Nora Roberts - Ples po vatri

Na verandi je, s obe strane kratkih stepenica, nicalo cveće iz dubokih smeđih žardinijera. Korpe su visile na dekorativnim držačima sa stubova. Iz njih su isticale skupine crvenih i belih cvetova i isprepletane zelene loze. „Vidim ih“, rekla je kad je izašla iz automobila. „Ali još ne mogu da verujem svojim jebenim očima.“ Sećala se leta iz mladosti, bakinih saksija i žardinijera i malog povrtnjaka iza kuće. Baka je gorko klela jelene i zečeve koji su ga pustošili svake godine. Sećala se očeve revnosti u ubijanju čak i najotpornijih kućnih biljaka. Sad je posadio toliko cveća. Polovini nije znala ime. Tu je bilo mnogo jarkih boja, tamnocrvenih i ljubičastih, s primesama bele. Morala je da prizna da je cveće ostavljalo prijatan utisak i da ideja za sve to nije mogla da iznikne iz uma Gvozdenog Tripa. Razmišljala je o tome dok je ulazila u kuću. A tamo su čekala još veća iznenađenja. Cveće? Otkad je otac držao cveće u kući? I sveće - debeli beli stubovi s blagim mirisom vanile. Imao je novi tepih sa šarenim kvadratima u dnevnoj sobi. Morala je da prizna da izgleda veoma lepo na blistavo izglancanom podu. Ali ipak... Obišla je dnevnu sobu s rukama na bokovima. Zinula je od čuda. Na starom stočiču za kafu baškario se otmeni časopis posvećen uređenju doma i bašte. Otkad njen otac... Glupo pitanje, prekorila je sebe. Pa otkad je upoznao Elu. Krenula je ka kuhinji, s blagom jezom zbog onog što će tamo zateći. Gvirnula je u očevu kancelariju. Šareni zastori od bambusa zamenili su bež zavese. Bile su to ružne zavese, prisetila se. Toalet je bio vrhunac. Nije bilo jeftinog deterdženta na sudoperi. Blistavi hromirani aparat ispuštao je na ruku mlaz tečnosti s mirisom limuna. Oprala je i obrisala ruke jednim od mekih i mirišljavih plavih peškirića uredno naslaganih na polici boje ribizle.

Novi ugođaj je upotpunjavala činija potpurija - potpuri! - i uramljena grafika planinskog pašnjaka na sveže okrečenom zidu u boji peškirića. Njen otac je imao zidove boje ribizle u toaletu! Nije znala da li će se ikad navići na to. Onako ošamućena, stigla je do kuhinje. Trepćući se osvrtala oko sebe. Tripov životni princip oduvek se mogao sažeti u dve reči, čisto i funkcionalno. Očigledno je da ga je u međuvremenu upotpunio ljubavlju prema tričarijama. Dugi obli sud, koji nikad ranije nije videla, bio je pun svežeg voća. Učinilo joj se da je i on od bambusa. Na prozoru iznad sudopere rasle su biljke u malim saksijama od crvene gline. Na vrhu frižidera je bila gvozdena stalaža za vino, puna boca. Zamenio je pohabane presvlake na stolicama pored pulta. Bila je prilično sigurna da bi se nova boja u otmenom časopisu u dnevnoj sobi zvala bundeva. U trpezariji je zapazila dva podmetača - od bambusa - s papirnatim salvetama umotanim u prstenove pored njih. Ako to nije bilo dovoljno, saksija s belim krasuljcima i svećice u jantarnim tacnicama sigurno su predstavljale znak za uzbunu. Razmišljala je da li da se popne uz stepenice i odlučila da mora nešto da popije pre toga. Tako će dobiti malo vremena da izađe na kraj s primljenim udarcima. To malo vremena moglo je biti i godinu dana, pomislila je kad je otvorila frižider. U redu, pivo je tu, to se nije promenilo. Ali dođavola, poslužiće se otvorenom bocom belog vina, s otmenim zapušačem! Gucnula ga je. Vino je bilo izvrsno. Ispitivala je sadržaj frižidera. Posvetila se pripremanju hrane, što joj je pomoglo da se oseća više kao kod kuće, a ne kao uljez. Ostavila je pileće grudi da omekšaju i oljuštila krompire. Možda je, a možda i nije, odmahnula glavom kad je spazila stolice kroz kuhinjski prozor. Bojio ih je svake druge godine, ali nikad u jarkocrveno. Večera se krčkala u velikom tiganju kad je čula očeve korake na verandi. Izgledao je kao i pre.

„Ovde nešto dobro miriše.“ Čvrsto ju je zagrlio. „Ovo je najlepše iznenađenje.“ ,,I ja sam doživela nekoliko.“ Ponudila mu je čašu. „Sad si ljubitelj vina?“ Osmehnuo se i nazdravio. „Prilično je dobro. Imaš li vremena da posediš sa mnom ispred kuće?“ „Imam. To je dobra ideja. Vidim da si bio vredan“, napomenula je kad su izašli na verandu. „Malo sam sređivao. Kako ti se sviđa ono što sam uradio?“ „Šareno je.“ „Načinio sam mali iskorak van mog uobičajenog terena.“ Seo je u plameno obojenu stolicu i zadovoljno uzdahnuo. „Tata, posadio si cveće! To je kilometrima daleko od tvog uobičajenog terena.“ ,,I još ga nisam upropastio. Imam i prskalicu.“ ,,Molim?“ „Ugradio sam automatsku prskalicu. Da ne bi ožednelo.“ Vino, prskalica za cveće, zidovi boje ribizle. Ko je ovaj čovek? Znala je da sedi sa svojim ocem kad je brižno pogledao i spustio ruku preko njene. Poznala ga je. „Šta te muči, dušo?“ „Mnogo toga. Čitava gomila.“ „Sruči je na mene.“ Poslušala ga je. „Osećam kao da ne vladam situacijom i kao da mi život stalno izmiče. Jutros sam mislila da je sve u redu, ali samo nakratko. Ponovo sanjam Džima. Noćne more su sad još gore. Kako da ih suzbijem, posle svega što se desilo ove sezone? Svega što je Doli učinila i onog što su njoj učinili. Dodaj tome i njenog ludog oca. Ako je istina ono što pričaju za njega, ako je ubio nju, sveštenika i podmetnuo požare - a verovatno jeste - zašto sam više besna i zgrožena zbog njegovog bekstva i prepuštanja supruge okrutnim vetrovima sudbine nego zbog pomenutih zločina? I znam odgovor na to pitanje“, rekla je i ustala.

,,A znam i odgovor. Upravo to me ljuti. Majka nas je napustila, ali to ne određuje moj život. Vraški sam sigurna da ne želim da me to određuje. Nisam glupa, pobogu!“ „Nikad i nisi bila“, rekao je kad se okrenula prema njemu. „Povezala sam se s Galom, pa nisam sigurna da dobro razmišljam. Zbilja, kuda to vodi? I zašto razmišljam o tome? Zašto bih želela da to igde vodi? A ti, ti sadiš cveće i piješ vino. Imaš i potpuri u toaletu.“ Morao je da se osmehne. „Miriše bolje od veštačkog osveživača vazduha.“ „Ima bobica i malih belih cvetova u sebi. Dok se upinjem da pojmim tu promenu, Dolina majka prepušta bebu Brejnerovima zato što ne može da se brine o njoj. To je verovatno najbolje i najispravnije rešenje, ali mi je i od toga muka. Onespokojava me i rastužuje. To me opet dodatno ljuti, zato što znam da projektujem svoje probleme na druge i da ta beba nije u istoj situaciji u kojoj sam ja bila. Možda ću koliko sutra skakati u vatru na Aljasci. Sedim na postavi boje bundeve i razmišljam o bebi koju nikad nisam videla i tipu koji govori o životu sa mnom posle sezone. Kako se to, dođavola, dogodilo?“ Lukas je polako klimnuo i otpio nešto vina. ,,To je zbilja previše. Predlažem da iznova pretresemo situaciju. Ne dopada mi se što su se noćne more vratile, ali ne mogu reći da sam iznenađen. Sezona opterećuje, a ova pogotovo. Verovatno nisi jedina osoba s noćnim morama u bazi.“ „Nisam ni pomišljala na to.“ ,,Da li si razgovarala s Malim Medvedom?“ „Nisam o tome. Nabacivanje mog stresa na njegov ne bi vodilo nikuda. Zbog toga ga istresam na tebe.“ „Mogu ti reći o čemu smo govorili nakon što se nesreća dogodila. Svi živimo s rizicima i obučavamo telo i um da bismo ih sveli na najmanju moguću meru. Kad se skakač izgubi, ponekad ima, a ponekad nema sreće. Džim je nije imao, što je tragično. To je bio težak udarac njegovoj porodici i bližnjima. Dobro znaš da je tim bio njegova porodica.“

„Nikad nisam nikoga izgubila. Nju ne računam“, rekla je, misleći na majku. ,,To nije isto.“ „Znao sam da hoćeš da ga spaseš, da se vratiš na taj skok i da ga spaseš. Ali ne možeš, dušo. Snovi će prestati kad se pomiriš s tim.“ Ustao je i zagrlio kćer. „Ne znam da li ćeš moći da se smiriš dok ovo s Leom ne bude gotovo. To ti je na licu pa mora biti i u glavi. Doli je pokušala da te okrivi za ono što se desilo Džimu, iako je po svoj prilici, rekavši mu da je trudna neposredno pre skoka, presudno doprinela njegovoj propasti. Zatim te je Leo napao zbog Džimija i zbog Doli - a policija misli da je odgovoran za njenu smrt. Vreme je da upotrebiš glavu, Ro.“ Poljubio je u teme. ,,I da prestaneš da dopuštaš najodgovornijima za nesreće da svaljuju krivicu na tebe. Razumljivo je i hvale vredno što sažaljevaš Ajrin Brejkmen. Možda smo ti i ja po tom pitanju osetljiviji od većine. Ela je kod nje. Pomaže joj da prebrodi nedaće. Lakše mi je zbog toga.“ „Mislim da je dobro što ona - gospođa Brejkmen - ima nekog.“ ,,Ja sam imao svoje roditelje. U velikoj meri sam se oslanjao na njih. Imao sam prijatelje, posao i pre svega tebe. Kad te neko napusti, to ostavlja pukotinu u duši. Neki ljudi je popune, dobrim ili zlim sadržajima, i nastave dalje. Neki je ostave otvorenom, dovoljno dugo da zaceli. Poneki je predugo drže otvorenom i čeprkaju po njoj tako da nikad sasvim ne zaraste. Teško mi je što to moram da kažem, ali mislim da mi spadamo u ovu treću grupu.“ „Najveći deo vremena uopšte ne pomišljam na to.“ „Baš kao ni ja. Najveći deo vremena. Sad imaš tog momka, prvog koji ti, po sopstvenom priznanju, zadaje probleme. Moram da te pitam osećaš li išta prema njemu. Dosad si to uspešno izbegavala. Da li si zaljubljena u njega?“ „Kako da odgovorim na to? Kako da znam. Da li si ti zaljubljen u Elu?“ ,,Jesam.“ Zapanjeno je uzmakla. „Tek tako? U stanju si da... s neba pa u rebra kažeš zaljubljen sam.“

„Ispunila je pukotinu, bebice. Ne znam kako da ti objasnim. Nikad nisam umeo da pričam o takvim stvarima. Možda sam na tom planu omanuo s tobom. Ispunila je pukotinu kojoj nisam dozvoljavao da zaceli, kako se, kad bih to učinio, ne bi pojavila neka druga. Prihvatio sam taj rizik zato što nisam hteo da izgubim Elu. Želeo bih da je upoznaš. Ona...“ Podigao je ruke, kao da želi da zgrabi nešto van svog domašaja. ,,Zabavna je i pametna. Iskrena je, ali nikada nije tiha. Može da uradi bilo šta. Trebalo bi da je vidiš u slobodnom padu. Kunem se da je zadovoljstvo gledati je. Mogla bi da se meri s Mardž u kuhinji. Nemoj to nikom da kažeš, u suprotnom ćemo nagrabusiti. Razume se u vina, knjige i cveće. Ima svoju kutiju za alat i zna kako da ga koristi. Ima i divnu decu, koja imaju svoju decu. Sluša me kad govorim. I sve bi probala. Zbog nje se osećam... Osećam.“ To je to, shvatila je Rouana. Ako bi u rečniku postojala slika pored odrednice ,,zaljubljen“, na njoj bi bilo lice njenog oca. „Moram da poslužim večeru.“ Krenula je prema vratima. Okrenula se i videla da gleda za njom. Svetlost, koja je do malopre blistala na njegovom licu, gasnula je. „Da li ti, manje-više, tražiš moj blagoslov?“ ,,U neku ruku. Manje-više.“ ,,Ko god da te čini ovako srećnim - i ko god da te je nagovorio da se rešiš ružnih zavesa u kancelariji - meni odgovara. Pričaj mi o njoj dok jedemo.“ ,,Ro. To mi tako mnogo znači.“ „Nadam se da nemaš jastuke u obliku srca na krevetu u spavaćoj sobi?“ „Nemam. Zašto pitaš?“ „Zato što je to moja linija u pesku. Na sve drugo bih mogla da se naviknem. Ne bih trpela ni hekleraj preko toalet-papira. On bi neopozivo pokvario utisak.“ ,,Zapisaću.“ ,,To je dobra ideja, zato što imam još nekoliko zahteva.“ Prišla je pećnici, zadovoljna zbog svetla koje je ponovo blistalo punom snagom na njegovom licu.

