Темнићски Зборник Прва књига

77

шту). Поменути Милета Радојковић из Ка-
туна доцније ће водити главну реч у кне-
жевини Србији. Стеван Јаковљевић из Бе-
лушића са својим Левчанима истера 1797
Тосуна из Јагодине. Кнез Јевта из Обрежа
постаде старешина у Доњем Левчу. Ми-
лоје Тодоровић из Црнче био је господар
западног краја Јагодинске нахије све до
Мораве према Трстенику. То су били про-
сти људи, сељаци, али чија имена неће за-
боравити историја оног доба, када су
Срби ни из чега, из шаке јада и сиротиње,
стали стварати себи слободну државу.

Нова кнежевина Србија била је у по-
гледу начина управе овако уређена. Вр-
ховни господар Србије је београдски ве-
зир Марашли-Али-паша, који по нахија-
ма (а било их је дванаест на броју) по-
ставља своје муселиме да суде Турцима,
који наравно и у Јагодини сеђаху. На челу
српских власти је врховни кнез Србије Ми-
лош Обреновић. Он је по нахијама постав-
љао нахијске кнезове. Затим и кнежинама
(на које су се делиле нахије) постављао је
такође сам кнезове. У селу су правду де-
лили сеоски кнезови или кметови. —- Око-
лина Јагодине била је Јагодинска нахија,
а ова се делила на кнежине Доњи Левач
(Темнић) и Горњи Левач (или само Левач).
Која су села којој кнежини припадала,
види се из списка на почетку.

Само се поставља питање: када су на-
стала ова села, и када су добила своја име-

78

на? Она су овде забележена онако како их
је Вук исписао из Милошевог харачког
тефтера, уз неке незнатне исправке. Значи,
дакле, села су већ после другог устанка
била формирана.

Кроз цео период постојања српске
средњевековне државе, нарочито послед-
ње доба, живот у околини Јагодине био је
веома развијен. С доласком Турака овај
крај задеси иста судба као и остале срп-
ске земље. За време робовања некада је
овуда било живље, а некада, за време ра-
това, зло и несрећа.

Пред Кочину крајину у јагодинској
области било је мало више кретања и жи-
вота. Живља је било у већем броју- Но по-
сле неуспеха у Кочиној крајини, кад Тур-
ци ударише на незаштићену рају, велики
број српских породица из Јагодинског
округа пређе у Аустрију. Било је ових из-
беглих породица неколико хиљада. Дода-
јући овоме и појединце, може се рећи да
је из околине Јагодине прешло тада у Ау-
стрију на више хиљада душа. А то значи
оставити за собом пустош, кад се узме у
обзир да је иначе насељење било слабо и
ретко.

Отсада па до првог устанка слабо се
повећавао број становника у Јагодинској
нахији, као и у целом Београдском паша-
луку, јер изгнани јаничари често су упада-
ли и стално држали народ у страху. Али
кад се Срби 1804 ослободише турског јар-

79

ма, са свих страна нагрну досељеници из
турских крајева и насељаваху пусте про-
сторије по свој Шумадији. Тада се у Шу-
мадији образоваху нова села, стара обнав-
љаху или допуњаваху новим становни-
штвом. — Овај полет прекиде несрећа
1813 године. Ова година за Србе из Шума-
дије, нарочито за оне поред река и путева,
беше година страдања. Хиљадама је тада
бежао српски народ пред најездом озлоје-
ђених и крволочних Турака. Из тих тешких
дана могу се и данас чути тужне успомене,
како Турци стигну до реке пре неголи се
Срби превезу на супротну страну, па на-
терају коње у гомиле жена и деце, те све
редом секу и газе!

Ипак, чим је прошла прва помама и ста-
ње се мало средило, народ се стаде враћа-
ти на своја огњишта. А после другог устан-
ка настави се и досељавање нових, те тако
из дана у дан у Шумадији ницаху нове
куће и нова села. Са свију страна Шума-
дија је привлачила Србе и својом слобо-
дом и својом плодношћу. Ново становни-
штво прими од староседелаца традиције
везане за места где је дошло, мешање се
полако вршило, стварао се нов тип Србина
— шумадијски тип.

Од ових досељеника највише их је
Косоваца и Јужно-Србијанаца у Темнићу,
где има добар проценат и староседелаца.
У Левчу, пак, који је сав „млад“ највише
их има са Копаоника, затим са Косова и

80

из Црне Горе- Напослетку долазе досеље-
ници из Бугарске, којих има по свој Шу-
мадији дуж Мораве, негде читаво село или
крај села, и Цигани, чији је број веома
мали. Турака у Јагодини је било 1818 го-
дине повећи број :— 100 кућа; али 1826
само 8 кућа. Затим, у ово време био је у
Јагодини и незнатан број Јевреја, који су
наравно водили трговину. Радње су биле
у једној и јединој улици, док су станови
били у ћор-сокацима. Куће су биле исте по
величини (чатмаре или бундрукаре). Јаго-
дина је добила учитеља 1815 године, а
кнез Милош је наредио да се школа кулу-
ком подигне. Иначе ни у једном селу (до
1822) не беше школе. Цркава у јагодин-
ском крају било је мало, а нову цркву у
Јагодини подиже 1818 кнез Милош о свом
трошку. Први кнез Јагодинске нахије по-
сле 1815 године био је Димитрије Ђор-
ђевић.

Број становништва Јагодинског окру-
га и даље је растао. Нова досељавања и
даље су се вршила. А Темнићани и Лев-
чани остали су вазда достојни својих слав-
них предака, бораца за право и слободу.

Јеремија Д. Митровић

студ. фил.

ЛИТЕРАТУРА

Никола Вулић, Историја наше земље у старо доба. Братство
15 и 17.

Љуба Ковачевић и Љуба Јовановић, Историја срнског народа.
Станоје Станојевић, Историја српског народа. Београд 1926.
Петар Матковић, Путовања по Балканском Полуострву у XVI

веку. »Ка<1« ЈАЗ и У бр. 42, 49, 71, 81, 84, 112, 129, 130.

Јован Ердељановић и Р. Т. Николић, Трговачки центри и пу-
теви по српској земљи у средњем веку и у турско доба.

Јован Радоњић, Ђорђе Бранковић' деспот ,,Илирика“.
Драгољуб М. Павловић, Аустриска владавина у Северној Србији

(1718—39).

Драгољуб М. Павловић, Прилог исторпји Кочине крајине, Глас
СКА 68.

Драгољуб М. Павловић, Србија за време последњег аустро-тур-
ског рата (1788—1791).

.Душан Пантелић, Београдски пашалук после Свиштовског мира
(1791—9).

Константин Јиречек, Споменици српски, Споменик СКА 11.
Петар Јокић, Причања о догађајима и људнма из првог српског

устанка, Споменик СКА 14.

Антоније Протић, Повесница од почетка времена вожда српског
Карађорђа Петровића. Споменик СКА 19.

М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија I.
М. Ђ. Милићевић, Путничка писма.
М. Ђ. Милићевић, Опис манастира у Србији, Гласник СУД 21.
Чедомиљ Мијатовић, Пре триста година, Гласник СУД 36.
Стојан Новаковић, Путничке белешке о Балканском Полуострву,

. Годишњица Николе Чупића 17.

Станоје Мијатовић, Темнић, Српски етнографски зборник VI.
Тодор А. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборнпк V.
Миленко Вукићевић, Карађорђе I—II.
Јоаким Вујић, Путешествије по Србији I.
Б. Петровић и Н. Петровић, Грађа за историју краљевине Србије.
Вук Ст. Караџић, Опис кнежевине Србије, Даница за 1827-28 год.
Јован Цвијић, Метанастазичка кретања, њихови узроци и по-

следице.

Темнићски Зборник 6

82

Љуба Стојановић, Стари српски записи и натписи.
Тихомир Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша.
Милан 3. Влајинап, Из путописа Ханса Дерншвама 1553—55

год. Братство 21.
Стојан Новаковић, Турско царство пред српски устанак 1780—1804.
Емило Цветић, Стара Јагодина.
Димитрије Руварац, Београдска митрополија око 1735 године —

Споменик ОКА 42.
Стојан Новаковић, Додатак путопису Хаџи-Калфином — Споме.-

ник СКА 18.

ЋУПРИСКИ ОКРУГ

ДО 1833 ГОДИНЕ

После другог устанка границе кнеже-
вине Србије биле су знатно уже од грани-
ца Карађорђеве Србије признатих осмим
чланом Букурешког мира од 1812 године.
Читавих шест нахија Карађорђеве Србије
не беху у саставу Србије кнеза Милоша.
За све време своје дипломатске акције да
Порта призна права Србији, датих јој Бу-
курешким миром, кнез Милош је увек на-
стојавао да се одобри и присаједињење
оних шест отргнутих нахија. Али, ма да је
1830 године кнез Милош добио тако жељ-
но очекиван Султанов хатишериф о при-
знању права Србији на основу осмог чла-
на Букурешког мира, ма да је добио и бе-
рат о наследном кнежевском праву за сво-
ју породицу — ипак шест нахија остадо-
ше и даље изван граница Србије.

