Темнићски Зборник Прва књига

НШ ИШ
ПРВН КЊИГА

УРЕДНИК

Д-р ДРАГИЋ М. ЈОКСИМОВИЋ

19 3 2

БЕО ГР НД



1ЕМШ 1№Ш
ПРВН књигл

УРЕДНИК

Д-р ДРНГИЋ М. ЈОКСИМОВИЋ

19 3 2

БЕОГР А Д

Ову прву књигу Темнићског Зборника посвећу-
је успомени својих умрлих родитеља: оца Милића
Јоксимовића из Бачине и мајке Богдане

захвални син Драгић

ПРЕДГОВОР

Поводом прве књиге Темнићског Зборника,
која се налази у рукама читалаца, слободан сам да
учиним следеће напомене:

1.

Интересовање за локалну историју роднога
краја, најпре за Темнић, а онда и за некадашњи
округ Моравски, почело је код мене још у доба
ступања на Београдски Универзитет школске
1912113 и 1913114 год.

Као правник прве и друге године био сам
ревносни посетилац Народне Библиотеке и Др-
жавне Архиве, где сам првенствено тражио и чи-
тао дела и документа која су имала макакву везу
са прошлошћу Темнића и његове околине.

Из овога доба воде порекло многобројне и
разноврсне моје белешке оТемнићу и некадашњем
округу Моравском.

Ове белешке имале су да служе за израду
једне опсежније књиге о историји округа Мо-
равског.

Светски рат прекинуо је овај посао, а мој
живот прве деценије после рата није допустио ни
да поменуте белешке средим, а камо ли да их но-
вим материјалом допуним и обогатим.

Налазећи се у таквом положају и у немогућ-
ности да ма шта лично спремим и напишем, ја сам

6

пре извесног времена дошао на мисао да жељу
моје ране младости остварим на тај начин, што
ћу друго лице за овај посао ангажовати.

Обратио сам се одмах г. Станоју Станојеви-
ћу, професору историје на Београдском Универзи-
тету, који је био љубазан да међу својим слушао-
цима пронађе једно лице, које ђе се овога посла
латити.

Млади студент филозофије г. Јеремија Ми-
тровиђ, родом из Брзана, примио се да изради
историју Јагодинског округа.

Он је тај посао свршио и, пре но што га је
мени предао, поднео га је Ректорату Универзи-
тета ради награде Светосавском наградом.

Добивши поменуту награду за овај свој рад,
г. Митровиђ је после тога исти рад предао мени,
те на тај начин добио и моју обећану награду.

Пошто сам са овим радом био задовољан,
замолио сам г. Митровиђа да напише Бој на Иван-
ковцу и Историју ђупријског округа.

Тако се сада ова три рада штампају у првој
књизи Темнићског Зборника.

2.

Залудна би била моја жеља да се горњи по-
сао обави, а исто тако било би тешко и за самог
г. Митровића да посао повољно оконча, да није
било љубазности професора историје на Београд-
ском Универзитету г. г. Станоја Станојевића и
Владимира Ћоровића, који су моју жељу примили
к срцу, не жалећи труда да радове г. Митровића
више пута прегледају, да учине своје примедбе и
даду овај или онај упут.

7

Напомињем да сам награду за сваки овде
штампани рад тек онда исплаћивао када сам до-
био налог било од г. Станоја Станојевића било
од г. Владимира Ћоровића или од њих обоје за-
једно. Они су пак претходно сваки рад, који се
овде штампа, темељно прегледали и тек после та-
квог прегледа давали налог за исплату награде.
Обавезан лично врло много како г. Станоју Стано-
јевићу тако и г. Владимиру Ћоровићу на њиховој
предусретљивости и труду око овога посла, не
могу да пропустим да им и овде не изјавим моју
најлепшу захвалност, што нису жалили своје дра-
гоцено време да ови радови изађу из круга обич-
них студентских семинарских радова.

3.

Свестан сам тога да ови радови не престав-
љају последњу реч и да ће свакако бити потребно
да се они допуне новим подацима.

Ја сам желео да се створи основица за даље
изучавање прошлости некадашњег округа Морав-
ског и да се интелектуалци поменутог округа по-
крену да пруже нешто више и даду нешто боље.

Верујем да је та моја жеља овим радовима
испуњена, јер се без једне овакве подлоге не да
замислити посао око даљег дотеривања и изгра-
ђивања.

Ако једнога дана буде написана опширна и
комплетна историја некадашњег округа Морав-
ског, чиниђе ми велико задовољство да је она из-
расла из радова који се овде штампају.

8

4.

У жељи да помогнем рад на даљем испити-
вању прошлости некадашњег округа Моравског
као и на његовом свестраном научном упознава-
њу, ја сам се решио да покренем издавање Тем-
нићског Зборника.

Слично Годишњици Николе Чупића, Темнић-
ски Зборник излазиће по могућству сваке године
и објављивати научне чланке из области историје,
географије, геологије, етнографије, народне ме-
дицине итд.

Стране Темнићског Зборника биће дакле
отворене чланцима и расправама, које ће са ра-
зних научних страна третирати и осветљавати ра-
није и садашње прилике првенствено у Темнићу а
затим и у свима осталим крајевима некадашњег
округа Моравског.

На овај начин научно обрађивање некадашњег
округа Моравског биће постављено на солидне
основице. Та ствар неће више бити случајна нити
зависна од личног нахођења и симпатија овога или
онога појединца, већ ће се у њу унети метод, ор-
ганизација, систем... јер ће се чланци по једном
унапред утврђеном плану наручивати, хонорисати
и затим о трошку писца ових редова штампати.

5.

Ступци Темнићског Зборника биће присту-
пачни не само научним радовима него и прику-
пљању разноврсне грађе из живота како нашег
села тако и наших вароши и варошица у некада-
њем округу Моравском.

9

Нарочита ће се пажња обратити на прику-
пљање грађе за историју појединих места, насеља,
фамилија, општинских управа, културних и про-
светних установа, заната, земљорадње, привред-
них удружења, до сад незабележених народних
обичаја итд.

У погледу прикупљања ове грађе издаће се
нарочита упуства, која ће многе учитеље, свеште-
нике и остале интелектуалце ободрити да прику-
пљену грађу сређују у облику кратких чланака,
који ће се после у Темнићском Зборнику штампати.

6.

Чист приход прве књиге Темнићског Зборни-
ка употребиће се за подизање Дома Удружења
Мораваца у Београду, пошто је првобитно било
пројектовано да Удружење о свом трошку ову
књигу изда и да се постара око њеног растурања.

Услед слабих финансијских прилика пом.
Удружењу није међутим било могуће да овај по-
сао предузме и обави.

Зато је писац ових редова примио на себе
цео посао око издавања и продаје.

Ако из тога посла произиђе добит, Удруже-
ње ће у истој учествовати; за случај пак да насту-
пи штета, исту ће поднети писац ових редова.

7.

Темнићски Зборник може само у том случају
успети ако му поклоне пуну пажњу сви слојеви
становништва некадашњег округа Моравског. Ако
поменуто становништво речју и делом омогући да
горњи Зборник доспе свуда и буде плаћен од
свих, где доспе, онда ће његово излажење у свакој

10

години бити обезбеђено, а самим тим и његов на-
пред изложени циљ потпуно остварен.

С обзиром на његову намену, ТемниКски
Зборник треба да дође у све школе, цркве, судни-
це, просветне и културне установе. Без њега не
треба да буде ниједан интелектуалац, ниједан тр-
говац, ниједан занатлија, ниједан писменији зе-
мљорадник некадашњег округа Моравског.

Само тако и тим путем могу се остварити
његови задаци и циљеви.

Верујем чврсто да ће ово корисно дело на-
ићи на повољан пријем код читалаца којима је
намењено и да ће пред њих ускоро доћи и друга
књига Темнићског Зборника.

21. новембра 1932. год.
у Београду.

