Aleksandar A.Logos - Istorija Srba I dopuna 4

250 ИСТОРИЈА СРБА 5

припадници ЈНА, ТО и добровољци у ЈНА).1202
Број Срба, прецизније првенствено Срба, који су избегли из

Хрватске у августу 1995. треба увећати за око 215.000 лица која су
од 1991. до краја 1994. из Хрватске побегла у СРЈ, као и око 15.000
лица која су у мају 1995. побегла у СРЈ из западне Славоније. Тако
је број протераних из Хрватске ОД 1991. до краја 1995. био већи од
430.000 лица, великом већином Срба.1203

За „удружени злочиначки потхват” коме је „циљ трајно укла-
њање српских цивила из [Републике Српске] Крајине силом, или
пријетњом силома током Олује и у седмицама после ње”, МКСЈ УН
у априлу 2011. осудио је (на 24 године затвора) Анту Готовину,
команданта Зборног подручја Сплит, и Младена Маркача (на 18
година затвора), а као главни организатор у пресуди означен је
Туђман.1204 Другостепеном пресудом, судије Жалбеног већа су гла-
сањем 3:2 одбацили постојање „удруженог злочиначког потхвата”, а
Готовина и Маркач су ослобођени 2012.1205

За хрватске националисте Олуја је била крај „Домовинског
рата”, а установљен је и празник Дан домовинске захвалности (5.
август).1206 На другој страни, Срби,1207 али и неки несрби, приметили
су да је то било довршење уништавања Срба који је почела, Паве-
лићева Независна Држава Хрватска.1208

1202 Давор Маријан, Рат у Хрватској 1990 ..., стр. 70.
1203 Политика (29466) 30.10.1995, стр. 7.
1204 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли ..., Бања Лука 2018, стр. 111;

Драган Пјевач, Страдање Срба у Хрватској, ..., стр. 201.
1205 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли ..., Бања Лука 2018, стр. 112-113;

Драган Пјевач, Страдање Срба у Хрватској, ..., стр. 201-202. Председавајући
Жалбеног већа Теодор Мерон (држављанин САД и бивши дипломата Израела),
Гунеy и Патрик Робинсон надгласали су судије Фауста Покара и Кармел Агиус.
Судија Покар, навео је у издвојеном мишљењу да је образложење остале
тројице судија „противно било каквом осећању за правду”. Дански судија
Трибунала Фредерик Хархоф послао је на педесетак адреса писмо у коме је
писао да МКСЈ УН не дели правду, већ проводи политичке одлуке, а да је
Мерон вршио притисак на своје колеге да ослободе Готовину и Маркача.
1206 Политика (30099) Београд 9.8.1997, стр. 7.
1207 Политика (29470) 3.11.1995, стр. 7; Политика (29762) 29.8.1996, стр. 7.
Савезно министарство иностраних послова послало је крајем октобра 1995.
меморандум у УН у коме је Хрватска оптужена за „највеће етничко чишћење у
Европи после Другог светског рата … успела је да спроведе оно што раније није
пошло за руком … НДХ и њеном поглавнику Павелићу.” Милан Ђукић,
председник Српске народне странке и посланик у Сабору Хрватске рекао је
(1996) да је над Србима у Хрватској извршен геноцид 1995. а да за бројна
убиства Срба „нико није одговарао”.
1208 Политика (29436) 30.9.1995, стр. 7. Словенац Зденко Костањевац у септембру

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 251

Ослобађајуће пресуде МКСЈ УН ратним вођама Хрвата, сличне
пресуде вођама Бошњака и косовских Албанаца, али и Србима за
које је утврђено да су сарађивали са САД као Момчило Перишић
(ослобођен другостепеном одлуком у фебруару 2013) утицале су да
ојача мишљење да је тај суд био политички (неправедан), а не
правни суд. По том мишљењу МКСЈ УН више је судио према жељи
„победника”, то јест власти из САД и команде НАТО-а, а мање по
правичности, а кажњавао је првенствено Србе за стварне и из-
мишљене злочине, али пропуштао да казни злочине које су почини-
ли злочинци несрби над Србима.1209 Остаје сумња да је МКСЈ УН
затварао и осуђивао првенствено оне који су се супроставили
политици САД и НАТО-а, а ослобађао оне који су сарађивали са
њима. Због тога, већину казни за злочине (стварне, или измишље-
не) МКСЈ УН је изрекао лицима која су бранила Југославију (већи-
ном Срби), насупрот томе лица која су учинила злочине док су
уништавала Југославију и Србе већином нису осуђена (или су
добијала мале казне) у МКСЈ УН.1210

После прогона Срба и уништења западног дела РСК, у октобру
1995. у Хрватској одржани су избори, на њима је ХДЗ освојио рела-
тивну већину у Сабору, а као представници Срба изабрани су Милан
Ђукић, Веселин Пејновић (потпредседник Српске народне странке)
и Милорад Пуповац.1211

Напад НАТО-а на Републику Српску
у августу и септембру 1995.

У време ослобађања службеника УНПРОФОР-а које је држала
Војска РС, а пред завршне борбе у БиХ, 16.6.1995. СБ УН усвојио је
резолуцију 998 којом су створене, као део УНПРОФОР-а, „снаге за
брзо деловање”, са 12.500 војника.1212 Почетком јула 1995. у Кини и

1995. писао је да је Туђман довршио убијање и протеривање Срба, које је
започео Анте Павелић са усташама.
1209 Политика (30881) 12.10.1999, стр. 17. Правник и председник Демократске
странке Србије, Војислав Коштуница, пре него што је постао председник СРЈ, у
октобру 1999. приметио је да је МКСЈ УН само по облику судска установа и да
је првенствено под утицајем САД, а да га интересују само злочини које су
починили Срби, али не и злочини који су почињени над Србима.
1210 Јован Ћирић, Први ударац, стр. 186-188; Списак пресуда, www.icty.org.
1211 Политика (29468) 1.11.1995, стр. 7.
1212 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1995, р. 27-28;

252 ИСТОРИЈА СРБА 5

Русији јавно се говорило да УНПРОФОР са „Снагама за брзо дело-
вање” постаје страна која ратује у БиХ.1213 Снаге за брзо деловање
21.7.1995. дошле су у Сарајево и почеле да се распоређују на
Игману.1214

У јуну 1995. појачани су напади Армије БиХ и Војске Хрватске
на Србе код Сарајева и Гламоча.1215 Изјава Б. Јељцина из друге
половине јуна 1995. да је бомбардовање Срба у БиХ које је извршио
НАТО било груба грешка и да Русија и СБ више неће дозволити
бомбардовање није имала стварни значај.1216 После уласка војске
РС у Сребреницу, крајем јула 1995. Сенат САД (69:29) изгласао је
укидање закона о забрани извоза оружја Бошњацима.1217

Према мемоарима М. Олбрајт, Б. Клинтон је у првој половини
августа 1995. рекао: „Морамо да се заложимо за јединствену Босну.
Уколико то не можемо да добијемо за преговарачким столом, треба
да помогнемо Бошњацима на бојном пољу.”1218

Из неког разлога, у време напада Хрватске на РСК, Радован
Караџић покушао је да смени Ратка Младића са места команданта
војске РС, а именује га за свог саветника. На састанку у Бањалуци
5. и 6.8.1995. генерали Главног штаба војске РС подржали су Ратка
Младића, који је одбио да буде премештен.1219 После одбијања
Генералштаба Војске РС да прихвати смењивање Младића, али и
брзог пораза Српске војске Крајине, Р. Караџић је поништио одлуку о
премештању Р. Младића.1220 После пада РСК, Војска РС покушавала

Политика (29331) 17.6.1995, стр. 2. Говорило се да Снаге за брзо деловање
треба да заштите службенике УН, али на гласању 16.6.1995. Кина и Русија биле
су уздржане.
1213 Политика (29349) 5.7.1995, стр. 1. Женминжибао, новине владајуће КП Кине,
писале су да у БиХ, као у Сомалији војници УН могу бити доведени у околности
да нападну локалне војне јединице. Андреј Козирев, министар спољних дела
Русије, рекао је да снаге за брзо деловање могу ући и у оружане сукобе на
страни једне од војски у БиХ, а против друге стране.
1214 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 82.
1215 Политика (29332) 18.6.1995, стр. 2; Политика (29336) 22.6.1995, стр. 1. У
разговорима са министром иностраних дела владе из бошњачког дела Сарајева
Мухамедом Шаћирбејом, француски министар Ерве де Шарет тражио је да
Армија Републике БиХ заустави нападе.
1216 Политика (29334) 20.6.1995, стр. 1-2.
1217 Политика (29372) 28.7.1995, стр. 1.
1218 Мемоари Медлин Олбрајт 5, са www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/arhiva.347.html,
(23.9.2003).
1219 Политика (29382) 7.8.1995, стр. 1, 13.
1220 Политика (29387) 12.8.1995, стр. 2. Видети и напомену 1171.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 253

је ослободити Грахово средином августа 1995.1221
Брзо одустајање Срба од одбране РСК, охрабрило је Хрватску

да појача нападе са подручја општине Дубровник и према Требињу
у августу 1995.1222 На југу у другој половини августа 1995. Хрватска
је пребацивала преко границе појачања за своју војску која је
нападала подручје Дрвара.1223

Око 11:00, 28.8.1995. догодила се нова експлозија на пијаци
Маркале (Сарајево), а у њој је убијено око 35 цивила.1224 Командант
УНРОФОР-а, Руперт Смит, брзо је рекао да нема сумње да је
граната дошла са положаја „босанских Срба”, увече 28.8.1995. он је
тражио од НАТО-а да бомбардује РС.1225 А. Изетбеговић је био у
Паризу, у посети председнику Француске Жаку Шираку 29.8.1995. и
тражио је да НАТО казни Србе за погибију на Маркалама.1226

После тога, генерал Бернар Жанвије (из Француске) командант
мировних снага УН за Југославију и адмирал Лејтон Смит (из САД)
комадант НАТО-а за јужну Европу договорили су се о нападу на
Србе.1227 Од око 02:00, 30.8.1995. НАТО је почео нападе (Операција
намерном силом – Operation Deliberation Force) са око 60 војних
авиона на војне положаје и јединице Војске РС на подручју Српског
Сарајева, а после нападани су Срби код Србиња (Фоча), Калинови-
ка, Горажда, радио-релејне станице на Мајевици, на Озрену, код
Бања Луке и други положаји.1228 Гранатирања Српског Сарајева од
око 05:00, 30.8.1995. вршиле су и Снаге за брзо деловање (Бри-
танци, Французи и Низоземци) са Игмана.1229 На почетку напада,

1221 Политика (29389) 14.8.1995, стр. 12; Политика (29391) 16.8.1995, стр. 7.
1222 Политика (29388) 13.8.1995, стр. 7.
1223 Политика (29394) 19.8.1995, стр. 7.
1224 Политика (29404) 29.8.1995, стр. 1; Милорад Којић и други, Намјерном силом

на Републику Српску, стр. 62.
1225 Политика (29405) 30.8.1995, стр. 2; МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану

…, стр. 1727.
1226 Политика (29405) 30.8.1995, стр. 2.
1227 Политика (29405) 30.8.1995, стр. 2; Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од

Бриона ..., стр. 129; Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику
Српску, Бања Лука 2017, стр. 68. Пре, 10.8.1995. њих двојица потписали су
Меморандум о узвратној акцији, који је предвидео да заједнички донесу одлуке
о одговору ако су нападнуте од УН заштићене зоне у БиХ.
1228 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 282; Политика (29406)
31.8.1995, стр. 1; Политика (29440) 4.10.1995, стр. 14; Милорад Којић и други,
Намјерном силом на Републику Српску, стр. 89, 95.
1229 Политика (29406) 31.8.1995, стр. 1-2.

254 ИСТОРИЈА СРБА 5

Срби су оборили један француски авион (мираж) на подручју
Пала.1230

Напади на релејне станице и положаје Војске РС, али и ци-
вилне објекте (водоводе, мостове, болнице, ...), настављани су из
дана у дан, а 10.9.1995. са 13 крстарећих ракета Томахавк рушен је
РТВ релеј Лисина на Козари.1231 Из команде у Напуљу изјављено је
12.9.1995. да су претходне ноћи и тог јутра извршили највећа
бомбардовања Срба.1232

Уз објашњење да Срби нису повукли довољан број тешког
наоружања са положаја око Сарајева, унутар 20 километара, напади
су настављани до 13.9.1995. године, а Р. Младић је изјавио да се од
Срба тражи да повуку оружје којим бране свој народ и да се врши
бомбардовање Срба, јер Бошњаци нису били способни да сами
остваре своје ратне циљеве.1233 Због тога, операција Намерна сила
НАТО-а била је „део сложене подршке муслиманским и хрватским
снагама … [а] активности нису изражене само кроз ваздухопловна
ватрена дејства, већ и кроз праћење ситуације на терену прикупља-
ње података и њихово прослеђивање муслиманским и хрватским
снагама.”1234 После првих већих успеха Армије БиХ и Војске Хр-
ватске, и покретања десетина хиљада Срба у избеглиштво испред
војске Хрватске са југозапада РС према Бањалуци, генерални
секретар НАТО-а Вили Клас изјавио је да је наредио прекид напада
који ће трајати од 12 сати 14.9.1995.1235 Потребе да се напади
наставе није било, а сам Клас смењен је брзо са места генералног
секретара НАТО-а.1236

1230 Политика (29507) 13.12.1995, стр. 1; Политика (31970) 5.11.2002, стр. А2.
Борбени авион Француске спустио се испод 3.000 метара и постао је достижан
циљ за противавионску ракету војске РС на том подручју. Два преживела
пилота држана су као заробљеници до склапања мира, то јест децембра 1995.

1231 Политика (29444) 8.10.1995, стр. 6; Политика (30702) 16.4.1999, стр. 13;
Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 71, 127-
130, 169, 173-176. У октобру 1995. у изјави за немачки недељник Шпигл, Џон
Џувејн, командант снага НАТО, рекао је: „Томахавк је око Бањалуке направио
добар посао”. Ракете Томахавк, које су испаљене са америчког војног брода, на
Јадранском мору, а навођене су са сателита, имале су домет од 1.300 километа-
ра и носиле су око 900 килограма експлозива.

1232 Политика (29419) 13.9.1995, стр. 1.
1233 Политика (29412) 6.9.1995, стр. 1-2. Видети и изјаву Клинтона на страни 252.
1234 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 61.
1235 Политика (29421) 15.9.1995, стр. 1-2.
1236 Политика (29454) 18.10.1995, стр. 3; Политика (29496) 2.12.1995, стр. 1; По-

литика (29497) 3.12.1995, стр. 2; Политика (29500) 6.12.1995, стр. 3; Политика
(30592) 24.12.1998, стр. 1. Од јула 1988. Клас је био на месту генералног

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 255

У нападу Намјерна сила убијено је око 50 војника Војске РС.1237
На конференцији за новинаре 26.9.1995. у Бања Луци, Р. Младић је
рекао да је убијено око 150 цивила у РС у нападима НАТО-а, и
Снага за брза дејства.1238 У нападу Намерна сила учествовало је
више од 200 борбених авиона, а укупно око 400 летелица, које су
већином полетале са аеродрома у Италији (Авиано и други), носача
авиона у Јадранском мору (2 носача авиона САД, 1 носач авиона
Велике Британије и 1 носач авиона Француске), а извршено је око
3.500 летова.1239 У нападу је испаљено око 700 ласерски вођених
авио-бомби и вођених ракета на РС.1240 НАТО је у нападу на РС
користио муницију са осиромашеним уранијумом, а штета коју је
нанела та муниција здрављу људи тешко је мерљива.1241

С. Милошевић и Р. Холбрук, помоћник државног секретара САД
за Европу, договорили су да бомбардовање престане ако Срби по-
вуку тешко оружје са положаја око Сарајева. После тога, у присуству
Милошевића, 14.9.1995. Младић и Караџић, у Добановцима код
Београда, потписали су документ о повлачењу тешког наоружања
(мислило се на сва оружја чија су зрна већег пречника од 82 мили-
метра) у кругу 20 километара око Сарајева, изузимајући Пале.1242
Повлачење тешког оружја завршено је, а 20.9.1995. председник Бил
Клинтон рекао је да је задовољан због тога и позвао је три сукобље-
не стране да се врате преговорима о миру.1243

После 5 месеци прекида поново је почело и слетање авиона на
Сарајевски аеродром од 15.9.1995. године.1244 Средином септембра
1995. отворен је и пут за доставу хуманитарне помоћи преко Хаџи-
ћа.1245 Такозвани ваздушни мост којим је стизала помоћ, преко

секретара НАТО-а. У Белгији је оптужен за учешће у фалсификовању и превари
прилком куповине хеликоптера 1988. када је био министар финансија и морао
поднети оставку, а у децембру 1995. изабран је нови генерални секретар Хави-
јер Солана. У децембру 1998. Клас је осуђен на 3 године затвора због „пасивне
корупције”.
1237 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 146-150.
1238 Политика (29433) 27.9.1995, стр. 14.
1239 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 69, 72.
Мањи број летелица долетао је из Француске, Немачке и Грчке.
1240 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 71.
1241 Милорад Којић и други, Намјерном силом на Републику Српску, стр. 187-191.
1242 Политика (29422) 16.9.1995, стр. 1-3; Политика (29466) 30.10.1995, стр. 1.
1243 Политика (29427) 21.9.1995, стр. 1; Политика (29428) 22.9.1995, стр. 2.
1244 Политика (29422) 16.9.1995, стр. 2.
1245 Политика (29424) 18.9.1995, стр. 2.