Као и другде у турском царству, тако
и у ових шест нахија зулум је био несно-
сан. Стога се народ побуни 1833 године у
жељи да се ослободи ропства. Милош ис-
користи Портину заузетост на другој стра-
ни, те и без њеног одобрења присаједини
побуњене крајеве својој кнежевини. Пор-

б*

84

ту обавести да је тако морало бити ради
очувања реда и мира у царству. Порта,
стављена пред свршен чин, а да се и на
овој страни не би заплитала, исте године
пошаље званичан акт о признању већ из-
вршеног присаједињења шест нахија.

Између ових шест нахија била је и
Параћинска нахија. Она је имала две кне-
жине: ражањску и параћинску. Приликом
присаједињења, Параћинска кнежина при-
додата је Ћуприској нахији са својих 28
села. Тако је Ћуприска нахија 1833 годи-
не увећана за једну кнежину.

Обим и географија Ћуприске нахије

У Вуковој „Даници“ за 1827 годину
налази се списак села, исписаних из хара-
чког тефтера 1822 године, целе кнежевине
Србије; а у „Даници“ за 1828 годину нала-
зи се списак села крајева отргнутих од Ср-
бије. Ту се налазе и села Ћуприске и Па-
раћинске нахије, сједињених 1833 године.
С обзиром на број села, Ћуприска нахија,
иако увећана, ишла је међу најмање нахи-
је кнежевине Србије.

Јужну јој границу чини Јовановачка
Река више Параћина, на север иде до ис-
под Свилајнца, са истока је затвара венац
Кучајских Планина, а западна јој граница
иде Великом Моравом. У том издуженом
оквиру налазила се ова насеља: Јовац,
Рамново, Сињи Вир, Врпчани, Жировница,

85

Стубица, Сење, Иванковац, Бигреница,
Паљани, Кованица, Горња Ресавица, До-
ња Ресавица, Језеро, Жидиље, Стење-
вац, Двориште, Јеловац, Стромостен, Па-
њевац, Липовица, Сладаја, Милива, Лом-
ница, Буковац, Грабовица, Плажане, Су-
ботица, Роанда, Купиново, Седларе, Про-
шинац, Бобова, Витежево, Дубница, Сви-
лајнац, Бусари, Луковица, Црквенац, Ду-
бље, Гложани, Златенац, Брестје, Војска,
Радошин, Дубока, Рајкинац, Гладна, Гло-
говац, Велики Поповићи, Мали Поповићи,
Дражмировац, Влашка, Супска, Крушар,
Исакова, Мућава, Бирине, Белајке, Војник,
Балајнац, Трућевац, Витанци, Богава, Ме-
двеђа, Брестово, Тропоње, Јасеново, Гра-
бовац, Ћириковац и Врлан. — Затим села
придодата 1833 године^-Чепури, Бати-
нац, Мириловац, Главица7 Текија, Горње
Видово, Доње Видово, Шавац, Лебина,
Крежбинац, Бусиловац, Ратари, Сикирица,
Кошеви, Голубовац, Плана, Лешје, Доња
Мутница, Горња Мутница, Клачевица, Бу-
љани, Извор, Шалудовац, Забрега, Попо-
вац, Бошњани, Давидовац и Дреновац. —
Свега 99 села и две вароши: Ћуприја и
Параћин.

Док су остале нахије кнежевине Ср-
бије биле подељене на мање администра-
тивне јединице, кнежине, Ћуприска нахи-
ја је остала једноставна, као једна кнежи-
на. Као кнежина. звала се Ресава, по реци
која кроз њу протиче.

86

Површина Ћуприске нахије нагнута
је к западу, стога све њене реке теку у Ве-
лику Мораву. Источни јој је део виши и
постепено силази у долину Мораве. Узви-
шења Ћуприске нахије су последњи из-
данци планина Источне Србије, стога их
нема тако високих. Као највиша истиче се
планина Бељаница. После ње долазе узви-
шења: Летовиште, Шиљати Врх и Сисевац,
затим каменита коса више Лешја Баба.
Врх Маћија је на десној, врх 11а-сторак на
левој страни Ресаве, међу којима се нала-
зи манастир Манасија. Јужно од Свилајн-
ца уздиже се Хум (у народу ,,Ум“), који
допире до Мораве према Багрдану и ту јој
сасвим сужава долину.

Између ових узвишења и коса проти-
че неколико река. Највећа је Ресава, која
делом извире испод Бељанице као Ресава,
а делом у месту Крајишту као Ресавица.
Оба крака се састају код села Дворишта.
Одатле Ресава тече према Свилајнцу, ис-
под кога се слива у Велику Мораву. Рава-
ница тече од манастира Раванице, пролази
кроз Ћуприју и утиче у Мораву. Црница,
пре него ли испод Параћина уђе у Мораву,
прима речицу Грзу. — Треба поменути
још и поток Немању, који се близу Ћу-
прије слива у Раваницу. У њему се некада,
по народној причи, окупао неки болестан
Немањић и одмах је оздравио. Интере-
сатно је, затим, да околина Ћуприје има и
једну понорницу. То је речица Брезовица,

87

у источном крају. Тече кроз истоимено по-
ље и у њему се на.јзад губи понирући.

Ћуприска нахија не оскудева ни у
равницама, погодним за обрађивање. Ре-
сава има своју долину, поред Грзе је К(/-
лајна, код села Стењевца је Дворишка
Равница, веома родна; напослетку је нај-
важнија Моравска Долина, која је знатно
проширена код Свилајнца и Ћуприје, где
су Турци некада сејали пиринач, што су
доскора сведочили канали за наводња-
вање.

Околина Ћуприје до XII века
Ма да околина Ћуприје, управо крај
северно од ње, посматран са каквог узви-
шења, личи на динарски карст, ипак он то
није у толикој мери, јер се голет ограни-
чава само на извесним вишим местима.
Остали предели су или плодне долине
или благе косе и повијарци, погодни за
насељавање и обрађивање. Уз то, овуда
протиче Велика Морава, некада богата
водом и пловна; затим долином Мораве,
још од првих векова историје иде чувени
пут што спаја Европу преко Балканског
Полуострва са Азијом. Са оваквим усло-
вима за живот предели око Мораве вазда
су привлачили нове досељенике, нарочито
од почетка развијања земљорадње и тр-
говине.
Први становници овога краја, за које
ми знамо и о њима можемо нешто више

88

да кажемо, били су Трачани. Становници
између Велике Мораве и Тимока звали су
се Трибали. Главно занимање било им је
сточарство.

Док се на југу Балканског Полуостр-
ва развијала грчка култура, стварале но-
ве државе и државице, водили велики ра-
тови, док се на западу дизала моћ Римља-
на, дотле је у овим крајевима било мирно,
без великих потреса и догађаја. Први ва-
жнији догађај, који је нама познат, био је
долазак Келта у IV веку пре Христа. Келти
су дошли преко Панонске Низије, прешли
су, један део, Саву и Дунав и пошли уз
Мораву. У долини Мораве нађу погодно
земљиште за живот, те се ту настане, суз-
бивши староседеоце лево и десно у брдо-
вите пределе.

Овај догађај био је локалног карак-
тера, без већих последица. Али, тек што
су се Келти населили поред Мораве, на за-
падној страни Балканског Полуострва по-
јави се нов народ, борбен и освајачки. То
су били Римљани, којима Апенинско По-
луострво беше мало, те се упутише и на
Балканско. Римљани су заратили прво са
Илирима. Ова је борба, кад јаче кад сла-
бије, трајала кроз два и више века. Тек
Октавијан коначно покори Илире и допре
до Велике Мораве. Истина, док су на запа-
ду Илири страдали у рату са Римљанима,
Трачани су још били у миру. Међутим,
њима с југа дође непријатељ. Кад су Ри-

89

мљани освојили Грчку, пут преко Македо-
није за Мезију био им је отворен. Ипак
њихово напредовање ка саверу није било
тако брзо, јер тек око 15 година пре Хри-
ста Римљани освојише крај између Мора-
ве и Тимока, када и ћуприска околина по-
стаде римска-

Са доласком Римљана у наше крајеве
настаје ново доба: Римљани су донели но-
ву културу, нову организацију, нову веру,
оно што је битно за једну друштвену за-
једницу. У освојеним крајевима појавише
се нова насеља и вароши, између којих
беху изграђени нови и постојани путеви.
Овим путевима кретала се војска, затим
трговина. Подизале се разне грађевине за
државне потребе, прављени су мостови и
исушивани мочварни предели. Додуше,
римско освајање Балкана и пресађивање
њихове културе на ново земљиште беше
узрок једној судбоносној појави по старо-
седеоце. То је била романизација затече-
ног становништва. Илири, нарочито Тра-
чани, нису имали моћи да се одупру рим-
ском утицају, стога су морали да подлег-
ну. Делом су се били повукли у планинске
пределе, али временом римски језик и кул-
тура ни тамо их не поштедеше.