Д-р Драгић М. Јоксимовић

ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ

ДО 1822 ГОДИНЕ

1822 године замоли Вук Стефановић
Караџић кнеза Милоша за дозволу, да ис-
пише из харачког тефтера списак свих се-
ла ондашње кнежевине Србије. Милош то
одобри Вуку, а Вук је у свом опису кне-
жевине Србије у „Даници“ за 1827 и 1828
годину, поред осталог, штампао и овај
списак села исписаних из тефтера. Села
су, како у харачком тефтеру, тако и у
„Даници“, подељена према подели кнеже-
вине на нахије и кнежине. За сваку кне-
жину посебан је списак. Према томе, ви-
ди се колико је која кнежина била ве-
лика и која је сва села обухватала. Како
ће овде бити приказана историја Јагодин-
ског округа само до 1822 године, то су
његове границе узете по Вуковом излага-
њу, које се односи и на ову 1822 годину,
јер границе Јагодинског округа нису биле
увек сталне, већ су се често пута мењале
кад више кад мање. Затим, мењао се обим
и самих кнежина, доцније срезова Јаго-

12

динског округа — Темнића и Левча.1
Управо, Темнић се раније звао Доњи Ле-
вач. Која су села 1822 године припадала
Темнићу а која Левчу, види се из следећег
списка:

Темнић

1. Копривница 18. Прњавор Јоша-

2. Ланиште нички

3. Пањевац 19. Праћина
4. Рибари 20. Ракитово

5. Мијатовац 21. Коморани

6. Буковча 22. Варварин

7. Рибник 23. Маскар

8. Мајур 24. Бошњани
9. Остриковац 25. Шанац
10. Дворица 26. Крушевица

11. Трешњевица 27. Сење (Срње да-
12. Колари
нас)
13. Драгошевац 28. Јасика
14. Главинци
29. Кукљин

15. Бресје 30. Бела Вода

16. Беочићи 31. Брајковац
17. Прњавор Ивко- 32. Каменари
вачки
33. Лазаровац

1) Народна прича каже да је кнез Лазар имао у да-
нашњем Темнићу бању, а до бање и двор. Једном је кнез
(или кнегиња Милица) посматрао жито, које је било свуда
около, па како је ово изгледало тамно од своје бујности и
једрине, он је рекао: „Ала је ово тамник“! Тако постаде
Темнић.

Левач је добио тако име, што је с леве стране Мораве,
а тако је и њега прозвао кнез Лазар. Но, зна се да називи
Левач, Белица и Лепеница постоје још у доба Немање, јер
их овако наводи Св. Сава у житију свога оца.

13

34. Шашиловац 47. Орашје

35. Крвавица 48. Избеница

36. Глобаре 49. Церница

37. Падеж 50. Бачина

38. Вратари 51. Секурич

39. Парцани 52. Катун

40. Залогајевац 53. Обреж

41. Пајковац 54. Својново

42. Тољевац 55. Поточац

43. Доњи Крчин 56. Рашевица

44. Горњи Крчин 57. Кованлук

45. Карановац 58. Поњак.

46. Мала Крушеви- 59. Јагодина

ца

Левач.

1. Врановац 17. Деоница

2. Горњи Рачник 18. Свијоково
3. Доњи Рачник 19. Вољавча
4. Горње Штипље 20. Црнча
5. Доње Штипље 21. Каленовац
6. Горња Сабанта 22. Драгоцвет
7. Доња Сабанта 23. Међуреч

8. Дулене 24. Ковачевац

9. Пчелице 25. Лозовик

10. Велика Сугубина26. Мишевић

11. Ратковић 27. Белица

12. Велика Крушеви-28. Бунари

ца 29. Врба
13. Мала Сугубина 30. Лукари

14. Рековац 31. Шантаровац

15. Винорача 32. Шуљковац
16. Трнава

14

33. Лоћике 57. Опариће
34. Медојевац 58. Горњи Дубач
59. Доњи Дубач
35. Топола 60. Прњавор Кале-

36. Урсуле нићки
37. Ломнице
38. Слатина 61- Калудра
62. Лепојевићи
39. Цикоте 63. Превешт
64. Мијаиловац
40. Кавадар
41. Течиће 65. Пољна
42. Рабеновац 66. Велика Дренова
43. Вукмановац 68. Милутовац
44. Брајиновац 69. Божуревац
45. Белушић
70. Риљац
46. Пуљци
71. Медвеђа
47. Волујак 72. Богдање
48. Бара 73. Планиница
49. Мотрићи 74. Прњавор Љубо-

50. Милешево стињски

51. Сибница 75. Грабовац
52. Доброселица 76. Лободер
53. Сиљевица 77. Рајинац
54. Богаљница 78. Страгари
79. Бојчетина.
55. Надрле

56. Жупањевац

Данас, пак, распоред села друкчији је,

јер су се, као што је речено, границе кне-

жина и, доцније, срезова мењале, а уз то,
доцније у Јагодинском округу образује се
и Белички срез, кога раније није ни било
а који је направљен делом од Темнића,
делом од Левча. Затим, доцније су се об-
разовала и нова села, док су нека изме-

њала само име.

15

*
**

Јагодински округ, или раније Јаго-
динска нахија, носи име по својој највећој
вароши Јагодини. Он лежи на југои-
сточном крају Шумадије, у углу који пра-
ве Велика и Западна Голијска Морава.
Са истока му је граница Велика Морава,
са запада Крагујевачки округ, са југа За-
падна Морава и са севера опет Крагујевач-
ки округ. Земљиште Јагодинског округа
има довољно услова за развитак живота
и напредак. Пре свега лежи поред двеју
великих река, које имају широке и плодне
долине, нарочито поред Велике Мораве,
чијом долином иде управо пут-артерија,
што спаја Балкан и западни део Азије са
Европом. То је чувени пут моравско-ни-
шавске и моравско-вардарске долине, на
коме остадоше отисци ногу многих наро-
да, разних варварских хорда и силних
освајачких и пљачкашких војски. — Затим
и у унутрашњости Јагодинског округа има
неколико долина поред речица и у котли-
нама између планина. Тих речица и већих
потока има врло често и теку у разним
правцима. Велика Морава прима: Осаони-
цу ,која иде поред северне границе и кроз
Багрдан; Белицу која од Црног Врха иде
као Бешњава, па од села Белице, примив
Градачку Реку, иде преко Јагодине као
Белица; Лугомир који праве два потока,
један из Тикве а други из Црног Врха;

16

Каленићку Реку којој народ даје више
имена, а која пролазећи поред манастира
Каленића иде преко Бачине и Варварина
у Мораву. Најзад Љубостињска Река, која
иде из Самара и према Трстенику улива
се у Западну Мораву, пролазећи поред
манастира Љубостиње. Раваничка Река се
слива у Гружу.

Од планина ваља поменути: Јухор,
лежи према Великој Морави, највиши је у
овом крају, врхови су му Змајевац и Ве-
трња; Црни Врх, који иде северном грани-
цом округа од Багрдана ка Крагујевцу;
Благотин, који иде од Пољне на запад до
Опарића; Тиква, која чини границу изме-
ђу Левча и Груже; Самар, који од Лобо-
дера иде на југ до Раванице; и Кременац
који иде од Рековца ка Крагујевцу до
Пчелица.

Кад тако узмемо у обзир и згодан ко-
муникациони положај, и добар део плод-
ног земљишта, затим и чињеницу да су
побројане планине са својим косама и по-
вијарцима јединствено погодне за успе-
шно развијање воћарства и сточарства —
онда с правом можемо рећи да је Јагодин-
ски округ имао још и у далекој прошло-
сти становника. И заиста, ми налазимо
трагове првог човека, нашег претка у
овом крају. Нађено је више ствари, који-
ма се човек тада служио. Тако код села
Милутовца, тамо према Западној Морави,
нађен је један бат и комад каменог ножа.

17

У целом Левчу је нађено више батова.
Код Горњег Катуна нађене су старе хумке,
из којих су ископане урне са пепелом. У
Кукљину налазе се остаци неког старог
града, облика многоугаоника, а унутра и
око града нађени су бронзани новци, који

су већ трошни и распадају се. У селу Бо-
шњану нађена је једна старинска метална
ваза, на^њој је полурељеф орла са раши-
реним крилима, испод кога се савила зми-
ја, а главу је пружила према орлу да би
се бранила. Оних, пак, поменутих хумки
има више, народ их зове дивовски или
џиновски гробови или гомиле. Поред мр-
тваца налазе се ђинђуси, бритве, ножићи,
лончићи, тестичићи, гривне и друго што.

