Aleksandar A.Logos - Istorija Srba I dopuna 4

200 ИСТОРИЈА СРБА 5

џића, М. Бобана и А. Изетбеговића да прихвате тај план. За Србе у
Крајини опасност је била карта на којој је подручје од Босанског
Брода до Брчког било ван провинција у којима су Срби већина, то
јест поново је Крајина остајала без копнене везе са Србијом и Р.
Караџић је тражио за Србе и такозвани Коридор.877

На поновном окупљању у женеви, а после захтева од стране С.
Милошевића, Д. Ћосића и М. Булатовића, Радован Караџић пристао
је да условно потпише план, али да га мора прихватити, то јест
ратификовати, Народна скупштина РС.878 Скупштина РС (укупно 81
посланик), на Палама, у дводневној седници (19-20.1.1993) прихва-
тила је само принципе мировног плана, али не карту са границама
провинција.879

У време поновног окупљања преговарача у Женеви, 22.1.1993.
хрватска војска почела је са великим нападом на РСК у Далмацији,
то јест заштићену зону УН, на подручју Масленичког моста, Зему-
ника код Задра и бране на језеру Перућац.880 У нападу хрватских
војника убијена су и 2 војника из Француске који су били део
мировних војника УН.881 На захтев Русије, 25.1.1993. СБ усвојио је
Резолуцију 802 којом је од хрватске војске затражио да заустави
напад и повуче се.882 Хрвати нису престали са нападима, заузели су
Масленички мост, Земуник и брану на језеру Перућац.883 Тек у првој
половини фебруара 1993. српска војска зауставила је напредовање
Хрвата и ослободила мање делове територије,884 али Хрватска није
помишљала да повуче своје наоружане људе са заузетих по-
дручја.885 У време ових борби убијено је 348 војника и цивила РСК.886

У јануару и фебруару 1993. појачане су борбе између Мусли-
мана и Хрвата у средњој Босни (Горњи Вакуф, Бугојно).887

877 Политика (28460) 4.1.1993, стр. 1-2; Политика (28465) 9.1.1993, стр. 2. На
састанцима у Женеви били су присутни и Добрица Ћосић и Фрањо Туђман.

878 Политика (број 28469) 13.1.1993, стр. 1-3.
879 Политика (28475) 19.1.1993, стр. 1; Политика (28476) 20.1.1993, стр. 1;

Политика (28477) 21.1.1993, стр. 1.
880 Политика (28479) 23.1.1993, стр. 1, 5-6; Политика (28480) 24.1.1993, стр. 7.
881 Политика (28484) 28.1.1993, стр. 3.
882 Политика (28483) 27.1.1993, стр. 1; Политика (28485) 29.1.1993, стр. 1.
883 Политика (28482) 26.1.1993, стр. 7; Политика (28486) 30.1.1993, стр. 1, 7.
884 Политика (28496) 9.2.1993, стр. 8; Политика (28497) 10.2.1993, стр. 1.
885 Политика (28654) 20.7.1993, стр. 6.
886 Драган Пјевач, Страдање Срба у Хрватској, ..., стр. 198.
887 Политика (28476) 20.1.1993, стр. 7; Политика (28477) 21.1.1993, стр. 8;

Политика (28494) 7.2.1993, стр. 1.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 201

Од краја 1993. Армија Републике БиХ из Сребренице ширила је
своју територију, а 7.1.1993. (православни Божић) узела је и српско
село Кравица (западно од Братунца) у коме је убила око 50 ци-
вила.888 Сличан напад Армије Републике БиХ, коју су пратили и
Бошњаци цивили (са подручја Сребренице), догодио се 16.1.1993.
(јужније) на подручју Скелана, када је убијено око 60 Срба, а за-
робљено око 30 лица, која су одведена у Сребреницу.889 После
напада на Скелане, у јануару 1993. Бошњачка територија око
Сребренице била је највише проширена.890

Од почетка фебруара 1992. године ВРС је изводила напад у
коме је средином фебруара 1992. године узела подручје Каменице,
југозападно од Зворника.891 Напад ВРС на подручје Сребренице се
настављао,892 а у другој половини фебруара 1993. нови председник
САД Вилијам Џеферсон Бил Клинтон (1993-2001) рекао је да ће
САД из авиона, падобранима достављати хуманитарну помоћ
муслиманима окруженим у источној Босни (подручју Жепе и Сребре-
нице).893

РС је допустила да возила УНПРОФОР-а са Ф. Моријоном дођу
у Сребреницу 12.3.1993., а после преговора и да УНПРОФОР из
Сребренице изведе према Тузли (до 20.3.1993) око 670 лица (међу
њима и око 100 рањеника).894 УНХЦР је извео још од 8.000 до 9.000
Бошњака (првенствено жена и деце, али и неколико стотина рање-
ника) из Сребренице крајем марта и у априлу 1993.895

Војска РС наставила је потискивати Армију Републике БиХ и
узела је Церску и Коњевић Поље у првој половини марта 1993.896
После, у првој половини априла 1993. Војска РС нашла се на

888 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 217; Радојка Филиповић,
Страдање Срба Братунца и ..., стр. 211.

889 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 241, 425. Напад је почео
пре свитања (око 05:00), а Срби су морали бежати преко моста, или пливајући
хладном Дрином у Србију. Александар (стар 4 године) и његов брат Радисав
Димитријевић (12 година) убијени су, из пушке, док су прелазили мост.

890 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 240, 242. На северу обу-
хватала је Каменицу, а на југу Жепу. Имала је око 900 километара квадратних.

891 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2040.
892 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2040.
893 Политика (28509) 22.2.1993, стр. 1; Лазар Е. Марићевић, Личност политичког

лидера …, стр. 199.
894 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2043-2045.
895 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2046; МКСЈ УН (IT-98-33-T),

Пресуда Радиславу ..., стр. 7.
896 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2041.

202 ИСТОРИЈА СРБА 5

важнијим узвишењима источно и јужно од Сребренице и била је
близу да уђе у град.897 СБ је брзо деловао. Прво 16.04.1993. Резо-
луцијом 819 прогласио је Сребреницу (исто Жепу и Горажде) за
заштићену зону УН „коју се не сме оружано нападати”.898 Следећег
дана, 17.4.1993. СБ усвојио је Резолуцију 820 која је предвидела
појачавање санкција за СРЈ од 26.4.1993. ако Срби из РС не
прихвате Венс-Овенов план.899

На аеродрому Бутмир 18.4.1993. посредовањем генерала
Ларса Ерика Валгрена (командант УНПРОФОР-а у бившој СФРЈ),
Ратко Младић и Сефер Халиловић потписали су споразум да
Армија Републике БиХ у Сребреници преда оружје УНПРОФОР-у, а
Војска РС обустави нападе на Сребреницу.900 Упркос договору, С.
Халиловић је наредио да војници Армије Републике БиХ који су у
Сребреници не предају УНПРОФОР-у оружје које се може ко-
ристити, него само неупотребљиво оружје.901 Неколико стотина
војника УНПРОФОР-а ушло је 18.4.1993. у Сребреницу, али нису
надгледали предају оружја око града, а Бошњаци су изнели велики
део лаког оружја у околину града.902 Ипак, у Сребреници број
војника Армије Републике БиХ смањен је са око 12.000 војника, на
око 6.000 наоружаних војника од јесени 1993.903

У време напада ВРС према Сребреници, састанци Караџића,
Изетбеговића и Бобана у Њујорку и Женеви су настављени,904 а
крајем марта 1993. Овен и Венс понудили су мало измењени план

897 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 217; МКСЈ УН (IT-95-5/18-
T), Пресуда Радовану …, стр. 2046-2047.

898 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 243; МКСЈ УН (IT-98-33-
T), Пресуда Радиславу ..., стр. 7. Представници УНХЦР-а пренели су у средиште
УН-а вест да Срби прете да ће узети Сребреницу за 2 дана.

899 Политика (28565) 19.4.1993, стр. 1, 4; United Nations, Resolutions and Decisions
of the Security Council 1993, р. 7-10. Кина и Русија су се уздржале од гласања.

900 Политика (28565) 19.4.1993, стр. 7; Политика (28635) 1.7.1993, стр. 3;
Политика (28636) 2.7.1993, стр. 2. Швеђанин Валгрен је био командант
УНПРОФОР-а од почетка марта до краја јуна 1993. године, а од почетка јула
1993. то место дато је Французу Жану Коту.

901 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 657-658; МКСЈ УН (IT-98-33-T),
Пресуда Радиславу ..., стр. 8, 10. С. Халиловић и представници УНПРОФОР-а
поступали су као да се разоружавање односи само на град Сребреницу, а Ратко
Младић и ВРС говорили су о разоружавању целог подручја Сребренице.

902 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 245-246; МКСЈ УН (IT-98-
33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 8.

903 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 244; МКСЈ УН (IT-98-33-
T), Пресуда Радиславу ..., стр. 9 у напомени 108.

904 Политика (28541) 26.3.1993, стр. 1.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 203

за БиХ који су потписали Изетбеговић и Бобан, а од Срба је тражено
да учине исто.905 Док се очекивало шта ће одлучити Скупштина РС у
Билећи, САД и ЕУ појачале су притисак, преко СБ УН који је усвојио
31.3.1993. Резолуцију 816, на РС да прихвати понуђени план.906
Ипак, посланици на скупштини у Билећи нису могли да прихвате
понуђене мапе, а Сајрус Венс се разочаран неуспесима повукао.907
Овен се није повукао, него је тражио да се бомбардовањем Срби у
Републици Српској приморају да прихвате „план који смо ја и Венс
направили”.908

На састанку 25-26.4.1993. Скупштина РС у Бијељини поново је
одбацила мапе из тог плана као неприхватљиве, уз захтев да се о
томе распише референдум.909 Борис Јељцин придружио се притиску
на РС и 27.4.1993. изјавио је да „Русија неће штитити оне који се
противе међународној заједници”.910

Председник владе Грчке Константинос Мицотакис организовао
је у Атини састанак 1-2.5.1993. На састанку В. Чуркин, К. Мицотакис
и С. Милошевић објашњавали су Р. Караџићу да мора прихватити
понуђени план. Караџић је пристао да условно потпише Венс-
Овенов план поделе територија, али, поново, да би његов потпис
постао пуноважан, морала га је потврдити Народна скупштина РС.911

К. Мицотакис, Д. Ћосић, С. Милошевић и М. Булатовић отпу-
товали су на Пале и говорили на састанку Скупштине РС, али
Народна скупштина РС на заседању 5-6.5.1993. године одбацила је
мапе које је план предвидео и потврдила је одлуку да се одржи 15-
17.5.1993. референдум народа у РС о понуђеном плану.912

905 Политика (28542) 27.3.1993, стр. 1; Политика (28547) 1.4.1993, стр. 1; Поли-
тика (28548) 2.4.1993, стр. 1, 4; Политика (28559) 13.4.1993, стр. 1.

906 Политика (28536) 21.3.1993, стр. 1; United Nations, Resolutions and Decisions of
the Security Council 1993, р. 4-5; Тајна акција ловаца Српске Крајине! Окршај
Јастребова и Ф-16 ..., www.kurir.rs/vesti/3213773/. Резолуција 816 допуштала је
обарање свих авиона изнад БиХ који нису добили одобрење да лете од
УНПРОФОР-а. Контрола забране летова поверена је авионима НАТО-а, а ВРС је
своје авионе типа Јастреб преместила на аеродром Удбина.

907 Политика (28550) 4.4.1993, стр. 1.
908 Политика (28563) 17.4.1993, стр. 2.
909 Политика (28573) 27.4.1993, стр. 1, 6.
910 Политика (28574) 28.4.1993, стр. 2; Р. Лукић, Вањска политика Клинтонове

администрације према ратовима у Хрватској и Босни и Херцеговини (1993-95),
Часопис за сувремену повијест год. 38. бр. 1 (2006), стр. 9.
911 Политика (28576) 3.5.1993, стр. 1; Политика (28577) 4.5.1993, стр. 2; Јелена
Гускова, Став Срба према ..., стр. 51-52.
912 Политика (28579) 6.5.1993, стр. 1; Политика (28580) 7.5.1993, стр. 1; Поли-

204 ИСТОРИЈА СРБА 5

Непосредно после скупштине на Палама, 6.5.1993. СБ је усво-
јио Резолуцију 824, којом се за заштићене зоне УН-а проглашавају
Сарајево, Сребреница, Жепа, Горажде, Тузла и Бихаћ уз претњу да
се против Срба, ако нападну та насеља може употребити војна сила
(мисли се на НАТО),913 али јавила се тешкоћа да се план примени,
јер Бошњаци нису желели да предају оружје.914 Само за Сарајево
постоји изјава једног команданта Армије БиХ да су они у Сарајеву
имали 45.000 војника.915 Референдум у РС 15-17.5.1993. потврдио је
одлуку Народне Скупштине РС.916

Влада Србије донела је одлуку да ће обуставити сваку помоћ
Републици Српској осим хране и лекова.917 У време незадовољства
одлуком Срба на референдуму, СБ УН усвојио је 25.5.1993. године
Резолуцију 827, по којој је основан Међународни кривични суд за
бившу Југославију Уједињених нација (МКСЈ УН), са седиштем у
Хагу, за ратне злочине почињене на подручју бивше СФРЈ од
1.1.1991.918 МКСЈ УН је осумњичен да избегава да осуди злочинце
који су били савезници САД и Немачке (а преко ње и већег дела ЕУ)
у разбијању СФРЈ, а суди првенствено Србима и Југословенима,
који су бранили Југославију.919

тика (28588) 15.5.1993, стр. 1, 7. Пред референдум у РС покушано је органи-
зовање једног заједничког састанка скупштина из свих српских земаља у
Београду. Намера је била да се на таквом састанку добије већина која ће
надгласати посланике Народне скупштине Републике Српске. На тај састанак су
се одазвали само посланици три скупштине (СРЈ, Србије и Црне Горе), али
посланици скупштина РСК и РС нису дошли. Окупљени су усвојили једну
декларацију којом подржавају Венс-Овенов план.
913 Политика (28581) 8.5.1993, стр. 1; United Nations, Resolutions and Decisions of
the Security Council 1993, р. 11-12.
914 Политика (28585) 12.5.1993, 8. У Сребреници у првој половини маја 1993. Мус-
лимани су УНПРОФОР-у предали 2 тенка, неколико топова и око 100 пушака.
915 Србија пред Међународним судом ..., књ. II, стр. 130. Изјава је дата у МКСЈ УН
у предмету Галић.
916 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 71. На референдуму одржаном од
15-17.5.1993. гласало је 1.102.233 или 92% од уписаних. Против Венс-
Овеновог плана гласало је 96% од изашлих гласача.
917 Политика (28580) 7.5.1993, стр. 6; Политика (28582) 9.5.1993, стр. 5.
918 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1992, р. 7;
Политика (28600) 27.5.1993, стр. 1. Прва тешкоћа у достизању правде на МКСЈ
УН је била временска граница да се суди за злочине од почетка 1991. Тако је
скоро спречено оптуживање за злочин против мира, који су починиле владе
Хрватске и Словеније. Изгледа намерно, после МКСЈ УН уопште није судио за
злочин против мира, а то је био први злочин који је омогућио све друге ратне
злочине у грађанском рату на подручју СФРЈ 1991-1999.
919 Политика (30128) Београд 7.9.1997, стр. 1. Једна међународна организација у

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 205

После, у првој половини јуна 1993. СБ је донео одлуку да војни-
ци УНПРОФОР-а уђу у 6 заштићених зона и да могу употребити
оружје и помоћ авијације (НАТО-а) уколико су зоне нападнуте,920 а
средином јуна 1993. године усвојена је резолуција која је омогућила
слање још 7.500 војника УНПРОФОР-а у заштићене зоне у БиХ.921

У 1993. дошло је до потпуног разлаза и рата Бошњака са
Хрватима. Од јануара до краја јуна 1993. ХВО се морао повући из
већег дела општине Нови Травник и дати је Бошњацима.922 У Новом
Травнику Бошњаци су од Хрвата преузели и фабрику у којој су се
правили минобацачи, топови и вишецевни ракетни бацачи.923

У марту 1993. почео је напад Муслимана на Хрвате на подручју
Коњица, а од априла до јуна 1993. вођени су већи сукоби Хрвата и
Муслимана у средњој Босни и долини Неретве. У тим сукобима
Хрвати су задржали мала подручја око Витеза (место познато по
производњи експлозива и барута), код Жепча, Вареша и Кисељак,
као и западну Херцеговину са делом Мостара на десној обали
Неретве и Прозором, али су морали напустити Коњиц, Јабланицу,
Травник, Бугојно, Фојницу и део Мостара на левој обали Неретве.924
Потпуно узимање Коњица за Бошњаке било је важно и због значајне
фабрике оружја у том месту која је производила све врсте муниције
за пушке.925

којој је била и Маргарета Папандреу, жена бившег премијера Грчке. Послала је
писмо генералном секретару УН Кофију Анану пишући да се МКСЈ УН не бави
ратним злочинима на непристрасан начин, него да се бирају првенствено
злочини који су повезани са Србима у намери да се они прикажу као главни
злочинци, а не као главне жртве грађанских ратова на простору СФРЈ од 1991.
Према истом писму, кажњавање првенствено Срба МКСЈ УН у Хагу само је
наставак једностраних вести, у већини држава ЕУ, САД и исламских земаља од
1991. По том мишљењу, вести су биране тако да Срби буду описани као главни
кривци за сукобе и главни починиоци злочина на простору бивше СФРЈ.
920 Политика (28610) 6.6.1993, стр. 1-2; Политика (28615) 11.6.1993, стр. 1-2.
921 Политика (28624) 20.6.1993, 2. Истовремено, СБ усвојио је резолуцију по којој
су САД могле послати 300 војника, као део УНПРОФОР-а у БЈР Македонији.
922 Џемал Најетовић и Сакиб Куртић, Трећи корпус Армије РБиХ ..., стр. 65.
923 Политика (29091) 12.10.1994, стр. 6.
924 Политика (28541) 26.3.1993, стр. 8; Политика (28568) 22.4.1993, стр. 1, 7; По-
литика (28569) 23.4.1993, стр. 7; Политика (28583) 10.5.1993, стр. 6; Политика
(28614) 10.6.1993, стр. 1, 6; Политика (28636) 2.7.1993, стр. 6; Политика
(28644) 10.7.1993, стр. 6; Политика (28652) 18.7.1993, стр. 6; Политика
(28667) 2.8.1993, стр. 5. Политика (28682) 17.8.1993, стр. 8; Политика (29091)
12.10.1994, стр. 6; Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 146-147. Борбе
Армије БиХ против ХВО у Мостару обновљене су у првој половини маја 1993.
925 Политика (29091) 12.10.1994, стр. 6.