25 Gal je osetio potrebu za druženjem. Ušao je s knjigom u sobu za odmor. Čitaće, učestvovati u razgovoru, pratiti utakmicu na televiziji i pokeraški megdan kome se još neće pridružiti. Možda će pustiti da mu sve to zuji na obodu uma kao pozadinska buka. Sirena ga je svakog trenutka mogla pozvati na dužnost, zato se odlučio za gazirani sok i kesicu čipsa. Spremao se da započne sledeće poglavlje. „Plašiš se da ne ostaneš bez plate?“, prozvao ga je Dobi sa stola za poker. „Užasnut sam.“ „Aut?“ Triger je skočio sa stolice, ogorčen odlukom sudije. ,,To je bila dobra lopta. Malo sutra aut! Da li si video?“, pitao je. Gal nije video, ali je bio u dobrom i druželjubivom raspoloženju. ,,Jebeno si u pravu! Sudija je pravi nitkov!“ „Trebalo bi da mu izvade oči kad već ne ume da gleda. Večeras šetaš s lancem bez kugle. Gde je?“ Gal je raspoloženo okrenuo stranicu. „Napustila me je zbog drugog čoveka.“ „Žene. Gore su od sudija. Ne možeš da živiš s njima, ali ne možeš ni da ih utučeš ciglom u glavu.“ „Hej!“ Dženis je spustila dve karte na sto za poker. „Imam sise, ali to ne znači da sam gluva, ortak!“ „Ma ti nisi žensko. Ti si skakač.“ „Ja sam skakač sa sisama.“ „Ulažem pet zelembaća, osim ako ne želiš da tresneš i njih na sto“, rekao je Kartaroš. „Vrede one mnogo više od pet zelembaća.“

Ovo je bolje od pozadinske buke, zaključio je Gal, i mnogo bolje od knjige. Mlado Drvo sedeo je na drugom kraju sobe s kesom leda na kolenu. Igrao je napetu, gotovo nemu partiju šaha s Južnjakom. Libi je, sa slušalicama na ušima, klimala glavom kao metronom, rešavajući ukrštenicu. U sobi je bila polovina skakača. Sedeli su u grupama ili sami. Nekoliko se opružilo po podu. S pažnjom su gledali Kardinalse protiv Filija. Čekaju, shvatio je. Svi su znali da se sirena može oglasiti svakog časa, da ih pošalje na sever, istok, jug ili zapad. I tamo će biti druženja, ali ne i slobodnog vremena. Neće biti vremena za psovanje sudija ili popunjavanje ukrštenice pod 32 vodoravno. Grabuljaće zadimljene ugarke i pepeo umesto novca sa stola za poker, koji Kartaroš upravo grabi s uživanjem. Gledao je kako Triger trijumfalno diže ruke kad je igrač postigao pogodak, kako Mlado Drvo jede Južnjakovog lovca i Dobi baca žetone da bi povećao ulog, što Stovič prati zlovoljnim gunđanjem. ,,Da li neko zna reč od devet slova za dosadu?“, pitala je Libi. ,,TV reklame“, odgovorio je Triger. „Trebalo bi ih zakonom zabraniti.“ „Čamotinja, a ne dosada. Osim toga, neke su zabavne.“ „Nisu dovoljno.“ „Smaračina“, rekao je Gal. „Prokletstvo, znala sam je.“ „Sipa te otmene reči kao iz rukava“, napomenuo je Dobi. Gal se samo smejao. Nije se dosađivao. Bio je zadovoljan. To je bio najbolji opis njegovog stanja. Spreman je da krene ako se sirena oglasi. Dotle će biti zadovoljan u društvu prijatelja. Uživao je u razgovoru i kojekakvim sranjima, dok je čekao da mu se žena vrati kući.

Pronašao je svoje mesto. Nije mogao sa sigurnošću reći kad je to shvatio. Možda kad je prvi put video Rouanu. Možda na prvom skoku. Možda one noći u baru, kad je izlupala nasrtljivce. A možda dok je gledao livadu punu divljih kurjaka. To sad nije bilo važno. Voleo je svoj naporni posao i ljude s kojima je radio. Ili većinu njih. Naučio je da kombinuje strpljenje, akciju i izdržljivost. Zavoleo je borbu - nasilnu, okrutnu i promišljenu. Ono što je ovde našao sezalo je duboko i podsticalo neodoljivu ljubav i strast. Znao je da će sezonu za sezonom ležati u sobi za odmor i slušati neobavezni razgovor i kojekakva sranja. Činiće to dokle god bude mogao. Znao je, kad je Rouana ušla, da će iščekivati njen povratak kad god bude otišla od kuće. „Čoveče, ovih dana svakog puštaju da igra.“ Spustila se pored Gala i zavukla ruku u kesu s čipsom. „Koji je rezultat?“ „Nerešeno je“, rekao je Triger, „jedan prema jedan - zahvaljujući ćoravom sudiji! Bliži se kraj.“ Zgrabila je Galov gazirani sok. Flašica je bila prazna. „Šta je, da nisi čekao da se vratim i da ti donesem novo piće?“ „Provalila si me.“ Ustala je i uzela koka-kolu. „Popij ovo, svideće ti se.“ Otpila je dobar gutljaj, pre no što mu je dala. „Hvala ti. Kako je kugla s mog lanca?“ „Kako si me upravo nazvao?“ ,,On je to rekao.“ Gal je bez trunke kajanja prebacio krivicu na Trigera. „Mršavo teksasko kopile.“ Nagnula je glavu da bi pročitala naslov knjige koju je Gal odložio. „Iten From?“, ako to čitaš, čudi me da te nisam našla u komi, sa žvalama na bradi.“

Vratio joj je koka-kolu. „Mislio sam da će mi se više svideti ovako starijem, mudrijem i obrazovanijem, ali davi me kao i u dvadesetoj. Hvala bogu što si se vratila ili bi mi se udovi oduzeli od smaračine.“ „Opet se razmećeš knjiškim rečima.“ ,,To je bio odgovor na pitanje iz Libine ukrštenice. Kako je tvoj tata.“ „Zaljubljen je.“ ,,U moćnu crvenokosu.“ Nabrala je obrve. „Voleo bih da je ne zoveš moćnom crvenokosom.“ „Tako sam je doživeo. Kako ti je bilo?“ „Morala sam da izađem na kraj s cvetnim lejama koje je zasadio, s cvećem u vazama, svećama, potpurijem u toaletu...“ „Majko božja! Potpuri u toaletu! Organizovaćemo poteru što je pre moguće! Uhvatićemo ga i deprogramirati! Ne gubi nadu!“ Zavrnula mu je palac, pošto joj je prebacio noge preko krila. Snažno ga je zavrnula. „Kuća mu je najedanput puna šarenila. Bolje rečeno, ispunjena je Elom. Rekla sam sebi da su to tričarije, da ga je okružila gomilom tričarija. Ali nije. Reč je o izgrađenom stilu s dosta šarma. Unela je šarenilo u carstvo bež, prljavobele i smeđe boje. To ga čini srećnim. Usrećuje ga. Ispunio je pukotinu koju nije mogao da zaleči - tako mi je rekao. Shvatila sam nešto: da je imala pravo kad smo je sreli u gradu, dok smo jeli sladoled. Rekla mi je da ako ga nagnam da bira između nje i mene, ona nema ni najmanje šanse. Ako bih to učinila, toliko bih ličila na majku da bih se smučila samoj sebi. Ortak, ne možeš da imaš i jedno i drugo.“ „Ali ti nisi poput nje.“ ,,Ne. Nisam. Moram da se naviknem na to - na nju. Osvetlila ga je iznutra, zbog toga moram biti njen saveznik.“ ,,Ti si retka cura.“ „Ako ga sjebe, odraću je tupim brijačem!“

„To je pošteno.“ „I još nešto. Moram da unapredim svoje ne tako nepodnošljivo kuvarsko umeće.“ „Čekaj malo, kuvala si?“ „Imam desetak jela na repertoaru, od kojih su četiri varijacije besmrtnog sendviča sa sirom.“ „Upravo sam otkrio sasvim novu dimenziju tvog bića. Istražićemo je u šetnji. Hoću cipele.“ Gibons je ušao kad je Gal bacio Edit Vorton na sto da se neko drugi usreći s njom. „Bilo bi dobro kad bi što pre okončali partiju karata. Spremajte se. Još ništa nije zvanično, ali izgleda da će večeras dve grupe krenuti za Ferbanks ili možda pravo u vatru. Mali Medved razrađuje detalje. Bighorn će, po svoj prilici, sutra zatražiti pomoć.“ „Baš kad sam počeo da dobijam“, žalio se Dobi. „Moći ćeš da kupiš nove cipelice za bebu“, podsetio ga je Kartaroš. „Kupiću nove cipele bez gutanja dima, ako još nekoliko puta pokupim pare sa stola.“ „Preporučujem svima iz prve i druge grupe da provere opremu dok još imaju prilike“ dodao je Gibons. „Nikad nisam bio na Aljasci, komentarisao je Gal. ,,To je ozbiljno iskustvo.“ Rouana je zbacila njegove noge s krila. „Uživam u njima.“ Nagurala je još čokoladica u ranac. Posle kraće rasprave je dodala i dve konzerve koka-kole. Bolje da potegne malo više nego da ostane bez najpotrebnijeg. Skinula je odeću u kojoj je posetila oca. Sirena je zavrištala dok je zakopčavala kaiš. Potrčala je u sobu za pripremu da pokupi opremu.

Ušla je u avion i odabrala kutak za sebe. Spustila je opremu i legla. Oslonila je glavu na padobran. Nameravala je da spava. „Kakva je?“ Gal je munuo vrhom čizme. „Velika je.“ „Zbilja? Čuo sam da je zimi hladna i mračna. Da li je to istina?“ Uljuljkivala se vibriranjem motora dok su drugi skakači ulazili. ,,U ovo doba godine ima dosta dnevnog svetla. Drveće nije toliko problematično pri doskoku. Voda je veći razlog za brigu. Ima je mnogo. Ne želiš da promašiš doskočište i sletiš na nju. Ima mnogo vode, zemlje i planina. Nema mnogo ljudi, što je prednost.“ Premestila se i pronašla udobniji položaj. „Skakači u vatru s Aljaske znaju svoj posao. Ova sezona je i kod njih bila sušna. Verovatno su prilično raštrkani i umorni, što je uobičajeno stanje za sredinu sezone.“ Otvorila je oči i pogledala ga u lice. „Divna je. Na divovskim visovima je sneg koji se nikad ne topi. Videćeš jezera i reke obasjane ponoćnim suncem. Imaju i komarce veličine pesnice i medvede veće od oklopnih vozila za prevoz novca. Požari su manje-više isti. Zadatak nam je da ubijemo kopilana i ostanemo živi. Cilj je da se svi vratimo u bazu posle obavljenog posla.“ Zažmurila je. „Naspavaj se. Odmor će ti prijati.“ Spavala je kao klada. Probudila se ukočena kao daska. Laknulo joj je kad je videla da su sleteli u Ferbanks. Dobili su priliku da se opuste, najedu i utvrde strategiju. Požar je zahvatio gotovo dve stotine hektara divljine. Duvao je snažan vetar. U tim uslovima je dobra komunikacija s lokalnim timom bila od presudne važnosti. Uspela je da se dokopa hladnog gaziranog napitka. Gurnula je dva u torbu pre no što su obavili poslednju proveru i ušli u avion. „Imaš pravo“, rekao je Gal, kad su poleteli na jugozapad iz Ferbanksa. „Divna je. Bliži se ponoć po lokalnom vremenu. Meni se čini kao da smo usred podneva.“ „Ne smeš da podlegneš čarima ovih predela. Izgubićeš na oštrini. Požar će te proždrati živog.“

Morao je da promeni ugao posmatranja da bi video vatru. Premestio je ravnotežu kad se avion zatresao posle turbulencija. „Još jedna paklena čeljust. Spreman sam“, dodao je kad ga je oštro pogledala. Video je bele vrhove planina kroz stubove dima. Denali. Divljina na severu i istoku plamtela je sjajnim plamenom. Nastavio je da posmatra i upija, a ona je krenula pozadi da bi se posavetovala s Mladim Drvetom i Kartarošem, koji je radio kao osmatrač. Svi su se nakačili na prozore. Gledali su dole, u ono s čim će se boriti. „Doskočićemo na čistinu među brezama, na istočnoj strani. I domoroci su tamo doskočili. Kartaroš će baciti trake. Pratite njihov let.“ „Bože, da li ste ga videli?“, pitao je neko. „Liči na džinovsku vatrenu oluju“, reče Gal. „Dosta je zapadno od doskočišta. Budite pribrani“, oglasila se. „Spremite se i smirite se. Ne gubite glavu.“ „Pazite na rezervne padobrane!“, rekao je Gal. Prilagođavao se naginjanju i poskakivanju letelice i pratio let traka. Vetar je donosio vonj i dim, blagi nagoveštaj onog što sledi. Rouana je prišla vratima. Osmehnula mu se i skočila. Stovič je skočio za njom. Ujednačio je dah kad je na njega došao red. Slušao je šta Kartaroš priča o otporu. Utisnuo je ciljanu čistinu u um i poleteo posle lakog udarca po ramenu. Veličanstvena je, razmišljao je dok ga je vetar šibao. Pucao mu je pogled na zapanjujući visoke vrhove, nemoguće duboko plavetnilo vode i zelenilo leta, u oštrom kontrastu sa zloslutno crvenim, crnim i narandžastim plamenom. Padobran mu se otvorio i ispunio vazduhom. Pad se preobrazio u lebdenje. Pokazao je Gibonsu, partneru u skoku, oba palca.