Околина Ћуприје и Параћина, па до-
ле до Свилајнпд, припадала је Мезији
(доцније Горња Мезија, крај између Мо-
раве и Тимока). Она се налазила на глав
ном римском путу, који > спајао југ Бал-

90

канског Полуострва са Панонијом и даље
са осталом Европом. Тај пут, „виа мили-
тарис“, био је један од најглавнијих кому-
никационих веза која је ишла уздуж По-
луострва. Он је ишао десном обалом Мо-
раве, а свуда поред њега, где је требало и
где је било погодно место, подизала су се
нова насеља, путничке станице, вароши и
тржишта. Овај пут помиње Тукидид још
у V веку пре Христа,1 али тада је то био
можда само правац којим се ишло без од-
ређене сталне стазе. Сада, међутим, то је
прави пут, изграђен на чврстој основи, са
миљоказима и мостовима преко река.

Из времена Римљана позната су нам
два насеља у околини Ћуприје, једна
друмска станица и једна варош. Станица
је била на месту данашњег села Медвеђе, *
и звала се „Идимум“. Варош, пак, то је
позната „Житница Мораве“ — „Хореум
Марги“, на месту данашње Ћуприје. Хо-
реум Марги је кроз више векова била
главна варош за Горњу Мезију; у њој су
били магацини за оставу жита, од чега јој
је и име дошло; затим, ту је била ковни-
ца и главни депо оружја за сву околину.
Варош је била лепо уређена, снабдевена
свим потребама. Улице су ишле на све че-
тири стране, секући се управно. На Мора-
ви поред вароши био је направљен каме-

‘) Лгебек, Пје НеегзЈгаззе уоп Ве1₽га4 пасћ СопзТапНпо-
ре! ип<1 (Не ВаГкапразае, 2.

91

ни мост, први на овом месту. Почетком
прошлог века налазили су се у Ћуприји
трагови ,,Трајановог“ града. Цар Трајан
је остао у живој успомени код нашег на-
рода, много старина везује се за његово
име и разне народне приче причају о ње-
му. Хореум Марги постојао је кроз неко-
лико векова. За време прве појаве хри-
шћанства и аријанства у нашим крајевима,
у Хореум-у Марги седео је аријански епи-
скоп. На црквеном сабору у Софији 343
године био је и епископ из Хореум-а
Марги.

У ово време моћ римске империје би-
ла је много опала и сваким даном све ви-
ше је опадала. Још у III веку отпочели су
Готи да нападају на границе римског цар-
ства. Они су прелазили преко Дунава, упа-
дали у унутрашњост царевине и пљачка-
ли. Једном продру до Ниша, али их ту
страшно потуче цар Клаудије (269 године).
Границе империје већ су јако биле уздр-
мане, унутра не беше снаге која би их до-
вела у првобитно стање. Сваким даном
опасност је расла. Кад 375 године нагрну-
ше Хуни, монголски народ из средње Ази-
је, у Европу, границе Римске империје би-
ле су већ разривене. Хуни су у више ма-
хова упадали преко границе, отимајући и
пустошећи по унутрашњости. Нарочито
за време храброг Атиле у половини V ве-

92

ка Хуни опустошише царевину1. После
Хуна појавише се Авари. И они су задава-
ли много брига Византији. Са њима су се
појавили и Словени, који се то време спу-
штаху из старе постојбине к Дунаву. Ава-
ри у друштву са делом потчињених Сло-
вена доста дуго нападаху Византију, али
кад 626 године буду потучени под Цари-
градом, више се не појавише јужно од Са-
ве и Дунава.

За време овог насртања варвара на
римско царство и Византију, свакако про-
паде и римски Хореум Марги, или је мо-
жда и даље бедно таворио.

После пораза под Цариградом, Авари
се повлаче са територије Византије, а онај
део Словена у Панонији, раније Аварима
потчињен, остаје слободан. Као и_ остали
варвари, Словени су у прво време упадали
у Византију ради пљачке. Али за време
цара Ираклија (610—641), када је он рато-
вао у Малој Азији и сву војску повукао са
Балканског Полуострва, Словени су у ве-
ликим масама отпочели прелазити на По-
луострво и ту се за увек насељавати. Сло-
вени су насељавали прво плодне речне до-
лине, затим погодне жупе, продирући све
даље и даље према Јадранском и Јегеј-

9 До 395 године Рммско царство остаје у целини. Али
ове године цар Теодосије Велики подели га правцем Београд
—Скадар на западни и источни део. Западни део брзо про-
паде, а други под именом „Византија" или „Ромејско цар-
ство“ остаде још на хиљаду година.

93

ском Мору. Тада је насељена и долина

Мораве, крај око Ћуприје, где су посто-

јале развалине Хореум-а Марги. Не само

овде, већ по целом Балканском Полуостр-

ву, Словени су наилазили на многобројне

рушевине, што је било дело и њихових

РУку. '
Словени источне Србије у долини Мо-

раве остали су скоро век и по на миру, док
се у Рашкој у VIII и IX веку образовала

прва српска држава, која ће ускоро доћи

у сукоб са једном исто тако новом држа-

вом. Та друга држава била је Бугарска.

Бугари су пореклом из Азије. Неко време

су живели у Јужној" Русији, затим, после

доласка Словена на Балканско Полуостр-
во, пређу на десну обалу Дунава. На југ

допру до планине Балкана, западно им је

граница била река Искар, источна Црно

Море. Бугара је било релативно мало, али

будући борбени и организовани, лако по-

коре затечена словенска племена. Почет-

ком IX века на челу њихове државе беше
храбри хан Крум, који знатно рашири Бу-

гарску на југ и запад. Бугари допру до Ко-

лубаре (покорив целу данашњу нашу И-

сточну Србију). Том приликом и околина

Ћуприје уђе у састав бугарске државе. —

Бугарска се власт није задржала дуго за-
падно од Мораве, али области на истоку

Мораве остале су у саставу Бугарске ско-

ро два века. У другој половини X века Ви-

зантија поврати свој углед и своју моћ,

94

али и опстанак младе српске и бугарске
државе дође у опасност. Пошто су при-
миле хришћанску веру од Византије, Ср-
бија и Бугарска најзад буду и политички
потчињене Византији. Византијска се
власт рашири скоро целим Балканским
Полуострвом. Тако остаде скоро све до
смрти цара Манојла 1180 године.

О Србима источно од Велике Мораве
имамо мало података до XII века. Како је
овуда ишао главни пут према Цариграду,
то је с времена на време пролазио овуда
покоји Европљанин, или пак то беху кр-
сташке војске. Путници су остављали бе-
лешке с путовања, у којима се налази по-
нешто и о нашим крајевима. Тих путнич-
ких бележака има још из првих векова
после Христа, а доцније их има чешће. У
прво време данашња Источна Србија по-
миње се именом »®11уае ВиЦаг.гае« или »зПтае
Ви1§агогшп« (бугарске шуме), „травовите
шуме“ и „шумовит пашњак1'1. Доцније се
више говори о овоме крају.

1172 године долином Мораве прошао
је Хенрих Лав, идући с војском у Свету
Земљу. Његов пут описао је Арнолд из
Либека. У том Арнолдовом путопису има
података и о нашим прецима.

Кад су крсташи дошли у Браничево,
Арнолд каже за Србе (Серви): „ ... синови
Белиала, одани пожудама грла и пути, као

*) »На<1« Југословенске академије ХШ, 105.

95

што им име каже; служе свакој нечистоћи,
а према каквоћи њихових места живе жи-
вотињски, те су дивљији од исте марве1'1.
— Константин Јиричек у својој „Историји
Срба“ овако је препричао целу Арнолдову
белешку о путу кроз наше крајеве до
Ниша:

„У Браничеву ступио је саски херцег
са својом сјајном пратњом на земљиште
византијске државе, дочекан по налогу
царевом пријатељски од Грка. Када је он
(крајем марта 1172) усред „бугарске шу-
ме“ стигао пред град Равно (крсташки
Ваћпе!, КауепеПе) на ушћу Раванице у Мора-
ву, садашњу Ћуприју, не хтедоше станов-
ници, иако поданици грчког цара, пустити
херцега у град крај свих опомена његових
византијских пратилаца, па му чак не
хтедоше дати ни путовође. Срби су, које
Арнолд овом приликом слика најружни-
јим бојама, гледали у великој гомили Не-
маца само савезнике и пријатеље Грка.
Херцег Хајнрих удари табор у близини, у
једној другој долини крај бистрог потока
посред густог шипражја. Преко ноћ даде
запалити велике ватре и постави многе
страже. Око поноћи Срби, распоређени на
четири групе, нападоше изненада са вели-
ком виком и отровним стрелама, али их
крсташи, на броју 1200 људи, сузбише, а
један стрелац уби њихова вођу. Шта ви-

*) »Ка<1« Југословенске академије ХБП, 114.

96

ше, идућег јутра када је сунце пробило
кроз густу маглу, видели су крсташи на
даљем маршу читав тај дан удаљене Србе
како лежећи вребају, али стигоше без ика-
квих тешкоћа у Ниш, где Византинци хер-
цега опет свечано поздравише“2.

