350 ИСТОРИЈА СРБА 5
ОЕБС-а за Косово Дан Евертс завршили су један Устав Косова, али
је он објављен 15.5.2001. као Хекерупова Уредба о уставним окви-
рима за привремену управу на Косову.1825 Крајем маја 2001. године
постигнут је договор да УНМИК неће наплаћивати царине на робу
која преко контролних тачака из уже Србије улази на Космет.
У јануару 2001. СРЈ и Албанија су обновиле дипломатске одно-
се прекинуте 17.4.1999.1826 Албански националисти, код Мердара,
мином постављеном на путу разнели су аутобус у коме су били
Срби, а погинуло је десетак путника 15.2.2001.1827 Албанци убице
Срба нису били „заштићени” само на Космету. Браћа Љуан и Беким
Мазреку у априлу 2001. осуђени су на по 20 година затвора, али
Србија је пристала да и њих преда управи на Косову са око 2.100
других Албанаца са Косова, који су били у затворима у ужој Срби-
ји.1828
На изборима за Скупштину Косова у новембру 2001. Руговин
Демократски савез Косова добио је највише гласова и 47 места,
Тачијева Демократска партија Косова била је друга по снази са 26
посланичких места, а на трећем месту, захваљујући унапред
обезбеђеним местима, била је српска коалиција Повратак са 22
места у Скупштини, која је укупно имала 120 посланика.1829
После избора, Хекеруп је поднео оставку на место шефа
УНМИК-а у децембру 2001.1830 Полицијске снаге УНМИК-а од 2002.
почеле су препуштати полицијске послове новоформираном КПС-
у.1831 ОЕБС је предвиђао да ће до краја 2003. обуку у КПС-у проћи
око 6.000 лица.1832
Број војника КФОР-а значајно је смањен 2002. на око 39.000
лица.1833 САД су тако повећале расположиви број војника за напад
1825 Политика (31430) 4.5.2001, стр. 1, 7; Политика (31574) 25.9.2001, стр. 6;
Политика (31695) 29.1.2002, стр. 6. У Београду и код Срба на Косову јавиле су
се изјаве да се тако ствара независно Косово, а одбацује Резолуција 1244.
1826 Политика (31324) 13.1.2001, стр. 2.
1827 Политика (31359) 17.2.2001, стр. 1.
1828 Олгица Божанић, Страдање Срба на Косову и Метохији, Страдање Срба у
последњој деценији 20. вијека - Зборник радова ..., Бања Лука 2018, стр. 186.
1829 Политика (31635) 25.11.2001, стр. 1.
1830 Политика (31688) 22.1.2002, стр. 3. У јануару 2002. генерални секретар ОУН
Кофи Анан за новог шефа УНМИК-а поставио је Михаила Штајнера.
1831 Политика (31928) 24.9.2002, стр. А6. Шеф полицијских снага у северном делу
К. Митровице Данкан Патело јавности је рекао 23.9.2002. да је доведено
неколико припадника КПС-а и у станици полиције у Северној К. Митровици.
1832 Политика (32039) 16.1.2003, стр. А1.
1833 NATO A-Z page, www.nato.int (април 2019), р. 153.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 351
на Ирак, који су тада спремале, а када је напад почео у 2003. КФОР
је смањен на 17.500 лица.1834 Незадовољна стањем на Космету и
ометана од Бугарске да доставља материјал својим војницима,
Русија је одустала од сарадње са КФОР-ом и у јулу 2003. повукла је
своје војнике са Косова.1835 САД су јачале своју контролу над тим
подручјем, а од октобра 1999. у Сојеву код Урошевца изградиле су
велику војну базу „Бондстил”.1836
Пораз Милошевића на изборима 2000.
Почетком септембра 1999. министри спољних послова ЕУ
донели су одлуку да укидају забрану продаје нафтних производа и
комерцијалних летова за Косово и Црну Гору.1837 У октобру 1999. на
састанку у Луксембургу министри спољних послова ЕУ договорили
су се да задрже забрану продаје нафтних производа Србији.1838 У
децембру 1999. представници САД и ЕУ понудили су Србији
укидање санкција у замену за одржавање превремених избора.
Из САД и десетине милиона долара слате су опозиционим
партијама и информативним кућама у Србији са циљем да се по-
могне смењивање Милошевића са власти.1839 Та подршка је олакша-
ла повезивање опозиције у Србији и стварање савеза названог
Демократска опозиција Србије (ДОС) у јануару 2000. У оснивању
ДОС-а учествовали су СПО, ДС, ДСС и др. Главни захтев ДОС-а
били су превремени избори.
Почетком 2000. проширена је листа личности којима се забра-
њује улазак у САД и ЕУ јер подржавају Милошевића, а одобрени су
летови авиона за Србију.1840 У то време власти у Србији одлучиле су
да изврше економски притисак на Црну Гору. Зато је дошло до
обуставе размене робе с њом.
1834 NATO A-Z page, www.nato.int (април 2019), р. 153. После, смањивање броја
војника КФОР-а се наставило.
1835 Драган Дамјановић, И дошли и отишли први, преузето са
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html. За 4 године на Космету је
убијено око 20 Руса.
1836 Политика (31511) 24.7.2001, стр. 5; Политика (31512) 25.7.2001, стр. 1. Базу
су посећивали високи представници САД као председник Џ. Буш у јулу 2001.
1837 Политика (30848) 9.9.1999, стр. 18.
1838 Политика (30882) 13.10.1999, стр. 2.
1839 Политика (31226) 30.9.2000, стр. 1.
1840 Политика (31333) 22.1.2001, стр. 1.
352 ИСТОРИЈА СРБА 5
Европска унија и САД су наставили да према Србији воде
политику кажњавања и обећавања помоћи. Крајем марта 2000.
комесар ЕУ за спољне послове Кристофер Патен обећавао је да ће
Пакт за стабилност Југоисточне Европе после збацивања Милоше-
вића у Србију уложити 3 милијарде евра. Затим је ЕУ усвојила
одлуку да од маја 2000. забрањује свим европским предузећима и
владама да улажу у Србију, али да могу то чинити на Косову. У мају
2000. САД су продужиле санкције за СРЈ.
У Београду 14.4.2000. године опозиција је заједнички одржала
протестни скупу на коме је тражила слободне изборе. Током проле-
ћа 2000. опозиција је заједничким протестним скуповима по градо-
вима појачавала притисак на Милошевића. Учестале су и акције
покрета Отпор у којима се позивало на смењивање власти.
Власти су покушале да казнама ућуткају опозиционе медије.1841
Средином маја 2000. према одлуци владе Србије, полиција је
насилно преузела контролу над радио и ТВ станицом „Студио Б”,
једином опозиционом телевизијом у Београду.1842 После тога, и
Свети архијерејски сабор СПЦ тражио је од државних власти да
„одустану од насилног укидања” независних медија. Опозиција је
позвала на општу непослушност и масовне протесте.
Непослушност према председнику СРЈ Слободану Милошеви-
ћу и влади СРЈ Момира Булатовића била је очигледна у Црној Гори.
Изузетак је била ВЈ на подручју Црне Горе, али председник СРЈ
Милошевић изгледа није имао намеру да употреби Војску Југосла-
вије против присталица М. Ђукановића.1843 Незадовољство Мило-
шевићевом владавином и редовније плате у полицији Црне Горе
водили су њеном јачању и она је била главни ослонац власти М.
1841 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 180-181. На састанку … са министром
Унутрашњих послова Србије један од генерала је рекао да треба стално тужити
противнике ВЈ, МУП-а и Милошевића „по Закону о ширењу неистина, лажи,
узнемиравања грађана”, али новчано кажњавати и приватне телевизијске
станице и новине које преносе такве изјаве. Циљ је био да се затвори „прилаз
медијима непрекидним кажњавањем” за противнике постојеће власти.
1842 Политика (31091) 18.5.2000, стр. 14. Преузимање контроле на „Студију Б”
објашњено је да се чини због учесталих позива са те станице да се насилно
руши уставни поредак у Србији.
1843 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 127. На једном састанку са генералима
ВЈ, 2000. о Црној Гори Милошевић је рекао: „мислим да је добра наша одлука,
да се то решава искључиво политичким средствима, никако да не дозволимо да
се на том терену где живи један народ [мислио је Срби] било шта решава
силом, јер ти органи [државне управе] како год избори буду покрадени
сматрају се законитим и у том смислу нећемо ми то да доводимо у питање”.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 353
Ђукановића, али на другој страни присталице С. Милошевића и М.
Булатовића имали су неку врсту своје полиције у новоствореном 7.
батаљону Војне полиције Војске Југославије у Црној Гори, који је био
без регрута, а размештен у више градова у Црној Гори.1844 Поред
полиције важан ослонац власти Мила Ђукановића била је његова
способност да стави под своју контролу главна средства обавешта-
вања (новине и телевизијске станице) у Црној Гори.1845
Командант Треће армије ВЈ генерал-пуковник Небојша Павко-
вић именован је за начелника Генералштаба ВЈ 15.2.2000. године, а
претходни начелник Генералштаба генерал армије Драгољуб Ојда-
нић именован је за министра одбране у влади СРЈ.1846
На једном састанку са генералима ВЈ, средином 2000. С.
Милошевић је говорио да ће победити поново и на новим изборима
В. Драшковића и друге опозиционе вође, али данас знамо да је
тражио и да се убију његови истакнути политички противници.1847
Милошевићеве присталице у Скупштини СРЈ изгласале су 6.7.2000.
године промену (амандманима) Устава СРЈ. Амандман 5. прописује:
„Председник Републике [СРЈ] бира се на непосредним изборима,
тајним гласањем”, а Амандман 3. прописује: „Веће република са-
чињава по 20 савезних посланика из сваке републике чланице,
изабраних на непосредним изборима”.1848 Због непосредних избора
у Скупштину СРЈ, присталице Мила Ђукановића нису хтеле да
прихвате амандмане и као већина у Скупштини Црне Горе усвојили
су изјаву да Скупштина Црне Горе не признаје ниједан правни акт
који је усвојен без њених „легитимних представника”.1849 Већ, у
1844 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 129-130, 137, 149, 170. После напада
НАТО-а на СРЈ, 1999-2000. део официра и војника напуштао је Војску
Југославије, а прелазио у службу полиције Црне Горе.
1845 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 216; Владан Влајковић, Војна тајна, II,
стр. 42-43, 46-47. Да би се умањила предност у информативном простору Црне
Горе створена је телевизијска станица ЈУ-ИНФО, али она није покривала цели
простор Црне Горе.
1846 Политика (31002) 16.2.2000, стр. 1.
1847 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 126.
1848 Политика (31141) 7.7.2000, стр. 1, 14; Владан Влајковић, Војна тајна, II,
Beograd, 2004, 38-39. Милошевићу је требао и пристанак једног посланика
ДПС-а из Црне Горе у Већу република Савезне скупштине СРЈ, а тај глас је
успео да обезбеди после тајних преговора са послаником Миланом Гајовићем.
1849 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 343. Влада Црне Горе
престала је слати и новац за заједничке органе СРЈ. Влада Црне Горе преузела
је финансијске, спољнотрговинске, царинске и безбедоносне надлежности од
министарстава СРЈ на подручју Црне Горе.
354 ИСТОРИЈА СРБА 5
августу 2000. влада Црне Горе наредила је да полиција постави
тачке за царинску контролу на путевима који спајају Србију и Црну
Гору.1850 У фебруару 2001. Влада СРЈ одобрила је Савезној управа
царина да постави контролне тачке на путевима из Црне Горе и са
Космета, а у намери да спречи превоз робе на коју није плаћена
царина према савезним прописима СРЈ.1851
После промене Устава СРЈ, 27.7.2000. расписани су избори за
Скупштину СРЈ, председника СРЈ и локалне органе власти у Ре-
публици Србији (Скупштину АП Војводине, скупштине општина и
градова) за 24.9.2000.1852 У предизборним свађама августа 2000.
СПО је изашао из ДОС-а.
У јулу 2000. на састанку Начелник Генералштаба ВЈ Небојша
Павковић, шеф СДБ Радомир Марковић и савезни министар за
информисање Горан Матић тражили су начин да се средства Војске
Југославије употребе за ометање рада радио и телевизијских
станица које су подржавале противнике Милошевића.1853
У Црној Гори, СНП Момира Булатовића одлучио је да ће
учествовати у савезним изборима. Насупрот њима М. Ђукановић и
његова ДПС одлучили су да не учествују у изборима, а наставили су
да делују против личности које су биле за ближу сарадњу са Срби-
јом.1854 На уједињавању опозиције у Србији лично је радила и
Мадлен Олбрајт. Опозиција у Србији (без СПО-а) одлучила је да на
изборе изађе са једном листом, а 5.8.2000. одлучено је да њен
кандидат за председника СРЈ буде Војислав Коштуница.1855
24.9.2000. одржани су избори на које је посматраче послало
неколико страних држава (Немачка, Индија, ...).1856 Гласање у Црној
Гори отежао је став њене владе, то јест одбијање М. Ђукановића и
партија које су га подржавале да учествују у изборима.1857 Због тога,
1850 Политика (31188) 23.8.2000, стр. 18.
1851 Политика (31354) 12.2.2001, стр. 1.
1852 Политика (31162) 28.7.2000, стр. 1.
1853 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 41-42.
1854 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 167. У првој половини 2000. Војска
Југославије имала је вести да су у МУП-у Црне Горе створене дружине које
застрашују и премлаћују лица која су се одазвала на позив да служе у ВЈ.
1855 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 193. До 4.8.2000. део опозиције предла-
гао је да противкандидат Милошевићу на изборима буде Иван Стамболић.
1856 Политика (31221) 25.9.2000, стр. 16; Политика (31225) 29.9.2000, стр. 1.
1857 Политика (31188) 23.8.2000, стр. 18; Политика (31195) 30.8.2000, стр. 18;
Политика (31220) 24.9.2000, стр. 1; Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 61-
62. Пред изборе у септембру 2000. Генералштаб ВЈ је разговарао да употребом
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 355
у Црној Гори се гласало углавном у приватним објектима и просто-
рима предузећа која су седишта имала у Србији. Коштуница је у
првом кругу добио више од 50% гласова. Опозициони представници
на изборним местима имали су увид у те резултате. Ипак, Савезна
изборна комисија је покушала да прикаже лажне резултате, а према
њеном званичном саопштењу нико није имао натполовичну већину у
гласању за председника СРЈ, то јест Милошевић и Коштуница тре-
бало је да иду у други круг гласања.1858 После саопштења Савезне
изборне комисије, 28.9.2000. у Генералштабу ВЈ разговарало се о
„изненађујућим изборним резултатима”, генерал-потпуковник Бранко
Крга, начелник Обавештајне управе ВЈ, тада је рекао: „У САД је
присутно инсистирање да се други круг [избора] не прихвати и да се
инсистира на томе да се припадници МУП-а и Војске [Југославије]
придобију на страну Демократске опозиције [Србије], у супротном се
сугерише да се приступи масовним протестима.”1859
ОЕБС је тражио да се призна воља народа. Дошло је до про-
теста народа у Србији, а 29.9.2000. штрајк су почели и рудари
Колубаре, који су престали испоручивати угаљ термоелектрани и
довели до смањења производње електричне енергије.1860 Долазак
полиције на коп „Тамнава” 4.10.2000. у намери да прекину обуставу
рада рудара довео је до уласка хиљада грађана на копове Колуба-
ре, који су подржали рударе.1861 Одлука Савезног уставног суда од
4.10.2000. да поништи изборе одржане 24.9.2000. била је повод за
општи народни бунт.
Део оних који су се обогатили сарађујући са Милошевићем
одлучио је да пронађе нове политичаре са којима ће сарађивати.
Опозиционе вође су раније упозоравале полицију и њене старешине
да је крај Милошевићеве владавине, а да употреба силе од стране
Војне полиције (7. батаљон и друге јединице) обезбеди гласачка места у Црној
Гори, јер су имали обавештење „да ће снаге МУП-а Републике Црне Горе
разним методама ометати излазак грађана на гласачка места, сам ток гласања,
као и да се припремају за крађу гласачког материјала.” Договорено је да војно
обезбеђење буде 100 метара од гласачких места.
1858 Политика (31225) 29.9.2000, стр. 1; Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 67.
1859 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 68-70, 77. Крга је даље рекао да у три
случаја може доћи до војне интервенције (САД, НАТО) против СРЈ. Први случај
је ако дође до напада Војске Југославије против КФОР-а, или СФОР-а. Други
случај је ако дође до сукоба Војске Југославије против МУП-а Црне Горе, а
трећи случај је ако се Војска Југославије употреби против присталица ДОС-а.
1860 Политика (31226) 30.9.2000, стр. 1; Политика (31233) 7.10.2000, 7. У органи-
зовању обуставе вађења угља учествовали су и Небојша Човић и Борис Тадић.
1861 Политика (31232) 6.10.2000, стр. 3; Политика (31234) 8.10.2000, стр. 7.
356 ИСТОРИЈА СРБА 5
МУП-а то неће спречити. Према једној изјави министра Влајка Сто-
јиљковића (1937-2002) МУП Србије имао је 35.000 запослених, а од
тога 21.000 у униформама, у априлу 2000.1862
Изгледа да је већ на гласању 24.9.2000. велики део запослених
у МУП-у и ВЈ гласао за Коштуницу и ДПС.1863 У септембру 2000. део
„Милошевићевих водећих људи” у МУП-у одлучио је да промени
страну. Уочи 5.10.2000. неки од вођа опозиције преговарали су са
делом команданата полиције (тадашњим као и смењеним Ј. Ста-
нишићем) и командантом ЈСО Милорадом Луковићем Легијом о
успостављању нове власти.