256 ИСТОРИЈА СРБА 5

Бутмира, за Сарајево постојао је до прве половине јануара 1996.1246
Истовремено са бомбардовањем које је вршио НАТО, у првим

данима септембра, хрватска и бошњачка војска појачале су нападе
на Србе.1247 Војска Хрватске појачала је нападе на Дрвар и Петро-
вац.1248 Армија БиХ ушла је у Возућу 10.9.1995. и протерала Србе из
ње и неколико десетина насеља на Озрену до 24.9.1995.1249

Потврда да су Бошњаци заузели Доњи Вакуф (Србобран) и
значајне територије у средњој, западној Босни и подручју Озрена
стигла је 13.9.1995. то јест, непосредно после најјачих напада НАТО-
а на Србе.1250 На југозападу Републике Српске до 15.9.1995. Хрвати
су узели Шипово, Јајце и Дрвар.1251 5. корпус Армије Републике БиХ
14.9.1995. узео је Б. Петровац, а Кључ и Босанску Крупу узео је 16. и
17.9.1995.1252 Око 100.000 Срба побегло је са подручја Дрвара, Б.
Петровца, Кључа, Мркоњић Града, Шипова, Јајца и Србобрана пре-
ма Приједору и Бањалуци.1253 Пре тога, у РС је било пријављено око
350.000 избеглих лица, већином Срба, који су се склонили у Ре-
публику Српску из Бошњачко-хрватске федерације (1992-94).1254

На северозападу, војска Хрватске извршила је напад (Уна 95)
18. и 19.9.1995. године на подручје Новог Града, Козарске Дубице и
Костајнице и убила око 100 лица, већином војника и полицајаца, а
мањи број цивила и деце.1255

Строб Талбот, заменик државног секретара САД, тражио је

1246 Политика (29528) 6.1.1996, стр. 14; Политика (29531) 10.1.1996, стр. 14. У
целом периоду постојања ваздушног моста за Сарајево, на аеродрому Бутмир
обављено је око 12.950 слетања авиона из 20 држава и 5 међународних
организација (УНХЦР, …). Највише слетања обавили су авиони из САД око
5.000, Француске око 2.130 и Велике Британије око 1.900. У том периоду
оборен је један авион војске Италије (3.9.1992).

1247 Политика (29411) 5.9.1995, стр. 7.
1248 Политика (29415) 9.9.1995, стр. 7.
1249 Озрен: Поход путевима егзодуса, Српски борац - лист бораца Републике

Српске, број 124-125 (2009), стр. 36.
1250 Политика (29420) 14.9.1995, стр. 7; Политика (29809) 15.10.1995, стр. 16.
1251 Политика (29422) 16.9.1995, стр. 7; Политика (29809) 15.10.1995, стр. 16.
1252 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 283.
1253 Политика (29428) 22.9.1995, стр. 14. Поред њих око 14.000 Срба протерано је

са подручја Озрена у Добој.
1254 Политика (29485) 18.11.1995, стр. 12. Десетине хиљада лица која су раније

живела на самој линији сукоба у РС, а склонила су се дубље у РС уписивана су
као „расељени”, а не избеглице.
1255 Р. Јовић, Тринаест година од слома хрватске агресије на западнокраишке
општине, Српски борац - лист бораца Републике Српске, број 112-113 (2008),
стр. 24-25.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 257

20.9.1995. од Туђмана да заустави даље нападе према Бања Луци
да не би „изазвао хуманитарну катастрофу и потпуно уништио
мировне преговоре”.1256 САД нису желеле да се догоди прогон Срба
из РС сличан оном из РСК. Прелазак тако великог броја Срба у
Србију отежао би остваривање планова САД за Космет. На предлог
Русије, 21.9.1995. СБ усвојио је резолуцију 1016 у којој се прихвата
уверавање владе Хрватске и владе БиХ из Сарајева да ће обуста-
вити нападе у западној Босни, а тражено је од зараћених страна да
одмах потпишу договор о прекиду сукоба.1257

У време напада НАТО-а на РС, у Женеви су вођени преговори
представника Контакт групе са министрима иностраних дела СРЈ
(Милан Милутиновић), Хрватске (Мате Гранић) и Бошњачке владе
из Сарајева (Мухамед Шаћирбеј), а преговоре је водио испред САД
Ричард Холбрук. На тим разговорима 8.9.1995. прихваћен је спора-
зум о основним принципима за поделу БиХ на два дела (ентитета),
при чему ће РС добити 49% некадашње СР БиХ.1258 Алија Изетбе-
говић је признао да је нерадо прихватио ентитет који се зове Ре-
публика Српска, и додао: „али нисам хтио да се свађам са Амери-
канцима око имена и ризикујем да обуставе акције НАТО.1259 Прего-
вори министара СРЈ, Хрватске и Бошњака из БиХ настављени су уз
присуство Ричарда Холбрука и Карла Билта, а 26.9.1995. године у
Њујорку договорена су „основна начела” за устав будуће државе
БиХ и одржавање „слободних избора”.1260

У септембру и октобру 1995. Срби су изгубили велики део
територије у Босанској крајини и до 20.9.1995. прогнано је око
100.000 Срба.1261

Посредовањем команде УНПРОФОР-а, министар иностраних
дела РС Алекса Буха и представници бошњачке владе потписали су

1256 Политика (29426) 20.9.1995, стр. 1.
1257 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1995, р. 16;

Политика (29429) 23.9.1995, стр. 1.
1258 Политика (29415) 9.9.1995, стр. 1; Политика (29416) 10.9.1995, стр. 2;

Политика (29434), 28.9.1995, стр. 2.
1259 Политика (29417) 11.9.1995, стр. 3.
1260 Политика (29434) 28.9.1995, стр. 1-2. Према договору предвиђено је да

заједнички органи будуће државе буду парламент (или скупштина) и
председништво. Према договору 1/3 чланова председништва и парламента
бираће Република Српска, а 2/3 Федерација. Такође је договорено да за
доношење одлуке парламента, поред већине гласова присутних посланика,
мора гласати и најмање једна трећина посланика из сваког ентитета. Због тога,
без 1/3 посланика који су из РС није се могла донети важећа одлука.
1261 Политика (29428) 22.9.1995, стр. 14.

258 ИСТОРИЈА СРБА 5

5.10.1995. Споразум о обустави ватре у Босни и Херцеговини, који
се требао примењивати од 12.10.1995.1262 Хрватска војска и ХВО
извршили су снажне нападе од почетка октобра 1995. на Мркоњић
Град, који се предао 10.10.1995. године и протерано је још око
30.000 Срба према Приједору.1263 У исто време, 5. корпус Армије
БиХ ушао је у Сански Мост.1264 Војска Хрватске и Армија БиХ,
наставиле су нападе и после 12.10.1995. године, покушавајући да се
приближе Приједору, а примирје се примењивало од 14.10.1995.1265
Сукоби нису престали ни између Хрвата и Бошњака, а Ханс Кошник,
који је на предлог канцелара Х. Кола послат у Мостар, у време пре-
говора у Дејтону (новембар 1995), говорио је да Хрвати спречавају
Бошњаке да улазе у западни део Мостара.1266 У нападу „Маестрал”,
у БиХ војска Хрвата и 5. корпус Армије БиХ убили су више стотина
лица.

Мировни споразум у Дејтону 1995.

Пре преговора у Дејтону, Срби из РС морали су пристати
29.8.1995. да буду у заједничкој делегацији са СРЈ. У тој делегацији
нису могли бити Р. Караџић и Р. Младић, а вођа заједничке делега-
ције био је С. Милошевић. У случају неслагања, он је био овлаштен
да донесе главне одлуке (имао је такозвани „златни глас”). Тако је

1262 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 285; Политика (29448)
12.10.1995, стр. 1; Политика (29449) 13.10.1995, стр. 1-2; Шефко Хоџић,
Босански ратници, стр. 274-276. То је било тридесетшесто примирје на
подручју БиХ, а до тада само 4 су довела до приметног смањења сукоба.

1263 Политика (29447) 11.10.1995, стр. 14; Политика (29448) 12.10.1995, стр. 14;
Политика (29900) 20.1.1997, стр. 16; Јанко Велимировић и други, Агресија
Републике Хрватске на Републику Српску : окупација општине Мркоњић Град :
септембар 1995. - фебруар 1996. године, 2. измјењено издање, Бања Лука
2012, стр. 22-30, 127, 147. У нападу у септембру и октобру 1995. хрватска
војска убила је око 220 Војника РС на подручју Мркоњић Града, а после уласка
у град затварали су и убијали цивиле Србе. После повратка Срба 1996. у
највећој заједничкој гробници на Православном гробљу нађено је 181 тело (од
тога више од 40 су тела лица која су убијена као цивили).

1264 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 287.
1265 Политика (29451) 15.10.1995, стр. 1; Шефко Хоџић, Босански ратници, стр.

274-276. Изетбеговић је тражио одлагање почетка примирја да освоји Приједор
и Омарску, али је добио само два дана и Армија Републике БиХ није успела.
1266 Политика (29473) 6.11.1995, стр. 2. Одговарајући на Кошникове оптужбе,
градоначелник хрватског дела Мостара говорио је да су Хрвати морали да се
бране од „прљавог рата” који су против њих водили Бошњаци, а да је у тим
сукобима убијено око 2.000 лица.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 259

делегација СРЈ овлаштена да представља РС. Радован Караџић
покушао је да тражи изјашњавање Скупштине РС, али је одустао
после захтева патријарха Павла (патријарх од децембра 1990. до
новембра 2009) да се споразум потпише без одлагања.1267

Договорено је да преговоре воде Ричард Холбрук и Карл Билт,
а да три делегације предводе Милошевић, Туђман и Изетбеговић и
да 1.11.1995. почну преговори у војној бази Рајт Патерсон, у Дејтону
(Охајо, САД).1268 Пред почетак преговора у Дејтону, Туђман је дошао
у Њујорк на прославу 50 година постојања УН и ту посету иско-
ристио да запрети како ће „силом повратити” у Хрватску Вуковар и
Барању, ако се то брзо не постигне преговорима.1269

Преговорима је руководио Ворен М. Кристофер (државни
секретар САД од 1993. до јануара 1997), а главни посредник у прего-
ворима био је његов помоћник Ричард Ч. Холбрук.1270 Преговори су
трајали од 1. до 21.11.1995. Са Милошевићем у српској делегацији
били су председник Црне Горе Момир Булатовић, министар ино-
страних дела СРЈ Милан Милутиновић, председник Скупштине РС
Момчило Крајишник, потпредседник РС Никола Кољевић, и ми-
нистар иностраних дела РС Алекса Буха.1271 Преговарачи из САД
обилазили су три делегације из бивше СФРЈ и настојали доћи до
уговора који ће сви прихватити.1272

Као полазиште у преговорима служили су принципи усаглаше-
ни на преговорима у Женеви 8.9.1995. и Њујорку 26.9.1995.1273 а из
њих је сачињен Општи оквирни споразум за мир у БиХ, а своје ини-
цијале као знак пристанка на Споразум, уз договор да се он потпи-
ше у Паризу, ставили су А. Изетбеговић (за Републику БиХ), С. Ми-
лошевић (за Савезну Републику Југославију, а као гаранти за Ре-

1267 МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Зоран Лилић,
9.7.2003, стр. 203-205; Политика (29491) 24.11.1995, стр. 14; Ђорђе Радељ,
Патријарх Павле ..., стр. 5-8. Када се замонашио 1948. Гојко Стојчевић
(11.9.1914-15.11.2009) добио је име Павле.

1268 Политика (29455) 19.10.1995, стр. 3; Политика (29462) 26.10.1995, стр. 1.
Милошевић и Изетбеговић су пристали да остану у Дејтону до краја преговора,
а Туђману је допуштено да може отићи из Дејтона и да га мења министар
иностраних дела Хрватске Мате Гранић.

1269 Политика (29460) 24.10.1995, стр. 7.
1270 Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 179.
1271 Политика (29468) 1.11.1995, стр. 1; Политика (29899) 19.1.1997, стр. 16;

Политика (29907) 27.1.1997, стр. 16. У јануару 1997. Никола Кољевић је
извршио самоубиство на Палама, у свом кабинету у Скупштини РС.
1272 Политика (29470) 3.11.1995, стр. 1-2.
1273 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 315.

260 ИСТОРИЈА СРБА 5

публику Српску), Ф. Туђман (за Републику Хрватску) 21.11.1995.1274
Чланом 10 Општег оквирног споразума Савезна Република

Југославија и Република Босна и Херцеговина признале су једна
другу, као суверене, независне државе.1275

По питању државног уређења БиХ, Милошевић и Туђман су се
слагали да средишње установе буду што слабије, насупрот жељи А.
Изетбеговића и бошњачке делегације за јаком средишњом владом.
Пре почетка споразумевања у Дејтону прихваћено је да РС добије
49%, а Федерација Босне и Херцеговине да добије 51% територије
бивше Социјалистичке Републике БиХ, а у Дејтону је направљена
карта разграничења.1276 Према тој карти Републици Српској враћени
су Мркоњић Град и Шипово.1277 Република Српска има око 24.000
километара квадратних. Пре рата, на том подручју 1991. живело је
око 1.624.000 лица, а 1996. до 1.390.000 лица.1278 Република Српска
држала је контролу над коридором кроз Посавину и Брчко, али дого-
ворено је да се за подручје Брчког именује арбитражна комисија са
три члана, а да она донесе пресуду у року од годину дана о међу-
ентитетској линији разграничења на том подручју.1279

А. Изетбеговић је тражио да Сарајево остане неподељено у
Федерацији БиХ, а његов захтев подржали су организатори прегово-
ра.1280 На крају, Републици Српској прописано је да преда Грбавицу,

1274 General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, узето са
https://peacemaker.un.org/sites/peacemaker.un.org/files/BA_951121_DaytonAgre
ement.pdf (09.2019), р. 2, 4-5, 33, 121, 124, 148; Политика (29489, 22.11.1995,
стр. 1-2. Анексе Општег оквирног споразума за мир у БиХ потписивали су и М.
Милутиновић, као гарант за Републику Српску, и Јадранко Прлић, за
Федерацију Босне и Херцеговине.

1275 General Framework Agreement for Peace …, р. 4.
1276 General Framework Agreement for Peace …, р. 47. Анексом 2 Општег оквирног

споразума за мир у БиХ, прописано је: „Унутрашње границе између Федерације
БиХ и Републике Српске (међуентитетска линија разграничења) ће бити као
што је повучено на карти у Додатку” на Анекс 1-А.
1277 General Framework Agreement for Peace …, р. 52.
1278 Стево Пашалић, Антропогеографска стварност Срба у БиХ (1992-2000), Бања
Лука 2002, стр. 167. Према попису из 1991. на подручју РС живело је скоро
919.000 Срба, скоро 78.000 Југословена, више од 435.000 Бошњака
(Муслимана), скоро 156.000 Хрвата и преко 36.000 осталих.
1279 General Framework Agreement for Peace …, р. 49. Једног арбитра је требала
изабрати Република Српска, другог арбитра требала је изабрати Федерација
БиХ. Тако изабрани арбитри требали су изабрати трећег арбитра у року од 30
дана, или да га именује Председник Међународног суда правде. Одређено је да
„трећи арбитар” буде „председавајући официр Арбитражног трибунала”.
1280 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 317.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 261
Хаџиће, већи део Илиџе, Рајловац, Илијаш, Вогошћу, то јест скоро
цело Сарајево је препуштено Федерацији Босне и Херцеговине.1281
С. Милошевић је договорио линије раздвајања РС са Федерацијом
БиХ, а када је то рекао Момчилу Крајишнику, Крајишник се противио
предаји 6 општина у Сарајеву, али Милошевић се није освртао на
мишљење представника РС и на завршној свечаности, у име РС,
парафирао је Општи оквирни споразум за мир у БиХ.1282

Општине и линије раздвајања 1995.
Као део Споразума написан је и Устав БиХ (Анекс 4), а према
њему име државе је „Босна и Херцеговина” и она је „јединствена
држава”, али у њој постоје „два ентитета”, а то су Република Српска
и Федерација Босне и Херцеговине.1283 Договорено је да ентитети
имају своје уставе, законе, народне скупштине, владе и војске.1284

1281 General Framework Agreement for Peace …, р. 52.
1282 Драгослав Илић и други, Република Српска у ..., стр. 317-319.
1283 General Framework Agreement for Peace …, р. 60. „Босна и Херцеговина ће се

састојати од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике
Српске”, а неће бити ентитетских контрола на међуентитетској граници.
1284 General Framework Agreement for Peace …, р. 64, 65, 70. „ … Војне снаге једног
ентитета неће ући нити остати на територији другог ентитета без сагласности
владе другог [ентитета] и председништва Босне и Херцеговине.”

262 ИСТОРИЈА СРБА 5

Прописано је да постоји заједничка Парламентарна Скупштина БиХ
са два дома: Дом народа и Представнички дом.1285 Чланом 5 Устава
БиХ одређено је да постоји заједничко Председништво БиХ.1286
Поред тога предвиђени су један заједнички Министарски савет,
Уставни суд и Централна банка БиХ.1287

Анексом 1-А, чланом 1, предвиђено је да СБ УН усвоји резолу-
цију којом позива државе чланице УН и регионалне организације да
учествују у стварању вишенационалних војних снага „ИФОР” (које ће
надгледати, помагати и приморавати потписнике да спроведу Спо-
разум), а посебно је наглашено да ће НАТО бити главни организатор
ИФОР-а (Implementation Force).1288 Прописано је да ће ИФОР имати
„неограничену слободу кретања копненим, ваздушним и воденим
путевима, кроз читаву БиХ”, али да „ИФОР и његово особље неће
бити одговорно за било која оштећења цивилне, или државне имо-
вине изазвано борбом, или сродним активностима”.1289 Такође је
прописано да особље у служби НАТО-а неће бити хапшено и да ће
одговарати само својим државним службама за кривичне, или
дисциплинске прекршаје које почини у Републици Босни и Херце-

1285 General Framework Agreement for Peace …, р. 65-66. Према члану 4. Дом народа
има 15 делегата. Од тога из Федерације по 5 Хрвата и 5 Бошњака (које бирају
одвојено Хрвати и Бошњаци у Дому народа Федерације БиХ), а из Републике
Српске 5 Срба (које бира Народна скупштина РС). Представнички дом ће
сачињавати 42 члана, двије трећине се бирају са територије Федерације, а
једна трећина са територије Републике Српске. Све законодавне одлуке морају
бити одобрене од стране оба дома. „Предложена одлука парламентарне
скупштине може бити проглашена деструктивном по витални интерес” српског
(бошњачког, или хрватског) народа. Таква одлука мора бити одобрена у Дому
народа од стране већине српских (бошњачких, или хрватских) делегата, који су
присутни и гласају.

