The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Наслов: Темнићски Зборник прва књига
уредник: др. Драгић Јоксимовић
година издања:1932
место издања. Београд

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Vićentije Rakić Biblioteka Paraćin, 2021-07-20 04:19:17

Темнићски Зборник Прва књига

Наслов: Темнићски Зборник прва књига
уредник: др. Драгић Јоксимовић
година издања:1932
место издања. Београд

Keywords: темнићки зборник

101

трус. У средњем веку околина око Петру-
са звала се „Петрушка Област“. О овим
побројаним старинама нема писаних по-
датака, али о Раваници и Манасији може-
мо да кажемо коју реч више, јер нам је
њихова историја довољно позната.

Раваница. — Рекли смо да је најездом
Турака тежиште српске државе почело да
се помера на север. Напуштене су старе
српске престонице, остављене су славне
задужбине. Место Косова, Метохије и То-
плице појављују се Ресава, Левач и Гру-
жа. У Левчу се подижу задужбине, у Гру-
жи се подигоше градови Борач и Честин;
у Лепеници Градац и Петровац; на Рудни-
ку Островица. Кнез Лазар, још док се срп-
ска држава ширила и преко Косова, али
око чије се границе прибираше турска си-
ла, предвиђајући свакако скору несрећу,
— први подиже своју задужбину далеко
на север, у забаченој и шумовитој обла-
сти источно од Ћуприје, у области преко
које су раније само војске пролазиле. Та
Лазарева задужбина је данашњи манастир
Раваница, чије је зидање опевала и народ-
на песма. Манастир је подигнут 1381 годи-
не и посвећен је Вазнесењу. Исте године
кнез Лазар је дао манастиру повељу на
велики број околних и даљних села, а која
је сачувана до данас. Оно што је за нас
најважније у тој повељи, то је списак села
околине Равна датих манастиру, што нам
омогућава да видимо које је од дана-

102

шњих села постојало још онда. И заиста,
знатан је број села чија су имена иста и
данас као пре 550 година. Ево списка тих
села: Буковица — данас Буковац, Бигре-
ница, Жировница, ,,село“ Равни — Ћупри-
ја? — Исаково, Мукаве—Мућава, Горња
и Доња Супска, Стањевци — Стењевац,
Даржмировац — Дражмировац, Горња и
Доња Глоговица — Глоговац, Балаин —
Балајнац, Поповци — Поповићи, Дубица
— Дубница, Прошиновци — Прошинац,
Суботица (која је имала и трг) и Гложа-
не.1 Кад овом броју додамо и број оста-
лих села поменутих у повељи, види се да
је данашња Ресава у оно време била заи-
ста напредан крај, густо насељен, у чијем
једном селу налазимо и „трг“.

Манастир је био ограђен зидом, на
коме се уздизало 7 кула. 1391 године овде
је пренето тело кнеза Лазара са Косова.
Лазарево предвиђање скоре катастрофе
брзо се обистинило, јер ево већ 1427 годи-
не Турци ударају на Раваницу. Тада су
Срби у друштву са Мађарима одбили Тур-
ке и спасли манастир. Али за кратко вре-
ме, јер 1438 године „изиде емир и расипа
град Раваницу“, каже један стари запис2.
Треба споменути још једну ранију несрећу
Раванице: то је пожар 1398 године, који

*) Ргапја М1к1о§1<5, Мопитеп1а вегМса, 186. — Сем тога
у једној повељи деспота Ђурђа, поред других села, налазимо
и ова: Горња Мутница, Шалудовац, Буљани, Извор и Плана.

2) Љуба Сто.јановић, Стари српоки запиои и натписи
VI, 9968.

103

је забележен такође у једном старом
запису1-

Раваница је без сумње настрадала
приликом турских налета; али чести поме-
ни Раванице почетком новог века говоре
да је она брзо оправљена и процветала. —
1568 године посетио ју је један странац,
који је пролазио овим крајем. То је чуве-
ни Вранчић, с ким је био и Пигафети, пу-
тописац његовог пута. Он је, Пигафети,
опширно описао Раваницу. — Има четири
куле около, доста срушене; али манастир
је читав. Калуђери живе слободно и баве
се својим пословима. Црква има и једно
звоно, које може да звони тихо, да се не
би чуло далеко. Кров цркве је од олова,
што значи да Турци нису скидали први
кров. Врата црквена су мраморна. У цркви
је тело кнеза Лазара, коме се види изнад
покрова једна рука украшена рубинима.
Црква је и унутра лепо очувана, са укра-
сима и сликама Лазара, Стевана и разних
светаца, па чак има слика и „грчких капе-
тана“21. — У белешкама с пута ДавидаУнг-
нада из 1593 године има такође помена о
Раваници. Док су се путници задржавали
у Параћину, посете их раванички калуђе-
ри и даду им поклон: јагње, неколико гла-
вица кисела купуса и мешину вина. Пут-
ници су дуже разговарали са калуђерима3.

1) 11>1с1ет.
2) КаТ С, 132.
3) КаЈ СХП, 221.

104

По свему овоме види се да је Раваница би-
ла заиста оживела и напредна.

У XVII веку у Раваници се пишу књи-
ге и оправљају се калуђерске ћелије. Тих
година Раваницу је посетио и патријарх
Пајсије, последњи наш биограф1.

Овај напредак Раванице био је пре-
краћен ратом аустро-турским с краја XVII
века. Када оно патријарх Арсеније Чарно-
јевић 1690 године пређе са многобројним
српским породицама у Аустрију, онда и ра-
ванички калуђери напусте манастир и по-
ђу испред Турака. Том приликом раванич-
ки калуђери понесу са собом и тело кнеза
Лазара2. За неколико година тело кнеже-
во ношено је од места до места, али 1697
године би донето у фрушкогорску Рава-
ницу—Врдник3, где се и данас налази.

После ове несреће раванички калуђе-
ри су ишли у Москву да траже дозволу за
купљење милостиње4. Они су доцније би-
ли стално у вези са Русијом, одакле су и
књиге доносили.

У поновном аустро-турском рату 1716
—1718 године, мало опорављена, Равани-
ца се опет запусти, беше много оштећена:
припрата срушена, ћелије разваљене- Али

!) Павле Вујевић, Раваница — чланак у Народној Енци-
клопедији Ст. Станојевића III, 621.

2) Л>уба Стојановић, Стари српски записи и натписи
III, 5284.

з) Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи
III, 5289.

4) Пмбет I, 1984.

105

за три године све се оправи, манастир
оживи, у њему се отвори и школа, у којој
ће се многи научити писмености. — За
време „Кочине крајине“ Раваница је игра-
ла видну улогу, била је логор српске вој-
ске. Зато јој се Турци освете, запаливши
је априла 1788 године. Али већ 1794 годи-
не Раваница је била опет поправљена и
проради. У првом и другом устанку Ра-
ваница је више пута рушена и паљена. Ми-
трополит Петар Јовановић лепо ју је
оправио, споља окречио и довео у ред.

Манасија. — Као што је кнез Лазар
подигао у Ресави један вечити спомен, та-
ко исто учинио је и његов син деспот Сте-
ван Високи, подигавши у Ресави град и
цркву Манасију.

Манастир се налази на реци Ресави,
више Деспотовца. У народу је познат под
именом „Манасија“. Црква је посвећена
св. Тројици. Зидање манастира започето
је 1407 године. У цркви је деспот Стеван
направио себи гробницу. Манасија је
управо град, утврђење. На зиду су куле, а
унутра: црква, двор и потребне зграде. То
је управо замак са свима потребама за жи-
вот једног владара. Међу кулама истица-
ла се нарочито деспотова кула, на север-
ном делу града, у којој су се до скора очу-
вали мазаици и мермерне плоче. „Нарочи-
то је деспот обратио пажњу на живопис
у цркви, и због тога је довео мајсторе са
острва и са разних страна. За позлату

106

нимбова око глава светитеља и орнамена-
та употребљено је обилно злато. У једном
познијем летопису вели се, да ресавског
живописа нема нигде“. Колико је имала
значаја Ресава (Манасија), понајбоље све-
дочи онако развијена у њој наша средње-
вековна књижевност: Ресава је била у то
време наш Универзитет. „Ресавска школа“
била је чувена. — При навали Турака Ре-
сава је често нападана, најзад 10 маја 1458
године заузе је Махмуд Паша1.

Све до почетка XVIII века о Ресави
нема помена. Али тада су њени калуђери
били у вези са онима из Мораче у Црној
Гори. У једном извештају од 1733 године
вели се да је црква имала мунаре и да је
припрата разрушена. 1735 године припра-
та би обновљена. 1806 године Ресаву об-
нови кнез Милија Здравковић, но 1809 го-
дине експлодира буре барута у припрати,
те учини квара. Идуће године поново је
оправљена; 1845 године покривена је
лимом.