Све нас ово упућује у далеку про-
шлост. То доба, из кога потичу ови остаци,

биће свакако, ако ништа раније, а оно до-
ба старих Трачана и Илира. Јер то су пр-
ви познати становници Балканског Полу-
острва, тојест наше Краљевине. Трачани

се сматрају за носиоце неолићанске, а
Илири за носиоце бакарне, бронзане и
гвоздене културе. Први су становали

источно од Мораве, други западно. Област

источне Шумадије била је управо област
додиривања ових двају великих народа.
— Време је пролазно, и док се у дана-
шњој Италији изграђивала будућа силна

римска империја, док је одмах ту на југу

Балкана, у данашњој Грчкој, цветала див-
на и сјајна грчка култура, док су се на

Темнићски Зборник 2

18

истоку већ давно царства дизала и сурва-
вала — дотле је живот на земљишту да-
нашње наше отаџбине текао мирно, остав-
љајући једва погдекоји траг. Ту моното-
нију, која се бар нама приказује као таква,
прекидоше прво Келти, народ који дође
из Западне Европе у Панонску Низију у
IV веку пре Христа, па одатле пређе Саву
и Дунав и настани се у моравској долини.
Келти су сузбили лево и десно Трачане и
Илире и заузели су тако овај плодан део
поред Мораве. Тако они постадоше ста-
новници, али само поред Мораве, и дана-
шњег Јагодинског округа.

Време је и даље пролазило. У овом
кутку између двеју Морава нико није пре-
досећао каква ће бура мало доцније за-
хватити цело Балканско Полуострво, да
га ни до дана данашњег не остави на ми-
ру. Келти су били вредни а околни суседи
богати. Долином мораво-вардарском по-
чело је живље да се креће. Овим је путем
сигурно пројашио на свом бесном Буце-
фалу и цар Александар Велики, када је
ради војне сишао до Дунава. То је било
333 пре Христа.

Већ у идућем веку, 229 године, појав-
љују се будући господари Балкана — Ри-
мљани- Они заратише са Илирима. Та њи-
хова војна продужи се кроз два и више
века. Јер тек славни цар Октавијан, са-
временик Христов, успе да после рата од
35—33 године освоји све илирске земље до

19

Дунава и Мораве. Тада и област међу
Моравама паде у римске руке. Доцније је
заузет и остали део Балканског Полу-
острва.

Са овим римским освајањем отпоче
нов живот у овим крајевима. Заведен је
ред и право, трговина се поче развијати,
становништво множити и свуда се осети
ново време. Римљани стадоше подизати
путеве, а пут Моравском Долином постаде
главна веза југа са севером. Њима су ишле
војске, њиме се кретала трговина. Додуше
овај пут иђаше десном обалом Мораве,
али он је ипак имао значаја и за област на
левој страни Мораве. Срећно беше ово
време „римског мира“ (рах тотапа).

Али не остаде дуго овако. — Римска
је култура и сила достигла своју висину,
дошло је време падања. Римљани треба да
се уклоне, да направе места другима, мла-
ђима и способнијима за живот. И прво ево
Гота, германско племе са севера, да оз-
биљно узнемире Римљане. Они стадоше
на већ ослабљено римско царство ударати,
прелазити границу и пљачкати унутра.
Једном тако продреше 269 до Ниша, али
их ту страшно потуче цар Клаудије. Тада
је и Поморавље осетило удар варварске
руке. Но ово би само почетак. Јер, кад
око 375 године навалише Хуни, народ
манголске расе, из средње Азије у Европу,
цела се Европа усталаса, границе римског

20

царства почеше да пуцају, а Балканско
Полуострво постаде једно велико тркали-
ште варвара и пљачкаша. У оваквом ко-
мешању беше тешко опстати. Миран на-
род је бежао, или се повлачио из долине
у високе пределе. Тако римско доба прође
и варварство се свуда рашири по некада
силној империји.

Имамо ли каквих остатака од Ри-
мљана у данашњем Јагодинском округу?
Има и то доста. Пре свега постоје стара
гробља, која народ назива ,,римска“ или
,,латинска“ гробља. Ово не морају бити
заиста римска гробља, али постоји у на-
родној свести сећање на старо римско до-
ба. Затим, као најбољи доказ, нађени су
римски новци (Карановчиће, Избеница.
Нађени су новци и поред неке старе цр-
квице, у Варварину).

Кад одоше Римљани, варвари отпо-
чеше своју дивљачку пљачку. Прво су
свуда крстарили Источни и Западни Готи,
затим стигоше и Хуни- Хуни су под својим
силним ханом Атилом ишли на Византију,
која наследи римско царство на истоку.
На свом путу Хуни су свуда остављали
пустош и смрт. Очевидац прича да је ви-
део, идући Моравском Долином после
проласка Хуна, читаве гомиле костију ко-
је се беле по пољу. То беше време средине
V века.

Хуна затим нестаје, али се појављују
њихови потомци и наследници Авари и то

21

у друштву са — Словенима.Овде дакле и
ми Словени избијамо на позорницу свет-
ске историје.Било нас је у Атилиној вој-
сци, али мало; сада су већ Словени на Ду-
наву главна маса. Словени ће од прве сво-
је појаве па до коначног насељавања овде
где су и данас само упадати на Балкан
ради пљачке. Овде ће бити поменути само
они упади који су везани за нашу област,
за Јагодински округ. Главни напади беху:
око 554 кад допреше до Ниша; 578 кад
Словени преплавише цело Балканско По-
луострво; 589 опет продру и то до крајњег
југа. Али после ове последње поплаве ста-
ну се већ и насељавати на Балканском По-
луострву, те за првих деценија VII века
већ се беше извршило насељавање у
новој постојбини.

Тада је Јагодински округ био насељен.
Словенско племе које је овде било, а чије
име не знамо, признавало је власт визан-
гијску- У то прво доба још ни помена нема
о каквом јединству и широј акцији код
Словена. Све живи у тами и старим живо-
том, наравно прилагођавајући се новој
природи земљишта. Али ако се у овом кут-
ку није осећала живост и кретање, а оно
се тамо у Рашкој формираше нова бал-
канска држава, прва српска држава. Само
упоредо са њеним развијањем иде и ра-
звијање још једне државе на истоку. То је
Бугарска, коју образоваху између Дунава
и планине Балкана у VIII веку неколико

22

хиљада ратоборних Монгола Бугара, али
у друштву са покореним Словенима, чији
број беше више пута већи него ових осва-
јача. Наскоро, ове две младе државе су се
сукобиле у своме ширењу. У прво време
Бугарска ће бити јача. Већ 814 године Бу-
гари заузеше све до Колубаре, кад и Сло-
вени јагодинске области уђоше у састав
бугарске државе.

По други пут овај крај, па и цела срп-
ска област до Јадранског Мора, паде у
руке Бугара, када на бугарском престолу
сеђаше цар Симеун (893—927). Али после
његове смрти Срби се ослободе под Ча-
славом Клонимировићем (931—960) Ча-
слав прошири знатно српску државу и
окупи велики број околних словенских
племена у једну заједницу. Његова држава
допираше до Мораве и Саве, Уне, Цетине
и Бојане. А после Часлављеве смрти, по-
што се Византија беше доста оснажила,
цело Балканско Полуострво признаде
власт грчком цару.

Јагодински округ остаде под визан-
тијском влашћу све до 1183, када опет
уђе у састав. српске државе, коју подиже
и стави на чврсто тле Стеван Немања
(1168—1196), велики рашки жупан. Али
како је у то време долина Велике Мораве,
дакле и јагодински крај, била област око
које су се гложиле Маџарска и Бугарска,
како је била далеко од средишта српске
државе, то она и не остаде у саставу ове.

23

Али када је Стеван Првовенчани дао 1220
године повељу манастиру Жичи, унео је
поред осталих покрајина и ове: Лепеницу,
обе Белице и Левач. Дакле јагодински
крај био је у ово време део српске државе,
како ће и остати све до 1459, када Турци
постадоше господари свој српској др-
жави.