Из Арнолдових забележака видимо
неколико карактеристичних података за
крајеве на десној страни Велике Мораве.
— Наши преци у овим крајевима претста-
вљају нам се као дивљаци и по животу и
по понашању према странцима. Други ва-
жан податак јесте први помен града Рав-
на у средњем веку. Крсташи га зову »КаЂ-
пе1«. »КахапеПе«. То је наше средњевековно
Равно, које се подигло на рушевинама ста-
рог Хореум-а Марги. Вероватно Равно су
подигли Византинци после пропасти срп-
ске и бугарске државе крајем X века. Сем
тога, могућно је постојање сталног насе-
ља на месту римске вароши до појаве гра-
да Равна. Како му драго, тек ми имамо пр-
ви помен нашег средњевековног Равна.

Ћуприска околина у нашој средњевеков-
ној држави

Победом код Пантина 1168 године над
својим братом Тихомиром, Немања је се-
би обезбедио српски престо, али још не
беше самостални владар, пошто је при-

2) К. Јиречек, Историја Срба I, 191.

97

знавао врховну власт византиског цара
Манојла. Али кад умре Манојло 1180 го-
дине, не нађе му се достојан наследник, те
се Немањи указа повољна прилика да по-
веде агресивну политику према Византији.
У друштву са угарским краљем Белом, Не-
мања зарати са Византијом 1183 године.
Уз то, и Бугари се подигоше на устанак.
Немања и Бела освоје све од Београда до
Софије, сруше неколико градова и тако
доста умање територију Византије. Бугар-

ску пак, наново оживелу, уреди и ојача Ка-
лојан. Али кад он умре 1207 године, у Бу-
гарској настану раздори, те Мађари зау-
зму све до Равна, за које Стеван Првовен-

чани каже у житију свога оца Немање (Си-
меуна) да је ,,на међи отачаства мојега“.
— Већи део ћуприске области припао је
тада Мађарима.

Неколико година (1189) после Нема-
њиних ратних успеха, прође долином Мо-
раве немачки цар Фридрих Барбароса на
путу за Свету Земљу. Са овог похода о-
стао је путопис у коме се говори и о на-
шим крајевима, нарочито о дочеку Фри-

дриха од стране Немање и брата му Миро-
слава. — Путници су се са великом муком
кретали кроз »ЧКае Вићдагоит« једно због

рђавог пута, а друго због изненадних на-
пада Срба. Цара су у Равну (Кађћше!) доче-

кали Немањини изасланици и понудили му

сваку помоћ . У Нишу је цару био спре-
мљен свечан дочек.

Темнићски Зборник 7

98

И у овим путничким белешкама гово-
ри се о ризичном путовању кроз наше кра-
јеве, где су биле честе заседе мештана.
Истина, у пределу источно од Мораве ни-
је било никаквог уређења, да би се ко мо-
гао кривити за такво стање. Ово је био
још крај око кога су се гложиле три држа-
ве: Србија, Бугарска и Мађарска; нарочи-
то ове две последње, чије су се власти че-
сто овде смењивале све до краја XIII века.

1204 године поведе се четврти крста-
шки рат. Али крсташи уместо да оду у
Свету Земљу, ударе на Цариград, освоје
га и ту на место Византије створе „Латин-
ско Царство.“ Ово царство било је нова
опасност за балканске државе, нарочито
за Србију, у којој се после Немањине смр-
ти Стеван и Вукан (по вери католик) за-
вадише око престола. Опасност беше још
већа, што је нови цар у Цариграду имао
сигурног савезника у истоверном мађар-
ском краљу.

1215 године латински цар Хенрих и
краљ Андрија позову у Ниш Стевана Не-
мањића на заједнички састанак. Стеван по-
сумња у своје суседе, те прво оде у сусрет
Андрији. Састанак је био у Равну. Андри-
ја се према Стевану показао сасвим прија-
тељски, а свечаност трајаше 12 дана. Сем
тога, владаоци дадоше један другоме бо-
гате поклоне. Стеван је добио од Андрије:
„скрлатну одећу, украшену драгим каме-
њем и бисером, пехар накићен разнобој-

99

ним камењем, дивне коње са златним узда-
ма и друге животиње‘ч. Из Равна оба се
владаоца крену за Ниш.

Ниједан од српских краљева до Ми-
лутина не прошири своју земљу преко Мо-
раве, тако крај око Равна и даље остаде
„на међи“ и у туђој власти. Али, кад је на
српском • престолу седео краљ Милутин,
Србија доби нов полет. Ратујући на југу
и северу, Милутин пође и преко Мораве,
освоји Браничево и допре до Видина. Та-
ко су најзад, заједно са Равном, и ови срп-
ски крајеви ушли у састав средњевековне
српске државе.

За ове присаједињене крајеве настаде
ново време, нарочито када се појави са
југа опасност од Турака. Њима се стаде
све више обраћати пажња. Кад Турци по-
чеше све јаче наваљивати, средиште срп-
ске државе поче узмицати ка северу. На-
пусти се Скопље, остави се Призрен. Кнез
•Лазар постави своју престоницу у Крушев
цу; Левач, Гружа, Рудник, Лепеница, на
истоку Ресава (крај испод Ћуприје) су
крајеви где се од сада подижу задужбине.
Нарочито за време владе деспота Стевана
Лазаревића и Ђурђа Бранковића ови кра-
јеви беху средиште државног и културног
живота. Поред задужбина, овде се поди-
жу градови, нове вароши, владалачки дво-

’) Јиречек, Историја Срба I, 216; IV, 38.

100

рови, праве се нови путеви за државне и
народне потребе.

Загледајмо само старе и још живе
споменике, који су нам најбољи сведоци
некада развијеног живота у данашњој Ре-
сави. Ту је дивно опевана Раваница, де-
спотски замак и манастир Ресава (доцније
Манасија), средиште српске учености и
науке у XV веку до пропасти. Затим, до-
лазе више градова и цркава, данас још у
целости, у рушевинама или у живој на-
родној успомени.

На брдима Маћије и Пасторку поред
Манасије постоје и данас остаци старих
утврђења, ваљда претстража деспотском
замку и тврђави Манасији. На Баби више
Лешја налази се град (по предању) Орло-
вића Павла. Стоји према граду Тодора од
Сталаћа. Затим долази Чукар (или Град)
код села Мутнице и Качан (или Качар) код
села Медвеђе, утврђење које народ везује
за старе Јелине, а преко кога води неки
стари насип од Мораве на исток. Од мана-
стира, цркава и црквишта треба спомену-
ти поред Манасије и Раванице, „Миљков
Манастир“ на Морави више Свилајнца,
који је, по причи, подигао неки Миљко на
старом црквишту; црквину у Миливи; ра-
звалине старе цркве Тројице у селу Буков-
цу више Манасије; цркву Свете Петке, по-
дигнуту покрај Грзе на старом црквишту;
и цркву Петрушу у селу Буљану на реци
Црници. Ту се налазио и стари град Пе-

101

трус. У средњем веку околина око Петру-
са звала се „Петрушка Област“. О овим
побројаним старинама нема писаних по-
датака, али о Раваници и Манасији може-
мо да кажемо коју реч више, јер нам је
њихова историја довољно позната.

Раваница. — Рекли смо да је најездом
Турака тежиште српске државе почело да
се помера на север. Напуштене су старе
српске престонице, остављене су славне
задужбине. Место Косова, Метохије и То-
плице појављују се Ресава, Левач и Гру-
жа. У Левчу се подижу задужбине, у Гру-
жи се подигоше градови Борач и Честин;
у Лепеници Градац и Петровац; на Рудни-
ку Островица. Кнез Лазар, још док се срп-
ска држава ширила и преко Косова, али
око чије се границе прибираше турска си-
ла, предвиђајући свакако скору несрећу,

први подиже своју задужбину далеко
на север, у забаченој и шумовитој обла-
сти источно од Ћуприје, у области преко
које су раније само војске пролазиле. Та
Лазарева задужбина је данашњи .манастир
Раваница, чије је зидање опевала и народ-
на песма. Манастир је подигнут 1381 годи-
не и посвећен је Вазнесењу. Исте године
кнез Лазар је дао манастиру повељу на
велики број околних и даљних села, а која
је сачувана до данас. Оно што је за нас
најважније у тој повељи, то је списак села
околине Равна датих манастиру, што нам
омогућава да видимо које је од дана-

102

шњих села постојало још онда. И заиста,
знатан је број села чија су имена иста и
данас као пре 550 година. Ево списка тих
села: Буковица —■ данас Буковац, Бигре-
ница, Жировница, ,,село“ Равни — Ћупри-
ја? — Исаково, Мукаве—Мућава, Горња
и Доња Супска, Стањевци — Стењевац,
Даржмировац — Дражмировац, Горња и
Доња Глоговица — Глоговац, Балаин —

Балајнац, Поповци — Поповићи, Дубица
— Дубница, Прошиновци — Прошинац,
Суботица (која је имала и трг) и Гложа-
не.1 Кад овом броју додамо и број оста-
лих села поменутих у повељи, види се да
је данашња Ресава у оно време била заи-
ста напредан крај, густо насељен, у чијем
једном селу налазимо и „трг“.

