ВАB"Ova knjiga će vas zabaviti i prosvistražuje prava ukrštanja zapadne Rampurijevo traganje gaje odvelod najvećih drevnih mudrosti Indijzapadnjaci idu.” "Verodostojno i očaravajuće svedkoji je Indiju učinio domom za svojpriča о ličnom traganju, već о puzapadne civilizacije о stvarnoj Indnaših ideja о kulturi i egu neprestavrstu stvarnosti." POHVA
BI vetliti. Hrabro putovanje koje i istočne misli.’’ - Dipak Čopra lo u samu dubinu predanja jedne je. Otišao je tamo gde samo retki - Krišna Das dočanstvo zapadnjačkog jogija je telo i duh. Baba namerava da : samo utovanju iza mentalnog stava diji jogija, gde su ograničenja ano izloženi. Avantura u drugačiju -DejvidFroli ALE
Iako se ova knjiga često čita kao lako avanturističko štivo, ovo je istinito svedočanstvo devetnaestogodišnjeg Amerikanca (sina dečjeg hirurga sa Beverli Hilsa), koji se kasnih šezdesetih, nakon eksperimentisanja sa drogom, seksom i političkim aktivnostima, odselio u Indiju u potrazi za istinom. Stigao je sa dvadeset dolara u džepu i, očaran izuzetnim svetom koji je tamo našao, istraživao je zemlju dok se nije sreo sa učenjem Hari Puri Babe, jogija drevne tradicije Odricatelja Deset Imena. Hari Puri je obrijao glavu mladom Amerikancu i inicirao ga u svoj red. Sada poznat kao Rampuri, mladić je započeo obuku drugačiju od bilo čega što je ikad zamišljao. Morao je naučiti hindu i sanskrit, prevazići protivljenja ostalih učitelja prema njemu kao autsajderu, i boriti se sa silama u sebi dok je pokušavao da pomiri zapadni pogled na Indiju sa stvarnošću njene kulture i verovanja. Uprkos nagomilanim događajima i misterioznoj smrti njegovog gurua, ostao je dosledan i zadržao se u Indiji do današnjeg dana. Kako Rampuri u ovoj knjizi otkriva učenja koja je dobio i opisuje rituale i hodočašća u kojima je učestvovao, postaje jasno daje ovo priča bez premca o svetoj inicijaciji i obuci jednog čoveka i lektira za svakog ozbiljnog tragaoca.
BA
BABA 3 ABA
BAAutobiografija pRam
BABA 5 BA plavookog jogija mpuri
6 Rampuri Naslovna strana sadržKoja daruje naNaslov oBaba RAUTOBIOGRAPHY OBell TNew YoCopyright prevodSva prava zadržavZa izdavača: Final IntePrevod: JovKorektura prevoda:Sanskritske termine smo prevodili u skiz leksikografskog priručnika "Jog"odomaćili” i postali kolokvijalTehnički urednikGrafički dizajnUređivačIrena Sjekloća MileKristian Sasur, Vladimir Priprema za ŠtampŠtampa: MERKPrvo izTiraž CIP 233-852ISBN 978-86-Beograd,
ži Lakšmi Ganeš jantruz apredak i uspeh. originala: Rampuri, OF BLUE - EYED YOGI Tower ork, 2005 da: Zoran Donćić va: Baba Rampuri ernational Solutions d.o.o. van Odorović : Vladimir Đurđević kladu sa upntstvima Helene Rebernišak ga". Zadržali smo termine koji su se lni u našim duhovnim krugovima. k: Jovan Odorović n: Nenad Pantić čki odbor: er, Darko Tomović, Borislav Bakić, Đurđević pu: Jovan Odorović KUR, Beograd zdanje ž 500 2.5Y : 929 -912715-0-3 , 2009. i
ŽELIM DA SLEDEĆIM Svim jogijima naročito Hari PuPir Amar PuriArđun Puri Đi MaharadžiDaršan Giri Đi Maharadži, Kadar Puri ĐiPir Paramanand PHira Puri ĐMahamandalešvar BaBir Giri Đi Mangalanand SaraPandit Šeš Narajvisokim sveštenicima Manaročito Viđaj GurBilu Gledstonu, moToaneti Lip, mBabinoj babici i kumi, čija Arijeli Ford, za njene dBiliju Forbsu i Dza njihove komTari Gruber za njeno inspii, iznad
BABA 7 ZAHVALIM OSOBAMA: Džuna Akhare, uri Đi Maharadži, i Đi Maharadži, i, Kapil Puri Eh Maharadži, alijan Puri Đi Maharadži, Suni Maharadži, Puri Đi Maharadži, Đi Maharadži, anvari Puri Maharadži, Maharadži, i asvati Đi Maharadži; anu, Tvorcu Baba; ahakal Hrama u Ujdžainu, ruu i Ganeš Guruu; om mudrom agentu; mom izdavaču, veština je predmet legendi; osledne savete i vođenje; Dejvidu Hermanu mentare i ispravke; irativno ohrabrivanje i veru; svega, D.
8 Rampuri RAMPUR
RI, 1970.
