Nora Roberts - Ples po vatri

Udario je i on nju. „Spavaj sa mnom pa ču te naučiti toj veštini.“ Ponovo se nasmejala. „Moraćeš više da se potrudiš.“ „Tek sam se zagrejao“, rekao je i otvorio vrata. Zakoračio je u pregrejanu, zadimljenu krčmu, ispunjenu groznom muzikom. Rouana je zakopčala trenerku po izlasku iz gimnastičke sale, gde se neko vreme zadržala. Proverila je spisak skakača. Četvrta je u prvoj turi. Sleduje joj dobro trčanje po stazi. Možda će nešto prezalogajiti. Već je nekoliko puta proverila opremu. Biće spremna ako se sirena oglasi. U međuvremenu... U međuvremenu, pomislila je kad je mahnula mehaničarima, uvek ima posla i vežbanja. Bila je spremna, i više nego spremna, da skoči na prvi požar ove sezone. Bacila je pogled ka nebu, uputivši se ka stazi. Bilo je bistro, široko, plavo i prekrasno kao proleće. Baza je radila punom parom. Bio je početak sezone. Skakači i pomoćno osoblje imali su pune ruke posla. Radili su na vozilima - ili na sebi na vežbalištima. Mnogi su bili malaksali posle terevenke. Vapila je za svežim vazduhom i fizičkom aktivnošću. Pogledala je niz stazu i videla da nije sama. Prepoznala je Gala ne samo po telu već i po brzini. Brzonogi. Očigledno je da ga tekila i tuča nisu nimalo usporili. Nije mogla da se ne divi tome. Približila mu se. Opazila je da se dobro oznojio uprkos prohladnom vremenu. Tamna mrlja znoja u obliku slova V na sivoj trenerci nepogrešivo je svedočila o tome. Zastala je da se zagreje, iako se već razmrdala. Skinula je gornji deo trenerke i utrčala na stazu pored njega. „Šta planiraš?“ Podigao je tri prsta da bi prištedeo dah.

„Šta kažeš na pet?“ Klimnuo je. Zapitala se može li da trči tim ubitačnim tempom još kilometar i po. ,,I ja ću. Požuri, Fleš Gordone. Mogu da održim korak s tobom.“ Trčala je malo sporije od njega. Pronašla je svoj ritam. Volela je da trči. Volela je, ali bi više volela kad bi bila brza kao on. Ali sad je zaboravila je na njega. Usredsredila se na svoje telo, vazduh i dobovanje patika po stazi. Ispraznila je glavu da bi je ponovo ispunila raštrkanim mislima. Sastaviče spisak za nabavku, odvojiće nešto vremena za šivenje rančića, Galova usta, Dobi. Telefoniraće ocu, pošto nije mogla da ga poseti zbog dežurstva. Zašto je Dženis nalakirala nokte na nogama kad ih niko ne vidi? Gal joj gricka donju usnu. Kopilani koji su napali onako sitnog čoveka! Gal im razbija bulje na mračnom parkiralištu. Galova guza. Veoma lepa. Možda je bolje da misli na nešto drugo, poručila je sebi, kad je pretrčala kilometar i po. Ali dođavola, ništa drugo joj nije padalo na pamet. Uostalom, razmišljati o nečem nije isto što i raditi. Sad joj je potrebno - svima, a ne samo njoj - zavijanje sirene. Posle toga će biti prezauzeta da bi maštala. Neće imati kad da se brine zbog moguće veze s kolegom. Šteta što ga nije srela zimus. Kako je mogla da naleti na njega kad je živeo u Kaliforniji? Mogla je da ode na odmor i da slučajno uđe u njegovu igraonicu. Da li bi se uzbudila ako bi ga ugledala preko staze za kuglanje ili za video-igricom? Ko bi ga znao. Izgledao bi jednako privlačno, uveravala je sebe. Ali da li bi zadrhtala kad bi se zagledala u te zelene oči dok bi joj prodavao žetone? Da li je ovaj ambijent razlog uzbuđenja koje oseća u njegovom prisustvu. Da li je više privlači zbog obuke, pro-sutog znoja, iščekivanja sirene i snažnog zadovoljstva koje izaziva pripadnost probranom odredu ljudi sposobnih da se bave ovako napornim i pogibeljnim poslom?

Da li je to mogao biti razlog zašto dosad nije stupala u seksualne i emocionalne veze s drugim skakačima? Kako da veruje osećanjima pomešanim s plimom adrenalina? I šta da radi s tim osećanjima kada i ako - najverovatnije kada - stvari pođu po zlu? Još bi morala da radi i poverava život nekom s kim je nekad spavala i više ne spava. I jedno od njih ili oboje će biti jako nervozni zbog toga. Mnogo je bolje upoznati nekog između dve sezone, čak i kad joj taj neko samo prodaje žetone u igraonici, i doživeti lepu, jednostavnu i kratkoročnu vezu posle koje može da se mirno vrati na posao. Ubrzala je poslednji kilometar i po. Posle nekog vremena je usporila ritam. Začuđeno je podigla obrve kad je Gal počeo da trči pored nje. ,,Još si ovde?“ „Pretrčao sam osam. Dobro se osećam.“ ,,Ne osečaš tekilu?“ ,,Ne patim od mamurluka.“ „Nikada? U čemu je tvoja tajna?“ Odmahnula je glavom, kad se nasmejao. ,,Da, da, poverio bi mi tajnu ako bih spavala s tobom. Kako je vilica i tako dalje?“ „Dobro je.“ Srce mu je lupalo kao doboš posle osam pretrčanih kilometara, ali znao je da će se smiriti. „Čula sam da je Dobi zadržan u bolnici preko noći zbog posmatranja. Mali Medved ga je skinuo sa spiska skakača dok se ne oporavi.“ Klimnuo je. Pogledao je spisak. „Neće dugo odsustvovati. Mali kopilan je žilav.“ Usporila je do brzog hoda. Zastala je da se istegne. „Šta slušaš?“, pitala je, pokazavši na muzički uređaj na njegovoj ruci. „Zaglušujući rok“, rekao je s osmehom. „Mogu da ti pozajmim kad sledeći put kreneš na trčanje.“ ,,Ne volim da slušam muziku dok trčim. Volim da razmišljam.“ „Odsustvo misli je najbolja stvar kod trčanja.“

Dok se istezao, posmatrala je telo o kojem je toliko razmišljala. „Da, verovatno imaš pravo.“ Zajedno su krenuli nazad. „Nisam krenula na trčanje zato što sam te videla na stazi.“ „Dodavola! Nije trebalo to da kažeš. Upropastila si mi dan!“ „Ali moram da priznam da sam se divila tvojoj guzi dok si protrčao.“ „To je već malo bolje“, glasno je razmišljao, ,,ali ja hoću punu masažu ega.“ „Neobičan si ti dasa, Gale. Čula sam da koristiš fine reči i zaključila da čitaš fine knjige. Opak si u tuči, brz kao gepard na trkačkoj stazi, a provodiš zime u igraonici uz stoni fudbal.“ Sagnuo se da podigne njen gornji deo trenerke sa zemlje. „Volim dobru partiju stonog fudbala.“ Vezala je rukave oko struka. Dobro je osmotrila njegovo lice. „Teško je uzeti ti meru.“ „Samo ako želiš da sve svedeš na jednu meru.“ „Možda, ali...“ Ućutala je kad je videla da se kamionet zaustavlja ispred zgrade. ,,Hej!“, povikala je, mahnula i potrčala. Gal je video kako visoki i čvrsto građeni muškarac izlazi iz kamioneta. Nosio je staru kožnu jaknu i iskrzane čizme. Vetar mu je zabacio sedu kosu s osunčanog lica, kojim je dominirala snažna vilica. Okrenuo se i raširio ruke da bi Rouana mogla da mu se baci u zagrljaj. Možda bi osetio blagu ljubomoru da nije prepoznao Lukasa Gvozdenog Tripa. Uživao je dok ga je gledao kako odraslu ćerku okreće ukrug. „Baš sam razmišljala o tebi“, obratila se ocu. „Htela sam da te pozovem. Dežuram pa ne mogu da svratim.“ „Nedostajala si mi. Odlučio sam da te obiđem i malo razgledam bazu.“ Skinuo je naočari za sunce i gurnuo ih u džep. „Ove godine ste imali dobru berbu guštera.“

„Jesmo. U stvari...“ Osvrnula se okolo. Mahnula je Galu i ovaj je krenuo ka njima. „Evo jednog koji je postavio novi rekord baze na dva i po kilometra. Momak je iz Kalifornije." Držala je oca oko struka dok im se Gal približavao. „Guliver Kari, Lukas Trip.“ „Ovo je istinsko zadovoljstvo, gospodine Tripe“, obratio mu se Gal s ispruženom rukom. „Zaboravi na to gospodine! Čestitam ti na novom rekordu baze i na uspešno završenoj obuci!“ „Hvala!“ Imala je očeve oči, primetio je Gal dok su ćaskali. I njegovu strukturu lica. Impresionirao ga je njihov govor tela. Poručivao mu je, jasno i glasno, da su njih dvoje nerazdvojna celina. „Evo kurvinog sina.“ Mlado Drvo je žurno izašao iz operacija i zagrlio Lukasa. „Čoveče, drago mi je što te vidim! Znaći da su ti i ove godine progledali kroz prste na ispitu fizičke spremnosti?“ „Dođavola! Neko mora da dovede ove zamlate u red!“ „Kad se umoriš od kroćenja te dece, uvek možeš naći posao kod mene kao instruktor.“ „Hoćeš da učim nafatirane momke kako da skaču iz aviona?“ „I devojke“, dodao je Lukas. ,,To je dobar način da se zaradi za život.“ „Nema pakovanja i raspakivanja, nema dvadesetosatne borbe na liniji fronta. Siguran sam da ti to svakodnevno nedostaje“, reče Mlado Drvo. „Nedeljom dvostruko više.“ Trip je pomazio kćer po leđima. „Mojim kolenima ne nedostaje.“ „Čuo sam to.“ „Nabavićemo ti stolicu za ljuljanje“, reče Rouana, ,,i šolju dobrog čaja od kamilice.“

Lukas ju je povukao za uvo. „Pristajem, ako mi ponudite pivo. A opet, čuo sam da je gomila skakača sinoć popila dosta tog napitka i da je upala u neke nevolje.“ „Nije se desilo ništa sa čim nismo mogli da izađemo na kraj“, reče Mlado Drvo. Namignuo je Galu. „Tačnije rečeno - sa čim ti nisi mogao da izađeš na kraj, Razbijaču?“ ,,To je bila samo sitna neprijatnost.“ ,,Da li toj sitnoj neprijatnosti duguješ modricu na vilici?“, glasno je razmišljao Lukas. Gal je protrljao vilicu. „Šteta što ne možeš da vidiš one druge momke. Ni mi ih nismo čestito osmotrili pošto su zbrisali podvijenih repova.“ „Zbrisali su nakon što su naleteli na tvoje pesnice.“ Lukas je klimnuo ka Galovim izgrebanim i nadutim člancima. „Kako je tip kog su napali?“ „Znaš li sve detalje o sinoćnjem događaju?“, pitala je Rouana. ,,Ja sve čujem, draga moja.“ Lukas je poljubio u slepoočnicu. ,,Ja sve čujem.“ „Dobi je omalen momak, ali može da podnese batine.“ Mlado Drvo je pljunuo na tlo. „Dobro su ga udesili dok Razbijač nije naišao. Pre toga je tvoja devojčica položila dvojicu na pleća.“ ,,Da, i to sam čuo.“ „Hej, nisam ja zapodevala kavgu!“ „Tako mi je i rečeno. Glupo je poćinjati“, rekao je Lukas. „Ali kad počne, neophodno je i završiti.“ Kći ga je popreko pogledala. „Nisi došao da nas obiđeš, već da nas proveravaš.“ „Možda. Nije ti pravo?“ Sa osmehom ga je bocnula u grudi. Sirena se oglasila.

