Nora Roberts - Ples po vatri

zanimljiv muškarac i uspešan poslovni čovek. A bio je i sjajna meta za neku proračunatu ženu. Odana kći dužna je da bdi nad razvedenim, uspešnim, naivnim ocem, koji preterano veruje ženama. Htela je da se njen otac vrati kući i da je pozove, kako bi mogla da obavi svoju dužnost. Možda bi bilo bolje da ga pozove na mobilni, za slučaj... Ne, ne, ne, govorila je sebi. To bi značilo direktno mešanje u njegov privatni život. Ima šezdeset godina, za boga miloga! Nema zabranu izlaska posle ponoći! Sročiće glupi izveštaj i prošetati. Sigurno će se javiti pre no što ode na počinak. Završila je izveštaj i poslala ga Malom Medvedu. Otišla je na dugu, pomalo nevoljnu šetnju. Posle nje se povukla u svoju sobu. Pripreme za spavanje su trajale dvostruko duže no obično. Ugasila je svetlo. Zaspala je posle neugodne unutrašnje rasprave o opravdanosti pozivanja oca posle ponoći. Probudili su je glasovi pred vratima i ispod prozora. Na trenutak je pomislila da je u snu koji se stalno ponavlja i da svi urlaju i trče posle Džimovog tragičnog skoka. Bili su uplašeni i ljuti. Otvorila je oči u polumraku, ali je i dalje čula glasove. Nešto nije u redu, pomislila je. Instinkti su je isterali iz postelje i iz sobe, pre no što se sasvim razbudila. „Šta se to, dođavola, događa?“, pitala je Dobija. „Neko je napravio rusvaj u sobi za pripremu. Gibons kaže da izgleda kao da je bomba u njoj eksplodirala.“ „Šta? To nije...“ Dobi je potrčao, gonjen znatiželjom. Rouana je pohitala za njim, bosonoga, u pamučnim gaćicama i majici bez rukava. Osetila je jutarnju hladnoću na goloj koži. Ono što je videla na licima ljudi koji su žurili pored nje ili trčali ka zgradi ubrzalo joj je krvotok.

Nešto ozbiljno se dešava, shvatila je i pružila korak. Stigla je do vrata sobe za pripremu kad i Dobi. Eksplozija bombe nije bio preteran opis, pomislila je. Ranije uredno spakovani i provereni padobrani ležali su po podu kao upleteni i ispumpani baloni. Alat je bio razbacan po poderanoj svili. Oprema je izvađena iz ormana i pobacana. Pažljivo očišćene i naoštrene alatke poslužile su za sečenje padobrana, ranaca, kombinezona i čizama. Sve što je neophodno za skakanje i obuzdavanje požara je oštećeno ili uništeno. SKOČITE I UMRITE GORITE U PAKLU Setila se svinjske krvi. ,,Doli.“ Dobi je posmatrao haos stisnutih pesnica. „Mala je ozbiljan slučaj.“ „Možda ipak jeste.“ Rouana je čučnula i prošla rukom kroz pukotinu u svili. ,,Možda.“

U vatri Malena vatra utuli se brzo, A pusti li se, nećeje ni reke Ugasiti. Vilijam Šekspir

11 Svi slobodni ljudi radili su u radionici, u sobi za utovar i u potkrovlju. Samo da se sirena ne oglasi. Neće biti spiska skakača dok ne oprave, preslože, dopune i provere opremu. Ništa u sobi za pripremu nije smelo biti dodirnuto dok policija ne obavi uviđaj. Radili su s opremom zatečenom u radionici. Mahnito su žurili da bi preduhitrili hirovitu prirodu. „Mogli bismo da pošaljemo osmoro.“ Kartaroš je radio preko puta Rouane. Pažljivo je pakovao padobran. „Mogli bismo da opremimo osmoro ljudi.“ ,,Ne mogu da razmišljam o tome. I ne smemo da žurimo. Imali smo ludačku sreću što nije poharala i ovu prostoriju. Situacija je i ovako dovoljno ozbiljna.“ „Zbilja misliš da je Doli ovo učinila?“ ,,A ko bi drugi?“ ,,To je stvarno poremećeno. Bila je jedna od nas. Ja sam je...“ „Mnogo momaka je...“ ,,To je bilo pre Viki“, dodao je Kartaroš. „Pre Džima. Bilo kako bilo, radila je ovde u bazi. Šalila se i očijukala u trpezariji. Baš kao Mardž i Lin.“ „Doli nikad nije bila kao Mardž i Lin.“ Rouana je usmerila svu pažnju na sređivanje konopaca padobrana u savršene svežnjeve. Jedan zapleteni konopac dovoljan je da od dobrog skoka napravi noćnu moru. „Ima li još nekog ko je ljut i lud kao Doli?“ „I ti usrani natpisi po zidovima je optužuju“, složio se Kartaroš. „Podsećaju na ono što je učinila u tvojoj sobi. Bio sam budan skoro do jedan uveče, a ništa nisam čuo. Nije mogla da načini onoliko štete bez buke.“

„Ušunjala se u bazu kad su svi legli.“ Rouana je slegnula ramenima. „Nije to tako teško, pogotovo ako znaš kuda da ideš. Vraški sam sigurna da je to učinila.“ „Ovo nema smisla.“ Gal je prišao drugom stolu s popravljenim padobranom. „Ako negde izbije požar dok nismo spremni, poslaće skakače iz drugih baza. Niko neće skakati dok se oprema ne sredi. Kome je htela da naudi?“ „Ludaci se ne povode za logikom.“ „Imaš pravo. Sva ova šteta će samo dovesti do zaludnog trošenja vremena i novca. Rasplamsaće gnev u svačijem srcu, naravno. Da i ne pominjemo policiju koja će doći u bazu.“ ,,Ni osveta kao motiv nema mnogo smisla.“ Gal je hteo nešto da kaže, ali se Gibons obratio Rouani. „Policija želi da razgovara s tobom, Ro. Žele da razgovaraju sa svima nama.“ „Samo pet minuta, da spakujem ovaj padobran“, rekla je. „Poručnik Kvinok čeka u kancelariji Malog Medveda.“ „Dolazim za pet minuta.“ „Kartarošu, kada završiš ovde, mogao bi svratiti do kuhinje. Detektivka Rubio želi da razgovara s tobom.“ Kartaroš je klimnuo glavom. „Izgleda da si izvukla najkraću slamku, Ro. Ja ću bar doručkovati.“ „Gale, Mete, Dženis, kad nam policija dozvoli, radićete sa mnom na čišćenju i inventarisanju sobe za pripremu. U međuvremenu pregrizite nešto. Mardž je servirala hranu. Napunite stomake jer nas čeka mnogo posla. U jebenom smo haosu“, s gorčinom je prozborio pre no što je izašao. Kartaroš je ispisao svoje ime, vreme i datum na prepakovanom padobranu. „Idem s tobom“, rekao je Gal Kartarošu. U prolazu je pomilovao Rouanu po leđima.

Radila je ne misleći ni na šta drugo. Kad je završila, obeležila je paket. Šveđankin padobran. Stavila ga je napolicu i sa zadovoljstvom napustila zagušljivu radionicu. Skrenula je ka sobi za pripremu. Htela je da je ponovo vidi. Možda joj je to bilo potrebno. U njoj je zatekla policajce koji su radili s nekoliko civila. Pretpostavila je da su to forenzičari. Poznavala je ženu koja je fotografisala natpis na zidu. Džejmi Pots, pomislila je Rouana. Sedele su na užasno dosadnim časovima istorije, koje im je na prvoj godini srednje držao gospodin Brodi. Prepoznala je i jednog policajca. Neko vreme je izlazila s njim, takođe u srednjoj. Razmišljala je da li da im se javi. Povukla se u hodnik pošto joj nije bilo do razgovora. Pogled na iscepanu, izgaženu i isprljanu opremu samo ju je još više nervirao i žestio. Zavukla je ruke u džepove duksa s kapuljačom navučenog preko pidžame. Gal joj je presekao put nedaleko od zgrade postrojenja. Pružio joj je koka-kolu. „Procenio sam da će ti dobro doći.“ „Hvala ti. Mislila sam da si pošao na doručak.“ „Kapiram. To je rupa, Ro.“ „O čemu govoriš?“ „O onome.“ Pokazao je iza sebe, ka sobi za pripremu. „To je rupa. Od onih koje te dobro prodrmaju, ali te ne spreče da stigneš na odredište. Ko ju je iskopao? Počinioci nisu ništa postigli, izuzev što su sve u bazi učvrstili u uverenju da stignu tamo gde su naumili.“ „Ponovo zboriš o polupunoj čaši?“ Ni sama nije znala zašto se toliko iznervirala. „Moja čaša ne samo da je uglavnom prazna, već je okrnjena i cepa usne. Nisam spremna da ovo posmatram kroz ružičaste naočari. Možda ću biti kad se ta osvetnički nastrojena ludača nađe iza rešetaka.“

„Pretpostavljam da će morati da pozovu rendžere ili federalce. Neko je napravio štetu na posedu Američke šumske uprave. Ne znam kako to ide.“ To ju je zaustavilo. Nije razmišljala o tom nivou problema. „Mali Medved je zvao lokalnu policiju. Federalci neće gubiti vreme s ovakvim stvarima.“ ,,Ne znam. Ali sve može poći u tom pravcu ako neko tako bude hteo. Uništenje opreme Savezne Vlade može joj doneti i nekoliko godina robije. Ne znam da li bi joj to pomoglo, ali sam siguran da joj je neophodna velika količina obavezne terapije.“ Ovaj čovek je izuzetan. Znao je šta i kad da kaže. Poželela je da nekog udari zbog njegovih reči. On joj je pod rukom. „Govoriš mi ovo zato što nisi siguran da bih želela da robija u Leventvortu ili ko zna već gde.“ „Želiš li?“ „Prokletstvo. Ne bih prolila nijednu suzu zbog toga. Ono što želim je da nestane odavde, jednom zauvek.“ „Niko ti ne može zameriti na takvim mislima. Ko god da je učinio ono u sobi za pripremu ima ozbiljne psihološke probleme.“ ,,Ti si se s Doli družio samo nekoliko nedelja. Poznajem je otkad znam za sebe. Njeni problemi više neće biti moji.“ „Niko ti ne može osporiti taj stav.“ Obgrlio je oko vrata i iznenadio poljupcem. „Predlažem da kasnije odemo na trčanje. Meni bi dobro došlo.“ „Pokušavaš da me smiriš. Prestani, molim te.“ „Neću, zato što verovatno nije dobro da razgovaraš s policajcem dok si toliko ljuta, jer ćeš poželeti da ga zubima zakolješ ako pritisne pogrešno dugme.“ Stisnuo ju je za ramena. Primetila je da mu oči više nisu mirne i strpljive. „Pametna si. Upotrebi tu pamet. Ono što se dogodilo u sobi za pripremu nije napad na tebe, već udarac na sve nas. Ne zaboravi to.“ ,,Ona je...“

,,Ona nije ništa. Zanemari je i usmeri pažnju na ono što je bitno. Pruži policajcu ono što mu je potrebno. Vrati se na posao i popravi štetu. Nakon toga pođi na trčanje sa mnom.“ Ponovo ju je poljubio, brzo i snažno. Zatim se udaljio. „Hoćeš da trčiš? Daću ti ja trčanje“, mrmljala je. Krenula je ka kancelariji Malog Medveda. Gal ju je uznemirio koliko i Dolina iznenadna sklonost ka nasilju. Poručnik Kvinok sedeo je za pretrpanim stolom Malog Medveda, sa šoljom kafe i beležnicom u rukama. Natakao je naočari s crnim okvirom na vrh nosa. Iza njih su bile bledoplave oči. Imao je mali ožiljak visoko na desnom obrazu. Ličio je na udicu na crvenoj pozadini. Slagao se sa sedinama između leve slepoočnice i temena. Videla ga je i ranije, u baru ili prodavnici. Imao je upečatljive crte. Nosio je dobro skrojeno i besprekorno ispeglano tamno poslovno odelo s neupadljivim prugicama i savršeno vezanom jarkocrvenom kravatom. Odudaralo je od lica, pomislila je. Pitala se da li je kontrast hotimičan. Ustao je kad je ušla. „Gospođica Trip?“ ,,Ja sam Rouana Trip.“ „Cenim što ste odvojili nekoliko minuta za mene. Znam da ste imali naporan dan. Hoćete li da zatvorite vrata?“ Blagi, učtivi i prijatni glas lepo se slagao s otmenim odelom. „Sedite. Imam nekoliko pitanja za vas.“ ,,Izvolite.“ „Upoznao sam vašeg oca, kao i većina ljudi iz ovih krajeva. Krenuli ste njegovim slavnim stopama. Čuo sam da ste uspešni u svom poslu.“ „Hvala vam.“ „Pa... vi i gospođica Doli Brejkmen ste se pre nekoliko dana posvađale.“ ,,To bi se moglo i tako nazvati.“ „Kako biste vi to nazvali?“ Bes je proključao u njoj. Poželela je da zarije prst posred razmetljive kravate. Upotrebi pamet, rekao joj je Gal - i imao je pravo.