Колика је и каква улога Јагодинског
округа у стварању српске историје? Да
ли тај крај Шумадије може с правом да се
поноси што је био у саставу немањићке
државе?

У прво време живота српске државе
средњег века државно средиште беше Ра-
шка, управо онај део српских земаља око
Ибра, Лима, Таре и Пиве. Данашња Шу-
мадија тада је била једна погранична об-
ласт, на чијем су се земљишту водили ра-
тови са околним непријатељима. Такав је
случај био и 1216, кад оно ратоваше Сте-
ван Првовенчани са Мађарима, тј. кад Ма-
ђари продреше до Равни (Ћуприје), где се
измире са Србима. Тада крај око данашње
Јагодине беше још слабо насељен, а по-
ред Мораве су се шириле баре. Путне бе-
лешке првих крсташа из XI века помињу
„8Јкае Ви1§агогит“ (бугарске шуме), али то се
односи на источну страну Мораве. О
Србима се пак изражавају као о дивља-
цима. Дакако, овај њихов суд не мора
бити тачан, јер су ондашњи Европеј-
ци мислили да је сваки дивљак, ако нема

24

оне њихове манире. — Детаљнијих описа
области данашњег Јагодинског округа не-
мамо кроз цео средњи век-

Тек 1433 године, после толико година,
путује један Европљанин кроз наше кра-
јеве и то левом обалом Мораве. То беше
Бертрандон де ла Брокиер, саветник Фи-
липа Доброг, војводе бургундског- Пре-
шав Западну Мораву код Крушевца, он је
ишао неко време преко блата и веома рђа-
вим путем, затим је наишао на лепу и
украшену околину. То је све што имамо
од овог првог весника.

Али на другој страни могу се наћи до-
кази, да је крај око Јагодине био активан
учесник у животу средњевековне српске
државе. То су споменици који нам више
говоре него све друго. Ти споменици до-
казују да и у Јагодинском округу у сред-
њем веку беше развијен живот, да је до-
бар део позније историје српске средње-
вековне државе везан за овај крај. Ту су
нам прво славне задужбине, још и данас
очувани манастири, затим велики број ру-
шевина старих утврђења и кула, као и ста-
рих већ давно уништених цркава. Напо-
слетку, имамо и писаног доказа да је у
доба кнегиње Милице и деспота Стевана
Јагодина постојала као знатније место.
Тај доказ јесте један извештај кнегиње
Милице (госпође Евгеније) и синова јој
Стевана и Вука, који они пишу 15 јула
1399, и то у „Јагодни“ (још не Јагодина).

25-

Они извештавају да је Дубровчанин Жи-
вулин Станишић платио све што је био
дужан за закуп царине Плане и Шетоња.
Ово ће дакле бити први помен Јагодине у
писаним споменицима. Јагодина се поми-
ње овде као место где се налази чак и сам
деспот1). Затим, 8-У1-1411 деспот Стеван
написа у Јагодини (Јагодни) повељу мана-
стиру Хилендару, којом му даде неколико
села.

И одиста, Јагодински округ улази вид-
но у историју тек онда, када се средиште
српске државе стало помицати с југа на
север. Чим је кнез Лазар узео Крушевац за
престоницу, област Јагодине, која се сва-
како тада и појавила, постаде околина са-
ме престонице. У Крушевцу су остали кне-
гиња Милица и син јо ј Стеван за неколико
година, док своју престоницу не премести-
ше још северније, још даље од Турака, у
сам Београд.

За ово кратко време и у Јагодинском
округу средњевековна српска култура
остави своје трагове. Поменути су мана-
стири. То су три манастира у овом крају:
Љубостиња на југу, Каленић средином и
Јошаница на северу јагодинске области.
То су три најбоља сведока о значају овог
краја, који је он имао у своје време за срп-
ски народ.

*) Стефан Лазаревић 1399 још није био деспот, ма да
у горњем акту тако стоји; стога ће овај извештај бити из
које године доцније. Споменик С. к. академије, 11, ст. 45.

26

Љубостињу је подигла кнегиња Ми-
лица, не зна се које године. Ктиторка је ту
живела у друштву са осталим великим го-
спођама после косовске катастрофе 1389,
а ту је и умрла. С леве стране женске при-
прате налази се камена гробница, у којој,
по причи и по троношком летопису, лежи
тело ктиторке. Више гробнице је лик кне-
гиње, поред кога стоји натпис и тврди да
је то одиста њен лик. С десне стране жен-
ске припрате налази се друга гробница,
где, по причи, лежи деспот Стефан. С де-
сне, пак, стране мушке припрате трећа је
гробница, на којој стоји мермерна плоча
са натписом: ,,Овде лежи Стефан Ћесара
Угљеше син....... “ Љубостињу су Турци
оштетили. 1819 године обновио ју је јеро-
монах Арсеније Стефановић.

Каленић је подигао деспот Стефан
Лазаревић 1407 године. Он се налази
на Каленићкој Реци, у једном питомом
пределу између планина. Више пута је
био спаљиван и оправљан. Последњи
пут спаљен је 1813, а обновио га је кнез
Милош. Чувао је од 1815 до 1839 мошти
Стевана Првовенчаног1). — С леве стране
средње припрате је слика Стефанове по-
родице са овим натписом: „. . .Светому
храму ктитор бист благочестиви Стефан
Деспот Лазаревић“.

х) 1813 пренесу калуђери мошти Првовенчаног из Сту-
денице у Фенек, из Фенека у Беочин, одатле у Каленић 1815,
из Каленића тек 1839 би враћен овај први српски краљ опет
,у Студеницу.

27

Јошаницу је подигао кнез Лазар, ка-
ко прича каже, да се у њој венча. И она
је била упропашћена од Турака. 1786
обновио ју је игуман Алексије Тодоровић,
али за време „Кочине крајине“ Турци је
опет спале.

Затим долазе и манастири Орашје
и Ивковић, који су после ослобођења
претворени у „мирске цркве“. О њи-
ма нигде није ништа записано, а прича се
да је Ивковић подигао кнез Лазар и да-
ровао га своме кованџији Ивку; а Орашје,
пак, да је подигао краљ Милутин.

Ово су сачувани споменици, а колико
је само још срушених цркава које до-
душе могу бити и доцнијег порекла,
што је мало вероватно. Те старе цр-
квине налазе се: у Опарићу, Лепојевићу,
Рабеновцу, Богдању (за чију једну цркви-
ну народ везује име чак цара Константина,
затим има још две црквице од којих једну
приписују Југ Богдану по коме и село но-
си име), у Пољни, Великој Пчелици (где
су трагови манастира Дењковца), у На-
дрљу, Калудри (која је обновљена тек
1893), у Сибници, Превешту, Течићу, Ми-
лутовцу, Шашиловцу, Глобару, Парцану,
Горњем Крчину, Средњем Крчину, Пај-
ковцу, Избеници, Својнову, Рашевици.

Што се тиче остатака старих градова
и утврђења, у овом крају има их на више
места. Негде су само гомиле и безобличне
рушевине, али другде се још и данас види
облик утврђења .Тих трагова некадање

28

српске моћи налазимо: у Маскарима, на
Јухору код Девојачке Стене, у Кукљину,
у Поточцу (приписује се војводи Момчи-
ЛУ), У Грабовцу (овај град се приписује
Проклетој Јерини), у Опарићу, у Доњем
Дубачу, на брду Глави више Рековца (овај
се приписује Филипу Мађарину), у Преве-
шту, у Жупањевцу (овде има три града),
у Дуленима, у Великој Сугубини, у Секу-
ричу и у Сибници (који се приписује Ни-
коли Жупану1). Затим онај на Ђурђевом
Брду изнад Јагодине. Међу овим градо-
вима има и таквих који одају велику ста-
рост. Има их разних облика, а сви су на
висовима сем оног у Маскарима поред
Мораве. Ови се градови приписују најви-
ше Ђурђевој Јерини, онда долази Никола
Жупан, војвода Момчило, Филип Мађарин,
цар Константин и други. Овде је тешко
одредити истину, кад смо овако без писа-
них и позитивних доказа. Свакако, неки
од ових градова не припада добу Нема-
њића и доцнијих деспота српских.