1286 General Framework Agreement for Peace …, р. 67-68. „Председништво Босне и
Херцеговине ће се састојати од три члана; један Бошњак, један Хрват од којих
се сваки бира директно са територије Федерације, те један Србин који се бира
директно са територије Републике Српске.” Приликом доношења одлука
Председништва, ако два члана гласају за одлуку, а трећи члан исту прогласи (у
року од три дана) „ деструктивном по витални интерес ентитета из којег је он
изабран”, о тој одлуци ће се изјашњавати Народна скупштина РС, или Бошња-
ци, односно Хрвати у Дому народа Федерације). Ако Скупштина РС, или посла-
ници у дому народа Федерације, у року од 10 дана, двотрећинском већином
потврде став свог члана Председништва деструктивна „председничка одлука
која је доведена у питање неће ступити на снагу”.

1287 General Framework Agreement for Peace …, р. 69-71. „Постојаће Централна
банка Босне и Херцеговине која ће бити једина одговорна за издавање новца и
монетарну политику у цијелој Босни и Херцеговини.”

1288 General Framework Agreement for Peace …, р. 7, 17.
1289 General Framework Agreement for Peace …, р. 19.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 263

говини1290
Споразум је предвидео да се сукобљене војске „после преноса

овлаштења” у року од 30 дана повуку „приближно 2 километра” са
обе стране од линије сукоба, која је уцртана на картама које су биле
„Додатак А” за „Анекс 1-А”.1291 У року од 120 дана „после преноса
овлаштења” тешко наоружање и војска сукобљених страна морали
су се повући у касарне „или друге локације, које одреди командант
ИФОР-а”.1292 Према 12 члану анекса 1-А : „Командант ИФОР-а је
крајња инстанца на терену за тумачење овог Споразума о војним
аспектима.”1293

Прописано је да: „ у року од тридесет (30) дана по преносу
овлаштења Стране [потписнице] ће ослободити и предати све
заробљенике које држе”.1294 Стране потписнице договориле су
(анексом 7) да ће омогућити „без одлагања” свим избеглицама и
расељеним лицима право да се врате у своје домове,1295 а про-
писано је да се уведе амнестија за сва лица која нису извршила
„озбиљна кршења међународног хуманитарног права”.1296

Анексом 1-Б договорено је да се изврши разоружавање и сма-
њење војске у СРЈ, Хрватској и БиХ, а да у БиХ буде успостављена
размера војске и наоружања 2 у Федерацији БиХ према 1 у Републи-
ци Српској.1297

Анексом 10 : „ ...стране [потписнице] захтевају именовање
високог представника”, који ће: „а) надзирати примену мировног

1290 General Framework Agreement for Peace …, р. 28.
1291 General Framework Agreement for Peace …, р. 10-11, 13. За Сарајево је пропи-

сано да зона из које се мора повући војска буде приближно по 1 (један) кило-
метар са сваке стране од линије сукоба. Поред тога, тамо где је предвиђено да
се нека територија предаје од једног ентитета (нпр. Република Српска) другом
ентитету (нпр. Федерација) предвиђено је повлачење војске и полиције првог
ентитета у року од 45 дана. После тога, сам ИФОР (Implementation Force) ће
обезбеђивати то подручје, а тек после 90 дана „после преноса овлаштења” у
подручје ће ући снаге ентитета коме се то подручје Споразумом предаје.
1292 General Framework Agreement for Peace …, р. 15. Као тешко оружје одређена су
оклопна возила, артиљерија калибра од 75 мм и више, а противавионско
оружје од 20 мм и више .
1293 General Framework Agreement for Peace …, р. 24.
1294 General Framework Agreement for Peace …, р. 22. „ Стране ће без одлагања
ослободити и предати све борце и цивиле које држе у вези са сукобом …”
1295 General Framework Agreement for Peace …, р. 94.
1296 General Framework Agreement for Peace …, р. 97.
1297 General Framework Agreement for Peace …, р. 42-45.

264 ИСТОРИЈА СРБА 5

споразума”,1298 а он ће бити и „коначни орган на терену везано за
тумачење овог Споразума о примени мировног решења”.1299

Анексом 11 предвиђено је стварање Међународне полиције УН
(ИПТФ) које ће „ добивати упутства од Високог представника”.1300

Конференција о бившој Југославији одржала је састанак 8. и
9.12.1995. у Лондону уз присуство представника више од 50 зема-
ља. Тада је одлучено да се створи Савет за примену мира и његов
извршни Комитет за примену споразума потписаног у Дејтону, а
Карл Билт је изабран за „високог представника” Савета.1301 На-
јављено је да ће Конференција о бившој Југославији престати са
радом у јануару 1996.1302

Коначни мировни уговор за БиХ три председника република,
које су настале од језгра бивше СФРЈ, потписала су у Јелисејској
палати у Паризу 14.12.1995.1303 Као сведоци уговор су потписали
представници Контакт групе, то јест председник САД Бил Клинтон,
канцелар Немачке Хелмут Кол, председник Француске Жак Ширак
(мај 1995 - мај 2007), премијер Велике Британије Џон Мејџор
(новембар 1990 - мај 1997), председник владе Руске Федерације
Виктор Степанович Черномирдин (децембар 1992 - март 1998) и
представник Европске Уније Фелипе Гонзалес.1304

Жртве грађанског рата у БиХ и РС

После почетка грађанског рата у БиХ 1992. објављиване су и
претеране процене о 250.000 убијених, као што је то Бил Клинтон

1298 General Framework Agreement for Peace …, р. 111.
1299 General Framework Agreement for Peace …, р. 114.
1300 General Framework Agreement for Peace …, р. 116-118. ИПТФ је добио право за:

а) надгледање, посматрање и инспекција објеката и активности спровођења
закона, укључујући и удружене судске организације, структуре и поступке; б)
саветовање особља и снага које спроводе закон; ц) обучавање особља за
спровођење закона; ... помагање са придруживањем особљу за спровођење
закона Страна [потписница] приликом извршавања њихових активности, а како
ИПТФ снаге сматрају одговарајућим”.
1301 Политика (29504) 10.12.1995, стр. 1; Политика (29505) 11.12.1995, стр. 1;
Политика (29506) 12.12.1995, стр. 3.
1302 Политика (29504) 10.12.1995, стр. 1.
1303 Политика (29509) 15.12.1995, стр. 1, 5.
1304 Политика (29509) 15.12.1995, стр. 1; Политика (30000) 30. април, 1. и 2. мај
1997, стр. 2. Џ. Мејџор је на месту председника владе ВБ наследио Маргарет
Тачер, која је била председник владе ВБ од марта 1979. до новембра 1990.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 265

говорио у Дејтону у новембру 1995.1305 У децембру 1995. у Паризу,
приликом потписивања мира, Жак Ширак обраћајући се окупљени-
ма рекао је: „ … сви народи некадашње Југославије неће никада
прежалити оних 200.000 и више мртвих …”1306 У једној пресуди МКСЈ
УН из новембра 1998. пише: „Процјењује се да је током сукоба [у
БиХ] животе изгубило између 150.000 и 200.000 људи.”1307 Тако је од
краја 1995. почело постепено смањивање претераних бројева који
су били део ратне пропаганде од 1992. до 1995.

После рата, Информациони документациони центар из Сара-
јева, којим је руководио Мирсад Токача, сачинио је списак на коме је
око 96.000 убијених у рату у БиХ од почетка 1992. до краја 1995.
Према том истраживању убијено је око 62.000 Бошњака, око 25.000
Срба, око 8.400 Хрвата и мање од 600 осталих.1308 По истом
истраживању, већина убијених били су припадници оружаних снага.
Ово истраживање сигурно није дало потпуно тачне бројеве.1309
Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење
несталих лица Републике Српске направио је процену да је смртно
страдало око 28.000 лица српске националности у грађанском рату
у СР БиХ од 1991. до 1995.1310 Истраживање у РС показује да је број
убијених Срба већи за око 3.000 лица. Због тога, полазном броју у
истраживању из Сарајева од 96.000 убијених лица може бити
додато око 3.000 Срба.

Заокружено на хиљаде, број убијених у рату у СР БиХ од 1991.
до краја 1995. је око 99.000, а унутар тог броја убијено је око 62.000

1305 Политика (29489) 22.11.1995, стр. 1-2. Председник Бил Клинтон се обратио
јавности поводом потписивања споразума у Дејтону, а тада је поновио и
претерану процену о 250.00 убијених у грађанском рату у БиХ (1992-1995).

1306 Политика (29509) 15.12.1995, стр. 1.
1307 МКСЈ УН (IT-96-21-T), Пресуда Зејнилу ..., стр. 47
1308 Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих

лица, Пројекат пописа и евидентирања …, стр. 21.
1309 Политика (29815) 21.10.1996, стр. 16; Политика (30006) 8.5.1997, стр. 18.

Један број људи погинуо је после 1995. од мина које су постављене у време
рата на линијама сукоба. У октобру 1996. процењено је да има око 3.000.000
мина које су постављене у време рата. Према извештају Међународног коми-
тета Црвеног крста, у Федерацији и РС 1996. од мина је погинуло, или рањено
неколико стотина лица.
1310 Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих
лица, Пројекат пописа и евидентирања ..., стр. 8, 14-15, 17, 20. Према истом
истраживању, у 1991. убијено је 664 Срба; у 1992. убијено је 12.981 Срба; у
1993. убијено је 4.496; у 1994. убијено је 3.749, у 1995. убијено је 5.975 Срба,
а за више од 546 Срба није познато време убиства. Деца до 18 година чине око
450 убијених Срба. Мушкарци чине око 92%, а војници око 78% убијених Срба.

266 ИСТОРИЈА СРБА 5

Бошњака, око 28.000 Срба, више од 8.000 Хрвата и око 1.000 оста-
лих (укључујући Југословене, који се можда у истраживањима по-
јављују на списковима Бошњака, Срба и Хрвата).

Постоје процене о великом броју силованих женских лица у
грађанском рату у БиХ. Процена Т. Мазовјецког да је било око
12.000 силованих жена у БиХ и РС до априла 1993. године говори
да је број силованих могао бити велики.1311 Према једном истра-
живању „муслиманске снаге” силовале су у време грађанског рата у
БиХ више од 800 Српкиња,1312 али друга комисија сакупила је до
фебруара 1994. само од здравствених организација на територији
Републике Србије податке о 11 трудноћа које су настале као после-
дица силовања од стране Хрвата и Муслимана у БиХ а према
методологији коју је применио Мазовјецки (100 силованих жена = 1
трудноћа) то говори о око 1.100 силованих жена.1313 Према трећој
процени број силованих Српкиња у грађанском рату у БиХ је већи
од 2.000.1314

У РС 1996. било је пријављено око 419.000 избеглих и расеље-
них лица, а од тог броја мање од 40.000 лица било је из Хрватске и
других република СФРЈ.1315 Према једној процени, у време гра-
ђанског рата 1992-1995. из Републике Српске избегло је скоро
400.000 Бошњака, око 200.000 Срба и више од 100.000 Хрвата.1316
Укупно од 550.00 до 600.000 Срба који су живели у БиХ (и РС) било
је протерано, или је избегло. На подручју Федерације БиХ 1996.
могло је бити око 350.000 избеглих лица. У СРЈ 1996. било је око
297.000 избеглица из Хрватске и око 251.000 избеглица из БиХ. У
Хрватској 1996. било је око 159.000 избеглица из БиХ и око 7.000
избеглица из СРЈ. У Немачкој 1996. било је око 330.000 избеглица
из БиХ (и РС). У Аустрији је било око 74.000 избеглица из БиХ (и
избеглица

1311 Србија пред Међународним судом ..., књ. I, стр. 307, 317-319.
1312 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 38.
1313 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 38-40. У датом списку

једна жена је уписана као Муслиманка удата за војника Војске Републике
Српске, а силовали су је Муслимани и трудноћа је прекинута „између 5. и 6.
месеца”. Према Мазовјецком, да ли то говори и о око 100 жена несрпкиња
удатих за Србе које су силовали Хрвати и Бошњаци до почетка 1994. године?
1314 A. Врaњeш и Б. Mиoдрaгoвић, Наша исповијест …, стр. 43.
1315 Стево Пашалић, Антропогеографска стварност ..., стр. 163, 167. Избеглица у РС
из Федерације БиХ у 1996. било је око 330.000, а око 51.000 су била лица
расељена унутар РС.
1316 Стево Пашалић, Антропогеографска стварност ..., стр. 168.

Грађански ратови на подручју Југославије од 1991. до 1995. 267

РС). У Шведској 1996. било је око 49.000 избеглица из БиХ (и РС). У
САД је било око 31.000 избеглица из БиХ (и РС).1317

Ердутско-загребачки споразум

Док су трајали мировни преговори у Дејтону у новембру 1995.
стигла је вест да је МКСЈ УН оптужио, за ратни злочин извршен над
Бошњацима, Хрвате Дарија Кордића, председник ХДЗ у БиХ, Тихо-
фила, кога зову Тихомир, Блашкић, командант хрватске војске у
Витезу, Златка Алексовског, шеф затвора у Мостару и још тројицу.
Непосредно после тога, Туђман је именовао Тихомира Блашкића за
инспектора у главној инспекцији хрватске војске.1318

У Дејтону, Туђман се са Милошевићем договорио о „реинтегра-
цији” подручја Вуковара и Барање у Хрватску. Као последица тог
договора, 12.11.1995. потписан је Ердутско-загребачки споразум. У
име Хрватске, у Загребу споразум је потписао шеф председникове
канцеларије Хрвоје Шаринић, а у Ердуту је исти потписао вођа
преговарача Срба из Сремско-барањске области Милан Милано-
вић.1319 По Ердутско-загребачком споразуму међународна заштита
за преостали источни део Републике Српске Крајине настављала се
у „прелазном периоду”, а после истека прелазне управе имали су се
организовати избори и област Вуковара (са Барањом) потпуно вра-
тити државно-правно у Хрватску.1320 Тако је договорено да се исто-
чна Славонија, западни Срем и Барања мирно припоје Хрватској.

1317 Миграције, кризе и ратни сукоби на Балкану с краја 20. века, Београд.2011.
стр. 17, 39, 44.

1318 Политика (29483) 16.11.1995, стр. 7.
1319 Политика (29480) 13.11.1995, стр. 1. Ердутско-загребачки споразум потписали

су и представници УН Питер Галбрајт и Торвалд Столтенберг.
1320 Политика (29480) 13.11.1995, стр. 7. Према Споразуму: „Постојаће прелазни

период од 12 месеци, који се може продужити највише на још један период
истог трајања, уколико то захтева једна од страна... Споразум ће ступити на
снагу када савет безбедности усвоји резолуцију која позитивно одговара на
захтеве изнете у овом Споразуму.”

268 ИСТОРИЈА СРБА 5

2.
Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99.

Суспензије санкција УН и јачање самосталности Црне Горе

Многа лица која су побегла из Словеније, Хрватске и БиХ у СРЈ
од 1991. до 1996. нису се задржала дуго у СРЈ него су отишла у ЕУ,
САД и треће земље. Број избеглица у Србији био је највећи 1996.
године када их је пописано око 620.000. Највише их је било из
Хрватске више од 330.000, а из БиХ је било више од 266.000 ли-
ца.1321 После потписивања споразума у Дејтону, 22.11.1995. усвојена
је Резолуција 1022 СБ УН о суспензији санкција за СРЈ које су уве-
дене од резолуција 757 и 820.1322 Министри спољних послова ЕУ
донеле су одлуку 4.12.1995. да се суспендују санкције које су уве-
дене 8.12.1991. за СФРЈ, а које су после примењиване на СРЈ.1323
Неколико месеци после у априлу 1996. снабдевање нафтом и њена
прерада толико су нормализовани да су управе градова могле
донети одлуке о забрани нелегалне продаје бензина и дизела из
канистера на улицама.1324 У УН СРЈ је била под суспензијом и даље
није решаван њен статус, али економски рат целог света против СРЈ
и Србије заустављао се, или је тако изгледало. Тек, после избора у
БиХ (16.9.1996), Резолуцијом 1074 СБ (1.10.1996) укинуте су
санкције за СРЈ које су уведене од маја 1992.1325 Ипак, остао је тзв.

1321 Политика (29715) 13.7.1996, стр. 14; Весна Лукић, Две деценије избеглиштва у
Србији : попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици
Србији, www.stat.gov.rs (јун 2015), стр. 15-16; Human Rights Watch, По
наређењу : ратни злочини на Косову, Београд 2003, стр. 56. Мали део од
избеглица из Хрватске и БиХ, око 16.000 лица, пристао је да оде да живи на
несигурном Косову.

1322 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1995, New York
1998, www.un.org, р. 42-43.

1323 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 286; Политика (29499)
5.12.1995, стр. 1.

1324 Политика (29618) 5.4.1996, стр. 9.
1325 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1996, р. 49-50.

270 ИСТОРИЈА СРБА 5

„спољни зид санкција” које су САД наставиле примењивати уз
захтев да се нађе решење које ће задовољити Албанце на Косо-
ву.1326

Почетком јануара 1996. Петер Хандке (Грифен, 6.12.1942-)
покушао је другачије да опише сукоб у Југославији, у путописном
есеју Правда за Србију објављеном као додатак Зидојче цајтунга. У
том приказу Хандке је изоставио уобичајено оптуживање Срба и
Србије, али уследили су напади на Хандкеа и његово писање у
јавности и штампи у Немачкој.1327 Нетрпељивост оних који су мисли-
ли да је Србија оправдано кажњавана био је незадржив. Нису
мислили да су можда погрешили, или претерали у осуди Србије и
да „ни ђаво није баш толико црн” као што су то политичари и медији
годинама тврдили. Слика о Србима створена на Западу била је
трајнија него што су то Срби и њихови пријатељи очекивали.