Naložila je sebi da se srniri i da mu pribrano odgovori. „Hajde da vidimo. Nazvala bih to ometanjem poseda, vandalizmom i uništavanjem privatnog vlasništva. Ukratko, ponela se kao luda kučka. Ali to je samo moje mišljenje.“ „Nije samo vaše. Mnogo ljudi misli isto što i vi. Zatekli ste gospođicu Brejkmen u sobi u bazi dok je prosipala životinjsku krv po vašoj postelji. Da li je to tačno?“ „Jeste. Stigla sam nakon što je prosula i razmazala krv po zidovima, podu, mojoj odećii drugim stvarima. Na zidu je namackala: Gori u paklu.“ „Tako je, dobio sam fotografije vaših prostorija. Snimio ih je Mali Medved pre nego što je soba očišćena i okrečena.“ ,,Zbilja.“ To ju je iznenadilo. Nije znala da je Mali Medved fotografisao sobu. Trebalo je da pretpostavi da će tako nešto učiniti. Nije on uzalud zapovednik baze. „Šta se dogodilo nakon što ste je zatekli u vašim odajama?“ „Šta? Pa, pokušala sam da je isprašim, ali me je nekoliko kolega sprečilo. Posle ovoga mi je još više žao zbog toga.“ „Niste obavestili policiju.“ ,,Nismo.“ „Zašto niste?“ „Zato što sam bila previše ljuta i zato što je otpuštena i izbačena iz baze. To mi se činilo dovoljnim, s obzirom na...“ ,,S obzirom na šta?“ ,,S obzirom na to da sam u to vreme mislila da je veoma glupa, da je njena slepa i neutemeljena srdžba uperena isključivo na mene - i da ima bebu. Osim toga, sat kasnije oglasila se sirena. Doli posle nje više nije bila na vrhu liste prioriteta.“ ,,Vi i vaša jedinica imali ste nekoliko dugih i teških dana na terenu.“ „Radili smo svoj posao.“ „Ono što radite je veoma cenjeno.“ Otpio je kafu, posmatrajući

beleške. „Beba koju ste pomenuli je, navodno, dete Džejmsa Brejnera, skakača u vatru iz Mizule, koji je poginuo na zadatku prošlog avgusta.“ „Tako je.“ „Gospođica Brejkmen vas krivi za tu nesreću.“ Još je tugovala za njim. Verovatno će večito tugovati. „Bila sam njegov partner u skoku. Ona krivi čitavu jedinicu za njegovu smrt, a mene pogotovo.“ „Objasnite mi, molim vas, značenje pojma partner u skoku.“ „Skačemo u dvočlanim timovima. Iskačemo jedan za drugim kad dobijemo znak od osmatrača. Prvi skakač, to sam u ovom slučaju bila ja, proverava lokaciju i status drugog člana tima. Ponekad su potrebna prilagođavanja u pravcu i putanji da bi drugi skakač imao čistu situaciju. Ako neko ima problema, onaj drugi bi trebalo da ih uoči. Pazimo jedno na drugo koliko god je to moguće u vazduhu i pri doskoku.“ „Istraga je utvrdila da je Brejner stradao usled sopstvene greške.“ Grlo joj je gorelo. Nije mogla da sakrije emocije. „Nije se prilagodio uslovima. Naišli smo na snažnu vazdušnu struju i on joj se jednostavno predao. Povukao je pogrešan konopac. Upravio se ka njoj, umesto od nje. Ništa nisam mogla da učinim. Padobran mu se otvorio. Oslobodila sam mu prostor, ali se nije snašao. Promašio je doskočište, nastavio je da leti i uleteo pravo u vatru.“ „Teško je izgubiti partnera.“ „Jeste. Teško je.“ „Gospođica Brejkmen je u to doba radila u bazi kao kuvarica.“ „Tako je.“ ,,Da li ste pre nesreće imali nesuglasica?“ „Ona je kuvala, ja sam jela. To je uglavnom bilo to.“ „Moji podaci govore da ste se prilično dugo poznavale, da ste zajedno išle u školu.“ „Nismo se kretale u istim krugovima. Poznavale smo se. Iz nekih razloga je uvek bila ljubomorna na mene. Poznajem mnogo ljudi.

Poznajem Džejmi i Berija koji ovog časa rade policijski posao u sobi za pripremu. I s njima sam išla u školu. Niko od njih nije izigravao Keri u mojoj sobi.“ Posmatrao ju je preko dugog, uskog nosa. ,,Da li ste znali da je bila trudna u vreme Brejnerove pogibije?“ „Nisam. Koliko ja znam, niko nije znao. Ako je verovati onom što mi je onomad rekla, poverila se samo Džimu. Napustila je bazu odmah posle nesreće. Nisam znala gde je otišla, niti me je bilo briga. Čula sam da se vratila s bebom, priklonila se religiji i došla ovamo tražeći posao, s majkom, sveštenikom i fotografijom bebice s bucmastim obrašćićima. Mali Medved ju je primio na posao.“ Povukla je dug gutljaj koka-kole da bi dobila na vremenu. „Porazgovarala sam s njom da bih isterala stvari na čistac. Tom prilikom mi je nedvosmisleno stavila do znanja da me mrzi iz dna duše. Poželela mi je što skoriji put u pakao. Onda je prosula je krv po mojoj sobi i Mali Medved ju je opet otpustio. To nas dovodi do današnjeg dana.“ Promeškoljila se u stolici, umorna od sedenja i odgovaranja na već odgovorena pitanja. Setila se da bi trebalo da se usredsredi na ono što je bitno. „Vidite, znam da samo radite svoj posao, ali mi nije jasno od kakve su važnosti moji raniji odnosi s Doli. Provalila je u sobu za pripremu i oštetila opremu. Veoma važnu i skupu opremu! To nije čin sitnog vandalizma. Ljudi mogu stradati ako ne budemo spremni kad nas pozovu. Šume i živi svet u njima mogu biti uništeni.“ „Shvatam. Razgovaraćemo s gospođicom Brejkmen. U ovom trenutku je vandalski čin u vašim odajama jedina veza između nje i vandalizma u sobi za pripremu.“ „Rekla je da želi da svi izginemo, da svi izgorimo, baš kao što je napisala na zidu. Pretpostavljam da se poslužila sprejom u nedostatku svinjske krvi.“ „Bez opreme ne možete skakati. Ako ne možete da skačete, niste u opasnosti.“ ,,To je logično. Ali logika nije Dolina jača strana.“ „Složiću se s vama ako se ispostavi da je odgovorna za ovu situaciju. Hvala vam na vašem vremenu i iskrenosti.“

„Nema problema.“ Ustala je i krenula. Zastala je nadomak vrata. „Čemu to ako? Meštani znaju šta radimo. Mi smo deo zajednice. Svi smo u bazi niti istog tkanja. Radimo ono što radimo zato što to želimo. Zavisimo jedni od drugih. Samo Doli štrči.“ „Troje ljudi je dobilo batine ispred Užeta. Oni bi s puno uživanja iskidali te niti.“ Okrenula se prema poručniku. „Zbilja mislite da bi te ništarije došle u Mizulu, probale da se ušunjaju u bazu, znale da pronađu sobu za pripremu i naprave ono sranje?“ Policajac je skinuo naočare. Pažljivo ih je odložio na sto. ,,To je još jedno ako. Moj posao je da pretresem svako od njih.“ Rouana je posle intervjua bila prilično nervozna. Otišla je po hranu, iako nije imala mnogo apetita. Napravila je sendvič za doručak. Pojela ga je na putu do radionice. Niko se nije žalio na umor, niti je iko kukao zbog dodatnog posla. Dženis je povezala muzički uređaj sa zvučniđma dok je Rouana bila kod Kvinoka. Puštala je ritam i bluz, kantri, rok i hip-hop. Muzika je umekšavala buku mašina. Dobi je, s gomilom torbi u rukama, lupkao čizmama u ritmu Šanaje Tvejn. Moglo je biti gore, pomislila je. Uvek može biti gore, zato je najpametnije izvući najbolje od najgoreg. Kad je Gal doneo padobrane za popravku, zaključila je da su se policajci povukli iz sobe za pripremu. Napustila je mašinu da bi prišla pultu. Pomogla mu je sa svilom. „Kolika je šteta?“, pitala ga je. „Verovatno manja no što je na prvi pogled izgledalo. U sobi za pripremu vlada pozamašan nered, ali nema mnogo stvarne štete. Bolje rečeno, ima je manje no što smo mislili, ili što sam ja mislio. Najviše posla ćemo imati oko razvrstavanja i pakovanja opreme.“ „Sve je sjajno!“ Pokazala je na isečeni padobran. „Sjajno je i bajno. Radnici iznose stolove ispred zgrade. Priča se da Mardž pravi roštilj i da će biti rebaraca.“ Rouana je opazila novu nelogičnost. Ljudi koji jutros nisu stigli da se obriju ili istuširaju pevali su uz Tejlor Svift. Nestvaran prizor.

„Kad zagusti“, zaključila je, „tvrdi momci grickaju rebarca. Popravili smo gotovo sve padobrane u radionici i pakovanje je pri kraju. Preći ćemo na torbice, torbe, ponča i rančeve.“ Zastala je. Pogledala ga je u oči. „Ako nastavimo ovim tempom, mogli bismo otići i na trčanje.“ „Spreman sam kad i ti.“ „Mrzim kad nisam u pravu.“ „Kao i svako ko nije izgubio samopoštovanje. Manjak samopoštovanja može da dovede do brojnih problema, od kojih su mnogi seksualni.“ Znala je da je zadirkuje, zato je smrknuto klimnula. „Sreća je što imam samopoštovanja za bacanje. Bilo kako bilo, mrzim što sam pogrešila kad sam pomislila da je ovo upereno protiv mene. Više bih volela da je mene napala. Lakše bih podnela nečiju osvetu od napada na sve nas.“ „Znam da mi nećeš verovati, ali slušanje Južnjaka i Trigera kako pevaju Traži se živ ili mrtav ima neku draž.“ „Nisu bili loši. Nisu zvučali kao Bon Džovi, ali nisu bili loši.“ „Ako ti je čaša bila poluprazna i ako je u njoj bilo krhotina, mogla bi da odeš do bara i naručiš novu. Moram da se vratim.“ Svetla strana, pomislila je. Optimizam. Možda će joj trebati više vremena da ih nađe - ili da ih poželi - ali zar je to bitno. Mogla bi jednostavno da baci usranu čašu. Proverila je svaki centimetar padobrana pre nego što ga je predala na opravku. Dohvatila je sledeći. Bila je toliko usredsređena na svoje misli na pokretnoj traci života i smrti da nije čula da joj je Mali Medved prišao. Spustio je ruku na njeno rame, kao osmatrač na vratima aviona. „Odmori se.“ „Neki moraju samo da se spakuju. Većini je neophodno krpljenje.“ „Još prikupljam informacije o razmerama štete. Hajde da se prošetamo i nadišemo svežeg vazduha.“