Да је у овој области живот био не-
када развијен, сведоче и путеви, који се
чешће налазе, а нарочито остаци пута
који је везивао Крушевац са Крагу-
јевцем. Затим ваља навести и велики број
налазака: топуза, буздована, оклопа, узен-
гија, будака, мотика, секира и слично то-
ме. Наравно међу њима има и остатака

Р По.миње се један жупан Никола у време кнегиње
Милице и деспота Стефана.

29

који припадају преисторији, као батови,
бакарне ствари, земљано просто посуђе и
друго. — Напослетку, у овом крају има
велики број гробаља, која се зову поред
„римска“, „латинска“ још „џидовска“, „ма-
ђарска“, „турска“. Ова гробља сведоче да
је и пре данашњег становништва у овом
крају живот био јако развијен.

По овом изложеном може се донекле
створити слика: како је некада изгледао
Јагодински округ, и каква је његова улога
била у ранијој нашој историји.

Али са пропашћу српске државе и са
доласком Турака, како у свим српским
земљама, тако и у Јагодинском округу, за-
влада тишина, живот се умири, народ се
повуче у планине, путеви опустеше, варо-
ши беху срушене. Све се врати на стари
патријархални живот. И за ово време ро-
бовања под Турцима до XIX века слабо
имамо података о животу Срба. Најбољи
су извори за овај период српске историје
путописи Европејаца, који су пролазили
преко наше земље у разним правцима. Па
и ови путописи не дају потпуну слику жи-
вота потчињених Срба, пошто се само по-
вршно бележи што се види при пролазу.

Први пролазници преко Јагодинског
округа из XVI века јесу Антун Вранчић
(1553) и Бузбек (1555). Они су прошли
поред Мораве, а у осталом и сви други
овуда су пролазили, јер нико није волео да
зађе даље у унутрашњост. Вранчић говори

30

о Јагодини, која је била обична варошица,
а налазила се на месту где и данас. Вран-
чић помиње и село Ражањ, 6 миља јужније
од Јагодине, и бележи две народне приче
о постанку његова имена! Истом чуо је у
народу и успомену на римског цара Траја-
на, за чији је познати пут Моравском До-
лином и српски народ знао. Бузбек, пак,
ево шта каже: „Овде (у Јагодни — Јаго-
дини) смо имали да видимо погребне оби-
чаје овдашњег народа, који се нимало не
слажу с нашим. Мртвац је лежао у цркви
с откривеним лицем. Поред њега метнуше
нешто јестива: хлеба, меса и један суд са
вином. Жена покојникова и кћи стојаху ту
обучене у чисто одело, кћи је носила на
глави некакву капу с пауновим перјем. По-
следњи дар, којим је жена свога мужа, кад
се већ претставио, даривала, био је црвена
мала капа, какву овде носе девојке го-
сподског рода. Слушали смо и њихова на-
рицања и запевања, како са жалосним
гласом питају покојника: „Шта смо ти ми
на жао учиниле, да тако с нама урадиш?
Шта ли смо ти све скривиле? Да ли те у
чемугод не послушасмо? У чему ли ти по
вољи не учинисмо, те нас сада тако само-
хране и у беди остављаш“? „и још много
друго на то налик“.

„На погребу је било неколико све-
штеника грчке цркве. На гробљу видесмо
да имају некакве од дрвета изрезане сли-
ке, као јелене и срне, притврђене на коце

31

или дугачке мотке. Питасмо шта им ово
значи, а они одговорише да то мужеви
или оцеви хоће тиме да покажу, како су
им домаћице или кћери биле окретне у
кућењу, вредне и усталачке. Даље виде-
смо где на многим гробовима леже пер-
чини дуге косе, коју жене и девојке у знак
своје дубоке жалости отсецају и оставља-
ју на гробовима својих рођених.“

„Још нам причаше, наставља Бузбек,
да је у овој земљи обичај, да кад родите-
љи уговоре све о женидби сина и кћери
своје, младожења ипак отиде те невесту
крадом одведе, управо украде. Ово, веле,
чине што се сматра да није пристојно, да
девојка од своје воље пристане да буде
жена.“

Но у друштву Вранчићевом био је и
Ханс Дерншвам, родом из Ческе, који је
такође оставио свој путопис. Он каже да
је Јагодина (Ја^оЈа, што долази од речи „ја-
годе“) село. Изгледа да је јагодински крај,
којим је прошао Дерншвам, био раније на-
сељен и обрађен, што сведоче и многа
стара селишта. Али сада је све запустело и
обрасло густом шумом. — Путници су пре-
ноћили у Јагодини код неког Дервиш-
бега. Овај бег био је довео известан број
Мађара од Печуја и населио их око Ја-
године. Бегова кућа је била проста, при-
земна и са једним спратом. На средини
куће налазило се огњиште- Пред кућом је
био један трем на четири дирека, а око

32

куће двориште са једном великом ко-
њушницом и још једном стајом поред ње.
Тај Дервиш-бег био је господар села Ја-
године по царевој заповести.

Дерншвам не говори ништа о самој
Јагодини, али његова белешка о пустој ја-
годинско ј околини, затим, да нема села по-
ред Мораве, јасно говоре да је живот у
овом крају био замро. Оно мало преоста-
лог народа повукло се у планине и у за-
клоњена места, да би му живот био што
сигурнији.

Кад се Дерншвам вратио из Царигра-
да 1555, опет говори о јагодинској околи-
ни, али и о самој Јагодини. Преко Мораве
се прелазило скелом када се хтело за Ја-
годину. Код прелаза је било мало српско
село, које је имало чак и дрвену црквицу.
Поред црквице налазило се и мало гро-
бље. Као и у турском тако и у овом срп-
ском гробљу било је усправљено камење
више главе и испод ногу мртваца. На гро-
бљу је била једна дрвена кошута (срна) са
ланадима, подигнута на једној мотци.. Ме-
сто звона Срби су употребљавали даску
по којој су чекићем ударали. — У Јаго-
дини се, пак, правила нова џамија од ма-
теријала раније порушених грађевина.

Ваља напоменути да су ово два од
најранијих описа српског народног живо-
та и обичаја. После мало наићи ћемо и на
трећи опис.

33

Из 1564 имамо путопис Јакова Бецека,
који каже да је ноћио у Јагодини у кара-
вансерају1. Земља је у околини пуста и
стоке мало има.

Из 1571 један путописац помиње Ја-
годину као велико село. Око Јагодине

је у изобиљу засејан пиринач, јер
Турци воле да га једу. Овај путопи-

сац назива Јагодину „Јагодна“ и „Ја-
готна“. Дакле, данашњи назив „Јаго-
дина“ је нов, управо Темнићани и данас

кажу — Јагодна. И путописац Давид Уг-
нанд из 1572 помиње варошицу Јаготну
(Јагодну), у којој је преноћио код неког
турског бега.

1573 прошао је на путу за Цариград
и Стјепан Герлах кроз Јагодински округ,
управо поред Мораве. И он је оставио
свој путопис. Герлах каже да је, идући од

Баточине за Јагодину, чуо да у том крају

постоји нека хајдучка банда од 80 људи.
Дошав у Јагодину, овако је описује: „Ја-
година је лепа, велика и са својих вртова
дивна варошица у лепој долини; има че-

тири угледна каравансераја, две мошеје,
од којих је једна баш лепа“. Даље каже
Герлах да Турци имају у Јагодини и своју

школу. Хришћана је мало у Јагодини, а

*) Каравансераје оснивали су Турци, а то су велике
зграде за преноћиппа. У њима нема најчешће никакве удоб-
ности. По који пут имају собе за путнике и оделења за сто-

ку; негде и продавнице. Међутим ханови су већ били и го-
стио-нице, као данашње каване и приватна својина, док су ка-
равансераји општи и обично задужбине.

Темнићски Зборник 3

34

више спахија и војника. Герлах је тада
ишао у Цариград, одакле се вратио 1578
године, кад опет говори о Јагодини. Он
је трећи путописац који нам оставља опис
народних обичаја. Ту нам каже да се на-
риче за покојником, а кад га укопају, став-
љају му више главе дрвени крст. — Истом
каже да око Јагодине има три маџарска
села1, у којима су живели свакако они Ма-
ђари, које Дерншвам помиње.