Zahvatila ga je snažna struja i pokušala da ga odgura ka jugu. Borio se s njom u gustom dimu. Ponovo ga je zahvatila i snažno cimnula. Načas je ugledao duboko, sneno plavetnilo. Ma nema šanse, pomislio je. Nema šanse da će pasti u vodu posle Rouaninog upozorenja. Potezao je konopce i procenio da će promašiti doskočište. Ponovo ih je podesio. Doskočio je između breza psujući. Nije pao u vodu, ali je zamalo završio u njoj. Rouana i Mlado Drvo dotrčali su do njega dok je nervozno sakupljao padobran. „Mislila sam da ćeš se zasigurno napiti vode.“ „Naišao sam na gadnu vazdušnu struju.“ ,,I ja. Zamalo što se nisam okvasila. Budi zahvalan što nisi mokar ili što ne hramlješ.“ „Malo sam pocepao pađobran.“ „To me ne čudi.“ Osmehnula se, kao pre skoka u prazninu. „Kakva vožnja!“ Kad su svi skakači sleteli, Mlado Drvo se posavetovao s Rouanom i Gibonsom, dok su se ostali bavili opremom i zalihama. „Mislili su da če ga suzbiti. Poslali su četrdeset skakača na njega. Prva dva dana činilo se da imaju uspeha. Zatim se obrušio na njih. Usledio je niz vatrenih oluja. Imali su probleme s opremom i nekoliko ozbiljnih povreda.“ ,,S uobičajenom gomilom sranja“, oglasio se Gibons. „Imaš pravo. Dogovaraću se sa šefom ovdašnjih skakača i tipovima iz Kancelarije za upravljanje državnim zemljištem i iz Šumske službe. Provozaću se helikopterom da bih bolje osmotrio situaciju. Evo šta ćemo sad.“ Podigao je štap i nacrtao grubu mapu na tlu. „Gibonse, povedi tim i počni da radiš na levom krilu. Iskrčili su liniju buldožerom. Tu ćeš se povezati s lokalnim timom. Ovde imaš izvor vode za pumpe. Ro, ti pođi desno. Napadaj ga, davi ga, pali ga.“

„Uhvatiću ga za rep“, rekla je prateći mapu na zemlji. „Izgladneću ga.“ „Pokazaćemo im šta Zuliji znaju! Čvrsto ćemo ga zgrabiti za rep! Prodrmaćemo ga i napasti glavu!“ Proverio je sat. „Ako se dovoljno potrudimo, stići ćemo do glave za petnaest-šesnaest sati.“ Raspravljali su o strategiji, detaljima i pravcima napredovanja, čučeći u brezovom gaju dok su skakači spremali testere, kutije s bakljama, pumpe i creva. Gibons je skočio na noge i mahnuo pulaskijem ka nebu. „Hajdemo!“, povikao je. ,,Po deset ljudi u svakom timu!“ Mlado Drvo je udario dlanom o dlan, kao kapiten tima pre velike utakmice. „Požurite, Zuliji!“ Požurili su. Rouana i njen tim su, kao što je planirano, bakljama podmetali požare da bi stvorili koridor spaljenog zemljišta između razbesnelog desnog krila i pomoćnog puta. Sekli su mrtvo drveće i proširivali liniju. Napredovali su na sever od doskočišta. Ako zmaj bude pokušao da zavije istočno i pregazi drumove da bi napao imanja i brvnare, crknuće od gladi pre no što do njih stigne. Ostatak noći i dobar deo dana obuzdavali su požar. On je urlikao i praskao, rigajući ugarke. Vetar ih je raznosio po suvoj tundri. „Čalabrcnite nešto“, obznanila je. „Izvideću popaljeno zemljište da bih ocenila položaj Gibonsovog tima.“ Dobi je izvukao izgužvani sendvič iz torbe. Bacio je pogled na visoke kule dima i vatre. „Nikad nisam video veći.“ „Orijaš se razgoropadio“, složila se Rouana, „ali znate šta govore o Aljasci: ovde je sve veće. Najedite se. Pred nama je dalek put.“ Ne može im dati mnogo vremena za odmor. Precizno planiranje vremena i brzo delovanje biće vitalne alatke kao pulaski i testere, zato što Dobi nije pogrešio. Imali su posla s jebeno velikim požarom, većim od predviđenog. Na liniji je zaključila da je i širi po opsegu.

Vazduh je bio prožet mirisom borove smole i katrana. Dim se dizao kao niz sivih traka s plamenom opustošene zemlje, nekad obrasle nedirnutom šumom. Unakažena i pocrnela stabla ležala su kao pali vojnici na bojnom polju. Nije čula zvuk testere niti povike ljudi preko glasa vatre. Gibons nije bio tako blizu kao što se nadala. Zaustavila se. Izviđanju je došao kraj. Na povratku je pojela bananu i čokoladicu. Gal joj je krenuo u susret s energetskim napitkom u ruci. „Šta ima, šefe?“ „Prodrmali smo mu rep, kao što je planirano. Ispostavilo se da je prokleto dugačak. Daćemo sve od sebe da se sretnemo s Mladim Drvetom u dogovoreno vreme. Približavamo se izvoru vode. Trebalo bi da bude na stotinak metara odavde, ka zapadu. Zaronićemo aparaturu i razvući creva. Pumpaćemo vodu i polivati neman kao Doroti zlu vešticu.“ Otpila je malo njegovog energetskog napitka. „Razgoreo se, Gale. Neka mastiljara je predugo oklevala da pozove pojačanje. Zajahao je vetar. Ako ga bude jahao dovoljno žustro, zaobići će nas. Moramo što pre da stignemo do vode da bismo ga polili po leđima.“ „Daćemo sve od sebe.“ Uložili su silan napor da pre požara, koji je bacao ugarke kao siledžija iz školskog dvorišta kamenje, stignu do brze planinske rečice. Neman je urlala, kao da ih zasipa neprekidnim baražom uvreda i pretnji. „Dobi, Testero, potamanite te tačkaste požare! Libi, Trigeru, Južnjaku, zaduženi ste za mrtvo drveće i šipražje. Ostali, postavite pumpe i razmotajte crevo.“ Ščepala je pumpu i povezala je s izvorom energije. Brzim pokretima je pričvrstila glavni ventil. Proverila je zaptivač. Zategla ga je ključem iz torbice za alat. Ovde ćemo ga prisiliti na povlačenje, pomislila je. Moramo ili ćemo biti prinuđeni da se povučemo i krenemo na istok zaobilaznim putem. To će značiti predaju stotina hektara, uz rizik da im se vatra

došunja iza leđa i da ih otera dalje od glave, Gibonsa i pobede. Postavila je ventil u obliku slova Y na izlaznu stranu pumpe. Ručno ga je zatezala. Nije mogla da ga zategne iz prve. „Polako, polako.“ Pokušala je ponovo. Krivila je žurbu za neuspeh. Pažljivo je ispitala ventil posle novog neuspeha. „Isuse Hriste! Isuse! Nema navoja! Ventil na ovoj pumpi nema navoj!“ Gal je podigao glavu sa svog posla. „Imam isti problem!“ „Kod mene je dobra!“, oglasila se Dženis s treće pumpe. ,,Ide!“ „Zagrej mašinu, pokreni je!“ Ali jedna pumpa neće biti dovoljna, pomislila je. Biće kao da gase vatru ručnom prskalicom. „Sjebani smo!“ Tresnula je neupotrebljivu pumpu. Gal je presreo njen pogled. „Nemoguće je da su ventili bez navoja slučajno završili u opremi!“ ,,Ne mogu sad da brinem o tome! Zadržavaćemo ga s jednom dok možemo. Iskoristićemo to vreme za prosecanje i kopanje linije. Vratićemo se do stare linije iskrčene buldožerom. Zatim ćemo se povući ka istoku. Prokletstvo! Predaćemo toliko zemljište! Nema vremena za dopremanje novih pumpi ili ljudstva. Mogli bismo da ih aktiviramo kad bih imala prokletu lepljivu traku!“ „Lepljiva traka! Čekaj malo!“ Uspravio se i potrčao do mesta na kom je Dobi lopatao zemlju preko umirućeg požarčića. Rouana je zapanjeno posmatrala kako se vraća s koturom lepljive trake. „Osim bez tabaska, Dobi ne prelazi prag ni bez nje.“ „Moglo bi da upali. Nadam se da će držati dovoljno dugo.“ Radili su udruženim snagama. Umotali su i povezali neispravne ventile. Dodali su još jedan sloj trake pre no što su pristupili upalili mašine. „Drži mi palčeve!“, rekla je Galu i počela da poteže konopac. „Uspeli smo“, promrmljala je kad je voda potekla. „Hajde, samo nastavi. Lepljiva traka leči sve rane. Držite palčeve.“

Povezala je pumpu s crevom. ,,Radiće?“ ,,Radi!“, ispravila ga je i pritisnula dugme za pokretanje i zagrevanje motora. „Trigere, zadužen si za pumpu! Pokreni ovu drugu“, rekla je Galu. „Nemoguće je da su obe bile pokvarene“, promrsio je Gal dok su radili. „Zaista je nemoguće. Neko se debelo zajebao ili je...“ „Namerno to učinio.“ Nije reagovala na tu opasku. Pogledala ga je u oči. „Sad je najvažnije da ih osposobimo za rad. Za to ćemo se pobrinuti kad se izvučemo iz ovog škripca.“ Naterali su požar na povlačenje i zadržali položaj. Povukli su vlažnu liniju crevima. Lopatama su vraćali žar pravo u grlo požara. Tinjajući gnev je nagrizao Rouanino zadovoljstvo dobro obavljenim poslom. Namerno ili slučajno, nepažnjom ili sabotažom, tek čitav tim se našao u velikoj opasnosti zato što su verovali opremi. U dogovoreno vreme za sastanak s Mladim Drvetom bili su na osam stotina metara južno od glave. Na taj položaj su izbili posle četrnaestočasovne ljute bitke. Rasporedila je veći deo tima prema severu. Poslala je dvojicu pozadi da provere mesta na kojima su podmetali požare. Ponovo se zaputila preko spaljenog zemljišta. Javila se bazi s izveštajem o neispravnoj opremi i postignutom napretku. Na ovom izviđanju je, kad je prešla spaljeno zemljište, čula zuj testera. Ohrabrena, krenula je za zvukom. Ubrzo je naišla na Gibonsovu liniju. ,,Da li sam ovo čudo nazvao gomilom govana?“ Zastao je da bi podlakticom otro znoj s čela. „Šta je sledeći stepen gradacije?“ ,,To je ovo. Snašlo nas je sve osim Bigfuta. Dve pumpe su bile spakovane sa ventilima bez navoja.“ ,,A ja imam tri neispravne motorne testere. Dve imaju mrtve svećice, a jedna prekinut kabl za startovanje. Pukao je posle prvog potezanja. Morali smo da...“ Ućutao se. Na njegovom licu se ogledala sumnja i neverica. „Šta se to događa, Ro?“