4.10.2000. на Белом Двору у Београду, Милошевић је одржао
један састанак са већим бројем генерала и разговарано је да ли ВЈ
да се употреби да заустави на путевима присталице ДОС-а које ће
5.10.2000. кренути према Београду из осталих насеља у Србији.1864
Из Ниша, Ваљева, Чачка, Ужица и других насеља су долазиле
колоне возила са присталицама ДОС-а у Београд 5.10.2000.1865 Они
су имали и нешто оружја. Малобројне групе полицајаца и војника на
путевима који су водили у престоницу нису могле да зауставе десе-
тине хиљада које су долазиле. Ускоро су се улицама престонице
кретале „стотине хиљада” побуњених грађана, а у 15:00 говорима
ДОС-ових вођа почео је протестни скуп.1866 Дошло је и до сукоба са
малобројном милицијом испред Скупштине СРЈ. Димне бомбе и
сузавци нису растерали окупљене. Напротив, недовољан број поли-
цајаца није их спречио да упадну у Савезну скупштину. Скупштина је
опљачкана и запаљена око 17:00.1867 Војна јединица која је послата
да брани зграду Радио-телевизије Србије повукла се када је видела
1862 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 176-177; Политика (29986, 16.4.1997,
стр. 1. Влајко Стојиљковић именован је 15.4.1997. за потпредседника владе
Србије и министра Унутрашњих послова.
1863 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 84.
1864 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 72-73. Изгледа да је тада Влајко
Стојиљковић изјавио да ће, без употребе ВЈ, МУП Србије моћи зауставити
долазак присталица ДОС-а у Београд.
1865 Политика (31232) 6.10.2000, стр. 3; Политика (31233) 7.10.2000, стр. 5.
1866 Политика (31232) 6.10.2000, стр. 12.
1867 Политика (31370) 28.2.2001, стр. 13; Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 77-
78. Командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), која је била део Ресора
државне безбедности МУП-а Србије, пуковник Милорад Луковић Улемек познат
као Легија изашао је са ЈСО на улицу, али, када је видео број присталица ДОС-
а који су се окупили на улицама Београда, није наредио сукоб са њима. Део
полуоклопљених возила ЈСО распоредио је око Генералштаба ВЈ.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 357
да је број људи на улицама превелики.1868 Полиција није успела
спречити улазак побуњених грађана у зграду Радио-телевизије
Србије и она је такође запаљена.1869
Наређења која је издавао министар полиције Србије Влајко
Стојиљковић нису била извршавана. Протестанти су запалили и део
полицијске станице Стари град, а већина полицајаца се повукла,
други су били разоружани од цивила, присталица ДОС-а.1870
Вође ДОС-а ушле су у Скупштину града и ту сместиле своје
седиште,1871 а увече 5.10.2000. године позвали су своје присталице
да престану да руше и пљачкају. У нередима скоро да није било
изгубљених живота.
САД су већ биле признале победу Коштунице и ДОС-а. Међу
генералима Војске Југославије постојао је страх да сукоб ВЈ против
присталица ДОС-а може бити изговор за САД да покрену нови војни
напад на СРЈ.1872 Војни врх и Павковић видели су да није могуће
војском одржати Милошевића на власти. Милошевић је звао Павко-
вића и очекивао помоћ ВЈ, али видео је да ни генерал Павковић није
у стању да пошаље војску против побуњеног народа.1873 Цео систем
државне присиле у Милошевићевој Србији распао се.
Следећег јутра, 6.10.2000. Војислав Коштуница је ушао у каби-
нет председника Србије на Новом Београду. Пре подне 6.10.2000. ту
је дошао и Н. Павковић и признао Коштуницу као новог председника
СРЈ.1874 Руски амбасадор Иванов посредовао је и посетио Коштуни-
цу, а затим и Милошевића. Увече, 6.10.2000. Милошевић је признао
јавно пред телевизијским камерама РТС свој пораз, а честитао је
победу Коштуници.1875 „Кризни штабови” састављени од присталица
ДОС-а улазили су у Савезну скупштину СРЈ, државне установе,
предузећа и друго и узимали управу у њима.1876
1868 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 79.
1869 Политика (31232) 6.10.2000, стр. 12.
1870 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 79.
1871 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 79-80.
1872 Владан Влајковић, Војна тајна, I, стр. 134-137.
1873 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 84-85.
1874 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 85.
1875 Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 85.
1876 Политика (31233) 7.10.2000, стр. 4-5; Политика (31238) 12.10.2000, стр. 12;
Политика (31243) 17.10.2000, стр. 10; Е. В. Н, Пљачка дуга 24 дана, са
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html. Под притиском побуњених
радника противника СПС-а од 5.10.2000. у предузећима неки директори, које
су поставили СПС и ЈУЛ, поднели су оставке. Млађан Динкић је са својим
358 ИСТОРИЈА СРБА 5
Пошто је Дом Народне скупштине СРЈ био запаљен, увече
7.10.2000. у центру „Сава” одржана је конститутивна седница нове
Савезне скупштине Југославије, а Војислав Коштуница, на тој за-
једничкој седници оба дома Скупштине СРЈ, положио је заклетву.1877
У октобру 2000. и председник владе СРЈ М. Булатовић поднео је
оставку, али његова влада је наставила радити до избора нове.1878
Истог, 7.10.2000. син Слободана Милошевића, Марко је побе-
гао у Москву.1879 Део представника ДОС-а и самом Милошевићу
нудио је да оде у иностранство, али Милошевић је то одбио. Он је
мислио да га је Русија издала и није желео да тражи склониште у
њој. После смењивања Милошевић је наставио да живи у вили
„Мир”, која је после 22.4.1999. постала резиденција председника
СРЈ, уз војне објекте и Музеј „25 мај” на Дедињу, али у скоро добро-
вољном кућном притвору до хапшења 2001.1880
Двовлашће и избори за скупштину Србије 2000.
У Србији је настало својеврсно двовлашће. Власт на нивоу
Републике и даље је имала коалиција социјалиста, јуловаца и ради-
кала. М. Милутиновић и Зоран Анђелковић, као представници СПС-
а потписали су споразум са Зораном Ђинђићем, као представником
ДОС-а, и Вуком Драшковићем, као представником СПО-а, да се
створи једна прелазна влада Србије и да се одрже ванредни избори
у Србији (16.10.2000).1881 После оставке владе М. Марјановића, у
наоружаним пратиоцима („кризни штаб”) ушао 6.10.2000. у Народну банку
Југославије. Динкић је држао ту институцију до 31.10.2000. када је бивши
гувернер народне банке Влаховић предао званично институцију Динкићу.
1877 Политика (31234) 8.10.2000, стр. 1.
1878 Политика (31236) 10.10.2000, стр. 1; Политика (31342) 31.1.2001, стр. 1, 8;
Политика (31343) 1.2.2001, стр. 8; Политика (31367) 25.2.2001, стр. 1. У
јануару 2001. Момир Булатовић је дошао у сукоб са осталим вођама СНП и
поднео је оставку на место председника СНП, а у фебруару 2001. године за
председника СНП иабран је Предраг Булатовић.
1879 Политика (31234) 8.10.2000, стр. 3.
1880 Политика (31283) 26.11.2000, стр. 6; Политика (31344) 2.2.2001, стр. 1;
Политика (31402) 1.4.2001, стр. 10; Политика (31405) 4.4.2001, стр. 12.
Коштуница није прешао у резиденцију председника СРЈ. Него је тај објекат,
оставио на кориштење С. Милошевићу, кога је обезбеђивала јединица МУП-а
Србије под командом генерал-мајора Сенте Миленковића. С. Милошевић са
телохранитељима је посетио ванредни конгрес СПС-а 25.11.2000. у Сава
центру на коме је поново изабран за председника СПС.
1881 Политика (31243) 17.10.2000, стр. 1.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 359
Народној скупштини Србије, 23.10.2000. нова Прелазна влада
Миломира Минића створена је тако да председник и сваки министар
има по два заменика.1882
Милошевићеви људи у полицији и државној безбедности
задржали су своје положаје, а нису само М. Минић и представници
СПС-а подржавали Р. Марковића.1883 Око Р. Марковића су се и
јавиле велике разлике у ДОС-у. Захтеве вођа СПО-а да се смени Р.
Марковић, подржао је Зоран Ђинђић (председник Демократске
странке од почетка 1994). С друге стране председник В. Коштуница
није журио да смени Радомира Марковића са врха Службе државне
безбедности, нити Небојшу Павковића са места начелника Гене-
ралштаба ВЈ.1884
После преузимања власти од стране ДОС-а, Шефови диплома-
тија ЕУ укинули су нафтни ембарго и забрана ваздушног саобраћаја
за Србији 9.10.2000.1885 Југославија се враћала у међународне
институције из којих је била избачена. Крајем октобра 2000. Пакт за
стабилност Југоисточне Европе примио је СРЈ за пуноправног чла-
на. После порука из УН и САД,1886 председник Војислав Коштуница
тражио је пријем СРЈ у УН, а, после препоруке СБ, Генерална
скупштина УН једногласно је прихватила тај захтев 1.11.2000.1887
1882 Политика (31251) 25.10.2000, стр. 1. Председник владе био је из СПС-а, а
потпредседници владе били су Небојша Човић (ДОС) и Спасоје Кунић (СПО).
Све одлуке председника и министара доношене су само уз сагласност
представника три уговорне стране, СПС-а, ДОС-а и СПО-а.
1883 Политика (31262) 5.11.2000, стр. 9; Политика (31266) 9.11.2000, стр. 7.
Радомир Марковић је изгледа од Слободана Милошевића добио „дозволу да
убија у име државе”. Такав утисак оставила је и једна његова претња коју је
почетком новембра 2000. године упутио ДОС-овим коминистрима унутрашњих
послова када се разговарало о потреби смене шефа СДБ. Према потпредседни-
ку Спасоју Крунићу, у разговору са коминистрима из Прелазне владе Србије, Р.
Марковић је претио својим „бројним познаницима у подземљу”, који су њему
тобоже рекли: „Шефе, само реци коме треба да јебемо мајку ...”
1884 Политика (31262) 5.11.2000, стр. 1; Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 82.
Изгледа да су обојица прво убедили Коштуницу да њихово смењивање може
довести до тешкоћа у раду СДБ-а и ВЈ, а после су лажно нудили оставке истом.
1885 Политика (31235) 9.10.2000, стр. 1; Политика (31236) 10.10.2000, стр. 1.
Остале су на снази само казне за лица повезана са Милошевићем, то јест њима
је било забрањено да се издају визе за улазак у ЕУ и нису могли користити
новац који је био на њиховим рачунима у ЕУ.
1886 Политика (31237) 11.10.2000, стр. 1. После 5.10.2000. Генерални секретар УН
Кофи Анан и Ричард Холбрук, амбасадор САД у УН, говорили су да ће подржати
пријем СРЈ у УН ако она преда захтев да буде примљена као нова држава.
1887 Давид Ђ. Дашић, Неки унутрашњи и ..., стр. 176; Resolutions and Decisions
adopted by General Assembly during its fifthy-fifth session 5 September 23
360 ИСТОРИЈА СРБА 5
Председник ОЕБС-а Бенита Фереро Валднер писала је Коштуници
да у име СРЈ тражи примање у ОЕБС,1888 а 10.11.2000. Стални савет
ОЕБС-а одлучио је да СРЈ постаје члан ОЕБС-а.1889 Савезна влада
је одлучила да обнови дипломатске односе са САД, Великом Бри-
танијом, Немачком, Француском и Северном Ирском 16.11.2000.1890
Војислав Коштуница је за председника савезне владе предло-
жио Зорана Жижића из СНП,1891 а Савезна скупштина изабрала је
владу 4.11.2000.1892 Крајем новембра 2000. Савезна скупштина за
гувернера Народне банке Југославије изабрала је М. Динкића, који
је од Октобарског преврата био вршилац дужности гувернера.1893
Према договору (из октобра) ДОС-а, СПС-а и СПО-а заказани
су избори за Скупштину Србије за 23.12.2000. СПС су напуштали и
гласачи и чланови. Међу њима је био и Милорад Мишковић, ути-
цајни члан социјалистичке владе Републике Србије и један од најбо-
гатијих људи у Србији.1894 На изборима 23.12.2000. ДОС је добио 176
места у Народној скупштини Србије, СПС је добио 37 посланичких
места, Српска радикална странка је добила 23 посланичка места, а
Странка српског јединства је добила 14 места.1895
У Црној Гори и на Космету настављен је процес одвајања од
Србије. У Црној Гори средином новембра 2000. из платног промета
потпуно је избачен динар, а једина званична валута коју су примале
државне установе, трговине и друга јавна предузећа остала је
немачка марка.1896
December 2000, Volume I, New York 2001, p. 28.
1888 Политика (31246) 20.10.2000, стр. 1.
1889 Политика (31268) 11.11.2000, стр. 1.
1890 Политика (31274) 17.11.2000, стр. 1.
1891 Политика (31254) 28.10.2000, стр. 1. Због одбијања ДПС-а и М. Ђукановића да
учествују на савезним изборима, Црну Гору је у савезној скупштини СРЈ
представљала Булатовићева СНП, која је била изван власти у Црној Гори.
1892 Политика (31263) 6.11.2000, стр. 7.
1893 Политика (31286) 1.12.2000, стр. 1; Дубрвка Вујановић, Нови гувернер до
краја јула; Г. Б, Отишао Динкић дошла Кори, www.novosti.rs/додатни_садржај/
архива.539.html. Млађан Динкић је после стварања СЦГ и претварања Народне
банке Југославије у Народну банку Србије остао на месту гувернера до јула
2003. када је усвојен Закон о народној Банци Србије, а на место гувернера
изабрана Кори Удовички.
1894 Политика (29961) 22.3.1997, стр. 13. У марту 1997. Радоје Контић је Мирослава
Мишковића поставио на место министра трговине СРЈ.
1895 Политика (31324) 13.1.2001, стр. 8; Republic of Serbia – Federal Republic of
Yugoslavia, Parliamentary elections 23 December 2000, OSCE/ODIHR Final Report,
Warsaw 20 February 2001, www.osce.org (април 2019), 16.
1896 Политика (31270) 13.11.2000, стр. 11.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 361
Разговор В. Коштунице и М. Ђукановића 25.12.2000. показао је
да Ђукановић жели независност, то јест одвајање од Србије, али
Коштуница је то тражење независности за Црну Гору назвао наси-
љем које се противи Уставу СРЈ.1897
Пред Милошевићево изручење МКСЈ УН, показала се већа
заинтересованост Русије за Србију и Балкан. Дошло је до прве
посете председника Русије Владимира В. Путина 16. и 17.6.2001.
Београду и Приштини (то јест војницима Русије на Слатини).1898
Изручење Милошевића МКСЈ УН и његова смрт
Поштујући договор склопљен у ДОС-у, у другој половини јануа-
ра 2001. председник Србије Милан Милутиновић састављање владе
поверио је Зорану Ђинђићу.1899 У Скупштини Србије, влада Зорана
Ђинђића изабрана је 25.1.2001.1900 Истог, 25.1.2001. Радомир Раде
Марковић поднео је оставку, а за новог шефа СДБ одређен је Горан
Петровић.1901 Представници САД од Ђинђића су тражили да поша-
ље Слободана Милошевића у МКСЈ УН до 31.3.2001.1902 МУП
Србије наредио је да се ухапси Милошевић 30.3.2001. године,1903
али хапшење је завршено тек око 04:40, 1.4.2001. године, а МУП је
1897 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 344.
1898 Политика (31474) 17.6.2001, стр. 1; Политика (31475) 18.6.2001, стр. 1. Са
Путином је дошао поново и Игор Иванов, министар спољних послова Русије.
1899 Политика (31334) 23.1.2001, стр. 7; Политика (32044), 21.1.2003, стр. А1. У
јануару 2003. Милутиновић је отишао да се брани пред МКСЈ УН.
1900 Политика (31337) 26.1.2001, стр. 8-9. У тој влади било је 7 потпредседника
(Небојша Човић, генерал-пуковник Момчило Перишић, ...) и 17 министарстава.
Један од потпредседника Душан Михајловић био је и министар унутрашњих
послова (2001-2004). Важна министарства у влади добили су Божидар Ђелић
(министар за финансије и економију) и Александар Влаховић (министар за
реструктуирање привреде и приватизацију).
1901 Политика (31337) 26.1.2001, стр. 13; Политика (31367) 25.2.2001, стр. 1. Р.
Марковић је ухапшен у фебруару 2001. уз оптужбу да је организовао атентат
на Вука Драшковића код Лазаревца 1999.
1902 Политика (31347) 5.2.2001, стр. 1. Преносећи претње из САД Ђинђић је рекао
да ако се тај захтев не испуни, „америчке делегације [САД] у међународним
организацијама као што су Међународни монетарни фонд и Светска банка
гласаће после 31. марта [2000.] против наших интереса.”
1903 Политика (31402) 1.4.2001, стр. 1, 7, 9. Да се изведе хапшење Министарство
унутрашњих послова Србије послало је нову јединицу, која је требала пре
хапшења да „замени” претходну јединицу МУП-а за чување С. Милошевића,
којом је командовао генерал-мајор Сента Миленковић. После подне и у ноћи
30.3.2001. Сентина јединица није допустила замену обезбеђења и хапшење.