Други путописац из 1583 каже нам да
Јагодина поред џамије има још и торањ
са сатом и купатило, за које други путопи-
сац из 1584 године каже да је као оно ку-
патило у Пешти. Овај последњи видео је и
свадбу у Јагодини, која је била баш као
и данашња: овца се пече на ражњу, сви-
рају свирале и бију бубњи.

Ето колико знамо о Јагодини из XVI
века. А што се тиче остале њене околине,
целог Јагодинског округа, тешко је рећи
како је живот тамо изгледао. У Јагодини
су махом Турци. Она полако напредује,
и на згодном је месту- Туда иде трговачки
пут, који је сада, са доласком Турака,
много живљи него у средњем веку, када
се трговина кретала углавном из унутра-
шњости према Приморју. Јагодина је за
све време Турака била поштанска стани-
ца, у њој је било ханова и каравансераја,

х) И данас има Мађара у селу Мишевићу. Без сумње,
ови су Мађари потомци оних доведених од Печуја.

35

ту су се задржавали и трговци и обични
путници. Ради сигурности путовања од
доба султана Сулејмана свуда на опасним
местима дуж „Цариградског Друма“ беху
постављене страже од хришћана. То су
биле сламне колибице у којима су живели
они који су одређени да чувају стражу.
Таква насеља звала су се „паланке“.
Оваква једна паланка била је код Јагоди-
не. — Кад неко наиђе друмом, стражар,
ако је то обичан пролазник, залупа у до-
бош у знак слободног пролаза; или, ако
су то разбојници, онда стражар залупа на
узбуну.

Она ће скоро исто овако са мало на-
претка остати и доцније, али ће у току
времена бити оштећена више пута у ра-
товима.

Ево како је описује путописац из 1664,
енглески племић Џон Бурбури: „Место
(мисли на Јагодину) је од природе при-
јатно и згодно за забаве, јер је обилато
чесмама, које су у вруће доба године ве-
лико опорављење за путнике“. Место, да-
кле, оних бунара, о којима су нам говори-
ли путописци XVI века, видимо сада
чесме.

Живот горе у планинама текао је мо-
нотоно. Народ, уколико је остао од тур-
ског беса и у колико се није раселио после
навале Турака, живео је у успоменама на
минуле дане, окупљајући се око погдеко-
јег свештеника или калуђера, или гуслара

36

на раскршћу, код записа или код какве
црквице. Ту у тишини, у сталном страху,
али и у нади на лепша доба, стварао је
своју историју тихоиумиру, бездогађаја,
сећао се прошлости и чувао своју веру за
будућа поколења. Из ових планина свака-
ко ретко се силазило доле до Мораве- Тако
су Турци морали са стране довести сеља-
ке и населити их ту око Јагодине. И оне
Угре, пре поменуте, населио је овде Дер-
виш-бег, да би му обрађивали земљу.1 Пу-
теви у унутрашњости јагодинске области
опустеше. Њима се кретало само онолико,
колико је било потребно народу да обав-
ља своје нужне послове и да иду једни
другима у госте.

Цариградски пут добио је сву своју
важност- Он је ишао из Београда на Гроц-
ку, Хасан-пашину Паланку (ваљда раније
Некудим), Баточину, Багрдан (по Јирече-
ку настао од паланке 1700 г. и то као Деве-
Багрдан2 — „нова паланка“ код Јеротеја
Рачанина 1704), па преко Јагодине на Ћу-
прију и Параћин. Овим путем сигурно је
прво прошао спонути Брокијер (1433), а
овуда прође и војска Сибињанина Јанка
1448 и султана Сулејмана 1529. Овај је
пут у XVI веку већ био чувен као главна
веза истока и запада. Истина, како каже

*) Види страну 15 и 16.

2) Деве - Багрдан значи „камиља (Дева) река“, а ту су
се свакако на Осаоници одмарали каравани који су ишли Ца-
риградским друмом.

37

путописац Браун 1669, и Моравом се мо-
гла возити роба, јер она беше раније бо-
гатија водом, те су њоме могли пловити и
мањи бродови.

Цариградским путем вођено је и срп-
ско робље, које среташе Вранчић прола-
зећи овуда 1553 године.

Из XVII века много мање је путописа
који говоре о Србији него у XVI веку. Из
једног путописа из 1621 године дознајемо,
да је Јагодина „велика варош“ и да у њој
живи знатно више Турака неголи хри-
шћана — као и раније. Други значајан пу-
топис из овог века јесте из 1675, који има
кратку белешку и о Јагодини: „Јагодина
(СчаЈоуа) мала варошица са 150 кућа... са
два врло угодна хана“. Додуше, овде се
каже да је Јагодина „мала варошица“ (не
„велика варош“), али ми не можемо знати
да ли је ово ствар изражавања, при чему
се не пази тачно: шта је то варош, а шта
варошица — или је заиста у XVII веку
опадало становништво у Јагодини. Било
овако, било онако — ми знамо тачно да је
Јагодина крајем XVII века имала око 150
кућа.

Иначе до пред крај седамнаестог века
живот је у овом крају био миран. Турци
су господарили, а раја је подносила све
тегобе. Сиротиња и беда владале су свуда.

Но крајем XVII века Аустрија је по-
чела обраћати пажњу на Балканско Полу-
острво, и њене везе са српским народом

38

постојаху све веће. Беше у питању тргови-
на са Срби јом. Затим, Аустрију овуда упу-
ћиваху и њени ратни планови. Један до-
гађај те везе нарочито појача. То је дру-
ги аустро-турски рат 1683—1699. Овај рат,
затим аустријска администрација Северне
Србије 1718—1739, онда Кочина крајина
1788—1791, напослетку први српски уста-
нак 1804, сасвим ће везати Србе, из Шума-
дије првенствено, за ову суседну силу. Ве-
ликим делом српски живот доцније ће се
окренути према Аустрији: како наде на
помоћ за ослобођење од Турака, тако и
трговина, којом ће се Срби почети све
више бавити.

1683 Порта објави рат Аустрији, и већ
у јесен турска војска опседаше Беч. Тада
је аустријска царевина одиста задрхтала,
цар побеже из Беча, а народ је био избе-
зумљен од страха да Турци не освоје град.
Али благодарећи пољском краљу Јовану
Собјеском, Турци буду одбијени. Они су
полако отступали тако, да су Аустријанци
тек 1689 прешли на десну страну Саве и
Дунава. Но како је Аустрији требало вој-
ска за западну границу, то је гледала да
Србе дигне на устанак против Турака.
То јој и успе, јер Срби се радо побуне, у
нади да ће бити ослобођени од Турака, и
поведу рат против њих. Овоме је доста
допринео и лажни гроф Ђорђе Бранковић,
који се издавао за потомка српских деспо-
та Бранковића, али који, због недозвоље-

39

ног рада по аустријску ствар, би ухапшен
и одведен у Беч, затим у Хеб, где и ум-
ре 1711.

Аустријска војска, у свом надирању
на југ на челу са Лудвиком Виљемом Ба-
денским, стиже у Јагодину 20 августа 1689.
Турци беху око Крушевца. Али, како је ау-
стријска војска оставила далеко за собом
храну, то се поврати натраг, Турци понова
нагрну к северу. До боја дође код Баточи-
не, где Лудвик добије сигурну победу.
Турци се повуку ка Нишу, а Аустријанци
пођу за њима. Тако се преко Јагодинског
округа направи право војно тркалиште,
свуда крвљу попрскано. Истина, ово је
било само поред Мораве.

Турци се зауставе у Скопљу, где реше
да даду последњи отпор Аустријанцима. И
код Качаника 2 Јануара 1690 срећа пређе
на страну Турака. Потучена аустријска и
српска војска почне бежати. После слабе
наде у утврђења у Јагодини, Нишу, Пиро-
ту, Лесковцу, сав труд пропаде. 35000 срп-
ских породица са својим патријархом Ар-
сенијем III Чарнојевићем, који беше при-
шао Аустријанцима, напустише своја ог-
њишта и пођоше преко Саве и Дунава-
Турци у својој освети нису знали за меру,
и свуда за собом остављаху пустош и
смрт. Тада је настрадао и Јагодински
округ и његово становништво се знатно
проредило.

