Темнићски Зборник Прва књига

27

Јошаницу је подигао кнез Лазар, ка-
ко прича каже, да се у њој венча. И она
је била упропашћена од Турака. 1786
обновио ју је игуман Алексије Тодоровић,
али за време „Кочине крајине“ Турци је
опет спале.

Затим долазе и манастири Орашје
и Ивковић, који су после ослобођења
претворени у „мирске цркве“. О њи-
ма нигде није ништа записано, а прича се
да је Ивковић подигао кнез Лазар и да-
ровао га своме кованџији Ивку; а Орашје,
пак, да је подигао краљ Милутин.

Ово су сачувани споменици, а колико
је само још срушених цркава које до-
душе могу бити и доцнијег порекла,
што је мало вероватно. Те старе цр-
квине налазе се: у Опарићу, Лепојевићу,
Рабеновцу, Богдању (за чију једну цркви-
ну народ везује име чак цара Константина,
затим има још две црквице од којих једну
приписују Југ Богдану по коме и село но-
си име), у Пољни, Великој Пчелици (где
су трагови манастира Дењковца), у На-
дрљу, Калудри (која је обновљена тек
1893), у Сибници, Превешту, Течићу, Ми-
лутовцу, Шашиловцу, Глобару, Парцану,
Горњем Крчину, Средњем Крчину, Пај-
ковцу, Избеници, Својнову, Рашевици.

Што се тиче остатака старих градова
и утврђења, у овом крају има их на више
места. Негде су само гомиле и безобличне
рушевине, али другде се још и данас види
облик утврђења .Тих трагова некадање

28

српске моћи налазимо: у Маскарима, на
Јухору код Девојачке Стене, у Кукљину,
у Поточцу (приписује се војводи Момчи-
ЛУ), У Грабовцу (овај град се приписује
Проклетој Јерини), у Опарићу, у Доњем
Дубачу, на брду Глави више Рековца (овај
се приписује Филипу Мађарину), у Преве-
шту, у Жупањевцу (овде има три града),
у Дуленима, у Великој Сугубини, у Секу-
ричу и у Сибници (који се приписује Ни-
коли Жупану1). Затим онај на Ђурђевом
Брду изнад Јагодине. Међу овим градо-
вима има и таквих који одају велику ста-
рост. Има их разних облика, а сви су на
висовима сем оног у Маскарима поред
Мораве. Ови се градови приписују најви-
ше Ђурђевој Јерини, онда долази Никола
Жупан, војвода Момчило, Филип Мађарин,
цар Константин и други. Овде је тешко
одредити истину, кад смо овако без писа-
них и позитивних доказа. Свакако, неки
од ових градова не припада добу Нема-
њића и доцнијих деспота српских.

Да је у овој области живот био не-
када развијен, сведоче и путеви, који се
чешће налазе, а нарочито остаци пута
који је везивао Крушевац са Крагу-
јевцем. Затим ваља навести и велики број
налазака: топуза, буздована, оклопа, узен-
гија, будака, мотика, секира и слично то-
ме. Наравно међу њима има и остатака

*) По.миње се један жупан Никола у време кнегиње
Милице и деспота Стефана.

29

који припадају преисторији, као батови,
бакарне ствари, земљано просто посуђе и
друго. — Напослетку, у овом крају има
велики број гробаља, која се зову поред
,,римска“, ,,латинска“ још ,,џидовска“, „ма-
ђарска“, „турска“. Ова гробља сведоче да
је и пре данашњег становништва у овом
крају живот био јако развијен.

По овом изложеном може се донекле
створити слика: како је некада изгледао
Јагодински округ, и каква је његова улога
била у ранијој нашој историји.

Али са пропашћу српске државе и са
доласком Турака, како у свим српским
земљама, тако и у Јагодинском округу, за-
влада тишина, живот се умири, народ се
повуче у планине, путеви опустеше, варо-
ши беху срушене. Све се врати на стари
патријархални живот. И за ово време ро-
бовања под Турцима до XIX века слабо
имамо података о животу Срба. Најбољи
су извори за овај период српске историје
путописи Европејаца, који су пролазили
преко наше земље у разним правцима. Па
и ови путописи не дају потпуну слику жи-
вота потчињених Срба, пошто се само по-
вршно бележи што се види при пролазу.

Први пролазници преко Јагодинског
округа из XVI века јесу Антун Вранчић
(1553) и Бузбек (1555). Они су прошли
поред Мораве, а у осталом и сви други
овуда су пролазили, јер нико није волео да
зађе даље у унутрашњост. Вранчић говори

30

о Јагодини, која је била обична варошица,
а налазила се на месту где и данас. Вран-
чић помиње и село Ражањ, 6 миља јужније
од Јагодине, и бележи две народне приче
о постанку његова имена! Истом чуо је у
народу и успомену на римског цара Траја-
на, за чији је познати пут Моравском До-
лином и српски народ знао. Бузбек, пак,
ево шта каже: „Овде (у Јагодни —• Јаго-
дини) смо имали да видимо погребне оби-
чаје овдашњег народа, који се нимало не
слажу с нашим. Мртвац је лежао у цркви
с откривеним лицем. Поред њега метнуше
нешто јестива: хлеба, меса и један суд са
вином. Жена покојникова и кћи стојаху ту
обучене у чисто одело, кћи је носила на
глави некакву капу с пауновим перјем. По-
следњи дар, којим је жена свога мужа, кад
се већ претставио, даривала, био је црвена
мала капа, какву овде носе девојке го-
сподског рода. Слушали смо и њихова на-
рицања и запевања, како са жалосним
гласом питају покојника: „Шта смо ти ми
на жао учиниле, да тако с нама урадиш?
Шта ли смо ти све скривиле? Да ли те у
чемугод не послушасмо? У чему ли ти по
вољи не учинисмо, те нас сада тако само-
хране и у беди остављаш“? „и још много
друго на то налик“.

„На погребу је било неколико све-
штеника грчке цркве. На гробљу видесмо
да имају некакве од дрвета изрезане сли-
ке, као јелене и срне, притврђене на коце

31

или дугачке мотке. Питасмо шта им ово
значи, а они одговорише да то мужеви
или оцеви хоће тиме да покажу, како су
им домаћице или кћери биле окретне у
кућењу, вредне и усталачке. Даље виде-
смо где на многим гробовима леже пер-
чини дуге косе, коју жене и девојке у знак
своје дубоке жалости отсецају и оставља-
ју на гробовима својих рођених.“

,,Још нам причаше, наставља Бузбек,
да је у овој земљи обичај, да кад родите-
љи уговоре све о женидби сина и кћери
своје, младожења ипак отиде те невесту
крадом одведе, управо украде. Ово, веле,
чине што се сматра да није пристојно, да
девојка од своје воље пристане да буде
жена.“

Но у друштву Вранчићевом био је и
Ханс Дерншвам, родом из Ческе, који је
такође оставио свој путопис. Он каже да
је Јагодина (Ја§гск1а, што долази од речи „ја-
годе“) село. Изгледа да је јагодински крај,
којим је прошао Дерншвам, био раније на-
сељен и обрађен, што сведоче и многа
стара селишта. Али сада је све запустело и
обрасло густом шумом. — Путници су пре-
ноћили у Јагодини код неког Дервиш-
бега. Овај бег био је довео известан број
Мађара од Печуја и населио их око Ја-
године. Бегова кућа је била проста, при-
земна и са једним спратом. На средини
куће налазило се огњиште- Пред кућом је
био један трем на четири дирека, а око

32

куће двориште са једном великом ко-
њушницом и још једном стајом поред ње.
Тај Дервиш-бег био је господар села Ја-
године по царевој заповести.

Дерншвам не говори ништа о самој
Јагодини, али његова белешка о пустој ја-
годинској околини, затим, да нема села по-
ред Мораве, јасно говоре да је живот у
овом крају био замро. Оно мало преоста-
лог народа повукло се у планине и у за-
клоњена места, да би му живот био што
сигурнији.

Кад се Дерншвам вратио из Царигра-
да 1555, опет говори о јагодинској околи-
ни, али и о самој Јагодини. Преко Мораве
се прелазило скелом када се хтело за Ја-
годину. Код прелаза је било мало српско
село, које је имало чак и дрвену црквицу.
Поред црквице налазило се и мало гро-
бље. Као и у турском тако и у овом срп-
ском гробљу било је усправљено камење
више главе и испод ногу мртваца. На гро-
бљу је била једна дрвена кошута (срна) са
ланадима, подигнута на једној мотци.. Ме-
сто звона Срби су употребљавали даску
по којој су чекићем ударали. — У Јаго-
дини се, пак, правила нова џамија од ма-
теријала раније порушених грађевина.

Ваља напоменути да су ово два од
најранијих описа српског народног живо-
та и обичаја. После мало наићи ћемо и на
трећи опис.

33

Из 1564 имамо путопис Јакова Бецека,
који каже да је ноћио у Јагодини у кара-
вансерају1. Земља је у околини пуста и
стоке мало има.

Из 1571 један путописац помиње Ја-
годину као велико село. Око Јагодине

је у изобиљу засејан пиринач, јер
Турци воле да га једу. Овај путопи-

еац назива Јагодину „Јагодна“ и „Ја-
готна“. Дакле, данашњи назив „Јаго-
дина“ је нов, управо Темнићани и данас

кажу — Јагодна. И путописац Давид Уг-
нанд из 1572 помиње варошицу Јаготну
(Јагодну), у којој је преноћио код неког
турског бега.