Видели смо да многим селима у Ћу-
приском округу има помена још у сред-
њем веку. Поред ових средњевековних
места помиње се још једно, данас варош
као и Ћуприја. То је Параћин. — Постоје
три средњевековне повеље у којима се по-
миње Параћин2. Први нама познат помен
Параћина је у једној повељи кнеза Лазара,

1) К. Јиричек, Историја Срба I, 172.
2) Сада у току штампања нашао сам ,још једну повељу,

у којој се помиње Параћин.

107

дариваној Лаври св. Атанасија у Св. Гори.
Ту се Параћин зове „трг Паракинов Брод“.
Ова повеља је оштећена, те се не зна из
које је године. Други пут Параћин се по-
миње 1398 године у повељи манахиње Ев-
геније дариваној истом манастиру. На тре-
ћем месту Параћин се помиње у повељи
Ђурђа Бранковића од 1452 године, такође
дарованој Лаври св. Атанасија. Овде се
Параћин помиње „трг Паракин са панагу-
ром“ћ Прво што сазнајемо о Параћину, то
је: имао је трг, код кога је био газ, прелаз,
брод на Морави; а у XV веку у њему се
одржавао и вашар, „панагур“. Првобитно
му је име дошло од газа на Морави и
имена његовог сопственика, „Паракинов
Брод“, али већ у идућем веку Параћин има
своје данашње име „Паракин“, данас „Па-
раћин“.

Судећи по ономе што је имао: газ, трг
и вашар, Параћин је по важности био од-
мах иза Равна. Налазио се на лепом месту,
богатом, на прелазу преко Мораве, стога,
је и имао услова да се развије. Међутим
после пропасти 1459 године и „Паракин“
и „Равно“ задеси несрећа као и остала
српска средњевековна места.

Поред прелаза преко Мораве код Па-
раћина, у раваничкој повељи помињу се и
прелази код Равна, Обрасца и Гложана.

0 Стојан Новаковић, Законски споменици, 949,
497 и 504.

108

Но није невероватно да их је још било, са-
мо нису поменути. Ти чести прелази преко
?^ораве говоре како је била жива веза из-
међу данашње Шумадије и Источне Срби-
је. То је било време, када су кроз ове кра-
јеве пролазили лепо изграђени путеви и
преко Мораве прелазили гласници од Бор-
ча, Честине и Рудника за Манасију и
натраг.

Ћуприска нахија до првог устанка

С доласком Турака све прође, све се
угаси и учмалост завлада свуда. За читав
век и више ни помена о Ћуприји и Пара-
ћину. — Међутим, кад се стање мало сре-
ди, турско царство учврсти и ступи у везу
са западним дворовима, осети се мало ве-
ћа живост и у нашим крајевима. Од поло-
вине XVI века, нарочито Моравском До-
лином, стадоше пролазити посланства ев-
ропских дворова за Цариград. Са пута
тих посланстава остале су белешке и днев-
ници, те нам се тако даје могућност да са-
знамо штогод о нашој земљи из тог мрач-
ног периода наше историје. Како је глав-
ни пут ишао и преко крајева о којима го-
воримо, то и о њима има помена у тим пу-
тописима. Истина, тамо нећемо наћи оби-
ље података, али ипак их има.

Код путописаца у новом веку налази-
мо прво помен о Параћину, доцније и о
Ћуприји. Изгледа, прво Јован Бецек по-

109

миње Параћин и то 1564 године. Бецек је,
као царски курир, на своме путу за Цари-
град ишао на Јагодину, па преко- Мораве
дође у Параћин. Бецек бележи Параћин
ВатаШсћјц, што је јасно да име није измење-
но. Ту у Параћину преноћио је у караван-
серају1. — Чињеница да Параћин има ка-
равансерај значи да он није обична палан-
ка или насеље, већ знатније место на глав-
ном путу, путничка станица, која треба да
има оне потребе што их путници изискују.
Није Параћин што и Јагодина, али он је
на прелазу преко Мораве, он има услова
да се развије. Други важан податак код
Бецека је о правцу моравског пута. Доду-
ше, не налазимо то прво код њега. Још
1433 године прошао је левом страном Мо-
раве Бертрандон де ла Брокијер. Уствари,
пут је још раније, у XIII веку, почео скре-
тати са десне на леву страну Мораве. Пре-
лаз преко Мораве био је код Ћуприје и
Параћина („Паракинов Брод“), одакле се
ишло старим путем, на више места рим-
ским насипом. Бецек је први путник који
путује овим правцем и говори о прелазу
преко Мораве и о Параћину, — док је Бро-
кијер држао све леву обалу, идући од
Крушевца кроз Темнић (Доњи Левач). По-
сле Бецека махом сви путници, који иду
долином Мораве, ићи ће овим правцем,
остављајући који податак о Параћину,
доцније и о Ћуприји.

1 Вах! Југословенске академије ГХХХ1У.

110

1567 године Вранчић поново иде за
Цариград, одакле се враћа идуће године.
Његов пут описао је Пигафет, који је, ви-
дели смо, оставио и опис Раванице. Пига-
фет каже за Параћин (Ратассћт) да је ,,лепа
варошица односно варош“. Поред Пара-
ћина протиче река бсегтакоа, данас Црница,
и улива се у Мораву1. Интересантно је
што овај странац назива Параћин варо-
шицом „односно варош“. Да ли је Пара-
ћин заиста имао услова да се назове варо-
ши? Вероватно, Параћин је, насељен спа-
хијама, био боље уређен од осталих места,
сем тога имао је каравансерај за путнике.
Затим, ту су продавнице намирница и по-
требних ствари за путнике. — Неколико
година доцније, 1573 године, овуда прола-
зи Давид Унгнад. У опису његовог пута
такође се помиње Параћин (Вагаскћт, Вата-
8'с1) поред кога тече река ХЈегтга2.

Други Унгнадов пут из исте године
описао је Стеван Герлах. Герлах каже за
Параћин (Рагакт, Рагаћзсћт): „И ово је отме-
но и велико место с красним баштама;
кроз њега протиче једна речица; одавде
води весео и раван пут све кроз необдела-
не њиве и поља. Види се да је у овој до-
лини некада било лепих поља и ливада,
као што смо и сад међу брдима видели
једну добро обрађену њиву.“ Ова Герла-

!) 1ћк1ет С.

2) ТћИет СХП, 221.

111

хова белешка потврђује да је раније овај
крај био насељен и обрађен, али после
освајања све је запустело, преостао народ
се повукао у брда ради боље сигурности.
—- Но при повратку из Цариграда 1578 го-
дине Герлах каже да је крај око Параћина
обрађен и засејан. Становници Параћина
су Турци и Цигани1. И раније је параћин-
ско поље било обделано, али вероватно
да је сада било још боље.

1583 године путује за Цариград цар-
ски посланик Павле Ајцинг. Његов пут је
описао Андрија Волф. — Путници су се
превезли преко Мораве и дошли у „турску
варошицу“ РагаћбсћЈп. Али са истог пута по-
стоји и један дневник у коме се Параћин
назива селом2. Исто тако Мелиор Безолт,
путописац пута царског посланика X. Лих-
тенштајна из 1584 године, за Параћин ка-
же да је село и то „рђаво село“. Али има
леп камен и оловом покривен каравансе-
рај; у њему су с обе стране собице с дим-
њацима, где путници зими станују и кува-
ју“3. Сем ове последње двојице, и један
Француз каже да је Параћин село. —- Ови-
ма последњима Параћин је изгледао сва-
како као и Пигафету, који га зове варо-
шицом и вароши. Такав је случај и с дру-
гим местима да их зову селом и вароши,

*) Ч. Мијатовић, Пре триста година: Гласник СУД
XXXVI, 205 6.

2) На<1 Југословенске академије СХХ1Х, 29—30.

.3) ИдШетп, 61.

112

као оно Јагодину, која је имала мраморну
џамију, турску школу и купатило по узо-
ру на купатило у Пешти.

Из XVII века имамо мало података за
историју ћуприског и параћинског краја.
Ту је једна путничка белешка из 1665/66
године, у којој се помиње Параћин. Та
белешка је из описа пута аустриског по-
сланика Леслија. — Путници су прешли
Мораву преко лепог и јаког дрвеног мо-
ста и ступили у — Бугарску! Задржали су
се у Параћину (Ватајгјц). Из ове сасвим крат_
ке забелешке видимо две ствари. Прво,
Параћин предњачи Ћуприји, која је по-
стала тих година варош и тек била мало
насеље. Али друга много значајнија ствар
— то је нов мост на Морави. Откако је
срушен римски мост, Морава се прелазила
газом или скелама, али ево сада Турци по-
дижу нов мост 1660 године1. Подигао га
је, кажу, неки везир за некакву казну.
Међутим, што је исто тако важно, на ме-
сту старог Равна поред моста, Турци су
подигли нову паланку да чува мост. Име
јој је било Морава-Паланка или Морава-
Хисар. Како се пак „мост“ турски изгова-
ра ,,кјупри“, то је и ова паланка добила
име Ћуприја, које се и до данас очувало.
И заиста може се рећи да живот данашње
Ћуприје потиче од овог времена; пре је

х) Б. Дробњаковић, Ћуприја — чланак у Народној
Енциклопедији Станоја Станојевића.

