Nora Roberts - Ples po vatri

„Slika je jasna“, odvratila je Rouana. „Neko je pucao na nas i promašio.“ ,,Da li vaš izveštaj posle požara glasi: požar je buknuo, ugasili smo ga?“ „Najbolje je da krenemo iz početka.“ Kvinok je podigao ruke da bi smanjio napetost. „Svedok Dobi Karsten kaže da je izašao iz spavaonice oko pola deset. Nekoliko minuta kasnije video je kako vas dvoje šetate između vežbališta i hangara, nekih tridesetak metara od drveća. Da li je to odgovarajući opis događaja?“ ,,To je otprilike to.“ Gal je preuzeo vođstvo, pošto je bilo očigledno da Dikiko aktivira Rouanin odbrambeni mehanizam. „Izašli smo u šetnju, poneli dva piva i posmatrali zalazak sunca. Znaćete gde smo tačno bili kada pronađete boce. Bacili smo ih kad je pucnjava počela.“ Vodio ih je korak po korak. „Dobi je rekao da je ono što je čuo ličilo na puščanu vatru“, nastavio je, ,,i da je dopirala iz pravca drveća. Verujem njegovim rečima zato što je odrastao loveći u seoskim predelima Kentakija. Nismo nikog videli. Prvi hitac je ispaljen u vreme zalaska sunca. Čitav incident verovatno nije trajao duže od deset minuta, iako se nama činilo da je prošlo znatno više vremena.“ ,,Da li je iko od vas bio u svađi s nekim, da li vam je neko pretio?“ Kad je Rouana nabrala obrve, Dikiko se oglasila: „Izuzev Lea Brejkmena.“ „Malo smo prezauzeti da bismo se svađali s meštanima i turistima.“ „Poznato nam je da je u proleće izbio incident u kom su učestvovali gospodin Kari, gospođica Trip i gospodin Karsten.“ „Mislite na Rouaninu reakciju na vređanje ona tri idiota i na napad na Dobija po izlasku iz bara, radi lečenja ranjenog ponosa.“ ,,Ti si im očitao bukvicu“, zaključila je Rouana. „Temeljno.“ „Oni su pominjani i u slučaju vandalizma“, nastavio je Gal. „Teško je zamisliti njihov povratak u ove krajeve. Još je teže zamisliti kako nas neko od njih vreba iz zasede i puca na nas dok šetamo. Stalno odlazimo i dolazimo. Zajedno i odvojeno. Tim budalama iz Ilinoisa bi stvarno bila potrebna ludačka sreća i nedelju-dve busije da nas zateknu u zajedničkoj šetnji.“ „Otkud znate da su iz Ilinoisa?“, pitala je agentkinja.

,,Na osnovu onog što je pisalo na registarskim tablicama njihovog kamioneta. Proverio sam ih nakon vandalizma u sobi za pripremu.“ „Nikad mi to nisi rekao.“ Gal je slegnuo ramenima. „Nisam smatrao da je neophodno da ti kažem. Krupajlija - njihov vođa - poseduje garažu u Rokfordu. On je nitkov i ima već nekoliko tužbi za fizički napad - specijalizovan je za barske tuče - ali ništa ozbiljnije.“ Ponovo je slegnuo ramenima kad ga je Dikiko sumnjičavo pogledala. „Internet. Na njemu možete da pronađete bilo šta ako znate da tražite.“ „Dobro. Vas dvoje ste odskora u vezi“, rekla je Dikiko. ,,Da li bi to moglo nekom smetati? Imate li ranije veze?“ ,,Ne izlazim sa ženama koje bi pucale na mene.“ Pogledao je Rouanu. „Bolje rečeno, dosad nisam izlazio.“ „Upucala sam sve bivše ljubavnike, tako da ti je sudbina zapečaćena.“ „Samo ako se rastanemo.“ Pokrio je njenu šaku svojom. „Ovo je delo meštanina koji je kivan na jednog od nas ili oboje. Možda je kivan i na čitavu bazu. Moglo bi se desiti da smo bili meta ludaka željnog pucanja po federalnim ustanovama.“ ,,Teroriste?“ „Mislim da bi terorista koristio više municije“, rekao je Gal. „O kome god da se radi, bio je užasno loš strelac. Ili je pak bio izuzetan strelac koji je samo hteo da nas uplaši.“ Rouana ga je iznenađeno pogledala. ,,To mi nije palo na pamet.“ „Mnogo sam razmišljao o tome. Ne mogu da se zakunem, ali mislim da je najbliži hitac udario u tlo dva ili dva i po metra od nas. Nema bezbedne razdaljine kad su meci u pitanju, ali ova je bila prilična. Drugi je, po svoj prilici, udario u nešto metalno, najverovatnije u hangar. To znači da je odleteo daleko iznad naših glava. Možda će se ispostaviti da su hice ispalila neka deca željna dokazivanja. Skakači u vatru misle da su neke face, hajde da ih nateramo da se upišaju u gaće.“ ,,To je legitimna teorija!“, rekao je kad je Rouana zakolutala očima.

„Poručniče.“ Uniformisani policajac je ušao u sobu za odmor. „Ćao, Beri.“ ,,Ro. Drago mi je da si dobro. Gospodine, pronašli smo oružje, ili ono što smatramo oružjem.“ ,,Gde?“ „Dvadesetak metara među drvećem. Remingtonov model 700, repetirka. Specijalno izdanje. Bila je pokrivena lišćem.“ ,,To je glupo“, promrmljala je Rouana. „Glupo je ostaviti je tamo.“ „Još gluplje je što ima pločicu s imenom vlasnika na kundaku“, rekao je Mali Medved. „Prošle jeseni sam lovio s Leom Brejkmenom. Nosio je svoju specijalku 700, ponosio se njome i svima se hvalio.“ Rouanina šaka se stisnula u pesnicu, pod Galovom. „Toliko o tvojim teorijama.“ Kad su Dikiko i Kvinok izašli da ispitaju oružje, Mali Medved je prišao automatu za kafu. ,,Znaš“, rekla je Ro, „napričala je tolike laži ocu. Navela ga je da se doveze ovamo s puškom i da pokuša da me ubije.“ „Mislim da si samo donekle u pravu.“ Mali Medved je seo s kafom u rukama i uzdahnuo. „Laži su ga navele da dođe ovamo s oružjem. Već sam rekao da sam lovio s njim. Video sam kako je pogodio jelena tom puškom s neverovatne razdaljine. Jelen je pritom bio u punom trku. Da je hteo da te upuca, pala bi kao glineni golub.“ „Verujem da sam imala srećan dan.“ „Nešto je puklo u njemu. Ne pravdam ga, Ro. Za ovo nema opravdanja. Ali nešto je puklo u njemu. Šta će Ajrin sad? Kći joj je ubijena, suprug će završiti iza rešetaka, a ima bebu o kojoj mora da brine. A sve se desilo pre nego što je stigla da sahrani Doli.“ „Žao mi je zbog njih. Zbog svih njih.“ ,,Da, to je prokleto tužna situacija. Idem da vidim da li će mi panduri reći šta će biti njihov sledeći potez.“ Izašao je i ostavio nedirnutu kafu na stočiću.

18 Rouana je ustala. Bila je previše nervozna da bi sedela. Koračala je po sobi, gledala kroz prozor i besciljno kružila. Gal je podigao noge na stolicu koju je oslobodila. Odlučio je da popije kafu koju je Mali Medved ostavio. „Želim da nešto učinim“, žalila se. „Nije u redu da sedim ovde. Kako možeš tako da sediš?“ „Radim nešto.“ „Piješ kafu. To nije ništa.“ „Sedim, pijem kafu i razmišljam. Pitam se da li je to Brejkmenova puška i da li je on pucao iz nje. Da li je stajao među drvećem s nadom da ćeš mu izaći pred nišan?“ ,,Ne znam da li je vrebao baš mene. Ljut je na sve nas. Ponajviše na mene.“ „U redu, moguće je.“ Kafa je bila preterano gorka za njegov ukus. Hteo je da doda malo šećera, ali ga je mrzelo da ustaje. „Znači Brejkmen stoji u šumi s puškom i uhodi bazu. Poslužila ga je sreća da mi naiđemo. Zašto je promašio ako je tako dobar strelac kao što pričaju?“ „Zato što ubiti ljudsko biće nije isto što i ubiti jelena. Izdali su ga nervi. Ili nije mogao da se natera da ubije mene - nas - pa je odlučio da nas nasmrt preplaši.“ ,,I to je moguće. Ali zašto bi ostavio oružje. Zašto bi ostavio skupu specijalku, koju je toliko cenio i koju je čak označio pločicom sa svojim imenom, ispod gomile lišća da je nađu? Zašto bi je ostavljao za sobom kad je znao da će policajci prečešljati teren?“ „Panika? Hir? Očigledno je da trenutno ne razmišlja trezveno. Možda je hteo da je sakrije, da pobegne i da se kasnije vrati po nju. Ili je mislio da se vrati i opali još koji hitac.“ Ućutala se i protrljala zadnji deo vrata, posmatrajući Gala. „Misliš da Leo Brejkmen nije pucao na nas.“ „Mislim da bi bilo zanimljivo da saznamo ko je imao pristup njegovoj pušci. Ko bi želeo da mu napravi nevolje i ko ne bi prezao da te

uplaši da bi postigao svoj cilj.“ Gucnuo je kafu. „A opet, to je mogao biti i Brejkmen, vođen impulsom. Unervozio se i uspaničio posle nekoliko hitaca.“ ,,Tu teoriju je teško progutati.“ Sela je u stolicu Malog Medveda kad ju je Gal suočio s alternativama. Podsetila se da je razmišljanje isto što i delanje. „Pretpostavljam da njegova žena ima pristup oružju, ali mi je teško da je zamislim da puca iz njega. Takođe, nikad nisam čula da je lovila ili gađala mete. Ona je više tip domaćice koja peče kolače za nedeljno druženje u crkvi posle službe. Lakše je poverovati da se uspaničila zato što je krotke, pomalo snebivljive prirode. Ako smatraš da je moguće da je došla ovamo s puškom, ostatak bi se mogao uklopiti.“ „Možda imamo posla s dvostrukom igrom“, glasno je razmišljala. „Šta ako je ostavio pušku da bi kasnije mogao da kaže: Hej, da li iko s malo mozga može da bude tako glup? Opet, nisam sigurna da je sposoban za takvo lukavstvo. Ne poznajem te Ijude dovoljno dobro. Nikad se nismo družili, čak ni kad je Doli ovde radila. To znači da ne znam da li je iko bio kivan na Brejkmena ili da li je znao dovoljno o njemu da ga iskoristi kao krivca. Bilo bi lakše da je ovo Brejkmenovo maslo. To bi značilo da je stvar gotova i da više ne moramo brinuti.“ ,,To je ionako posao za policiju. Pustimo sad to.“ „Takva odluka bi značila da smo izabrali pasivnost, što je izluđujuća varijanta. Ko je ubio Doli? To je prvo pitanje. A šta ako je to učinio njen otac?“ ,,A zašto bi?“ ,,Ne znam.“ Obavila je noge oko stolice. Nagnula se napred. „Recimo da su se posvađali. Vraćala se iz Florensa - ako je tamo uopšte radila - kad joj se probušila guma. Zvala je oca da joj pomogne. Ne mogu da je zamislim s alatom u rukama. On dolazi. Između njih bukne svađa zato što ostavlja dete majci, zato što ga je rodila ili zato što ga je naterala da dolazi po nju u to doba noći. Sukob izmiče kontroli. Ona nezgodno pada i lomi vrat. On, teško uzdrman, tovari njen leš na kamionet. Mora da pronađe neki izlaz. Odlučuje da uništi dokaze - ostatak priče nam je poznat. Poznaje teren i staze. Dovoljno je jak da je ponese.“

„Uverljivo, nema šta“, zaključio je Gal. „Možda se poverava ženi. U tom slučaju imamo i drugi deo, drugu hipotezu.“ „Podeli je sa mnom.“ „Kažeš da nisi dobro poznavala Doli, ali imaš određeno mišljenje o njoj. Džim je poginuo prošlog avgusta. Još malo pa će jul. Dali je ona sposobna da godinu dana bude bez muškarca?“ Otvorila je i zatvorila usta. Zavalila se u stolicu. „Nije. Zašto mi to nije već palo na pamet? Ne, nikad nije bila tako dugo bez muškarca. To je još neverovatnije kad se zna da je čitava ona priča o predaji religiji lažna.“ „Možda je novi momak bio iz Florensa. Možda se zato tamo i zaposlila ili tvrdila da radi. Možda su se sretali u motelu na Dvanaestici ili negde u blizini.“ „Ljubavnici su se posvađali. On je ubija. Pod uslovom da postoji, naravno. Mora ga biti - govorimo o Doli. Ili njen otac doznaje za to? Ali zašto bi se vraćala ovde ako je imala nekog u Florensu? Zašto ne bi ostala tamo i živela s njim? Zato što je oženjen!“, rekla je Rouana malo pre Gala. „Sve vreme se vucarala s oženjenim čovekom.“ „Ako je to tačno, verovatnije je da je u Mizuli. Vratila se ovde i zaposlila u bazi. Htela je da bude bliže onom s kojim spava. Pretpostavimo da je oženjen ili da nije mogao da stupi u otvorenu vezu s njom iz nekog drugog razloga. U tom slučaju moraju da se sastaju na mestima gde ih ne poznaju i gde ih neće prepoznati.“ „Dobro ti ide.“ ,,To je kao igra. Napredujem po nivoima.“ Ponovo je uhvatio za ruku. „Samo što akteri nisu izmišljeni likovi već stvarni ljudi.“ „Bolje je igrati se. Ne zaboravi da Doli nije bila ni izbliza toliko pametna kao što je mislila da jeste. Ako je spavala s nekim, posejala je nagoveštaje avanture. Možda Mardž nešto zna. Verovatnije Lin. Išla je u crkvu, možda se tamo sprijateljila s nekim.“ „Bilo bi zanimljivo otkriti ga.“

