Темнићски Зборник Прва књига

51

растао, где је људе познавао и где је нај-
више могао имати успеха. Почетком марта
Коча је био спреман за борбу.

Наскоро наиђе овуда један турски
транспорт за Београд и Коча му изађе на
сусрет. Бој је био 7 и 8 марта. Коча је по-
бедио и запленио 80 товарних коња. По-
сле овог првог успеха Кочина војска бр-
зо нарасте на 1200 људи- Главни Кочин по-
моћник био је његов брат Петар- 15 марта
наиђе нов турски транспорт хране са ве-
ћом посадом, али Коча и овом приликом
победи, при чему падне на триста људи.
18 марта хтели су Турци из Јагодине про-
турити једног татарина за Београд, но
Коча и то спречи. Истом притесни Јагоди-
ну, али не успе да је заузме. Тако се Коча
у прво време одужио свом задатку. Зато
беше од цара награђен капетанским чи-
ном негде крајем месеца марта.

Борбу су водили Срби, а Аустријана-
ца није ни било у Кочиној војсци. То не
беше повољно по Србе, јер кад се Срби
овако сами боре, Турци ће рећи да Срби
воде рат а не Аустрија. Срби су били све-
сни тога, зато су и тражили помоћи од
Аустрије, да се види да уствари Аустрија
ратује а не Срби. Међутим, та молба није
имала успеха.

Мало за овим првим сукобима пође и
трећи турски транспорт од Ниша, много
већи, јер се мислило да се једном растера
та српска хајдучија код Багрдана. Коча

52

опет тражи помоћ, али узалуд. Турци при-
ђу и буду разбијени по трећи пут.

После овога, незнано због чега, Коча
се повуче у Јошаницу. У исто време оче-
киваше се одлучна акција Турака против
Коче, те Михаљевић, који је за ово време
оперисао поред Дунава и Саве, пошаље
једно одељење фрајкораца у помоћ Кочи.
Ова помоћ затече Кочу у Јошаници. 8
априла пођу према Кочи око 3.000 пеша-
ка и око 400 коњаника. Турци су били ре-
шили да рашчисте већ једном са Кочом.
Кочина војска би разбијена. Турци по-
палише манастир Јошаницу, Аустрија не
посла помоћ, а код народа завлада велики
страх, те стаде бежати према Сави и Ду-
наву и прелазити у Аустрију.

Ипак Коча не клону духом, већ понова
скупи војску и заузме Јошаницу. У том
крете из Београда чувени Дели-Ахмед, пр-
вак београдских Турака јаничара, са 1.000
људи, да допрати четврти транспорт који
је ишао у Београд. Михаљевић је био тада
у Рачи, али се склони с пута Турцима, те
они наиђу на Кочу северније од Баточине.
Коча и овде изгуби битку.

Кад Срби увидеше да неће добити по-
моћи и да се аустриска Главна команда не
одазива њиховим молбама за помоћ, већ
их оставља да се сами боре, стану се рази-
лазити и Кочи остаде једва 150 људи. Тур-
ци говораху да не ратују са Немцима већ
са побуњеном рајом, стога у народу за-

53

влада још већи страх. Зато и последњи
пут сви, и народ и народни кнезови, замо-
ле Аустрију за помоћ у овом критичном
тренутку. Тек тада се аустриска Главна
команда смилује и пошаље Кочи неколи-
ко одреда фрајкораца. Тако Кочина чета
нарасте на 320 људи. Коча опет оде у ба-
грдански кланац.

Али овде се јави друга несрећа: наста-
де свађа и раздор међу вођама — тужили
су Кочу што сав плен задржава за себе.
Стога оду на суд у Ковин. Али тамо се сви
измире па се врате опет у Багрдан. У том
наиђе Дели-Ахмед из Ниша водећи че-
тврти транспорт за Београд. Турска вој-
ска била је велика, а код Срба одушевље-
ње ослабило, што аустриско незаузимање
појача још више, — те Коча и не изађе
одлучно у сусрет Дели-Ахмеду, већ је са-
мо пратио његову војску, док ова не сти-
же у сам Београд. То је било крајем маја
месеца.

После проласка Дели-Ахмеда оде Ко-
ча к Јагодини, где се неколико пута суко-
би са Турцима но узалуд. Најзад Коча на-
пусти сваки рад, можда љут, можда сад
већ малодушан, и сиђе на Дунав- За њим
пође и велики број породица, напустив
своје добро и своје домове. Задржавши се
мало код.Пожаревца, Коча преће у јуну
месецу на леву обалу Дунава. Кочин рад
више нема везе са јагодинским крајем.

Турци су надирали низ Мораву. Ко-
чи би понуђено да опет пређе у Србију и

54

да заустави Турке. Медаља, коју је добио
од цара почетком априла после оних пр-
вих успеха, није му била још дата, те су га
сад њоме уцењивали Међутим, Коча ипак
одби да пређе у Србију, изговарајући се
да не сме од својих људи који су љути на
њега. Затим оде у аудијенцију цару
у Земун, где је свакако приказао цару
право стање ствари и себе оправдао. Од-
мах после аудијенције Коча купи људе и
образује нов одред, само што је сада био
подложан лично цару. 17 јула Кочин је
одред бројао 506 људи, што беше читава
војска, и Коча, ма да је раније одбио да се
врати у Србију, ипак је то сада учинио.
Он је осећао своју одговорност за сва зла
која Турци наносе у том тренутку српском
народу, који је на Кочину реч устао на
оружје. Коча је већи део Шумадије био
побунио, стога му његово осећање дужно-
сти није дало да се тако без отпора повуче.

Јула месеца, дакле, Коча је опет око
Пожаревца (такође почетком јула по ца-
ревој наредби добио је и р^чену медаљу).
Али иако је могао да изађе у сусрет Тур-
цима, ипак то није учинио. Коча је само
ишао од места до места. Једно време ни-
ко није знао ни где се налази. Због те са-
мовоље Коча би позван на одговор, но он
се не одазва позиву. У том наиђоше ва-
жнија питања и пажња би с кренута
с Коче.

Тада, наиме, пође уз Дунав са војском
од 70.000 велики везир Јусуф-паша- Њему

55

у сусрет Главна команда пошаље једну
експедицију у којој беху Срби и Коча са
својим одредом. Како је турска војска
била велика, то се ови повуку натраг, али
их турска авангарда стиже 7 септембра и
разбије после мањег окршаја код Брзаске
на реци Брзаској. Ту се изгуби траг Кочи.
Шта је било са њиме? Народна традиција
каже да је жив на колац натакнут. Међу-
тим, постоје два документа о Кочиној смр-
ти. По једном Коча је погинуо или зароб-
љен, а нађен му је само шешир и коњ; док
по другом, Коча је сигурно — погинио.
Погинуо, заробљен, на колац натакнут —
не зна се на којој је страни истина.

О смрти Коче Анђелковића не зна се
поуздано; али главно је то, да је народни
борац пао у борби за права свога народа.
Потпуна свесност оправданости онога
што ради и његова предузимљивост учи-
нили су Кочу народним јунаком. Он је
успео да подигне на борбу читав један
део српског народа, да га растресе и да га
упозна са патњама у претстојећим борба-
ма. Кочино војевање остало је у живој
народној свести под именом „Кочина кра-
јина“. Срби су у Кочиној крајини осетили
шта значи бити слободан, али истом упо-
знали су колико је потребно пожртвова-
ње док се не дође до слободе.

Шта је било с јагодинским крајем по-
сле Кочина одласка? — Речено је напред

56

да је Коча био у источном делу Шумадије
(једном и до Крагујевца), док је коман-
дант фрајкора Михаило Михаљевић опе-
рисао поред Саве и око Београда, дошав
једном и до Раче. Кад је Коча отишао,
Турци заузму за мало ослобођени крај, а
Михаљевић беше још на северу Србије.
Народ је делом пошао за Кочом, а делом
остао на своме огњишту, или се повукао
у планине да сачека суд Турчина. Стање
је за Србе било очајно, јер на северу се
још води рат који и даље даје повода за
наду, али не престајаше и страх од турске
јарости и потпуног неуспеха устанка. Та-
ко остаде до краја 1789. Тек тада Миха-
љевић је могао да крене на југ и да наста-
ви Кочино дело- Том приликом беху осло-
бођене Јагодина и Ћуприја, а народ опет
обузе радост и нада за срећан исход за-
почетог предузећа. Одушевљење је било
велико и народ се закле на верност цару
Јосифу II. Али одмах Михаљевић би при-
моран да се повуче на север, да би се по-
вратио тек у јесен исте године. Од тада за
даљу акцију Јагодина беше полазна тачка.
Одавде су фрајкорци продирали до Ниша,
а преко Таборишта (доцније више о њему)
и Крагујевца до Краљева (заузето 20 но-
вембра). 2-1-1780 пође Михаљевић на Кру-
шевац са осам компанија и два ескадрона
коњице. 4 јануара Крушевац је био
освојен.

