Nora Roberts - Ples po vatri

Prsti su joj utrnuli kad je potegla radio. ,,Bazo!“ „Ovde baza, nastavi!“ „Naišla sam na telo!“ „Molim! Ponovi?“ „Nalazim se na deset metara od prevoja Lolo, pored jugoistočnog sedla, na spaljenom tlu! Ovde je neko telo, Mali Medvede!“ Ispustila je dug uzdah. „Sasvim je izgorelo.“ „Auh, bože! Razumem! Da li si bezbedna?“ „Jesam. Na spaljenom sam zemljištu. Bezbedna sam.“ „Ostani tamo. Pozvaću Šumsku službu. Javiće ti se.“ ,,Mali Medvede.“ Trljala je čelo. „Nisam sigurna, ali ako je suditi po okolnom tlu, načinu na koji je izgorelo... Dođavola, mislim da ga je neko zapalio, ili nju. Takođe... nisam sigurna, ali položaj glave čudan. Izgleda kao da joj je vrat slomljen.“ „Blagi bože! Ne diraj ništa! Da li me razumeš, Rouana? Ne pipaj ništa!“ „Veruj mi da neću. Javiću Gibonsu. Izvestiću ga o situaciji. Isuse, Isuse, mislim da je žena ili dete! Veličina...“ „Drži se, Rouana! Javiću ti se!“ „Primljeno! Gotovo!“ Umirila se. I ranije je viđala spaljena tela. Videla je Džima, pomislila je, kad su pronašli njegove ostatke. Ali nikad nije naletela na neko usred operacije. Duboko je udahnula i pozvala Gibonsa. Do tima je stigla posle sat i po. Čekala je na spaljenom zemljištu i navodila dva rendžera. Jara, dim i buka lakše su joj pali od bdenja pored mrtvaca. Gibons je, kao što je očekivala, poslao ekipu uz greben. Linija se držala. „Blagi bože, Ro!“ Prešao je podlakticom preko garavog lica. „Kako si?“ Bilo joj je muka od vremena provedenog kraj leša i davanja izjave rendžerima.

„Mnogo sam bolje od onog što tamo leži. Rendžeri i specijalni agent su na mestu zločina. Još ljudi će doći. Među njima će biti i stručnjak za paljevine.“ ,,Paljevine?“ „Moguće je da je neko namerno podmetnuo požar da bi prikrio ubistvo.“ Pomerila je šlem zato što joj se činilo da joj žulja glavu. Nije mogla da se izbori s pulsirajućom glavoboljom. ,,Još nisu sigurni“, rekla mu je kad je opsovao. „Možda se neki glupi klinac muvao ovuda. Mislim da je požar začet baš na tom mestu. Gašenje požara je prioritetan zadatak. Policija će se pobrinuti za ostalo. Gde sam najpotrebnija?“ „Znaš da možeš da se povučeš, Ro. Niko te ne bi krivio ako bi se vratila u bazu.“ „Vratiću se kad završimo posao!“ Radila je na liniji s testerom. Drugi deo tima pojačavao je linije prema glavi požara. Sveža grupa skakača napadala je drugo krilo, prema repu. Bezbroj puta se povlačila s linije da bi se preko radio-veze obavestila o napredovanju drugog tima, da bi izvestila bazu ili se posavetovala s Gibonsom. Biće potrebno još nekoliko sati da se stihija obuzda i počisti teren, pomislila je. Ljudi će večeras spavati u posteljama. „Šta ima?“ Gal se zaustavio kraj nje. „Linijama se pronosi glasina da se nešto desilo i da to ima veze s tobom.“ Htela je izbegne odgovor, ali on ju je gledao pravo u oči. „Možeš da mi kažeš sada ili kasnije. Ne vidim zašto ne bi odmah.“ Podsetila je sebe da su delili tela i postelju. „Opkolili smo ga. Ako Gibons može da te odvoji s linije, možeš da pođeš sa mnom u potragu za dimom.“ Javili su se i udaljili s linije. Ugasila je požarčić veličine košarkaške lopte i nastavila put.

Ispričala mu je šta se dogodilo. „Misliš li da je neko ubijen i da je ubica podmetnuo požar da bi prikrio tragove zločina?“ „Nisam sigurna.“ Uzburkana utroba joj je drugačije govorila. „Pametnije je zakopati leš.“ Njegov staloženi ton smirivao joj je stomak. „Ovakav požar neizostavno privlači pažnju.“ „Nisam nikog ubila, ali mislim da ubistvo nije najlogičniji čin. Možda je podmetanje požara bilo samo dopunsko zadovoljstvo. Mnogo ljudi voli da podmeće požare.“ „Opazili su ga u praskozorje. Po kretanju do našeg skoka, moglo bi se zaključiti da je planuo sinoć, tačnije rano ujutru. Buktao je na najmanje pedeset hektara kad smo skočili - kad ono beše, oko osam?“ Iznenadilo ju je što je razgovor o požaru i praktičnim pitanjima umirivao nemir u stomaku. „Tako je.“ „Kamp nije tako daleko na zapadu, ali se požar, zbog spaljenog zemljišta između kampa i mesta na kom si našla leš, pomerio ka istoku. Izletnici su imali sreće.“ Bubnjanje u njenoj glavi bilo je za nijansu snošljivije. Razmišljanje je isto što i delanje, zaključila je. Premalo je razmišljala, a previše vremena trošila na neposredne reakcije. „Možda su iz kampa“, nagađala je. „Šetali su se stazom. Posvađali su se. Ubio ju je, slučajno ili namerno.“ ,,Nju?“ „Mislim da je žena ili dete, zbog veličine leša. Ma mora biti žena, pošto ne želim da mislim da je žrtva dete. Vukao ju je ili nosio kroz šumu. Možda je hteo da je sahrani pa se vratio po alat. Vatra je brže i lakše rešenje. Vreme je bilo suvo, a suvog granja je bilo napretek.“ „Ako ju je zapalio oko dva-tri sata ujutru“, računao je Gal, „vatra bi se do jutra pristojno razgorela. Tako dobija još nekoliko sati.“ U pravu je, pomislila je. Naravno. Preživljavanje je osnovni cilj.

,,Do zore je već daleko.“ Klimnula je. Teoretisanje o zločinu ju je smirivalo. „Trebaće im vremena da je identifikuju, što će mu dati dodatnu prednost. Prošli bi sati, možda i dani, pre nego što bi je pronašli da nisam krenula tim putem ka liniji. Nisam čak ni nameravala da pođem tuda, ali vatra me je naterala da skrenem.“ Pričali su gaseći požarčiće. Zastala je. „Nisam htela da razmišljam o tome. Pronašla sam je i obavestila vlasti. Sad je sve u rukama Šumske službe. Potresla sam se. Stalno mislim na izgoreli leš“, priznala je. „Svako bi se potresao da se našao na tvom mestu.“ „Da li si ikada video nekog ko je...“ „Jesam. To se ne zaboravlja.“ Znao je da će joj pričanje i razmišljanje o užasima pomoći da se smiri. „Leta su obično ovakva.“ Ugasila je požar veličine kofe, pre no što je stigao da se razgori. „Gasiš vatre, čistiš teren, obučavaš se i pripremaš za sledeći skok. Ali ovo leto? Imali smo ludu Doli, moj otac je izašao sa ženom, mrtvaci.“ „Izlaske tvog oca stavljaš u isti koš s vandalizmom i mogućim ubistvom i paljevinom?“ „Ovo leto je mnogo drugačije, neobičnije. Isto bi se moglo reći i za moje spavanje s gušterom. Nisam to radila otkad sam i sama to bila.“ ,,To je pohvala na moj račun?“ Promenila je smer i krenula ka jugu. Moju primedbu protumačio je kao pohvalu na svoj račun, pomislila je. Promene i razlike za nju su bili samo izuzeci koji remete ustaljeni red. Pridružili su se timu posle gotovo dva sata gašenja požarčića i počeli s čišćenjem. Pozvali su je iz postrojenja. „Hoćemo da se prva grupa povuče“, rekao je Mali Medved. „Druga grupa i ekipa na terenu završiće čišćenje.“ ,,Razumem.“ „Federalci žele da razgovaraju s tobom kad se vratiš.“

„Zar ne mogu da sačekaju do sutra? Razgovarala sam s rendžerima. Dala sam im sve podatke.“ „Izgleda da ne mogu. Pakuj se. Vozilo će te čekati na stazi.“ ,,Primljeno.“ Dođavola, pomislila je, bar će sve završiti za jedan dan. * * * Planirala je da se prvo istušira. Jedva da se otarasila opreme kad su je federalci saleteli. „Rouana Trip?“ „Tako je.“ ,,Ja sam specijalni agent Kimberli Dikiko. Imam neka pitanja za vas.“ „Rendžeri već imaju odgovore na njih. Obe radimo za birokratiju, zato znam kako to ide.“ „Gospodin Mali Medved nam je ponudio kancelariju da bismo na miru porazgovarali.“ „Neću da usmrdim njegovu kancelariju. Zaudaram na dim i znoj, ako niste primetili.“ Nije mogla a da ne primeti, pomislila je Rouana. Agentkinja je nosila crni komplet klasičnog kroja i snežnobelu košulju. Kosu je vezala u nisku punđu na potiljku. Svaka vlas bila je na svom mestu. Frizura je isticala rafinirano lice nijanse bele kafe. Predstavnica reda i zakona posmatrala ju je mrkožutim očima. „Svesna sam da ste naporno i dugo radili. Potrudiću se da budem što kraća.“ „Predlažem da razgovaramo u hodu.“ Rouana je skinula majicu i pantalone. ,,Da bih se malo provetrila.“ ,,Oprez!“ Okrenula se i uhvatila hladnu bocu koka-kole koju joj je Gal spretno dobacio. „Hvala ti. Ostavi mi malo lazanja.“ „Daću sve od sebe.“

,,Hajdemo.“ Izašle su napolje. ,,Vi ćete postavljati pitanja, ja ću odgovarati.“ „Bilo bi dobro da mi za početak kažete kako ste naišli na telo.“ Ta priča je već ispripovedana, pomislila je Rouana. Ipak je ponovo ispričala. „Kako se požar širio“, nastavila je, „morala sam da prekinem izviđanje i požurim u sigurnu zonu. Stigla sam do nje i krenula preko izgorelog zemljišta, oblasti preko koje je požar prohujao. Išla sam ka prevoju Lolo, u pravcu tima. Naišla sam na nju.“ ,,Nju?“ „Nisam sigurna. Ostaci su bili isuviše sitni za odraslog muškarca.“ „Imate pravo. Žrtva je ženskog roda.“ ,,Uh! Dobro.“ Rouana se ućutala i izdahnula. „Mislim, to je bolje od druge mogućnosti.“ „Oprostite?“ „Moglo je biti i dete. Zbog veličine.“ ,,Da li ste kontaktirali sa šefom operacije odmah po otkriću leša?“ ,,Jesam.“ ,,Da vidimo, ako sam vas tačno razumela...“ Agentkinja je pročitala podatke o Rouaninom kretanju i vremenima poziva bazi tokom izviđanja. ,,Prešli ste veliki put za tako kratko vreme.“ „Borba protiv požara nije šetnja po prirodi. Uglavnom trčimo. Moj posao je da procenim situaciju na terenu, da smislim plan i da ga prenesem Gibonsu, u ovom slučaju šefu linije. Izviđala sam i izveštavala ljude u bazi o situaciji na terenu i dodatnoj pomoći koja bi mogla da nam zatreba.“ „Shvatam. Kad ste uspostavili kontakt s bazom, naveli ste da verujete da je žrtva ubijena i da je vatra podmetnuta da bi se zločin prikrio.“ Da li je trebalo da ćuti, pitala se. Da li bi ovo već bilo gotovo da je zadržala svoja zapažanja za sebe? Sad je prekasno, podsetila je sebe.