1573 прошао је на путу за Цариград
и Стјепан Герлах кроз Јагодински округ,
управо поред Мораве. И он је оставио
свој путопис. Герлах каже да је, идући од

Баточине за Јагодину, чуо да у том крају

постоји нека хајдучка банда од 80 људи.
Дошав у Јагодину, овако је описује: „Ја-
година је лепа, велика и са својих вртова
дивна варошица у лепој долини; има че-

тири угледна каравансераја, две мошеје,
од којих је једна баш лепа“. Даље каже
Герлах да Турци имају у Јагодини и своју

школу. Хришћана је мало у Јагодини, а

х) Каравансераје оснивали су Турци, а то су велике
зграде за преноћиппа. У њима нема најчешће никакве удоб-
ности. По који пут имају собе за путнике и оделења за сто-

ку; негде и продавнице. Међутим ханови су већ били и го-
стионице, као данашње каване и приватна својина, док су ка-
равансераји општи и обично задужбине.

Темнићски Зборник 3

34

више спахија и војника. Герлах је тада
ишао у Цариград, одакле се вратио 1578
године, кад опет говори о Јагодини. Он
је трећи путописац који нам оставља опис
народних обичаја. Ту нам каже да се на-
риче за покојником, а кад га укопају, став-
љају му више главе дрвени крст. — Истом
каже да око Јагодине има три маџарска
села1, у којима су живели свакако они Ма-
ђари, које Дерншвам помиње.

Други путописац из 1583 каже нам да
Јагодина поред џамије има још и торањ
са сатом и купатило, за које други путопи-
сац из 1584 године каже да је као оно ку-
патило у Пешти. Овај последњи видео је и
свадбу у Јагодини, која је била баш као
и данашња: овца се пече на ражњу, сви-
рају свирале и бију бубњи.

Ето колико знамо о Јагодини из XVI
века. А што се тиче остале њене околине,
целог Јагодинског округа, тешко је рећи
како је живот тамо изгледао. У Јагодини
су махом Турци. Она полако напредује,
и на згодном је месту- Туда иде трговачки
пут, који је сада, са доласком Турака,
много живљи него у средњем веку, када
се трговина кретала углавном из унутра-
шњости према Приморју. Јагодина је за
све време Турака била поштанска стани-
ца, у њој је било ханова и каравансераја,

0 И данас има Мађара у селу Мишевићу. Без сумње,
ови су Мађари потомци оних доведених од Печуја.

35

ту су се задржавали и трговци и обични
путници. Ради сигурности путовања од
доба султана Сулејмана свуда на опасним
местима дуж „Цариградског Друма“ беху
постављене страже од хришћана. То су
биле сламне колибице у којима су живели
они који су одређени да чувају стражу.
Таква насеља звала су се „паланке“.
Оваква једна паланка била је код Јагоди-
не. ■— Кад неко наиђе друмом, стражар,
ако је то обичан пролазник, залупа у до-
бош у знак слободног пролаза; или, ако
су то разбојници, онда стражар залупа на
узбуну.

Она ће скоро исто овако са мало на-
претка остати и доцније, али ће у току
времена бити оштећена више пута у ра-
товима.

Ево како је описује путописац из 1664,
енглески племић Џон Бурбури: „Место
(мисли на Јагодину) је од природе при-
јатно и згодно за забаве, јер је обилато
чесмама, које су у вруће доба године ве-
лико опорављење за путнике“. Место, да-
кле, оних бунара, о којима су нам говори-
ли путописци XVI века, видимо сада
чесме.

Живот горе у планинама текао је мо-
нотоно. Народ, уколико је остао од тур-
ског беса и у колико се није раселио после
навале Турака, живео је у успоменама на
минуле дане, окупљајући се око погдеко-
јег свештеника или калуђера, или гуслара

36

на раскршћу, код записа или код какве
црквице. Ту у тишини, у сталном страху,
али и у нади на лепша доба, стварао је
своју историју тихоиумиру, бездогађаја,
сећао се прошлости и чувао своју веру за
будућа поколења. Из ових планина свака-
ко ретко се силазило доле до Мораве- Тако
су Турци морали са стране довести сеља-
ке и населити их ту око Јагодине. И оне
Угре, пре поменуте, населио је овде Дер-
виш-бег, да би му обрађивали земљу.1 Пу-
теви у унутрашњости јагодинске области
опустеше. Њима се кретало само онолико,
колико је било потребно народу да обав-
ља своје нужне послове и да иду једни
другима у госте.

Цариградски пут добио је сву своју
важност- Он је ишао из Београда на Гроц-
ку, Хасан-пашину Паланку (ваљда раније
Некудим), Баточину, Багрдан (по Јирече-
ку настао од паланке 1700 г. и то као Деве-
Багрдан2 — „нова паланка“ код Јеротеја
Рачанина 1704), па преко Јагодине на Ћу-
прију и Параћин. Овим путем сигурно је
прво прошао спонути Брокијер (1433), а
овуда прође и војска Сибињанина Јанка
1448 и султана Сулејмана 1529. Овај је
пут у XVI веку већ био чувен као главна
веза истока и запада. Истина, како каже

*) Види страну 15 и 16.

2) Деве - Багрдан значи „камиља (Дева) река“, а ту су
се свакако на Осаоници одмарали караванп којп су ишли Ца-
риградским друмом.

37

путописац Браун 1669, и Моравом се мо-
гла возити роба, јер она беше раније бо-
гатија водом, те су њоме могли пловити и
мањи бродови.

Цариградским путем вођено је и срп-
ско робље, које среташе Вранчић прола-
зећи овуда 1553 године.

Из XVII века много мање је путописа
који говоре о Србији него у XVI веку. Из
једног путописа из 1621 године дознајемо,
да је Јагодина „велика варош“ и да у њој
живи знатно више Турака неголи хри-
шћана — као и раније. Други значајан пу-
топис из овог века јесте из 1675, који има
кратку белешку и о Јагодини: „Јагодина
((НаЈоуа) мала варошица са 150 кућа... са
два врло угодна хана“. Додуше, овде се
каже да је Јагодина „мала варошица“ (не
„велика варош“), али ми не можемо знати
да ли је ово ствар изражавања, при чему
се не пази тачно: шта је то варош, а шта
варошица — или је заиста у XVII веку
опадало становништво у Јагодини. Било
овако, било онако — ми знамо тачно да је
Јагодина крајем XVII века имала око 150
кућа.

Иначе до пред крај седамнаестог века
живот је у овом крају био миран. Турци
су господарили, а раја је подносила све
тегобе. Сиротиња и беда владале су свуда.

Но крајем XVII века Аустрија је по-
чела обраћати пажњу на Балканско Полу-
острво, и њене везе са српским народом

38

постојаху све веће. Беше у питању тргови-
на са Србијом. Затим, Аустрију овуда упу-
ћиваху и њени ратни планови. Један до-
гађај те везе нарочито појача. То је дру-
ги аустро-турски рат 1683—1699. Овај рат,
затим аустријска администрација Северне
Србије 1718—1739, онда Кочина крајина
1788—1791, напослетку први српски уста-
нак 1804, сасвим ће везати Србе, из Шума-
дије првенствено, за ову суседну силу. Ве-
ликим делом српски живот доцније ће се
окренути према Аустрији: како наде на
помоћ за ослобођење од Турака, тако и
трговина, којом ће се Срби почети све
више бавити.

1683 Порта објави рат Аустрији, и већ
у јесен турска војска опседаше Беч. Тада
је аустријска царевина одиста задрхтала,
цар побеже из Беча, а народ је био избе-
зумљен од страха да Турци не освоје град.
Али благодарећи пољском краљу Јовану
Собјеском, Турци буду одбијени. Они су
полако отступали тако, да су Аустријанци
тек 1689 прешли на десну страну Саве и
Дунава. Но како је Аустрији требало вој-
ска за западну границу, то је гледала да
Србе дигне на устанак против Турака.
То јој и успе, јер Срби се радо побуне, у
нади да ће бити ослобођени од Турака, и
поведу рат против њих. Овоме је доста
допринео и лажни гроф Ђорђе Бранковић,
који се издавао за потомка српских деспо-
та Бранковића, али који, због недозвоље-

39

ног рада по аустријску ствар, би ухапшен
и одведен у Беч, затим у Хеб, где и ум-
ре 1711.

Аустријска војска, у свом надирању
на југ на челу са Лудвиком Виљемом Ба-
денским, стиже у Јагодину 20 августа 1689.
Турци беху око Крушевца. Али, како је ау-
стријска војска оставила далеко за собом
храну, то се поврати натраг, Турци понова
нагрну к северу. До боја дође код Баточи-
не, где Лудвик добије сигурну победу.
Турци се повуку ка Нишу, а Аустријанци
пођу за њима. Тако се преко Јагодинског
округа направи право војно тркалиште,
свуда крвљу попрскано. Истина, ово је
било само поред Мораве.