206 ИСТОРИЈА СРБА 5

Пропаст Овенових мировних планова и рат
„свих против свих” у другој половини 1993.

Крајем јула 1993. у Женеви су обновљени мировни преговори и
на њима се разговарало о могућности стварања БиХ, као фере-
рације састављене од 3 републике. Разговарало се о територијама
које би биле под контролом три сукобљена народа у БиХ.926

У другој половини јула 1993. Срби су узели Суљагића сокак,
Колонију, Брку, Брод, Лучић и Липовац и тако проширили своју
територију југозападно од Брчког.927

У исто време Војска РС у операцији Лукавац-93 остварила је
значајно напредовање на Бјелашници и Игману. Јужно од Сарајева
11.7.1993. Срби су ослободили Трново,928 а последњег дана јула и
почетком августа 1993. наставили су напредовати на запад и
изашли су на Бјелашницу и Игман.929 Због тога, пролаз из Сарајева
(од Добриње) кроз тунел (испод писте аеродрома Бутмир) према
насељима Бутмир, Храсница и Соколовића Колонија, више није био
излазак из Сарајева (преко Пазарића) према Коњицу. Изетбеговић
је прекинуо учешће на преговорима у Женеви и тражио да се Војска
РС повуче са Игмана и Бјелашнице, а САД и НАТО су претили Срби-
ма да ће их бомбардовати ако се не повуку.930 Због тога Р. Караџић и
Р. Младић договорили су се 5.8.1993. са командантом УНПРОФОР-а
у БиХ Белгијанцом Франсисом Брикмоном да дају Игман „плавим
шлемовима”,931 а 14.8.1993. године о томе је потписан споразум са
УНПРОФОР-ом.932 Срби су се повукли са Игмана и Бјелашнице
15.8.1993. а преговори у Женеви су настављени.933

У Женеви, 20.8.1993. Овен и Торвалд Столтенберг предложили
су план који је предвидео поделу БиХ на три конфедералне целине.
Скупштина РС (на Јахорини) и Хрватски представници (на свом

926 Политика (28662) 28.7.1993, стр. 1; Политика (28664) 30.7.1993, стр. 1; Поли-
тика (28666) 1.8.1993, стр. 1-2. На преговоре су позвани поред А. Изетбегови-
ћа, Р. Караџића и М. Бобана, још С. Милошевић, М. Булатовић и Ф. Туђман.

927 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 219.
928 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 218.
929 Политика (28669) 4.8.1993, стр. 8; Политика (28681) 16.8.1993, стр. 8.
930 Политика (28669) 4.8.1993, стр. 1; Политика (28670) 5.8.1993, стр. 1; Поли-

тика (28671) 6.8.1993, стр. 1.
931 Политика (28671) 6.8.1993, стр. 1.
932 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1348.
933 Политика (28681) 16.8.1993, стр. 1, 8.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 207
сабору у Грудама) прихватили су тај план 28.8.1993. Насупрот
њима, Изетбеговић и парламент у муслиманском делу Сарајева
одбацили су понуђени план на заседању 27-28.9.1993. године, а
преговори су привремено прекинути.934

934 Политика (28550) 4.4.1993, стр. 1; Политика (28695) 30.8.1993, стр. 1, 7; По-
литика (29667) 26.5.1996, стр. 4; Јелена Гускова, Став Срба према ..., стр. 53-
54. Норвешки министар спољних дела Т. Столтенберг је од 1.5.1993. узео место
копредседника конференције за БиХ.

208 ИСТОРИЈА СРБА 5

Између Хрватске и РСК мир није био поштован. Већим напа-
дом од 9.9.1993. на села југоисточно од Госпића у РСК, тзв. Медачки
џеп, и убијањем цивила у РСК, Хрватска војска показала је да
мировни споразум она поштује само док њој одговара.935 Средином
септембра 1993. године у Женеви склопљен је споразум Туђмана и
Изетбеговића о прекиду сукоба у средњој Босни.936

Од 1989. међу Муслиманима у СФРЈ све чешће је као народно
име употребљавана реч Бошњаци. У септембру 1993. постигнута је
сагласност њихових вођа да се изврши промена националног
имена. На тзв. Бошњачком сабору (27.9.1993) око 350 присутних
одлучило је да се употреба речи Муслимани као народног имена
замени именом Бошњаци.937

Од краја 1992. до априла 1994. оружани сукоб Хрвата и
Бошњака отежао је достављање оружја из иностранства за Армију
БиХ.938 Хрвате у БиХ помагала је и војска послата из Хрватске која
се борила са ознакама ХВО.939 У јуну 1993. Председништво БиХ (као
Врховна команда) поставило је Расима Делића за Команданта
Армије Републике БиХ, а истовремено смењен је и Јусуф Пушина
са места шефа МУП-а БиХ, а то место добио је Бакир Алиспахић.940

Уз велику подршку становника Велике Кладуше и Цазина, у
Великој Кладуши Фикрет Абдић Бабо прогласио је 27.9.1993. ства-
рање Аутономне Покрајине Западна Босна, као део уније република
БиХ, али Алија Изетбеговић је тај поступак прогласио неуставним и
затражио од 5. кокпуса Армије БиХ, којим је командовао Санџаклија
Рамиз Дрековић, да уведе војну управу на подручју Велике Кладуше

935 Политика (28706) 10.9.1993, стр. 10; Политика (30880) 11.10.1999, стр. 2;
Драган Пјевач, Страдање Срба у Хрватској, ..., стр. 198. Хрватска војска убила
је Србе у селима РСК који нису побегли, а њихову имовину је уништавала. Уби-
јено је и нестало 88 лица, од тога 36 цивила. За учешће у тим злочинима опту-
жен је и Агим Чеку, који је тада био заповедник 9. бригаде Хрватске армије, а
Жупанијски суд у Загребу осудио је Мирка Норца на 6 година затвора.

936 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 88.
937 Политика (28724) 28.9.1993, стр. 1.
938 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 250.
939 Политика (29120) 10.11.1994, стр. 7. У октобру 1993. код Мостара са ознакама

војске ХВО убијен је Дражен Гвозден са подручја Загреба, припадник војске
Републике Хрватске, а породица Гвозден је због тога тужила и Републику
Хрватску и Херцег-Босну и тражила новчану одштету.
940 Шефко Хоџић, Босански ратници, стр. 135-138. У 5.6.1993. Председништво БиХ
увело је звање „команданта Армије БиХ” и на то место ставило армијског
генерала Расима Делића.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 209

и Цазина.941 У првој половини октобра 1993. дошло је до оружаних
сукоба између присталица Абдића, председника Аутономне Покра-
јине Западна Босна, и војника Петог корпуса Армије БиХ.942 У другој
половини октобра 1993. у Београду Фикрет Абдић је потписао мир
са Радованом Караџићем. На том састанку Слободан Милошевић се
појавио као „измиритељ”.943

У Сарајеву, у септембру 1993. године у међусобним сукобима
Бошњака убијен је Исмет Бајрамовић Ћело, један од заповедника
војне полиције Армије БиХ и човек одговоран за хапшења и убиства
многих Срба цивила у Сарајеву.944 Мирко Пејановић је у једној изјави
за новине Дани (Сарајево) рекао да је већ у мају 1992. добио жалбе
Срба да се чланови њихових породица одводе у локалне затворе,
на линију сукоба, или у непознатом правцу, а према њему највише
таквих случајева било је у мају и јуну 1992. а он је о томе обавестио
и А. Изетбеговића.945 Јединица Мушана Топаловића Цаце (Десета
брдска бригада) била је позната по одвођењу цивила Сарајлија,
већином Срба, до пећина (провалија) које се зову Казани, на левој
обали Миљацке на Требевићу, где су их мучили и убијали. На крају,
Топаловић је постао непожељни сведок и починилац злочина, Пре-
ма одобрењу Алије Изетбеговића убијен је у сукобу са полицијом у
октобру 1993.946

У другој половини 1993. дошло је до великих напада Армије
БиХ на ХВО. Највеће борбе у Мостару биле су у августу 1993. када
је срушен центар града, а Муслимани су држали и мали део сре-

941 Политика (28707) 11.9.1993, стр. 12; Политика (28725) 29.9.1993, стр. 10;
Политика (28727) 1.10.1993, стр. 10; Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 309,
312-313; МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Стје-
пан Кљујић, ..., стр. 477. После Б. Плавшић и Н. Кољевића, средином 1992.
Сарајево је напустио и Фикрет Абдић. У првој половини септембра 1993. Абдић
је изјавио да подржава стварање нове аутономне области на западу Босне.

942 Политика (28732) 6.10.1993, стр. 10.
943 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., 89-90; Политика (28866)

26.2.1994, стр. 7. У фебруару 1994. Абдић је сличан уговор потписао и са РСК.
944 Политика (28725) 29.9.1993, стр. 12.
945 Политика (30206) 24.11.1997, стр. 16. Према М. Пејановићу тако је убијено од

2.000 до 3.000 Срба из Сарајева, а посебно је тешко доказивање убистава која
су вршена тако што су заробљени Срби вођени на линију сукоба уз наређење
да тамо копају ровове. Тада би војници Армије БиХ почели да пуцају на Војску
РС, а нападнути би узвратили и убијали незаклоњене Србе који су копали.
946 Политика (30196) 14.11.1997, стр. 17; Политика (30208) 26.11.1997, стр. 18.
Заменик команданта Армије БиХ Јован Дивљак говорио је да је извештај о
Топаловићевим злочинима и убиствима предао Алији Изетбеговићу у мају 1993.

210 ИСТОРИЈА СРБА 5

дишњег Мостара западно од Неретве.947 Подела Мостара је нагла-
шена 8.11.1993. када су хрватски тенкови срушили и Стари мост на
Неретви, најпознатији симбол града.948 Почетком новембра 1993.
Армија БиХ избацила је ХВО и део Хрвата из Вареша.949 У првој
половини новембра 1993. у Сарајеву укинуто је ХВО, а његове
јединице припојене су Армији БиХ.950 Да олакшају свој положај,
Хрвати су тада склопили примирје са Србима, а испред бошњачких
напада, преко РС, са подручја Коњица и Травника склањало се
хрватско становништво.

Хиперинфлација 1993. у СРЈ и план стабилизације 1994.

Рат и економско кажњавање коју су примењивани према
Србији и Црној Гори довели су до великих економских поремећаја и
великог пада извоза и увоза све до 2000. на подручју СРЈ што се
види у табели 2 у којој су вредности увоза и извоза изражене у
милионима долара САД ($).951

Табела 2 1990. 1991. 1992. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999.
Увоз СРЈ 7.460 5.548 3.859 2.666 4.119 4.826 4.849 3.296
Ув. Србија 7.044 5.212 3.412 3.826 4.503 4.475 2.881
Извоз СРЈ 5.816 4.704 2.539 --- 2.018 2.677 2.858 1.498
Из. Србија 5.453 4.506 2.354 1.531 1.918 2.531 2.723 1.369

---

Учешће Србије у тим вредностима је било око 94%. У СРЈ
убрзано је падала вредност динара 1993. Инфлација је смањивала
вредност зарада и уштеђевина. Становништво СФРЈ одавно није
веровало у поузданост динара. Зато је већина породица имала неку
мању уштеђевину код куће у страном новцу, већином у немачким
маркама. Када више нису могли да платама и пензијама задовоље
своје животне потребе, морали су да почну да троше те резерве.
Држава је тако добила извесну количину „пуновредног” новца.

У то време постале су привлачне нове банке које су давале

947 Политика (28697) 1.9.1993, стр. 1, 10; Политика (28833) 24.1.1994, стр. 11.
948 Политика (28815) 31.12.1993, 1, 2. и 3.1.1994, стр. 11.
949 Политика (28761) 4.11.1993, стр. 12; Политика (28662) 5.11.1993, стр. 16.
950 Политика (28764) 7.11.1993, стр. 1.
951 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 274, 285.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 211

нестварно високе камате на девизне уштеђевине. Те тзв. „пирами-
далне банке” могле су да првим улагачима исплате високе камате,
јер је првих улагача било мало а они су привукли бројније улагаче
после, а са њима и велики прилив новца. Када се број улагача није
вишебрзо увећавао, нестало је прилива новца којим би се исплаћи-
вале камате. Дневне исплате постале су више од уплата. Банкрот је
био неизбежан.

Пре банкрота, оснивачи и држава могли су узети из банке део
новца, који су предали улагачи. Највеће такозване пирамидалне
банке које су давале камате од 10% и више на уложене немачке
марке биле су Дафимент (банка Дафине Милановић) и Југоскандик
(коју је 1991. основао Јездимир Васиљевић).952 Становништво је
последње резерве страног новца носило у те банке и надало се
чуду по коме ће добити камату од 10% и више месечно.953 Постоји и
сумња да је Милошевић био један од првих предлагача тог начина
да се од грађана извуче неколико милијарди марака. Почетком
марта 1993. пропао је Југоскандик,954 а у априлу 1993. и Дафимент
банка.955 Милиони лаковерних остали су без уштеђевине, али то је
била само једна од превара која их је снашла у тим годинама вели-
ких обећања и великих разочарења.

У току тог пропадања, 1.6.1993. Милошевићев СПС, уз помоћ
Шешељеве СРС, у Савезној скупштини сменио је председника СРЈ
Добрицу Ћосића уз објашњење да је прекршио Устав.956 После
смењивања Ћосића, Скупштина је 25.6.1993. за председника СРЈ
изабрала Зорана Лилића.957

952 Политика (28440) 12.12.1992, стр. 7; Политика (28443) 15.12.1992, стр. 11.
953 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 7-8. Те банке нису

могле уложити новац у законите послове који би доносили 10% и више прихода
месечно. Истовремено исплаћивале су тако високе камате (10% и више) ула-
гачима и морале су брзо пропасти, или неком преваром покушати да дуже
сакупљају новац од грађана и удружења.
954 Политика (28524) 9.3.1993, стр. 1, 5; Политика (31365) 23.2.2001, стр. 1.
Власник Југоскандика Јездимир Васиљевић јавио је у марту 1993. године, из
Будимпеште, да напушта СРЈ јер политичари из Србије и Црне Горе од њега
„изнуђују новац”. Годинама се крио у инострансту, а када се вратио у фебруару
2001. ухапшен је на аеродрому у Београду. Суђен је због штете коју је нанео
штедишама, али због застарелости случаја ослобођен је 2013.
955 Политика (28576) 30. април 1, 2, и 3. мај 1993, стр. 8.
956 Политика (28605) 1.6.1993, стр. 1; Политика (28606) 2.6.1993, стр. 1; Славо-
љуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 85; Коста Николић, Једна
изгубљена историја ..., стр. 285.
957 Политика (28630) 26.6.1993, стр. 1, 6; Политика (30085) Београд 26.7.1997,
стр. 14; Политика (30135) Београд 14.9.1997, стр. 14. Зоран Лилић (Брза

212 ИСТОРИЈА СРБА 5

У априлу 1993. убрзао се раст инфлације и већ у првој полови-
ни априла одштампана је и новчаница од 500.000 динара, а у другој
половини маја одштампана је и новчаница од 5.000.000 динара.958
За куповину једног броја дневног издања Политике 22.7.1993. дава-
ло се 1.000.000 динара.959 Обични грађани постали су „милионери”,
али њихови милиони мало су вредели. У августу 1993. штампане су
новчанице од 500.000.000 динара,960 а у децембру 1993. и новчани-
це од 500.000.000.000 динара.961

Штампана је велика количина новца да се купи од пољо-
привредника око 2.300.000 тона пшенице за исхрану и семе за сле-
дећу сетву, али одређена откупна цена за пшеницу постала је недо-
вољна због убрзаног смањења вредности динара.962 У јулу је инфла-
ција била скоро 437% месечно, а у августу 1.881% месечно.963 Због
тога је и откупна цена за пшеницу морала бити повећавана у августу
1993.