362 ИСТОРИЈА СРБА 5
Милошевића одвео у Централни затвор.1904 Хапшење није могло
спречити ни око 1.000 Милошевићевих присталица који су дошли до
виле „Мир” да подрже бившег председника.1905
Било је јасно да је хапшење везано за захтеве да се суди
Милошевићу у Хагу (МКСЈ УН) за убиства Албанаца на Косову 1999.
Од маја 2001. у медијима у Србији објављене су вести да су лица из
МУП-а Србије део тела Албанаца убијених на Космету тајно возила
до Дунава и Батајнице и покушали их сакрити.1906
Из Вашингтона је дошло упозорење да САД траже усвајање
закона о сарадњи са МКСЈ УН до 29. јуна, као услов да учествују у
донаторској конференцији за СРЈ.1907 У Скупштини СРЈ представни-
ци ДОС-а и СНП нису могли да се договоре ко треба да одобри пре-
дају оптужених лица суду МКСЈ УН у Хагу.1908 Министри из ДОС-а у
Влади СРЈ на седници 23.6.2001. усвојили су Уредбу о поступку у
сарадњи са Међународним кривичним трибуналом.1909 Та уредба би-
ла је суспендована 28.6.2001. од Уставног суда СРЈ али, око 16:00,
28.6.2001. Влада Србије донела је Одлуку да ће поступитипрема
Статуту и Правилнику МКСЈ УН и истог дана Милошевић је одвезен
хеликоптером до Дубрава, код Тузле, а одатле авионом у Хаг.1910
Због тога, председник владе СРЈ Зоран Жижић поднео је оставку
29.6.2001.1911 Присталице Слободана Милошевића одржале су
протестна окупљања у Београду 29.6.2001.
У фебруару 2002. почело је суђење Милошевићу у Хагу. Више
Срба којима се судило у МКСЈ УН умрло је у време суђења. Међу
њима био је и Милошевић. Непосредно пред смрт, Милошевић је
изнео тврдњу да га неко трује у МКСЈ УН. Са друге стране, из Три-
бунала су тврдили да је он сам тајно набавио и узимао један лек.
1904 Политика (31403) 2.4.2001, стр. 1. Милошевић је био оптужен за злоупотребу
председничке дужности и проневеру новца у СРЈ.
1905 Политика (31401) 31.3.2001, стр. 1; Владан Влајковић, Војна тајна, II, 126-130.
1906 Политика (31435) 9.5.2001, стр. 1, 17. Због сумње да су знали за сакривање
тела са Косова, пензионисани су у мају 2001. генерал-пуковник МУП-а
Властимир Рођа Ђорђевић и генерал потпуковник МУП-а Обрад Стевановић.
1907 Политика (31457) 31.5.2001, стр. 1.
1908 Политика (31479) 22.6.2001, стр. 1, 9.
1909 Политика (31481) 24.6.2001, стр. 1, 7.
1910 Политика (31486) 29.6.2001, стр. 1; Политика (31488) 1.7.2001, стр. 1. Устав
није допуштао изручење грађана СРЈ страним судовима.
1911 Политика (31487) 30.6.2001, стр. 1; Политика (31505) 18.7.2001, стр. 1. Жижић
је рекао да је такво изручење „кршење основних људских права, која гарантује
Устав.” Коштуница је за новог председника владе СРЈ именовао Драгишу
Пешића.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 363
Званично, из МКСЈ УН саопштено је да је Милошевић умро при-
родном смрћу 11.3.2006.1912 Милошевићево тело превезено је у
Београд, а 18.3.2006. сахрањен је у Пожаревцу (у коме је и рођен
20.8.1941).1913
Насловна страна НИН-а од 16.3.2006.
1912 Момир Булатовић, Неизговорена ..., стр. XVIII-XXV, 311-315; Војислав Шешељ,
Завршна реч у Хашком процесу, Београд 2012, стр. 51. Милошевић je објавио
9.3.2006. да га трују леком рифампицин, који поништава дејство других леко-
ва, које је морао да узима због нормализовања крвног притиска. Остаје сумња
да су лекари и запослени у затвору немаром, ако не са намером, допринели да
се Милошевићево здравствено стање погорша и убрза његова смрт.
1913 Политика (28440) 12.12.1992, стр. 7.
364 ИСТОРИЈА СРБА 5
Смрћу Милошевића остало је упражњено место вође СПС-а.
За новог председника СПС 3.12.2006. изабран је Ивица Дачић
(Призрен, јануар 1966-).1914
Време распадања ДОС-а
Период насиља за Србију није прошао са сменом власти
5.10.2000.1915 Насиље се наставило. Већ у новембру 2000. дошло је
до отмица богатих личности, или њихових сродника.1916 За део отми-
ца осуђен је тзв. „земунски клан”.1917 На Новом Београду 9.4.2001.
године на важној саобраћајници наоружана лица отела су Миросла-
ва Мишковића (председник и власник Делта холдинга).1918 У Бео-
граду 3.8.2001. убијен је помоћник начелника Државне безбедности
Момир Гавриловић.1919 То је довело до оптужби из ДСС-а да је део
владе, првенствено Министарство унутрашњих дела, повезано са
незаконитом продајом цигарета и криминалом, а представници ДСС
напустили су владу Србије средином августа 2001.1920
Због личног насилништва на јавним местима, средином јуна
2001. командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад
Луковић Улемек Легија морао је поднети оставку и напустити Ресор
државне безбедности Србије.1921 Убрзо, од 10. до 17.11.2001. дошло
је до побуне ЈСО, а наоружани припадници ЈСО привремено бло-
кирали су аутопут Нови Сад – Суботица и једну траку аутопута у
Београду, код Сава центра.1922 В. Коштуница је оптужен да је изја-
1914 Биљана Баковић, Година осамостаљења Србије, са http://www.politika.rs.
1915 Прекршиоци закона учествовали су у збацивању Милошевића 5.10.2000. а
однели су и део оружја из полицијске станице.
1916 Политика (31287) 2.12.2000, стр. 14. У новембру 2000. отет је био Стефан
Живојиновић осмогодишњи син познатог тенисера Слободана Живојиновића
Бобе и још познатије певачице Фахрете (Јахић) Живојиновић Лепе Брене. За
ослобађање родитељи су морали платити 2.500.000 немачких марака.
1917 Специјално тужилаштво за организовани ..., стр. 25, 29.
1918 Политика (31411) 10.4.2001, стр. 1, 13; Политика (31412, 11.4.2001, стр. 1.
Брзо, отмичари су добили од породице Мишковић неколико милиона немачких
марака и ослободили Мирослава.
1919 Политика (31528) 10.8.2001, стр. 11.
1920 Политика (31537) 19.8.2001, стр. 1; Политика (31543) 25.8.2001, стр. 1.
1921 Политика (31478) 21.6.2001, стр. 14.
1922 Политика (31621) 11.11.2001, стр. 1; Политика (31622) 12.11.2001, стр. 13;
Политика (31623) 13.11.2001, стр. 1 Политика (31628) 18.11.2001, стр. 13.
Побуну је организовао нови командант ЈСО Душан Маричић Гумар.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 365
вом да је протест наоружаних специјалаца у униформама сличан
штрајку лекара у белим мантилима умањивао свест о озбиљности
побуне. Влада Србије преместила је ЈСО из Ресора државне
безбедности у Ресор јавне безбедности, али захтев побуњених да
се смени начелник Ресора државне безбедности Душан Петровић је
испуњен.1923
Насиља Албанаца пренела су се изван Косова. Крећући се у
пет километара дубокој „зони безбедности” у ужој Србији, неколико
стотина припадника УЧК узело је села Кончуљ и Лучани (општина
Бујановци), а почели су нападати на службенике МУП-а Србије од
19.11.2000.1924 Проширили су своју контролу на још нека албанска
села и почетком 2001. наставили нападати полицију и војнике ВЈ на
подручју Бујановца и Прешева.1925 Према одобрењу, Савета НАТО-а
командант КФОР-а Карло Кабиђозу са потпредседником владе
Србије Небојшом Човићем потписао је споразум о уласку полиције и
ВЈ у део тзв. Копнене зоне безбедности Ц-исток (то јест подручје код
тромеђе Србије, Македоније и Косова).1926 Улазак ВЈ и МУП-а Србије
у Копнену зону безбедности Ц 14.3.2001. повећао је сигурност.1927
После до 31.5.2001. припадници ВЈ и МУП-а ушли су у остале дело-
ве Копнене зоне безбедности.1928 На прелазу Мердаре КФОР је
потписао споразум са представницима СРЈ о почетку повратка
полиције Србије у зону безбедности Ц (југозападни од Прешева)
12.3.2001.1929 Завршетак уласка МУП-а Србије и ВЈ у Копнену зону
безбедности на југу Србије 31.5.2001. пратило је и разоружавање
побуњених Албанаца.1930
Албанска оружана насиља добила су масован карактер и у
суседној Македонији 2001. Од краја фебруара до јуна 2001. у
1923 Политика (31625) 15.11.2001, стр. 1; Политика (31628) 18.11.2001, стр. 13.
Вође побуне нису кажњене.
1924 Политика (31289) 4.12.2000, стр. 8; Политика (31290) 5.12.2000, стр. 5.
1925 Политика (31338) 27.1.2001, стр. 7; Политика (31349) 7.2.2001, стр. 7; Поли-
тика (31378) 8.3.2001, стр. 1.
1926 Политика (31379) 9.3.2001, стр. 1; Политика (31383) 13.3.2001, стр. 1, 9. На
захтев Питера Фејта, кога је послао генерални секретар НАТО-а, 12.3.2001.
одвојено побуњени Албанци и Н. Човић потписали су споразум да ће престати
са оружаним сукобима, али да ће се задржати у местима која држе.
1927 Политика (31385) 15.3.2001, стр. 1, 7.
1928 Политика (31396) 26.3.2001, стр. 1; Политика (31458) 1.6.2001, стр. 1.
1929 Политика (31383) 13.3.2001, стр. 1, 9; Политика (31385) 15.3.2001, стр. 7.
1930 Арменд Берљајоли и др, Фонд са хуманитарно право, Албанци у Србији : Пре-
шево, Бујановац, Медвеђа, www.hlc-rdc.org (мај 2019), стр. 37-38. Истовреме-
но неколико хиљада Албанаца напустило је Копнену зону безбедности.
366 ИСТОРИЈА СРБА 5
Северној Македонији северно и западно од Скопља трајао је сукоб
побуњених Албанаца и македонских полицајаца и војника.1931 У јуну
2001. побуњени Албанци стигли су до Скопља, то јест села Арачи-
ново, а посредовањем НАТО-а и ЕУ потписан је мировни споразум
13.8.2001.1932
Војна полиција ухапсила је М. Перишића у мотелу „Шарић” на
Ибарској магистрали док је давао тајне документе Војске Југослави-
је Џону Дејвиду Нејбору, службенику амбасаде САД 14.3.2002.1933
Председник СРЈ Војислав Коштуница рекао је да је то „шпијунска
афера невиђених размера која потреса темеље државе”, а Перишић
је морао да поднесе оставку у влади Србије 19.3.2002.1934
Несугласице између ДСС и остатка ДОС-а су се стално повећа-
вале. Непосредно после изручивања Милошевића ДСС је одлучио
да се издвоји из заједничког клуба посланика ДОС-а у Скупштини
Србије.1935 ДС подржан од осталих странака које су чиниле коали-
цију ДОС имао је већину у Скупштини Србије и приморао је Драгана
Маршићанина, који је био један од вођа ДСС-а, да поднесе оставку
на место председника Скупштине 5.12.2001.1936 Расправа око пита-
ња да ли треба одобрити предају грађана СРЈ МКСЈ УН завршена је
11.4.2002. Скупштина СРЈ усвојила је закон о сарадњи са МКСЈ УН,
а после усвајања закона око 19:00 испред Скупштине СРЈ посланик
Влајко Стојиљковић, оптужени у МКСЈ УН за ратне злочине 1999.
године на Космету, пуцао је себи у главу.1937 а 13. априла је умро у
1931 Политика (31370) 28.2.2001, стр. 1; Политика (31386) 16.3.2001, стр. 1.
1932 Политика (31485) 28.6.2001, стр. 5; Политика (31515) 28.7.2001, стр. 1; По-
литика (31532) 14.8.2001, стр. 1; Политика (31538) 20.8.2001, стр. 3;Политика
(31554) 5.9.2001, стр. 2. Министарство одбране Северне Македоније проце-
њивало је у августу 2001. да је у побуни 2001. учествовало око 8.000 наору-
жаних Албанаца. Као посредници у преговорима између Македонаца и Албана-
ца средином 2001. у Скопље су долазили генерални секретар НАТО-а Џорџ
Робертсон и представник ЕУ Хавијер Солана. Према споразуму измењен је и
устав Македоније да би се дала већа права Албанцима и они умирили. Да
надгледа споразум, НАТО је послао 4.800 војника првенствено да сакупе
оружје од Албанаца.
1933 Политика (31744) 20.3.2002, стр. 1; Владан Влајковић, Војна тајна, II, стр. 180-
181, 191. Амбасадор САД у СРЈ Вилијам Монтгомери дао је усмени протест
Савезном министарству иностраних послова СРЈ због хапшења Џ. Д. Нејбора.
1934 Политика (31743) 19.3.2002, стр. 1; Политика (31744) 20.3.2002, стр. 1.
1935 Политика (31513) 26.7.2001, стр. 1. Истовремено одлуку о издвајању својих
посланичких клубова донели су Нова Србија и ПДС.
1936 Политика (31645) 7.12.2001, стр. 1. На истој седници, за новог председника
Скупштине Србије изабрана је Наташа Мићић.
1937 Политика (31767) 12.4.2002, стр. 1, 7.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 367
болници.1938 Закон о сарадњи са МКСЈ УН довео је до значајних про-
мена у понашању према свим лицима оптуженим за ратне злочине
извршене од 1991. до 1999. Оптужени су изгубили подршку држа-
вних установа у СРЈ, а неки су пристали да разговарају о предаји
МКСЈ УН.1939 У мају 2002. неки од оптужених (Никола Шаиновић,
Милан Мартић и други) добровољно су се предали МКСЈ УН.1940
Пре Стојиљковића, 6.2.2001. самоубиство је извршио и његов
претходник на месту министра унутрашњих послова Србије Зоран
Соколовић.1941
Председништво ДОС-а, без представника ДСС, 24.5.2002.
одлучило је да, због недолазака на седнице Скупштине Србије,
искључи неке од посланике са своје листе, а најбројнији су били
чланови ДСС.1942 Одлука је била кажњавање ДСС, а појачала је
сукоб између Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. Већина
ДОС-а у Народној скупштини Србије изгласала је измене Пословни-
ка, а после Административни одбор Скупштине донео је одлуку о
искључивању двадесет једног посланика из ДСС.1943 У јулу 2002.
Уставни суд СРЈ донео је одлуку да такво одузимање посланичких
мандата није законито.1944 Председништво ДОС-а наставило је
кажњавати ДСС, који је избачен из ДОС-а а сви мандати у Скупшти-
ни Србије одузети су од ДСС-а.1945 ДОС није успео да траје ни пола
мандата који је добио од народа. Распао се уз велике свађе.
Председник Војислав Коштуница сменио је генерал-пуковника
Небојшу Павковића са места начелника Генералштаба ВЈ, а на исто
место је поставио генерал-пуковника Бранка Кргу 24.6.2002.1946
1938 Политика (31769) 14.4.2002, стр. 1.
1939 Политика (31778) 23.4.2002, стр. 6; Политика (31779) 24.4.2002, стр. 7. У
другој половини априла 2002. Ратку Младићу укинута је заштита састављена од
лица из Војске Југославије. Истовремено у Министарству правде СРЈ са
генералом Драгољубом Ојданићем, Миланом Мартићем, Милетом Мркшићем,
Николом Шаиновићем и другим почели су разговори да се они добровољно
предају МКСЈ УН у Хагу.
1940 Политика (31786) 3.5.2002, стр. 1; Политика (31797) 16.5.2002, стр. 8.
1941 Политика (31350) 8.2.2001, стр. 14.
1942 Политика (31807) 26.5.2002, стр. 1.
1943 Политика (31818) 6.6.2002, стр. 1; Политика (31825) 13.6.2002, стр. 1.
1944 Политика (31869) 27.7.2002, стр. А1.
1945 Политика (31873)31.7.2002, стр. А1.
1946 Политика (31837) 25.6.2002, стр. 1.
368 ИСТОРИЈА СРБА 5
Од транзиције социјалистичке
привреде до рецесије 2009-2012
У Европи социјалистичка друштва претварана су у грађанска
(капиталистичка) од краја осамдесетих година XX века. Државно и
друштвено власништво над средствима за производњу из соција-
лизма напуштано је, а мењало га је приватно власништво над
средствима за производњу и привредним удружењима.1947 Устав
Србије из 2006. формално је укинуо друштвену својину коју је
задржао Устав из 1990.1948
Зачеци стварања нове капиталистичке класе у СФРЈ су се
појавили у другој половини осамдесетих година XX века. Тада је
дошло до стварања већег броја малих приватних предузећа (у за-
натству, угоститељству и трговини). Мали део тих приватника је
успео да створи знатнији капитал. Капиталистичка класа је наста-
јала и од личности које су донеле капитал зарађен у иностранству.
Ипак, нова капиталистичка класа (првенствено економска елита) у
периоду од 1989. до 2003. настајала је већином тако што су влада-
јући слојеви присвајали до тада постојећу друштвену имовину.1949
Један део капиталиста настао је и од ратних профитера.