„Porazgovaraćemo o tome, ali sad moram da se vratim do svog tima. Kako stvari stoje, dobro ćemo proći ako do glave stignemo u sledeća tri sata.“ „Koliko ste istočno?“ „Oko šest stotina metara. Stežemo požar. O svemu ćemo popričati u logoru. Možda ćemo ga suzbiti večeras, ali ga nećemo ubiti.“ „Ljudima je neophodan odmor. Videćemo kako će biti. Javi se oko deset, ako se pre toga ne povežemo.“ „Čućemo se.“ Požurila je ka svojim ljudima. I ovog puta je sledila zvuk testera. Zatekla ih je kako prosecaju liniju kroz crnu smreku. Osamnaestočasovna borba s požarom ostavila je traga na skakačima. Svuda je opažala iscrpljenost, prazne poglede, opuštene vilice. Uhvatila je Libi za ruku i sačekala da izvadi čepove za uši. „Duža pauza! Jedan sat! Prosledi po liniji!“ „Hvala bogu!“ „Izvideću u pravcu glave da bih znala šta nas čeka.“ „Naprašiću ga, kakav god da je, samo da malo dremnem.“ Dala je znak Galu. „Izvideću glavu. Možeš da pođeš sa mnom, ali ćeš izgubiti sat odmora.“ „Radije ću prošetati divljinom s mojom ženskom.“ ,,Hajdemo.“ Hodali su kroz smreku, dok su skakači odlagali alatke i padali po kamenitom tlu. „Gibons je imao tri pokvarene motorne testere - dve mrtve svećice i jedan neispravan kabl za startovanje.“ „Nesumnjivo se radi o sabotaži.“ „Taj stav neće biti zvaničan pre stručne procene, ali - da, o tome se radi.“ „Kartaroš je bio osmatrač. To znači da je nadzirao utovar.“

„Utovar je operativni termin“, podsetila ga je. „Od njega se nije očekivalo da proveri svaki ventile i svećice, već samo da vidi da li je sva predviđena oprema na broju.“ ,,Da, to je tačno. Vidi, volim Kartaroša i ne želim da pokazujem prstom na bilo koga, ali ovako nešto? Ovo je maslo nekog od nas.“ To je bila nepodnošljiva pomisao. „Veliki broj ljudi imao je pristup opremi. Pomoćno osoblje, mehaničari, piloti, čistači. Ne bi trebalo samo da se pitamo ko je učinio ovako nešto, već i zašto je to učinio.“ ,,To je veoma dobro zapažanje.“ Odlučila je da popije jednu od dragocenih koka-kola, zbog kofeina i šećera. S njom će lakše progutati čokoladicu. „Ne bismo se našli u zamci“, dodala je. „Imali smo vremena da odstupimo i da se domognemo bezbedne zone. Izvukli bismo se i da nismo popravili pumpe i održali liniju.“ „Ali...“, negodovao je. ,,Da, da je situacija bila drugačija, da smo upali u zamku i da su nam creva bila neophodna da se izvučemo, nekoliko nas bi se ozbiljno povredilo ili bi se desilo i nešto gore.“ „Zločinac je mogao da ima više motiva. Možda je hteo da nam napravi probleme i podmeće klipove pod noge, da nam smanji šanse u borbi protiv požara, ili da se neko od nas povredi ili strada.“ „Nijedna od tih mogućnosti mi se ne dopada.“ Svaka joj je izazivala mučninu. ,,S obzirom na dosadašnja dešavanja, bojim se da je treća mogućnost najverovatnija. Mladi Medved je naredio kompletnu proveru opreme u bazi. Prevrnuće i proveriti sve, i pertle na čizmama.“ Skinula je rukavice da bi protrljala umorne oči. ,,Ne želim da traćim snagu na jalovu ljutnju“, rekla mu je, „ne dok se ne demobilišemo. Bože, Gale! Gledaj kako plamti!“ Zastali su na trenutak. Zurili su u ognjeni zid. Mnogo puta se borila s požarima. Znala je kako se to radi. Ali nikad se nije borila protiv dva neprijatelja u istom ratu.

26 Ela je posmatrala Lukasa preko lepog stola za doručak na verandi. Nije dugo pripremala obrok - palačinke i pržena jaja. Servirala ga je na najboljem porcelanu, zajedno s mešanim bobicama u lepoj staklenoj činiji, koktelom od soka od pomorandže i šampanjca u visokim kristalnim čašama i nebeskoplavim hortenzijama u niskoj, četvrtastoj staklenoj vazi. Ponekad bi dobila želju da se potrudi oko hrane. Lukas je primećivao i neštedimice hvalio njen trud. Zahvaljivao bi joj na ukazanoj pažnji čak i kad bi mu poslužila hladne pahuljice sa šoljom crne kafe. Ovog jutra je bio škrt na rečima. Odsutno se igrao hranom koju je tako pažljivo pripremila. Pitala se da li žali zbog odluke da uzme slobodan dan koji će provesti s njom, cunjajući po sajmu antikviteta. Podsetila se da je cunjanje po buvljaku bila njena ideja. Da li ijedan muškarac uživa u pomisli na celodnevnu kupovinu? „Znaš, palo mi je na pamet da bi možda voleo da radiš nešto drugo“, rekla je da bi ga privolela na razgovor. ,,Šta?“ Podigao je pogled s tanjira. „O, izvini!“ „Šta bi danas radio, kad bi mogao da radiš bilo šta?“ „Najiskrenije, bio bih na Aljasci s Rouanom.“ „Zabrinut si za nju?“ Uhvatila ga je za ruku. „Znam da svaki put brineš, ali si sad zabrinutiji no inače. Imam li pravo?“ „Razgovarao sam s Malim Medvedom dok si spremala doručak. Mislio je da bi trebalo da znam... Ma dobro je. Dobro su“, rekao je kad ga je snažnije stisnula. „Ali požar je žilaviji i veći no što su mislili. To se dešava“, dodao je slegnuvši ramenima. „Zabrinut sam zato što se ispostavilo da su skočili s dosta neispravne opreme i alata.“ „Zar se takve stvari ne pregledaju i redovno održavaju? Tako nešto ne bi smelo da se desi.“

„Jesu, proverene su i isprobane. Opšte je uverenje da ih je neko čačkao.“ „Hočeš reći... Bože, Lukase, nije ni čudo što si zabrinut. Šta ćemo sad?“ „Ispitaće opremu, istražiti slučaj i napisati izveštaj. Mali Medved je već naredio proveru celokupne opreme u bazi.“ „To je dobra mera, ali neće pomoći Rouani i ostalima u borbi protiv požara.“ ,,Ko se bori s požarom, mora da se uzda u sebe, tim i u svoju opremu. Moja cura mogla je da nastrada.“ „Ali dobro je? Jesi li siguran da jeste?“ „Jesam. Radili su gotovo dvadeset četiri sata i tek onda se ulogorili. Sad spava. Napali su ga danas. Imali su svetla. Bacili su im još opreme. Šalju još jednu turu skakača i elitnih vatrogasaca. Još jedan tanker s muljem i...“ Ućutao je, blago osmehnuo i odmahnuo rukom. „Dosta smo pričali o požarima.“ Odmahnula je glavom. „Nismo. Samo nastavi. Hoću da mi sve potanko izložiš.“ „Zatekli su veliko sranje. Odgovorni na Aljasci prekasno su zatražili pomoć u ljudstvu i opremi od drugih država. Vetar jako i nepredvidljivo duva. Imamo posla sa sto posto aktivnim područjem. Požar stvara sopstvene vremenske prilike“, nastavio je. Sa zadovoljstvom je primetila da se opustio i raspričao. „Pokrenuo je oluju i stalno napada liniju. To znači da seje manje požare, valja se i opire pokušajima suzbijanja i ograničavanja. Glava požara porađa ognjene oluje u vidu dvadeset pet metara dugih plamenih jezika.“ „Blagi bože!“ „Impresivni su“, rekao je i zapanjio Elu osmehom. „Voleo bi da si tamo.“ Sumnjičavo ga je odmerila. ,,I ne samo zbog Rouane.“

„Mislim da ta želja nikad ne izvetri do kraja. Najvažnije je da su obavili dobar posao. Čeka ih pakleni dan, ali će do večeri slomiti otpor stihije.“ „Znaš li šta bi trebalo da uradiš - šta bi bilo najbolje za tebe izuzev leta na Aljasku i skakanja iznad Rouaninog logorišta? Idi u bazu.“ „Nisam im potreban.“ „Možda si se povukao, ali si ti još uvek Gvozdeni Trip. Kladim se da bi našli posla za osobu tvoje stručnosti i iskustva. Tako ćeš se osećati bližim Rouani.“ „ Ali isplanirali smo dan“, podsetio ju je. „Lukase, mislila sam da si me dosad bolje upoznao?“ Prineo je njenu ruku usnama. „Verujem da jesam. Smatram da si i ti mene upoznala.“ „To je divna misao.“ „Pitam se kako bi primila... Hteo sam da te pitam mogu li da se uselim ovde. Da li mogu da živim s tobom?“ Isprva ga nije razumela. ,,Ti hoćeš da živimo zajedno? Ovde?“ „Znam da ovde imaš sve što ti je potrebno i da se viđamo tek nekoliko meseci. Možda ti je potrebno...“ ,,Da.“ „Da?“ „Hoću da kažem da ovde imam sve što mi je potrebno samo kad si ti tu. Moj odgovor je - da, odlučno i neporecivo da.“ Nasmejala se, oduševljena njegovim smetenim pogledom. „Koliko brzo možeš da se spakuješ?“ Ispustio je vazduh, podigao visoku kristalnu čašu i otpio dobar gutljaj koktela. „Mislio sam da ćeš odbiti ili da ćeš reći da je bolje da još malo sačekamo.“ ,,U tom slučaju nije ni trebalo da pitaš. Sad nemaš kud.“ „Nemam kud do da živim s divnom ženom koja me dobro poznaje i uprkos tome želi pored sebe. Zbilja mi nije jasno šta sam učinio kako

treba.“ Spustio je čašu. „Ponovo sam načinio grešku u koracima. Prvo je trebalo da kažem da te volim. Ela, volim te!“ ,,Lukase!“ Ustala je, zaobišla sto i sela u njegovo krilo. Obuhvatila mu je lice rukama. „Volim te.“ Poljubila ga je. Priljubila se uz njega. „Tako sam srećna što je mom sinu palo na pamet da mi daruje kurs iz padobranstva.“ Uzdahnula je i protrljala obraz uz njegov. „Tako sam srećna!“ Kad je otišao, prilagodila je svoje dnevne planove novoj stvarnosti. Morala je da napravi mesta za muškarca u kući. Za njenog muškarca. Oslobodiće mu prostor u ormanima i fiokama. Podeliće s njim kuću koju je u potpunosti prilagodila sebi. Upiće njegove kretnje i senke. Zapanjila se kad je shvatila u kojoj meri to želi i koliko čezne da spozna kakve će senke biti kad se pomešaju s njegovim. Shvatila je da mora napraviti spisak neophodnih zadataka. Na prvom mestu će biti kancelarijski prostor, pomislila je, dok je uzimala beležnicu i olovku da zapiše ideje. Lupkala je olovkom po stolu. Trudila se da odluči koji bi deo kuće najviše odgovarao toj nameni. ,,Ma, kome je sad do razmišljanja!“ Nasmejala se, bacila olovku i zaplesala po kuhinji. Zvaće decu da im saopšti novost. Sačekaće dok se malo ne smiri, da ne pomisle da je podetinjila i da se kikoće kao tinejdžerka na maturskoj večeri. Upravo tako se osećala. Uplašila se od telefonskog zvona. Smirila se kad je videla Ajrinin broj. Dva puta je plitko udahnula. ,,Halo.“ „Ela, Ela, možeš li da dođeš kod mene? Leo je zvao.“ „Uspori malo!“, zamolila je kad ju je prijateljica zasula poplavom reči. „Leo te je zvao?“

„Predao se. Nalazi se u policijskoj stanici i želi da razgovara sa mnom. Dozvolili su mu da me pozove. Neće ni da zucne dok ne razgovara sa innom. Ne znam šta da radim.“ „Nemoj ništa da radiš. Dolazim po tebe.“ Strgla je mobilni s punjača i zgrabila tašnu u prolazu. Na putu ka vratima pozvala je Lukasa. „Idem do Ajrin. Leo se predao.“ „Gde je?“, pitao je Lukas. „Gde je?“ „Zvao je iz policijske stanice.“ Zalupila je vrata automobila i premestila telefon iz ruke u ruku da bi vezala pojas. „Kaže da neće progovoriti dok ne popriča s njom. Otpratiću je.“ ,,Ne približavaj mu se, Ela.“ „Neću, ali ne želim da ide sama u stanicu. Zvaću te čim se vratim.“ Prekinula je vezu i ubacila telefon u tašnu dok se spuštala prilaznim putem ka drumu. Buđenje s pogledom na planinski lanac i Denali popravljalo joj je raspoloženje. Rouana je, stojeći u logoru, imala osećaj da su planine na njenoj strani. Skakači su se satirali od posla. Nosili su opekotine, modrice, čvoruge i ogrebotine kao odlikovanja. Nisu posekli zmaja, ne još, ali su ga đavolski izranjavili. Imala je pouzdan i snažan predosećaj da će mu danas zariti mač u srce. Izranjavljeno i iscrpljeno ljudstvo uspelo je da odspava dobra četiri sata. Sad su punili stomake. S još ljudi, opreme, dodatnim vatrogasnim kolima i dva buldožera, mogli bi poleteti kući do večeri. Prepustiće čerečenje zmaja i čišćenje terena lokalnim vatrogascima. San je, zaključila je, majka optimizma. Odgovorila je na radio-signal. ,,Ro se javlja iz logora, govorite!“ „Mali Medved, baza! Ovde je neko ko bi hteo da razgovara s tobom.“