У априлу 1996. чланице ЕУ Француска, Велика Британија, Не-
мачка, Аустрија, Данска и Низоземска признале су СРЈ и одлучиле
да врате амбасадоре у Београд.1328 Влада Јапана се договорила са
владом СРЈ да се успоставе пуни односи и пошаље амбасадор у
Београд.1329 У првој половини маја 1996. године представници СРЈ,
Хрватске и Жак Пол Клајн свечано су отворили аутопут на гранич-
ном прелазу Батровци-Бајаково.1330 Пред изборе у БиХ, 23.8.1996.
министри спољних послова СРЈ и Хрватске, М. Милутиновић М.
Гранић потписали су у Београду споразум о међусобном призна-
вању и нормализацији односа.1331 Прихваћено је да се прогласи
амнестија, а избеглицама врати имовина и обезбеди пуна си-

1326 Human Rights Watch, По наређењу ..., стр. 63, 70. У марту 1998. гласноговорник
владе САД (State Department) Џејмс Рубин рекао је да ће „спољни зид санкци-
ја” остати док се не побољша стање на Косову. Првенствено је спречаван
улазак СРЈ у најважније међународне новчане установе Међународни моне-
тарни фонд (International Monetary Fund) и Светску банку (World Bank).

1327 Политика (29528) 6.1.1996, стр. 2; Политика (29567) 14.2.1996, стр. 12. Петер
Хандке је под истим насловом објавио и књигу у фебруару 1996. године. У њој
написао је да су претеране оптужбе Срба и Србије у новинама у Немачкој
(„Шпигл” и „Франкфуртер алгемане цајтунг”) биле „нека врста ратног злочина”.

1328 Политика (29626) 13.4.1991, стр. 1; Политика (29882) 30. и 31.12.1996, 1. и
2.1.1997, стр. 23.

1329 Политика (30213) 3.12.1997, стр. 2.
1330 Политика (29649) 8.5.1991, стр. 1.
1331 Политика (29757) 24.8.1996, стр. 1-2. Хрватска је признала да је „државни

континуитет” Србије, Црне Горе и СФРЈ пренет на СРЈ, а договорена је размена
амбасадора.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 271

гурност.1332 Споразум о међусобном признавању ратификовале су
скупштине, а разменом нота о потврди признавања споразум је
постао важећи од друге половине октобра 1996.1333

После избора у БиХ, у октобру 1996. и Алија Изетбеговић је
пристао да призна државни континуитет СРЈ, а да БиХ успостави
дипломатске односе са Београдом.1334 У признавању СРЈ остао је
нејасан њен положај у УН. Она није потврђена као чланица УН, али
је у неким телима УН поступано као да је СРЈ једна од признатих
чланица. Тако је Комитет Уједињених нација за права човека у
време октобарског заседања 1996. објавио листу својих чланица, а
међу њима је било и име Савезне Републике Југославије.1335

Дуготрајне санкције и ратови претворили су Србију у државу у
којој владају нелегална трговина (шверц) и кршење закона. Еконо-
мија Србије била је уништена, а више од пола милиона избеглица
из отцепљених република отежавало је економски опоравак. После
Дејтонског споразума, Милошевић је приказиван у јавности СРЈ као
учврститељ мира у региону.1336 Уверен у своју омиљеност у Србији,
Милошевић се спремао за савезне изборе у новембру 1996.

Опозиција окупљена око изборне листе „Заједно” надала се да
је нашла правог противкандидата у Драгославу Аврамовићу (1919-
2001), али изненада, Аврамовић се средином октобра 1996. из
„здравствених разлога” повукао из изборног такмичења.1337

У новембру 1996. одржани су избори за 138 посланика у Са-
везној скупштини СРЈ, избори за скупштину Војводине, као и избори
за скупштине градова и општина у Србији.1338 На савезним изборима
у СРЈ Милошевићева коалиција СПС-ЈУЛ-НД добила је највише
посланичких места 64, а коалиција Заједно добила је 22 посланичка

1332 Политика (29757) 24.8.1996, стр. 1; Закон о потврђивању Споразума о

нормализацији односа између Републике Хрватске и Савезне Републике
Југославије, www.hnv.org.rs (октобар 2015).
1333 Политика (29816) 22.10.1996, стр. 7; Политика (29917) 6.2.1997, стр. 7. Први
амбасадор Хрватске у Београду именован је у фебруару 1997.
1334 Политика (29799) 5.10.1996, стр. 1.
1335 Политика (29817) 23.10.1996, стр. 1.
1336 Политика (29797) 3.10.1996, стр. 1; Политика (29799) 5.10.1996, стр. 1; Поли-
тика (30000) 30. април, 1. и 2. мај 1997, стр. 1.
1337 Политика (29794) 30.9.1996, стр. 14; Политика (29811) 17.10.1995, стр. 14;
Политика (31369) 27.2.2001, стр. 12.
1338 Политика (29828) 3.11.1996, стр. 1; Политика (29829) 4.11.1996, стр. 1; Поли-
тика (29842) 17.11.1996, стр. 1. Први изборни круг за локалне изборе у Србији
одржан је 3. новембра, а други изборни круг одржан је 17. новембра.

272 ИСТОРИЈА СРБА 5

места.1339 Председник СРЈ Зоран Лилић у фебруару 1997. предло-
жио је Савезној скупштини да и нову владу СРЈ састави Радоје
Контић.1340

После другог круга локалних избора у Србији 17.11.1996. опо-
зиција је добила више гласова у већим градовима: Београду, Новом
Саду, Нишу, Крагујевцу, Шабцу, Зрењанину и другим.1341 Једини већи
град у коме су социјалисти задржали већину места у скупштини
остала је Приштина.1342 Милошевић и СПС нису били спремни да
предају локалну власт. Општинске и градске изборне комисије у
Београду, Нишу и другим местима објављивале су победе коалиције
СПС-ЈУЛ-НД, или поништавале изборе на изборним местима на
којим је победила коалиција Заједно.1343 После изборних комисија
судови су додатно повећали број поништених мандата које је доби-
ла коалиција Заједно.1344 Такво насиље покренуло је протесте
противника Милошевићеве коалиције у градовима Србије.1345
Покушај Милошевићевих присталица да одрже трећи изборни круг
крајем новембра и почетком децембра 1996. у Бeoграду и другим
градовима коалиција Заједно није прихватила.1346

Десетине хиљада грађана, од друге половине новембра 1996.
године излазиле су на улице градова и свакодневно шетале уз звук

1339 Политика (29831) 6.11.1996, стр. 16; Политика (30439) 21.7.1998, стр. 16;
МКСЈ УН (IT-02-54-T), Тужилац против С. Милошевића, Сведок Зоран Лилић,
17.6.2003, стр. 10, 13. ДПС Црне Горе добила је 20 места. У Милошевићевој
коалицији он је био вођа СПС, а његова жена Мира Марковић била је вођа
(председник Дирекције) ЈУЛ-а. Према изјави на суђењу пред МКСЈ УН Зоран
Лилић је мислио да Слободан Милошевић и његова жена Мира Марковић
заједнички управљају државом и СПС-ом, а да на важна места у СПС-у и
држави постављају људе који њих слушају, а уклањају оне који се противе
жељама брачног пара Милошевић-Марковић.

1340 Политика (29927) 16.2.1997, стр. 1.
1341 Политика (29917) 6.2.1997, стр. 1; Политика (29995) 25.4.1997, стр. 15.
1342 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 286-287.
1343 Политика (29889) 9.1.1997, стр. 1; Коста Николић, Једна изгубљена истори-

ја ..., стр. 287.
1344 Политика (29918) 7.2.1997, стр. 14. У Београду Градска изборна комисија

признала је коалицији Заједно 60 добијених места у градској скупштини, а
тражила је понављање избора за 10 места. СПС, са ЈУЛ-ом је освојила 23 места
према Градској изборној комисији, од укупно 110 места. СПС се жалио Првом
општинском суду у Београду који је поништио 33 места коалицији Заједно и
тражио понављање избора за та места. Жалбе коалиције Заједно Врховном
суду Србије нису прихваћене. Он је потврдио одлуку Првог општинског суда.
1345 Политика (29899) 19.1.1997, стр. 14; Коста Николић, Једна изгубљена историја
..., стр. 287.
1346 Политика (29853) 28, 29, 30.11. и 1.12.1996, стр. 1.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 273

пиштаљки, добоше, трубе и повике „лопови”.1347 На позив министра
иностраних дела М. Милутиновића, у Београду 20-22.12.1996. бора-

вила је делегација ОЕБС-а (Организација за европску безбедност и
сарадњу) коју је предводио Фелипе Гонзалес Маркес.1348 После

ОЕБС-ове посете, присталице Слободана Милошевића одржале су
своје скупове подршке председнику.1349 Гонзалес је у писаном

извештају, датом председавајућем ОЕБС-а 27.12.1996. у Женеви,
потврдио да је Коалиција Заједно победила у градовима Београду,
Крагујевцу, Нишу и више општина.1350

После протеста опозиције, од 21.11.1996. почео је протест и
студената Београдског универзитета,1351 а у ноћи 2.2. на 3.2.1997.
полиција је покушала да заустави протесте пребијањем окупљених
студената на Бранковом мосту.1352 Покушај је само појачао протесте
и грађанску непослушност, а већ 5.2.1997. у Политици је објављено

писмо председника С. Милошевића који тражи од Владе Србије да
поднесе на усвајање Народној скупштини предлог посебног закона

„(lex specialis), којим ће бити проглашени за коначне резултати дела
локалних избора у Србији, према налазу мисије ОЕБС-а.”1353 Влада

и Скупштина Србије су послушали Милошевића. „Специјални закон“
је усвојен 11.2.1997. године, а постао је важећи од 12.2.1997.1354

1347 Политика (29917) 6.2.1997, стр. 16.
1348 Политика (28613) 9.6.1993, стр. 4; Политика (29545) 23.1.1996, стр. 4; Поли-

тика (29587) 5.3.1996, стр. 2; Политика (29869) 17.12.1996, стр. 1; Политика
(298739 21.12.1996, стр. 1; Политика (29880) 28.12.1996, стр. 1. Пре, Ф.
Гонзалес био је премијер Шпаније (1982-1996), а пред пораз на изборима у
марту 1996. године, оптуживан је да је један од организатора „прљавих” обра-
чуна са сепаратистима у Баскији 1983-1987. У тим отмицама и бомбашким на-
падима убијено је скоро 30 лица. Поред тога био је оптуживан и за корупцију.
1349 Политика (29876) 24.12.1996, стр. 14; Политика (29877) 25.12.1996, стр. 1, 13.
1350 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 287; Политика (29880)

28.12.1996, стр. 1-2; Политика (29927) 16.2.1997, стр. 15.
1351 Политика (29943) 4.3.1997, стр. 16.
1352 Политика (29915) 4.2.1997, стр. 14. Убрзо после почетка протеста коалиције

Заједно, у Београду су почели вишедневни протести студената. После 76 дана
протеста студената, пред поноћ 2.2. на 3.2.1997. дошло је до физичког сукоба
полиције, која је употребила палице и млазеве хладне воде, са студентима,
који су покушавали проћи преко Бранковог моста у средиште града. На тргу
републике било је окупљено више присталица коалиције Заједно (са Зораном
Ђинђићем), а и они су кренули према Бранковом мосту и сукобили се са поли-
цијом. У сукобу је повређено неколико десетина лица.
1353 Политика (29916) 5.2.1997, стр. 1.
1354 Политика (29924) 13.2.1997, стр. 1.

274 ИСТОРИЈА СРБА 5

Представници неких факултета (Филозофски факултет, Ве-
теринарски факултет, ...) у Београду одлучили су да обуставе рад
27.2.1997. године,1355 Народно позориште престало је да изводи
представе. Опозиција је могла да преузме у другој половини
фебруара 1997. скупштине у градовима и општинама у којима је
победила.1356 На првом састанку нове градске скупштине Београда
за градоначелника је изабран председник ДС Зоран Ђинђић (Бо-
сански Шамац, 1.8.1952- Београд, 12.3.2003).1357 После тога странке
из коалиције Заједно преузеле су контролу над локалним средстви-
ма информисања.1358 У априлу 1997. јавно су се обновила неслага-
ња З. Ђинђића и В. Драшковића,1359 а у јуну 1997. политички савез
„Заједно” се распао.1360 После, у време избора у септембру 1997.
СПО се договорио са Милошевићевим социјалистима у скупштини
Београда и заједнички су сменили З. Ђинђића са места градона-
челника 30.9.1997.1361

У време завршетка четворогодишњег мандата председника
Зорана Лилића, Савезна скупштина (Веће грађана и Веће републи-
ка) тајним гласањем изабрали су Милошевића за председника СРЈ
15.7.1997.1362 После преласка Милошевића на место председника
СРЈ, председник Скупштине Републике Србије Драган Томић, врши-
лац дужности председника Србије (23. јул – 29. дец. 1997), расписао

1355 Политика (29940) 1.3.1997, стр. 16.
1356 Политика (29927) 16.2.1997, стр. 15; Политика (29929) 18.2.1997, стр. 15;

Политика (29995) 25.4.1997, стр. 15. У Београду од 110 места у скупштини
града коалиција Заједно добила је 67 места, СПС-ЈУЛ 24 места, СРС 17 места, а
Демократска странка Србије 2 места. У градској скупштини Ниша коалиција
Заједно добила је 48 места од укупно 70 места. У градској скупштини Новог
Сада од 70 места коалиција Заједно добила је већину, а Српска Радикална
Странка и Социјалистичка партија Србије укупно су освојиле 15 места.
1357 Политика (29933) 22.2.1997, стр. 14; Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и
Дрине : биографије, Том 1, А-З, Нови Сад 2009, стр. 1104-1105.
1358 Политика (29977) 7.4.1997, стр. 14.
1359 Политика (29979) 9.4.1997, стр. 14. Зоран Ђинђић је одбијао да подржи В.
Драшковића као будућег кандидата на изборима за председника Србије.
1360 Политика (30054) Београд 25.6.1997, стр. 15.
1361 Политика (30152) Београд 1.10.1997, стр. 21; Политика (30188) 6.11.1997, стр.
15. Члан СПО-а и председник Скупштине општине Чачак Велимир Илић проти-
вио се сарадњи са присталицама Милошевића и Шешеља у смењивању Ђинђи-
ћа. Почетком новембра 1997. Илић је избачен из СПО-а, а тада је изјавио да су
се Драшковић и вође СПО-а задовољили тиме да имају „одрешене руке у
Београду” и слободно се богате управљајући главним градом.
1362 Политика (30075) Београд 16.7.1997, стр. 1; Политика (30083) 24.7.1997, стр.
1. Слободан Милошевић је преузео место председника СРЈ полагањем заклетве
у Скупштини СРЈ 23.7.1997.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 275

је изборе за председника и Скупштину Србије.1363 Демократска
странка и већина опозиционих странака нису пристале на изборе за
Скупштину Србије 21.9.1997. године,1364 а поред Шешељевих ради-
кала, на изборе је изашао и СПО Вука Драшковића.1365 Највише
посланичких места 110 освојила је коалиција у којој су били СПС,
ЈУЛ и Нова демократија. СРС је добила 82 посланичка места. СПО
је био трећа по снази странка у парламенту са 45 посланика.1366 У
поновљеним изборима за председника Србије у децембру 1997.
године, Милан Милутиновић победио је вођу радикала Војислава
Шешеља (Сарајево, 11.10.1954).1367 Између СПС-а и СРС договоре-
но је стварање заједничке владе. Социјалисти су добили подршку
радикала и републичка влада изабрана је 24.3.1998.1368 Председник
владе остао је Мирко Марјановић, а од пет потпредседника два су
била из СРС (Војислав Шешељ и Томислав Николић).1369

У то време, у Црној Гори постојала је непомирљива мањина
која је била за одвајање од Србије и СПЦ, којој је политички вођа
био Славко Перовић, а Цетиње је постало једно средиште напада
на Србе и средишњу власт СРЈ.1370 На Цетињу 31.10.1993. одржан је
један скуп на коме је проглашено да се ствара и аутокефална црно-
горска црква, то јест да се одвајају од СПЦ, а за поглавара те нове
цркве извикали су бившег свештеника Антонија Абрамовича.1371
Цетиње је постало средиште захтеваза одвајање од Срба и Србије.

Према писању М. Булатовића, у септембру 1996. приликом
разговора са саветником Б. Клинтона и другим политичарима у
Вашингтону, њему је речено да Милошевићева политика смета
интересима САД. Такође, он пише да му је тада понуђено да раски-
не сарадњу Црне Горе и Србије, а да ће га САД подржати као новог

1363 Политика (30085) Београд 26.7.1997, стр. 1.
1364 Политика (30142) Београд 21.9.1997, стр. 1.
1365 Политика (30145) Београд 24.9.1997, стр. 1.
1366 Политика (30148) Београд 27.9.1997, стр. 14. Остале странке добиле су по 4,

или мање места у Скупштини.
1367 Политика (30233) 23.12.1997, стр. 1; Војислав Шешељ, Српска радикална

странка, стр. 795.
1368 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 290.
1369 Политика (30323) 25.3.1998, стр. 1, 15. У владу је ушао и Александар Вучић

(СРС) као министар информисања.
1370 Политика (29185) 19.1.1994, стр. 14. На Цетињу у септембру 1993. 16 лица је

насилно спречило председника Булатовића и чланове Академије Црне Горе да
одрже свечану седницу, јер су мислили да ће на тој седници бити негирано
постојање црногорске нације.
1371 Политика (28758) 1.11.1993, стр. 1 и 9.

276 ИСТОРИЈА СРБА 5

„демократског вођу у региону”.1372 Булатовић ту понуду није прихва-
тио.

