 (2009), стр. 18.
736 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 171.
737 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 147; Политика (28293,

13.7.1992, стр. 8.
738 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 148.
739 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 149-150.
740 Саша Мрдуљаш, Просторно-демографски резултати српске великодржавне

агресије у Босни и Херцеговини крајем 1992, Часопис за сувремену повијест
ЧСП бр. 1. (2009), Загреб, стр. 207, 212. Према истој процени, Армија БиХ
држала је око 21% територије БиХ, а ХВО је држао око 15%.

178 ИСТОРИЈА СРБА 5

почеле са око 40.800 људи, тај број био је повећан на скоро 55.000
војника, а у завршном делу операције је учествовало мање од
20.000 војника.741

Поред тога, српска војска имала је предност у наоружању.
Српске снаге имале су велику предност у броју тенкова и оклопних
возила, то јест Срби су имали 163 борбена возила, а њихови
противници 47.742 Упркос забрани летова у операцији „Коридор-92”
обе стране су употребиле авионе и хеликоптере,743 а оборена су три
авиона.744

Покушајем да у Посавини пресеку везу Крајине са Србијом,
Хрвати су покушавали да приморају РСК на предају.745 Битком за
Коридор српски официри и војници показали су да су у стању да
поразе оба противника у најважним биткама. У току борби за Кори-
дор до почетка октобра 1992., према процени Новице Симића у

741 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 87, 90.
742 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 93. Срби су имали 24 новија тенка

М-84, а њихови противници само 4.
743 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 94.
744 Политика (28275) 25.6.1992, стр. 1; Новица Симић, Операција „Коридор-92”,

стр. 178, 409. Срби су изгубили два авиона, а један хрватски „МИГ 21” оборен
је код Дервенте и пилот је погинуо 24.6.1992
745 Политика (28286) 6.7.1992, стр. 8. Здравко Томац, једно време потпредседник
владе Хрватске, писао је: „Остану ли Срби без коридора са Србијом, морат ће
капитулирати”.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 179

јединицама ХВО и ХВ погинуло је више од 1.260 војника, а Српска
војска и полиција имале су 413 погинулих.746

Од краја маја 1992. Изетбеговићево Сарајево се налазило у
окружењу. Почетком јуна 1992. као показивање велике војне силе
која може бити употребљена против Срба, у Јадранско море ушао је
део 6. флоте САД и стигао близу острва Ластово.747 У преговорима
са представником ОУН, 5.6.1992. Срби су пристали начелно да дају
аеродром Бутмир снагама УН-а, ако ће он бити кориштен само за
доставу хуманитарне помоћи.748 После тога, 8.6.1992. СБ ОУН донео
је резолуцију 758 по којој се мировни задатак УНПРОФОР-а про-
ширује са још 1.000 лица која ће бити послата у БиХ.749 Дан пре
предаје аеродрома Бутмир ОУН-у, француски председник Франсоа
Митеран, посетио је Сплит, а одатле је хеликоптером одлетео на
Бутмир 28.6.1992.750 После предаје Бутмира „плавим шлемовима”,
авиони су почели од 3.7.1992. године да доносе хуманитарну помоћ
УНХЦР-а за Сарајево, у коме је било око 380.000 лица.751

У првој половини јуна 1992. Муслимани су покушали узети зна-
чајнија узвишења на рубовима Сарајева, а трајно су преузели Мој-
мило на југозападу.752 Изетбеговићево председништво прогласило је
ратно стање 20.6.1992.753 Крајем јуна 1992. године Армија БиХ

746 Новица Симић, Операција „Коридор-92”, стр. 405, 407.
747 Политика (28260) 9.6.1992, стр. 5; Политика (29626) 13.4.1996, стр. 13. Када

су Срби пристали да преговарају о напуштању аеродрома Бутмир, 4.6.1992.
бродови САД су отишли из Јадранског мора.
748 Политика (28257) 7.6.1992, стр. 1; Политика (28265) 15.6.1992, стр. 7; Поли-
тика (28269) 19.6.1992, стр. 6.
749 Политика (28260) 10.6.1992, стр. 1; Политика (28269, 19.6.1992, стр. 6.
750 Политика (28279) 29.6.1992, стр. 1, 3; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радо-
вану …, стр. 1338. На аеродрому су поред војника ОУН још били и војници
Републике Српске. Неки су Митеранову посету назвали храбрим поступком, а
други непотребним ризиком и јефтином представом. После посете Бутмиру,
Митеран је отишао у муслиманско Сарајево и сусрео се са А. Изетбеговићем.
751 Политика (28287) 7.7.1992, стр. 1; Политика (28990) 3.7.1994, стр. 2; Поли-
тика (29531) 10.1.1996, стр. 14. У прве две године просечно је долазило 14
авиона дневно.
752 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 166, 169. Срби су задржа-
ли Враце и Видиковац на југоистоку, а до децембра 1992. држали су и Жуч на
сјеверозападу.
753 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 49; МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда
Зејнилу ..., стр. 48. Као „објашњење” у Службеном листу Републике БиХ писало
је да је до тада у БиХ „убијено преко 40.000 људи, … , а њих преко 60.000
одведено у концентрационе логоре”, а за нападаче су проглашени „Република
Србија, Република Црна Гора, Југословенска [народна] армија и терористи
Српске демократске странке.”

180 ИСТОРИЈА СРБА 5

проширила је своју контролу на делу Добриње, непосредно код
аеродрома Бутмир, а југозападно од аеродрома држали су Храсницу
и Соколовића колонију.754 До краја јула 1992. из Сарајева (од Добри-
ње) је прокопан тунел испод аеродрома до насеља Бутмир, који је
био дуг око 800 метара, висок око 1,7 метара, а широк око 0,9
метара.755 Успостављена је танка веза муслиманског дела Сарајева
са територијом јужно од њега. Пролаз људи и робе кроз тунел
одобравале су војне, полицијске и политичке вође из Сарајева. Они
су желели задржати више људи под својом влашћу у граду и ако ни-
су имали личне користи отежавали су излазак цивила из Сарајева.

У августу 1992. специјални извјестилац УН-а за људска права
обавестио је УН да се град гранатира, а снајперисти убијају недужне
цивиле, а да њему изгледа да се то ради са намером да се шири
страх међу становништвом.756

Десетине хиљада цивилних лица против своје воље боравиле
су у Сарајеву и другим насељима под контролом Председништва
БиХ, које је спречавало излазак цивила са своје територије.757 Нека
лица плаћала су да појединачно, или у мањим групама изађу из гра-
да. Уз посредовање УНПРОФОР-а, повремено склапани су договори
да се допусти цивилним лицима да слободно изађу из града, али
Изетбеговић никада није пристао да се допусти потпуно слободан
излазак цивила из града.758 Остао је познат неуспешни покушај пара
Бошка Бркића и Адмире Исмић да изађу из Сарајева 18.5.1993.759

754 Политика (28279) 29.6.1992, стр. 3; Политика (28280) 30.6.1992, стр. 8.
755 Политика (28598) 25.5.1993, стр. 8; Политика (29282) 26.4.1995, стр. 14; Дра-

гослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 173 са напоменом 672;
Мирсад Хећо, Преживљавање становника Сарајева током Опсаде, Корак -
часпопис за заштиту тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012, стр. 96.
756 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1868-1869.
757 Политика (28539) 24.3.1993, стр. 1; Политика (28630) 26.6.1993, стр. 2. У
марту 1993. командант УНПРОФОР-а у БиХ Филип Моријон говорио је да мусли-
манске власти у Тузли спречавају да „бар неки” од Срба изађу из Тузле. После,
у јуну 1993. изјавио је да се влада у муслиманском делу Сарајева плаши да би
се УН и велике државе престали интересовати за рат у БиХ ако цивили изађу из
Сарајева.
758 Политика (28339) 30.8.1992, стр. 11; Политика (28448) 20.12.1992, стр. 8. У
договорима са УНПРОФОР-ом, муслиманске власти у Сарајеву одобриле су да
више хиљада деце, авионима и аутобусима, буде изведено из Сарајева 1992.
759 Политика (28603) 30.5.1993, стр. 11. Тај пар од почетка рата био је у мусли-
манском Сарајеву. Покушали су да се договоре са појединцима из Армије БиХ и
Војске РС да допусте да обоје пређу на српску Грбавицу, али из снајперске
пушке Армије БиХ убијени су на Врбања мосту (близу зграде Скупштине СР
БиХ) на „ничијој земљи”. После неколико дана, њихова тела извукли су војни-

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 181

Ипак, и после излазака је било, а повремено је долазило и до
одобрених излазака већег броја цивила из Сарајева на Српску
територију, или према Далмацији.760 Покушај хрватско-муслиманских
снага да се окруже Срби у Крајини и приморају на предају, али и
покушај Срба да окруже Муслимане у Сарајеву нису успели. Мисли
о рату који ће се завршити „брзом победом” нису се оствариле.