Poljubila je oca u obraz. „Videćemo se“, rekla je i potrčala. Mlado Drvo je lupnuo Lukasa po ramenu i potrčao za njom. „Drago mi je što smo se upoznali.“ Trip je prihvatio Galovu ruku. Pogledao je mladićeve članke. „Zbog njih nisi na spisku.“ ,,Danas.“ „Biće dana za megdana.“ „Računam na to.“ Gal je pohitao u sobu za pripremu. Skinut je sa spiska skakača, ali može pomoći kolegama. Skakači su se oblačili i vadili opremu iz visokih ormana. Preko donjeg veša otpornog na vatru, navlačili su odela od kevlara. Opazio je Rouanu. Sela je da bi lakše obula čizme. Pomagao je kolegama da se pripreme. Stigao je i do nje. Da bi nadjačao brujanje avionskih motora i brojne glasove, viknuo je: „Gde je?“ „Buknuo je na Biterrutu, nedaleko od Bas Krika.“ To je kratak let, izračunao je. Upustio se u proveru opreme pre skoka. Krenuo je od čizama nagore. Zaboravio je na povređene zglobove i privremeno skidanje sa spiska skakača. Od tog nije mogao imati koristi. „Spremna si!“ Stisnuo ju je za rame i pogledao u oči. „Daj sve od sebe!“ ,,Ne umem drugačije.“ Gledao je kako odlazi. I u dubokim čizmama i nezgrapnom odelu izgledala, je snažno i seksi. Izašao je da pogleda utovar. Dobi mu je hramajući prišao. Udaljini je stajao Lukas Gvozdeni Trip, s rukama u džepovima. „Kopilani su nas žestoko zeznuli.“ Dobi je stao pored Gala. Lice mu je bilo prekriveno modricama. Jedno oko mu se nije videlo od velike purpurnocrvene masnice.

„Ići će drugi.“ „Upravo tako. Sranje! I Libi je s njima. Ni u snu ne bih pomislio da će doživeti vatreno krštenje pre mene.“ Gledali su kako avion ubrzava po pisti i diže nos. Gal je gledao kako Lukas diže lice ka nebu. Njegova kći je letela. u susret požaru.

5 Vrelo i golemo srce šumskog požara tuklo je snažno. Rouana se probijala kroz njega. Litri znoja tekli su joj niz leđa. Njena testera je vrišteći prosecala put kroz koru i drvo, odbacujući iverje i piljevinu. Padali su po njenoj odeći, rukavicama i šlemu. Nastojali su da uspore ritam vatrenog srca urlikom i vriskom testera, cepanjem drveta i obaranjem stabala. Zastala je da bi popila malo vode, ovlažila grlo i sprala prašinu i dim koji se vio ispred naočara zamagljenih znojem. Ustuknula je kad se bor, koju je posekla da bi spasla ostale, sručio na šumsko tlo. „Hej, Sveđanko“, razdrao se šef vatrogasaca Gibons da bi nadjačao galamu. Lice mu se crnelo od pepela, a oči crvenele od dima. „Skidam tebe, Meta i Mlado Drvo s linije testera. Glava se kreće prema nama. Ide uz greben ka jugu i jača iz časa u čas. Seje požarčiće na sve strane. Moramo da je preusmerimo dok još možemo.“ Raširio je mapu da joj pokaže položaje. „Imamo iskusne ljude ovde. Dženis, Triger i dva guštera su na krilu. Još jedna tura je na putu ovamo. Oni će preuzeti liniju testera i napasti tačkaste požare. Za deset minuta će stići avion. Sklonite se s ciljanog područja.“ „Primljeno!“ „Povedi ih i čuvajte dupe!“ Zgrabila je opremu i povela članove tima na uspon od osam stotina metara kroz dim i jaru. Planirala je kojim putanjama bi mogli da pobegnu, procenjivala rastojanja i pravce do bezbedne zone. Vatrice su plamsale duž stenovite staze. Gasili su ih usput. Vatreni zid levo od njih pulsirao je jarom i svetlošću. Usisavao je kiseonik iz vazduha da bi se nahranio; gutao je drveće urlajući. Gledala je kako tornjevi gustog dima sežu ka nebu.

Deo zida je grunuo napred. Poskočio je preko staze ispred njih i veselo zaplamsao. Pojurila je ka njemu. Zasula ga je zemljom. Kopala je pulaskijem, da bi ga što pre ugušila, dok je Mlado Drvo tukao po njemu borovom granom. Ugasili su ga, zasuli zemljom i produžili uz greben. Kroz buku se probijala grmljavina aviona tankera. Potegla je radio da bi odgovorila na signal. „Zaklonite se!“, doviknula je svom timu. ,,Na sigurnom smo, Gibonse! Reci im da bace mulj! Na sigurnom smo!“ Kroz dim je ugledala tovarni avion koji je leteo preko grebena. Prepoznala je zvuk otvaranja vratnica. Gusta ružičasta kiša padala je s nebesa uz gromoglasni urlik. Svi koji su se borili nedaleko od glave požara potražili su zaklon. Ali ipak će ih poprskati malo gela koji peče kožu. ,,Na sigurnom smo“, rekla je timu. Mlado Drvo je odgrizao komad čokoladice. „Idemo još malo na istok. Obići ćemo glavu da bismo se sastali s Dženis i ostalima. Gibons kaže da se kreće prilično brzo. Moramo biti još brži da bi ostali ispred njega. Idemo! Pazite na požarčiće.“ Zapamtila je mapu. Naslućivala je hirove stihije. Nastavili su da love požarčiće različitih veličina. Neki su bili kao tanjiri, a neki kao bazeni zadecu. Polako su se peli uz greben. Prvo je čula glavu požara, a tek onda je i ugledala. Gromoglasno je urlala i praskala. U pozadini je odjekivao podmukli pulsirajući urlik. Osetila ju je i pre nego što ju je videla. Strašna vrelina pomilovala joj je lice. Zavukla joj se u pluća. Našla se pred žarištem požara. Bio je to živopisni, narandžastozlatni zlokobnocrveni svet. Bljuvao je zagušljive oblake dima. Kroz gusti dim i sablasni sjaj nazirala je siluete, žute košulje i šlemove skakača u vatru. Vojevali su na prvoj liniji fronta. Namestila je ranac i nastavila uzbrdo, ka razgoropađenoj nemani. ,,Poveži se s Gibonsom!“, povikala je Metu. ,,Daj mu do znanja da smo

stigli! Hej, Vilo!“ Pozdravila je Dženis koja joj je pošla u susret, mašući rukama. „Stiže konjica!“ „U pravi čas! Postavili smo front oko najvrelijih delova glave. Mulj je donekle obavio posao. Rastežemo stroj nadole, ka repu. Moramo da ga proširimo i posečemo mrtvo drveće. Isuse!“ Zastala je da popije malo vode i obriše znoj koji joj je kapao u oči. Ružičasti mulj iz tankera poprskao ju je po šlemu i košulji. „Tek je prvi požar u sezoni, a tako je opak. Gibons mi je upravo rekao da šalju još jednu turu skakača. Uzbunili su i Ajdaho. Moramo mu odseči glavu, Šveđanko!“ „Počećemo da širimo front i obaramo mrtva i osušena stabla. Pogasili smo silne požarčiće dok smo se peli uz greben. Preti da se proširi.“ ,,I ja mučim istu muku. Sa mnom su i gušteri, Libi i Stovič. Pazim na njih.“ „Vidim da vladaš situacijom.“ Rouana je kopala, sekla, tukla i čupala. Znojila se. Sati su proticali. Obarala je suvo i mrtvo drveće da ga požar ne bi iskoristio kao gorivo. Kad bi osetila da gubi snagu, zaustavila bi se tek da napuni usta keksom iz ranca. Spirala bi ga već prilično toplom koka-kolom. Na odeći je imala ružičasti mulj iz novog aviona. Leđa, noge i ramena pekli su je od vreline i dugih sati teškog rada. Osetila je da ratna sreća prelazi na njihovu stranu. Masivni oblak dima se malo istanjio, ali dovoljno da kroz njega vidi zračak svetlosti daleke Severnjače. Noć je zamenila dan dok su se borili. Uspravila se i istegla leđa, da bi se malo razmrdala. Osvrnula se za sobom u tamu - na spaljeni deo šume, nagorele panjeve, debla, utvarne šiljke i mrtve gomile pepela. Tamo nema ničeg što bi ga nahranilo, pomislila je. Presekli su mu pristup hrani.

Snaga joj se vratila. Neman je potučena, ali posao još nije bio gotov. Zmaj će uskoro posustati. Oborila je mrtvi bor i utukla malu vatru u granama. Bolni i prodorni krik naterao ju je da se okrene, na vreme da vidi kako Stovič pada. Električna testera mu se otela iz ruku i zakotrljala se. Krv je s njenih zubaca kapala na suvo tlo. Odbacila je svoju testeru i pojurila ka novajliji. Stigla je do njega dok je pokušavao da sedne, stiskajući butinu. „Drži se! Drži se!“, odgurnula mu je ruke s povređenog dela tela. Pocepala mu je pantalone i otkrila široku krivudavu poderotinu. ,,Ne znam šta se desilo. Posekao sam se!“ Lice mu je bilo avetinjski bledo ispod gara i pepela. Znala je šta se dogodilo. Pažnja mu je oslabila usled umora. Izgubio je kontrolu nad testerom ili ju je nepažljivo koristio. Sekunda je bila dovoljna da dođe do teške povrede. „Koliko je ozbiljno?“, pitao je kad je nožem iz ranca razrezala materijal. ,,Da li je ozbiljno?“ „Samo si se ogrebao. Ne kukaj, gušteru!“ Nije znala koliko je rana ozbiljna. Zasad nije bila. „Daj mi komplet za prvu pomoć“, naredila je Libi, koja je čučnula kraj nje. „Očistiću je, Stoviču, da bih je bolje pogledala.“ U blagom je šoku, procenila je gledajući ga u oči, ali još se drži. Litanija oštrih psovki - neke je govorio na ruskom s bruklinskim akcentom -bila je povoljan znak. Nastavio je da psuje dok mu je čistila ranu. „Imaš finu posekotinu.“ Rekla je to veselim glasom, iako bi bilo adio Stoviču da je bila samo malo dublja i više ulevo. „Pantalone su ti najviše stradale.“ Ponovo ga je pogledala u oči. Lagala bi ga da je to bilo neophodno. Laknulo joj je što nije morala da laže. „Proći ćeš s nekoliko šavova. Nećeš dugo odsustvovati. Previću te, što će poslužiti do odlaska u bazu.“ Uspeo je da se osmehne. Čula je kako guta pljuvačku. „Nisam presekao ništa bitno, zar ne?“ „Alat ti je netaknut, Testero!“

„Đavolski boli!“ ,,Verujem.“ Pribrao se. Nekoliko puta je plitko udahnuo. Osetila je novi talas olakšanja kad mu se boja malo vratila u obraze. ,,Prvi put sam skočio u vatru i vidi šta mi se desilo. Neću dugo odsustvovati, zar ne?“ ,,Nećeš.“ Previla je ranu brzo i vešto. „Imaćeš seksi ožiljak koji ostavlja snažan utisak na žene.“ Osmehnula se. „One ne mogu odoleti ranjenom ratniku, je li tako, Libi?“ „Tačno tako. U stvari, jedva se suzdržavam da te ne zaskočim, Stoviču.“ Iscerio se. „Dotukli smo ga, zar ne, Šveđanko?“ ,,Jesmo.“ Potapšala ga je po kolenu i ustaia. Ostavila je Libi kraj njega. Požurila je ka Gibonsu da bi organizovala Stovičevo izvlačenje s terena. Osamnaest sati nakon skoka u vatru ukrcala s e u avion na kratki let do baze. Ispružila se po podu i stavila ranac pod glavu. ,,Odrezak“, prozborila je, „Srednje pečen. Brdo pečenih krompira ogrezlih u puteru. Planina slatke šargarepe i komad čokoladne torte veličine Jute, dva i po litra sladoleda.“ ,,Ćufte.“ Mlado Drvo se stropoštao kraj nje, dok je neko - ili njih nekoliko, ako je suditi po zvuku - hrkalo kao da još testerišu. „Džinovska ćufta i planina pire krompira s močom. Pita od jabuka i četiri i po litra sladoleda.“ Otvorila je oči i ugledala Meta, koji je sanjivo posmatrao. „Šta bi ti gricnuo, Mete“ „Maminu piletinu i knedle. Nema bolje klope. U kofi, da mogu da nabijem glavu i da žderem iz nje. Kolač od višnje s domaćom pavlakom.“ „Svi znaju da se pavlaka kupuje u radnji.“

