400 ИСТОРИЈА СРБА 5
У мају 2009. потпредседник САД Џозеф Бајден дошао је у посе-
ту БиХ, Србији и Косову да нагласи заинтересованост политичара
из Вашингтона за БиХ и Косово.2124
На захтев Србије у септембру 2009. Генерална скупштина УН
послала је питање Међународном суд правде у Хагу, за саветодавно
мишљење, да ли је Декларација о независности „привремених
институција самоуправе на Косову у складу са међународним пра-
вом”. Међународни суд правде у Хагу је у јулу 2010. објавио мишље-
ње по коме декларација о независности Косова није у супротности
са међународним правом. Пресуда је нагласила оно што се видело
од 1991. и 1999. да међународно право обликују политичка мишље-
ња из најмоћнијих држава (првенствено САД). Признавање неза-
висности Косова је охрабрено и до краја 2012. то је учинило 95
држава.
Протерани Срби и други са Косова нису могли да се врате, а
снажна подршка из САД и ЕУ није мотивисала вође косовских
Албанаца на преговоре са Београдом. Они су сматрали да њихови
захтеви просто морају бити испуњени без преговора. Попуштање се
приметило тек 2010. када је у Савету Европе усвојен извештај, Дика
Мартија, којим је Хашим Тачи осумњичен да је шеф „организације
налик мафији” а која се бавила и трговином људским органима. У
извештају су биле оптужбе да су неки Албанци током сукоба на
Космету из отетих Срба вадили органе у медицинске сврхе, а потом
их убијали. То је показало вођама Албанаца да могу пасти у неми-
лост ЕУ и утицало је да пристану на преговоре са Београдом. У
преговорима вође Албанаца настојале су да власт из Приштине
наметну у српским општинама на северу Космета, а потисну
непосредни утицај владе Србије на том подручју. Нарочито спорно
било је да ли су контролне тачке на путевима према ужој Србији
гранични прелази. У другој половини 2011. КФОР је на те прелазе са
ЕУЛЕКС-ом довео и албанске царинике послате из Приштине. Због
тога Срби цивили постављали су препреке на путевима да онемогу-
ће стварање царинарница, а КФОР је уклањао постављене препре-
ке. Политика је пренела у новембру 2011. изјаву немачког амбаса-
дора (Ернст Рајхел) у Приштини да Србија мора до 9.12.2011. пока-
зати спремност да се одрекне власти на северу Космета ако жели
да добије „статус кандидата” за ЕУ. Представник владе Србије
Борислав (Борко) Стефановић и представница Приштине Едита
2124 Р. М. и Г. К, Актуелно, Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 120-
121 (2009), стр. 8-9.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 401
Тахири договорили су се почетком децембра 2011. да се барикаде
уклоне, а на „административним прелазима” Брњак и Јариње (Јери-
ње) успостави заједничка контрола КФОР-а, полиције Србије и
полиције Косова.
Спорови су настављени уз понављање представника ЕУ да се
односи Београда и Приштине морају „нормализовати”. Нова влада
напредњака и социјалиста од 2012. морала је да преговара уз
посредовање Кетрин Ештон, која је била висока представница ЕУ за
спољну политику и безбедност од 2009. до 2014. У Бриселу су у
јануару 2013. премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи направили
договор да се царине и дажбине на робу која из уже Србије улази на
север Космета одвајају на посебан рачун за развој севера Косова. У
јуну 2013. размењени су „официри за везу” Београда и Приштине.
Такође, јуна 2013. постигнут је споразум о локалним изборима у
општинама на северу Космета. У септембру 2013. влада Србије
распустила је општинска руководства у 4 српске општине на северу
Космета, а у новембру и почетком децембра 2013. одржани су
локални избори на Космету на којима су, према споразуму учество-
вали и Срби са севера Космета. Српски представници су освојили
већину у 10 општина, али Приштина није допуштала да се створи
„заједница српских општина” како је договорено у Бриселу.
Стварање Српске напредне странке и избори 2012.
На председничким изборима 3.2.2008. Борис Тадић поново је
победио Томислава Николића,2125 а после тога дошло је до разлаза у
врху Српске радикалне странке. Томислав Николић се у то време
удаљио од, затвореног председника СРС, Војислава Шешеља.
Војислав Шешељ се крајем фебруара 2003. добровољно пре-
дао МКСЈ УН у Хагу у коме је покушао да Шешељу оспори право да
се сам брани, али после његовог штрајка глађу у децембру 2006.
одобрено је да се Шешељ сам брани.2126 Ипак, суђење је почело тек
у новембру 2007. а завршено у марту 2012. Дуго држање у затвору
некима је личило на застрашивање и угрожавање здравља поје-
2125 Статистички годишњак Србије 2009, Београд 2007, стр. 52-53. У другом кругу
на изборима Тадић је добио више од 2.304.000 гласова, или 50,31%.
2126 Политика (32079) 25.2.2003, стр. 1А; Љ. Милисављевић, Шешељ: Реаговаћу
смрћу, са http://www.politika.rs.
402 ИСТОРИЈА СРБА 5
динца, а Шешељ је ослобођен „привремено” 2014.2127
Разлаз Т. Николића и В. Шешеља се посебно видео у ставу
према потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању у
Народној скупштини Србије. У септембру 2008. Николић је дао
оставку на место потпредседника СРС, а са делом радикалних
посланика створио је клуб „Напред Србијо”. Николићу се прикључио
Александар Вучић (Београд, 5.3.1970), до тада трећи човек СРС, и у
октобру 2008. основали су Српску напредну странку (СНС).2128
Издвајање је брзо дало резултате а Томислав Николић је као
председник СНС победио на изборима 6.5. и 20.5.2012. када је у
другом изборном кругу имао више од 1.552.000 гласова, а Тадић
скоро 1.482.000 гласова.2129 На изборима за народне посланике у
Народној скупштини 6.5.2012. листа Покренимо Србију – Томислав
Николић добила је 73 посланичка места, листа Избор за бољи
живот - Борис Тадић добила је 67 посланичких места, коалиција
Ивица Дачић – СПС, ПУПС, ЈС добила је 44 посланичка места, а
Демократска странка Србије добила је 21 место.2130 Свестан да две
највеће коалиције неће моћи да се договоре о стварању владе без
њега, Дачић је јавно рекао да „зна ко ће бити премијер”, а мислио је
на себе.
2127 Јелена Церовина, Војислав Шешељ слободан човек, са http://www.politika.rs. У
новембру 2014. МКСЈ УН донео је одлуку да га „привремено” пусти на слободу,
а у марту 2016. донета је првостепена пресуда да се Шешељ ослобађа оптужби.
Када је саопштена пресуда Министарство спољних дела Русије изјавило је да је
Шешељ невин провео у затвору више од 12 година. Потпредседник руске владе
Дмитриј Рогозин питао је ко ће Шешељу вратити здравље „нарушено у затвору
и иживљавањима”. После, Шешељ је осуђен другостепеном пресудом на казну
затвора која је скоро једнака времену које је провео „неоправдано” у затвору
пре прве пресуде.
2128 Александар Вучић, са https://www.predsednik.rs/predsednik/biografija. Томислав
Николић постао је председник, а Вучић заменик председника странке. После
оставке Томислава Николића је због избора за председника Србије дао оставку
на место вође Српске напредне странке, а на 2. конгресу странке одржаном
29.9.2012. Вучић је изабран за председника странке. После победе СНС на
изборима одржаним 16.5.2014. Вучић је изабран за председника Владе Србије,
а 2.4.2017. изабран је за председника Републике Србије.
2129 Статистички годишњак Србије 2014, Београд 2007, стр. 410-411; Владари
Србије, https://www.predsednik.rs/predsednik/na-celu-srbije. Томислав Николић
био је председник Србије од 31.5.2012. до 31.5.2017.
2130 Статистички годишњак Србије 2014, Београд 2007, стр. 409. Листа Чедомир
Јовановић – Преокрет добила је 19 места, листа Уједињени региони Србије –
Млађан Динкић добила је 16 места, Савез војвођанских Мађара добио је 5
места, а остале листе добиле су по 1, или 2 мандата.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 403
Како су у ЕУ и САД схватили да Борис Тадић и ДС неће моћи
испунити њихове захтеве одлучили су да подрже стварање владе од
напредњака и социјалиста. Исту је подржала и Русија па је у јулу
2012. створена влада са Ивицом Дачићем као премијером (истовре-
мено је био и министар унутрашњих послова) и Александром Вучи-
ћем као потпреседником. Она је у том облику владала до априла
2014.