Економско уништавање Србије од 1992.

У јануару 1992. године почела је неконтролисана инфлација
(пад вредности) динара у Југославији, а остатак Савезног извршног
већа СФРЈ одобрио је да се за једну немачку марку плаћа 65
динара од 26.1.1992.761 До маја 1992. године инфлација је била око
45% месечно.762 Због великог броја Југословена који су радили у
Немачкој и доносили немачке марке, оне су постале паралелно
средство плаћања у СРЈ. Уштеђевине становника, ако нису биле у
страном новцу, биле су обезвређиване. Индустријска производња и
трговина опали су због рата. Због инфлације и рата материјално
оштећено становништво од 30.5.1992. морало је да се суочи са еко-
номским кажњавањем од стране УН. Део Срба није могао да разуме
зашто им СБ УН Резолуцијом 757 уводи тако озбиљне казне. То је
био почетак економског рата против целог света против Србије и
Срба, а у таквом рату Србија и Срби нису могли бити победници.763

Средином 1992. године инфлација је била око 100%. У јулу
1992. у Србији влада Радомана Божовића покушала је зауставља-
њем брзог раста цена производа, то јест одређивањем највише
цене неког производа на тржишту, да заустави и инфлацију, која је
смањена на око 50% месечно.764

ци РС и сахранили у Лукавици.
760 Политика (28766) 9.11.1993, стр. 1; Политика (28813) 29.12.1993, стр. 1.

Слични изласци догодили су се у и новембру, и децембру 1993.
761 Политика (28126) 26.1.1992, стр. 1.
762 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног система Југославије и победа

над инфлацијом, Београд 2007, www.ecpd.org.rs (децембар 2016), стр. 4.
763 Политика (29967) 28.3.1997, стр. 2. Говорећи 1997. о економском кажњавању

које САД примењују према другим државама (Србија, Ирак, …) Ремзи Кларк,
врховни државни тужилац и министар правде у време владавине председника
Џ. Ф. Кенедија, рекао је да су економске санкције смртоносније од бомбардо-
вања, а да су нарочито делотворне (уништавајуће) од када су САД стекле
потпуну превласт у свету, то јест од око 1990.
764 Политика (28282) 2.7.1992, стр. 1; Драгослав Аврамовић, Реконструкција моне-

182 ИСТОРИЈА СРБА 5

Државне резерве и залихе робе утицале су да се потпуније
деловање санкција осетило тек после неколико месеци. Ипак, држа-
ва је пропадала и претрпела је велике штете. Само уз посебна одо-
брења могла је долазити хуманитарна помоћ у СРЈ. Контролор
помоћи био је комитет СБ УН за примену Резолуције 757. Он је
одобравао и хуманитарни увоз гаса за грејање становништва из
Русије. Од потпуне економске пропасти државу и становништво спа-
савала је способност земљорадничког становништва да произведе
довољно хране,765 али и помоћ из иностранства. Међународне
хуманитарне организације слале су помоћ становништву. Значајнија
је била помоћ коју су Срби из страних земаља слали својој родбини
и народу у СРЈ. Та помоћ Срба из дијаспоре донела је милијарде
марака приватним лицима и српским државама. Тим новцем пла-
ћано је оно што је морало бити законито, или незаконито (шверц),
увезено из страних држава.

Увоз за хуманитарне потребе становништва у СРЈ био је врло
ограничен. Дошло је до ширења незаконите трговине. Шверцери су
увозили пре свега неопходну нафту. СРЈ је на својој територији
производила безначајан део нафте коју је трошила. Председник
Председништва Црне Горе Момир Булатовић (1993-1998) средином
септембра 1993. састао се у Тирани са председником Албаније
Салијем Беришом (1992-1997) и предложио му да Албанија допусти
својим становницима на подручју Скадарског језера да нелегално
превозе нафту у Црну Гору и тако зарађују, „на сличан начин како то
ради, ..., [Северна] Македонија”.766 Слично, са истока из Румуније
нафта је стизала у Србију противно забрани Савета безбедности.767
Начин на који је нафта увожена знатно је повећавао њену цену у
СРЈ. Према писању Момира Булатовића, у ту нелегалну трговину

тарног ..., стр. 3-5. Међу економистима који су у име Божовићеве владе Србије
радили на заустављању раста цена и инфлације радио је и Д. Аврамовић.
765 Политика (28947) 21.5.1994, стр. 1; Политика (29501) 7.12.1995, стр. 11. У де-
цембру 1995. министар пољопривреде Србије изјавио је да је прехрамбена
индустрија, упркос кажњавању од стране држава чланица УН, успела да сачува
своју технологију и производне способности, а да је пољопривредна про-
изводња са електропривредом омогућила СРЈ да преживи.
766 Политика (28705) 9.9.1993, стр. 2; Политика (30378) 21.5.1998, стр. 14; Момир
Булатовић, Правила ћутања, Ниш 2005, стр. стр. 112, 115-116. Према Була-
товићу, после тог сусрета, прави „нафтовод” је направљен преко Скадарског
језера.
767 Политика (29148) 10.12.1994, стр. 3; Политика (29255) 30.3.1995, стр. 8.
Између кријумичара бензина и румунских граничара долазило је до сукоба уз
употребу оружја и потапања чамаца на Дунаву.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 183

били су умешани и странци који су надзирали примену санкција. За
велике суме новца они су пропуштали забрањеној роби да уђе, или
изађе из СРЈ. Таква нелегална привреда утицала је на криминали-
зацију друштва. Момир Булатовић приметио је да је санкцијама
„земља гурнута у безакоње” и „сама држава је... морала да крши
законе”.768

Руководство Црне Горе одлучило је да допусти од 1992. да се
преко Јадранског мора нелегално пребацују велике количине цига-
рета из Црне Горе у Италију и предају Италијанској мафији.769 На
једном суђењу у Барију средином 2002. један од вођа мафије у
Италији (Ђерардо Куомо) рекао је да се лично састао са Милом
Ђукановићем и да је тражио да добије од владе Црне Горе лиценцу
за увоз цигарета у Црну Гору.770 Црногорској влади даван је део
зараде од продаје. Средином 1997. Момир Булатовић изјавио је да
Државна безбедност у Црној Гори наплаћује у страном новцу „таксу”
од трговаца цигаретама, али да се тај наплаћени новац не показује
у буџету Црне Горе, нити је јавности јасно како се он троши.771
После писања у Националу из Загреба о незаконитим пословима са
цигаретама, изјаву да је ДБ Црне Горе наплаћивала незаконито
„таксу” на продају цигарета поновио је у јануару 2002. министар
унутрашњих послова Црне Горе Андрија Јовићевић.772

Пре тога успостављена је веза са организованим криминалом у
Италији, тј. мафијом. Кретање камиона, натоварених цигаретама, у
Црној Гори пратио је део МУП-а Црне Горе, који је добијао упутства

768 Момир Булатовић, Правила ћутања, стр. 108-110.
769 Политика (30928) 1.12.1999, стр. 17. Према истрази која је вођена у Државном

тужилаштву [Италије] при суду у Напуљу, Италијанска мафија је раније неле-
гално превозила велике количине цигарета америчких произвођача „Филип
Морис” и „Рејнолдс” преко Албаније, а 1992. потражила је сараднике повезане
са политичким руководиоцима у Црној Гори. Велике количине цигарета купо-
ване су од америчких произвођача у бесцаринским зонама у свету. Те цигарете
су превозили до Црне Горе (Зеленике, Бара и Котора), а одатле без плаћања
царине, брзим чамцима (глисерима), превожене су цигарете у јужну Италију и
продаване. Процењено је да тако италијанска мафија избегавада плати пореза
и царина у вредности од око 4.000.000.000 немачких марака годишње.
770 Политика (31818) 6.6.2002, стр. 1.
771 Политика (30033) 4.6.1997, стр. 14. Тада, Момир Булатовић је рекао да неке
„тајне транспорте” цигарета обезбеђују службеници полиције и државне
безбедности Црне Горе.
772 Политика (31689) 23.1.2002, стр. 11. Анкетном одбору Скупштине Црне Горе,
Јовићевић је послао писмени одговор. Према одговору плаћено је 636.000
немачких марака Државној безбедности Републике Црне Горе за транзит цига-
рета кроз Црну Гору у периоду од 23. априла до 17. јула 1996. од фирме МТТ.