,,Ne u maminoj kući. Toliko sam gladan da bih pojeo i picu od pre pet dana, zajedno s kartonskom kutijom.“ ,,Pica“, uzdahnula je Libi. Potražila je bolji položaj na sedištu. „Nisam ni sanjala da mogu biti ovako izmoždena a živa.“ „Tako ti je to posle osamnaestočasovne borbe na frontu.“ Rouana je zevnula. Okrenula se u nadi da će je glasovi, hrkanje i urlik motora uspavati. „Oćemo li da napadnemo kuhinju kad se vratimo, Ro?“, pitao je Met. „Mmm. Moram da jedem. Ali prvo moram da se istuširam i sperem nataloženi smrad.“ Kad je otvorila oči, avion je bio na tlu. Isteturala se iz letelice. Hodala je kroz izmaglicu satkanu od umora. Oslobodila se opreme i krenula u svoju sobu. Usput je pocepala omot čokoladice. Smazala ju je dok je skidala prljavu odeću. Krenula je ka tušu, iako se jedva držala na nogama. Trgla se kad ju je topla voda zapljusnula. Sanjivo je posmatrala kako siva tečnost nestaje u odvodu. Nasapunjala je kosu, telo, lice. Udisala je miris breskve na koji je Gal otkinuo. Isperi i ponovi, naložila je sebi. Isperi i ponovi. Kad je konačno s nje potekla bistra voda, pokušala je se osuši, s ono malo snage što joj je ostalo. Pala je u postelju, umotana u vlažni peškir. San joj se prikrao oko ponoći, kad je um počeo da se uzdiže iz duboke jame iscrpljenosti. Gromoglasni motori, bičevi vetra, skok u nebo. Uzbuđenje se preobrazilo u paniku. Srce udara, udara, udara po grudnom košu dok bespomoćno posmatra kako Džim ponire ka požarom zahvaćenom tlu. „Hej! Hej! Moraš da se probudiš!“ Glas se teško probijao pored vriska u njenoj glavi. Neko je grubo prodrmao i naterao da se naglo uspravi u postelji. „Šta je bilo? Sirena? Šta je bilo?“ Gledala je u Galovo lice. Stiskao ju je za rame.

„Nije sirena. Imala si noćnu moru.“ Duboko je udahnula i izdahnula. Bilo je jutro - možda i nešto kasnije - izgubila je osećaj za vreme. Guliver Kari bio je u njenoj sobi, bez dozvole. „Kog đavola tražiš u mojoj sobi?“ „Kako bi bilo da malo podigneš taj peškir? Ne želim da kažem da ne uživam u pogledu. U stvari, mogao bih da provedem ostatak dana diveći se onom što vidim.“ Spustila je pogled. Bila je naga do struka. Peškir nije pokrivao mnogo toga. Pokrila se njime. „Odgovori mi na pitanje pre nego što te razbijem!“ „Propustila si doručak, a na putu si da propustiš i ručak.“ „Osamnaest sati smo se borili s požarom! U krevet sam otišla tek u tri ujutru!“ „Čuo sam i svaka čast. Ali neko je pomenuo da nisi jela i da mnogo voliš sendviče s jajima, slaninom i sirom. Pa...“ Pokazao je palcem ka noćnom stočiću. „Doneo sam ti jedan. Baš sam ga spuštao na stočić, kad si vrisnula. Probudio sam te, ogolila si se - dopusti mi da kažem da si vlasnica najveličanstvenijih grudi koje sam ikad video i - to je manje-više sve.“ Posmatrala je sendvič i bocu mineralne vode pored njega. Zamalo što nije zaplakala zbog mirisa hrane. „Doneo si mi sendvič sa slaninom i jajima?“ „I sa sirom.“ ,,U tom slučaju si zaradio pogled na moje telo.“ „ Ako je samo to potrebno, trčim smesta po drugi.“ Nasmejala se, zevnula, pričvrstila peškir pa zgrabila tanjir. Posle prvog zalogaja blaženo je zažmurila. Ispunilo ju je zadovoljstvo zbog kojeg ga nije oterala s postelje koja se ugnula pod njegovom težinom. „Hvala ti“, promrmljala je s punim ustima. „Najiskrenije.“ „Dopusti mi da ti najiskrenije odgovorim: već sam nagrađen preko svake mere.“

„Imam neviđene sise, a?“ Posegnula je za bocom i odvrnula zatvarač. „Požar je neprestano menjao smer i bljuvao požarčiće. Pomislila sam da želi da se igra grubo? Šta kažeš na to! Na kraju nije mogao da pobedi Zulije. Da li si jutros nešto čuo o Stoviču?“ ,,Od danas ga zovu Testera. Čuo sam da je dobro i da je zaradio dvadeset sedam šavova.“ „Nisam dovoljno pazila na njega.“ „Položio je prijemni, Rouana. Nesreće se događaju. One su sastavni deo posla.“ ,,Ne mogu da sporim, ali on je bio u mom timu. Ja sam odgovarala za njegov sektor.“ Slegnula je ramenima. „ Ako je on dobro, znači da je sve dobro.“ Skrenula je pogled. „Šake su ti se oporavile.“ „Dobro me služe.“ Skupio ih je i raširio. „Vratili su me na spisak skakača.“ ,,A Dobija?“ „I on će se oporaviti za nekoliko dana. Mali Medved je otkrio da Dobi šije kao Betsi Ros.2 Vezao ga je za mašinu. Sinoć sam osvojio pedeset šest dolara i nešto sitnine na pokeru. Bikardi - mehaničar - našljokao se i pevao arije iz italijanskih opere. To je otprilike sve što se dogodilo u vašem odsustvu.“ „Cenim informacije i sendvič. Čisti se sad, moram da se obučem.“ „Već sam te video golu.“ „Potrebno je više od masnog sendviča da bi me opet video u tom izdanju.“ „Šta kažeš na večeru?“ Bože, opet ju je nasmejao. „Napolje, mangupe! Moram da požurim u gimnastičku salu, da se razmrdam.“ „Uzdržaću se od bilo kakvih komentara da bih pokazao koliko sam plemenit i dostojanstven.“ Ustao je i poneo prazni tanjir. ,,Ti si jedna 2 Žena za koju se veruje da je sašila prvu američku zastavu. (Prim. prev.)

prekrasna ženka, Rouana“, rekao je na vratima. ,,Ne mogu da spavam zbog tebe.“ ,,Ti si jedan seksi mužjak, Gulivere“, promrmljala je kad je izašao. „Zavrteo si mi mozak.“ Provela je sat i po u gimnastičkoj sali. Vežbala je polako i s manjim opterećenjem, da bi pospešila oporavak. Nakon toga je požurila u kuhinju. Kad se u potpunosti povratila, poslala je kratku poruku ocu. Potukli smo požar. Dobro sam. Voli te Ro. Otišla je u potkrovlje da bi proverila padobran koji je sinoć obesila. Tragala je za rupama, čvorovima, nedostacima. Podigla je pogled kad su Met i Libi naišli. „Tek da znate, izgledate iscrpljeno i tupo.“ „Podseti me da nikad ne žderem kao svinja pre no što se zavučem u krevet.“ Libi je protrljala stomak. „Nisam mogla da trenem do pet. Ležala sam u postelji kao nasukani kit.“ „Nismo te videli u kuhinji, dobacio je Met kad je doneo padobran. „Istuširala sam se i na jedvite jade prevalila put od kupatila do kreveta. Spavala sam kao top“, dodala je. Osmehnula se Libi. „Sobna usluga pobrinula se da ne ostanem gladna. Odradila sam sat i po u gimnastičkoj sali. Sad sam spremna za nova iskušenja.“ „Svaka čast“, Libi je raširila padobran. „Sobna usluga, kažeš?“ „Gal mi je doneo sendvič.“ „Tako to zovu u Mizuli?“ Rouana joj je pripretila prstom. „Doneo je sendvič, to je sve. Ipak je zaradio nekoliko poena. Da li je neko od vas video Testeru?“ ,,Ja sam. Pokazao mi je šavove.“ „Tako to zovu u Kaliforniji?“ „Naletela sam u pravom trenutku.“

„Imao je sreče“, rekao je Met. „Zakačila je samo meso. Da je prodrla malo dublje, bila bi potpuno drugačija priča.“ „Sve se svodi na centimetre, zar ne?“ Libi je prošla prstima preko padobrana. „Ili sekunde. Trenutak nepažnije je dovoljan. Razlika između zanimljivog ožiljka i...“ Učutala se. Izgubila je nešto boje u obrazima. „Žao mi je, Mete. Nisam razmišljala.“ ,,U redu je. Nisi ga poznavala.“ Pročistio je grlo i nastavio proveru padobrana. ,,Da budem iskren, nisam znao, nisam bio siguran da li ću moći da ponovo radim ovaj posao. Nisam znao sve do juče. Stajao sam na vratima aviona pogleda uprtog u požar i čekao udarac osmatrača po ramenu, ali nisam znao da li ću skočiti.“ „Ipak si skočio“, promrmljala je Rouana. „Jesam. Govorio sam sebi da to radim za Džima, ali dok nisam zaista skočio... Imaš pravo, Libi. Sve se svodi na centimetre i sekunde. Reč je o sudbini. Ona nam ne dozvoljava da dignemo ruke. Eto.“ Ispustio je dugi uzdah. „Znaš li da se Doli vratila?“, pitao je Rouanu. „Nisam znala.“ Vest ju je iznenadila. Prestala je da pregleda padobran. „Kada se vratila? Nisam je videla u bazi.“ „Vratila se juče dok smo se borili s požarom. Jutros, posle doručka, svratila je do moje sobe.“ Nije skretao pogled s padobrana. „Dobro izgleda. Htela je da se izvini zbog ponašanja nakon Džimijeve smrti.“ ,,To je dobro.“ Rouana je dovršavala proveru padobrana s blagom mučninom u utrobi. „Rekao sam joj da i tebi duguje izvinjenje.“ ,,To nije važno.“ „Jeste, važno je.“ „Mogu li da pitam ko je ta Doli“, progovorila je Libi. „Ili bi trebalo da gledam svoja posla.“ „Radila je kao kuvarica u bazi“, rekla je Rouana. „Zbližila se s Džimom. Kad su muškarci u pitanju, volela je raznovrsnu ponudu, ali se

najveći deo prošle sezone usmerila isključivo na Džima. Sasvim je razumljivo što je teško podnela njegovu pogibiju.“ ,,Bože!“ „Moglo bi se reći da me je napala“, nastavila je Rouana. ,,Zašto?“ „Tog dana sam bila Džimov partner u skoku. Morala je nekog da okrivi za njegovu smrt. Malo se otkačila i zamahnula nožem na mene. U suštini je krivila sve nas. Rekla je da smo ga ubili.“ Napravila je kratku pauzu da bi dala prostora Metu za komentar. On tu priliku nije iskoristio. „Otišla je ubrzo posle toga. Mislim da niko nije očekivao njen povratak, niti da će je neko ponovo zaposliti, kad smo već kod toga.“ Met se nervozno meškoljio. Progovorio je. ,,Da li se slažeš s njenim povratkom?“ ,,Ne znam.“ Protrljala je zadnji deo vrata. „Nemam ništa protiv, samo da me opet ne napadne nekim oštrim predmetom ili pokuša da me otruje.“ „Ima bebu.“ Sad je Rouana zinula od čuda. „Šta si rekao?“ „Rekla mi je da se porodila u aprilu i da je dobila kćerku.“ Oči su mu se blago ovlažile. Skrenuo je pogled. „Dala joj je ime Šajlo. Njena mama brine o njoj dok je Doli na poslu. Kaže da je dete Džimijevo.“ „Blagi bože! Hoćeš da kažeš da nisi znao? Da tvoja porodica nije znala?“ Odmahnuo je glavom. „Zbog toga mi se i izvinila. Zamolila me je da obavestim majku i porodicu. Dala mi je i fotografije. Rekla mi je da mogu da je vidim kad god poželim.“ ,,Da li je Džim znao?“ Naglo je pocrveneo i prebledeo. „Rekla mi je da ga je tog jutra obavestila, pre skoka. Silno se uzbudio i odmah predložio ime deteta.