Турци се зауставе у Скопљу, где реше
да даду последњи отпор Аустријанцима. И
код Качаника 2 Јануара 1690 срећа пређе
на страну Турака. Потучена аустријска и
српска војска почне бежати. После слабе
наде у утврђења у Јагодини, Нишу, Пиро-
ту, Лесковцу, сав труд пропаде. 35000 срп-
ских породица са својим патријархом Ар-
сенијем III Чарнојевићем, који беше при-
шао Аустријанцима, напустише своја ог-
њишта и пођоше преко Саве и Дунава-
Турци у својој освети нису знали за меру,
и свуда за собом остављаху пустош и
смрт. Тада је настрадао и Јагодински
округ и његово становништво се знатно
проредило.

40

Тако пропаде први покушај ослобо-
ђења Срба од Турака. Али од овог време-
на код Срба настаде нов живот. Они су
дознали да има још противника овој тур-
ској напасти, и тиме су њихове наде на
скоро ослобођење биле све веће. Они се
од сада радују сваком покрету упереном
против Турске и радо учествују у њему.
То је било и за време аустријске админи-
страције Северне Србије 1718—1739, после
пожаревачког мира, када су мислили, да
ће под окриљем Аустрије наћи ону давно
жељену слободу. Но, као да је нека виша
сила хтела да Србе прво добро намучи и
исцеди, па тек после да их пусти да пола-
ко стварају своју слободу. Јер за време од
1718—1739 Срби стекоше једно горко ис-
куство више: да је Аустрија исто што и
Турска — још и гора. Није било чудо, што
су Срби из Северне Србије бежали тада
преко границе у Турску. Народ је страшно
пљачкан, а у власти није се знало ко коме
суди. Тада је цела Северна Србија од Саве
до западне Мораве, од Дрине до Тимока
имала ваљда око 60000 душа. — Стање је
тако тешко било, да је у прво време сама
држава морала давати народу храну у по-
зајмицу. Ово се стање доцније поправило,
трговина мало оживела. Она је била ма-
хом у српским рукама. Трговало се стоком
(свињама још не), док се у последњим го-
динама аустријске владавине стало и жи-
то извозити.

41

Захваљујући неколиким подацима,
можемо да кажемо још коју реч о Јаго-
динском дистрикту за време аустријске
владавине од 1718—39 године. —• Пре све-
га у аустријским статистичким подацима
сачувана су нам имена насеља у овом кра-
ју. По првој статисцити у Јагодинском ди-
стрикту је било 17 насељених и 19 пустих
места, а број породица био је свега 78-
Доцније се број насеља мало увећао. Тада
налазимо ова њихова имена: ВаћнМћа! (ново
насеље), Бела Црква, Бачина (РаПогта?),
Волујак, Вошановце, Грабовац, Дренова,
Жупановце, Јагодина (варош), Јашка, Је-
ховац (Јовац), Карановце (Карановчић),
Катун, Куклин, Леповић (Лепојевић), Ма-
скари, Медвед (Медвеђа), Опарић, Падеж,
Парцан (ново насеље), Превешт, Раинац,
Рашевица, Рековац, Ритач (Риљац?), Се-
курич, Сибница (Зјтћшса) и Хан1).

Из једнога извештаја Београдској ми-
трополији из 1735 године о стању цркве у
Србији дознајемо да је Јагодински ди-
стрикт имао три парохије: јагодинска, ба-
чинска и дреновачка. — Јагодински поп је
Михат, из Колашина родом, стар 38 годи-
на. Књигу је учио 12 година у манастиру
Црној Реци код јеромонаха Максима. На-
памет је научио псалтир и Мојсијеве пе-
сме, акатист и молбан. Оженио се 1718 го-
дине. Јеврем, владика Павловице, за три

Споменик СКА 18. Додатак Хаџи-Калфином путопису.

42

дана постави га за ђакона и свештеника.
На Црној Реци добио је и синђелију за 10
гроша- 1725 године дође у Бачину, где је,
по одобрењу ваљевског владике, поповао
три године. Затим доби Јагодину. Помало
чита, једва зна писати, а певати не зна.
Има сина и четири кћери. Има: крст, пе-
трахиљ, српски требник, октоих, часловац
и српску литургију. Затим има: 2 њиве, 9
коса ливаде, 5 мотика винограда, 2 вола,
3 краве, 5 јунади. — Седам тајни не зна.
„Цркве у варош не имат“.

Интересантно је да Јагодина није
имала цркву за ово време. Познато је да
су за аустријске владе обично турске џа-
мије, коју је и Јагодина имала, претваране
у цркве — као оно у Крагујевцу и Пара-
ћину. Тај случај није био и у Јагодини-

Свештеник у Бачини зове се Дамјан,
стар око 40 година, родом је из Моракова
код Никшића. Књигу је учио 12 година
код стрица Герасима, јеромонаха у мана-
стиру Шудикову. 1712 године владика ма-
настира Павлића код Новог Пазара Је-
врем постави га за ђакона. Одмах другог
дана би постављен за свештеника. Прва
нурија била му је око Рожаја, па 1729 го-
дине пребегне у Бачину, где од ваљевског
владике, после одласка Михата у Јагоди-
ну, добије нову парохију са околним сели-
ма. За то је дао владици 12 форинти. Зна
да чита српски, певати и писати не зна.
Има свој дом и породицу, жену и 6 синова,

43

од којих један учи књигу у Ресави. Има:
крст, петрахиљ, московски требник, срп-
ски патогласни октоих, српски часловац и
псалтир, српску литургију, фелон од беза,
појас. Затим има: 4 дана орања њиве, 3
дана косидбе за 6 коса ливаде, 10 мотика
винограда, 3 коња, 4 вола, 4 краве, 8 ју-
нади, 100 оваца, 10 коза. — Седам тајни не
зна. Два лета није служио литургију. Пуно
му је име Дамјан Јанковић-

Трећу парохију у Јагодинском ди-
стрикту чине села: Дренова, Кукљин, Ја-
сика и Падеж. Свештеник ове нурије је Ва-
силије, из турских страна, има око 20 го-
дина. Седам година је учио књигу у
Љубостињи код калуђера Арсенија. Нау-
чио је псалтир и тропаре „наустице“, окто-
их и апостол да чита. Из манастира је оти-
шао кући и оженио се 1733 године. По-
том оде у Ваљево владици Теодосију Ни-
колићу, те га овај 1734 године постави за
ђакона. Идуће године доби већ свештени-
чки чин и синђелију (за 30! дуката). Пома-
ло зна читати, писати и певати. Има: крст,
требник, псалтир и српску литургију. Има
мало имања: 8 мотика винограда, затим 1
коња, 2 вола, 4 краве, 3 јунице, 6 јунади, 3
телади и 10 кошница. — Добро зна седам
тајни.2)

Из овога извештаја види се како је
била готово никаква спрема ондашњег

2 Димитрије Руварац, Београдска Митрополија око
1735 године. Споменик СКА 42.

44

нашег свештенства; па ипак, наш је народ
био непоколебљив у својој вери. Аустрија
је завела у Србији и католичку верску ор-
ганизацију. У Смедереву је седео бискуп.
Многа места су добила католичке свеште-
нике. Међу тим местима је и Јагодина. Али
ови су били само ради досељених католи-
ка, јер Срби нису мењали веру. Запажа се
у извештају да су свештеници са стране
долазили и да мештана свештеника слабо
има. — Изузетно за ове три парохије није
изнет списак њихових села; али зато на
другом месту налазимо тај списак села
Јагодинског дистрикта. Сем тога, уз
име стоји и број домова у селу. — Ва-
рош Јагодина (36), Рашевица и Ехо-
вац - Јовац (18), Хан (14), Бела Црква
(8), Катун (5), Маскара (8), Бачина (31),
Јасика (8), Падеж (8), Куклин (13), Кара-
новац (8), Лепоевић (8), Риљац (8), Опари-
ћи (9), Превеште (4), Жупановац (7), Сиб-
ница (9), Волујак (9), Секурић (4), Рековац
(28), Дренова (13), Медвеђа (15), Грабови-
ца (5).3 — Свега 24 села са 268 домова. Но
изгледа, овде нису забележена сва насеља,
јер у оној аустријској статистици налази-
мо да их је било 28, а овде је 4 мање. Сем
тога, изгледа да ниједан списак није пот-
пун- Један списак има села која други не
садржи, ма да су постојала, затим има се-
ла на аустријским картама којих у опису

3 11ж1ет, 202.

45

нема. У сваком случају, и број насеља и
број домова је већи него што је то овде
записано.

У Јагодинском дистрикту после Ја-
године долазе по величини: Рековац и Ба-
чина, а остала села су просечно мала, тек
обележена као села. — Узимајући у об-
зир да је у време доласка аустријске упра-
ве у Србију Јагодински дистрикт имао
само 78 породица, онда број 268, ма да не-
потпун, заиста претставља знатан напре-
дак после оног „запустенија“ за време
рата.

1739 године, после поновног рата Ау-
стрије и Турске, закључи се мир у Бео-
граду, по коме Турци опет сиђу на Саву и
Дунав.

Ново време српског живота настави
се и под поновном владавином Турака.
Само земља беше и даље ретко насељена,
или бар само у прво време. 1768 пропуто-
вао је овуда за Цариград француски по-
сланик Сен-Прист и он каже, да су шуме
око Јагодине такве, да би човек рекао:
овде је тек сада створење света! Јагодина,
пак, на бољем је положају него ма која
станица од Београда. Ту је посланик за
преноћиште добио лепу, не приземну ку-
ћу, која већ може задовољити. Становника
има доста. Постоји и једна мраморна џа-
мија. Највише је јаничара у вароши. Уљу-
дност је довољна.