Акција фрајкораца не престајаше.
Док је једно одељење оперисало у обла-

57

сти Западне Мораве, дотле је главна акци-
ја вођена према Нишу. Тако 5 и 6 марта
био је успешан поход на Алексинац, али
овде беше и крај, то је био и последњи
успех фрајкораца. — Цар Јосиф умре 20
фебруара, а замени га брат Леополд, који
је имао намеру да се остави империализма
Јосифова и да посвети пажњу унутра-
шњем уређењу своје земље. Затим Пру-
ска, савезница Турске, спремала је напад
на Аустрију са севера. У таквим прилика-
ма није се могао водити рат на југу ради
освајања, када на северу прети опасност
за опстанак. Стога се рат прекиде, и ау-
стриска се војска полако повлачила, док
су Турци полако надирали за њом. Мањи
отпор даде једно одељење фрајкораца
код Параћина и Ћуприје, а 2 септембра
био је последњи отпор код Хасан-пашине
Паланке. У октобру исте године фрајко-
ри су били већ растурени.

Даљи догађаји који би се тицали Ја-
годинског округа тичу се и целог Београд-
ског пашалука. Ево како су се развијали.

Када је Аустрија са Русијом заратила
против Турске, није се могло унапред уви-
дети какве ће све промене за кратко време
настати у међународној европској полити-
ци. Цар Јосиф II, мислећи да ће стално,
остати ситуација онаква каква је била кад
је започео рат, радо је говорио о лепим
успесима и о добицима од побеђене Тур-
ске. Али у погледу међународне политике,

58

у погледу политичког држања европских
држава једних према другима, ове године
у време рата Аустро-Угарске са Турском
беху испуњене брзим и ненадним преокре-
тима, жељама да се за себе искористи по-
вољан тренутак и неприлике суседа, по-
литичким подваљивањима, бунама, а из-
над свега дође 1789 велика француска ре-
волуција. — Енглеска створи тројну али-
јансу са Пруском и Холандијом; Пруска
хоће да искористи за себе незгодан по-
ложај Аустрије због рата са Турском, због
белгиског устанка и непомирљивог држа-
ња Мађара, и да извуче територијалне до-
битке од Аустрије; Енглеској се ово не до-
пада и хоће да напусти Пруску, јер жели
да заштити Аустрију, али, наравно, с тим
да се Аустрија одвоји од Русије, која је
тада била највећи непријатељ Енглеској
у Европи. Истом умре и Јосиф II, после
кога наступи промена у аустријској спољ-
ној политици. Јер, као што је напред ре-
чено, нови цар, брат Јосифов Леополд,
имао је намеру да среди своју земљу уну-
тра, а да напусти Јосифову освајачку по-
литику. У целом овом сплету разних теж-
њи и циљева главну реч је водила Енгле-
ска, чију је мирољубиву политику водио
Пит Млађи. Најзад све се сврши тиме: да
буде све по старом —■ »Шиз (]!ио апЉе ћеПшп.
Јер кад ни Пруска није смела да загризе
јабуку и да зарати са Аустријом, онда је
хтела да бар спасе своју савезницу Турску.

59

Околности су биле такве да је исход из
овог био једино закључење мира на осно-
ву предратног стања. Јула месеца 1790 у
Рајхенбаху у Шлезији било је закључено
примирје између Аустрије и Пруске, која
је том приликом заступала Турску као
своју савезницу. На основу овог примирја
било је потписано примирје 19 септембра
у Ђурђеву између аустриског главноко-
мандујућег Кобурга и великог везира.

Али од закључења примирја до за-
кључења мира има још доста. Пре свега
примирје је било закључено на девет месе-
ци, те се није морало журити: у овом вре-
мену несталности наићи ће можда трену-
так када се може погазити дана реч и за-
немарити потписана хартија. Ипак се није
много ни отезало. Већ 30 децембра 1790
отвори се у Свиштову конгрес за закљу-
чење коначног мира. На конгресу беху
присутни делегати зараћених страна и
тројне алијансе. Међутим, до споразума се
није дошло, и преговори се обуставише
(10-11-1791). Догађаји у Европи мамили су
Аустрију да и даље отеже са преговорима,
стога, чак половином маја ови беху на-
стављени, но и тада се не дође до спора-
зума. 8 јуна преговори беху прекинути,
али истом предузе се и спремање за нову
војну-

Најзад, потреба нове политике према
дотадањем савезнику, Француској, чији
краљ беше враћен из бекства и заточен,

60

нагна Аустрију да једном рашчисти терен
на Истоку. Стога се 19 јула наставе прего-
вори, а 4 августа свечано је објављено пу-
цањем топова потписивање уговора о
миру — и то на основу статуса кво. По чл.
4 Свиштовског мира Србија остаде под
Турском.

Кад су Срби сазнали да се примирје
припрема између Аустрије и Турске и да се
говори о статусу кво, природно је да су се
веома уплашили, јер ко је сада смео Турке
да сачека? Због тога се одмах морало гле-
дати на који начин да се заштите од тур-
ског беса, кад већ морају да остану под
Турском. Који су то борци који ће сав свој
труд уложити да спасу разочарани српски
народ од очите пропасти? То беху три ду-
ховне вође у ово време, три духовна лица:
Стеван Јовановић архимандрит манастира
Троноше и са њиме Јован Миловић јаго-
дински прота и Василије Радосављевић
игуман манастира Студенице. Још раније
Стеван Јовановић био је упутио једну мол-
бу на бечког цара преко карловачког ми-
трополита Мојсија Путника; али сада, кад
се сигурно види неуспех устанка и опа-
сност од Турака, морало се још енергич-
није тражити бар нека осигурања за жи-
вот. Баш када се припремао прекид рата,
састаде се у Темишвару, 15 августа 1790 г.,
сабор да изабере новог митрополита, јер
Путник беше умро. Стеван Јовановић нау-
ми да преко сабора упути молбу цару.

61

Зато је била спремљена једна молба и то
потписана од народних кнезова и виђени-
јих људи из Подриња, Вал>евског, Шабач-
ког и Јагодинског округа, од самог Сте-
вана Јовановића, а и од Василија Радосав-
љевића. Последња двојица су и однела
молбу на сабор. Молбу су предали цар-
ском комесару да је овај спроведе цару у
Беч. У њој није било одређених захтева и
тражења већ једино — заштита од Турака.
Но и од ове молбе не би ништа.

Носећи на себи одговорност за уста-
нак, Јовановић и Миловић нису смели,
нити су могли чекати да се закључи мир, а
за Србе да се не донесе никаква одредба,
која би их макар колико узела у заштиту.
Стеван Јовановић је подигао Подриње на <
устанак, а други је заједно са Кочом Ан-
ђелковићем делио народу прокламације и
позивао га на оружје. Затим је био коман-
дант једног одреда на Морави, а кад Коча
оде из јагодинског краја, он ступи у фрај-
кор Михаљевића. Кад се најзад и фрајкор
растури, Миловић пређе у Руму без игде
ичега, јер није био официр да би добио
пенсију као други. Ма да није имао право
на пенсију, ипак оде у Беч да се обрати лич-
но цару. За њим, почетком фебруара 1791,
стиже и Јовановић. Они су се у Бечу нашли
и одлуче да што пре поднесу молбу лично
цару, јер ево конгрес заседава у Свиштову,
а о Србима нико не води нимало бриге.
Том приликом Миловић је добио пенсију,

62

док је Јовановић добио само повишицу
већ раније додељене му пенсије. Јован Ми-
ловић врати се из Беча раније, а Стеван
Јовановић негде у априлу.

Ових дана конгрес у Свиштову није
радио, био је прекинут, али припремао се
наставак преговора. Тада Срби, и поред
оне молбе у Бечу, реше да се и конгресу
обрате. Али сада тражења Срба узимају
сасвим други карактер, и од обичне молбе
за амнестију Стеван Јовановић, Миловић
и Радосављевић пуштају у народ проглас
у коме се тражи аутономија Београдског
пашалука. Спорно је питање одакле је до-
шла овима ова идеја. Ипак главно је то,
да је она убачена у народ и да ће имати у
устанку под Карађорђем утицаја, ма да то
неки оспоравају. У прогласу се позивао
народ да пошаље нову молбу конгресу у
којој ће тражити да сами Срби себи суде и
да цару отсеком данак плаћају. А није ли
зар ово скоро исто што се и молбом сул-
тану од 1804 г. тражило за Београдски па-
шалук? — Потписивање молбе није се мо-
гло сачекати, пошто је конгрес већ био
засео (13 маја), те Стеван Јовановић по-
хита на конгрес да усмено изнесе српске
жеље. Међутим, онима на конгресу није
било стало до српских жеља и Јовановића
силом врате из Темишвара у Београд. Тако
овај човек би насилно спречен да се заузме
за свој народ. Љут због овога, Јовановић
се одрече аустриске пенсије и врати се у

63

свој манастир Троношу. А свиштовски се
мир закључи и без присуствовања српских
изасланика.

Свиштовским миром (4 чл.) Срби су
добили само амнестију за учешће у рату;
— и још једно горко искуство са Аустри-
јом. После овога Срби више нису имали ни
у кога поверења и повуку се у себе саме,
разочарани у својој нади, но ипак чврсти у
вери да ће и они једном бити слободни-
Тако надајући се више у себе него у дру-
гога, Срби су сачекали 1804 годину. — Нај-
зад, шта је било са Београдским пашалу-
ком после одласка Михаљићевог фрајко-
ра? Како су се ствари у њему развијале од
поновног доласка Турака до 1804 године?