Hteo je da se zove Šajlo, bez obzira na pol. Rekla mi je da su planirali da se venčaju te jeseni.“ Izvadio je fotografiju iz džepa. „Evo je. Ovo je Šajlo.“ Libi je uzela fotografiju. „Divna je, Mete.“ Oči su mu se razbistrile posle te opaske. Široko se osmehnuo. „Ćelava je ko lubenica. Džim i ja smo takođe bili ćelavi, i naša sestra. Moram da pozovem mamu“, rekao je kad je Libi dodala fotografiju Rouani. ,,Ne znam kako da joj prenesem novosti.“ Rouana je posmatrala detence punačkih obraza i blistavih očiju. Vratila je fotografiju Metu. „Prošetaj malo. Razmisli o svemu. Zatim pozovi majku. Obradovaće se. Možda će biti malo ljuta što nije ranije obaveštena, ali mnogo će se obradovati. Idi. Ja ću se pobrinuti za padobran.“ ,,Ne mogu da izbacim to iz glave. Idem, kasnije ću srediti padobran.“ ,,Ja ću se pobrinuti za njega.“ „Hvala ti. Hvala ti“, ponavljao je. Udaljio se. Koračao je kao mesečar. ,,To je krupna vest“, reče Libi. „Jeste, zaista krupna.“ Pustila je da se krčka u pozadini uma. I drugi skakači su pristizali. Vest o povratku Doli Brejkmen brzo se širila. Nametnula se kao tema dana. ,,Da li si je videla?“ Rouana je odmahnula glavom na Trigerovo pitanje. Proverila je svoj padobran i dohvatila Metov. „Priča se da je došla juče po podne, s majkom i sveštenikom.“ ,,S kim?“ ,,Sa sveštenikom.“ Triger je prevrnuo očima. „Prečasnim Laterlijem. Priča se da je to sveštenik njene majke i da Doli sad redovno

ide u crkvu. Čitav sat su razgovarali s Malim Medvedom. Jutros je bila u kuhinji sa Lin i Mardž. Pekla je slaninu.“ „Zna da kuva.“ ,,Da, to nikad nije bilo sporno.“ Presrela je Trigerov pogled i brzo odmahnula glavom. „Sad ima dete.“ Tiho je govorila. „Stare priče više nisu bitne.“ „Misliš li da je dete Džimijevo, kao što ona kaže?“ „Tucali su se kao dva zeca, zašto ne bi bilo?“ Zato što je imala običaj da menja zečeve, ali nisu hteli o tome da govore. „Bilo kako bilo, to nisu naša posla.“ „Bio je jedan od nas. To znači da ipak jesu naša posla.“ Nije mogla da porekne tu tvrdnju, ali isključila se. Neće slušati govorkanja i nagađanja dok pregleda padobrane. Nakon toga je potražila Malog Medveda. Našla ga je u njegovoj kancelariji. Ustao je i pokazao joj da zatvori vrata. ,,I mislio sam da ćeš navratiti.“ „Hoću da znam moram li da se osvrćem za sobom. Ne bih želela da skončam s nožem za hleb u leđima.“ Protrljao je tačku između obrva. „Misliš da bih joj dopustio da se vrati i da ti pravi probleme?“ „Ne. Ali bih volela da to čujem od tebe, jasno i glasno.“ „Radila je ovde tri godine pre Džima. Jedini problem s njom bio je taj što je previše zadizala suknju. A ne sećam se da se iko zbog toga žalio na nju.“ „Baš me briga ako je svakom gušteru, dvogocu, skakaču ili mehaničaru pušila u sobi za pripremu.“ Zavukla je ruke u džepove. Osvrnula se po kancelariji. ,,Ona je dobra kuvarica.“ „Jeste. Čuo sam da je mnogo muškaraca ostalo bez njenih oralnih usluga otkad se spanđala s Džimom. Sad ima dete. Ako je suditi po vremenu njegovog rođenja i po onom što ona kaže, Džimovo je.“ Mali

Medved je naduo obraze. „Došla je sa sveštenikom. Majka ju je nagovorila da ide u crkvu. Želi da radi, da iskupi počinjene grehe.“ Odmahnuo je rukom. „Neću da kažem da je na izvestan način ne žalim, ali bih je odbio da ne mislim da iskreno želi novi početak za sebe i bebu. Zna da će smesta izleteti napolje ako bude napravila i najmanji problem, i tebi i bilo kom drugom.“ ,,Ne želim njen otkaz na duši.“ Odmerio ju je svojim ozbiljnim, smeđim očima. „Prebaci taj teret na mene. Pobrinuću se da ode ako je ne želiš ovde.“ ,,Dođavola!“ „Nedeljom peva u crkvenom horu.“ „Nemoj, molim te!“ Ponovo je zabila ruke u džepove. Mali Medved se osmehnuo. „Dobro, dobro.“ Nije izašla, već se sručila na stolicu. „Šta nije dobro?“ ,,Da li ti je rekla da je planirala venčanje s Džimom i da je on bio veoma srećan zbog bebe?“ „Jeste.“ „Nije dobro što znam da se viđao s nekom drugom. Prošle godine smo ugasili požar u Sent Džou. Ostali smo tri dana na terenu. Džim se zbližio s jednom od ondašnjih kuvarica. Izgleda da se ložio na kuvarice. Znam da su se nekoliko puta sastajali u motelu kad nije bio na spisku skakača. To je i drugima poznato.“ „I ja sam znao za tu vezu. Morao sam da porazgovaram s njim zato što je očekivao da ću ga pokrivati pred Doli.“ „Rekla sam ti da je na dan nesreće bio nervozan u avionu. Nije bio ushićen, već nervozan, rasejan. Ako ga je Doli obavestila o trudnoći neposredno pre uzletanja, to je mogao biti uzrok njegovog raspoloženja. Ili jedan od uzroka“ Lupkao je olovkom po stolu. „Mislim da Doli nije znala za njegovu vezu. Šta ti misliš?“

„Ne znam. Možda je našla Boga, ili neku utehu u Isusu, ali znam da, što se tiče Džima, laže i obmanjuje sebe. Ipak, nemam ništa protiv što se vratila, da budemo i s tim načisto.“ „Zamolio sam Mardž da pazi na nju i da me obaveštava o njenom ponašanju.“ Rouana je zadovoljno ustala. „To mi je dovoljno.“ ,,Na severu su uočene munje“, rekao je Mali Medved kad je krenula napolje. „Zaista? Možda ćemo imati sreće i skočiti u vatru pa će svi prestati da razmišljaju o Dolinom povratku, uključujući i mene.“ Možda je najbolje da bez odlaganja sve istera na čistac, pomislila je i krenula pravo u kuhinju. Kuvarice su spremale večeru, kao što je i očekivala. Mardž, suverena kraljica kuhinje poslednjih desetak godina, sekla je krompir na pultu. Opasala je kecelju preko farmerki i majice i zauzdala gustu smeđu kosu narandžastom maramom. Para je izbijala iz lonaca na šporetu. Ledi Gaga pevala je Speechless s Mardžinog muzičkog uređaja u ćošku. Niko izuzev nje nije puštao muziku u kuhinji. Pevala je snažnim altom i udarala ritam nožem. Indijanska krv - od mamine bake - ostavila je traga u obliku istaknutih jagodica, ali je irsko poreklo bilo dominantno. Ogledalo se u bledoj koži s pegama i živahnim kestenjastim očima. Presrela je Rouanin pogled. Upravila ga je ka ženi koja je prala zeleniš u sudoperi. Rouana je podigla i spustila ramena. „Ovde nešto lepo miriše.“ Postarala se da glasom nadjača muziku. Doli se ukočila. Zavrnula je slavinu pre no što se polako okrenula. Lice joj je bilo nešto punije, primetila je Rouana, baš kao i grudi. Vezala je plavu kosu u visoki konjski rep. Dobro bi joj došla poseta frizeru.

To nije bila najplemenitija misao. Nova majka sigurno ima preča posla. Rumenilo u obrazima pojavilo se zbog jakih emocija, a ne zbog stida. Oborila je pogled i obrisala ruke o krpu. „Imamo svinjsko pečenje s krompirima, graškom na puteru i šargarepom. Vegetarijanci mogu da se posluže raviolima s tri vrste sira. Napraviču i veliku mediteransku salatu. Imaćemo slatki hleb i kolač od borovnica za desert.“ „Računaj na mene.“ Rouana je otvorila frižider i izvadila bocu mineralne vode. Mardž se vratila krompirima. „Kako si, Doli?“ „Dobro sam, a ti?“ Govorila je odlučno, s podignutom bradom. „Baš fino. Kako bi bilo da se malo prošetaš i nadišeš vazduha sa mnom?“ „Imamo puno posla. Lin...“ „Bilo bi joj bolje da se što pre vrati ovamo“, prekinu je Mardži. „Samo ti idi. Reci joj da požuri u kuhinju ako je vidiš.“ „Moram da spremim zeleniš“, počela je Doli, ali se brzo ućutala - baš kao i svi - pod Mardžinim čeličnim pogledom. „Dobro, važi.“ Odvezala je kecelju i krenula ka vratima. „Videla sam fotografiju tvoje bebe“, započela je Rouana. „Divna je.“ „To je Džimova beba.“ „Divna je!“, ponovila je Rouana. ,,Ona je dar božji.“ Doli je smerno sklopila ruke. „Ovaj posao mi je neophodan da bih je izdržavala. Nadam se da si hrišćanka i da me nećeš isterati s posla.“ ,,Ne crpim nadahnuće iz hrišćanskog učenja, ali se trudim da budem humana osoba. Nikad nisam imala problema s tobom i ne želim da ih imam ni ubuduće.“ „Kuvaću za tebe kao što kuvam i za druge. Nadam se da ćeš se držati dalje od mene, kao što ću se ja truditi da budem što dalje od tebe.

Prečasni Laterli kaže da moram da ti oprostim ako želim da se izmirim s Gospodom, ali ja ne mogu.“ „A šta bi to trebalo da mi oprostiš?“ „Zbog tebe će moja bebica rasti bez oca.“ Rouana je smogla snage da progovori. „Verovatno ti je neophodno da veruješ u to da bi nastavila sa svojim životom, ali znaj da to nije moja briga.“ „Očekivala sam takav stav.“ „Drago mi je što te nisam razočarala. Možeš da tvrdiš da si nabasala na Boga ili da si preporođena hrišćanka. Ni to nije moja briga. Ali dobila si bebu. Posao ti je neophodan da bi je izdržavala. Neophodno je da shvatiš da moraš da nađeš zajednički jezik sa mnom ako želiš da sačuvaš ovaj posao. Dolaziću u kuhinju kad god mi se ćefne, bez obzira na tvoje prisustvo. Ne želim da svoj život prilagođavam tvojoj nerazumnoj sklonosti ka negovanju bajatih i neosnovanih mržnji.“ Podigla je ruku pre no što je Doli stigla da progovori. „Još nešto želim da ti kažem: napala si me i prošla nekažnjeno. To se drugi put neće dogoditi. Srediću te za sva vremena, imala bebu ili ne, Sve u svemu, neće biti problema ako me ne budeš napadala.“ ,,Ti si bezdušna kurvetina! Jednog dana ćeš platiti zbog svojih zlodela! Trebalo je da stradaš umesto Džima! Trebalo je da vrištiš u plamenu!“ Otrčala je u kuhinju. ,,Pa“, razmišljala je Rouana naglas, ,,bio je to dobar razgovor.“