„Bilo bi.“ Morala je ponovo da se pokrene da uradi nešto više od razmišljanja. „Zašto ne bi izašli da vidimo šta se događa?“ ,,To je dobra ideja.“ „Mislim da me Kvinok gotivi. Možda će nam baciti koju mrvicu informacija.“ Izašli su i ugledali Berija. Išao je ka patrolnim kolima. „Hej, Beri! Da li je poručnik Kvinok u blizini?“ „Samo što je otišao s agentkinjom. Da li ti nešto treba, Ro?“ Brzo je osmotrila Gala. „Mirnije bih spavala kad bih dobila neko ohrabrenje.“ „Mogu da ti kažem da oružje koje smo našli pripada Leu Brejkmenu. Poručnik i agentkinja pošli su da razgovaraju s njim.“ ,,Da razgovaraju.“ ,,To je prvi korak. Moramo sam da podržim Malog Medveda kad im je rekao da je Leo đavolski dobar strelac. Ne znam da li ćeš se zbog toga bolje osećati, ali ne mislim da te je on gađao.“ „Pa, ne osećam se ništa gore.“ „Nije imao pravo kad te je krivio za ono što se desilo Doli. Nek ljudi jednostavno ne umeju da žive kako treba.“ „Htela sam da pitam poručnika Kvinoka da li su pronašli mesto na kom je radila. Moždaju je ubio neko kog je tamo upoznala ili srela.“ Beri je slegnuo ramenima posle kraćeg oklevanja. „Izgleda da nije nigde radila. To nije razlog za brigu, Ro.“ ,,Beri!“ Uhvatila ga je za ruku. „Znaš, ja sam usred žestoke oluje, želela to ili ne. Zašto se u to doba našla na putu ako nije nigde radila?“ „Nisam siguran i ne mogu sve da ti kažem.“ Nije mogao da sakrije nelagodnost. Nije skidala pogled s njega. „Znam samo da će policijski crtač sutra imati posla. Priča se da će raditi s nekom sobaricom iz motela na Dvanaestici. Ko god da je, pronaći ćemo ga. Poručnik će porazgovarati s njim.“

„Hvala ti, Beri.“ Zagrlila ga je. „Erin je srećna što te ima. Reci joj da sam ti to rekla.“ „Hoću. Ne brini. Pazimo na tebe.“ Gal je zavukao ruke u džepove kad je Beri ušao u patrolna kola. „Nisi se okomila na njega kad je rekao da će paziti na tebe.“ ,,Od policajaca se očekuju da paze na svakoga. Osim toga, Beri ima poštedu. Bio mi je prvi. U stvari, bili smo jedno drugom prvi. Ne preporučujem taj scenario izuzev ako oba učesnika nemaju solidan smisao za humor. To se zbilo nekoliko godina pre nego što je sreo Erin, svoju suprugu i majku njihovo dvoje dece.“ „Meni je Beka Rouds bila prva. Bila je godinu dana starija i iskusna. Sve je prošlo prilično glatko.“ ,,Da li si još u prijateljskim odnosima s njom?“ „Nisam je video od srednje škole.“ „Vidiš? Humor trijumfuje. Doli nikad nije radila u Florensu“, dodala je Rouana. „Naš mali hipotetički razgovor ipak je imao neku svrhu. Muškarac, motel - verovatni ubica.“ Potapšala se po potiljku i pogledala u nebo. „Osećam se manje beskorisnom i ugroženom. To mnogo znači. Prvom prilikom ću razgovarati s Lin da bih proverila da li je Doli ostavila neke mrvice.“ Gal je procenio da je bilo dosta zabave za ovu noć. Obgrlio ju je. „Izaberi jedno za mene. Jedno sazvežđe. Nemoj Velika kola. I ja mogu da ih nađem. Obično.“ „Dobro. U tom slučaju pogledaj Velikog medveda. Eno ga.“ Uhvatila ga je za ruku, da bi mu pokazala zvezde. ,,Te zvezde nisu naročito sjajne, ali ako pogledaš na zapad, povežeš tačke, kreneš na jug i dalje - obavija se oko Malih kola, vidiš? Tamo. Tamo je Drakon. Zmaj. Sasvim odgovarajuće sazvežđe za dva skakača u vatru.“ „Da, kapiram. Prilično lepo. Pronašli smo naša sazvežđa. Ostalo nam je da izaberemo pesmu.“ Olakšao joj je teret, pomislila je. Nesumnjivo. „Tako si pun ideja, Gulivere.“

„Neprestano naviru, ja sam dubokouman tip.“ ,,Dođavola!“ Protrljala se o njega. Odazvala se je zajedničkoj želji dubokim, sanjarskim poljupcem. „Hajdemo u krevet.“ „Čitaš mi misli.“ ,,Da li ste saznali ko je ubio moju devojčicu?“, pitao je Leo čim su otvorili vrata. „Predlažem da uđemo isednemo“, oglasio se Kvinok. U automobilu je dogovorio nastup s Dikiko. Složili su se da on vodi razgovor. „Gospođo Brejkmen, želeli bismo da razgovaramo s oboje.“ Ajrin Brejkmen je sastavila ruke na srce. „To se tiče Doli. Znate ko joj je naudio.“ „Ispitujemo mnoštvo tragova.“ Trudila se da zvuči zvanično. Njeno ponašanje nije toliko ličilo na prilaz dobar/loš policajac koliko na topao/ hladan. „Moramo nešto da raščistimo s vama. Za početak, gospodine Brejkmene...“ Kvinok ju je blago dodirnuo po ruci. „Zašto ne bismo seli? Znam da je kasno, ali bilo bi nam drago ako bi nam poklonili nešto vremena.“ „Odgovorili smo na sva pitanja. Dopustili smo vam da pregledate Dolinu sobu i njene stvari.“ Leo je i dalje grčevito stiskao vrata pobelelim prstima. „Pošli smo na spavanje. Ostavite nas na miru ako nemate ništa novo da nam kažete.“ „Nećemo imati mira dok ne saznamo ko je ubio Doli.“ Ajrinin glas je bio visok i drhtav. „Idi na spavanje ako želiš“, rekla je svom suprugu s blagim gnušanjem. ,Ja ću razgovarati s policijom. Idi na sprat i zapreti pesnicama Bogu. Možda će ti to pomoći. Molim vas, uđite.“ Zakoračila je u kuću. Ženica je odgurnula krupnog supruga u stranu. Uzmakao je za korak, oborene glave, kao ukoreno dete. „Samo sam umoran, Reni. Vraški sam umoran. I ti si se umorila od negovanja bebe i brige.“

„Nije nam dato da ponesemo više od onog što možemo. Izdržaćemo. Hoćete li kafu, čaj ili nešto drugo?“ ,,Ne brinite zato, gospođo Brejkmen.“ Kvinok je seo na stolicu pokrivenu plavim i crvenim cvetovima. „Znam koliko vam je teško.“ ,,Ne možemo ni da je sahranimo. Kažu da će je držati još neko vreme. Zbog toga ne možemo da sahranimo našu kći po hrišćanskim običajima.“ „Predaćemo vam je čim to bude moguće. Gospođo Brejkmen, kad sam vas poslednji put pitala, rekli ste mi da je Doli radila u Florensu kao kuvarica.“ „Tako je.“ Uplela je šake u krilu. Nosila je zlatnu burmu na ruci ogrubeloj od rada. „Nije htela da prihvati posao u Mizuli nakon onog što se desilo u bazi. Mislim da se stidela pred svetom. Stidela se, Leo!“, planula je kad je počeo da se buni. ,,I trebalo je da se stidi!“ „Tamo se prema njoj nikad nisu pristojno ponašali!“ „Znaš da to nije istina“, nastavila je tišim glasom. Pomilovala ga je po ruci. ,,Ne možeš verovati njenoj reči kao jevanđelju samo zato što je više nema, kad dobro znaš da je za života retko kad govorila istinu. Tamo su joj pružili priliku.“ Obratila se Kvinoku kad je Leo utonuo u turobnu tišinu. „Prečasni Laterli i ja smo jemčili za nju. Osramotila je i sebe i nas. Zaposlila se u Florensu“, nastavila je nakon što je umirila drhtave usne. ,,Naša devojka je bila dobra kuvarica. Od malena je volela da kuva. Mnogo je radila, iako je imala bebu, ali je pristojno zarađivala.“ „Prošli put se niste sećali imena restorana u kom je radila“, umešala se agentkinja. „Mislim da ga nikad nije pomenula.“ Ajrin je ponovo skupila usne. ,,Naljutila sam se na nju zbog onog što je učinila Rouani Trip i zato što me je osramotila. Teško mi je što smo bile u svađi kad je ubijena. Zbilja mi je teško zbog toga.“ „Moram da vam kažem da smo agent Dikiko i ja obišli sve restorane, svratišta i kafeterije odavde do Florensa i da Doli nije radila ni u jednom od njih.“ ,,Ne razumem.“ „Nije radila u restoranu“, kratko će Dikiko. „Nije radila, niti je one noći kad je ubijena išla na posao.“

„Đavola nije!“, bunio se Leo. „Dan pre nego što je umrla provela nekoliko časova u sobi u motelu Big skaj na Dvanaestici.“ ,,To je laž!“ „Ućuti, Leo!“ Ajrin je sve jače stiskala ruke. „Nekoliko svedoka je prepoznalo njenu fotografiju“, nastavio je Kvinok. „Žao mi je. Nije bila sama. Tamo se srela s nekim muškarcem. Stalno se tamo sretala s istim čovekom. Jedan svedok radi s policijskim crtačem na rekonstrukciji njegovog lica.“ Ajrin je klimnula, sa suzama u očima. „Toga sam se plašila. U srcu sam znala da je lagala, ali nisam bila zabrinuta za nju. Nije me bilo briga. Samo nastavi, mislila sam. Samo nastavi i radi ono što hoćeš. Ja ću se brinuti o bebi. A zatim... kad se to dogodilo... govorila sam sebi da sam bila oštra i hladna majka.“ „Znala sam da laže!“, nastavila je, okrenuvši se suprugu. „Svi znaci su bili tu! Nisam mogla da verujem u to kad je ubijena. Nisam mogla da držim to u sebi.“ „Imate li neku ideju s kim je mogla biti?“ „Kunem vam se da ne znam, ali mislim da je to trajalo neko vreme. Naslućivala sam to zbog šaptanja na telefonu i zbog molbi da pričuvam Šajlo dok se ona izveze kolima da razbistri glavu ili da obavi neki posao. Kući se vraćala s onim pogledom.“ Ispustila je drhtavi uzdah. „Nije htela da se promeni.“ Okrenula se i oslonila lice na muževljevo rame. „Možda jednostavno nije mogla.“ „Zašto moramo da znamo te stvari?“ pitao je Leo. „Zašto nam pričate takve stvari? Ništa nam neće ostati.“ „Žao mije, ali Doli je bila s tim muškarcem u noći kad je ubijena. Moramo da gaidentifikujemo i ispitamo.“ ,,On ju je ubio. Taj čovek kome se predala, taj o kome nas je lagala.“ ,,To ne znamo još, moramo ga prvo naći i ispitati“, ponovio je Kvinok. „Recite nam ako imate bilo kakvu ideju s kim se sastajala.“

„Lagala nas je! Ne znamo ništa! Nemamo ništa! Ostavite nas na miru!“ „Imamo još jednu temu za razgovor, gospodine Brejkmene.“ Dikiko je preuzela štafetu. „Neko je oko pola deset uveče u bazi pucao na Rouanu Trip i Gulivera Karija.“ ,,To nema nikakve veze s nama.“ „Nažalost, ima. U šumi pored baze je pronađena je remingtonka 700, specijal, s vašim imenom na pločici na kundaku.“ „Optužujete me za pokušaj ubistva te žene? Došli ste u moj dom da mi kažete da mi je kći lažov i kurva i da sam ja ubica?“ ,,To je vaša puška, gospodine Brejkmene, a nedavno ste pretili gospođi Trip.“ „Moja kći je ubijena, i ona... Moja puška je u sefu za oružje. Nedeljama je nisam dirao.“ ,,U tom slučaju bismo voleli da nam je pokažete.“ Agentkinja je ustala. „Pokazaću vam je. Želim da posle toga napustite moju kuću.“ Ustao je i požurio do kuhinje. Otvorio je vrata koja vode u podrum. Ili u mušku jazbinu, pomislila je Dikiko kad je krenula za njim. Glave mrtvih životinja visile su sa zidova obloženih drvenom lamperijom. Turobna menažerija nadnosila se nad povelikom naslonjačom i kaučem koji je video i bolje dane. Na stolu ispred kauča bilo je dosta ogrebotina od čizama. U prostoriji je bio i orijaški televizor s ravnim ekranom. Zapazila je i prastari frižider, nesumnjivo pun žestokog pića, stočić za pravljenje municije, police s kutijama glinenih golubova, jaknama, kapama za lov - i nekoliko uramljenih porodičnih fotografija, uključujući i jednu sa slatkom bebicom s mekom ružičastom mašnicom na ćelavoj glavici. Na velikom metalnom stolu u uglu bila je lampa, kompjuter i gomile papira. Iznad je bila slika na kojoj su Leo i nekoliko drugih ljudi stajali pored aviona 747. Setila se da je radio kao avio-mehaničar.