113

ту можда било мало место, те га путници
нису ни помињали; или га уопште можда,
после турског освајања, није ни било1. Од
тада и Ћуприја почиње да напредује а у
томе ће јој нарочито помоћи њен положај
поред моста, преко кога пролази главни
пут Цариград—Београд, Царски или Ца-
риградски друм, којим се креће трговина,
иду царски посланици и путују странци.
Трговина је овим путем раније била зао-
стала ,али сада оживљује, и Ћуприја у зго-
дном и богатом пределу имаће могућно-
сти да се развије у велико насеље, доцније
и у варош.

* Видели смо раније да је Раваница на-
рочито напредовала у XVII веку, да се у
њој пишу књиге и посећује је патријарх
Пајсије. Сем тога и насеља у околини су
се множила, народ се привикавао новом
животу у ропству. Нове су куће ницале,
свет се множио, беше настало доба изве-
сног напретка. Но то не остаде дуго, јер
дођоше нове несреће. Кад је оно у аустро-
турском рату крајем XVII века аустријска

војска била сузбијена, за српски народ
беше понајгоре, јер је био пристао уз Ау-
стрију, те је сада имао очекивати турску
освету. Зато многи побегоше са патријар-
хом Арсенијем у Аустрију, али многи из-

1) Тако Ћуприју не помиње ни Хаџи-Калфа, који је
■средином XVII века прошао кроз наше крајеве и описао их.

Калфа назива Параћин — Перакин, а Ресаву — Росо-ва или
Расова (Споменик СКА XVIII, 61 и 69)

Темнићски Зборник 8

114

гинуше. Остатак се опет повуче у забаче-
не крајеве. То је оно време за које савре-
меник каже: „Тада настаде второ запусте-
није“. Несрећа је задесила и крај око Ћу-
прије, јер је био баш на главном путу, а
тада, видели смо, и раванички калуђери
пренеше Лазарево тело преко Саве, оста-
вив Раваницу на милост и немилост Тур-
цима. — Ипак, ова несрећа брзо се забора-
ви и стање се стаде опет поправљати. Али
ни то не потраја дуго, јер понова изби рат
између Аустрије и Турске од 1716—1718
године, када Београдски пашалук беше
скоро опустео. Са овим ратом дође и про-
мена господара, јер Пожаревачки миром
1718 године цео Београдски пашалук при-
паде Аустрији.

Нови господар ако није био гори од
старог, није био ни бољи. Управа у Србији
била је завела несносну корупцију и није
се знало ко више пљачка, краде и отима.
Војна власт није обраћала пажњу на ци-
вилну. Зато се и жалило за турском упра-
вом, зато се и бежало у Турску. Земља је
била без становништва, економске и при-
вредне прилике никакве. Тек пред крај ау-
стријске управе поче се развијати слаб из-
воз жита и стоке.

По аустријској административној по-
дели постојао је и Ћупријски и Параћин-
ски округ, дистрикт. Истина, други је ско-
ро пет пута био мањи од првог, али ипак
Параћин је имао више значаја од Ћупри-

115

је. По првој аустријској статистици Ресава
је имала 54 пустих и 16 насељених места
са свега 89 породица, а дистрикт Параћи-
на: 14 пустих, 9 насељених места са 48 по-
родица. На челу округа био је провизор.
Како су Параћински и Ћуприски округ
били често пута спајани, то су имали и
истог провизора. Овај округ створен је тек
1721 године, а за 1723 годину бележи се
провизор Јован Валтер са једним ишпа-
ном. За 1731 годину параћински провизор
био је Градић или Крадић. — Аустријске
војске мало је било у Србији, већ војску
у Србији чинили су тако звани хајдуци,
народна војска. Ова војска је била распо-
ређена по већим местима. Тако Параћин и
Ћуприја добише један део војника. Ко-
мандант ове војске био је Параћинац Ко-
ста Димитријевић1.

Поповска унутрашња аустријска по-
литика оставила је трага и по Србији. Ау-
стријска царевина, у служби католичан-
ства, стала је ширити католичку веру и
код православних Срба, не мислећи како
ће то примити Срби, који су имали свога
патријарха и који су били верски апсолут-
но непоколебљиви. То није сметало Ау-
стрији да постави свог бискупа у Смеде-
реву, а по већим местима и свештенике. И
Параћин је имао католичког попа. Свака-

’) Све ове податке узео сам из „Аустријске владавине
у Северној Србији од 1718—1739 године“ од Драг. М. Па-
вловића. Затим из Споменика СКА 18.

116

ко су се Аустријанци слабо окористили у
овоме, њихови попови служили су оне до-
сељене католике, а Срби су имали своје
организоване парохије, чији свештеници
истина не беху онолико учевни колико то
беху аустријски. Захваљујући наласку
двају извештаја о стању цркве београдске
митрополије, и то једног из 1733, другог
из 1735-36 године, имамо могућности да
подробније упознамо околину Параћина
и Ћуприје из времена аустријске управе.

По наредби београдског митрополита
обишао је 1733 године Максим Ратковић
источну страну поред Мораве, пописао је
парохије, њихова села, број породица и
дао опис постојећих цркава.1 Из извешта-
ја за 1735 годину добијамо више података,
јер је тај извештај потпунији и обухвата
скоро цео Београдски пашалук-2

Крај око Ћуприје и Параћина имао је
1733 године три парохије: ресавску, рава-
ничку и параћинску. Ресавској парохији
припадала су ова села — у загради су
бројеви домова: Орашје (35), Пањевац
(12), Јовац (15), Грабовица (16), Поповићи
(15), Војска (6), Свилајнац (28), Гложане
(11), Глоговац (17) и Ђонци (10). Цела па-
рохија има 10 села са укупно 165 домова.
Село Грабовац спрема грађу за нову цр-

') Максим Ратковић, Извештај о стању цркве из 1733;
Гласник СУД 56.

2) Димигрије Руварац, Београдска Митрополија око
1735 године; Споменик СКА 42.

117

кву, којој ће припасти последњих пет гор-
њих села.

Прво што нам пада у очи при читању
списка наведених села, то је помен Сви-
лајнца. Ми га први пут налазимо овде, и
то већ са 28 домова. Тада је наравно био
село, али већ се увиђала његова напред-
ност која није прекидана све док Свилај-
нац није проглашен варошицом. То је би-
ло за време прве Милошеве владе, када је
Свилајнац добио дозволу од кнеза да мо-
же имати седам дућана и три „калауза“.

Другу, раваничку парохију сачињава-
ла су ова села: Доње Сење (31), Горње Се-
ње (6), Иванковац (23), Мирослава (10),
шанац Ћуприја (30) и Чимаре (14), Свега
5 села и Ћуприја шеста, са укупно 114 до-
мова. — Раније, места која имају какав
укоп или утврђења добијају уз име и „ша-
нац“ или „шанец“. Ево тог случаја са Ћу-
пријом. То утврђење у Ћуприји, изгледа
није било аустријско, већ је то турско
утврђење доле поред моста.

Параћинској, најзад, нурији припала
су следећа насеља: Параћин (28), Горње
Видово (13), Мириловац (12), Мала Мутни-
ца (18), Плана (9), Доње Видово (11), Ве-
лика Мутница (32). Ова нурија има 7 села
са 123 дома. Велика Мутница има своју,
још неосвештану цркву, у којој служи па-
раћински свештеник. У све три парохије
има 24 насеља са 402 дома.

Што се тиче описа цркава, ево их уне-
колико. Ресава-Манасија је оловом покри-

118

вена (још од постања), има једно звоно.
Игуман (Јосиф) је из Бачке, а поред њега
има још 6 братије. Књиге су све из Москве,
сем октоиха штампаног у Каравлашкој.

Раваница је покривена црепом — оло-
во је, дакле, скинуто. Около је лепо окре-
чена. Има два звона, а у XVI веку имала је
једно, и женску припрату. Поред цркве је
виноград од 30 мотика. Калуђер је Гаври-
ло из Бигренице, „правило држит, литур-
гију појет“. Има још четири калуђера.
Књиге су махом из Москве.

У Параћину је црква Св. Атанасија.
Направљена је од ћерпича, покривена цре-
пом. Олтар јој је дрвен. Има скоро све по-
требне ствари, али мало књига. Има и два
звона. Та црква је била у ствари џамија, а
с доласком аустријске власти претворена
је у цркву, као што је то био случај на
пример у Крагујевцу. Још није освећена.
Има једног свештеника, Петра из Колаши-
на. Други јој је свештеник пребегао у
Турску.

Извештај из 1735-36 године је опшир-
нији. У сравњењу са устријским пописом,
из овог пописа изостаје насеље Алакија.

Ресавска парохија има ова села: Гра-
бовица (15), Поповићи (14), Јовац (18), Су-
ботица (23), Ђонци (12), Бобова (19), Гра-
бовац (16), Свилајнац (28), Гложане (11),
Војска (10), Орашје (36), Срнак (7), Пање-
вац (5) и Стењевац (4). Не само да налази-
мо нова села, којих пре две године није

119

било, већ се и број домова мења: негде је
опао, негде порастао. Има укупно 14 села
са 218 домова. Пре две године нису сва
села била пришла парохијама, ма да су
постојала.