40

Тако пропаде први покушај ослобо-
ђења Срба од Турака. Али од овог време-
на код Срба настаде нов живот. Они су
дознали да има још противника овој тур-
ској напасти, и тиме су њихове наде на
скоро ослобођење биле све веће. Они се
од сада радују сваком покрету упереном
против Турске и радо учествују у њему.
То је било и за време аустријске админи-
страције Северне Србије 1718—1739, после
пожаревачког мира, када су мислили, да
ће под окриљем Аустрије наћи ону давно
жељену слободу. Но, као да је нека виша
сила хтела да Србе прво добро намучи и
исцеди, па тек после да их пусти да пола-
ко стварају своју слободу. Јер за време од
1718—1739 Срби стекоше једно горко ис-
куство више: да је Аустрија исто што и
Турска — још и гора. Није било чудо, што
су Срби из Северне Србије бежали тада
преко границе у Турску. Народ је страшно
пљачкан, а у власти није се знало ко коме
суди. Тада је цела Северна Србија од Саве
до западне Мораве, од Дрине до Тимока
имала ваљда око 60000 душа. — Стање је
тако тешко било, да је у прво време сама
држава морала давати народу храну у по-
зајмицу. Ово се стање доцније поправило,
трговина мало оживела. Она је била ма-
хом у српским рукама. Трговало се стоком
(свињама још не), док се у последњим го-
динама аустријске владавине стало и жи-
то извозити.

41

Захваљујући неколиким подацима,.
можемо да кажемо још коју реч о Јаго-
динском дистрикту за време аустријске
владавине од 1718—39 године. — Пре све-
га у аустријским статистичким подацима
сачувана су нам имена насеља у овом кра-
ју. По првој статисцити у Јагодинском ди-
стрикту је било 17 насељених и 19 пустих
места, а број породица био је свега 78-
Доцније се број насеља мало увећао. Тада
налазимо ова њихова имена: ВаћтЉа! (ново
насеље), Бела Црква, Бачина (РаНохша?),
Волујак, Вошановце, Грабовац, Дренова,
Жупановце, Јагодина (варош), Јашка, Је-
ховац (Јовац), Карановце (Карановчић),
Катун, Куклин, Леповић (Лепојевић), Ма-
скари, Медвед (Медвеђа), Опарић, Падеж,
Парцан (ново насеље), Превешт, Раинац,
Рашевица, Рековац, Ритач (Риљац?), Се-
курич, Сибница (ЗшЉтса) и Хан1).

Из једнога извештаја Београдској ми-
трополији из 1735 године о стању цркве у
Србији дознајемо да је Јагодински ди-
стрикт имао три парохије: јагодинска, ба-
чинска и дреновачка. — Јагодински поп је
Михат, из Колашина родом, стар 38 годи-
на. Књигу је учио 12 година у манастиру
Црној Реци код јеромонаха Максима. На-
памет је научио псалтир и Мојсијеве пе-
сме, акатист и молбан. Оженио се 1718 го-
дине. Јеврем, владика Павловице, за три

1 Споменик СКА 18. Додатак Хаџи-Калфином путопису.

42

дана постави га за ђакона и свештеника.
На Црној Реци добио је и синђелију за 10
гроша- 1725 године дође у Бачину, где је,
по одобрењу ваљевског владике, поповао
три године. Затим доби Јагодину. Помало
чита, једва зна писати, а певати не зна.
Има сина и четири кћери. Има: крст, пе-
трахиљ, српски требник, октоих, часловац
и српску литургију. Затим има: 2 њиве, 9
коса ливаде, 5 мотика винограда, 2 вола,
3 краве, 5 јунади. — Седам тајни не зна.
„Цркве у варош не имат“.

Интересантно је да Јагодина није
имала цркву за ово време. Познато је да
су за аустријске владе обично турске џа-
мије, коју је и Јагодина имала, претваране
у цркве — као оно у Крагујевцу и Пара-
ћину. Тај случај није био и у Јагодини-

Свештеник у Бачини зове се Дамјан,
стар око 40 година, родом је из Моракова
код Никшића. Књигу је учио 12 година
код стрица Герасима, јеромонаха у мана-
стиру Шудикову. 1712 године владика ма-
настира Павлића код Новог Пазара Је-
врем постави га за ђакона. Одмах другог
дана би постављен за свештеника. Црва
нурија била му је око Рожаја, па 1729 го-
дине пребегне у Бачину, где од ваљевског
владике, после одласка Михата у Јагоди-
ну, добије нову парохију са околним сели-
ма. За то је дао владици 12 форинти. Зна
да чита српски, певати и писати не зна.
Има свој дом и породицу, жену и 6 синова,

43

од којих један учи књигу у Ресави. Има:
крст, петрахиљ, московски требник, срп-
ски патогласни октоих, српски часловац и
псалтир, српску литургију, фелон од беза,
појас. Затим има: 4 дана орања њиве, 3
дана косидбе за 6 коса ливаде, 10 мотика
винограда, 3 коња, 4 вола, 4 краве, 8 ју-
нади, 100 оваца, 10 коза. — Седам тајни не
зна. Два лета ни је служио литургију. Пуно
му је име Дамјан Јанковић-

Трећу парохију у Јагодинском ди-
стрикту чине села: Дренова, Кукљин, Ја-
сика и Падеж. Свештеник ове нурије је Ва-
силије, из турских страна, има око 20 го-
дина. Седам година је учио књигу у
Љубостињи код калуђера Арсенија. Нау-
чио је псалтир и тропаре „наустице“, окто-
их и апостол да чита. Из манастира је оти-
шао кући и оженио се 1733 године. По-
том оде у Ваљево владици Теодосију Ни-
колићу, те га овај 1734 године постави -за
ђакона. Идуће године доби већ свештени-
чки чин и синђелију (за 30! дуката). Пома-
ло зна читати, писати и певати. Има: крст,
требник, псалтир и српску литургију. Има
мало имања: 8 мотика винограда, затим 1
коња, 2 вола, 4 краве, 3 јунице, 6 јунади, 3
телади и 10 кошница. — Добро зна седам
тајни.2)

Из овога извештаја види се како је
била готово никаква спрема ондашњег

2 Димитрије Руварац, Београдска Митрополија око
1735 годиие. Споменик СКА 42.

44

нашег свештенства; па ипак, наш је народ
био непоколебљив у својој вери. Аустрија
је завела у Србији и католичку верску ор-
ганизацију. У Смедереву је седео бискуп.
Многа места су добила католичке свеште-
нике. Међу тим местима је и Јагодина. Али
ови су били само ради досељених католи-
ка, јер Срби нису мењали веру. Запажа се
у извештају да су свештеници са стране
долазили и да мештана свештеника слабо
има. — Изузетно за ове три парохије није
изнет списак њихових села; али зато на
другом месту налазимо тај списак села
Јагодинског дистрикта. Сем тога, уз
име стоји и број домова у селу. — Ва-
рош Јагодина (36), Рашевица и Ехо-
вац - Јовац (18), Хан (14), Бела Црква
(8), Катун (5), Маскара (8), Бачина (31),
Јасика (8), Падеж (8), Куклин (13), Кара-
новац (8), Лепоевић (8), Риљац (8), Опари-
ћи (9), Превеште (4), Жупановац (7), Сиб-
ница (9), Волујак (9), Секурић (4), Рековац
(28), Дренова (13), Медвеђа (15), Грабови-
ца (5).3 — Свега 24 села са 268 домова. Но
изгледа, овде нису забележена сва насеља,
јер у оној аустријској статистици налази-
мо да их је било 28, а овде је 4 мање. Сем
тога, изгледа да ниједан списак није пот-
пун- Један списак има села која други не
садржи, ма да су постојала, затим има се-
ла на аустријским картама којих у опису

3 И>Иет, 202.

45

нема. У сваком случају, и број насеља и
број домова је већи него што је то овде
записано.