Veliki sef za oružje s narandžastim vratima naslanjao se na zid. Prišao je sefu. Odašiljao je talase gneva i ogorčenja. Okrenuo je brojčanik nekoliko puta i otvorio teška vrata. Dikiko nije imala problema s oružjem. Verovala je u njega. Ipak je razrogačila oči kad je videla arsenal. Puške, sačmarice, pištolji - automatski, poluautomatski, revolveri, nišanske sprave. Čisto i nauljeno oružje je blistalo. Nije videla pušku koju su tražili. Spustila je ruku k oružju. Leo Brejkmen je brzo i plitko disao. „Imate sjajnu zbirku vatrenog oružja, gospodine Brejkmene, ali vam remington 700 nedostaje.“ „Neko mije ukrao pušku!!!“ Stisnula je dršku pištolja kad se okrenuo prema njoj crvenog lica i stisnutih pesnica. „Neko je provalio i ukrao mi pušku!!!“ „Niste prijavili provalu“, napomenuo je poručnik. „Zato što nisam znao za nju! Neko nam ovo namerno radi! Morate da ga pronađete!“ „Gospodine Brejkmene, moraćete da pođete s nama.“ Nije htela da poteže oružje na njega. Nadala se da to neće biti potrebno, ali bila je spremna i na to. „Nećete me odvesti iz moje kuće!“ ,,Leo.“ Kvinok je govorio mirnim glasom. „Ne pogoršavaj situaciju. Pođi mirno s nama. Porazgovaraćemo o ovome. U protivnom ću morati da ti stavim lisice i silom odvedem.“ ,,Leo!“ Ajrin se srušila na stepenicama. „Bože, Leo!“ „Ništa nisam učinio, Ajrin! Bog mi je svedok! Nikad te nisam lagao u životu! Ništanisam učinio!“ ,,U tom slučaju samo pođite s nama da to raščistimo.“ Kvinok mu se približio za korak. Spustio je ruke na Leo-vo drhtavo rame. „Hajde da zajedno pokušamo da saznamo šta se dogodilo.“

„Neko nam ovo smešta! Nikad nisam pucao na nekoga u bazi ili bilo gde drugde!“ Izmakao se ispod poručnikove ruke. „Sam ću izaći!“ „Dobro, Leo, dobro je. Tako bi bilo najbolje.“ Krenuo jeka stepenicama ukočenih nogu. Zastao je i uhvatio ženu za ruke. „Ajrin, kunera ti se životom, nisam ni na koga pucao! Moraš da mi veruješ!“ „Verujem ti.“ Izgovorila je to oborene glave. „Moraš da se zaključaš! Zaključaj kuću! Zatvori prozore! Vratiću se čim ovo razjasnimo.“ Rouana je čula novosti čim se ujutru pojavila u kuhinji. Lin je spustila gomilu vrućih palačinki na sto da bi je zagrlila. „Drago mi je da ti ništa ne fali. Drago mi je što nikom ništa ne fali.“ ,,I meni.“ ,,Ne znam šta da mislim, ne znam šta da kažem.“ Odmahnula je glavom i podigla palačinke. „Moram da ih odnesem na sto.“ Mardž je skidala slaninu s roštilja. Ređala je sa strane da se iscedi. Nasula je čašu soka i pružila je Rouani. „Popij ovo, prijaće ti“, naredila je. Izvadila je vruće kolače iz rerne. „Sinoć su uhapsili Lea Brejkmena.“ Rouana je otpila gutljaj soka. ,,Da li je nešto rekao?“ ,,Ne znam mnogo, ali su ga sinoć dugo ispitivali. Zadržali su ga u stanici. Znam da tvrdi da nije pucao. Osećam isto što i Lin. Ne znam šta da mislim.“ „Mislim da je glupo postupio kad je ostavio pušku u šumi. Policija će uraditi analize pošto su našli najmanje jedan metak. A opet, tako vešt strelac na tako maloj razdaljini... Mogao je da me pogodi sva tri puta.“ „Nemoj da pričaš tako.“ Prišla je glavnoj kuvarici i pomilovala je po leđima. „Nije me pogodio. Zbog toga mogu da dođem ovde i popijem sok od šargarepe, jabuke, kruške i paškanata.“

„Izostavila si repu.“ „Dakle, to je tajni sastojak. Ukusniji je u soku nego na tanjiru.“ Mardž je izvadila pakovanje jaja iz frižidera. „Navali na doručak. Moram da nahranim mnoga gladna usta.“ „Htela bih nešto da te pitam. Htela bih obe da pitam“, rekla je kad se Lin vratila s praznim poslužavnikom. ,,Da li se Doli viđala s nekim? Da li je išta pričala o svojoj vezi?“ „Nije govorila o tome“, reče Mardž. „Predstavljala se kao ucviljena udovica koja traži i nalazi utehu u veri i bebi. Ali ne verujem da se na pauzama kikotala u mobilni telefon zato što je zvala telefonske servise sa snimljenim vicevima.“ „Nije mi rekla ništa, ne direktno“, umešala se Lin. „Nekoliko puta mi je pomenula da sam jako srećna što moja deca imaju oca i da je svesna da je on potreban i njenoj bebi. Poverila mi je da se dugo moli da ga dobije i da će joj vera u Boga pomoći da ga pronađe.“ Lin nije krila nelagodnost. ,,Ne volim da ovako pričam o njoj, ali je istina da je to govorila na pomalo pritvoran način. Znate na šta mislim? Imala sam utisak da je već bacila oko na nekog kandidata. Znam da nije lepo što tako prićam o njoj.“ „Da li si to rekla policiji?“ „Pitali su me samo da li je imala momka i slične stvari. Rekla sam im da ne znam da li je bila s nekim u vezi. Nisam mogla da im kažem da sam naslućivala da lovi nekog muškarca. Misliš li da je trebalo?“ „Rekla si im ono što si znala. Idem na trčanje da bih probudila apetit.“ Videla je da Lin grize usnu. „Policija ima pušku i Brejkmena. Ne mogu da provodim život u zatvorenom prostoru. Vratiću se s probuđenim apetitom.“ Izašla je. Ukočila se i zadrhtala kad je videla šumu. Ne može i neće živeti sa osećajem da je pokretna meta. Stavila je naočari za sunce - Kartaroš ih je našao tamo gde ju je Gal oborio. Uputila se ka stazi. Mogla bi trčati po drumu, ali je bila u prvoj turi na spisku skakača. Oblaci iznad planina potvrđivali su prognozu o mogućim munjama. Verovatno će danas skakati u vatru. Na terenu će imati dosta prilike za

vežbu. Bolje da ostane u bazi. ,,Hej!“ Gal je dotrčao do nje lakim kasom. „Hoćemo li da trčimo?“ „Mislila sam da imaš posla.“ „Rekao sam da želim da popijem kafu i ubacim malo kalorija u sebe. Učinio sam to da bih ti dao vremena da popričaš s Mardž i Lin. Šta kažeš na pet kilometara, bez odmora?“ ,,Ja...“ Ugledala je Meta, Kartaroša i Trigera. Izašli su iz kuhinje i pošli ka njima. Sumnjičavo ih je posmatrala. ,,Da li je Lin svima u trpezariji rekla da idem na trčanje?“ ,,A šta misliš?“ I Dobi, Stovič i Gibson izašli su napolje. ,,Da li je zvala i marince, kad smo već kod toga? Ne treba mi gomila telohranitelja.“ „Ima mnogo ljudi kojima je stalo do tebe. Da li ćeš bogoraditi zbog toga?“ „Neću, ali ne vidim zašto...“ Mlado Drvo, Libi i Dženis išli su ka njoj iz pravca gimnastičke sale. ,,Za boga miloga, još malo pa će se čitava jedinica okupiti oko mene.“ ,,Ne bih se iznenadio.“ „Polovina nije u opremi za trčanje“, zavapila je. Prvi je do nje stigao Triger, u farmerkama i čizmama. ,,Ne nosimo opremu za trčanje kad gasimo požar.“ Obratila mu se, „Smislio si lepo opravdanje.“ „Kad ti trčiš, svi trčimo“, rekao je Kartaroš. ,,U stvari, svi koji nemaju neka zaduženja. Glasali smo za to.“ ,,Ja nisam glasala.“ Pripretila je prstom Galu. ,,Da li si ti glasao?“ „Glasao sam jutros, sa ostalima. Predlog je usvojen bez ijednog glasa protiv, zato je tvoj zakasneli glas nebitan.“ „Dobro, fićfirići! Da trčimo!“

Potrčala je ka stazi. Dala se u sprint čim je stigla do nje. Zanimalo je ko će držati korak s njom, izuzev Gala, koji je bez napora pratio njen ritam. Čula je tapkanje nogu i teško disanje iza sebe, a zatim i klicanje i zviždanje. Libi se poravnala s njom. „Gde ti je duša, Ro“, povikala je. „Ovde ima starijih ljudi! Smiluj se na Mlado Drvo.“ „Koga ti zoveš starim!“ Veteran je dodao gas i zaobišao glavninu na krivini. „Invalidi kao Kartaroš hramlju u pozadini, u čizmama.“ Bacila je pogled preko ramena i videla kako Kartaroš diže srednji prst. Dobi je trčao unatraške i dražio ga. Usporila je trk zato što je i sama blago hramala. Zamalo se nije glasno nasmejala kad je Gibons protrčao s Dženis na ramenima. Sitna devojka je mahala rukama. „Gomila ludaka!“, otelo joj se. „Imaš pravo, ovo je najbolja gomila ludaka koju poznajem.“ Gal se široko smešio. Južnjak je zadihano prošao pored nje s Dobijem. „Hoćeš da te povezemo?“ „Poštedeću vas troška i pada na zadnjicu. Pokaži im kako se to radi, Brzonogi. Znam da želiš.“ Potapšao ju je po guzi i poleteo kao metak, praćen klicanjem i zvižducima. Istrčala je pet kilometara i zatekla Gala kako leži na travi, oslonjen o laktove, posmatrajući predstavu. Pridružila mu se s rukama na bokovima, dok nije videla kamionet svog oca. „Dobro je što ranije nije došao“, prokomentarisala je, ,,jer bi i on trčkarao po stazi.“ „Kladim se da ne bi zaostao za glavninom.“ „Mislim da ne grešiš.“ Krenula je ka svom ocu. Pokušavala je da mu se osmehne, ali je izraz na njegovom licu govorio da neće kupiti priču o dobrom raspoloženju.