Раваничку нурију чине села: Мироса-
ва (15), Иванковац (25), Сење Доње (37),
Сење Горње (8), Бошњани (7), Ћуприја
(24) и Чимари (16). Свега 6 села (једно ви-
ше) са Ћупријом. Број домова је 132.

Параћинској парохији припала су ова
насеља: Параћин (33), Мириловац (12),
Горње Видово (11), Доње Видово (10),
Горња Мутница (18), Доња Мутница (15),
Плана (10), Кречбинац (6), Сталаћ (10) и
Грменовац (10). Ова парохија има 10 насе-
ља са 135 домова. Запажа се да има три
насеља и свега два дома више него у 1733
години; сем тога, да су Сталаћ и Грмено-
вац припали овој парохији, те смо тако
добили два насеља која не припадају об-
ласти коју описујемо.

Ни други попис насеља Ћупријског
дистрикта из 1735 године није потпун.
Опет су можда извесна села остала неза-
бележена. Број забележених насеља је 29,
а број домова је 465. У сравњењу са оним
бројем из аустријске статистике из 1718
године број 465 заиста је велики. Што се
пак тиче броја насеља у аустријском по-
пису из 1737 и 1738 године, има их 30, а
овде 29 (једно насеље мање). То је, рекли
смо, Алакија, чије је име мало необично.

120

Ако би овај попис из 1735 године био пот-
пун, онда је прираштај био само у станов-
ништву, док су насеља остала иста. И тај
прираштај је доиста велики: од 137 пора-
стао је на 465.

И у извештају из 1735/6 године има
пописа цркава: параћинске, грабовачке и
горњомутничке. Параћинска црква је би-
ла џамија саграђена од камена (Ратковић
каже од ћерпића), без свода, са дрвеним
олтаром. Има припрату од дасака направ-
љену, за жене. Покривена је ћерамидом,
на крову је дрвен крст. Црква је ограђена
шанцем и кољем. Има три звона разне ве-
личине, и то на минарету. Још није осве-
ћена. Свештеник је Петар Јовановић, „ис-
кушен бив како читает, и добро читает,
појати не знает, не учил се, а не имает ва
себе ни органа естественога за петие“.
Иначе богат је: има 150 оваца, 5 волова, 4
краве, 4 коња, 4 кола. Има два сина и до-
бар свој дом. Док 1733 године Параћин
није имао другог попа, сада га има. То је
Стеван Марковић. Писменост и читање
учио је у Раваници код игумана Стевана.
„По старом учењу српском“ зна читати,
појати не зна. Од Петра је богатији: има
300 оваца, 30 говеда, 6 коња, 30 свиња.
Кућа му је у Горњој Мутници, чију цркву
жели да прими.

Видели смо да Грабовчани 1733 годи-
не спремају грађу за цркву. Црква још
није готова. Грађење помажу села која ће

121

припасти тој цркви: Свилајнац, Гложане,
Ђонци, Војска и Бобова. Поп је Павле из
Грабовице. Писмености се научио у Рава-
ници код Стевана. Тајне и божје заповести
не зна, такође не зна ни појати. Има скро-
мно имање.

Мутничка је црква „старовремена“,
од камена је и посвећена Св. Тројици. Цр-
ква је ниска, са дрвеним олтаром и трпе-
зом. Нема свода. Има једну књигу. Слу-
жба се не држи.

Код описа параћинске и грабовачке
цркве нарочито пада у очи један податак:
учење писмености код раваничког игума-
на и учитеља Стеве, чијим је трудом Рава-
ница обновљена после 1718 године. Учи-
тељ Стеван многе је научио писмености и
његово се име почетком XVIII века често
помиње. У читавој околини био је познат,
а ваљда је био једини учитељ у то време.

Са овим да завршимо историју Ћу-
пријског и Параћинског дистрикта за вре-
ме аустријске владавине од 1718 године.
Аустрија је опет заратила с Турском. Рат
се водио од 1737 до 1739 године и свршио
Београдским миром. По том уговору гра-
ница турског царства опет силази на Ду-
нав и Саву. Тако се сврши двадесетого-
дишња аустријска владавина Северном
Србијом, за коју Срби нису зажалили.

Под поновном турском влашћу све по-
ђе по старом- Народ је гледао своје посло-
ве и надао се срећнијим данима. Ови чести

122

ратови Аустрије и Турске преко Србије
били су већ дозлогрдили српском народу.
Још једном ће се Срби повести за аустриј-
ским (и руским) обећањем. То је било 1788
године.

Из овог периода пред први устанак
занимљива је једна путничка белешка о
Србији, нарочито о прелазу преко Мора-
ве. Наиме, 1768 године прошао је овим
крајем француски посланик Прист, и у
опису његовог пута каже се, поред оста-
лога, да се преко Мораве прелази са ске-
лом, али путници су прегазили, пошто је
Морава ту била плитка. Сваки пролазак
овуда једног турског официра стаје хри-
шћане 300 гроша, које све они морају да-
ти. Стога је живот ових овде сасвим те-
жак.1 Свакако, било је потребно навести
речи овог странца о животу Срба под
Турцима, који су крајем XVIII века стали
све више притискивати рају, гњавати је и
пљачкати. Систем управе јаничара дости-
ћи ће врхунац турског зулума. Оправдано
је што је код Срба из дана у дан све више
јачала жеља за слободним животом и си-
гурношћу свога добра. Срби су већ неко-
лико пута доживели разочарење у неуспе-
шним ратовима Аустрије с Турском, по-
знали су несносну двадесетогодишњу ау-
стријску управу, и све то гонило их је да

Ј) Стојан Новаковић, Путничке белевке о Балканском
Полуострву XVII и XVIII века; Годишњица Николе Чу-
пића XVII, 88.

123

се више уздају у своју снагу него у дру-
гога. Ипак, рекли смо, поћи ће још једном
са Аустријом, али тада ће се највише ра-
зочарати. То је било у рату Аустрије и Ру-
сије са Турском од 1788-92 године.

Овај рат против Турске нарочито је
обрадовао Србе што је уз Аустрију била
и Русија, једноверна и истокрвна, а то је
највише крепило њихову наду на ослобо-
ђење од турског јарма. Срби су радо, по-
звани од аустријских агената, који су још
пре рата крстарили кроз Србију и народ
позивали на рат, пристали да се боре про-
тив Турака. Стога једни одмах похитају
преко Саве и Дунава да се тамо организу-
ју у борбене јединице, док су други остали
у земљи да сачекају прелаз оних преко
Дунава. За организовање Срба доброво-
љаца образовано је три фрајкора: Миха-
љевића, Марјана Јовановића и Брановач-
ког. Међу овима први је био најглавнији и
највећи. Остала два су мањег значаја.

Кад је почетком 1788 године отпочео
рат, аустријска војска пређе Дунав и уђе у
Београдски пашалук. Главна борба водила
се око Београда и у Шумадији. Нарочито
је значајан рад Коче Анђелковића из јаго-
динског Пањевца, по коме се сва ова вој-
на прозва „Кочина крајина4. Коча је водио
главне борбе око Јагодине и Раче, док је
у Ресави водио борбу фрајкор на челу са
Марјаном Јовановићем.

Марјан је био родом негде из Хомоља.
Чим је започео рат 1788 године, као Коча,

124

и Марјан побуни свој крај против Турака,.
које у своме крају одмах поби. У први мах
имао је свега 300 људи. Марјан, очистив
од Турака свој крај, пређе у Ресаву. На-
род се и тамо диже на оружје, те број вој-
ника његовог фрајкора нарасте до 700.
Тако Марјан ослободи цео крај од Пожа-
ревца до Ћуприје, у коју побегоше сви
прогнани Турци из околних места.

Освојив Хомоље и Ресаву, Марјан је
крстарио око Ћуприје и изазивао Турке
на бој. Једном ударе 800 Турака на Марја-
нов фрајкор, али буду потучени и враћени
у Ћуприју, изгубив 48 својих. Затим се
Марјан утврди у раваничком граду, ода-
кле је и даље изазивао Турке. Ови огор-
чени узму помоћ из Јагодине и Параћина,
те, на 2700 њих, пођу против Марјана. Код
Раванице је био велики окршај, али Срби-
ма поможе утврђење. Турци буду примо-
рани да отступе и оставе 500 својих мрт-
вих. Најпосле, Марјан буде најжешће на-
паднут и прилично настрада. Једва се из-
вуче, изгубив 11 другова (док Турака паде
на 70), па за увек напусти Ресаву1.

Марјана је особито помагао раванич-
ки игуман Исаија Стефановић, који је са
својим калуђерима позивао народ на ору-
жје. Доцније је Исаија много помагао при
емиграцији Срба у Аустрију. За све ово он

Ч Драг. М. Павловић, Србија за време аустро-турског
рата 1788—91 годане.