Укидање санкција Југославији омогућило је мање оживљавање
привреде нарочито у 1997.1950 Те 1997. од око 2.507.000 укупно
запослених лица у СРЈ у друштвеним предузећима радило је око
2.188.000 радника (од тога око 912.000 жена), а у приватним преду-
зећима радило је око 318.000 лица (од тога око 112.000 жена).1951
1947 Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974), Члан 10.
„Социјалистичко друштвено-економско уређење Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије заснива се на ... средствима за производњу у
друштвеној својини ...”
1948 Устав Републике Србије, Службени гласник РС бр. 98/2006, www.ustavni.sud.rs
(децембар 2019), Члан 82. и Члан 86. „Економско уређење у Републици Србији
почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи
предузетништва … Постојећа друштвена својина претвара се у приватну својину
под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом ...”
1949 Младен Лазић, Чекајући капитализам: ..., стр. 169, 171-173. То је период „бло-
киране трансформације” у коме је владајућа СПС невољно вршила промене.
1950 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 118, 128. Укупни на-
ционални доходак је забележио мањи раст у 1996. а нешто већи раст у 1997.
Доходак по становнику у СРЈ 1997. био је око 1.549 $. То је било више у односу
на 1.449 $ доходка по становнику у 1995. години, али и 1.459 $ по становнику
у 1998.
1951 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 93.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 369
До првог значајнијег улагања страног капитала у СРЈ дошло је
средином 1997. године када је министарство Милана Бека (1961-)
завршавало израду Закона о својинској трансформацији у Срби-
ји.1952 У то врме, у јуну 1997. АД Телеком Србије је делимично прива-
тизован и потписан је уговор о продаји 49% Телекома Србије итали-
јанској СТЕТ (29%) и грчкој ОТЕ (20%) компанији, а оне су за то
платиле 1.568.000.000 немачких марака.1953
Закон о својинској трансформацији усвојен је 21.7.1997. годи-
не.1954 После тога, од друге половине 1997. предузећа су вршила
процену своје вредности са Дирекцијом за верификацију процене
капитала предузећа.1955 Део предузећа поделио је акције запосле-
нима. Друштвени капитал у предузећима тако је претваран у акције
приватних лица. Део акција предузећа био је предвиђен за продају
капиталистима. Руководећа елита имала је бољу прилику да стекне
контролу над материјалним богатствима у време приватизације.
Често су осниване мале фирме у које су руководиоци великих
државних предузећа пребацили део њиховог капитала. Остатак
државног предузећа настојали су обезвредити, односно приказати
мање вредним и онда откупити. Они који су раније имали привиле-
гије у управљању и располагању друштвеном својином, постали су
власници приватизоване имовине. Нови власници капитала великим
делом постали су бивши политичари и директори из периода
социјалистичке владавине.1956
Тако је језгро нове капиталистичке класе била владајућа елита
из окружења С. Милошевића. Према једној процени 2012. у Србији
је било 90 лица која су имала имовину у вредности од 30.000.000 и
више долара САД, а укупна вредност имовине тих 90 лица проце-
њена је на око 10.000.000.000 долара САД.1957 О транзицији у Срби-
ји говори и појава Србина М. Мишковића на Форбсовом списку ми-
1952 Политика (29923) 12.2.1997, стр. 13; Политика (29964) 25.3.1997, стр. 1. У
фебруару 1997. Милан Беко је изабран за министра за економску и власничку
трансформацију у влади Републике Србије.
1953 Политика (30039) 10.6.1997, стр. 1, Влада Србије остала је власник 51%
Телекома Србије, који је постао други, а после највећи оператор мобилне
телефоније у СРЈ.
1954 Политика (30081) 22.7.1997, стр. 1.
1955 Политика (30183) 1.11.1997, стр. 11; Политика (30437) 19.7.1998, стр. 11;
Политика (31002) 16.2.2000, стр. 11. У фебруару 2000. процену вредности
направила је приближно 1/3 предузећа, то јест 2.277 од око 7.500 предузећа.
1956 Политика (31985) 20.11.2002, стр. А1, А12.
1957 Танјуг, Србија прошле године имала 100 мултимилионера, www.politika.rs.
370 ИСТОРИЈА СРБА 5
лијардера света који је објављен 2007.1958 После, у децембру 2012.
Мишковић је ухапшен, са сином и неколико пословних сарадника,
под оптужбом да се незаконито богатио у приватизацији.1959
Део приватизација вршен је и „прањем” незаконито зарађеног
новца. У марту 2013. у емисији Некад било Радио телевизије Ре-
публике Српске, бивши члан Ђинђићеве владе Миодраг Исаков
рекао је да провера новца којим је вршена приватизација намерно
није рађена. Зато су се касније јавили проблеми везани за куповину
више предузећа иза које је био „сумњиво” стечени новац тзв. Ша-
рићевог клана и друго.1960 Корупција није била ограничена само на
државну управу. Део судија за материјалну награду доносио је
неправедне пресуде. Слично се дешавало у раду полиције и про-
светних радника.1961 Политичке партије су настојале „на све начине”
да своје чланове запосле у јавним предузећима, а Млађан Динкић у
августу 2011. рекао је да су партије претерале са запошљавањем
присталица.1962
Пред убрзавање процеса приватизације 2000. у СРЈ било је
2.238.000 запослених лица (око 950.000 жена, или око 42% запосле-
них), а у друштвеним, или државним предузећима радило је око
1.916.000 лица.1963 У Србији је било 2.970.000 запослених лица, а у
друштвеним, или државним предузећима радило је око 1.786.000
1958 Р. Г, Мишковић први Србин на „Форбсовој” листи милијардера, www.politika.rs.
Мишковић је био на дну листе 946 светских милијардера, то јест међу лицима
која имају око 1 милијарду долара САД.
1959 Агенције, Притворен Мирослав Мишковић, са http://www.politika.rs.
1960 Доротеа Чарнић, Шарић: Сакрио сам паре, са http://www.politika.rs. Дружина
око Дарка Шарића оптужена је да је зарадила новац незаконитом продајом
дроге, а затим да га је легализовала куповином предузећа у приватизацији.
1961 Политика (31765) 10.4.2002, стр. 9. Према једној анкети из фебруара 2002.
Највећи број корумпираних био је међу цариницима и полицајцима. Иза њих су
били лекари, а код просветних радника, службеника у општинама и судија било
је приближно дупло мање лица која су тражила за себе неки недозвољени
„поклон” (услугу, новац и слично).
1962 Биљана Баковић, Странке су постале агенције за запошљавање, са
http://www.politika.rs. „Народ оправдано мрзи партије због чињенице да су
монополизована места у јавном сектору и да нико не може да се запосли
уколико није члан неке странке.”
1963 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 93, 95. У пољопривре-
ди (са шумарством и водопривредом) било је запослено око 94.000 лица; у гра-
ђевинарству, индустрији и рударству 876.000 лица; у трговини, хотелијерству и
ресторанима радило је око 279.000 лица; у банкарству и пословању некретни-
нама радило је око 99.000 лица; у државним службама (здравство и социјалне
службе – 170.000 лица; у школству – 129.000 лица; у државној управи –
70.000 лица) укупно 369.000 лица; у комуналним и личним услугама око 55.000.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 371
лица.1964 Пријављених незапослених лица 2000. године у СРЈ било
је 806.000 лица (од тога 460.000 жена), у Србији било је око 722.000
незапослених лица (од тога 411.000 жена).1965
Просечни доходак по становнику 2000. години у СРЈ био је око
1.035 $, или око 2,6 пута мањи у односу на 2.696 $ по становнику у
предратној 1990. на истом подручју.1966
Део пољопривредне земље који је био одузет од сељака, на
почетку изградње социјализма после Другог светског рата, враћен је
потомцима власника Законом о враћању земљишта (из 1992), а
многи од тих потомака нису живели од пољопривреде и земљопо-
седе које су добили убрзо су продали.1967 У време транзиције омогу-
ћен је повратак имовине потомству протеране владарске породице
Карађорђевић. Крајем фебруара 2001. у Скупштини СРЈ усвојен је
закон којим је укинут указ Народне скупштине из 1947. о одузимању
држављанства и имовине краљевској породици Карађорђевић.1968
Принцу Александру Карађорђевићу (Лондон, 1945) враћен је Бели
двор на Дедињу.1969 Неколико година касније 2006. донет је Закон о
враћању имовине црквама и верским заједницама.
После доношења законских измена 2001. године, започела је
главна фаза приватизације у Србији. Предузећа су продавана стра-
ним и домаћим капиталистима на јавним аукцијама (тендерима).
Почетком 2002. извршено је укидање (ликвидација) највећих банака
у Србији које су биле под контролом државе (Београдска банка,
Југобанка, Инвестбанка и Беобанка).1970 Мање банке су приватизо-
ване, а већину банкарских послова у Србији преузеле су стране
банке, односно њихове филијале.
У априлу 2001. усвојен је Закон о екстрапрофиту, а њиме је
предвиђено да се додатно опорезују они који су од 1989. остварили
екстрапрофит захваљујући повлаштеним условима пословања, то
јест условима који нису били доступни свим грађанима. Главна на
списку оптужених за екстра профит постала је компанија БК, у
власништву Богољуба Карића.1971 Појавиле су се и тужбе да влада
1964 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 98.
1965 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 102, 104.
1966 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 118.
1967 Политика (30004) 6.5.1997, стр. 13.
1968 Политика (31370) 28.2.2001, стр. 9.
1969 Политика (31503) 16.7.2001, стр. 1.
1970 Бисерка Думић, Стечај дуг седам година, са http://www.politika.rs.
1971 Политика (30531) 21.10.1998, стр. 14. Богољуб Карић (1954) био је стављен и
372 ИСТОРИЈА СРБА 5
наплатом екстрапрофита покушава отети Мобтел, већинском
власнику (Компанија „Систем браћа Карић – БК трејд”) , а у марту
2002. преко одлуке Трговинског суда Карићима је одузета контрола
над Мобтелом. Због неплаћених дугова, почетком 2006. држава је
преко Јавног предузећа ПТТ завршила преузимање власништва над
Мобтелом, а 2006. продала га је норвешком Теленору за више од
1.500.000.000 евра.1972 Богољуб Карић је напустио Србију уз оптужбу
да је побегао испред пореских органа.1973
Од 1.1.2005. уведен је нови облик сакупљања пореза у Србији
порез на додату вредност (ПДВ).1974
Током 2003. и 2004. приватизована су нека велика државна
предузећа. У марту 2003. америчка компанија купила је железару у
Смедереву, која је била у стечају.1975 Влада Србије је 2012. морала
поново да преузме железару у Смедереву због светске економске
рецесије (кризе) и немогућности Американаца да остваре профит од
продаје челика на светском тржишту.
У септембру 2003. Мирко Цветковић, директор Републичке
агенције за приватизацију, са председником „Филипа Мориса” (најве-
ћег светског произвођача цигарета) потписао је уговор о продаји
66,5% друштвеног капитала „Дуванске индустрије Ниш” за 518
милиона евра.1976 После те продаје у Србији је, по узору на ЕУ,
уведена забрана пушења у државним и јавним просторијама, осим
оних које су за то посебно намењене. У Москви 24.12.2008. је
потписан уговор о продаји 51% Нафтне индустрије Србије (НИС)
Гаспром-њефту за 400 милиона евра.
Подела имовине СФРЈ међу шест држава које су настале
после грађанских ратова у Југославији (1991-1995) договорена је
споразумом о сукцесији, који је потписан у Бечу (у замку Хофбург)
29.6.2001.1977 У новембру 2001. тзв. Паришки клуб поверилаца
за министра без ресора у влади Мирка Марјановића у октобру 1998.
1972 Марко Лакић, Клецав пут од пејџера до Теленора; Миша Бркић, Телеком и
Мобтел, са http://www.politika.rs.
1973 Д. Чарнић, Богољуб Карић још на потерници, са http://www.politika.rs.
1974 Политика (30937) 10.12.1999, стр. 19; Предлог закона о порезу на додату
вредност, www.srbija.gov.rs (новембар 2013), стр. 23-24. Савезна влада СРЈ у
децембру 1999. усвојила је Предлог закона о порезу на додату вредност, али
до увођења пореза на додату вредност прошло је неколико година.
1975 Спорна продаја „Сартида“ (25.6.2003)www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
1976 Г. Булатовић, Слиле се велике паре, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
1977 Политика (31487) 30.6.2001, стр. 5; Ференц Ф. Јагица, Међународно-правни
аспекти …, стр. 129-130, 335, 337, 340-341. Споразум су парафирали
представници: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, БЈР Македоније и СР
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 373
опростио је део дуга који је из СФРЈ пренет на СРЈ.1978 Средином
2004. склопљен је сличан споразум и са Лондонским клубом по-
верилаца. Од 2000. до краја 2011. дошло је до приметног раста
спољног дуга са око 11 милијарди евра на око 26 милијарди евра.1979
У трговинској размени са иностранством од 2001. стално се
бележио значајно мањи извоз од увоза то је представљено у табе-
лама 7 и 8 (вредности су у милијардама долара).1980
Табела 7 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
11,81 15,84 20,34 24,52 26,23 30,41 40,80
Бруто домаћи
производ 4,26 5,61 7,48 10,75 10,46 12,71 17,69
1,72 2,08 2,76 3,52 4,48 6,44 8,86
Увоз
Извоз
Више од половине трговинске размене (извоза и увоза) од
2001. до 2007. Србија је остваривала са државама ЕУ. Гледано по
државама у укупној вредности увоза (13,35 милијарди евра) 2007. на
првом месту је био увоз из Русије (1,91 милијарда евра), на другом
месту увоз из Немачке (1,58 милијарди евра), а на трећем месту по
вредности био је увоз из Италије (1,29 милијарди евра). Истовре-
мено 2007. највећа је била вредност извоза у Италију (780 милиона
евра). На другом месту био је извоз у БиХ (759 милиона евра), а на
трећем месту извоз у Црну Гору (692 милиона евра).1981 Просечне
плате у Србији средином 2009. биле су скоро 350 евра.1982
Југославије, уз супервизију представника Генералног секретара УН-а, а у
својству депозитара овог међународног уговора. После ратификације у 6
република, споразум је постао пуноважан од јуна 2004. Предвидео је да СРЈ
(од 2003. СЦГ) добије 36,5% златних и других резерви СФРЈ које су биле
остављене у светским банкама. Од дипломатско-конзуларних представништава
СФРЈ, СРЈ (после СЦГ) требала је добити 39,5%.
1978 Политика (31628)18.11.2001, стр. 1. Пред отпис, спољни дуг СРЈ био је око
12,2 милјарде долара САД. Отписано је 2/3 од око 4,5 милијарди долара дуга.
1979 Танјуг, Спољни дуг порастао 2,4 пута у односу на 2000; Танјуг, Спољни дуг
Србије на крају 2012. био 85,6 одсто БДП-а, са http://www.politika.rs.
1980 Влада Републике Србије, Стратегија повећања извоза Републике Србије за
период од 2008. до 2011. године, www.srbija.gov.rs (мај 2008), стр. 5.
1981 Влада Републике Србије, Стратегија повећања ..., стр. 8, 12-14. Од укупног
извоза 2003. на прехрамбене производе и пића отпадало је 18,6%, а 12% је
чинила вредност извезених основних метала. Удео вредности основних метала
у извозу се до 2007. повећао на 23,3%, а вредност хране и пића у извозу се
смањила на 15,9%.
1982 Танјуг – Екос, Српске плате најниже у региону, са http://www.politika.rs. У исто
време просечне плате у БиХ биле су око 400 евра, а у Хрватској око 730 евра.
374 ИСТОРИЈА СРБА 5
Према подацима из Енциклопедије српског народа 2007. у
пољопривреди је радило око 30% запослених и остваривали су
12,3% од укупног домаћег дохотка. Истовремено, у индустрији
радило је 46% од укупног броја запослених и остваривали су 24,2%
од укупног домаћег дохотка. У сектору услуга радило је 24% од
укупног броја запослених а остваривали су 63,5% од укупног дома-
ћег дохотка. Укупни број радно способних био је око 3 милиона, а
четвртина њих била је незапослена. Значајан део незапослених
радио је у тзв. „сивој зони економије”, тј. без пријаве запослења и
плаћања пореза држави.
Стални мањак извоза у односу на увоз ублажавао је велики
прилив новца који су сродници и познаници запослени ван државе
уплаћивали становницима Србије. По једној процени (из Светске
банке) око 4.000.000 људи пореклом из Србије у Србију је послало
из иностранства од 2000. до 2010. укупно 42,96 милијарди долара
САД.1983 Народна банка Србије проценила је да је у 2011. и 2012. из
иностранства по истом основу дошло 5.395.000.000 евра.1984
У време замене немачких марака за евро у првој половини
2003. у СРЈ је замењено око 7 милијарди марака.1985 После ства-
рања СЦГ Народна банка Југославије претворена је у Народну
банку Србије, а до друге половине јула 2003. и усвајања Закона о
народној Банци Србије њен гувернер био је Млађан Динкић.1986
1983 Александар Микавица , Од наших из света 3,1 милијарда евра, www.politika.rs.
1984 А. Микавица, Од наших из света 1,27 милијарди евра, www.politika.rs. У
периоду 2007. до 2012. највише уплата слали су Срби из Немачке (између 31%
до 37%), на другом месту биле су дознаке из Аустрије, а за њима су биле
дознаке из Швајцарске, Француске и Шведске. Процењено је да је више од
20% становника Србије имало најмање једног члана породице у иностранству.
1985 Политика (31823) 11.6.2002, стр. 12.
1986 Е. В. Н, Тражим одлазак свих; Е. В. Н, Избегли питања новинара, Дубрвка
Вујановић, Нови гувернер до краја јула; Г. Б, Отишао Динкић дошла Кори; Р.