Манастир је био ограђен зидом, на
коме се уздизало 7 кула. 1391 године овде
је пренето тело кнеза Лазара са Косова.
Лазарево предвиђање скоре катастрофе
брзо се обистинило, јер ево већ 1427 годи-
не Турци ударају на Раваницу. Тада су
Срби у друштву са Мађарима одбили Тур-
ке и спасли манастир. Али за кратко вре-
ме, јер 1438 године „изиде емир и расипа
град Раваницу“, каже један стари запис2.
Треба споменути још једну ранију несрећу
Раванице: то је пожар 1398 године, који

х) Ргапја М1к1об1<5, МопитегПа зегђјса, 186. — Сем тога
у једној повељи деспота Ђурђа, поред других села, налазимо
и ова: Горња Мутница, Шалудовац, Буљани, Извор и Плана.

2) Љуба Стојановић, Стари српски запиоп п натписи
VI, 9968.

103

је забележен такође у једном старом
запису1-

Раваница је без сумње настрадала
приликом турских налета; али чести поме-
ни Раванице почетком новог века говоре
да је она брзо оправљена и процветала. —
1568 године посетио ју је један странац,
који је пролазио овим крајем. То је чуве-
ни Вранчић, с ким је био и Пигафети, пу-
тописац његовог пута. Он је, Пигафети,
опширно описао Раваницу. — Има четири
куле около, доста срушене; али манастир
је читав. Калуђери живе слободно и баве
се својим пословима. Црква има и једно
звоно, које може да звони тихо, да се не
би чуло далеко. Кров цркве је од олова,
што значи да Турци нису скидали први
кров. Врата црквена су мраморна. У цркви
је тело кнеза Лазара, коме се види изнад
покрова једна рука украшена рубинима.
Црква је и унутра лепо очувана, са укра-
сима и сликама Лазара, Стевана и разних
светаца, па чак има слика и „грчких капе-
тана“2. — У белешкама с пута ДавидаУнг-
нада из 1593 године има такође помена о
Раваници. Док су се путници задржавали
у Параћину, посете их раванички калуђе-
ри и даду им поклон: јагње, неколико гла-
вица кисела купуса и мешину вина. Пут-
ници су дуже разговарали са калуђерима3.

1) 1Гн1ет.
2) Ка<1 С, 132.
3) Каа СХП, 221.

104

По свему овоме види се да је Раваница би-
ла заиста оживела и напредна.

У XVII веку у Раваници се пишу књи-

ге и оправљају се калуђерске ћелије. Тих
година Раваницу је посетио и патријарх
Пајсије, последњи наш биограф1.

Овај напредак Раванице био је пре-
краћен ратом аустро-турским с краја XVII
века. Када оно патријарх Арсеније Чарно-
јевић 1690 године пређе са многобројним

српским породицама у Аустрију, онда и ра-
ванички калуђери напусте манастир и по-
ђу испред Турака. Том приликом раванич-
ки калуђери понесу са собом и тело кнеза

Лазара2. За неколико година тело кнеже-
во ношено је од места до места, али 1697
године би донето у фрушкогорску Рава-
ницу—Врдник3, где се и данас налази.

После ове несреће раванички калуђе-
ри су ишли у Москву да траже дозволу за
купљење милостиње4. Они су доцније би-
ли стално у вези са Русијом, одакле су и
књиге доносили.

У поновном аустро-турском рату 1716
—1718 године, мало опорављена, Равани-
ца се опет запусти, беше много оштећена:
припрата срушена, ћелије разваљене- Али

*) Павле Вујевић, Раваница — чланак у Народној Енци-
клопедији Ст. Стамојевића III, 621.

2) Љуба Стојановић, Стари српски заниси п натииси

III, 5284.

з) Љуб. Стојановић, Стари срлски заииси и натписи

III, 5289. Пиг1ет I, 1984.
4)

105

за три године све се оправи, манастир
оживи, у њему се отвори и школа, у којој
ће се многи научити писмености. — За
време „Кочине крајине“ Раваница је игра-
ла видну улогу, била је логор српске вој-
ске. Зато јој се Турци освете, запаливши
је априла 1788 године. Али већ 1794 годи-
не Раваница је била опет поправљена и
проради. У првом и другом устанку Ра-
ваница је више пута рушена и паљена. Ми-
трополит Петар Јовановић лепо ју је
оправио, споља окречио и довео у ред.

Манасија. — Као што је кнез Лазар
подигао у Ресави један вечити спомен, та-
ко исто учинио је и његов син деспот Сте-
ван Високи, подигавши у Ресави град и
цркву Манасију.

Манастир се налази на реци Ресави,
више Деспотовца. У народу је познат под
именом „Манасија". Црква је посвећена
св. Тројици. Зидање манастира започето
је 1407 године. У цркви је деспот Стеван
направио себи гробницу. Манасија је
управо град, утврђење. На зиду су куле, а
унутра: црква, двор и потребне зграде. То
је управо замак са свима потребама за жи-
вот једног владара. Међу кулама истица-
ла се нарочито деспотова кула, на север-
ном делу града, у којој су се до скора очу-
вали мазаици и мермерне плоче. „Нарочи-
то је деспот обратио пажњу на живопис
у цркви, и због тога је довео мајсторе са
острва и са разних страна. За позлату

106

нимбова око глава светитеља и орнамена-
та употребљено је обилно злато. У једном
познијем летопису вели се, да ресавског
живописа нема нигде“. Колико је имала
значаја Ресава (Манасија), понајбоље све-
дочи онако развијена у њој наша средње-
вековна књижевност: Ресава је била у то
време наш Универзитет. „Ресавска школа“
била је чувена. — При навали Турака Ре-
сава је често нападана, најзад 10 маја 1458
године заузе је Махмуд Паша1.

Све до почетка XVIII века о Ресави
нема помена. Али тада су њени калуђери
били у вези са онима из Мораче у Црној
Гори. У једном извештају од 1733 године
вели се да је црква имала мунаре и да је
припрата разрушена. 1735 године припра-
та би обновљена. 1806 године Ресаву об-
нови кнез Милија Здравковић, но 1809 го-
дине експлодира буре барута у припрати,
те учини квара. Идуће године поново је
оправљена; 1845 године покривена је
лимом.

Видели смо да многим селима у Ћу-
приском округу има помена још у сред-
- њем веку. Поред ових средњевековних
места помиње се још једно, данас варош
као и Ћуприја. То је Параћин. — Постоје
три средњевековне повеље у којима се по-
миње Параћин2. Први нама познат помен
Параћина је у једној повељи кнеза Лазара,

1) К. Јиричек, Историја Срба I, 172.
2) Сада у току штампања нашао сам још једну повсљу,

у којој се помпње Параћин.

107

дариваној Лаври св. Атанасија у Св. Гори.
Ту се Параћин зове „трг Паракинов Брод“.
Ова повеља је оштећена, те се не зна из
које је године. Други пут Параћин се по-
миње 1398 године у повељи манахиње Ев-
геније дариваној истом манастиру. На тре-
ћем месту Параћин се помиње у повељи
Ђурђа Бранковића од 1452 године, такође
дарованој Лаври св. Атанасија. Овде се
Параћин помиње „трг Паракин са панагу-
ром“ћ Прво што сазнајемо о Параћину, то
је: имао је трг, код кога је био газ, прелаз,
брод на Морави; а у XV веку у њему се
одржавао и вашар, „панагур“. Првобитно
му је име дошло од газа на Морави и
имена његовог сопственика, „Паракинов
Брод“, али већ у идућем веку Параћин има
своје данашње име „Паракин“, данас „Па-
раћин“.

Судећи по ономе што је имао: газ, трг
и вашар, Параћин је по важности био од-
мах иза Равна. Налазио се на лепом месту,
богатом, на прелазу преко Мораве, стога,
је и имао услова да се развије. Међутим
после пропасти 1459 године и „Паракин“
и „Равно“ задеси несрећа као и остала
српска средњевековна места.

Поред прелаза преко Мораве код Па-
раћина, у раваничкој повељи помињу се и
прелази код Равна, Обрасца и Гложана.

*) Стојан Новаковић, Законски споменици, 949,
497 и 504.

108

Но није невероватно да их је још било, са-
мо нису поменути. Ти чести прелази преко
Мораве говоре како је била жива веза из-
међу данашње Шумадије и Источне Срби-
је. То је било време, када су кроз ове кра-
јеве пролазили лепо изграђени путеви и
преко Мораве прелазили гласници од Бор-
ча, Честине и Рудника за Манасију и
натраг.

Ћуприска нахија до првог устанка

С доласком Турака све прође, све се
угаси и учмалост завлада свуда. За читав
век и више ни помена о Ћуприји и Пара-
ћину. — Међутим, кад се стање мало сре-
ди, турско царство учврсти и ступи у везу
са западним дворовима, осети се мало ве-
ћа живост и у нашим крајевима. Од поло-
вине XVI века, нарочито Моравском До-
лином, стадоше пролазити посланства ев-
ропских дворова за Цариград. Са пута
тих посланстава остале су белешке и днев-
ници, те нам се тако даје могућност да са-
знамо штогод о нашој земљи из тог мрач-
ног периода наше историје. Како је глав-
ни пут ишао и преко крајева о којима го-
воримо, то и о њима има помена у тим пу-
тописима. Истина, тамо нећемо наћи оби-
ље података, али ипак их има.