46

Ово је било време кад јаничари беху
господари -Београдског пашалука1.

Живот се полако враћао у нормалан
колосек и народ множио. Јагодински крај
почео се брзо насељавати. У народу је
врило, мржња према насилницима јанича-
рима била је све већа. Почели су се по-
јављивати људи отреситији, који су сад
већ ишли и ван своје земље: у Турску и у
Аустрију, нарочито ради трговине. — Срп-
ски народ, једном речју, био се растресао
од чаме, осећао је дух новог времена и
потребу да се прекине са оваквим веков-
ним мирним ћутањем. Ако се раније што
радило, то су били само огледи, а сада је
требало бити одлучан.

Први догађај, где су Срби показали
да је и њих захватило ново доба, био је
аустро-турски рат 1788—1791, назван у
Србији „Кочина крајина“.

Гоњене суревњивошћу у своме ши-
рењу на рачун другога, Аустрија и Ру-
сија направише савез за заједничку вој-
ну против Турске и ради њене деобе из-
међу себе. Султан разви барјак и позва
све Османлије на свети рат против невер-
ника. То беше војна чији се бојни фронт
протезаше јужном страном Русије па све
до Хрватске. Тада Аустрија осети потребу

*) У почетку турске владавине беху прво два санџака:
београдски и смедерев-ски. Доцније се сјединише у Београд-
ски пашалук, који припада Румелијском беглербеглуку. (Ово-
ме седиште беше у Софији).

47

за српском војском, а Срби вероваху да је
дошао крај турском господарству. Зато
код Срба настаде велико одушевљење за
ово аустро-руско предузеће. Затим, по-
знато је да су још пре рата, од 1784, ау-
стријски агенти крстарили кроз Србију и
народ позивали на устанак. Каленићки је-
ромонах Спиридон Вујановић скривао је
војне аустријске агенте, а аустријске офи-
цире водио је по околини љубостињски
монах Вићентије Јовановић. За ову услугу
имали су све до рата годишњу награду од
25 дуката.

Пред сам рат цар Јосиф II нареди ге-
нералу Ласију да изда прокламацију на
српски народ. То је било новембра месеца
1787 г. У тој прокламацији Србима је у-
главном обећано: слобода вере, слобода
бирања свог митрополита и иста она по-
литичка права која имају Срби у Аустро-
Угарској. Овим обећањем Аустрија је још
више привукла к себи Србе у Турској. Ова
прокламација је била као нека потврда
свих оних нада Срба, које су нарочито
изазвали последњих година поменути ау-
стриски агенти.

Ово расположење Срба за припрема-
ни рат, после кога би имала да дође жеље-
на слобода, Аустрија је имала намеру да
искористи што боље. Јер војска коју је
већ имала требала јој за границу на севе-
ру, где је сваког часа претила опасност
од Пруске; а затим, у колико се више

48

искористе Срби као поданици турски, у
толико је лакше Аустрији да води рат
против Турске, која у овом случају губи
тако важну област Београдског пашалу-
ка на самој граници и повлачи се даље
к југу. Када се говорило о Србији, обично
се мислило на Београдски пашалук око
кога је углавном и био спор.

Одмах се постави питање: како орга-
низовати Србе за борбу, кад они нису ни-
кад ни били кадровски војници? За орга-
низацију Срба добровољаца, који су стал-
но прелазили преко Саве и Дунава, под-
несе предлог генерал Митровски. — Од
Срба ће се организовати фрајкори, једи-
нице које се састоје од четири компаније
(чете) од по 120 људи и штаба од 12 људи.
Образоваху се три фрајкора: два мало
значајна, а трећи је уистину и водио рат са
Турцима у Србији. То је био фрајкор ка-
петана Михаила Михаљевића, који 10-ХП-
1787 доби чин мајора. У Михаљевићевом
фрајкору било је Срба из целог Београд-
ског пашалука, како из Јасенице и Лепе-
нице, тако и из Левча и Темнића. Тамо бе-
ху Радич Петровић (капетан), Карађорђе,
Јован Новаковић Чардаклија — људи који
тек имају да ступе у историју. Али најглав-
нији међу свима био је Коча Анђелковић,
командант четврте компаније Михаљеви-
ћевог фрајкора. — Коча је био родом из
Пањевца испод Јагодине. Био је то отре-
сит човек и ишао је по народу ради трго-

49

вине, којом се бавио. Осећао је да ће ско-
ро настати нов живот и није чекао. 1787

пређе он са својом породицом у Ковин и
ту стане радити и припремати што треба
за идући рат. Будући познат српском на-

роду његова акција је и могла успети. У

раду око припремања рата тако се иста-
као, да је наименован командантом једне
целе чете. Он је био од оних људи тога
доба, који су водили прву реч у сво-

ме народу, који су утицали на народ и по-

кретали га. Кочина дела су показала да је

он заиста био јунак и свестан борац за
слободу и право, које Срби већ толико ве-

кова немају. Он је с толиким пожртвова-

њем ишао у борбу, да је још пре саме об-
јаве рата Аустрије Турској по наредби
Главне команде покушао с једним одре-
дом људи да на препад заузме београдску

тврђаву (између 2 и 3 децембра 1787). Са-

мо, наравно, није успео.
Кад пак Аустрија објави рат Турској

9-11-1788, одмах је са аустриском војском
код Смедерева прешао и Коча Анђелко-
вић. Он је био први који је похитао у свој
крај да позове Србе на општи устанак за

борбу против Турчина, а под заштитом

Аустрије. Чим аустриска војска продре у
Београдски пашалук, Турци стану узми-
цати, јер прво нису били моћни да се боре
а друго — нису се смели задржавати међу

Србима који сви беху спремни за борбу-

Заостали Турци затворе се у градове у на-

Темнићски Зборник 4

49

вине, којом се бавио. Осећао је да ће ско-
ро настати нов живот и није чекао. 1787
пређе он са својом породицом у Ковин и

ту стане радити и припремати што треба
за идући рат. Будући познат српском на-

роду његова акција је и могла успети. У

раду око припремања рата тако се иста-
као, да је наименован командантом једне
целе чете. Он је био од оних људи тога
доба, који су водили прву реч у сво-

ме народу, који су утицали на народ и по-

кретали га. Кочина дела су показала да је

он заиста био јунак и свестан борац за
слободу и право, које Срби већ толико ве-

кова немају. Он је с толиким пожртвова-

њем ишао у борбу, да је још пре саме об-
јаве рата Аустрије Турској по наредби
Главне команде покушао с једним одре-
дом људи да на препад заузме београдску

тврђаву (између 2 и 3 децембра 1787). Са-

мо, наравно, није успео.
Кад пак Аустрија објави рат Турској

9-11-1788, одмах је са аустриском војском
код Смедерева прешао и Коча Анђелко-
вић. Он је био први који је похитао у свој

крај да позове Србе на општи устанак за

борбу против Турчина, а под заштитом

Аустрије. Чим аустриска војска продре у
Београдски пашалук, Турци стану узми-
цати, јер прво нису били моћни да се боре
а друго — нису се смели задржавати међу

Србима који сви беху спремни за борбу-

Заостали Турци затворе се у градове у на-

Темнићски Зборник 4

51

растао, где је људе познавао и где је нај-
више могао имати успеха. Почетком марта
Коча је био спреман за борбу.

Наскоро наиђе овуда један турски
транспорт за Београд и Коча му изађе на
сусрет. Бој је био 7 и 8 марта. Коча је по-
бедио и запленио 80 товарних коња. По-
сле овог првог успеха Кочина војска бр-
зо нарасте на 1200 људи- Главни Кочин по-
моћник био је његов брат Петар- 15 марта
наиђе нов турски транспорт хране са ве-
ћом посадом, али Коча и овом приликом
победи, при чему падне на триста људи.
18 марта хтели су Турци из Јагодине про-
турити једног татарина за Београд, но
Коча и то спречи. Истом притесни Јагоди-
ну, али не успе да је заузме. Тако се Коча
у прво време одужио свом задатку. Зато
беше од цара награђен капетанским чи-
ном негде крајем месеца марта.

Борбу су водили Срби, а Аустријана-
ца није ни било у Кочиној војсци. То не
беше повољно по Србе, јер кад се Срби
овако сами боре, Турци ће рећи да Срби
воде рат а не Аустрија. Срби су били све-
сни тога, зато су и тражили помоћи од
Аустрије, да се види да уствари Аустрија
ратује а не Срби. Међутим, та молба није
имала успеха.

Мало за овим првим сукобима пође и
трећи турски транспорт од Ниша, много
већи, јер се мислило да се једном растера
та српска хајдучија код Багрдана. Коча

52

опет тражи помоћ, али узалуд. Турци при-
ђу и буду разбијени по трећи пут.