„Fino.“ Ukočila se od savijanja, čučanja i pregledanja. Otići će na trčanje, rešila je. Izgnaće nervozu iz sebe i odmoriti mišiće od višesatnog stajanja. Osetila je miris rebaraca na roštilju. Jedva je čekala da ih proba. „Blagi bože, kako dobro mirišu. Mardž zna kako da preusmeri misli skakača s problema na gastronomski užitak.“ „Još nisi probala projicu. Upravo sam razgovarao s policijom.“ „Da li su je uhapsili? Nisu“, rekla je pre no što je odgovorio. „Piše ti na licu. Dođavola, Mali Medvede!“ „Tvrdi da je čitave noći bila kod kuće. Njena majka je potvrdila tu priču.“ „Ma šta mi reče!“ „Stvar je u tome što ne mogu dokazati da nije. Možda će se u istrazi otkriti novi momenti. Otisci prstiju, takve stvari.“ Ubacio je ljutu bombonicu u usta, iako je već imao jednu. Nervoza je budila želju za cigaretama. ,,Zasad“, nastavio je, ,,sve poriče. Razgovarali su i sa susedima. Niko nije mogao da kaže da li jeste ili nije bila kući. Ne mogu da je optuže, posto je u bazi niko nije opazio.“ Naduo je obraze. „Kvinok mi je rekao da preti da će nas tužiti zbog klevete.“ ,,Ne bih se u to kladila.“ „Slažem se s tobom, Ro. Neće, ali nam je poručnik dao do znanja da je bila prilično gnevna dok ju je ispitivao.“ „Napad je najbolja odbrana.“ „To je moguće.“ Gledao je preko roštilja. Zamišljala je mnoštvo ideja koje su mu se rojile po glavi i teret koji nosi na plećima. „Dođavola s tim, to je ionako posao za policajce i advokate!“ „Jašta. Najvažnije je da možemo da odgovorimo na poziv. U ovom trenutku možemo da pošaljemo dvadesetoro ljudi.“ „Dvadesetoro?“

„Neki mehaničari pomogli su timu u sobi za pripremu. Rade kao crnci. Spremili smo opremu i zalihe za dvadesetoro skakača. Zatražio sam zamenu oštećene i uništene opreme. Ova diverzija nas neće usporiti. Obrazovali smo listu skakača.“ „Šteta, po svemu sudeći, nije tako velika.“ „Soba za pripremu je grozno izgledala.“ Posmatrala ga je, veoma pažljivo. Činilo joj se da sad nosi nešto manji teret. ,,Mi smo skakači u vatru. Možemo da prosečemo liniju odavde do Kanade. Izaći ćemo na kraj s ovim.“ „Želim da plati.“ „Znam. Tako mi boga, želim i ja! Želim da je bace u ćeliju ako nađu išta što je povezuje s divljaštvom u sobi za pripremu“, rekao je s dubokim gnušanjem. „Dao sam joj drugu priliku, a zatim i treću, kad sam je otpustio i odlučio da ne pozovem policiju. Veruj mi da niko više od mene ne želi da plati za sve što je učinila.“ Telefon u njenom džepu je zazvonio. „Odgovori na poziv. Ja ću preneti glas o rebarcima.“ Pošao je natrag. „Čuvaj se stampeda“, upozorio je. Nasmejala se i izvukla telefon. Videla je očev broj. Setila se poruke koju mu je ostavila. „Pa, bilo je vreme.“ „Dušo, žao mi je što te nisam odmah zvao. Kasno sam se vratio. Nisam hteo da te budim. Radio sam čitavo jutro.“ ,,I mi ovde.“ Ispričala mu je o onom što se desilo u sobi za pripremu, o policiji i Doli. „Za boga miloga, Ro, šta nije u redu s tom curom? Da li vam je potrebna pomoć? Mogu da odložim neke obaveze. Poslaću vam nekoliko ljudi.“ „Mislim da je situacija pod kontrolom. Pitaću Malog Medveda.“ „Kvinok, kažeš? Površno ga poznajem. Upoznao sam ga na prošlogodišnjoj dobrotvornoj priredbi. Došao je s decom. Poveli smo ih u obilazak.“ „Dakle, tamo sam ga videla. Bio je i ovde. Pa... kako je bilo na sinoćnjem sastanku?“

„Bilo je dobro. Radiću na projektu za srednjoškolce. I Ela - mušterija - kreće na obuku ubrzanog slobodnog pada.“ „Dogovorio si sve to? Niste zalud pili!“ ,,Ha? Pa... Ah, verovatno ćeš je upoznati. Želi da se poveže i s bazom. Zbog projekta. Dolazi mi nova grupa. Reci Malom Medvedu da mi javi ako su vam potrebni ljudi. I ja ću doći ako treba.“ „Hoću, iako mislim da je situacija pod kontrolom. Dođi posle zatvaranja. Znaš da volim da se družim s tobom.“ „Večeras imam sastanak s računovođom. Kako bi bilo da se vidimo sutra? Navratiću do tebe posle posla.“ ,,To mi odgovara. Vidimo se sutra.“ Prekinula je vezu. Krenula je da se pridruži krdu koje se rasipalo iz radionice i jurilo ka stolovima. Raspoloženje joj se popravilo. Kriza je savladana. Sledi punjenje stomaka i sastanak nakon koga će, obećala je sebi, otići na spavanje. Oraspoložila se još više kad je čula Metov smeh zbog nečeg što je čuo od Libi. Gledala je kako Kartaroš pokazuje gušteru trikove s kartama i čula kako se Triger i Dženis žustro raspravljaju o bejzbolu. Gal ju je iznervirao, ali imao je pravo. To sranje s Doli bila je obična rupa. Munula ga je kad su krenuli na posao. ,,U četiri, na stazi.“ „Biću tamo.“ Tražiš đavola, pomislila je. Priznala je sebi da joj se to dopada. Možda će zbog njega zanemariti svoje pravilo, malčice ili puno. Možda je bolje da još malo razmisli o tome, nakon što se vežbom oslobodi napetosti i nervoze. Ili će odlučiti da skoči naglavačke, da pojuri punim gasom, da sagori. Odrasle su osobe. Znali su gde ovo vodi. Kad vatra među njima zgasne, mogu da se povuku. Bez ožiljaka, bez briga. Tako će pristupiti njihovom odnosu ako se odluči za skok. Dve zdrave, odrasle osobe bez obaveza, koje se dopadaju jedna drugoj, uživati će u kvalitetnom seksu koji razgoni napetost. Jednostavno.

„Imaš širok i nevaljao osmeh“, rekla joj je Dženis kad joj se pridružila stolom. „Razmišljam da li da se kresnem s Galom sad ili malo kasnije.“ „Sad znam poreklo tog nevaljalog osmeha. Tako je sladak...“ Zatresla je ramenima. Konjski rep joj je zaigrao. ,,Na muževan način. Ali šta je bilo s tvojim čuvenim pravilom?“ „Razmišljam da ga privremeno stavim van snage. Da li je bolje da odlažem zadovoljenje, da dugo uživam u seksualnoj napetosti, dvosmislenim šalama, predigri i zavođenju? Ili da se bacim naglavačke u taj vreli, znojavi seksualni užitak?“ ,,I jedno i drugo su sjajni načini za gubljenje vremena. Često mi se dešavalo da dugo odlagani užitak stvori velika očekivanja koja niko ne može da ispuni.“ „Eto problema i još jednog činioca o kom valja razmisliti. Mislim da ne bih razmišljala o tome da se nije desilo ovo s Doli. To me je izbacilo iz koloseka, Dženis.“ „Ako dozvoliš da te ta praznoglava, okrutna guja opijena samosažaljenjem izbaci iz koloseka, dozvoličeš joj je da pobedi. To će me naljutiti. Ako me naljutiš, moraću da ubijem boga u tebi.“ Rouana je prezrivo otpuhnula. „Znaš da ne možeš da me savladaš.“ „Videćemo. Zimus sam dobila četvrti dan crnog pojasa. Kad ispustim krik, hiljade beže u samrtnom strahu. Ne izazivaj me.“ „Čuješ li kako mi kolena klecaju?“ „Pametno, i treba da me se boje. Požuri, kresni se, zabave i orgazma radi. Zaboravi na Usranu Doli.“ „Sitna si, ali imaš veliku pamet.“ „Lomim cigle golim rukama.“ Proveravala je manikirane nokte. ,,Ta veština će ti dobro doći ako te neki psihopata zazida u podrumu napuštene zgrade.“ „Pripremam se za takav slučaj.“ Gledala je kako Triger hoda na rukama između stolova. „Evo sigurnog znaka da ćemo poblesaviti od dosade. Toliko energije, a tako malo izazova.“

„Kako napredujemo, pogotovo zahvaljujući superšvalji Dobiju, oprema će nam biti u boljem stanju nego pre Noćne more u Dolinoj ulici. „Nadam se da će je policajci nasmrt uplašiti.“ Dženis je spustila glas. „Met joj je dao pet hiljadarki.“ „Šta si rekla?“ „Za bebu. Čula sam kako kuka pred Metom nakon što joj je Mali Medved dao šut-kartu. Kako će platiti za bolničke račune i pedijatra? Rekao je da može odvojiti pet hiljada da bi joj pomogao da plati račune dok ne nađe posao. Razumem ga. U pitanju je dete njegovog brata. Brine me što će nastaviti da ga muze, znaš da hoće.“ „Zašto bi radila kad može da iskoristi tužnu priču i dobije pare od rođenog brata mrtvog ljubavnika? Ako želi da pomogne bebi, trebalo bi da novac da Dolinoj majci ili da lično plati te račune.“ „Hoćeš li to da mu kažeš?“ „Mogla bih.“ Rouana je podigla padobran da ga odnese na popravku. ,,Da znaš da bih mogla.“ Našla se u nedoumici da li da se drži po strani ili da ponudi savet i mišljenje koje niko nije tražio. Znala je da to niko ne voli. Do izlaska na trčanje nije smislila treću mogućnost. Možda će joj fizički napor pomoći da je pronađe. Obukla je odeću za trčanje. Ponela je bocu vode. Gal joj se pridružio ćim je izašla iz spavaonice. „Tačno na vreme“, pohvalio ju je. „Neko bi nadrljao da sam morala da provedem još jedan sat unutra. Koliko ćeš danas trčati?“ „Videćemo. Znaj da je soba za pripremu nakrcana i organizovana kao da Marta Stjuart4 nadzire radove. Ni izdaleka nisam završio s poslom, ali bih voleo da se izveštim u pakovanju padobrana.“ „Znači da si i to proučavao?“ 4 Uspešna poslovna žena, pisac, izdavač časopisa i TV ličnost. (Prim. prev.)

„Teorija i praksa nisu isto. Ti si diplomirani majstor pakovanja padobrana. Mogla bi da me podučavaš.“ „Moždabbih mogla.“ Znala je da brzo uči. ,,Da li želiš da stekneš znanje ili da provodiš više vremena sa mnom?“ „Mogu ja da radim više stvari odjedanput.“ Zaustavili su se pored staze da bi Rouana skinula gornji deo trenerke i spustila bocu s vodom. „Trčimo na razdaljinu ili na vreme?“ „Šta kažeš na pravu trku?“ „Voleo bi da me ostaviš za sobom, Brzonogi?“ „Daću ti prednost. Četiri stotine metara na pet kilometara.“ „Četiri stotine metara?“ Razgibavala je zglobove. „Misliš da me možeš pobediti s tolikom prednošću?“ „Ako ne uspem, imaću dobru priliku da uživam u pogledu na tvoju zadnjicu.“ ,,U redu, daso! Ako hoćeš da mi gledaš guzu, nagledaćeš je se!“ Stala je na unutrašnji deo staze. Uključila je štopericu i krenula. * * * Prokleto dobar pogled, pomislio je Gal kad je prišao stazi i uključio muzički uređaj. Zagrejao se. Mahao je rukama i dizao kolena. Potrčao je kad je odmakla četiri stotine metara. Bože, divno se osećao u pokretu, slušajući muziku i udišući čist vazduh. Topli, suvi vazduh bio je svuda oko njega. Sunce je obasjavalo stazu. Zanosno žensko telo grabilo je po stazi ispred njega. Ko bi mogao poželeti išta više. Postepeno je dobijao na brzini. Posle prvih kilometar i po je smanjio njenu prednost za polovinu. Obukla je tesni šorts i majicu koja se pripijala uz telo. Približavao joj se. Sve više je uživao u igri mišića na njenim listovima i snažnim ramenima. Hteo je da miluje i jedno i drugo. Neprekidno žudim za tim telom, priznao je sebi. U potpunosti sam

očaran njenim umom. Zbog njih ne mogu da mislim niti da se posvetim nečem drugom. Posle tri kilometra je zaostajao samo nekoliko koraka. Osvrnula se, odmahnula glavom i pokušala da mu izmakne. Nije uspela. Na četiri i po kilometra trčao je naporedo s njom. Hteo je da zaostane - zbog njenog napornog disanja - ali mu takmičarski duh to nije dozvolio. Protrčao je preko zamišljene linije cilja s nekoliko desetina metara prednosti. „Isuse, Isuse!“ Presamitila se u struku da bi povratila dah. „Trebalo bi da se naljutim. Ovo je ponižavajuće.“ „Zamalo da te pustim da pobediš, ali te previše poštujem za tako nešto.“ Nekako je uspela da se nasmeje. „Hvala ti.“ „Nema na čemu.“ ,,Ipak.“ Pogledala je rezultatna štoperici. „Ovo je moj lični rekord. Naveo si me da dam sve od sebe.“Lice mu je blistalo od umora i znoja. Gledao ju je pravo u oči.Nije trčao dovoljno daleko i brzo. Nije uspeo da pobegne od žudnje. Zario je prste ispod njene majice. Privukao je sebi. „Sačekaj. Nisam povratila dah.“ „Znam.“ Hteo ju je zadihanu, pomislio je dok je spuštao usne na njene. Hteo ju je vrelu, zadihanu i uzbuđenu kao što je i on. Imala je ukus limuna, sladaki topao. U njima je pulsirala vrelina od trčanja i žudnje. Srce joj je galopiralo uz njegovo.Po prvi put je malčice zadrhtala u njegovom naručju. Nije znao, niti je mario da li drhti od umora ili poljupca.Neko je, nedaleko odatle, vrisnuo i oštro zviznuo. Po prvi put je počela da se topi, kao kapljica limuna na suncu. Sirena se oglasila. Razdvojili su se. Pogledali su prema spavaonici, uzbuđeni i uzdrhtali. „Nastaviće se“, rekao joj je Gal.