Средином 1790 јасно се видело да Ау-
стрија није више у стању да води и даље
започети рат, јер је Пруска притискивала
са севера. Одмах је стао расти број турске
војске на граници Београдског пашалука.
Тако у јулу месецу Дели-Ахмед држаше
код Ћуприје 1.000, а Хаџи-Бишћа код Ја-
године 6—700 војника. Овде је свакако
било највише оних који су истерани из па-
шалука и сад први чекају на улазак. После
закључења мира у Свиштову, Аустријанци
су имали да предаду Турцима заузете гра-
дове, које су били задржали и после закљу-
чења примирја. Градови су се имали пре-
дати са целим утврђењима не рушећи их.
Са овом предајом градова ишло је споро,
јер поред осталога и Турци нису били
спремни за њихов брзи пријем.

•64

Одмах по закључењу мира, за београд-
ског везира постави султан Абу-Бећир
пашу. Нов везир стиже у Ниш 23 септем-
бра. Како је Дели-Ахмед и сад водио глав-
ну реч код јаничара из Београдског паша-
лука, то нови везир нареди да се овај
убије. Истом нови везир објави забрану
уласка јаничара у поверени му пашалук.
Види се да је Порта озбиљно схватила пи-
тање Београдског пашалука, који је за
Порту био један од најважнијих. Требало
је завести ред и мир и економски га по-
дићи. Са Србима се имало поступити нај-
уљудније. Ово последње нарочито је било
потребно ради задржавања Срба од се-
љења у Аустрију, у коју је више хиљада
породица пребегло плашећи се турске нео-
бузданости, те велике просторије у Србији
беху остављене пусте-

После угушења једне мање буне јани-
чара у Нишу, Бећир-паша дође у Београд
и објави амнестију Србима учесницима
у рату.

Јаничари су се били разишли по окол-
ним пашалуцима и отуда посматрали шта
се ради у Београдском пашалуку. Њих је
болело што су овако истерани без ичега,
док њихова добра сада други ужива- Они
то нису могли мирно гледати, стога се ста-
ну припремати да покушају насилни по-
вратак на своја места. Они се стану окуп-
љати у марту 1792 око Ниша, а у јуну и око
Ваљева. Код Ваљева беше их неколико хи-

65

љада, и одатле су преговарали са везиром.
Њихово тражење је одбијено, а кад су
чули да из Босне на њих иде велика војска,
они су се и растурили (у јулу месецу). 22
јула, пак, оде Бећир-паша на ново место, у

Битољ, а одмах га замени, исто тако добар
човек, Мехмед-Пекмеџи. Пекмеџи је био

још одлучнији противник јаничара. Но ја-
ничари око Ниша се побуне, уз то се стану
још прикупљати и полако силазити низ
Мораву к Дунаву. Тако дођу до Пожарев-
ца. Чим ово чује везир, пошаље им у сусрет

два одреда војске, један Дунавом а други
сувим преко Мораве. Истом позове и Србе
у помоћ, али се ови не одазову. Први од-

ред би побеђен, други није могао да пређе
преко надошле Мораве и тако се обадва,
не урадив ништа, врате у Београд (крајем
августа). Јаничари заузеше Смедерево.

После првог успеха већ 30 августа били су
јаничари на Врачару. Кад преговори са па-

шом нису успели, они нападну на варош
и заузму је 3 септембра. Одмах се настави

напад на град, али без успеха. После ово-
га настану поновни преговори између ве-

зира и јаничара, но и ту не беше успеха.

Кад су јаничари чули да везиру придолази
помоћ и да је Порта одлучно против

њих, поново ударе на град 23 октобра и
за кратко време заузму га. Пашу су ухва-
тили. Са њиме су сасвим лепо и уљудно

поступали и оставе га и даље у његовом
звању- Но везир је био у ствари роб јани-

Темнићски Зборник 5

66

чара. Београдски пашалук опет паде у
руке јаничарима, који сад стану заузимати
своја стара места.

Ипак јаничари не остадоше дуго на
миру, јер на њих пође војска из Босне и
од Ниша. Они се стану припремати за от-
пор и заиста 7 новембра одбију босанску
војску. После овог првог успеха обратили
су сву пажњу на јужну војску, која је била
много јача од босанске. Сад су јаничари
имали издржати одлучан удар. После су-
коба у Ресави и једне чарке код Гроцке ја-
ничари су били побеђени, а у Београд уђе
јужна војска на челу са Топал-Ахмед-па-
шом (26 новембра). Јаничари и по други
пут буду побеђени и истерани из паша-
лука, а нови везир предузме све мере да
одржи потпун ред у вароши.

Сада се, пре свега, постави питање ве-
зира. Топал је радио све без питања Пе-
кмеџија, а овај се већ могао надати злу
гласу. Тако и би: 16-1-1793 три репа беху
одузета од овога, а 21-1- везиром Београд-
ског пашалука постаде Топал-Ахмед-па-
ша. Али ни Топал не беше у вољи Порти,
те у јуну исте године би замењен Хаџи-
Мустафа-пашом, човеком добрим, ма да
мало себичним и користољубивим. Овај
нови везир имао је извести ново уређење
пашалука и за Србе учинити све колико се
то може. Међутим, ове намере одмах беху
ометене новим нападом јаничара од По-
жаревца. Јаничари дођу до Колара, но ту

67

их Срби (први пут на страни Турске) од-
бију (1 и 2 августа). Како је и босанска
војска пристизала, јаничари се повуку
преко Јагодине и оду у Видин. Срби су се
показали храбри и одани приликом одби-
јања јаничара и везир их задржи да чувају
Београд, јер је видео да су му његови вој-
ници неверни- (У сукобу код Колара неки
су од везирових Турака пуцали на Србе).

Још у пролеће 1794 пронеше се гласови
о новој акцији јаничара. Додуше од овога
није било ништа. Њихова снага је била
исцрпљена и морали су се мирити са суд-
бином. Дипломатски покушај да им Порта
изађе у сусрет није успео. — Али у Видину
у ово време заседе Пазваноглу, Портин од-
метник, и он поведе опозицију против ре-
форама Султанових. С његовом појавом
настаје нов период јаничарске акције.

Када је пак одбијен напад јаничара у
августу 1793, одмах је Мустафа стао заво-
дити новине у Београдском пашалуку. По-
четком августа беху прочитана два фер-
мана, којима се даје право Србима да има-
ју своје сеоске кнезове и оборкнезове, а да
Турци немају никаква посла по српским
селима. Затим решено је да се по друмо-
вима оснују ханови, да Турци приликом
путовања не би досађивали Србима, већ
да имају ханове за свратишта и преноћи-
шта. Најзад, на Велику Госпођу одржа се у
Београду скуп Срба првака, на коме беше
присутан и Мустафа везир. На том скупу

68

решено је шта има да се тражи од Порте,
што би она званично и потврдила.

Порта је била о овоме извештена и
она науми да прими молбу Срба. Почет-
ком 1794 стиже први ферман. Он је прочи-
тан 1 фебруара, а садржао је одредбе да
везир прикупља приходе, да спахије ста-
нују У Београду, да се плаћа 15 гроша по-
реза на пореску главу за Султана и 1 грош
за скупљача, да паша држи 600 људи. За-
тим је забрањено кретање Турака по се-
лима, а плата муселима и кадија смањена
је испод половине пређашње плате. 16 фе-
бруара дозволи се новим ферманом сло-
бода дизања цркава, а трећим пак (од 12
до 15 марта) беху одређене нове дажбине
и поновљена одлука, да Срби не дају ни-
шта беспосленим Турцима. (Порта је, да-
кле, отступила од молбе Срба тиме, што
није усвојила да се порез плаћа отсеком).
На тај начин ударен је темељ новој уредби
Београдског пашалука, чији ће се утицај
осећати и доцније. Мустафа-паша стече
глас „Српске Мајке“. Главне добити су:
тачно одређена пореза коју су истина још
Турци купили (до 1796), слобода вере и
народна војска, која је по одлуци на Го-
спођинској скупштини имала да брани па-
шалук- Додуше ово последње се не оства-
ри, већ само остаде као покушај.