После избора за скупштину у Црној Гори крајем 1996. дошло је
до поделе Демократске партије социјалиста Црне Горе на пристали-
це премијера Мила Ђукановића и присталице председника Црне
Горе Момира Булатовића, који је остао у добрим односима са Ми-
лошевићем. М. Ђукановић је у децембру 1996. јавно подржао поли-
тичке противнике С. Милошевића изјавом да Милошевићеви соци-
јалисти требају признати победу својих противника на локалним
изборима који су одржани у новембру 1996. године у Србији, а у
фебруару је изјавио да је „Милошевић човјек превазиђене поли-
тичке мисли”.1373 У писму двојици конгресмена САД, а после и
приликом посете помоћнику државног секретара САД у Вашингтону
у марту 1997. М. Ђукановић је најавио да је Црна Гора близу тога да
се државно одвоји од Србије.1374

У децембру 1996. почео је отворени сукоб М. Ђукановића и М.
Булатовића за власт над ДПС-ом и Црном Гором.1375 Пред појачава-
ње поделе у Црној Гори на присталице и противнике заједничке
државе са Србијом, државни секретар САД Мадлен Олбрајт састала
се у Београду са С. Милошевићем 31.5.1997.1376 У Главном одбору
ДПС-а који се састао 11.7.1997. бројније су биле присталице Мила

1372 Момир Булатовић, Правила ћутања, Ниш 2005, стр. 217, 220-221.
1373 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 338-339.
1374 Политика (29954) 15.3.1997, стр. 16; Политика (29957) 18.3.1997, стр. 2. У

писму конгресменима САД, М. Ђукановић је писао: „ … ја сам снажно осудио
српску владу због потпуног одсуства њихове сарадње са МКСЈ УН у Хагу, …
због грубог кршења људских права на Косову …”
1375 Политика (29965) 26.3.1997, стр. 1; Политика (29978) 8.4.1997, стр. 14; Поли-
тика (29996) 26.4.1997, стр. 17; Политика (30033) 4.6.1997, стр. 14. Булатовић
је тражио од Ђукановића да смени Вукашина Мараша, који је био шеф Службе
државне безбедности Црне Горе од друге половине 1995. године, али је Ђука-
новић одбио да то учини у децембру 1996. Главни одбор ДПС-а на састанку
24.3.1997. стао је на страну Булатовића и тражио од Ђукановића да смени
Мараша. Важну подршку Ђукановићу дао је Филип Вујановић, министар
полиције Црне Горе.
1376 Политика (29904) 24.1.1997, стр. 1; Политика (30030) 1.6.1997, стр. 1, 7, 15;
Политика (30031) 2.6.1997, стр. 1, 16. Мадлен Олбрајт у детињству живела је у
Београду у амбасади Чехословачке, као кћерка амбасадора Јошке Корбела.
Државни секретар САД постала је у јануару 1997. а остала је на тој дужности
до 2001. Пре посете Србији, Олбрајт је посетила Хрватску, а у Загребу се
састала са Туђманом. У то време објављено је да су Хрвати претукли до смрти
20.5.1997. код Суње, на Банији, свог сународника Мирка Кнежевића, који је
покушао да брани суседу Српкињу стару 65 година. М. Олбрајт је после Србије
посетила Сарајево, Брчко и Бањалуку.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 277

Ђукановића и донели су одлуке да се из ДПС-а искључи председник
Момир Булатовић, да се за новог председника именује Милица
Пејановић Ђуришић, а да се за председника Црне Горе предложи
Мило Ђукановић.1377

У другој половини јула 1997. председник Скупштине Црне Горе
Светозар Маровић расписао је изборе за председника Црне Горе
који ће бити 5.10.1997.1378 Већ крајем јула 1997. у Црној Гори су
почели отворени физички напади сепаратиста на представнике
СПС-а, то јест власти СРЈ и Србије.1379 Ђукановићеве присталице
оспоравале су право М. Булатовићу да се кандидује за председника
као члан ДПС-а.1380 На председничким изборима 5. и 19.10.1997. у
Црној Гори у другом изборном кругу изабран је за председника Мило
Ђукановић, који је добио око 173.000 гласова, а поражени Момир
Булатовић имао је више од 166.000 гласова.1381 За други изборни
круг било је уписано око 13.000 нових гласача, а неколико хиљада
лица, која су гласала у првом изборном кругу, било је избрисано са
гласачких спискова и нису могли гласати.1382 На неким биралиштима
гласало се по неколико сати дуже од предвиђеног времена, због
тога, Момир Булатовић је сумњао да се гласало док његов про-
тивник није добио довољан број гласова за победу.1383 Седмицама
су трајале расправе у Скупштини Црне Горе о регуларности избора,
али већина је прихватила да прогласи Ђукановића за победника и
председника Црне Горе.1384

Приликом проглашења победе Ђукановића, његове пристали-
це су изазивале Војску Југославије у Подгорици, Пљевљима и Пла-

1377 Политика (30071) 12.7.1997, стр. 16; Политика (30072) 13.7.1997, стр. 14.
1378 Политика (29844) 19.11.1996, стр. 14; Политика (30083) 24.7.1997, стр. 16.

Светозар Маровић био је председник Скупштине Црне Горе од 1994.
1379 Политика (30089) 30.7.1997, стр. 17; Политика (30091) 1.8.1997, стр. 16. На

позив М. Булатовића у Подгорицу је дошла делегација СПС-а 28.7.1997. годи-
не, али је на њих напала дружина противника Срба и Србије. У нападу су
изгледа била и нека лица која су напала Булатовића и академике Црне Горе на
Цетињу у септембру 1993. Видети напомену 1370.
1380 Политика (30105) 15.8.1997, стр. 16; Политика (30134) 13.9.1997, стр. 17.

Уставни суд Црне Горе одбацио је Булатовићеву кандидатуру, јер једна партија
може предложити само једно лице. Ипак, Уставни Суд СРЈ одбацио је тај део из
Закона Црне Горе као неусклађен са Уставом СРЈ.
1381 Политика (30170) 19.10.1997, стр. 1; Политика (30172) 21.10.1997, стр. 1.
1382 Политика (30173) 22.10.1997, стр. 15.
1383 Момир Булатовић, Правила ћутања, стр. 247-254.
1384 Политика (30208) 26.11.1997, стр. 17.

278 ИСТОРИЈА СРБА 5

ву.1385 М. Ђукановић (од јануара 1998. до новембра 2002) је свечано
преузимао место председника Црне Горе на Цетињу 15.1.1998. а
пред Скупштином Црне Горе у Подгорици присталице Булатовића
организовале су протесте.1386 Ипак, М. Ђукановић имао је подршку
полиције Црне Горе. Уз подршку владе и полиције Ђукановић је
наставио да потискује присталице Булатовића и учвршћује своју
власт у Црној Гори,1387 али то је довело то тешкоћа у остваривању
сарадње владе и полиције Црне Горе са представницима СРЈ и
Војском Југославије од 1998.1388 У фебруару 1998. Филип Вујановић,
као најближи сарадник Ђукановића, постао је председник владе.1389

Момир Булатовић је са својим делом ДПС-а створио нову
Социјалистичку народну партију Црне Горе у фебруару и марту
1998.1390 Пред изборе за Скупштину Црне Горе, на предлог посла-
ника Социјалистичке народне партије Црне Горе, Радоје Контић
смењен је са места председника савезне владе СРЈ 18.5.1998.1391
После предлога Милошевића, Савезна скупштина изабрала је
Момира Булатовића за новог председника Савезне владе СРЈ
(20.5.1998-новембар 2000).1392 На изборима у Црној Гори 31.5.1998.
године победила је коалиција око Мила Ђукановића, која је освојила
око 49% гласова, a Булатовићева новостворена Социјалистичка

1385 Политика (30192) 10.11.1997, стр. 15.
1386 Политика (30255) 16.1.1998, стр. 15. М. Ђукановић је добио мандат на 5 годи-

на, али у новембру 2002. он је себе предложио за председника владе.
1387 Политика (30315) 17.3.1998, стр. 14; Политика (30319) 21.3.1998, стр. 14.

Смењивани су руководиоци у општинама и предузећима који су били против
Ђукановићеве политике одвајања од Србије. Директор Комбината алуминијума
у Подгорици Данило Вуксановић поднео је оставку у марту 1998. уз изјаву да
влада непотребно омета рад њега и Комбината тако што стално шаље разне
инспекције, полицију за привредни криминал и друге службе.
1388 Владан Влајковић, Војна тајна, II, 9-10, 25-26. На састанку код Начелника
Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковника Небојше Павковића
25.5.2000. адмирал Милан Зец, командант Ратне морнарице, рекао је да
полиција Црне Горе две године одбија да сарађује са официрима ВЈ, као и
лицима која су сродници официра ВЈ, а тако се стварају безбедоносне тешкоће
за официре ВЈ и њихове сроднике.
1389 Политика (30275) 5.2.1998, стр. 14; Политика (30419) 1.7.1998, стр. 16. Пре
тога, Филип Вујановић је био министар полиције у Црној Гори од маја 1995. до
фебруара 1998. Вујановић је за министра полиције (унутрашњих послова)
именовао Вукашина Мараша. Крајем јуна 1998. за председника владе
Ђукановић је поново именовао Ф. Вујановића.
1390 Политика (30290) 20.2.1998, стр. 16; Политика (30319) 21.3.1998, стр. 14.
1391 Политика (30376) 19.5.1998, стр. 1.
1392 Политика (30378) 21.5.1998, стр. 1.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 279

народна партија освојила је око 36% гласова.1393 После тога, Ђука-
новићеве присталице су измениле закон о избору посланика Црне

Горе у Веће република Скупштине СРЈ, тако су они слали све
представнике, а не и опозиционе партије из Скупштине Црне Го-
ре.1394 Влада Црне Горе доносила је и одлуке којим је преузимала
улогу Владе СРЈ.1395

БиХ под управом „високих представника” од 1996. до 1999.

Од 4.12.1995. у Сарајево и Тузлу, авионима су почеле долазити
прве јединице из држава НАТО-а као део будућег ИФОР-а у БиХ.1396
Трошкови за 17 мировних мисија УН (са укупно око 60.000 војника)
били су 3,5 милијарди долара у 1995. УН су имале тешкоће у плаћа-
њу јер чланице нису редовно уплаћивале своје обавезне доприносе
за рад УН.1397 У таквим околностима, после потписивања мира у
Паризу (14.12.1995), СБ УН усвојио је 15.12.1995. Резолуцију 1031,
по којој су се у децембру 1995. године у БиХ требали заменити
УНПРОФОР и ИФОР (IFOR), који ће бити првенствено под контро-
лом НАТО-а, а имати први мандат од СБ на 12 месеци.1398 У првој
фази, значајан део ИФОР-а чиниле су раније јединице (Велике Бри-
таније, Француске и других држава) из састава УНПРОФОР-а, а
Французи у ИФОР-у су пре краја децембра 1995. преузели контролу
на линијама сукоба у Сарајеву, које су напустили војници Војске РС
и Армије БиХ.1399 Задатак ИФОР-а био је да се омогући потпуна
примена Дејтонског споразума и осигура повратак избеглица.

Према плану, пре 4.2.1996. Војска РС напустила је пет предгра-
ђа Сарајева.1400 У другој половини фебруара 1996. говорило се о

1393 Политика (30401) 13.6.1998, стр. 17.
1394 Политика (30405) 17.6.1998, стр. 16.
1395 Политика (30444) 26.7.1998, стр. 16; Политика (30872) 3.10.1999, стр. 17. У

јулу 1998. влада Црне Горе донела је одлуку по којој Црна Гора без дозвола
Владе СРЈ може да увози и извози робу, а у августу 1999. Влада Црне Горе
уредбом је уредила начин рада своје Управе царина у Црној Гори.
1396 Политика (29499) 5.12.1995, стр. 1; Политика (29500) 6.12.1995, стр. 1.
1397 Политика (29884) 4.1.1997, стр. 8. На крају 1995. године појавио се мањак од
1,7 милијарди долара у УН, а дуговања САД према УН износила су приближно
половину тог мањка.
1398 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1995, р. 18-21;
Политика (29511) 17.12.1995, стр. 1-2; Политика (29569) 16.2.1996, стр. 14.
1399 Политика (29523) 29.12.1995, стр. 1.
1400 Политика (29557) 4.2.1996, стр. 1

280 ИСТОРИЈА СРБА 5

распоређивању 60.000 војника ИФОР-а у БиХ,1401 али изгледа да је
број распоређених био око 50.000 лица.1402 У то време, 18.2.1996.
године у Риму је одржан проширени састанак Контакт групе, коме су
присуствовали председници Србије; Хрватске и А. Изетбеговић, а на
састанку је договорено и да се укину санкције које су у августу и
септембру 1994. уведене за Републику Српску.1403 Влада СРЈ укину-
ла је санкције за Републику Српску 27.2.1996.1404

После вести да ће морати напустити Мркоњић Град и Шипово,
војска Хрватске и полиција наставили су уништавати и пљачкати то
подручје крајем 1995. и почетком 1996.1405 Срби су најављивали да
ће се супроставити примени договореног у Дејтону о стварању
јединственог Сарајева, или иселити из Српског Сарајева, а после
потписивања мира у Паризу, високи представник Савета за примену
мира, Карл Билт послао је своје службенике у Сарајево да провере
расположење становништва.1406 Тако је од децембра 1995. преко
Билта и администрације УН почео надзор УН и Савета за примену
мира у БиХ.

У другој половини марта 1996. ИФОР је извршио раздвајање
противничких војски, то јест успостављен је појас раздвајања дуг
преко 1.000 километара на граници Федерације и Републике Српске,
а кроз њега су пролазиле патроле ИФОР-а.1407 После је сакупљено
тешко наоружање на посебне локације у БиХ.

Долазак ИФОР-а није означио крај етничког чишћења. Напро-
тив, у Сарајеву је дошло до великог исељавања Срба. Према спо-
разуму из Дејтона све три стране су до поноћи 3.2.1996. требале

1401 Политика (29569) 16.2.1996, стр. 14.
1402 Политика (29654) 13.5.1996, стр. 14; Политика (29728) 26.7.1996, стр. 14.

Према изјави из команде ИФОР-а у мају 1995. у БиХ је било око 50.000 војника
у тој мисији. Највише их је било из САД 16.000, из Велике Британије било је
8.700, а из Француске 7.000 војника. Повећавањем броја својих војника
Немачка је у ИФОР-у у јулу имала око 3.700 лица.
1403 Политика (29569) 16.2.1996, стр. 14; Политика (29572) 19.2.1996, стр. 1-2. На
састанку је усвојен документ „Договорене мере”. Према њему Федерација БиХ и
Република Српска су пристале да омогуће пуну слободу кретања и да неће
постављати контроле на границама ентитета, а да ће становници једног енти-
тета имати право да раде у другом ентитету. Да ће брзо извршити ослобађање
војних и цивилних лица затворених током сукоба 1992-1995.
1404 Политика (29581) 28.2.1996, стр. 1. Одлука се имала применити од 28.2.1996.
1405 Политика (29506) 12.12.1995, стр. 14; Политика (29551) 29.1.1996, стр. 14;
Политика (29916) 5.2.1997, стр. 18. За 5 месеци хрватске окупације уништено
је око 3.500 кућа.
1406 Политика (29510) 16.12.1995, стр. 3.
1407 Политика (29601) 19.3.1996, стр. 14.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 281

повући своју војску и полицију са територија које су одређене да се
предају другој страни. Карл Билт је донео одлуку да се крајњи рок за
повлачење полиције РС из општина у Сарајеву продужи за 45 дана,
то јест одредио је да полиција Федерације преузме послове у
предграђима Сарајева 20.3.1996.1408 Исељавања Срба из тих
предграђа почела су у јануару 1996.1409 Од друге половине фебруара
до 20. марта 1996. већина од око 80.000 Срба из Вогошће, Рајловца,
Илијаша, Илиџе и Грбавице напустила је своје домове, пред одлазак
полиције РС из тих насеља, а улазак полиције Федерације у њих.1410
Страх Срба није био безразложан. Када је Илиџа прешла под власт
Федерације 12.3.1996. на то подручје упале су дружине насилника
Бошњака и за један дан извршиле око 100 пљачки и насиља над
преосталим Србима.1411 Насиље према Србима се наставило у сле-
дећим месецима, а заменик високог представника Михаел Штајнер у
јуну 1996. изјавио је: „Стид ме је лично, јер сам Сарајлијама српске
националности, докторима на пример, обећао да ће остати на сво-
јим пословима, а сада њих отпуштају.”1412 Протеривање Срба, али и
Хрвата из Сарајева се наставило, а од пописа 1991. до средине
1997. у Сарајеву је „нестало” од 90.000 до 100.000 Срба, до 70.000
Хрвата, а изгледа и око 50.000 Југословена.1413

Договорена слобода кретања није се могла успоставити, а оче-
кивање да ће стотине хиљада избеглица моћи да се врате својим

1408 Политика (29557) 4.2.1996, стр. 1; Политика (29558) 5.2.1996, стр. 14.
1409 Политика (29536) 14.1.1996, стр. 14.
1410 Политика (29579) 26.2.1996, стр. 14; Политика (29585) 3.3.1996, стр. 14;

Политика (29589) 7.3.1996, стр. 14; Политика (29603) 21.3.1996, стр. 14. У
исељавању десетина хиљада лица и њихове покретне имовине учествовали су
Војска РС, са својим камионима, а употребљено је око 11.000 транспортних
возила. Према изјави Радована Караџића од 23.2. до 19.3.1996. из српских
предграђа изашло је више од 80.000 Срба. Последња је напуштена Грбавица.
1411 Политика (29596) 14.3.1996, стр. 14; Политика (29598) 16.3.1996, стр. 14.
После неколико дана гласноговорник УН Александар Иванко рекао је да се на-
сиља муслимана према Србима на Илиџи настављају, а да полиција Федерације
не показује вољу да заустави насиља и када се дешавају у њеном присуству.
1412 Политика (29692) 20.6.1996, стр. 14. Штајнер је рекао да се куће Срба пљачка-
ју, да се пред куће Срба у Вогошћи, Илијашу и Илиџи постављају мине, а поли-
ција Федерације БиХ само обилази и пише извештаје. Рекао је да је разговарао
са А. Изетбеговићем и владом Федерације БиХ, али се насиља према Србима
настављају месецима, а то показује да нема жеље да се заустави прогон Срба.
1413 Политика (30034) Београд 5.6.1997, стр. 18; Богољуб Кочовић, Етнички и ...,
стр. 488. Према попису из 1991. на Палама је било више од 11.000 Срба. Још
20.000 до 30.000 Срба остало је 1995. у деловима општина Сарајева који су
припали РС. Према процени кантоналног министарства за рад и расељена лица
Федерације БиХ 1997. у Сарајеву је било око 27.000 Срба, а око 20.000 Хрвата.