184 ИСТОРИЈА СРБА 5

(најкасније средином 1996) да одбије сарадњу са Финансијском
полицијом Црне Горе, ако она покуша извршити увид у то шта се
превози у камионима.773 Надзор над наплатама није био поуздан.
Нелегално су зарађивали и држава и појединци. За надзор над
шверцом цигарета убрзо је, по Булатовићу, одређен Мило Ђукано-
вић. Он је надзирао људе који су зарадили десетине, или стотине
милиона марака. Нелегално пребацивање цигарета преко Црне
Горе није остало ограничено на Италију. Цигарете су преко Црне
Горе, без плаћања царине, вожене и у Србију (1996 и 1997).774
Појединци који су користили нелегалну трговину са иностранством
да се обогате нису могли бити судски гоњени. Цели процес размене
био је нелегалан и није се могло јавно објавити како се крше санкци-
је из Резолуције 757. Не сме се превидети да је тај шверц био
одобрен и од вођа страних, великих компанија које су продавале
повећане количине нафте за Албанију, или необично велике коли-
чине цигарета у Црну Гору.

Крајем јуна 1992. због осуда и непризнавања новопроглашене
СРЈ, њен представник амбасадор Владимир Павићевић изјавио је
да Југославија одустаје од учешћа на састанку КЕБС-а који ће се
одржати у Хелсинкију 9. и 10.7.1992.775 Пред почетак тог састанка,
Комитет високих функционера КЕБС-а 8.7.1992. суспендовао је
(замрзнуо) чланство Југославије.776 Такав поступак олакшало је
Мишљење бр. 10 Бадинтерове комисије, а које је састављено у
Паризу 4.7.1992. Према том мишљењу: „СРЈ (Србија и Црна Гора)
јавља се као нова држава, која се не би могла сматрати јединим
наследником СФРЈ”.777

Савезна скупштина СРЈ за првог председника СРЈ изабрала је
15.6.1992. Добрицу Ћосића (Велика Дренова, 29.12.1921- Београд,
18.5.2014).778 После тога, Ћосић је прихватио Милошевићев предлог

773 Политика (30078) Београд 19.7.1997, стр. 17; Политика (30337) 8.4.1998, стр.
21. Двојица возача камиона (Бедрит Динај и Фатмир Љајић), који су ухапшени
у покушају да у Србију уђу са неоцарињеним товарима страних цигарета, изја-
вили су да су цигарете преузели из републичког магацина у Подгорици, који
контролишу брат председника Мила Ђукановића и Народна странка Новака
Килибарде.

774 Политика (29961) 22.3.1997, стр. 11.
775 Политика (28280) 30.6.1992, стр. 1-2; Политика (29145) 7.12.1994, стр. 1. На

састанку у децембру 1994. КЕБС је променио име у Организација за Европску
безбедност и сарадњу (ОЕБС).
776 Политика (28289) 9.7.1992, стр. 1-2.
777 Политика (28290) 10.7.1992, стр. 4.
778 Политика (28266) 16.6.1992, стр. 1. Владимир Петровић, Српске политичке

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 185

да као председника владе СРЈ предложи држављанина САД Мила-
на Панића (Београд 1929).779 Као држављанин САД, Милан Панић је
морао прво да добије дозволу владе САД да може прихватити место
премијера СРЈ. Милошевић је мислио да М. Панић може изменити
мишљење да су Срби насилници на Балкану, које су створили по-
литичари и средства обавештавања у САД и ЕЗ.780 Милошевић се
надао да у САД (Вашингтону) Србе само не разумеју, а не да се
ради о потпуно супростављеним интересима две стране.

Као мандатар Милан Панић је тражио да се смени Слободан
Милошевић, а у томе га је подржао Д. Ћосић.781 Изгледа да је М.
Панић и у првом сусрету разочарао Милошевића и отишао тако
далеко да је тражио од председника Србије да поднесе оставку.782
Ипак, 14.7.1992. Милан Панић је постављен за председника Владе
СРЈ.783 Један од изненађујућих поступака његове владе било је при-
знавање независности Словеније средином августа 1992. године,784
али влада Словеније „није журила” и признала је СРЈ после потпи-
сивања мировног споразума у Дејтону.785

Непосредно после тога дошло је до јавног разилажења С.
Милошевића и Б. Јовића,786 а у октобру 1992. на 2. конференцији
СПС-а Милошевић је изабран за новог председника партије.787

Санкције су изазвале и протесте од средине јуна до средине
јула 1992. Студенти су организовали протесте у Београду и тражили
да Слободан Милошевић да оставку због међународних санкција.788

елите и Лондонска конференција, Том 1 : стенографске белешке са седнице
Савета за усаглашавање о државној политици Савезне Републике Југославије,
Београд 2014, стр. 10.
779 Политика (28283) 3.7.1992, стр. 1; Политика (28440) 12.12.1992, стр. 7; Вла-
димир Петровић, Српске ..., стр. 11.
780 Момир Булатовић, Правила ћутања, стр. 87. Према М. Булатовићу, С. Милоше-
вић је описивао М. Панића као човека који ће моћи заштитити СРЈ и њене
представнике власти од „највеће невоље”, то јест непријатељства из САД.
781 Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ ..., стр. 480-481. Борисав Јовић је тада
рекао Добрици Ћосићу да је то недемократски захтев, а да СПС и Милошевић
имају подршку народа и већину у скупштини.
782 Владимир Петровић, Српске ..., стр. 15-16.
783 Политика (28295) 15.7.1992, стр. 1; Владимир Петровић, Српске ..., стр. 13.
Важна места у Панићевој влади добили су Милошевићу блиски људи (Вла-
дислав Јовановић, Живота Панић и Михаљ Кертес).
784 Политика (28323) 14.8.1992, стр. 1.
785 Политика (29495) 1.12.1995, стр. 7.
786 Политика (28304) 24.7.1992, стр. 5.
787 Политика (28396) 26.10.1992, стр. 6.
788 Политика (28266) 16.6.1992, стр. 10; Политика (28290) 10.7.1992, стр. 10.

186 ИСТОРИЈА СРБА 5

У време протеста студената, од 28. јуна до почетка јула 1992. године
одржани су велики протести испред Скупштине СРЈ, које је органи-
зовао ДЕПОС. Протестно окупљање опозиције названо је Видов-
дански сабор. На скупу је тражена оставка Милошевића, а говоре су
одржале вође опозиције. На сабору су се појавили патријарх Павле,
принц Александар Карађорђевић, Матија Бећковић и други. Према
мањим проценама било је присутно више од 100.000, а према ве-
ћим око 300.000 лица.789

Питање сарадње са ДЕПОС-ом довело је до разлаза у ДС. У
јулу 1992. издвојила се група око Војислава Коштунице (Београд,
март 1944) која је била за сарадњу са ДЕПОС-ом. Тако је Кошту-
ница створио Демократску странку Србије у јулу и августу 1992.790

Од почетка грађанских ратова на подручју Југославије 1991. го-
дине, информативне агенције у САД и Европској заједници делиле
су настојање да се браниоци Југославије, првенствено Срби покажу
као насилници.791 Претерујући Бил Клинтон је рекао да је војска
Срба у БиХ иста као Хитлерова нацистичка војска из Другог светског
рата, а новинар америчког Националног јавног радија додао је да су
Срби гори од Хитлерових нациста, јер „нацисти барем нису никада
силовали Јеврејке”.792 То се наставило током 90-их година 20.
века,793 а средином 1996. на скупу „Нордијски ТВ дани” Кај Ејде,

789 Политика (28018) 6.10.1991, стр. 2; Политика (28279) 29.6.1992, стр. 1, 6;
Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 282. Син краља Петра Другог
Карађорђевића, принц Александар Карађорђевић, са породицом, први пут
посетио је Србију 5.10.1991.