Речено је да од појаве Пазваногла у
Видину од 1794 године настаје преокрет
у отпорности јаничара против Султано-

69

вих рефорама, које су ишле на то, да из-
баце јаничаре из војске као застарео и
штетан елеменат. Пазваноглу је био на
челу јаничарске опозиције, а по снази ра-
ван самом Султану. Од 1794 био је стално
на ратној нози са Портом. Ипак Порта би
принуђена на мир са Пазваноглом (почет-
ком 1796). Овај мир не потраја дуго и већ
почетком наредне године Пазваноглу по-
нова зарати са Портом. Једна од његових
војска дође до Ниша, али га не освоји. У
јесен исте године посла Пазваноглу две
војске на Београдски пашалук. Једну је
водио Тосун-бег од Ниша Моравом, а дру-
га је ишла на Смедерево, па одатле на
Београд. Ипак Хаџи-Мустафа успе помо-
ћу Срба да отера ову војску (крајем 1797
и почетком 1798). Том приликом нарочито
су се одликовали Срби, који су углавном
и били главни борци. Турци пак с југа до-
пру до Јагодине, где им исто тако Срби
изађу у сусрет. Ту српску војску сачиња-
вали су углавном Јагодинци. Петар Јокић,
који је у првом устанку био Карађорђев
буљубаша и чије је причање о првом
устанку забележио М. Ђ. Милићевић (Спо-
меник С. К. А. 14), каже да се Тосун био
затворио у Јагодини у једну џамију, и то
са свега двеста људи- Само, Тосун је био
у договору са Мустафином војском, па
кад му запрети опасност, Мустафини га
Турци пусте ноћу те умакне преко Ћу-
прије. Ови сутрадан одговоре да је Тосун

70

побегао крадом. Тако углавном Мустафа-
паша сачува Београдски пашалук од јани-
чара. Дакако, заслуга за то не припада
Турцима, већ, без сваке сумње, има се за
то Србима захвалити- Срби су већ знали
да њихова борба против јаничара доноси
добро прво њима самима.

Пазваноглу већ је био дозлогрдио
Порти својим неделима, стога се морао
тражити крај оваквом стању. Порта
наиме пошаље на њега војску, али Пазва-
ноглу победи и тиме примора Порту да
испуни његове захтеве. С обзиром на ме-
ђународни положај у коме се тада Турска
налазила, који је био неповољан, видело
се да ће се Пазваноглу морати сасвим по-
пустити. Приликом преговарања између
Порте и Пазваноглу, поред осталога, беше
дозвољено јаничарима — да уђу у Бео-
градски пашалук! Мустафа-паша и Срби
ваљда се ничему горем нису могли надати.

Јаничари су се по уласку у Београд
прво држали Портине наредбе и нису пра-
вили никаква насиља. Али то беше само за
мало. У Београду су главну реч водили
њих четворица јаничара: Аганлија, Кучук-
Алија, Мула-Јусуф и Мехмед-Фочић-ага.
Њима Хаџи-Мустафа беше само играчка,
па када им је изашла из воље, они су је и
уклонили. Тако „Српска Мајка“ настрада
1801 године.

Јаничари су били после повратка лра-
ва напаст и необуздана сила у Београд-

71

ском пашалуку. Њихова зла нису имала
мере, а у народу мисао за слободни дах и
сигуран кров над главом полако сазрева-
ше. Ипак Срби се обратише још јед-
ном Султану за помоћ, али Султанова опо-
мена Јаничарима — остаде само опомена.
Српски вођи хајдучких чета стали су већ
правити план за ослобођење од ове тур-
ске немани. Тих хајдучких чета било је
тада по свој Шумадији. Оне су крстариле
с једног краја на други, пазиле на кретање
Турака и колико се могло заштићавале
своје од зулумћара- Но случајно за ово
припремање Срба дознају јаничари у Бео-
граду и реше да предухитре Србе. То њи-
хово дело била је чувена сеча кнезова по-
четком 1804 г., а то је упраЈзо непосредан
повод за први српски устанак. Тада започе
ново доба српске историје.

Када су они започели са сечом кне-
зова, Срби су већ били изабрали себи свог
вођа и фебруара месеца пуче прва српска
пушка у знак опште буне против злотво-
ра. Црвен барјак беше развијен, инебонад
Шумадијом засија црвеном светлошћу.
Под њом ће напаћена раја са врховним
вођем својим Карађорђем Петровићем
силно потрести и раздрмати зачмалу сред-
њевековну некада силну турску царевину.
Ширина и важност догађаја у устанку за-
хтевају да се даље излагање ограничи са-
мо на Јагодински округ.

Српски се устанак разви веома брзо,

72

и Срби идући од Рудника на Крагујевац
дођу у Баточину, па одатле крену на Јаго-
дину. Тада се у Јагодини налазио Кучук-
Алија, који је био похитао на југ да набави
још војске, пошто је нису имали довољно
у Београдском граду. У Јагодини је нашао
вођа крџалија1) Гушанац-Алију. Кад су се
њих двојица налазили у Јагодини, стигну
и устаници. Али први устанички удар на
Јагодину би одбијен. Том приликом беше
се и Белица разлила. Устаници су ту заи-
ста настрадали, јер изгубише 150 људи, 50
беху рањени, 20 заробљени. Ово је Србима
био знак да имају бити неотступни. И
заиста храбри Левчани и Темнићани за
кратко време очистише цео јагодински
крај од Турака, а 16 марта заузеше и Јаго-
дину. Левчани и Темнићани, као и за вре-
ме Кочине крајине, били су прави борци и
прегаоци, јер док је Карађорђе пред пр-
вим нападом на Јагодину само прошао
кроз Левач, — добио је 2.000 нових вој-
ника. Тако се Јагодинци достојно одазову
свом узвишеном позиву- Када су ослобо-
дили свој крај, онда су могли помоћи и
осталој још неослобођеној браћи и бо-
рити се у свим бојевима за очување сте-
чене слободе и слободног огњишта.

Даље све до 1809 није се догодио ни
један важан догађај у Јагодинској нахији,

*) Крџалије су мека врста пустахија, који се само сво-
ме вођи покоравају. Име им долази од бугарског села Крџ,
одакле воде порекло.

73

јер све борбе су вођене на граници, изван
ослобођених крајева. Ова, пак, 1809 го-
дина била је несрећна за Србе, јер тада за
мало стаде, па да Турци опет постану го-
сподари Београдског пашалука. Кад срп-
ска војска би разбијена на Делиграду,
Турци навале низ Мораву. Од Ћуприје
једно одељење турске војске пређе на
леву обалу Мораве и крене у Шумадију.
Али Срби их дочекају на Липару испод Ја-
године и сузбију их назад. Један део исте
ове турске војске под Гушанцем пошао је
преко Таборишта — за Крагујевац, но
Левчани га задрже и одбију. За то се вре-
ме и она турска војска, која је ишла де-
сном обалом Мораве, врати натраг, те тако
устаници сачувају своју тековину.

Како су Турци стално пазили на зго-
дан тренутак, па да продру до Ниша, то
су Јагодинци били увек на опрези. Тако
Турци 1810 навале са југа на Србију. Сада
су само мислили одмах да пређу у Шума-
дију. Стога су им Срби спремили дочек
код села Јасике, на западној Морави. Ту-
рака је било до 30.000 људи, а предводио
их је чувени Хуршид-паша. На Јасици
Срби попусте и уступе назад. Народ се по-
плаши, а Карађорђе брзо затражи помоћ
од Руса. Руси се одазову молби и пошаљу
у помоћ Србима 3.000 војника са грофом
Орурком на челу. Сједињени Срби и Руси
изађу пред Турке на Варварину, јужно од
Јагодине, и ту Турци буду побеђени. Тако
се Срби спасу и овога пута-

74

Али, ако Србе мимоиђе несрећа овога
пута, 1813 то неће бити. Јер те године Пор-
та учини огроман напор, да једном реши
ово питање побуњене раје. Зато скупи
силну војску, на 100.000 војника, и повери
је опет Хуршид-паши. Срби су били изну-
рени у рату, а затим у управљању владаше
неслога, те ова турска сила са мало труда
за кратко време заузе цео Београдски па-
шалук, и српски народ овог краја задеси
иста судбина као и толико пута раније,
кад су се у нади за слободу узалуд борили.

Турска се власт опет рашири преко
целог Београдског пашалука. Народ је
био као утучен. Мало га сад и беше овде,
јер нешто изгину, нешто настрада у збего-
вима, а добар део побеже преко Саве и
Дунава, не смејући сачекати излив турске
срџбе. Српским народом завлада гробна
тишина.

Ипак заљуљана морска пучина до са-
мога дна не може се тако лако умирити. И
српски народ беше већ сасвим свестан, да
он мора имати слободу. Због тога, ево већ
друге године после катастрофе Хаџи-Про-
дан Глигоријевић диже Пожешку нахију
на борбу против Турака. Чим је његова
пушка планула, глас је допро и у јагодин-
ски и крагујевачки крај, у коме је било
још покоје око будно и на опрези. Први
који у Јагодинској нахији прихвати по-
клич Проданов беше игуман Каленића Ни-
ћифор. Тај народни борац и мученик од-

75

мах стаде позивати народ свога краја на
устанак. Али и сада је зла судба хтела да
учини своје. Хаџи-Проданов потхват про-
паде, а Нићифора ухвати јагодински Ће-
рим-паша и пошаље у Београд. И једног
дана, поред глава осталих мученика, по-
каза се на граду и глава овог божјег па-
стира-

Но не прође мало време, па букну дру-
ги устанак 1815 године. Иако је српски на-
род толико пута доживео горко разочаре-
ње, ипак и овог пута подиже се сва снага,
да се још једном окуша срећа. — Чим кнез
Милош разви барјак слободе у Такову на
дан Цвети, одмах посла попа Филипа, не-
када војвода студенички, да диже на уста-
нак Левач и Темнић (Доњи Левач). Народ
радо дочека овај позив и за неколико дана
у селу Белици, на већ поменутом Табори-
шту, направе утврђење. Ћерим-паша чује
у Јагодини да су Турци у Крагујевцу оп-
кољени, те им пошаље један део своје вој-
ске (1000 на броју) у помоћ. Ова војска
није ни обраћала пажњу на шачицу Срба
код Таборишта. Али, кад један нишанџија
уби турског вођу Тахир-Кубура, и кад
Срби оспу плотуне, Турци се разбегну
кудкоји. Тако Јагодинци добише прву
битку у другом устанку. После неколико
дана наиђу овуда и крагујевачки Турци
бежећи ка Јагодини. Јагодинци их доче-
кају на Таборишту као и оне из Јагодине.
Покушај, пак, крајем јуна и почетком јула
да се освоји Јагодина није успео.