Огњановић, На споствени захтев; M. Б. и С. П, Неда „гласала” из Турске, са
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html. Пред избор новог гувернера
Народне банке Србије Кори Удовички, Млађан Динкић је оптужио Немању
Колесара, бившег шефа кабинета председника владе Србије, и Зорана
Јањушевића, тадашњег саветника за безбедност председника владе Зорана
Живковића, да су учествовали у „прању новца” и избегавању плаћања пореза.
После тих оптужби, Јањушевић и Колесар оптужили су М. Динкића и Мирољуба
Лабуса да су злоупотребили своје политичке положаје и омогућили богаћење
њима блиских лица. У августу 2003. Колесар и Јањушевић су смењени са свих
функција у влади Србије. Ипак, то није био крај оптужби. Представници Г17 +
оптужили су представнике ДС да су када је бирана Кори Удовички за гувернера
Народне банке гласали у име одсутних посланика. Гласали су и за познату
глумицу Неду Арнерић, која је била на одмору у Турској.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 375
Године 2007. у САД је почела дужничка криза. Банке су морале
да одузму стотине хиљада станова који су били под хипотекама, јер
дужници који су их користили нису могли да исплаћују рате за дуг.
Хипотекарна криза 2008. постала је још тежа. Око 860.000 станова у
САД било је заплењено. Те заплењене станове банке нису могле
даље да продају. Криза је захватила банкарски систем, а даље целу
економију САД.
Из највеће економије света криза се прелила на ЕУ и државе
које су биле економски зависне од њих.1987 Међу којима је била и
Србија. Према проценама у УН бруто друштвени производ БДП
Србије растао је у 2007. око 7,5%, а у 2008. око 5,4%, али од 2009.
дошло је до пада БДП као у табели 8 (у милијардама долара).1988
Табела 8 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
Бруто домаћи 35,88 40,034 50,946 41,654 37,713 41,057 38,491
производ
Увоз 13,172 18,554 22,875 16,047 16,735 19,862 19,013
Извоз 6,428 8,825 10,972 8,345 9,795 11,78 11,353
Од 2009. до 2012. порасла је и незапосленост у Србији.1989
Криза није једнако потресла све економије у свету. У неким важним
светским економијама, пре свих у кинеској, дошло је само до
успоравања раста.
Деведесетих година XX века са Запада су у Србију увожени
лични рачунари, а извршено је и повезивање рачунара у интернет.
Приближно четвртина домаћинстава у Србији на прелазу 2006-07.
имала је личне рачунаре. Велика промена била је и општа рашире-
ност мобилних телефона. Од када су крајем осамдесетих година XX
века направљени бежични телефони који су могли да се носе у
џепу, они су брзо постали свеприсутни. Од средине деведесетих
година XX века и у Србији је створена мрежа мобилне телефоније.
1987 Т. Вујић, Најтежа европска рецесија од 1945,
1988 World Statistics Pocketbook, 2007 edition, p. 174; World Statistics Pocketbook,
2008 edition, p. 175; World Statistics Pocketbook, 2009 edition, p. 175; World
Statistics Pocketbook, 2010 edition, p. 175; World Statistics Pocketbook, 2011
edition, p. 175; World Statistics Pocketbook, 2013 edition, p. 174; World Statistics
Pocketbook, 2014 edition, www.unstats.un.org (мај 2016), p. 174.
1989 Аница Телесковић,Три економска зла Србије, www.politika.rs. Средином 2012.
направљена је процена да је око 400.000 радника изгубило посао у Србији од
2008.
376 ИСТОРИЈА СРБА 5
Проглашење државе Србије и Црне Горе 2003.
Без сагласности владе СРЈ, то јест против Устава СРЈ и зако-
на, влада Црне Горе у договору са владом Албаније отворила је
гранични прелаз Божај у фебруару 2000.1990 ДПС Црне Горе добио је
релативну већину на изборима у априлу 2001.1991 Уз помоћ Ли-
берала, Филип Вујановић саставио је мањинску владу ДПС-а, а
настављено је потискивање присталица СНП-а.1992 М. Ђукановић је
дао једну изјаву даје за девет година (1992-2001) број присталица
независности у Црној Гори порастао са око 10% на више од 55%.1993
ДПС у октобру 2001. у свом програму истакла је да је њен циљ
„међународно призната и независна држава Црна Гора”.1994
Амбасадор САД Вилијем Монтгомери и представник ЕУ за
спољну политику и безбедност Хавијер Солана саветовали су да
Србија и Црна Гора остану у заједничкој држави.1995 Ипак, преговори
представника Србије и Црне Горе о преуређењу СРЈ били су преки-
нути у октобру 2001. године, а обновљени су уз помоћ ЕУ, која је
учествовала у преговорима и непосредно преко својих представника
од средине децембра 2001.1996 Представик ЕУ Хавијер Солана био је
присутан у Београду 14.3.2002. када су В. Коштуница, З. Ђинђић и
М. Ђукановић потписали документ под називом Полазне основе за
преуређење односа Србије и Црне Горе.1997 После тога, уставна ко-
мисија усвојила је 6.12.2002. Уставну повељу Србије и Црне Горе.1998
1990 Политика (31016) 1.3.2000, стр. 18.
1991 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 344-345. Коалиција „Побједа
је Црне Горе – Мило Ђукановић” добила је 42,36% гласова (то јест 36 места у
Скупштини Црне Горе). Присталице заједничке државе са Србијом добиле су
40,87% гласова, то јест 33 места у скупштини. Либерални савез Црне Горе
добио је око 8% гласова (6 места у скупштини).
1992 Политика (31448) 22.5.2001, стр. 1; Политика (31775) 20.4.2002, стр. 1;
Политика (31867) 25.7.2002, стр. А6. Од М. Ђукановића Либерали су тражили
новац да подрже стварање мањинске владе савеза Победа је Црне Горе – Мило
Ђукановић. Либерали нису добили новац и престали суда подржавају владу Ф.
Вујановића, који је у априлу 2002. дао писану оставку Скупштини Црне Горе.
1993 Политика (31510) 23.7.2001, стр. 9.
1994 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 346-347.
1995 Политика (31578) 29.9.2001, стр. 4; Политика (31638) 28, 29. и 30.11.2001, 1.
1996 Политика (31656) 18.12.2001, стр. 1.
1997 Уставна повеља [из 2003], www.gov.me (фебруар 2018); Коста Николић, Једна
изгубљена историја ..., стр. 347-348.
1998 Политика (32002) 7.12.2002, стр. А1.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 377
Према њој Србија и Црна Гора је савезна држава која се састоји из
две чланице. Београд је проглашен за административно средиште,
али не и за главни град. За тело које бира председника одређена је
заједничка Скупштина Србије и Црне Горе.1999
У другој половини 2002. два пута неуспешно одржани су избори
за председника Србије.2000 Милану Милутиновићу истекао је мандат,
а 30.12.2002. вршилац дужности председника Србије постала је
председница Народне скупштине Србије Наташа Мићић.2001
Убрзо, у Црној Гори су одржани превремени избори 20.1.2002.
а Ђукановићев савез „За европску Црну Гору” добио је 39 од 75
места у скупштини.2002 После избора председник Црне Горе Мило
Ђукановић предложио је себе за новог председника владе,2003 а
8.1.2003. његову владу прихватила је скупштина Црне Горе.2004
Крајем јануара 2003. Скупштина Србије усвојила је Уставну по-
вељу, а затим је то учинила и Скупштина Црне Горе.2005 Усвајањем
Уставне повеље у Савезној скупштини 4.2.2003. престала је да
постоји СР Југославија, а створена је државна заједница под име-
ном „Србија и Црна Гора” (СЦГ).2006
Према Уставној повељи, СЦГ је била слабо повезана конфе-
дерација са правом држава чланица да после три године распишу
референдум о издвајању и стварању независне државе. Према
Уставној повељи свака чланица могла је имати три министра, или
два министра и председника у Савету министара СЦГ. Заједничко је
остало министарство за војску, али није било заједничког министра
за полицију. Уставном повељом шеф Савета министара био је и
председник СЦГ. Једнодомна Скупштина СЦГ имала је 126 посла-
ника, од тога 91 је био из Србије, а 35 из Црне Горе.2007
1999 Уставна повеља [из 2003]. Мандат председника одређен је на 4 године
2000 Политика (31935) 1.10.2002, стр. А1, А7; Политика (31949) 15.10.2002, стр.
А1; Политика (32005)10.12.2002, стр. А1. На првим изборима у октобру 2002. и
на другим изборима у децембру 2002. није изашло више од 50% гласача. Закон
о избору председника Републике Србије предвидео је да избори могу бити
успешни само ако изађе више од 50% уписаних гласача.
2001 Политика (32026) 31.12.2002. 1. и 2.1.2003, стр. А1.
2002 Политика (31955) 21.10.2002, стр. А1.
2003 Политика (31971) 6.11.2002, стр. А8.
2004 Политика (32032) 9.1.2003, стр. А1.
2005 Политика (32051) 28.1.2003, стр. А1; Политика (32053) 30.1.2003, стр. А1.
2006 Политика (32059) 5.2.2003, стр. А1.
2007 Уставна повеља [из 2003], www.gov.me (фебруар 2018). Уставна повеља
чланом 25 предвидела је да републике после 3 године могу организовати
референдум о независности, који се проводи према закону републике у којој се
378 ИСТОРИЈА СРБА 5
Према договору Зорана Ђинђића и М. Ђукановића,2008 Савезна
скупштина изабрала је за председника СЦГ Светозара Маровића из
ДПС-а Црне Горе 7.3.2003.2009 После изабрани су и остали чланови
Савета министара СЦГ. Од маја 2003. на граници између Србије и
Црне Горе успостављена је права граница са цариницима.2010
Демографске промене према пописима 2002. и 2013.
Према проценама средином 2000. године на Земљи је било око
6.071.000.000 лица, а од тога у Европи било је око 728.000.000
лица.2011 Укупна површина Србије (са Косметом) је 88.361 киломе-
тар квадратни. Површина АП Војводине је 21.506 километара
квадратних, а површина АП Косова и Метохије је 10.887 километара
квадратних, aли у попису из 2002. на Косову нису учествовали
Албанци и према попису Србија (без Космета) имала је скоро око
7.498.000 лица (од тога 3.852.071 жена) у 2.614.847 домаћинстава
(или 2,87 лица по домаћинству), а заокружено у хиљаде по нај-
бројним нацијама било је као у табели 9.2012
Табела 9 Срба Мађара Бошњака2013 Рома Југословена Румуна2014
Ужа Србија 4.891
Војводина 1.322 3 136 79 31 4
6.213
Заједно 290 0 29 50 30
293 136 (до 156) 108 81 34 (до 74)
Укупно у Србији, Срба је било око 6.213.000 лица, или 82,9%
без Албанаца. У Војводини се значајно повећао проценат Срба у
гласа о издвајању из заједничке државе. За М. Ђукановића и његов ДПС члан
25 био је најважнији део Уставне повеље.
2008 Политика (32042) 19.1.2003, стр. А1.
2009 Политика (32090) 8.3.2003, стр. А1.
2010 Е. В. Н. Ни писмо да прође, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
2011 Demographic yearbook 2002, New York 2005, р. 51.
2012 Статистички годишњак Србије и Црне Горе 2003 ..., стр. 16, 63; Република
Србија Републички завод за статистику, Саопштење: Коначни резултати пописа
2002, стр. 2.
2013 Трећи по бројности били су Бошњаци са око 136.000 или 1,8%, али број
Бошњака можда треба увећати за око 20.000 лица која су се изјаснила као
Муслимани.
2014 Број Румуна можда треба увећати за око 40.000 лица која су се изјаснила као
Власи у ужој Србији.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 379
односу на попис из 1991. на скоро 65,05% лица, а други по уделу у
Војводини остали су Мађари са око 14,3%. На подручју београдских
општина било је око 1.576.000 лица (око 1.417.000 Срба, око 22.000
Југословена, око 21.000 Црногораца, око 19.000 Рома, …) у око
567.000 домаћинстава, а други град по величини Нови Сад је имао
око 299.000 лица. Просечна старост становника у Србији 2002. била
је 40,2 године.2015
Број становника у Србији без Космета био је 2002. мањи за око
300.000 у односу на попис из 1991. Великим делом то је било после-
дица исељавања од почетка деведесетих година XX века у ЕУ, Се-
верну Америку итд. Долазак избеглица из република бивше СФРЈ у
Србију умањио је велики демографски губитак.2016 Само у Канаду од
1991. до 2001. године из СЦГ усељено је око 33.000 лица, из БиХ
око 23.000 лица и скоро 10.000 лица из Хрватске. Међу њима, око
три четвртине имало је више и високо образовање. Број Срба у
Канади 2010. године био је око 100.000 Срба. У САД их је било око
200.000 Срба. Према проценама најбројнија заједница Срба 2010.
била је у Немачкој (од 400.000 до 500.000 лица), а у њој живи и око
50.000 тзв. Лужичких Срба. Око 2010. у Аустрији је било око 200.000
Срба, у Швајцарској око 120.000, а у Француској још око 100.000.
Према попису из 2011. у Србији (без АП КиМ) живело је скоро
7.187.000 лица (од тога скоро 3.688.000 жена) у скоро 2.488.000
домаћинстава. У Војводини је било скоро 1.932.000 лица у више од
696.000 домаћинстава. Заокружено на хиљаде према најбројним
нацијама било је као у табели 10.2017
Табела 10 Срба Мађара Бошњака2018 Рома Југословена Румуна2019
Ужа Србија 4.698 2 145 106 11 4 (до 39)
Војводина 1.290 12
5.988 251 0 42 23 25
Заједно 254 145 (до 167) 148 29 (до 64)
2015 Република Србија Републички завод за статистику, Саопштење: …, стр. 2, 6-8;
Статистички годишњак Београда 2015, Београд 2016, стр. 73, 76, 90; Ста-
тистички годишњак Србије 2014, ..., стр. 36.
2016 Марек Куписзеwски и други, Утицај демографских и миграционих токова на
Србију, Београд 2012, стр. 36, 40-41. Од око 620.000 избеглица у Србији 1996.
до 2010. њихов број се смањио на око 86.000. Само од 2002. до 2010. више од
200.000 избеглица добило је држављанство Србије, а око 150.000 избеглица се
вратило у државе из којих је дошло. Још око 50.000 отишло је у треће земље.
2017 Статистички годишњак Србије 2014, ..., стр. 38-40.
2018 Бошњаке можда треба увећати за око 22.000 лица уписаних као „Муслимани”.
2019 Румуне можда треба увећати за део лица уписаних као „Власи” (око 35.000).
380 ИСТОРИЈА СРБА 5
Највеће градско насеље, Београд 2011. имао је 1.285.000
лица.2020 У Србији болести срца и крвних судова на почетку прве
деценије XXI века биле су узрок више од 53% смртних случајева, а
тумори су били узрок око 21,6% смртних случајева.2021 Просечна
старост становника у Србији била је 42,1 годину. По верској при-
падности највише лица 6.079.000 изјаснило се као православци,
католика је било 357.000, муслимана 223.000, око 80.000 се изјасни-
ло као атеисти.2022
На Космету под управом УНМИК-а извршен је један попис у
априлу 2011. године, али попис није извршен у општинама: Северна
Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток. Према
попису било је 1.739.825 становника на Космету.2023 У Приштинском
статистичком уреду настале су процене да је живело више од
40.000 становника у четири северне, непописане, општине.2024
Изјашњавање становника у Црној Гори на пописима од 1991.до
2011. било је као у табели 11 (бројеви су у хиљадама лица).2025
Табела Укупно Црногораца Срба Муслимана Алба- Југосло-
11 + Бошњака наца вена
615
1991. 620 380 (61,8%) 57 (9,3%) 90 40 26
2003. 625
2011. 268 (43,2%) 198 (31,9%) 73 31 2
279 (44,6%) 178 (28,5%) 75 30 1
Очигледно, велики број становника Црне Горе, не мање од
једне четвртине, двоумио се да ли да се изјасни као Срби, или као
Црногорци. Слично говори и попис 2011. када се скоро 4.000 лица
изјаснило као „Срби-Црногорци”, или „Црногорци-Срби”.2026
2020 Статистички годишњак Београда 2015, Београд 2016, стр. 73.
2021 Здравствено – статистички годишњак Републике Србије ..., стр. 44.
2022 Статистички годишњак Србије 2014, ..., стр. 36, 40.
2023 Estimation of Kosovo population 2011, (Приштина фебруар 2013), www.esk-
rsk.net-eng (децембар 2013), стр. 12.
2024 Estimation of Kosovo population 2011, стр. 18-20. По тој процени у 4 северне
општине било је 10.679 домаћинстава Срба и осталих, а више од 443
домаћинства Албанаца. Иста процена каже да је било просечно 6 лица у
домаћинствима Албанаца, а приближно 3,6 лица у домаћинствима Срба .
2025 Богољуб Кочовић, Етнички и ..., стр. 464-465; Република Црна Гора Завод за
статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003 ..., Подгорица
2004, стр. 12-13; Статистички годишњак 2011 = Statistical Yearbook 2011,
Подгорица 2011, стр. 9.
2026 Статистички годишњак 2011 = Statistical Yearbook 2011, Подгорица 2011, стр.