790 Политика (28315) 6.8.1992, стр. 7.
791 Јован Ћирић, Први ударац, у зборнику: 20 година од разбијања СФРЈ = 20

years since the breaking - up of the SFRY, Београд 2011, стр. 184. Према неким
истраживачима, у САД и Европској заједници (унији), Срби су свесно и успешно
приказани као главни насилници: „Успех демонизације Срба, која је њих
учинила јединим одговорним зa југословенске ратове …, представља највећу …
пропагандну победу нашег доба. Све је урађено тако брзо и са тако неверо-
ватним једноумљем и некритичношћу западних медија, који целе две деценије
нису дозвољавали да се појави било какво другачије мишљење и објашњење
догађаја.”
792 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 36.
793 Политика (29502) 8.12.1995, стр. 14. Једна позната телевизијска агенција из
Велике Британије (BBC) је у време склапања мировног договора у Дејтону
1995. снимила пропагандно-информативну серију „Умирање Југославије”. Та
серија приказала је Србе као зле нападаче на друге народе и „државе”. Хрвати
су приказани као углавном праведни, а Бошњаци су приказани као жртве наси-
ља Срба и Хрвата. Такво приказивање, Срби, као зли, Хрвати, као углавном
праведни, а Бошњаци, као добри, било је основно правило за прављење већи-
не вести о бившој СФРЈ у информативним службама у САД и Западној Европи.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 187

(помоћник Торвалда Столтенберга) рекао је да су западни нови-
нари, пратећи сукоб на простору некадашње СФРЈ, починили можда
највећи грех јер су оптуживали само Србе за насиља која су чиниле
све стране у сукобу.794

После именовања, премијер Милан Панић путовао је у САД и
западноевропске државе у намери да поправи односе СРЈ са њи-
ма,795 али због забрана одобрених од СБ УН није успео да ослободи
за употребу новац Југославије, који је био у страним банкама и није
могао платити неку значајнију делатност (информативних удружења
и политичара-лобиста) да се другачије говори о СРЈ и Србији у тим
државама.796 О раширености мисли да су Срби једини кривци за рат
и патње у СФРЈ 1991-92. сведочи изјава једног професора из Ита-
лије који је посетио Сарајево у новембру 1992. и рекао да се на
Србе гледа као на једине кривце.797

Тадашњи министар иностраних послова СРЈ Владислав Јова-
новић тврди да му је М. Панић показао извештаје о раду своје владе
које је слао државном секретару САД Џејмсу Бејкеру и да је из
Вашингтона примао упутства за свој рад.

Истовремено, позивајући се на резолуције 713 и 757, од сре-
дине јула 1992. бродови НАТО-а (VI флота) и ЕЗ успоставили су у
Јадранском мору контролу санкција УН.798 Видљиво је било да се не
поштује Резолуција 757, првенствено због продаје нафте СРЈ, СБ
Резолуцијом 787 (усвојена 16.11.1992) забранио је превоз нафте,
угља, других енергената и сировина преко СРЈ за „треће државе”, а
тиме је отежано да се не поштују забране из Резолуције 757, затра-
жено је да државе чланице УН појединачно, или удружене у савезе,
појачају и поморску контролу бродова који могу превозити робу у

794 Политика (29682) 10.6.1996, стр. 14.
795 Владимир Петровић, Српске ..., стр. 16.
796 Момир Булатовић, Правила ћутања, стр. 89-90.
797 Политика (28430) 2.12.1992, стр. 3. После посете Мањачи (логор у коме су

Срби држали затворенике) и затворима у Сарајеву (у којим су Муслимани
држали затворене Србе), Данијел Салваторе Шифер рекао је да су услови у
затворима у муслиманском делу Сарајева лошији за затворенике од услова за
затворене на Мањачи, а да када то буде показано „можда ће људи схватити да
Срби нису једини кривци”.
798 Политика (28291) 11.7.1992, стр. 5; Политика (28297) 17.7.1992, стр. 1; NATO
A-Z page, www.nato.int (април 2019), р. 162. После састанка КЕБС-а у
Хелсинкију, 10.7.1992. на састанку министара ЕЗ и НАТО-а донета је одлука да
се успостави потпуна контрола на Јадранском мору онога што се вози према
СРЈ и из ње. Немачка је послала један свој брод и три авиона. Тако је дошло до
прве употребе војске Немачке ван њених граница после Другог светског рата.

188 ИСТОРИЈА СРБА 5

СРЈ, а неколико дана после почела је операција НАТО-а на Јадрану
названа „Морска стража”.799 Надгледање бродовима и авионима
НАТО држава вршено је (од јуна 1993) до јуна 1996. у том периоду
прегледано је око 74.000 бродова.800

Рат од средине 1992. и избацивање СРЈ из УН

После преузимања власти у градовима БиХ у априлу и мају
1992. године, дошло је до борбе да исту власт признају и села која
су окруживала те градове. Из градова, као већих средишта, тражено
је од села у којима су били припадници другог народа да они преда-
ју оружје. Тако је из Високог ТО БиХ (Армија БиХ) тражила од Срба,
то јест српских села око града да предају оружје, а нека села била
су војно нападнута.801 Велики војни напад на српска села око Висо-
ког био је 20.6.1992. године, а део Срба одведен је у затворе и лого-
ре, али већина од око 3.000 уплашених Срба са подручја Високог
прешла је, у великом збегу, 20-21.6.1992. на подручје Илијаша.802

У мају 1992. ЈНА се повлачила из СР БиХ и од делова њеног
13. корпуса настао је Херцеговачки корпус ВРС, али повлачење ЈНА
искористили су Хрвати и Муслимани и узели су источни део долине
око доњег тока Неретве у јуну 1992.803 Средином јуна 1992. Мусли-
мани (Патриотска лига) покушали су војно да узму и подручје
Гацка.804 Повлачење ЈНА користили су Хрвати који су у августу 1992.
са подручја Дубровника вршили нападе према Требињу.805

У јуну 1992. године Председништво Југославије направило је
један меморандум о војсци Хрватске у БиХ, а према тој процени од
35.000 до 40.000 војника послато је из Хрватске у БиХ (Војске

799 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1992, р. 29-31;
Политика (28419) 18.11.1992, стр. 1-2; Политика (28424) 23.11.1992, стр. 1;
Политика (29314) 31.5.1995, стр. 16. Кина и Зимбабве су се уздржали, а оста-
лих 13 чланица СБ гласали су за резолуцију.

800 Политика (29692) 20.6.1996, стр. 14.
801 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 62-68.
802 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 68-69, 74-76, 105, 302-303, 308. Збег

Срба прешао је, после преговора са ХВО, преко подручја Кисељака. За убиство
неколико заробљених Срба у нападу 20.6.1992. Рамић Нисет осуђен је 2007.
803 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 191-192. Херцеговачки
корпус у јесен 1992. имао је око 24.000 војника, а крајем рата 1995. број
војника се смањио на око 18.500 војника.
804 Политика (28269) 19.6.1992, стр. 14.
805 Политика (28311) 2.8.1992, стр. 8; Политика (28318) 9.8.1992, стр. 1.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 189

Хрватске, ЗНГ и ХОС-а).806 У јуну 1992. Хрвати су преузели и део
Мостара на левој обали Неретве, српска села Клепце, Пребиловце
и Тасовчиће код Чапљине, али и Столац.807

Хрвати, предвођени Матом Бобаном, у Грудама прогласили су
стварање Херцег-Босне, са Мостаром као главним градом 3.7.1992.
године.808 Истовремено, средином 1992. у Херцег-Босни се давала
предност Хрватском већу одбране (ХВО), као војној организацији,809
а крајем августа и у септембру 1992. године ХОС је интегрисан у
ХВО.810 ХВО је у БиХ имао око 45.000 војника крајем 1992.811 У
августу 1992. дошло је до разлаза и сукоба ХВО и муслиманске
војске на подручју Херцеговине и средње Босне, насупрот Посавини
где су и даље несметано сарађивали. У Сарајеву до мањег ору-
жаног сукоба са погинулим између Хрватског већа одбране (ХВО),
које је држало насеље Ступ, и муслиманских војника које је водио
Јусуф Јука Празина дошло је средином августа 1992.812 Мостар је
био подељен на муслимански и хрватски део.