После овога, незнано због чега, Коча
се повуче у Јошаницу. У исто време оче-
киваше се одлучна акција Турака против
Коче, те Михаљевић, који је за ово време
оперисао поред Дунава и Саве, пошаље
једно одељење фрајкораца у помоћ Кочи.
Ова помоћ затече Кочу у Јошаници. 8
априла пођу према Кочи око 3.000 пеша-
ка и око 400 коњаника. Турци су били ре-
шили да рашчисте већ једном са Кочом.
Кочина војска би разбијена. Турци по-
палише манастир Јошаницу, Аустрија не
посла помоћ, а код народа завлада велики
страх, те стаде бежати према Сави и Ду-
наву и прелазити у Аустрију.

Ипак Коча не клону духом, већ понова
скупи војску и заузме Јошаницу. У том
крете из Београда чувени Дели-Ахмед, пр-
вак београдских Турака јаничара, са 1.000
људи, да допрати четврти транспорт који
је ишао у Београд. Михаљевић је био тада
у Рачи, али се склони с пута Турцима, те
они наиђу на Кочу северније од Баточине.
Коча и овде изгуби битку.

Кад Срби увидеше да неће добити по-
моћи и да се аустриска Главна команда не
одазива њиховим молбама за помоћ, већ
их оставља да се сами боре, стану се рази-
лазити и Кочи остаде једва 150 људи. Тур-
ци говораху да не ратују са Немцима већ
са побуњеном рајом, стога у народу за-

53

влада још већи страх. Зато и последњи
пут сви, и народ и народни кнезови, замо-
ле Аустрију за помоћ у овом критичном
тренутку. Тек тада се аустриска Главна
команда смилује и пошаље Кочи неколи-
ко одреда фрајкораца. Тако Кочина чета
нарасте на 320 људи. Коча опет оде у ба-
грдански кланац.

Али овде се јави друга несрећа: наста-
де свађа и раздор међу вођама — тужили
су Кочу што сав плен задржава за себе.
Стога оду на суд у Ковин. Али тамо се сви
измире па се врате опет у Багрдан. У том
наиђе Дели-Ахмед из Ниша водећи че-
тврти транспорт за Београд. Турска вој-
ска била је велика, а код Срба одушевље-
ње ослабило, што аустриско незаузимање
појача још више, — те Коча и не изађе
одлучно у сусрет Дели-Ахмеду, већ је са-
мо пратио његову војску, док ова не сти-
же у сам Београд. То је било крајем маја
месеца.

После проласка Дели-Ахмеда оде Ко-
ча к Јагодини, где се неколико пута суко-
би са Турцима но узалуд. Најзад Коча на-
пусти сваки рад, можда љут, можда сад
већ малодушан, и сиђе на Дунав- За њим
пође и велики број породица, напустив
своје добро и своје домове. Задржавши се
мало код. Пожаревца, Коча преће у јуну
месецу на леву обалу Дунава. Кочин рад
више нема везе са јагодинским крајем.

Турци су надирали низ Мораву. Ко-
чи би понуђено да опет пређе у Србију и

54

да заустави Турке. Медаља, коју је добио
од цара почетком априла после оних пр-
вих успеха, није му била још дата, те су га
сад њоме уцењивали Међутим, Коча ипак
одби да пређе у Србију, изговарајући се
да не сме од својих људи који су љути на
њега. Затим оде у аудијенцију цару
у Земун, где је свакако приказао цару
право стање ствари и себе оправдао. Од-
мах после аудијенције Коча купи људе и
образује нов одред, само што је сада био
подложан лично цару. 17 јула Кочин је
одред бројао 506 људи, што беше читава
војска, и Коча, ма да је раније одбио да се
врати у Србију, ипак је то сада учинио.
Он је осећао своју одговорност за сва зла
која Турци наносе у том тренутку српском
народу, који је на Кочину реч устао на
оружје. Коча је већи део Шумадије био
побунио, стога му његово осећање дужно-
сти није дало да се тако без отпора повуче.

Јула месеца, дакле, Коча је опет око
Пожаревца (такође почетком јула по ца-
ревој наредби добио је и р^чену медаљу).
Али иако је могао да изађе у сусрет Тур-
цима, ипак то није учинио. Коча је само
ишао од места до места. Једно време ни-
ко није знао ни где се налази. Због те са-
мовоље Коча би позван на одговор, но он
се не одазва позиву. У том наиђоше ва-
жнија питања и пажња би с кренута
с Коче.

Тада, наиме, пође уз Дунав са војском
од 70.000 велики везир Јусуф-паша- Њему

55

у сусрет Главна команда пошаље једну
експедицију у којој беху Срби и Коча са
својим одредом. Како је турска војска
била велика, то се ови повуку натраг, али
их турска авангарда стиже 7 септембра и
разбије после мањег окршаја код Брзаске
на реци Брзаској. Ту се изгуби траг Кочи.
Шта је било са њиме? Народна традиција
каже да је жив на колац натакнут. Међу-
тим, постоје два документа о Кочиној смр-
ти. По једном Коча је погинуо или зароб-
љен, а нађен му је само шешир и коњ; док
по другом, Коча је сигурно — погинио.
Погинуо, заробљен, на колац натакнут —
не зна се на којој је страни истина.

О смрти Коче Анђелковића не зна се
поуздано; али главно је то, да је народни
борац пао у борби за права свога народа.
Потпуна свесност оправданости онога
што ради и његова предузимљивост учи-
нили су Кочу народним јунаком. Он је
успео да подигне на борбу читав један
део српског народа, да га растресе и да га
упозна са патњама у претстојећим борба-
ма. Кочино војевање остало је у живој
народној свести под именом „Кочина кра-
јина“. Срби су у Кочиној крајини осетили
шта значи бити слободан, али истом упо-
знали су колико је потребно пожртвова-
ње док се не дође до слободе.

Шта је било с јагодинским крајем по-
сле Кочина одласка? — Речено је напред

56

да је Коча био у источном делу Шумадије
(једном и до Крагујевца), док је коман-
дант фрајкора Михаило Михаљевић опе-
рисао поред Саве и око Београда, дошав
једном и до Раче. Кад је Коча отишао,
Турци заузму за мало ослобођени крај, а
Михаљевић беше још на северу Србије.
Народ је делом пошао за Кочом, а делом
остао на своме огњишту, или се повукао
у планине да сачека суд Турчина. Стање
је за Србе било очајно, јер на северу се
још води рат који и даље даје повода за
наду, али не престајаше и страх од турске
јарости и потпуног неуспеха устанка. Та-
ко остаде до краја 1789. Тек тада Миха-
љевић је могао да крене на југ и да наста-
ви Кочино дело- Том приликом беху осло-
бођене Јагодина и Ћуприја, а народ опет
обузе радост и нада за срећан исход за-
почетог предузећа. Одушевљење је било
велико и народ се закле на верност цару
Јосифу II. Али одмах Михаљевић би при-
моран да се повуче на север, да би се по-
вратио тек у јесен исте године. Од тада за
даљу акцију Јагодина беше полазна тачка.
Одавде су фрајкорци продирали до Ниша,
а преко Таборишта (доцније више о њему)
и Крагујевца до Краљева (заузето 20 но-
вембра). 2-1-1780 пође Михаљевић на Кру-
шевац са осам компанија и два ескадрона
коњице. 4 јануара Крушевац је био
освојен.

Акција фрајкораца не престајаше.
Док је једно одељење оперисало у обла-

57

сти Западне Мораве, дотле је главна акци-
ја вођена према Нишу. Тако 5 и 6 марта
био је успешан поход на Алексинац, али
овде беше и крај, то је био и последњи
успех фрајкораца. — Цар Јосиф умре 20
фебруара, а замени га брат Леополд, који
је имао намеру да се остави империализма
Јосифова и да посвети пажњу унутра-
шњем уређењу своје земље. Затим Пру-
ска, савезница Турске, спремала је напад
на Аустрију са севера. У таквим прилика-
ма није се могао водити рат на југу ради
освајања, када на северу прети опасност
за опстанак. Стога се рат прекиде, и ау-
стриска се војска полако повлачила, док
су Турци полако надирали за њом. Мањи
отпор даде једно одељење фрајкораца
код Параћина и Ћуприје, а 2 септембра
био је последњи отпор код Хасан-пашине
Паланке. У октобру исте године фрајко-
ри су били већ растурени.

Даљи догађаји који би се тицали Ја-
годинског округа тичу се и целог Београд-
ског пашалука. Ево како су се развијали.

Када је Аустрија са Русијом заратила
против Турске, није се могло унапред уви-
дети какве ће све промене за кратко време
настати у међународној европској полити-
ци. Цар Јосиф II, мислећи да ће стално,
остати ситуација онаква каква је била кад
је започео рат, радо је говорио о лепим
успесима и о добицима од побеђене Тур-
ске. Али у погледу међународне политике,

58

у погледу политичког држања европских
држава једних према другима, ове године
у време рата Аустро-Угарске са Турском
беху испуњене брзим и ненадним преокре-
тима, жељама да се за себе искористи по-
вољан тренутак и неприлике суседа, по-
литичким подваљивањима, бунама, а из-
над свега дође 1789 велика француска ре-
волуција. — Енглеска створи тројну али-
јансу са Пруском и Холандијом; Пруска
хоће да искористи за себе незгодан по-
ложај Аустрије због рата са Турском, због
белгиског устанка и непомирљивог држа-
ња Мађара, и да извуче територијалне до-
битке од Аустрије; Енглеској се ово не до-
пада и хоће да напусти Пруску, јер жели
да заштити Аустрију, али, наравно, с тим
да се Аустрија одвоји од Русије, која је
тада била највећи непријатељ Енглеској
у Европи. Истом умре и Јосиф II, после
кога наступи промена у аустријској спољ-
ној политици. Јер, као што је напред ре-
чено, нови цар, брат Јосифов Леополд,
имао је намеру да среди своју земљу уну-
тра, а да напусти Јосифову освајачку по-
литику. У целом овом сплету разних теж-
њи и циљева главну реч је водила Енгле-
ска, чију је мирољубиву политику водио
Пит Млађи. Најзад све се сврши тиме: да
буде све по старом — бћНиз дчго аШе ћеПшп.
Јер кад ни Пруска није смела да загризе
јабуку и да зарати са Аустријом, онда је
хтела да бар спасе своју савезницу Турску.