125

је поднео молбу цару да му додели дожи-
вотну пензију. Цар је примио и уважио
Исаијину молбу. Исто тако и Марјан је
поднео молбу цару за пензију, и управо,
сви они подаци за његов рад у Ресави узе-
ти су из ове молбе. Вероватно акција Мар-
јанова престала је у Ресави још у пролеће
1788 године, када и Кочина одонуд
Мораве.

Коча и Марјан у својим крајевима
брзо су свршили своје улоге и по њиховом
одласку врати се старо стање. Али на се-
веру пашалука, око Београда, поред Саве
и Дунава, Михаљевићева акција није пре-
стајала. Крајем 1789 године Михаљевићу
пође за руком да освоји скоро цео Бео-
градски пашалук западно од Мораве. У
тој својој успешној војни, септембра ме-
сеца Михаљевић допре до Ћуприје. Исти-
на, Михаљевић је овом приликом дошао
довде да извиди колико има војске Абди-
паша, који је са 10.000 војника био у Ћу-
прији, стога се одмах врати на север, где
се тек имао освојити Београд. Пошто је
пао Београд, Михаљевић се упути уз Мо-
раву. Абди-паша се уплаши, спали мост на
Морави и остави Ћуприју. Михаљевић уђе
у Ћуприју октобра и заплени 11 топова са
свом затеченом храном.

Јагодина је била главни стан фрајко-
раца, одакле се развијала њихова даља
акција. Михаљевић пође из Јагодине на
Крагујевац, па на Карановац, док на југ

126

оде капетан Влајко Стојковић. Одмах за
Ћупријом паде и Параћин, који заузе
Стојковић. Од Параћина Стојковић оде ка
Алексинцу и Нишу. У Ћуприји је била ре-
зерва од 4 чете стрелаца и 2 чете пешади-
је. После ових успеха цела Моравска До-
лина била је ослобођена од Турака. Исто
тако и Ресава.

Међутим почетком 1790 године срећа
се полако окреће Турској и догађаји узи-
мају други ток. Стање међународне поли-
тике ишло је у корист Турака и они по-
чињу да сузбијају Аустрију. Турска је вој-
ска надирала с југа, фрајкорци су морали
узмицати. До сукоба дође код Параћина,
одакле капетан Стојковић са 450 људи
одби први турски напад. Али то беше при-
времено и кратко, јер Стојковић би при-
моран да напусти Параћин и Ћуприју и
да оде према Београду1.

Овај рат се заврши мировним угово-
ром на основу предратног стања. Са Ау-
стријом Турска склопи мир 1791 године
у Свиштову, а с Русијом 1792 године у
Јашу. За Србе је ово било још једно разо-
чарење више. Сва им је добит била у томе,
што је Турска обећала амнестију за уче-
шће у рату свих Срба. Заиста, 1793 године
Србима је ово потврђено званичним Пор-
тиним актом. Јаничарима се забрањује по-
вратак у пашалук.

*) Драг. М. Павловић, Србија за време аустро-турског
рата 1788-91.

127

Још у почетку овог рата изгнани ја-
ничари из других места скупљаху се у
Ћуприји. Њима се стави на чело чувени
старешина над београдским пашама Дели-
Ахмед1, који доби од цара реп са два туга.
Али после рата Султан забрани повратак
јаничара у пашалук, те новом београд-
ском везиру Бећир-паши прва дужност
беше да уклони Дели-Ахмеда. Бећир га
позове у Ниш и први пут га прими лепо.
Али кад му Ахмед дође по други пут, Бе-
ћир нареди својим људима да га погубе.

Непријатељство између званичне Пор-
је и јаничарских самовољника није преста-
јало. Њему даваше озбиљан карактер чу-
вени Пазван-оглу, видински одметник,
који се стави на чело свих незадовољних
јаничара. Пазваноглу је често долазио са
Портом у сукоб. Значајан је сукоб 1797 го-
дине. Те године једну Пазван-оглову вој-
ску поведе Тосун-бег на Београдски па-
шалук, за којим су јаничари највише жа-
лили. Тосун пређе преко Источне Србије,
узе Ћуприју, па оде у Јагодину. Но овде
би лоше среће. Из Јагодине је морао по-
бећи гоњен левачким војводом Стеваном
Јаковљевићем. Тосун се задржи у Ћу-
прији, око које је имао неколико сукоба са
ресавским кнезом Петром из Гложана2).

1) Дели-Ахмед се овако зове код Вука, код Баталаке
Осман-паша.

2) Вук Караџић каже да је био из Црквенца.

128

Најзад почетком 1798 године и одавде
буде изгнан.

Ипак јаничари победе и Порта им до-
зволи да уђу у Београдски пашалук. За
Србе је ово било неподносив удар, јер су
знали да јаничари не могу да ограниче
своју дивљачку обест. Кад је Србима стрп-
љење и трпљење достигло последњу меру,
устанак је био неминован.

Још пре отвореног устанка Срби су се
договарали о претстојећем раду. Јаничари
то дознају, па уместо да попусте, они уда-
ре у крајња зверства: почну сечу свих ви-
ђенијих људи и кнезова. Тада један од че-
творице београдских зулумћара, Кучук-
Алија, похита у Јасеницу, Паланку и Бато-
чину, секући све сумњиве му људе; одавде
оде са сејменима у Ћуприју. Овде домами
ресавског оборкнеза Петра, кнеза Рајицу
из Забрђа у Млави, Станишу и попа Мило-
сава и свима поодсеца главе1). То дело ја-
ничара било је почетком 1804 године. Али
за устанак ово беше само повод, јер је све
већ било спремљено и чекао се погодан
час. Сили се одговорило силом. Устанак
плану почетком фебруара и целу Шума-
дију обузе пламен...

Ћуприска нахија у време стварања нове
српске државе

У почетку борбе за слободу Ресавци
су били раме уз раме са Шумадинцима.

1) Миленко Вукићевић, Карађорђе I, 275.

129

Чим је пукла прва пушка у Јасеници, глас

је допро и преко Мораве. Антоније Про-
тић, савременик и учесник у тадањим до-
гађајима, овако прича:

„У почетку дизања народа јави се
неки Стојко Кривокућа, који је имао под

собом више од 1000 душа. Био је из села
Аџибеговца у Смедеревском округу. Па-
лећи ханове, он пређе у Ресаву, а оданде
на Параћинску границу.1) Овде изађу Тур-
ци и побију се с њим. Онај први дан он се
добро држао и ону ноћ вратише се натраг

и настанио се у Грабовачком Потоку у по-
друмима. Ту га Турци затекну и опколе.
Док су имали барута, Срби су се бранили,

а кад је барута нестало, онда куд који. Ту
погине Стојко и с њим много другова. Јед-
нога Србина из Аџибеговца ухвате Турци
жива, садеру му кожу на плећима гово-
рећи му: ,,То је за Србе чепкен“. И овако

бедан дође у Аџибеговац и умре.2)

Ако је нестало Стојка, који није био
Ресавац, појавили су се други и то из саме
Ресаве: Милован и славни Стеван Синђе-
лић из села Војске, који су такође били у
Стојковој војсци. Сад они узму воћство и

поведу свој крај у борбу. Марта месеца
Ресава је била већ слободна од Турака,

који се повукоше у Пожаревац, Јагодину
и Ћуприју.

9 Граница Београдског пашалука пролазила је северно
■од Параћина.

2) Анта Протић, Повесница од почетка времена вожда

српског Карађорђа Петровића; Споменик СКА 19, ст. 1.

Темнићски Зборник 9

130

Ипак крај о коме говоримо није био
сав ослобођен. Остала је само Ћуприја,
затим све према Параћину и Параћин, који
је био изван Београдског пашалука. За
неко време борба на овој страни била је
престала. Тако је прошла прва година во-
јевања устаника. За другу годину спре-
маху се нови догађаји, који ће довести до
сасвим другог стања ствари. — Устаници
су вазда уверавали Порту да ратују само
против дахија, а Султан је врховни госпо-
дар. Али везе Срба са Аустријом и Руси-
јом изазваше сумњу код Порте у ис-
креност њиховог уверавања. Ово се на-
рочито појача почетком 1805 године, кад
устаници спремаху молбу Султану, у
којој траже широку аутономију Београд-
ског пашалука са гаранцијом неке стране
силе.

Порти је ово било довољно, те, пре
него и стиже српска молба у Цариград,
она нареди нишком Хафис-паши да угуши
буну раје у Београдском пашалуку и по-
врати старо стање. Срби дознају за Пор-
тину намеру, и одмах стану припремати
отпор. Половином 1805 године Миленко
Стојковић и Петар Добрњац се укопају на
Иванковцу источно од Ћуприје, где су
имали сачекати Хафиса. Са собом су има-
ли 2500 људи и један топ, који су неки
прангијом звали. Карађорђе је стајао на
Гиљу више Јагодине са 5000 људи и три
топа. Покуша ли Хафис Ресавом, покуша

131

ли преко Мораве: дочек му је спремљен
на обе стране!