Код путописаца у новом веку налази-
мо прво помен о Параћину, доцније и о
Ћуприји. Изгледа, прво Јован Бецек по-

109

миње Параћин и то 1564 године. Бецек је,
као царски курир, на своме путу за Цари-
град ишао на Јагодину, па преко Мораве
дође у Параћин. Бецек бележи Параћин
ВагаШсћт, што је јасно да име није измење-
но. Ту у Параћину преноћио је у караван-
серају1. — Чињеница да Параћин има ка-
равансерај значи да он није обична палан-
ка или насеље, већ знатније место на глав-
ном путу, путничка станица, која треба да
има оне потребе што их путници изискују.
Није Параћин што и Јагодина, али он је
на прелазу преко Мораве, он има услова
да се развије. Други важан податак код
Бецека је о правцу моравског пута. Доду-
ше, не налазимо то прво код њега. Још
1433 године прошао је левом страном Мо-
раве Бертрандон де ла Брокијер. Уствари,
пут је још раније, у XIII веку, почео скре-
тати са десне на леву страну Мораве. Пре-
лаз преко Мораве био је код Ћуприје и
Параћина („Паракинов Брод“), одакле се
ишло старим путем, на више места рим-
ским насипом. Бецек је први путник који
путује овим правцем и говори о прелазу
преко Мораве и о Параћину, — док је Бро-
кијер држао све леву обалу, идући од
Крушевца кроз Темнић (Доњи Левач). По-
сле Бецека махом сви путници, који иду
долином Мораве, ићи ће овим правцем,
остављајући који податак о Параћину,
доцније и о Ћуприји.

КаЛ Југословенске академије БХХХ1У.

110

1567 године Вранчић поново иде за
Цариград, одакле се враћа идуће године.
Његов пут описао је Пигафет, који је, ви-
дели смо, оставио и опис Раванице. Пига-
фет каже за Параћин (РатасНпп) да је „лепа
варошица односно варош“. Поред Пара-
ћина протиче река бсе.ппанса, данас Црница,
и улива се у Мораву1. Интересантно је
што овај странац назива Параћин варо-
шицом „односно варош“. Да ли је Пара-
ћин заиста имао услова да се назове варо-
ши? Вероватно, Параћин је, насељен спа-
хијама, био боље уређен од осталих места,
сем тога имао је каравансерај за путнике.
Затим, ту су продавнице намирница и по-
требних ствари за путнике. — Неколико
година доцније, 1573 године, овуда прола-
зи Давид Унгнад. У опису његовог пута
такође се помиње Параћин (Вагаскћјп, Вата-
8'сј) поред кога тече река Х1ег1пха2.

Други Унгнадов пут из исте године
описао је Стеван Герлах. Герлах каже за
Параћин (Рагакзп, Рага^ећт): „И ово је отме-
но и велико место с красним баштама;
кроз њега протиче једна речица; одавде
води весео и раван пут све кроз необдела-
не њиве и поља. Види се да је у овој до-
лини некада било лепих поља и ливада,
као што смо и сад међу брдима видели
једну добро обрађену њиву.“ Ова Герла-

1) Пт1ет С.

2) 11>и1еш СХП, 221.

111

хова белешка потврђује да је раније овај
крај био насељен и обрађен, али после
освајања све је запустело, преостао народ
се повукао у брда ради боље сигурности.

- Но при повратку из Цариграда 1578 го-
дине Герлах каже да је крај око Параћина
обрађен и засејан. Становници Параћина
су Турци и Цигани1. И раније је параћин-
ско поље било обделано, али вероватно
да је сада било још боље.

1583 године путује за Цариград цар-
ски посланик Павле Ајцинг. Његов пут је
описао Андрија Волф. —• Путници су се
превезли преко Мораве и дошли у „турску
варошицу“ Рага^сћЈп. Али са истог пута по-
стоји и један дневник у коме се Параћин
назива селом2. Исто тако Мелиор Безолт,
путописац пута царског посланика X. Лих-
тенштајна из 1584 године, за Параћин ка-
же да је село и то „рђаво село“. Али има
леп камен и оловом покривен каравансе-
рај; у њему су с обе стране собице с дим-
њацима, где путници зими станују и кува-
ју“3. Сем ове последње двојице, и један
Француз каже да је Параћин село. — Ови-
ма последњима Параћин је изгледао сва-
како као и Пигафету, који га зове варо-
шицом и вароши. Такав је случај и с дру-
гим местима да их зову селом и вароши,

*) Ч. Мијатовић, Пре триста гоЈ.ина: Гласник СУД
XXXVI, 205 6.

2) Ка<1 Југословенске академије СХХ1Х, 29—30.

3) ПнЈеш, 61.

112

као оно Јагодину, која је имала мраморну
цамију, турску школу и купатило по узо-
ру на купатило у Пешти.

Из XVII века имамо мало података за
историју ћуприског и параћинског краја.
Ту је једна путничка белешка из 1665/66
године, у којој се помиње Параћин. Та
белешка је из описа пута аустриског по-
сланика Леслија. — Путници су прешли
Мораву преко лепог и јаког дрвеног мо-
ста и ступили у — Бугарску! Задржали су
се у Параћину ('Вагаташ). Цз ове сасвим крат_
ке забелешке видимо две ствари. Прво,
Параћин предњачи Ћуприји, која је по-
стала тих година варош и тек била мало
насеље. Али друга много значајнија ствар
— то је нов мост на Морави. Откако је
срушен римски мост, Морава се прелазила
газом или скелама, али ево сада Турци по-
дижу нов мост 1660 године1. Подигао га
је, кажу, неки везир за некакву казну.
Међутим, што је исто тако важно, на ме-
сту старог Равна поред моста, Турци су
подигли нову паланку да чува мост. Име
јој је било Морава-Паланка или Морава-
Хисар. Како се пак „мост“ турски изгова-
ра ,,кјупри“, то је и ова паланка добила
име Ћуприја, које се и до данас очувало.
И заиста може се рећи да живот данашње
Ћуприје потиче од овог времена; пре је

Ц Б. Дробњаковић, Ћуприја — чланак у Народној
Енциклопедији Станоја Станојевића.

113

ту можда било мало место, те га путници
нису ни помињали; или га уопште можда,
после турског освајања, није ни било1. Од
тада и Ћуприја почиње да напредује а у
томе ће јој нарочито помоћи њен положај
поред моста, преко кога пролази главни
пут Цариград—Београд, Царски или Ца-
риградски друм, којим се креће трговина,
иду царски посланици и путују странци.
Трговина је овим путем раније била зао-
стала ,али сада оживљује, и Ћуприја у зго-
дном и богатом пределу имаће могућно-
сти да се развије у велико насеље, доцније
и у варош.

’ Видели смо раније да је Раваница на-
рочито напредовала у XVII веку, да се у
њој пишу књиге и посећује је патријарх
Пајсије. Сем тога и насеља у околини су
се множила, народ се привикавао новом
животу у ропству. Нове су куће ницале,
свет се множио, беше настало доба изве-
сног напретка. Но то не остаде дуго, јер
дођоше нове несреће. Кад је оно у аустро-
турском рату крајем XVII века аустријска

војска била сузбијена, за српски народ
беше понајгоре, јер је био пристао уз Ау-
стрију, те је сада имао очекивати турску
освету. Зато многи побегоше са патријар-
хом Арсенијем у Аустрију, али многи из-

!) Тако Ћуприју не помиње ни Хаџп-Калфа, који је
■средином XVII века прошао кроз наше крајеве и описао их.
Калфа назива Параћин — Перакин, а Ресаву — Росова или
Расова (Споменик СКА XVIII, 61 и 69)

Темнићски Зборник 8

114

гинуше. Остатак се опет повуче у забаче-
не крајеве. То је оно време за које савре-
меник каже: „Тада настаде второ запусте-
није“. Несрећа је задесила и крај око Ћу-
прије, јер је био баш на главном путу, а
тада, видели смо, и раванички калуђери
пренеше Лазарево тело преко Саве, оста-
вив Раваницу на милост и немилост Тур-
цима. — Ипак, ова несрећа брзо се забора-
ви и стање се стаде опет поправљати. Али
ни то не потраја дуго, јер понова изби рат
између Аустрије и Турске од 1716—1718
године, када Београдски пашалук беше
скоро опустео. Са овим ратом дође и про-
мена господара, јер Пожаревачки миром
1718 године цео Београдски пашалук при-
паде Аустрији.

Нови господар ако није био гори од
старог, није био ни бољи. Управа у Србији
била је завела несносну корупцију и није
се знало ко више пљачка, краде и отима.
Војна власт није обраћала пажњу на ци-
вилну. Зато се и жалило за турском упра-
вом, зато се и бежало у Турску. Земља је
била без становништва, економске и при-
вредне прилике никакве. Тек пред крај ау-
стријске управе поче се развијати слаб из-
воз жита и стоке.