„Iznela sam im svoja zapažanja s lica mesta. Pet godina skačem u vatru. Dve godine pre toga sam radila u elitnim vatrogasnim jedinicama. Nisam stručnjak za podmetanje požara, ali znam kad vatra izgleda sumnjivo. Nisam doktor, ali znam kad glava pogrešno stoji na vratu.“ Ta slika se možda i neizbrisivo urezala u njen mozak. „Delala sam na osnovu onog što sam videla da bi odgovorna lica bila što pre obaveštena. Da li je to problem?“ ,,Ja samo prikupljam činjenice, gospođice Trip.“ Činilo joj se da agentkinja blagim tonom nastoji da primiri njenu nervoznu reakciju. „Preliminarni izveštaj forenzičara ukazuje da je žrtvin vrat slomljen.“ „Ubijena je.“ Da li je to bolje ili gore, pitala se Rouana. „Medicinski izveštaj će odrediti da li je ovo ubistvo ili nesreća i da li su ozlede vrata prouzrokovale smrt ili su nanete tek posle nje.“ ,,Da li ste proverili kamp? Lolo kamp nije daleko od mesta na kojem sam je našla.“ „Radimo na identifikovanju tela. U poslednje vreme ste imali nekih nevolja?“ ,,Šta?“ Rouana je prestala da izračunava silu neophodnu da se slomi vrat. „Mislite na vandalizme u bazi?“ „To je množina, zar ne?“ Dikiko nije skidala nečitljiv pogled s Rouaninog lica. ,,Na osnovu mojih informacija, izvesna Doli Brejkmen, kuvarica u bazi, vandalizovala je vašu sobu. Uhvatili ste je na delu. Kolege su vas fizički sprečile da je napadnete.“ Gnev je sagorevao umor kao prerijski požar. „Volela bih da vidim kako biste se vi poneli da ste ušli u svoju sobu i zatekli nekog ko sipa životinjsku krv po vašoj postelji. Samo izvolite, ako želite da moju reakciju nazovete fizičkim nastrajem.“ „Policija je ispitivala gospođu Brejkmen zbog vandalizma u sobi za pripremu u bazi.“ „To je tačno. Izgubili smo mnogo radnih časova zbog tog napada. Koštao bi nas mnogo više da smo pozvani na zadatak pre saniranja štete.“ „I ranije ste se sukobljavali s njom.“

„Ne želim da govorim o tome pošto vam je to več poznato. Ona je nepodnošljiva, osvetoljubiva i nestabilna ličnost. Dobro je ako je lokalna policija predala slučaj vandalizma vama. Nadam se da će je to dobro preplašiti i prizvati pameti. Umorna sam, gladna i želim da se istuširam.“ „Još malo pa smo gotovi. Kada ste poslednji put videli Doli Brejkmen?“ „Kad je uneredila moju sobu.“ „Odonda je niste viđali, ili razgovarali s njom?“ „Ne, nisam. Najviše bih volela da je nikad više i ne vidim. Kakve veze Doli ima s pronalaskom mrtve žene u Nacionalnom parku Lolo?“ „Još čekamo potvrdu identifikacije. Doli Brejkmen se prošle noći nije vratila kući, gde živi s roditeljima i bebom. Pošto su žrtva i gospođa Brejkmen iste visine i dosadašnja istraga nije pronašla druge nestale žene, velika je verovatnoća da ste naišli na njen leš.“ ,,To je...“ Stomak joj je otvrdnuo i otežao kao kamen. Krv joj se povukla iz glave. Znatiželjne, nečitljive oči se ni za trenutak nisu pomerale s njenog lica. „Mnogo žena je Doline visine.“ „Ali nijedna nije prijavljena kao nestala.“ „Verovatno se spanđala s nekim tipom. Začeprkajte po tom delu njenog života.“ Sad ima bebu, pomislila je Rouana. Džimovu bebu. „Doli voli grad, ne bi se ta šetala šumom.“ „Možete li mi reći gde ste bili sinoć, od osam uveče do jutrošnjeg pojavljivanja u sobi za pripremu?“ ,,Da li sam osumnjičena?“ Srdžba i preneraženost vojevali su tešku bitku. Srdžba je ubrzo prevladala. „Zbilja mislite da sam joj slomila vrat, da sam je odnela u šumu i da sam podmetnula požar, koji su ljudi i žene s kojima svakodnevno radim, živim i jedem, morali da gase rizikujući živote? Svoje živote!“ „Pokušali ste da je napadnete. Pretili ste da ćete je ubiti.“ ,,To je jebeno tačno. Razbesnela sam se. Ko se ne bi razbesneo! Htela sam da je izudaram, što je veoma daleko od ubistva.“

„Bilo bi bolje ako biste mogli da mi kažete gde ste bili sinoć između...“ „Potrudiću se da vam olakšam istragu“, prekinula je Rouana. „Večerala sam u kuhinji oko sedam, možda pola osam. Tridesetak ljudi je bilo tamo, kao i kuhinjsko osoblje. Družili smo se i čavrljali do deset. Potom sam otišla u svoju sobu u kojoj sam ostala dok se sirena jutros nije oglasila. Delila sam postelju sa zgodnim momkom koji mi je upravo dobacio koka-kolu.“ „Kako se on zove?“, pitala je agentkinja a da nije trepnula. „Guliver Kari. Sad je verovatno u kuhinji. Izvolite i pitajte ga. Ja idem pod prokleti tuš.“ Žurno se udaljila. Oluja ogorčenja besnela joj je u stomaku. Utrčala je u spavaonicu. Triger je imao nesreću da joj se nađe na putu. „Hej, Ro, da li si...“ „Umukni i sevaj!“ Gurnula ga je u stranu i utrčala u svoju sobu. Šutnula je vrata i orman. Teglica sa sitninom pala je na pod i razbila se. Čizmama je gazila krhotine. „Uštogljena, napirlitana kučka! I to nije Doli!“ Kiptela je od besa. Obrušila se na pertle padobranskih čizama. Ljutito ih je bacila od sebe. Doli je od onih koje uvek nastavljaju dalje, pomislila je dok je skidala, gužvala i bacala odeću. Navede ljude da se sažale na nju ili - ako je reč o muškarcu - zasladi ponudu seksom ili obećanjem seksa. Radi šta god joj padne na pamet i krivi sve ostale kad stvari pođu naopako Takva je bila i moja majka, zaključila je Rouana. Možda je i to bio razlog zbog kog nikad nije volela Doli Brejkmen. Sebičnu, podlu, cmizdravu... Takva je bila i moja majka, ponovo je pomislila. Iskrvarila je na podu bakalnice. Ubijena. To nije isto, ubeđivala je sebe. Apsolutno nije isto. Stala je pod tuš i odvrnula vodu do daske. Naslonila je šake na zid i pustila da je zasipa topli mlaz. Gledala je kako se crna, a zatim siva voda sliva niz nju.

Dosta mi je ovog sranja, dosta mi je mučkih udaraca. Po kom pravu je federalna kučka ocenjuje? Zbog nje je telo tako brzo pronađeno, zbog nje su federalci i pozvani. Bes je otupeo u bolesni strah dok se ribala do bola. Ruke su joj drhtale dok se oblačila. Pripisala je to strahu. Satima nije jela. Sagorela je hiljade kalorija. Drhti od gladi. Nema drugog razloga. Okrenula se kad su se vrata otvorila. Drhtavica se pojačala kad joj se Gal tiho približio. ,,Da li si ti onoj kučki rekla da si se čitavu noć tucala sa mnom?“ „Rekla sam joj da smo ovde proveli noć na uskoj postelji.“ „Dobro je. Dobro je. Sad može da ti pljune pod prozor.“ Odgurnula ga je od sebe kad joj se približio. „Ne želim da me iko mazi i pazi. Cenim alibi i sve ostalo. Izgleda da se kršenje pravila sve više isplaćuje. Jupi!“ Ponovo ga je gurnula, ali je on ovog puta čvrsto zagrlio i privukao sebi. Stiskao ju je dok se ona opirala. „Rekla sam da ne želim da budem mažena i pažena. Imam pravo da dam sebi oduška nakon što me je ispitivala kao ubica, potpaljivačica i neko ko je spreman da izda sve do čega mu je stalo da bi se osvetio nekoj ništariji...“ Ućutala se i klonula u njegovom zagrljaju. „O bože, misle da je ono Doli. Misle da je Doli mrtva i da sam je ja ubila.“ „Slušaj me.“ I dalje ju je čvrsto grlio. Malo je popustio stisak da bi ga pogledala u oči. „Još ne znaju ko je to. Možda je Doli, a možda i nije.“ ,,O bože, Gale. Bože!“ „Ako je to ona, više joj niko ne može pomoći i niko ne misli da si ti imala išta s tim.“ ,,Agentkinja...“ „Sada zna da smo zajedno proveli noć. A i cela baza zna da smo zajedno ušli i zajedno izašli odavde. To znači da sam i ja osumnjičen.

Mislim da to neće proći kod Dikiko ili bilo kog drugog. Samo je radila svoj posao. Obavila ga je. Ta priča je gotova.“ Milovao je po rukama. Upleo je prste s njenim. „Iscrpljena si i potresena. Ne bi te ovoliko uzdrmala da si bila u uobičajenoj formi.“ „Možda i ne bi. Zbilja me je uzdrmala.“ ,,Ko je jebe!“ Poljubio ju je u čelo pa u usta. „Evo šta ćemo. Otići ćemo na večeru. Svi će te sažaljevati. Slušaćeš kako ostatak jedinice slikovito izražava svoje mišljenje o agentkinji koja te je propitivala za alibi.“ „Sažaljenje?“ Zamalo se osmehnula. „Pretpostavljam da bi mi ono dobro došlo.“ „Ništa se ne može meriti sa solidarnošću. Posle toga ćemo se vratiti u tvoju sobu. Daću ti alibi i za večeras.“ Ovog puta se osmehnula. „Možda ću i ja tebi dati alibi.“ „Nije važno. Dosta je bilo maženja. Požurimo, inače ćemo ostati bez lazanja.“ Blago ju je potapšao po zadnjici kad su krenuli. ,,Ro? Ne brini. Da su te uhapsili, platio bih kauciju.“ Glasno se nasmejala. Neočekivani smeh otklonio je grčeve u stomaku.

15 Rouana je posle jutarnjeg vežbanja otišla u kuhinju. Ako je neko znao ponešto o svemu i gotovo sve o svačemu, to je bila Mardž. „Lina sprema hladno posluženje“, rekla joj je Mardž. ,,Da li bi htela nešto toplo?“ ,,Ne bi mi škodilo.“ Kuvarica je dohvatila bokal. Srebrni prstenovi zaigrali su joj na marami. Danas je nosila žute smajlije na svetloplavoj pozadini. „Nećeš doručkovati s tvojim momkom?“ Zakolutala je očima u odgovor na Mardžin osmejak. „Dobro znaš da nemam momke već ljubavnike. Uzimam ih i odbacujem kad mi se ćefne.“ ,,Ha!“ Mardž joj je natočila čašu soka. „Ovog nećeš tako lako baciti. Popij ovo.“ Poslušala je i napućila usne. „Osnova je šargarepa, ima borovnice i...“ Ponovo je gucnula. „Nije pomorandža. Mandarina?“ „Crvena pomorandža. Ovog puta sam ja pobedila.“ „Zvuči odvratno, a ipak nije. Ima li vesti o Doli?“ Mardž je odmahnula glavom dok je mešala jaja. To nije bio negativan, već sažaljiv gest. „Pronašli su njen automobil na jednom od sporednih puteva u šumi, pored Dvanaestice. Imao je ispumpanu gumu.“ „Pronašli su samo njen auto?“ „Čula sam da su ključevi bili u njemu, ali ne i njena torba. Sve ukazuje da se zaustavila zbog problema s probušenom gumom.“ „Zašto bi skrenula s glavnog druma s probušenom gumom?“ „Prenosim ti ono što sam čula.“ Sipala je jaja u tiganj i đodala komade šunke, sira, paradajza i nešto spanača. „Neki misle da je krenula

ka glavnom drumu ili da je neko krenuo za njom, kad je zamakla na sporedni. I da je odvedena.“ „Još ne znaju da li su izgoreli ostaci... ne mogu to znati.“ ,,U tom slučaju još nema razloga za brigu.“ Mardž je pokušala da zvuči razložno i ubedljivo. Rouana je na osnovu njenog glasa zaključila da se i te kako brine. „Htela sam da je povredim. Mnogo puta sam se jedva uzdržala da je ne tresnem po gubici. Ne želim da me grize savest zato što je neko povredio Doli ili učinio nešto još gore. Mrzim kad me grize savest povodom bilo čega, pogotovo zbog nje.“ „Nepoznajem nikog ko je skloniji nevoljama i drami od Doli Brejkmen. Da je Mali Medved nije otpustio, skresala bih mu u lice da može da bira između nje i mene. Ne osećam se krivom zbog toga. Biće mi žao ako je stradala, ali me neće gristi savest zato što sam često htela da je opaučim.“ Spustila je omlet i tost s džemom pred Rouanu. „Jedi. Izgubila si nekoliko kilograma. Sezona je tek počela.“ „Ovo je prva sezona u kojoj mi je potreban alibi za istragu zbog ubistva.“ ,,Ne bi mi škodio alibi poput tvog.“ Rouana se bacila na omlet. „Hoćeš li ga kad završim s njim?“ Rouana se nasmejala kad se Mardž udarila po glavi. „Ponudila sam ti muževnog tipa, a ti tako reaguješ.“ Detinjasto se osmehnula. „Kad misliš da ćeš završiti s njim? Pitam te, za slučaj da mi zatreba pastuvčina.“ ,,Ne znam. Dosad igra kako ja sviram. Javiću ti kad mi dosadi.“ Kad je kuvarica spustila koka-kolu pored njenog tanjira, Rouana se nagnula prema njoj. „Hvala ti, Mardž. Od sveg srca.“ Mardž ju je čvrsto zagrlila jednom rukom. „Isprazni tanjir“, naredila je.