Dograbio ju je i privukao sebi. „Dobro sam. Pa rekla sam ti da sam dobro.“ „Sinoć nisam došao da se lično uverim u to zato što si me zamolila da ne dolazim, zato što si mi rekla da moraš da razgovaraš s policajcima i da želiš da se odmoriš.“ Odmakao se od nje da bi pažljivo proučio njeno lice. „Danas sam morao da dođem da te vidim.“ „Možeš prestati da se brineš. Policajci su uhapsili Brejkmena. U poruci sam ti napisala da su pronašli njegovu pušku i da nameravaju da ga pritvore. To su i učinili.“ „Želim da ga vidim. Hoću da ga pogledam u oči i da ga pitam da li je mislio da će vratiti svoju kći ako povredi moju. Pitaću ga a onda ću ga razbiti.“ „Cenim tvoju iskrenost, zbilja je cenim. Ali on me nije povredio i neće me povrediti. Pogledaj ovu gomilu.“ Pokazala je ka stazi. „Izašla sam na trčanje i svi su ispuzali za mnom iz svojih rupa.“ „Svi za jednog“, promrmljao je. „Moram da razgovaram s tvojim momkom.“ „Nije on moj... Tata, nemam šesnaest godina.“ „Nisam mogao da se setim boljeg izraza. Da li si doručkovala?“ ,,Nisam.“ „Idi u kuhinju. Nagovoriću Mardž da nas nahrani - kad završim razgovor s tvojim momkom.“ „Zovi ga po imenu. To je lakše i elegantnije rešenje.“ Blago se osmehnuo ipoljubio je u čelo. „Brzo ću se vratiti.“ Prišao je Galu. Dao je petaka Gibonsu i potapšao Mlado Drvo po leđima, jer se veteran presavio u struku da povrati dah nakon trčanja. „Želeo bih da nakratko razgovaram s tobom“, obratio se Galu. ,,Naravno.“ Mladić je smesta ustao. Podigao je obrve kad se Lukas udaljio od grupe. Pošao je za njim. „Čuo sam šta si uradio za Rouanu. Pobrinuo si se za nju.“ „Pomogli biste mi kad biste joj to objasnili.“

„Dobro je poznajem, zato se i obraćam tebi. Veoma sam ti zahvalan. Ona mi je sve na svetu. Ona je moj kosmos. Ako ti išta...“ „Gospodine Tripe...“ ,,Lukase.“ „Lukase. Kao prvo, smatram da bi gotovo svako odavde učinio što i ja. Ne smatram to značajnim. Da su se njeni instinkti probudili pre mojih, oborila bi ona mene, pa bih se ja našao pod njom. Kao drugo, nisam to učinio da biste mi dugovali uslugu.“ „Ogulio si dosta kore s ruku.“ „Obnoviće se. Te ozlede me neće skinuti sa spiska skakača. Ponavljam, nisam učinio ništa naročito.“ Lukas je klimnuo i pogledao ka drveću. „Treba li da pitam kakve su ti namere u pogledu moje kćeri?“ „Bože, nadam se da ne morate.“ „Ako si s njom samo zbog zabave, mislim da te moja priča o usluzi koju ti dugujem ne bi upravila na pravi put. Zato ću ti učiniti uslugu, hteo je ti ili ne. Evo o čemu se radi.“ Pogledao je mladića u oči. „Ako su tvoje namere ozbiljne, ne dozvoli joj da te odbaci. Moraš da je se držiš sve dok ti ne poveruje. Teška je, ali će ostati s tobom ako stekneš njeno poverenje. Lukas je pružio ruku i zgrabio Galovu. „Idem da doručkujem s mojom devojčicom. Hoćeš li da nam se pridružiš?“ „Hoću, uskoro“, rekao je Gal. Na trenutak je stajao sam i razmišljao o činjenici da mu je Gvozdeni Trip upravo dao blagoslov, kao i šta da učini s njim. Lagano je koračao ka kuhinji, obuzet mislima. Sirena se oglasila kad je stigao nadomak cilja. Okrenuo se na petama i potrčao ka sobi za pripremu. Psovao je u sebi zbog propuštenog doručka.

19 Posle dvodnevne bitke sa šumskim požarom u Nacionalnom parku Biverhed, koji je besneo na površini od stotinu hektara, tri ispaljena pucnja na nju u bazi više nisu izgledala tako bitno. Rouana je progutala poslednji sendvič i nastavila da radi sa svojim timom. Palila je baklje, očajnički pokušavajući da odbaci razgnevljeni požar pre no što krene prema slavnom bojištu na zapadu. Glava požara je za dva dana tri puta menjala pravac. Režala je na kišu mulja. Gutala ga je i bljuvala. Prvi napad bio je potpuni neuspeh. Na terenu se razvila žestoka i neizvesna bitka. „Lokalne požare gasiće Gal, Met i Libi. Kartaroše i Dobi, idemo na zapad da obaramo mrtva stabla. Kopajte, secite i zasipajte zemljom. Ovde ćemo ga zaustaviti.“ Ćutke su kopali, lopatali i podmetali požar da bi usmerili neman na istok. Napredovali su centimetar po centimetar kroz dim, jaru i buku. Krajnje je vreme, pomislila je Rouana, krajnje je vreme da se sreća promeni. Mrtvo drvo, koje je posekla, palo je uz tresak. Spremala se da ga iseče u manje i ne tako opasne trupce. Drugi su sekli i vukli granje i ugarke. Pravili su gomilu na spaljenom tlu, što dalje od zelenila. Izgladnjuj ga, pomislila je Rouana. Samo ga izgladnjuj. Uspravila se na trenutak da se protegne i odmori leđa. Sve se desilo tako brzo da nije stigla da krikne ili skoči napred. Kao nož oštri iver eksplodirao je s debla koje je sekao Kartaroš. Zario mu se pravo u lice. Spustila je testeru i pojurila ka njemu u času kad je, jaučući od bola i šoka, izgubio ravnotežu. „Koliko je opasno? Koliko je opasno?“, povikala je. Uhvatila ga je kad je posrnuo. Videla je da se šiljak zabio u obraz, centimetar i po od desnog oka. Krv mu je tekla niz vilicu.

„Boga mu poljubim!“, uspeo je da prozbori. „Vadi tu prokletinju!“ „Drži se! Samo se drži!“ Dobi je dotrčao do njih. „Šta vas dvoje... Isuse, Kartaroše, kako si to uradio?“ „Drži ga za ruke!“, naredila mu je Rouana dok je bunarila po rancu. ,,Šta?“ „Stani iza njega. Čvrsto ga drži za ruke. Mislim da će boleti dok ga budem vadila.“ Opkoračila je Kartaroševe noge i skinula desnu rukavicu. Skupila je prste oko dva-tri centimetra dugog ivera koji mu je virio iz obraza. „Idemo na tri. Spremite se. Jedan. Dva...“ Cimnula je na dva. Gledala je kako krv brizga i kako mu se oči prevlače staklastom koprenom. Brzo je na ranu pritisnula gazu iz ranca. „Imaš đavolsku rupu na licu“, rekla mu je. „Rekla si na tri.“ „Znam. Zabrojala sam se. Dobi, pritiskaj gazu. Moram da mu očistim ranu.“ „Nemamo vremena za to“, negodovao je Kartaroš. „Samo je zalepi. Kasnije ćemo se pobrinuti o njoj.“ „Biće gotovo za tili čas. Nasloni se na Dobija.“ Odbacila je krvavu gazu i sipala vodu preko rane ne bi li se rešila sitnijih komadića drveta. ,,I pokušaj da ne vrištiš kao curica“, dodala je kad je vodu zamenila obilnom količinom joda. „Prokletstvo, Ro! Prokleto, jebeno sranje!“ Nemilosrdno je sačekala da peroksid otkloni prljavšitnu i iverje. Isprala ga je vodom. Nanela je antibiotike na novu gazu i stavila još jednu preko nje. Prilepila ih je preko rupe na obrazu, veličine klikera. „Izvući ćemo te zapadnim pravcem.“ „Zajebi tu priču! Ne idem nikuda! To je samo prokleti iver!“ „Tako je.“ Dobi je držao osam centimetara dugi komad drveta. „Složio bih se s tobom da si visok sedamnaest metara.“

„Blagi bože, to je jebeni projektil! Pogodio me je drveni projektil! Pravo u lice! Iz’em ti sreću“, rekao je s gnušanjem. ,,Od početka sezone me tera maler.“ Nije hteo da prihvati Rouaninu ruku. „Mogu sam da ustanem.“ Na trenutak je izgledalo da se neće održati na nogama. „Uzmi sredstvo protiv bolova iz ranca. Ako si siguran da si sposoban za rad, hoću da se preseliš na lokalne požare. Valjda ti je jasno da nećeš vitlati testerom. Prihvati novu dužnost ili ću morati da prijavim tvoju povredu bazi.“ ,,Ne odlazim odavde dok ne izvršim zadatak.“ ,,U tom slučaju preuzmi novi zadatak. Ako ta rupa na tvom ružnom licu pusti krv kroz gazu, nek ti je neko iz tima promeni.“ „Dobro, dobro de!“ Dodirnuo je gazu prstima. „Ponašaš se kao da sam odsekao nogu“, negodujući se zaputio niz liniju. Kad je dovoljno odmakao, pozvala je Gala preko radio-veze. „Kartaroš ide ka tebi. Ima manju povredu. Hoću da jedan od vas krene ovamo i zauzme njegovo mesto.“ ,,Primljeno!“ „Dobro je. Dobi, osposobi tu testeru. I pazi na drvene projektile. Ne želim nove nezgode.“ Podmetnuti požar se održao. Borili su se još deset časova. Izveštaji od središta do repa govorili su da je neman opkoljena i suzbijena. Sunce je potpaljivalo nebo dok se vraćala u logor. Setila se zalaska sunca koji je posmatrala s Galom, hitaca i slepe mržnje. Sela je da jede. Tragala je za euforijom koja se rađala u njoj kad god bi se požar predao. Mlado Drvo seo je pored nje. „Napunićemo stomake pre nego što počnemo s čišćenjem. Šalju nam osam svežih skakača za taj posao. Ti si ta koja odlučuje, pošto je u tvom timu, ali ja mislim da bi Kartaroš trebalo da se demobiliše, da bi se pravi doktor što pre pobrinuo za tu ranu.“ „Slažem se. Vratiću se s njim. Ako mogu da pošalju osmoro, poslaćemo isto toliko ljudi iz logora nazad u bazu.“ „Slažem se. I znaš šta, odavno govorim da sam prestar za ovo, ali

sad i iskreno verujem u to. Moglo bi se desiti da na kraju sezone zamolim tvog oca za posao.“ „Preteruješ, čoveče, Kartaroš je taj koji ima rupu na licu.“ Pogledao je ka zalazećem suncu i crnim planinama na zapadu. „Sve češće se pitam kako bi bilo da sedim na verandi u letnje veče i pijem pivo u ženskom društvu, ako ga nabavim, ne misleći na požare.“ „Uvek ćeš razmišljati o požarima. Želećeš da si ovde dok budeš sedeo na toj verandi.“ Potapšao je po kolenu kad je ustao. „Možda je vreme da probam i saznam hoće li zaista tako biti.“ Morala je da ubeđuje Kartaroša da se spakuje. Povrede su za skakače u vatru samo novi izazovi i razlozi za ponos. Mrštio se na povratku. „Shvatam zašto je on u takvom raspoloženju“, seo je Gal kraj nje. „Ali zašto si ti tmurna?“ „Šezdeset sati borbe s požarom možda imaju neke veze s tim?“ „Nemaju. Zbog njih si iscrpljena i podložnija lošem raspoloženju, ali nisu uzrok tog raspoloženja.“ „Nije mi jasno zašto posle samo nekoliko meseci misliš da me tako dobro poznaješ, daso. Takođe mi nije jasno zašto provodiš toliko vremena analizirajući tuđu psihu.“ „Lako ću ti odgovoriti na oba pitanja. Što se prvog tiče, tačno je da je prošlo samo nekoliko meseci od našeg upoznavanja, ali se ljudi upoznaju mnogo bolje i brže kad žive i rade zajedno, pogotovo u ovako izuzetnim okolnostima. Deljenje postelje takođe značajno utiče na podizanje saznajne krive, što se drugog pitanja tiče.“ Uzeo je kesu kikirikija u mahuni i ponudio je. Poslužio se i slegnuo ramenima, suočen s njenim intenzivnim pogiedom. „Što se drugog pitanja tiče“, ponovio je. „Ljudi me zanimaju, zbog toga se trudim da ih odgonetnem.“

Grickao je kikiriki. Nije hteo da spušta svoje raspoloženje na nivo njenog, kakvo god ono bilo. U neposrednoj budućnosti ga čeka vruć tuš, topla hrana i deljenje postelje s vrelom ženom. Ko bi mogao da traži išta više? „Počela si da strepiš od onog što te čeka u bazi i da razmišljaš o svim sranjima o kojima na terenu nismo imali kad da mislimo. Šta se desilo dok smo gasili požar, da li je policija optužila Brejkmena ili pronašla Dolinog ubicu, i ko će biti sledeća žrtva ako nisu?“ Posmatrao je Kartaroša koji je hrkao s glavom na rancu i snežnobelim zavojem na garavom licu. „Siguran sam da se brineš i za Kartaroševo povređeno lice. Razgovor s Mladim Drvetom pre povlačenja s terena nije povoljno uticao na tvoje raspoloženje.“ Neko vreme je ćutala. „Sveznalice znaju da idu na živce.“ Zabacila je glavu i zažmurila. „Malo ću odspavati.“ ,,To me čudi. Mislio sam da blizina osobe koja ih razume smiruje ljude.“ Otvorila je jedno hladno kristalno plavo oko. „Nisam rekla da si ti ta sveznalica.“ „Namagarčila si me.“ Sklopio je oči i zaspao. * * * Rouana se zaputila pravo u spavaonicu nakon što je istovarila opremu. Žurila je da se smiri i da se očisti, zaključio je Gal. Zanemario je svoje potrebe da bi potražio Malog Medveda. Čekao je u postrojenju dok je Mali Medved razgovarao sa starešinom grupe za čiščenje. „Imaš li malo vremena?“ „Imam, po prvi put u poslednjih nekoliko dana.“ Obavestio je saradnike da će izaći i pohitao prema vratima. „Šta si imao na umu?“ „Ispričaj mi kako stoje stvari u bazi, da bih to preneo Rouani.“ ,,Ne znam da li mi saopštavaju baš istinu. Predlažem da nađemo neko mesto za razgovor.“