12 Lukas je sledećeg popodneva posmatrao bazu iz vazduha u skakačkoj opremi. Ispostavilo se da noćas neće večerati s ćerkom. Ponovo je osetio gorki ukus razočaranja. Ko zna koliko puta je morao da se suoči s propašću planova u sezoni. Želeo je da bude bezbedna i snažna. „Ovo je najbolji trenutak mog života!“, rekao je njegov klijent. Još si mlad, pomislio je Lukas. Najbolji trenuci dolaze i prolaze. Ako imaš sreće, često će nailaziti. Doskočili su. Pročitao je poruku na mobilnom, posle uobičajenog fotografisanje i zahvaljivanja. lzvini zbog večere. Imamo posla. Vidimo se. „Videćemo se“, promrmljao je. Pozvao je bazu da bi se obavestio o požaru. Onaj od juče je zahtevao samo četvoročlani tim. Otišli su i vratili se za deset sati. Ovaj je bio zahtevniji. Požar na Li Ridžu zahtevao je šesnaestoro skakača. I njegova devojčica je poletela. Znao je tu oblast napamet, ali je ipak pogledao mapu. Jele i borovi, pomislio je. Smreke. Upotrebiće Li Krik kao izvor vode, ili neki od okolnih potočića. Proučavao je mapu. Razmatrao je moguća doskočišta i procenjivao opasnost od skakanja u toj gustoj i tihoj šumi. Ništa joj neće faliti, uveravao je sebe. Popuniće neke obrasce i večerati. Čekaće. Razmišljao je o odlasku u bazu i gimnastičku salu, možda i o večeri u kuhinji. Ali to bi previše ličilo na žickanje.

Prijala mu je večera u restoranu s Elom. Popio je malo vina i porazgovarao s direktorkom uz topao obrok. Previše se oslanjao na brzu hranu u Roinom odsustvu. Nisu se isticali u kulinarskoj veštini, ali su se snalazili. Kad je bio sam, odlazio je u kafe pored radnje sa suvenirima. Ali bi često zaboravljao da svrati pre zatvaranja. Spremio bi sendvič kad ne bi otišao u bazu. Podgrejaće gotovu hranu. Uvekje imao neki obroku frižideru. Problem je bio što nije navikao da jede to u društvu prijatelja. U pojedinim trenucima skakačke karijere osećao se izuzetno usamljeno. Shvatio je da ne zna šta je usamljenost dok nije počeo da noći u praznoj kući. Podigao je slušalicu. Neće to učiniti, ako bude razmišljao o tome. Pozvao je Elu pre no što je smislio šta će joj reći ili kako će joj se obratiti. ,,Halo?“ Zvučala je tako veselo i bezbrižno. Zamalo što se nije uspaničio. Jak sam ti ja Gvozdeni, pomislio je. ,,Hm, Ela, Lukas ovde.“ „Zdravo, Lukase.“ ,,Da, zdravo.“ „Kako si?“, pitala ga je nakon deset sekundi tišine. „Dobro sam. Dobro sam. Pre neko veče sam se divno proveo.“ Koji ti je đavo, Lukase? „I ja sam. Odonda često mislim na to veče i na tebe.“ ,,Zbilja?“ „Zbilja. Pozvao si me pa se nadam da ćeš me ponovo izvesti.“ Zadovoljstvo mu se pelo iz nožnih prstiju. Razvukao je usta u širok i tupav osmeh. Ovo i nije tako teško. „Voleo bih da ponovo večeramo.“ „I ja bih. Kada ćemo?“ ,,U stvari, šta kažeš za večeras? Znam da te zovem u poslednji čas,

ali...“ „Recimo da si me nazvao rukovodeći se iznenadnim, spontanim porivom. Spontanost mi se dopada.“ ,,To je dobro. To je sjajno. Pokupiću te u sedam.“ „Mogao bi, ali zašto ne bismo bili za nijansu spontaniji? Dođi kod mene na večeru, Lukase. Raspoložena sam za kuvanje. Voliš li pastu?“ „Volim je, ali ne bih voleo da te obavezujem.“ „Neće to biti ništa raskošno. Nadam se opuštenoj, prijatnoj večeri. Ješćemo na verandi. Obrađujem vrt iza kuće. Sa zadovoljstvom ću ti ga pokazati.“ „To lepo zvuči.“ Domaća hrana, veče na verandi s pogledom na vrt - dve večere za tri dana s prekrasnom ženom? Ma zvučalo je čudesno. ,,Da li treba da ti objašnjavam gde sam?“ „Naći ću te.“ ,,Pa, vidimo se u sedam. Ćao, Lukase.“ ,,Ćao.“ Zakazao sam sastanak, pomislio je pomalo ošamućeno. Pravi sastanak. Nadao se da neće uprskati. Mislio je na Rouanu dok se vozio kući da se preobuče za večeru. Borila se s požarom usred dima i jare. Radila je i odlučivala. Svaka ćelija u njenom telu i umu usmeravala se na gašenje požara i opstanak. Mislio je na nju kad je ušao u kuću, nekoliko minuta od baze. Bila je prilično velika. Dok je Rouana bila kući, zahtevala je svoj prostor. Njegovi roditelji su ih obilazili nekoliko puta godišnje. Bilo je mesta i za njih. Velika kuća je, bez gostiju i kćerke, bivala sve praznija. Bio je uredan. Godine bavljenja profesijom u kojoj su neophodne stvari uvek morale biti na svom mestu i nadohvat ruke odrazile su se i na privatni život. Trudio se da živi što jednostavnije.

Njegova majka volela je gužvu i obilje stvari po kući. Sklanjao bi ih kad god bi otišla i skladištio do njene sledeće posete. Bez njih je trošio manje vremena na brisanje prašine. Sklanjao je i šarene jastuke koje je njegova majka razbacivala po kauču i stolicama, da ne bi morao da ih baca na pod kad god bi hteo da se opruži. Preko postelje je prebacio jednostavni smeđi pokrivač. Stolica visokog naslona stajala je u ćošku. Tamni drveni kapci štitili su prozore. Rouana mu je prebacivala zbog odsustva kolorita i stila, ali je on tako lakše održavao čistoću. Košulje su uredno visile u ormanu. Police za cipele odvajale su ih od pantalona. Rekla je ništa raskošno, ali šta je to značilo? Šta je imala na umu? Uspaničio se i odlučio za proverena rešenja, kaki pantalone i plavu košulju. Obukao se i proverio najnovije izveštaje o požaru. Sad je mogao samo da čeka. Ovog puta bar nekoliko sati neće čekati sam. Ela je pomenula vrt, zbog čega se zaustavio na putu do nje da kupi cveće. Znao je da s cvećem ne može pogrešiti. Ubacio je njenu adresu u navigacioni uređaj kamioneta iako je znao taj kraj i njenu ulicu. Pitao se o čemu će razgovarati i da li je trebalo da ponese vino. Nije se setio vina. Da li bi preterao ako bi s cvećem doneo i vino? Bilo je prekasno da ga kupi. I da li bi znao koje da odabere? Skrenuo je na prilazni put. Parkirao se ispred garaže, pored lepe višespratnice obojene drskom ali dobro izabranom narandžastom nijansom. Imala je mnogo prozora s pogledom na planine i cveće u bašti. Još više cveća mamilo je pogled bojama i obliđma, u velikim vazama na kamenom popločanoj terasi. Palo mu je na pamet da su žute ruže koje je doneo preterano drečave. ,,S cvećem nema greške“, mrmljao je ispod glasa kad je izašao iz kamioneta. Noge su mu blago klecale.

Bilo bi bolje da je pojeo hamburger s krompirićima u kafeu i da se opružio na kauču u kancelariji. Nije znao šta da radi. Bio je prestar za ovo. Nikad nije razumeo žene, pa kako će one razumeti njega? Osećao se glupo i nespretno. Jezik mu se spleo. Pozvonio je zato što je bilo kasno za odstupnicu. Pojavila se s podignutom kosom. Činilo se da joj je drago što ga vidi. „Pronašao si me. O, divne su.“ Uzela je ruže i zarila lice u pupoljke, kao što žene često čine. „Hvala ti.“ „Podsetile su me na tvoj glas.“ ,,Na moj glas?“ „Lepe su i vesele.“ „To je divan kompliment. Uđi!“, rekla je. Uhvatila ga je za ruku i uvela u kuću. Boje su ispunjavale njen dom. U njemu je bilo mnogo stvari koje bi se njegovoj majci dopale. Dnevna soba bila je puna sveća. Treperila je u mekim i živim bojama. Prostorijom je dominirao kamin. ,,Ovo je divna kuća.“ ,,Mnogo je volim.“ Posmatrala je središnju odaju s neskrivenim zadovoljstvom. „To je prva koju sam kupila. Sama sam je opremila i ukrasila. Verovatno je prevelika, ali me deca često posećuju. Volim kad ima puno rnesta. Hajdemo pozadi da ih stavim u vodu.“ Kuća je bila velika i otvorena, tako da su se prostorije prirodno nastavjale jedna na drugu. Nije znao mnogo o uređenju enterijera - ništa, ako ćemo iskreno - ali je mogao da zaključi da je Elena živela u lepo osvetljenom, veselom i opuštenom ambijentu. Kuhinja ga je ostavila bez daha. S jedne strane nastavljala se u trpezariju, a s druge u veliki prostor za okupljanje - još jedan kauč, fotelje, veliki televizor. S granitnim pultom, centralnim ostrvom, blistavim čeličnim aparatima i ormanima od tamnog drveta, podsećala je na kuću iz nekog časopisa o uređenju enterijera. Bilo je puno ormana sa staklenim vratima, za čaše i tanjire. U ćoškovima je bilo nekoliko manjih

spravica od blistavog čelika. „Ovo je ozbiljna kuhinja.“ „Kupila sam ovo mesto samo zbog nje i pogleda na planine. Poželela sam je čim sam je videla.“ Izabrala je bocu crvenog vina iz staklenog ormarića i spustila je na pult pored vadičepa. „Otvori j e dok donesem vazu?“ Otvorila je orman, osmotrila police i uzela visoku kobaltnu vazu. Izvadio je čep iz boce dok je ona potkresivala stabljike pod česmotn u glavnoj sudoperi. „Drago mi je što si nazvao. Ovo je mnogo prijatniji način da se provede veče od rada na doktoratu.“ „Radiš na doktoratu?“ „Još malo pa gotovo. Predugo sam ga odlagala. Trudim se da nadoknadim propušteno. Čaše za crno vino su na drugoj polici u ormanu, desno od sudopere. Mmm, ove ruže će divno izgledati u plavoj vazi. Kako ti je danas bilo na poslu?“ „Bilo je dobro. Imali smo grupu iz Kanade i još jednu iz Arizone, kao i nekoliko učenika. Sve u svemu - sadržajan dan. Juče smo imali još više posla. Jedva sam stigao da dođem do baze da vidim kako stvari stoje nakon nevolja koje su ih snašle.“ „O kakvim nevoljama govoriš?“ Digla je glavus hrane. „Mislio sam da si i ti čula. Neko je juče upao u sobu za pripremu - najverovatnije noću - i sve rasturio.“ ,,Ko bi učinio takvu glupost?“ ,,Pa, po svoj prilici, Doli Brejkmen. Meštanka koja je imala... vezu sa skakačem koji je poginuo prošlog leta. Proletos je rodila njegovu bebu.“ „O bože, poznajem njenu majku. Mi smo prijateljice. Ajrin radi u školu. Ona je kuvarica.“ Znao je da je Ajrin radi u školskoj kuhinji. „Vidi, žao mi je. Nije trebalo da ti pominjem Doli.“ „Ajrin je jedno, a Doli nešto drugo. Veruj mi, to mi je dobro poznato.“ Stavila je potkresane ruže u vazu. „Ajrin je zbog te devojke