Posle doručka je potražila Malog Medveda. Našla ga je u gimnastičkoj sali. Znojio se na klupi. „Na dnu sam liste skakača“, rekla je bez uvoda. Uspravio se u sedeći položaj i obrisao lice peškirom. Duga kika mu se spustala niz znojavu majicu bez rukava. „Tako je.“ Podigao je teg od deset kilograma i počeo da vežba bicepse. „Zašto?“ „Zato što sam te ja tamo stavio. Verovatno bih te potpuno skinuo s liste na dan-dva da nije izbio požar u Pajetu. Zuliji će, po svoj prilici, biti potrebni u Ajdahu.“ „Sposobna sam. Dobro se osećam. Premesti me u gornji deo spiska. Pobogu, stavio si Stoviča ispred mene, a još hramlje!“ „Bila si na gotovo svim skokovima ovog meseca. Potreban ti je odmor.“ ,,Ne mislim...“ ,,Ja kažem da ti je potreban“, prekinuo ju je i premestio teg u drugu ruku. Gledao ju je pravo u lice. „Moj posao je da odlučujem o tome.“ ,,To ima veze s onim što se juče dogodilo i nije fer. Potreban mi je posao i plata. Nisam ni povređena ni bolesna.“ „Potreban ti je i odmor“, ponovio je. „Možeš da radiš u potkrovlju. Još zaostajemo u pripremi. Sutra ću razmotriti spisak.“ „Pronašla sam ostatke. Prijavila sam ih, shodno propisima, a ti me kažnjavaš zbog toga.“ „Još si na spisku“, podsetio ju je. „Dobro znaš da skakanje u vatru nije jedini posao koji ovde radimo.“ Takođe je znala da nema prostora za raspravu kad joj se Majkl Mali Medved obraća blagim i smirenim tonom. Mogla je da se joguni i da besni do mile volje, ali neće promeniti njegovo mišljenje. „Možda ću svratiti do oca.“ ,,To je dobra ideja. Obavesti me ako budeš napuštala bazu.“ „Znam pravila“, progunđala je. Počela je da zavlači ruke u

džepove. Zaustavila se kad je poručnik Kvinok ušao u gimnastičku salu. „Panduri su stigli“, tiho je prozborila. Mali Medved je odložio teg i ustao. „Gospodine Mali Medvede, gospođice Trip. Imam nekoliko pitanja.“ „Neću vam smetati“, reče Rouana. ,,U stvari, hteo sam da porazgovaram i s vama. Predlažem da izađemo. Vi možete završiti vežbu“, rekao je Malom Medvedu, „popričaćemo u vašoj kancelariji.“ „Biću tamo za dvadeset minuta.“ ,,Da li vam to odgovara, gospođice?“ Kvinok je pokazao ka vratima gimnastičke sale. Nosio je elegantno sivo odelo i dobro izglancane cipele. „Nemoj mi stalno govoriti gospođice. Zovite me jednostavno Trip“, rekla je, kad je otvorila vrata pred njim. „Ili Rouana ili Ro, ali nemojte gospođice.“ Osmehnuo se. „Rouana. Kako bi bilo da sednemo? Ovo je užurbano mesto.“ „Hoćete li da razgovaramo o - kako bismo to nazvali? - prepirci s Doli?“ „Imate li nešto da dodate prethodnoj izjavi?“ „Nemam.“ „Nabavila je svinjsku krv na ranču, ako vas to zanima. Od poznanika iz crkve.“ „Napred vojnici Hristovi!“ Sela je na klupu ispred spavaonice. „Nabavila ju je dan pre nego što je došla ovamo da traži posao.“ Klimnuo je kad se Rouana okrenula prema njemu. „To navodi na zaključak da je s predumišljajem nameravala da vam zagorča život i pre svađe u bazi.“ „Što znači da moje reči ili postupci nisu uticali na nju.“ „Verovatno nisu. Čuo sam da ste razgovarali sa specijalnim agentom Dikiko.“ „Otmeno se oblači. Baš kao i vi.“ „Volim lepu odeću. Pronalaženje ostataka vam je zakomplikovalo

život.“ „Mislite da ga je zakomplikovalo zato što se desilo usred borbe protiv požara ili zato što je Doli nestala?“ „Iz oba razloga. Slučaj nestale osobe još je u rukama lokalne policije. Sarađujemo sa Šumskom službom, koja radi na identifikaciji leša. U tom duhu podelio sam informacije s agentkinjom Dikiko.“ „Mislite na istoriju mojih odnosa s Doli.“ „Na to i na činjenicu da je Doli određenom broju ljudi rekla da ste vi krivi za ono što se desilo Džejmsu Brejneru. Vi i svi u bazi. Već neko vreme nije krila nezadovoljstvo. Takva je bila i dok je odsustvovala iz Mizule.“ To je nije ni iznenadilo ni razljutilo. „Ne znam kako je mogla da radi ovde, da se druži sa skakačima, a da ne shvati šta radimo, kako to radimo i s čime se borimo.“ Pogledala je poručnikovu autentičnu frizuru i savršeno vezanu kravatu. ,,Nisam sigurna da shvatam zašto mi ovo govorite.“ „Moguće je da je planirala da nastavi da pravi probleme - vama i ljudima iz baze. Moguće je da se vratila na posao samo da bi imala lakši prilaz Predmetu osvete. Moguće je da je imala pomoć u bazi, da je nekog ubedila da joj pomogne. Da li ste je videli s nekim nakon povratka?" ,,Nisam.“ ,,Da li ste je videli s Metjuom Brejnerom, bratom poginulog skakača.“ Naglo se uspravila. „Nije obavestila ni Meta ni njegovu porodicu o rođenju bebe. Znam da su se zainteresovali za bebu i da su, kao pristojni ljudi, bili spremni da urade sve što mogu za Doli. Met je pokazao veliku hrabrost kad se vratio ovamo, posle onog što se desilo Džimu. Svaka ideja da je pomogao Doli da uništi moju sobu ili opremu prosto je pogrešna i duboko uvredljiva.“ ,,Da li su bili u prijateljskim odnosima dok je njegov brat bio živ?“ „Mislim da Met nije imao visoko mišljenje o njoj, ali je bio i ostao u prijateljskim odnosima sa svima u bazi. Kad kažem svima, ne mislim samo na skakače.“

„Samo pokušavam da shvatim situaciju. Rečeno mi je da je nekoliko ljudi u bazi imalo odnose s Doli, sve dok nije započela vezu s Džejmsom Brejnerom.“ „Seks nije isto što i veza, pogotovo ako govorimo o puštanju pare s nimalo probirljivom promiskuitetnom ženom. Družila se i s mnogo muškaraca u gradu.“ ,,Do Džejmsa Brejnera.“ „Prošle sezone usmerila se samo na njega. Koliko je meni poznato, prvi put je uradila tako nešto. Možda se i zaljubila u njega. Ne znam. Nije mi poveravala svoje nade i snove.“ „Verovatno već znate da smo pronašli i njena kola.“ „Znam, glasine se brzo šire.“ Na trenutak je zažmurila. „Ispostaviće se da je to ona kad završe rad na identifikaciji leša. Sigurna sam u to. Treba samo da povežete grad, mesto na kom ste našli automobil i ono na kom sam našla ostatke. To navodi na zaključak o identitetu žrtve. Nisam je volela. Zbilja je nisam volela, ali nije zaslužila da skonča na taj način. Niko ne zaslužuje takvu smrt.“ „Ljudima se stalno dešava ono što ne zaslužuju. Na ovaj ili onaj način. Hvala vam na vašem vremenu.“ „Kada će znati?“, pitala je kad je ustao. „Kada će biti sigurni?“ „Njen zubar je meštanin. Uporediće nalaze sa zubarskim kartonom. Potvrda će stići do kraja dana. To nije moj slučaj, ali bih voleo da znam koliko je vremena po vašem mišljenju potrebno da bi se stiglo od staze do mesta na kom ste pronašli ostatke. Imajte na umu da je neko nosio šezdesetak kilograma tereta po mraku.“ Ustala je da bi ga pogledala ravno u oči. „Zavisi. Moglo bi potrajati i čitav sat. Ali ako ste sposoban i iskusan hodač po divljini i ako poznajete teren, istu razdaljinu mogli biste preći i za manje od pola sata.“ „Zanimljivo. Hvala vam.“ Sela je na klupu kad se zaputio ka pogonu. Razmišljala je o razgovoru i prikupljenim informacijama.

Zaključila je, koliko kod joj to neprijatno palo, da je Mali Medved možda imao pravo i da joj je odmor zbilja potreban. Prošetaće se do oca. Šetnja će joj prijati i pomoći da razbistri misli. Iz iskustva je znala da vreme provedeno s ocem nikad nije protraćeno. Vratila se po bocu vode i bejzbol kapu. Naišla je na Gala kad je izašla. „Video sam te s policajcem. Da li ti je potreban novac za kauciju?“ „Još nije. Pronašli su njen automobil.“ ,,Da, čuo sam.“ ,,Tu su... i druge stvari. Moram da razmislim o svemu. Svratiću do padobranske škole da vidim oca.“ „Hoćeš li da pođem s tobom?“ „Volela bih da odem sama.“ Nadlanicom je nežno pomilovao po obrazu. Taj topli gest ju je odobrovoljio. „Potraži me kad se vratiš.“ „Naravno. Ti si u drugoj turi“, obratila mu se kad je krenula stazom. „Zuliji će možda imati posla u Ajdahu. Srećno ako budeš skakao!“ Šetala je posmatrajući predstavu. Avioni su uzletali, a padobranci lebdeli ka tlu. Gusti beli oblaci okupljali su se iznad planina na zapadu. Manji oblaci jezdili su ka istoku, nošeni blagim povetarcem. Mehaničari su radili u hangarima iz kojih je dopirala muzika, pomešana sa zveketom metala i glasovima. Nije se zaustavila kao što je imala običaj. Nije joj bilo do razgovora. Želela je da bude sama. Ubica je imao automobil ilikamionet, zaključila je. Niko ne bi nosio Doli od mesta na kom se zaustavila do onog na kom ju je pronašla. Da li je ubio čim je skrenula s Dvanaestice i stavio njeno telo u prtljažnik automobila, ili tovarni prostor kamioneta, ili je jednostavno povezao?

Možda se i parkirao Pored puta, da bi je lišio života u vozilu? Ili je naterao niz stazu, da bi zatim... Zločin se na ovaj ili onaj način dogodio. Ubijena je. Njeno dete postalo je siroče. Zašto je išla na jug Dvanaesticom? Da li se odnekud vraćala? Da li je išla na sastanak s ljubavnikom? Da li je išla na sastanak s još jednom osobom kojoj je pravila nevolje? U tom pravcu bilo je dosta motela. Teško je sastati se s ljubavnikom - Doli je bila poznata po korišćenju seksa kao sredstva razmene - kad živiš kući s roditeljima i bebom. Zašto ljubav prema bebi nije bila dovoljan motiv da sredi život? Zašto nije umela da ceni ono što ima i zašto nije uložila napor da bi postala dobra majka, umesto što je dopustila da je mržnja izjeda iznutra? Eh, da je vreme provedeno na planiranju bezumne osvete utrošila na maženje i paženje bebe. Ponovo materinska pitanja? Nervozno je ubrzala korak. Dosta je bilo samoće. Samoća je precenjena. Trebalo je da prihvati Galovu ponudu i da ga povede sa sobom. Izvukao bi je iz ovog raspoloženja, nasmejao bi je. Našao bi načina da otkloni tugu i gnev. Zaobišla je Ijude okupljene na travnjaku i oko stolova za piknik. Podigla je glavu da bi videla šta gledaju. Skoro da je stigla do kuće kad je ugledala avion. Prišla je ogradi i zavukla ruke u zadnje džepove. Odlučila je da uživa u predstavi. Osmeh joj je procvetao kad se prvi skakač otisnuo u prazninu. Mali predah od obaveza činiće joj dobro. I drugi padobranac je iskočio. Posmatrala ih je u slobodnom padu. Prvi je nesumnjivo bio učenik, ali nije bio loš. Nije grešio. Raširio je ruke i uživao u pogledu i vetru! A drugi... Rouana je nagnula glavu i zažmurila. Nije mogla biti sigurna, ne još, ali bi smela da se opkladi u pristojnu sumu novca da Gvozdeni Trip juri kroz vazduh ka učeniku. Došao je i taj trenutak. Padobrani su se otvorili. Prvo jedan, a zatim i drugi. Gledaoci su klicali i aplaudirali. Ugledala je plavo-bele pruge učenikovog padobrana i onaj koji je sama dizajnirala, povezala i

spakovala za očev šezdeseti rođendan, s velikim crvenim (njegova najdraža boja) natpisom GVOZDENI preko figure padobranca. Volela je da ga gleda. Uvek je tako bilo. Savršeno izvođenje, pomislila je. Apsolutna kontrola. Jezdio je po vazduhu, od neba ka tlu, dok je sunce promicalo kroz magličaste oblake. Dobro je učinila što je došla ovamo kad se svet mahnito uskovitlao oko nje. Otac joj je uvek pružao podršku. Šta god da se desi, uvek će moći da računa na njega. Potisnula je stresno jutro u stranu. Nije mogla da ga u potpunosti zanemari, ali je mogla da ga odgurne i da se usredsredi na ono što je čini srećnom. Prošetaće s ocem. Rućaće zajedno i pričati o onom što se desilo. Saslušaće je, pustiće je da se izduva. Pronaći će način da je smiri i uravnoteži. Posle razgovora s ocem uvek je jasnije i rasterećenije razmišljala. Učenik je dobro doskočio. Izveo je veoma pristojan doskok. Brzo se podigao na noge - na njene noge Gvozdeni je doskočio za njom, lako kao pero, glatko kao svila i ona je tapšala. Prodorno je zviznula i mahnula rukom, da privuče očevu pažnju. Učenicaje otkačila padobran i skinula šlem. Divna crvena kosa eksplodirala je na suncu. Rouana se osmehnula kad je žena pojurila ka njenom ocu. Poznavala je to oduševljenje i uzbuđenje. Bezbroj puta posmatrala je slične scene između učenika i učitelja. Nastavila je da se smeši i kad je žena skočila u Lukasov zagrljaj. I to je bio mnogo puta viđen prizor. Osmeh se preobrazio u zbunjeno mrštenje zbog onog što se dešavalo pred njom. Njen otac je oduševljeno okretao učenicu oko sebe dok ga je ona čvrsto grlila oko vrata. Zinula je od čuda kad se Lukas Gvozdeni Trip nagnuo i odlučno i strastveno poljubio (gledaoci su podivljali) učenicu u usta. Manje bi se začudila da je potegao luger i upucao je među oči.