282 ИСТОРИЈА СРБА 5

кућама нису могла постати стварност.1414 На неким путевима и
подручјима раздвајања ентитета, наоружани цивили пресретали су
путнике отимали их, а неке и убијали.1415 Код Милића почетком маја
1996. године наоружана дружина од 7 Бошњака (из Сребренице)
напала је и убила четворицу дрвосеча Срба.1416 На другим деловима
раздвајања наоружане дружине муслимана су са подручја Мостара
и Благаја улазиле у Републику Српску и отимале стоку од Срба.1417

У Мостару, Ханс Кошник је изнео план о стварању јединственог
града са 7 општина, али 7.2.1996. Хрвати су напали зграду у којој он
борави, као управник ЕУ за Мостар.1418 У западном Мостару, у де-
цембру 1996. године настављано је минирање кућа у које су на-
меравали да се врате Бошњаци.1419 До већих сукоба у Мостару
дошло је у фебруару 1997.1420 У мају 1997. у Неуму је поново било
проглашено стварање Хрватске Заједнице Херцег Босне.1421

Покушај неколико стотина Срба да обиђу своје куће у Дрвару уз
помоћ УНХЦР-а у октобру 1996. спречиле су локалне власти које су
створили Хрвати.1422 Нетрпељивост није значајно смањена ни у сле-
дећим годинама.1423 а повратак протераних кућама после Дејтонског

1414 Политика (29752) 19.8.1996, стр. 14. До друге половине августа 1996. вратило
се око 10.000 избеглих лица у БиХ.

1415 Политика (29771) 7.9.1996, стр. 16. На путу од Трнова до Сарајева, који је про-
лазио кроз Федерацију БиХ, у јулу и септембру 1996. отета су 4 Србина.

1416 Политика (29653) 12.5.1996, стр. 14; Политика (29988) 18.4.1997, стр. 18;
Политика (29996) 26.4.1997, стр. 18. Тела убијених су исекли, палили, а на
крају су их закопали.

1417 Политика (29878) 26.12.1996, стр. 18; Политика (29971) 1.4.1997, стр. 18. У
селу Јасена на подручју Невесиња било је седам таквих пљачки у само два
месеца, а међународни мировни војници (ИФОР, СФОР) и Међународне поли-
цијске снаге (ИПТФ) нису спречили такво поступање. Међународне полицијске
снаге имале су око 1.900 лица.

1418 Политика (29561) 8.2.1996, стр. 14.
1419 Политика (29878) 26.12.1996, стр. 18.
1420 Политика (29934) 23.2.1997, стр. 16; Политика (29938) 27.2.1997, стр. 18;

Политика (29969) 30.3.1997, стр. 18. На муслимане који су ишли у посету
гробљу 10.2.1997. у западном Мостару пуцали су полицајци Хрвати. Један
муслиман је убијен, а после тога уведен је полицијски сат са забраном кретања
од 21:00 до 07:00. Крајем фебруара 1997. у Мостару је дошло и до два напада
гранатама на возила СФОР-а.
1421 Политика (30023) 25.5.1997, стр. 18.
1422 Политика (29810) 16.10.1995, стр. 16.
1423 Политика (29953) 14.3.1997, стр. 18; Политика (29975) 5.4.1997, стр. 18. Стар-
ца Славка Суботића, који се вратио да живи у његовој кући код Високог,
напало је почетком марта 1997. неколико десетина муслимана и муслиманки, а
тукли су га моткама и другим предметима тако да је старац од повреда умро.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 283

споразума изазивао је отпор. Тако је повратак од марта 1998. дела
Срба у Дрвар, Б. Петровац и Б. Грахово изазвао насиље Хрвата. Је-
дан брачни пар (Трнинић) Срба повратника убијен је,1424 а 24.4.1998.
око 1.500 Хрвата (досељених у Дрвар од 1995. године) извели су
већи напад на штаб међународне полиције УН (ИПТФ) и малобројне
Србе повратнике.1425 Избегла лица су се нерадо враћала у насеља и
подручја где су били верска, то јест етничка мањина. Настојали су
да продају или замене имовину и живе у насељима и подручјима где
је њихова националност била већинска. БиХ је остала верски и
национално подељена.

Као помоћ подручју које је разорено ратом одржане су конфе-
ренције на којима је договорено да се обнова БиХ помогне са 1,8
милијарди долара у 1996. години,1426 али од тога је остварено око 1,1
милијарда долара.1427

Припремајући се за деловање после укидања забране продаје
оружја државама бивше СФРЈ, САД су планирале да наоружају
бошњачко-хрватску армију са планом названим „Обука и опрема”, а
потпредседник Федерације Крешимир Зубак објавио је крајем маја
1996. да ће главни сарадник Федерације у остваривању тог посла
бити „Милитари профешенел ресорсис” из Александрије (Вирџинија,
САД).1428 За финансирање тог наоружавања и обуке војске Федера-
ције Конгрес САД одобрио је 100 милиона долара, а још 147 мили-
она дале су исламске државе.1429

Стварање заједничке армије у Федерацији наишло је на отпор,
а САД су претиле обуставом слања оружја и почетком октобра 1996.
именовани су заповедник војске Федерације БиХ генерал Расим Де-
лић и његов заменик генерал-пуковник Живко Будимир.1430 Претња
да ће главна испорука оружја (45 тенкова, 15 хеликоптера, 45.000
пушака и друго) у луци Плоче за армију Федерације бити прекинута
поновила се крајем октобра 1996. када је из САД тражено да се
смени заменик министра одбране у Федерацији БиХ Хасан Ченгић
(који је оптуживан за блиску сарадњу са Ираном).1431

1424 Политика (30346) 17.4.1998, стр. 20.
1425 Политика (30354) 25.4.1998, 18. Повређен је и градоначелник Миле Марчета.
1426 Политика (29627) 14.4.1991, стр. 1-2.
1427 Политика (30084) 25.7.1997, стр. 18. Већи део помоћи послат је у Федерацију.
1428 Политика (29672) 31.5.1996, стр. 14.
1429 Политика (29911) 31.1.1997, стр. 16.
1430 Политика (29798) 4.10.1996, стр. 16.
1431 Политика (29821) 27.10.1996, стр. 16; Политика (29823) 29.10.1996, стр. 16;

284 ИСТОРИЈА СРБА 5

Од јануара 1996. у Бечу су под вођством ОЕБС-а Савезна
Република Југославија, Хрватска, Федерација БиХ и Република
Српска преговарале о разоружању, а споразум је потписан у Фи-
ренци 14.6.1996. Према том споразуму до 1.11.1997. потписници су
требали смањити оружје и бити у оквиру табеле 6.1432

Табела 6 СРЈ Република Федерација БиХ Хрватска

Тенкови 1025 Српска (укупно)
Авиони 155
Хеликоптери 53 137 273 410 410
Артиљерија 3.750
Остала оклопна 850 21 41 62 62
возила
7 14 21 21

500 1.000 1.500 1.500

113 227 340 340

Под притиском држава које су контролисале ИФОР, то јест
чланица НАТО-а, Радован Караџић је морао да донесе одлуку да
овлашћења председника РС преноси на потпреседника Биљану
Плавшић 19.5.1996.1433 После тога, на састанку Комитета за примену
мира у Паризу у другој половини маја 1996. Карл Билт је рекао да
све три стране крше одредбе Дејтонског споразума, али да то више
неће бити толерисано, а као следећи задаци постављени су органи-
зовање избора и уклањање Караџића из политичког живота у РС.1434
На крају састанка седам привредно најразвијених држава света и
Русије у Лиону 29.6.1996. усвојен је посебан документ којим је тра-
жено да се Караџић потпуно повуче са свих јавних функција и из
политичког живота до 1.7.1996. године, а ако се то не испуни пре-
ћено је санкцијама Републици Српској.1435 Р. Караџић се одрекао
свих јавних функција у РС и потписао је документ према коме њега
на месту председника РС од 30.6.1996. године наслеђује Биљана

Политика (29831) 6.11.1996, стр. 16. Х. Ченгић је смењен у новембру 1996.
1432 Политика (29687) 15.6.1996, стр. 1; Политика (29694) 22.6.1996, стр. 14. Спо-

разум су потписали министри спољних дела СРЈ, Хрватске, БиХ, Федерације и
Републике Српске, а као сведоци и представници 5 држава Контакт групе и
представник ОЕБС-а.
1433 Политика (29661) 20.5.1996, стр. 1.
1434 Политика (29668) 27.5.1996, стр. 14.
1435 Политика (29702) 30.6.1996, стр. 1, 14; Политика (29703) 1.7.1996, стр. 1-2.
Карл Билт је био у Лиону и изјавио је да ће тражити поновно увођење казнених
мера УН за Републику Српску, ако Караџић не испуни захтев да се повуче.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 285

Плавшић.1436 Ипак, утицај Караџића се и даље осећао, а у другој
половини јула 1996. у Београд је дошао Ричард Холбрук да потпуно
уклони Караџића из политичког живота у РС. У преговорима је
договорено да Р. Караџић напусти дужност председника РС, повуче
се са места председника СДС-а и престане појављивати на радију,
телевизији и слично, а да Б. Плавшић од 19.7.1996. године до
избора у БиХ (и РС) делује као „привремени вршилац дужности
председника Републике Српске”.1437 Биљана Плавшић је ту дужност
вршила до 1998.

Највишу инстанцу за контролу примене Дејтонског споразума у
БиХ представља „Канцеларија високог представника” (ОХР). Она је
створена на основу Дејтонског споразума, као представник УН и зе-
маља које преко „Савета за имплементацију мира” надзиру примену
Дејтонског споразума. Високог представника именује СБ УН, а он
надгледа провођење мировног споразума потписаног у Паризу
14.12.1995. и извјештава УН, ЕУ, САД, Руску Федерацију и друге
заинтересоване организације о провођењу мировног споразума.

Високи представници су наметали важне одлуке Републици
Српској, ређе Бошњачко-хрватској Федерацији, а непослушне поли-
тичаре и друге су смењивали. Тако је демократија у БиХ ограничена
широким правима Високог представника. Он је стављен изнад де-
мократске воље народа, народних скупштина (Републике Српске и
Федерације БиХ) и трочланог Председништва БиХ, које је шеф БиХ
по Дејтонском уговору.1438

Високи представник није био одговоран судовима у БиХ. Он је
имао положај својеврсног врховног судије, али и недемократски
постављеног владара у БиХ. Први високи представници за БиХ би-
ли су Карл Билт (од децембра 1995. до средине 1997). Крајем маја
1997. на састанку у Синтри (Португал) Надзорни комитет Савета за
примену мира именовао је Карлоса Вестендорпа, амбасадор Шпа-
није у УН, за високог представника међународне заједнице за ци-
вилна питања у БиХ уместо Билта (од средине 1997. до 1999).1439 У
замисли, високи представници одговорни су ОУН и генералном

1436 Политика (29703) 1.7.1996, стр. 1-2.
1437 Политика (29722) 20.7.1996, стр. 1. Изјаву о повлачењу Караџића потписали су

Р. Караџић, М. Крајишник, Б. Плавшић, А. Буха, а као сведоци С. Милошевић и
М. Милутиновић.
1438 General Framework Agreement for Peace …, р. 67-68.
1439 Политика (30029) 31.5.1997, стр. 1; Политика (30048) 19.6.1997, стр. 18. На
састанку су били присутни министри спољних дела, а међу њима и Милан
Милутиновић. К. Вестендорп је дужност преузео 18.6.1997.

286 ИСТОРИЈА СРБА 5

секретару ОУН, коме подносе извештаје.
САД и НАТО, као предводник ИФОР-а, у новембру 1996. доне-

ли су одлуку да смање број мировних војника у БиХ, али да мировна
мисија буде продужена.1440 Према Резолуцији 1088 СБ, ИФОР је
замењен новим међународним снагама СФОР-ом, са мандатом од
18 месеци и почетним бројем од око 30.000 војника.1441 Број војника
у његовом саставу прво је повећан на око 34.000,1442 а после је сма-
њиван, а мисија је продужавана.

Крајем јуна 1996. из седишта ОЕБС-а у Бечу саопштено је да
ће се избори у БиХ одржати 14.9.1996.1443 Пре избора у целој БиХ,
одржани су локални избори у Мостару 30.6.1996. године.1444 На њи-
ма Бошњаци су добили већину, али Хрвати су одбијали да допусте
рад градског већа у Мостару са бошњачком већином.1445 Тешкоће у
Мостару и немогућност да се успостави слобода кретања лица на
подручју БиХ утицали су да се локални избори одложе.1446

Под надзором и у организацији ОЕБС-а, а преко Привремене
изборне комисије (ПИК) Босне и Херцеговине,1447 14.9.1996. године
спроведени су први послератни избори у БиХ. Одвојене целине за
гласање биле су Република Српска и Федерација БиХ.1448 ОЕБС је
саопштио званичне резултате гласања 30.9.1996.1449 За председника
РС изабрана је Биљана Плавшић, а за члана председништва БиХ из

1440 Политика (29842) 17.11.1996, стр. 16; Политика (29863) 11.12.1996, стр. 16.
На састанку министара иностраних дела држава чланица НАТО-а у Бриселу
10.12.1996. одобрен је план за слање око 30.000 војника у БиХ, а име мисије
промењено је у СФОР.

1441 Политика (29866) 14.12.1996, стр. 16; Политика (30232) 22.12.1997, стр. 16;
Политика (30237) 27.12.1997, стр. 18. Најбројнији у СФОР-у били су војници из
САД. Приликом посете БиХ 21-22.12.1997. војнике САД смештене код Тузле
посетио је председник Б. Клинтон.

1442 Политика (30408) 20.6.1998, стр. 20.
1443 Политика (29698) 26.6.1996, стр. 1.
1444 Политика (29703) 1.7.1996, стр. 1.
1445 Политика (29746) 13.7.1996, стр. 1.
1446 Политика (29761) 28.8.1996, стр. 14.
1447 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 113; General Framework Agre-

ement for Peace …, р. 53-54. Одржавање општих избора у БиХ под надзором
ОЕБС-а, а најкасније 9 месеци од ступања на снагу Општег оквирног мировног
споразума за БиХ прописао је његов Анекс 3. Споразум је предвидео да ОЕБС
успостави и једну Привремену изборну комисију, која ће усвојити изборна
правила и прописе.
1448 Политика (29778) 14.9.1996, стр. 1; Народна скупштина Републике Српске …,
стр. 113. У Републици Српској гласало је 1.132.818 лица.
1449 Политика (29795) 1.10.1996, стр. 16.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 287

РС изанран је Момчило Крајишник. У Скупштини у Републици
Српској, од 83 места, СДС је добио 45 места, коалиција Народни
савез за мир и прогрес добила је 10 места, Српска радикална
странка РС добила је 6 места, још 4 места добиле су три мање
странке из РС, а СДА је добио 14 посланичких места, а преостала 4
места добиле су две странке које су имале главно седиште у Феде-
рацији БиХ.1450

У изборима за председништво БиХ изабрани су Алија Изетбе-
говић и Крешимир Зубак из Федерације. Скупштина БиХ састојала
се од Представничког већа и Већа народа. У Веће народа послани-
ци се бирају посредно, а на изборима су изабрани посланици у
Представничко веће БиХ. У Представничко веће БиХ бирано је 28
представника из Федерације, а највише места су добиле СДА 17 и
ХДЗ 7. У Представничко веће БиХ бирано је 14 посланика из РС, а
највише представника добио је СДС 9.1451

До краја 1996. Б. Плавшић сменила је истакнуте ратне вође
Војске РС. Њеним указом, као врховног команданта, у новембру
1997. са места начелника Главног штаба Војске РС смењен је Р.
Младић, а на новостворено место начелника Генералштаба Војске
РС стављен је генерал-мајор Перо Чолић.1452 У децембру 1996. гене-
рал-пуковник Манојло Миловановић, последњи начелник Главног
штаба, у Бањалуци свечано је предао место начелника Гене-
ралштаба Чолићу.1453 Првих месеци 1997. дошло је до политичког
сукоба Биљане Плавшић са преосталим истакнутим вођама СДС-а
из времена рата, а главни политички противник Биљане Плавшић
био је Момчило Крајишник (од 1996. до 1998. члан у трочланом
Председништву Босне и Херцеговине из РС).1454

Момчила Крајишника подржавали су Драган Калинић, који је
био од октобра 1996. председник Скупштине РС, и Гојко Кличковић,
који је био председник Владе РС од 27.11.1996. године, то јест

1450 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 111, 113, 115. Уставним амандма-
нима из 1996. одређено је да Народну скупштину РС чини 83 посланика.

1451 Политика (29795) 1.10.1996, стр. 16.
1452 Политика (29835) 10.11.1996, стр. 16. Главни штаб Војске РС, којим је ко-

мандовао Ратко Младић, преименован је у Генералштаб одлуком Народне
скупштине РС 12.9.1996.
1453 Политика (29888) 8.1.1997, стр. 16. У то време, Перо Чолић је говорио о потре-
би да се Војска РС смањи са 70.000 на 4.000 људи.
1454 Политика (29978) 8.4.1997, стр. 18; Политика (30072) 13.7.1997, стр. 18. Би-
љана Плавшић имала је подршку у западном делу РС и Бања Луци, у којој је
имала своју канцеларију у Банском двору.

288 ИСТОРИЈА СРБА 5

такозвано руководство са Пала.1455 Те руководиоце са Пала, Биљана
Плавшић оптуживала је да помажу шверцере и криминалце, а тако
се богате.

Почетком децембра 1996. у Лондону је одржана конференција
о остваривању мира у БиХ на којој су били министри спољних дела,
или шефови делегација 56 држава и међународних организација, а
примећено је да није остварена слобода кретања, нити повратак
већине прогнаних.1456 Високи представник К. Билт у фебруару 1997.
предао је 10 законских предлога Савету министара БиХ тражећи да
се њиховим усвајањем омогући рад централне банке, уреди буџет
заједничких тела БиХ и друга питања, али закони нису брзо прихва-
ћени и одложен је састанак донаторске конференције за обнову
БиХ, који је био планиран за средину априла 1997.1457 Крајем маја
1997. чланови председништва БиХ договорили су се о Нацрту За-
кона о Централној банци и јединственој валути (конвертибилна
марка).1458 После више одлагања, Европска унија и Светска банка у
Бриселу организовале су дводневну донаторску конференцију за
обнову БиХ у јулу 1997.1459 Као високи представник Вестендорп је
тешко приморао Изетбеговића да преко Савета министара БиХ буде
усвојена подела амбасадора тако да Бошњаци дају 13 амбасадора
БиХ, Срби 11, а Хрвати 9.1460 Следеће године Скупштина БиХ није
могла да одабере како ће изгледати застава БиХ, а то је учинио
Вестендорп.1461

У време почетка сукоба Вођа са Пала и Биљане Плавшић у РС,

1455 Политика (30118) 28.8.1997, стр. 18; Политика (30131) 10.9.1997, стр. 20;
Народна скупштина Републике Српске …, стр. 115, 117. Приликом једне посете
Бањалуци у септембру 1997. Крајишник, Калинић, Кличковић и њихова пратња
у хотелу Босна били су опкољени присталицама Б. Плавшић, а из хотела су
изашли уз заштиту СФОР-а.