Kad je Rouana izašla iz kupatila obmotana peškirom, naišla je na još prljavog Gala. Sedeo je na podu. ,,Da li je tvoj tuš pokvaren?“ „Ne znam. Nisam još bio u svojoj sobi.“ „Imam mnogo posla, zbog toga ćemo morati da odložimo planirani vreli seks.“ „Misliš samo na jednu stvar, Šveđanko. Ta stvar mi se dopada, ali nije jedina na svetu.“ Otvorila je fioku i odabrala šorts za jogu i majicu. „Upoznaću te s novostima“, počeo je Gal. „Triger je odvukao Kartaroša u ambulantu. Rana je čista. Nema infekcije, ali je prilično duboka. Preporučena mu je plastična hirurgija. Posle malo sranja, pristao je da ujutru ode na pregled kod plastičnog hirurga u gradu. Ipak želi da sačuva lepo lice.“ ,,To je dobra vest.“ Navukla je šorts i majicu, ne zamarajući se s donjim vešom. Gal je cenio taj postupak, bez obzira na okolnosti. „Jedva čekam da ga zadirkujem zbog plastičnog hirurga“, dodala je dok je vraćala peškir u kupatilo. „Dupe ću mu pomeriti.“ „Triger mu je već predložio da iskoristi priliku i zatraži da mu se isisa salo iz zadnjice, kad već reže obraz.“ ,,To je samo početak.“ „Optužili su Lea Brejkmena.“ Primetio je da se jedva primetno trgla. Prišla je krevetu i sela na njega. ,,U redu. Dobro je.“ „Optužen je zbog puške pronađene u šumi, ranijih pretnji i nemogućnosti da dokaže gde je bio u vreme pucnjave. Izjavio je da se posvađao sa suprugom i da se besciljno vozio okolo nekoliko sati. Vratio se neposredno pre dolaska policije.“ „Njegova supruga mogla je da slaže za njega.“

„Nije to tražio od nje. Nešto sam saznao od policije, a nešto od Mardž. Mogao bih da ti kažem šta sam od koga doznao, ali mislim da to nije potrebno. Informacije kojima raspolaže sveznalica poput Mardž nisu ništa gore od policijskih.“ „Slažem se.“ „Posvadali su se zbog njegovog dolaska u bazu i napada na tebe. I zbog Doli. Mislim da gubitak deteta veže roditelje kao cement ili ih zanavek razdvoji.“ „Moj otac je imao rođenog brata. Mlađeg. Verovatno ti je to poznato, pošto si proučavao Gvozdenog.“ Ćutao je da bi joj dao vremena. „Umro je u trećoj godini od retke infekcije. Nikad nije bio robustan i nisu mogli da mu pomognu. To je cementiralo baku i deku. Da li je priznao? Brejkmen?“ „Nije. Tvrdi da se vozio okolo, da je lutao sporednim putevima, da je neko provalio u kuću i ukrao pušku i da mu neko namešta. Supruga ga je ubedila da unajmi advokata. Jutros mu je određena kaucija. Založila je kuću da bi ga izvukla iz zatvora.“ ,,Isuse!“ „Bar će paziti da se ne vrati ovamo, Ro.“ „Nisam na to mislila. Ona se bori s više problema no što bi iko trebalo da se bori, iako ne snosi nikakvu krivicu. Ne znam kako će izdržati toliki pritisak.“ „Nosi se s još više problema no što misliš. Identifikovali su čoveka s kojim se Doli sastajala u motelu na Dvanaestici u noći u kojoj je ubijena. S tim muškarcem se poslednjih meseci često sretala na istom mestu. To je prečasni Laterli.“ „Njihov pastor? Gospode bože!“ Zagrcnula se od iznenađenja. „Trpala se s padreom dok je tvrdila da se kupa u svetlosti gospodnjoj ili šta već. To, doduše, ima smisla“, nastavila je. „Sad ima smisla. Vera će joj ga dobaviti. To je rekla Lin. Njenoj bebi je potreban otac, Bog će joj ga nabaviti.“ „Mislim da Bog nije nameravao da joj obezbedi oženjenog čoveka s decom. On sve poriče s pravedničkim gnevom. Žena ga zasad

podržava. Policija se trudi da ih zavadi.“ „Susreo se s njom u noći kad je ubijena. Tražila je oca za bebu. Bila je vrlo navalentna kad je nešto želela. Pritiskala ga je. Možda mu je zapretila da će reći njegovoj ženi za aferu i da će uništiti njegov ugled među pastvom. Na pretnje je odgovorio ubistvom.“ „To zvuči logično“, složio se Gal. ,,To još ne objašnjava zašto je nije ostavio, zašto ju je odneo u šumu i podmetnuo požar. To mu je najverovatnije bilo prvo ubistvo. Nakon tako nečeg je teško biti razuman.“ „Gale... ako se toliko dugo valjao po čaršavima s Doli - a godinama je duhovnik gospođi Brejkmen - mogao je da uđe u njihov dom...“ Nakrenula je glavu. „Već si pomislio na to.“ „Nagađam. Verovatno je nekoliko puta nedeljom večerao u njihovoj kući. Ne bi me čudilo da je leti dolazio u goste s jelom od kuće. Da, mislim da je znao kako da uđe u njihov dom i da se mogao dočepati kombinacije za otvaranje sefa.“ „Na taj način bi skrenuo pažnju policije na Brejkmena. Uspeo je u tom naumu. Ne bi me iznenadilo da je planirao da navede policiju da u Leu vidi nasilju sklonog muškarca, gadne naravi, koji nije prezao od isterivanja kćeri iz kuće. Ne zaboravi da se žestoko posvađao s njom.“ „To nije nezamislivo. Vidim da si bolje raspoložena.“ Slabašno se osmehnula. „Sveznalice. Možda sam se ponovo osetila beskorisnom, što je bio strmoglav pad posle tri dana kada sam znala sve, kada sam bila bitna i neophodna. Znala sam da ću se vratiti ovde, gde ne mogu da uradim baš ništa i gde ne mogu da vladam situacijom. Izgleda da mi je pomoglo kad sam o svemu razmislila i shvatila šta bih učinila da ja donosim odluke. Možda razgovor s nekim ko me razume ipak pomaže.“ Ponovo se osmehnula. ,,S nekim ko razume bar deo moje ličnosti.“ „Znaš, mogao bih da sedim ovde i da te posmatram čitavu noć. Zlatna si, meka, topla i mirišeš na letnji voćnjak. To je dobar način da se oporaviš od tolikih napora. Kako bi bilo da se izribamo i počastimo kasnom večerom?“

„Zdušno podržavam taj predlog.“ ,,Sjajno.“ Ustao je. „Mogu li da upotrebim tvoj tuš?“ Nasmejala se i mahnula ka kupatilu. Pošto je tako dobila na vremenu, odlučila je da pozove drugog muškarca koji je razume. „Ćao, tata.“ Ela se okrenula čim je Lukas otvorio vrata verande. Iskrala se kad mu je mobilni zazvonio, da bi mu pružila privatnost i da bi se divila vilinskim svetlima koje je razapela po vitkim granama šljive. ,,Da li je sve u redu?“ „Jeste. Rouana je htela da vidi kako sam i da me uputi u najnovija zbivanja.“ „Ima li novosti?“ ,,Ne baš.“ Gucnuo je vino koje su pili za večerom. Milovao ju je vrhovima prstiju po ruci. Volela je kako je dodiruje, kao i sigurnost koju je tako često osećala u njegovom prisustvu. „Manje se brinem zato što je zvučala spokojno. Ima običaj da krivi sebe za sve loše ili pogrešne stvari koje joj se dese. Pita se šta je mogla da učini da ih spreči, ili šta može da učini da ih popravi?“ „Zbilja ne znam od kog je to naučila. Ko se muva ovuda kad god uzmogne? Ko opravlja česmu koja kaplje u vešeraju i fioku kad se zaglavi na starom stolu, inače kupljenom na buvljaku?“ „Moram da platim za sve večere koje si mi spremila. I doručkove“, dodao je klizeći rukom do njenog pojasa. „Lepo je imati majstora za sve u kući.“ „Lepo je biti u kući s tobom.“ obuhvatio je oko struka. Posmatrali su vrt, pun divne svetlosti i mekih senki. „Lepo je biti s tobom.“ „Srećna sam“, rekla mu je. „Bila sam srećna osoba. Naučila sam kako da budem srećna kad sam sama. Odgovaralo mi je što sam dobila vremena da saznam nešto više o sebi. Saznala sam šta mogu da

postignem i bez čega mogu da živim. S tobom sam još srećnija.“ Obuhvatila ga je oko struka. „Stajala sam ovde pre nego što sam te upoznala, i razmišljala koliko sam srećna. Imala sam porodicu koju volim i koja me voli, karijeru kojom se ponosim, ovu kuću i dobre prijatelje. Sad imam mnogo više od toga. Tebe.“ Činilo joj se da svetlost iskriči u njenom vrtu i srcu. Njena prijateljica je za to vreme živela u strahovitoj tami. „Razgovarala sam s Ajrin.“ „Odnedavno nosi nepojmljiv teret.“ „Posetila sam je, s namerom da joj pomognem, ali... ne smem ni da mislim na sve što je izgubila. Doživela je najveći gubitak koji majci može da se desi. Ko zna šta će još izgubiti. U ovom trenutku u njenom životu nema ničeg sigurnog, pouzdanog ili srećnog. Sahranjuje kći, Lukase. Suočava se s vrlo verovatnim odlaskom supruga u zatvor. Čovek u kome je videla duhovnog pastira i čuvara njene vere izdao ju je na najodvratniji način. Ostalo joj je samo unuče. Briga za tu slatku devojčicu sigurno joj pruža nepojamnu radost i tugu. „Imam sreće. Pretpostavljam da sam dovoljno slična tebi i Rouani da mogu da pronađem način da popravim stvari. Volela bih da znam šta mogu da uradim ili kažem da bih joj pomogla.“ „Pomoći ćeš joj da isplanira pogreb. Naći ćeš joj se na svaki način. To je bitno. Hoćeš li da pođem s tobom?“ „Rado bih prihvatila tvoju ponudu, ali se bojim da će je biti sramota zbog tvog prisustva.“ Klimnuo je. I sam je to pomislio. „Ako misliš da je to u redu, reci joj da žalim zbog njenog gubitka i zbog svega što proživljava.“ „Uspela sam da rastužim i tebe, iako sam mislila o sreći.“ „Oni koji su zajedno dele i jedno i diugo. Želeo bih... da delim sve s tobom.“ Učinilo joj se da joj leptirići lete po stomaku. Stigli su nadomak važne izjave. Da li je rekla da se oseća srećnom? Bila je blagoslovena. „Hajde da se prošetamo po mesečini“, predložila je. ,,Po vrtu.

Popićemo vino i voditi ljubav.“ „Uvek imaš najbolje ideje.“ Korišćenje telefona mrtve devojke za namamljivanje čoveka u smrt bio je tako... pravedan postupak. Božji čovek bi ga razumeo i stao iza tvrdnje oko za oko. Ali Laterli nije bio božji čovek već prevarant, lažov, preljubnik i razvratnik. Laterli je, zapravo, ubio Doli. Zazvao je zlo u njoj, poveo je pogrešnom stazom ili spremno pošao za njom, kad ga je ona zazvala u zlo. Trebalo je da je posavetuje, povede, da joj pomogne da postane pristojna osoba, časna žena i dobra majka. Umesto toga je izdao suprugu, porodicu, Boga i crkvu, zarad seksa s kćerkom žene iz njegovog duhovnog stada. Njegova smrt biće izvršenje pravde, odmazda i sveta osveta. Tekstualna poruka obavila je svoj posao. Bila je veoma jednostavna. to nisam ja moraš da dođeš donesi novac ne pričaj ne još prvo moramo da znamo šta ćemo srešćemo se u jedan ujutru kod centra za posetioce prevoja Lolo na šumskom putu 373 do kapije HITNO pomoći ću ti Doli Uskoro, pokojni muškarac nazvao je mrtvu ženu, što se i dalo očekivati. Tekst poruke poslate posle neuzvraćenog poziva bio je pun zaprepašćenja, panike, zahteva. Lako za odgovor. moramo da se vidimo licem u lice objasniću tada ću učiniti ono što kažeš kad saznaš ono što ja znam ne mogu da ti šaljem ništa drugo mogu saznati Doći će. Pronaći će drugi način ako ne dođe. Ubistvo s predumišljajem nije isto što i nesrećan slučaj. Kakav će biti osećaj? Automobil je stigao deset minuta ranije. Sporo je vozio. Puzao je

po kolovozu. Biće lako, tako lako. Da li da prvo popričaju? Da li bi mrtav čovek trebalo da zna zašto je mrtav? Zašto će goreti u paklu? Pozvao je Doli. Njegov glas bio je grubi šapat u sveprisutnom noćnom miru. Sedeo je u kolima ispred kapije. Nazirao se na mesečini. Smrt je pažljivo čekala. Izašao je. Okretao se levo-desno dok je zvao Doli. Krenuo je uz put. Da, bilo je lako. „Oko za oko.“ Laterli je pogledao ka glasu. Užas mu se ogledao na licu, kad se senka pomerila iz tame na mesečinu. Prvi hitac ga je pogodio posred čela. Mala crna rupa preobrazila je užas u tupi šok. Drugi mu je probio srce. Tanki crni potočić krvi presijavao se na mesečini. Bilo je lako s mirnom rukom i pravednim srcem. Nije bilo oklevanja, žaljenja, drhtanja, ne ovog puta. Dugo će vući telo, ali posao mora biti valjano obavljen, zar ne? Svaki valjan posao mora biti valjano obavljen. Šuma je uveče bila tako lepa i misteriozna. Mirna. Mir će kratko trajati. Sav napor se isplatio kad je položio telo na unapred pripremljenu lomaču. Prečasni Laterli nije tako lepo izgledao. Nije ni mogao posle povlačenja po šumi. Bio je sasvim lišen pobožnosti, onako iscepan, prljav i izgreban. Jedan potez upaljačem poslaće ga u pakao. Plamenovi su bučno palacali, proždirući gorivo i kiseonik. Spali telo pa će i duša izgoreti s njim. Dok je pratio širenje vatre, obuzimao ga je spokoj. Kakav je osećaj ubiti i spaliti nekog? Divan.