Nepoznata žena mu je položila ruke na obraze. Taj gest je nekako bio intimniji od poljupca. Svedočio je o dubokoj bliskosti i visokom stepenu poverenja. Ko je, dođavola, ova ženska i otkad je, dođavola, Gvozdeni počeo da se ljubaka s učenicama? Otkud ta nežnost? Na javnom mestu! Žena se okrenula i ugledala joj je lice - nije izgledala raskalašno - tek toplo od poljupca i ozareno osmehom. Izvela je duboki, prenaglašeni naklon pred ushićenom publikom. Lukas je, na Rouanino čuđenje, samo stajao pored nje. Cerio se kao seoska luda. Da li je na drogama? Um joj je govorio da se opusti, da pronađe neko mirno mesto gde će se pribrati od teškog udarca, a srce da preskoči ogradu, otrči do njega i zatraži objašnjenje?! Stisnula je ogradu. Nije mogla da je pusti. Otac ju je primetio. Osmehivao joj se dok je - Isuse - blago ljuljao crvenokosinu ruku, kao da su deca. Mahnuo joj je slobodnom rukom. Šapnuo je nešto crvenokosoj na uvo. Ona ga je brižno pomilovala po licu. Ma imala je petlje i da se nasmeje u Rouani. Krenuli su prema ogradi i Rouani. Držali su se za ruke. „Ćao, dušo! Nisam znao da si ovde.“ ,,Ja... nisko sam na spisku skakača.“ „Drago mi je da si navratila.“ Pomilovao ju je po prstima kojima se držala za ogradu. Tako je povezao sve troje. „Ela, ovo je moja kći, Rouana. Ro, Ela Frejžer. Upravo je izvela svoj prvi ubrzani slobodni pad.“ „Jako mi je drago što sam te upoznala. Lukas mi je mnogo pričao o tebi.“ „Zbilja? Čudno, pošto mi ništa nije rekao tebi.“ „Bila si zaposlena.“ Nastavio je veselim tonom, nesvestan napetosti. „Stalno se mimoilazimo. Ela je direktorka Orčard akademije.“

Direktorka srednje škole. Ugledne privatne škole. Stereotip o ocvaloj radodajki doživeo je još jedan ozbiljan udarac. Prokletstvo! „Sin joj je poklonio tandem skok za Božić“, nastavio je. „Posle prvog skoka se zagrejala za padobranstvo. Trebalo je da dovedeš porodicu za prvi samostalni skok. Unučići bi se obradovali da su mogli da te vide.“ Bakutanerka? Gde je našao ovu uspijušu koja voli da ga balavi pred svetom? „Htela sam da budem sigurna da vladam svim elementima skoka pre no što dođu da me gledaju. Zvaću ih sledeći put. U stvari, iz ovih stopa ću otići kod Marsi da zakažem sledeći skok. Drago mi je što sam te upoznala, Rouana. Nadam se da ćemo se češće viđati.“ Govorila je blagim i učtivim tonom. Kratka borba pogledima dala im je do znanja da su se dobro razumele. „Videćemo se unutra, Lukase.“ Da, pruži korak, pomislila je Rouana. Samo produži. ,,I, šta misliš?“, poletno će Lukas. „Nadao sam se tvom slobodnom danu kako bi natenane upoznala Elu. Lepo je što si se zatekla ovde, na njenom prvom samostalnom skoku.“ „Nije u lošoj formi. Lepo je letela. Slušaj, tata, zašto ne bi ručali u kafeu? Imaju...“ „Ela i ja ćemo ručati na pikniku da proslavimo njen skok. Hoćeš li da nam se pridružiš? Dobićete priliku da se bolje upoznate.“ Da li se šali? „Hvala ti na pozivu, ali ne mogu. Ne bih želela da budem peti točak.“ ,,Ne budi smešna. Znam da je Ela napravila dovoljno hrane. Đavolski dobro kuva.“ „Samo... samo...“ Jezik joj se zavezao. „Koliko ovo traje? I šta je ovo? Ljubite se na doskočištu, držite se za ruke, idete na piknik? Blagi bože, tata, da li spavaš s njom?“ „Mislim da je to moja stvar, ćero. U čemu je tvoj problem?“

„Moj problem, izuzev ljubljenja i držanja za ruke naočigled Boga, zaposlenih i posetilaca, jeste što sam došla da bih razgovarala s ocem i shvatila da nema vremena za mene zato što je zaokupiran druženjem s Vrućom Direktorkom.“ „Pazi šta pričaš!“ Stisnuo joj je ruke pre no što je stigla da pusti ogradu. ,,Ne govori tako sa mnom! Baš me briga koliko ti je godina! Ako želiš da razgovaraš sa mnom, dođi, razgovaraćemo.“ ,,Ne, hvala“, odvratila je s hladnom učtivošću. „Posveti se svojim poslovima. Ja ću se posvetiti svojim. Izvini, moram da idem.“ Oslobodila je prste. „Moram da se vratim u bazu.“ Njegovo lice je svedočilo o mešavini gneva i razočaranja. Uvek je nepogrešivo pogađala njegovo raspoloženje. Odmakla se od ograde i pružila korak. Srce ju je bolelo zbog onog što je protumačila kao izdaju. Približavala se bazi u sve gorem raspoloženju. Na sve to se nakalemio i otegnuti vrisak sirene. Potrčala je nazad u bazu. Videla je skakače i avion na uzletištu. Upala je u sobu za pripremu. Potisnula je gorčinu, kao nešto ranije nervozu. Za njih će se pobrinuti drugom prilikom. Skinula je Kartaroševu opremu s police. ,,Pajet?“ „Tako je.“ Gurnuo je konopac u ispravni džep. „Zuliji hitaju u pomoć!“ Pogledala ga je u oči. „Želim ti dobar skok.“ „Sve je u kartama.“ Zacerekao se i odgegao ka avionu. Prošla je istu proceduru s Trigerom, a Gal je pomagao Dobiju. Nekoliko minuta kasnije gledala je kako avion poleće bez nje. „Izbio je sekundarni požar“, objasnio joj je Gal. „Ajdaho već muku muči s vatrogascima. Jedan skakač iz druge grupe završio je u krošnjama pri doskoku i slomio ruku. Imaju i dvojicu povređenih na tlu.“ „Zaista si dobro obavešten.“ „Šta ću kad volim da budem u toku.“ Namestio je bejzbol kapu tako da mu senka oboda pada preko očiju, da bi lakše pratio avion na nebu. ,,Saznao sam za munju koja je udarila na Flethedu. Nije mi promaklo da nisi provela mnogo vremena s tatom.“

„Da li si me pratio?“ „Samo sam se koristio izoštrenom moći opažanja. Mada mi nije potrebna da zaključim da si se žestoko iznervirala.“ „Ne volim kad moram da sedim u bazi iako sam sposobna za skok.“ „Na spisku si“, podsetio je. ,,I?“ ,,I šta?“ „Šta te je toliko žestoko iznerviralo?“ „Nerviraš me ti, baš kao i tvoja izoštrena moć opažanja! Zato idem na neko drugo mesto!“ Ustala je s namerom da se udalji. Ispostavilo se da nije mogla da zadrži neraspoloženje u sebi. „Otišla sam da vidim oca, da provedem neko vreme s njim i da mu ispričam o sranjima koja su me snašla, jer smo uvek tako radili. Zatekla sam ga kako sretno skakuće okolo s učenikom. Ispostavilo se da je učenik učenica. Crvenokosa. Skočila je na njega čim su doskočili, kao što je moja kuca Buč skakala na frizbi. Zavrteo ju je ukrug i poljubio. Učinio je to pred svima. Ozbiljno je priljubio usne i telo uz nju. Nesumnjivo su upleli jezike.“ „Potanko si opisala veoma kvalitetan poljubac. Pa... pažljivo proučavam tvoj izveštaj i pokušavam da shvatim šta te je toliko iznerviralo.“ ,,Da li sam ti upravo rekla da je moj otac poljubio crvenokosu?“ „Rekla si, ali ne razumem zašto te je to gurnulo preko ivice. Ponašaš se kao da si prvi put videla starog kako se ljubi s nekom ženskom.“ Prigušeno se nasmejao, a onda je video da ga ćutke posmatra plavim očima, hladnim kao led. „Ozbiljno? Nikad nisi videla oca kako ljubi ženu? Taj čovek je onda nadljudski diskretan.“ Ućutao se i s nevericom odmahnuo glavom. Šljepnuo ju je po ramenu. „Hajde, Ro. Nećeš valjda da mi kažeš da si mislila da nikad nije protrljao usne s nekom ženom u poslednjih - koliko ti ono beše imaš godina?“ ,,On ne ide na sastanke!“

,,To si rekla i kad je izašao na piće s mušterijom... Aha. Moja izuzetna moć zaključivanja upravo se udružuje sa izoštrenom moći dedukcije. Zaključujem da se radi o istoj ženi.“ „Tvrdi da je direktorka srednje škole. Jasno je da spavaju zajedno.“ „Mislim da fraza biti pozvan u direktorovu kancelariju odskora ima sasvim novo značenje za tvog oca.“ „Jebi se!“ ,,Au!“ Uhvatio je za ruku i okrenuo prema sebi. „Ljubomorna si? Uistinu si ljubomorna zato što se tvoj otac zanima za ženu - koja nisi ti?“ Vrelina, gnev i stid navrli su joj u obraze. ,,To je odvratna i neistinita tvrdnja.“ „Besna si, ljubomorna i istinski povređena zato što je tvoj otac možda stupio u romantičnu vezu sa ženskom osobom. Gest možda ne zaslužuje epitet odvratnog, ali bih ga bez zazora mogao oceniti kao sebičan.“ Nešto veoma slično razočaranju koje je videla na očevom licu pojavilo se i na Galovom. „Kad je zadnji put on dobio napad besa kad si bila u vezi s nekim?“ Postidela se svoje reakcije, što ju je samo još više razjarilo. „Moja osećanja i moj odnos s ocem te se nimalo ne tiču. Ne znaš ništa o njemu ili o meni. Više neću trpeti da se iko istresa na meni. Dosta mi je Doli i njenih osvetničkih sranja, ukrućenog specijalnog agenta, očevog razočaranja i tebe i tvog usranog mišljenja o meni. Možeš da se...“ Prodorni pisak sirene ućutkao ju je usred rečenice. „Izgleda da moram da se kupim, zajedno s mojim usranim mišljenjem.“ Okrenuo se i požurio prema sobi za pripremu. Po drugi put za kratko vreme pogledom je ispraćala avion koji je leteo ka severu. Sad joj je bilo još teže. ,,I mi ćemo poleteti ako se ovako nastavi.“ Pogledala je Meta. „Kakve sam sreće, ako dobijemo još jedan poziv, Mali Medved će me izbrisati sa spiska i poslati Mardž. Kako si ti završio u podrumu?“

„Misli da sam otkačio zbog Doli i bebice. Možda i jesam.“ „Žao mi je. Nisam razmišljala o tome.“ ,,U redu je. Očekujem da se vrate i da mi kažu da je sve to greška.“ Stiskao je i okretao kapu u rukama. Otkrio je kosu nežnu poput kukuruzne svile. „Nije u redu da bebica još pre rođenja izgubi oca, a nedugo po dolasku na svet i majku.“ Okrenuo se prema Rouani. Izgledao je tako mlado i ranjivo. „Nije u redu“, složila se. „Pretpostavljam da u životu riije uvek sve kako treba. Pretpostavljam... to je ono što ljudi zovu sudbina.“ Naslonio se na nju kad ga je obuhvatila oko struka. „Tebi je možda još teže“, rekao je, „nego meni.“ ,,Meni?“ ,,Ti si je pronašla. Ako je to ona. Ako i nije, ako si našla ko zna koga, ipak je strašno što si baš ti našla telo.“ „Izaći ćemo na kraj s tim, Mete.“ ,,To stalno govorim sebi. Mislim na Šajlo i govorim sebi da ćemo se pobrinuti da joj ništa ne zafali, bez obzira na sve. Hoću reći, ona je beba.“ „Brejkmenovi i tvoja porodica pobrinuće se za nju.“ „Tako je. Pa, pretpostavljam da ću poći u potkrovlje i pokušati da se usredsredim na nešto drugo.“ „To je dobra ideja. Popeću se za nekoliko minuta.“ Prvo je svratila u svoju sobu. Zaključala se u nju. Sela je na pod, naslonila se leđima na krevet i dobro se isplakala. Ridala je iako je znala da je to beskoristan izliv samosažaljenja.