„Kako je moja devojčica?“ „Zdravo, tata. Dobro sam. Posmatram golemu planinu i razmišljam. Volela bih da si ovde. Gotovo!“ „Primljeno! Lepo je čuti tvoj glas. Čuo sam da si juče imala izvesnih nevolja. Gotovo!“ „Nije to bilo ništa s čim nismo mogli da izađemo na kraj, s nešto žvakaće gume i lepljive trake. Juče smo ga smekšali.“ Gledala je kako oblak narasta iznad parka i kao se pramenovi dima dižu sa zelenih ostrva. Dolazimo po tebe, pomislila je. „Danas ćemo ga isprašiti. Gotovo!“ „Primljeno! Ro, nešto bi trebalo da znaš.“ Rekao joj je za Lea. Posle razgovora je prišla Galu i sela pored njega. „Vraški dobar pogled“, oglasio se. „Libi se zaljubila. Hoće da se preseli ovamo. Daće nam korpu da bi prešla u jedinicu na Aljasci.“ „Ljudi padaju na planine, Gale. Leo se jutros predao. U pritvoru je.“ Pogledao je i otpio nešto kafe. „To znači da je ovo prokleto dobar dan.“ „Pretpostavljam da jeste.“ Uzdahnula je. „Da, pretpostavljam da jeste. Hajde da ubijemo ovog zmaja namrtvo i da ga učinimo još boljim.“ „Slažem se“, rekao je. Nagnuo se da je poljubi. Ajrin se silno potresla kad je ušla u sobu i ugledala Lea, lisicama vezanog za sto. Izgubio je na težini. Kosa mu se proredila. Padala je preko okovratnika jarkonarandžastog zatvorskog kombinezona. Ko zna otkad se nije brijao, pomislila je. Neuredna seda brada uokvirivala je zapanjujuće mršavo i izmučeno lice. Izgledao je kao divljak, kao kriminalac. Izgledao je kao stranac. Da li je moguće da ga je poslednji put videla pre samo mesec dana? ,,Ajrin.“ Glas mu se slomio. Okovi su grozno zazvečali kad je posegnuo prema njoj.

Morala je da skrene pogled da bi se pribrala. Prostorija je bila zagušljiva i preterano osvetljena. Videla je svoj odraz na širokom ogledalu. Iza njega su vrebale radoznale oči. Gledala je policijske serije, znala je kako to ide. Zapanjila se kad je videla ženu u ogledalu. Ko je ta stara, koščata prikaza, neuredne frizure i tužna lika? To sam ja, pomislila je. I ja sam stranac. Nismo više oni koji smo nekad bili. Nismo oni koji bi trebalo da budemo. Da li nas posmatraju iza tog stakla? Naravno da nas posmatraju. Motre nas, prosuđuju i osuđuju. Ta ideja je razgorela ono malo ponosa koji joj je ostao. Ispravila je ramena, podigla bradu i pogledala supruga u oči. Prišla je stolu i sela. Nije prihvatila pruženu ruku. „Ostavio si me.“ „Žao mi je. Mislio sam da će tako biti bolje za tebe. Hteli su da me uhapse, zbog ubistva. Mislio sam da će biti bolje ako odem i da se vratim kad pronađu pravog ubicu.“ „Gde si otišao?“ „Otišao sam u planine. Nisam se zadržavao na jednom mestu. Poneo sam radio. Očekivao sam da će javiti da su nekog uhapsili. Ali nisu. Neko mi je smestio, Reni. Samo sam...“ „Tebi? Tebi, Leo? Potpisala sam se pored tebe i založila naš dom za kauciju. Pobegao si! Zbog tvog bekstva ćemo izgubiti kući zato što ni dva posla nisu dovoljna da isplatim rate.“ Iskreni bol sevnuo je na njegovom licu. „Nisam razmišljao o tome dok nisam otišao. Nisam razmišljao kako treba. Smatrao sam da će tebi i bebi biti bolje ako odem. Nisam razmišljao...“ „Nisi mislio da ću ostati sama i da neću znati gde mi je suprug, ni da li je živ ili mrtav? Nisi mislio da me ostavljaš s bebom o kojoj se valja brinuti, neplaćenim računima i pitanjima na koje valja odgovoriti nakon što sam sahranila kći?“

„Našu kći, Reni!“ Obrazi su mu pocrveneli ispod brade kad je lupio pesnicom o sto. „Misle da sam ubio svoje dete! Kažu da sam joj slomio vrat i zapalio njen leš kao đubre u buretu! Da li i ti tako misliš? Da li?“ „Prestala sam da razmišljam, Leo.“ Čula je sopstveni glas, istrošen poput njene kose i lica. „Morala sam, da bih se kotrljala od dana do dana, od jednog do drugog zadatka, od jednog do drugog računa. Ostala sam bez deteta, supruga, vere. Ostaću i bez kuće i unučeta.“ „Živeo sam kao životinja“, počeo je. Nastavio je posle kraće pauze. ,,O čemu govoriš? Ne mogu da odvedu Šajlo.“ ,,Ne znam da li mogu ili ne mogu, ali znam da nisam mogla sama da je odgajam, bez para, kuće u kojoj bi rasla i dovoljno slobodnog vremena. Brejnerovi će sutra doći i odvešće je u Nebrasku.“ ,,Ne!“ Gnev je zaplamteo na strančevom licu. „Nemoj, Ajrin! Prokletstvo, poslušaj me!“ ,,Ne psuj me!“ Glava mu se trgla unazad kao da je ošamaren. „Učiniću ono što je najbolje za bebu, Leo! Ti se ne pitaš o tome! Ti si nas napustio!“ „Radiš ovo da bi me kaznila!“ Više se nije osećala tako umorno, istrošeno i tužno. Nije imala ovu sigurnost i jasnoću misli otkad su joj saopštili da je Doli mrtva. „Tvrdiš da te kažnjavam? Pogledaj se, Leo! Čak i kad bih imala nameru da te kaznim, ne bih to učinila! Već si dosta i sam postigao na tom planu. Kažeš da si živeo kao životinja - e pa sam si to izabrao.“ „Učinio sam to zbog tebe!“ „Možda veruješ u to. Možda ti je neophodno da u to veruješ. Baš me briga. U ovoj priči postoji i nedužna beba. Ona mora biti na prvom mestu. Po prvi put u životu se stavljam posle nje, a ispred tebe Leo. Ispred svakog drugog.“ Nešto se uzburkalo u njoj. To nije bio gnev, pomislila je. Bila joj je muka od gneva i očajanja. Iskreno se nadala da je ono što se uzburkalo u njoj bila vera - u samu sebe. „Učiniću za sebe ono što moram. Razmisliću o svemu, ali ću otići. Najverovatnije ću se preseliti bliže Šajlo. Preuzimam svoju polovinu onog što je rečeno i učinjeno, a tebi ostavljam tvoju.“

Trgnuo se unazad, kao da ga je ošamarila. „Ostavićeš me u zatvoru kad mi je podrška supruge najneophodnija?“ „Kažeš da ti je neophodna“, rekla je i odmahnula glavom. „Moraš da se navikneš da tvoje potrebe višu nisu u prvom planu. Doći ćeš na red posle Šajlo i posle mene. Podržavala sam te. Obavila sam supružničku dužnost. Podržala sam te svim svojim snagama. Promenio si situaciju iz osnove kad si pokazao da nisi spreman da isto učiniš za mene.“ „Slušaj me pažljivo, Ajrin. Slušaj me! Neko je uzeo tu pušku i pištolj iz moje kuće! Učinio je to da bi me uništio!“ „Nadam se da je to istina, tvoje duše radi. Ti i Doli ste našu kuću preobrazili u bojno polje. Niste me dovoljno voleli i cenili da biste sprečili taj rat. Ostavila me je bez oklevanja. Kad smo je primili nazad, pošto roditelji to čine, lagala je i mutila vodu kao i uvek. Svađali ste se i kidali, kao i uvek. Ja sam patila između vas, kao i uvek.“ Neka joj se Bog smiluje, pomislila je. Žaliće svoje dete dok god je živa, ali joj taj rat neće nedostajati. „Sad je više nema. Moj život je u tako užasnom stanju daviše ne mogu da prihvatim da je to rezultat božje volje. Ne mogu. Ostavio si me samu u tami kad mi je podrška bila najpotrebnija. Ne znam šta jesi ili nisi uradio, ali toliko znam. Znam da od tebe neću dobiti neophodnu podršku i da moram da počnem da se oslanjam na sebe samu. Već neko vreme to činim.“ Ustala je. „Trebalo bi da pozoveš advokata. On ti je sad najpotrebniji.“ „Znam da si potresena. Znam da si ljuta na mene. Pretpostavljam da imaš puno pravo na to. Ipak te molim, da me ne ostavljaš ovde samog. Preklinjem te, Ajrin!“ Pokušala je, poslednji put, da unutar sebe pronađe ljubav ili sažaljenje. Nije našla ništa. „Doći ću kad budem mogla. Doneću ti ono što mi kažu da mogu da ti donesem. Sad žurim na posao. Ne smem da odsustvujem. Pomoliću se za tebe ako budem bila u stanju da se opet pomolim.“ Mali Medved je pozdravio Meta kad se mladić vratio s trčanja.

„Da li si završio vežbanje za danas?“ „Jesam. Nameravao sam da se istuširam i doručkujem. Imaš li nekog posla za mene?“ „Dobro bi nam došla pomoć oko opreme pre provere. Tim se vratio iz Vajominga dok si trčao.“ „Avion mi je proleteo iznad glave. Da li su i oni imali problema?“ „Još jedna neispravna pumpa.“ ,,Sranje!“ „Mehaničari proveravaju svaki centimetar ostalih pumpi. Pregledaju testere i druge alatke. Raspakovali smo sve padobrane. Naložio sam majstorima za pakovanje da ih pregledaju. I Gvozdeni je ovde. Pomaže nam u poslu.“ „Isuse Hriste, ne misliš valjda da je neko dirao padobrane?“ ,,Da li bi ti rizikovao?“ Met je skinuo kapu i prešao rukom po kosi. „Verovatno ne bih. Ko bi, dođavola, učinio tako nešto?“ „Budi siguran da ćemo to otkriti. Gvozdeni je doneo novosti. Leo Brejkmen se jutros predao.“ „Vratio se? U Mizulu? Da li je u policiji?“ „Tamo je. Pitam se otkad se muva po okolini.“ „Mogao je da uradi ovo. Da nam naškodi.“ Met je skrenuo pogled i odmahnuo glavom. „Pretio je Ro. Pucao je na nju. Zaboga! Oštetio je opremu. Šta smo toliko učinili njemu i njegovima! Nismo mu ni na koji način naudili, što on ne može da kaže za sebe.“ „Dužnost nam je da se staramo o svojima. Istuširaj se, čalabrcni i javi na dužnost u sobi za pripremu.“ ,,U redu. Čujte, ako sam potreban na spisku skakača...“ „Zasad nećeš biti na njemu.“ „Cenim tu pažnju. Moji roditelji će stići predveče. Reći ću im da ću možda morati da skratim odsustvo. Ne želim da mi tražiš zamenu pored tolikih sranja. Zovi me ako ti zatrebam.“

„Primljeno, momče!“ Udario je Meta po ramenu. Požurio je u bazu. Poslao je dvadeset i jednog čoveka na Aljasku. Neće se vratiti do sutra. Jedna grupa tek što je sletela. Umorni su i ne slute da bi Zuliji mogli zatrebati i u Kaliforniji. Prognoze su bile nemilosrdne. Obećavale su suvo vreme sledeće dve nedelje. Neka bude proklet ako ih pošalje u prvoj turi pre nego što se uveri i bude apsolutno siguran da je svaki vez, svaka kopča, svaki jebeni patentzatvarač i dugme prošlo najstrožu proveru. Srce ga je zabolelo pri pomisli na Džima. Nesreće se ne mogu kontrolisati, ali on hoće i može da kontroliše ovo sranje iza kog stoji nečiji zli um. Poručnik Kvinok se krajem veoma dugog dana odvezao do baze. Zeleo je da se vrati kući, da vidi ženu i decu i večera s njima, kao što svakodnevno čine muškarci koji ne rade u policiji. Više od svega je hteo da slomi Lea Brejkmena. Čovek je bio kameni zid. Nije popuštao ni za centimetar. Svaki potez koji su Dikiko ili on povukli protiv njega - zajedno ili odvojeno - imao je isti učinak. Nikakav. Brejkmen je samo sedeo, skrštenih ruku, čvrstog pogleda i stisnutih vilica ispod neuredne gorštačke brade. Izgubio je pet kilograma, ostareo deset godina i nije hteo da mrdne od smestili su mi izjave. Kvinok je sumnjao da bi nitkov nastavio da tvrdi da mu je neko namestio igru i kad bi rezultati poligrafa pokazali da je bezočan lažov. Imali su pregršt indirektnih dokaza. Imali su motive, sredstva, mogućnost i činjenicu da je pobegao. Nisu imali priznanje. Okružni tužilac nije hteo da bez priznanja optuži Lea Brejkmena, nekadašnjeg istaknutog igrača američkog fudbala, čoveka bez krivičnog dosijea, duboko ukorenjenog u zajednici iz koje je potekao, za ubistvo sopstvene kćeri.