Хафис-паша сиђе у Параћин са 15.000
војника, више олош него прави војници.
Било му је јасно да ће насести, те покуша
преговорима и обећањима код Миленка.
Тај покушај не успе му. Стога се реши си-
лом да покуша, и пође према Иванковцу.
Срби су Хафиса дочекали храбро 6 авгу-
ста и задржали док не стигне Карађорђе.
Међутим, Хафис се бојао „Црног Ђорђа“
са његових 5.000 војника, те се истог дана
увече врати у Параћин. Карађорђе стигне
исте вечери, па сутрадан оде на Параћин.
За идући дан спремао се одлучан бој. Али
сутрадан, 8 августа, турска је навала била
слаба, и Хафис нареди повлачење према
Нишу. На овај начин устаници освоје све
до границе Нишког пашалука, а Параћин
остане и даље Турцима.

Бој на Иванковцу има вишеструки
значај. Прво, ту су се Срби први пут суко-
били са војском званичне Порте и успро-
тивили се Портиној вољи. Тако је створен
јаз између Порте и устаника. Затим, сама
победа устаника над Султановом војском
улила је овима много наде и самопоузда-
ња. Напослетку, Срби су овом победом
учинили извесно проширење границе, до-
прли су до самог Нишког пашалука, али у
који нису хтели заћи, да би тако понова
показали своју лојалност према Порти и
потврдили своју изјаву: да желе мир и ред



132

само у Београдском пашалуку, а да их се
други пашалук ништа не тиче.

Овим поступком Срба Порта је била
сасвим наљућена, те за идућу годину ста-
де спремати велику војску против бун-
товне раје. Срби се ни сада нису дали збу-
нити, већ и сами се стали спремати за от-
пор. Срби, сем тога, нису чекали да их
Турци нападну, већ још у почетку 1806 го-
дине отпочну на свим странама проди-
рање у Турску.

„У исто време кад Миленко Стојко-
вић заузе Пореч и покушавао да Крајину
и Кључ очисти од Турака, Петар Добрњац
са Синђелићем, Илијом Стошићем, Пау-
љем Матејићем, Илијом Барјактаревићем
и црноречким кнезом Милосавом Ђорђе-
вићем пође на Параћин, у коме је запове-
дао некакав ајан Алибарча, који се није
хтео тући, већ се предао под погодбом да
се њему и осталим Турцима допусти да
мирно отиду у Ниш14.1) Петар пристане
на ово, а Срби пођу даље на југ. Више
се није пазило да ли је то Нишки паша-
лук, већ се ишло даље и даље. Са ула-
ском у Нишки пашалук Срби су узели Па-
раћин и његову околину- Тако је била
ослобођена и Параћинска нахија.

После ослобођења, кнез Ћуприске на-
хије био је Ђурица, који је седео и у Са-
вету. Њега замени Милија Здравковић,9

9 Мвденко Вукићевић, Карађорђе II, 356.

133

отац познатог Милосава Здравковића Ре-
савца. 1804 године синодски секретар Бо-
жа Грујовић саставио је списак села, цр-
кава и манастира у Србији, где налазимо
и ове податке: ћуприска нахија има 93
села, 9 „појушчих“ цркава и 15 пустих1).
Овај број села заиста је велики ако је та-
чан, јер и данас је тек нешто већи од сто-
тине. У Ћуприји је за време Карађорђа
била и школа. Параћин је имао трг, а 1813
године нареди Карађорђе да се премести
у Делиград. Ћуприска нахија остала је по-
сле 1806 године ван домашаја државне
границе, те су и даљи догађаји били
ван ње.

1809 године међутим, кад наступи ка-
тастрофа на Чегру и Синђелић са својих
триста другова одлети у ваздух, десном
обалом Мораве навале Турци и допру до
Ћуприје. Шанац у Ћуприји чували су Пе-
тар Буљубаша и капетан Радич. Таман Ка-
рађорђе стиже на Гиље, а они запале ша-
нац у намери да га напусте. У том ето ти
и Карађорђа, па их запита: зашто су ово
чинили. Петар стаде бежати, али Кара-
ђорђе потеже пиштољ и рани га, док се
Радич прикри негде. Затим се повуку сви
из Ћуприје2). Познато је да је тада Србију
спасла интервенција Русије. Но ако ју је
спасла 1809 године, 1913 године наступи

1) Мита Петровић, Финансије и Установе I, 765.
2) Антоније Протић, Повесница од почетка времена
вожда српског Карађорђа Петровиђа; Споменик СКА 18, ст. 7.

134

потпуна катастрофа и пропаде све стече-
но за 9 година.

После септембра 1813 године Ћупри-
ску нахију стиже оно исто што и осталу
Србију. Била је раздвојена, јер граница
пашалука прође куда је пролазила и пре
1804 године. Народ је много настрадао, а
делом је пребегао у Аустрију. Кад Хаџи-
Продан диже буну и Шумадија поче да се
комеша, Ресава је остала мирна чекајући
згоднији тренутак. Поновна турска власт
не остаде дуго, јер већ у пролеће 1815 го-
дине поново се разви барјак слободе. Шу-
мадију опет захвати пожар, који се брзо
рашири на све стране. У Ресави Милосав
Здравковић беше већ на ногама и спре-
ман за борбу.

Турци из Пожаревачке нахије упуте
се Ћуприји да се састану са тамошњим
Турцима. Пред њих изађу Милосав Реса-
вац са 100 и Павле Цукиђ са 50 људи. Док
су их ови задржавали, пођу у Ресаву Тур-
ци из Ћуприје, али у путу чују да су они
из Пожаревца сузбијени, те се врате на-
траг у Ћуприју. Ресавац и Цукић, да би
били сигурнији од Турака из Ћуприје,
утврде се у селу Миливи. Али Турци их
победе, шанац растуре, село попале, па се
врате у Ћуприју. Устаници се склоне у
Манасију, те кад се Турци врате, опет се,
али боље, утврде у Миливи. Кад се у Ћу-
прији накупи Марашлијина војска на

135

20.000, Срби поново буду разбијени у Ми-
ливи а турска војска крене низ Мораву.1)

Међутим, настану преговори између
Турака и Срба. Вођ устанка Милош Обре-
новић хтео је с пушке прећи на перо и пре-
говарање. Марашлија је седео у Ћуприји,
српски табор био је на Белици. После кра-
ћег преговарања, Марашлија и Милош се
погоде да овај уђе у Београд, али и Сул-
тан да опрости Србима што су се побу-
нили. Познато је да је Порта дуго одби-
јала да једном коначно одреди положај
Србије у Турском царству. Али најзад,
1830 године, и то је учињено. Кад је Ми-
лош преговарао са Марашлијом, под Ср-
бијом се подразумевао само Београдски
пашалук. Остали делови што их је имала
Карађорђева Србија остали су изван гра-
нице Милошеве Србије, тако је присаје-
дињење тих делова Србији, рекли смо још
у почетку, било предмет многих дипло-
матских разговора на Порти. Граница па-
шалука пролазила је између Ћуприје и
Параћина. Тако Ћуприска нахија остаде
умањена.

Ћуприска нахија, као један срез —
Ресава, још 1815 године доби свога кнеза.
То је био истакнути борац Милосав Здрав-
ковић Ресавац. Другог децембра 1815 го-
дине Милош је издао указ у коме се каже
за Ресавца: „Обрјетох и изабрах Нахие

!) Сима Милутиновић Сарајлија, Историја Србије, 132.

136

ћуприске оборкнеза способна бити“.1) Ре-
савац је имао кућу у Свилајнцу, стога му
је Свилајнац био седиште као кнезу, те је
Ћуприја једно време била запостављена.

1824 године Свилајнац постаде седи-
ште нахиског суда, који је овде остао до
1833 године, кад је пренет у новозадоби-
јени Параћин2). 1815 године сем Јагодине
и Остружнице у целој Србији само је још
Ћуприја имала основну школу. Школа је
била као и друге: народна, приватна, а
учитељ у њој беше неки Константин Јан-
ковић. Школска зграда била је под истим
кровом са неком механом. Доцније доби
школу и Свилајнац, 1833 године и Пара-
ћин. 1835 године постале су све три др-
жавне школе3).

После ослобођења живот је кренуо
другим током. Турака више није било. До-
душе нису били далеко, у Ћуприји, али
њихова је власт бледила, почели су се и
они обраћати молбама на Милоша. У Ре-
сави број домова је стално растао. Насеља
су била скоро иста као и данас. 1820 го-
дине било их је 72, са 2.753 куће, 3.017
ожењених лица и 7.157 харачких глава4).
Трговина се стала развијати у народу. У
Ћуприји се број радњи и занатлија стално
увећавао. У њој живе Арнаути и Турци,

!) Мита Петровић, Финансије и устанке I, 544
2) Мита Петровић, Финансије и установе I, 605.
з) ЉМет, 827.

4) Пн<1ет, 172—3.