mnogo propatila. Ono što se desilo ocu Doline bebe svakako je velika tragedija, ali zašto bi htela da naškodi bazi?“ „Znaš li da je Doli kuvala u bazi i da su je ponovo zaposlili?“ „Znala sam da je nekad radila u njoj. Nisam razgovarala s Ajrin otkad sam odnela poklon bebi. Znam da su ona i Leo otišli u... Bouzman da bi vratili bebu i nju kući. Nisam žurila da ih posetim, dok se naviknu jedna na drugu. Nisam znala da se Doli ponovo zaposlila u bazi.“ „Dali su joj drugu priliku. Izbacili su je posle Džimijeve pogibije jer je napala Rouanu.“ „Tvoju kći? Ajrin nikad nije pomenula... Pa, mnogo toga nije rekla o Doli. Zašto je to učinila?“ ,,Ro je bila Džimijeva partnerka na tom skoku. Doli je krivi za njegovu pogibiju. Opet se ponela se na sasvim neprimeren i nerazuman način. Ro ju je, nekoliko dana po povratku u bazu, zatekla kako prosipa svinjsku krv po njenoj sobi.“ ,,Zaboga!“ Položila je pesnice na bokove. Lukas je naslutio da je to poza čvrste direktorke škole. Dopala mu se. „Ništa nisam čula o tome.“ Sevalo joj je iz dubokih zelenih očiju dok je sipala vino. „Sutra ću pozvati Ajrin da vidim da li joj je išta... potrebno. Znam da je Doli, najblaže rečeno, problematična, ali se Ajrin iskreno nadala da se smirila posle rođenja deteta, povratka kući i redovnih poseta crkvi. Očigledno je da se to nije desilo.“ Pogledala ga je u oči s puno naklonosti i trunčicom zabrinutosti. „Kako se tvoja kći nosi s tim?“ ,,Ro? Dobro se drži. Svi su posle diverzije popravljali i sređivali opremu. Baza je zahvaljujući njihovom trudu osposobljena za dejstva. Juče su poslali četvoro skakača na teren. Brzo su završili posao.“ „To je dobro. Možda će imati vremena za odmor.“ „Ne verujem. Sirena se opet oglasila oko pola pet.“

„Rouana gasi požar? Sada? Ni o tome nisam ništa znala. Čitav dan nisam gledala vesti. Sigurno si veoma zabrinut.“ „Ne više no obično. To je sastavni deo naših života.“ „Sad mi je još draže što si me pozvao.“ ,,I uznemirio zbog Ajrin.“ „Lakše mi je kad znam kroz šta prolazi. Ne mogu da joj pomognem ako ne znam s kakvim problemima se nosi.“ Poklopila je njegovu šaku. ,,Zašto ne poneseš vino i svoju čašu na verandu? Uskoro ću ti se pridružiti.“ Prošao je kroz široka staklena vrata do verande s divnim pogledom na planine, beskrajno nebo i zadnje dvorište. I ono je podsećalo na prizor sa šarenih stranica časopisa. Šarena, četvrtasta, elastična podloga, kakvu je viđao na dečjim igralištima, prekrivala je jedan deo dvorišta. Pretpostavio je da je to prostor za igru unučića. Na njemu su bile ljuljaške, merdevine, klackalice, čak i kućica sa stočićem, stolicama i suncobranom. U zadnjem dvorištu je vladala vedra i opuštena atmosfera kao u kući. Zaključio je da ovo nije bio dom samo za nju, već i za širu porodicu. Cveće je i ovde dominiralo. Prepoznao je ruže. Toliko je znao o cveću. Dvorište je ličilo na predeo iz bajke s rečicama i jezercima različitih oblika, povezanih uskim kamenim stazama. U malim nišama su bile klupe. Pogled mu se zadržao na drvetu pokrivenom lozom i majušnoj bakarnoj fontani. Poljska ševa je pred njegovim očima doletela u hranilište za ptice na večeru. Okrenuo se kad je čuo njene korake. Nosila je poslužavnik. „Ela, ovo je čudesno. Nikad nisam video nešto ovako van filmskog platna.“ Obrazi s jamicama su joj porumeneli od zadovoljstva. „Vrt je moj ponos i dika, i mala opsesija. Ljudi koji su nekad posedovali kuću bili su posvećeni vrtlari. Postavili su čvrste temelje. Unela sam neke promene i

uložila silnu energiju. S punim pravom mogu reći da je ovo što vidiš mojih ruku delo.“ Spustila je poslužavnik na sto između plavih stolica. „Mislio sam da si rekla da neće biti ničeg raskošnog.“ Posmatrao je probrana predjela na poslužavniku. „Moram da ti priznam da imam skriveni porok. Volim raskoš.“ Podigla je čašu vina. „Nadam se da ti to ne smeta.“ „Moja majka nije odgajila budalu.“ Sela je. Nagnula se prema njemu dok su viseća zvonca na vetru pevala pesmu letnjeg povetarca. Poljska ševa je pesmom plaćala večeru. „Volim da sedim ovde, pogotovo u ovo doba dana ili rano ujutru.“ „Tvoji unučići sigurno vole da se ovde igraju.“ Pili su vino, jeli probrana predjela i pričali o njenim unučićima. To ga je podstaklo na pripovedanje anegdota iz Rouaninog detinjstva. Pitao se zašto je imao trenutke panike. Posle početnih problema osećao se sasvim prijatno. Kad god bi se osmehnula, nešto bi se uzburkalo u njemu. Prestao je da se čudi što uživa u prijatnoj letnjoj večeri, pijući dobro vino i posmatrajući planine u društvu očaravajuće žene. Nova stvarnost potiskivala je sećanja na drugačije letnje večeri, onakve kakve sad proživljava njegova kći. „Misliš na nju, na svoju Ro.“ „Neprestano razmišljam o njoj. Dobra je. U dobroj je jedinici. Znaju šta rade.“ „Šta sad radi?“ ,,Pa, zavisi.“ Ima toliko činilaca, svi odreda teški, opasni i bitni. „Možda je na liniji s testerom. Moguće je da planiraju sledeći potez na osnovu podataka o kretanju vetra, procene reakcija požara i sličnom. Seku drveće i krče šipražje.“ „Zato što je ono gorivo.“

„Tako je. Imaju nekoliko izvora vode. Možda je na crevu. Znam da su već bacili mulj.“ „Zašto bi bacali blato na Rouanu?“ Dugo se i od srca smejao. „Izvini. Objasniću ti. Avioni tankeri izbacuju retardant. Mi ga zovemo mulj. Veruj mi, nijedan skakač u vatru ne želi da ga to čudo poprska.“ „Požarima uvek dajete ženska imena zato što sve što je opasno ili neprijatno mora biti ženskog roda.“ ,,Ah...“ „Šalim se. Manje-više. Uđi dok spremim večeru. Pravićeš mi društvo i pričati o mulju“ ,,Ne želiš da slušaš o mulju.“ ,,Varaš se“, rekla mu je dok je dizala poslužavnik, čaše i vino. „Želim da slušam o njemu.“ ,,To je gusta ružičasta tečnost. Peče kada dođe u dodir s kožom.“ „Zašto je ružičasta? To je pomalo ženskasta nijansa.“ Nacerio se kad je izvadila tiganj. „Dodaju joj gvožđe-oksid, da bi bio crveniji. Izgleda kao crvena kiša kad padne s nebesa. Boja obeležava doskočište.“ Sipala je ulje u tiganj. Naseckala je belog luka i nešto paradajza. Neprestano mu je postavljala pitanja i živo komentarisala njegove odgovore. Izgleda da je moja priča stvarno zanima, pomislio je. Teško se usredsređivao na razgovor zbog načina na koji se smejala i mirisala i zbog načina na koji je izgovarala njegovo ime. A tek njene usne. Nije to planirao, ali dešava se to kad se reaguje bez razmišljanja. Našao se ispred nje kad se okrenula od središnjeg pulta u kuhinji. Tela su im se sudarila i očešala. Podigla je glavu, nasmešila se, možda je počela da blebeće... Da li je u njenim očima bilo pitanje ili poziv? Nije znao, niti je

razmišljao o tome. Delao je. Zagrlio ju je i položio usne na njene. Tako su meke i slatke. Uvijala se pod njegovim rukama. Spojila je ruke iza njegovih leđa. Podigla se na prste. Osećao je njeno meko, vrelo telo. Želeo je da se pokrije njome kao ćebetom, na kraju hladne, zimske večeri. Naslonio je čelo na njeno. „Tvoj osmeh“, promrmljao je. „Muti mi razum.“ Obuhvatila je njegovo lice. Podigla mu je glavu da bi ga pogledala u oči. Sladak muškarac, pomislila je. Sladak, sladak muškarac. „Mislim da večera može da čeka.“ Izmakla se i ugasila šporet. Ponovo se nagnula ka njemu. „Hoćeš li da se popnemo gore, Lukase?“ „Ja...“ „Nismo deca. Više je godina za nama nego ispred nas. Kad nam se ukaže prilika da uradimo nešto dobro, trebalo bi da je iskoristimo. Pa...“ Pružila mu je ruku. „Pođi gore sa mnom.“ Uhvatio je za ruku. Ispustio je drhtavi uzdah dok ga je vodila kroz kuću. ,,Ne činiš ovo iz sažaljenja, zar ne?“ „Otkud ti ta ideja?“ „Zato što tako očigledno želim... ovo.“ „Lukase, da me ne želiš, sažaljevala bih samu sebe.“ Radost je zračila s njenog lica kad se podigla na prste. „Toliko sam se uzbudila kad si me pozvao, da sam morala da pola sata vežbam jogu, da bih se smirila.“ „Bila si nervozna? Ti?“ „Nisam dete“, podsetila ga je dok ga je uvodila u spavaću sobu, ispunjenu mekom sunčevom svetlošću. „Ljudi tvojih godina obično jure one od trideset i nešto, umesto one od pedeset i nešto. Kako da se borim protiv dvadeset godina razlike?“ „ A šta bih radio s devojkom koja bi po godinama mogla biti moja kći?“

Osmehnuo se kad se nasmejala. „Dođavola! Samo bih se osećao još starije no što jesam. Već sam zabrinut da ću ovo uprskati. Nedostaje mi praksa, Eli.“ ,,I ja sam prilično zarđala. Videćemo kako će biti. Počni da me ljubiš. To nam dobro ide.“ Posegnuo je za njom. Ovog puta ga je zagrlila oko vrata. Osetio je kako se podiže na prste kad su im se usne susrele. Rastvorile su se za laganu, zavodljivu igru jezika. Dozvolio je sebi da ne razmišlja, da ne brine o šta ako. Samo je delao. Milovao je po donjem delu leđa, po bokovima i butinama, a zatim krenuo gore i izvadio šnale iz njene kose. Rasula mu se preko ruku i kliznula kroz prste kad je zabacila glavu, a njegove su usne lako našle liniju njenog vrata. Nervi su mu zaplovili po neopisivoj mešavini utehe i uzbuđenja. Zadrhtala je kad ju je pustio da bi joj otkopčao košulju. I on je, kad se dohvatila njegove. Kliznula je iz sandala. Izuo je cipele. ,,Do sad...“ „... je sve bilo dobro“, završio je rečenicu. Ponovo ju je poljubio. O da, pomislila je, definitivno je to dobro radio. Skinula mu je košulju. Pomilovala ga je po grudima, istačkanim ožiljcima, čvrstim i snažnim od dugogodišnjeg vežbanja. Spustila je usne na njih dok joj je skidao košulju. Završila je pored njegove na podu. Zaboravila je na gravitaciju kad joj je obuhvatio dojke rukama. Zašto da brine kad je on posmatra kao da je prekrasna? Kad je ljubi s neutaživom strašću? Otkopčala mu je kaiš, oduševljena što dodiruje i što je dodirivana, što se prisetila svega što telo oseća kad želi i kad je željeno. Gaćice, koje je birala dvadeset minuta, kliznule su na pod. Srce joj je uzletelo kad ju je podigao u naručje. „Lukase.“ Spustila je glavu na njegovo rame. „Čitavog života sam želela da neko to učini. Da me podigne. Ti si prvi koji je to uradio.“