Pošto su svi dokazi povezivali Dolino ubistvo s Laterlijevim, nisu mogli da ga optuže ni za njega. Potrebna mi je pauza, pomislio je poručnik. Potrebno mi je opuštanje pre no što se sutra vratim da ga omekšam za okružnog tužioca. Prvo moram da saznam šta je Majkl Mali Medved hteo od mene. Stigao je u bazu. Zaputio se u kancelariju zapovednika. „Tražite li Malog Medveda?“ Kvinok se zaustavio i klimnuo čoveku koji mu se obratio. „Tako je.“ „Upravo je otišao u potkrovlje. Znate li gde je?“ „Znam, hvala vam.“ Promenio je pravac. Usput je zapazio da je baza neobično tiha. Niko nije vežbao na otvorenom ili žurio iz zgrade u zgradu. Nekoliko ljudi vozila se u džipu. Zaključio je da isprobavaju vozilo ili da ga voze iz zabave. Kad je prošao kroz sobu za pripremu na putu ka potkrovlju, shvatio je zašto nije video nikoga. Tu je sve kuvalo od akcije. Muškarci i šačica žena rastavljali su ili sastavljali alatke. Neki su skidali opremu s polica ili su je zamenjivali. Da li je ovo uobičajena provera, pitao se dok je posmatrao organizovani haos koji je vladao u potkrovlju. Video je padobrane raširene po stolovima. Raspakovali su ih i metodično pakovali. Još više ih je visilo o tavanici, čekajući da budu provereni. Neki su već označeni za opravku ili pakovanje. Opazio je Malog Medveda za stolom pored Lukasa Tripa. ,,Gvozdeni.“ Kvinok mu je pružio ruku s istinskim zadovoljstvom. „Da li su vas vratili u tim?“ „Samo im pomažem. Kako ide, poručniče?“ „Znam i za bolje dane, a pamtim i gore. Hteo si da porazgovaraš sa mnom?“, obratio se malom Medvedu. „Jesam. Gde je pandurka za drveće?“

„Bavi se poslom pandurke za drveće. Da li si hteo da i ona dođe?“ „Ne baš. Imam timove na Aljasci. Jedan se upravo vratio iz Vajominga.“ „Čiio sam za požar na Aljasci. Preti Denali parku. Kako je tamo?“ „Nadaju se da će ga suzbiti za nekoliko sati. Tamo se vodila duga i teška borba. Moji ljudi su skočili u taj požar s neispravnom opremom.“ „O tome se radi?“ Kvinok se ponovo osvrnu po potkrovlju. „Proveravate svu opremu?“ „Neko je čačkao po njoj. Govorim o pumpama bez navoja, od kojih je jedna završila u Vajomingu. Imamo motorne testere s mrtvim svećicama i prekinutim kablovima za startovanje.“ „Ne želim da vas podučavam vašem poslu, ali sve to može biti rezultat istrošenosti opreme usled preterane upotrebe. Takva oštećenja se mogu lako prevideti u ovako zahtevnoj sezoni.“ Lice Malog Medveda otvrdlo je kao kamen. „Mi ne previđamo nijedno prokleto oštećenje! Oprema koja se vraća s gašenja požara proverava se najmanje dva puta pre nego što se opet pusti u promet. Da li hoćete da mi kažete da je moguće da isti ventil bude bez navoja na tri pumpe, od kojih su dve podrobno proverene i utovarene za Denali?“ „Slažem se da je to malo verovatno.“ „U pravu ste. Proveravamo sve što imamo. Dosad smo našli još dve neispravne testere i četiri neispravne ručne pumpe, s mlaznicama zapušenim gitom. Nismo nepažljivi. Tako nešto sebi ne možemo dopustiti. Mi ništa ne previđamo.“ ,,Shvatam.“ „Moramo da proverimo svaki padobran, i pomoćne i rezervne. Hvala bogu što ni na jednom od dosad proverenih nije bilo tragova sabotaže. Znate li koliko traje pakovanje jednog padobrana?“ „Oko četrdeset pet minuta. Zapamtio sam podatak prilikom obilaska. Shvatam“, ponovio je poručnik i izvadio beležnicu. „Imate li spisak onih koji proveravaju opremu?“

„Naravno da ga imam. Proučio sam ga. Daću vam njihova imena i imena mehaničara koji su radili opravke i čišćenja. To nije posao za jednu osobu.“ ,,Da li je neko od skakača izložen većoj količini stresa od uobičajene?“ „Moji ljudi na Aljasci, koji su morali da krpe pumpe lepljivom trakom da ne bi živi izgoreli.“ Kvinok je razumeo tinjajući bes zapovednika baze. I on je slao ljude na opasan teren i nosio punu težinu tih odluka. Nastavio je odsečnim tonom. ,,Da li ste morali da kažnjavate nekog, da ga udaljite s dužnosti?“ ,,Ne i ne! Mislite li da je neko od skakača ovo učinio? Ti ljudi ne znaju kada, gde, niti u kakvim uslovima će skakati dok se to ne dogodi. Zašto bi, dođavola, neko od njih uradio ovako nešto, ako postoji mogućnost da im kabl za startovanje otkaže u rukama ili da se petljaju oko neupotrebljive pumpe, dok vatreni zid nezaustavljivo napreduje ka njima.“ „Pomoćno osoblje, mehaničari, piloti i drugi ne skaču.“ „A Leo Brejkmen je jutros ušetao u tvoju kuću. Već je pucao na moju i ne libi se da podmeće požare. Za onesposobljavanje naše opreme nije potrebna velika veština.“ ,,A on je i više nego vešt.“ Kvinok je ispustio dug uzdah. „Razmotriću tu mogućnost. Ako se ispostavi da je to bio on, dajem vam reč da će dugo sedeti tamo gde je sada.“ „Žena ga je napustila“, umešao se Lukas. Označio je spakovani padobran pre nego što se obratio Kvinoku. „Daće bebu Brejnerovima, roditeljima poginulog oca. Dolaze iz Nebraske. Pokušava da proda kuću i da prikupi što više gotovine. Razmišlja o preseljenju, negde pored Brejnerovih, da bi bila blizu bebe. Pomagaće im i gledati kako raste.“ „Dobro si obavešten.“ ,,Moja...“ Da li šezdeset dve godine stari momci mogu imati devojke? „Žena s kojom sam u vezi je Ajrinina dobra prijateljica.“ „Ela Frejžer. I ja sam dobro informisari“, dodao je Kvinok. „Upoznao sam je na pogrebu.“

„Pomaže Ajrin koliko može. Ajrin je sve to rekla suprugu kad ga je jutros posetila.“ Kvinok je prešao rukom preko lica. Taj pokret je svedočio o nataloženom umoru. „To objašnjava njegovo ćutanje.“ „Čini mi se da više nema šta da izgubi.“ „Traži da se podvrgne poligrafu, ali to je možda advokatova ideja. Ne odstupa od svoje priče. Ne popušta pred našim pritiskom. Možda ćemo ga uzdrmati ako mu pripišemo oštećenje opreme. Dajte mi podatke o dosad pronađenoj sabotiranoj opremi, kad je poslednji put korišćena i ko ju je koristio. Moram da obavim hitan telefonski razgovor.“ Pozvao je narednika na dužnosti i naredio da Lea Brejkmena neprekidno nadgledaju, da ne bi počinio samoubistvo.

27 Avion je sleteo u Mizulu nedugo posle deset ujutru. Naišli su na ozbiljne turbulencije iznad Kanade. Kuglice grada su kao meci dobovale po avionu koji se probijao kroz razbesnelu oluju. Rouana se, zahvaljujući spavanju u avionu, osećala sposobnom i voljnom za bezobrazno dugo tuširanje i obrok dostojan izgladnelog tovarnog konja. Dok je s Galom išla ka spavaonici, opazila je Malog Medveda s Kartarošem. Nadzirali su istovar. Zapovednik baze je po svoj prilici vodio sopstveni rat, dok su oni vojevali svoj. Neko vreme neće razmišljati o tim bitkama. Spustila se na postelju i skinula čizme. „Hoću puno, puno seksa.“ ,,Ti si zbilja žena mojih snova.“ „Prva runda će biti mokri seks pod tušem, posle skidanja nekoliko slojeva tundre, uslediće kratka, ali slatka pauza za ručak.“ Skinula je pojas i spustila pantalone. „Druga runda seksa biće obavljena na dušeku.“ „Mislim da će mi svakog časa poteći suze zahvalnosti i poštovanja. Nemoj se razočarati u mene ako od sreće pustim neku suzu.“ Bože, osećala je prisustvo ovog muškarca na svakom centimetru svoje kože. Podsticao je njenu žudnju uprkos garavom licu i slepljenoj kosi. „Posle ćemo se dohvatiti na brzaka, da bih se opustila pre pisanje izveštaja. U jednom trenutku moraću da porazgovaram s Malim Medvedom i odradim dnevno vežbanje, posle kog ću morati da unesem još hrane u sebe.“ „Šta se mora, nije teško.“ „Zatim ćemo se posvetiti opuštajućem seksu pre spavanja.“ „Dobrovoljno se javljam da sve to stavim na papir, da ne bismo nešto preskočili.“

„Sve je ovde.“ Kucnula se po slepoočnici. ,,Pa...“ Ušla je naga u kupatilo. „Zabava počinje!“ Prva runda je bila nokaut. Posle nje se osećala stoprocentno spremnom. Izašla je ispod tuša da se obuče. Gal je još skidao štroku u kupatilu. Podigla je poruku koju je neko gurnuo ispod vrata u proteklih četrdeset minuta. ZBOR SVIH SKAKAČA JEDAN SAT ,,Pa, dobro. Moraćemo da odložimo drugu rundu.“ Pružila je poruku Galu. „Možda ćemo dobiti neke odgovore.“ „A možda samo hrpu pitanja. Bilo kako bilo, moramo da požurimo ako hoćemo nešto da prezalogajimo pre zbora.“ „Možda Mardž nešto zna.“ „Uzeo si mi reč iz usta.“ Gal je znao da uživa kuvaričinu naklonost, zato je pošao s Rouanom u kuhinju. Možda nisu izabrali najbolji trenutak, pomislio je, kad su se našli usred bučnog krkljanca. Mardž, Lin i nova kuvarica Šeli okretale su, mešale i seckale hranu, s veštinom i usklađenošću dostojnim akrobata u najboljim cirkusima. ,,Hej!“ Lin je punila veliki sud nekom vrstom mešane paste. „Šeli, treba nam još veknica! Nestaje pileće salate!“ „Radim na tome!“ „Donesi u povratku veliki tiganj s pečenim mesom“, Mardž je naložila Lin dok je brisala zajapureno lice krpom. „Sigurna sam da je vreme za novu turu. Znam s kakvim apetitom brišu tu klopu.“