Свађе и увреде у Скупштини СРЈ довеле су и до насиља.
Један посланик СПС-а ударио је и оборио посланика СПО-а, а због
тога је дошло до протестног окупљања опозиције 1. и 2.6.1993. годи-
не испред Скупштине СРЈ.964 Полиција је претукла и затворила Вука
и Даницу Драшковић 2.7.1993. а следили су протести међународних
хуманитарних организација и протести опозиције на Тргу Републи-
ке.965 После захтева представника Б. Јељцина и писма у коме је Б.
Клинтон подржао Драшковића,966 Милошевић, као председник

Паланка, 27.8.1953-) био је посланик СПС-а у Народној скупштини Републике
Србије од 1990. године, а после две године постао је председник Народне
скупштине Србије. Лилићев четворогодишњи мандат на месту председника СРЈ
трајао је од 25.6.1993. до 25.6.1997.
958 Политика (28553) 7.4.1993, стр. 5; Политика (28599) 26.5.1993, стр. 1; Драго-
слав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 9-10. „Цене [производа] су
поново расле ... изнад 100 процената месечно, курс [немачке] марке је скакао
сваке недеље.” Инфлација у априлу 1993. је поново била преко 100% месечно.
959 Политика (28656) 22.7.1993, стр. 1.
960 Политика (28678) 13.8.1993, стр. 1.
961 Политика (28808) 24.12.1993, стр. 11.
962 Политика (28643) 9.7.1993, стр. 1, 9; Политика (28647) 13.7.1993, стр. 1; По-
литика (28657) 23.7.1993, стр. 7; Драгослав Аврамовић, Реконструкција моне-
тарног ..., стр. 33; Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 222.
У Србији је произведено више од 3.000.000 тона пшенице 1993.
963 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 13.
964 Политика (28607) 3.6.1993, стр. 6-7.
965 Политика (28614) 10.6.1993, стр. 8.
966 Политика (28642) 8.7.1993, стр. 2; Политика (28644) 10.7.1993, стр. 2.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 213

Србије, аболирао је брачни пар Драшковић и они су ослобођени.967
Од јула до септембра 1993. влада у Југославији је покушала

првенствено прописивањем забране раста цене производа успорити
инфлацију, али то је нанело велике губитке државним (друштвеним)
трговинама.968 Вредност новца брзо је падала. Због тога трговине су
робу продавале испод цене по којој су је могле поново купити. Губи-
так је погодио све државне трговине, а добит су одтварили поје-
динци и удружења који су купили већу количину робе по малој цени,
а потом је продали по већој не обазирући се на одредбе државе.969
Трговина у којој се нису поштовали државни закони и прописи се
брзо ширила. На пијацама, али поред улица у градовима појављи-
вале су се мале брзо направљене радње за продају свега и свачега.
Уместо великих државних трговина са мало производа, купци су
одлазили до малих, од дрвета и лима направљених „тезги”, или до
продаваца који су робу продавали из паркираних аутомобила.970

Прво значајно ширење нелегалне трговине било је повезано са
припремом за оружане сукобе на подручју СФРЈ. Пред почетак гра-
ђанског рата најјаче политичке странке нелегално су делиле оружје
својим присталицама, тј. чешће продавале. У Хрватској и БиХ неле-
гална трговина оружјем постала је прихватљива почетком деведе-
сетих година 20. века због „виших националних циљева”. Када су
уведене санкције СРЈ, и њеним властима одговарало је да се роба
незаконито увози. Нелегална трговина постала је „друштвено
прихватљива и оправдана”, тј. сматрана је „корисном” за народ и
државу. Ипак, велике зараде од такве трговине остваривала су
малобројна лица, а не држава.

На ратом захваћеним подручјима, рат је донео масовну појаву
отимања туђе имовине. Имовина оних који су поражени и протерани
била је присвајана и кориштена од дела победника. Шверц и
пљачка стварали су слој ратних профитера. У ратном подручју
дошло је до једног већег протеста војске против „ратних профи-
тера”. Богаћења ратних профитера, насупрот несташици у којој су

967 Политика (28645) 11.7.1993, стр. 1.
968 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 11, 25-27.
969 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 14-15. У куповину

производа по малим ценама укључили су се бројни купци из Бугарске, Маке-
доније и Мађарске.
970 Политика (28340) 31.8.1992, стр. 11; Политика (28462) 6.1.1993, стр. 11. У
Београду у Булевару револуције (Улица краља Александра) такве мале „про-
давнице” поред саобраћајнице пружале су се километрима. Постојала је про-
цена да је 10% радника у Београду радило у „сивој економији” почетком 1993.

214 ИСТОРИЈА СРБА 5

живели војници и обични грађани, довели су до побуне 10-17.9.1993.
(Септембар 93) дела војске РС (1. крајишког корпуса) у Бања Луци
и блокирања оклопним возилима средишта града.971 Њихово про-
тестно показивање оружја и захтев да се изврши обрачун са ратним
профитерима нису могли променити опште економске процесе.

Пропадање привреде није се заустављало у Србији. Динар је
сваког дана губио своју вредност и вредео мање од папира на коме
је штампан. Почетком новембра 1993. извршено је велико смањење
вредности динара у односу на страни новац. Та девалвација није
имала позитивне последице. Инфлација је била неподношљиво
велика од новембра 1993. до јануара 1994.972 Нико више није желео
да држи динаре, него је тражња за страним новцем била општа.

Од 1990. бележен је пад броја запослених у Србији. У 1993.
било је запослених око 2.320.000 личности и око 676.000 неза-
послених личности у Србији.973 У децембру 1993. запослени су
примали месечне плате које су имале просечну вредност око 20
немачких марака.974 Радници су плаћани у децембру 1993. за месец
дана рада мање него за један дан рада три године раније. Ратови,
хиперинфлација и сиромашење већине становништва неке су дове-
ли до безнађа. Због тога растао је и број самоубистава.975

У септембру 1993. дошло је до већих неслагања између соција-
листа и радикала у Скупштини Србије. Због тога, нестало је већине
која би могла доносити законе и председник С. Милошевић је
распустио Скупштину Србије, а председник Скупштине донео је

971 Политика (28707) 11.9.1993, стр. 1, 9; Политика (28708) 12.9.1993, стр. 1.
Никица Барић, Акција „Септембар 93” – Побуна Војске Републике Српске у
Бања Луци, Прилози 41, Сарајево 2012, стр. 185-196. Вођа побуне (Кризног
штаба) старији водник Остоја Зец рекао је да је направљен и списак оних који
су се незаконито обогатили у рату. Радован Караџић је рекао да је побуна
добронамерна, али да се може претворити у пропаст Бања Луке.

972 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 1, 13. У новембру
1993. дневна инфлација је била скоро 18% (годишња 2,8×1011), а у јануару
1994. дневна инфлација је била скоро 62% (годишња 5,2×1020).

973 Драган Вукмировић и други, Два века развоја Србије : статистички преглед=
Two Centuries of Serbian Development : statistical review, Београд 2008, 77, 80.

974 Младен Лазић, Чекајући капитализам: настанак нових класних односа у Србији,
Београд 2011, стр. 208 у напомени 200. У децембру 1990. просечна плата у
Србији вредела је око 750 немачких марака.

975 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 77; Драган Вукмировић
и други, Два века развоја Србије …, стр. 64. Број самоубистава у Србији и
Црној Гори у 1993. повећао се на 1.693 лица у односу на 1.113 самоубистава у
1975. То повећање било је око 30% веће од повећања броја становника.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 215

одлуку да нови избори буду одржани 19.12.1993.976 На изборима за
Скупштину Србије у децембру 1993. највише посланичких места
освојили су: СПС 123 (места), ДЕПОС 45, СРС 39 и Демократска
странка 29. Социјалистима су за већину недостајала 3 посланика.977
После избора, у јануару 1994. Зоран Ђинђић изабран је за председ-
ника Демократске странке.978

Инфлација је постала неподношљива и за државу, са падом
вредности плата, легалне трговине и производње смањили су се
порески приходи државе.979 Држава се није могла трајно издржавати
инфлацијом (штампањем новца). Због тога, економисти и политича-
ри су тражили начин да се заустави инфлација и привреди омогући
стабилност.980 Председник Србије Милошевић и Влада Николе
Шаиновића (председник владе Србије од прве половине фебруара
1993) одредили су економисте предвођене Драгославом Аврамови-
ћем да од септембра од прве половине децембра 1993. направе
план заустављања инфлације.981 Крајем децембра 1993. године на
састанку код С. Милошевића, уз присуство председника владе
Србије (Шаиновића), председника СРЈ (Лилића), председника
савезне владе (Контића) и других представљен је Аврамовићев
план, а на предлог Милошевића план је подржан.982 На састанку са
Милошевићем и Шаиновићем, у једној вили на Дедињу 7.1.1994.
председник Црне Горе М. Булатовић и председник владе Црне Горе
М. Ђукановић су прихватили план заустављања инфлације који је
предложио Д. Аврамовић, а одлучено је да се он почне примењи-
вати од 24.1.1994. јер је Народна банка Југославије тада могла
имати одштампане нове динаре.983 Савезна влада је прихватила

976 Политика (28747) 21.10.1993, стр. 1.
977 Политика (28819) 10.1.1994, стр. 1; Коста Николић, Једна изгубљена исто-

рија ..., стр. 285-286.
978 Политика (29499) 5.12.1995, стр. 12. Зоран Ђинђић је био носилац листе

Демократске странке на изборима у децембру 1994. године, а претходни
председник Драгољуб Мићуновић у јануару 1994. морао је поднети оставку на
ванредној скупштини Демократске странке.
979 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 19-20.
980 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 36-38.
981 Политика (28497) 10.2.1993, стр. 1; Драгослав Аврамовић, Реконструкција
монетарног ..., стр. 38, 45, 51-53, 56-57, 64-66. За председника те дружине
економиста именован је Д. Аврамовић. Његов план се заснивао на увођењу
„новог динара” у јануару 1994. који ће имати непромењиву вредност у односу
(1:1) на немачку марку.
982 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 72-73.
983 Политика (28834) 25.1.1994, стр. 1; Драгослав Аврамовић, Реконструкција

216 ИСТОРИЈА СРБА 5

програм 16.1.1994.984 После предлога Милошевића,985 Д. Аврамовић
је постављен за гувернера Народне банке Југославије 2.3.1994.
године и њен гувернер остао је до средине маја 1996.986 Према
писању Аврамовића период од јануара до јуна 1994. је био златни
период стабилизације привреде Србије.987

Социјалисти су успели да се договоре са 5 посланика Нове
демократије (које је водио Душан Михајловић) и у Скупштини Србије
изаберу нову владу, а њен председник био је Мирко Марјановић (од
18.3.1994. до октобра 2000).988 Средином 1994. дошло је до стаби-
лизације привреде у Србији. Просечне плате у СРЈ биле су ниске,
износиле су око 100 динара. Истовремено је званични курс стаби-
лизованог динара износио марку за динар. То је било мало у односу
на 1990. године, али пет пута више од „плата” које су радници доби-
јали на крају 1993. Забележен је и мали раст индустријске про-
изводње. Велики значај имала је добра жетва пшенице 1994. Више
од половине пшенице производила је Војводина у којој је било
засејано око 420 хиљада хектара.

Култура, здравство и спорт 90-их година 20. века

У СРЈ 90-их година 20. века дошло је до значајног смањења
броја ученика у основним школама. Истовремено растао је број

монетарног ..., стр. 79, 110. Неколико дана пре пуштања у оптицај новог
динара престао се штампати стари динар.
984 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 80-83. Пре тога
влада Србије је прихватила Аврамовићев план 10.1.1994. и послала предлог
савезној влади да га прихвати. Слично томе, 11.1.1994. и влада Црне Горе
послала је писмо савезној влади којим је подржала исти план.
985 Политика (28864) 24.2.1994, стр. 1.
986 Политика (29657) 16.1996, стр. 1; Драгослав Аврамовић, Реконструкција
монетарног ..., стр. V, 114 напомена 81.
987 Драгослав Аврамовић, Реконструкција монетарног ..., стр. 53, 71. Он пише:
„Цене у новим динарима су се стабилизовале брзо и ... током првих шест месе-
ци стабилизације биле не само ... стабилне него и конкурентне са иностраним
ценама. Наш спољно-трговински дефицит у јануару–јуну 1994. је износио свега
13.000.000 долара (у поређењу, током првих шест месеци 1997. дефицит је
износио око 1 милијарду долара) и наша производња се опорављала врло
брзо.” Истовремено, то је био период у коме је употребљаван у Југославији,
поред „новог динара”, и „стари динар” за плаћања, осим за мењање за страни
новац. „Стари динар” није имао непромењиву вредност према „новом динару”.
988 Политика (28859) 19.2.1994, стр. 9; Драгослав Аврамовић, Реконструкција
монетарног ..., стр. 78; Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 285-
286. На изборима Нова демократија била је у савезу са СПО-ом и ДЕПОС-ом.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 217

ученика који су ишли у средње школе, више школе и на факултете.
Те промене се виде у табелама 3 и 4.989

Табела Основне ученици наставници Средње ученици наставници
3 школе школе
929.104 51.434
1990-91. 4.431 938.526 50.841 541 325.758 25.090
1991-92. 4.434 914.532 51.728 540 335.631 25.174
1995-96. 4.441 895.188 51.790 570 352.346 26.954
1996-97. 4.460 877.445 51.949 566 351.528 27.335
1997-98. 4.456 817.283 49.131 567 355.311 27.553
1998-99.* 4.104 512 344.834 26.379

Табела Више ученици Наставници Факултети ученици наставници
4 школе
33.197 2.228 84 124.070 10.405
1990-91. 63 26.970 2.030 83 105.844 9.599
1991-92. 62 27.352 1.701 93 131.689 10.544
1995-96. 53 31.745 1.685 93 140.095 10.567
1996-97. 54 37.445 1.567 95 151.596 9.791
1997-98. 54 42.216 1.842 83 147.981 10.998
1998-99. 51

На подручју Србије и Црне Горе 1990. издато је 4.180 књига и
брошура са укупним тиражом од око 15.000.000 примерака. Исте,
1990. на подручју Србије и Црне Горе издато је око 962 различитих
новина (дневни, седмични, … ) у укупно око 583.000.000 примерака.
На подручју Србије и Црне Горе 1990. радила су 32 професионална
позоришта и 398 биоскопа, а снимљено је 15 дугометражних фил-
мова.990

На подручју СРЈ 1990. постојало је 800 јавних библиотека (у
Србији 783) са око 13.541.000 књига, а издато је 3.513 књига и
брошура са укупним тиражом од око 9.000.000 примерака. Исте,
1990. на подручју Србије и Црне Горе издато је око 590 различитих
новина (дневни, седмични, … ) у укупно око 301.000.000 примерака.
На подручју Србије и Црне Горе 1990. радило је 37 професионалних

989 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 357. Бројеви у табели
дати су за крај школских година, али су без броја основних школа на
албанском језику на Косову и Метохији, као и ученика и наставника у њима.

* За 1998-99. у броју нису ни подаци за основне и средње школе на КиМ.
990 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 378.

218 ИСТОРИЈА СРБА 5

позоришта и 146 биоскопа, а снимљено је 10 дугометражних филмо-
ва.991

У Србји и Црној Гори 1990. било је 21.235 лекара (или 1 лекар
на 493 становника) 4.702 зубних лекара и 2.698 дипломираних
фармацеута. На истом подручју 1996. било је 21.697 лекара (или 1
лекар на 491 становника) 4.146 зубних лекара и 2.005 дипломи-
раних фармацеута. Здравствено осигурање обухватало је 1990. на
подручју Србије и Црне Горе сва лица.992

Спорт је у другој половини 20. века имао важан удео у сло-
бодном времену људи, али и њиховом друштвеном животу. Нај-
гледанији спорт, фудбал је назван најомиљенијом споредном ствари
на свету. На стадионе су долазиле десетине хиљада гледалаца, а
важније фудбалске утакмице у телевизијском преносу гледали су
милиони лица. Спортске победе националних тимова и појединаца
биле су део престижа нација. Због тога, спорт је имао извесну улогу
у очувању самопоштовања Срба 90-их година 20. века. Као подручје
где су се појединци и народи скоро равноправно такмичили по
утврђеним правилима. Спорт је давао могућност да се у нечему
стекне утисак о стварној вредности појединца, или народа. Када је
санкцијама забрањено репрезентацијама СРЈ да учествују у Барсе-
лони на Олимпијади 1992. године, спортисти су били неоправдано
кажњени. У време пред санкције српски спорт доживео је велике
успехе. Године 1991. Црвена звезда постала је шампион Европе у
фудбалу, а затим и света. Следеће, 1992. београдски Партизан
постао је првак Европе у кошарци. Ватерполо и кошаркашка репре-
зентација СФРЈ биле су надмоћне у Европи.

Забраном тимовима из СРЈ да се такмиче, терет да представ-
љају „нацију” пао је на две тада готово девојчице. Јасна Шекарић је
постајала најбољи представник Србије у стрељаштву, а Моника
Селеш најбоља тенисерка света.993 Селеш је, као Мађарица рођена
у Србији, представљала СРЈ. Тужну слику света у коме су се ста-
новници СРЈ нашли, употпунио је мржњом заслепљени Немац
Гинтер Пархе. „Истина” коју су немачка средства информисања пре-
нела о Србима као злочинцима охрабрила је Пархеа да покуша уби-

991 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 378, 381. Број новина
и друго на албанском језику на Косову и Метохији није урачунат.

992 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 397, 407.
993 Политика (28257) 7.6.1992, стр. 1. Када је Моника Селеш победила Немицу

Штефи Граф у финалу такмичења у Паризу у јуну 1992. вест о томе се поја-
вила, са њеном сликом на насловној страни Политике.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 219

ти најбољу светску тенисерку Монику Селеш. На тениском терену у
Хамбургу Пархе је убо ножем у леђа Монику Селеш 30.4.1993.994
Касније на суђењу, нападач је изјавио да је напао Монику јер је
Српкиња, а он мрзи Србе, али и да омогући напредовање својој
миљеници тенисерки Штефи Граф.995

Атентат на најбољу тенисерку света био је један од врхунаца
напада из мржње на Србе и њихове установе који су делимично
последица делатности средстава информисања у Немачкој и
Аустрији, која су ширила слику о Србима као главним злочинцима
на Балкану. Неразјашњени напади на познате музичаре из Србије
Шабана Шаулића и Бору Ђорђевића, док су боравили у Аустрији у
јануару 1993. године, можда су били последица новостворене
свести да је прихватљиво нападати, или убијати Србе, али и све
који представљају Србију.996 У фебруару 1993. ноћу је нападнута и
српска православна црква у Берлину, а покушано је да се она спали
кантама са горивом.997

Када је репрезентацији Србије 1995. допуштено да се поново
такмичи у кошарци и када је она победила почетком јула 1995. на
првенству Европе, у Београду дошло је до одушевљења хиљада
становника који су дочекали победнике.998 То није била само оду-
шевљеност победом у спорту. Презрени и прогоњени, чије је само-
поуздање било пољуљано, у спорту добили су потврду да су у
нечему једнако вредни као и други, а можда и бољи.