59

Околности су биле такве да је исход из
овог био једино закључење мира на осно-
ву предратног стања. Јула месеца 1790 у
Рајхенбаху у Шлезији било је закључено
примирје између Аустрије и Пруске, која
је том приликом заступала Турску као
своју савезницу. На основу овог примирја
било је потписано примирје 19 септембра
у Ђурђеву између аустриског главноко-
мандујућег Кобурга и великог везира.

Али од закључења примирја до за-
кључења мира има још доста. Пре свега
примирје је било закључено на девет месе-
ци, те се није морало журити: у овом вре-
мену несталности наићи ће можда трену-
так када се може погазити дана реч и за-
немарити потписана хартија. Ипак се није
много ни отезало. Већ 30 децембра 1790
отвори се у Свиштову конгрес за закљу-
чење коначног мира. На конгресу беху
присутни делегати зараћених страна и
тројне алијансе. Међутим, до споразума се
није дошло, и преговори се обуставише
(10-11-1791). Догађаји у Европи мамили су
Аустрију да и даље отеже са преговорима,
стога, чак половином маја ови беху на-
стављени, но и тада се не дође до спора-
зума. 8 јуна преговори беху прекинути,
али истом предузе се и спремање за нову
војну-

Најзад, потреба нове политике према
дотадањем савезнику, Француској, чији
краљ беше враћен из бекства и заточен,

60

нагна Аустрију да једном рашчисти терен
на Истоку. Стога се 19 јула наставе прего-
вори, а 4 августа свечано је објављено пу-
цањем топова потписивање уговора о
миру — и то на основу статуса кво. По чл.
4 Свиштовског мира Србија остаде под
Турском.

Кад су Срби сазнали да се примирје
припрема између Аустрије и Турске и да се
говори о статусу кво, природно је да су се
веома уплашили, јер ко је сада смео Турке
да сачека? Због тога се одмах морало гле-
дати на који начин да се заштите од тур-
ског беса, кад већ морају да остану под
Турском. Који су то борци који ће сав свој
труд уложити да спасу разочарани српски
народ од очите пропасти? То беху три ду-
ховне вође у ово време, три духовна лица:
Стеван Јовановић архимандрит манастира
Троноше и са њиме Јован Миловић јаго-
дински прота и Василије Радосављевић
игуман манастира Студенице. Још раније
Стеван Јовановић био је упутио једну мол-
бу на бечког цара преко карловачког ми-
трополита Мојсија Путника; али сада, кад
се сигурно види неуспех устанка и опа-
сност од Турака, морало се још енергич-
није тражити бар нека осигурања за жи-
вот. Баш када се припремао прекид рата,
састаде се у Темишвару, 15 августа 1790 г.,
сабор да изабере новог митрополита, јер
Путник беше умро. Стеван Јовановић нау-
ми да преко сабора упути молбу цару.

61

Зато је била спремљена једна молба и то
потписана од народних кнезова и виђени-
јих људи из Подриња, Ваљевског, Шабач-
ког и Јагодинског округа, од самог Сте-
вана Јовановића, а и од Василија Радосав-
љевића. Последња двојица су и однела
молбу на сабор. Молбу су предали цар-
ском комесару да је овај спроведе цару у
Беч. У њој није било одређених захтева и
тражења већ једино — заштита од Турака.
Но и од ове молбе не би ништа.

Носећи на себи одговорност за уста-
нак, Јовановић и Миловић нису смели,
нити су могли чекати да се закључи мир, а
за Србе да се не донесе никаква одредба,
која би их макар колико узела у заштиту.
Стеван Јовановић је подигао Подриње на<
устанак, а други је заједно са Кочом Ан-
ђелковићем делио народу прокламације и
позивао га на оружје. Затим је био коман-
дант једног одреда на Морави, а кад Коча
оде из јагодинског краја, он ступи у фрај-
кор Михаљевића. Кад се најзад и фрајкор
растури, Миловић пређе у Руму без игде
ичега, јер није био официр да би добио
пенсију као други. Ма да није имао право
на пенсију, ипак оде у Беч да се обрати лич-
но цару. За њим, почетком фебруара 1791,
стиже и Јовановић. Они су се у Бечу нашли
и одлуче да што пре поднесу молбу лично
цару, јер ево конгрес заседава у Свиштову,
а о Србима нико не води нимало бриге.
Том приликом Миловић је добио пенсију,

62

док је Јовановић добио само повишицу
већ раније додељене му пенсије. Јован Ми-
ловић врати се из Беча раније, а Стеван
Јовановић негде у априлу.

Ових дана конгрес у Свиштову није
радио, био је прекинут, али припремао се
наставак преговора. Тада Срби, и поред
оне молбе у Бечу, реше да се и конгресу
обрате. Али сада тражења Срба узимају
сасвим други карактер, и од обичне молбе
за амнестију Стеван Јовановић, Миловић
и Радосављевић пуштају у народ проглас
у коме се тражи аутономија Београдског
пашалука. Спорно је питање одакле је до-
шла овима ова идеја. Ипак главно је то,
да је она убачена у народ и да ће имати у
устанку под Карађорђем утицаја, ма да то
неки оспоравају. У прогласу се позивао
народ да пошаље нову молбу конгресу у
којој ће тражити да сами Срби себи суде и
да цару отсеком данак плаћају. А није ли
зар ово скоро исто што се и молбом сул-
тану од 1804 г. тражило за Београдски па-
шалук? — Потписивање молбе није се мо-
гло сачекати, пошто је конгрес већ био
засео (13 маја), те Стеван Јовановић по-
хита на конгрес да усмено изнесе српске
жеље. Међутим, онима на конгресу није
било стало до српских жеља и Јовановића
силом врате из Темишвара у Београд. Тако
овај човек би насилно спречен да се заузме
за свој народ. Љут због овога, Јовановић
се одрече аустриске пенсије и врати се у

63

свој манастир Троношу. А свиштовски се
мир закључи и без присуствовања српских
изасланика.

Свиштовским миром (4 чл.) Срби су
добили само амнестију за учешће у рату;
—• и још једно горко искуство са Аустри-
јом. После овога Срби више нису имали ни
у кога поверења и повуку се у себе саме,
разочарани у својој нади, но ипак чврсти у
вери да ће и они једном бити слободни-
Тако надајући се више у себе него у дру-
гога, Срби су сачекали 1804 годину. — Нај-
зад, шта је било са Београдским пашалу-
ком после одласка Михаљићевог фрајко-
ра? Како су се ствари у њему развијале од
поновног доласка Турака до 1804 године?

Средином 1790 јасно се видело да Ау-
стрија није више у стању да води и даље
започети рат, јер је Пруска притискивала
са севера. Одмах је стао расти број турске
војске на граници Београдског пашалука.
Тако у јулу месецу Дели-Ахмед држаше
код Ћуприје 1.000, а Хаџи-Бишћа код Ја-
године 6—700 војника. Овде је свакако
било највише оних који су истерани из па-
шалука и сад први чекају на улазак. После
закључења мира у Свиштову, Аустријанци
су имали да предаду Турцима заузете гра-
дове, које су били задржали и после закљу-
чења примирја. Градови су се имали пре-
дати са целим утврђењима не рушећи их.
Са овом предајом градова ишло је споро,
јер поред осталога и Турци нису били
спремни за њихов брзи пријем.