„Zbor je u jedan“, promrmljala je i mahnula kašikom prema Rouani. „Zbog njega su nešto pre dvanaest svi jurnuli na kuhinju, kao što je Henri V jurnuo na bog te pita šta.“ „Mogu da seckam, prijavila se Rouana. „Nema potrebe. Neko vreme će se primiriti kad im poslužimo pečeno meso.“ „Imala si pravo.“ Lin je dotrčala s gotovo praznim tiganjem za meso. Kuvarice su ga žurno napunile. „Ostaju nam slatkiši. Šeli i ja ćemo se pobrinuti za njih.“ „Svaka čast!“ Mardž je rasporedila otvorene veknice na dva tanjira, stavila meso na jednu stranu, a mešanu pastu na drugu i dodala malo bundevica. Pokazala je na Gala. „Donesi tri piva na moj sto! Ponesi ovo!“ Dala je jedan tanjir Rouani pre no što je uzela escajg. Izašla je ispred kuhinje, spustila tanjir i escajg na sto i stisnula donji deo leđa. „Blagi bože!“ „Sedi malo, Mardž!“ „Moram da se razmrdam. Samo vi jedite.“ „Zar ti nećeš da nam se pridružiš?“ Kuvarica je samo odmahnula rukom. „Ovo mi treba“, rekla je i uzela pivo koje joj je Gal ponudio. „Unutra je sredinom smene bilo kao u Najrobiju, iako sam odvrnula rashladni uređaj do daske. Jedite. I nemojte progutati sve u nekoliko zalogaja.“ Gal je podigao sočni sendvič. Halapljivo ga je zagrizao. Bio je topao i bogatog ukusa. Svinjetina se stapala sa sosom. Doživeo je vrhunsko kulinarsko otkrovenje. „Mardž, šta bi trebalo da ti ponudim da bih te privoleo na zajednički život?“ „Probaj s mnogo seksa.“ „Dobar sam u tome“, rekao je posle sledećeg zalogaja. Pokazao je na Rouanu, kao nekog ko može da potvrdi njegovu tvrdnju. „Dobar sam u tome.“ „Svako je u nečemu dobar“, mudrovala je Rouana. „Šta ima

novo, Mardž?“ „Mali Medved je silno potresen. Retko kad dozvoljava sebi da se razbesni. To je jedan od razloga zbog kojih je tako dobar u svom poslu. Poslednjih nekoliko dana kipi od besa. Pregledao je svaki padobran, ranac i padobranski kombinezon. Koristio bi i mikroskope da ih je imao. Ispitao je svaki komad opreme i alatku, svaku prokletu stvar u bazi. Poslao je džipove na duže testne vožnje.“ Otpila je dug gutljaj piva. Odložila ga je i iznenadila Gala, spustivši se u joga poziciju. „Dobro je. Sad se bolje osećam. Pozvao je Kvinoka u bazu?“ „Tražio je policijsku istragu?“, pitala je Rouana. „Misli da je ovo Leovo maslo. Možda je u pravu.“ Podigla je noge i nakratko ostala u tom položaju. Ispravila se. „Ajrin ga je napustila. Već se spakovala. Brejnerovi će sutra odvesti bebu. Mislim da će i Ajrin brzo krenuti za njima. Nekoliko nedelja će stanovati kod tvog tate, dok ne dovrši poslove u Mizuli.“ „Živeće s mojim tatom?“ „Neće. Biće u njegovoj kući. Ponudio joj je svoj dom jer će on biti kod Ele.“ „Opa!“ „Ne gledaj me tim ne mogu da verujem pogledom! Porazgovaraj s ocem. Čula sam da je Leo pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom i da su ga žestoko pritisnuli. Traži da ga izvedu na detektor laži. Mislim da će to učiniti danas ili sutra.“ „To je to. Moram da se vratim u kuhinju.“ Gal se, posle kraćeg oklevanja, poslužio pastom. „Kladim se da ti je, posle svega što si upravo čula, na pameti samo odluka tvog oca da živi s moćnom crvenokosom.“ „Umukni. Osim toga, samo čini uslugu gospođi Brejkmen.“ ,,Da, kladio bih se da mu ta žrtva veoma teško pada. Znaš li šta mislim?“ Upravila je pogled k nebu. „Baš me briga!“ „Briga te, i te kako te briga! Mislim da ću se useliti kod tebe. Na taj način ću biti bliži Mardž. Svakog dana će mi spremati ovu svinjetinu.“ „Mislim da to nije nešto s čim bi se trebalo šaliti.“

„Bejbe, nikad se ne šalim sa svinjetinom.“ Olizao je palac. „Pitam se kako bi igraonica prošla u Mizuli.“ Rouana je pokušala da se oslobodi stresa uštinuvši se za nos. „Gubim apetit.“ „Šteta. Mogu li da pojedem ostatak tvog sendviča?“ Morala je da se nasmeje. „Prokletstvo! Kad god bi trebalo da se naljutim na tebe, uspeš da sve obrneš na šalu. Odgovor je - ne!“ Sa zlobnim osmehom je gurnula ostatak sendviča u usta. „Tebi u inat uzeću i pite, a tebi neću ti doneti ni komad.“ „Nemaš vremena.“ Kucnula je po časovniku. „Zbor uskoro počinje.“ „Poješću je usput.“ Nije joj doneo pitu, ali se vratio s parčetom čokoladne torte. Pojeli su desert na putu do zgrade. Skakači su navirali sa svih strana. Žurili su s vežbališta, staze i spavaonice. Isticali su iz potkrovlja. Smrknuti Kartaroš izašao je iz sobe za pripremu. Koračao je pognutih ramena i s rukama u džepovima. Rouana je munula Gala laktom u ruku i promenila pravac kretanja. „Izgledaš kao neko kome je ukraden poslednji špil karata“, obratila mu se. „Misliš li da nisam obavio svoj posao? Da nisam vodio računa o onom što tovarim?“ „Znam da jesi. Poznajem te.“ „Oprema je proverena. Pregledao sam papire. Proverio sam svaku jebenu propratnicu!“ „Da li te neko riba zbog toga?“, pitala ga je Rouana. „Stvar mora da se popne uz lanac komande, tako nešto. A kad se sranje popne uz lanac, neko obavezno nadrlja. Šta je trebalo da učinim? Da proverimo svaki ventil, mlaznicu, konopac i kopču pre utovara, iako je svaka prokleta stvar već proverena pre puštanja u promet? Da li smo obavezni da isprobamo svaki komad opreme i alatku pre ukrcavanja u avion? Jebiga! Jebiga! Nije mi jasno zašto više radim ovaj prokleti posao!“

Udaljio se. Rouana je gledala za njim s rukama punim mrvica torte i čokolade. „Ne bi trebalo da strada zbog ovoga. Za neispravnu opremu na terenu kriv je isključivo saboter.“ „Ima pravo kad govori o zbivanjima u lancu komande. Sranja padaju kad se popnu. Kartaroš će stradati čak i da se zlodelo pripiše Brejkmenu ili nekom drugom.“ ,,To nije pošteno. Mali Medved će jamčiti za njega. Imamo dovoljno problema i bez eventualnog Kartaroševog stradanja na pravdi boga.“ Posmatrala je čokoladom zamrljani dlan. ,,Dođavola!“ ,,Izvoli!“ Gal je iskopao nekoliko vlažnih maramica iz džepa. „Neke probleme je lako rešiti.“ ,,On je vraški dobar skakač.“ Brisala je čokoladu. „Gotovo da nema boljeg osmatrača. Ume da nervira kartanjem i trikovima, ali se sav unosi u svoj posao. Posvećeniji je od svakog od nas.“ Gal je mogao da napomene da mu je to omogućavalo redovni i laki prilaz svoj opremi i da kao osmatrač nije skakao na Aljasci. Mogao je, ali nije. Znao je koliko mu je naklonjena. „Ništa mu neće faliti.“ Ušli su u zgradu, u kojoj su zatekli nervozno i bučno mnoštvo. Mlado Drvo je sedeo i trljao koleno. Dobi je spavao na nogama, oslonjen na zid. Libi se igrala ajfonom, a Gibons je sedeo na pultu, s nosom zagnjurenim u knjigu. Neki su pili kafu, a neki razgovarali o požaru, sportu, ženama - tri najcešće teme - ili nagađali o predmetu predstojećeg zbora. Neki su dremali, sedeći na podu, naslonjeni na zid ili sto. Svi su izgubili na težini od početka sezone. Većina, kao Mlado Drvo, masirala je bolna kolena. Bila su Ahilova peta skakača u vatru. Patili su i od iščašenih ramena, pokidanih ligamenata, opekotina i modrica. Neki muškarci su prestali da se briju i puštali raznovrsne brade. Svi su spoznali istinsku iscrpljenost, glad i strah. Svi su bili spremni da se svakog časa odazovu sireni. Neki će se boriti povređeni, ali će se boriti.

Nikad nije upoznala tako tvrdoglave i žilave ljude, spremne da iz dana u dan rizikuju telo, um i život. I da uprkos tome iskreno vole svoj posao. „Mali Medved još nije počeo.“ Met je stao pored njega. „Mislio sam da ću zakasniti.“ „Još nije. Mislio sam da te neću videti još nekoliko dana.“ „Došao sam na zbor. Mali Medved je želeo da svi budemo ovde, izuzev onih koji gase požar. Šta se priča?“ „Koliko ja znam, još proveravaju. Pronašli su još neispravne opreme.“ „Kurvin sin!“ ,,Da li su tvoji roditelji doputovali?“, pitala ga je Rouana. „Jesu. Posetili su Šajlo. Izvešćemo je na nekoliko sati da bi se navikla na naše društvo. Već reaguje na mamu.“ „Kako je gospođa Brejkmen?“ Uperio je pogled ka stolu. „Ponaša se veoma dostojanstveno. Na taj način pokazuje koliko joj je stalo do bebe.“ Blago je uzdahnuo. „Lepo se isplakala s mojom mamom. Mali Medved je spreman da nam se obrati.“ „Dobro je, sedite“, oglasio se zapovednik baze. „Imam nešto da vam kažem. Molim za vašu pažnju. Svi znaju za otkazivanje opreme na Aljasci i u Vajomingu. Želim da znate da je temeljna i potpuna provera u toku. Neproverena oprema ili alatke neće biti izdavane timovima. Pozvao sam još nekoliko majstora za pakovanje padobrana da pomognu u proveri i pakovanju svih padobrana u bazi. Ne želim da iko brine zbog bezbednosti opreme.“ Napravio je kratku pauzu. „Uspostavili smo dobar sistem provere u bazi. Niko nije načinio nikakve propuste. Svi prisutni znaju da ne samo da je važno već je i jebeno neophodno da svaki skakač ima poverenja u opremu za skakanje i borbu protiv požara. Znajte da će ona biti u skladu s najvišim standardima. Spreman sam da odgovaram zbog onog što se desilo s opremom na ovim skokovima.“

Oštrim pogledom utišao je glasove protesta. „Razgovarao sam s članovima saveta da bi znali s kakvim problemima se susrečemo. Lokalna policija i Šumska služba takođe su upoznati s dešavanjima u bazi. Sprovode svoje nezavisne istrage.“ „Prokleto dobro znaju da je sve to delo Lea Brejkmena!“, povikao je neko. Upadica je pokrenula salvu protesta. ,,To nije smelo da se dogodi!“ Glas Malog Medveda je zagrmeo preko žamora. Zdrobio ga je kao peta čizme mravinjak. „Nismo smeli da mu omogućimo da nam toliko naudi. Dobro je što je zatvoren. Moramo pojačati mere bezbednosti u bazi. Uvešćemo redovne patrole i uspostaviti stražarska mesta. Ukinuću obilaske ako mi to dozvole. Neko iz štaba pratiće svaku grupu dok to ne bude moguće. Nećemo ništa rizikovati dok istraga i izveštaji ne budu gotovi i dok ne budemo znali ko je i kako uradio sve ovo.“ Ponovo je zastao i udahnuo. „Preporučujem svima da nose kotur lepljive trake u rančevima.“ Skakači su se nasmejali. Napetost se smanjila. „Hoću da znate da vam čuvam leđa u bazi, u vazduhu i u borbi s požarom. Postavio sam nove spiskove skakača i one za redovne dužnosti. Ako vam se ne dopadaju, dođite kod mene u kancelariju da vas dobro izribam. Ako iko ima pitanja, predloge ili kritike, vreme je da se oglasi.“ „Možemo li od federalnih vlasti da refundiram svoju lepljivu traku?“, pitao je Dobi, uz usklike odobravanja i aplauze. Gal je s naklonošću odmerio prijatelja. To je pravi stav, pomislio je. Dobi je reagovao čvrstom i duhovitom upadicom i doprineo održavanju jedinstva. Jedinstvo je u ovom slučaju dragoceni izvor snage, bez obzira na to da li je sabotaža delo nekog spolja ili iznutra. Imao je pitanja, ali ih neće postaviti na ovakvom mestu. „Imam neka posla“, rekao je Rouani. „Videćemo se kasnije.“ Zapazio je njeno mrštenje. Iskrao se i zaputio ka svojim odajama. Uključio je laptop. Dao se na posao.