Споразум о почетку нормализације односа Хрватске
и Србије и први напади НАТО-а на РС 1994.

Неуспели покушаји да се саставе мапе поделе у БиХ 1993.
дали су један трајни резултат. До краја 1993. дошло се до захтева,

994 Политика (28576) 3.5.1993, стр. 1.
995 Политика (29268) 12.4.1995, стр. 6. Г. Пархе је осуђен у октобру 1993. само на

условну казну за наношење тешких телесних повреда, а не за покушај убиства,
и остао је на слободи.
996 Политика (28476) 20.1.1993, стр. 11.
997 Политика (28524) 9.3.1993, стр. 1.
998 Политика (29348) 4.7.1995, стр. 21; Политика (29355) 11.7.1995, стр. 22. У
финалној утакмици СРЈ је победила Литванију 96:90, а Александар Саша Ђор-
ђевић је постигао 41 поен. Приликом доделе медаља, репрезентативци
Хрватске, који су били трећи примили су бронзане медаље, а када је требало
да слушају химну победника (СРЈ), напустили су свечаност.

220 ИСТОРИЈА СРБА 5

да приликом унутрашње поделе БиХ, Срби добију око 50%, Бошња-
ци да добију око 33%, а Хрвати око 17% територије. Приближно о
истим процентима се говорило на преговорима до краја грађанског
рата у БиХ.

19.1.1994. министри иностраних дела СРЈ, Владислав Јовано-
вић, и Републике Хрватске, Мате Гранић, у присуству Милошевића и
Туђмана, потписали су у Женеви изјаву да ће почети нормализацију
односа. Договорено је да се без међусобног признавања као само-
сталних држава 15.2.1994. отворе службена представништва владе
СРЈ у Загребу и владе Хрватске у Београду. Такође је разговарано
да се отвори аутопут између Београда и Загреба и нафтовод, као и
да се обнове телефонске везе прекинуте 1991.999

У јануару 1994. НАТО је претио нападима авијације на Србе
уколико буду „гушили Сарајево”, спречавали да се аеродром код
Тузле отвори, за доставу хуманитарне помоћи и замену војника
УНПРОФОР-а који су били у Сребреници, а претње су имале за циљ
да се Срби приморају на попуштање, то јест да одобре употребу
аеродрома у Тузли и несметане уласке УНПРОФОР-а у Сребреницу
и Жепу.1000 Генерални секретар УН Бутрос Гали је одобрио крајем
јануара 1994. да његов представник Јасуши Акаши може тражити да
НАТО авионима бомбардује положаје Војске РС.1001 Када је Б. Гали
овластио свог изасланика Јасушија Акашија да одобри употребу
авијације НАТО-а за напад на Србе није јасно да ли су на то утица-
ли разговори САД о продаји авиона вредних 6.000.000.000 долара
Саудијској Арабији.1002

Експлозија 5.2.1994. у Сарајеву на пијаци Маркале убила је око
68 лица, а власти у Сарајеву и део представника из ЕУ и САД опту-
жили су Војску РС да је она погодила пијацу Маркале.1003 То је био

999 Политика (28829) 20.1.1994, стр. 1.
1000 Политика (28821) 12.1.1994, стр. 2.
1001 Политика (28839) 30.1.1994, стр. 1. Караџић је говорио да ће аеродром Дубра-

ве код Тузле бити употребљен за довожење оружја Армији БиХ (напомена 1018).
1002 Политика (28879) 11.3.1994, стр. 3. Изгледа да је наследник престола у Сау-

дијској Арабији у јануару 1994. француском председнику владе Едварду
Баладиру на једном састанку рекао да је Саудијска Арабија незадовољна
понашањем ЕУ према сукобу у Босни и да због тога нове авионе неће набавити
из Европе, него од компанија из САД.
1003 Политика (28846) 6.2.1994, стр. 1; Политика (28847) 7.2.1994, стр. 1; Славо-
љуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 97; Драгослав Илић и
други, Република Српска у ..., стр. 176-177 са напоменом 693. Пред МКСЈ УН у
процесима Р. Караџићу и Р. Младићу, један заштићени сведок (GRM–116), који
је радио као обезбеђење Алије Изетбеговића, оптужио је Алију Изетбеговића

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 221

изговор за Савет НАТО-а да Србима постави захтев да се српска
артиљерија мора повући са положаја око Сарајева, или ће бити
бомбардована.1004 Тако је покренут још један талас тужби против
Срба и СРЈ, а знатно касније појавиле су се озбиљне сумње да су
Срби били криви за те погибије.1005 Оптужбе да су Бошњаци, али и
УНПРОФОР били нападани и убијани по наредби Изетбеговића и
вођа полиције и Армије БиХ, у намери да се за те нападе и убиства
оптуже Срби, долазиле су и од Бошњака и странаца службеника УН
у Сарајеву.1006

Мајкл Роуз договорио се са Радованом Караџићем и са владом
из Изетбеговићевог Сарајева 9.2.1994. да се успостави примирје од
10.2.1994. на линији сукоба у Сарајеву, а да се српска артиљерија
повуче 20 километара од средишта Сарајева и стави у складишта
под контролом УНПРОФОР-а до 21.2.1994. године, као и да се
тешка артиљерија Армије БиХ у Изетбеговићевом Сарајеву стави у
складиште под контролом УНПРОФОР-а.1007 Повлачење артиљерије

да је он осмислио напад на пијацу Маркале 5.2.1994. Према истом сведоку,
Изетбеговић је желео да великим патњама и страдањима Бошњака (у Сарајеву,
а после у Сребреници) да изговор за војни напад НАТО-а против Срба.
1004 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 97.
1005 Политика (29680) 8.6.1996, стр. 1; Милорад Којић и други, Намјерном силом на
Републику Српску, стр. 63; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр.
1702, 2553, 2557-2564. На суђењу Р. Караџићу, Јасуши Акаши, специјални
изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију, рекао је да је
комисија балистичара закључила да је граната, која је побила цивиле на
Маркалама, могла доћи са положаја Војске РС, али и са положаја Армије БиХ.
Један од тројице судија из вијећа које је пресудило Караџићу 2016. прихватио
је мишљење да је гранату на Маркале 1994. могла испалити и Армија БиХ.
1006 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1825-1827. Припадник тајне
полиције Републике БиХ Неџад Херенда је у разговору са СДБ у МУП-у БиХ
1996. говорио да је у рату често снајпером из зграде Извршног вијећа пуцао
према Српском Сарајеву, али и да је 1995. године убио Француза, припадника
УНПРОФОР-а, који је постављао противснајперски заклон код „Холидеј ина”, а
у намери да УН за то убиство „окриве Србе”. Херенда је признао да је из
ватреног оружја ранио и И. Бајрамовића. Један службеник УН је говорио да је
Армија БиХ гранатирала Председништво БиХ и зграду Поште, у којој су били
припадници УН, у правилу када су долазили неки значајнији посетиоци из
иностранства. Према њему Изетбеговићево председништво убијало је и Бошња-
ке у намери да се у страним медијима појаве осуде, али Срба за та убиства.
1007 Политика (28834) 25.1.1994, стр. 2; Политика (28850) 10.2.1994, стр. 1; Поли-
тика (28851) 11.2.1994, стр. 1; Политика (28852) 12.2.1994, стр. 1; Политика
(29449) 13.10.1995, стр. 2; Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр.
403; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1353-1355. Британски
генерал Мајкл Роуз постављен је на место заповедника УНПРОФОР-а у БиХ
5.1.1994. и на том месту остао је до 23.1.1995.

222 ИСТОРИЈА СРБА 5

Војске РС, тражио је и Борис Јељцин писмом, које је донео Виталиј
Чуркин,1008 а Срби су морали да повуку већину своје тешке арти-
љерије.1009 Примирје у другом делу фебруара и марту 1994. године
углавном је поштовано у Сарајеву.1010 Више месеци сукоба Хрвата
против Бошњака довели су до бројнијих јавних оптужби да Хрватска
војно интервенише у БиХ, а Харис Силајџић, као председник мусли-
манске владе из Сарајева, тражио је крајем јануара 1994. године да
о томе расправља и Савет безбедности.1011

Да престане оружани сукоб између Бошњака и Хрвата, у другој
половини фебруара 1994. Ворен Кристофер, државни секретар
САД, уверио је Х. Силајџића да се преговара о стварању федера-
ције Бошњака и Хрвата у БиХ,1012 а предлог САД брзо је прихватио и
Туђман.1013 Уз присуство Кристофера, у преговорима су учествовали
Харис Силајџић (председник владе Републике БиХ од краја 1993. до
1996), Крешимир Зубак (вођа Хрвата у БиХ) и Мате Гранић (ми-
нистар иностраних послова Хрватске), а споразума о стварању
Федерације Босне и Херцеговине (Бошњачко-хрватска Федерација)
потписан је у Вашингтону 1.3.1994.1014 Средином марта 1994. после
преговора у Бечу састављен је устав Бошњачко-хрватске федера-
ције, али границе федерације и кантона у њој нису могле бити
одређене.1015 После тога, у мају 1994. за председника Федерације
именован је Крешимир Зубак, а за председника владе Харис
Силајџић.1016 У другој половини јула 1994. у Мостару управу преузео
је Ханс Кошник, као представник ЕУ, али јединство града није
успостављено.1017

1008 Политика (28858) 18.2.1994, стр. 1.
1009 Политика (28862) 22.2.1994, стр. 1.
1010 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1355-1356.
1011 Политика (28839) 30.1.1994, стр. 1.
1012 Политика (28863) 23.2.1994, стр. 3.
1013 Политика (28866) 26.2.1994, стр. 3.
1014 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 99, 484-486; Поли-

тика (28868) 28.2.1994, стр. 1; Политика (28871) 3.3.1994, стр. 1, 3. Проблем
поделе Мостара на хрватски и бошњачки део, у споразуму решен је идејом да
се успостави заједничка управа у граду, коју ће вршити службеник ЕУ. Поред
тога потписан је и прелиминарни споразум о стварању Конфедерације
Републике Хрватске и Федерације БиХ (федерације Бошњака и Хрвата).
1015 Политика (28883) 15.3.1994, стр. 1; Политика (28887) 19.3.1994, стр. 1-2.
1016 Политика (28958) 1.7.1994, стр. 7.
1017 Политика (29010) 23.7.1994, стр. 14; Политика (29011) 24.7.1994, стр. 3;
Политика (29538) 16.1.1996, стр. 14. Град ипак није био уједињен. У западном
делу Мостара Хрвати су имали своју општину, а у источном делу града Бошња-

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 223

Споразум Хрвата и Бошњака олакшао је снабдевање Армије
БиХ оружјем, али Хрвати су одузимали део оружја (према процена-
ма до једне трећине) које је прелазило преко њихове територије. У
априлу 1994. Туђман је питао Питера В. Галбрајта, амбасадора САД
у Загребу, и Чарлса Редмана, који је био главни мировни преговарач
за БиХ испред САД, да ли ће САД допустити превоз оружја из Ирана
за Бошњаке. Упркос званичном ставу САД да подржавају забрану
наоружавања у БиХ, Галбрајт и Редман су потврдили Туђману и
његовим сарадницима да се САД неће противити пролазку иранског
оружја за Бошњаке.1018

Почетком марта 1994. у Москви, Караџић је пристао на захтеве
Андреја Козирева да УНПРОФОР преузме контролу над аеродро-
мом код Тузле и отворио га је за доставу хуманитарне помоћи,1019
али су тајно вршене и испоруке војне опреме за североисточну
Босну.

Крајем марта 1994. у Загребу су представници Хрватске и РСК
потписали споразум о обустави оружаних сукоба. Договорено је
повлачење војске са линије сукоба на обе стране по километар, а
артиљерије по 10 км. Од почетка јула 1994. дошло је до притиска на
УНПРОФОР у Хрватској. Прво су се Хрвати, који су избегли са
подручја РСК, окупљали и спречавали кретање возила УНПРОФОР-
а на подручју Хрватске, а после и полиција Хрватске спречавала је
кретање возила УНПРОФОР-а.1020

ци су имали своју општину. У јануару 1996. Сафет Оручевић, градоначелник
Бошњачког дела Мостара, рекао је да је за 21 месец постојања Федерације
Бошњака и Хрвата у хрватском делу Мостара убијено 19 Бошњака, а да убице
нису откривене и да „не постоји дан да неко од муслимана на путу од гра-
ничног прелаза Дољани до Мостара није претучен, или возило опљачкано од
мафије из западног, хрватског, дела Мостара.”
1018 Политика (29232) 7.3.1995, стр. 2; Политика (29271) 15.4.1995, стр. 2; Поли-
тика (29620) 7.4.1996, стр. 1-2; Политика (29631) 18.4.1996, стр. 14; Политика
(29655) 14.5.1996, стр. 14; Политика (29673) 1.6.1996, стр. 14. Оружје за
Бошњаке није достављано само копном, преко Хрватске, него у фебруару 1995.
и транспортним авионима на подручје аеродрома Дубраве код Тузле. У Конгре-
су САД, пред Комитетом за међународне односе, у мају 1996. Галбрајт се
правдао да је испорука оружја муслиманима у БиХ 1994. била начин да они
избегну војни пораз. Његова напомена да је све рађено усмено без писаних
порука из Вашингтона амбасадору у Загреб, и обрнуто, јер се радило о „осет-
љивим дипломатским стварима” показује како ће тешко бити доказати многе
поступке влада и дипломата САД, али и других држава. Видети и напомену 1001.
1019 Политика (28870) 2.3.1994, стр. 1; Политика (28875) 7.3.1994, стр. 1.
1020 Политика (28993) 6.7.1994, стр. 7; Политика (28994) 7.7.1994, стр. 7; Поли-
тика (29017) 30.7.1994, стр. 7; Политика (29034) 16.8.1994, стр. 7. Средином
августа престала су ометања кретања УНПРОФОР-а у Хрватској.

224 ИСТОРИЈА СРБА 5

28.2.1994. авиони НАТО-а извршили су први напад над БиХ,
авиони Ф-16Ц, који су полетели из Авиана (у Италији), јужно од Ба-
њалуке, оборили су 5 споријих и слабије опремљених авиона ВРС,
који су се враћали после бомбардовања фабрике оружја „Братство”
Нови Травник, коју су користили Бошњаци.1021

Убрзо, Војска РС напала је Горажде јер није било демилита-
ризовано, како је било предвиђено, а служило је као полазиште
Армије БиХ за нападе на Србе. У првој половини априла 1994.
Војска РС стигла је до улаза у Горажде,1022 али по одобрењу Б. Б.
Галија и Ј. Акашија, 10.4.1994. НАТО је неколико пута бомбардовао
Србе да спречи њихов улазак у „заштићену зону” Горажде.1023 На-
пади авиона НАТО-а на Војску РС код Горажда наставили су се до
16.4.1994. а тог дана је оборен један авион Велике Британије.1024
Споразумом који су потписали Р. Караџић и Ј. Акаши у Београду, у
присуству Милошевића 22.4.1994. договорено је повлачење Срба на
3 километра од центра Горажда, уз повлачење тешког наоружања
Војске РС на 20 километара од Горажда и његово стављање под
надзор УНПРОФОР-а.1025

У првој половини маја 1994. мировне снаге УН допустиле су
Армији БиХ да на положаје на Игману постави и топове,1026 а са тог
подручја Бошњаци су вршили убиства Срба војника и медицинских
радника.1027

1021 Политика (28869) 1.3.1994, стр. 1; Тајна акција ловаца Српске Крајине! Окршај
Јастребова и Ф-16 ..., www.kurir.rs/vesti/3213773/. НАТО авион за електронско
осматрање Авакс приметио је авионе РС и о томе обавестио патролу од два Ф-
16. Оборени авиони РС типа Јастреб полетели су са аеродрома Удбина У РСК, а
само један Јастреб се вратио на Удбину после напада НАТО авиона. Четири
оборена српска пилота су погинула, а један је преживео пад авиона. У исто
време два авиона типа Орао бомбардовали су фабрику оружја „Славко Родић” у
Бугојну, а оба су се успешно вратила на Удбину.

1022 Политика (28910) 11.4.1994, стр. 1.
1023 Политика (28909) 10.4.1994, стр. 1; Политика (28911) 12.4.1994, стр. 1; Сла-

вољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 100-101.
1024 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 55. Један

борбени авион Велике Британије (Sea Harrier) спустио се испод облака, то јест
знатно испод 3.000 метара и постао је достижан циљ за противавионску ракету
„Стрелу-2М”, коју су имали војници РС на том подручју.
1025 Политика (28923) 24.4.1994, стр. 1; Политика (28926) 27.4.1994, стр. 1.
1026 Политика (28937) 11.5.1994, стр. 1.
1027 Политика (29095) 16.10.1994, стр. 12; Политика (29104) 25.10.1994, стр. 12.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 225

Политички и економски сукоб Републике Србије
и Републике Српске у другој половини 1994.