1456 Политика (29857) 5.12.1996, стр. 1-2, 16.
1457 Политика (29953) 14.3.1997, стр. 18; Политика (29967) 28.3.1997, стр. 18.
1458 Политика (30028) 30.5.1997, стр. 18. Да утичу на договарање састанку су

присуствовали посланик САД за примену Дејтонског споразума Роберт Гелбард,
помоћник министра финансија САД Дејвид Липтон и Серж Робен, који је био
одређен за гувернера Централне Банке БиХ.
1459 Политика (30083) 24.7.1997, стр. 18; Политика (30084) 25.7.1997, стр. 18. На
конференцији је обећана помоћ од 1,2 милијарде долара за БиХ.
1460 Политика (30094) 4.8.1997, стр. 1; Политика (30096) 6.8.1997, стр. 18; Поли-
тика (30100) 10.8.1997, стр. 18. Да се одлука усвоји, САД и више држава ЕУ
наредили су да се прекину контакти са раније постављеним амбасадорима БиХ.
1461 General Framework Agreement for Peace …, р. 60; Политика (30275) 5.2.1998,
стр. 17. Према члану 6. Устава БиХ симболе државе требала је одредити
Парламентарна скупштина БиХ, а одобрити их Председништво БиХ.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 289

28.2.1997. Зоран Лилић и Момчило Крајишник потписали су Спора-
зум о специјалним паралелним односима између СРЈ и РС.1462 Кра-
јем јуна 1997. Б. Плавшић је покушала указом председника да сме-
ни министра полиције РС Драгана Кијца.1463 Биљана Плавшић
распустила је 3.7.1997. Скупштину РС, а расписала изборе за
нову.1464 У првој половини јула 1997. одлуку Биљане Плавшић да
распусти Скупштину подржали су високи представник К. Вестендорп
и државни секретар САД М. Олбрајт.1465

У то време, 10.7.1997. године, тражећи осумњичене за ратни
злочин, британски војници у СФОР-у напали су и убили код Приједо-
ра Симу Дрљачу, бившег начелника полиције у Приједору, а у бол-
ници у Приједору ухапшен је њен директор др Милан Ковачевић.1466

Сукоб Биљане Плавшић са Крајишником и остатком СДС-а
довео је до састанка Главног одбора СДС-а на Палама. На њему је
одлучено да се Б. Плавшић избаци из СДС-а и да се тражи да она
поднесе оставку на место председника РС.1467

У другој половини јула 1997. Клаус Кинкел је рекао да Немачка
жели да у борби за власт у РС победи Б. Плавшић.1468 На захтев
Владе РС,1469 Уставни суд РС одлуку о распуштању Скупштине про-
гласио је неуставном средином 15.8.1997. године, али гласноговор-
ник владе САД изјавио је да САД подржавају Б. Плавшић, а да је
одлука Уставног суда РС незаконита и дело Караџићевих приста-
лица.1470 У другој половини августа 1997. део команданата полиције

1462 Политика (29940) 1.3.1997, стр. 1. Као најважније тело за остваривање те са-
радње Споразум је предвидео (5. члан) стварање Савета за сарадњу. За
председника Савета за сарадњу одређен је председник СРЈ, а за потпредседни-
ка је одређен члан Председништва БиХ из Републике Српске. Преостале
чланове Савета именовали су 3 председник Савета, а 2 потпредседник.

1463 Политика (30058) 29.6.1997, стр. 18; Политика (30059) 30.6.1997, стр. 16; По-
литика (30061) 2.7.1997, стр. 18. Плавшић је тужила МУП РС и Д. Кијца да су
допустили незаконит превоз и продају цигарета, алкохола, кафе и других про-
извода, а тако није плаћен порез у РС, него су се богатили појединци.

1464 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 115; Политика (30064) 5.7.1997,
стр. 16; Политика (30070) 11.7.1997, стр. 18.

1465 Политика (30071) 12.7.1997, стр. 18.
1466 Политика (30070) 11.7.1997, стр. 18; Политика (30075) 16.7.1997, стр. 18;

Политика (30451) 2.8.1998, стр. 1. Убрзо, др Ковачевић је умро у Хагу 1.8.1998.
1467 Политика (30080) 21.7.1997, стр. 17.
1468 Политика (30085) 26.7.1997, стр. 18. Министар спољних послова Немачке

Клаус Кинкел посетио је БиХ и разговарао са А. Изетбеговићен о повратку око
300.000 избеглица из Немачке у БиХ.
1469 Политика (30064) 5.7.1997, стр. 16.
1470 Политика (30105) 17.8.1997, стр. 18.

290 ИСТОРИЈА СРБА 5

који је подржавао председницу Биљану Плавшић преузео је поли-
цију и безбедносне службе у Бања Луци.1471 Она је издала и указ о
постављању Марка Павића за вршиоца дужности министра унутра-
шњих дела.1472 У Бањалуци, 28.8.1997. Биљана Плавшић основала
је Српски народни савез.1473 СФОР је помогао да присталице Б.
Плавшић узму и неке предајнике Српске Радио Телевизије и после
тога емитују вести из Бањалуке, уместо оних са Пала.1474

ОЕБС је организовао 13. и 14.9.1997. општинске изборе у оба
ентитета на подручју БиХ.1475 На изборима у већини општина најви-
ше посланичких места добиле су странке које су и пре биле водеће
у Федерацији то су биле СДА и ХДЗ, а у Републици Српској већину
општина задржала је СДС.1476 После тога, посредовањем Милоше-
вића у Београду 24.9.1997. Биљана Плавшић и Момчило Крајишник
потписали су договор да се у РС у новембру одрже избори за
посланике у Скупштини, а 7.12.1997. и за председника РС.1477

На изборима за Скупштину 22. и 23.11.1997. СДС је освојио
највише места, али недовољно да састави владу.1478 Б. Плавшић за
премијера одредила је Милорада Додика (Бања Лука, март 1959), а
он је владу саставио 18.1.1998. на Народној скупштини РС у Бије-
љини.1479 Присталице Б. Плавшић уз подршку Бошњака, средином

1471 Политика (30108) 18.8.1997, стр. 18; Политика (30111) 21.8.1997, стр. 17;
Политика (30120) 30.8.1997, стр. 18. На тражење Б. Плавшић, у преузимању
Станице јавне безбедности у Бањалуци учествовали су војници СФОР-а са
оклопним возилима и међународни полицајци (ИПТФ). Крајем августа 1997.
СФОР и Међународне полицијске снаге покушали су помоћи присталицама Б.
Плавшић да преузму контролу у станицама полиције у Брчком и Бијељини, уз
званично објашњење да су дошли само да изврше преглед наоружања
полиције. Присталице руководства са Пала и СДС-а окупиле су се испред
станица полиције и дошло је до сукоба у коме су преврнута нека возила
међународне полиције и повређено неколико лица.

1472 Политика (30114) 24.8.1997, стр. 18.
1473 Политика (30119) 29.8.1997, стр. 18
1474 Политика (30175) 24.10.1997, стр. 18.
1475 Политика (30135) 14.9.1997, стр. 1; Политика (30137) 16.9.1997, стр. 19. Срби

су успели освојити већину и у три општине из који су протерани 1995. у Дрва-
ру, Босанском Петровцу и Б. Грахову.
1476 Политика (30167) 16.10.1997, стр. 18.
1477 Политика (30146) 25.9.1997, стр. 1.
1478 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 115. СДС је добила 24 места,
Коалиција за целовиту и демократску БиХ 16 места, Српски народни савез
Биљана Плавшић и Српска радикална странка РС добиле су по 15 места,
Социјалистичка партија РС 9 места, Странка независних социјалдемократа и
Социјалдемократска партија БиХ добиле су по 2 места.
1479 Политика (30257) 18.1.1998, стр. 18; Политика (30271) 1.2.1998, стр. 16;

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 291

јуна 1998. смениле су Драгана Калинића, а за председника Народне
скупштине изабран је Петар Ђокић.1480

На изборима за председника РС 12. и 13.9.1998. Биљана
Плавшић изгубила је од Николе Поплашена (из СРС), кога је
подржавао и СДС, а у Председништво БиХ изабрани су Живко
Радишић (социјалиста из РС), Алија Изетбеговић (као представник
Бошњака) и Анте Јелавић (као представник Хрвата ХДЗ) из Феде-
рације БиХ.1481 У Народној скупштини РС, СДС је добио 19 места,
Коалиција за цјеловиту и демократску Босну и Херцеговину добила
је 15 места, Српски народни савез добио је 12 места, Српска ра-
дикална странка Републике Српске добила је 11 места, Соција-
листичка партија Републике Српске добила је 10 места.1482

Председник РС Никола Поплашен се сукобио са Милорадом
Додиком и настојао да га смени са места председника владе, али
високи представник Карлос Вестендорп сменио је 5.3.1999. Попла-
шена уз објашњење да је „злоупотребио овлаштења председника
РС, игнорисао вољу народа Републике Српске коју изражавају
изабрани посланици у Народној скупштини... радио на стварању
нестабилности у РС”.1483 Поплашен је одбијао да прихвати ту одлуку,
али је влада РС подржала смењивање и донела одлуку да полиција
спречи Поплашена и његове сараднике да уђу у њихове радне
просторије у Банском двору у Бањалуци.1484

У Риму 14.2.1997. Робертс Овен, као председник комисије за

Политика (30283) 13.2.1998, стр. 20. Историјат Владе Републике Српске са
www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Aktivnosti/Pages/Istorijat.aspx (јануар 2019).
Милораду Додику подршку нису дали СДС и СРС, а он је морао саставити
мањинску владу уз подршку Српског народног савеза и Социјалистичке парти-
је. Тој влади подршку је дала и Коалиција за цјеловиту и демократску БиХ.
1480 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 116-117.
1481 Политика (30507) 27.9.1998, стр. 17; Политика (30513) 3.10.1998, стр. 20;
Политика (30514) 4.10.1998, стр. 18. У Народној скупштини РС места је добило
12 странака. СДС је добио 19 места, Коалиција за целовиту БиХ добила је 15
места, Српски народни савез добио је 12 места, Српска радикална странка
добила је 11 места, а Социјалистичка партија добила је 10 места. У Парламенту
Федерације највише места освојиле су Коалиција за целовиту БиХ (у којој је
водећа била СДА) 68, ХДЗ је освојио 28 места, а СДП БиХ 19 места.
1482 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 117. Странка независних социјал-
демократа добила је 6 места, Радикална странка Републике Српске добила је 3
места, Српска коалиција за Републику Српску добила је 2 места, Социјалдемо-
кратска партија Босне и Херцеговине добила је 2 места, Коалиција за краља и
отаџбину, Нова хрватска иницијатива и Хрватска демократска заједница добиле
су по једно место у Народној скупштини РС.
1483 Политика (30661) 6.3.1999, стр. 1.
1484 Политика (30848) 9.9.1999, стр. 18; Политика (30849) 10.9.1999, стр. 1.

292 ИСТОРИЈА СРБА 5

арбитражу о Брчком, саопштио је да ће коначна одлука бити донета
15.3.1998. а да ће до тада бити именован „супервизор за Брчко”, ко-
ји ће првенствено бринути о људским правима и повратку избегли-
ца, а да ће он имати право да створи и вишенационалну полицију у
Брчком.1485 У марту 1997. у Бечу је одржана међународна конфе-
ренција о Брчком, а на њој је именован супервизор за Брчко Роберт
Фаранд, политичар из САД, са задатком да створи „неку врсту фе-
дералне територије у том граду”.1486 У првој половини фебруара
1998. у Бечу је одржано вишедневно саслушање представника РС и
Федерације БиХ пред судијом Робертом Б. Овеном,1487 али је он
доношење одлуке коме треба да припадне Брчко одложио.1488 Нова
саслушања обављена су у фебруару 1999. а пред своје саслушање
А. Изетбеговић је рекао: „Мислим да је рјешење према којем би
Брчко припало Републици Српској апсолутно неприхватљиво.”1489

Неколико сати после Вестендорпове одлуке да смени Николу
Поплашена, Р. Овен је прогласио да Дистрикт Брчко даје у
надлежности заједничких институција БиХ 6.3.1999.1490 Ти поступци
међународних представника изазвали су кризу у РС, а влада СРЈ,
као потписник и гарант Дејтонско-париског мировног споразума,
тражила је од Надзорног одбора Савета за примену мира у БиХ да
се одлуке Вестендорпа и Овена ставе ван снаге као кршење потпи-
саних споразума у Дејтону и Паризу 1995.1491

У јуну 1998. као заједничко средство плаћања у Федерацији
БиХ и Републици Српској уведена је конвертибилна марка, која је
мењана без провизије 1:1 за немачку марку.1492 У новембру 1999.
влада Републике Српске донела је одлуку да се динар СРЈ престане
користити као средство плаћања у РС. То кидање монетарног је-
динства СРЈ и РС омогућило је увођење тзв. конвертибилне марке
као јединственог средства плаћања у Федерацији и РС и стварање
јединственог економског простора у БиХ.

1485 Политика (29926) 15.2.1997, стр. 1.
1486 Политика (29947) 8.3.1997, стр. 1.
1487 Политика (30275) 5.2.1998, стр. 17.
1488 Политика (30314) 16.3.1998, стр. 18.
1489 Политика (30629) 2.2.1999, стр. 18.
1490 Политика (30662) 7.3.1999, стр. 1, 17; Политика (30664) 9.3.1999, стр. 18;

Народна скупштина Републике Српске …, стр. 117. Председник владе РС до
почетка 2001. године, Милорад Додик изненађен одлуком о Брчком која је
личила на пресецање територијалног јединства РС најавио је и оставку владе.
1491 Политика (30667) 12.3.1999, стр. 2.
1492 Политика (30405) 17.6.1998, стр. 20; Политика (30411) 23.6.1998, стр. 20.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 293

Срби у независној држави Хрватској од 1996. до 1999.

После доношења нове резолуције СБ 22.11.1995. године,1493
УНКРО је средином јануара 1996. сменио УНТАЕС са око 5.000
војника и прелазном управом УН са средиштем у Вуковару, а СБ је
као администратора УН за ту област поставио Жак Пол Клајна,
пензионисаног генерала из САД.1494 После, мандат УНТАЕС-а проду-
жен је до 15.1.1998.1495

Према процени од средине јануара 1996. до априла 1997. годи-
не на том подручју било је око 150.000 становника.1496 Горан Хаџић
је сведен на председника Сремско-барањске области. Да се олакша
мирно припајање области Вуковара и Барање, у мају 1996. године
Сабор је усвојио Закон о амнестији за лица (првенствено Србе) која
су учествовала у побуни против власти из Загреба од августа 1990.
и рату 1991-1995.1497 После, у октобру 1996. усвојен је и „Закон о
опћем опросту“.1498

Уништавања имовине Срба у западним деловима освојене РСК
била су велика. Ако Срби затраже одштету за имовину која је
уништена терористичким и сличним делима Хрватска држава била
би на рубу економске пропасти. То би ублажило штете које су нане-
те Србима и омогућило њихов значајнији повратак. Због тога Сабор
Републике Хрватске у јануару 1996. године по убрзаном поступку
изменио је Закон о облигацијама и поништио обавезу државе да
надокнади штете које су терористичка дела нанела грађанима.1499

1493 Политика (29491) 24.11.1995, стр. 4.
1494 Политика (29516) 22.12.1995, стр. 7; Политика (29517) 23.12.1995, стр. 7;

Политика (29541) 19.1.1996, стр. 7.
1495 Политика (29842) 17.11.1996, стр. 7; Политика (30076) Београд 17.7.1997, стр.

7. На предлог Б. Галија Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 1079. у
новембру 1996. о продужењу мисије за 6 месеци. Друга резолуција 1120 о
продужењу мандата УНТАЕС-а усвојена је у јулу 1997.
1496 Политика (29539) 17.1.1996, стр. 7; Политика (29954) 15.3.1997, стр. 7;
Политика (29982) 12.4.1997, стр. 1; Политика (29983) 13.4.1997, стр. 1;
Политика (30019) 21.5.1997, стр. 7. Велику већину становника области чинили
су Срби, а на том подручју живео је значајан број Хрвата, али и Мађара (до
8.000). Око 60.000 лица чинили су Срби који су на то подручје дошли из других
делова Хрватске (већином 1995), а Хрватска је имала око 80.000 избеглица
које су се требале вратити у ту област.
1497 Политика (29660) 19.5.1996, стр. 7.
1498 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли ..., стр. 109.
1499 Политика (29550) 28.1.1996, стр. 7. Видети и напомену 1180.

294 ИСТОРИЈА СРБА 5

Туђман је радио на ширењу усташтва као облика понашања
који Хрватска држава прихвата и награђује. Тако је предлагао да се
посмртни остаци усташа покопају у заједничку гробницу са остацима
лица које су усташе убиле у Јасеновцу 1941-1945.1500 Уништавање
имовине Срба и застрашивање државном подршком усташама
обесхрабрило је већину Срба да се врате у домове из којих су
протерани 1991-95. Почетком јануара 1997. УНХЦР је објавио да се
вратило из СРЈ око 420 Срба у западни део РСК.1501 Малобројни
који су се вратили били су жртве напада насилника и усташа.1502
Већини није допуштано да уђу у своје куће, које су „Законом о
привременом преузимању и управљању одређеном имовином” биле
дате Хрватима.1503

Законом о власништву од 1997. у земљишним књигама за сто-
тине хиљада катастарских јединица Хрватска је мењала уписаног
власника, то јест брисала је раније власнике Србе и Југословене, а
уписивала Републику Хрватску као власника.1504 Тако је отимала
имовину многих лица. Истовремено у подручја из којих су протерани
Срби насељавани су Хрвати из БиХ.1505 Од 13. до 15.5.1997. године
Хрвати из БиХ, који су насељени на подручје Костајнице, нападали
су и тукли неколико десетина Срба повратника и најмање једног
Хрвата.1506

1500 Политика (29619) 6.4.1996, стр. 7. То је било превише за значајну заједницу
Јевреја у САД и америчке новине као „Вол стрит џурнал“ у коме је писано да
хрватски народ мора зауставити свог председника пре него што обешчасти
његово име, скрнавећи историју.