По аустријској административној по-
дели постојао је и Ћупријски и Параћин-
ски округ, дистрикт. Истина, други је ско-
ро пет пута био мањи од првог, али ипак
Параћин је имао више значаја од Ћупри-

115

је. По првој аустријској статистици Ресава
је имала 54 пустих и 16 насељених места
са свега 89 породица, а дистрикт Параћи-
на: 14 пустих, 9 насељених места са 48 по-
родица. На челу округа био је провизор.
Како су Параћински и Ћуприски округ
били често пута спајани, то су имали и
истог провизора. Овај округ створен је тек
1721 године, а за 1723 годину бележи се
провизор Јован Валтер са једним ишпа-
ном. За 1731 годину параћински провизор
био је Градић или Крадић. — Аустријске
војске мало је било у Србији, већ војску
у Србији чинили су тако звани хајдуци,
народна војска. Ова војска је била распо-
ређена по већим местима. Тако Параћин и
Ћуприја добише један део војника. Ко-
мандант ове војске био је Параћинац Ко-
ста Димитријевић1.

Поповска унутрашња аустријска по-
литика оставила је трага и по Србији. Ау-
стријска царевина, у служби католичан-
ства, стала је ширити католичку веру и
код православних Срба, не мислећи како
ће то примити Срби, који су имали свога
патријарха и који су били верски апсолут-
но непоколебљиви. То није сметало Ау-
стрији да постави свог бискупа у Смеде-
реву, а по већим местима и свештенике. И
Параћин је имао католичког попа. Свака-

’) Све ове податке узео сам из „Аустријске владавине
у Северној Србији од 1718—1739 годане“ од Драг. М. Па-
вловића. Затим из Споменика СКА 18.

116

ко су се Аустријанци слабо окористили у
овоме, њихови попови служили су оне до-
сељене католике, а Срби су имали своје
организоване парохије, чији свештеници
истина не беху онолико учевни колико то
беху аустријски. Захваљујући наласку
двају извештаја о стању цркве београдске
митрополије, и то једног из 1733, другог
из 1735-36 године, имамо могућности да
подробније упознамо околину Параћина
и Ћуприје из времена аустријске управе.

По наредби београдског митрополита
обишао је 1733 године Максим Ратковић
источну страну поред Мораве, пописао је
парохије, њихова села, број породица и
дао опис постојећих цркава.1 Из извешта-
ја за 1735 годину добијамо више података,
јер је тај извештај потпунији и обухвата
скоро цео Београдски пашалук-2

Крај око Ћуприје и Параћина имао је
1733 године три парохије: ресавску, рава-
ничку и параћинску. Ресавској парохији
припадала су ова села — у загради су
бројеви домова: Орашје (35), Пањевац
(12), Јовац (15), Грабовица (16), Поповићи
(15), Војска (6), Свилајнац (28), Гложане
(11), Глоговац (17) и Ђонци (10). Цела па-
рохија има 10 села са укупно 165 домова.
Село Грабовац спрема грађу за нову цр-

*) Максим Ратковић, Извештај о стању цркве из 1733;
Гласник СУД 56.

2) Димигрије Руварац, Београдска Митрополија око
1735 године; Споменик СКА 42.

117

кву, којој ће припасти последњих пет гор-
њих села.

Прво што нам пада у очи при читању
списка наведених села, то је помен Сви-
лајнца. Ми га први пут налазимо овде, и
то већ са 28 домова. Тада је наравно био
село, али већ се увиђала његова напред-
ност која није прекидана све док Свилај-
нац није проглашен варошицом. То је би-
ло за време прве Милошеве владе, када је
Свилајнац добио дозволу од кнеза да мо-
же имати седам дућана и три „калауза“.

Другу, раваничку парохију сачињава-
ла су ова села: Доње Сење (31), Горње Се-
ње (6), Иванковац (23), Мирослава (10),
шанац Ћуприја (30) и Чимаре (14), Свега
5 села и Ћуприја шеста, са укупно 114 до-
мова. — Раније, места која имају какав
укоп или утврђења добијају уз име и „ша-
нац“ или „шанец“. Ево тог случаја са Ћу-
пријом. То утврђење у Ћуприји, изгледа
није било аустријско, већ је то турско
утврђење доле поред моста.

Параћинској, најзад, нурији припала
су следећа насеља: Параћин (28), Горње
Видово (13), Мириловац (12), Мала Мутни-
ца (18), Плана (9), Доње Видово (11), Ве-
лика Мутница (32). Ова нурија има 7 села
са 123 дома. Велика Мутница има своју,
још неосвештану цркву, у којој служи па-
раћински свештеник. У све три парохије
има 24 насеља са 402 дома.

Што се тиче описа цркава, ево их уне-
колико. Ресава-Манасија је оловом покри-

118

вена (још од постања), има једно звоно.
Игуман (Јосиф) је из Бачке, а поред њега
има још 6 братије. Књиге су све из Москве,
сем октоиха штампаног у Каравлашкој.

Раваница је покривена црепом — оло-
во је, дакле, скинуто. Около је лепо окре-
чена. Има два звона, а у XVI веку имала је
једно, и женску припрату. Поред цркве је
виноград од 30 мотика. Калуђер је Гаври-
ло из Бигренице, „правило држит, литур-
гију појет“. Има још четири калуђера.
Књиге су махом из Москве.

У Параћину је црква Св. Атанасија.
Направљена је од ћерпича, покривена цре-
пом. Олтар јој је дрвен. Има скоро све по-
требне ствари, али мало књига. Има и два
звона. Та црква је била у ствари џамија, а
с доласком аустријске власти претворена
је у цркву, као што је то био случај на
пример у Крагујевцу. Још није освећена.
Има једног свештеника, Петра из Колаши-
на. Други јој је свештеник пребегао у
Турску.

Извештај из 1735-36 године је опшир-
нији. У сравњењу са устријским пописом,
из овог пописа изостаје насеље Алакија.

Ресавска парохија има ова села: Гра-
бовица (15), Поповићи (14), Јовац (18), Су-
ботица (23), Ђонци (12), Бобова (19), Гра-
бовац (16), Свилајнац (28), Гложане (11),
Војска (10), Орашје (36), Срнак (7), Пање-
вац (5) и Стењевац (4). Не само да налази-
мо нова села, којих пре две године није

119

било, већ се и број домова мења: негде је
опао, негде порастао. Има укупно 14 села
са 218 домова. Пре две године нису сва
села била пришла парохијама, ма да су
постојала.

Раваничку нурију чине села: Мироса-
ва (15), Иванковац (25), Сење Доње (37),
Сење Горње (8), Бошњани (7), Ћуприја
(24) и Чимари (16). Свега 6 села (једно ви-
ше) са Ћупријом. Број домова је 132.

Параћинској парохији припала су ова
насеља: Параћин (33), Мириловац (12),
Горње Видово (11), Доње Видово (10),
Горња Мутница (18), Доња Мутница (15),
Плана (10), Кречбинац (6), Сталаћ (10) и
Грменовац (10). Ова парохија има 10 насе-
ља са 135 домова. Запажа се да има три
насеља и свега два дома више него у 1733
години; сем тога, да су Сталаћ и Грмено-
вац припали овој парохији, те смо тако
добили два насеља која не припадају об-
ласти коју описујемо.

Ни други попис насеља Ћупријског
дистрикта из 1735 године није потпун.
Опет су можда извесна села остала неза-
бележена. Број забележених насеља је 29,
а број домова је 465. У сравњењу са оним
бројем из аустријске статистике из 1718
године број 465 заиста је велики. Што се
пак тиче броја насеља у аустријском по-
пису из 1737 и 1738 године, има их 30, а
овде 29 (једно насеље мање). То је, рекли
смо, Алакија, чије је име мало необично.

120

Ако би овај попис из 1735 године био пот-
пун, онда је прираштај био само у станов-
ништву, док су насеља остала иста. И тај
прираштај је доиста велики: од 137 пора-
стао је на 465.

И у извештају из 1735/6 године има
пописа цркава: параћинске, грабовачке и
горњомутничке. Параћинска црква је би-
ла џамија саграђена од камена (Ратковић
каже од ћерпића), без свода, са дрвеним
олтаром. Има припрату од дасака направ-
љену, за жене. Покривена је ћерамидом,
на крову је дрвен крст. Црква је ограђена
шанцем и кољем. Има три звона разне ве-
личине, и то на минарету. Још није осве-
ћена. Свештеник је Петар Јовановић, „ис-
кушен бив како читает, и добро читает,
појати не знает, не учил се, а не имает ва
себе ни органа естественога за петие“.
Иначе богат је: има 150 оваца, 5 волова, 4
краве, 4 коња, 4 кола. Има два сина и до-
бар свој дом. Док 1733 године Параћин
није имао другог попа, сада га има. То је
Стеван Марковић. Писменост и читање
учио је у Раваници код игумана Стевана.
„По старом учењу српском“ зна читати,
појати не зна. Од Петра је богатији: има
300 оваца, 30 говеда, 6 коња, 30 свиња.
Кућа му је у Горњој Мутници, чију цркву
жели да прими.