Покушај Боба Дола да Сенат САД изгласа престанак забране
продаје оружја Бошњацима, није успео, али су се сенатори на
гласању потпуно поделили 50 према 50, почетком јула 1994.1028

Мировни посредници су припремали још један мировни план
средином 1994. Вође босанских Срба изјављивале су да су карте
поделе мировних посредника направљене тако да Срби не могу да
их прихвате. Тврдили су да је циљ тога да Срби због неприхватања
плана буду окривљени за наставак рата. Од маја 1994. године као
„посредник” у преговорима почела се издвајати такозвана Контакт
група,1029 а од јула њу су чинили министри иностраних послова САД,
Велике Британије, Француске, Немачке и Русије.1030

Да се повећају могућности за прихватање предложеног плана,
убедили су сукобљене војске да потпишу (8.6.1994) да ће приме-
њивати једномесечно примирје од 10.6.1994. године.1031 Министри
„Контакт групе” у Женеви усагласили су једну карту поделе тери-
торије некадашње СР БиХ 5.7.1994. тако да РС добије 49%, а да
Федерацији БиХ припадне 51% територије.1032 План је пратио и
ултиматум, то јест Контакт група је тражила од представника РС,
Хрвата и Бошњака у Федерацији БиХ да само са „да”, или „не”
прихвате, или одбаце план до 19.7.1994. године, а посланици
хрватског парламента у Мостару први су прихватили понуђени план
16.7.1994.1033 Исто су учинили и посланици Скупштине Федерације
БиХ у Сарајеву, али Скупштина РС изјавила је да није у стању да
донесе одлуку о прихватању плана јер њој није у довољној мери
позната његова садржина, а на мапи поделе територија је потребан
„даљи рад” 19.7.1994.1034 Министар иностраних дела Немачке, тада
председавајућа ЕУ, тражио је, испред Контакт групе, да РС промени

1028 Политика (28990) 3.7.1994, стр. 1.
1029 Политика (28940) 14.5.1994, стр. 1.
1030 Политика (29016) 29.7.1994, стр. 1.
1031 Политика (29449) 13.10.1995, стр. 2. Сукобљене војске нису поштовале при-

мирје, али договор о примирју је продужен за још један месец.
1032 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 308.
1033 Политика (29005) 18.7.1994, стр. 1.
1034 Политика (29009) 22.7.1994, стр. 1-2.

226 ИСТОРИЈА СРБА 5

одговор и прихвати план до 30.7.1994.1035 Немачки захтев подржао је
и специјални посланик председника Русије, Виталиј Чуркин.1036

У августу 1994. С. Милошевић, начелник Генералштаба ВЈ
Момчило Перишић, Јасуши Акаши и други убеђивали су Р. Младића
и Р. Караџића да прихвате план „Контакт групе”, али без успеха.
Председник Народне скупштине РС Момчило Крајишник (Нови Град
– Сарајево, 20.1.1945-) изјавио је да не постоји пролаз за Србе кроз
Посавину, тј. коридор, и да Срби не могу да прихвате тај план.

Министри иностраних дела САД, Велике Британије, Француске,
Немачке и Русије су 30.7.1994. у Женеви одржали састанак. Дого-
ворили су се да треба проширити санкције према СРЈ уколико Срби
у БиХ не прихвате понуђени план.1037

Милошевић је говорио да нико нема право да одбије мир у име
целог српског народа, то јест да вође РС поступају против интереса
целог српског народа и осталих грађана СРЈ.1038 Влада Републике
Србије писмом је од Скупштине и Владе Републике Српске тражила
да без одлагања прихвати понуђени план. Караџић је тражио да се
изврше неопходне измене мапа како би и Срби могли да прихвате
план. Руски министар спољних дела Андреј Козирев, као члан
Контакт групе, убедио је Милошевића да затвори границу на Дрини
према Републици Српској, а после да допусти и размештање
посматрача УН који су контролисали да ли се забрана превоза
примењује.1039 Милошевић и Булатовић су се сложили да изврше
економски притисак на РС. Влада СРЈ 4.8.1994. године донела је
одлуку „да прекине политичке и економске односе са РС” и забрани
представницима Председништва, владе и Скупштине РС да долазе
у СРЈ. Тако је СРЈ затворила границу за превоз робе у РС, осим за
превоз хране, одеће и лекова.1040 Три месеца биле су обустављене
плате које су делу официра Војске РС исплаћиване из СРЈ. Цивилно
становништво РС није било погођено само прекидом размене робе
и енергената. Привремено су биле прекинуте и телефонске везе
које је РС имала са Србијом, а преко ње са остатком света.

1035 Политика (29009) 22.7.1994, стр. 1.
1036 Политика (29011, 24.7.1994, стр. 3.
1037 Политика (29018) 31.7.1994, стр. 1-2.
1038 Политика (29393) 18.8.1995, стр. 14.
1039 Политика (29236) 11.3.1995, стр. 2.
1040 Политика (29023) 5.8.1994, стр. 1, 3; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона ..., стр. 106-107. Одлуку СРЈ да престане да шаље ратни материјал у РС
похвалиле су САД, преко представнице председника САД.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 227

Брзо после одлуке Владе СРЈ да почне економски кажњавати
РС, УНПРОФОР је оптужио ВРС да је узела, без одобрења, 1 тенк, 2
оклопљена транспортера и један самоходни противавионски топ
пред зору 5.8.1994. године из складишта на Илиџи, а због тога
неколико авиона НАТО-а гађало је линије сукоба на земљи код
Сарајева.1041

Политичко и економско кажњавање РС увео је и СБ УН Резолу-
цијом 942 позвао је државе чланице УН да прекину политичку и
економску сарадњу са РС, док њене вође не прихвате „безусловно и
потпуно“ понуђени план.1042

У септембру 1994. СРЈ је пристала да се страни посматрачи
(око 135 личности) разместе на Дрини и да надзиру кажњавање РС.
Чланице СБ УН Резолуцијом 943, од 23.9.1994. поздравиле су пре-
кид политичке и економске сарадње који је увела СРЈ Републици
Српској, а као „награду” за СРЈ делимично су суспендоване њој
уведене санкције из 1992. године, то јест одобрен је саобраћај
(ваздушни и поморски), културна, научна и спортска сарадња члани-
ца УН са СРЈ.1043 После повољног извештаја генералног секретара
УН Бутроса Галија о примени блокаде СРЈ на Дрини према РС,
Резолуција 943 се почела примењивати у првој половини октобра
1994.1044

Средином августа 1994. Пале је посетио Столтенберг. Он је
тражио да Срби прихвате мапе Контакт групе. Срби у РС су орга-
низовали референдум о прихватању плана 27. и 28.8.1994. на коме
је одбачен понуђени план.1045 До краја 1994. Милошевић је покуша-
вао да примора РС да прихвати план Контакт групе, али без успеха.

На почетку друге половине 1994. Лондонски институт за стра-
тешке студије направио је једну непрецизну процену армија на
подручју бивше СФРЈ, која је дата у табели 5.1046

1041 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 56.
1042 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1994, New York

1996, www.un.org, р. 30-32.
1043 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1994, р. 32-33;

Политика (29074) 25.9.1994, стр. 1.
1044 Политика (29084) 5.10.1994, стр. 1.
1045 Политика (29045) 27.8.1994, стр. 12; Политика (29048) 30.8.1994, стр. 12;

Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 107.
1046 Политика (29023) 8.8.1994, стр. 2.

228 ИСТОРИЈА СРБА 5

Табела 5 Артиљеријских Број авиона и
Војска хеликоптера
Војска Број војника Број тенкова оружја
300
Југославије 125.000 600 1.500
Војска РСК 18
Војска РС 50.000 240 500 70
Армија БиХ 80.000 330 800 ?
110.000 40 400 6
ХВО 50.000 75 200 20
Хрватска 100.000 170 900

Поре тога, у јулу 1994. године од укупно око 36.000 својих
припадника у бившој СФРЈ, УНПРОФОР је имао око 19.000 на
подручју БиХ.1047 До краја марта 1994. године око 80 припадника
УНПРОФОР-а је убијено на подручју бивше СФРЈ.1048

Под командом Атифа Дудаковића 5. корпус Армије Републике
БиХ потиснуо је војску Фикрета Абдића у јуну и августу 1994.1049 У
другој половини августа 1994. око 40.000 цивила са подручја Кладу-
ше и неколико хиљада Абдићевих војника морали су да пребегну на
територију Топуског и Глине, то јест у РСК.1050 Абдић је добио војну
помоћ од Срба из РСК и Војске РС и настојао да обнови своју ау-
тономну област.1051 У време ових борби припадници Армије БиХ
починили су више убистава и силовања, а на једном видео снимку
забележено је како Атиф Дудаковић наређује да се убију двојица
заробљеника.1052

У борбама прорив РС, од јуна до новембра 1994. Армија БиХ

1047 Политика (29018) 31.7.1994, стр. 2. Од око 19.000 припадника УНПРОФОР-а у
БиХ око 10.000 су били из Велике Британије и Француске.

1048 Политика (28888) 20.3.1994, стр. 5; Политика (29402) 27.8.1995, стр. 2. Крајем
августа 1995. број убијених војника УН на подручју некадашње СФРЈ повећао
се на око 150.

1049 Политика (28977) 20.6.1994, стр. 10; Политика (29032) 14.8.1994, стр. 10;
Рамиз Дрековић, У обручу ..., стр. 73. Мајор ЈНА Атиф Дудаковић је прешао
почетком маја 1992. у Армију Републике БиХ.

1050 Политика (29041) 23.8.1994, стр. 1, 7; Политика (29042) 24.8.1994, стр. 7.
1051 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 563-565. Према одобрењу на-

челника Главног штаба Војске РСК генерала Милета Новаковића као помоћ Ф.
Абдићу послати су и добровољци Ж. Ражнатовића Аркана.
1052 Амери штите генерала убицу, Српски борац - лист бораца Републике Српске,
број 124-125 (2009), стр. 48-49. Кратки видео - запис са Дудаковићевом
наредбом да се заробљеници убију направљен је у јулу 1994. у селу Изачић.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 229

узела је око 30 километара територије између планине Звијезде,
Чемерске планине и Нишића.1053

У другој половини октобра 1994. Армија БиХ потиснула је
Војску РС код Бихаћа, и заузела Кулен Вакуф, али је ушла у окруже-
ње.1054 Војска РС у противнападу (Штит-94) од 4.11. до 20.11.1994.
напредовала је и дошла до југоисточног улаза у Бихаћ.1055 У нападу
на Бихаћ учествовали су и авиони Срба из РСК са Удбине, али,
према одобрењу СБ УН (Резолуцији 958, усвојеној 20.11.1994), око
30 авиона НАТО-а 21. и 23.11.1994. бомбардовали су аеродром
Удбину у РСК, а затим и положаје Војске РС код Босанске Крупе,
Отоке и Двора.1056

Хрватски и бошњачки војници узели су Купрес и Купрешка вра-
та у октобру и почетком новембра 1994.1057 ХВО уз помоћ Хрватске
војске узео је и западни део Ливањског поља крајем новембра и у
децембру 1994.1058

Успехе Војске РС код Бихаћа користио је Фикрет Абдић. У
новембру и децембру 1994. Абдић је обновио власт у Великој Кла-
души.1059 На том подручју он се одржао до почетка августа 1995.
После војног пораза РСК, Армија БиХ заузела је Абдићеву ауто-
номну област.

Почетком децембра 1994. преко подручја Западне Херцеговине
војска Хрвата узела је Троглав, највиши врх Динаре, са кога се види
Книн.1060 Непосредно пре тога, потписан је споразум о почетку обно-
ве прекинуте економске сарадње између подручја под контролом из
Загреба и из Книна.1061 Као део споразума о сарадњи, 21.12.1994.

1053 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 222.
1054 Политика (29108) 29.10.1994, стр. 12; Политика (29144) 6.12.1994, стр. 14.
1055 Политика (29121) 1.11.1994, стр. 12; Политика (29136) 26.11.1994, стр. 2;

Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 222.
1056 Политика (29132) 22.11.1994, стр. 2; Политика (29134) 24.11.1994, стр. 1-2;

Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 110; Драгослав Илић
и други, Република Српска у ..., стр. 222; Милорад Којић и други, Намјерном
силом на Републику Српску, стр. 57.
1057 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 222; Вељко Ђурић Миши-
на, Хроника Републике Српске Крајине, у Двери српске, бр. 46 (2010), стр. 43.
1058 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 222.
1059 Политика (29127) 17.11.1994, стр. 1; Политика (29153) 15.12.1994, стр. 14.
1060 Политика (29148) 10.12.1994, стр. 7.
1061 Политика (29139) 1.12.1994, стр. 1, 11-12; Политика (29141) 3.12.1994, стр. 1.
Споразум су потписали председник владе РСК Борислав Микелић и вођа прего-
варачке делегације Хрватске Хрвоје Шаринић, али и копредседници Међуна-
родне коференције о Југославији Д. Овен и Т. Столтенберг.

230 ИСТОРИЈА СРБА 5

за кретање цивила и њихових возила отворен је аутопут између
Београда и Загреба за саобраћај.1062

Примирје у БиХ почетком 1995. и пад западне Славоније

23.12.1994. међународни представници, уз помоћ Џимија
Џејмса Ерл Картера (председник САД од 1977. до 1981), убедили су
Изетбеговића и Расима Делића да потпишу четворомесечно при-
мирје у бошњачком делу Сарајева. Четворомесечно примирје потпи-
сано је и на Палама са Младићем и Караџићем у присуству Ј. Ака-
шија и М. Роуза 31.12.1994. године, а почело се примењивати од
1.1.1995.1063 СБ УН усвојио је Резолуцију 970 (12.1.1995) којом је за
100 дана продужена суспензија дела санкција за СРЈ.1064 Упркос
примирју, Армија Републике БиХ извршила је напад на Влашић у
марту 1995. и потиснула Војску РС.1065

Док је трајало примирје у БиХ, Хрватска се наоружавала и
припремала за обрачун са РСК. Министар одбране СРЈ у једном
разговору који је објављен у Политици приметио је да је војни буџет
Хрватске за 1995. годину необично велики, то јест одобрено је
5.300.000.000 долара САД ($), а војни буџет СФРЈ, која је била
приближно 5 пута већа, највише је достизао до 4.000.000.000 $.1066
Средином јануара 1995. Фрањо Туђман је обавестио писмом
Бутроса Галија и Савет безбедности УН да Хрватска неће одобрити
продужење мировне мисије УНПРОФОР-а после 31.3.1995.1067
Крајем јануара 1995. Овен и Столтенберг су уз подршку САД, Русије
и водећих држава Европске уније саставили тзв. План З-4 (Z-4), а
тим планом било је предвиђено да Срби у Републици Хрватској

1062 Политика (29161) 23.12.1994, стр. 7, 11; Анте Назор и Јања С. Гибач, Процес
покушаја нормализације хрватско-српских односа и мирне реинтеграције
Републике Српске Крајине 1994-1995. на окупираном подручју западне
Славоније, Часопис за сувремену повијест бр. 1 (2014), стр. 21-22. Патроле
УНПРОФОР-а, уз полицијске јединице РСК и полицију Републике Хрватске
надгледале су безбедност на аутопуту.

1063 Политика (29170) 4.1.1994, стр. 1; Политика (29449) 13.10.1995, стр. 2.
1064 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1995, New York

1998, www.un.org, р. 6-7.
1065 Џемал Најетовић и Сакиб Куртић, Трећи корпус Армије РБиХ ..., стр. 67.
1066 Политика (29245) 20.3.1995, стр. 12.
1067 Политика (29179) 13.1.1994, стр. 7; Политика (29180) 14.1.1994, стр. 7. Милан

Ђукић, потпредседник Сабора и председник Српске народне странке из Загреба
противио се и рекао да би то водило у рат, али Ф. Туђман се за рат спремао.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 231

добију значајну аутономију.1068 План је уручен председницима
Фрањи Туђману и Милану Мартићу, али обе стране нису биле
спремне да га прихвате, а преговори су настављени до састанка
представника РСК и Хрватске у Женеви 3.8.1995.1069

Из Србије и из Уједињених нација изјављивано је да је одлука
Хрватске да не пристане на продужење мандата УНПРОФОР-а
после 31.3.1995. опасност за мир. У другој половини марта 1995. у
разговору са Т. Столтенбергом у Загребу, Ф. Туђман је привидно
попуштао и тражио да остане око 5.000 војника УН, а око 7.000 да
оде из заштићених подручја.1070 Пред доношење нове резолуције СБ
о РСК, М. Мартић је послао поруку СБ УН у којој је тражио да се
спречи изгласавање резолуције која би РСК третирала као део
Хрватске, јер ће то омогућити Хрватској да изврши геноцид над
Србима у РСК.1071 Бутрос Гали предложио је да се УНПРОФОР
подели на 3 одвојена дела за Хрватску, БиХ и Македонију.1072 Три
резолуције под бројевима 981, 982 и 983 усвојене су 31.3.1995. а
УНПРОФОР је подељен и сваки од три дела (за Хрватску, БиХ и
Македонију) добио је, посебну команду и посебно име, али три
мисије добиле су мандат истог трајања до 30.11.1995.1073

На подручју бивше СФРЈ, обновљени саобраћај на аутопуту
између Хрватске и РСК довео је до сукоба. Србина Тихомира Благо-
јевића на територији Градишке, под контролом Хрвата, убио је један
Хрват 28.4.1995. године, а уследила су убиства још неколико лица
на аутопуту. Због тога, власти РСК, по одобрењу Милана Мартића

1068 Политика (29197) 31.1.1994, стр. 7.
1069 Политика (29379) 4.8.1995, стр. 1, 7; Политика (29398) 23.8.1995, стр. 13;

Политика (29601) 19.3.1996, стр. 7. У марту 1996. у Бенковцу, Ф. Туђман је
рекао да није прихватио план јер је мислио да он омогућава Србима државу у
Хрватској.
1070 Политика (29247) 22.3.1995, стр. 7.
1071 Политика (29249) 24.3.1995, стр. 7. М. Мартић је у поруци писао да се састао
са копредседником Т. Столтенбергом у Београду, који му је тада рекао да је
потпреседник САД, Ал Гор говорио да ће САД поништити Венсов мировни план
из 1992. а да ће у СБ изгласати резолуцију која ће укључивати РСК у Хрватску.
1072 Политика (29251) 26.3.1995, стр. 1.
1073 Политика (29256) 31.3.1995, стр. 1-2; Политика (29258) 2.4.1995, стр. 1-2;
United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1995, р. 23-27.
Мисија УН за Хрватску добила је пуно име „УН операција за обнову поверења у
Хрватској” и скраћено име УНКРО (UNCRO). На тај начин, САД и Немачка (тада
нестална чланица СБ) подржале су Туђманову жељу да се нагласи да је РСК у
Хрватској. Представник САД у СБ изјавио је да само влада Републике Хрватске
има право да контролише међународне границе Хрватске. Mисија за БиХ
задржала је име УНПРОФОР, а мисија за БЈР Македонију названа је УНПРЕДЕП.