137

свакако и Цигани. Срба има мало. На Мо-
рави је према Ћуприји стари турски мост,,
који је доцније срушен. 1826 године Јоа-
ким Вујић је посетио Ћуприју и у свом
„Путешествију“ овако је описује:

„Ова варош лежи на једном равном
месту, далеко од планина, при реки Мо-
рави, која може имати до 230 домова, и
житеља више имаде Турака, Арнаута неже
ли Србаља. При крају ове вароши јест је-
дан мали градић у којему Турци, Арнаути
обитавају и по караулама стражу чувају.
Овај је градић свуда с палисади ограђен и
у њему војническа муниција, како то ба-
рут, топови и пр., обдержавају се. Овде
наше цркве нема, него једна мала школа,
спојена с једном механом. У овој школи
нашао сам петоро деце и учитеља, који се
зове Никола Кулунџић, родом из села Ре-
ковца. Знаменија достојно јесте овде
једна дрвена ђуприја, која је преко Мо-
раве начињена, коју је неки везир из Азије
ради преступљенија његовог за каз’н мо-
рао правити и толико стотина хиљада
гроша потрошити. Ово је Ћуприја преко
60 клафтери дугачка, а 4 широка. А по-
неже да у овој вароши више Турака неже
ли Србаља има, тако нисам се смео даље
упуштати осматравати ову варош, јербо
како би преко сокака прелазио, тако би
турска деца за мном трчала, језик плазила
и зубе кезила, а тако би исто и матори
Турци радили, што сам био у немачким ха-

138

љинама. Зато овде се нисам хотео ни ба-
вити, него с мојим содружеством кренем
се одавде и пређем ћуприју. Обаче тек
што сам био прешао преко ћуприје а ни-
сам био једну дуж њива от ње удаљен, али
Турци повикаше на мене: „Ха врадинак
ћаур. Немчи ћопек!“ После и друге пору-
гателне речи викаше за мном.“

Интересантно је да је број домова
опао са 300 из 1818 године1) на 230 домова.

Видели смо ко живи у Ћуприји, али
ко живи у селима? Тамо нема Турака, мо-
жда има који Циганин. То су све Срби, до-
сељеници са Косова и Метохије. Овај крај
је био запустео нарочито половином XVII
века и за време сеобе под Арсенијем Чар-
нојевићем. Али после се стање брзо по-
правило, број насеља нарочито расте у
XVIII веку, досељеника је све више. Прво
су стигли они са Косова, па они из Мето-
хије. То је косовско-метохијска струја.
Поред Мораве и око Ћуприје има мало и
Вардараца. Овај напредак у XVIII веку
био је прекинут за време „Кочине краји-
не“, када је народ у масама бежао у „пре-
ко“. После овог устанка опет поче досеља-
вање, но 1813 година заустави га. Од по-
новног ослобођења под Милошем досеља-
вање нових није прекидано и траје до по-
следњих дана. Видели смо статистику из
1820 године. По другој, из 1831 године,

*) Тихомир Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша II, 147.

139

број насеља у Ћуприској нахији је 75 са
2762 дома, 3890 ожењених лица. 1833 го-
дине нахија је имала 8815 пореских глава1.
Ћуприја пак 1829 године има 1500 турских
душа2. Из исте године приложићемо и је-
дан опис Ћуприје.

„Варош је отворена, ниске ограде ба-
шта, пред којима је неколико преплану-
лих ливада, то је лице вароши с те стране
(са истока). У извесној даљини варош из-
гледа пријатна и угодна, али чим се уђе у
улице, види се да је то обмана. Ниски ду-
ћани, много прљавштине, једна главна
улица, доста широка, и криве побочне
улице, то је све. Куће хришћана и овде су,
као и у Београду, повучене унутра. Одо-
смо у једну такву кућу, али ону ведру еле-
ганцију, коју нађосмо код оних великих
трговаца, не могосмо овде захтевати. Ћу-
прија нема никаквих других привредних
извора, до оно што донесе главни друм за
Цариград и нешто мало земљорадње око
вароши. Тек кад смо стигли на западни
крај вароши, продужујући пут, видесмо
утврђење. То је био отприлике четворо-
уганик са ниским обичним бедемима, плит-
ким рововима, доста опао, нешто више од
мостобрана за овај главни прелаз преко
Мораве. На бедемима био је низ гвозде-
них топова. У унутрашњости видела се го-

!) Мита Петровић, Финаноије и установе I, 172—3.

2) Тихомир Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша II, 174.

140

мила дрвених опалих кућа, са кулама по-
гдегде, и високим, шиљатим димњацима.
Варошке куће долазе близу ровова. Близу
утврђења начињен је дрвени мост, 460 ко-
рачаја дуг, који води преко Мораве; по
ваљаној и искусно изради својој јако пада
у очи према околним зградама и утврђе-
њима. Тај је мост дао име самој вароши.
— Кјупри значи у турском мост, отуда се
после образовало њено српско име“ћ

Овај Пирхов опис Ћуприје је веома
интересантан као опис једног странца. Са-
мо Ћуприју није похвалио, као што ће то
учинити са Крагујевцем. Као Вујић, и Пирх
помиње мост, затим и турско утврђење
при мосту. Кад је 1833 године извршено
присаједињење шест нахија Србији, кад
је Параћинска нахија спојена с Ћупри-
ском, онда је у Ћуприји срушен овај тур-
ски град. Срушен је 23 и 24 децембра, чему
су били присутни Милосав Ресавац и иза-
сланик београдског везира Ахмет-ага. То-
пови и муниција из утврђења однети су у
Београд. Турци, пак, напустили су Ћупри-
ју тек месеца јула идуће 1834 године2. Та-
ко Ћуприја занавек постаде српска.

При спајању Ћуприске и Параћинске
нахије 1833 године, Параћинска нахија,
без ражањског среза, имала је 28 насеља.
У њима су били насељени такође Косовци;

*) Пирх, Путовање по Србији, 110—111.

2) Мил. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 1130—1.

141

у Параћину по одласку Турака остадоше
Срби и Цигани. Параћин одмах доби шко-
лу и суд, који пређе из Свилајнца овде.
Тек тада је Параћин, заједно са Ћупријом

и Свилајнцем, почео да се развија и напре-
дује, да данас постане једно од првих ин-
дустријских и трговачких места у пре-
дратној Србији.

Јеремија Д. Митровић

студ. фил.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

1. Вујић Јоаким, Пугешествије по Србији 1.
2. Вукићевић М. М„ Карађорђе.
3. Вулић Никола, Наше земље у старо доба. Братство 15 и 17.
4. Ђорђевић ТихомИр, Из Србије кнеза Милоша.
5. Ердељановић Јован, коментар Вујићевог „Путешествија".
0. Ердељановић Јован и Николић I’. Т„ Трговачки центри и путе-

ви по српској земљи у средњем веку и у турско доба.
7. Јиречек Константин, Историја Срба.
7а. Јиречек Константин, Вје НетгМтавке уоп Во1$га<1 пасћ

Соп81ап1јпоре1.
8. Караџић Вук, „Даница“ за 1827 и 1828 годину.
9. Караџић Вук, Грађа за српску историју.
10. Ковачевић Љ и Јовановић Љ„ Историја српског народл.
11. Костић К. Н„ Трговачки центри и друмови по Србији у сред-

њем и новом веку.

12. Матковић Петар, Путовања по Балканском Полуострву. »КаЈ«
Југословенске академије знаности и уметности 42, 84, 100,
112, 116 И 129.

13. Мијатовић Чедомиљ, Пре триста година. „Гласник" Српског
ученог друштва 36.

14. М1к1о§1с Ргапја, МонптепРа Зегђка.
15. Милићевић Милан Ђ„ Поменик знаменитих Срба.
16. Милићевић Милан Ђ„ Путничка писма.
17. Милићевић Милан Ђ„ Кнежевина Србија.
18. Милутиновић Сима Сарајлија, Историја Србије.
19. Новаковић Стојан, Турско царство пред српски устанак.
20. Новаковић Стојан, Законски споменици.
21. Новаковић Стојан, Путничке белешке о Балканском Полу-

острву XVII и XVIII века. „Годишњица" Н. Чупића 17.

21а. Ото Дубислав плем. Пирх, Путовање по Србији 1829 године..
22. Павловић Драг. М„ Дустријска владавина у Северној Србији

од 1718—39.
23. Павловић Драг. М„ Србија за време аустро-турског рата 1788-91
24. Петровић Вукашин и Никола Ј„ Грађа за историју Краљевине

Србије.
25. Петровић Мита, Финансије и установе обновљене Србије.
26. Протић Антоније, Повесница од почетка времена вожда срп-

ског Карађорђа Петровића. „Споменик" Срп. краљ. акад. 19..

143

27. Ратковић Максим, Извештај о стању цркава из 1733. „Гласник“
Српског ученог друштва 56.

28. Руварац Димитрије, Београдска Митрополија око 1735. „Спо-
меник“ СКА 42.

29. Станојевић Станоје, Народна енциклопедија.
30. Стојановић Љуба, Стари српски записи и натписи.
31. Хаџи-Калфа, Путопис. Приказ у „Споменику" Срп. краљевске-

академије 18.
32. Цвијић Јован, Метанастазичка кретања. — Издано у „Српском

етнографском зборнику" 24—„Наееља" 12.