6 Rouana je loše spavala. Za to je krivila Doli. Proverila je radar, izveštaje i mape pre no što je otišla na počinak. Vatre su tinjale pored Denalija na Aljasci i na Mramornim planinama u Severnoj Kaliforniji. Očekivala je - gotovo da se nadala - da če čuti sirenu i da će provesti polovinu noći u transportnom avionu. Nije bilo sirene, niti joj je iko zakucao na vrata. Umesto toga je drugu noć zaredom sanjala Džima. Probudila se nervozna i razdražena. Srdila se na sopstvenu podsvest zbog lake podložnosti manipulacijama. Gotovo je s tim, obećala je sebi i odlučila da započne dan dobrim, žestokim trčanjem da bi se otarasila lošeg raspoloženja. Osetila je Gala iza sebe već posle četiri stotine metara. Pogledala ga je. ,,Da li će ti ovo preći u naviku?“ „Juče si ti mene zatekla na stazi“, podsetio je. „Volim da počnem dan s nekoliko kilometara u nogama. Tako se fino razbudim.“ Pažljivo ju je odmerio i po mrkom pogledu zaključio da je malo ljuta. ,,Da li trčiš na vreme ili na razdaljinu?“ „Samo trčim.“ „Trčaćemo na razdaljinu. Volim da imam jasan cilj.“ „Primetila sam. Trčaćemo pet kilometara.“ Nije bio zadovoljan. „Imaš više od toga u nogama. Predlažem osam.“ „Nek bude šest i po“, rekla je da ne bi bilo po njegovom. „I nemoj da mi se obraćaš. Volim da razmišljam dok trčim.“ Poslušno je uključio muzički uređaj na ruci. Trčao je i slušao muziku. Držali su isti ritam prvi kilometar i po. Bila je svesna njegovog prisustva. Slušala je toptanje njegovih stopala po stazi. Njegova blizina

joj nije smetala. Nagađala je kakvu muziku sluša i šta planira u ostatku dana. Znala je da svi planovi mogu otići dođavola ako negde bukne požar. Bili su na početku spiska skakača. Posle tri kilometra čula je brujanje motora u vazduhu. Videla je jedan od očevih aviona. Klizio je po širokom plavom prostranstvu. Čas pilotiranja, zaključila je. Posao mu je dobro išao. Pitala se da li je instruktor njen otac ili neko od trojice pilota u njegovoj službi. Pilot je dva puta nagnuo desno i jednom levo krilo. To jeste njen otac. Podigla je glavu i mahnula raširenih prstiju. To je bio dogovoreni signal. Ovaj kontakt uskovitlao je talog nervoze koji ni trčanje ni Galovo društvo nisu u potpunosti otklonili. Gal je ubrzao. I ona je ubrzala, da ne zaostane za njim. Znala je da stavlja njenu izdržljivost na probu. Što se nje tiče, život bez takmičenja jedva da zaslužuje takvo ime. Sve jača vatra u mišićima i tetivama spaljivala je sav neugodni talog. Pružila je korak posle tri i po kilometra. Ritmički je dizala i spuštala ruke. Pluća su joj se naprezala. Sunce - za koje su meteorolozi rekli da će do popodneva podići temperaturu do dvadeset i sedmog podeoka - obasjalo ju je zracima i obavilo tankim slojem znoja. Osećala se živo, takmičarski, srećno. Gal ju je pogledao, namignuo i ostavio daleko iza sebe. Imao je još jednu brzinu, pomislila je. Jednostavno je potrčao i nestao. Nije mogla da ga stigne. Poslednjih osam stotina metara osetila je blagu vrtoglavicu. Sve teže je disala. Samo se svalila na travu pored staze kad je istrčala dogovoreno rastojanje. „Tako ćeš dobiti grčeve. Hajde, Ro, možeš ti bolje od toga!“ I on se zadihao. Nije se borio za vazduh kao ona, ali se zadihao. Bilo joj je drago zbog toga.

„Samo minut“, uspela je da prozbori. On ju je uhvatio za ruke i podigao. „Hodaj, Ro.“ Hodala je dok joj se srce nije smirilo. Otpila je malo vode iz boce. Oslonila se na jednu nogu. Digla je drugu iza sebe, da bi istegla mišiće butina. Gledala je kako vežba i kako se znoji. Izgledao je veoma privlačno. „Trčiš kao da imaš motor u tim patikama.“ ,,I ti imaš dobar pogon. Rešila si se neraspoloženja i nervoze. Da li nas je to tvoj otac preleteo?“ „Jeste. Otkud ti pomisao da sam bila neraspoložena i nervozna?“ ,,To ti se videlo na licu. Proučavam ga već neko vreme. Dobro tumačim tvoja raspoloženja.“ „Idem u gimnastičku salu.“ „Bilo bi bolje da pre toga protegneš tetive.“ Poslednja opaska ju je blago iznervirala. ,,A šta si ti, olimpijski trener?“ „Nema smisla da se ljutiš na mene zato što sam primetio da si ljuta.“ „Možda i nema, ali si mi dao dobar savet.“ Rešila je da protegne tetive. „Kako sam čuo, imaš dosta razloga da budeš ljuta.“ Podigla je glavu. Odmerila ga je ledenoplavim očima. „Dozvoli mi da u nekoliko reči predstavim situaciju.“ Otvorio je torbicu, koju je bacio na rub staze. Izvadio je bocu vode. „Metov brat i plavuša u kuhinji su dobar deo prošlog leta gužvali čaršave. Pomenuta kuvarica je, kako sam čuo, predano i spretno gužvala i mnoge druge čaršave.“ „Krajnje predano.“ ,,To je fin način da se kaže da se često karala, da je to činila vešto i da nije mnogo birala partnere.“

„Neki bi rekli da je i to učtiv opis onog što je radila.“ „Šta ću kad sam lepo vaspitan. No, Džim je, sa svoje strane, takođe znao da poklanja pažnju većem broju osoba.“ ,,Slušam.“ ,,Kuvarica“, nastavio je Gal, ,,u jednom trenutku shvata da je zaljubljena u Džima - to sam čuo od Lin, koja je čula od one plavuše - i odlučuje da slomi mnoga srca da bi usmerila svu pažnju i veštinu na njega. Odlučuje i da zatvori oči i uši pred činjenicom da joj nije uzvraćao ljubav jednakom merom.“ „Mogao bi da napišeš knjigu.“ „Pomišljao sam na to. Krajem dugog, toplog leta, kuvarica ostaje trudna. Priča se da je to namerno učinila pošto joj se dotad to nikad nije desilo.“ „Verovatno.“ Razmišljala je o toj mogućnosti. To je bio jedan od razloga jutrošnjeg neraspoloženja. „Tužna priča“, nastavio je. „Kuvarica tvrdi da je Džimu saopštila vest o prinovi, koju je i on s oduševljenjem dočekao. Ne poznajem ga, ali mi to zvuči sumnjivo. Odmah su se odlučili na brak - što mi zvuči još sumnjivije. Da stvar bude još tužnija, Džim istog dana gine u skoku. Istraga je pokazala da je stradao svojom krivicom, ali kuvarica krivi njegovog partnera u skoku, to jest tebe, i pokušava da te izbode kuhinjskim nožem.“ „Nije pokušala da me izbode.“ Dođavola, pomislila je Rouana, ne mogu da shvatim zašto neprestano branim tu ludaču. „Bolje reći, nije stigla da pokuša zato što joj je Mardž istrgla nož iz ruke čim ga je dohvatila.“ „Mardž se fino snašla.“ Mirno i strpljivo, posmatrao ju je mačjim očima. „Tuga poprima mnoge oblike. Najčešće su izopačeni i ružni. Tvrdoglavo insistiranje na njima deluje štetno i poražavajuće na osobu koja ih upražnjava.“ Nije htela da razgovara o neugodnim uspomenama. Zašto bi? Ali nije mogla da ćuti dok je posmatrao tako pomno i brižno i pametno govorio. „Otkud znaš da me još krivi za njegovu smrt?“

Sunce je u njegovoj smeđoj kosi isticalo zlatne vlasi dok je pio vodu. „Kuvarica daje otkaz i napušta bazu, da bi se smirila. Pronalazi se u religiji - tvrdi ona, a možda čak i sama veruje u to. Nema dovoljno takta i vere da obavesti ožalošćenu porodicu bebinog oca o rođenju deteta. Čini to tek posle povratka na posao u bazi. Zbog toga mi priča o pronalaženju Boga zvuči krajnje neuverljivo.“ „Slažem se.“ Možda nije mogla da ćuti zato što je sve potanko izložio i što njegova verzija u potpunosti odgovara njenoj. „Baš tako.“ ,,I to nije sve. Potražila si kuvaricu. Porazgovarale ste u četiri oka, iako je privatnost teško ostvarljiv cilj u bazi. Tokom ne tako privatnog razgovora, kuvarica gubi živce. Mnogo galami i maše rukama, da bi se na kraju žurno udaljila. To me navodi na zaključak da je možda pronašla veru, ali da baš nije najbolje upila vrline praštanja, milosrđa i mira.“ „Otkud ti sve to? Zaista bih volela da znam.“ „Znam da slušam. Opšte je mišljenje da je dete Džimovo, što ga čini Metovom bratanicom. Doli je samo zahvaljujući njoj i primljena nazad na posao. Dok mi pričamo, Kartaroš sakuplja novac od ekipe, da otvori njen fond za koledž u Džimijevo ime.“ ,,Auh“, otelo se Rouani. „Setio se toga. To tako liči na njega.“ „Biće opomenuta ako te bude vređala ili ogovarala. Svi se slažu oko toga. Otići ćemo do Malog Medveda ako i drugi put bude uradila tako nešto. Reći ćemo mu šta se dogodilo, nakon čega će ostati bez posla. Ti nećeš imati ništa s tim.“ ,,Ja...“ ,,Ti nećeš imati ništa s tim.“ Zvučao je mirno i odlučno. „Svi bi hteli da ostane na poslu, ali niko neće dopustiti da pravi nevolje. Bićeš nadglasana ako se ne budeš složila s tim. Mogla bi da prestaneš da se ljutiš i tuguješ, neće ti to nimalo pomoći.“ „Verujem da se ne slažem zato što bih ja bila uzrok njenog otpuštanja. Da je neko drugi u pitanju, ne bih imala ništa protiv.“ „Razumem te.“ „Ima mnogo toga o čemu nisam raspoložena da pričam. Majka mi je umrla kad sam imala dvanaest godina.“

„To je morao biti težak udarac.“ „Nisu živeli zajedno i... o tome ne volim da pričam. Otac me je odgajio. Njegovi roditelji preuzimali su teret tokom sezone, dok je skakao. Hoču da kažem da znam da nije lako biti samohrani roditelj, čak i kad imaš svesrdnu pomoć najbližih. Voljna sam da joj pomognem.“ „Pomažemo joj, Rouana. Dobila je posao u kuhinji. Trebalo bi da se potrudi i da ga zadrži.“ Približavali su se gimnastičkoj sali. ,,Da li si raspoložena za tegove?“ „Jesam. Mogu li da ga uzmem?“ Pokazala je na njegov muzički uređaj. „Htela bih da vidim šta slušaš.“ „Vežbanje bez muzike je velika žrtva.“ Skinuo je uređaj. „Seti se toga kad budeš nabrajala razloge zbog kojih bi trebalo da spavaš sa mnom.“ „Ovaj će biti na vrhu spiska.“ „Fino. Da li to znači da napredujem ka tom cilju?“ Nasmejala se i ušla ispred njega. Završila je s vežbanjem. Istuširala se i požurila u kuhinju da obnovi izgubljenu energiju. Stovič je u trpezariji proždirao slaninu, jaja i biskvite, dok ga je Kartaroš zadirkivao, tvrdeći da je simulant. Usput se davio palačinkama. Gal ju je i ovde pretekao. Gomilao je palačinke na svoj tanjir. Dograbila je tanjir. Bacila je palačinku na njega. Postavila je dva komada slanine preko nje i dodala još jednu palačinku i još dva komada slanine. Pokrila je sve to trećom palačinkom. Posula je obrok bobicama. „Kako se to zove?“, pitao je Gal. Odnela je tanjir do stola i sela. „Kako se ovo zove, Kartarošu?“ „Plumbago.“ „Ta ti je dobra. Liči na termin s gerijatrije, a reč je o cvetu, zar ne?“ „O žbunu. Dobio si pola poena.“