16 Isplakala je gnev i samosažaljenje i dobila razarajuću glavobolju. Progutala je lekove i umila se hladnom vodom. Jedan od problema s kojima se susreću istinske plavuše svetle puti, pomislila je dok se posmatrala u ogledalu, jeste taj što posle nekontrolisanih izliva osećanja liće na žrtve brutalnih opekotina od sunca. Pljusnula je još hladne vode na lice i iscedila krpu. Desetak minuta ležala je na leđima s vlažnom krpom preko lica. Čekala je da lekovi i blagotvorna svežina obave posao. Preterala je s lupanjem glavom u zid, pomislila je. Izviniće se ocu zbog zabadanja nosa u njegova posla. Očekivala je isti nivo pristojnosti od izvesnog brzonogog i zgodnog guštera. Zbog toga će mu biti bolje da se vrati živ i zdrav s terena. Ponovo je osmotrila lice. Procenila je da može da prođe. Možda nije bila u najboljem izdanju, ali nije izgledala kao da je provela poslednjih dvadeset minuta zgrčena na podu, slineći kao razmaženo derište. Pošla je u pogon da proveri stanje timova na terenu. Specijalna agentkinja Dikiko presekla joj je put. „Gospođice Trip?“ „Vidite, znam da imate posla, ali imamo dve ekipe na terenu. Idem u pogon i nemam vremena da pričam o onom o čemu sam već pričala.“ „Žao mi je, ali moraću da popričam s vama i sa svim skakačima i osobljem. Javljeno je da ostaci koje ste juče pronašli pripadaju Doli Brejkmen.“ ,,Dođavola!“ Rouana je protrljala čelo. „Dođavola... Kako? Kako je umrla?“ „Pošto će se neki podaci pojaviti na večernjim vestima mogu da vam kažem da je umrla zbog slomljenog vrata i da je ta povreda mogla

nastati i prilikom pada.“ „Prilikom pada? Morala je da padne na veoma neobičan način. To nije bio slučajan pad, niti je mogla izaći iz kola na jednom i izgoreti na drugom mestu.“ Agentkinjino lice je bilo bezizražajno. Nije skidala pogled s Rouane. „Ovo je istraga ubistva koja se vodi naporedo s istragom o podmetanju požara. Imali ste pravo po obe tačke.“ ,,To što sam imala pravo čini me sumnjivom?“ ,,Još nisam spremna da eliminišem nijednog osumnjičenog, ali vi imate alibi za posmatrani period. Ipak, činjenica je i da ste bili u neprijateljskim odnosima sa žrtvom. Prinuđena sam da i to istražim.“ „Istražujte, ali na dalekim obalama, kao slavni Magelan. Nisam tražila kavgu s njom. Udarila bih je da sam mogla tog groznog dana zbog one svinjske krvi. Zaslužila je. Mislim da bi trebalo da bude optužena i da odsedi izvesno vreme iza rešetaka zbog štete koju je nanela opremi u sobi za pripremu. Ali ne mislim da bi trebalo da umre zbog tih zlodela. Bila je...“ Ućutala je kad je kamionet uleteo u bazu. Oštro je skrenuo prema njoj, podižući gomilu prašine i kamenčića. Uhvatila je Dikiko za ruku da bi je odgurnula na sigurno. Kamionet se zaustavio ispred njih uz škripu kočnica i oblak prašine. „Isuse Hriste! Šta to, dođavola...“ Ućutala se kad je prepoznala čoveka koji je iskočio iz vozila, Dolinog oca Lea Brejkmena. „Moja kći je mrtva!“ Nekadašnja zvezda američkog fudbala, krupni muškarac, drhtao je od gneva pred njima. Široko i tvrdo lice mu se crvenelo. Stiskao je mesnate šake. „Gospodine Brejkmene, žao mi je...“ ,,Ti si odgovorna! Od nje nije ostalo ništa izuzev hrpe pocrnelih kostiju! Ti si odgovorna!“ „Gospodine Brejkmene.“ Agentkinja je stala između Rouane i gnevnog muškarca. Rouana se pomerila u stranu. Nije htela da se krije iza predstavnice zakona. „Objasnila sam vam da ću, uz pomoć svega što mi stoji na raspolaganju, učiniti sve što je moguće da pronađem ubicu vaše kćeri. Idite kući da biste u teškim trenucima bili pored supruge i unuke.“

,,Vi ćete samo zataškati slučaj! Radite za iste ljude! Moja kći bi danas bila živa da nije bilo nje!“ Uperio je prst na Rouanu. Probadao ju je svojim gnevom i tugom kao nevidljivim oštricama. „Otpustila je Doli zato što je svojim prisustvom podseća da je odgovorna za pogibiju Džima Brejnera! Otpuštena je pa je morala da se vozi sve do Florensa da bi pronašla posao! Ako i nije ubila moju kći svojim rukama, svakako je značajno doprinela njenoj pogibiji!“ „Misliš da si tako važna!“, besno se obratio Rouani. „Misliš da možeš da se zaklanjaš iza očeve slave i da ti prezime Trip daje pravo da gaziš ljude! Bila si ljubomorna na moju devojčicu zato što te je Džim odbacio zbog nje! Nisi mogla da se pomiriš s tim! Pustila si ga da umre zato što nisi mogla da ga imaš!“ ,,Leo!“ Mali Medved je prilazio, praćen monolitnim ljudskim zidom. „Žao mi je zbog Doli. Svakome je žao zbog tvog gubitka. Samo jednom ću te zamoliti da se udaljiš iz baze.“ „Zašto ne otpustiš nju? Zašto je ne isteraš iz baze kao obično đubre, kao što si isterao moju devojčicu? Sad je mrtva, a ona stoji ispred mene kao da je se to uopšte ne tiče!“ „Nije ti ovde mesto, Leo.“ Mali Medved mu se obraćao mirnim, suzdržanim tonom. „Trebalo bi da se vratiš kući i budeš s Ajrin.“ „Nemoj da mi pričaš šta da radim i kome sam potreban! I bebi treba mama, a svima vama puca prsluk zbog toga! Platićete zbog onog što se desilo mojoj Doli! Skupo ćete platiti, svi do jednoga!“ Pljunuo je na tlo, popeo se u kamion i zalupio vrata. Rouana je videla kako mu suze teku niz obraze kad je okrenuo volan i dodao gas. ,,Ro?“ „Nemoj sad, Mali Medvede. Nemoj sada, molim te.“ Odmahnula je glavom. „Sada ćemo razgovaratf, rekao je i spustio ruku na njeno rame. „Pođi sa mnom. Gospođo Dikiko, kasnije ćete govoriti s Rouanom, ako ste zbog toga došli ovamo.“ Agentkinja je gledala kako se ljudski zid zatvara kao neprelazna prepreka i kreće ka zgradi iza Rouane.

Mali Medved ju je dopratio do svoje kancelarije i zatvorio vrata pred ostalima. ,,Sedi!“, naredio je. Poslušala ga je. Prošao je rukama kroz kosu. Oslonio se leđima o sto. „Znaš da je Leo Brejkmen težak čovek. Takav je i kad je izuzetno dobre volje.“ „Znam.“ „A ovo su neopisivo usrane okolnosti.“ „Kapiram. Neko mora biti kriv. Doli me je krivila za sve pa sam ja očigledan izbor. Kapiram. Zašto njen otac ne bi poverovao da sam se okomila na njegovo dete, ako je njemu - i svima ostalima - govorila da sam radila ono s Džimom pre no što me je odbacio? Da budemo načisto, Džim i ja nikad nismo...“ „Misliš da ja to ne znam? Popričaču s agentkinjom. Usmeriću je u tom pravcu.“ Slegnula je ramenima. Čudilo ju je što nije uzmakla ni za dlaku pred Brejkmenovim napadima. „Poverovaće ti ili ti neće poverovati. To i nije važno. Dobro sam, ili bar nadomak toga. Ne moraš da mi ugađaš, ne dok su dva tima na terenu.“ „Žao mi je Brejkmena“, rekla je, „ ali ovo je poslednji put da me koristi kao emocionalni džak za boks. Doli je bila lažov. Mrtva je, ali je to i dalje istina.“ „Jutros sam ti rekla da sam spremna i da se dobro osećam. To nije bila laž, ali nije bila ni cela istina. Sad jeste. Neću dozvoliti da me iko ruži u javnosti, kao što su činili Doli i njen otac. Nisam odgovorna za tovare đubreta koje ostavljaju za sobom. Imam dovoljno svojih problema.“ „Zvučiš kao neko ko je spreman i ko se dobro oseća.“ „Mogu da pomognem u operacijama ako želiš ili da odem u potkrovlje, da vidim šta im treba.“ „Hajde da vidimo šta rade naši momci i devojke.“

Dikiko se zaputila u kuhinju. Bila je puna ugodnih i grešnih mirisa, ali u njoj nije bilo ljudi. Krenula je ka trpezariji kad joj je pokret na prozoru privukao pažnju. Gledala je kako glavna kuvarica Margaret Kolbi obrađuje impresivni vrt. Mardž je podigla glavu kad je čula da neko otvara zadnja vrata. Gurnula je unazad široki obod slamnatog šešira, koji je nosila preko kuhinjske marame. ,,To je veoma lep origano.“ „Sad stiže. Da li mene tražite ili se samo šetkate okolo?“ „Želela bih da malo popričam s vama. I s drugom kuvaricom, Lin Dorčester.“ „Pustila sam Lin kući zato što se baš potresla. Vratiće se oko četiri.“ Odložila je zeleniš u plastičnu kantu. Obrisala je ruke. „Limunada bi mi dobro došla. Hoćete li malo?“ „Ako nije problem.“ ,,Ne bih vas nudila da jeste. Sedite ovde. Previše vremena provodim u kuhinji. Koristim svaku priliku da izađem napolje.“ Dikiko je sela na baštensku stolicu. Posmatrala je vrt, velike hangare, pomoćne zgrade i vijugavi drum. Visoke planine uzdizale su se u daljini, parajući oblake. Mardž je izašla iz kuhinje s limunadom, poslužavnikom kolača i komadima čokolade. ,,Oh. Pogodili ste moju najveću slabost.“ „Svako je ima.“ Mardž je spustila poslužavnik, sela i izula gumene cipele za rad u vrtu. „Čule smo da izgoreli ostaci pronađeni u šumi pripadaju Doli. Pustila sam Lin kući zato što ju je vest žestoko potresla. Nisu bile najbolje prijateljice. Zapravo, Doli nije ni imala prijateljice. A opet, prilično dugo su radile zajedno. Najčešće su se dobro slagale. Lin ima meko srce. Nije zlopamtilo.“

„I vi ste neko vreme radili s Doli. Bili ste joj pretpostavljeni.“ „Tako je. Znala je da kuva - imala je pouzdanu ruku. Nikad mi nije pravila probleme u kuhinji. Njen problem, tačnije jedan od njih, bio je što je na seks gledala kao na sredstvo za trampu.“ Mardž je gricnula kolač. „Baza je uvek puna snažnih i odvažnih muškaraca. Imaju tela koja teško mogu ostati nezapažena. Doli nije mogla a da ih ne zapazi.“ „Ovde ima mnogo mladih muškaraca“, nastavila je, ,,i većina njih je daleko od kuće. Rizikuju živote i udove. Često danima rmbače bez prestanka, u nezamislivo lošim uslovima. Mali ko će reći ne hvala kad dobije priliku da se porve malo sa zgodnom ženskom. Doli je mnogima pružila tu priliku.“ „Dali je bilo zle krvi među njima? To se može očekivati kad neka žena da priliku nekolicini muškaraca iz istog okruženja.“ „Mislim da je niko nije ozbiljno shvatio. Kad kažem niko, mislim i na Džima. Znam da je tvrdila da je hteo da se oženi njome, ali ili je svesno lagala, ili je jednostavno puštala filmove. Mislim da je lepše je reći da je to sanjarila.“ Mali Medved je imao isto mišljenje, samo ga je iskazao malo drugačijim rečima. „Da li je Džim ozbiljno shvatao Rouanu Trip?“ „Džim i Ro? Pa, pomagala mu je na obuci i radila je s njim...“ Mardž se ućutala kad je shvatila značenje reči ozbiljno. Zavalila se u stolici i nasmejala. Smejala se dok je usta nisu zabolela. Odmahnula je rukom i popila malo limunade da bi što pre povratila dah. ,,Ne znam otkud vam ta ideja. Da je Džim pokušao da postane ozbiljan s Ro, verovatno bi završio u bolnici. Flertovao je sa svim ženskama, uključujući i mene. To je bio njegov način ponašanja. U tome nije bilo ničeg napadnog ili uvredljivog. Između njega i Ro nije bilo ničeg izuzev onog što postoji među svima njima. Bili su iskreni prijatelji. Takav odnos se prirodno uspostavlja među skakačima. Rouana do ove sezone nikad nije stupila u vezu s nekim iz jedinice. Prvi put je to uradila tek kad je upoznala Gulivera Karija. Uživam posmatrajući njihovu vezu.“