Србија између евроатлантских интеграција и Истока
После напада Ал каиде на цивиле у Њујорку и Пентагон у
Вашингтону (11.9.2001), САД су напале Авганистан 7.10.2001.2131
После тога, ширећи свој утицај у свету, САД, уз подршку дела
савезника из НАТО-а, напале су Ирак 20.3.2003.2132 После „војне
победе” САД су поставиле у Ираку и Авганистану владе које су
постале савезници Вашингтона. Слично томе САД и њихови са-
везници Велика Британија и Француска су искористиле тзв. Арапско
пролеће 2011. да подрже стварање влада које ће примати „савете”
из САД и ЕУ, али је тај покушај наишао на снажан отпор у Сирији.
Ако се неки закони кретања физичких тела могу пренети на
историјске процесе, онда се може рећи да и у њима свака акција
изазива одговарајућу реакцију. Ширење моћи и силе из Вашингтона
и Берлина довело је до повезивања Пекинга и Москве.2133 Тако је
почело повезивање супротних сила које су деловале из Пекинга и
2131 Никша Никодиновић, Америчка национална …, стр. 129-130, 207-209. Осама
бин Ладен и Ал Каида организовали су отмицу 4 цивилна авиона, а њима су
напали 11.9.2001. зграде Светског трговинског центра у Њујорку и Пентагон у
Вашингтону у којима је убијено око 3.000 лица.
2132 Политика (32065) 11.2.2003, стр. А1; Бета, Шредерово „не” нападу на Ирак;
Дубравка Савић, Само дани до рата; Дубравка Савић, Буш наредио удар,
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html. Француска и Немачка одбиле
су да подрже напад НАТО-а на Ирак у фебруару 2003. У марту 2003. Француска
је претила да ће подржати вето Русије у СБ УН на резолуцију којом су САД и
Велика Британија тражиле војни напад на Ирак, а канцелар Немачке Герхард
Шредер (18.3.2003) говорио је јавно да нема разлога за рат против Ирака.
2133 Политика (28427) 26.11.1992, стр. 3; Политика (28447) 19.12.1992, стр. 5.
Зачетак снажног повезивања Русије и Кине била је посета кинеског министра
спољних дела Ћијен Ћичена Москви у новембру 1992. Председник Русије Борис
Јељцин кинеском министру тада је рекао да су за Русију односи са Кином на
првом месту у целој спољној политици. Већ у децембру 1992. Б. Јељцин је
посетио Кину и изразио спремност да Кини да најсавременије наоружање, које
има Русија.
404 ИСТОРИЈА СРБА 5
Москве (Кине и Русије). Кина и Русија су у августу 2007. одржале
заједничку војну вежбу на подручју Урала.2134
После Јељцина вођа Русије постао је Владимир Владимировић
Путин. Путин је од јула 1999. био на месту шефа Федералне службе
безбедности Русије,2135 а 9.8.1999. Јељцин је именовао Путина за
вршиоца дужности председника владе Русије.2136 На крају, у подне
31.12.1999. председник Борис Николајевич Јељцин на државној
телевизији рекао је да подноси оставку на место председника
Русије, а вршилац дужности председника Русије постао је Путин.2137
После избора 25.3.2000. године Путин је био на месту председника
Русије до почетка маја 2008.2138 После, на том месту Путина је
заменио у једном мандату Димитриј Анатољевич Медведев (2008-
2012), а Путин је био председник владе од маја 2008. до маја 2012.
када је поново дошао на место председника Руске Федерације.2139 У
време Путинове владавине Русијом постало је видљиво обнавља-
ње моћи Москве. Обнова моћи власти из Москве показана је у
августу 2008. када је Грузија покушала да војно порази Јужну
Осетију и Абхазију (које су одвојене од ње 1992), али војска Руске
Федерације умешала се и брзо поразила Грузију, а НАТО и САД
нису војно помогле Грузију.2140 Тај рат је јасно показао да се период
такозваног једнополарног света у коме је о свему коначна одлука
доношена у Вашингтону завршавао. Мени изгледа да су вође САД и
ЕУ закључиле да морају препустити Русији подручје утицаја.
У Русији у Јекатеринбургу 16.6.2009. одржан је састанак на ко-
ме је створена група названа БРИК (Федерална Република Бразил,
Руска Федерација, Република Индија и Народна Република Кина).2141
Тако је почело економско повезивање које се може видети као
2134 Драгослав Ранчић, Зближавање Кине и Русије, http://www.politika.rs.
2135 Политика (30446) 28.7.1998, стр. 3. Постављен је указом Бориса Јељцина.
2136 Политика (30818) 10.8.1999, стр. 1; Политика (30825) 17.8.1999, стр. 1. Тако је
заменио Сергеја Степашина, а већином гласова Државна дума (доњи дом
народног представништва Русије) већином гласова потврдила је избор Путина
за председника владе 16.8.1999.
2137 Политика (30959) 4.1.2000. стр. 1; Политика (30981) 26.1.2000. стр. 1. У
Москви, 25.1.2000. Путин је изабран за председника Заједнице Независних
Држава.
2138 Политика (31041) 26.3.2000, стр. 1; Политика (31043) 28.3.2000, стр. 1. На
изборима за председника у Русији 25.3.2000. победио је Путин.
2139 Љубинка Милинчић, Љубинка Милинчић, Медведев на челу Русије; С. Са-
марџија, Медведеву премијерска палица, http://www.politika.rs.
2140 Бета и Н. Р, Русија прекинула војну акцију, http://www.politika.rs.
2141 Љубинка Милинчић, ШОС и БРИК – противтежа Западу, http://www.politika.rs.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 405
реакција већине света на наредбе, економски и војни притисак из
САД и ЕУ који је постојао од око 1990. После, БРИК је проширен
Јужноафричком Републиком и настао је БРИКС.2142
У првој деценији XXI века Кина је доживела брз економски
развој и престигла је Немачку и Јапан, а постала друга светска еко-
номска сила у свету, иза САД.2143 Моћ из неких удаљених главних
градова осећа се и у Србији. То су средишта мноштва људи и њихо-
вин економија. Те велике економије делују на Србију, али и друге
мање народе, силом која се може упоредити са силом гравитације
међу небеским телима. Силе из великих средишта померају из
„равнотеже” и усмеравају мале државе. Тако велика еконокска и
војна средишта одређују правац којим ће у политици и економији
ићи нека мала држава. Наравно, и мали народи њихове економије
стварају одређену силу која мало утиче на велика средишта моћи.
Од четири главна средишта моћи Србији је најближи Берлин.
Он је често вршио пресудан утицај на Словенију и Хрватску, а мање
на Србију. Међутим, почетком XXI века Берлин као главно средиште
моћи у ЕУ пресудно утиче на Србију. Одвајањем Црне Горе, Србија
је изгубила слободан приступ светским морима. Од јануара 2007.
уласком Румуније и Бугарске у ЕУ, источна граница Србије је поста-
ла граница са ЕУ као раније северна. Када је Црна Гора у октобру
2007. потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ,
Србија се нашла у својеврсном окружењу држава које су у ЕУ и
НАТО, или ће то ускоро постати. По правилу, улазак у ЕУ
подразумева и чланство у НАТО. После одвајања Црне Горе и њеног
уласка у НАТО, Република Србија нашла се окружена чланицама
НАТО-а.2144 Изгледало је да Србија нема избор да ли жели да уђе у
ЕУ, или не. Она је окружена и премала, политички и економски, да
би могла остати изван, или насупрот, ЕУ и НАТО. За Србију, као и
друге мале државе и народе који су били на границама ЕУ, 2012.
изгледало је да није питање да ли ће, него када ће постати део ЕУ и
НАТО-а.
2142 Према извештајима агенција, Договорено оснивање развојне банке БРИКС-а,
http://www.politika.rs.
2143 World Statistics Pocketbook 2013 edition, www.unstats.un.org (мај 2016).
2144 Драган Павловић, Прво Правда (Будућност Косова и Метохије је у праведној
држави - „Праведна држава” је Српски Национални Програм), са
www.dal.academia.edu/DraganPavlovic, стр. 15. Према Павловићу, Србија се
налази у неком виду „меке” окупације од НАТО-а (то јест САД), а Косово и
Метохија су под стварном окупацијом НАТО-а.