232 ИСТОРИЈА СРБА 5

затвориле су за саобраћај аутопут. Захтеви УНПРОФОР-а и
Хрватске да се пут отвори за саобраћај нису прихваћени, али на
једном састанку УНПРОФОР је дао одобрење Хрватској да силом
отвори аутопут ако то Срби из РСК не учине до 06:00, 1.5.1995.1074

Дан пре напада, Туђман се састао са Питером Галбрајтом,
амбасадором САД.1075 Јасуши Акаши је изјавио да је хрватска војска
кренула у напад сат времена пре договореног отварања аутопута, у
05:00, 1.5.1995. хрватска полиција и војска, уз употребу тенкова и
војних авиона, напале су подручје под заштитом УН (УНПА зона
Сектор Запад), односно српску територију у Западној Славонији са
средиштем у Окучанима. На захтев представника Русије (Сергеј
Лавров) Савет безбедности је усвојио председничко саопштење
којим је позвао Хрватску да обустави напад на Сектор Запад.1076 На
нападнутом подручју Срби су имали до 4.000 војника, то јест све
одрасле мушкарце, а Хрватска је употребила за напад („Бљесак”) 3
до 4 пута више војника и полицајаца.1077 У време напада, 2.5.1995.
М. Мартић је наредио да се гранатира Загреб са неколико ракета,
али то није зауставило напад.1078 За 36 сати нападнута територија
била је освојена. Од око 15.000 људи који су ту живели већина је
побегла у РС, војска Хрватске убила је око 280 лица (од тога око 60
су били жене и деца), а заробила око 1.450 припадника Српске
војске Крајине.1079

Из РС и СРЈ није пружена војна помоћ нападнутој Западној
Славонији и РСК. СРЈ је само изјавама осудила напад, као и СБ, и
затражила повлачење хрватске војске. Средином маја 1995. Ф.
Туђман је био у посети Немачком канцелару Хелмуту Колу (1982-
1998), а у време те посете рекао је да пример Западне Славоније
показује да Хрватска може успешно да заузме и остатак РСК, то јест
„окупиране територије”.1080 После те посете, 17.5.1995. СБ усвојио је

1074 Политика (29287) 4.5.1995, стр. 1, 12; Политика (29362) 18.7.1995, стр. 7;
Политика (29308) 25.5.1995, стр. 7.

1075 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 119.
1076 Политика (29286) 3.5.1995, стр. 1; Политика (29308) 25.5.1995, стр. 7.
1077 Г. К, Злочин без казне, Српски борац - лист бораца Републике Српске, број

120-121 (2009), стр. 28.
1078 Политика (29287) 4.5.1995, стр. 12.
1079 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 225; Г. К, Злочин без

казне, ..., стр. 28.
1080 Политика (29300) 17.5.1995, стр. 7; Политика (28372) 2.10.1992, стр. 3; Поли-

тика (30508) 28.9.1998, стр. 1; Политика (30538) 28.10.1998, стр. 1. Хелмут
Кол је био канцелар Немачке до октобра 1998.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 233

Резолуцију 994 у којој је од Хрвата тражено да се повуку из тзв. Зоне
раздвајања и омогуће УН војницима да раде свој посао.1081

После губитка западне Славоније, отпочели су недоследни
поступци на уједињењу РСК и РС. Скупштина РСК (29.5.1995.) доне-
ла је одлуку о уједињењу са РС, али до уједињења није дошло.1082

Особље УНПРОФОР-а као таоци и Сребреница 1995.

Армија БиХ од 12.5.1995. појачала је нападе на Српско Сараје-
во у намери да пресече везе унутар њега, а направи копнену везу
Бошњачког Сарајева са подручјима Високог и Храснице.1083 Из сре-
дишта Сарајева Армија БиХ извршила је снажан напад на подручје
српске Грбавице и линију сукоба код Јеврејског гробља 16.5.1995.1084
Борбе су се појачавале и обе војске (Војска РС и Армија Републике
БиХ) узеле су тешко оружје које је у фебруару 1994. стављено у
складишта под надзором УНПРОФОР-а.1085 Последњих дана маја
1995. НАТО је формално и Србима и Бошњацима послао захтев да
повуку тешко наоружање са подручја Сарајева на коме је употреба
таквог оружја била забрањена, a после захтева од 25.5.1995.
бомбардовани су српски положаји.1086 Јељцин је само изјавио да је
Русија била против бомбардовања Срба, али није могла спречити
службу генералног секретара УН да одобри бомбардовање.1087

Да би се заштитили од напада авијације НАТО-а, српски војни-
ци узели су чланове УНПРОФОР-а као таоце. На положајима око
Сарајева Војска РС заробила је око 390 чланова УНПРОФОР-а, а

1081 Политика (29302) 19.5.1995, стр. 1.
1082 Политика (29308) 25.5.1995, стр. 7; Политика (29313) 30.5.1995, стр. 7.

Председник владе РСК Борислав Микелић (од априла 1994. до јула 1995)
изјављивао је да би брзо уједињење и РСК ставило под санкције које се приме-
њују на РС, а то противљење постало је један разлог за његово смењивање.
1083 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1373; Драгослав Илић и
други, Република Српска у ..., стр. 182.
1084 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1407, 2465. Источно од
Јеврејског гробља била је Армија БиХ, а западно Војска РС. Само гробље изме-
ђу остало је „ничија земља” током целог грађанског рата у БиХ 1992-1995.
1085 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 1373.
1086 Политика (29309) 26.5.1995, стр. 1; Политика (29310) 27.5.1995, стр. 1; Поли-
тика (29489) 22.11.1995, стр. 12. После бомбардовања, у Загребу 26.5.1995.
Јасуши Акаши је изјавио да је он одобрио напад авиона НАТО-а који су
уништили 6 бункера са муницијом у околини Пала.
1087 Политика (29310) 27.5.1995, стр. 2.

234 ИСТОРИЈА СРБА 5

међу њима најбројнији су били војници из Француске.1088 Председник
Француске Жак Ширак (1995-2007), у телефонском разговору, тра-
жио је од Милошевића да употреби „сав утицај” да Срби из РС
ослободе таоце. Милошевић је послао преговараче које је водио
Јовица Станишић (шеф Службе државне безбедности Србије од
марта 1991).1089 Од 2.6. до 18.6.1995. године ослобођено је свих 388
припадника УН.1090 У време пуштања на слободу припадника УН,
Армија БиХ од 15.6.1995. почела је велики напад, истовремено из
средишњих области Босне и из Бошњачког Сарајева, на обе линије
одбране Српског Сарајева, али до краја јуна 1995. Војска РС зауста-
вила је нападе, а вратила је и већину изгубљених позиција.1091

У првој половини јуна 1995. ЕУ је именовала Карла Билта,
бивши председник владе Шведске на место Д. Овена.1092

У Подрињу Армија БиХ из „демилитаризоване” Сребренице
нападала је околна српска села.1093 При томе убијали су Србе који
нису побегли (мушкарце, жене и децу). Један од команданата УН
снага у БиХ, Филип Моријон рекао је да су „уништена и побијена”
читава села Срба око Сребренице.1094 За ратне злочине МКСЈ УН
Насера Орића прво је осудио на двогодишњи затвор, али га је друго-
степеном пресудом ослободио.1095

Од краја 1994. до маја 1995. Армија БиХ превозила је хели-
коптерима ноћу оружје за своје војнике у „демилитаризованој”
Сребреници.1096 Почетком 1995. у Сребреницу су послати Низозе-
мци као смена УНПРОФОР-а у Сребреницу, а око Сребренице
Дрински корпус ВРС имао је на линији раздвајања између 1.000 и

1088 Политика (29315) 1.6.1995, стр. 2; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 121-122. Неке су само опколили, а оставили су им њихово
оружје. Друге су разоружали и везали за камионе и слично.

1089 Политика (29318) 4.6.1995, стр. 1.
1090 Политика (29333) 19.6.1995, стр. 1, 11.
1091 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 183-184; Србија пред

Међународним судом ..., књ. I, стр. 566. Сарајевско-романијски корпус добио је
помоћ од других корпуса ВРС, а као помоћ дошли су добровољци и из Србије
(Арканови добровољци и тзв. Шкорпиони).
1092 Политика (29333) 19.6.1995, стр. 2.
1093 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 246-247.
1094 Радио телевизија Србије - информатвни програм, Сребреничка поља смрти, јул
2010.
1095 МКСЈ УН (IT-03-68-T), Пресуда Насеру ..., стр. 249-250; МКСЈ УН (IT-03-68-A),
Пресуда Жалбеног већа Насеру Орићу, 3.7.2008, стр. 67.
1096 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 247-248; МКСЈ УН (IT-98-
33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 11.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 235

2.000 војника.1097 У то време на подручју Сребренице било је око
40.000 Бошњака.1098

Да смањи претње из Сребренице, у марту 1995. Р. Караџић
наредио је да војска РС „изврши потпуно физичко одвајање
Сребренице од Жепе” а живот људи на тим подручјима учини
неподношљивим.1099 Главни штаб Војске РС издао је 9.7.1995.
наређење да се заузме и град Сребреница.1100 Крајем маја 1995.
бошњачки војници из Сребренице напали су неколико Срба који су
секли дрва, неке Србе су ранили, а друге убили, а после су рањене
масакрирали.1101 Срби су одговорили узимањем једног осматрачког
места УНПРОФОР-а код Сребренице почетком јуна 1995.1102

Из команде 2. корпуса јединице Армије БиХ у Сребреници до-
биле су наређење да нападају на Републику Српску, како би примо-
рали Војску РС да држи већи број војника око Сребренице.1103 У
једном упаду у РС западно од Сребреничког подручја 26.6.1995
ушли су око 5 километара у РС и приближили се Главном штабу
ВРС у Хан Пијеску.1104 После пораза напада Армије Републике БиХ
код Сарајева, крајем јуна 1995. Р. Караџић и Крајишник дошли су у
Власеницу у Команду Дринског корпуса и наредили напад на
Сребреницу.1105 Команда Дринског корпуса (командант генерал-
мајор Миленко Живановић) 2.7.1995. наредила је припрему напада
на подручја Сребренице и Жепе (операција Криваја 95), јер није
извршена демилитаризација.1106 Насер Орић и његови сарадници
напустили су Сребреницу неколико дана пре завршног напада,1107 а
одбраном је командовао Бећировић Рамиз, Начелник Штаба 28.

1097 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 8-9.
1098 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2058.
1099 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 12. Наредба је издата као:

„Директива за даља дејства оп. бр. 7”.
1100 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Д. Ердемовић,

25.8.2003, стр. 330-331.
1101 Политика (29312, 29.5.1995, стр. 12.
1102 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2064-2065.
1103 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2065-2066.
1104 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2066-2067.
1105 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2067-2068.
1106 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2068; Драгослав Илић и

други, Република Српска у ..., стр. 255.
1107 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Д. Ердемовић, …

стр. 337.

236 ИСТОРИЈА СРБА 5

дивизије Армије БиХ.1108
Напад према Сребреници са око 1.400 бораца РС почео је око

04:00, 6.7.1995.1109 ВРС је брзо напредовала са југа, а Низоземци
војници УНПРОФОР-а морали су напуштати посматрачке тачке, које
су биле на линији сукоба око Сребренице, то је довело до свађе са
Бошњацима, који су једног Низоземца и убили 8.7.1995.1110 Војска
РС раздвојила је 6. и 7. јула Сребреницу и Жепу.1111 Војска РС про-
била је јужну линију одбране Сребренице 8.7.1995.1112 Брзо напре-
довање ВРС допринело је да Р. Караџић нареди 9.7.1995. да се узме
град,1113 истог 9.7.1995. генерал Р. Младић дошао је на то подручје и
преузео непосредну команду над нападом ВРС.1114

Пред завршни напад, војници Војске РС добили су наређење
да „не дирају цивиле” у Сребреници.1115 Борбе у непосредној близи-
ни Сребренице 10.7.1995. најавиле су улазак Војске РС у њу.1116
Низоземски батаљон УНПРОФОР-а (потпуковник Кареманс) тражио
је 10.7.1995. да НАТО бомбардује Војску РС, али УНПРОФОР је
послао упозорење Војсци РС да ће бити бомбардовани ако нападну
осматрачнице УНПРОФОР-а.1117 Истог, 10.7.1995. Војска РС затра-
жила је од низоземског батаљона да разоружа Бошњаке у Сребре-
ници, или ће то учинити Војска РС, а послато је одобрење ВРС да
холандски батаљон и цивили без оружја могу слободно изаћи из
Сребренице преко једног посматрачког положаја УНПРОФОР-а, који
је био северно од града.1118 У Сребреници у ноћи 10.7.1995. године
командант холандског батаљона УНПРОФОР-а одржао је састанак
са војним и цивилним вођама Бошњака и упознао их са захтевима
Војске РС, а после састанка у ноћи 10. на 11.7.1995. део војника
Бошњака изашао је из града.1119

Део 28. дивизије Армије БиХ бранио је прилазе Сребреници и

1108 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 261.
1109 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 256, 258.
1110 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 259-260.
1111 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 258.
1112 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2072-2073.
1113 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 14.
1114 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 115.
1115 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Д. Ердемовић, …

стр. 341.
1116 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 261-262.
1117 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 261-262.
1118 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2078-2079.
1119 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2079-2080.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 237

пре подне 11.7.1995.1120 После подне, 11.7.1995. скоро сви цивили
Бошњаци кренули су на север према бази УНПРОФОР-а у Пото-
чарима (са њима су ишли и војници холандског батаљона),1121 а
војно способни мушкарци кренули су према Шушњару.1122 До јутра
12.7.1995. у Поточаре је дошло око 27.500 лица (од тога око 1.000
мушкараца).1123 Због „слабе видљивости”, само два авиона НАТО-а
око 14:00, 11.7.1995. напала су Војску РС, али нису успорили њено
напредовање.1124 После 17:00, 11.7.1995. са војницима РС у Сребре-
ницу су ушли генерали Р. Младић, М. Живановић и Р. Крстић.1125
Председник Р. Караџић 11.7.1995. издао је „Одлуку о именовању
цивилног комесара за општину Српска Сребреница” са задатком да
помогне успостављање реда и спречи вршење кривичних дела.1126

Борци 28. дивизије Армије Републике БиХ, али и мушкарци
цивили, који су избегли заробљавање окупили су се у шумама код
Шушњара (западно од Поточара), а од првог сата 12.7.1995. до
поподнева 12.7.1995. они су напуштали Шушњар и ишли су у правцу
Тузле.1127 Кретање колоне дуге око 10 километара са око 12.500
Бошњака из Сребренице кроз РС, преко Нове Касабе и Снагова
(западно од Зворника), било је праћено нападима Војске РС, а
колона је разбијена и велики број Бошњака погинуо је у нападима
Војске РС од 12.7.1995.1128 У прављењу процене броја Бошњака који

1120 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 262.
1121 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2080-2081.
1122 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2084-2085.
1123 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2103. Према процени у

пресуди Радовану Караџићу у Поточарима је било од 25.000 до 30.000 лица.
1124 Политика (29356) 12.7.1995, стр. 1; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона ..., стр. 123; МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., 14; МКСЈ УН
(IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2081-2082.
1125 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2083. Пред телевизијским
камерама Младић је тада рекао и: „Напокон, дошао је тренутак да се, после
буне против дахија, Турцима осветимо на овом простору” (протеривање, или ?).
1126 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Д. Ердемовић, …
стр. 332-333, 1284. Према одлуци (Мирослав Дероњић): „Комесар [општине] ће
обезбедити да цивилни и војни органи све грађане који су учествовали у борби
против Војске Републике Српске третирају као ратне заробљенике, а цивилном
становништву обезбеди[ће] слободан избор места живљења и пресељења”.
1127 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 263-265; МКСЈ УН (IT-98-
33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 22-23; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда
Радовану …, стр. 2085. Процењује се да је према Калесији и Тузли, отишло око
6.000 наоружаних лица, а укупно 10.000 до 15.000 лица, са врло малим бројем
жена и деце међу њима.
1128 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 265-267, 272 са напоме-

238 ИСТОРИЈА СРБА 5

су „нестали” на подручју Сребренице у јулу 1995. у МКСЈ УН јављају
се процене да је то од 7.500 до 8.000 лица, али постоје изјаве да је
ВРС заробила око 6.000 Бошњака и разлика између та два броја је
од 1.500 до 2.000 лица.1129 Тих до 2.000 лица показује колико је при-
ближно Бошњака убијено у покушају да стигну до подручја Тузле и
пре у борбама за одбрану Сребренице.