76

Догађаји су се и даље развијали. Уста-
нак је све више захватао, а за то време Ја-
годинци су имали да чувају пут код Бато-
чине, да не би продрли Турци из Београда,
и код Ћуприје, да не би продрли они из
Ниша. Додуше, и после је било неколико
сукоба у Јагодинској нахији: на Мајур-
ском Пољу и на самом Јухору. На Јухору
је Турке разбио Никола Мандрда из Пај-
ковца. — У другом устанку сву темнићку
војску предводио је Милета Радојковић;
војску целог овог краја предводио је Или-
ја Вукомановић из Сабанте, и то по наред-
би самог кнеза Милоша.

Када себи у свести претставимо све
догађаје из краја XVIII и почетка XIX века
који се везују за Јагодински округ, видеће
се да је мало крајева у Србији, у којима су
се извршили тако важни историјски дога-
ђаји, као што беху ови у околини Јаго-
дине. — Рад калуђера из Љубостиње и Ка-
ленића пре Кочине крајине, затим Кочина
крајина, проглас Стевана Јовановића и
јагодинског проте Миловића, бој на Ли-
пару 1809, бој на Варварину 1810, дело ка-
ленићког игумана Нићифора, бојеви на
Таборишту — сва ова дела и ови догађаји
имају првокласну вредност у историји
стварања прве српске државе. Затим, по-
ред већ поменутих личности, имамо још
Стевана Јаковљевића, оборкнеза Јевту,
Милоја Тодоровића, Старца Пајка, Панту
Тодоровића (познати јунак на Табори-

77

шту). Поменути Милета Радојковић из Ка-
туна доцније ће водити главну реч у кне-
жевини Србији. Стеван Јаковљевић из Бе-
лушића са својим Левчанима истера 1797
Тосуна из Јагодине. Кнез Јевта из Обрежа
постаде старешина у Доњем Левчу. Ми-
лоје Тодоровић из Црнче био је господар
западног краја Јагодинске нахије све до
Мораве према Трстенику. То су били про-
сти људи, сељаци, али чија имена неће за-
боравити историја оног доба, када су
Срби ни из чега, из шаке јада и сиротиње,
стали стварати себи слободну државу.

Нова кнежевина Србија била је у по-
гледу начина управе овако уређена. Вр-
ховни господар Србије је београдски ве-
зир Марашли-Али-паша, који по нахија-
ма (а било их је дванаест на броју) по-
ставља своје муселиме да суде Турцима,
који наравно и у Јагодини сеђаху. На челу
српских власти је врховни кнез Србије Ми-
лош Обреновић. Он је по нахијама постав-
љао нахијске кнезове. Затим и кнежинама
(на које су се делиле нахије) постављао је
такође сам кнезове. У селу су правду де-
лили сеоски кнезови или кметови. — Око-
лина Јагодине била је Јагодинска нахија,
а ова се делила на кнежине Доњи Левач
(Темнић) и Горњи Левач (или само Левач).
Која су села којој кнежини припадала,
види се из списка на почетку.

Само се поставља питање: када су на-
стала ова села, и када су добила своја име-

78

на? Она су овде забележена онако како их
је Вук исписао из Милошевог харачког
тефтера, уз неке незнатне исправке. Значи,
дакле, села су већ после другог устанка
била формирана.

Кроз цео период постојања српске
средњевековне државе, нарочито послед-
ње доба, живот у околини Јагодине био је
веома развијен. С доласком Турака овај
крај задеси иста судба као и остале срп-
ске земље. За време робовања некада је
овуда било живље, а некада, за време ра-
това, зло и несрећа.

Пред Кочину крајину у јагодинској
области било је мало више кретања и жи-
вота. Живља је било у већем броју- Но по-
сле неуспеха у Кочиној крајини, кад Тур-
ци ударише на незаштићену рају, велики
број српских породица из Јагодинског
округа пређе у Аустрију. Било је ових из-
беглих породица неколико хиљада. Дода-
јући овоме и појединце, може се рећи да
је из околине Јагодине прешло тада у Ау-
стрију на више хиљада душа. А то значи
оставити за собом пустош, кад се узме у
обзир да је иначе насељење било слабо и
ретко.

Отсада па до првог устанка слабо се
повећавао број становника у Јагодинској
нахији, као и у целом Београдском паша-
луку, јер изгнани јаничари често су упада-
ли и стално држали народ у страху. Али
кад се Срби 1804 ослободише турског јар-

79

ма, са свих страна нагрну досељеници из
турских крајева и насељаваху пусте про-
сторије по свој Шумадији. Тада се у Шу-
мадији образоваху нова села, стара обнав-
љаху или допуњаваху новим становни-
штвом. — Овај полет прекиде несрећа
1813 године. Ова година за Србе из Шума-
дије, нарочито за оне поред река и путева,
беше година страдања. Хиљадама је тада
бежао српски народ пред најездом озлоје-
ђених и крволочних Турака. Из тих тешких
дана могу се и данас чути тужне успомене,
како Турци стигну до реке пре неголи се
Срби превезу на супротну страну, па на-
терају коње у гомиле жена и деце, те све
редом секу и газе!

Ипак, чим је прошла прва помама и ста-
ње се мало средило, народ се стаде враћа-
ти на своја огњишта. А после другог устан-
ка настави се и досељавање нових, те тако
из дана у дан у Шумадији ницаху нове
куће и нова села. Са свију страна Шума-
дија је привлачила Србе и својом слобо-
дом и својом плодношћу. Ново становни-
штво прими од староседелаца традиције
везане за места где је дошло, мешање се
полако вршило, стварао се нов тип Србина
— шумадијски тип.

Од ових досељеника највише их је
Косоваца и Јужно-Србијанаца у Темнићу,
где има добар проценат и староседелаца.
У Левчу, пак, који је сав „млад“ највише
их има са Копаоника, затим са Косова и

80

из Црне Горе- Напослетку долазе досеље-
ници из Бугарске, којих има по свој Шу-
мадији дуж Мораве, негде читаво село или
крај села, и Цигани, чији је број веома
мали. Турака у Јагодини је било 1818 го-
дине повећи број :— 100 кућа; али 1826
само 8 кућа. Затим, у ово време био је у
Јагодини и незнатан број Јевреја, који су
наравно водили трговину. Радње су биле
у једној и јединој улици, док су станови
били у ћор-сокацима. Куће су биле исте по
величини (чатмаре или бундрукаре). Јаго-
дина је добила учитеља 1815 године, а
кнез Милош је наредио да се школа кулу-
ком подигне. Иначе ни у једном селу (до
1822) не беше школе. Цркава у јагодин-
ском крају било је мало, а нову цркву у
Јагодини подиже 1818 кнез Милош о свом
трошку. Први кнез Јагодинске нахије по-
сле 1815 године био је Димитрије Ђор-
ђевић.

Број становништва Јагодинског окру-
га и даље је растао. Нова досељавања и
даље су се вршила. А Темнићани и Лев-
чани остали су вазда достојни својих слав-
них предака, бораца за право и слободу.

Јеремија Д. Митровић

студ. фил.

ЛИТЕРАТУРА

Никола Вулић, Историја наше земље у старо доба. Братство
15 и 17.

Љуба Ковачевић и Љуба Јовановић, Историја српског народа.
Станоје Станојевић, Историја српског народа. Београд 1926.
Петар Матковић, Путовања по Балканском Полуострву у XVI

веку. »Кас!« ЈАЗ и У бр. 42, 49, 71, 81, 84, 112, 129, 130.

Јован Ердељановић и Р. Т. Николић, Трговачки центри и пу-
теви по српској земљи у средњем веку и у турско доба.

Јован Радоњић, Ђорђе Бранковић' деспот „Илирика".
Драгољуб М. Павловић, Аустриска владавина у Северној Србији

(1718—39).

Драгољуб М. Павловић, Прилог историји Кочине крајине, Глас
СКА 68.

Драгољуб М. Павловић, Србија за време последњег аустро-тур-
ског рата (1788—1791).

Душан Пантелић, Београдски пашалук после Свиштовског мира
(1791—9).

Константин Јиречек, Споменици српски, Споменик СКА 11.
Петар Јокић, Причања о догађајима и људима из првог српскрг

устанка, Споменик СКА 14.