У Јагодинском дистрикту после Ја-
године долазе по величини: Рековац и Ба-
чина, а остала села су просечно мала, тек
обележена као села. — Узимајући у об-
зир да је у време доласка аустријске упра-
ве у Србију Јагодински дистрикт имао
само 78 породица, онда број 268, ма да не-
потпун, заиста претставља знатан напре-
дак после оног „запустенија“ за време
рата.

1739 године, после поновног рата Ау-
стрије и Турске, закључи се мир у Бео-
граду, по коме Турци опет сиђу на Саву и
Дунав.

Ново време српског живота настави
се и под поновном владавином Турака.
Само земља беше и даље ретко насељена,
или бар само у прво време. 1768 пропуто-
вао је овуда за Цариград француски по-
сланик Сен-Прист и он каже, да су шуме
око Јагодине такве, да би човек рекао:
овде је тек сада створење света! Јагодина,
пак, на бољем је положају него ма која
станица од Београда. Ту је посланик за
преноћиште добио лепу, не приземну ку-
ћу, која већ може задовољити. Становника
има доста. Постоји и једна мраморна џа-
мија. Највише је јаничара у вароши. Уљу-
дност је довољна.

46

Ово је било време кад јаничари беху
господари Београдског пашалука1.

Живот се полако враћао у нормалан
колосек и народ множио. Јагодински крај
почео се брзо насељавати. У народу је
врило, мржња према насилницима јанича-
рима била је све већа. Почели су се по-
јављивати људи отреситији, који су сад
већ ишли и ван своје земље: у Турску и у
Аустрију, нарочито ради трговине. — Срп-
ски народ, једном речју, био се растресао
од чаме, осећао је дух новог времена и
потребу да се прекине са оваквим веков-
ним мирним ћутањем. Ако се раније што
радило, то су били само огледи, а сада је
требало бити одлучан.

Први догађај, где су Срби показали
да је и њих захватило ново доба, био је
аустро-турски рат 1788—1791, назван у
Србији „Кочина крајина“.

Гоњене суревњивошћу у своме ши-
рењу на рачун другога, Аустрија и Ру-
сија направише савез за заједничку вој-
ну против Турске и ради њене деобе из-
међу себе. Султан разви барјак и позва
све Османлије на свети рат против невер-
ника. То беше војна чији се бојни фронт
протезаше јужном страном Русије па све
до Хрватске. Тада Аустрија осети потребу

‘) У почетку турске владавине беху прво два санџака:
београдеки и смедеревски. Доцније се сјединише у Београд-
ски пашалук, који припада Румелијском беглербеглуку. (Ово-
ме седиште беше у Софији).

47

за српском војском, а Срби вероваху да је
дошао крај турском господарству. Зато
код Срба настаде велико одушевљење за
ово аустро-руско предузеће. Затим, по-
знато је да су још пре рата, од 1784, ау-
стријски агенти крстарили кроз Србију и
народ позивали на устанак. Каленићки је-
ромонах Спиридон Вујановић скривао је
војне аустријске агенте, а аустријске офи-
цире водио је по околини љубостињски
монах Вићентије Јовановић. За ову услугу
имали су све до рата годишњу награду од
25 дуката.

Пред сам рат цар Јосиф II нареди ге-
нералу Ласију да изда прокламацију на
српски народ. То је било новембра месеца
1787 г. У тој прокламацији Србима је у-
главном обећано: слобода вере, слобода
бирања свог митрополита и иста она по-
литичка права која имају Срби у Аустро-
Угарској. Овим обећањем Аустрија је још
више привукла к себи Србе у Турској. Ова
прокламација је била као нека потврда
свих оних нада Срба, које су нарочито
изазвали последњих година поменути ау-
стриски агенти.

Ово расположење Срба за припрема-
ни рат, после кога би имала да дође жеље-
на слобода, Аустрија је имала намеру да
искористи што боље. Јер војска коју је
већ имала требала јој за границу на севе-
ру, где је сваког часа претила опасност
од Пруске; а затим, у колико се више

48

искористе Срби као поданици турски, у
толико је лакше Аустрији да води рат
против Турске, која у овом случају губи
тако важну област Београдског пашалу-
ка на самој граници и повлачи се даље
к југу. Када се говорило о Србији, обично
се мислило на Београдски пашалук око
кога је углавном и био спор.

Одмах се постави питање: како орга-
низовати Србе за борбу, кад они нису ни-
кад ни били кадровски војници? За орга-
низацију Срба добровољаца, који су стал-
но прелазили преко Саве и Дунава, под-
несе предлог генерал Митровски. — Од
Срба ће се организовати фрајкори, једи-
нице које се састоје од четири компаније
(чете) од по 120 људи и штаба од 12 људи.
Образоваху се три фрајкора: два мало
значајна, а трећи је уистину и водио рат са
Турцима у Србији. То је био фрајкор ка-
петана Михаила Михаљевића, који 10-ХП-
1787 доби чин мајора. У Михаљевићевом
фрајкору било је Срба из целог Београд-
ског пашалука, како из Јасенице и Лепе-
нице, тако и из Левча и Темнића. Тамо бе-
ху Радич Петровић (капетан), Карађорђе,
Јован Новаковић Чардаклија — људи који
тек имају да ступе у историју. Али најглав-
нији међу свима био је Коча Анђелковић,
командант четврте компаније Михаљеви-
ћевог фрајкора. — Коча је био родом из
Пањевца испод Јагодине. Био је то отре-
сит човек и ишао је по народу ради трго-

49

вине, којом се бавио. Осећао је да ће ско-
ро настати нов живот и није чекао. 1787

пређе он са својом породицом у Ковин и
ту стане радити и припремати што треба
за идући рат. Будући познат српском на-

роду његова акција је и могла успети. У

раду око припремања рата тако се иста-
као, да је наименован командантом једне
целе чете. Он је био од оних људи тога
доба, који су водили прву реч у сво-

ме народу, који су утицали на народ и по-

кретали га. Кочина дела су показала да је

он заиста био јунак и свестан борац за
слободу и право, које Срби већ толико ве-

кова немају. Он је с толиким пожртвова-

њем ишао у борбу, да је још пре саме об-
јаве рата Аустрије Турској по наредби
Главне команде покушао с једним одре-
дом људи да на препад заузме београдску

тврђаву (између 2 и 3 децембра 1787). Са-

мо, наравно, није успео.
Кад пак Аустрија објави рат Турској

9-П-1788, одмах је са аустриском војском
код Смедерева прешао и Коча Анђелко-
вић. Он је био први који је похитао у свој
крај да позове Србе на општи устанак за

борбу против Турчина, а под заштитом

Аустрије. Чим аустриска војска продре у
Београдски пашалук, Турци стану узми-
цати, јер прво нису били моћни да се боре
а друго — нису се смели задржавати међу

Србима који сви беху спремни за борбу-

Заостали Турци затворе се у градове у на-

Темнићски Зборник 4

49

вине, којом се бавио. Осећао је да ће ско-
ро настати нов живот и није чекао. 1787
пређе он са својом породицом у Ковин и

ту стане радити и припремати што треба
за идући рат. Будући познат српском на-

роду његова акција је и могла успети. У

раду око припремања рата тако се иста-
као, да је наименован командантом једне
целе чете. Он је био од оних људи тога
доба, који су водили прву реч у сво-

ме народу, који су утицали на народ и по-

кретали га. Кочина дела су показала да је

он заиста био јунак и свестан борац за
слободу и право, које Срби већ толико ве-

кова немају. Он је с толиким пожртвова-

њем ишао у борбу, да је још пре саме об-
јаве рата Аустрије Турској по наредби
Главне команде покушао с једним одре-
дом људи да на препад заузме београдску

тврђаву (између 2 и 3 децембра 1787). Са-

мо, наравно, није успео.
Кад пак Аустрија објави рат Турској

9-11-1788, одмах је са аустриском војском
код Смедерева прешао и Коча Анђелко-
вић. Он је био први који је похитао у свој

крај да позове Србе на општи устанак за

борбу против Турчина, а под заштитом

Аустрије. Чим аустриска војска продре у
Београдски пашалук, Турци стану узми-
цати, јер прво нису били моћни да се боре
а друго — нису се смели задржавати међу

Србима који сви беху спремни за борбу-

Заостали Турци затворе се у градове у на-

Темнићски Зборник 4