Колона Бошњака ишла је западно од Коњевић Поља, преко
Церске и Каменице до Баљковице (Незуци) и пре подне 16.7.1995.
код Бљаковице је дошло до завршне борбе против Војске РС, а
потпуковник Винко Пандуревић наредио је војницима РС да допусте
слободан пролазак Бошњака према Калесији од око 14:00.1130

Ујутро 12.7.1995. војници РС опколили су Бошњаке који су се
окупили у Поточарима.1131 Неки војници Војске РС прилазили су
окупљеним Бошњацима у Поточарима и чинили су насиља (одво-
ђења, пребијања, силовања жена и убиства мушкараца) у ноћи 12-
13.7.1995.1132

Од око 13:00, 12.7. до око 20:00, 13.7.1995. власти РС ауто-
бусима и камионима из Поточара су одвезле око 27.000 жена и деце
(уз мали број стараца) до линије раздвајања са Армијом Републике
БиХ код Кладња, а мушкарце Бошњаке задржале су Војска РС и

нама 1029 и 1034; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2085;
МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 23. Неки сведоци су говорили
да је Бошњачка колона била разбијена на мање групе, а оне су се у ноћи
сукобљавале и међу собом, а не само са Војском РС. Неџад Адемовић дао је
изјаву у Служби државне безбедности у Тузли да је видео у једном дану око
1.000 тела убијених, на путу којим је пролазио. У сличној изјави, у Тузли, Садо
Рамић је говорио да је видео преко 2.000 убијених у котлинама у којим су
војници ВРС поставили заседе и пуцали на колону која је ишла према Калесији
(Тузли). У наређењу ГШ Војске РС од 20.7.1995. пише и: „ … изгинули при-
падници 28. дивизије [Армије БиХ] у пробоју из окружења преко путне комуни-
кације Нова Касаба - Коњевић Поље – Сандићи, а којих је било најмање 700,
морали су бити асанирани одмах након самих борби, тј. 13,14. и 15. јула. Исто
тако, путне комуникације на зворничкој општини, гдје су борбе вођене и гдје је
изгинуло на стотине припадника 28. дивизије, су такође морале бита саниране
убрзо након престанка главних борбених дејстава.”
1129 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 32-33; МКСЈ УН (IT-95-5/18-
T), Пресуда Радовану …, стр. 2342.
1130 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2294-2297 са напоменом
18683. Командант Зворничке бригаде Војске РС В. Пандуровић проценио је да
је пропустио око 5.000 Бошњака, други су процењивали да је прошло око 5.500
лица, али неки су проценили да је прошло чак око 10.000 Бошњака.
1131 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2103.
1132 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 17-18.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 239

МУП РС.1133
До 700 мушкараца Бошњака старих од 17 до 70 година који су

били у Поточарима заробљено је од ВРС и одведено је на подручје
Братунца где су остали 1 до 3 дана.1134 Из колоне која је покушала
пробити се према Тузли заробљено је више од 5.000 лица, а ВРС је
укупно заробила око 6.000 Бошњака из Сребренице.1135 Већина
Бошњака које су војници ВРС тада одвојили и заробили на подручју
Сребренице убијена је у јулу 1995.1136

Пресуђујући Р. Караџићу судије у МКСЈ УН 2016. закључиле су
да је план да се заробљени мушкарци из Сребренице „убију посто-
јао од 12.7.1995. године”.1137 Према истој пресуди: „ ...почетак спро-
вођења плана да се изврши масовно убијање” било је убијање које
је извршено у складишту у Кравици.1138

Изгледа да је масовно убијање у Кравици почело као освета
када је један заробљени Бошњак отео пушку српском стражару
Крсти Драгичевићу и убио га око 17:00, 13.7.1995.1139 После тога, од
око 18:00, 13.7.1995. стражари и војници ВРС пуцали су из ауто-
матског оружја и бацали су бомбе у складиште у Кравици у коме је
било око 900 заробљених Бошњака, а убијање се наставило, са

1133 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2110-2117, 2118. Према
пресуди МКСЈ УН Радовану Караџићу одвезено је „до 30.000” лица из Поточара.

1134 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 2394; МКСЈ УН (IT-98-33-T),
Пресуда Радиславу ..., стр. 24-25, 55; ICTY (IT-05-88/2-A), ICTY (IT-05-88/2-A),
Prosecutor v. Zdravko Tolimir, Judgement 8 April 2015, www.icty.org, р. 40.

1135 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 32-33.
1136 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2161-2162, 2357. Судско

„Веће је надаље закључило да су снаге босанских Срба у седмицама након
пада Сребренице 11. јула 1995. убиле најмање 5.115 мушкараца, босанских
Муслимана”. Део није стрељан, а мали број стрељаних Бошњака преживео је.
1137 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2091-2092, 2094-2096, 2098,
2408. У пресуди пише: „да је план за убијање мушкараца, босанских Муслима-
на из Сребренице, направљен у ноћи између 11. јула и 12. јула, Веће закљу-
чује да су [Ратко] Младић, [Љубиша] Беара и [Вујадин] Поповић делили про-
ширени заједнички циљ да се босански Муслимани из Сребренице елиминишу
убијањем мушкараца и дечака”. Изјава сведока Момира Николића да је потпу-
ковник Вујадин Поповић (начелник за безбједност Дринског корпуса) рекао (о
Мушкарцима заробљеним у Сребреници) у разговору 12.7.1995. године: „Све
балије треба побити” судијама је била извор за мишљење да је од тада посто-
јао план о убијању свих заробљених мушкараца Бошњака. Ипак, за сведока М.
Николића потврђено је да је давао и лажне изјаве.
1138 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Сажетак пресуде Претресног већа Радовану Караџићу,
Хаг 24.3.2016, www.icty.org (април 2019), стр. 13.
1139 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2172.

240 ИСТОРИЈА СРБА 5

прекидима, током ноћи 13-14.7.1995. и пре подне 14.7.1995.1140
Према пресуди МКСЈ УН Радовану Караџићу око 800 заробљених
Бошњака убијено је на подручју Ораховца (северозападно од
Зворника) 14.7.1995.1141 У истој пресуди процењено је да је убијено
око 1.000 Бошњака у Петковцима 14. и 15.7.1995.1142 Масовно уби-
јање Бошњака са подручја Сребренице десило се и 16.7.1995. на
војној економији Брањњево код Пилице (северозападно од Звор-
ника), када је убијено око 1.000 заробљених Бошњака, а истог дана
у Дому културе у Пилици убијено је још око 500 Бошњака.1143 Ма-
совно убијање Бошњака заробљених на подручју Сребренице
извршено је у Роћевићу и Козлуку (око 15.7.1995), а процењује се да
је убијено више од 800 лица.1144 Од око 6.000 Бошњака које је ВРС
заробила у јулу 1995. на подручју Сребренице убијена је већина,
или око 5.500 лица.

У другој половини јула 1995. Тужилаштво МКСЈ УН подигло је
оптужницу против Караџића и Младића за убиство „више од 7.000
Бошњака” на подручју Сребренице.1145 Упркос пресудама из МКСЈ
УН постоји нејасноћа да ли се радило само о масовном убиству, или

1140 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2172-2078, 2198. „[Судско]
Веће закључује да су припадници снага босанских Срба 13. јула 1995. у скла-
дишту у Кравици убили 755 до 1.016 мушкараца, босанских Муслимана.”

1141 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2222-2223, 2236.
1142 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2236.
1143 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2291; МКСЈ УН (IT-96-22-T),

Пресуда Д. Ердемовићу, 5.3.1998, www.icty.org (април 2019), стр. 8-12, 15;
МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Д. Ердемовић, …
стр. 299-306, 311-316, 318-319, 326, 352-255. Дражен Ердемовић (Хрват) био
је прво припадник ЈНА, из које је прешао у Армију БиХ, из ње је прешао у ХВО,
а после је прешао у 10. диверзантски одред Војске РС. Као сведок на суђењу С.
Милошевићу, Ердемовић је рекао да је ухапшен после преласка у СРЈ (Србију)
у марту 1996. и предат МКСЈ УН у Хагу, а да је осуђен пред МКСЈ УН на 5 годи-
на затвора. Пред МКСЈ УН, Ердемовић је говорио да је лично убио око 100
заробљених Бошњака. Према његовом сведочењу, он и седморица његових
саучесника добили су наредбу да пуцају у заробљенике који су извођени у
групама по 10. Стрељање је трајало од око 10:30 до око 15:00, а према
Ердемовићу, око 14:00 дошло је око 10 војника из Братунца и они су стрељали
још око 500 Бошњака у Дому културе у Пилици, а укупно је убијено 1.000 до
1.200 Бошњака. У пресуди Ердемовићу пише: „Без обзира на то колико је
нерадо донио своју почетну одлуку да учествује, он је наставио да убија већи
део тога дана.” Ипак, после тога, судије су закључиле: „ … да се он може
променити и да му треба пружити још једну шансу да започне свој живот од
почетка после пуштања на слободу, док је још увек довољно млад да то
учини.” Пуштен је на слободу пре истека 5 година.
1144 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2249, 2258, 2265.
1145 Политика (29370) 26.7.1995, стр. 2.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 241

о геноциду. Убијено је неколико хиљада Бошњака, то јест мушкара-
ца од којих велику већину чине пунолетни, а у то време Бошњака у
БиХ било је око 1.900.000 (или око 170.000 лица само у источној Бо-
сни), и због тога неки правници мисле да је пресуда за геноцид пре-
теривање, то јест пресуда је требала да буде за масовно убиство.1146

После уласка Војске РС у Сребреницу, узета је Жепа која се
налазила близу. У нападу од 14. до 25.7.1995. заузета је и Жепа, а
према наредби генерал-мајора Р. Крстића са цивилима Бошњацима
који су превожени према Кладњу морало се поступати цивилизо-
вано: „да се не догоди ко раније што је било проблема”.1147

Хрватско освајање Републике Српске Крајине (РСК) 1995.

Почетком јула 1995. године долазак „снага за брзо деловање”
УНПРОФОР-а, Хрватска је видела као сметњу за своју војску у БиХ
и претила да неће дозволити искрцавање „снага за брзо деловање”
у Плочама.1148 У то време, преко територије БиХ, Хрватска војска је
опкољавала Книн (тзв. „сектор Југ” УНКРО) и 11.6.1995. узела је
планину Шатор, између Босанског Грахова и Гламоча.1149

Да „озакони” употребу Хрватске војске у БиХ, Ф. Туђман се
састао у Сплиту 22.7.1995. са Алијом Изетбеговићем, Харисом Си-
лајџићем и Крешимиром Зубаком (председник Хрватске републике
Херцег-Босне). Они су потписали документ којим Бошњачко-
хрватска федерација позива Хрватску да јој пружи војну помоћ у
борби против „агресије” коју врше Срби посебно код Бихаћа.1150

Средином јула 1995. Мате Гранић, министар иностраних дела
Хрватске изјавио је да Хрватска нема намеру да почне војне акције

1146 Србија пред Међународним судом ..., књ. II, стр. 442-455. Жене и деца Бошња-
ка (осим ретких изузетака) пуштени су да оду са територије коју је заузела
Војска РС и то говори против мишљења да се радило о геноциду. У случају
геноцида и они би вероватно били убијани.

1147 МКСЈ УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 144, 164; Политика (29370)
26.7.1995, стр. 1-2; Политика (29373) 29.7.1995, стр. 2. Уз одобрење Војске РС,
до краја јула 1995. цивили са подручја Жепе превезени су на територију коју је
држала Армија БиХ.

1148 Политика (29347) 3.7.1995, стр. 2. Вероватно су тражили обећање да те једи-
нице неће бити употребљене против војске Хрватске на подручју Б. Грахова.

1149 Миле С. Дакић, Хроника Републике Српске Крајине 1989-1995,
www.krajinaforce.com (фебруар 2018), стр. 36.

1150 Политика (29368) 24.7.1995, стр. 7; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 124; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 178.

242 ИСТОРИЈА СРБА 5

против РСК до истека мандата мировних снага УН, то јест до краја
септембра 1995.1151 Упркос томе, Хрватска војска (по наредби Анте
Готовине команданта Зборног подручја Сплит), уз помоћ ХВО-а, у
нападу од 25.7. потиснула је Војску РС и узела је Босанско Грахово
(28.7.1995) и Гламоч (29.7.1995).1152 Тако је пресечен најкраћи пут
који је повезивао Книн, преко Босанског Грахова, са Републиком
Српском. Одатле су Хрвати вршили нападе према северу, то јест
Јајцу и Доњем Вакуфу (Србобрану).

За Србе у Книну пад Гламоча и Грахова представљао је губи-
так који је онемогућавао одбрану и самог Книна. Из РСК су тражили
од РС да се Босанско Грахово узме по сваку цену. Туђман је са
официрима хрватске војске и полиције одржао састанак на Брио-
нима 31.7.1995. На њему је донета одлука да се приликом напада
на РСК силом оствари етничко чишћење и прогон свих Срба. Ф.
Туђман је говорећи о Србима у Републици Хрватској рекао: „Да
нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно оно
што остане да мора капитулирати”. Састанак је сниман и Туђман
није могао отвореније рећи да треба извршити прогон свих, или
скоро свих Срба из РСК. Договорено је да се Србима преко радија,
телевизије и летака (баченим из ваздуха) да замисао да масовно
беже. Према Туђмановим речима: „Један летак овако, значи опће
расуло, побједа Хрватске војске уз подршку свијета итд. Срби ви се
већ повлачите преко итд., а ми вас позивамо да се не требате
повлачити, ми вам јамчимо... Значи, на тај начин им дати пут, а
јамчити тобоже грађанска права итд.”1153 Брионски транскрипт пока-
зује да је хрватско руководство намеравало нападом да Србе из
РСК примора да беже из Хрватске, тј. да их протера.

Напад на Вуковар и источни део РСК Ф. Туђман је одбацио.
Према брионским транскриптима, он је изјавио да у случају напада
из Србије Хрватска неће моћи одбранити ни Осијек.1154 Фрањо
Туђман је на састанку тврдио да има обећање Клауса Кинкела
(министар спољних послова Немачке од маја 1992) да ће Берлин

1151 Политика (29360) 16.7.1995, стр. 7.
1152 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 277-279; Јакша Рагуж,

Дубровник и дубровачка бојишница 1995. године, у Часопис за сувремену
повијест бр. 3, Загреб 2015, стр. 606. Главни штаб Војске РС процењивао је да
је око 20.000 избеглица побегло према Дрвару, Петровцу и Бања Луци.
1153 Извор: Б92, Брионски транскрипт ..., https://www.b92.net/info/vesti/index.php?
yyyy=2015&mm=08&dd=04&nav_category=64&nav_id=1023167.
1154 Извор: Б92, Брионски транскрипт, са …,

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 243

подржати напад Хрватске на РСК.1155
Крајем маја 1995. Скупштина РСК сменила је владу Борислава

Микелића,1156 председник РСК М. Мартић је састављање владе по-
верио Милану Бабићу председнику СДС, најјаче странке у Парла-
менту, а он је владу саставио у јулу 1995.1157 Питер Галбрајт, аме-
рички амбасадор у Републици Хрватској, почетком августа 1995.
обавестио је премијера РСК Милана Бабића да Хрватска више не
жели да преговара и да почиње војни напад. М. Бабић је од 1992.
био без значајног утицаја на рад владе РСК, све до јула 1995.

Специјални изасланик УН за бившу Југославију, 1.8.1995. у
Загребу изјавио је: „Хрватска се, изгледа, спрема да нападне Србе у
Крајини” и неколико дана повећава број војника на граници са
РСК.1158 За припреме напада знали су и представници САД, који су
према изјави П. Галбрајта: „дали до знања да неће спречити такав
напад”.1159 Пред напад на РСК је могла имати око 30.000 војника.1160

Пред напад Војске Хрватске на Републику Српску Крајину,
авиони НАТО држава у ноћи 4-5.8.1995. напали су и уништили ра-
дарске положаје Срба код Удбине и ракетне положаје код Книна, то
је створило утисак да НАТО војно помаже хрватски напад.1161 Цели
напад назван Олуја надзирале су САД преко својих пензионисаних
официра окупљених у једној „приватној” војној фирми MPRI (Military
Professional Resources Incorporated), а који су били плаћени да по-
могну припремање Хрватске војске да уништи РСК.1162 Без војне по-
моћи из Србије и РС, воља за отпором Срба у РСК брзо је нестала.

Око 05:00, 4.8.1995. почео је артиљеријски напад на Книн и
западни део РСК, а затим и напад оклопних јединица и пешадије у
коме је укупно учествовало око 130.000 војника и полицајаца

1155 Извор: Б92, Брионски транскрипт, са …; Политика (28238) 19.5.1992, стр. 3.
1156 Политика (29313) 30.5.1995, стр. 1; Политика (29366) 22.7.1995, стр. 7; По-

литика (29370) 26.7.1995, стр. 7. Микелићева влада је наставила да ради на
подручју источне Славоније и Барање.
1157 Политика (29329) 15.6.1995, стр. 7; Политика (29373) 29.7.1995, стр. 7.
1158 Политика (29377) 2.8.1995, стр. 7.
1159 Политика (30210) 28.11.1997, стр. 7.
1160 Саво Штрбац, Олуја - удружени злочиначки подухват, у Билтен (Веритаса) бр.
114, www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten_114.pdf, стр. 1.
1161 Радослав Гаћиновић и Милета Томић, Агресија НАТО-а на СРЈ …, стр. 15. у
напомени 2; Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 280.
1162 Политика (29380) 5.8.1995, стр. 3; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од
Бриона ..., стр. 125; Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 178; Политика
(29453) 17.10.1995, стр. 2.

244 ИСТОРИЈА СРБА 5

Хрватске и око 7.000 војника ХВО.1163 Број наоружаних лица која је
Хрватска припремила за напад на РСК био је приближно једнак бро-
ју пунолетних становника РСК.

Неки листови као Политика писали су да у МУП-у Хрватске
раде познате и кажњаване усташе, а Милан Мартић и друге вође
Срба од 1991. видели су МУП и војску Хрватске као полицију и
војску који подржавају усташка насиља и намеру да се униште Срби
у Хрватској.1164 Из ранијих напада видело се да усташе у војсци
Хрватске убијају заробљенике и цивиле у РСК (видети страну 208, и
напомену 935). Страх да ће доћи до масовних убистава Срба у РСК
био је оправдан и због тога, око 17:20, 4.8.1995. Милан Мартић је
потписао одлуку да се из општина Книн, Бенковац, Обровац, Дрниш
и Грачац изведу цивили према Републици Српској и Србији.1165
Истог, 4.8.1995. Милан Мартић тражио је од Савезне Републике
Југославије да заштити територију и становништво РСК, али помоћ
није дошла.1166 Линије одбране биле су пробијене, а војска Хрватске
улазила је на територију РСК. Због тога, од јутра 5.8.1995. десетине
хиљада Срба, у жељи да спасу животе, напуштали су Далмацију и
ишли су према Босанском Петровцу. Влада РСК и Главни штаб
Српске војске Крајине одлучили су да извлаче „децу жене и старце
са територије РСК”, а 5.8.1995. године одлуку су примили неки
председници општина на Банији.1167

Око 10:00, 5.8.1995. војска Хрватске ушла је у колони возила у
Книн, а до краја дана и већи део северне Далмације.1168 Сви цивили

1163 Политика (29380) 5.8.1995, стр. 1; Саво Штрбац, Олуја …, стр. 1-2 у напомена-
ма 5 -12; МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против Готовине, Чермака и Маркача,
Уводна реч Тужилаштва, 11.3.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр. 12, 16-17.
Према једном извештају Ф. Туђмана из јануара 1996. у време напада Хрватска
је укупно имала „под оружјем око 200.000 људи”, а у напад је послала 138.500.