■64

Одмах по закључењу мира, за београд-
ског везира постави султан Абу-Бећир
пашу. Нов везир стиже у Ниш 23 септем-
бра. Како је Дели-Ахмед и сад водио глав-
ну реч код јаничара из Београдског паша-
лука, то нови везир нареди да се овај
убије. Истом нови везир објави забрану
уласка јаничара у поверени му пашалук.
Види се да је Порта озбиљно схватила пи-
тање Београдског пашалука, који је за
Порту био један од најважнијих. Требало
је завести ред и мир и економски га по-
дићи. Са Србима се имало поступити нај-
уљудније. Ово последње нарочито је било
потребно ради задржавања Срба од се-
љења у Аустрију, у коју је више хиљада
породица пребегло плашећи се турске нео-
бузданости, те велике просторије у Србији
беху остављене пусте-

После угушења једне мање буне јани-
чара у Нишу, Бећир-паша дође у Београд
и објави амнестију Србима учесницима

У рату.
Јаничари су се били разишли по окол-

ним пашалуцима и отуда посматрали шта
се ради у Београдском пашалуку. Њих је
болело што су овако истерани без ичега,
док њихова добра сада други ужива- Они
то нису могли мирно гледати, стога се ста-
ну припремати да покушају насилни по-
вратак на своја места. Они се стану окуп-
љати у марту 1792 око Ниша, а у јуну и око
Ваљева. Код Ваљева беше их неколико хи-

65

љада, и одатле су преговарали са везиром.
Њихово тражење је одбијено, а кад су
чули да из Босне на њих иде велика војска,
они су се и растурили (у јулу месецу). 22
јула, пак, оде Бећир-паша на ново место, у
Битољ, а одмах га замени, исто тако добар
човек, Мехмед-Пекмеџи. Пекмеџи је био

још одлучнији противник јаничара. Но ја-
ничари око Ниша се побуне, уз то се стану
још прикупљати и полако силазити низ
Мораву к Дунаву. Тако дођу до Пожарев-
ца. Чим ово чује везир, пошаље им у сусрет
два одреда војске, један Дунавом а други
сувим преко Мораве. Истом позове и Србе
у помоћ, али се ови не одазову. Први од-

ред би побеђен, други није могао да пређе
преко надошле Мораве и тако се обадва,
не урадив ништа, врате у Београд (крајем
августа). Јаничари заузеше Смедерево.

После првог успеха већ 30 августа били су
јаничари на Врачару. Кад преговори са па-

шом нису успели, они нападну на варош
и заузму је 3 септембра. Одмах се настави

напад на град, али без успеха. После ово-
га настану поновни преговори између ве-

зира и јаничара, но и ту не беше успеха.

Кад су јаничари чули да везиру придолази
помоћ и да је Порта одлучно против

њих, поново ударе на град 23 октобра и
за кратко време заузму га. Пашу су ухва-
тили. Са њиме су сасвим лепо и уљудно

поступали и оставе га и даље у његовом
звању- Но везир је био у ствари роб јани-

Темнићски Зборник 5

66

чара. Београдски пашалук опет паде у
руке јаничарима, који сад стану заузимати
своја стара места.

Ипак јаничари не остадоше дуго на
миру, јер на њих пође војска из Босне и
од Ниша. Они се стану припремати за от-
пор и заиста 7 новембра одбију босанску
војску. После овог првог успеха обратили
су сву пажњу на јужну војску, која је била
много јача од босанске. Сад су јаничари
имали издржати одлучан удар. После су-
коба у Ресави и једне чарке код Гроцке ја-
ничари су били побеђени, а у Београд уђе
јужна војска на челу са Топал-Ахмед-па-
шом (26 новембра). Јаничари и по други
пут буду побеђени и истерани из паша-
лука, а нови везир предузме све мере да
одржи потпун ред у вароши.

Сада се, пре свега, постави питање ве-
зира. Топал је радио све без питања Пе-
кмеџија, а овај се већ могао надати злу
гласу. Тако и би: 16-1-1793 три репа беху
одузета од овога, а 21-1- везиром Београд-
ског пашалука постаде Топал-Ахмед-па-
ша. Али ни Топал не беше у вољи Порти,
те у јуну исте године би замењен Хаџи-
Мустафа-пашом, човеком добрим, ма да
мало себичним и користољубивим. Овај
нови везир имао је извести ново уређење
пашалука и за Србе учинити све колико се
то може. Међутим, ове намере одмах беху
ометене новим нападом јаничара од По-
жаревца. Јаничари дођу до Колара, но ту

67

их Срби (први пут на страни Турске) од-
бију (1 и 2 августа). Како је и босанска
војска пристизала, јаничари се повуку
преко Јагодине и оду у Видин. Срби су се
показали храбри и одани приликом одби-
јања јаничара и везир их задржи да чувају
Београд, јер је видео да су му његови вој-
ници неверни- (У сукобу код Колара неки
су од везирових Турака пуцали на Србе).

Још у пролеће 1794 пронеше се гласови
о новој акцији јаничара. Додуше од овога
није било ништа. Њихова снага је била
исцрпљена и морали су се мирити са суд-
бином. Дипломатски покушај да им Порта
изађе у сусрет није успео. — Али у Видину
у ово време заседе Пазваноглу, Портин од-
метник, и он поведе опозицију против ре-
форама Султанових. С његовом појавом
настаје нов период јаничарске акције.

Када је пак одбијен напад јаничара у
августу 1793, одмах је Мустафа стао заво-
дити новине у Београдском пашалуку. По-
четком августа беху прочитана два фер-
мана, којима се даје право Србима да има-
ју своје сеоске кнезове и оборкнезове, а да
Турци немају никаква посла по српским
селима. Затим решено је да се по друмо-
вима оснују ханови, да Турци приликом
путовања не би досађивали Србима, већ
да имају ханове за свратишта и преноћи-
шта. Најзад, на Велику Госпођу одржа се у
Београду скуп Срба првака, на коме беше
присутан и Мустафа везир. На том скупу

68

решено је шта има да се тражи од Порте,
што би она званично и потврдила.

Порта је била о овоме извештена и
она науми да прими молбу Срба. Почет-
ком 1794 стиже први ферман. Он је прочи-
тан 1 фебруара, а садржао је одредбе да
везир прикупља приходе, да спахије ста-
нују У Београду, да се плаћа 15 гроша по-
реза на пореску главу за Султана и 1 грош
за скупљача, да паша држи 600 људи. За-
тим је забрањено кретање Турака по се-
лима, а плата муселима и кадија смањена
је испод половине пређашње плате. 16 фе-
бруара дозволи се новим ферманом сло-
бода дизања цркава, а трећим пак (од 12
до 15 марта) беху одређене нове дажбине
и поновљена одлука, да Срби не дају ни-
шта беспосленим Турцима. (Порта је, да-
кле, отступила од молбе Срба тиме, што
није усвојила да се порез плаћа отсеком).
На тај начин ударен је темељ новој уредби
Београдског пашалука, чији ће се утицај
осећати и доцније. Мустафа-паша стече
глас „Српске Мајке“. Главне добити су:
тачно одређена пореза коју су истина још
Турци купили (до 1796), слобода вере и
народна војска, која је по одлуци на Го-
спођинској скупштини имала да брани па-
шалук- Додуше ово последње се не оства-
ри, већ само остаде као покушај.

Речено је да од појаве Пазваногла у
Видину од 1794 године настаје преокрет
у отпорности јаничара против Султано-

69

вих рефорама, које су ишле на то, да из-
баце јаничаре из војске као застарео и
штетан елеменат. Пазваноглу је био на
челу јаничарске опозиције, а по снази ра-
ван самом Султану. Од 1794 био је стално
на ратној нози са Портом. Ипак Порта би
принуђена на мир са Пазваноглом (почет-
ком 1796). Овај мир не потраја дуго и већ
почетком наредне године Пазваноглу по-
нова зарати са Портом. Једна од његових
војска дође до Ниша, али га не освоји. У
јесен исте године посла Пазваноглу две
војске на Београдски пашалук. Једну је
водио Тосун-бег од Ниша Моравом, а дру-
га је ишла на Смедерево, па одатле на
Београд. Ипак Хаџи-Мустафа успе помо-
ћу Срба да отера ову војску (крајем 1797
и почетком 1798). Том приликом нарочито
су се одликовали Срби, који су углавном
и били главни борци. Турци пак с југа до-
пру до Јагодине, где им исто тако Срби
изађу у сусрет. Ту српску војску сачиња-
вали су углавном Јагодинци. Петар Јокић,
који је у првом устанку био Карађорђев
буљубаша и чије је причање о првом
устанку забележио М. Ђ. Милићевић (Спо-
меник С. К. А. 14), каже да се Тосун био
затворио у Јагодини у једну џамију, и то
са свега двеста људи- Само, Тосун је био
у договору са Мустафином војском, па
кад му запрети опасност, Мустафини га
Турци пусте ноћу те умакне преко Ћу-
прије. Ови сутрадан одговоре да је Тосун

70

побегао крадом. Тако углавном Мустафа-
паша сачува Београдски пашалук од јани-
чара. Дакако, заслуга за то не припада
Турцима, већ, без сваке сумње, има се за
то Србима захвалити- Срби су већ знали
да њихова борба против јаничара доноси
добро прво њима самима.

Пазваноглу већ је био дозлогрдио
Порти својим неделима, стога се морао
тражити крај оваквом стању. Порта
наиме пошаље на њега војску, али Пазва-
ноглу победи и тиме примора Порту да
испуни његове захтеве. С обзиром на ме-
ђународни положај у коме се тада Турска
налазила, који је био неповољан, видело
се да ће се Пазваноглу морати сасвим по-
пустити. Приликом преговарања између
Порте и Пазваноглу, поред осталога, беше
дозвољено јаничарима — да уђу у Бео-
градски пашалук! Мустафа-паша и Срби
ваљда се ничему горем нису могли надати.

Јаничари су се по уласку у Београд
прво држали Портине наредбе и нису пра-
вили никаква насиља. Али то беше само за
мало. У Београду су главну реч водили
њих четворица јаничара: Аганлија, Кучук-
Алија, Мула-Јусуф и Мехмед-Фочић-ага.
Њима Хаџи-Мустафа беше само играчка,
па када им је изашла из воље, они су је и
уклонили. Тако „Српска Мајка“ настрада
1801 године.