406 ИСТОРИЈА СРБА 5
СКРАЋЕНИЦЕ И СИМБОЛИ
АД Акционарско друштво
АП Аутономна покрајина
БиХ Босна и Херцеговина
ВЈ Војска Југославије
БК Браћа Карић
ВМРО-ДПМНЕ Внатрашња македонска револуционарна организација -
Демократска партија за македонско национално јединство
ВБ Велика Британија
БДП Бруто друштвени производ
БРИК Бразил, Русија, Индија и Кина
БРИКС Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република
ВРС Војска Републике Српске
ВСО Врховни савет одбране
ДЕПОС Демократски покрет Србије
ДОС Демократска опозиција Србије
ДПС Демократска партија социјалиста
ДС Демократска странка
ДСК Демократски савез Косова
ДСС Демократска странка Србије
ЕЗ (ЕЕЗ) Европска заједница (Европска економска заједница)
ЕУ Европска унија
ЕУФОР Европске снаге
ИФОР (IFOR) Имплементационе снаге (Implementation Force)
ЈНА Југословенска народна армија
ЈС Јединствена Србија
ЈСО Јединица за специјалне операције
ЈУЛ Југословенска удружена левица
КВМ Косовска верификациона мисија
КЕБС Конференција о европској безбедности и сарадњи видети
КиМ Косово и Метохија
КОС Контраобавештајна служба
КП Комунистичка партија
КПС Косовска полицијска служба
КФОР Косовске снаге
МКСЈ УН Међународни кривични суд за бившу Југославију УН
ММФ Међународни монетарни фонд
408 ИСТОРИЈА СРБА 5
МУП Министарство унутрашњих послова
НАТО Северноатлантски војни савез
(North Atlantic Treaty organization)
НДХ Независна Држава Хрватска
НИС Нафтна индустрија Србије
НР Народна Република
ОВК (УЧК) Ослободилачка војска Косова
ОЕБС Организација за европску безбедност и сарадњу
ОУН (УН) Организација уједињених нација (Уједињене нације)
ОХР Канцеларија високог представника
ПК Покрајински комитет
ПУПС Партија уједињених пензионера Србије
РС Република Српска
РСК Република Српска Крајина
РТС Радио телевизија Србије
САД Сједињене Америчке Државе
САНУ Српска академија наука и уметности
САО Српска аутономна област
СБ Савет безбедности
СВК
СДА Српска војска Крајине
СДБ Странка демократске акције
СДП Служба државне безбедности
Странка демократских промена
СДС oд 1992. Социјал демократска партија (Хрватске)
СДСС Српска демократска странка
СК Самостална демократска српска странка
СКЈ Савез комуниста
СНС Савез комуниста Југославије
СНСД Српска напредна странка
СПО Савез независних социјалдемократа (Република Српска)
СПС Српски покрет обнове
СПЦ Социјалистичка партија Србије
СР Српска православна црква
СРЈ Социјалистичка република
СРС Савезна Република Југославија
ССП Српска радикална странка
ССПЦ Споразум о стабилизацији и придруживању
СССР Слободна српска православна црква
СУП Савез Совјетских Социјалистичких Република
СФОР Секретаријат унутрашњих послова
СФРЈ Стабилизационе снаге
СЦГ Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ТВ Србија и Црна Гора
Телевизија
Скраћенице и симболи 409
ТО Територијална одбрана
УН Уједињене нације
УНКРО (UNCRO) Заштитне снаге Уједињених нација
УНМИК Привремена управа УН за Косово
УНПРОФОР Заштитне снаге Уједињених нација
(United Nations Protection Forces)
УНХЦР Високи комесаријат за избеглице УН
ФК Фудбалски клуб
ХВ Хрватска војска
ХВО Хрватско вијеће одбране
ХДЗ Хрватска демократска заједница
ХОС Хрватске оружане снаге
BBC British Broadcasting Corporation
ICTY (United Nations) International Criminal Tribunal for the former
Yugoslavia
CIA (ЦИА) Central Intelligence Agency
CNN Cable News Network
UCK Ushtria Clirimtare e Kosoves (видети ОВК)
$ Долар Сједињених Амерчких Држава
Абстракт
ИСТОРИЯ СЕРБОВ 5
После смерти Тито (1980) Югославия плохо функционировала. С 1990
новые руководства Хорватии и Словении решительно искали разделение
с Югославией. Этим началась война в СФРЮ 1991 года. В Словении
сербов было мало и в ней почти не было войны. Она в середине 1991
года отделилась от СФРЮ. По данным переписи из 1991 года в СФРЮ
было около 23,5 миллионов жителей. Сербов было около 8,5 миллионов
(36%), а югославов около 0,7 миллионов (3%). В 1991 году в столице
Белграде жили 1,2 миллионов людей.
В Хорватии было иначе. Там война продолжалась с 1991 до 1995
года, в которой Хорватия с помощью США и НАТО поразили сербов и
большинство их изгнали из страны. В марте 1992 года война началась и в
Боснии и Герцеговине. Чтобы запретить Сербии помогать сербам в БиГ,
Организация Обединённых Наций в мае 1992 года ввела эмбарго на
экономическое и другое сотрудничество Сербии с миром. В БиГ НАТО
существенно оказывал военную помощь боснийцам (мусульманам –
мусульмане) и хорватам, чтобы принуждить сербов подписать мир в
ноябре 1995 года в Дейтоне (США). Этим миром БиГ разделили на
Федерацию Боснии и Герцеговины и Республику Сербскую. В течение
войны в БиГ погибло около 100 тысяч людей, а в Хорватии 23-25 тысяч.
Во время войны и распада СФРЮ сербы и черногорцы пытались
сохранить общее государство. Они в 1999 году провозгласили Союзную
Республику Югославию, но ООН не хотела её признать наследницей
СФРЮ.
Попытка Милошевича армией подавить восстание албанцев на
Косово, привела к атаке НАТО на Сербию (1999 года). Правительство
Черногории не согласилось с Милошевичем в этом конфликте.
Милошевича поразили и принудили передать Косово под контроль
международными силами. После того на выборах в октябре 2000 года он
потерял власть. Образовано правительство прозападных партий, которые
закончили восстановление гражданского общества и рыйночной
экономики. 2006 года Черногория, на референдуме, отделилась от
Сербии, а албанцы Косово 2008 года провозгласили своё
самостоятельное государство.
Summary
HISTORY OF THE SERBS 5
Right after Tito’s death Yugoslavia barely functioned as a unitary state.
From 1990. New leaderships of Croatia and Slovenia were determined in their
pursuit for separation from Yugoslavia. The civil war started in Socialist
Federal Republic of Yugoslavia in 1991. The Census from 1991 recorded 23.5
million inhabitants on the territory of Socialist Federal Republic of Yugoslavia.
Serbs comprised 36 % (8.5 million) and Yugoslavs comprised 3 % (0,7
million) of that number. The capital city, Belgrade, had 1.2 million people in
1991.
Serbs were a minority in Slovenia, so the war actually never took place in
that republic. Slovenia was allowed to separate from Yugoslavia in mid 1991,
and that was followed by minor conflict. Different scenario took place in
Croatia. The war in that republic was going on from May of 1991 through
August 1995. Croatia, supported by the USA and NATO forces, defeated the
Serbian minority and banished most of them. In March of 1992 the war
moved over to Bosnia and Herzegovina. In order to keep Serbia from helping
Serbs in Bosnia and Herzegovina, the United Nations imposed the economic
sanctions on Serbia in 1992. The sanctions also included all other aspects
determining Serbian collaboration with the rest of the world. At the same
time, in Bosnia and Herzegovina, NATO used its military means to
significantly help Bošnjaci (Muslims) and Croats with forcing Serbs to sign the
peace agreement in Dayton, USA (November 1995). This agreement divided
Bosnia and Herzegovina into Federation of Bosnia and Hercegovina and
Republic of Srpska.
During this war, 100 thousand people were killed on the Bosnian
territory, 23-25 thousand people lost their lives on the territory of Croatia.
During the war time and the country’s dissolution, Serbia and Montenegro
tried to save the unitary state. In 1992 they declared creation of Federal
Republic of Yugoslavia, but the United Nations refused to acknowledge it as
Socialist Federal Republic of Yugoslavia’s successor. Milošević’s military
attempt to put the Albanian rebellion down in Kosovo (1998-1999) resulted in
NATO’s military attack on Serbia in 1999. Montenegro’s government refused
to back up Milošević in this conflict. Milošević was defeated, and he had to
give his consent for Kosovo going under international forces’ control. After
that, in October of 2000, he finally lost the elections. The government that
was created after that was pro-Western oriented and comprised of parties
that finalized reforms of civil society and market economy. Montenegro
separated from Serbia after the 2006 referendum, and Albanians from
Kosovo declared their independent state in 2008.
Zusammenfassung
GESCHICHTE DER SERBEN 5
Nach Titos Tod funktionierte Jugoslawien kaum wie ein einheitlicher
Staat. Ab 1990. Die neuen Führer in den kroatischen und slowenischen
Reihen wollten sich kategorisch von Jugoslawien abtrennen. So fi ng 1991 der
Krieg in SFRJ an. Laut Statistik gab es 1991 in SFRJ circa 23,5 Millionen
Bewohner-circa 8,5 Millionen Serben (36%) und etwa 0,7 Millionen
Jugoslowenen (3%). Die Hauptstadt Belgrad hatte im Jahr 1991 ungefähr 1,2
Millionen Einwohner.