U polumraku su se dodirivali i probali. Sećali su se i otkrivali. Ispitivali su obline i krivine, oštre uglove i sve tačke zadovoljstva. Kad ju je ispunio, prostenjala je njegovo ime. To je bila najslađa muzika. Kretao se u njoj. Svaki dugi spori pokret pogađao je u srce i udarao kao čekić po nakovnju. Izlazila mu je u susret, usklađivala se s njim. Zarivala je prste u njegove bokove da bi ga nadražila. Kralj se preobrazio u pastuva koji najahuje svoju kobilu. Krv mu je trijumfalno kolala venama kad je kriknula na vrhuncu, grčeći se oko njega. Ispraznio se na krilima tog trijumfa. ,,Bože“, rekla je nakon što su neko vreme ležali u blaženoj, čarobnoj tišini. ,,U ovom času me opsedaju klišei. Mogla bih da kažem da je to kao vožnja biciklom ili da postaje bolji s godinama kao vino i sir. Kratko auh će biti više nego dovoljno.“ Privukao je sebi. Podatno se skupila uz njega i položila glavu na njegovo rame. „Auh je sasvim odgovarajući opis. Sve u vezi s tobom je auh.“ ,,Lukase.“ Zarila je lice u njegov vrat. „Kunem se da mi je srce poskočilo zbog tebe. Niko mi nije govorio tako.“ ,,To samo znači da je većina muškaraca veoma glupa.“ Igrao se njenom kosom, oduševljen novoosvojenom slobodom. „Napisao bih pesmu o tvojoj kosi, kad bih mogao.“ Plakala je i treptanjem odagnavala suze. ,,Ti si slatki, najslađi muškarac.“ Podigla se da bi ga poljubila. „Napraviću ti najbolju pastu koju si ikad jeo.“ ,,Ne moraš toliko da se trudiš oko mene. Mogli bismo da napravimo sendviče.“ „Ješćeš pastu sa svežim paradajzom i bosiljkom iz mog vrta“, rekla je. „Trebaće ti gorivo za kasnije“ Pogled mu je počivao na njenim blistavim očima. Potapšao ju je po guzi. ,,U tom slučaju je najbolje da požurimo dole i da počnemo da kuvamo.“

13 Dok je njen iscrpljeni otac zaslužno snevao u Elinoj postelji, Rouana je otpočela osmi sat borbe. Opkolili su i gotovo suzbili požar kad je niz vatrica, zahvaljujući kiši ugaraka, buknuo preko linije. Tim se očas posla našao između glave požara i niza novih, sve opasnijih požarčića. Ugarci su padali kroz maglu kao pakleni dažd. Tukli su ih po šlemovima i pržili otkrivenu kožu. Požar je gutao ponosna stabla sa strašnim urlikom. Plameni jezici probijali su se kroz oblake ljutog, otrovnog dima. Usijano ugljevlje je, nošeno vetrom koji je požar stvarao, letelo preko mukotrpno iskrčene linije. Preobražavalo je gotovo izvojevanu pobedu u novu očajničku bitku. Rouana se odvojila od linije s polovinom tima. Pojurili su s punom opremom na leđima u susret novim opasnostima. „Put za bekstvo je niz greben!“, povikala je. Znala je da će upasti u zamku ako se ugroženo krilo spoji s glavom požara. „Ako budemo morali da bežimo, bacite opremu i trčite kao da vam je sam đavo za petama!“ „Uhvatićemo ga! Ubićemo ga!“, povikao je Kartaroš, lica opaljenog zmajskom groznicom. Gasili su tačkaste požare u hodu. Gazili su, lupali, kopali, sekli. „Pedesetak metara odavde je potok“, reče Gal. Trčao je kraj nje. ,,Znam.“ Iznenadila se što i on zna za njega. „Ubacićemo pumpu, razvući crevo i napraviti vlažnu liniju. Udavićemo ga.“ „Gotovo da smo ga savladali.“ „Gibons i ostali će tući glavu.“ Pogledala ga je. Vatra mu se odražavala na garavom licu. Grubi povici i divlji smeh mešali su se sa životinjskim urlicima požara. Znala je da se zmajska groznica širi kao virus - na dobro ili zlo. Širila se i njenim krvotokom. Bližio se odsudni trenutak.

„Ako ne uspeju, Brzonogi, ponesi onoliko opreme koliko možeš i trči koliko te noge nose. S tvojom brzinom ćeš pobediti zmaja.“ ,,Razumem.“ Radili su demonskom brzinom. Potopili su opremu da bi namestili pumpu. Jedni su razvlačili crevo, dok su ostali brzo prosecali liniju testerama. „Uključi je!“, povikala je Rouana. Raširila je noge. Nagnula se držeći crevo. Pobedonosno je uskliknula kad se ispunilo vodom, koja je obilato šiknula iz njega. Ruke su joj drhtale umorne od višečasovnog teškog rada. Usne su joj se razvukle u široki osmeh. „Napij se ovoga!“ Bacila je pogled iza sebe. Gal se smejao kao mahnit. „Još jedna lenja, topla letnja noć. Pogledaj. Jenjava. Glava umire. To je divan prizor.“ Šumski požar se predao sat pre zore. Tim se još nije pakovao. Skupili su se pored potoka i spustili glave na rance da bi se malo naspavali pre obaveznog čišćenja. Rouana se nije bunila kad se Gal sklupčao kraj nje, a još manje kad joj je ponudio gutljaj piva. „Odakle ti?“ „Imam svoje kanale.“ Otpila je dobar gutljaj i zalegla. Vrebala je zvezde kroz sve tanji dimni zastor. Ovo je najbolji, bezvremeni trenutak između noći i dana, pomislila je. Uživala je u tihoj šumi, planini i nebu. Ko nije vodio rat, ne zna kakvo zadovoljstvo donosi pobeda. „Pivo i zvezde bi trebalo da budu kruna svake noći ispunjene teškim radom“, oglasila se. „Zar to nije krajnje romantična izjava?“ ,,Ne znam šta pričam zato što sam omamljena dimom, kao pčelica.“ „Izlazio sam sa pčelarkom.“ „Zbilja?“

„Zvala se Ketrin En Vestfild.“ Ispustio je tihi uzdah. „Dugonoga brineta s očima poput rastopljene čokolade. Bio sam dovoljno naložen da joj pomognem oko košnica. Ali nije upalilo.“ „Izbole su te.“ „Ha! Zahtevala je da je zovem Ketrin En. Ne Ketrin, Keti, Kejt, Ket ili Kej. Svaki put sam morao da izgovorim punu titulu. To je bio preveliki napor.“ „Raskinuo si sa ženom zbog predugačkog imena?“ „Moglo bi se reći. Moram da priznam da sam se uplašio pčela.“ „Volim da ih slušam. Njihovo zujanje me uspavljuje. Eno Kasiopeje“, rekla je kad se nebo razvedrilo. Sklopila je oči i zaspala. Probudila se sklupčana oko njega. Glava joj je počivala na njegovom ramenu. Nisam se ušuškala uz njega, pomislila je. Volela je da ima svoj prostor - đavo je odneo ako se ušuškala uz njega u logoru na terenu s timom. Posramila se. Htela je da se odvoji od njega, ali ju je on samo čvršće stisnuo i privukao sebi. „Čekaj malo.“ „Moramo da ustanemo.“ ,,Da, da. A gde je kafa, ženo?“ „Veoma si duhovit.“ Usne su joj se ipak trznule. „Pomeri se.“ „Nadam se da si primetila da sam ja na svom mestu, dok si se ti šćućurila i obavila oko mene. I da li se bunim zbog toga?“ „Verovatno mi je bilo hladno.“ Okrenuo je glavu da bi je poljubio u teme. „Dovoljno si topla ako mene pitaš.“ „Valjda ti je jasno da nismo na romantičnom kampovanju u planinama. Čeka nas čitav dan zamornog čišćenja.“ „Rado ću odgoditi početak tog dana za nekoliko minuta da bih fantazirao o seksu u rano jutro, na romantičnom logorovanju u

planinama. Posle njega bi mi mogla skuvati kafu i ispržiti slaninu i jaja u šortsu Dejzi Djuk5 i jednoj od onih providnih majica. Nabokao bih se i golim rukama savladao medveda zalutalog u naš logor. Oborio bih ga nakon dugog i herojskog megdana. Na kraju fantazije bi mi nežno povila rane. To nije kraj. Posle previjanja bi imali još jednu turu seksa.“ Nije se ušuškala uz njega. Šarmantna govorancija nikad nije palila kod nje zašto se onda privija uz njega i zašto je toliko šarmirana? „Imaš bujnu maštu.“ „Nikad ne izlazim iz kuće bez nje.“ „S kakvim medvedom si se borio?“ „S grizlijem, inače čitava priča ne bi imala smisla.“ „Pretpostavljam da sam natakarena na štikletine, koje lepo idu slažu uz šorts Dejzi Djuk.“ „Naravno, inače priča ne bi imala smisla.“ „Znaš, ogladnela sam od tolikog seksa, kuvanja i zbrinjavanja tvojih rana.“ Odgurnula ga je i ustala. „Dvadeset minuta u vrelom, mehurićima punom džakuziju, a zatim žestoka masaža. To je moja jutarnja fantazija.“ Potražila je čokoladicu u rancu. Posmatrala ga je dok ju je gutala. Sastrugao je nešto prljavštine s lica. Mnogo je ostalo. Kosa mu je izgledala kao da je njome čistio podrum. Upravila je pogled put planina i šuma. Treperile su pod jarkim žutim suncem. Čemu bujna mašta, zapitala se, ako možeš da se probudiš na ovakvom mestu? „Mrdaj se, gušteru!“ Lako ga je udarila po nozi. „Proćerdaćeš jutro!“ Pomogao je u otvaranju paketa da bi došao do suvog obroka i još dragocenije kafe. Seo je pored Dobija. „Kako ti je bilo?“ 5 Lik iz serije The Dufas of Hazzard. Proslavila se po vrućim pantalonicama od teksasa. (Prim. prev.)

„Sinko, jučerašnji dan mi je bio najteži u životu.“ Zalivao je krompir i slaninu tabaskom pre nego što bi ih smazao. Jeo je halapljivo, kao da će mu neko svakog časa oduzeti hranu. ,,A možda i najbolji. Čovek misli da zna“, dodao je, gutajući slaninu, „ali ne zna. Ne zna dok ne proba.“ „Poljubio te je nekoliko puta.“ Dobi je protrljao opekotine na zadnjem delu vrata. „Jeste, liznuo me je nekoliko puta. Kad je počeo da bljuje vatru, pomislio sam da smo reš pečeni. To nije dugo trajalo. Utukli smo ga. Trebalo je da vidiš Trigera. Komad drveta je poleteo iz šipražja koje je obarao. Pogodio ga je ovde.“ Prstom je dodirnuo grlo. „Kad ga je iščupao, ostala je rupa, kao od sečiva.“ „Tek sad čujem za to.“ „To se desilo kad je tvoj tim pojurio ka požarčićima na grebenu. Izgubio je mnogo krvi. Pritisnuo je gazu na ranu, zalepio je i nastavio da radi. Posle toga mi je bilo jasno da ću, ako izgorim, izgoreti u najboljem društvu.“ ,,A sad sedimo i doručkujemo, uživajući u pogledu.“ „Svaka ti je na mestu“, rekao je Dobi i zgrabio novi suvi obrok. „Šta ćeš učiniti s tom curom?“ Nije morao da pita na koju ženu misli. Pogledao je ka Rouani. „Sve što budem mogao.“ „Bolje požuri, sinko.“ Dobi je protresao bočicu tabaska od koje se nikad nije odvajao. „Leto neće večito trajati.“ Gal je mislio o tome dok je čitavog jutra i popodneva radio znojeći se. Na pamet su mu padale reči koje bi imale smisla da su se sreli van ovog okruženja - gde bi imali mnogo vremena, kao i obilje mogućnosti da odu na večeru, u bioskop, na dugu vožnju ili na plažu. Ta dva sveta nisu imala mnogo dodirnih tačaka. Možda je vreme da joj priđe onako kako prilazi poslu. Nema ničeg lošeg u piknicima sa šampanjcem, ali neke situacije zahtevaju manje... elegantan prilaz.