46. На попису 2011. више од 30.000 лица није се национално изјаснило.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 381
Убиство председника владе Зорана Ђинђића
Пред убиство Ђинђића трајале су припреме за полицијски
обрачун са тзв. земунским кланом. После истраге убиства генерал-
мајора Бошка Бухе, помоћника начелника Ресора јавне безбедности
Србије,2027 у новембру 2002. Зоран Ђинђић рекао је да део људи
који се баве незаконитом трговином цигаретама, нафтом и дрогом
покушава убиствима значајних службеника полиције (и државе) да
створи „слабу власт” која ће трпети кршења закона.2028 Можда је део
тог сукоба био и убиство.
Истовремено, заоштравао се и сукоб Ђинђића са ДСС-ом у
Србији и владама чланица НАТО-а. Неки српски политичари као
Небојша Човић говорили су да на Косову „настаје једна независна
држава”, а у првој половини јануара 2003. председник владе Ђинђић
је рекао да треба сазвати нову конференцију за одређивање грани-
ца на западном Балкану.2029 Убрзо, шеф УНМИК-а Михаил Штајнер
јавно је рекао да неће бити разговора о статусу Косова у 2003.2030
Почетком фебруара 2003. Ђинђић је тражио, писмом, од
заповедника снага НАТО за југоисточну Европу да се у складу са
Резолуцијом 1244. омогући повратак до 1.000 припадника снага
безбедности СРЈ на Космет.2031 Брзо је уследила изјава гласного-
ворнице НАТО-а да је прерано да се говори о томе.2032 После тога
Ђинђић је послао писмо СБ УН и тражио да се одреди датум
повратка полицијских снага Србије на Косово према Резолуцији
1244.2033 Михаел Штајнер одбацио је тај захтев за повратак тврдећи
да су на Космету за безбедност одговорни УНМИК и КФОР. Двадесет
дана касније у лондонском Тајмсу појавила се оптужба Зорана
Ђинђића да УНМИК неовлаштено преноси државна овлаштења на
албанске установе и ствара независну државу на Косову. Зато је
Ђинђић упозорио да ће подржати стварање „српске мини државе”
2027 Политика (31823) 11.6.2002, стр. 1. Б. Буха је убијен у Београду у јуну 2002.
2028 Политика (31966) 1.11.2002, стр. А1.
2029 Политика (32032) 9.1.2003, стр. А1; Политика (32040) 17.1.2003, стр. А7. У
првој половини јануара 2003. Ђинђић је рекао за немачки недељник „Шпигл”
да ће Србија тражити нову (дејтонску) конференцију за одређивање граница на
Балкану, ако Албанци са Косова наставе да траже одвајање од Србије.
2030 Политика (32044) 21.1.2003, стр. А8.
2031 Политика (32056) 2.2.2003, стр. А1, А7.
2032 Политика (32057) 3.2.2003, стр. А7.
2033 Политика (32062) 8.2.2003, стр. А1-А2.
382 ИСТОРИЈА СРБА 5
на Космету, ако се не допусти повратак српских снага на Косово. Он
је тражио да се прекине са „двоструким стандардима”. Изјавио је да
је једнако легитиман захтев Србије да се врати њених 1.000 војника
и полицајаца на Космет, као и захтев НАТО држава Србији да сара-
ђује са МКСЈ УН. Оба захтева су се заснивала на резолуцијама СБ.
Код Арене на Новом Београду 21.2.2003. покушан је атентат на
Ђинђића, али покушај убиства је описиван и као случајни догађај у
коме је возач камиона, познати криминалац, само покушао пресећи
колону возила у којој је био председник владе Србије.2034
Неколико дана пред атентат на Зорана Ђинђића, именован је
специјални тужилац и почело је да ради специјално тужилаштво за
обрачун са организованим криминалом.2035
Насловна страна Политике од 13.3.2003.
2034 Пресуда оптуженим за убиство председника владе Зорана Ђинђића (из 2007),
са www.zavrsnarec.rs/dokumenti.html, стр 9; Политика (32096) 14.3.2003, стр.
А8; Дејан Миленковић Багзи је требао камионом зауставити возило у коме је
био Ђинђић, а из заседе поред ауто-пута Звездан Јовановић и друге убице
хтеле су гађати возило предесдника владе ручним ракетним бацачем.
2035 Специјално тужилаштво за организовани ..., стр. 22.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 383
Око 12:25, 12.3.2003. на улазу у зграду Владе Србије у Београ-
ду, метком из снајперске пушке у срце је погођен Зоран Ђинђић,
другим метком је рањен његов чувар, а убиство су организовали
Милорад Луковић и вође тзв. Земунског клана Душан Спасојевић
Шиптар и Миле Луковић Кум. У влади убијеног председика заменио
је Зоран Живковић и на предлог владе, Наташа Мићић као вршилац
дужности председника Србије прогласила је ванредно стање.2036
У време ванредног стања полиција је привела неколико хиља-
да лица.2037 Извршена су затварања осумњичених за атентат и
учешће у организованом криминалу (акција Сабља).2038 Убица је био
помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић,2039 а у време његовог
хапшења 25.3.2003. влада Србије донела је одлуку да се распусти
ЈСО.2040 У време акције Сабља крајем марта 2003. пронађено је и
тело Ивана Стамболића на Фрушкој гори.2041 Полицијске снаге убиле
су у покушају хапшења Душана Спасојевића и Милета Луковића у
Барајеву крајем марта 2003.2042
Већи део оптужених за убиство премијера ухапшен је, или се
предао после акције Сабља. Тако се предао 2.5.2004. испред своје
куће и Легија.2043 Он је осуђен за учешће у организовању убистава И.
Стамболића, З. Ђинђића и покушај убиства В. Драшковића.
У 2003. влада СЦГ се одлучила да смањи број официра и
војника.2044 У Војсци Србије од 1.1.2011. престала је обавезна обука
и редовно служење у војсци за младиће, а уведено је добровољно
служење војног рока.2045
2036 Политика (32095) 13.3.2003, стр. А1-А5; Д. Димитровска-Ловрић, Премијер
Живковић најавио нови устав, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html;
Пресуда оптуженим … стр. 10-11. Скупштина Србије Живковића је изабрала за
председника владе 18.3.2003. Ванредно стање је трајало до 22.4.2003.
2037 Е. В. Н, Приведено 7.000, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
2038 Политика (32096) 14.3.2003, стр. А1.
2039 Специјално тужилаштво за организовани ..., стр. 23.
2040 Ухваћен убица Зорана Ђинђића; Расформиране „беретке”; Одоше беретке,
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html. Већина од око 300 лица у
активном саставу ЈСО прешла је у Жандармерију (део полиције Србије).
2041 У. Д. Н, Легија исплатио 100.000 дм за убиство Ивана, преузето са
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
2042 У. Д. Н, Касно било за бежање, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
2043 Д. Чарнић, Како се предао Легија, са http://www.politika.rs.
2044 Е. В. Н, Чистка, или реформе, www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
Министар одбране СЦГ Борис Тадић говорио је да не може СЦГ имати 9.700
официра и 62.000 војника.
2045 Одлука о обустави обавезе служења војног рока, са www.vs.rs (април 2019).
384 ИСТОРИЈА СРБА 5
Срби у Републици Српској и БиХ од 1999.
За примену мировног споразума основано је веће од око 50
држава и организација, али стварно надзор врши 10 држава које су
у Управном одбору за имплементацију Дејтонског споразума. Тај
одбор, са више декларација, настојао је да прошири овлашћења
високих представника.2046 То је кориштено да се насилно праве „за-
једничке” установе у БиХ као што су Државна гранична служба, Суд
и Тужилаштво БиХ, Високи судски и тужилачки савет БиХ и друго.2047
Убеђивањима и притисцима ентитетске владе су приморане да
се одрекну својих права, а створе заједничке оружане снаге и за-
једничку службу за прикупљање пореза на додату вредност (од
2005).2048 Тако је у односу на Дејтонски споразум БиХ од конфеде-
ралног прелазила у федерални облик уређења.
Додикова влада изгубила је подршку већине у Скупштини РС у
фебруару 2000. када је Социјалистичка партија РС напустила
коалицију Слога, а министри из Социјалистичке партије РС напусти-
ли су владу РС.2049 Високи представник Волфганг Петрич (од 1999.
до 2002) 8.3.2000. основао је Брчко дистрикт као део БИХ, са
посебним Статутом и супервизором.2050
После смењивања Н. Поплашена, Привремена изборна коми-
сија БиХ донела је одлуку да забрањује учешће и Српској ради-
2046 Политика (30221) 11.12.1997, стр. 1-2; Народна скупштина Републике Српске
…, стр. 98. Према декларацији коју је усвојио Савет за примену мира у БиХ на
састанку у Бону 10.12.1997. Високом представнику је дата могућност да
„пресуђује” када представници три конститутивна народа у БиХ нису у стању
да се договоре око неког решења.
2047 Политика (30969) 14.1.2000, стр. 17; Народна скупштина Републике Српске …,
стр. 89. Скупштина РС 25.2.2004. донела је одлуку да преноси део својих
судских послова на Високи судски и тужилачки савјет.
2048 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 91. После одлуке од 30.8.2005.
Скупштине РС да преноси надлежности из области одбране Републике Српске
на заједничке органе и институције Босне и Херцеговине, у јануару 2006.
војска Федерације БиХ и војска Републике Српске уједињене су у Оружане
снаге Босне и Херцеговине.
2049 Политика (31008) 22.2.2000, стр. 19; Политика (31014) 28.2.2000, стр. 17;
Политика (31205) 9.9.2000, стр. 18. Неки чланови Социјалистичке партије РС,
као Небојша Радмановић и Игор Радојичић дошли су у сукоб са својом партијом
због Додика и прешли су у СНСД. Формално, Скупштина РС изгласала је непо-
верење Додиковој влади у септембру 2000.
2050 Политика (31024) 9.3.2000, стр. 18; Политика (31032) 17.3.2000, стр. 16.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 385
калној странци на локалним изборима.2051 Локални избори у Ре-
публици Српској и Федерацији БиХ одржани су 8.4.2000. године, а у
Ре-публици Српској у највећем броју општина већину је добила
СДС.2052
Представник Бошњака Изетбеговић није остао до краја
мандата, то јест због болести морао је дати оставку у октобру
2000.2053 У Федерацији политичку кризу је изазвао ХДЗ, чије вође
(Анте Јелавић) су у фебруару 2001. у Мостару прогласиле да
стварају хрватску самоуправу у кантонима у којим су Хрвати
већина.2054 То је било супротно споразуму из Дејтона и Волфганг
Петрич сменио је вођу ХДЗ-а Анту Јелавића са места члана
Председништва БиХ.2055
На изборима 11.11.2000. показало се да СДС има највећу
подршку гласача у РС, то јест од 83 места у Народној скупштину РС,
Српска демократска странка добила је 31 место, а представници
исте странке Мирко Шаровић и Драган Чавић изабрани су за
председника и потпредседника РС.2056 Шаровић је мандат за
састављање владе дао Младену Иванићу, а Скупштина је изабрала
Иванићеву владу 12.1.2001.2057
Хашки суд наставио је да суди „ратним вођама” Срба, а у
хапшењима се ослањао на плаћенике, СФОР и државне службе-
нике.2058 У око 03:30, 3.4.2000. године на Палама војници СФОР-а
упали су у кућу у којој је био Момчило Крајишник (Нови Град –
2051 Политика (30899) 30.10.1999, стр. 18.
2052 Политика (31055) 9.4.2000, стр. 7; Политика (31067) 21.4.2000, стр. 7.
2053 Политика (31185) 20.8.2000, стр. 7; Политика (31398) 28.3.2001, стр. 6.
2054 Политика (31374) 4.3.2001, стр. 3.
2055 Политика (31398) 28.3.2001, стр. 6. Представнички дом Скупштине БиХ за нове
чланове Председништва БиХ именовао је Бериза Белкића и Јозу Крижановића
27.3.2001.
2056 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 120-122. У Народној скупштини
РС по 11 места добиле су Партија демократског прогреса и Странка независних
социјалдемократа. СДА је добила 6 места, а остале странке су имале мањи број
места. До новембра 2000. Шаровић је био потпреседник РС. Народна скупштина
РС у децембру 2000. за председника изабрала је Драгана Калинића.
2057 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 122.
2058 Политика (31092) 19.5.2000, стр. 1; Политика (31184) 19.8.2000, стр. 19. У
септембру 1998. у Србији на Златибору ловци на уцењене личности отели су
Стеву Тодоровића, бившег начелника полицијске станице у Б. Шамцу, њега су
одвели преко Дрине и предали СФОР-у. Слично се догодило приликом отмице
Драгана Николића Јенкија, који је отет у Смедереву, пребачен преко Дрине и
предат СФОР-у у априлу 2000.
386 ИСТОРИЈА СРБА 5
Сарајево, 20.1.1945-), ухапсили га, а после је послат у Хаг.2059 Биља-
на Плавшић добровољно се предала МКСЈ УН у Хагу 10.1.2001.
године и у октобру 2002. признала је кривицу за „прогон и злочин
против човечности”, а у 27.2.2003 осуђена је на 11 година затво-
ра.2060 У августу 2001. МКСЈ УН осудио је генерал-мајора Радисава
Крстића за ратни злочин у Сребреници, у тој пресуди масовно
убијање Бошњака названо је геноцидом.2061
В. Петрич и Војислав Коштуница усагласили су текст Споразу-
ма о успостављању специјалних паралелних односа између СРЈ и
РС, а Споразум су потписали председници В. Коштуница и Мирко
Шаровић у Бањалуци 5.3.2001.2062 В. Петрича заменио је 2002.
Џереми Џ. Д. Ешдаун, познати као Педи Ешдаун, а СФОР у БиХ у
октобру 2002. имао је око 12.000 војника НАТО-а.2063 Од почетка
2003. САД су премештале своје војнике на подручје Ирака, а смањи-
вале су број војника на подручјима која су „умирена”, то јест ставље-
на под контролу.2064 Међународну полицију УН (ИПТФ) у БиХ у 2003.
заменила је полицијска мисија послата од ЕУ (ЕУПМ).2065 У 2003. и
2004. СФОР је заменила мисија Европске уније ЕУФОР.
У БиХ на општим изборима у октобру 2002. победу су оствари-
ле СДС, СДА и ХДЗ, а чланови Председништва БиХ постали су
Мирко Шаровић (СДС), Сулејман Тихић (СДА) и Драган Човић
(ХДЗ).2066
2059 Политика (31050) 4.4.2000, стр. 19; МКСЈ УН (IT-00-39-T), Пресуда Момчилу …,
стр. 1, 423; МКСЈ УН (IT-00-39-T), Пресуда Жалбеног већа Момчилу
Крајишнику, 17.3.2009, стр. 287. Другостепеном пресудом Жалбеног већа 2009.
осуђен је на 20 година затвора, ослобођен је 2013.
2060 Политика (31937) 3.10.2002, стр. А1-А2; МКСЈ УН (IT-00-39&40/1-S), Пресуда
Биљани Плавшић, 27.2.2003, www.icty.org (април 2019), стр. 1-2, 54. После две
трећине казне које је провела у затвору, Б. Плавшић ослобођена је 2009.
2061 Политика (30571) 3.12.1998, стр. 18; Политика (31521) 3.8.2001, стр. 4; МКСЈ
УН (IT-98-33-T), Пресуда Радиславу ..., стр. 149, 264-265. Генерал-мајор
Радислав Крстић до 15.7.1995. био је начелник штаба 5. (Дринског) корпуса
ВРС, а од тада био је командант истог. Ухапшен је на путу од Бијељине према
Брчком у децембру 1998.
2062 Политика (31376) 6.3.2001, стр. 1-2. Споразум је предвидео сарадњу у
привреди, законодавству, образовању, науци, технологији, информисању,
сузбијању криминала, одбрани и другим областима.
2063 Политика (31943) 9.10.2002, стр. А2.
2064 Политика (32029) 5.1.2003, стр. А3; Политика (32087) 5.3.2003, стр. А1.
2065 Политика (32027) 3.1.2003, стр. А1. Одређено је да ЕУПМ има око 900 лица
која ће надгледати рад домаћих полицајаца у Федерацији БиХ и Републици
Српској, којих је укупно било око 16.000.
2066 Статистички годишњак Републике Српске 2009, стр. 54.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 387
На захтев високог представника УН, извршене су промене
Устава РС (2002) и уведено је Веће народа (други дом) у Народној
скупштини РС, а Скупштина је усвојила и нови Изборни закон
Републике Српске 30.5.2002.2067 На изборима 5.10.2002. највише
гласова у РС добили су СДС (26 места) и СНСД (19 места), нови
председник РС постао је Драган Чавић (СДС), а М. Шаровић је
изабран за члана председништва БиХ.2068 Ешдаун је распустио
врховни савет одбране РС, а Мирка Шаровића наговорио да да
оставку на место члана Председништва БиХ почетком априла
2003.2069 Влада РС коју је саставио 17.1.2003. Драган Микеревић
радила је до почетка 2005.2070
Обично се сваке деценије врши попис становника, али бо-
шњачке партије су ометале усвајање закона о попису. Постоји
процена да је у Републици Српској 2002. и 2003. било више од
1.452.000 лица, а запослених је било више од 236.000 лица.2071
После доношења закона, попис је извршен од 1. до 15.10.2013.
године, али резултати пописа различито су објашњавани у РС и Фе-
дерацији БиХ. Према Републичком заводу за статистику РС 2013. у
њој је било више од 1.170.000 лица (од тога више од 598.000 жена),
у више од 409.000 домаћинстава. Запослених у РС било је скоро
351.000 (од тога око 144.000 жена). Пензионера је било око 216.000.