Da die Anzahl der Serben in Slowenien ziemlich klein war, wurde der
wahre Krieg in diesem Staat vermieden. Slowenien war es gestattet, sich
durch einen kleineren Kampf 1991 von SFRJ abzutrennen. Ganz anders war
die Situation in Kroatien, wo der Krieg vom Mai 1991 bis zum August 1995
gedauert hat. Mithilfe von USA und NATO hat Kroatien die serbische
Minderheit besiegt und die Mehrheit der Serben verfolgt. Im März 1992
verbreitete sich der Krieg auch in Bosnien und Herzegowina. Um Serbien
davon abzuhalten, den Serben in Bosnien und Herzegowina zu helfen, legten
die Vereinigten Nationen im Mai 1992 das Veto auf die wirtschaftliche und
ähnliche Zusammenarbeit Serbiens mit der Welt ein. In Bosnien und
Herzegowina hat NATO Bosniaken (Moslems) und Kroaten viel geholfen,
damit sie die Serben zu dem Friedensanschluss in November 1995 in Dayton
(USA) zwingen könnten. Durch diesen Frieden blieb Bosnien und Herzegowina
auf Föderation von Bosnien und Herzegowina und Republik von Serbien
aufgeteilt. Während des Krieges wurden in Bosnien und Herzegowina circa
100 Tausend Menschen umgebracht, in Kroatien etwa 23-25 Tausend.
Zu der Zeit der Kriegskämpfe und des SFRJ Zerfalls versuchten Serbien
und Montenegro den einheitlichen Staat zu bewahren. Sie haben 1992
Bundesrepublik Jugoslawien (SRJ) ernannt, doch die UN lehnten ab, diese als
legitime SFRJ Nachfolgerin zu bekennen.
Miloševićs Versuch, mit der Militärarmee den Aufstand von Albaner auf
Kosovo niederzuschlagen, resultierte 1999 mit dem NATO Angriff auf Serbien.
Die Regierung von Montenegro bot Milošević keine Unterstützung dabei an. Er
wurde besiegt und musste Kosovo unter die Kontrolle von Internationen
Mächten übergeben. Danach hat er die Wahlen im Oktober 2000 verloren. Es
wurde eine Regierung der prowestlichen Parteien gegründet, die den
Wiederaufbau der Zivilgesellschaft und Marktwirtschaft beendet hat. Durch
das Referendum 2006 trennte sich Montenegro von Serbien ab und die
Albaner auf Kosovo haben 2008 die Gründung ihres einheitlichen Staats
proklamiert.
Извори и литература 415
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
1) Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног система Југославије
и победа над инфлацијом, Београд 2007, са www.ecpd.org.rs (де-
цембар 2016).
2) Смиља Аврамовић, Међународноправни вид Косовскометохијске кризе,
са www.sanu.ac.rs (мај 2017).
3) Владимир М. Атељевић, Међународно организовање и безбедносна
институционализација Европске Уније (докторска дисертација, Београд
2016), са www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017).
4) Марко П. Атлагић: Тзв. Ослободилачка војска Косова као сепара-
тистичка и терористичка организација, у КОСОВО и Метохија 1912-
2012. : међународни тематски зборник = Kosovo and Metohija 1912-
2012 : Thematic Collection of Papers of Internationl Significance,
Косовска Митровица 2012.
5) Никица Барић, Оснутак и развој службе унутрашњих послова српских
аутономних области у Хрватској 1991 , у Историја 20. века 2/2011.
6) Арменд Берљајоли и др, Фонд са хуманитарно право, Албанци у Србији
: Прешево, Бујановац, Медвеђа, www.hlc-rdc.org (мај 2019).
7) Билтен. Документационо информативни центар VERITAS. Јул 2002,
бр.40, http://www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten_40.pdf.
8) Миле Бјелајац и Озрен Жунец, Рат у Хрватској 1991-1995, са
www.pescanik.net1, стр. 16-17.
9) Олгица Божанић, Страдање Срба на Косову и Метохији, Страдање Срба
у последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
10) Б92, Брионски транскрипт ..., са www.b92.net/info/vesti/index.php?
....yyyy=2015&mm=08&dd=04&nav_category=64&nav_id=1023167.
11) Брионски транскрипти, www.крајinaforce.com (април 2013).
12) Момир Булатовић, Неизговорена одбрана: ICTY vs Slobodan Milošević,
Ниш 2006.
13) Момир Булатовић, Правила ћутања, Ниш 2005.
14) Алекса Буха, Српска у контексту: расправе, огледи, документи,
интервјуи, Источно Сарајево 2008.
15) Вечерње новости online, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
16) Владан Влајковић, Војна тајна, I-II, Београд 2004.
17) Војно-технички споразум, www.srbija.gov.rs (мај 2013).
18) A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, НАША исповијест : жене жртве рата из
Републике Српске : 1992-1995 = Our testimony : Women Victims of War
from The Republic of Srpska : 1992-1995, Бања Лука – Београд 2016.
416 ИСТОРИЈА СРБА V
19) Драган Вукмировић и други, Два века развоја Србије : статистички
преглед = Two Centuries of Serbian Development : statistical review,
Београд 2008.
20) Михајло М. Вучинић, Грађански рат у Хрватској 1991-1995, Београд
2005, са са www.krajinaforce.com (фебруар 2019).
21) Јанко Велимировић и други, Агресија Републике Хрватске на Ре-
публику Српску : окупација општине Мркоњић Град : септембар 1995.
- фебруар 1996. године, 2. измјењено издање, Бања Лука 2012,
www.rcirz.org (02.2018).
22) Влада Републике Србије, Одлука о признавању Републике Црне Горе,
www.srbija.govБад Вилбел.rs (јун 2006).
23) Влада Републике Србије, Предлог закона о порезу на додату
вредност, www.srbija.gov.rs (новемнар 2013).
24) Влада Републике Србије, Стратегија повећања извоза Републике
Србије за период од 2008. до 2011. године, www.srbija.gov.rs (мај
2008).
25) Радослав Гаћиновић, Спречити потапање Србије у „Атлантику” (Еко-
номске интеграције и војна неутралност национални је интерес
Србије), у Геополитички положај Србије и Балкана између евро-
атлантизма и евроазијства, Нови Сад 2015.
26) Радослав Гаћиновић и Милета Томић, Агресија НАТО-а на СРЈ је
злочин који се не заборавља, у Култура полиса: часопис за неговање
демократске политичке културе (2019) бр. 38.
27) Иво Голдштајн, Хрватска повијест, Загреб 2003.
28) Јелена Гускова, Историја Југословенске кризе (1990-2000), Београд
2003.
29) Јелена Гускова, Став Срба према мировним плановима из прве поло-
вине 90-их год. XX века (Институт за упоредно право, 20 година од
разбијања СФРЈ, Београд 2011).
30) Милан Гулић, Војска Крајине лист Главног штаба Српске војске
Крајине, у Грађански рат у Хрватској 1991-1995. (Зборник радова IX),
Београд 2013, са www.independent.academia.edu/MilanGulić (јул 2019).
31) Милан Гулић, Дипломатија у предвечерје „Олује”. Записник разговора
М. Мартића и А. де Сота у Книну 8. јула 1995, у Историја 20. века
2/2017, стр. 176 напомена 13.
32) Миле С. Дакић, Хроника Републике Српске Крајине 1989-1995,
www.krajinaforce.com (фебруар 2018).
33) Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и међународни аспекти кризе и
распада Југославије, у зборнику: 20 година од разбијања СФРЈ = 20
years since the breaking - up of the SFRY, Београд 2011.
34) Два века развоја Србије: статистички преглед, Београд 2008.
35) Фатон Дева и други, Просторни план Заштићена Зона од Посебног
интереса „Битка на Кошарама”, Приштина 2013, са 2019. са
www.mmph.rks-gov.net/repository/docs/1113_-
_PH_Beteja_e_Koshares_-_serb._869111.pdf.
36) Датуми признавања БиХ, www.mvp.gov.ba (октобар 2015).
Извори и литература 417
37) Бојан Б. Димитријевић, Командант, Београд 2018.
38) Бојан Б. Димитријевић, Неуспела интервенција : Употреба оклопних
јединица ЈНА у рату у Хрватској 1991, Историја 20. века, 2/2011
39) Бојан Б. Димитријевић, Рат у Босни и Херцеговини 1991-1992, у
Историја 20. века 2/2000.
40) Дејтонски мировни споразум са www.oscebih.org (октобар 2015).
41) Рамиз Дрековић, У обручу : Крајишници и Херцеговци у борби на два
фронта, Зеница 2004.
42) Бранислав Дукић, Логори за Србе у БиХ и Хрватској, Страдање Срба у
последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
43) Бојан Ђокић, Масовне отмице и нестанци на Косову и Метохији 1998‒
1999, Бањалучки новембарски сусрети 2016, узето са
www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април 2019).