20 Požar je progrizao sebi put na istok. Sladio se šumama i livadama. Glava mu se sastojala od srdite gladi i pohlepnog sjaja. Pružio je telo preko dve države. Gal je zabio klinove u bor. Peo se uz stablo ka garavom crvenom nebu. Znoj mu je tekao niz lice i natapao maramu vezanu oko vrata u stilu odmetnika s Divljeg zapada. Zubi njegove testere nemilosrdno su sekli koru i drvo. Trupci su padali i treskali po tlu dok se spuštao. Požar koju su pokušavali da suzbiju se razigrao. Okretno se verao uz drveće, paleći grane i pevajući zlokobnu pesmu. Doskočio je na tlo. Odvezao je pojas za penjanje i krenuo niz liniju testeraša. Znao je da Rouana napada glavu nemani. Tako se pričalo na liniji. Skakači iz Ajdaha su dva puta morali da se povlače zbog nepredvidivih vetrova. Čuo je potmulu grmljavinu. Podigao je glavu i video tanker koji se probija kroz dim. Zmaj je gutao tovare mulja kao karamele. Više nije znao koliko sati je proveo u trbuhu zveri od jutrošnje sirene. Pamtio je to jutro po njenim očima. Meškoljila se pod njim. Osećao je dizanje i spuštanje njenog tela. Tog jutra je gutao njenu kožu, toplu od sna. Sad je gutao dim. Zemlja mu se zatresla pod nogama kad je još jedno zrtvovano drvo tresnulo o tlo. Gledao je neprijatelju u oči, pune sjaktave i neutažive žudnje. Spustio je testeru da popije malo vode i shvatio da ne zna da li je dan ili noć. Od kakve je to važnosti kad je jedina smislena stvarnost ovaj večiti crveni sumrak. „Selimo se na istok!“ Dobi je istrčao iz dima, crvenih očiju ispod marame. „Gibons nas vodi na istok. Usput ćemo kopati liniju. Creva obuzdavaju požar i teraju na povlačenje na desnom krilu kod Pek Krika. Mulj ga je malo suzbio na nekim mestima“

„Razumem.“ Gal je dograbio opremu. „Prijavio sam nas dvojicu za odlazak na jug preko spaljenog zemljišta, Tražićemo požarčiće i obarati mrtvo drveće duž ivice. Tako ćemo izokola prići glavi.“ „Postupio si krajnje obzirno kad si me prijavio za svoju misiju.“ „Neko mora i to da radi, sinko.“ Humor je vrcao iz zakrvavljenih očiju. „Put će biti duži, ali se kladim da ćemo pre stići do glave od ostatka posade i da ćemo se ranije pozabaviti pravim poslom.“ „Možda. Glava je mesto na kojem sam želeo da budem.“ ,,Da bi se borio guzu uz guzu s tvojom ženskom. Požurimo.“ Požarčići su cvetali kao cveće, eksplodirali kao granate, svetlucali kao plitka jezerca. Vetar je navaljivao. Zgušnjavao je dim i davao krila plamtećim ugarcima. Gal je tukao, kopao, gazio, pokrivao. Nasmejao se od muke na tegobnom putu kad je Dobi počeo da krsti požarčiće. „Jebeni pomoćnik direktora Brustera!“ Dobi je energično topotao po pramenovima dima. „Kaznio me je zbog pušenja u klozetu.“ „Srednja škola je sranje.“ „Osnovna. Rano sam začurio.“ „Pripremao si pluća za životni poziv“, glasno je razmišljao Gal dok je prilazio sledećem požarčiću. „To je jebena Žiži Žaper. Dopusti da se lično pobrinem za nju. Šutnula me je zbog sportiste." ,,U osnovnoj?“ „Dala mi je korpu prošle godine. Zbog kopilana koji igra badminton. Kako da se suprotstaviš tome. Badminton, e! Kako iko može da se loži na to?“ „Bolje ti je bez nje.“ „Nego šta! Pa, kapetane, verujem da smo osigurali ovu liniju. Preporučujem da odavde udarimo prečicom na sever. Osmatraćemo

usput. Još tragam za ludim starcem, gospodinom Koterom. Pucao je na mog psa samo zato što je voleo da kaki po njegovim petunijama.“ „Zajedno ćemo đavolski isprašiti gospodina Kotera.“ „Ti si pravi prijatelj.“ Ručali su, večerali, doručkovali - ko bi ga znao? - u hodu. Žvakali su čokoladice, keks s kikirikijem i jabuke iz Galovog ranca. „Volim ovaj posao“, rekao mu je Dobi. „Nisam znao da li će mi se dopasti. Znao sam da mogu da ga radim, to sam znao. Prilično mi se dopada. Nisam imao pojma da za njim tragam, niti da za nečim tragam.“ „Kad ti se nešto zavuče pod kožu, za tim si tragao.“ To se, po Galovom mišljenju, odnosilo na skakanje u vatru i žene. Pobijeno drveće je stajalo uspravno, kao niz pocrnelih skeleta u sve ređem dimu. Vetar je duvao ka njima. Donosio im je jecaje i pepeo koji se kovitlao kao prljava vilinska prašina. „Ovo liči na scenu iz nekog filma o propasti sveta“, zaključio je Dobi, ,,u kojem neki meteor uništava sve živo na planeti. Opstaju samo mutantski lešinari i šačica hrabrih ratnika koja pokušavaju da zaštiti nejač. Mi smo ti ratnici.“ „Slažem se, iako sam računao na ulogu mutanta. Vidi ono tamo.“ Gal je pokazao na istok, gde se crveno nebo sijalo iznad plamenih tornjeva. ,,Nikako mi nije jasno kako mogu da ga istovremeno mrzim i mislim da je lep.“ „Jebena Žiži Žaper budi u meni slična osećanja.“ Gal se ponovo nasmejao. Zbog nečeg se osećao savršeno srećno usred jare i prljavštine, pored neobično simpatičnog prijatelja. Posmatrao je požar i upijao njegov dah, boje, nijanse i oblike. Izvadio je kameru iz ranca, vođen impulsom. Fotografija neće uhvatiti užasavajuće veličanstven prizor, ali će ga zimi podsećati na njega. Podsećaće ga. Dobi je stao ispred objektiva. Zabacio je pulaski na rame, raširio noge i pogledao aparat s neustrašivim izrazom lica. „Fotografiši me,

zmajomorče.“ Gal je škljocnuo, ubeđen da je predloženo ime odgovarajuće. Načinio je dva snimka. „Neka Žiži crkne od muke!“ „Dabogda crkla! Požuri sinko, gubimo vreme!“ Nastavio je da se šepuri dok je Gal pakovao kameru. ,,Gale!“ ,,Da.“ Podigao je pogled s ranca. Video je Dobija u gotovo istoj pozi, samo što mu je, u međuvremenu, okrenuo leđa. „Kamera je na sigurnom, lepotane.“ „Bolje dođi ovamo! Pogledaj ovo!“ Gal se trznuo zbog njegovog tona. Požurio je i pogledao u pravcu u kom je Dobi pokazivao. ,,Da li je to ono što mislim da jeste.“ „Auh! Sranje!“ Ljudski ostaci ležali su kao turobni putokaz na pocrneloj stazi. „Isuse, Gale, izgleda da su mutanti stvarno prohujali ovim krajem!“ Dobi se teturao nekoliko koraka. Spustio je ruke na kolena i povratio čokoladice. „Kao Doli“, promrmljao je Gal. ,,Izuzev...“ „Bože, osećam se kao mlakonja. Ostao sam bez ručka.“ Otpio je malo vode. Promešao je po ustima i ispljunuo. Bio je bled kao kreč ispod gareži. „Kurcožder je podmetnuo požar, baš ovde! Kao s Doli!“ Ponovo je isprao usta, otpljunuo i popio malo vode. „Sve ovo je njegovo maslo!“ ,,Da, samo što ne verujem da je ovo uradio da bi prikrio ili uništio leš. Možda je hteo da ga nađemo da bi privukao pažnju na sebe. Ili kurvin sin jednostavno voli da podmeće požare. I ova žrtva nije stradala kao Doli, pogledaj, mogu da se kladim da je dobila metak posred čela.“ Dobi se malo pribrao i prišao bliže lešu, dabi gapogledao. „Bože, imaš pravo.“ ,,Tu bismo opkladu sigurno dobili.“ Gal je potegao radio. ,,Ne verujem da ćemo skoro stupiti u akciju.“ Dobi je izvukao dva unučeta s kentaki burbonom iz ranca i potegao iz jednog dok su čekali. „Šta misliš, ko je to?“, pitao je i dodao drugu bočicu Galu.

„Možda imamo posla s ubilački nastrojenim piromanom koji nasumice ubija ljude. Ipak, sklon sam da verujem da žrtva nekako ima veze s Doli.“ „Blagi bože, nadam se da to nije njena mama. Zbilja se nadam da nije ona. Neko mora da vodi računa o bebi.“ „Video sam njenu majku kad su ona i sveštenik došli da se zahvale Malom Medvedu zato što je ponovo zaposlio Doli. Sitna je, baš kao Doli. Mislim da tamo leži neko mnogo viši. Mislim da je poprilično viši.“ ,,To je verovatno njen tata.“ „Možda je.“ „Neko drugi bi ga našao da se nisam prijavio. Nalazi se nasred proklete staze! Ro je rekla da je Doli bila dalje od nje. Ovaj leš je na samoj stazi. Rendžeri bi ga našli da mi nismo. Ne mogu a da ne pomislim da bi nas požar ovako udesio kad bi dobio priliku.“ Gal je pogledao na crvenu, crnu i razgoropađenu zlatnu neman. Iskapio je bočicu burbona. Rendžeri su im dopustili da se pridruže ostalima i nastave rat. Bes je kuvao u Galu na putu do bučne i opasne glave. Usmerio je svu energiju u napad. Svaki udarac sekire je hranio bes. Ovaj rat se nije vodio protiv Boga, prirode ili sudbine, već protiv ljudskog bića koje podmeće požare zarad sopstvenog zadovoljstva, koristi ili slabosti. Bitka je satima buktala. Nije mu bilo važno zašto je vodi. Mislio je samo na jedno: kako da je zaustavi. „Odahni malo“, obratila mu se Rouana. „Savladali smo ga. Možeš to da osetiš. Odahni, Gale. Ne boriš se sam protiv požara.“ „Odmoriću se kad bude poražen.“ „Vidi, znam kako se osećaš. Tačno znam...“ ,,Ne mogu trezveno da razmišljam.“ Zbacio je njenu ruku sa sebe. Posmatrao ju je užarenim očima. „Hoću da ga ubijem. Kasnije ćemo razgovarati o zajedničkim traumama. Pusti me da radim svoj posao.“ „Kako hoćeš. Potrebni su nam ljudi na onom grebenu, da iskopaju linije pre no što požar zajaše vetar i promeni pravac. Ako to učini, naći će

novu hranu i početi da jača.“ ,,Dobro.“ „Povedi Dobija, Meta, Libi i Stoviča.“ Noć je - ili verovatnije jutro - pomislio je kad se dovukao do potoka. Požar je izdisao. Kašljuckao je i pucketao na samrti. Zvezde su s nadom namigivale kroz sve ređi dim. Skinuo je čizme, čarape i zario namučena stopala u blagosloveno hladnu vodu. Osluškivao je dimom i adrenalinom žigosane glasove skakača. Bile su to uobičajene priče posle požara. Šale, uvrede, odjeci duge borbe i očekivana pitanja o onom što su Dobi i on našli. Čekalo ih je još dosta posla. Potrajaće do zore. Požar se nije odmarao iako je crkavao. Rouana je sela pored njega. Spustila mu je suvo sledovanje u krilo i gurnula piće u ruku. „Bacili su nam lep tovar za logor. Skuvala sam ti večeru.“ „Žene nikad ne odmaraju.“ „Vidim da si malo trezveniji.“ „Morao sam da se iživim.“ ,,Znam.“ Ovlašno mu je dotakla ruku i podigla viljušku. Zagrabila je po telećem gulašu. „Začinila sam ga s nešto Dobijevog čuvenog tabaska. Ima bolji ukus.“ „Fotografisao sam ga. Stajao je na spaljenom zemljištu. U pozadini je bio razbesneli požar i nebo. To je bio nestvaran prizor. Fotografisao sam Dobija kad smo ga našli. Nisam shvatio šta smo učinili dok nismo krenuli tebi u susret. Neprijatno saznanje je zauzimalo sve više prostora u mom umu. Bože, nisam ni razmišljao o nekom tipu, spaljenom do kostiju, nakon što je dobio hitac u glavu.“ „Ubijen je vatrenim oružjem?“ Klimnuo je. „Da, ali nisam razmišljao o njemu. Razmišljao sam samo o požaru i o nama. Razmišljao sam o svim gubicima i šteti,