„Leo Brejkmen tvrdi da su Rouana i Džim bili u vezi i da je on raskinuo s njom da bi bio s Doli.“ Mardž je otpila gutljaj limunade. Slušala je šta joj Dikiko govori posmatrajući planine. „Leo tuguje. Saosećam s njim i Ajrin, ali nema pravo govori neistine. To mi zvuči kao nešto što bi Doli mogla reći.“ „Zašto bi to učinila?“ „Zbog drame i da bi prebacila malo krivice na Rouanu. Rekla sam vam da Doli nije imala prijateljice. Slagala se s Lin zato što u njoj nije videla pretnju. Lin je srećno udata. Muškarci je posmatraju kao sestru ili kćerku. Doli je vazda u Rouani videla pretnju. Štaviše, znala je da je Rouana smatra... jeftinom.“ „Očigledno je da se nisu slagale.“ ,,Do Džimijeve pogibije su se nekako i podnosile. Znam ih od kad su bile deca. Rouana je nije ni primećivala, ali Doli je uvek primećivala Rouanu. Ako još mislite da je Rouana imala bilo kakve veze s onim što se dogodilo, gubite mnogo vremena koje bi vam dobro došlo u pronalaženju pravog krivca.“ Agentkinja je mislila da vreme nije protraćeno kad god nešto novo sazna. ,,Da li išta znate o Dolinom poslu u Florensu?“ „Ne. Ne znam zašto bi se čak tamo zapošljavala kad je mogla da nađe posao na mnogo mesta u okolini, pogotovu u sezoni.“ Mardž je ispustila dugi uzdah. „Doduše, ja nisam htela da joj dam preporuku. Posetio me je njen sveštenik, da me nagovorio da je napišem. Istina je da mi se njegov nastup nije dopao, ali je ni u kom slučaju ne bih napisala. Jednostavno je svojim ponašanjem nije zaslužila.“ „Žao mi je što je osećala da mora da napusti Mizulu zbog posla. Svejedno, ima mnogo mesta na kojima je mogla da radi bez preporuke.“ Mardž je neko vreme ćutke sedela posmatrajući planine. ,,Da li se vraćala odande kad se to dogodilo? S posla u Florensu?“ „Nisam to proverila. Škrtarim s komplimentima. Najiskrenije vam kažem da nikad nisam jela bolji kolač.“ „Spakovaću vam jedno parče.“

,,Ne mogu da odbijem takvu ponudu.“ Tim iz Ajdaha suzbio je požar do zalaska sunca, ali na severu se bitka nastavljala. Rouana je, kad je izašla da se nadiše vazduha, videla vatru, dim i prilike u žutim košuljama. Žustro su zamahivale alatkama. Ako zatraže još jednu grupu, ako im zatreba pojačanje ili dopuna, Mali Medved će morati da je pošalje. Biće spremna da krene. Ukočila se pri svetlosti farova kamioneta. Vozilo se približavalo. Malčice se opustila, kad je videla da to nije Leo Brejkmen koji bi da se opet izdere na nju. Lukas je izašao iz kamioneta i požurio ka njoj. Uočila je malo gneva u njegovim kretnjama. Još nije ishlapeo. Dokazao je to kad ju je ščepao za ramena i blago protresao. „Zašto mi, dođavola, nisi rekla šta se dogodilo? Zašto mi nisi rekla da si pronašla Doline posmrtne ostatke?“ „Mislila sam da znaš.“ ,,Pa nisam znao.“ „Bio si zauzet.“ ,,Ne izvodi te kerefeke sa mnom, Rouana. U poruci po sletanju rekla si da je sve je u redu.“ „Tako je i bilo. Bila sam zdrava i čitava.“ ,,Rouana!“ „Nisam htela da ti to saopštim preko poruke ili telefona. Događaji su se brzo smenjivali. Jutros sam htela da razgovaram s tobom, ali...“ Privukao je sebi i zagrlio. „Osumnjičena sam.“ ,,Prestani“, promrmljao je i pritisnuo usne na njeno teme. „Agentkinja Šumske službe me je dva puta ispitivala. Posvađala sam se s Doli i naletela na njene ostatke u vatrom opustošenom delu

šume. Leo Brejkmen je danas dolazio ovamo.“ Rasteretila se i ogolila zato što je bio tu da je pokrije. „Leo je pošašavio od tuge. Ne znam šta bih učinio da sam na njegovom mestu.“ Sama pomisao na to bila je nepodnošljiva. „Policija će pronaći počinioca. Možda će mu to pomoći, kao što pričaju, iako mi iiije jasno kako.“ „Plakao je kad se odvezao. Mislim da sam u tom trenutku prestala da sažaljevam sebe.“ „Nikad nisi dugo opstajala u tom raspoloženju.“ „Ovog puta je to raspoloženje rekordno potrajalo. Tata, izvini za ono odranije. Žao mi je.“ ,,I meni je.“ Široko je odmahnuo rukom. To je bio prepoznatljiv gest. ,,Da počnemo od početka.“ ,,Od samog početka.“ „Gde je onaj tip s kojim se smucaš unaokolo?“ „Gasi požar na Flethedu.“ „Hajdemo do pogona da vidimo šta se dešava.“ „Hoću da se vrati živ i zdrav, baš kao i svi drugi. Ljuta sam i na njega. Naročito me ljuti što mislim da je imao pravo što se tiče mnogo toga.“ „Nečuveno! Šta on misli ko je? Ko mu je dao za pravo da ima pravo!“ Nasmejala se i naslonila glavu na očevo rame. ,,Hvala ti.“ Bila je budna i pomagala je u ispravljanju mapa. Pratila jekretanje timova i požara i udarce munja na radaru. Otišla je u krevet negde oko dva ujutru, kad je snažna oluja s grmljavinom zahvatila bazu. Krenula je ka Galu i ostalima na severu. Oni su se zavukli u šatore. Gotovo odmah je zaspala.

Urlik oluje preobrazio se u urlik motora, a vrisak vetrau vazduh koji je šibao kroz otvorena vrata aviona. Zapazila je nervozu u Džimovim očima. Čula ju je i u njegovom glasu. Odlučila je da ga zaustavi. Kontaktiraće s bazom, uzbuniti osmatrača, pričaće sa šefom vatrogasaca. Preduzeće nešto. „Neka bude kako bude“, rekao je, s očima punim tuge. „Ovo je, znaš, moja sudbina.“ Skočio je kao i uvek. Izveo je taj poslednji skok iza nje i završio u razjapljenim ustima zmaja. Vrištao je dok ga je ognjena neman kidala zubima. Ovog puta je doskočila sama. Plamenovi iza nje su se sablasno kezili. Zemlja je drhtala od tutnjave. Potrčala je svom brzinom po nizbrdici. Jara joj je sušila kožu dok se probijala kroz uskovitlane oblake dima. Zazivala je Džima. Bilo je nade, uvek je ima. Naslepo ga je tražila. Vatra se pela uz drveće. Pulsirala je. Plameni jezici igrali su smrtonosni ples po tlu. Neko je vikao njeno ime. Promenila je pravac. Zateturala se po spaljenom zemljištu. Urlala je tako snažno da joj je grlo gorelo. Izgorele grane su se pušile. Ličile su na koščate prste. Mrtvo drveće se povijalo i ispravljalo. Činilo joj se da se pomera i ugiba iza dimne zavese. Spaljena zemlja pucketala je pod nogama. Nastavila je da trči ka zvuku svog imena. Najedanput je zavladala tišina, kao da je neko zadržao vazduh. Stajala je u zvučnoj praznini, zbunjena i izgubljena. Na trenutak je pomislila da je nekom magijom zarobljena na crno-beloj fotografiji. Ništa se nije micalo iako je nastavila da trči. Tlo je ćutalo ispod njenih nogu. Videla ga je. Ležao je na vatrom sažeženom tlu, okrenut zapadu, kao da posmatra zalazak sunca. Čula je njegov glas u glavi dok ga je dozivala imenom. Čučnula se kraj njega. Silan teret joj je spao s duše. Džime. Hvala bogu! Dohvatila je radio. Iz njega je dopirala samo tišina. Pronašla sam ga! Neka mi neko odgovori! Neka mi neko pomogne!

,,Ne mogu da ti pomognu.“ Trgla se unazad kad je Džimijev glas razbio tišinu. Otvorio je oči ispod maske i iskrivio usne u stravičan osmehu. „Izgorećemo ovde! Svi ćemo izgoreti!“ Plamenovi su zapalacali iza maske. Uhvatio ju je za ruku kad je uvukla vazduh u pluća da bi vrisnula. Vatra je slepila njeno meso s njegovim. Vrisnula je. Vrištala je dok su ih plamenovi obavijali. Rouana se iskobeljala iz postelje i oteturala do prozora. Podigla ga je da bi se pohlepno nadisala vazduha koji je ubrzo nahrupio unutra. Oluja se preselila na istok, zajedno s kišom i zaglušujućom grmljavinom. Nebo se razvedrilo dok je sanjala gnusni san. Posmatrala je zvezde da bi se smirila. Nalazila je utehu u njihovom hladnom i postojanom sjaju. Loš dan, to je sve, pomislila je. Imala je loš dan koji je porodio lošu noć. Ali sad se okončalo. Očistila je zlo iz sebe. Moći će da se odmori. Ostavila je otvoren prozor. Promaja ju je milovala dok se vraćala u krevet. Ležala je otvorenih očiju i posmatrala zvezde. Uspomene na noćnu moru titrale su u zadnjem delu uma dok su joj se oči sanjivo sklapale. Potisnula ih je da bi se usredsredila na zvezde. Hladna i sjajna zvezdana svetlost videna okom uma pomogla joj je da klizne u spokojni san bez snova. Rouana je pre podne skočila na Flethed u sastavu tima za čišćenje. Bila je zahvalna na poslu koji joj predstoji, ma kako rutinski i zamoran bio, ali nije mogla da porekne izvesno nezadovoljstvo što se Gal pakovao i povlačio sa svojom grupom. Dok je ona radila svoj posao, Kimberli Dikiko je radila svoj. Sastala se s Kvinokom u svratištu na Dvanaestici. Seo je u separe preko puta nje. „Gospođice Dikiko.“ „Poručniče. Zahvaljujem što ste prihvatili moj poziv.“

„Nema problema. Samo kafu“, poručio je. „Odmah ću preći na stvar ako vam to ne smeta“, rekla je Dikiko kad se kelnerica pojavila sa šoljom kafe. „Takvim pristupom štedite dragoceno vreme.“ „Bolje poznajete ovaj kraj i meštane od mene. To se odnosi i na njihove odnose i zađevice. Nedavno ste imali priliku da ispitujete žrtvu zbog vandalizma. Mislim da biste mogli da mi pomognete.“ „Policija je uvek spremna na saradnju. Vaš poziv mi je otvorio put. Nadam se da će sastanak biti obostrano koristan.“ „Svakako ćemo uštedeti vreme“, rekla je, ,,i nevolje. Uživate znatan ugled, poručniče.“ „Baš kao i vi. Rouana Trip misli da se oboje oblačimo s ukusom.“ Agentkinja se blago osmehnula. „Imate lepu kravatu.“ „Hvala vam. Izgleda da smo se potrudili da proverimo jedno drugo. Ovde je reč o zločinu iz vaše nadležnosti, ali žrtva je iz moje. Brže ćemo dobiti ono što želimo ako se orijentišimo na prednosti saradnje. Najbolje je da mi kažete šta vas zanima.“ „Popričajmo o žrtvi. Mislim da imam prilično jasnu sliku o njoj posle razmatranja dokaza i nekoliko razgovora s meštanima. Zaključila sam da je Doli Brejkmen bila lažov po prirodi, ali i da su njene laži pomešane s popriličnom dozom samoobmane.“ „Taj zaključakje u velikoj meri tačan. Bila je, hm, hirovita osoba. Volela je da se meša u sve i svašta. Nagomilavala je negativna osećanja i prave i izmišljene uvrede. Sav taj otrov se lagano krčkao u njenom umu. Otkačila bi kad bi proključao i reagovala krajnje nepromišljeno i nepredvidivo.“ „Otkačila je i posle pogibije Džima Brejnera“, reče Dikiko, „iako je to bio trenutak kad su joj dom, porodica i podrška bili najpotrebniji.“ ,,Da, posvađala se s ocem.“ ,,To me ne čudi.“ ,,To sam saznao od gospođe Brejkmen posle vandalizma u bazi. Doli je došla kući, sva van sebe, čim je čula za Džimijevu pogibiju. Iste