На подручју РС било је скоро 971.000 Срба (скоро 93%), а други по
бројности били су Бошњаци са скоро 149.000 лица(скоро 13%).2072
2067 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 79, 89.
2068 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 122, 124. У Народној скупштини
РС Партија демократског прогреса Републике Српске (ПДП) добила је 9 места,
Странка демократске акције (СДА) добила је 6 места, Српска радикална
странка Републике Српске добила је 4 места, Социјалистичка партија Републи-
ке Српске добила је 3 места, Демократски народни савез Републике Српске
добио је 3 места, Странка за Босну и Херцеговину добила је 4 места, Социјал-
демократска партија Босне и Херцеговине (СДП) добила је 3 места. Остале
странке добиле су по једно место. За председника Скупштине у новембру 2002.
изабран је Д. Калинић, али 29.6.2004. њега је сменио Џереми Педи Ешдаун.
2069 Д. Стојаковић, Ешдаун „преполовио” Републику Српску, узето са
www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
2070 Политика (32042) 19.1.2003, стр. А2; Историјат Владе Републике Српске ...;
Устав Републике Српске, www.narodnaskuppstinars.net. После измене 92. члана
Устава РС Амандманом LXXXIV, то је била прва влада РС у којој је, поред
председника владе морао бити именован једнак број министара Срба и несрба.
2071 Статистички годишњак Републике Српске 2015. = Statistical Yearbook of Re-
publika Srpska 2015, Бања Лука 2015, стр. 74, 103.
2072 Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. годи-
не : Резултати пописа, Бања Лука 2016, стр. 9, 19, 25, 63, 68, 79. Највише ста-
388 ИСТОРИЈА СРБА 5
Према обради података у Федерацији БиХ на подручју БиХ уку-
пно било је више од 3.531.000 лица (Срба скоро 1.087.000, Бошњака
скоро 1.770.000 и Хрвата скоро 545.000) у скоро 1.156.000 дома-
ћинстава. У РС било је више од 1.228.000 лица (Срба више од
1.001.000, Бошњака скоро 172.000 и Хрвата скоро 30.000) у више од
413.000 домаћинстава. У Дистрикту Брчко било је мање од 84.000
лица (Срба скоро 29.000, Бошњака више од 35.000 и Хрвата више
од 17.000) у скоро 27.000 домаћинстава. У Федерацији БиХ било је
више од 2.219.000 лица (Срба скоро 57.000, Бошњака више од
1.562.000 и Хрвата скоро 498.000) у скоро 716.000 домаћинстава.2073
У јануару 2006. промењена је већина у Народној скупштини РС
и изгласано је неповерење влади Пере Букејловића (СДС). За
председника Скупштине изабран је 28.2.2006. Игор Радојичић, а
Председник РС Драган Чавић за премијера одредио је Милорада
Додика (СНСД) у фебруару.2074 Додикова влада договорила се са С.
Тихићем, као представником Бошњачко-хрватске Федерације и СДА,
да се приватизују Електропривреда и Телеком.
На изборима 1.10.2006. Савез независних социјалдемократа
(СНСД) добио је 41 место, а СДС је добио 17 места у Народној
скупштини РС, за председника РС изабран је Милан Јелић, а за
члана председништва БиХ изабран је Небојша Радмановић.2075
После победе СНСД-а на изборима Додик је трећи пут постао
председник владе РС 30.11.2006.2076 На изборима 3.10.2010. СНСД
је добио 37 места, а СДС је добио 18 места у Народној скупштини
РС. За председника РС изабран је Милорад Додик, а за члана
Председништва БиХ изабран је Небојша Радмановић.2077
новника пописано је на подручју Бањалуке више од 180.000 лица (од тога
више од 93.000 жена).
2073 Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини, 2013.
резултати пописа, Сарајево 2016, стр. 23-25, 54, 57-58, 132. У четири општине
у Федерацији БиХ Босански Петровац (око 7.000 лица), Дрвар (око 7.000 лица),
Гламоч (око 4.000 лица) и Босанско Грахово (око 2.500 лица) Срби су били
већина 2013.
2074 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 124.
2075 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 125. Партија демократског
прогреса Републике Српске добила је 8 места, Демократски народни савез
добио је 4 места, као и Странка за Босну и Херцеговину, а остале странке су
имале мање посланика.
2076 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 127.
2077 Народна скупштина Републике Српске …, стр. 127, 129. Партија демократског
прогреса добила је 7 места, Демократски народни савез добио је 6 места,
Социјалистичка партија и Партија уједињених пензионера добила је 4 места, а
остале партије су имале мањи број места.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 389
Од 2007. до марта 2009. високи представник био је Мирослав
Лајчак.2078 У јуну 2008. БиХ са ЕУ потписала је Споразум о стабили-
зацији и придруживању. У марту 2009. место високог представника
преузео је Аустријанац Валентин Инцко, који је пре био амбасадор
Аустрије у Сарајеву и Словенији.2079
Односе Београда са суседима оптерећивале су и оптужбе за
геноцид. Према одобрењу Изетбеговићеве владе БиХ (такозване
Владе Републике БиХ), амерички професор међународног права
Френсис А. Бојл поднео је 20.3.1993. Међународном суду правде у
Хагу претходну тужбу против СР Југославије за злочин геноцида у
БиХ.2080 Тужбу су накнадно подржали бошњачки и хрватски члан
председништва БиХ, а она је тражила да Србија буде осуђена за
геноцид над Бошњацима и плати одштету. Живко Радишић, српски
члан председништва БиХ, и Народна Скупштина РС покушали су
1999. да обуставе тужбу БиХ против Србије, али то није успело.2081
Према пресудама (првој из 2007. и коначној из 2010) „Србија није
намеравала да изврши нити је извршила геноцид” на подручју БиХ,
а за Републику Српску, Суд је пресудио да она није унапред пла-
нирала злочин геноцида у Сребреници.2082 Према тој пресуди
одлука да се изврши „геноцид” у Сребреници настала је
непосредно пред извршење злочина, а после заузимања града.
Срби у Хрватској од 1999.
После смрти Туђмана, привремени председник Републике
Хрватске постао је Влатко Павлетић (ХДЗ), који је именовао Ивицу
Рачана, из СДП-а, за новог председника владе.2083 Владу ХДЗ-а
2078 Танјуг, Лајчак: БиХ је протекторат, са http://www.politika.rs. У фебруару 2009.
пред одлазак Лајчак је рекао: „Све док земља [БиХ] има високог представника
с овлашћењима која никако и ничим нису ограничена, то значи да је она нека
врста протектората.”
2079 Д. Ковачевић,Валентин Инцко преузео дужност од Мирослава Лајчака; Слобо-
дан Стајић, Када ће „вечни“ Инцко напустити кормило ОХР-а, www.politika.rs.
2080 Србија пред ..., књига I , Одбрана, Београд 2007, стр. 11-13, 479; Србија пред
Међународним судом ..., књ. II, стр. 19-21. Образложена Тужба БиХ поднета је
15.4.1994. Међународном суду Правде. Оптужба је додатно проширена у Одго-
вору који је предат 23.4.1998. Међународном суду правде.
2081 Србија пред Међународним судом ..., књ. II, стр. 22-23.
2082 Србија пред Међународним судом ..., књ. II, стр. 12-13, 162-172, 182-184.
2083 Политика (30983) 28.1.2000. стр. 7. У коалиционој влади Ивице Рачана лица из
његове СДП добила су највише места.
390 ИСТОРИЈА СРБА 5
сменила је коалициона влада Ивице Рачана (СДП) која није зна-
чајније променила однос према прогону и пљачки Срба који су
вршени од 1991.
На изборима у фебруару 2000. за председника Хрватске
изабран је Стјепан Стипе Месић (од фебруара 2000. до фебруара
2010).2084 Уставни суд Хрватске 2001. прогласио је незаконитом
одлуку ХДЗ-ове власти да се одузме неколико десетина хиљада
станова од Срба који су их напустили током рата, а да се станови не
одузму Хрватима који су учинили исто. Ипак, ни влада СДП-а није
хтела да врати станарска права Србима.
На изборима у новембру 2003. већину места у Сабору добио је
ХДЗ, а Иво Санадер је саставио владу у децембру 2003.2085
У послератним годинама повратак Срба у Хрватску је отежа-
вало неколико хиљада пресуда хрватских судова којима су Срби
осуђени за учешће у побуни и ратним злочинима, али и необјав-
љене потернице по којима су малобројни повратници били хапшени
и затварани.2086 О понашању власти и знатног дела Хрвата према
Србима говоре испитивања и настојање дела Срба који су се врати-
ли да продају имовину и заувек оду из Хрватске.2087 Према попису из
2001. у Хрватској је било укупно око 4.437.000 пописаних лица (у
1.477.000 домаћинстава). Број Хрвата порастао је на око 3.977.00
лица, Срба се смањио на око 202.000, Бошњака је било око 21.000,
а Југословени су нестали из пописа.2088
У 2010. влада Хрватске имала је податке о 130.220 Срба који су
пријављени као повратници, али већина тих „повратника” наставила
је да живи у Србији (око 58.000), знатан део повратника је умро (око
22.000), а око 50.000 живело је у Хрватској у фебруару 2012.2089
Према попису из 2011. у Хрватској је било скоро 4.285.000 лица, а
2084 Политика (30995) 9.2.2000, стр. 7.
2085 Ј. Кнежевић, Санадер премијер, Рачан губитник; Ј. Кнежевић, Срби бојкотују
Сабор, са www.novosti.rs/додатни_садржај/архива.539.html.
2086 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли ..., стр. 106-107. До 2013. у
Хрватској је покренут кривични поступак (истраге, тужбе, суђења, пресуде)
против око 3.500 лица. Од тога против око 3.000 лица поступак је покренут у
одсуству. У Хрватској је велика разлика у броју оптужених Срба и Југословена,
насупрот броју Хрвата (којих је оптужено само око 110 лица).
2087 Политика (31969) 4.11.2002, стр. А2. Према једном испитивању из 2002. око
25% пунолетних Хрвата говорило је да би протерало све Србе из Хрватске.
2088 Статистички љетопис Републике Хрватске 2011, Загреб 2011, стр. 107; Ста-
тистички љетопис Републике Хрватске 2012, Загреб 2012, стр. 104. Број ста-
новника 2001. у односу на попис из 1991. био је мањи за око 350.000 лица.
2089 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли ..., стр. 104-105.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 391
од тога било је више од 3.874.000 Хрвата, мање од 187.000 Срба, а
Бошњака је било више од 31.000.2090
После победе на изборима, вођа ХДЗ Иво Санадер у јануару
2008. саставио је владу, а једно место у влади дао је Самосталној
српској демократској странци и њеном вођи Милораду Пуповцу.2091
Непосредно после позива НАТО-а Хрватској да постане део тог са-
веза, 4-5.4.2008. Загреб је посетио Џорџ В. Буш Млађи (председник
САД 2001-2009) и обавестио је Хрватску да је позвана у НАТО.2092
Следеће 2009. Хрватска је примљена у НАТО.
На изборима у јануару 2010. за председника победио је СДП-ов
представник Иво Јосиповић.2093 Он је био председник Хрватске од
фебруара 2010. до фебруара 2015. На парламентарним изборима
2011. победила је коалиција око СДП-а и председник владе у
децембру 2011. постао је Зоран Милановић (председник СДП-а).
Процењујући положај Срба у Хрватској С. Штрбац је написао:
„Туђманов режим је Србе, од конститутивног [сувереног] народа,
свео на минорну, обесправљену, прогањану и уплашену мањину.”2094
Прогањање Срба у Хрватској се наставило и после 2012.2095
Одвајање Црне Горе и доношење устава Србије 2006.
Превремени избори у Србији одржани су 28.12.2003. и на њима
гласало је око 3.825.000 лица (58,75% од уписаних бирача). Српска
радикална странка добила је 82 места у Народној скупштини, Демо-
кратска Странка Србије добила је 53 места, Демократска странка
добила је 37 места, Г17 + добила је 34 места, а коалиција Српски
2090 Статистички љетопис Републике Хрватске 2012, стр. 104, 107.
2091 Р. Арсенић, Санадер саставио нову владу; Агенције, Санадер поднео оставку,
са http://www.politika.rs. Наследник Туђмана на месту вође ХДЗ-а Санадер је
поднео оставку 1.7.2009. на место председника владе, без јасног објашњења, а
после је осуђен због корумпираности и незаконитог трошења државног новца.
2092 Р. Арсенић, Прво „данке Дојчланд”, а сада „тенкју” Америка, са www.politika.rs;
Политика (31300) 15.12.2000, стр. 1.
2093 Бета, Јосиповић и Бандић у другом кругу избора у Хрватској; Јосиповић на
Пантовчаку, са http://www.politika.rs.
2094 Саво Штрбац, Погинули, нестали и избјегли ..., стр. 106.
2095 У јулу 2013. Хрватска је примљена у ЕУ, али када је влада покушала да пока-
же трпељивост и истакне ћириличне табле на јавним зградама у општинама где
су Срби чинили више од трећине становништва, дошло је до насиља хрватских
националиста. Од септембра 2013. табле са ћирилицом у Вуковару и у другим
местима упорно су разбијане.
392 ИСТОРИЈА СРБА 5
покрет обнове – Нова Србија и Социјалистичка партија Србије до-
били су по 22 места у скупштини Србије.2096 Почетком марта 2004.
Војислав Коштуница је, са Г17 + и СПО, створио коалициону владу.
Та влада није имала већину у скупштини. Подршку мањинској влади
у Народној скупштини Србије дала је СПС. Половину места у влади
добили су представници ДСС, а место министра спољних послова
Вук Драшковић.
Да би се избегло да избори за председника поново пропадну,
укинута је одредба да за успешност избора мора изаћи више од
половине гласача уписаних у бирачке спискове. На изборима за
председника Србије 13. и 27.6.2004. представник Демократске
странке Борис Тадић са скоро 1.682.000 гласова победио је Томи-
слава Николића (Крагујевац, 1952), који је добио 1.434.000 гласо-
ва.2097 Борис Тадић (Сарајево, јануар 1958) био је председник Србије
од 11.7.2004. до 5.4.2012.2098
Коштуничина влада настојала је да се споразумно испуне
захтеви из ЕУ да се изруче оптужени пред МКСЈ УН. Од краја јану-
ара 2005. године предајом генерала Владимира Лазаревића (ко-
мандант Приштинског корпуса) почело је више „добровољних” пре-
даја МКСЈ УН највиших официра и државних функционера Србије и
СРЈ. Међу онима који су се 2005. предали био је и Момчило Пери-
шић. Из МКСЈ УН и даље су оцењивали сарадњу као недовољну.
У марту 2005. истекао је двогодишњи мандат посланицима
Скупштине Србије и Црне Горе. Црна Гора је одбила да се одрже
непосредни избори за нове посланике. Мило Ђукановић је тражио
да се прво спроведе референдум о самосталности Црне Горе. ЕУ је
послала Хавијера Солану да „посредује”. Србија је пристала да се
измени уставна повеља и да се избори за Скупштину СЦГ одрже
одвојено.
Процењујући какву понуду могу прихватити присталице
независности Црне Горе, али и њихови противници, 17.12.2005.
Комисија за демократију путем права (Венецијанска комисија), која
је део Савета Европе,2099 предложила је да референдум буде важе-
2096 Статистички годишњак Србије 2007, Београд 2007, стр. 49, 53.
2097 Статистички годишњак Србије 2007, Београд 2007, стр. 49-50, 55-56.
2098 Владари Србије, https://www.predsednik.rs/predsednik/na-celu-srbije.
2099 Политика (30318) 20.3.1998, стр. 4. Савет Европе је основан 5.5.1949. и прво
је окупљао државе Европе. Од 1989. проширен је државама средње и источне
Европе и постао је најважнија организација за успостављање сарадње држава
западне Европе са државама средње и источне Европе. Као своје циљеве Савет
Европе је одредио развој демократије, људских права и владавине права.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 393
ћи ако на њега изађе најмање 50% уписаних бирача, а важност
одлуке о независности да се прихвати ако за њу гласа више од 55%
од изашлих бирача, али је предложено да на референдуму немају
право гласа држављани Црне Горе који живе у Србији.2100 У де-
цембру 2005. Хавијер Солана, повереник за спољне послове ЕУ,
одредио је Мирослава Лајчака (из Словачке) да надзире припреме
референдума о одвајању Црне Горе. Пред референдум у Црној
Гори, почетком маја 2006. ЕУ је обуставила преговоре са Србијом и
Црном Гором о „стабилизацији и придруживању”, уз објашњење да
је то учињено јер МКСЈ УН није предат генерал Ратко Младић.2101
Референдум о независности Црне Горе одржан је 21.5.2006.
Гласало је више од 419.000 (86,5% од уписаних бирача), а од
изашлих гласача око 55,5% је гласало за независност, тј. више од
230 хиљада гласача. Скупштина Црне Горе прогласила је неза-
висност 3.6.2006. Скупштина Србије 5.6.2006. прогласила је суве-
реном Србију државом и наследником СЦГ.2102
У ОУН је прихваћено писмо председника Србије од 3.6.2006.
којим је упознао ОУН да, после проглашења независности Црне
Горе, Република Србија постаје наследник места СЦГ у ОУН.2103
После препоруке Савета безбедности ОУН, Генерална скупштина
ОУН усвојила је 28.6.2006. резолуцију којом признаје Црну Гору као
нову чланицу.2104 Први устав самосталне Црне Горе усвојен је
19.10.2007.2105
Република Србија службено има површину од 88.361 киломе-
тара квадратних, али 10.887 километара квадратних је Космет на
коме је суверенитет Србије „суспендован” Резолуцијом 1244.