Видели смо да Грабовчани 1733 годи-
не спремају грађу за цркву. Црква још
није готова. Грађење помажу села која ће

121

припасти тој цркви: Свилајнац, Гложане,
Ђонци, Војска и Бобова. Поп је Павле из
Грабовице. Писмености се научио у Рава-
ници код Стевана. Тајне и божје заповести
не зна, такође не зна ни појати. Има скро-
мно имање.

Мутничка је црква „старовремена“,
од камена је и посвећена Св. Тројици. Цр-
ква је ниска, са дрвеним олтаром и трпе-
зом. Нема свода. Има једну књигу. Слу-
жба се не држи.

Код описа параћинске и грабовачке
цркве нарочито пада у очи један податак:
учење писмености код раваничког игума-
на и учитеља Стеве, чијим је трудом Рава-
ница обновљена после 1718 године. Учи-
тељ Стеван многе је научио писмености и
његово се име почетком XVIII века често
помиње. У читавој околини био је познат,
а ваљда је био једини учитељ у то време.

Са овим да завршимо историју Ћу-
пријског и Параћинског дистрикта за вре-
ме аустријске владавине од 1718 године.
Аустрија је опет заратила с Турском. Рат
се водио од 1737 до 1739 године и свршио
Београдским миром. По том уговору гра-
ница турског царства опет силази на Ду-
нав и Саву. Тако се сврши двадесетого-
дишња аустријска владавина Северном
Србијом, за коју Срби нису зажалили.

Под поновном турском влашћу све по-
ђе по старом- Народ је гледао своје посло-
ве и надао се срећнијим данима. Ови чести

122

ратови Аустрије и Турске преко Србије
били су већ дозлогрдили српском народу.
Још једном ће се Срби повести за аустриј-
ским (и руским) обећањем. То је било 1788
године.

Из овог периода пред први устанак
занимљива је једна путничка белешка о
Србији, нарочито о прелазу преко Мора-
ве. Наиме, 1768 године прошао је овим
крајем француски посланик Прист, и у
опису његовог пута каже се, поред оста-
лога, да се преко Мораве прелази са ске-
лом, али путници су прегазили, пошто је
Морава ту била плитка. Сваки пролазак
овуда једног турског официра стаје хри-
шћане 300 гроша, које све они морају да-
ти. Стога је живот ових овде сасвим те-
жак.1 Свакако, било је потребно навести
речи овог странца о животу Срба под
Турцима, који су крајем XVIII века стали
све више притискивати рају, гњавати је и
пљачкати. Систем управе јаничара дости-
ћи ће врхунац турског зулума. Оправдано
је што је код Срба из дана у дан све више
јачала жеља за слободним животом и си-
гурношћу свога добра. Срби су већ неко-
лико пута доживели разочарење у неуспе-
шним ратовима Аустрије с Турском, по-
знали су несносну двадесетогодишњу ау-
стријску управу, и све то гонило их је да

х) Стојан Новаковић, Путничке белевке о Балканском
Полуострву XVII и XVIII века; Годишњица Николе Чу-
пића XVII, 88.

123

се више уздају у своју снагу него у дру-
гога. Ипак, рекли смо, поћи ће још једном
са Аустријом, али тада ће се највише ра-
зочарати. То је било у рату Аустрије и Ру-
сије са Турском од 1788-92 године.

Овај рат против Турске нарочито је
обрадовао Србе што је уз Аустрију била
и Русија, једноверна и истокрвна, а то је
највише крепило њихову наду на ослобо-
ђење од турског јарма. Срби су радо, по-
звани од аустријских агената, који су још
пре рата крстарили кроз Србију и народ
позивали на рат, пристали да се боре про-
тив Турака. Стога једни одмах похитају
преко Саве и Дунава да се тамо организу-
ју у борбене јединице, док су други остали
у земљи да сачекају прелаз оних преко
Дунава. За организовање Срба доброво-
љаца образовано је три фрајкора: Миха-
љевића, Марјана Јовановића и Брановач-
ког. Међу овима први је био најглавнији и
највећи. Остала два су мањег значаја.

Кад је почетком 1788 године отпочео
рат, аустријска војска пређе Дунав и уђе у
Београдски пашалук. Главна борба водила
се око Београда и у Шумадији. Нарочито
је значајан рад Коче Анђелковића из јаго-
динског Пањевца, по коме се сва ова вој-
на прозва „Кочина крајина'. Коча је водио
главне борбе око Јагодине и Раче, док је
у Ресави водио борбу фрајкор на челу са
Марјаном Јовановићем.

Марјан је био родом негде из Хомоља.
Чим је започео рат 1788 године, као Коча,

124

и Марјан побуни свој крај против Турака,.
које у своме крају одмах поби. У први мах
имао је свега 300 људи. Марјан, очистив
од Турака свој крај, пређе у Ресаву. На-
род се и тамо диже на оружје, те број вој-
ника његовог фрајкора нарасте до 700.
Тако Марјан ослободи цео крај од Пожа-
ревца до Ћуприје, у коју побегоше сви
прогнани Турци из околних места.

Освојив Хомоље и Ресаву, Марјан је
крстарио око Ћуприје и изазивао Турке
на бој. Једном ударе 800 Турака на Марја-
нов фрајкор, али буду потучени и враћени
у Ћуприју, изгубив 48 својих. Затим се
Марјан утврди у раваничком граду, ода-
кле је и даље изазивао Турке. Ови огор-
чени узму помоћ из Јагодине и Параћина,
те, на 2700 њих, пођу против Марјана. Код
Раванице је био велики окршај, али Срби-
ма поможе утврђење. Турци буду примо-
рани да отступе и оставе 500 својих мрт-
вих. Најпосле, Марјан буде најжешће на-
паднут и прилично настрада. Једва се из-
вуче, изгубив 11 другова (док Турака паде
на 70), па за увек напусти Ресаву1.

Марјана је особито помагао раванич-
ки игуман Исаија Стефановић, који је са
својим калуђерима позивао народ на ору-
жје. Доцније је Исаија много помагао при
емиграцији Срба у Аустрију. За све ово он

*) Драг. М. Павловић, Србија за време аустро-турског
рата 1788—91 године.

125

је поднео молбу цару да му додели дожи-
вотну пензију. Цар је примио и уважио
Исаијину молбу. Исто тако и Марјан је
поднео молбу цару за пензију, и управо,
сви они подаци за његов рад у Ресави узе-
ти су из ове молбе. Вероватно акција Мар-
јанова престала је у Ресави још у пролеће
1788 године, када и Кочина одонуд
Мораве.

Коча и Марјан у својим крајевима
брзо су свршили своје улоге и по њиховом
одласку врати се старо стање. Али на се-
веру пашалука, око Београда, поред Саве
и Дунава, Михаљевићева акција није пре-
стајала. Крајем 1789 године Михаљевићу
пође за руком да освоји скоро цео Бео-
градски пашалук западно од Мораве. У
тој својој успешној војни, септембра ме-
сеца Михаљевић допре до Ћуприје. Исти-
на, Михаљевић је овом приликом дошао
довде да извиди колико има војске Абди-
паша, који је са 10.000 војника био у Ћу-
прији, стога се одмах врати на север, где
се тек имао освојити Београд, Пошто је
пао Београд, Михаљевић се упути уз Мо-
раву. Абди-паша се уплаши, спали мост на
Морави и остави Ћуприју. Михаљевић уђе
у Ћуприју октобра и заплени 11 топова са
свом затеченом храном.

Јагодина је била главни стан фрајко-
раца, одакле се развијала њихова даља
акција. Михаљевић пође из Јагодине на
Крагујевац, па на Карановац, док на југ

126

оде капетан Влајко Стојковић. Одмах за
Ћупријом паде и Параћин, који заузе
Стојковић. Од Параћина Стојковић оде ка
Алексинцу и Нишу. У Ћуприји је била ре-
зерва од 4 чете стрелаца и 2 чете пешади-
је. После ових успеха цела Моравска До-
лина била је ослобођена од Турака. Исто
тако и Ресава.

Међутим почетком 1790 године срећа
се полако окреће Турској и догађаји узи-
мају други ток. Стање међународне поли-
тике ишло је у корист Турака и они по-
чињу да сузбијају Аустрију. Турска је вој-
ска надирала с југа, фрајкорци су морали
узмицати. До сукоба дође код Параћина,
одакле капетан Стојковић са 450 људи
одби први турски напад. Али то беше при-
времено и кратко, јер Стојковић би при-
моран да напусти Параћин и Ћуприју и
да оде према Београду1.

Овај рат се заврши мировним угово-
ром на основу предратног стања. Са Ау-
стријом Турска склопи мир 1791 године
у Свиштову, а с Русијом 1792 године у
Јашу. За Србе је ово било још једно разо-
чарење више. Сва им је добит била у томе,
што је Турска обећала амнестију за уче-
шће у рату свих Срба. Заиста, 1793 године
Србима је ово потврђено званичним Пор-
тиним актом. Јаничарима се забрањује по-
вратак у пашалук.

х) Драг. М. Павловић, Србија за време аустро-турског
рата 1788-91.