Антоније Протић, Повесница од почетка времена вожда српског
Карађорђа Петровића. Споменик СКА 19.

М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија I.
М. Ђ. Милићевић, Путничка писма.
М. Ђ. Милићевић, Опис манастира у Србији, Тласник СУД 21.
Чедомиљ Мијатовић, Пре триста година, Гласник СУД 36.
Стојан Новаковић, Путничке белешке о Балканском Полуострву,

, Годишњица Николе Чупића 17.

Стано.је Мијатовић, Темнић, Српски етнографски зборник VI.
Тодор А. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V.
Миленко Вукићевић, Карађорђе I—II.
Јоаким Вујић, Путешествије по Србији I.
Б. Петровић и Н. Петровић, Грађа за историју краљевине Србије.
Вук Ст. Караџић, Опис кнежевине Србије, Даница за 1827-28 год.
Јован Цвијић, Метанастазичка кретања, њихови узроци и по-

следице.

Темнићски Зборник 6

82

Љуба Стојановић, Стари српски записи и натписи.
Тихомир Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша.
Милан 3. Влајинап, Из путописа Ханса Дерншвама 1553—55

год. Братство 21.
Стојан Новаковић, Турско царство пред српски устанак 1780—1804.
Емило Цветић, Стара Јагодина.
Димитрије Руварац, Београдска митрополија око 1735 године —

Споменик СКА 42.
Стојан Новаковић, Додатак путопису Хаџи-Калфином — Споме.-

ник ОКА 18.

ЋУПРИСКИ ОКРУГ

ДО 1833 ГОДИНЕ

После другог устанка границе кнеже-
вине Србије биле су знатно уже од грани-
ца Карађорђеве Србије признатих осмим
чланом Букурешког мира од 1812 године.
Читавих шест нахија Карађорђеве Србије
не беху у саставу Србије кнеза Милоша.
За све време своје дипломатске акције да
Порта призна права Србији, датих јој Бу-
курешким миром, кнез Милош је увек на-
стојавао да се одобри и присаједињење
оних шест отргнутих нахија. Али, ма да је
1830 године кнез Милош добио тако жељ-
но очекиван Султанов хатишериф о при-
знању права Србији на основу осмог чла-
на Букурешког мира, ма да је добио и бе-
рат о наследном кнежевском праву за сво-
ју породицу — ипак шест нахија остадо-
ше и даље изван граница Србије.

Као и другде у турском царству, тако
и у ових шест нахија зулум је био несно-
сан. Стога се народ побуни 1833 године у
жељи да се ослободи ропства. Милош ис-
користи Портину заузетост на другој стра-
ни, те и без њеног одобрења присаједини
побуњене крајеве својој кнежевини. Пор-

6*

84

ту обавести да је тако морало бити ради
очувања реда и мира у царству. Порта,
стављена пред свршен чин, а да се и на
овој страни не би заплитала, исте године
пошаље званичан акт о признању већ из-
вршеног присаједињења шест нахија.

Између ових шест нахија била је и
Параћинска нахија. Она је имала две кне-
жине: ражањску и параћинску. Приликом
присаједињења, Параћинска кнежина при-
додата је Ћуприској нахији са својих 28
села. Тако је Ћуприска нахија 1833 годи-
не увећана за једну кнежину.

Обим и географија Ћуприске нахије

У Вуковој „Даници“ за 1827 годину
налази се списак села, исписаних из хара-
чког тефтера 1822 године, целе кнежевине
Србије; а у „Даници“ за 1828 годину нала-
зи се списак села крајева отргнутих од Ср-
бије. Ту се налазе и села Ћуприске и Па-
раћинске нахије, сједињених 1833 године.
С обзиром на број села, Ћуприска нахија,
иако увећана, ишла је међу најмање нахи-
је кнежевине Србије.

Јужну јој границу чини Јовановачка
Река више Параћина, на север иде до ис-
под Свилајнца, са истока је затвара венац
Кучајских Планина, а западна јој граница
иде Великом Моравом. У том издуженом
оквиру налазила се ова насеља: Јовац,
Рамново, Сињи Вир, Врпчани, Жировница,

85

Стубица, Сење, Иванковац, Бигреница,
Паљани, Кованица, Горња Ресавица, До-
ња Ресавица, Језеро, Жидиље, Стење-
вац, Двориште, Јеловац, Стромостен, Па-
њевац, Липовица, Сладаја, Милива, Лом-
ница, Буковац, Грабовица, Плажане, Су-
ботица, Роанда, Купиново, Седларе, Про-
шинац, Бобова, Витежево, Дубница, Сви-
лајнац, Бусари, Луковица, Црквенац, Ду-
бље, Гложани, Златенац, Брестје, Војска,
Радошин, Дубока, Рајкинац, Гладна, Гло.-
говац, Велики Поповићи, Мали Поповићи,
Дражмировац, Влашка, Супска, Крушар,
Исакова, Мућава, Бирине, Белајке, Војник,
Балајнац, Трућевац, Витанци, Богава, Ме-
двеђа, Брестово, Тропоње, Јасеново, Гра-
бовац, Ћириковац и Врлан. — Затим села
придодата 1833 године^-Чепури, Бати-
нац, Мириловац, Главица, Текија, Горње
Видово, Доње Видово, Шавац, Лебина,
Крежбинац, Бусиловац, Ратари, Сикирица,
Кошеви, Голубовац, Плана, Лешје, Доња
Мутница, Горња Мутница, Клачевица, Бу-
љани, Извор, Шалудовац, Забрега, Попо-
вац, Бошњани, Давидовац и Дреновац. —
Свега 99 села и две вароши: Ћуприја и
Параћин.

Док су остале нахије кнежевине Ср-
бије биле подељене на мање администра-
тивне јединице, кнежине, Ћуприска нахи-
ја је остала једноставна, као једна кнежи-
на. Као кнежина.звала се Ресава, по реци
која кроз њу протиче.

86

Површина Ћуприске нахије нагнута
је к западу, стога све њене реке теку у Ве-
лику Мораву. Источни јој је део виши и
постепено силази у долину Мораве. Узви-
шења Ћуприске нахије су последњи из-
данци планина Источне Србије, стога их
нема тако високих. Као највиша истиче се
планина Бељаница. После ње долазе узви-
шења: Летовиште, Шиљати Врх и Сисевац,
затим каменита коса више Лешја Баба.
Врх МаТшја је на десној, врх Пасторак на
левој страни Ресаве, међу којима се нала-
зи манастир Манасија. Јужно од Свилајн-
ца уздиже се Хум (у народу „Ум“)> који
допире до Мораве према Багрдану и ту јој
сасвим сужава долину.

Између ових узвишења и коса проти-
че неколико река. Највећа је Ресава, која
делом извире испод Бељанице као Ресава,
а делом у месту Кра.јишту као Ресавица.
Оба крака се састају код села Дворишта.
Одатле Ресава тече према Свилајнцу, ис-
под кога се слива у Велику Мораву. Рава-
ница тече од манастира Раванице, пролази
кроз Ћуприју и утиче у Мораву. Црница,
пре него ли испод Параћина уђе у Мораву,
прима речицу Грзу. — Треба поменути
још и поток Немању, који се близу Ћу-
прије слива у Раваницу. У њему се некада,
по народној причи, окупао неки болестан
Немањић и одмах је оздравио. Интере-
сатно је, затим, да околина Ћуприје има и
једну понорницу. То је речица Брезовица,

87

у источном крају. Тече кроз истоимено по-
ље и у њему се на.јзад губи понирући.

Ћуприска нахија не оскудева ни у
равницама, погодним за обрађивање. Ре-
сава има своју долину, поред Грзе је К®-
лајна, код села Стењевца је Двбришка
■Равница, веома родна; напослетку је нај-
важнија Моравска Долина, која је знатно
проширена код Свилајнца и Ћуприје, где
су Турци некада сејали пиринач, што су
доскора сведочили канали за наводња-
вање.

Околина Ћуприје до XII века
Ма да околина Ћуприје, управо крај
северно од ње, посматран са каквог узви-
шења, личи на динарски карст, ипак он то
није у толикој мери, јер се голет ограни-
чава само на извесним вишим местима.
Остали предели су или плодне долине
или благе косе и повијарци, погодни за
насељавање и обрађивање. Уз то, овуда
протиче Велика Морава, некада богата
водом и пловна; затим долином Мораве,
још од првих векова историје иде чувени
пут што спаја Европу преко Балканског
Полуострва са Азијом. Са оваквим усло-
вима за живот предели око Мораве вазда
су привлачили нове досељенике, нарочито
од почетка развијања земљорадње и тр-
говине.
Први становници овога краја, за које
ми знамо и о њима можемо нешто више

88

да кажемо, били су Трачани. Становници
између Велике Мораве и Тимока звали су
се Трибали. Главно занимање било им 1е
сточарство.