После одвајања Црне Горе, Србија је морала брзо да донесе
нови устав. Без јавне расправе, влада и председник су сачинили
Главни орган Савета Европе је Комитет министара иностраних дела, а има и
своју Парламентарну скупштину.
2100 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 348-349.
2101 Б. Чпајак, Услови за преговоре изручење Младића, са http://www.politika.rs.
2102 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 349; Влада Републике Срби-
је, Одлука о признавању Републике Црне Горе, www.srbija.gov.rs (јун 2006).
Коштуницина влада признала је независност Црне Горе 15.6.2006.
2103 Чланице ОУН, www.un.org/en/member-states/ (мај 2018); Уставна повеља [из
2003], www.gov.me (фебруар 2018). Уставна повеља чланом 25 предвидела је
да наследник СРЈ, то јест СЦГ, постаје Република Србија, ако Црна Гора
искористи право да се одвоји после референдума.
2104 Чланице ОУН, www.un.org/en/member-states/ (мај 2018).
2105 Коста Николић, Једна изгубљена историја ..., стр. 350. Уставом је за службени
језик у Црној Гори проглашен „црногорски језик”.
394 ИСТОРИЈА СРБА 5
устав. Тај предложени устав прихватила је Скупштина Србије
30.9.2006. године, а после на референдуму 28. и 29. октобра и
већина грађана и устав је свечано проглашен у Народној скупштини,
на Митровдан, 8.11.2006.2106
Према уставном тексту, територија Републике Србије је је-
динствена са аутономним покрајинама (Аутономна покрајина Војво-
дина и Аутономна покрајина Косово и Метохија) и локалним само-
управама (општине и градови). Као највиши правни акти покрајина
одређени су статути. Средином октобра 2008. Скупштина АП
Војводине је усвојила Статут Аутономне Покрајине Војводине.2107
Избори 2008. и Космет као „препрека” приближавању ЕУ
На састанку у Риги 29.11.2006. НАТО је одлучио да Србија
постане члан „Партнерства за мир”.2108 Ипак, отпор да Србија
постане чланица НАТО није нестао, а на парламентарним изборима
21.1.2007. у Србији Српска радикална странка добила је 81 место у
Народној скупштини, друга по снази била је Демократска странка са
64 мандата, а трећа је била Народњачка коалиција (Демократска
странка Србије и Нова Србија) са 47 места.2109 Скупштинска већина
крајем 26.12.2007. донела је Одлуку о војној неутралности са 220
гласова народних посланика.2110
Тек уз наговарања политичара из ЕУ, средином маја 2007.
створена је друга Коштуничина влада. Њу су чинили ДСС, ДС, Г17 +
и Нова Србија. У Влади више од половине места имала је ДС и
2106 Биљана Баковић, Година осамостаљења Србије, са http://www.politika.rs; Устав
Републике Србије, Службени гласник РС» бр. 98/2006. Првим чланом Устава:
„Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе,
заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демо-
кратије”. Трећим чланом: „Владавина права се остварује слободним и непосре-
дним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом
власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.”
2107 Усвојен Статут АП Војводине, са http://www.politika.rs.
2108 Биљана Баковић, са http://www.politika.rs. Председник Борис Тадић потписао је
документ о приступању Партнерству за мир у Бриселу 14.12.2006.
2109 Статистички годишњак Србије 2009, Београд 2009, стр. 47, 51. Г17 + добила је
19 места, Социјалистичка партија Србије добила је 16 места, коалиција
Либерално демократска партија – Грађански савез Србије –
Социјалдемократска унија – Лига социјалдемократа Војводине добила је 15
места. Остале изборне листе добиле су од 1 до 3 места у Народној скупштини.
2110 М. Ч, Како је утврђена војна неутралност, са http://www.politika.rs.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 395
потпреседник владе Божидар Ђелић (из Демократске странке) имао
је скоро положај другог председника владе, тј. копредседника.
Слично патријарху Герману, и његов наследник патријарх
Павле тешко се разболео, а од новембра 2007. лечио се на ВМА до
смрти 15.11.2009. године, али није биран нови патријарх, него је па-
тријарха замењивао митрополит црногорско-приморски Амфило-
хије.2111
У Саборној цркви у Београду 23.1.2010. извршено је „устоли-
чење” патријарха СПЦ Иринеја, који је изабран на Сабору СПЦ
22.1.2010.2112
После проглашења Косова за независну државу, дошло је до
потпуног разилажења министара из ДС и Г17 + са министрима из
тзв. „народњачке коалиције”. Војислав Коштуница је тврдио да је
признавање независности покрајине Косова које су извршиле 22 од
27 држава ЕУ непријатељско дело према држави Србији. У првој
половини марта 2008. Коштуница је поднео оставку и предложио
председнику Тадићу да распусти Народну скупштину и распише
нове изборе. Његова влада наставила је да ради као техничка до
избора Цветковићеве владе у Скупштини почетком јула 2008.
Пред изборе крајем априла 2008., позивајући се на ранију
одлуку владе (са краја 2007), потпреседник владе Б. Ђелић је са
председавајућим ЕУ Димитријем Рупелом потписао Споразум о
стабилизацији и придруживању и Прелазни трговински споразум.
Када га је у мају 2008. усвајала Влада Србије, премијер Коштуница
и министри из ДСС напустили су седницу препустивши већини
министара из ДС да усвоје потписани документ. После, (21.1.2011)
за Политику Ивица Дачић, тада министар унутрашњих послова и
заменик председника владе, изјавио је да неке државе ЕУ за рати-
фикацију ССП-а траже од Србије да призна независност Косова. Тек
2012. ССП су ратификовале Немачка и Француска, а последња је то
учинила Литванија у јуну 2013. Коначно у септембру 2013. ССП је
постао пуноважан.
На изборима 11.5.2008. године листа „За европску Србију” (коју
је водила Демократска Странка) освојила је 102 места у Народној
скупштини, Српска радикална странка добила је 78 места, Демо-
2111 Бета/Танјуг, Преминуо патријарх Павле, са http://www.politika.rs.
2112 Г. К, Иринеј на трону Светог Саве, Српски борац - лист бораца Републике
Српске, број 126-127 (2010), стр. 8. Мирослав Гавриловић (Видова код Чачка,
1930). Приликом замонашења 1959. узео је име Иринеј, а 1975. постао је
нишки епископ.
396 ИСТОРИЈА СРБА 5
кратска странка Србије – Нова Србија добила је 30 места, листа,
четврта је била коалиција Социјалистичка партија Србије – Партија
уједињених пензионера Србије – Јединствена Србија (СПС-ПУПС-
ЈС) која је добила 20 места.2113 После извесног оклевања и нагова-
рања од стране политичара из ЕУ Дачић и коалиција СПС-ПУПС-ЈС
су одлучили да владу створе са коалицијом окупљеном око ДС и
Г17 +. Крајем јуна 2008. Тадић је за премијера именовао министра
финансија из Коштуничине владе Мирка Цветковића. Он је у јулу
2008. од ДС, Г17 + и СПС-ПУПС-ЈС створио прозападну владу која
је успела да влада цео мандат.
У Београду 21.7.2008. ухапшен је доктор Радован Караџић и
предат је МКСЈ УН (30.7.2008).2114 После, У мају 2011. у селу Лаза-
рево код Зрењанина ухапшен је генерал Ратко Младић.2115
Ипак, влада и председник Тадић нису успевали да испуне
захтеве из САД, Немачке, Енглеске и Француске да „поштују
интегритет Косова”. Косово је постало главна препрека да се
допусти Србији брже приближавање ЕУ. Тадић није могао учинити
тражене уступке, то јест није могао признати потпуно одвајање
Косова. Тиме би задовољио захтеве из САД и ЕУ, али би изгубио
подршку гласача у Србији. Већ крајем 2009. он је признао да се од
њега тражи признање одвајања Косова. У децембру 2009. године у
Шведској, која је тада председавала ЕУ, Тадић је предао захтев
Србије да постане пуноправни члан ЕУ, али у августу 2011. канце-
лар Немачке Ангела Меркел посетила је Београд и тражила од Б.
Тадића и М. Цветковића да Србија омогући деловање ЕУЛЕКС-а на
северу Косова и да се укину такозване „паралелне институције на
северу Косова” које су под утицајем из Београда.2116
Претерана условљавања и одбијања из ЕУ довела су до
одбојности код дела становништва Србије да се уђе у ЕУ и 2012.
2113 Статистички годишњак Србије 2009, Београд 2007, стр. 47, 51. Либерално
демократска партија добила је 13 места, Мађарска коалиција 4 места,
Бошњачка листа за европски Санџак добила је 2 места, а Коалиција Албанаца
Прешевске долине добила је једно место.
2114 МКСЈ УН (IT-95-5/18-T), Пресуда Радовану …, стр. 2535, 2545-2546, 2551-2553,
2566. Караџић је осуђен 24.3.2016. на 40 година затвора за ратне злочине
(„геноцид” у Сребреници, узимање талаца службеници УН, убиства и друго).
2115 ICTY (IT-09-92-T), Prosecutor v. Ratko ..., p. 17, 2474. Генерал Ратко Младић
послат је у МКСЈ УН, који га је осудио на доживотни затвор 22.11.2017.
2116 Танјуг, Тадић: Србија неће напустити свој народ на КиМ и неће одустати од
евроинтеграција, са http://www.politika.rs. После разговора, председник Борис
Тадић је рекао да Србија до краја 2011. неће добити датум почетка преговора
за прикључење ЕУ, а можда ни статус кандидата за прикључење ЕУ.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 397
једно истраживање показало је да мање од 50% испитаника у
Србији жели да се она учлани у ЕУ.2117 Ипак, пред изборе у Србији,
1.3.2012. Србија је добила статус кандидата за ЕУ.2118
У септембру 2011. године у Београд је дошло око 100 делега-
ција држава које чине Покрет несврстаних да обележе педесет
година од Прве конференције несврстаних земаља. Мање окупља-
ње несврстаних, а више подршка Русије и Кине помогли су да Срби-
ја добије значајнију препознатљивост у међународним односима.
Велики успех у спољној политици Србије био је избор Вука Јереми-
ћа (Београд, јул 1975) за председника Генералне скупштине УН. Он
је на том месту био од септембра 2012. до септембра 2013.
Проглашење независности Косова 2008.
Пре великих напада средином марта 2004. појавиле су се
оптужбе да су Срби гонили са псима троје албанске деце која су се
несрећним случајем удавила у реци Ибар на подручју Зубиног По-
тока 16.3.2004. Бројни напади Албанаца на Србе на Космету почели
су 17.3.2004. нападом из јужне Митровице на северну. Нападнуто је
више српских насеља (у Призрену, Обилићу, Липљану, Косово Поље
и друга) и зграда ЈУ програма у Приштини у којој су били станови
Срба. У нападима српска имовина и верски објекти су паљени, а
Срби протеривани и убијани. У неким случајевима и припадници
КПС-а помагали су уништавање имовине Срба. Уништено је око 800
кућа Срба и око 100 кућа других мањинских нација, као и неколико
десетина цркава. Тако је нестало неколико српских насеља из којих
је протерано око 4.000 лица. У нередима је убијено око 20 лица, а
повређено око 950 лица.2119 На насиља Албанаца Србија није одго-
ворила насиљем. Свеже сећање на пораз од НАТО-а и војна база
САД на Космету одвраћали су их од такве помисли.
У децембру 2004. године Скупштина Косова је за председника
изабрала Ругову. Он је за премијера именовао Рамуша Харадинаја.
У марту 2005. у МКСЈ УН објављена је оптужба против Харадинаја
за учествовање у ратним злочинима, али му је допуштено да се
брани са слободе. Са слободе могао је лакше да застраши, или
поткупи сведоке против њега. МКСЈ УН је ослободио Р. Харадинаја.
2117 Радослав Гаћиновић, Спречити потапање Србије у „Атлантику” …, стр. 81-82.
2118 Бојан С. Марић, Утицај Савезне Републике Немачке ..., стр. 66.
2119 Март 2004. етничко насиље на Косову, са www.hlc-rdc.org, стр. 4-30, 55-56.
398 ИСТОРИЈА СРБА 5
У новембру 2005. СБ УН именовао је Мартија Ахтисарија за
посредника у преговорима о будућем статусу Космета,2120 а од
фебруара 2006. он је водио преговаре са представницима Србије и
Албанаца из Приштине о будућности Космета.2121
После смрти Ругове, у јануару 2006. на месту председника Ко-
сова наследио га је Фатмир Сејдију (ДСК), а у марту 2006. премијер
косовских Албанаца постао је Агим Чеку.
У јануару и почетком фебруара 2007. године Ахтисари је изнео
свој предлог Контакт групи, а затим и политичарима у Београду и
Приштини. У Београду Народна скупштина је одбацила тај план као
давање независности Космету. У марту 2007. Ахтисари је дао
завршни облик свог предлога. Он је предвидео давање устава и
независности Космету уз „међународни надзор”, али без икаквог
утицаја власти из Београда на установе на Космету. Углавном то је
било задржавање постојећег стања. У априлу 2007. Русија и неке
друге чланице СБ, одбили су да подрже Ахтисаријев план. За
неуспех Ахтисаријевог плана у СБ министар спољних послова
Русије Сергеј Лавров рекао је да је он пропао јер је уважио интересе
само „једне стране”. У јуну 2007. приликом посете Тирани, Џ. В. Буш
Млађи је изјавио да САД верују да Косово треба да буде независно
и да раде на остварењу тог циља.
У јануару 2008. најава да ЕУ спрема слање своје мисије на
Космет уместо УНМИК-а изазвала је додатне проблеме. Коштуница
је ту намеру назвао насиљем над правом. Пред проглашење неза-
висности Косова, Савет Европске уније донео је одлуку (15.2.2008)
да мисија ЕУЛЕКС замени УНМИК. Коштуничин ДСС је тврдио да је
то насилно отимање Космета и да је даља сарадња са ЕУ немогућа.
Скупштина косовских Албанаца прогласила је независност Косова
од Србије 17.2.2008.2122 У понедељак 18.2.2008. године гласањем у
Скупштини Србије потврђена је одлука владе В. Коштунице којом је
проглашена ништавном Декларација о независности Косова.2123
САД, Немачка и друге водеће државе ЕУ и НАТО-а признале су
2120 United Nations, Resolutions and Decisions of the Security Council 1 August 2006 –
31 July 2007,New York 2007, р. 188-190.
2121 Биљана Митриновић, Оштар руски корак; Биљана Баковић, Година осамоста-
љења Србије, са http://www.politika.rs.
2122 Kosovo Declaration of Independence, www.assembly-kosova.org (јануар 2018).
„Ми, ... , путем ове декларације проглашавамо Косово независном и сувереном
државом.”
2123 Скупштина Србије прогласила ништавом одлуку о независности Косова, са
http://www.politika.rs.
Од повлачења са Косова до рецесије 2009-2012. 399
Косово као посебну државу, а пратило их је још неколико десетина
држава. Због тога у Београду је дошло до протеста који су се
претворили у нереде 21.2.2008. Запаљене су амбасаде Хрватске и
САД, а један од учесника протеста је погинуо. Према раније усвоје-
ном плану, Министарство спољних дела Србије повукло је амбаса-
доре из САД, Турске, Албаније и земаља ЕУ, које су признале
независност Косова, али амбасадори су враћени у јулу 2008.
Проглашење независности у Приштини утицало је на Србе
полицајце да крајем фебруара 2008. привремено напусте косовску
полицију (КПС). У првој половини марта 2008. у Приштини је усвојен
устав Косова. Средином марта 2008. Срби су покушали заузети
зграду Основног суда у северној Косовској Митровици. Специјалне
јединице УНМИК-а и КФОР-а 17.3.2008. избациле су, уз употребу
оружја, Србе и српске судије из зграде суда.
Без сагласности из Београда и СБ, али уз одобрење Бан Ки
Муна (генерални секретар УН од 2007), ЕУЛЕКС је припремао преу-
зимање послова полиције, правосуђа и царина од УНМИК-а. Као
део те припреме, али и притиска на Србе, смањиван је број поли-
цајаца УНМИК-а а тако је појачаван осећај незаштићености Срба на
Косову. Влада Србије попустила је пред захтевима ЕУ и САД. Уз
формални споразум са УН и обећање да ће ЕУЛЕКС бити неутра-
лан по питању да ли је Косово самостално или део Србије, Србија је
пристала да подржи размештање ЕУЛЕКС-а. Мисију ЕУЛЕКС СБ је
прихватио и легализовао резолуцијом крајем новембра 2008. Усвоје-
ни документ је предвидео стварање полицијских станица у српским
насељима и међународни надзор над полицијом на Космету.
Почетком децембра 2008. званично је размештен ЕУЛЕКС на
Космету. Припадници ЕУЛЕКС-а (полицајци, тужиоци и судије) ушли
су и у зграду суда у северном делу Косовске Митровице и дошли на
контролне прелазе према Ужој Србији. Присуство ЕУЛЕКС-ове
пограничне полиције и цариника учвршћивало је границу на северу
Косова према ужој Србији.
Међу признањима Косова, за Србију је посебно било непри-
јатно признање из Црне Горе. Крајем јуна 2008. представник ЕУ за
Косово Питер Фејт изјавио је да очекује да Црна Гора призна Косово
јер би то „допринело стабилности у региону”. После тога у октобру
2008. Црна Гора признала је Косово као државу. Зато је дошло до
привременог протеривања њеног амбасадора из Београда. До краја
2008. више од 50 земаља признало је независност Косова.