Од почетка сукоба у БиХ нетрпељивошћу и насиљем стваране
су етнички чисте територије. Већински народи протеривали су са
територије коју су контролисали припаднике мањинских народа.
Настали су и логори у којима су затвореници мучени глађу, тучени, а
неки и убијени. Све три стране у БиХ су имале такве логоре и затво-
ре за заробљене противнике, али и цивилно становништво. У гра-
ђанском рату у БиХ постојало је око 500 затвора, приватних затво-

806 Политика (28267) 17.6.1992, стр. 4.
807 Политика (28280) 30.6.1992, стр. 8; Политика (28282) 2.7.1992, стр. 1;

Политика (29668) 27.5.1996, стр. 14. После заузимања српских села 1992. куће
су опљачкали, а затим спаљивали и рушили. Порушили су и гробницу за жртве
усташа из Другог светског рата у Пребиловцима. Порушили су и православни
манастир Житомислић. Муслимани су остали у Стоцу, али су и они већином
протерани 1993. у време појачаних сукоба Хрвата и Бошњака.
808 Политика (28286) 6.7.1992, стр. 1.
809 Политика (28320) 11.8.1992, стр. 8; Политика (28722) 26.9.1993, стр. 8. Пред
склапање договора о уласку ХОС-а у ХВО у августу 1992. је дошло до међу-
собног оружаног сукоба и убистава. Код Мостара убијен је и Блаж Краљевић,
повратник из Аустралије, заповедник ХОС-а у Херцеговини.
810 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 74-75.
811 Д. Маријан, Вјештачки налаз …, стр. 226.
812 Политика (28326) 17.8.1992, стр. 6; Политика (28816) 4.1.1994, стр. 12; Поли-
тика (28818) 6, 7, 8. и 9.1.1994, стр. 7. Док је боравио у ратном Сарајеву Јусуф
Јука Празина је држао приватне затворе и јавне куће, а пљачкао је и убијао
првенствено Србе. Годину дана после, у августу 1993. Ј. Празина је напустио
Армију БиХ и отишао је у Лијеж, а тамо је убијен у децембру 1993.

190 ИСТОРИЈА СРБА 5

ра и логора у које су затварани Срби и Југословени.813 Хрвати и
Бошњаци направили су логоре и затворе у Посавини (Дервенти, Б.
Броду, Оџаку, Новом Граду, …),814 на подручју Тузле (Тузла, Лукавац,
Грачаница, Бановићи, Сребреник, ...),815 у Подрињу (Горажде,
Сребреница, …),816 у средњој Босни (Бугојну, Травнику, Сарајеву,
Брези, Високом, Зеници, …),817 у Херцеговини (Мостару, Коњицу,
Чапљини, Дретељу, …),818 али и у западној Босни.

Муслиманске власти и војска Армије БиХ у Високом у касарни
„Ахмет Фетагић” која је пре припадала ЈНА направили су логор за
заробљенике и од јуна 1992. у логор су довели око 500 одраслих
Срба, неколико десетина Српкиња и неколико малолетника, а та
затворена лица тукли су, мучили глађу, неколико Српкиња силовали
су, а нека лица су и убили.819

Од маја 1992. до краја јануара 1996. постојао је логор у Силосу,
Тарчин југозападно од Сарајева у коме је било затворено око 550
Срба.820 У другој половини априла 1992. Муслимани и Хрвати су

813 Бранислав Дукић, Логори за Србе ..., стр. 193.
814 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 50-55; Политика (29992)

22.4.1997, стр. 18; Политика (30176) 25.10.1997, стр. 16. Један заповедник
позадине Хрватског вијећа одбране Чаушевић Ахмет издавао је и писана
одобрења у којим интервентним водовима из Загреба и Сијековца допушта да
на подручју Босанског Брода приводе жене „у корист мушког спола”, то јест да
их приводе и силују. Хрвати и Бошњаци силовали су већином Српкиње, али и
друге жене ако су биле удате за Србе, или оптужене да помажу четнике (Србе).
Фериду Халиловићу, из Оџака, који је био војни полицајац у 102. бригади
Хрватског вијећа одбране, због мучења и силовања жена затворених у лого-
рима у Б. Броду, Оџаку и Новом Граду 1992. суђено је 1997.
815 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 113.
816 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 133.
817 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 157, 179. Само на
подручју Сарајева било је око 120 логора и затвора за Србе и Југословене.
818 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 199, 201-204; Душан
Зуровац, Записи из мостарске тамнице, стр. 31; Шефко Хоџић, Босански ратни-
ци, стр. 168-169. У Дретељу код Чапљине војно складиште горива ЈНА ХОС је
претворио у логор од априла до краја октобра 1992. у коме су мучени затво-
рени (већином Срби и Српкиње из Херцеговине), али после и Бошњаци. Један
затворени Бошњак причао је да су га секли по врату и пили његову крв.
819 Цвјетко Савић, Ратни злочини над ..., стр. 137-140, 143-144, 146-147, 159, 167,
181, 183. Наоружани Муслимани Србе су одводили из њихових кућа, болница и
других места. У селу Збиљу код Високог око 20 породица Срба било је затво-
рено у три подрума од 8.8.1992. до 18.11.1992. Неке од Срба војници и поли-
цајци Армије БиХ изводили су из подрума у Збиљу, тукли и мучили на друге
начине.
820 Политика (29900) 20.1.1997, стр. 16; A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша
исповијест …, стр. 181; (Не)правда у судским ладицама, Српски борац - лист

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 191

држали власт у Коњицу, а њихова ТО, ХВО и полиција преузели су
војну фабрику „Игман“ у Коњицу и приморали ЈНА да напусти
касарну и складишта ЈНА у селу Челебићи.821 Срби из Коњица
склањали су се у неколико српских села око града, али у мају 1992.
почели су већи напади Армије БиХ у којим је дошло до узимања
Брадине и других српских села.822 Напади на Србе у селима на
подручју Коњица водили су протеривању од 6.000 до 8.000 Срба и
Југословена, а за заробљене Србе и Југословене направљен је
логор у објекту у Челебићу који је раније припадао ЈНА.823

Од почетка оружаног сукоба у Сарајеву криминалци су ства-
рали своје наоружане дружине и преузимали делове Сарајева у
којим су несметано вршили насиља над Србима и Југословенима.824
Убијање Срба било је бројније у 1992. и почетком 1993. на подручју
Сарајева под муслиманском контролом, а мањи број убистава био је
од средине 1993. Тачан број Срба који су убијени од 1992. до 1995. у
Сарајеву под контролом Изетбеговића није утврђен.825 Велики број

бораца Републике Српске, број 124-125 (2009), стр. 46. У априлу 1992. Мусли-
мани су узели пуну контролу над Тарчином и Пазарићем.
821 Политика (29607) 25.3.1996, 14; МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда Зејнилу ..., 58.
822 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 205; МКСЈ УН (IT-96-21-
T), Пресуда Зејнилу ..., стр. 59-60.
823 Политика (29607) 25.3.1996, стр. 14; Политика (29949) 10.3.1997, стр. 16; A.
Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 205; МКСЈ УН (IT-96-21-T),
Пресуда Зејнилу ..., стр. 60, 63-65; Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 484.
Из објеката ЈНА у Челебићу у другој половини априла 1992. без оружане борбе
истерани су војници ЈНА. У тим објектима Муслимани и Хрвати направили су
логор за Србе, који је постојао од маја до децембра 1992. У њему је било
затворено више стотина лица, а силовано је око стотину Српкиња. Само Адил
Балић признао је да је силовао око 50 Српкиња. Батинањем и на друге начине
убијено је неколико десетина Срба. Први управник тог логора био је Расим
Мишуновић, а после Здравко Муцић Паво.
824 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 181. Јусуф Јука Празина
организовао је насиља у општинама Нови Град и Кошево, Рамиз Делалић Ћело
био је вођа насилника у општини Центар, Исмет Бајрамовић Ћело држао је
општину Ново Сарајево, а Мушан Топаловић Цацо општину Стари Град.
825 Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих
лица, Пројекат пописа и евидентирања српских жртава у рату у БиХ,
www.rcirz.org (фебруар 2018), стр. 19; Истраживачко документациони центар
[из Сарајева], www.idc.org.ba (јун 2007), стр. 4, 11, 13, 16, 23-24. Према
Истраживачко документационом центру који је у Сарајеву водио Мирсад
Токача, укупни број убијених и несталих 1992-1995. на подручју Сарајева је
око 14.000 лица (око 8.400 војника и око 5.600 цивила). Од тога око две
трећине су Бошњаци (око 9.500), око 26% Срби (око 3.600), а око 5% Хрвати
(око 650). Ипак, Републички центар за истраживање рата Републике Српске
дошао је до броја од око 6.300 (око 4.600 војника и око 2.500 цивила) убијених
и несталих Срба на подручју Сарајева. Видети и напомену 945.