Spakovali su se. Gal je imao samo dva cilja: da se ponovo oseti čistim i da odleži najmanje osam sati na pristojnom madracu. Opružio se u avionu razmišljajući da nije čudo što su žene, uprkos čudesnoj privlačnosti, tako nisko na spisku prioriteta u sezoni. Isključio je mozak i zaspao pre no što se avion vinuo u nebo. Iskrcao se s ostalima iz tima. Pobrinuo se za opremu i obesio padobran. Gledao je kako Rouana šalje poruku na putu do spavaonice. Išao je iza nje, nameran da ode do svoje sobe, gde će skinuti košulju i pantalone i istresti stopala iz prokletih olovnih čizama. Sve je u njemu pulsiralo od umora, nervoze i napetosti, koja je isijavala i iz nje koliko i iz njega. Ako je bio gladan, nije gladovao za ženama, niti za Rouanom Trip. Ako je bio umoran, bio je to zato što je, kad nije bio mrtav umoran, provodio previše vremena misleći o njoj usred noći. Zbog toga je prestao. Jednostavno je prestao da razmišlja o njoj. Kad je ušla u svoju sobu, ušao je za njom. „Šta to...“ Zatvorio je vrata, a zatim i njena usta vatrenim poljupcem. Pušio se od nedelju dana suspregnute žudnje. Oslobodiće je se pa kud puklo da puklo. Povukao se za neki centimetar. Pogledao ju je pravo u oči. „Umoran sam. Besan sam. Ne znam zašto sam takav, ali baš me briga zbog toga.“ „Zašto ne...“ „Umukni, moram nešto da ti kažem.“ Ponovo je prislonio usne uz njene. Stisnuo je njene zglobove. „Ovo je postalo glupo. Ja sam glup ili si to ti. Baš me briga.“ „Zbog čega brineš?“, pitala je. „Zbog tebe. Možda zato što si prokleto lepa, divno građena i što ti usPeva da istovremeno budeš i pametna i neustrašiva. A možda zato što sam napaljen kao školarac. To bi mogao biti pravi razlog. Među nama se nešto desilo. Oboje smo svesni toga.“

Shvatio je da ima nešto prostora da iznese svoj slučaj, pošto mu nije rekla da ide dođavola niti ga je udarila u mošnice. „Vreme je da prestanemo s igrama, Rouana. Vreme je da izbacimo to tvoje glupo pravilo kroz prozor. Moramo se suočiti s onim što imamo, ma o čemu da se radi. Ako je reč samo o kratkotrajnoj vezi, odlično, okončaćemo je i nastaviti dalje. Nećemo osuđivati jedno drugo. Neka sam proklet ako nastavim da gasim požarčiće! Ili si unutra, ili napolju. Reci mi, šta ćeš odigrati?“ Nije očekivala da će nastupiti ovako odlučno i snažno, kao da nije videla s kakvom žestinom je sredio trojicu napadača. Nije očekivala da će joj išta uzburkati krv posle skoka i trideset šest sati borbe s vatrenom stihijom. Posmatrao ju je kao da ne može da odluči da li želi da je poljubi ili zadavi. Krv ne samo da se uzburkala, već je živo kolala njenim telom. „Zanima te šta ću odigrati?“ „Tako je.“ „Predlažem da je udavimo.“ Uplela je prste u njegovu kosu. Cimnula mu je glavu i prislonila njegove usne na svoje. Okrenula se i gurnula ga ka vratima. „Pod tuš, gušteru!“ Hitro mu je otkopčala košulju. „Čudno, to mi je bila prvo na spisku pre nego što sam odlepio.“ Gurao je ka kupatilu, svlačeći joj košulju. „Posle toga sam mislio samo na jedno, kako da te se što pre dočepam.“ Otkopčao je pantalone. ,,Čizme“, uspela je da prozbori dok su se stiskali. Sela je na klozetsku šolju. Prsti su joj leteli po pertlama. Sedeo je na podu i radio isto što i ona. „Ovo ne bi trebalo da bude seksi. Možda sam samo napaljen.“ „Samo požuri!“ S osmehom se iskobeljala iz pantalona. Ustala je i sljuštila majicu i grudnjak. „Aleluja!“, promrmljao je Gal. „Skidaj se!“, naredila je. Svukla je gaćice i pustila vodu. Ovo je ludo, pomislila je. Radi nešto ludo, ali se tako i oseća. Ovo je još jedan oblik zmajske groznice, zaključila je. Okrenula se da bi ga gurnula pod mlaz vode.

„Mnogo smo prljavi“, rekla je pre no što je sklopila ruke oko njegovog vrata. Priljubila se uz njega. „Isprljaćemo se još više. Pojačajmo toplu vodu.“ Posegnuo je rukom iza nje i odvrnuo toplu vodu. Prepustio se uživanju u njenim vrelim, podatnim usnama. Dobro je, tako je dobro, pomislio je. Voda i njegove šake na njenoj vreloj i vlažnoj koži. Zašto poricati ono što je bilo očigledno otkad su im se pogledi prvi put sreli? Sve je vodilo ka ovom trenutku. Pomilovala ga je po leđima, preko tvrdih mišica. Instinktivno je masirala čvorove, otvrdle posle višečasovnog napora. Ječao je dok mu je obrađivala ramena. Prislonio je zube uz njen vrat i utisnuo prste u donji deo kičme. Krenuo je naviše, dok nije našao tačke bola i zadovoljstva u osnovi vrata. „Dopusti mi da se pobrinem za ovo.“ Nasula je šampon u šaku. Natrljala je ruke i prošla prstima kroz njegovu kosu. Trljala ga je i masirala. Napunio je ruke gelom za tuširanje. Prostor ispod tuša ispunio se mirisom zrelih bresaka. Kružio je polagano preko njenih grudi i trbuha. Pena se stvarala i kapala, popunjavajuči prostor između njihovih tela. Spustio je ruku. Lagano i strpljivo ju je dražio prstima. Zabacila je glavu i ispustila tihi jecaj zadovoljstva. Gutao ju je pogledom. Postepeno i jedva primetno, pojačavao je tempo. Prilagođavala se njegovom ritmu, disanjem i pokretima. Ne još, pomislio je, ne još. Naterao ju je da ječi. Okrenuo je prema vlažnom zidu. „Gale, Isuse...“ „Moram da ti operem guzu. Volim tvoju guzu.“ Tetovaža crvenog zmaja bljuvala je zlatnu vatru. Prešao je ogrubelim dlanovima preko nje, a zatim i usnama. „Koža ti je kao mleko.“ Pozabavio se nežnom krivinom na zadnjem delu njenog vrata, ranjivom i izloženom zubima i jeziku. Obgrlila ga je, da bi ga privukla sebi. Napunio je šake njenim grudima.

Tako čvrstim i punim. Okrenuo ju je. Sklonio je ruke i zamenio ih usnama. Nije bila spremna za neočekivano. Nikad joj ne pruža očekivano, pomislila je, drhteći čitavim telom. Mislila je da će je gnevni muškarac koji je prislonio uz vrata, uzeti na juriš. Umesto toga ju je natenane zavodio. Nije znala da li može da podnese ovoliku količinu uživanja. Spuštao je usne niz njeno telo, dok se para kovitlala oko njih kao dim. Svi mišići su joj drhtali. Očekivanje i čula su se skupili u pulsirajuću tačku unutar nje. Dražio ju je usnama, sve dok je nije preplavila vrela plima vrhunca. Zario se u nju kad je bila najslabija, u treperavom trenutku predaje duše i tela. Više nije bilo zavođenja. Spore šake i strpljive usne su se povukle. Dohvatio je za bokove i uzimao, uzimao, uzimao. Žudnje je besnela njegovim telom, potaknuta grubim, vlažnim udarcima mesa o meso, pulsirajućim ritmom vode i divljim pokretima njenih bokova dok se predavala onom što su razgorevali jedno u drugom. Svi lanci kontrole su popustili; ludilo se oslobodilo. Kroz maglu pare i strasti posmatrao je kako joj se oči mute. Ipak ju je navlačio na sebe. Pohlepno je osvajao zadovoljstvo, dok ga nije ispunilo i ispraznilo. Pustio joj je da osloni glavu o njegovo rame da bi povratila dah. Procenio je da bi to moglo potrajati, dahtala je kao starica. „Samo trenutak.“ Ispustila je zvuk koji se mogao protumačiti kao pristanak. „Ako pokušamo da se pokrenemo, pašćemo i podavićemo se - nakon što razbijemo glave.“ „Samo pukom srećom smo izmakli takvoj sudbini.“ „Verovatno. Umrli bi čisti i zadovoljni. Isključiću vodu. Hladi se.“

Verovala mu je na reč. Telo joj je isijavalo dovoljno energije da istopi santu leda. Uspela je da dublje udahne kad joj je ovlašno poljubio kosu. Nije znala kako da reaguje na toliki užitak. „Da li te noge služe?“, pitao je. „Čvrste su kao stena.“ Nadala se da je tako. Pustio je da bi posegnuo za peškirima. „Znaj da se nesebično žrtvujem kad ti dajem ovo da se pokriješ.“ Obavio ga je oko nje pre no što je stigla da ga prihvati. Nežno i odlučno ju je poljubio u usta. „Ima li nekih problema?“ „Nema. Zašto pitaš?“ Prešao je prstom preko njenih obrva. „Zato što se mrštiš.“ „Moje lice verno odražava raspoloženje stomaka, koji se pita zašto je još prazan.“ To je bila istina. „Umirem od gladi.“ Opustila se i osmehnula. „Posle skoka i zabave pod tušem, mrtva sam gladna.“ „Sa mnom je isti slučaj. Hajdemo da jedemo.“ Obratila mu se na putu ka spavaćoj sobi. „Već sam ti rekla, ali vredi ponoviti: vešt si.“ „Dobar sam i u horizontalnom položaju.“ Glasno se smejala dok je navlačila majicu i farmerke. „Moraćeš da dokažeš tu tvrdnju.“ „Odmah ili posle jela?“ Odmahnula je glavom. „Posle, razume se. Raspoložena sam za... Da li se oblačiš?“ ,,Ne pada mi na pamet da navučem te smrdljive stvari na sebe. Moram da pozajmim tvoj peškir.“ Pomislila je na odeču u kojoj su se dovukli s terena. „Sačekaj malo. Doneću ti čistu garderobu.“ ,,Zbilja?“ „Znam gde ti je soba.“ Požurila je u njegovu sobu.