1164 Милисав Секулић, Книн је пао …, стр. -205-206. Један од команданата у Војсци
Крајине, пуковник Мирко Радаковић оставио је забелешку да му је генерал
Душан Лончар 4.8.1995. рекао да су „усташе” у предграђу Книна и да ће сутра
ући у град. Видети страну 231 и напомене 253 и 434.

1165 Политика (29398) 23.8.1995, стр. 7, 13; МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против
Готовине …, Сведок Михаил Ермолаев, 29.4.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019),
стр. 13. После пораза, у другој половини августа 1995. председник Скупштине
РСК Рајко Лежајић рекао је да је М. Мартић „самовољно донео одлуку” о повла-
чењу народа. Мартић је оверио одлуку у Главном штабу Војске РСК, а од
представника УН тражена је помоћ за извлачење око 32.000 лица.

1166 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 280.
1167 Политика (29407) 1.9.1995, стр. 13. Одлука је око 18:00, 5.8.1995. објављена и

на Телевизији Републике Српске из Бањалуке.
1168 МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против Готовине …, Уводна реч Тужилаштва,

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 245

нису напустили Книн, а око 1.000 Срба се склонило у седиште
УНКРО-а у граду.1169 У нападу на РСК, војска Хрватске убила је и
неколико мировних војника УН, а већи број заробила заузимајући
њихове осматрачнице на граничним подручјима РСК.1170

У време напада Хрватске на Книн и РСК, генерал-пуковник
Ратко Младић био је у Дрвару и покушавао повратити Грахово, али
је одбио одлуку Радована Караџића (од 2.8.1995) да буде пре-
мештен на место „специјалног саветника врховног команданта”, то
јест председника Караџића.1171

Туђман је дошао у Книн 6.8.1995.1172 Готово цело српско ста-
новништво РСК напуштало је своје куће и имовину и бежало од
војске независне државе Хрватске. Десетине хиљада људи, жена и
деце у избегличким колонама у тракторима и у аутомобилима са
Баније ишли су преко Двора на Уни (на северу) и Срба (на југу) пре-
ма РС, а даље према СРЈ. Други из Далмације и Лике ишли су пре-
ко Срба и Босанског Петровца према Бијељини.1173

Хрватска војска гонила је избеглице и ван Хрватске, а 7.8.1995.
авиони Хрватске напали су колону Срба на Петровачком пољу и
убили 9 лица (од тога четворо деце млађе од 14 година).1174

У РСК хрватска војска је брзо напредовала. 5. и 6.8.1995. ушла
је у Медак (у Лици), Петрињу, Глину, Костајницу (на Банији), Слуњ и
Плитвичка језера (на Кордуну).1175 У преговорима са војском
Хрватске, Српска војска Крајине 7.8.1995. пристала је да остави
војну опрему, а повуче се са цивилима, али напад војске Хрватске
се наставио.1176 Део Срба са Кордуна и Баније није успео да се
повуче довољно брзо, а заустављени су код Топуског, Војнића и

11.3.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр. 13; Политика (29381) 6.8.1995, стр.
1. У гранатирању Книна убијено је неколико десетина лица.
1169 Политика (29401) 26.8.1995, стр. 7; МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против
Готовине …, Сведок Андреw Леслие, 23.4.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр.
22-23. После уласка војске Хрватске, службеници УН-а и Срби нису могли да
слободно напусте базу УН-а у Книну.
1170 Политика (29381) 6.8.1995, стр. 2.
1171 Политика (29381) 6.8.1995, стр. 8; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану
…, стр. 1184-1185. Младића је подржало 18 генерала који су послали петицију
Народној скупштини РС, а 27.8.1995. председник Караџић је ставио ван снаге
своју одлуку донету 2.8.1995. о преуређењу Главног штаба Војске РС.
1172 Саво Штрбац, Олуја …, стр. 2 у напомени 12.
1173 Политика (29382) 7.8.1995, стр. 1.
1174 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 287.
1175 Политика (29382) 7.8.1995, стр. 1; Политика (29383) 8.8.1995, стр. 1.
1176 Политика (29383) 8.8.1995, стр. 1, 7.

246 ИСТОРИЈА СРБА 5

Вргин Моста.1177 После позива генерала Петра Стипетића, пуковник
Чедо Булат пристао је да потпише предају, опкољеног дела војске
Републике Српске Крајине, код Глине 9.8.1995.1178 После тога, Срби
су се повлачили и аутопутем према Србији, која је отворила гра-
нични прелаз у Батровцима да их прими.1179

После повлачења Српске војске Крајине и већине цивила, ми-
ровне снаге УН (УНКРО) виделе су да се наставља са пљачкањем
имовине, убијањем стоке и рушењем објеката Срба у РСК.1180 Према
једној изјави Садако Огате, високе представнице УН за избеглице, у
августу 1995. протерано је „више од 200.000 Срба” из Хрватске.1181
На свом путу кроз подручја отета од РСК, Туђман је рекао: „Услед
снаге Хрватске војске, наших мудрих одлука и нашег вођства, они
[Срби] су нестали у року од два до три дана.”1182

Чак и у насељима која нису брањена, то јест која су Срби
напустили без борбе, као Доњи Лапац у који је специјална полиција

1177 Политика (29385) 10.8.1995, стр. 7; Политика (29388) 13.8.1995, стр. 1. На том
подручју веће борбе су вођене и 8.8.1995. До Топуског су дошли војници 5.
корпуса Армије БиХ, који су уништавали српска села у РСК.

1178 Вељко Ђурић Мишина, Хроника Републике Српске Крајине, стр. 45.
1179 Политика (29386) 11.8.1995, стр. 1, 13; Политика (29387) 12.8.1995, стр. 3;

Политика (29414) 8.9.1995, стр. 14. Веће дружине Хрвата цивила нападале су
колоне Срба које су изашле из РСК и кренуле аутопутем. У нападу у Сиску
физичке повреде добило је више десетина Срба цивила 9.8.1995. Због тога,
Јасуши Акаши је протествовао, јер су представници Хрватске обећали Србима
безбедност. Према извештајима са граничног прелаза код Батроваца, из
Топуског аутопутем у Србију је стигло око 20.000 лица.
1180 Политика (29387) 12.8.1995, стр. 7; МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против Го-
товине …, Уводна реч Тужилаштва, 11.3.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр.
20. Према тим извештајима службеника УН „до 27.8.1995. најмање 1.730 кућа у
Сектору Југ било [је] у потпуности уништено, а да је најмање 2.615 кућа било
делимично уништено. Као што ће Суд чути од припадника УНМО-а [војни
посматрачи УН] који су спроводили ова надгледања, постојао је стандардни
критеријум којим се утврђивало да ли је кућа делимично, или у потпуности
уништена. Конкретно, уколико је кров, или сама конструкција била оштећена,
сматрало се да је зграда у потпуности уништена, а уколико је била опљачкана,
са поломљеним прозорима и вратима, сматрало се да је делимично уништена.
Када су чланови УНМО-а добили шири приступ Сектору Југ, бројке су наставиле
да расту. Часни Суде, до 13.9.1995. године, од 18.242 куће у 240 прегледаних
села, више од 13.600 кућа, што је 73%, било је уништено после завршетка опе-
рације Олуја. Свега 650 кућа, или 5%, било је уништено пре операције Олуја.”
1181 Политика (29447) 11.10.1995, стр. 7.
1182 МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против Готовине …, Уводна реч Тужилаштва,
11.3.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр. 15. Према једном тужиоцу МКСЈ УН
„одлуке политичког и војног руководства [Хрватске] и њихово спровођење
довеле [су] до нестанка већинског дела српске заједнице у Крајини”

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 247

Хрватске ушла 7.8.1995. године већина српских кућа је опљачкана,
спаљена, или срушена.1183 Уредба хрватске владе, донета почетком
септембра, којом се сва имовина избеглих Срба ставља под контро-
лу Републике Хрватске према речима М. Ђукића личила је на једну
уредбу НДХ из 1941.1184 Према тој уредби Србима се оставља 30
дана за повратак, а после тога њихову имовину Хрватска може
давати на кориштење избеглим Хрватима (првенствено из БиХ).1185
Представници Срба у Сабору покушали су да покажу да су усвајање
„Закона о привременом преузимању и управљању одређеном
имовином” и касније усвајање његове измене препрека Србима да
се врате, а да су даља уништавања имовине Срба и насиља према
њима крајем 1995. и почетком 1996. слање поруке Србима да за
њих нема правне заштите и места у Хрватској.1186

У другој половини августа 1995. један од посланика у Сабору
Хрватске, Анте Ђапић, вођа Хрватске странке права, јавно је го-
ворио да повратак Срба није пожељан и да треба забранити рад
Српске православне цркве у Хрватској, а створити Хрватску пра-
вославну цркву, као што је то чинио Анте Павелић у Независној
Држави Хрватској.1187 Посматрачи УН обавестили су да месец дана
после операције Олуја војска Хрватске и цивили и даље пљачкају и
пале куће Срба у РСК.1188 Око 30.000 кућа Срба и Југословена
оштећено је, или уништено на подручју РСК.1189 Насиља над Србима

1183 МКСЈ УН (IT-06-90-Т), Тужилац против Готовине …, Уводна реч Тужилаштва,
11.3.2008, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр. 38-39. Тако је министар одбране
Хрватске у септембру рекао Туђману: „Председниче, Доњи Лапац као такав ви-
ше не постоји. Остало је још само његово име на карти. Све је уништено, све.”

1184 Политика (29409) 3.9.1995, стр. 7; Политика (29413) 7.9.1995, стр. 7; Поли-
тика (29427) 21.9.1995, стр. 7. Спаљена је и кућа потпредседника Сабора
Милана Ђукића у селу Дренопољу.

1185 Политика (29427) 21.9.1995, стр. 7; Политика (30154) 3.10.1997, стр. 7. Милан
Ђукић је после сукоба посетио подручје РСК и изјавио да се мора одобрити
несметани повратак Срба који су из страха побегли. У септембру 1995.
„Законом о привременом преузимању и управљању одређеном имовином” рок
за повратак Срба је продужен на 90 дана. Уставни суд Републике Хрватске у
септембру 1997. донео је одлуку којом се власнику даје право да располаже
својом имовином а укида се део одредби „Закона о привременом ...”

1186 Политика (29427) 21.9.1995, стр. 7; Политика (29619) 6.4.1996, стр. 7.
1187 Политика (29396) 21.8.1995, стр. 7.
1188 Политика (29415) 9.9.1995, стр. 7; Политика (29441) 5.10.1995, стр. 2. Према

једном извештају приказаном на мање гледаној телевизији из Лондона, већина
српских кућа је уништена на подручју Книна од када је хрватска војска заузела
РСК.
1189 Миодраг Линта, Евидентирање уништене, отете ..., стр. 170-171. На подручју

248 ИСТОРИЈА СРБА 5

и њихово избацивање из станова наставили су се и далеко од РСК у
Загребу.1190 Према неким проценама, у Хрватској одузето је од Срба
и Југословена на незаконит начин, или „судским” поступцима око
40.000 станова.1191 Рушење је било таквих размера да се појавило
мишљење: „Пљачкање, спаљивање, или минирање српске имовине
било је у функцији присилног протеривања Срба и спречавања
њиховог повратка у Хрватску.”1192

С. Милошевић посетио је Москву и састао се са Б. Јељцином
10.8.1995. а оба председника осудила су протеривање Срба из РСК,
које је извршила Хрватска.1193 САД и Немачка су ублажиле осуду
Хрватске у СБ, а усвојена је резолуција која је тражила да Хрватска
обустави војне акције, али не и да се повуче из РСК, а без тога није
био могућ повратак значајнијег броја протераних Срба.1194 Влада
СРЈ тражила је од СБ УН да нареди и осигура повлачење хрватске
војске, али се то није догодило.

Десетине хиљада кућа уништене су већином после заузимања
територије РСК. Највећи део Републике Српске Крајине освојен је и
она је престала да постоји. Уништавање РСК пратило је и уништа-
вање Срба као народа у Хрватској. У РСК је остало неколико хи-
љада Срба.1195 Неки Срби који нису могли, или желели, да напусте
своје куће, били су убијани у августу,1196 али и после августа 1995.1197

Хрватске, без РСК, срушено је око 10.000 кућа и локала Срба и Југословена у
време грађанског рата 1991-1995.
1190 Политика (29446) 10.10.1995, стр. 7. У присуству полиције, неколико војника
вређало је и избацило је Српкињу Зорицу Перић и њено двоје деце из једног
стана у Загребу, који је раније припадао ЈНА, а над којим је станарско право
имао Зорицин отац.
1191 Миодраг Линта, Евидентирање уништене, отете ..., стр. 170. Према процени М.
Линте, на подручју Хрватске, без РСК одузето је око 30.000 станова, а на
подручју РСК отето је још око 10.000 станова.
1192 Миодраг Линта, Евидентирање уништене, отете ..., стр. 170.
1193 Политика (29386) 11.8.1995, стр. 1.
1194 Политика (29387) 12.8.1995, стр. 3.
1195 Политика (29439) 3.10.1995, стр. 7. Извештај једне анкетне комисије ЕУ
говорио је да је до почетка октобра 1995. на нападнутом подручју РСК остало
око 5.000 Срба.
1196 Политика (29441) 5.10.1995, стр. 2; Политика (29441) 5.10.1995, стр. 7;
Политика (29454) 18.10.1995, стр. 7. На подручју Книна остало је око 3.000
становника, а у селу Перићи једна жена је војницима УН изјавила да је један
хрватски војник ишао кроз село, после заузимања почетком августа 1995. и
убијао старце који су остали у селу. У селима Гошћу и Вариводе код Кистања
убијено је 16 стараца, а најмање један (Душан Шарић, 84 године) убијен је
после средине септембра 1995.
1197 Политика (31094) 21.5.2000, стр. 7. Србин Ђуро Рњак је остао у Буковићу код

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 249

По евиденцији Документационо информационог центра Веритас, у
војном нападу „Олуја” и после ње у 1995. на подручју некадашње
РСК убијено је око 1.680 Срба (од тога убијено је више од 1.000 ци-
вила и око 640 униформисаних лица, то јест војника и милиционера
РСК).1198 Са уобичајеном склоношћу умањивања непријатних исти-
на, влада Хрватске послала је УН (почетком 1996) процену да је у
нападу на РСК у августу 1995. убијено око 911 Срба.1199

Током целог рата 1991-1995. на подручју Републике Хрватске
изгледа да је убијено (и нестало) 23.000 до 25.000 личности.1200 У
једној процени броја Срба из РСК и Хрватске који су убијени (и
нестали) у ратним годинама од 1991. до 1995. дошло се до броја од
најмање 7.188 убијених лица, али постоји могућност да ће број бити
увећан на око 7.580 лица.1201 Број Срба убијених у рату у Хрватској
од 1991. до 1995. вероватно треба увећати на око 8.000, или до око
8.500 лица јер је према једном извештају са почетка марта 1992.
ЈНА до тада имала 1.279 погинулих лица у Хрватској (у броју су

Бенковца. Док је пешачио из Бенковца 7.9.1995. зауставило се возило са два
лица у униформама Војске Хрватске. Они су Рњака позвали да уђе у возило и
да га повезу. Док су га возили питали су га да није случајно Србин? Када је то
потврдио, извели су га из возила, а из пиштоља су испалили метак у чело
Рњака и оставили га, али метак је прошао кроз предњи део главе и врата и
застао у грудима. Ђуро Рњак је некако преживео и успео је да оде до болнице.
Једне ноћи 1997. непозната лица минирала су његову кућу, а он је једва
побегао из пожара који је тада настао.
1198 Саво Штрбац, Жртве акције „Олуја” на српској страни, узето са
http://www.veritas.org.rs/srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-
rsk-1990-1998-godine/zrtve-akcije-oluja-na-srpskoj-strani-2014/ (октобар 2019).
Према истом извору, од 1.1.1996. до почетка 2014. убијено је око 70 Срба на
подручју (нестале) РСК, вероватно због припадности Србима, а догодило се и
13 „самоубистава” Срба, која могу бити и убиства приказана као самоубиства.
1199 Саво Штрбац, Олуја …, стр. 3. Према тој процени убијено је 462 цивила, 404
војника и 45 лица неодређеног статуса.
1200 Политика (31372) 2.3.2001, стр. 4. У тужби за геноцид коју је поднела Хрватска
у јулу 1999. Међународном суду у Хагу изнета је процена да је у Хрватској
убијено око 20.000 лица, а да се још око 3.000 лица воде као нестала. Та два
броја збирно дају око 23.000 убијених, али вероватно у том броју није један
број лица првенствено из БиХ и СРЈ која су као војници ЈНА убијена у рату у
Хрватској, то јест вероватно је у Хрватској у рату 1991-95. убијено још од
1.000 до 2.000 лица.
1201 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли/протјерани Срби са поручја
Републике Хрватске и бивше Републике Српске Крајине у рату (1991-1995),
Страдање Срба у последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања
Лука 2018, стр. 97-99. Међу тим убијеним лицима Србима око 85% су
мушкарци, а око 15% жене. Највише убијених било је у 1991. (2.789, или
више) и 1995. (2.361, или више).