rizicima, znoju i krvi. I čemu sve to, Ro? Pošto nisam mogao da ubijem boga u uzročniku ovog zla, ubijao sam boga u požaru.“ „Met se zapleo pri skoku. Uspeo je da se spusti, ali je zamalo nastradao. Usijana grana debela kao moja ruka zamalo je promašila Vilu kad smo se povlačili. Mlado Drvo ima posekotinu od pulaskija na listu. Dobro se slaže s nadutim kolenom. Jedan tip iz Ajdaha je loše doskočio i slomio nogu. Sve u svemu, ne ljutiš se bez razloga.“ Neko vreme su ćutali. „Hoće da se ti i Dobi vratite ujutru, da bi Dikiko i Kvinok razgovarali s vama. Pospremiću za tobom.“ Sa zahvalnošću ju je pogledao. Bio joj je toliko zahvalan da joj nije zamerio što se brine o njemu. ,,To je dobro.“ „Pretpostavila sam da si prilično umoran. Uštedela sam ti vreme i sklopila tvoj šator. Možeš prespavati u mom.“ ,,To je još bolje. Volim ovaj posao“, rekao je posle nekog vremena. Setio se Dobija. „Ne znam kako i zašto, ali volim ga još više zbog onog što je kopilan učinio. Policajci moraju da ga nađu. Mi smo oni koji otklanjaju štetu koju je napravio. Činimo sve što možemo da ne bude još veća. Baš ga briga za divljinu i ono što prebiva u njoj. Mi držimo do toga.“ Polako se nagnuo ka njoj. Poljubio ju je s iznenađujućom nežnošću. „Pronašao sam te u divljini, Rouana. To je đavolsko postignuće.“ Osmehnula se s blagom nelagodom. „Nisam bila izgubljena.“ „Nisam ni ja. A ipak sam pronađen.“ Krenuli su ka obližnjim šatorima. Put im se ukrstio s Libinim. „Kako si, Gale?“ „Dobro. Bolje mi je otkad sam čuo da ću preskočiti čišćenje. Da li si videla Dobija?“ „Jesam, upravo se vratio. Osećao se... mislim da znaš. Met i ja smo ostali s njim kad su ostali otišli na počinak. Dobro je.“ „Danas si obavila sjajan posao, Barbi“, pohvalila ju je Rouana.

„Uvek dajem sve od sebe. Laku noć.“ Široko je zevala na putu do šatora. Skinula je čizme. Telo i um su se lagano odjavljivali. „Ne budi me, izuzev u slučaju napada medveda. Ma nemoj da me budiš ni tad.“ Svukla se u majicu i gaćice. Gal ju je posmatrao dok je glavinjala ka vreći za spavanje. „Znaš, do pre trideset sekundi sam mislio da sam previše umoran da počešem dupe. A sad vidim da sam ispunjen novom energijom.“ Otvorila je jedno oko pa ga ponovo zatvorila. „Radi šta god ti je volja. Samo nemoj da me budiš.“ Legao je kraj nje s osmehom. Privukao je sebi njeno od sna omlitavelo telo. Sklopio je oči, misleći o njoj, samo o njoj. Tiho je kliznuo u tamu. Probudilo ga je njeno koleno u međunožju. Odmakao se unazad da bi smanjio pritisak na mošnice. Da li ih je gađala, pitao se, ili ih je pogodila zahvaljujući slepoj sreći? Kakogod, postigla je savršen pogodak. Nije se mrdnula kad se otkotrljao da navuče pantalone, čiste čarape i čizme. Ispuzao je na meku, jutarnju svetlost. Nigde nije bilo nikakvog pokreta. Koliko je njemu bilo poznato, u drugim šatorima je bio samo po jedan spavač. U njima niko nije mogao da vam nabije koleno u jajca, ako ste ih imali. Ustao je i pažljivo odabrao pravac u kojem će isprazniti bešiku. Kafa i punjenje stomaka su sledeće obaveze, odlučio je. Pošto je prvi ustao, mogao je da bira suvo sledovanje. Sešće podalje od logora, možda pored potoka, i prepustiti Rouani šator da bi se još malo naspavala. Uživaće u tihom, samotnjačkom i ne naročito ukusnom obroku dok... Zastao je kao opčinjen livadom punom divljih cvetova kraljevske purpurne boje. Nejaka jutarnja izmaglica plela se između njih. Zbog nje se činilo da cveće plovi po plitkoj, mlečnobeloj reci. Desetine tamnoplavih leptira igralo je preko smelo uzdignutih kopalja.

Nedirnuta je, pomislio je. Požar nije stigao do nje. Zaustavili su ga. Divlje cveće je cvetalo, a leptiri plesali u maglovitom jutarnjem svetlu. Živopisna i prekrasna poljana prevazilazila je najlepša umetnička dela. Daleko ih je prevazilazila. Imao je udela u njenom spasavanju. Zaštitio je i stabla iza nje i sve što je prebivalo ispod njih. Borio se u dimu i vrelom, crvenom vazduhu. Hodao je kroz crnilo koje je zaudaralo na smrt da bi stigao dovde, do mesta na kom je život cvetao u tihoj i jednostavnoj lepoti. Ovde je dobio odgovore na sva pitanja. Doveo ju je do potoka. Izveo ju je iz logora, pre no što su se spakovali. „Moramo da pođemo“, negodovala je. „Odbaciće nas kombijem do baze ako dovućemo guzice do centra za posetioce. Očistićemo tela i odeću. I, bože, koliko želim koka-kolu!“ „Ovo je bolje od koka-kole.“ „Ništa nije bolje od koka-kole rano ujutru. Vi, ljubitelji kafe, grdno grešite.“ ,,Pogledaj.“ Pokazao je. „Ovo je nešto najlepše.“ Videla je mnogo livada s divljom vučjakom i razigranim leptirima. Htela je da mu to kaže, zlovoljna od nedostatka kofeina, ali je izgledao tako... opčinjeno. Razumela ga je. Naravno da ga je razumela. Ko bi ga bolje razumeo od nje? Ipak je morala da ga mune laktom u slabinu i da mu kaže: „Opet te je spopala ta cmizdrava romantika.“ ,,Ne mrdaj odatle. Fotografisaću te.“ „Đavola ćeš! Bože, pogledaj na šta ličim!“ ,,To je jedna od mojih najdražih zanimacija.“ „Ako želiš da fotografišeš ženu ispred livade pune cveća, nađi neku s čistom, blistavom kosom i lepršavom, belom haljinom.“

,,Ne budi glupa, izgledaš baš kako treba, zato što si zaslužna što je ova lepota još ovde. Ovo je sušta suprotnost spaljenomtlu nakom je Dobi stajao. Između te dve fotografije je toliko dragocenih odgovora.“ „Cmizdiava romantika“, ponovila je. Dirnuo ju je osećajnim, istinitim i dubokim rečima. Zavukla je palčeve u prednje džepove i isturila kuk. Široko se osmehnula kameri. Fotografisao je i polako spustio kameru. Zurio je u nju, kao malopre u livadu. Očarano. „Hajde da se menjamo. Snimiću ja tebe “ „Nemoj. Ovo je tvoja fotografija. Dobi je na spaljenom zemljištu, dok požar besni iza njega. Priča mi koliko voli ovaj posao i kako se pronašao u njemu. Ovo si ti, suncem obasjana, s odbranjenom lepotom za leđima. Ti si kraj duge.“ ,,Hajdemo.“ Krenula je prema njemu, blago postiđena njegovim izlivom osećanja. „Govoriš kao da si ošamućen.“ ,,Ti si odgovor na pitanje koje još nisam postavio.“ „Gale, ćudno se osećam kad počneš tako da pričaš.“ „Mislim da ćeš morati da se navikneš na to. Iskreno... brinem za tebe. Zasad ćemo se time zadovoljiti, iako sam ubeđen da se radi o nečemu mnogo dubljem.“ Trun panike probio se kroz stid. „Gale, kad se zagreješ za... kad počneš da se brineš za ljude poput nas - poput mene - kladiš se protiv svake logike.“ ,,Ne mislim tako. Mislim da imam dobre šanse.“ „Zato što si lud.“ „Samo ludaci rade ovaj posao dobro.“ Nije mogla da mu protivreči. „Moramo da se spakujemo.“ „Još samo jedna stvar.“

Uhvatio je za ramena i privukao sebi. Prstima je kliznuo po njenom licu. Darovao joj je poljubac satkan od livade, letnjeg sunca, leptira i pesme ptica. Upala je u njega, nesposobna da pronađe oslonac. Izgubila se u slasti i obećanju koje nije htela. Srce joj je bolno treperilo u grudima. Po prvi put u životu je žudela za nečim. Nesigurno je ustuknula za korak. ,,To je zbog vrućine.“ „Vredno ponavljaj to sebi.“ Prebacio je ruku preko njenih ramena. Za tren se od ljubavnika preobrazio u prijatelja. Ovaj čovek, pomislila je, može da je ošamuti. Dikiko i Kvinok izašli su iz zgrade čim su kombiji stigli u bazu. „Bilo bi lepo kad bi nam dopustili da se operemo“, napomenuo je Gal pre no što je izašao iz kombija i klimnuo policajcu i agentkinji. „Gde biste želeli da to obavimo.“ „Kancelarija Malog Medveda nam stoji na raspolaganju“, rekao je poručnik. „Vidite li one stolove ispred kuhinje. Odgovaralo bi mi da se malo izluftiram i da nešto pojedem dok razgovaramo. Siguran sam da Dobi deli moje mišljenje.“ „Sve si lepo rekao, sinko. Da li ste doznali ko je mrtvac?“ „Razgovaraćemo o tome“, rekla je Dikiko. „Pobrinućemo se za vašu opremu.“ Rouana je dala znak Metu i Dženis. ,,Ne brinite za nju.“ „Cenimo vašu pomoć.“ Gal je hitro osmotrio. ,,Da li smo osumnjičeni?“, interesovao se Dobi dok su išli ka kuhinji. „Još nismo doneli nikakve zaključke, gospodine Kaistene.“ „Opusti se“, posavetovao ga je Kvinok. „Nemamo razloga da vas sumnjičimo. Mogli biste nam reći gde ste bili noć pre skoka, između jedanaest uveče i tri ujutru.“

„Gde sam bio? Igrao sam karte s Libi, Mladim Drvetom i Trigerom do ponoći. Trig i ja smo nakon toga popili poslednje pivo. Mislim da smo legli oko jedan.“ ,,Ja sam bio s Rouanom“, šturo će Gal. „Želeli bismo da razmotrimo izjave koje ste dali rendžerima na licu mesta.“ Agentkinja je sela za sto i izvadila beležnicu i diktafon. „Želela bih da zabeležim razgovor.“ „Dobi, hoćeš prvo ti? Ja bih da odem da vidim šta Mardž more da nam ponudi. Da li vas dvoje nešto želite?“, pitao je Gal. „Prijalo bi mi hladno piće“, rekao mu je poručnik. Dikiko je klimnula kad se setila limunade. „Fino. Gospodine Karstene...“ „Možete li da izostavite gospodine? Zovite me Dobi.“ ,,Dobi.“ Ispričao je šta se dogodilo. Šta je video, učinio i šta je rekao rendžerima. „Znate, crno tlo liči na prizor iz horora i bez onog što smo tia njemu našli. Gal je rekao da je to sigurno povezano s Doli.“ ,,Da li je?“, pitala je Dikiko. „Ima smisla, zar ne?“ Dobijev pogled je lutao između ispitivača. „Ima li?“ „Dobi, zašto ste samo vi i gospodin Kari bili u toj oblasti?“ Dobi je slegnuo ramenima baš kad je Gal izašao iz kuhinje, dva koraka ispred Lin. Nosili su poslužavnike. „Svi raspoloživi ljudi bili su oko glave. Kopali su liniju. Neko je morao da štiti krila. Prijavio sam nas dvojicu.“ ,,Vi ste predložili da vi i gospodin Kari krenete tim putem?“ „Mnogo voli da koristi reč gospodin“, rekao je Galu. ,,Da. To je bio duži put, ali volim da ubijam tačkaste požare. Gal i ja dobro sarađujemo. Hvala.“ Osmehnuo se Lin kad je spustila pun tanjir ispred njega. „Stvarno izgleda dobro.“