192 ИСТОРИЈА СРБА 5

Српских жена и девојчица био је силован у Изетбеговићевом Сара-
јеву.826 Познатији логори које су направили Хрвати у БиХ били су у
Босанском Броду, Дервенти, Ливну, Хелиодром код Мостара, Дре-
тељ код Чапљине, а у њима су држали и жене.827 Поред логора,
постојали су бројни мањи затвори, у којим су вршени злочини над
мушкарцима, женама и децом. Неки од затвора били су приватно
власништво појединих насилника.

Познатији сабирни центри (логори) у којима су Срби држали
велики број Муслимана и Хрвата (заробљених војника ТО Републи-
ке БиХ, цивила код којих је пронађено нелегално оружје, оних који
се нису одазвали на позив у војску РС и слично) били су Омарска и
Кератерм и Мањача.828

Од априла 1992. представници Муслимана оптуживали су Србе
да праве концентрационе логоре у којим муче и убијају Муслима-
не.829 Почетком августа 1992. новинари у Великој Британији, затим и
другим државама Западне Европе и САД почели су да шире лажне
вести да су Срби направили „концентрационе логоре” за мучење и
убијање Муслимана и Хрвата.830 Те оптужбе биле су довољне да, на
захтев САД, буде сазвана седница СБ УН и на њој расправља о
томе.831 После тога, на седници Врховног савета одбране СРЈ
7.8.1992. Д. Ћосић је рекао да има осећај да се праве изговори како
би се оправдао већи војни напад на Југославију, а да Ф. Туђман и
Муслимани у Босни не желе никакав мир који би се постигао прего-
ворима, него да желе искористити подршку САД и из западне Евро-
пе како би војнички поразили Србе у Хрватској и БиХ.832 Међу
политичарима који су јавно тражили да се Србији запрети војним
нападом у првој половини августа 1992. године били су Маргарет

826 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 181-185. Према једној
изјави коју је дао 1996. истражним органима Републике Српске Јасмин Шљиво
неколико војника Армије БиХ силовало је у фебруару 1993. и Српкињу стару 12
година која је током силовања умрла.

827 Политика (28326) 17.8.1992, стр. 6; Политика (28353) 13.9.1992, стр. 6; Поли-
тика (28510) 23.2.1993, стр. 6.

828 Политика (28318) 9.8.1992, стр. 6; Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 273. У
првој половини августа 1992. на Мањачи је било око 3.000 заробљеника.

829 Видети напомену 753.
830 Политика (28315) 6.8.1992, стр. 1-3; Политика (28328) 19.8.1992, стр. 8; Вла-

димир Петровић, Српске ..., стр. 17.
831 Политика (28315) 6.8.1992, стр. 1.
832 Стенографске белешке са 5. седнице Врховног савета одбране, 7. август 1992,

www.sense-agency.com/upload/documents/stenografic_records/BHS/ (јануар 2018),
стр. 36-37.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 193

Тачер, бивша премијерка Велике Британије, и Бил Клинтон, канди-
дат за председника САД, а председник Џорџ Х. В. Буш објавио је да
ће САД тражити усвајање резолуције СБ ОУН која ће одобрити
употребу војне силе за заштиту достављања хуманитарне помоћи у
БиХ.833 Дан пред усвајање резолуције у Тајму и Њузвику се појављу-
ју опширне приче о логорима за мучење које су направили Срби.834
Говорило се о десетинама хиљада силованих женских особа, а
Тадеуш Мазовјецки направио је једну процену о 12.000 силованих
жена до априла 1993.835 У таквим околностима, СБ усвојио је резо-
луције 770 и 771 (13.8.1992), које траже да се омогући приступ
Међународном црвеном крсту „и другим релевантним хуманитарним
организацијама” свим затворима и логорима у БиХ и РС.836

Као члан Председништва Републике Српске, Биљана Плавшић,
говорила је да нема у Републици Српској концентрационих логора
какви су постојали у Другом светском рату и позвала је представни-
ке Међународног црвеног крста да обиђу затворе, које су новинари
описали као конц-логоре.837 После доласка посматрача из ЕЗ и изја-
ва Међународног црвеног крста (МКЦК) да су посећени логори са
више од 10.000 затвореника, постало је јасно да су то затворенички

833 Политика (28316) 7.8.1992, стр. 3; Политика (28317) 8.8.1992, стр. 3.
834 Политика (28328) 19.8.1992, стр. 8; Политика (28465) 9.1.1993, стр. 9;

Политика (29590, 8.3.1996, стр. 14. Новинари из САД су писали и да Срби
силују младе Муслиманке и Хрватице, а онда их држе да роде „српску децу”.
После је Европски парламент усвојио и једну резолуцију у којој се осуђује
притварање и силовање Муслиманки у БиХ. Такво осуђивање затварања и си-
ловања само Муслиманки, а заборављање да се то исто дешавало и Српкињама
и Хрватицама био је последица једностраних осуда Срба у јавним гласилима и
међу политичарима ЕЗ. У тим претеривањима појавиле су се оптужбе да су
војници РС силовали десетине хиљада Муслиманки.
835 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 307, 317-319. У захтеву владе
БиХ из Сарајева Међународном суду правде за покретање тужбе против СРЈ из
марта 1993. писало је да је силовано 50.000 Муслиманки. После, у марту 2006.
пред МКСЈ УН у Хагу говорило се о око 12.000 силованих жена (Бошњакиња,
Српки-ња, ...) на подручју БиХ. Ту процену направио је 1993. године Тадеуш
Мазовјецки, а на основу пријављених 119 трудноћа које су последица сило-
вања у БиХ до априла 1993. и медицинских истраживања да на 100 случајева
силовања долази једна трудноћа.
836 Политика (28323) 14.8.1992, стр. 1; Политика (28324) 15.8.1992, стр. 1-2. За
резолуцију је било 12 чланица, а уздржане су биле Кина, Индија и Зимбабве.
837 Политика (28317, 8.8.1992, стр. 8. У затворима је био велики број мушкараца
који су учествовали у рату против Републике Српске, или су починили неке
прекршаје закона. Тако су створени велики затвори у Херцеговини (у Билећи и
Фочи) у време мобилизације у Војску РС, када стотине Муслимана и Хрвата
нису хтели да иду у Војску РС.

194 ИСТОРИЈА СРБА 5

логори у којима су били нехумани услови, али да то нису нацистички
„логори смрти”.838 У РС неки сабирни центри (логори) престали су да
постоје у другој половини августа 1992. а други су постојали дуже.839

Када је већ постало јасно да Срби нису имали конц-логоре, али
је усвојена резолуција која допушта употребу силе под покрови-
тељством УН, Турска је понудила своје војнике који ће се борити у
БиХ, а Иран је предложио да се укине забрана продаје оружја и
позвао исламске државе да пошаљу тешко наоружање у БиХ.840
Забрана није укинута, али се оружје у БиХ довозило преко Словени-
је и Хрватске,841 а у априлу 1993. код Сарајева у једном хумани-
тарном конвоју камиона УН који је ишао Муслиманима пронађена је
сакривена муниција.842

Велика Британија, као председавајућа у ЕЗ, од 26.8.1992.
организовала је мировну конференцију у Лондону. Копредседници
конференције постали су Дејвид Овен и Сајрус Венс. Њој су при-
суствовали представници СРЈ (Д. Ћосић, М. Панић, С. Милошевић и
М. Булатовић), Хрватске и Републике БиХ. На почетку рада усвојена
је Изјава о БиХ која предвиђа да се безусловно ослободе сви
заробљени цивили, а затворе сви логори за заробљенике, као и да
се то уради под „међународном контролом”. Изјава је предвидела
забрану војних летова изнад БиХ. Поред тога, Изјава коју су потпи-
сали Радован Караџић, Никола Кољевић и Даглас Хог (из Форин

838 Политика (28321) 12.8.1992, стр. 8; Политика (28326) 17.8.1992, стр. 1; Поли-
тика (30819) 11.8.1999, стр. 2. Међу онима који су посетили логоре у РС у
августу 1992. били су члан британског парламента Џереми (Педи) Ешдаун (који
је био и вођа либералдемократа, треће по бројности партије у Парламенту Ве-
лике Британије) и Бернард Кушнер, француски министар за социјална и хума-
нитарна права. Они су говорили да нису видели логоре смрти какве је имала
Хитлерова Немачка, то јест концентрационе логоре (конц-логоре).

839 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 118. Кератерм и Омарска
су расформирани 21.8.1992. а логор Омарска постојао је до новембра 1992.