БОЈ НА ИВАНКОВЦУ

Кад су се Срби дигли на оружје 1804
године под воћством Карађорђа Петрови-
ћа, нису имали намеру да се боре за потпу-
ну самосталност и независност од Турака,
већ су устали једино против зулума бео-
градских јаничара, царских одметника.
Срби су о томе стално уверавали Порту
и говорили да желе само миран живот,
личну и имовну безбедност- Истина, Пор-
та није могла тако лако поверовати овом
тврђењу устаника и стално је сумњала у
њихову искреност.

Кад се устанак рашири и узе већи за-
мах него што се могло предвидети, уста-
ници су долазили полако на идеју само-
управности и стали се обраћати за помоћ
и савет прво код Аустрије а затим и код
Русије. Ово већ појача сумњу код Порте,
а тим пре што су Аустрија и Русија биле
вековни непријатељи Турске. Најзад, Ср-
би, пошто су преко нарочите делегације
добили из Русије крајем 1804 г. савет о
даљем раду, стану припремати молбу за
Султана, у којој отворено затраже ауто-
номију за Београдски пашалук. То је би-

145

ло у пролеће 1805 године. Па и тражење

аутономије било је можда само привидно
у овај мах, јер код Срба је већ почела по-
мало хватати корена мисао о општој сло-
боди и сједињењу све потлачене браће.
Наравно, све то — ако Русија буде стални

заштитник и помагач.
На Порти је било већ јасно да је

устанак у Београдском пашалуку ствар

озбиљна, да се из њега може развити на
Балкану шира револуција, чије би после-
дице по Турску биле недогледне и судбо-
носне. А кад и дипломатски покушај за

измирење пропаде, би донета одлука у
војном савету: да се покори непослушна

раја. Пре неголи и стиже српска молба

у Цариград, Порта стави у дужност ни-
шком паши Хафису да уђе у Београдски
пашалук и да заведе ред. Али и Срби сад
не презаху да се успротиве и самој Порти.

Они изађу с војском на Иванковац и ту 6
августа 1805 одбију Хафиса. У том боју
побуњена раја одби званичну Султанову
војску сукобивши се први пут с њом, на-
несе Порти срамоту и направи између се-
бе и ње велики јаз.

Да би тај тако значајан догађај при-
казао што потпуније и верније, потрудио
сам се да прибавим што више података,
нарочито најновијих и најпоузданијих.

Великим делом служио сам се и нашим
изворима, причањима очевидаца и учесни-

ка у самом догађају. Али овде се морала

Темнићски Зборник 10

146

обратити пажња на њихова често пута
произвољна и неистинита излагања- Од
извора употребио сам ове’

Антоније Протић, Повесница од по-
четка времена вожда српског Карађорђа
Петровића, Споменик СКА 19.

Петар Јокић, О догађајима и људима
из првог српског устанка (1804—1813),
Споменик СКА 14.

Прота Матеја Ненадовић, Мемоари,
изд. д-р В. Ћоровић, Библиотека српских
писаца, Београд 1929.

Вук Стефановић Караџић, Грађа за
српску историју нашега времена, Београд
1898.

Лазар Арсенијевић-Баталака, Истори-
ја српског устанка, Београд 1898.

Јован Хаџић, Устанак српски под Цр-
ним Ђорђем. Н. Сад 1862.

Јован Станишић, Бој на Иванковцу,
Гласник Друштва српске словесности III.

Петар Радовановић, Војна Срба с
Турцима, Београд 1852.

Милован Павловић, Појединости о
боју на Иванковцу, Гласник Друштва срп-
ске словесности III.

Сима Милутиновић Сарајлија, Срби-
јанка, Лајпциг 1826.

А од литературе:

Миленко М Вукићевић, Карађорђе,
II, Београд 1912.

147

Гргур Јакшић, Европа и васкрс Срби-
је, Београд 1927.

Леополд Ранке, Србија и Турска у
XIX веку. Београд 1892.

Стојан Новаковић, Васкрс државе
српске. Београд 1914.

Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Ср-
бија III, Београд 1876.

Наведени извори и литература често
пута у многоме се не слажу. Наравно,
овога има више код извора него у лите-
ратури. Најмање има поузданости у лите-
ратури код Ранке-а и Милићевића, јер док
је први о првом устанку писао само пр
Вуку, те није могао да довољно провери
изложене чињенице, дотле је други углав-
ном само скупио причања очевидаца и
учесника у боју. Зато је његово дело на
граници између извора и литературе.

Причања, пак, Петра Јокића и Анто-
нија Протића, то су причања људи који су
стварали догађаје о којима говоре, али
људи из народа, коме машта не зна за
историску истину. Стога је у овом случа-
ју доста оправдано, ако се каже да су при-
че с похвалама и с јуначким одушевље-
њем везане за стварност. А затим, ко мо-
же веровати у свему њима, кад они после
толико времена, после пола века, говоре
о боју у коме су Срби показали силна ју-
наштва одбивши царског везира и саму
Султанову војску? Затим, они су и непа-
жљиви, јер Петар Јокић, на пример, за

10*

148

руског посланика у Цариграду Италин-
ског каже „неки пријатељ“. Дакле, по-
требно је с њима бити опрезан и резер-
висан.

Што се тиче Вука, проте Матеје и Ба-
талаке, ствар стоји друкчије, јер су то би-
ли учени људи, те су били и обазривији у
изношењу историских чињеница.

Остали извори су мањег или никаквог
значаја, јер су, или сасвим нетачни, или
садрже исто што и горњи.

Тим изворима података, затим и мно-
го чиме што није овде забележено, послу-
жио сам се у свом раду о боју на Иван-
ковцу.

*
**

Поменута депутација (Прота Матеја
Ненадовић, Јован Протић и Петар Нова-
ковић Чардаклија), која је ишла крајем
1804 у Петроград да моли руског цара за
помоћ, врати се у почетку 1805 и рефери-
са кнезовима о своме успеху. Наиме, Ср-
бима је одобрена новчана помоћ од 3.000
дуката и уз то посаветовани су: да и даље
држе на окупу 5.000 војника, да се при-
премају за даљу акцију, али да не предузи-
мају ништа до идуће наредбе. Нека Срби
не сумњају у Русију; њен посланик на
Порти радиће свим силама за српску
ствар. Дакако, Срби има одмах да поша-

149

љу изасланике на Порту са јасном мол-
бом, без које руски посланик не би мо-
гао ништа ни предузимати.

Одмах је издана наредба руском кон-
зулу у Јашу Иполиту Балкунову, да одр-
жава сталне везе са устаницима.

Истина, Русија није могла обећати
Србима ништа конкретно односно самог
уређења Београдског пашалука, јер њој
није дозвољавала тадања њена спољна
политика да се меша у унутрашње ствари
Турске. А тим пре што тражење Срба
беше управо тражење аутономије. Но и-
пак, сав овај одговор Русије ули устани-
цима још већу наду на успех, јер су они
мислили да их Русија хоће штитити у сва
ком случају. Међу устаницима са насту-
пањем пролећа настаде живље кретање, а
њихов успех био је већ истакнут и на
страни. Европску јавност интересовало је
српско питање све више, јер оно почиње
да губи локални карактер и добија ка-
рактер међународни, нарочито после ова-
квог одговора Русије. Тако француски
»МопИеиг«1, доносећи стално вести о дога-
ђајима у Србији, пише 31 марта и 16 апри-
ла 1815 г., да ће 1805 година бити крвава,
јер ће Карађорђе имати посла са самом
Султановом војском. Како то беху тачна
предвиђања!

У Србији заиста беше велика живост
и ужурбаност. Веровало се да је Русија

’) Вукићевић, Карађорђе II.

150

сигурна, и није се имало чекати николико.
Припреме су вршене на свим странама
Па ипак, купио се порез за Султана — али
и народ бодрио за рат. Настаде и проле-
ће, и рад се све више развијаше. Порта је
о свему овоме добијала тачне податке. Кад
се томе додају и званични извештаји окол-
них паша о раду и намерама устаника, на-
рочито извештаји босанског Бећир-паше,
онда је у Цариграду било сасвим јасно да
Срби не мисле онако како уверавају, већ
да имају друге прикривене жеље. — Ако
су се у Београдском пашалуку побунили
против дахија, лепо: дахија нема више! —
шта је ту требало звати у помоћ Аустри-
ју, па сада и Русију? — С тога се Порта с
правом забрину, њој ово не иђаше у ра-
чун и она одлучи да своје ствари са побу-
њеним Србима реши сама, без икакве
стране интервенције.

Срби, пак, добивши преко Чардаклије
који се био задржао у Русији, поруку да
похитају са молбом Султану ,сазову скуп-
штину. Скупштина се састаде 17 априла у
Пећанима, засеоку Остружнице. На ску-
штини беху сви кнезови, затим беше све-
штеника и виђенијих људи из народа. На
скупштини су се имали договорити о свом
даљем раду и одредити изасланство за
Цариград, "које ће једном молбом тачно
изнети Султану захтеве устаника. Једном
се, дакле, треба видети на чему се стоји!

У молби устаници су тражили ово:


Click to View FlipBook Version