44) Бојан Ђокић, Убиство жетелаца из Старог Грацка и околине, Токови
историје (1) 2016.
45) Бојан Ђокић, Нумеричка анализа списка отетих и несталих Срба и
припадника других мањинских заједница на Косову и Метохији,Токови
историје (1) 2015.
46) Бојан Ђокић, Злочин ОВК: Гранатирање српске пијаце у селу Бресје,
са www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април 2019).
47) Ненад Антонијевић и Бојан Ђокић, Страдање српског и осталог ..., са
www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април 2019).
48) Мило Ђукановић, www.predsjednik.gov.me (октобар 2015).
49) Вељко Ђурић Мишина, Хроника Републике Српске Крајине, у Двери
српске, бр. 46 (2010).
50) Игор М. Ђурић, Вечити рат Метохија и Косово, са www.academia.edu.
51) Ердутски споразум, www.snv.hr (мај 2013).
52) Ђуро Загорац, Битка љутог генерала, Београд 1999.
53) Закон о потврђивању Споразума о нормализацији односа између Ре-
публике Хрватске и Савезне Републике Југославије, са www.hnv.org.rs
(октобар 2015).
54) Закон о ратификацији Споразума о успостављању специјалних пара-
лелних односа између Републике Српске и Републике Србије, Број: 01-
1109/07, www.narodnaskupstinars.net (новембар 2013).
55) Слађана Зарић, Ратне приче са Паштрика, Радио телевизије Србије и
Војнофилмски центар Застава филм 2019.
56) Слађана Зарић, Ратне приче са Кошара, Информативни програм Радио
телевизије Србије 2019.
57) Ђуро Затезало, Радио сам свој сељачки и ковачли посао: Свједо-
чанства геноцида, Загреб 2005.
58) Здравствено – статистички годишњак Републике Србије ... = Health
Statistical Yearbook of Republic Serbia, Београд 2013, www.batur.org.rs
(децембар 2013).
59) Душан Зуровац, Записи из мостарске тамнице, 2. издање, Београд
1996.
418 ИСТОРИЈА СРБА V
60) Омер Ибрахимагић, Актуелни политички захтјеви – Авети прошлости,
Корак - часпопис за заштиту тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012.
61) Миливоје Иванишевић, Лична карта Сребренице, Српски борац - лист
бораца Републике Српске, број 126-127 (2010).
62) Драгослав Илић и други, Република Српска у одбрамбено-
отаџбинском рату : историјски преглед, 2. измјењено издање, Бања
Лука 2018, http://www.rcirz.org/index.php/lat/publikacije (09.2019).
63) Истраживачко документациони центар [из Сарајева], www.idc.org.ba
(јун 2007).
64) Историјат Владе Републике Српске са www.vladars.net (јануар 2019).
65) Алија Изетбеговић, Рат и мир у Босни и Херцеговини = War and peace
in Bosnia and Herzegovina, Сарајево 1998.
66) Триво Инђић, Глобалне последице агресије НАТО на Југославију, у
Историја 20. века 1999.
67) Владислав Јовановић, Рат који се могао избећи: у вртлогу југосло-
венске кризе, Београд 2008.
68) Јадранка Јовановић, Југославија и Савет безбедности Организације
уједињених нација 1945-1985, Београд 1990.
69) Небојша Јовановић, Поход 169. моторизоване бригаде ЈНА у
Хрватској 1991, у Историја 20. века 2/2011.
70) Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ: изводи из дневника, Београд
1996.
71) Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни аспекти југословенске кризе,
докторска дисертација, Правни факултет у Београду 2016.
72) Јунаци отаџбине, спомен-књига, одг. уредник Родољуб Матовић,
Београд 2000.
73) Вељко Кадијевић, Против удар: моје виђење распада Југославије,
Београд 2010.
74) Мичио Каку, Физика немогућег: научно истраживање времеплова,
телепатије, психокинезе, робота и путовања бржег од светлости,
(Смедерево 2011), са www.heliks.rs (мај 2017).
75) Здравка Карлица, Страдали српски војници и полицајци у нападу
муслиманко-хрватских оружаних формација на Приједор 1992. године,
Страдање Срба у последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ...,
Бања Лука 2018.
76) Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, Бања
Лука 2017.
77) Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ: сећање на почетак оружаних
сукоба у Словенији и Хрватској, Београд 2005.
78) Никола Кољевић, Стварање Републике Српске: дневник 1993-1995:.
сећања сведочења, I-II, Београд 2008.
79) Коначни резултати пописа 2002. Становништво према националној
или етничкој припадности и према полу и старости у Републици Срби-
ји, по општинама, www.monstat.org (децембар 2013).
80) Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у
2002. са www.stat.gov.rs (новембар 2013).
Извори и литература 419
81) Богољуб Кочовић, Етнички и демографски развој Југославије од 1921.
до 1991, Париз 1998.
82) Краљевска породица Србије, www.rsroyalfamily.net (мај 2015).
83) Кумановски споразум, са www.vostok.rs, (фебруар 2018).
84) Мирослав Лазански, Истина о Српској, Београд 2001.
85) Младен Лазић, Чекајући капитализам: настанак нових класних односа
у Србији, Београд 2011.
86) Данијела М. Лакић, Утицај проширења Европске уније на процес
европских интеграција, Филозофски факултет, докторска дисертација,
Београду 2013, www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017).
87) Миодраг Линта, Евидентирање уништене, отете и друге имовине
избеглих и прогнаних лица и осталих оштећених грађана која се
налази у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији, Страдање Срба
у последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
88) Славко Лисица, Командант по потреби, Бездан - Сомбор 1995.
89) Ђорђе Личина, Двадесети човјек, Загреб 1979.
90) Весна Лукић, Две деценије избеглиштва у Србији : попис ста-
новништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији,
Београд 2015, www.stat.gov.rs ( јун 2015).
91) Р. Лукић, Вањска политика Клинтонове администрације према рато-
вима у Хрватској и Босни и Херцеговини (1993-95), Часопис за
сувремену повијест год. 38. бр. 1 (2006).
92) Ивица Лучић, Босна и Херцеговина од првих избора до међународног
признања, Часопис за сувремену повијест, бр. 1 (2008).
93) Миливоје Марковић, Страдање Срба у Зворнику, Страдање Срба у
последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
94) Даворин Маријан, Вјештачки налаз: о ратним везама Хрватске и
Босне и Херцеговине (1991-1995), у Часопис за сувремену повијест
(год. 36, бр. 2), Загреб 2004.
95) Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990–1991. Судионици и значајке, у
Историја 20. века 2/2011
96) Саша Мрдуљаш, Просторно-демографски резултати српске велико-
државне агресије у Босни и Херцеговини крајем 1992, Часопис за
сувремену повијест ЧСП бр. 1. (2009) Загреб.
97) Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990-1991. судионици и значајке,
Историја 20. века 2/2011.
98) Рој Медведев, Путин: повратак Русије, Београд 2007.
99) Миграције, кризе и ратни сукоби на Балкану с краја 20. века, Београд
2011.
100) Бојан С. Марић, Утицај Савезне Републике Немачке на процес
европских интеграција Републике Србије, у Култура полиса: часопис
за неговање демократске политичке културе (2018) бр. 35
101) Лазар Е. Марићевић, Личност политичког лидера - Студија случаја:
Амерички председници 1933–2001. Антрополошко-психолошки и
политиколошки приступ, (докторска дисертација, Београд 2013), са
www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017).
420 ИСТОРИЈА СРБА V
102) Миливоје Марковић, Страдање Срба у Зворнику, Страдање Срба у
последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
103) Милан Мијалковски и Весела Радовић, Истине и заблуде о Југосло-
венској народној армији и распаду Југославије, у Култура полиса:
часопис за неговање демократске политичке културе (2011) бр. 15, са
http://kpolisa.com/KP15/kp15-I-1-Mijakolvski-Radovic.pdf
104) Никола Милентијевић и Марија Станковић, Значај Кумановског спо-
разума у решавању сукоба на Косову и Метохији, у Култура полиса:
часопис за неговање демократске политичке културе (2017), бр. 34.
105) МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против Готовине, Чермака и Марка-
ча, Уводна реч Тужилаштва, 11.3.2008, са www.hlc-rdc.org (мај 2019).
106) МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда Зејнилу Делалићу, Здравку Муцићу
званом Паво, Хазиму Делићу и Есаду Ланџу званом Зенга, 16.11.1998,
са www.hlc-rdc.org (мај 2019).
107) МКСЈ УН (IT-96-22-T), Пресуда Д. Ердемовићу, 5.3.1998, узето са
www.icty.org (април 2019).
108) МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану Караџићу, 24.3.2016, са
www.icty.org (април 2019).
109) МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Сажетак пресуде Претресног већа Радовану
Караџићу, Хаг 24.3.2016, са www.icty.org (април 2019).
110) МКСЈ УН (IT-98-30/1-T), Тужилац против Мирослава Квочке,
Милојице Коса, Млађе Радића, Зорана Жигића и Драгољуба Прцаћа,
Пресуда 2.11.2001, са www.icty.org (април 2019).
111) МКСЈ УН (IT-00-39-T), Пресуда Момчилу Крајишнику, 27.9.2006, са
www.icty.org (април 2019).
112) МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу Крстићу, 2.8.2001, са
www.icty.org (април 2019).
113) МКСЈ УН (IT-03-66-T), Пресуда Фатмиру Љимају, Харадину Баљи и
Исаку Муслију, Хаг 30.11.2005, www.icty.org (април 2019).
114) МКСЈ УН (IT-95-11-T), Тужилац против Милана Мартић, сведок
Бранко Поповић, 08.09.2006.
115) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Д. Ердемовић, 25.8.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
116) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Зоран Лилић, 9.7.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
117) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Д. Ердемовић, 25.8.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
118) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Б-1097, 25.7.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
119) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Стјепан Кљујић, 15.7.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
120) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Марко Миљанић, 14.7.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
121) МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против Слободана Милошевића, Све-
док Емил Чакалић, 16.7.2003, са www.hlc-rdc.org (април 2019).
Извори и литература 421
122) МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Милану Милутиновићу, Николи
Шаиновићу, Драгољубу Ојданићу, Небојши Павковићу, Владимиру
Лазаревићу и Сретену Лукићу, Хаг 26.2.2009, www.icty.org (април 2019).
123) МКСЈ УН (IT-09-92-T), Пресуда Ратку Младићу, 22.11.2017, са
www.hlc-rdc.org (април 2019).
124) МКСЈ УН (IT-95-13/1-Т), Пресуда Милету Мркшићу, Мирославу
Радићу и Веселину Шљиванчанину, донета 27.9.2007.
125) МКСЈ УН (IT-00-39&40/1-S), Пресуда Биљани Плавшић, 27.2.2003,
www.icty.org (април 2019).
126) МКСЈ УН (IT-94-1-T), Пресуда Душку Тадићу, 7.5.1997, узето са
www.icty.org (април 2019).
127) МКСЈ УН (IT-04-84bis-T), Пресуда Рамушу Харадинају, Идризу Баља-
ју и Љахију Брахимају, Хаг 29.12.2012, www.icty.org (април 2019).
128) МКСЈ УН (IT-05-87-А), Пресуда Жалбеног већа Николи Шаиновићу и
другим, донета 23.1.2014, са www.icty.org (април 2019).
129) МКСЈ УН (IT-03-67-T), Пресуда Војиславу Шешељу, Хаг 31.3.2016,
www.icty.org (април 2019).
130) Народна скупштина Републике Српске = National Assembly of the
Republic of Srpska : 1991-2011, Бања Лука 2012.
www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomo
nografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf (јул 2019).
131) Анте Назор и Јања С. Гибач, Процес покушаја нормализације
хрватско-српских односа и мирне реинтеграције Републике Српске
Крајине 1994./1995. на окупираном подручју западне Славоније,
Часопис за сувремену повијест бр. 1 (2014).
132) Џемал Најетовић и Сакиб Куртић, Трећи корпус Армије РБиХ ...,
Корак - часпопис за заштиту тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012.
133) Никша Никодиновић, Америчка национална стратегија за борбу
против тероризма на почетку XXИ века, Факултет политичких наука :
докторска дисертација, Београд 2017.
134) Коста Николић, Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку, друго
допуњено издање, Београд 2017.
135) Коста Николић, Рат у Словенији 1991., Историја 20. века 2/2011.
136) Коста Николић и Владимир Петровић, Од мира до рата: Документа
Председништва СФРЈ 1991, Том 1, (јануар-март 1991), Београд 2011.
137) Коста Николић и Владимир Петровић, Рат у Словенији – Документа
Председништва СФРЈ, Том 2, Београд 2012.
138) Коста Николић и Владимир Петровић, Рат у Хрватској : документа
Председништва СФРЈ, Том 3 : (август-октобар 1991), Београд 2018.
139) Виктор Нуждић и други, Страдање српчана на Озренско-возућком
ратишту, Бања Лука 2018, www.rcirz.org (09.2019).
140) Одлука о признавању Републике Црне Горе, www.srbija.gov.rs (окто-
бар 2013).
141) Стево Пашалић, Антропогеографска стварност Срба у БиХ (1992-
2000), Бања Лука 2002.
422 ИСТОРИЈА СРБА V
142) Ана Д. Петковић, САД и распад Југославије Америчка дипломатија и
балкански конфликт 1989-1995, Филозофски факултет, докторска
дисертација, Београду 2013, www.nardus.mpn.gov.rs (јун 2017).
143) Владимир Петровић, Српске политичке елите и Лондонска конфе-
ренција, Том 1 : стенографске белешке са седнице Савета за усаглашавање о
државној политици Савезне Републике Југославије, Београд 2014.
144) Политика, Београд 1990-2014.
145) Политика online, са http://www.politika.rs.
146) Оливера Поповић, Ранта прећутала доказе из Рачка, Политика,
24.10.2008, са www.politika.rs (мај 2017).
147) Пресуда оптуженим за убиство председника владе Зорана Ђинђића
(2007), са http://www.zavrsnarec.rs/dokumenti.html, стр 9.
148) Јакша Рагуж, Дубровник и дубровачка бојишница 1995. године , у
Часопис за сувремену повијест бр. 3, Загреб 2015.
149) Ђорђе Радељ, Патријарх Павле : светац којег смо познавали,
Београд 2014.
150) Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије, Том
1, А-З, Нови Сад 2009.
151) Република Србија Тужилаштво за ратне злочине, Тужба против
Јуришић Илије из Тузле, са са www.hlc-rdc.org (јануар 2018).
152) Република Српска – петнаест година постојања и развоја, зборник
радова, Бања Лука 2007.
153) Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење
несталих лица, Пројекат пописа и евидентирања српских жртава у
рату у БиХ, www.rcirz.org (фебруар 2018).
154) Дамјан Павлица, Савремена историја Косова, са www.pescanik.net
(април 2019).
155) Драган Пјевач, Страдање Срба у Хрватској, Страдање Срба у
последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
156) Подаци о жртвама рата 1992-95. у БиХ, www.idc.org.ba (јун 2011).
157) Република Црна Гора Завод за статистику, Попис становништва,
домаћинстава и станова у 2003. Становништво национална, или
етничка припадност подаци по насељима и општинама = Census of
Population, Households and Dwellings 2003, Population, national or ethnic
affiliation Data by settlements and municipalities Подгорица 2004,
Подгорица 2004, www.monstat.org (децембар 2013).
158) Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској
2013. године : Резултати пописа, Бања Лука 2016, www.rzs.rs.ba
159) Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херце-
говини, 2013. резултати пописа, Сарајево 2016, www.www.fzs.ba
(децембар 2019).
160) Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010.,
Београд 2012, www.stat.gov.rs (новембар 2013).
161) Признање хрватске, са www.sabor.hr (фебруар 2018).
Извори и литература 423
162) Против председника Милошевића и четворице високих функционера
СРЈ подигнута оптужница за убиство, прогон и депортацију на Косову,
са www.icty.org/bcs/sid/7765 (април 2019).
163) Ђорђе Радељ, Патријарх Павле : светац којег смо познавали,
Београд 2014.
164)www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__sr/2016-05/
rezolucija_1244_cir.pd; United Nations Security Council Resolution 1244,
http://www.un.org/press/en/1999/html.
165) Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење
несталих лица, Пројекат пописа и евидентирања српских жртава у
рату у БиХ, www.rcirz.org (фебруар 2018).
166) Цвјетко Савић, Ратни злочини над Србима општине Високо : (1992-
1995). Свједоци говоре, Бања Лука 2012, www.rs-itcy.org (02.2018).
167) Милисав Секулић, Книн је пао у Београду, Бад Вилбел 2000,
168) Новица Симић, Операција „Коридор-92”, Бања Лука 2011.
169) Специјално тужилаштво за организовани криминал : првих шест го-
дина, Београд 2009, са www.osce.org (април 2019).
170) Списак земаља које су признале независност Косова, узето са
www.kimenovine.wordpress.com (октобар 2015).
171) Србија пред Међународним судом правде, књ. I, Одбрана, Београд
2007.
172) Србија пред Међународним судом правде, књ. II, Пресуда, Београд
2007.
173) Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 112-113 (2008),
www.borackars.org/wp-content/uploads/bsk-pdf-manager/2_BORAC_112-
113.PDF (јул 2019).
174) Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 120-121 (2009),
www.borackars.org/wp-content/uploads/bsk-pdf-manager/5_BORAC_120-
121.PDF (јул 2019).
175) Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 118-119 (2009),
www.borackars.org/wp-content/uploads/bsk-pdf-manager/4_BORAC_118-
119.PDF (јул 2019).
176) Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 122-123 (2009),
www.borackars.org/wp-content/uploads/bsk-pdf-manager/6_BORAC_122-
123.PDF (јул 2019).
177) Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 124-125 (2009),
www.borackars.org/wp-content/uploads/bsk-pdf-manager/7_BORAC_124-
125.PDF (јул 2019).
178) Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 126-127 (2010),
www.borackars.org/wp-content/uploads/bsk-pdf-manager/8_BORAC_126-
127.PDF (јул 2019).
179) Статистички годишњак 2011. = Statistical Yearbook 2011. преузето са
www.monstat.org (децембар 2014).
180) Статистички годишњак Београда 2012, са www.zis.beograd.gov.rs
(децембар 2013).
424 ИСТОРИЈА СРБА V
181) Статистички годишњак Републике Српске 2015. = Statistical Year-
book of Republika Srpska 2015, Бања Лука 2015.
182) Старистички календар Републике Србије 2013, са www.stat.gov.rs
(децембар 2013).
183) Статистички календар Србије 2012, www.stat.gov.rs (децембар 2013).
184) Статистички љетопис Републике Хрватске 2011, Загреб 2011.
185) Статистички љетопис Републике Хрватске 2012, Загреб 2012.
186) Стенографске белешке са 5. седнице Врховног савета одбране, 7.
август 1992, са www.sense-agency.com/upload/documents/stenografic_records/
BHS/ (јануар 2018).
187) Тајна акција ловаца Српске Крајине! Окршај Јастребова и Ф-16 у
првој борбеној НАТО акцији у историји: како су амерички пилоти
напали српске без упозорења! Ово је прво сведочење преживелог
пилота! Вести 01.03.2019. 21:43h са www.kurir.rs/vesti/3213773/tajna-
akcija-lovaca-srpske-krajine-okrsaj-jastrebova-i-f-16-u-prvoj-borbenoj-
nato-akciji-u-istoriji-kako-su-americki-piloti-napali-srpske-bez-
upozorenja-ovo-je-prvo-svedocenje-prezivelog-pilota.
188) Чланице ОУН, са www.un.org/en/member-states/ (мај 2018).
189) Јован Ћирић, Први ударац, у зборнику: 20 година од разбијања
СФРЈ = 20 years since the breaking - up of the SFRY, Београд 2011.
190) Улога Републике Хрватске у догађајима који су претходили ратном
злочину у Сијековцу 26. марта 1992. године, Српски борац - лист
бораца Републике Српске, број број 118-119 (2009).
191) Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), са
www.sr.wikisource.org/wiki/Устав_Социјалистичке_Федеративне_
Републике_Југославије_(1974).
192) Устав Социјалистичке Републике Хрватске 1974, са www.pravo.unizg.hr
(фебруар 2018).
193) Уставна повеља државне заједнице Србије и Црне Горе, узето са
www.rastko.rs (мај 2013).
194) Уставна повеља [из 2003], са www.gov.me (фебруар 2018).
195) Устав Републике Србије 2006, www.ustavni.sud.rs (април 2013).
196) Радојка Филиповић, Страдање Срба Братунца и Сребренице (1992-
1995), Страдање Срба у последњој деценији 20. вијека - Зборник
радова ..., Бања Лука 2018.
197) Фонд за хуманитарно право је објавио, Листа људских губитака
Србије и Црне Горе на подручју СФРЈ у периоду 1991-1995. објављено
27.05.2011, са www.hlc-rdc.org (јануар 2018).
198) Луис Ф. Френклин, Европа у доба револуције: 1780-1830, Београд
2005.
199) Сефер Халиловић, Подмукла стратегија, Матица, Сарајево 1998.
200) Едвард С. Херман (уредник), Масакр у Сребреници: докази,
контекст, политика, Београд 2011.
201) Мирсад Хећо, Преживљавање становника Сарајева током Опсаде,
Корак - часпопис за заштиту тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012.
202) Шефко Хоџић, Босански ратници, Сарајево 1998.
Извори и литература 425
203) Ненад М. Цвјетковић, Битка за Возућу : (1992-1995), Добој 2012.
204) Тодор Чепреганов и други, Историја на македонскиот народ (Скопје
2008), са www.pollitecon.com (април 2015).
205) Хазим Шадић, Други корпус Армије РБиХ ..., Корак - часпопис за
заштиту тековина борбе за БиХ број 29, Сарајево 2012.
206) Војислав Шешељ, Српска радикална странка, Београд 2004.
207) Војислав Шешељ, Сведок одбране Слободана Милошевића у хашком
процесу, www.vseselj.com (април 2013).
208) Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли/протјерани Срби са
поручја Републике Хрватске и бивше Републике Српске Крајине у рату
(1991-1995), Страдање Срба у последњој деценији 20. вијека -
Зборник радова ..., Бања Лука 2018.
209) Nir Arielli, In Search of Meaning: Foreign Volunteers in the Croatian
Armed Forces, 1991–95 , са www.leeds.academia.edu/NirArielli (јануар
2018).
210) John M. Blum et al, The National Expierece: a History of the United
States, Fourth edition, New York – Chicago – San Fracisco – Atlanta 1977.
211) Demographic changes of the Kosovo population 1948-2006, преузето
са www.esk.rks-gov.net (децембар 2013).
212) Demographic yearbook 1989, www.unstats.un.org (децембар 2013).
213) Demographic yearbook 1994, www.unstats.un.org (децембар 2013).
214) Estimation of Kosovo population 2011, (Приштина фебруар 2013), са
www.esk-rsk.net-eng (децембар 2013).
215) General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina,
узето са https://peacemaker.un.org/sites/peacemaker.un.org (09.2019).
216) Human Rights Watch, Under Orders: War Crimes in Kosovo, New York
2001, са www.hrw.org (јануар 2018).
217) Human Rights Watch, По наређењу : ратни злочини на Косову,
Београд 2003, са www.hrw.org (април 2019).
218) ICTY (IT-09-92-T), Prosecutor v. Ratko Mladić, Judgement 22 November
2017, www.icty.org (09.2019).
219) Zehrudin Isaković, Alija Izetbegović : 1925-2003 : biography, узето са
www.muzejalijaizetbegovic.bа (април 2019).
220) J. Krüger and P. Ball, Evaluation of the Database of the Kosovo Memory
Book,www.hrdag.org/wp-content/uploads/2015/04/Evaluation_of_the_Dat
abase_KMB-2014.pdf (04.2019).
221) Kosovo Declaration of Independence, са www.assembly-kosova.org (ја-
нуар 2018).
222) Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt, Scenografi ja rata : nova
putovanja u Bosnu i Srbiju, Beograd 2010, са www.helsinki.org.rs
(фебруар 2018).
223) Benjamin S. Lambeth, NATO’s air war for Kosovo : a strategic and
operational assessment, Published 2001 by, са
www.rand.org/pubs/monograph_reports/MR1365.html (април 2019).
224) R. Craig Nation, War in the Balkans 1991-2002, Army War College
(U.S.). Strategic Studies Institute. August 2003.
426 ИСТОРИЈА СРБА V
225) NATO A-Z page, са www.nato.int (април 2019).
226) The North Atlantic Treaty, Washington D.C. - 4 April 1949, са
www.nato.int (април 2019).
227) NATO A-Z page, са www.nato.int (април 2019).
228) Božo Repe, Jutri je novi dan: Slovenci in razpad Jugoslavije, Ljubljana
2002.
229) Božo Repe, Viri o demokratizaciji in osamosvojitvi Slovenije. Del 2,
Slovenci in federacija, Ljubljana 2003.
230) Republic of Serbia – Federal Republic of Yugoslavia, Parliamentary
elections 23 December 2000, OSCE/ODIHR Final Report, Warsaw 20
February 2001, са www.osce.org (април 2019).
231) Resolutions and Decisions adopted by the General Assembly during its
Forty-seventh Session, vol. I, United Nations: New York 1993,
www.un.org.
232) Resolutions and Decisions adopted by General Assembly during its
fifthy-fifth session 5 September 23 December 2000, Volume I, New York
2001.
233) Statistički ljetopis Republike Hrvatske 2012, www.dzs.hr (децембар
2013).
234) World Statistics Pocketbook 2013 edition, www.unstats.un.org.
235) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1991,
New York 1993, www.un.org.
236) United Nations, Resolutions and Deci-sions of the Security Council 1992,
New York 1993.
237) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1993.
238) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 199 4,
New York 1996.
239) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 199 5,
New York 1998.
240) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1996,
New York 1998, www.un.org.
241) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 199 8,
New York 2000.
242) United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 199 9,
New York 2001, www.un.org.
Белешка о аутору
Александар Андрић Логос рођен је 22.11.1967. у Тузли, где је
завршио основно и средње образовање. У Тузли је живео до
1992. Историју је почео да студира на Филозофском фа-
култету у Сарајеву, а дипломирао је 1996. на Филозофском
факултету у Београду. Од 1996. живи у Бијељини где је за-
послен као професор историје. Прво дело о историји Срба
објавио је 2012. године, a израду новог и оригиналног
научног приказа историје Срба наговестило је објављивање
дела Историја Срба, II измењено издање 2016. Поред тога
објавио је и кратак преглед историје науке и филозофије
природе под насловом Путовање мисли – увод у потрагу за
истином, 2. измењено издање, (2017). То дело садржи неке
неочекиване замисли. Таква је замисао да се појављивање
света (Велики прасак) може замислити као Прва грешка у
односу на савршено ништавило пре тога. Из тога су изведене
мисли да се кретање и постојање свега дешава кроз правило
понављања грешке, али и да свет истовремено постоји и не
постоји, то јест кроз кретање стално настаје и нестаје.
Објављена дела:
Историја Срба, Београд 2012;
Историја Срба: 1918-2008, Београд 2013;
Историја Срба: нови век до 1918, Београд 2014;
Историја Срба: средњи век, Београд 2014;
Историја Срба од 1918. до 2012, Београд 2015;
Увод у филозофско-научну потрагу за истином, Београд 2015;
Путовање мисли: увод у потрагу за истином, Београд 2015;
Историја Срба: до средине XV века, Београд. 2016;
Историја Срба, 2. измењено издање, Београд 2016;
Путовање мисли: увод у потрагу за истином, 2. измењено
издање, Београд 2017.
Историја Срба I, Београд 2017.
www.independent.academia.edu/AleksandarLogos
САДРЖАЈ:
ИСТОРИЈА СРБА 1 : Допуна 4
1. De administrando imperio : Време стварања и неке 7
исправке преводa
САЖЕТАК – 7; АBSTRACT – 8; De administrando imperio:
Време стварања и неке исправке преводa – 9; Србија и
њена војска од 924. до 927. године – 30; Прилог 1 :
Границе Србије и Хрватске 924-927. – 38; Прилог 2 :
Границе Србије око 820. – 41; Прилог 3 : Савремени
хеленски алфабет – 42; Прилог 4 : Процена броја ста-
новника на Балкану и у Европи око 900. године – 43;
Списак извора – 47; Списак литературе – 48
ИСТОРИЈА СРБА 5
Увод у грађанске ратове 53
1. Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 55
Ширење утицаја САД и ЕУ у време распада СФРЈ – 55;
Потпуни нестанак средишње власти СФРЈ и припрема
грађанског рата у Хрватској и Словенији – 62; Ни рат, ни
мир у марту 1991. и Председништво СФРЈ – 73; Јачање
присталица Југославије у Председништву СФРЈ и оружани
сукуоби у периоду март-мај 1991. – 78; Кратки рат у Сло-
венији јун-јул 1991. – 86; Избор Месића за председника
Председништва СФРЈ и Брионска декларација – 94; Ору-
жани сукоби у Хрватској 1991. и повратак усташа – 97;
Грађански рат од августа 1991. и битка за Вуковар – 107;
Почетак рада Хашке конференција ЕЗ о Југославији и
430 ИСТОРИЈА СРБА 5
проглашење независности Македоније – 117; Бадинте-
рова комисија и правна разградња СФРЈ – 120; Признање
независности Словеније и Хрватске од Европске заједни-
це – 123; Припреме за рат у Социјалистичкој Републици
БиХ 1991. – 127; Проглашење Српске Републике БиХ
(после РС) – 133; Референдум Муслимана и Хрвата у БиХ
1992. – 136; Долазак УНПРОФОР-а у РСК и привидни мир
са Хрватској – 142; Преношење рата из Хрватске у БиХ у
пролеће 1992. – 145; Почетак рата у Сарајеву и призна-
ње независности Републике БиХ – 157; Стварање Са-
везне Републике Југославије (СРЈ) и повлачење ЈНА из
Македоније – 165; Повлачење ЈНА из БиХ и одлука УН о
кажњавању СРЈ – 168; „Коридор-92” и „Сарајевски
тунел” – 175; Економско уништавање Србије од 1992. –
181; Рат од средине 1992. и избацивање СРЈ из УН – 188;
Рат у првој половини 1993. и Овенови мировни планови –
200; Пропаст Овенових мировних планова и рат „свих
против свих” у другој половини 1993. – 206; Хипер-
инфлација 1993. у СРЈ и план стабилизације 1994. – 210;
Култура, здравство и спорт 90-их година 20. века – 216;
Споразум о почетку нормализације односа Хрватске и
Србије и први напади НАТО-а на РС 1994. – 219; Поли-
тички и економски сукоб Републике Србије и Републике
Српске у другој половини 1994. – 225; Примирје у БиХ
почетком 1995. и пад западне Славоније – 230; Особље
УНПРОФОР-а као таоци и Сребреница 1995. – 233;
Хрватско освајање Републике Српске Крајине (РСК) 1995.
– 241; Напад НАТО-а на Републику Српску у августу и
септембру 1995. – 251; Мировни споразум у Дејтону
1995. – 258; Жртве грађанског рата у БиХ и РС – 264;
Ердутско-загребачки споразум – 267
2. Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 269
Суспензије санкција УН и јачање самосталности Црне
Горе – 269; БиХ под управом „високих представника” од
1996. до 1999. – 279; Срби у независној држави
Хрватској од 1996. до 1999. – 293; Две „државе” на
Космету и припреме за рат – 297; Рат УЧК (ОВК) против
Србије и СРЈ од фебруара 1998. до марта 1999. – 302;
Сусрети у Рамбујеу и догађаји пред напад НАТО-а – 311;
Садржај 431
Почетак напада НАТО-а на Србију – 315; Пад „невидљи-
вог” (Ф-117) и „колатерална” штета –319; Појачавање
напада и осећај усамљености у априлу 1999. – 323; Сла-
мање воље за отпор СРЈ у мају 1999. – 326; Кумановски
споразум и Резолуција 1244 – 330; Долазак КФОР-а на
Космет и прогон Срба – 333; Питање карактера ратова
1991-99. и контроле над њима – 338.
3. Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 343
Укидање ратног стања у Србији и убиства у „име државе”
– 343; Космет од краја 1999. до 2003. – 347; Пораз Ми-
лошевића на изборима 2000. – 351; Двовлашће и избори
за скупштину Србије 2000. – 359; Изручење Милошевића
МКСЈ УН и његова смрт – 361; Време распадања ДОС-а –
364; Од транзиције социјалистичке привреде до рецесије
2009-2012 – 368; Проглашење државе Србије и Црне
Горе – 375; Демографске промене према пописима 2002.
и 2013. – 378; Убиство председника владе Зорана
Ђинђића – 381; Срби у Републици Српској и БиХ од 1999.
– 384; Срби у Хрватској од 1999. – 389; Одвајање Црне
Горе и доношење устава Србије 2006.– 391; Избори
2008. и Космет као „препрека” приближавању ЕУ – 394;
Проглашење независности Косова 2008. – 397; Стварање
Српске напредне странке и избори 2012. – 401; Србија
између евроатлантских интеграција и Истока – 402.
Скраћенице и симболи 407
Абстракт 411
Summary 412
Zusammenfassung 413
Одабрани извори и литература 415
Белешка о аутору 427
Александар А. Логос
ИСТОРИЈА СРБА 1 : Допуна 4
ИСТОРИЈА СРБА 5
Издавач:
АТЦ, Београд
Уредник:
Петар Андрић
Корице
Мирослав Крстић
Абстракт
Анђа Савић
Summary
Зорица Николић
Zusammenfassung:
Драгана Јовановић
ISBN 978-86-85117-46-6
Тираж:
300
Штампа:
АТЦ, Београд 2019.
CIP - Каталогизација у публикацијама
Народна библиотека Србије, Београд
94(=163.41)
94(497.11)
АНДРИЋ, Александар 1967-
Историја Срба. 1, Допуна 4 ; Историја Срба. 5 / Александар А. [Андрић]
Логос - Београд : АТЦ, 2019 (Београд : АТЦ). - стр. 431: илустр. : 24 cm
Тираж 300. - Белешка о аутору: стр. 427. - Напомене и библиографске
референце уз текст. - Библиографија: стр. 47-49 и 415-426. - Абстракт:
История Сербов 5; Summary: History of the Serbs 5; Zusammenfassung:
Geschichte der Serben 5.
ISBN 978-86-85117-46-6
a) Срби – Историја
б) Србија –Историја