„O cvetu žbuna, ali i biljka se zove plumbago“, napomenuo je Gal. Kartaroš je razmišljao. „Pretpostavljam da je to tačno. Dobijaš čitav poen.“ ,,Jupi.“ Rouana je prelila sirupom palačinke sa slaninom. „Kako ti je noga, Testero?“ „Rana me još svrbi.“ Pogledao je Dobija, koji je upravo ušao. Nacerio se. „Tešim se činjenicom da mi je lice ostalo čitavo.“ „Meni je lakše kad pomislim da nisam udesio samoga sebe“, nije mu ostao dužan Dobi. Posmatrao je ponuđenu hranu na stolu. ,,Da nisam izgubio opkladu, stigao bih na doručak.“ Uzeo je pomalo od svega da bi to dokazao. „Oko ti izgleda bolje“, rekla mu je Rouana. Mogao je da ga otvori. A modrice su bledele. „Kako su rebra?“ „Veselo, ali ne bole mnogo. Mali Medved mi je uvalio gomilu posla u bazi.“ Izvadio je bocu tabaska i prosuo ljuti sos po omletu. „Pitao sam ga da mi da malo slobodnog vremena danas. Hteo sam da se prošetam i vidim šta radi tvoj otac. Zanima me kako skaču oni koji plaćaju za to zadovoljstvo.“ ,,To je dobra ideja. Mnogo Ijudi to radi. Mardž će ti spakovati nešto hrane.“ „Kako bi bilo da pođem s tobom?“ Dobi je mahnuo kobasicom na Stoviča. „Kako ćeš kad imaš tu lošu nogu?“ „Dok hodam ne mislim na svrab.“ Verovatno neće imati problema, pomislila je Rouana. Ipak, za svaki slučaj. „Daću ti broj recepcije. Poslaće nekog po tebe ako te noga usput izda.“ Mardž je ušla u trpezariju. Osmotrila je stolove i spustila visoku čašu soka pred Rouanu. ,,Da li nameravate da ulazite i izlazite čitavo jutro i da se muvate za stolom do podneva? Potreban vam je požar.“ „Imaš pravo.“ Rouana je podigla čašu i osmotrila njen sadržaj. „Šargarepa, zato što njih uvek stavlja, celer, čini mi se, malo pomorandži i - prilično sam sigurna - mango.“ „Svaka čast, curo! Popij sad to.“

„Mardž, jutros si lepša no ikad.“ Kuvarica je sumnjičavo osmotrila Dobija. „Šta hoćeš, gušteru?“ „Čuo sam da bi ti mogla da nam spakuješ neki ručak, meni i mom kolegi robijašu. Hoćemo da idemo do Rouaninog oca i gledamo skokove.“ „Možda bih mogla. Reci Lukasu, ako ga vidiš, da je krajnje vreme da me obiđe.“ „Budi sigurna da hoću.“ Lukas nije imao mnogo vremena pre tandem skoka. Izašao je kad je čuo da su dva guštera iz baze došla da gledaju skokove. Mnogo turista i meštana došlo je da gleda avione i skakače. Veliki broj je posetio i bazu. Atrakcija u susedstvu pogodovala je njegovom poslu. Počeo je s jednim avionom, pilotom kog je unajmljivao po potrebi i instruktorom. Njegova majka odgovarala je na retke telefonske pozive. Otac je raspoređivao poslove i pomagao oko vođenja poslovnih knjiga. U početku je poslu mogao da se posveti samo van sezone ili kad nije bio na spisku skakača. Hteo je da izgradi nešto za svoju kći, nešto pouzdano. Uspeo je u tom naumu. Ponosio se svojim postignućima, avionskom flotom i dvadeset petoricom stalno zaposlenih radnika. Pomisao da će Rouana jednog dana, kad bude za to spremna, nastaviti tamo gde je on stao, ispunjavala ga je neiscrpnim zadovoljstvom. Bilo je dana kad bi pogledao avion koji uzleće u nebo iz baze, znajući da u njemu lete u susret požaru i da mu takvo uzbuđenje nedostaje kao bogalju odsečeni ud. Sad je znao kako je biti na tlu dok neko koga voli više od svega na svetu rizikuje svoj život. Pitao se kako su njegovi roditelji, kćer, čak i supruga, koju je tako kratko imao, podnosili tu večito prisutnu mešavinu straha i nemoći. Danas su sirene ćutale.

Zastao je da bi osmotrio jednog učenika u slobodnom padu - šezdesettrogodišnjeg bankara iz Otera. Gomila znatiželjnika je zatapšala, kad se padobran otvorio. Zek je bio Lukasov bankar više od četrdeset godina. Još malo ga je pratio pogledom. Klimnuo je s odobravanjem, pre no što je prišao ćebetu po kom su se opružila dvojica gostiju iz baze. Pored njih je bio jedan od čuvenih Mardžinih ručkova za poneti. „Kako ide?“, pitao je i čučnuo kraj njih. ,,Ja sam Lukas Trip. Ti si sigurno Dobi. Čuo sam da si pre neko veče učestvovao u tuči u Užetu.“ ,,Da. Obično sam lepši. Drago mi je što smo se upoznali“, rekao je Dobi i pružio ruku. „Ovo je Testera. Zovemo ga tako zato što voli da brije noge tom alatkom.“ ,,I za to sam čuo. Ako si naumio da se teško povrediš, i bolje ti je da to uradiš početkom sezone, pre no što požari buknu na sve strane.“ „Imate fin posao ovde, gospodine Tripe“, zapazio je Stovič. Lukas se zbog komplimenta osetio starim kao planinski vrh. „Gospodin ti ćale! Prilično dobro poslujemo. Vidiš li onoga.“ Pokazao je na Zeka, koji se zakotrljao posle doskoka. „Taj je prilično davno pregurao šezdesetu. Radi kao menadžer banke u Mizuli. Ima osmoro unučadi i još dvoje na putu. Znam ga duže no što ste vi živi. Do pre neki mesec mi nije ni pomenuo skakanje, ali to je bilo u Listi poslednjih želja“, nastavio je s osmehom. „Otkad se onaj film pojavio, imamo mnogo mušterija i učenika poodmakle životne dobi.“ „Uskoro če tandem skok. Avion poleće za petnaest minuta. Skočiću s pedeset sedam godina starom direktorkom srednje škoLe. Nikad se ne zna ko u sebi krije strast za letenjem.“ ,,Da li vam nedostaje?“, pitao ga je Dobi. „Skakanje u vatru.“ „Svakog dana.“ Lukas je slegnuo ramenima. Gledao je kako bankar maše unučićima. „Ali stara raga kao ja mora da napravi mesta mladim pastuvima.“ „Mora da znate mnogo starih priča.“ Veoma starih, pomislio je Lukas, ali se samo nakezio. „Napojte me s nekoliko piva, pa ću vam ih sve ispričati, želeli da ih čujete ili ne.“

„Bilo kad!“, reče Dobi. ,,I bilo gde!“ „Držim vas onda za reč, momci. Bolje da požurim i pružim direktorki najuzbudljivije trenutke u životu.“ Lukas je ustao. „Uživajte u slobodnom danu. Uskoro će postati retkost.“ ,,Ne razumem kako je mogao da prestane“, glasno je razmišljao Dobi. „Mislim da ja ne bih mogao.“ „Još nisi ni skakao u vatru“, podsetio ga je Stovič. ,,U glavi sam već skočio.“ Dobi je griznuo batak koji je Mardž majstorski ispekla. ,,I nisam pokušao da se uštrojim električnom testerom.“ Stovič ga je dobrodušno udario po ruci. „Zbog toga sam osetio Šveđankine ruke na butini. To iskustvo je vredelo svakog šava.“ „Probaj da to kažeš Galu pa ćeš nadrljati gore nego na terenu. Momak je usmerio svu pažnju u njenom pravcu.“ „Nisam slep. Šta ću kad ima tako prijatan dodir.“ Stovič je zagrabio po salati od krompira dok su gledali sledećeg skakača. Lukas je proveravao podatke i avion. Popričao je s mehaničarom i pilotom. Ako mušterija stigne na vreme, službenica Marsi posedeće s njom da bi joj predstavila šta sledi, a i da bi joj pomogla u ispunjavanju neophodnih obrazaca. Pošto je naručila snimanje avanture, proverio je da li je snimatelj opremljen i spreman za skok. Ušao je u zgradu i opazio Marsi i mušteriju za stolom. Popunjavale su obrasce. Prva misao mu je bila kliše, ali i te kako istinit. Kad je on išao u srednju školu, nije bilo takvih direktorki. Imala je bujnu crvenu kosu. Zavodljivo je uokvirivala lice i duboke zelene oči, nijanse šumskih senki. Kad god bi se osmehnula nečemu što bi Marsi rekla, plitke jamice bi se pojavile na obrazima, a usne blago iskrivile. Nije bio stidljiv u prisustvu žena - izuzev ako mu se neka ne bi dopala. Dok se približavao stolu, osetio je da mu izdajničko crvenilo izbija po vratu.

„Evo i vašeg para u skoku“, obznanila je Marsi, ,,i vlasnika Zuli padobranstva - Lukasa. Upravo sam objašnjavala gospođi Frejžer da će uskoro iskusiti najsnažnije životno uzbuđenje u društvu vrhunskog skakača.“ ,,Pa...“, jedva je izustio Lukas, dok mu je crvenilo nezaustavljivo osvajalo lobanju. „Lepo je znati da ću biti u društvu najboljeg kad već doživljavam vrhunsko uzbuđenje.“ Pružila je ruku - usku, dugih prstiju. Lukas ju je mlako prihvatio i brzo pustio, kao da strahuje da će je smrviti. „Gospođa Frejžer je od sina dobila skok za Božić“, dodala je Marsi. „Pošto ćemo zajedno skočiti iz aviona, slobodno me zovite Ela. Čuo me je kad sam rekla da bih volela da jednog dana skočim iz aviona. Ozbiljno me je shvatio, iako sam to izjavila posle nekoliko čaša vina.“ Usne su joj se ponovo blago i zavodljivo iskrivile, a jamice pojavile. „Napolju je sa svojom porodicom. Tu je i moja kći sa svojima. Posmatraće nas.“ ,,To je lepo. Baš lepo.“ ,,Pa...“, Ela je malčice oklevala. „Kada počinjemo?“ „Prvo ćemo vas pripremiti.“ Marsi se široko osmehivala i zbunjeno posmatrala ukrućenog Lukasa. „Pogledaćete kratki film s uputstvima o skoku. Zatim će vas šef obučiti i odgovoriti na sva pitanja. To će trajati pola sata. Upoznaćete se s opremom, opustiti i naučiti kako da doskočite.“ „Doskok je ključni trenutak. Ne želim da traumatizujemo unučad“, rekla je sa sjajem u očima. Udata je. Lukasov um se konačno oglasio. Ima decu. Ima unučiće. Laknulo mu je kad je shvatio da je udata. Lakše će se diviti njenoj lepoti kad zna da je nedostupna. ,,Ne brinite zbog toga.“ Uspeo je da se nasmeši. ,,Za njih će ovo uvek biti dan kada je baka letela. Ako ste završili s papirologijom, vreme je da navučete kombinezon.“

On je svoj obukao dok je Marsi odevala mušteriju. Voleo je da skačeu paru s početnicima. Smirivao ih je ako bi se uplašili i odgovarao na pitanja. Trudio se da im ponudi najkvalitetnije iskustvo koje će pamtiti do kraja života. Nije video nijedan razlog da i ovog puta ne bude tako. Mušterija je bila u dobroj formi, što mu je olakšavalo posao. Pogledao je svoj primerak obrasca i sa zadovoljstvom utvrdio da se njene telesne mere poklapaju s njegovom procenom. Sto šezdeset pet, šezdeset dvakila. Nema fizičkih problema. Izašao je da je pričeka. „Bili ste veoma zvanični u ophođenju.“ Nasmejala se i okrenula u letačkom odelu i čizmama. „Dobro izgledate. Znam da vam je Marsi iscrpno predstavila proceduru. Mogu da vam je pokažem ponovo i odgovorim na bilo koje pitanje.“ „Marsi je bila veoma temeljna, a i video je sjajan. Bićemo privezani od početka do kraja, što je veoma važno s moje tačke gledišta.“ ,,To je dobar stav pre prvog skoka. Otklanja stres.“ Nasmejala se. „Lako je vama. Kladim se da ste navikli na vrištavce.“ „Ne brinite zbog toga. Kladim se da ćete biti toliko opčinjeni vidikom da nećete ni stići da vrištite.“ Poveo ju je ka vežbalištu. „Popećemo se na četiri i po hiljade metara. Kad budete spremni, povešću vas na putovanje po beskrajnom nebu. Slobodni pad je jedinstveno i neuporedivo iskustvo. Imaćete minut pre otvaranja padobrana. Nakon toga ćete lebdeti i uživati u tišini kakvu samo padobranci poznaju.“ ,,Vi je volite.“ „Apsolutno.“ „Činim ovo iz nekoliko razloga. Prvo zbog mog sina. Ne mogu da ga razočaram. I drugo, a to sam shvatila na putu ovamo, neophodno je da podsetim sebe da sam nekad bila neustrašiva. Recite mi, gospodine Tripe...“ ,,Lukas.“ „Lukase - koliko ljudi se uplašilo u avionu?“