840 Политика (28333) 24.8.1992, стр. 3; Политика (29653) 12.5.1996, стр. 14; По-
литика (29654) 13.5.1996, стр. 14; Политика (29655) 14.5.1996, стр. 14. Према
изјави из 1996. Клинтоновог саветника Ентонија Лејка у САД су имали снимке
авиона који су од септембра 1992. возили оружје из Ирана, преко Турске на
аеродроме у Загребу и на Крку. Део оружја задржавали су Хрвати, а део је
превожен Армији БиХ.

841 Политика (28699) 3.9.1993, стр. 10. У јулу 1993. на аеродрому код Марибора
откривена је нелегална пошиљка оружја за Армију БиХ, а министар одбране
Словеније Јанез Јанша и председник Словеније Милан Кучан су договорили
пролазак оружја преко Словеније за Армију БиХ са Фикретом Абдићем и Хаса-
ном (син Халида) Ченгићем (један од значајнијих чланова СДА).

842 Политика (28557) 11.4.1993, стр. 2; Политика (28558) 12.4.1993, стр. 3; По-
литика (28581) 8.5.1993, стр. 10.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 195

офиса САД) говорила је о сагласности да се тешко наоружање које
имају Срби око градова Сарајева, Јајца, Горажда и Бихаћа групише
и престане користити, а да надгледање врше посматрачи УН.843

После је дошло до преговора о ослобађању затвореника из
логора и склапања споразума представника три зараћене стране са
Црвеним крстом у Женеви 1.10.1992. године, а према њему ослобо-
ђено је неколико хиљада заробљеника из логора у РС.844 Повла-
чење тешког наоружања и Срба са леве обале Дрине на подручју
Горажда довело је до уласка муслиманске војске и у српска села и
куће у граду. При томе имовина Срба је отимана и уништавана а
цивили који се нису повукли са српском војском су убијани.845 Срби
су имали предност у тешком наоружању, а Муслимани у броју војни-
ка. Нарочито на подручју Сарајева. Због тога, Срби нису могли да
одустану од употребе тешке артиљерије против Армије БиХ ни на
подручју Сарајева. Од септембра 1993. Армија БиХ подељена је у 5
корпуса.846

У септембру 1992. у Џакарти (Индонезија) на конференцији
несврстаних земаља неке државе са муслиманском већином (Па-
кистан, Иран, Египат, Саудијска Арабија, Малезија) тражиле су да се
СРЈ избаци из чланства.847 Две године после, средином 1994. Југо-
славија је избачена из покрета несврстаних.848

843 Политика (28335) 26.8.1992, стр. 1; Политика (28336) 27.8.1992, стр. 1-2;
Политика (28337) 28.8.1992, стр. 2; Политика (28338) 29.8.1992, стр. 1, 3;
Политика (28342) 2.9.1992, стр. 4; Политика (29506) 12.12.1995, стр. 3. Ова
мировна конференција позната је под именом Мировна конференција о бившој
Југославији, а постојала је од августа 1992. до јануара 1996. Пред почетак
конференције П. Карингтон је дао оставку. На вест да ће као његов заменик
бити постављен Дејвид Овен, бивши министар спољних дела Велике Британије
(1977-79), Р. Караџић је приговорио да Овен није добар избор јер је показао
спремност да неосновано осуђује Србе. Ипак, ЕЗ се није много обазирала и као
свог председника мировне конференције именовала је Овена. Истовремено, и
представник УН, Сајрус Венс је именован за копредседника са Овеном.

844 Политика (28442) 14.12.1992, стр. 1; Политика (28443) 15.12.1992, стр. 8;
Политика (28448) 20.12.1992, стр. 8; Политика (28450) 22.12.1992, стр. 1.

845 Политика (28347) 7.9.1992, стр. 1, 5.
846 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 98. У септембру 1992. Председништво

БиХ донело је одлуку о стварању 5 корпуса Армије БиХ. Створени су 1. корпус
(или Сарајевски), 2. корпус (или Тузлански), 3. корпус (или Бањалучки са
„привременим седиштем у Зеници”), 4. корпус (или Мостарски) и 5. корпус (или
Бихаћки).
847 Политика (28340) 31.8.1992, стр. 1; Политика (28342) 2.9.1992, стр. 2.
848 Политика (29252, 27.3.1995, стр. 12. Средином 1994. године СРЈ није позвана
на министарску конференцију Несврстаних у Каиру. На истој конференцији у
завршној Декларацији осуђене су Србија и Црна Гора (СРЈ није споменута, то

196 ИСТОРИЈА СРБА 5

На захтев Бутроса Галија у септембру 1992. СБ УН Резолуци-
јом 776 одобрио је појачања за УНПРОФОР у БиХ (још 6.500
војника), а истом резолуцијом тражена је брза примена забране
војних летова изнад БиХ, која је договорена у Лондону 26.8.1992.849
Заповедник УНПРОФОР-а у БиХ постао је Филип Моријон.850

Број оних који су бежали од насиља, или били протерани пове-
ћавао се. Крајем октобра 1992. Високи комесаријат УН за избеглице
проценио је да у бившој СФРЈ има 2.117.205 избеглих лица.851

Од Резолуције 776 у септембру до Резолуције 786 (10.11.1992)
углавном је успостављено НАТО надгледање забране војних летова
над БиХ.852 У октобру 1992. године Караџић је пристао на захтев
копредседника Мировне конференције Венса и Овена да РС своје
војне авионе стави под надзор УНПРОФОР-а. Забраном летова
даље је умањена предност српске стране која је имала и мале
ваздушне снаге западно од Дрине.

На почетку рада Генералне скупштине УН средином септембра
1992. представници САД и ЕЗ (Велике Британије) тражили су да се
спрече представници СРЈ да присуствују на скупштини.853 Захтеве
за искључење СРЈ из УН подржао је део исламских држава,854 а СБ
УН 19.9.1992. усвојио је препоруку у којој је тражио избацивање СРЈ

јест замишљена је непостојећом) за „агресију и етничко чишћење у БиХ”, поред
тога, тражено је укидање забране продаје оружја Армији БиХ.
849 Политика (28351) 11.9.1992, стр. 1; Политика (28356) 16.9.1992, стр. 2.
850 Политика (28379) 9.10.1992, стр. 3.
851 Политика (28396) 26.10.1992, стр. 5. Према тој процени избеглице у БиХ
достигле су број од 1.494.891, а већи део од њих задржао се у БиХ. У БиХ (са
РС) било је око 810.000 пријављених избеглих лица, у Хрватској било је око
644.000 пријављених избеглих лица, у Србији било је око 425.000 пријављених
избеглих лица, у РСК било је око 87.000 пријављених избеглих лица, у Слове-
ни-ји било је око 70.000 пријављених избеглих лица, у Црној Гори било је око
61.000 избеглих лица, а у Македонији било је око 31.000 избеглих лица.
852 Политика (28445) 17.12.1992, стр. 1-2; Милорад Којић и други, Намјерном
силом на Републику Српску, стр. 49-50; NATO A-Z page, www.nato.int (април
2019), р. 162. Забрану летова преко надгледања аеродрома у СРЈ, БиХ, РСК и
Хрватској остваривао је УНПРОФОР уз помоћ ЕЗ и САД, а значајна улога од
средине октобра 1992. поверена је НАТО летелицама за електронско осматрање
типа Авакс (AWACS). У октобру 1992. операција се звала „Операција надгледа-
ње неба”, а после Резолуције 816 СБ УН, преименована је у априлу 1993. у
„Забрањени лет”.
853 Политика (28357) 17.9.1992, стр. 1. Објашњење је било да је чланство у УН
имала СФРЈ, а да се она распала. Према том мишљењу СРЈ не може аутоматски
заузимати место СФРЈ, то јест мора тражити учлањење у УН као нова држава.
854 Политика (29626) 13.4.1991, стр. 13.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 197

из рада Генералне скупштине УН,855 а одлуком Генералне скупшти-
не УН то је и учињено 22.9.1992.856

Крајем септембра 1992. најава да ће војска СРЈ напустити
Конавле и Превлаку изазвала је незадовољство у Требињу и захтев
да се договори и обустава напада војске Хрватске са подручја
Дубровника на Попово поље.857 Војска СРЈ напустила је Конавле (са
Цавтатом) и Превлаку (ненасељено полуострво површине око
хектар на улазу у Боку которску) од 18. до 20.10.1992. године.858
После повлачења југословенске војске са подручја Конавла војска

855 Политика (28360) 20.9.1992, стр. 1; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 69; Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни аспекти …, стр.
149-150 напомена 353. Резолуција 777 СБ УН поновила је мишљење Бадинте-
рове комисије. Према садржају Резолуције 777: „Савет безбедности, Потврђују-
ћи своју Резолуцију 713(1991) од 25. септембра 1991. и све остале релевантне
резолуције. Будући да је држава претходно позната као Социјалистичка Феде-
ративна Република Југославија престала да постоји. Позивајући се на Резолу-
цију 757(1992) која је нотирала како захтев од стране Савезне Републике Југо-
славије (Србија и Црна Гора) у погледу аутоматског континуитета чланства
претходне Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у Уједињеним
нацијама не може бити генерално прихваћен. 1.Будући да Савезна Република
Југославија (Србија и Црна Гора) не може аутоматски наставити континуитет
чланства претходне Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у
Уједињеним нацијама; саветује, стога, Генералну скупштину да одлучи како
Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) треба аплицирати за
чланство у Уједињеним нацијама и да, стога, неће учествовати у раду Гене-
ралне скупштине...”