večeri je rekla roditeljima da je trudna i da je dala otkaz. Leo nije dobro podneo te vesti. Posvađali su se. Rekao je da mora da odvuče dupe u bazu i da učini sve da bi povratila posao ili da nađe nekog drugog da je izdržava. Pokupila se i otišla od kuće. Saznao sam da je ponela i pet stotina dolara koje su njeni roditelji čuvali za crne dane.“ ,,S pet stotina nije mogla daleko da stigne.“ „Majka joj je povremeno slala novac. Kad je Doli pozvala iz Bouzmana u trudovima, odvezli su se i sredili stvar.“ „Bebe su sjajno vezivno sredstvo.“ „Doli je tvrdila da se promenila. Vratila se kući i priključila majčinoj crkvi.“ ,,U crkvi prečasnog Laterlija. Znam to. Razgovarala sam s njim. Poverio mi je da Leo Brejkmen ne ide u crkvu.“ Razmišljala je o onom što joj je Mardž rekla uz limunadu i kolače. ,,Ne mogu da kažem da mi se dopao njegov pritajeno agresivni nastup.“ Kvinok je klimnuo glavom. „Izgleda da misli da Mali Medved, Rouana Trip i ostatak tima nisu pokazali dovoljno hrišćanskog milosrđa prema Dolinoj namučenoj duši. Ma kako grub bio, više volim ogoljenu tugu i bes Lea Brejkmena.“ „Kakav god da mu je nastup, Ajrin Brejkmen tvrdi da je taj sveštenik pomogao njenoj porodici da se okupi i nađe mir nakon kćerkinog povratka. Doli je propustila da kaže roditeljima, kad ih je pozvala u pomoć, da je dogovorila usvojenje deteta u Bouzmanu i da su joj usvojitelji dali novac za porođaj.“ „Planirala je da se odrekne bebe?“ „Samo je ona znala šta će učiniti, ali nije pozvala usvojene roditelje kad je dobila trudove, niti specijalistu kog su platili. Umesto toga je otišla na prijemno odeljenje bolnice na drugom kraju grada i dala adresu u Mizuli. Kad su nesuđeni usvojitelji saznali šta se dogodilo, bilo je kasno da išta preduzmu, pošto majke imaju pravo da se predomisle.“ Agentkinja je otvorila beležnicu. „Imate li njihova imena?“ „Imam. Da ću vam ih, ali ne mislim da je iko od njih pratio Doli ovamo da bi je ubio, a zatim potpalio šumski požar.“ „Možda i nisu, ali imali su jak motiv.“

,,Da li još razmišljaš o Rouani Trip kao osumnjičenoj?“ Dikiko se odmakla od stola kad je kelnerica protrčala i dopunila kafu. „Evo šta mogu da ti kažem o njoj. Ima gadnu narav. Snažna je i na fizičkom i duhovnom planu, a nije podnosila Doli. Alibi joj je dao muškarac s kojim trenutno deli postelju, a muškarci lažu zbog seksa.“ Ućutala se. Progovorila je kad je sipala kašičicu šećera u kafu. „Doli je tvrdila da ju je Rouana uzela na zub zato što je Brejner odbacio zbog nje. Bila je lažov“, nastavila je pre no što je Kvinok stigao išta da kaže. „Rouana Trip nije. Ona je gotovo okrutno otvorena i iskrena. Da je Doli dobila batine, uprla bih prstom u Tripovu. Ali ubistvo pored puta, slomljeni vrat, podmetanje požara? To se ne poklapa s mojim zapažanjima. Ko god da je ubio i ostavio u šumi, očekivao je da će je vatra pretvoriti u pepeo ili da će proći mnogo više vremena pre otkrivanja ostataka. Bilo bi strahovito glupo od Tripove da pomisli da neće ostati ništa od leša, a još gluplje da pozove bazu kad je pronašla leš, a ona nije glupa.“ „Slažem se.“ „Kad smo već kod žrtve: neko vreme sam pokušavala da proverim njenu tvrdnju da je radila u Florensu. Dosad nisam uspela da je potvrdim na terenu. Proveravala sam sva mesta duž auto-puta, ali nisam pronašla njenog poslodavca ili bilo kog ko se seća da je tražila posao. Ne znam zašto bi se mučila da nađe posao kad je nedavno deponovala deset hiljada dolara na svoj račun u banci u Lolou. Položila ga je u dve uplate od po pet hiljada. Novac je došao od Metjua Brejnera. Pritom to nije njena uobičajena banka“, dodala je, ,,što me navodi na zaključak da nije htela da iko sazna za te pare, odnosno da ih je krila od roditelja.“ Nije znao za taj novac, a on je uvek važan. „Možda je planirala novo bekstvo.“ „Možda i jeste. U njenoj životnoj priči, postoji još jedan i stalno prisutni činilac. Muškarci. Zbog njega ću početi da proveravam motele na putu od Florensa do Mizule. Možda je pokušala da se veže za drugog brata.“ „Seks, novac i krivica.“ Kvinok je klimnuo. „Sveto trojstvo motiva. Pa, odakle hoćete da počnemo?“

17 Gal je sedeo na krevetu s laptopom. Odgovarao je na mejlove. Poslao je nekoliko fotografija snimljenih tog jutra u planinama i logoru. Završio je taj poslić i otvorio novine iz rodnog mesta da bi pogledao sportsku stranu. Znao je da se avion sa skakačima vratio. Pitao se kada će Rouana pokucati na njegova vrata. Pokucaće, pomislio je. Ako ništa drugo, želeće da nastavi svađu tamo gde su je prekinuli. Nije bila od onih koji beže od kavge. I da je bila, ne bi mogla da ga izbegava u ovako maloj bazi. Čekaće. Iz radoznalosti je pretražio podatke o podmetanju šumskih požara na internetu. Dvoumio se da li da sačeka ručak da bi saznao šta se događa ili da porazgovara s Dobijem da bi video da li želi da se odveze u grad. Čekanje je uvek lakše kad imaš šta da radiš, pomislio je. Jedan članak mu je privukao pažnju. Odsutno je odgovorio na kucanje. „Da, otvoreno je.“ „Vrata nisu zaključana, što ne znači da su otvorena.“ Rouana je stisnula kavaku. „Sad su otvorena.“ Ušla je u sobu. Nije sasvim zatvorila vrata. Nagnula se da pogleda ekran. „Zanimaš se za podmetanje požara?“ „Za podmetanje šumskih požara. Ta tema me odskora veoma zanima. Kako si prošla na čišćenju terena?“ „Ostavio si đavolski rusvaj.“ Premestila je pogled s ekrana na njegovo lice . „Čula sam da je bilo čupavo.“ „Bilo je zanimljivo.“ Osmehnuo se. „Nedostajala si mi.“ „Zato što sam tako dobra ili tako zgodna?“

„I zbog jednog i zbog drugog.“ Zatvorio je kompjuter. „Zašto ne bismo prošetali i ispratili zalazak sunca.“ „Važi, to je dobra ideja.“ Izvukla je naočare za sunce iz džepa kad su izašli. „To što sam iznenađena i što se ne radujem zbog veze mog oca s nepoznatom ženom, o kojoj ništa nisam znala, ne znači da sam ljubomorna.“ „Kažeš da si iznenađena i da se ne raduješ. Imaš zanimljiv stil izražavanja. Ja bih rekao da je tvoja reakcija preterana, da me ljuti i da bi trebalo da je se stidiš.“ „Reagovala sam tako zato što sam bila iznenađena“, nije se dala. „Kako i ne bi bila, čitavog života nisi videla tako strastven poljubac.“ „Mislim da nisam preterano reagovala. Nisam preterala.“ „Zašto cepidlačiš oko nivoa neprimerenosti?“ „Neću da se izvinjavam zato što sam ti rekla da se gubiš.“ ,,U tom slučaju ne moram da budem plemenit i prihvatim nepostojeće izvinjenje. Neću se izvinjavati zato što sam ti rekao svoje mišljenje o tvom ne tako preteranom preterivanju.“ ,,U tom slučaju smo kvit.“ „Zamalo. Ovo je đavolski lep zalazak sunca.“ Stajala je pored njega i gledala kako sunce tone ka zapadnim vrhovima. Davilo se u moru crvene, zlatne i ljubičaste svetlosti koja se prosipala. ,,Ne moram da je volim, a pogotovo ne moram da joj verujem.“ „Ponašaš se kao poslovični pas s koskom, Rouana.“ „Možda. Ali je koska moja.“ Tišina, pomislio je Gal, može izraziti mišljenje precizno koliko i reči. „Čuo sam da te je Dolin otac napao.“ „Bilo pa prošlo.“ ,,Ne bih rekao.“ „Ponovo guraš nos u moja posla, Gale?“

„Nazovi to kako hoćeš. Moraš da imaš malo razumevanja za čoveka koji prolazi kroz ono kroz šta on prolazi. Njegov ispad će ovog puta proći nekažnjeno. Ali daleko od toga da je ta stvar gotova. Niko nekažnjeno ne maltretira moju devojku.“ „Tvoju devojku? Ja nisam tvoja devojka!“ „Zar nismo ovde i zar ne posmatramo zalazak sunca? I zar nije najverovatnije da ćemo večeras završiti nagi u postelji?“ „Bez obzira na...“ „Bez obzira malo sutra!“ Uhvatio ju je za bradu. Privukao ju je sebi da bi je poljubio. ,,To te čini mojom devojkom.“ „Blagi bože, Gale, podilaze me žmarci od tebe.“ Energično je počešao po leđima i prebacio ruku preko njenog ramena. Nastavili su šetnju „Znači, kasnije. Kod tebe ili kod mene?“ Svetlost je slabila. Skinula je naočari za sunce i namestila ih pored slušalica. „Neki ljudi se plaše ili uzmiču pred izvesnim nivoom samopouzdanja.“ ,,Ti nisi od te fele.“ ,,Ne, nisam. Na tvoju sreću. Samopouzdanje mi prija. Hajde da...“ Trgnula se posle reskog pucnja. „Isuse, šta je...“ Ostala je bez daha kad ju je Gal oborio na tlo i skočio preko nje. „Ostani dole!“, naredio joj je. Zrno se zarilo u tlo dva metra od njih. „Uhvati se za mene! Zakotrljaćemo se!“ Podigao se čim ga je uhvatila. Pratila je njegove kretnje. Brzo su se kotrljali da bi se zaklonili iza džipa parkiranog ispred hangara. Prasnuo je i treći hitac. Metak je prozujao iznad njih. „Odakle puca? Možeš li da proceniš?“ Odmahnuo je glavom. Pokrivao ju je svojim telom, čekajući sledeći hitac. Tišina je potrajala. Uskoro su začuli povike i topot nogu u trku. ,,Za boga miloga, lezite, potražite zaklon!“, povikao je. ,,Snajper!“ Dobi je potrčao prema džipu i skočio. ,,Da li ste pogođeni? Da li ste... Prokletstvo, Gale, krvariš!“

Rouana se džilitnula ispod njega. „Skidaj se s mene, skidaj se! Hoću da vidim!“ „Samo sam se ogrebao na asfaltu. Nisam pogođen. Ne mrdaj!“ ,,To je bila puška.“ Dobi je čučnuo. „Prepoznajem pucanj puške. Mislim da je pucano iz onog drveća. Imali ste ludu sreću što vas je gađao usrani strelac. Bili ste lake mete.“ ,,Hej!“, povikao je Triger s druge strane hangara. ,,Da li je neko povređen?“ „Dobro smo!“, odgovorila je Rouana. ,,Ne prilazi! Možda čeka da neko izađe na čistinu.“ „Mali Medved je pozvao policiju. Ne mrdajte odatle dok ne stignu.“ „Primljeno! Skidaj se s mene, Gale!“ „Majstorski te je oborio“, prokomentarisao je Dobi kad se Gal podigao s nje. „Znaš li da je igrao fudbal u srednjoj. Bio je kvoterbek, organizator igre.“ „Zar to nije zanimljivo?“ Rouana je promrmljala dok je okretala Galove ruke i proučavala krvave ogrebotine na laktovima i podlakticama. „Imaš prljavštine u ogrebotinama.“ „Više sam voleo košarku“, opušteno će Gal. „ Ali nisam bio dovoljno visok. Imao sam brzinu, ali stigao sam samo do sto osamdeset. Poslednje godine porastao sam još nekoliko centimetara. Sad igram bejzbol, draži mi je od prethodno pomenutih sportova. Ali nekad sam imao dobru ruku.“ Htela je da mu razgovorom skrene pažnju s ogrebotina zato što ga sigurno đavolski bole. „Mislila sam da si najjači na trkačkoj stazi.“ ,,Tu sam postizao najbolje rezultate, ali se nisam mnogo trudio oko atletike. Više volimtimske sportove. Volim brojke i slova. Diplomirao sam reči sa četiri slova.“6 Rouana ga je posmatrala na sve slabijem svetlu dana. „Sedimo iza ovog džipa, krijemo se od nekog ludaka s puškom, a ti koristiš priliku da se hvališ srednjoškolskim dostignućima?“ „Vreme tako brže prolazi. Sem toga, moja srednjoškolska 6 Izraz four letters označava psovke jer veliki broj ružnih reči u engleskom ima četiri slova. (Prim. prev.)