,,Pa, bilo je raznih slučajeva. Obično sam uspevao da ih ubedim da skoče pre no što bi sleteli.“ Ohrabrujuće se osmehnuo. ,,Vi nećete biti jedna od njih.“ ,,Zašto?“ „Zato što ste jednom bili neustrašivi. Čovek ne zaboravlja ko je i šta je. Ponekad samo potisne istinu o sebi.“ Jamice su joj se ponovo pojavile na obrazima. „Imate pravo. U proteklih nekoliko godina naučila sam tu lekciju.“ Pokazao joj je kako da doskoči, kako da upotrebi njegovo i svoje telo da bi se što mekše prizemljila. Vezao ju je za sebe da bi stekla neposredni utisak i da bi se navikla na njegovu blizinu. Slabi grč u stomaku naterao ga je da se podseti da je udata. „Imate li pitanja? Da li vas nešto brine?“ „Mislim da sam ukapirala. Trebalo bi da se opustim i uživam. Nadam se da neću vrištati sve do dole i da na snimku neću žmuriti s razjapljenim ustima.“ „Hej, mama!“ Pogledali su ka grupici na ivici polja. ,,To je moja porodica. Imate li vremena da ih upoznate pre uzletanja?“ „Naravno.“ Prišao im je i malo popričao s njenim sinom - delovao je bledo i nervozno - njenom kćeri i troje unučadi. Jedno ga je sumnjičavo motrilo s tatinog boka. ,,Da li si sigurna da želiš ovo? Zato što...“ ,,Tajlere.“ Eli se uzdigla na vrhove čizama. Poljubila je sina u obraz. „Spremna sam i nestrpljiva. Ovo je najlepši božićni poklon koji sam ikad dobila.“ ,,I baka će ovako.“ Dečkić od pet godina bacio je igračku padobranca iz prodavnice sa suvenirima. Lebdela je ispod jarkocrvenog padobrana na putu do poda.

„Nego šta ću. Samo ti gledaj baku.“ Izgrlili su se i izljubili. Pošla je za Lukasom ka avionu. „Nisam nervozna. Neću biti nervozna. Neću vrištati. Neću povraćati.“ „Pogledajte to nebo. Ne može biti lepše. Uskoro ćete leteti po njemu. Evo Čaka. On će snimiti čitavo iskustvo.“ „Čak.“ Rukovali su se. „Potrudite se da me snimite s najbolje strane.“ „Neizostavno. Nema boljeg partnera za skakanje u paru od Gvozdenog, gospođo. Sve će ići ko po loju.“ „U redu.“ Uzdahnula je. „Učinimo to, Gvozdeni.“ Okrenula se, mahnula porodici i ušla u avion. Rukovala se s pilotom. Lukas je motrio tokom leta. Delovala je mirno i pribrano. Očekivao je više pitanja o avionu, opremi, njegovom iskustvu. Izostala su. Vodila je više računa o kameri. Htela je da porodica dobije što upečatljiviju uspomenu. Pravila je grimase, pretvarala se da pada u nesvest i iznenadila Lukasa kad mu je sela u krilo i rekla deci da će pobeći na Fidži s padobranskim instruktorom. ,,U tom slučaju moramo da se vratimo po veći avion.“ Ova opaska ju je nasmejala. Namignuo joj je kad su se uspeli do visine za skok. ,,Da li ste spremni da se vežete?“ Krajevi usana su joj blago zadrhtali. „Hajde da zaigramo.“ Vezao se za nju. Recitovao je proceduru opuštenim, umirujućim glasom. „Osetićete udar vazduha i čućete mnogo jaču buku motora kad otvorim vrata. Imamo mikrofone. Čak će snimiti i sve što budemo rekli.“ Osetio je da joj se disanje ubrzava. Nije mu promaklo da se trgla i zadrhtala, kad su se vrata otvorila. „Ne idemo dok ne kažete.“ „Plivala sam naga u Meksičkom zalivu. Mogu ja ovo. Idemo.“ ,,Idemo.“ Klimnuo je Čaku, koji je skočio prvi.

„Posmatrajte nebo, Ela“, promrmljao je i skočio s njom. Nije vrisnula. Posle prigušenog jauka jasno je čuo kako urla: „Jebem li ti sunce!“ Taj deo će verovatno otpasti u montaži, zbog unučića. Nasmejala se i raširila ruke, kao krila. „O moj bože, o moj bože, o moj bože! Učinila sam to, Lukase!“ Treperila je pored njega. Bio je dovoljno blizu da u njenoj reakciji prepozna ushićenje, a ne strah. Padobran se otvorio. Konopci su se zategli. Spektakularni let preobrazio se u otmeno lebdenje. „Bilo je prebrzo, preterano brzo. Ali, uh, ah, imao si pravo. Ovo je divota. Ovo je... religiozno iskustvo.“ „Uhvati se za konopce. Možeš da upravljaš padobranom.“ ,,U redu, auh! Vidi baku, Ovene! Ja sam nebeski skakač. Hvala ti, Tajlere! Čao, Meli, ćao Edi, ćao Seme!“ Zabacila je glavu. „Na nebu sam. Liči na okean plave svile.“ Ućutala se i uzdahnula. „Imao si pravo što se tišine tiče. Imao si pravo u svakom pogledu. Nikad neću ovo zaboraviti. Eno su! Mašu nam. Preuzmi komande da bih im uzvratila pozdrav.“ „Imaš divnu porodicu.“ ,,To je tačno. O bože, uh, evo tla!“ „Veruj mi. Veruj sebi. Opusti se.“ Meko su se prizemljili. Njeni su uzbuđeno vrištali i klicali. Poskakivali su i mahali rukama. Lukas ju je oslobodio uprtača. Smesta im je uzvratila poljupcima. Okrenula se oduševljenog izraza lica. Nije očekivao da će ga zagrliti i poljubiti u usta. „Htela sam da to učinim još u vazduhu, zato što je ovo, moj bože, bilo orgazmičko iskustvo. Ne znam kako da ti zahvalim.“ „Mislim da si mi se upravo zahvalila.“ Nasmejala se i izvela žustri pobednički ples. „Skočila sam iz prokletog aviona. Moj bivši muž rekao je da sam luda što uopšte

razmišljam o tome. Možda sam luda, ali je on sigurno budala. Osećam se ludo zato što ću svakako ponovo skočiti.“ Još se smejala kad je, raširenih ruku, potrčala u susret porodici. „Pomenula je bivšeg muža“, mrmljao je Lukas sebi u bradu. Crvenilo mu se opet širilo po vratu.

7 Sirena se nije oglašavala. Rouana je najviše vremena provodila u potkrovlju. Proveravala je, čistila i krpila padobrane. Trudila se da ispuni administrativne obaveze. Prepakovala je ranac s opremom i iznova proveravala padobran. Pripremala je opremu za skakanje. I dalje je bila u prvoj turi skakača. „Pošašaviću ovde“, rekao je Kartaroš i prekinuo šivenje. „Svi ćemo. Parola dana je...“ „Urednost. Već neko vreme samo čistimo i spremamo. Soba za pripremu je toliko jebeno uredna da može da zadovolji zastrašujuće visoke standarde moje mame.“ „Neće još dugo ovako.“ „Molim se Bogu da ovo ne potraje. Juče sam samog sebe kaznio zbog varanja na video-igri. Više ne znam šta ću sa sobom. Od muke ću početi da štrikam.“ „Volela bih da imam šal koji se slaže s bojom mojih očiju.“ „Ne bi me čudilo da ga dobiješ“, smrknuto je prozborio. „Sinoć sam se ogrebao za telefonski seks s Viki.“ Potegao je špil karata iz džepa na košulji. Mešao ih je u hodu. „Bilo je lepo dok je trajalo, ali nije to ono pravo.“ „Digao si ruke od potrage za pravom partnerkom za seks?“ „Odavno. Vredna je toga. Da li sam ti pomenuo da će idućeg meseca doći s decom?“ ,,Jesi.“ Bar hiljadu puta, pomislila je. „Voleo bih da sad radim što više kako bih sledećeg meseca mogao da uzmem neki dan slobodno. Posao mi je neophodan. Neophodna mi je plata i...“ „Neophodno ti je da nađeš neku zanimaciju koja će ti pomoći da ne jurcaš za suknjama“, završila je rečenicu umesto njega.

„Neću jurcati sam ako se ovo neprirodno zatišje nastavi. Imaš li nešto za čitanje? Gibons ima knjige od kojih dobijam glavobolju. Pročitao sam jedan Dženisin ljubavni roman. Nije mi skrenuo misli sa seksa.“ „Ništa duboko, ništa seksi. Zapamtila sam.“ Uzdahnula je i napisala datum na popravljenom padobranu. ,,Za čim tragaš?“ „Hoću krvavo štivo u kom nedužni ljudi stradaju užasnom smrću od ruke zločinca sadiste.“ „Imam lek za tebe. Pođi sa mnom. Pogledaćemo moju biblioteku.“ „Dobi je u kuhinji s Mardž“, rekao joj je Kartaroš. Prešao je rukom preko njene glave i izvukao keca pik. „Isprobava recept svoje majke. Peče neku pitu ili nešto slično.“ Kuvanje, pletenje - neminovno, prodaja kolača je sledeći korak. Ukipila se u mestu. „Da li se Dobi udvara Mardž?“ Kartaroš je samo odmahnuo glavom. „Dvadeset godina je starija od njega.“ „Muškarci bez problema izlaze s dvadeset godina mlađim ženama.“ „Dosadno mi je, Ro, ali ne toliko da bih se oko toga raspravljao s tobom.“ „Kukavice.“ Ponovo je zastala kad su izašli iz zgrade. „Pogledaj, vidi one oblake.“ „Imamo izviđače.“ Lice mu se ozarilo kad je pogledao oblake iznad planina. „Obećavajuće jato.“ „Možda će danas biti nekog dima. Ako budemo imali sreće, uskoro će u sobi za pripremu zavladati haos. Da li još želiš knjigu?“ „Uzeću je, za svaki slučaj. Dobra knjiga i dobre grickalice - imam osećaj da će nam to povećati šanse za akciju.“ „Ovo je najsporiji start sezone. Tata je često govorio da kad počne hladno, završi vruće. Možda smo preterano nestrpljivi.“ „Šta ovde radimo ako se ništa ne događa?“ „Tačno tako. Pa...“ Pokušala je da zvuči opušteno kad su prišli njenom kraju spavaonice. „Da li si od jutros video Brzonogog?“

„Video sam ga u sobi s mapama. Vredno uči. Tamo je sedeo pre sat vremena.“ „Uči, kažeš.“ Izgubila je želju za čitanjem. Razgovor s Galom mogao bi biti pravi lek za dosadu. Ušla je u zgradu i krenula ka svojim odajama. „Krvavo ubistvo", preslišavala se. ,,Da li te zanima samo nasilje ili seks i nasilje? Nešto suprotno romantičnom seksu.“ „Uvek sam spreman za seks u bilo kom obliku.“ „Znaj da je teško...“ Ućutala se kad je otvorila vrata. Vonj klanice joj je ispunio nozdrve. Na krevetu je bila barica krvi. Bilo je dosta i na odeći nagomilanoj na podu. Neko je ispisao poruku na zidu krvavim, blistavim slovima. GORI U PAKLU! U središtu tog užasa stajala je Doli. Po košulji joj se prosulo nešto krvi iz kuhinjskog suda. „Pogana kučko!“ Rouana je jurnula na nju podignutih pesnica. Koprena crvenog gneva joj se prevukla preko očiju. Nešto svinjske krvi joj se prosulo po licu, kao ratna boja, kad je Doli vrisnula i pala na tlo. Kartaroš je zgrabio Rouanu za ruke. „Čekaj malo, čekaj malo.“ „Jebi se.“ Rouana je naglo ustala. Glavom je oštro udarila Kartaroša u nos. Poprskala ju je krv iz njegovog razbijenog nosa. Jauknuo je. Pukom snagom volje uspeo je da je zadrži još nekoliko sekundi. „Mrtva si!“, urlala je na Doli. Onako izbezumljena je zarila lakat u Kartaroševa rebra. Oslobodila se. Doli je vrisnula. Zateturala se unatraške i prevrnula sud. Krv je poletela po zidovima, tavanici i nameštaju. „Voliš krv? Hajde da vidimo kako razmazuješ svoju, pičketino!“