856 Resolutions and Decisions adopted by the General Assembly during its Forty-
seventh Session, vol. I, United Nations: New York 1993, p. 12; Политика (28364)
24.9.1992, стр. 1; Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни аспекти …, стр. 157
напомена 371. Одлуком 47/1: „Генерална скупштина, Усвајајући препоруку
Савета безбедности од 19. септембра према којој Савезна Република Југослави-
ја (Србија и Црна Гора) има обавезу аплицирања ради пријема у Уједињене
нације, као и да не може учествовати у раду Генералне скупштине; 1. Будући
да Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) не може аутоматски (у
континуитету) наставити чланство претходне Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије у Уједињеним нацијама; одлучује, стога, да Савезна
Република Југославија (Србија и Црна Гора) треба аплицирати у чланство
Уједињених нација и да не може учествовати у раду Генералне скупштине ...”
Представници 127 држава гласали су за искључивање СРЈ из рада Генералне
скупштине ОУН, а против су биле Кенија, Танзанија, Зимбабве, Замбија, Свази-
ленд и сама Савезна Република Југославија. Остале државе су биле уздржане.

857 Политика (28366) 26.9.1992, стр. 8.
858 Политика (28372) 2.10.1992, стр. 1; Политика (28378) 8.10.1992, стр. 2;

Политика (28389) 19.10.1992, стр. 6; Политика (28392) 22.10.1992, стр. 8;
Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр. 46; Коста Николић, Једна изгубљена
историја ..., стр. 336. Споразум о повлачењу Војске Југославије потписали су
Добрица Ћосић и Ф. Туђман у Женеви 30.9.1992. Сама Превлака је предата
„плавим шлемовима”, а то је био крај повлачења последњих војника Војске

198 ИСТОРИЈА СРБА 5

Хрватске покренула је велики напад према Требињу.859
У октобру 1992. дошло је до значајнијих сукоба Хрвата (ХВО)

против Бошњака у средњој Босни. Борбе са већим бројем убијених
и протераних вођене су око Горњег Вакуфа, Новог Травника и
Прозора, али борби је било и код Кисељака, Коњица, Јабланице и
Мостара.860 Те сукобе ХВО против муслиманског дела Армије БиХ у
средњој Босни искористили су Срби и ослободили град Јајце
29.10.1992.861 Хрвати су покушали да пресеку Републику Српску
између Брчког и Шамца у новембру 1992. али покушај није успео.862
У Сарајеву у првој половини децембра 1992. Војска РС је узела
Отес и део Ступа.863 Крајем 1992. Војска РС држала је око 63%
предратне територије СР БиХ.864

У Србији почетком септембра 1992. разлике између Милана
Панића и Слободана Милошевића биле су све веће, а М. Панић је
из владе СРЈ избацио Михаља Кертеса, човека који је уживао пове-
рење С. Милошевића.865 У првој половини септембра 1992. године
министар спољних послова Владислав Јовановић поднео је оставку
М. Панићу.866 У октобру 1992. Веће грађана Савезне скупштине се
самораспустило, а Д. Ћосић је расписао изборе за 20.12.1992.867
Милошевић је искористио захтеве опозиције да се одрже нови
избори и прихватио распуштање скупштине Србије. Променом
изборног закона у октобру 1992. уведено је гласање за страначке
листе, а 2/3 добијених посланичких места у Скупштини одређивао је
шеф политичке странке.868 Због тога, посланици у скупштини морали
су показивати већу послушност шефу странке.

Југославије са територије Републике Хрватске. После, у децембру 2002.
посматрачи УН Превлаку су предали Хрватској.
859 Политика (28393) 23.10.1992, стр. 8; Политика (28395) 25.10.1992, стр. 8.
860 Политика (28367) 27.9.1992, стр. 5; Политика (28396) 26.10.1992, стр. 5;
Политика (28396) 26.10.1992, стр. 10; Политика (28497) 10.2.1993, стр. 8;
Џемал Најетовић и Сакиб Куртић, Трећи корпус Армије РБиХ ..., Корак -
часпопис за заштиту тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012, стр. 65.
Стварање мешовитих комисија Хрвата и Муслимана привремено је умирило
сукобе у средњој Босни до почетка 1993.
861 Политика (28400) 30.10.1992, стр. 8; Политика (28401) 31.10.1992, стр. 8.
862 Политика (28411) 10.11.1992, стр. 1; Политика (28422) 21.11.1992, стр. 8.
863 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1342.
864 Саша Мрдуљаш, Просторно-демографски ..., стр. 207, 212.
865 Политика (28338) 29.8.1992, стр. 1.
866 Политика (28351) 11.9.1992, стр. 1.
867 Политика (28377) 7.10.1992, стр. 1; Политика (28395) 25.10.1992, стр. 1.
868 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 283-284.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 199

После одлуке М. Панића да се кандидује за председника Срби-
је, оставке на место у његовој влади дало је троје министара,869 а
Републичка изборна комисија Србије покушала је да одбаци његову
кандидатуру.870 Савезни и републички избори у СРЈ одржани су
20.12.1992.871 На председничким изборима у Србији Слободан Ми-
лошевић добио је 56% гласова у првом кругу и победио.872 Према
гласању у Скупштини Србије био је 101 посланик Социјалистичке
партије Србије, била су 73 посланика Српске радикалне странке, а
ДЕПОС је освојио 50 посланичких места.873 У Савезној скупштини
СПС је освојио 47 места, Српска радикална странка је освојила 34
места, ДЕПОС је освојио 20 места, ДПС 17 места, а Демократска
странка 5 места.874

Посланици СПС-а и СРС крајем децембра 1992. у Савезној
скупштини изгласали су неповерење М. Панићу, а одређено је да
потпредседник Радоје Контић обавља дужност председника вла-
де.875 У складу са изборним резултатима и уставом СРЈ, Ћосић је
именовао Радоја Контића, из ДПС-а Црне Горе, за новог председни-
ка владе 9.2.1993.876

Рат у првој половини 1993. и Овенови мировни планови

Од 2.1.1993. у Женеви је одржавана конференција о БиХ, као
наставак Лондонске конференције. Овен и Венс су направили један
план. План је садржавао уставно уређење БиХ и карту њене поделе
на 10 самоуправних провинција. Ипак нису могли да убеде Р. Кара-

869 Политика (28430) 2.12.1992, стр. 1. Оставкама министри Радмила Милентије-
вић, Никола Шајиновић и Оскар Ковач вероватно су настојали ослабити Милана
Панића, а ојачати Слободана Милошевића на изборима у Србији.

870 Политика (28434) 6.12.1992, стр. 1; Политика (28438, 10.12.1992, стр. 1.
871 Политика (28448) 20.12.1992, стр. 1
872 Политика (28454) 26.12.1992, стр. 1; Политика (28468) 12.1.1993, стр. 6; Коста

Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 284. На председничким изборима у
Црној Гори у другом изборном кругу у јануару 1993. победио је М. Булатовић.
873 Политика (28455) 27.12.1992, стр. 7; Политика (28472) 16.1.1993, стр. 5; Коста
Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 284. Демократска заједница
војвођанских Мађара је освојила 9 места, Демократска странка је освојила 6
места, Група грађана – Жељко Ражнатовић освојила је 5 места.
874 Политика (28454) 26.12.1992, стр. 1.
875 Политика (28458) 30.12.1992, стр. 1.
876 Политика (28497) 10.2.1993, стр. 1; Политика (29905) 25.1.1997, стр. 13.
Радоје Контић изабран је за председника владе СРЈ 3.3.1993.