dostignuća su zaista impozantna.“ Otro je prljavštinu s njenog obraza. „Dobro smo prošli.“ „Neću okrenuti glavu na drugu stranu ako počnete da se žvalavite.“ Dobi se naslonio na gumu. ,,Eh, kad bih imao pivo!“ „Kad ova kratka pauza prođe“, rekao mu je Gal, „plaćam prvu rundu.“ „Hteo sam da odem u salu za odmor, da se zavalim ispred ekrana i popijem pivo. Čim sam izašao napolje, čuo sam bam-bam!“ ,,To znači da si istrčao napolje na brisani prostor, umesto da ostaneš na sigurnom?“ pitala je Rouana. „Video sam kad ste pali na tlo, ali nisam znao da li ste pogođeni.“ Nagnula se preko Gala i poljubila Dobija u usta. „Hvala ti.“ ,,Ja te neću poljubiti.“, dodao je Gal. „Otišao je. Pobegao je posle trećeg hica.“ ,,To sam i očekivao“, složio se Dobi. „Smrkava se. Neće videti ništa ako nema infracrveni nišan.“ ,,Hajdemo.“ Rouana se podigla. „Ako hoće da nas upuca, može da nas zaobiđe i poskida dok sedimo ovde.“ „Ima pravo. Trčite u cikcak. Tako kažu u filmovima“, zabrinuto će Gal. „Trčimo ka spavaonici?“ ,,Ka spavaonici“, složio se Dobi. Rouana se digla i dala u trk pre no što su ostali stigli da reaguju. ,,Prokletstvo!“ Gal je potrčao za njom. Oboje su znali da je mogao da je uhvati i obori. Umesto toga je trčao na korak iza nje i vijugao, u skladu s njenim kretanjem. ,,Ulazimo!“ povikala je, nadomak ulaznih vrata. „Šta ti bi, jebote, kad si tako potrčala?“ Gal ju je dohvatio i okrenuo prema sebi. „Mislila sam da ne želim da budeš moj ljudski štit dva puta u istom danu. Cenim ono što si učinio prvi put, nisam glupa.“ ,,Ne odlučuj u moje ime.“

,,To bih i ja mogla za tebe da kažem.“ Vikali su jedno na drugo dok je gomila galamila oko njih. Libi je prodorno zazviždala. „Umuknite! Hoću da svi umuknete!“ Prošla je rukom kroz kosu, još vlažnu od tuširanja. „Gale, krvariš po podu. Neka neko donese pribor za prvu pomoć i neka se pobrine za njega. Policija dolazi. Već su stigli“, ispravila se kad je čula sirene. „Mali Medved hoće da svi ostanemo u zgradama dok... dok nešto ne saznamo.“ „Hajde, Gale.“ Dženis ga je lako potapšala po zadnjici. ,,Ja ću biti sestra Beti.“ ,,Da li su svi ovde?“, pitala je Rouana. „Svi smo dobro i ovde i u kuhinji i u pogonu.“ Mlado Drvo ju je zagrlio tako snažno da je mislila da će joj polomiti rebra. „Gledao sam televiziju. Mislio sam da pucaju u nekoj seriji. Trig je dotrčao i rekao da neko puca i da si ti napolju.“ Odmakao se od nje. „Kakvo je to sranje, Ro?“ ,,I ja se pitam. Zašto bi neko pucao na nas?“ „Ima raznih ludaka.“ Dobi je slegnuo ramenima. „Možda je to neki od onih večitih vladinih protivnika. Ovde ima dosta policije.“ ,,Ti hici nisu bogzna kako značajna poruka.“ „Bili bi“, napomenuo je Triger, ,,da su pogodili tebe ili Gala.“ „Tvoj otac će saznati za ovo, Ro“, oglasio se Mlado Drvo. „Zovi ga pre no što čuje od nekog drugog, reci mu da si živa i zdrava.“ ,,Da, imaš pravo.“ Bacila je pogled na Galovu sobu pre no što je ušla u svoju da telefonirala. * * * Gal je ćutke trpeo bol dok mu je Dženis čistila posekotine i ogrebotine. „Šta to, dođavola, nije u redu s njom?“ ,,Ne mnogo toga, pošto je krv na njoj uglavnom tvoja. Moraćeš da budeš određeniji zato što znam da govoriš o njenim razmišljanjima i postupcima.“ „Kako neko ko je obučen da bude timski igrač, ko je devedeset

procenata svog života bio timski igrač, uspeva da bude prokleto drugačiji onih preostalih deset?“ „Kao prvo, skakači u vatru rade kao tim, ali prokleto dobro znaš da moramo da mislimo, radimo i reagujemo kao pojedinci. Kod Rouane se više radi o samoodbrambenom mehanizmu, ponosu i instinktivnom oklevanju da nekom pokloni poverenje.“ „Od čega se brani?“ ,,Od urušavanja ponosa i izdaje poverenja. Lično mislim da se dobro drži s obzirom na to da ju je majka napustila kao bebu. Smatram da niko ne može u potpunosti da zaleči takvu ranu. Moraću da uklonim neke komadiće pincetom. Slobodno me psuj.“ Rekao je ,Jebiga!“ i stisnuo zube. „Poklanjaš poverenje drugima kad god se uhvatiš za kvaku. Veruješ osmatraču, pilotu, sebi. Dođavola, moraš da veruješ da sudbina neće poslati autobus na tebe dok prelaziš preko puta. Ako ne možeš da napraviš odsudni skok s drugim ljudskim bićem, skončaćeš sam kao panj.“ „Oduvek se tako osećala. Imala je oca, nas, usko povezanu grupu. Ali ozbiljna veza jedan na jedan? Mislim da ne veruje da tako nešto igde postoji, a ponajmanje da će se njoj dogoditi.“ Kamenčić je pao u metalnu činiju. „Dugo radim s njom. Ona je, uopšteno govoreći, proaktivni optimista. To joj - baš kao i nama - pomaže da bolje radi. U privatnom životu je proaktivni pesimista, osposobljena je za život u trenutku, pošto on tako kratko traje.“ ,,Greši.“ „Niko joj to nije dokazao.“ Podigla je pogled. „Možeš li ti?“ „Možda ću moći ako ne iskrvarim do smrti nakon tvoje sadističke irtervencije.“ „Još nisam završila. Mislim da si prvi momak koji ima šanse da joj dokaže da greši. Zato nemoj da zajebeš stvar. Evo!“ Bacila je još otpadaka u činiju. „Mislim da je to to. Izgubio si dosta kože, Gale“, nastavila je dok je nanosila antiseptik. „Lepo si izudarao laktove, ali mogao si i mnogo gore da prođeš.“

,,Ne želim da cepidlačim, ali ne mogu da se ne zapitam zašto nisam prošao mnogo gore.“ Neko je pokucao na dovratak. Pojavila se Rouana s dva piva. „Kupila sam pivo za ranjenika.“ „Mogao bi da popije jedno.“ Dženis mu je previla desni lakat. „Ima li novosti?“ „Panduri su osvetlili teren kao da je Božić. Ako su nešto i našli, ništa nam nisu rekli.“ „Dobro. Tvoje rane su zbrinute.“ Dženis je podigla činiju punu prljavštine, krvavih krpa i gaze. „Progutaj dve pilule protiv bolova. Potraži me ujutru.“ „Hvala ti, Dženis.“ Stisnula ga je za nogu kad je ustala. „Nije kukao“, rekla je pre no što je izašla. Rouana mu je prišla i ponudila pivo. „Hoćeš li da se svađaš?“ Posmatrao ju je preko boce i dobro potegao. ,,Hoću.“ ,,To mi izgleda kao traćenje vremena, ali neka bude kako ti hoćeš. Odaberi temu.“ „Počnimo s najsvežijom - uvek možemo da se vratimo drugima - tvojim trčanjem po brisanom prostoru.“ „Odlučili smo da se domognemo spavaonice. To sam i učinila.“ ,,Ja sam najbrži, a samim tim i najsposobniji da navučem i izbegnem vatru, da je bilo vatre.“ „Rekla sam da volim preteranu samouverenost, ali je ideja da si u stanju da umakneš hicima ipak malo preterana. Umem da vodim računa o sebi. To i činim, svakodnevno. I nastaviću tako.“ Uglavnom je smatrao sebe strpljivim i razumnim čovekom. A ona je upravo uspešno razrušila poslednju branu. „Činjenica da možeš da vodiš računa o sebi predstavlja jednu od tvojih najprivlačnijih osobina. Ali ponela si se kao idiot. Nema problema

dok se snalaziš sama u skoku ili u požaru. Ovo je nešto drugo.“ ,,Zašto?“ ,,Da li je iko ikada pucao na tebe?“ „Nije. Da li je na tebe?“ „Ovo je bio prvi put za oboje. U takvoj situaciji trebalo je da mi veruješ i da mi dopustiš da se pobrinem za tebe.“ „Ne želim da se iko brine o meni.“ „Znaš, to je veoma glupo. Dženis se upravo pobrinula za mene, ali moj ponos i samopoštovanje, ko zna zašto, nisu nimalo povređeni.“ „Čišćenje nečijih rana i previjanje nije isto što i skakanje na mene, kao da sam granata od koje želiš da spaseš drugare u rovu. Pogledaj se. Jedva da sam ogrebana zato što si me pazio pri kotrljanju, ne dajući mi da se povredim.“ „Štitim ono do čega mi je stalo. Ako imaš problem s tim, imaš problem sa mnom.“ ,,I ja štitim ono do čega mi je stalo!“, oštro mu je uzvratila. ,,Da li si štitila kolegu skakača u vatru ili mene?“ ,,Ti si mi kolega!“ Prišao joj je. ,,Da li je to ono što radim ili ono što jesam? I ne pokušavaj da mi prodaješ žvaku ti si ono što radiš, zato što sam đavolski više i manje od toga i ko zna koliko drugih stvari naporedo s tim. To i za tebe važi. Stalo mi je do tebe, Rouana. Smeješ se kao devojčura iz saluna na Divljem zapadu, posmatraš sazvežđa na noćnom nebu i mirišeš na breskve. Stalo mi je do te žene koliko i do neustrašive pametnice koja rizikuje život na liniji vatre kad god se sirena oglasi.“ Pogled joj se zamutio. „Ne znam šta da kažem kad mi se tako obraćaš.“ ,,Da li me smatraš isključivo kolegom skakačem s kojim radiš tokom sezone?“ „Nije tako.“ Ispustila je drhtavi uzdah. „Nije, nije tako, ali...“ „Zaustavi se na nije tako.“ Uhvatio je za zadnji deo vrata. „Učini

uslugu i sebi i meni. Zaustavi se na nije tako. Zasad mi je to dovoljno.“ Prišla mu je. Čvrsto ga je obuhvatila oko struka. Kad su im se usne srele, osetila je promenu ravnoteže, kao da je zamalo pala s visoke litice. Usledilo je treperenje ispod srca i u grlu. Stisnula ga je još jače. Tragala je za toplinom, zvukovima, potvrdom da su zdravi i čitavi. Ništa drugo sem toga, govorila je sebi. Ne treba mi ništa osim toga. „Ponekad nije dovoljno doći do sobe“, reče Triger s dovratka. „Ponekad valja zatvoriti vrata.“ „Samo napred“, pozvao ga je Gal i nastavio poljubac. „Oprostite, traže vas u sobi za odmor.“ ,,Ko nas traži?“, zanimala se Rouana. Gricnula je Gala za donju usnu. „Poručnik i tri pandura. Mogu da im kažem da ste izašli na sastanak, ali mislio sam da ste možda zainteresovani da saznate - ko je, dođavola, pucao na vas!“ Gal je podigao glavu. ,,Dolazimo.“ Pogledao je Rouanu. Prešao je rukama preko njenih ramena i ruku. „Kod mene“, rekao je. „Nastavićemo posao koji je tako grubo prekinut. Kod mene večeras, zato što je moja soba bliža sobi za odmor.“ ,,To je prilično dobar razlog.“ Ponela je boce piva. Dala mu je njegovu. „Hajde da ovo što pre obavimo da bismo mogli da zatvorimo vrata za sobom.“ Agentkinja je sedela s Kvinokom i Malim Medvedom u sobi za odmor. Ljudi su obično u to doba noći sedeli na kaučima i foteljama, gledali televiziju ili igrali karte. Neko bi pripremao picu ili kokice u mikrotalasnoj. Uvek bi bilo skakača raspoloženih za razgovor o požaru. Televizijski ekran sada je bio crn i tih, a kauči prazni. Mali Medved je ustao i žurno prišao Galu i Rouani. Zagrlio ih je. ,,Dobro ste. To je najvažnije. Sledeći zadatak je pronalaženje skota.“ ,,Da li su išta pronašli?“, pitala je Rouana. „Stekli bismo jasniju sliku događaja ako biste izvoleli da nam date izjave“, Dikiko je pokazala ka stolu.