1501 Политика (29899) 19.1.1997, стр. 7. Према УНХЦР-у у то време у СРЈ је било
око 298.000 избеглица из западних делова РСК.

1502 Политика (29837) 12.11.1996, стр. 7. Двоје старијих људи који су се вратили у
Буковић, код Бенковца били су нападнути крајем октобра 1996. а Стану Јокић
(стару 60 година) тукли су и силовали.

1503 Политика (29910) 30.1.1997, стр. 7; Политика (30014) 16.5.1997, стр. 7.
1504 Миодраг Линта, Евидентирање уништене, отете ..., стр. 173.
1505 Политика (29881) 29.12.1996, стр. 16. Према изјави уреда за избеглице

Хрватске у њој је било у децембру 1996. око 160.000 избеглица из БиХ, а од
тога 122.000 Хрвата. Према истом извештају 17.000 Хрвата из БиХ насељено је
у подручја која су узета од Срба 1995. а највише у Лику (Кореницу, Доњи
Лапац, Удбину).
1506 Политика (30017) 19.5.1997, стр. 7; Политика (30034) 5.6.1997, стр. 7.
Хрватске власти су покушале да окриве Србе. Американцима су причали да су
Срби изазвали сукоб јер су пуцали из пиштоља у ваздух за православни Васкрс
и „поздрављали са три прста”. Амбасадор САД, Питер Галбрајт одбацио је то
као бесмислице. Православни Васкрс је био две седмице пре напада на Србе.
Поред тога, није вероватно да неколико десетина Срба изазива стотине Хрвата
из БиХ, које подржава држава Хрватска, код Костајнице.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 295

Почетком 1997. повећало се исељавање српских породица са
подручја источног дела РСК, а Ж. Пол Клајн је процењивао да ће до

20.000 лица, од укупно око 120.000 Срба, напустити то подручје због
обнове власт из Загреба.1507 Унтаес и хрватске државне службе

организовали су 13-15.4.1997. гласање за нове општинске власти у
Сремско-барањској области, а истовремено и општинске и жупа-
нијске изборе у остатку Хрватске.1508 Самостална демократска
српска странка (СДСС) освојила је већину у Белом Манастиру и 10

мањих општина, али у Вуковару имала је 12 чланова општинског ве-
ћа, а хрватске странке 14.1509 Према споразумима, десетине хиљада

Хрвата могле су се вратити у области Вуковара и Барање, а Туђман
је пристао да Срби избеглице из западних делова РСК, који су били
у области Барање и Вуковара могу да се врате у своје домове.1510
Повратак избеглица је био спор, а у јуну 1997. Ж. П. Клајн је за новог

команданта Прелазних полицијских снага именовао Хрвата Инава
Бабића.1511 Од јула 1997. цариници Републике Хрватске преузели су

контролу границе Сремско-барањске области са СРЈ, а у августу
1997. нови шеф Прелазне управе УН за источну Славонију, Барању
и западни Срем постао је Вилијем Вокер.1512 После истека прелазне
међународне управе, 15.1.1998. завршено је мирно припајање за-
падног Срема и Барање Хрватској.1513 Ускоро су почели притисци
националиста и власти Хрватске на Србе у области Вуковара и

Барање, а у неким случајевима притисци и насиља довели су до
убистава Срба.1514

1507 Политика (29928) 17.2.1997, стр. 7.
1508 Политика (29984) 14.4.1997, стр. 1. На списковима гласача, који су састављени

у Загребу, недостајао је један број Срба и то је створило тешкоће.
1509 Политика (29990) 20.4.1997, стр. 1, 7; Политика (29992) 22.4.1997, стр. 7.

Сремско-барањска област подељена је у две жупаније. Због тога су Срби имали
мањи број посланика у жупанијским већима. Значајнији је био њихов број у
Вуковарско-сремској жупанији у којој је СДСС добила 10 места, али је ХДЗ
освојио 24 места, а остале хрватске листе још 6 места.
1510 Политика (30038) Београд 9.6.1997, стр. 7.
1511 Политика (30061) Београд 2.7.1997, стр. 7. Почетком јула 1997. у Прелазним
полицијским снагама било је око 1.100 Срба, више од 800 Хрвата и мање од
100 припадника осталих националности.
1512 Политика (30110) Београд 20.8.1997, стр. 7.
1513 Политика (30243) 4.1.1998, стр. 7; Политика (30255) 16.1.1998, стр. 7. Пре
тога првих дана јануара 1998. у Загребу, Питера Галбрајта је сменио нови
амбасадор САД Вилијем Монтгомери.
1514 Политика (30820) 12.8.1999, стр. 7. Дружина Хрвата ушла је у кућу Ђуре

Мутића у Берку, он је покушао побећи, али убили су га у дворишту 9.8.1999.

296 ИСТОРИЈА СРБА 5

Према једној изјави његовог блиског сарадника С. Месића,
Туђман је у Хрватској настојао узети „потпуну власт за себе и своју
партију”,1515 а са хрватским националистима и злочинцима од 1990.
до 1998. СР Хрватску је претворио у независну државу Хрватску,
али је створио друштво нетрпељивих у коме су штићени разни почи-
ниоци злочина.1516 Јавно су физички нападани политички противни-
ци како Стипе Шувар, председник Социјалистичке радничке партије,
кога су тукли у Загребу у гостионици Пургер 15.10.1998.1517

Нетрпељивост у Хрватској испољавала се првенствено према
Србима и свему што је српско.1518 Протерано је око две трећине
Срба који су живели у СР Хрватској. Велики број избеглих Срба
годинама се није усуђивао вратити у Хрватску да посети, или прода
куће и поседе. Томе су доприносиле тајне оптужнице, и пресуде
против Срба за „ратне злочине”, али и насиља Хрвата према Срби-
ма који су се вратили у Хрватску.1519 Наравно нетрпељивост се није
зауставила на Србима, око половине Рома напустило је Хрватску од
1991. до почетка 1996.1520 Туђман је грубо оптуживао и угледне
Хрвате који су имали храбрости да се супроставе његовој само-

1515 Политика (29460) 24.10.1995, стр. 6.
1516 Политика (30541) 31.10.1998, стр. 7. Бивши саветник Туђмана, Славен Летица

за „Младину” из Љубљане 1998. рекао је: „Туђман осећа ... наклоност ... према
криминалцима, различитим паравојним злочинцима ...”
1517 Политика (30530) 20.10.1998, стр. 7. Један од нападача на брачни пар Шувар
био је Тихомир Орешковић, познат као саучесник у злочинима у Госпићу 1991.
1518 Политика (29172) 6.1.1995, стр. 7; Политика (29196) 30.1.1995, стр. 7; Поли-
тика (29302) 19.5.1995, стр. 6; Политика (29449) 13.10.1995, стр. 7. Почетком
1995. Политика је пренела једно истраживање које је у престоници Хрватске,
Загребу, објавио Глобус. Према том истраживању 57,9% испитиваних грађана
Хрватске рекло је да Срби немају добрих особина (врлина), а 49,6% је рекло
да би се противило одлуци свог детета да склопи брак са Србином/Српкињом.
Када је крајем јануара 1995. у Загребу у дворани Просвјете оснивана Само-
стална српска странка (ССС) националисти Хрвати су ушли у дворану и фи-
зички напали Милана Пуповца, који је постао председник нове странке, а
полиција Хрватске је то само гледала. Странка је покушала да се региструје са
логотипом, службеним знаком, који је имао три ћирилична слова „ССС”, али
није јој одобрена регистрација док није променила службени знак у три
латинична „SSS” у октобру 1995.
1519 Политика (31190) 25.8.2000, стр. 7; Политика (31472) 15.6.2001, стр. 6. Срби
који су се враћали у Хрватску тражили су од УНХЦР-а проверу да ли против
њих постоје тужбе, али се дешавало да представници државних служби
Хрватске кажу да против неког Србина нема никакве тужбе, а када тај Србин
дође да обиђе своју имовину затварали су га, уз објашњење да постоји пресу-
да, или оптужба да је починио ратни злочин.
1520 Политика (29609) 27.3.1996, стр. 7.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 297

вољи.1521 Ипак, Ф. Туђман је прихватан у међународној заједници као
угледни представник Хрвата и Хрватске.1522 После свега што је
учинио, на изборима 15.6.1997. године Фрањо Туђман је изабран за
председника Хрватске,1523 а умро је 10.12.1999.1524

После мирног припајања источних остатака РСК Хрватској
(почетком 1998) и протеривања већине Срба из Хрватске, Хрватска
је спремала тужбу против Срба у СРЈ. Изгледа да је желела да се
становницима СРЈ наметне плаћање велике одштете, то јест еко-
номско ропство према Хрватској. После напада НАТО-а на СРЈ,
Међународном суду правде у Хагу у јулу 1999. Хрватска је дала
тужбу против СРЈ (касније њене наследнице Србије) за геноцид (у
периоду 1991-1995).1525 После десет година и Србија је поднела
тужбу против Хрватске за геноцид над Србима у РСК 1995. године, а
Међународни суд правде одбацио је обе тужбе 3.2.2015.1526

Две „државе” на Космету и припреме за рат

У Социјалистичкој Аутономној Покрајини (САП) Косово дошло
је до потпуног раздвајања политичких представника Албанаца и
Срба 1990. Албанци посланици у Скупштини САП Косово 2.7.1990.
године усвојили су Декларацију о стварању Републике Косово у
СФРЈ, али Скупштина Србије распустила је Скупштину САП Косова
5.7.1990.1527

Од пролећа 1991. Албанци су стварали упоредну албанску
власт на Космету а водио их је Ибрахим Ругова (1944-2006), који је
проглашен за председника председништва албанске републике

1521 Политика (30054) 25.6.1997, стр. 7. Председника Хрватске академије знаности
и уметности Ивана Супека средином 1997. Туђман је оптужио да позива да се
убије председник Хрватске. После Туђманове оптужбе, уследиле су анонимне
претње академику Ивану Супеку да ће бити убијен.

1522 Политика (29845) 20.11.1996, стр. 7. У новембру 1996. Туђману је у амбасади
Русије у Загребу додељена Медаља Жукова, којом га је украсио председник
Русије Борис Јељцин.

1523 Политика (30046) 17.6.1997, стр. 7; Политика (30096) 6.8.1997, стр. 7. Побе-
дио је у првом гласању освојивши око 61% гласова.

1524 Политика (30939) 12.12.1999, стр. 7.
1525 Политика (31372) 2.3.2001, стр. 4.
1526 Јелена Церовина, Хашки суд окончао рат Срба и Хрвата, http://www.politika.rs.
1527 Human Rights Watch, По наређењу ..., стр. 54. После, Албанци из распуштене

Скупштине САП Косова на тајном састанку у Качанику 7.9.1990. донели су
Устав такозване Републике Косово.

298 ИСТОРИЈА СРБА 5

Косово, а за председника владе исте проглашен је Јусуф Зејнулаху.
Већина Албанаца подржавала је Ругову, а показивала непослушност
према установе Републике Србије, то јест према њеним покра-
јинским и општинским властима на Космету.1528 Десетине хиљада
Албанаца одбијали су да упишу ученике у школе, јер су оне биле
део установа Србије.1529 Албанци са Космета су за своје паралелне
установе такозване Републике Косово добијали значајна средства
од неколико стотина хиљада исељеника који су радили у државама
западне Европе и САД.1530 Албанци који су се бавили незаконитом
продајом дроге и проституцијом,1531 такође су давали део новца за
поткупљивање политичара на Западу који ће подржати политичке
захтеве Албанаца са Космета.1532

Крајем септембру 1991. године Албанци су одржали нелегални
референдум и на основу тог гласања прогласили своју независну
републику.1533 Тада је само влада републике Албаније признала
„Републику Косово” као самосталну државу.1534 На албанским не-
легалним изборима на Космету у мају 1992. изабрани су Скупштина
Републике Косово и председник И. Ругова, који је био једини за кога
се могло гласати.1535 Ругова и Албанци су имали, помоћ из суседне

1528 Политика (27848) 17.4.1991, стр. 16; Политика (27864) 5.5.1991, стр. 14. Неле-
гална скупштина Албанаца састајала се углавном ван Србије, а и председник
владе Зејнулаху боравио је у Загребу у априлу 1991.

1529 Политика (27971) 20.8.1991, стр. 14; Политика (27982) 31.8.1991, стр. 5; По-
литика (28341) 1.9.1992, стр. 6; Human Rights Watch, По наређењу ..., стр. 55-
56. Албански учитељи одбијали су да прихвате нови наставни програм и због
тога су масовно отпуштани из државних школа 1991.

1530 Политика (30010) 12.5.1997, стр. 2; Human Rights Watch, По наређењу ..., стр.
56. Због сукоба већине Албанаца са државним установама Србије повећао се
број Албанаца који су одлазили у ЕУ да тамо траже посао и живе. Према писа-
њу Њујорк Тајмса, које је пренела политика Албанци запослени у Немачкој и
Швајцарској одвајали су око 3% од својих зарада за помагање самопроглашене
албанске владе Косова.

1531 Политика (31195) 30.8.2000, стр. 1. Јиржи Динстбир, специјални известилац УН
за људска права на Балкану, у августу 2000. рекао је како су у финансирању
ратова у Босни и на Космету учествовале криминалне дружине, а посебно
Албанци који држе значајан део незаконите продаје дроге у Европи.

1532 Смиља Аврамовић, Међународноправни вид Косовскометохијске кризе,
www.sanu.ac.rs (мај 2017), стр. 21. Покушаји Србије да изврши редовни попис
становништва на Космету нису успели, јер Албанци нису желели да приме
пописиваче и дају основне податке о себи.

1533 Политика (28013) 1.10.1991, стр. 16; Смиља Аврамовић, Међународно-
правни ..., стр. 20.

1534 Human Rights Watch, По наређењу ..., стр. 54-55.
1535 Политика (28245) 26.5.1992, стр. 8; Политика (30315) 17.3.1998, стр. 17.

Кратки мир 1996-97. и рат на Косову 1998-99. 299

Албаније.1536 Значајнију помоћ Албаци су очекивали од САД. По-
четком марта 1993. Бил Клинтон послао је писмо Милошевићу. У

том писму претио је да ће, САД ако дође до оружаних сукоба на
Косову, бити спремне да пошаљу „војне снаге” против Србије.1537

Од 1991. део присталица албанске независности нападао је
Србе, српску полицију и Албанце који су сарађивали са властима
Србије.1538 Од краја 1994. МУП Србије покушао је да спречи ства-
рање нелегалне полиције коју су стварали Албанци на Космету.1539

Пре тога, већ 1993. настала је наоружана организација Албанаца
UÇK/УЧК (Ushtria Çririmtare e Kosovës), или ОВК ( Ослободилачка
војска Косова), а за њеног команданта одређен је Адем Јашари.1540

Када је завршен рат у БиХ и почело примењивање мировног

споразума, који је потписан у Паризу, од краја марта 1996. повећао
се број оружаних напада УЧК на Космету.1541 Према једној процени
1996. УЧК је имала око 600 лица,1542 а по правилу „удари и бежи”
нападала је Србе, Роме, али и Албанце који су подржавали државну

Скупштина се није могла конституисати.
1536 Политика (28291) 11.7.1992, стр. 2. Председник Албаније, Сали Бериша, на

састанку КЕБС-а 10.7.1992. године, тражио је да се пошаљу мировне снаге на
Косово, јер може доћи до оружаних сукоба.
1537 Славољуб Б. Шушић и Златоје Терзић, Од Бриона ..., стр. 77, 392-393; Human

Rights Watch, По наређењу ..., стр. 57. Неколико месеци пре, у децембру 1992.
председник Џ. Х. В. Буш послао је слично писмо за С. Милошевића, то јест
претио је да ће употребити војску САД против Србије.
1538 Политика (28291) 11.7.1992, стр. 10; Политика (30310) 12.3.1998, стр. 15.

Албанске вође покушавале су да убиства милиционера Србије објасне као
„инциденте”, а потрагу за убицама су називали насиљен државе (Србије). Тако
је о убиству милиционера говорио и И. Ругова у јулу 1992. Од 1994. до средине
марта 1998. Албански побуњеници су напали неколико десетина својих
сународника који су радили у предузећима, или државним службама Србије, а
убили су око 20 лица.
1539 Политика (29139) 1.12.1994, стр. 14; Политика (29287) 4.5.1995, стр. 13.
1540 Бојан Ђокић, Злочин ОВК: Гранатирање српске пијаце у селу Бресје,

www.independent.academia.edu/DjokicBojan (април 2019), стр. 334; МКСЈ УН
(IT-03-66-T), Пресуда Фатмиру Љимају, Харадину Баљи и Исаку Муслију, Хаг
30.11.2005, www.icty.org (април 2019), стр. 17-18.
1541 Политика (29637) 24.4.1996, стр. 13; Политика (30251) 12.1.1998, стр. 15;

Политика (30306) 8.3.1998, стр. 1; Human Rights Watch, По наређењу ..., стр.
60. У пет напада само 22.4.1996. код К. Митровице, Приштине, Штимља, Пећи и
Дечана убијено је 5 лица, а неколико рањено. Према изјави Рустем Мустафе
Ремија, која је објављена у Зерију из Приштине 21.4. и 4.5.2000. нападе
изведене 22.4.1999. УЧК је планирала раније, то јест нису били спонтано
насиље. У 1996. извршено је око 30 напада на Космету.
1542 Марко П. Атлагић: Тзв. Ослободилачка ..., стр. 75, 77. У језгру УЧК били су и

бивши официри ЈНА који су се борили на страни Хрвата и Муслимана од 1991.