Ščepala je Doli za noge, kad je pokušala da se sakrije pod krevet. Vukla ju je po krvlju umazanom podu. Još ljudi je uletelo u sobu. Pokušali su da je odvoje od kuvarice. Nije se dala. Nemilosrdno ih je udarala, šutirala, bola i štipala. Nije gledala koga pogađa dok nije završila na podu, pritisnuta njihovimtelima. ,,Ne mrdaj“, šapnuo joj je Gal u uvo. „Skidaj se s mene! Proklet bio, skidaj se s mene! Vidiš li šta je učinila?“ „Svi to vide. Bože, neka neko odvede ovu budalu odavde pre nego što joj udarcem ne začepim vrištava usta.“ „Išutiraću svaki kvadratni centimetar njenog žgoljavog dupeta. Pustite me da ustanem! Čuješ li me ludačo? Kad te uhvatim, nećeš se kupati u svinjskoj, već u sopstvenoj krvi! U pičku materinu, pustite da ustanem!“ „Ostaćeš na podu dok se ne smiriš.“ „Evo! Smirila sam se!“ „Nisi ni blizu toga.“ „Ima Džimovu krv na sebi!“, ridala je Doli dok su je Mlado Drvo i Met vukli iz sobe. „Svi imate njegovu krv na sebi! Nadam se da ćete izginuti! Nadam se da ćete svi izgoreti živi! Svi do jednog!“ „Ne zvuči preterano hristoljubivo“, napomenuo je Gal. „Poslušaj me, Rouana, dobro me poslušaj. Otišla je. Ako pokušaš da kreneš za njom i da je napadneš, ponovo ćemo te savladati i oboriti. Već si Kartarošu razbila nos. Prilično sam siguran da će Dženis dobiti veliku masnicu na oku.“ „Niko je nije terao da mi staje na put.“ „Izmlatila bi sirotu lujku namrtvo da te nismo savladali. Zauvek bi te skinuli sa spiska skakača.“ Tek nakon toga je ispustila nešto mirniji uzdah. Dao je znak Libi i Trigeru da joj puste noge. Pokazao je ka vratima, kad nije pokušala da ih šutne. Izašle su. Libi ih je tiho zatvorila za sobom.

„Pustiću te.“ Oslabio je stisak na njenim rukama. Bio je spreman da je ponovo dohvati ako bude neophodno. Oprezno se skinuo s nje i seo na pod. Imali su dosta krvi na sebi, ali je ona imala mnogo više, pogotovo po licu i kosi. Zalepila joj se za ruke i košulju. Izgledala je kao da ju je neko seckao sekirom. Smučilo mu se od tolike krvi. „Znaš, soba ti je pravi svinjac.“ „Nisi duhovit.“ „Nisam, ali mi ništa bolje nije palo na pamet.“ Posmatrao je dok se uspravljala u sedeći položaj. Gledao ju je kako stiska desnicu u pesnicu. „Mogu da podnesem udarac, ako želiš da mi ga zadaš.“ „Samo idi.“ „Neću. Sedećemo ovde neko vreme.“ Ramenom je pokušala da obriše obraz, ali samo je razmazala krv po košulji. „Bacila je to sranje svuda po meni, krevetu, podu i zidovima.“ „Bolesna je i glupa. Zaslužila je da dobije po žgoljavoj guzici. Biće otpuštena. Svi u bazi i osamdeset kilometara oko nje će saznati zašto je dobila otkaz. To je možda još veća kazna.“ ,,To ni izdaleka nije dovoljno.“ Na trenutak je skrenula pogled. Gnev joj se povukao iz očiju, koje su se ispunile gorkim suzama. Uplela je prste, da bi ruke prestale da joj se tresu. „Ovde zaudara kao u klanici.“ „Večeras možeš da spavaš u mojoj sobi.“ Izvadio je maramicu iz džepa. Obrisao je krv s njenog lica. „Ali znaj da onaj ko spava u mojoj sobi mora biti nag.“ Oteo joj se umoran uzdah. „Biću kod Dženis dok se ovo ne očisti. I ona od gostiju zahteva da spavaju nagi.“ „Zar nije zločesta?“ Posmatrala ga je, samo je sedela i gledala kako upropaštava maramicu na beznadežnom zadatku. To joj je govorilo da nije tako

pribran kao što bi hteo da izgleda. Videla je gnev i gađenje na njegovom licu. To saznanje ju je na neobičan način umirilo. ,,Da li sam ti raskrvarila usnu?“ „Jesi. Zadnjim delom pesnice. Dobar udarac.“ „Verovatno će mi jednog dana biti žao zbog toga. Sad nije.“ „Petoro ljudi te je jedva savladalo.“ „Eto razloga za ponos. Moram da se operem.“ Počela je da ustaje kad je Mali Medved oštro pokucao na vrata. Otvorio ih je, ne čekajući odgovor. „Daj nam nešto vremena nasamo, Gale, hoćeš li?“ ,,Naravno.“ Pre no što je ustao, Gal se nagnuo i spustio ruku na Rouanino koleno. „Znaj da osobe poput nje nikad ne mogu da shvate ljude poput tebe. To je njihov gubitak.“ Ustao je i izašao. Mali Medved gledao je oko sebe. Protrljao je lice. „Isuse, Ro! Isuse! Žao mi je. Ne mogu da ti kažem koliko mi je žao.“ „Nisi ti za ovo kriv.“ „Nije trebalo da je vraćam na posao. Nije trebalo da je primim nazad. Ja sam odgovoran za ovo što se dogodilo.“ „Ona je.“ „Zahvaljujući meni, dobila je priliku da te napadne.“ Nagnuo se da bi je pogledao u oči. „Sad je u mojoj kancelariji. Pod nadzorom je. Zabranićemo joj ulaz u bazu. Pozvaću organe reda. Hoćeš li da je tužiš?“ „Hoću, jer je to zaslužila.“ Suze su, hvala bogu, presahnule. Osećala se loše, loše i umorno. „Ali beba nije, stoga želim da što pre napusti bazu.“ „Otići će“, obećao je. „Hajde, moraš da odeš odavde. Čistačice će se pobrinuti za ovo.“ „Moram da se nadišem svežeg vazduha i da se izvinim nekim ljudima. Moram da se istuširam, da sperem ovo čudo s mene.“ Muklo je uzdahnula kad je spustila pogled na sebe. „Čeka me dugo tuširanje i oštro ribanje.“

„Samo napred. Nemoj da žuriš. Ne moraš nikome da se izvinjavaš.“ ,,To mi je potrebno. Ovo sranje je po mojim stvarima. Moram da operem odeću.“ Ustala je i otvorila vrata. Osvrnula se za sobom. „Da li ga je stvarno toliko volela? Zar je ovo ljubav?“ Mali Medved je posmatrao krvlju ispisana slova na zidu. „Nema ovo nikakve veze s ljubavlju.“ Sirena je zaurlala čim je iskoračila ispod tuša. ,,Savršeno“, promrmljala je i navukla donji veš. Nije se ni obrisala, samo je navukla košulju i pantalone. Zakopčavala se u trku. Devetoro skakača sa spiska preteklo ju je u trci do sobe za pripremu. Spremala se, slušajući izveštaj. Munja je udarila na planini Morel. Kartaroš i ona su dobro procenili jutrošnje oblake. Izviđači su opazili stubove dima oko jedanaest sati, baš kad je u svojoj sobi uhvatila Doli sa svinjskom krvlju. Stručnjaci su sledećih sat vremena odlučivali da li da dopuste da se požar razvije i počisti nešto žbunja i opalog drveća ili da pozovu skakače u vatru. Još nekoliko udaraca munje i neobično suvi vremenski uslovi ubedili su stručnjake da čekanje da priroda obavi svoje predstavlja preveliki rizik. ,,Da li si spreman za pravu stvar, Brzonogi?“ Gurnula je konopac u džep dok je Gal grabio opremu s police. „Misliš li na skok u vatru ili na ljubavisanje sa mnom?“ „Zaboravi na puste snove! Ovo nije vežba!“ „Dobro izgledaš.“ Dobi je udario Gala po leđima. „Voleo bih da idem s vama.“ „Uskoro ćeš biti skinut sa spiska povređenih. Sačuvaj mi malo pite“, povikala je Rouana. Krenula je prema avionu.

Gurnula je šlem ispod ruke. „Dobro, momci i devojke, danas ću biti vaš šef. Za nekoliko vas ovo je prvi skok u vatru. Postupajte po pravilima. Nemojte da zajebete stvar i sve će biti u redu. Zapamtite, ako ne možete da izbegnete drveće...“ „Gađajte ono najniže“, složno su odgovorili. Sela je pored Kartaroša, kad su uzleteli. „Nisi ostao na tlu zbog razbijenog nosa.“ Nežno ga je uštinuo, da bi ga vratio na mesto. „Nisam ljut na tebe. Već sim ti rekao da je mala lujka.“ „Jeste, i ta priča je gotova." Dobila je poruku iz pilotske kabine. „Sačekaćemo da istovare mulj. Zima je u tim predelima bila teška. Ima mnogo oborenog drveća koje hrani požar. Kreće se brže no što smo pretpostavljali.“ „Kao i uvek.“ Izvukla je mapu i osmotrila oblast. Bilo je dovoljno da pogleda kroz prozor da bi joj bilo jasno s čim imaju posla. Stub dima dizao se ka nebu. Klizio je po planinskom grebenu. Oboreno i uspravno drveće hranilo je vatreni zid. Pogledom je potražila potok s mape. Izračunala je dužinu creva i procenila da će moći da računaju na izvor vode. Avion se tresao i drhtao u turbulenciji dok su skakači posmatrali požar kroz prozore. Kružili su, čekajući da mulj pogasi desetak metara visoke plamenove. Dogegala se do Malog Medveda, koji je pošao kao osmatrač. „Vidiš li onu čistinu?“, povikao je. ,,To je doskočište! Bliže je desnom krilu no što bismo želeli, ali na ovom terenu nema boljeg!“ „Manje ćemo hodati!“ „Vetar goni požar! Moramo se čuvati onog gustiša istočno od doskočišta!“ „Budi siguran da hoću!“

Gledali su kako tanker ispušta tovar na glavu požara. Crvenkasti oblaci su je podsetili na krv u sobi. Nema vremena za razmišljanje, podsetila je sebe. ,,To će ga malo smiriti!“ Mali Medved je klimnuo, kad se tanker udaljio. „Kako si?“ „Dobro sam!“ Stisnuo je za ruku. „Proverite rezervne padobrane!“, povikao je i prišao vratima. Kad su vetar i buka nahrupili kroz otvorena vrata, Galov pogled bio je uprt u Rouanu. Pre jednog sata gušila se od besa, okrvavljena lica i stisnutih pesnica. Mirnoća se vratila u te divne ledene oči dok je pratila let prvih traka s osmatračem. Prva će iskočiti. Poneće taj led u vatru. Požar nije imao nikakve šanse. Pogledao je kroz prozor. Proučavao je neprijatelja ispod sebe. Dok je bio u elitnoj vatrogasnoj jedinici, borio se s dvadesetoricom Ijudi. Prevozili su se u kutiji - kamionu koji je bio njihov dom čitave sezone. Sada će iskočiti iz aviona. Metodi su različiti, ali je cilj isti: suzbiti i kontrolisati vatrenu stihiju. Kad se spusti, znaće šta je njegov posao i kako da prima naređenja. Usmerio je pogled na Rouanu. Nema zbora, ta devojka će znati kako da ih daje. U ovom trenutku je najvažnije stići na lokalitet. Posmatrao je svežanj traka i pokušavao da odredi pravac vazdušnih struja. Avion se ljuljao i tresao pod njima. Shvatio je da vetar danas neće biti na njihovoj strani. Avion se peo do visine za skakanje pod komandom Malog Medveda. Rouana je vezala šlem i spustila masku za lice, dok je Kartaroš - njen partner u skoku - zauzeo mesto iza nje. Gal je osetio da mu se dah ubrzava.