Јаничари су били после повратка лра-
ва напаст и необуздана сила у Београд-

71

ском пашалуку. Њихова зла нису имала
мере, а у народу мисао за слободни дах и
сигуран кров над главом полако сазрева-
ше. Ипак Срби се обратише још јед-
ном Султану за помоћ, али Султанова опо-
мена Јаничарима — остаде само опомена.
Српски вођи хајдучких чета стали су већ
правити план за ослобођење од ове тур-
ске немани. Тих хајдучких чета било је
тада по свој Шумадији. Оне су крстариле
с једног краја на други, пазиле на кретање
Турака и колико се могло заштићавале
своје од зулумћара- Но случајно за ово
припремање Срба дознају јаничари у Бео-
граду и реше да предухитре Србе. То њи-
хово дело била је чувена сеча кнезова по-
четком 1804 г., а то је упраЈзо непосредан
повод за први српски устанак. Тада започе
ново доба српске историје.

Када су они започели са сечом кне-
зова, Срби су већ били изабрали себи свог
вођа и фебруара месеца пуче прва српска
пушка у знак опште буне против злотво-
ра. Црвен барјак беше развијен, инебонад
Шумадијом засија црвеном светлошћу.
Под њом ће напаћена раја са врховним
вођем својим Карађорђем Петровићем
силно потрести и раздрмати зачмалу сред-
њевековну некада силну турску царевину.
Ширина и важност догађаја у устанку за-
хтевају да се даље излагање ограничи са-
мо на Јагодински округ.

Српски се устанак разви веома брзо,

72

и Срби идући од Рудника на Крагујевац
дођу у Баточину, па одатле крену на Јаго-
дину. Тада се у Јагодини налазио Кучук-
Алија, који је био похитао на југ да набави
још војске, пошто је нису имали довољно
у Београдском граду. У Јагодини је нашао
вођа крџалија1) Гушанац-Алију. Кад су се
њих двојица налазили у Јагодини, стигну
и устаници. Али први устанички удар на
Јагодину би одбијен. Том приликом беше
се и Белица разлила. Устаници су ту заи-
ста настрадали, јер изгубише 150 људи, 50
беху рањени, 20 заробљени. Ово је Србима
био знак да имају бити неотступни. И
заиста храбри Левчани и Темнићани за
кратко време очистише цео јагодински
крај од Турака, а 16 марта заузеше и Јаго-
дину. Левчани и Темнићани, као и за вре-
ме Кочине крајине, били су прави борци и
прегаоци, јер док је Карађорђе пред пр-
вим нападом на Јагодину само прошао
кроз Левач, — добио је 2.000 нових вој-
ника. Тако се Јагодинци достојно одазову
свом узвишеном позиву- Када су ослобо-
дили свој крај, онда су могли помоћи и
осталој још неослобођеној браћи и бо-
рити се у свим бојевима за очување сте-
чене слободе и слободног огњишта.

Даље све до 1809 није се догодио ни
један важан догађај у Јагодинској нахији,

Џ Крџалије су ;нека врста п.устахија, који се само сво-
ме вођи покоравају. Име им долази од бугарског села Крџ,
одакле воде порекло.

73

јер све борбе су вођене на граници, изван
ослобођених крајева. Ова, пак, 1809 го-
дина била је несрећна за Србе, јер тада за
мало стаде, па да Турци опет постану го-
сподари Београдског пашалука. Кад срп-
ска војска би разбијена на Делиграду,
Турци навале низ Мораву. Од Ћуприје
једно одељење турске војске пређе на
леву обалу Мораве и крене у Шумадију.
Али Срби их дочекају на Липару испод Ја-
године и сузбију их назад. Један део исте
ове турске војске под Гушанцем пошао је
преко Таборишта — за Крагујевац, но
Левчани га задрже и одбију. За то се вре-
ме и она турска војска, која је ишла де-
сном обалом Мораве, врати натраг, те тако
устаници сачувају своју тековину.

Како су Турци стално пазили на зго-
дан тренутак, па да продру до Ниша, то
су Јагодинци били увек на опрези. Тако
Турци 1810 навале са југа на Србију. Сада
су само мислили одмах да пређу у Шума-
дију. Стога су им Срби спремили дочек
код села Јасике, на западној Морави. Ту-
рака је било до 30.000 људи, а предводио
их је чувени Хуршид-паша. На Јасици
Срби попусте и уступе назад. Народ се по-
плаши, а Карађорђе брзо затражи помоћ
од Руса. Руси се одазову молби и пошаљу
у помоћ Србима 3.000 војника са грофом
Орурком на челу. Сједињени Срби и Руси
изађу пред Турке на Варварину, јужно од
Јагодине, и ту Турци буду побеђени. Тако
се Срби спасу и овога пута-

74

Али, ако Србе мимоиђе несрећа овога
пута, 1813 то неће бити. Јер те године Пор-
та учини огроман напор, да једном реши
ово питање побуњене раје. Зато скупи
силну војску, на 100.000 војника, и повери
је опет Хуршид-паши. Срби су били изну-
рени у рату, а затим у управљању владаше
неслога, те ова турска сила са мало труда
за кратко време заузе цео Београдски па-
шалук, и српски народ овог краја задеси
иста судбина као и толико пута раније,
кад су се у нади за слободу узалуд борили.

Турска се власт опет рашири преко
целог Београдског пашалука. Народ је
био као утучен. Мало га сад и беше овде,
јер нешто изгину, нешто настрада у збего-
вима, а добар део побеже преко Саве и
Дунава, не смејући сачекати излив турске
срџбе. Српским народом завлада гробна
тишина.

Ипак заљуљана морска пучина до са-
мога дна не може се тако лако умирити. И
српски народ беше већ сасвим свестан, да
он мора имати слободу. Због тога, ево већ
друге године после катастрофе Хаџи-Про-
дан Глигоријевић диже Пожешку нахију
на борбу против Турака. Чим је његова
пушка планула, глас је допро и у јагодин-
ски и крагујевачки крај, у коме је било
још покоје око будно и на опрези. Први
који у Јагодинској нахији прихвати по-
клич Проданов беше игуман Каленића Ни-
ћифор. Тај народни борац и мученик од-

75

мах стаде позивати народ свога краја на
устанак. Али и сада је зла судба хтела да
учини своје. Хаџи-Проданов потхват про-
паде, а Нићифора ухвати јагодински Ће-
рим-паша и пошаље у Београд. И једног
дана, поред глава осталих мученика, по-
каза се на граду и глава овог божјег па-
стира-

Но не прође мало време, па букну дру-
ги устанак 1815 године. Иако је српски на-
род толико пута доживео горко разочаре-
ње, ипак и овог пута подиже се сва снага,
да се још једном окуша срећа. — Чим кнез
Милош разви барјак слободе у Такову на
дан Цвети, одмах посла попа Филипа, не-
када војвода студенички, да диже на уста-
нак Левач и Темнић (Доњи Левач). Народ
радо дочека овај позив и за неколико дана
у селу Белици, на већ поменутом Табори-
шту, направе утврђење. Ћерим-паша чује
у Јагодини да су Турци у Крагујевцу оп-
кољени, те им пошаље један део своје вој-
ске (1000 на броју) у помоћ. Ова војска
није ни обраћала пажњу на шачицу Срба
код Таборишта. Али, кад један нишанџија
уби турског вођу Тахир-Кубура, и кад
Срби оспу плотуне, Турци се разбегну
кудкоји. Тако Јагодинци добише прву
битку у другом устанку. После неколико
дана наиђу овуда и крагујевачки Турци
бежећи ка Јагодини. Јагодинци их доче-
кају на Таборишту као и оне из Јагодине.
Покушај, пак, крајем јуна и почетком јула
да се освоји Јагодина није успео.

76

Догађаји су се и даље развијали. Уста-
нак је све више захватао, а за то време Ја-
годинци су имали да чувају пут код Бато-
чине, да не би продрли Турци из Београда,
и код Ћуприје, да не би продрли они из
Ниша. Додуше, и после је било неколико
сукоба у Јагодинској нахији: на Мајур-
ском Пољу и на самом Јухору. На Јухору
је Турке разбио Никола Мандрда из Пај-
ковца. •— У другом устанку сву темнићку
војску предводио је Милета Радојковић;
војску целог овог краја предводио је Или-
ја Вукомановић из Сабанте, и то по наред-
би самог кнеза Милоша.

Када себи у свести претставимо све
догађаје из краја XVIII и почетка XIX века
који се везују за Јагодински округ, видеће
се да је мало крајева у Србији, у којима су
се извршили тако важни историјски дога-
ђаји, као што беху ови у околини Јаго-
дине. — Рад калуђера из Љубостиње и Ка-
ленића пре Кочине крајине, затим Кочина
крајина, проглас Стевана Јовановића и
јагодинског проте Миловића, бој на Ли-
пару 1809, бој на Варварину 1810, дело ка-
ленићког игумана Нићифора, бојеви на
Таборишту — сва ова дела и ови догађаји
имају првокласну вредност у историји
стварања прве српске државе. Затим, по-
ред већ поменутих личности, имамо још
Стевана Јаковљевића, оборкнеза Јевту,
Милоја Тодоровића, Старца Пајка, Панту
Тодоровића (познати јунак на Табори-