„Mardž ti je poručila da ostaviš mesta za pitu od trešanja. Reci mi ako ti išta zatreba.“ „Predlažem da uštedimo vreme.“ Gal je seo za sto. „Krenuli smo tim putem zato što smo tražili požarčiće. Ugledate sitni požar, ugasite ga i nastavite put. Radili smo to na putu do ostatka tima na istoku. I požar se kretao prema istoku, ali je vetar neprestano menjao pravac. Krila su se zbog toga pomerala. Naišli smo na ostatke zato što smo prešli preko spaljenog zemljišta. Išli smo ka daljem krilu da bismo uočili i ugasili sve lokalne požare. Ako bi planuli, a mi propustili da ih ugasimo, mogli su ugroziti centar za posetioce. To ne bi bilo dobro. Da li sam bio jasan?“ „Tako je bilo.“ Dobi je izvadio bocu tabaska iz džepa. Podigao je vrh zemičke i nakapao malo ljutog sosa na ren koji je Mardž razmazala preko bifteka. Gal je odmahnuo glavom kad mu je Dobi ponudio bočicu. „Mom sendviču ništa ne fali. I da, pretpostavio sam da je telo povezano s Doli. Možda imamo posla sa serijskim ubicom - potpaljivačem koji nasumično bira žrtve, ali su šanse da su one povezane mnogo veće.“ „Ovaj je ustreljen“, rekao je Dobi s punim ustima. „Nismo mogli da ne primetimo rupu od metka.“ „Nekoliko skakača se povredilo u tom požaru. Na putu do tamo sam čuo da su se i neki vatrogasci iz elitne jedinice povredili. Gledao sam kako plamen proždire hektare divljine. Želim da osoba odgovorna za to plati i želim da znam zašto ubistvo nije bilo dovoljno. Pretpostavljam da mu je požar bio važan koliko i ubistvo. U protivnom bi to bio bezrazložan, nebitan čin.“ ,,To je zanimljiva ideja“, napomenula je Dikiko. „Pošto smo vam već rekli sve što znamo, dalji razgovor bi se neizostavno sveo na nagađanja. Ne izgledate glupo, stoga moram pretpostaviti da ste se pozabavili istim pretpostavkama.“ „Malo je ljut, zato što razgovara s policajcima ispred kuhinje, umesto da se tušira sa Šveđankom.“ „Bože, Dobi!“ Gal se nasmejao. ,,Da, to je istina. Pa, pošto ste mi uskratili brojna zadovoljstva, mogli biste nam reći da li ste identifikovali ostatke.“

,,Taj podatak...“ Dikiko je presrela Kvinokov pogled i muklo huknula. „Još čekamo na konačnu potvrdu. Pronašli smo automobil prečasnog Laterlija, parkiran na pomoćnom putu pored centra za posetioce. Njegova supruga nije mogla da nam kaže gde je, izuzev da ga od jutros nema kući ili u crkvi.“ „Neko je ustrelio sveštenika?“, pitao je Dobi. „Prokleto sam siguran da je tako bilo.“ „Sveštenika Brejkmenovih“, dodao je Gal. „Priča se da se Doli tucala s njim. Čuo sam da je Leo Brejkmen položio kauciju.“ „Tom kurvinom sinu bi bilo bolje da ne zalazi ovamo.“ Agentkinja je bacila pogled na Dobija, ali je najveći deo pažnje usmerila na Gala. „Pričaćemo s gospodinom Brejkmenom posle sahrane njegove kćeri ovog popodneva.“ „Moji ljudi ga prate“, dodao je Kvinok. „Imamo spisak njegovog registrovanog oružja, ponovo ćemo pogledati njegov sef s naoružanjem." „Bilo bi prilično glupo da se posluži svojim oružjem, pogotovo registrovanim, da bi ubio čoveka koji mu je tucao kćer i propovedao njegovoj supruzi.“ „I pored toga ćemo ispitati sve moguće tragove. I mi imamo pravo da pretpostavljamo, gospodine Kari“, napomenula je Dikiko. „Moramo da radimo s činjenicama, podacima, dokazima. Dvoje ljudi je ubijeno. To nam je prioritet. Divljina je važna. I ja radim za Šumsku službu. Verujte mi kad vam kažem da je sve to važno.“ Ustala je. „Zahvaljujem vam na izdvojenom vremenu.“ Obratila se Galu s naznakom osmeha. „Žao mi je zbog tuširanja.“ ,,Pa, gospođice Dikiko“, rekao je poručnik, dok su se udaljavali. „Upravo ste načinili nesvakidašnji, mangupski komentar. Zagrejao me je iznutra.“ „Nadam se da ćete istrajati u tom raspoloženju. Pogrebi obično snižavaju temperaturu.“

Vatrena oluja Uspeti u životu znači večito goreti snažnim plamenom u boji dragulja i održavati ekstazu. Volter Pejter

21 Rouana je otezala. Dugo se tuširala i još duže birala šorts i majicu, kao da radi nešto izuzetno važno. Čak je i potrošila nekoliko minuta na šminkanje, zadovoljna sporim preobražajem. Vreme je, pomislila je i pošla u lov na Gala. Izašla je iz svoje sobe baš kada i Met iz svoje. ,,Au!“ Šeretski je namignula kolegi u tamnom odelu i kravati. „Mislila sam da ja izgledam dobro.“ ,,I izgledaš.“ „Šta je, da li ideš na sastanak? Ili na venčanje, sahr...“ Ućutala je i opalila sebi mentalni šamar. „O, Mete, zaboravila sam! Nisam razmišljala! Ideš na Dolinu sahranu?“ „Mislim da bi trebalo da odem, pošto nam ne preti opasnost od požara.“ ,,Ne ideš valjda sam? Išla bih s tobom, ali sam verovatno poslednja osoba koju bi Brejkmenovi danas želeli da vide.“ „Shvatam. Samo... znaš, osećam kako je neophodno da odem da bih predstavljao Džima? Ne ide mi se, ali... beba.“ Prošao je prstima kroz suncem opaljenu kosu. „Gotovo da bi bilo bolje da se još borimo s onim pozarom, u tom slučaju ne bih mogao da odem.“ „Pronađi nekog da pođe s tobom. Dženis se vratila s nama. Kartaroš bi pošao, ako je sposoban. Ili...“ „Mali Medved će ići.“ Met je držao ruke u džepovima. Izvukao ih je i zadobovao prstima po butini. Tim gestom je probudio bolnu uspomenu na Džima. ,,I Mardž i Lin će ići.“ „Dobro je.“ Prišla mu je i namestila kravatu, iako to nije bilo neophodno. „Odlaskom na sahranu činiš pravu stvar za svoju porodicu. Biću u blizini ako budeš želeo da posle toga porazgovaramo.“ „Hvala ti.“ Spustio je ruku preko njene. Pogledi su im se susreli. „Hvala ti, Rouana. Znam da ti je napravila mnogo problema.“

,,To nije važno, Mete, zbilja nije. Ovo je težak dan za mnoge ljude. To je bitno.“ Snažno je stisnuo njenu ruku. „Bolje da požurim.“ Promenila je pravac kad je otišao. Uputila se u sobu za odmor. Zatekla je Kartaroša opruženog po kauču. Giedao je sapunicu na televiziji. „Cura kaže ovom tipu da je napumpana, iako nije, zato što on voli njenu sestru, ali je kresnuo nju onu koja nije napumpana - jer mu je sipala nešto u piće kad je otišla kod njega da mu kaže da ga njena sestra vara, što nije istina.“ Gucnuo je energetski napitak. „Žene ništa ne valjaju.“ „Hej!“ ,,To je činjenica“, tužno je prozborio. „Ova serija je otkrovenje. Navukao sam se na nju otkako mi je doktor prepisao popodnevni odmor. Zabušavaću još jedan dan, dok se ne prolepšam.“ Sela je i pogledala zavoj na njegovom obrazu. „Nisatn sigurna da ćeš se prolepšati. Rupa na tvom licu te je učinila zanimljivijim. Odvlači pažnju od preblizu posađenih očiju.“ „Imam oči anđela. I sokola. Anđeoskog sokola!“ „Met će ići na Dolinu sahranu.“ ,,Da, znam. Nosi kravatu Mladog Drveta.“ „Ne bi bilo loše da još nekoliko momaka krene s njim. Libi je još na čišćenju, ali je Dženis u bazi.“ „Pusti sad to, Ro. Ne možeš da ispraviš svaku krivinu.“ Nastavio je kad je shvatio da ona neće progovoriti. „Vidi, Mali Medved će biti tamo u ime baze, i Mardž i Lin, zato što je radila s njima. Met... pa on dođe neki rod, zbog Džimijeve bebe. Pričao sam s Malim Medvedom o sahrani. Najbolje je da naše prisustvo na sahrani bude što manje upadljivo, zbog svega što seovdedogodilo s Doli. Tako će injenoj rriajci verovatno biti lakše.“ ,,Verovatno“, složila se. Ipak ga je zabrinuto posmatrala. Poznavala je to lice, s rupom ili bez nje, i te krupne svetlosmeđe oči. „Šta je bilo?“

„Ništa izuzer toga što si me prekinula u gledanju omiljene sapunice. Orhideja će dobiti svoje kad Pejton shvati da pravi budalu od nje.“ Umela je da prepozna tugu kad se susretne s njom. „Duriš se.“ „Imam jebenu rupu u faci i gledam sapunicu, onda ti naiđeš i počneš da sereš o mrtvoj Doli i sahranama.“ Oštro je odmerio. „Idi istresaj se na nekom drugom.“ „Otići ću, ako tako hoćeš.“ Krenula je iz sobe za odmor. „Žene ništa ne valjaju“, ponovio je s primetnom gorčinom, zbog koje je usporila hod. „Bolje nam je bez njih.“ Nije htela da ga podseća da je i ona žena. „Govoriš o ženama uopšte ili o nekoj s imenom i prezimenom.“ „Znaš li onu s kojom sam se zimus spanđao.“ Imala je prilično jasnu predstavu o njoj, pošto ju je pomenuo najmanje stotinu puta i neštedimice pokazivao njenu fotografiju. „Viki, naravno da je znam.“ „Trebalo je da dođe za nekoliko nedelja s decom. Uzeo sam slobodne dane da bih ih upoznao s okolinom. Dečica su jedva čekala da vide bazu.“ Govori u prošlom vremenu, pomislila je Rouana. „Šta se desilo?“ „Stvar je u tome što ne znam. Predomislila se, to je sve. Misli da to nije dobra ideja i da ja imam svoj, a ona svoj život. Iznenada je raskinula sa mnom. Ne želi ni da mi kaže zašto, već tvrdi kako mora da vodi računa o deci i kako traga za stabilnom vezom i slična sranja.“ Okrenuo se i upravio gnevni, zbunjeni pogled na Rouanu. „Nikad je nisam lagao, u tome je stvar. Predstavio sam joj svoj život bez ulepšavanja. Rekla je da joj odgovara. Ma rekla je da se ponosi onim što radim! Najedanput je sve gotovo. Strašno je ljuta. I... plakala je. Šta sam joj, dođavola, uradio?“ „Verujem... da je teorija o vezi s nekim ko radi ovo što mi radimo nesaglasna sa stvarnošću. Teško je uskladiti ih.“

„Znači da se od mene očekuje da dignem ruke? Da se pozabavim nečim drugim? Da budem nešto drugo? To nije u redu!“ „Ne, to nije u redu.“ „Čekao sam da dođe da je zaprosim.“ „Dođavola, stvarno mi je žao!“ „Više ne želi ni da razgovara sa mnom. Šaljem joj poruke na koje ne odgovara. Ne dopušta mi da govorim s decom. Lud sam za tom decom!“ „Napiši joj pismo.“ „Šta da radim?“ „Više ih niko ne piše. Napiši joj pismo. Predoči joj kako se osećaš. Izbaci sve to iz sebe.“ „Sranje, nisam dobar u tome!“ „Zbog toga će biti još bolje. Možeš da joj napišeš prokleto pismo ako si toliko zagrejan da si hteo i da je zaprosiš.“ ,,Ne znam. Možda mogu. Dođavola!“ „Žene ništa ne valjaju, a?“ „Pričaj mi o tome. Napisati pismo“, ponavljao je, pogleda uprtog u energetski napitak. „Možda. Pričajmo o nečem drugom. Ako nastavim da razmišljam o njoj, pokušaću da je pozovem. To postaje ponižavajuće.“ „Šta je s Kabsima?“ Nasmejao se od muke. „Biće mi potrebno više od bejzbola da bih zaboravio slomljeno srce, pogotovo zato što su Kabsi ove godine još gori od žena. Imamo ubistvo i potpaljivače. Čuo sam da imamo još jedno, još jedan leš, i da je ubica podmetnuo požar. Kopilan će spaliti pola zapadne Montane ako ga policija ne uhvati. Para nikad dosta, ali niko ne želi da zarađuje na taj način.“ „Spalio je i komad Ajdaha. To je zastrašujuće“, rekla je zato što su bili sami. „Kad smo na terenu, znamo da požar želi da naspobije i da priroda ne mari za nas. Drugačije je kad izlazimo na teren sa saznanjem da neko ubija ljude i da podmeće požare, s mišlju da će neko od nas