Док се на југу Балканског Полуостр-
ва развијала грчка култура, стварале но-
ве државе и државице, водили велики ра-
тови, док се на западу дизала моћ Римља-
на, дотле је у овим крајевима било мирно,
без великих потреса и догађаја. Први ва-
жнији догађај, који је нама познат, био је
долазак Келта у IV веку пре Христа. Келти
су дошли преко Панонске Низије, прешли
су, један део, Саву и Дунав и пошли уз
Мораву. У долини Мораве нађу погодно
земљиште за живот, те се ту настане, суз-
бивши староседеоце лево и десно у брдо-
вите пределе.

Овај догађај био је локалног карак-
тера, без већих последица. Али, тек што
су се Келти населили поред Мораве, на за-
падној страни Балканског Полуострва по-
јави се нов народ, борбен и освајачки. То
су били Римљани, којима Апенинско По-
луострво беше мало, те се упутише и на
Балканско. Римљани су заратили прво са
Илирима. Ова је борба, кад јаче кад сла-
бије, трајала кроз два и више века. Тек
Октавијан коначно покори Илире и допре
до Велике Мораве. Истина, док су на запа-
ду Илири страдали у рату са Римљанима,
Трачани су још били у миру. Међутим,
њима с југа дође непријатељ. Кад су Ри-

89

мљани освојили Грчку, пут преко Македо-
није за Мезију био им је отворен. Ипак
њихово напредовање ка саверу није било
тако брзо, јер тек око 15 година пре Хри-
ста Римљани освојише крај између Мора-
ве и Тимока, када и ћуприска околина по-
стаде римска-

Са доласком Римљана у наше крајеве
настаје ново доба: Римљани су донели но-
ву културу, нову организацију, нову веру,
оно што је битно за једну друштвену за-
једницу. У освојеним крајевима појавише
се нова насеља и вароши, између којих
беху изграђени нови и постојани путеви.
Овим путевима кретала се војска, затим
трговина. Подизале се разне грађевине за
државне потребе, прављени су мостови и
исушивани мочварни предели. Додуше,
римско освајање Балкана и пресађивање
њихове културе на ново земљиште беше
узрок једној судбоносној појави по старо-
седеоце. То је била романизација затече-
ног становништва. Илири, нарочито Тра-
чани, нису имали моћи да се одупру рим-
ском утицају, стога су морали да подлег-
ну. Делом су се били повукли у планинске
пределе, али временом римски језик и кул-
тура ни тамо их не поштедеше.

Околина Ћуприје и Параћина, па до-
ле до Свилајнпд, припадала је Мезији
(доцније Горња Мезија, крај између Мо-
раве и Тимока). Она се налазила на глав
ном римском путу, хоји > спајао југ Бал-

90

канског Полуострва са Панонијом и даље
са осталом Европом. Тај пут, „виа мили-
тарис“, био је један од најглавнијих кому-
никационих веза која је ишла уздуж По-
луострва. Он је ишао десном обалом Мо-
раве, а свуда поред њега, где је требало и
где је било погодно место, подизала су се
нова насеља, путничке станице, вароши и
тржишта. Овај пут помиње Тукидид још
у V веку пре Христа,1 али тада је то био
можда само правац којим се ишло без од-
ређене сталне стазе. Сада, међутим, то је
прави пут, изграђен на чврстој основи, са
миљоказима и мостовима преко река.

Из времена Римљана позната су нам
два насеља у околини Ћуприје, једна
друмска станица и једна варош. Станица
је била на месту данашњег села Медвеђе,"
и звала се „Идимум“. Варош, пак, то је
позната „Житница Мораве“ — „Хореум
Марги“, на месту данашње Ћуприје. Хо-
реум Марги је кроз више векова била
главна варош за Горњу Мезију; у њој су
били магацини за оставу жита, од чега јој
је и име дошло; затим, ту је била ковни-
ца и главни депо оружја за сву околину.
Варош је била лепо уређена, снабдевена
свим потребама. Улице су ишле на све че-
тири стране, секући се управно. На Мора-
ви поред вароши био је направљен каме-

х) Јјгебек, ОЈе НеегзЧаззе уоп Ве1#гас1 пасћ СопзипНпо-
ре1 ип<1 <Не ВаГкапраззе, 2.

91

ни мост, први на овом месту. Почетком
прошлог века налазили су се у Ћуприји
трагови „Трајановог“ града. Цар Трајан
је остао у живој успомени код нашег на-
рода, много старина везује се за његово
име и разне народне приче причају о ње-
му. Хореум Марги постојао је кроз неко-
лико векова. За време прве појаве хри-
шћанства и аријанства у нашим крајевима,
у Хореум-у Марги седео је аријански епи-
скоп. На црквеном сабору у Софији 343
године био је и епископ из Хореум-а
Марги.

У ово време моћ римске империје би-
ла је много опала и сваким даном све ви-
ше је опадала. Још у III веку отпочели су
Готи да нападају на границе римског цар-
ства. Они су прелазили преко Дунава, упа-
дали у унутрашњост царевине и пљачка-
ли. Једном продру до Ниша, али их ту
страшно потуче цар Клаудије (269 године).
Границе империје већ су јако биле уздр-
мане, унутра не беше снаге која би их до-
вела у првобитно стање. Сваким даном
опасност је расла. Кад 375 године нагрну-
ше Хуни, монголски народ из средње Ази-
је, у Европу, границе Римске империје би-
ле су већ разривене. Хуни су у више ма-
хова упадали преко границе, отимајући и
пустошећи по унутрашњости. Нарочито
за време храброг Атиле у половини V ве-

92

ка Хуни опустошише царевину1. После
Хуна појавише се Авари. И они су задава-
ли много брига Византији. Са њима су се
појавили и Словени, који се то време спу-
штаху из старе постојбине к Дунаву. Ава-
ри у друштву са делом потчињених Сло-
вена доста дуго нападаху Византију, али
кад 626 године буду потучени под Цари-
градом, више се не појавише јужно од Са-
ве и Дунава.

За време овог насртања варвара на
римско царство и Византију, свакако про-
паде и римски Хореум Марги, или је мо-
жда и даље бедно таворио.

После пораза под Цариградом, Авари
се повлаче са територије Византије, а онај
део Словена у Панонији, раније Аварима
потчињен, остаје слободан. Као и остали
варвари, Словени су у прво време упадали
у Византију ради пљачке. Али за време
цара Ираклија (610—641), када је он рато-
вао у Малој Азији и сву војску повукао са
Балканског Полуострва, Словени су у ве-
ликим масама отпочели прелазити на По-
луострво и ту се за увек насељавати. Сло-
вени су насељавали прво плодне речне до-
лине, затим погодне жупе, продирући све
даље и даље према Јадранском и Јегеј-

Ј) До 395 године Римско царство остаје у целини. Али
ове године цар Теодосије Велики подели га правцем Београд
—Скадар на западни и источни део. Западни део брзо про-
паде, а други под именом „Византија" или „Ромејско цар-
ство“ остаде још на хиљаду година.

93

ском Мору. Тада је насељена и долина
Мораве, крај око Ћуприје, где су посто-
јале развалине Хореум-а Марги. Не само
овде, већ по целом Балканском Полуостр-
ву, Словени су наилазили на многобројне
рушевине, што је било дело и њихових

РУку.
Словени источне Србије у долини Мо-

раве остали су скоро век и по на миру, док
се у Рашкој у VIII и IX веку образовала
прва српска држава, која ће ускоро доћи
у сукоб са једном исто тако новом држа-
вом. Та друга држава била је Бугарска.
Бугари су пореклом из Азије. Неко време
су живели у ЈужнОЈ~Русији, затим, после
доласка Словена на Балканско Полуостр-
во, пређу на десну обалу Дунава. На југ
допру до планине Балкана, западно им је
граница била река Искар, источна Црно
Море. Бугара је било релативно мало, али
будући борбени и организовани, лако по-
коре затечена словенска племена. Почет-
ком IX века на челу њихове државе беше
храбри хан Крум, који знатно рашири Бу-
гарску на југ и запад. Бугари допру до Ко-
лубаре (покорив целу данашњу нашу И-
сточну Србију). Том приликом и околина
Ћуприје уђе у састав бугарске државе. —
Бугарска се власт није задржала дуго за-
падно од Мораве, али области на истоку
Мораве остале су у саставу Бугарске ско-
ро два века. У другој половини X века Ви-
зантија поврати свој углед и своју моћ,

94

али и опстанак младе српске и бугарске
државе дође у опасност. Пошто су при-
миле хришћанску веру од Византије, Ср-
бија и Бугарска најзад буду и политички
потчињене Византији. Византијска се
власт рашири скоро целим Балканским
Полуострвом. Тако остаде скоро све до
смрти цара Манојла 1180 године.

О Србима источно од Велике Мораве
имамо мало података до XII века. Како је
овуда ишао главни пут према Цариграду,
то је с времена на време пролазио овуда
покоји Европљанин, или пак то беху кр-
сташке војске. Путници су остављали бе-
лешке с путовања, у којима се налази по-
нешто и о нашим крајевима. Тих путнич-
ких бележака има још из првих векова
после Христа, а доцније их има чешће. У
прво време данашња Источна Србија по-
миње се именом »вИтае Ви]дат.гае« или »»Птае
Ви1§атотит« (бугарске шуме), „травовите
шуме“ и „шумовит пашњак1'1. Доцније се
више говори о овоме крају.