Uredan je, pomislila je kad je otvorila orman. To je važilo i za odeću. Uzela je ono što će mu biti potrebno. Bacila je brz pogled po sobi i ugledala fotografiju. Prišla joj je da bi je bolje pogledala. Na njoj je bio Gal s tetkom, tečom i rođacima. Držali su se za ruke ispred velikih jarkocrvenih vrata. Zaista divno izgledaju, pomislila je. Govor tela svedočio je o ljubavi i sreći. Stajali su ispred igraonice, malo veće od one koju je zamišljala. Odnela mu je odeću. „Požuri. Obuci se pre no što počnem da grizem prste.“ „Požuri, obuci se, požuri, obuci se! Naređenja, naređenja!“ Prostrelio ju je gnevnim pogledom. „Kao da znaš da se palim na dominantne ženske.“ „Potrudiću se da pronađem bič i lance.“ „Obećavajuća maštarija.“ ,,Ne zaboravi da me oslovljavaš sa gospodarice.“ „Oslovljavaću te, samo ako obećaš da ćeš biti nežna. Kad smo već kod toga, imaš divnu tetovažu.“ „Istetovirala sam je za sreću. Ako nosim zmaja, zmaj neće odneti mene. Kakva je tvoja?“ Obišla ga je da bi potapšala slova istetovirana na levoj lopatici. ,,Teine“, rekla je. „Izgovara se tina, a ne teine. To je stara irska reč za vatru. Ako nosim vatru, neće me odneti.“ „Samo nas s vremena na vreme kuša. Kako si ga dobio?“ Mislila je na oziljak na levoj strani grudnog koša. „Zaradio sam ga u tuči u njuorleanskom baru.“ „Budi ozbiljan.“ „Pa, tehnički, bila je ispred bara. Otišao sam na Mardi gra. Da li si ikad bila tamo?“ „Nisam.“

„Nemoj da ga propustiš.“ Vlažna kosa mu se kovrdžala iznad okovratnika košulje. „Bio sam na koledžu. Krenuo sam na put s nekim prijateljima. Posle karnevala smo otišli u bar. Taj nitkov se okomio na neku devojku. Podsećao je na onog koji je tebe maltretirao, samo što je ovaj bio pijaniji i opasniji, a ona nije reagovala na tvoj način.“ „Malo je ovakvih kao što sam ja“, osmehnula se. „Ne sporim. Predložio sam mu da prekine da joj dosađuje i nestane. Nije se složio. Jedno je vodilo drugom. Nije mu se dopalo što sam ga isprašio pred svedocima i potegao je nož.“ Njen osmeh se preobrazio u izraz zaprepašćenja. „Bože slatki, on te je ubo?“ ,,Ne baš. Nož mi je kliznuo po rebrima.“ Nehajno je prešao prstom preko ožiljka. „Nije mi mnogo naudio. Imao sam zadovoljstvo da mu slomim vilicu. Devojka mi je bila od srca zahvalna, što znači da sam proveo lepo veče.“ Obuo je patike. „Imam sumnjivu i nezgodnu prošlost.“ „Zagonetan si.“ ,,U redu.“ Pružio joj je ruku. „Kako bi bilo da ti platim večeru i nekoliko hladnih piva?“ „Hrana je besplatna, cicijo. Ipak pristajem.“ Nakon što joj je pokazao da je vešt i u horizontalnom položaju, sanjivo ga je odgurnula. „Idi kući.“ „Jok ja.“ Privukao je sebi. „Gale, nismo sitni, a ovaj krevet nije za dvoje.“ Sem toga, spavanje s momkom nije isto što i seks. „Dosad nas je dobro služio. Snaći ćemo se. Sem toga, videla si spisak skakača. Prvi smo i drugi u prvoj turi. Ako nas pozovu, obući ćemo odeću razbacanu po podu i krenuti. To je delotvorno rešenje.“ „Hoćeš da kažeš da spavaš s partnerom za skakanje zarad uštede u vremenu?“

„Probaću s tobom. Postupak bi, ako nam uštedi vreme, mogao postati pravilo. Hoćeš li da ujutru odemo na trčanje ako nas ne pozovu?“ Mazio ju je po leđima. To joj je prijalo. Umirivalo ju je. Ionako je kasno, pomislila je. Mogla bi jednom i odstupiti od pravila za spavanje. Samo što je već odstupila od pravila za seks, i sad... „Hoćemo li da nastavimo s ovim?“, pitala se. ,,U redu, ali ćeš mi dati dvadesetak minuta.“ ,,Ne večeras. Mislim da smo obradili tu temu.“ „Hoćeš da ovo preraste u tradiciju.“ Prijateljski ju je potapšao po dupetu. ,,Definitivno.“ „Postoji pravilo ako ovo preraste u tradiciju.“ „Naravno da postoji.“ „Ako spavam s nekim tipom, ne spavam s drugim tipovima, i ne spavam s njim ako kreše neku drugu. Ako bilo ko od nas odluči da je neko drugi interesantniji, to će biti fino i krasno. Tradicija se, u tom slučaju, prekida. Čvrsto se držim tog pravila. Nema izuzetaka.“ ,,To je pošteno. Jedno pitanje: zašto bih poželeo ikog drugog kad mogu da se tuširam s tobom?“ „Zato što ljudi obično žele ono što nemaju.“ ,,Ja volim ono što imam.“ Nežno je stisnuo. „Elem, sa zadovoljstvom ću se pridržavati tvog pravila.“ ,,Elem.“ Zakikotala se i zažmurila. „Retka si zverka, Gulivere.“ Gal je shvatio da se u tom trenutku nalazio na pravom mestu, ušuškan u Rouaninoj postelji, dok je sova hukala u noći, a mesec sijao kroz prozor. Telo brže izgori od šume. Spaljivanje tela je ružniji, ali brži posao. Kolateralna šteta se ne može izbeći pa je zato pametnije bilo iskoristiti je u svoju korist. Nije bila teška. Zbog toga ju je lakše nosio uzbrdo između borova.

Blistava mesečina osvetljavala mu je put. Muzika noćnih stvorenja ga je smirivala. Staza se račvala. Bivala je sve strmija, ali uspon nije bio neprijatan, zahvaljujući svežem vazduhu prožetom mirisom borova. Bolje je da ne misli o neprijatnostima i užasima, već na mesečinu, svež vazduh i noćne ptice. Kojot je prodorno zavijao u daljini. To jebio divlji, gladni vapaj. Sahraniće je zato što je to human gest. To je bolje nego da je ostavi životinjama. Dovoljno je odmakao. Zadatak nije iziskivao mnogo napora ili alata. Skupio je suvo šipražje i grane. Polio je drvo, njenu odeću i nju. Ne razmišljaj. Prosuo je benzin iz kante preko svega toga. Pokušaj da je ne gledaš u lice. Pokušaj da ne misliš o onom što je rekla i učinila. O onom što se dogodilo. Drži se onog što mora biti urađeno. Zapali vatru. Oseti vrelinu. Posmatraj njenu boju i oblik. Poslušaj pucketanje i krckanje. Počuj pesmu vetra i plamenova kad vatra prodiše. Divna je to stvar. Omamljujuća, opasna, destruktivna. Tako je lepa, žestoka i lična. Ko nije probao, ne zna. Pročistiće je. Izbrisaće je. Poslaće je u pakao. Tamo joj je mesto. Životinje je se neće dočepati. Neće je rastrgnuti kao psi Jezavelju. Zaslužila je pakao. Nikom više neće pretiti i nikom neće naškoditi. Ne više. Iščeznuće u vatri. Posmatrao je kako je vatra proždire. Proželo ga je neočekivano uzbuđenje. Osetio je moć. Nije bilo suza, ni kajanja - ne više. Uzbuđenje i sve jači glas vatre pratili su ga stazom. Dim se peo ka blistavom mesecu.

14 Rouana se po drugi put probudila šćućurena uz Gala, s glavom na njegovom ramenu. Pitala se kako je, dođavola, mogao da zaspi s njenom težinom na sebi. Zatim se zapitala zašto ne bi iskoristila situaciju. Gricnula ga je za uvo i pošla rukom niz njegove grudi. Nije se iznenadila kad ga je zatekla spremnog. „Mogla sam da se kladim“, promrmljala je. „Više bih voleo da ga stisneš.“ ,,Pa kad već...“, zabacila je nogu preko njega. Lagano ga je uvukla u sebe. Polagano ga je obavila toplim i vlažnim mesom. ,,E ovo je delotvornost.“ Stisnuo ju je za bokove. Nema boljeg načina da se pozdravi dan. ,,Zaslužuješ najviše ocene.“ Kad se povila unazad, sunce je prosulo svetlost i senke preko njenog tela i dragulje po njenoj kosi. Setio se Tenisonovog stiha. Kći bogova, božanski visoka i najbožanstvenije lepa. U tom trenutku je upravo to i bila. U potpunosti je zavladala njegovim romantičnim srcem. Stisak se preobrazio u milovanje. Počela je da se miče. Plovila je na njemu laganim, tečnim ritmom. Preplavila su ga slatka čuvstva. Utonuo je u predivno, lenjo uživanje. Zatvorila je oči. Milovala je sebe i dražila oboje. Posegnuo je za tom lepotom kroz svetlosne zrake. Pomislio je da će doveka ovako ploviti, polako budeći telo, krv, srce. Sirena je zavrištala. ,,Sranje!“ Naglo je otvorila oči. ,,Ne mogu da verujem!“ Još jedan obeshrabrujući trenutak ostao je u njoj. Razdvojili su se. Trudili su se da što brže pokupe odeću.

,,Ti si kriv!“, optužila ga je. „Sinoć si prizvao ovaj trenutak tom prokletom pričom o delotvornosti.“ „Uštedećemo deset minuta. Malo li je?“ Za deset minuta bili su u sobi za pripremu. „Ugledali smo dim u praskozorje“, govorio je Mali Medved. „Požar besni u Nacionalnom parku Lolo, između Grejv Krika i prevoja Lolo. Razvio se na južnoj padini iznad Lolo Krika. Imamo suvo vreme. Rouana, hoću da budeš šef vatrogasaca. Gibonse, bićeš na liniji.“ Zemlja je zadrhtala kad je tanker uzleteo s prvim tovarom mulja. Čim se našla u avionu, Rouana je iz džepova izvadila sendvič s jajima i koka-kolu. Jela je i pila dok se dogovarala s pilotom i osmatračem. „Eno ga!“ Priljubila je lice uz prozor. „Dođavola, živahan je od ranog jutra!“ Pedesetak, možda i šezdesetak hektara već je plamtelo u jednom od najčednijih i najnedostupnijih kutaka Nacionalnog parka Lolo. Luis i Klark su prolazili tim putem. Vatra je proždirala čitavu oblast za doručak. Stižemo, pomislila je. Stiskala je rezervni padobran dok je vetar šibao kroz otvorena vrata. Osećala se osveženom, sitom i spremnom. Nije mogla da porekne da je vrtoglavi pad divno iskustvo. Potražila je Gala pogledom. Široko mu se osmehnula. „Nije seks, ali nije loše!“, povikala je. Smehom joj je poručivao da doživljava isto što i ona. Propadali su slobodni i snažni po zadimljenom nebu. Meko se prizemljila na prekrasnoj livadici. Kad se čitava jedinica s prtljagom našla na tlu, dogovorila je strategiju s Gibonsom. Odlučila je da izvidi desno krilo dok se ostali posvete uspostavljanju linije. Kaskala je posmatrajući okolinu i prateći vetar. Držala je odstojanje dvadeset metar od požara. Slušala je poznati mrzovoljni i gladni urlik zmaja. Gledala je kako seje požarčiće po nedirnutim delovima šume.

Nećeš je se dočepati, pomislila je. Usput je leđnom pumpom i pulaskijem gasila manje požare. Hteo je da se razmahne, da se nahrani. Namirisala je oštri vonj smole. Oslobađalo ga je drveće zahvaćeno plamenom. Čulaje praskave krike stabala. Vazduh je treperio od snažne jare. Dim se spiralno uzdizao razbacujući usijano ugljevlje po suvom zemljištu. Uključila je radio. „Hoće da se razmahne! Brz je, Mali Medvede! Brz je! Treba nam još jedan tovar mulja po glavi i još jedan na desnom krilu. Seje mnogo požarčića duž linije.“ „Primljeno. Da li si na bezbednom?“ ,,Biću.“ Nastavila je da se udaljava od požara koji je proždirao komad šume veličine teniskog terena. „Moramo smesta ograničiti ove tačke. Stanje je kritično. Gibons je na liniji, jugoistočno od mene. Vraćam se njemu.“ „Pazi se. Još jedna tura skakača spremno čeka da poleti. Poslaćemo ih čim ih zatražiš.“ „Primljeno. Pusti me da završim izviđanje. Pozovi Gibonsa.“ „Tankeri su na putu. Pazi se mulja.“ „Na bezbednom sam“, ponovila je. ,,Gotovo.“ Potrčala je nizbrdo. Nastojala je da što pre stigne do Gibonsa, koji je vojevao na stazi kojom su nekad putovali Luis i Klark. Čula je urlik iza sebe i opsovala. Potrčala je kroz padajući žar i kišu plamtećih šišarki, nošenu ubitačnim vetrom vatrene oluje. Jurnula je kroz srce vatre i tad se tlo zatreslo pod njom. Biću na sigurnom, razmišljala je dok je dim kuljao između palacavih narandžastih plamenova. Zastala je na spaljenom terenu da bi izvadila kompas i da bi se pribrala i isplanirala sledeće poteze. Gibons će poslati tim uz greben u napad, pomislila je, a zatim... Zamalo što nije pretrčala preko njih. Instinkt i atavistički užas su je zaustavili na tri koraka od pocrnelih i izgorelih ostataka ljudskog bića. Raspoznala je spržene, savijene konture ruku i nogu. Znala je da su se zgrčile zbog visoke temperature. Ipak joj se činilo da se sirota žrtva požara savila u loptu da bi umakla vatri.