Zatvorio je dokument i ugasio uređaj kad se sirena oglasila. Nije bio u prvoj i drugoj grupi, ali je otrčao u sobu za pripremu da bi pomogao onima koji će skakati. Tovario je opremu i pričvršćivao teret na električna kolica. Osluškivao je i posmatrao. Gledao je kako se avion penje u široko plavo nebo, s Rouanom i Dobijem pored sebe. „Dobro je što je Mladi Medved sazvao zbor pre sirene.“ Rouana je dlanom zaklanjala oči od sunca. „Nebo izgleda prilično nemirno na istoku.“ ,,Ne bi me čudilo da i mi uskoro poletimo.“ Obratila se Dobiju zato što je osetila nestrpljenje u njegovom glasu. „Imaš skakačku groznicu. Najbolje je da je odagnaš spavanjem.“ „Imam zaduženje. Dežuram na PO“, rekao je, koristeći se skraćenicom za pakovanje opreme. „Pakovaću opremu u sobi za utovar. I ti ćeš, momče“, rekao je Galu. „Šveđanka je dobila potkrovlje.“ ,,Da, video sam to. Na rasporedu piše i da svi koji su se vratili s Aljaske mogu da uzmu dvočasovni odmor. Ma dođavola!“ Nagnuo se i poljubio Rouanu. „Kasnije ćemo se posvetiti ostvarenju dogovorenih ciljeva.“ „Računaj na to.“ „Imaš curu u bazi. Ne bih rekao da je to pošteno“, rekao je Dobi dok su išli ka sobi za opremu. „Ostali moraju da ih love po barovima.“ „Život je pun nepravde i nepoštenja. Da nije, ležao bih na beloj peščanoj plaži s ovom ženom, pijuckajući postkoitusne koktele.“ ,,Postkoitusne?“ Dobi se zacerekao kao dvanaestogodišnjak. „Odakle samo izvlačiš te reči Gale! Odakle ih samo izvlačiš!“ Pošto je nije našao u sobi, Gal je pretpostavio da je završio s poslom pre nje. Vratio se u svoju sobu da bi nastavio rad na projektu. Sedeo je na krevetu. Ostavio je vrata otvorena, na opušten ovde nema ništa da se vidi način.

Samo bi poneko prošao tihim i mirnim hodnikom. Ostavio je otvoren prozor, što mu je omogućilo da osluškuje odlomke razgovora oko spavaonice. Grupica onih koji nisu bili na spisku skakača je planirala da ide u grad. Neko je mrmljao nešto sebi u bradu o nekoj ženi dok je blistavo popodnevno svetlo slabilo. U jednom trenutku je pogledao napolje i na istočnom nebu zapazio isto što i Rouana. Oblaci su se okupljali. Jezdili su nebom kao ratni brodovi. Vesnici oluje, pomislio je. Razmišljao je da li da ode na trčanje pre nego što počne. Odlučio je da sačeka Rouanu. Došla je s prvim glasovima grmljavine. „Munje udaraju svuda“, rekla mu je i legla na postelju. „Otrčala sam da proverim radar. Tornada tutnje Južnom Dakotom.“ „Verovatno ćemo morati da trčimo po prokletoj pokretnoj traci. Mrzim to.“ Pritisnuo je prst na mesto koje je trljala. „Bože, Rouana, ovaj deo ti je čvrst kao beton.“ ,,Ne znam. Nisam imala vremena za vežbanje. Potrebno mi je trčanje, joga... ili to.“ Uzdahnula je kad je zario prste i palac u ukočene mišiče. „Trčaćemo posle oluje“, rekao je. ,,Po stazi.“ Munja je sevnula. Vetar je zatresao kapke na prozoru, ali nije bilo kiše. „Kad se situacija smiri, posetićemo Mladog Medveda. Zamolićemo ga za slobodno veče. Iznajmićemo raskošni hotelski apartman s džakuzijem. Satima ćemo se brčkati.“ ,,Mmm.“ S uzdahom je uronila u prizor koji je naslikao. „Sobna usluga s debelim sočnim odrescima i orijaški krevet za igru. Spavaću s nekim ko ima novca i ne mari da ga troši na svoja zadovoljstva.“ „Ako imaš novca i ako se ustežeš da ga trošiš, nećeš imati mnogo zadovoljstva.“ „Dopada mi se taj stav. Da li si poslao imejl kući?“ ,,Ne, već nešto drugo. Neće ti se dopasti.“

„Neće mi se svideti ako si poslao imejl trudnoj supruzi da bi je pitao kako su dvoje tvoje slatke dece i umiljato štene.“ Osvrnula se oko sebe. „Takav ton si upotrebio. Pomislila sam da ćeš mi reći nešto zbog čega ću morati da te ošamarim.“ „Moja supruga nije trudna. Imamo samo mačku.“ Stisnuo ju je za ramena i ustao da zatvori vrata. „Nisi to učinio da bismo ostvarili jutros zacrtane ciljeve.“ „Nisam. Muče me sabotaže. Brejkmen je to navodno smislio i izveo - dok je bežao policiji. Nikako ne mogu da poverujem u to.“ „Poznaje ovaj kraj bolje od većine. On je mehaničar i namerio se na nas. Meni je to dovoljno.“ „Tako je na prvi pogled, ali ovaj problem zahteva dublju analizu. Zašto bi on sabotirao opremu?“ Gal je počeo da pretresa spisak nedoumica. ,,Ne zna šta mi ovde radimo ili kako gasimo požare. Ponajmanje zna sve izlaze i ulaze.“ „Njegova kći je ovde radila tri sezone“, podsetila ga je. „Znala je šta mi radimo. Bio je u bazi.“ „Da je želeo da nam naudi, imao je neposrednijih načina za to. Naoružan je. Mogao je da upotrebi oružje. Naravno da je mogao da zna ili sazna gde je oprema“, glasno je razmišljao, ,,i da je mogao da dospe do nje. U ovom delu sezone bi većina nastavila da spava i posle eksplozije. Čujemo sirenu kao što mama čuje bebin plač u noći, čak i kad je iscrpljena, tako smo obučeni, ali inače ne reagujemo na buku. A ovo je bio prepreden i podli napad. Izveo ga je neko ko na osnovu ličnog iskustva zna kakav uticaj ima neispravna oprema na tim koji gasi požar.“ Imao je pravo, pomislila je, iako joj se ta pomisao nije dopadala. ,,Hoćeš da kažeš da je to delo nekog od nas?“ „Hoću da kažem da je neko od nas mogao to učiniti, zato što znamo kako da priđemo opremi, kako da je sabotiramo i kako će to što uradimo uticati na ljude na terenu.“ „Zar to nije glupo ako znaš da i ti možeš biti među onima koji su pogođeni sabotažom?“

,,To je bitan detalj. Pozabavimo se njime. Ko nije skakao ni na jednom od tih požara?“ Mišem je pretraživao dokument na kojem je radio. „Imaš pravo, ovo mi se ni najmanje ne sviđa. Kao prvo, Mlado Drvo je skočio s nama.“ „Proveo je gotovo čitav skok usklađujući aktivnosti našeg tima s ostalim akterima. Leteo je preko mesta požara.“ „Ovo je sranje! I Mali Medved? Ne misliš ozbiljno?“ „Nije skočio. Kartaroš je bio osmatrač, što znači da ni on nije skočio, kao i nijedan od ovih sa spiska. Ima ih više od dvadeset. Šestorica su skinuta sa spiska iz privatnih razloga ili zbog povreda.“ „Mlado Drvo skače već trideset godina. Hoćeš li da kažeš da je naprasno odlučio da vidi šta bi se dogodilo ako sjebe opremu? Kartaroš ima desetogodišnji staž, a Mali Medved dvanaestogodišnji. I...“ „Vidi, znam šta osećaš prema njima. To su tvoji prijatelji - porodica. Osećam isto što i ti.“ ,,U mom svetu ne sastavljamo spisak imena osumnjičenih prijatelja i članova porodice.“ „Koliko često u tvom svetu dolazi do sabotaže na opremi?“ Spustio je ruku na njeno koleno da bi umekšao oštre reči. „Ovo ti teže pada zato što si provela duže vreme s njima. Obučavao sam se s mnogima sa spiska. Dobro ti je poznato da takvo iskustvo zbližava ljude.“ ,,Ne znam zašto ovo radiš.“ „Zato što, prokletstvo, ovo nije Brejkmenovo delo! Možemo da patroliramo proveravamo i uspostavljamo stražarska mesta, ali... da si večeras htela da uđeš u sobu za pripremu, za utovar ili u bilo koje prokleto mesto u bazi i nešto sjebeš, da li bi mogla?“ Nije žurila s odgovorom. ,,Da, mogla bih. Ali zašto bih to učinila? Zašto bi bilo ko od nas to učinio?“ ,,To je sasvim drugo pitanje. Pre no što se time pozabavimo valja priznati da postoji mogućnost da je to neko od nas. Ako jeste, to je neko ko je skakao i ko zna da je bio visoko na spisku. Neko ko je hteo da bude

tamo, da bude deo toga. Bavimo se stresnim poslom. Ljudi pucaju ili odlutaju predaleko. Postoje vatrogasci koji podmeću požare, a zatim rizikuju svoj i život drugova iz tima da bi ih ugasili.“ „Znam da ima takvih.“ Udario je novu tipku, okrenuo novi list. „Podelio sam timove, kao što smo bili podeljeni tog dana.“ „Preskočio si neka imena.“ „Mislim da možemo da eliminišemo nas dvoje.“ ,,Ni Dobi nije tu.“ „Imao je lepljivu traku.“ ,,Da, baš nam je zgodno poslužila.“ „Uvek je nosi sa sobom... Dobro, u pravu si.“ Dopisao je Dobijevo ime uprkos otporu u srcu i stomaku. „Mogu da dodam i nas dvoje, pošto si poželela da imaš prokletu traku. Ja sam se setio da je ima.“ „Koji je tvoj motiv?“ „Možda sam hteo da te uplašim i nagnam da daš otkaz, da bi svako veče mogla da sediš kod kuće i spremaš večeru.“ „Samo se ti nadaj. Koje bi motive imali eventualni počinioci?“ „Dobro, počnimo s Mladim Drvetom.“ Ponovo je upotrebio miša. ,,Govorio je o odustajanju. Kolena mu popuštaju. I sama si rekla da je skakao trideset godina. Posvetio je više od polovine života borbi protiv požara. Svestan je da više ne može da odgovori zahtevima posla. Dolaze mlađi i jači. To može da izazove svakakve lomove na psihološkom planu.“ „Nije on takav“, planula je, što je bila očekivana reakcija. Ućutala je kad ju je Gal pogledao. „Dobro. To je besmisleno. Idemo dalje.“ „Kartaroš? Imao je zlosrećnu sezonu, punu povreda i bolesti. To nagriza dušu. Ostavila ga je žena s kojom je hteo da stupi u brak. Bio je osmatrač kad je Džim Brejner poginuo.“ ,,Nije...“

„Nije on kriv - slažem se. Nisi ni ti, kad smo već kod toga, ali imaš noćne more.“ „Dobro. Dobro. Razumela sam. Mogli bismo da pregledamo tvoj spisak i pronađemo uverljiv motiv za svakog od njih. To ne znači da je svako od njih kriv. Ako je teorija tako dobra, zar je policija ne bi razmatrala?“ „Zašto misliš da nije?“ Zamislila se. „Ružno je i pomisliti da nas posmatraju, istražuju i češljaju da bi našli naše slabosti i tajne, da rade isto što i mi, samo temeljitije i sveobuhvatnije.“ „Ružno je, ali bih se radije poduhvatio tog gadnog posla nego da zanemarim moguću pretnju u našim redovima.“ „Želela bih da Brejkmen bude krivac.“ I ja. „Ali ako nije“, preduhitrila ga je, „moramo da mislimo na bezbednost jedinice. To nije Mali Medved.“ Hteo je da se usprotivi, ali se predomislio. „Šta hoćeš da kažeš?“ „Predano je radio da bi dospeo na ovaj položaj. Izuzetno je ponosan na njega. Voli jedinicu i drži do njenog ugleda. Sve što preti da ga naruši shvata kao udar na njega lično. Mogao je da zbije redove i zadrži problem u kući, ali se otvorio prema svetu. Obznanio je problem, iako je znao da može snositi posledice zbog njega.“ Sigurno i ubedljivo obrazloženje, pomislio je Gal. „Slažem se s tobom.“ „Nije ni Dobi. Previše je prokleto dobrodušan. Voli ovaj posao. Voli ga u celini. Ponajviše voli tebe. Nikada ne bi učinio ništa što bi te ugrozilo.“ „Hvala ti.“ „Nisam govorila o tebi.“ ,,Znam.“ Njene reči su godile njegovom stomaku i savesti. „Hvala ti u svakom slučaju.“ Pogledala je kroz prozor, ka munjama na tamom zaogrnutim planinskim vrhovima. „Vetar gura kišu ka jugu. Odmor nam nije suđen.“

,,Ne moramo da se bavimo ovim. Predlažem da prekinemo amatersku istragu i požurimo u gimnastičku salu.“ „Nisam slabašna žena. Hajde da dovršimo započeto. Objasniću ću ti zašto nije Dženis.“ ,,Dobro.“ Uhvatio ju je za ruku. Omeo je njenu koncentraciju kad je prineo usnama. „Slušam te.“