1172 године долином Мораве прошао
је Хенрих Лав, идући с војском у Свету
Земљу. Његов пут описао је Арнолд из
Либека. У том Арнолдовом путопису има
података и о нашим прецима.

Кад су крсташи дошли у Браничево,
Арнолд каже за Србе (Серви): „ ... синови
Белиала, одани пожудама грла и пути, као

*) »Ка<1« Југословенске академије ХШ, 105.

95

што им име каже; служе свакој нечистоћи,
а према каквоћи њихових места живе жи-
вотињски, те су дивљији од исте марве“ћ
— Константин Јиричек у својој „Историји
Срба“ овако је препричао целу Арнолдову
белешку о путу кроз наше крајеве до
Ниша:

„У Браничеву ступио је саски херцег
са својом сјајном пратњом на земљиште
византијске државе, дочекан по налогу
царевом пријатељски од Грка. Када је он
(крајем марта 1172) усред „бугарске шу-
ме“ стигао пред град Равно (крсташки
Каћпе!, ВауепеПе) на ушћу Раванице у Мора-
ву, садашњу Ћуприју, не хтедоше станов-
ници, иако поданици грчког цара, пустити
херцега у град крај свих опомена његових
византијских пратилаца, па му чак не
хтедоше дати ни путовође. Срби су, које
Арнолд овом приликом слика најружни-
јим бојама, гледали у великој гомили Не-
маца само савезнике и пријатеље Грка.
Херцег Хајнрих удари табор у близини, у
једној другој долини крај бистрог потока
посред густог шипражја. Преко ноћ даде
запалити велике ватре и постави многе
страже. Око поноћи Срби, распоређени на
четири групе, нападоше изненада са вели-
ком виком и отровним стрелама, али их
крсташи, на броју 1200 људи, сузбише, а
један стрелац уби њихова вођу. Шта ви-

*) »Ка<1« Југословенске академије ХШ, 114.

96

ше, идућег јутра када је сунце пробило
кроз густу маглу, видели су крсташи на
даљем маршу читав тај дан удаљене Србе
како лежећи вребају, али стигоше без ика-
квих тешкоћа у Ниш, где Византинци хер-
цега опет свечано поздравише“2.

Из Арнолдових забележака видимо
неколико карактеристичних података за
крајеве на десној страни Велике Мораве.
— Наши преци у овим крајевима претста-
вљају нам се као дивљаци и по животу и
по понашању према странцима. Други ва-
жан податак јесте први помен града Рав-
на у средњем веку. Крсташи га зову »КаЂ-
пе1«. »КауапеПе«. То је наше средњевековно
Равно, које се подигло на рушевинама ста-
рог Хореум-а Марги. Вероватно Равно су
подигли Византинци после пропасти срп-
ске и бугарске државе крајем X века. Сем
тога, могућно је постојање сталног насе-
ља на месту римске вароши до појаве гра-
да Равна. Како му драго, тек ми имамо пр-
ви помен нашег средњевековног Равна.

Ћуприска околина у нашој средњевеков-
ној држави

Победом код Пантина 1168 године над
својим братом Тихомиром, Немања је се-
би обезбедио српски престо, али још не
беше самостални владар, пошто је при-

2) К. Јиречек, Историја Срба I, 191.

97

знавао врховну власт византиског цара
Манојла. Али кад умре Манојло 1180 го-
дине, не нађе му се достојан наследник, те
се Немањи указа повољна прилика да по-
веде агресивну политику према Византији.
У друштву са угарским краљем Белом, Не-
мања зарати са Византијом 1183 године.
Уз то, и Бугари се подигоше на устанак.
Немања и Бела освоје све од Београда до
Софије, сруше неколико градова и тако
доста умање територију Византије. Бугар-

ску пак, наново оживелу, уреди и ојача Ка-
лојан. Али кад он умре 1207 године, у Бу-
гарској настану раздори, те Мађари зау-
зму све до Равна, за које Стеван Првовен-

чани каже у житију свога оца Немање (Си-
меуна) да је „на међи отачаства мојега“.
— Већи део ћуприске области припао је
тада Мађарима.

Неколико година (1189) после Нема-
њиних ратних успеха, прође долином Мо-
раве немачки цар Фридрих Барбароса на
путу за Свету Земљу. Са овог похода о-
стао је путопис у коме се говори и о на-
шим крајевима, нарочито о дочеку Фри-

дриха од стране Немање и брата му Миро-
слава. — Путници су се са великом муком
кретали кроз »иКае Вићдагоит« једно због

рђавог пута, а друго због изненадних на-
пада Срба. Цара су у Равну (Ваћћше!) доче-

кали Немањини изасланици и понудили му

сваку помоћ . У Нишу је цару био спре-
мљен свечан дочек.

Темнићски Зборник 7

98

И у овим путничким белешкама гово-
ри се о ризичном путовању кроз наше кра-
јеве, где су биле честе заседе мештана.
Истина, у пределу источно од Мораве ни-
је било никаквог уређења, да би се ко мо-
гао кривити за такво стање. Ово је био
још крај око кога су се гложиле три држа-
ве: Србија, Бугарска и Мађарска; нарочи-
то ове две последње, чије су се власти че-
сто овде смењивале све до краја XIII века.

1204 године поведе се четврти крста-
шки рат. Али крсташи уместо да оду у
Свету Земљу, ударе на Цариград, освоје
га и ту на место Византије створе „Латин-
ско Царство.“ Ово царство било је нова
опасност за балканске државе, нарочито
за Србију, у којој се после Немањине смр-
ти Стеван и Вукан (по вери католик) за-
вадише око престола. Опасност беше још
већа, што је нови цар у Цариграду имао
сигурног савезника у истоверном мађар-
ском краљу.

1215 године латински цар Хенрих и
краљ Андрија позову у Ниш Стевана Не-
мањића на заједнички састанак. Стеван по-
сумња у своје суседе, те прво оде у сусрет
Андрији. Састанак је био у Равну. Андри-
ја се према Стевану показао сасвим прија-
тељски, а свечаност трајаше 12 дана. Сем
тога, владаоци дадоше један другоме бо-
гате поклоне. Стеван је добио од Андрије:
„скрлатну одећу, украшену драгим каме-
њем и бисером, пехар накићен разнобој-

99

ним камењем, дивне коње са златним узда-
ма и друге животиње'4. Из Равна оба се
владаоца крену за Ниш.

Ниједан од српских краљева до Ми-
лутина не прошири своју земљу преко Мо-
раве, тако крај око Равна и даље остаде
„на међи“ и у туђој власти. Али, кад је на
српском ■ престолу седео краљ Милутин,
Србија доби нов полет. Ратујући на југу
и северу, Милутин пође и преко Мораве,
освоји Браничево и допре до Видина. Та-
ко су најзад, заједно са Равном, и ови срп-
ски крајеви ушли у састав средњевековне
српске државе.

За ове присаједињене крајеве настаде
ново време, нарочито када се појави са
југа опасност од Турака. Њима се стаде
све више обраћати пажња. Кад Турци по-
чеше све јаче наваљивати, средиште срп-
ске државе поче узмицати ка северу. На-
пусти се Скопље, остави се Призрен. Кнез
Лазар постави своју престоницу у Крушев
цу; Левач, Гружа, Рудник, Лепеница, на
истоку Ресава (крај испод Ћуприје) су
крајеви где се од сада подижу задужбине.
Нарочито за време владе деспота Стевана
Лазаревића и Ђурђа Бранковића ови кра-
јеви беху средиште државног и културног
живота. Поред задужбина, овде се поди-
жу градови, нове вароши, владалачки дво-

’) Јиречек, Историја Срба I, 216; IV, 38.

100

рови, праве се нови путеви за државне и
народне потребе.

Загледајмо само старе и још живе
споменике, који су нам најбољи сведоци
некада развијеног живота у данашњој Ре-
сави. Ту је дивно опевана Раваница, де-
спотски замак и манастир Ресава (доцније
Манасија), средиште српске учености и
науке у XV веку до пропасти. Затим, до-
лазе више градова и цркава, данас још у
целости, у рушевинама или у живој на-
родној успомени.

На брдима Маћије и Пасторку поред
Манасије постоје и данас остаци старих
утврђења, ваљда претстража деспотском
замку и тврђави Манасији. На Баби више
Лешја налази се град (по предању) Орло-
вића Павла. Стоји према граду Тодора од
Сталаћа. Затим долази Чукар (или Град)
код села Мутнице и Качан (или Качар) код
села Медвеђе, утврђење које народ везује
за старе Јелине, а преко кога води неки
стари насип од Мораве на исток. Од мана-
стира, цркава и црквишта треба спомену-
ти поред Манасије и Раванице, „Миљков
Манастир“ на Морави више Свилајнца,
који је, по причи, подигао неки Миљко на
старом црквишту; црквину у Миливи; ра-
звалине старе цркве Тројице у селу Буков-
цу више Манасије; цркву Свете Петке, по-
дигнуту покрај Грзе на старом црквишту;
и цркву Петрушу у селу Буљану на реци
Црници. Ту се налазио и стари град Пе-