Samo MilošćOvaj čovek čezne za sjDa bi izbegao ozbAVADUT GITA
BABA 9 ću Božjom jedinjenjem sa Njim, biljnu opasnost. A DATATREJA
BA
BABA ABA
BABA 13 Adriani
PREDGOVOR PRVOM Oduševljen sam činjeniprevedena i objavljena na srpsNeobični Svet se odigrala u InJamuna susreću u veliki sliv, kbio sveto mesto žrtvovanja i mmagično ogledalo, vidim u njese Sava sreće sa Dunavom, gdeMagija se dešava tamo gde szemlja žrtvovanja, takođe zemi primetio, i zaista sam počastvna policama na kojima se nalau zemlji visoke kulture i velikvećih naučnika XX veka. Moja se dešava kada se susretnu IstokIsto tako, veoma sam osetio da se BABA može čitati njim velikodušnim gestom učinida se zahvalim Zoranu Dončićunesebično posvećenom, koji jeOdoroviću, koji je tekst preveAdriani Knežević, koja je upalil
BABA 15 SRPSKOM IZDANJU icom da je moja autobiografija skom jeziku. Moja inicijacija u ndiji, tamo gde se reke Gang i koji je još od drevnih vremena magije. Kad pogledam u svoje mu odraz vaše zemlje, u kojoj e se Istok susreće sa Zapadom. se sreću svetovi, pa je Srbija, mlja velike magije, kao što sam vovan što će se moje delo naći aze dela velikih srpskih pisaca, kih filmova, i neosporno naj priča se odnosi na magiju koja k i Zapad. zahvalan što je Zoran Dončić na srpskom jeziku, i koji je svoio mogućim ovo izdanje. Želim u, Vladimiru Đurđeviću, takođe e sklopio ovo izdanje, Jovanu eo na srpski jezik, i, naravno, la vatru, i koja je održava.
16 Rampuri RAM PU
URI BABA
UVROĐEN SAM 14. JUFrancuskoj slavi kao dan ozloglašene Bastilje, i kao počiako sam putovao do svih kraputovanje počelo je u središtu sredinom meseca, godine, i vekontinenta, u Čikagu, gde je mbudućnost moje porodice ležalbi moj otac mogao da ostvari godine preselili na Beverli Hiod svog tasta i drugu od banke,Moja prva duhovnaimao četiri godine. Televizorivreme, i ličili su na frižidereekranima. Inspirisan Avanturamvenom bandanom oko vrata, da se uspinjem na planinu Sprostor kao što bi učinio i moosuđen na propast, ali kada snešto što će zauvek promenitu glavi. „Jesi li glup? To se rekao je moj otac nestrpljivo, larije da mi stave kopče. „Zašpoput tebe rade tako luckasteZnao sam da nema svrhe da glavi. Ima određenih stvari zadržite za sebe. Ne možete sposobni da ih razumeju. Vidkoje sam viđao na nebu u retda znam kako su dospele tamo
BABA 17 VOD ULA, NA DAN KOJI SE U oslobađanja zatvorenika iz četak Francuske Revolucije. Pa, ajeva sveta mog rođenja, moje stvari: rođen sam u sred dana, eka, kao i u središtu američkog moj otac radio kao hirurg. Ali, la je u sunčanoj Kaliforniji, gde Američki San, pa smo se 1953. ils, gde je, uz jednu pozajmicu , otac kupio nov Studebejker. a inicijacija desila se kada sam i su bili relativna novost u to e obložene furnirom sa malim ma Supermena i sa velikom crpopeo sam se na televizor kao Sinaj, i napravio veliki skok u oj idol. Moj let je očigledno bio sam se srušio na pod, desilo se i moj život. Video sam zvezde dešava kada udariš glavom/' dok me vozio do svoje kanceto na ovoj zemlji pametna deca e stvari?" pitala se moja majka. joj govorim o zvonima u mojoj koje jednostavno morate da ih objasniti ljudima koji nisu eo sam u glavi iste one zvezde kim vedrim noćima, i hteo sam .
18 Rampuri Ali, ono čime sam blago. Prekopao sam čitavo nisam našao. Uprljati se zeimovine je nešto sasvim dubeđen da blago mora biti tarupu u tavanici garaže očevsuočio sa očevim opasačemrekao mi je otac. „Postoji samtim radom, i to je životima reada postoji nešto više, mislio samje napustio Rusiju u trinaesDžon Silver, ozloglašeni gusokean pet puta: da bi istraživpreveo svoju porodicu do „onao ljubav svog života, mojusika i potom do njihovog noTeksasu. Mogao sam satima do avanturama u stranim zemjezicima, i njegove priče o opdovitljivošću. Pričao mi je oizvlačio, i o lekcijama koje naučim. Jednoga dana dao mBlago je zakopano, tako da kasniji sakrio sam svoj srebrni novčnacrtao mapu mesta na kojenisam pronašao. Nije bio tammapa bila neprecizna? Kada ssam se sebi da ću, kada porasteU vreme kada je mopiratom počelo da se kristpočela je da preti njegovomnaučim da budem neko drugi;autoritete a onaj drugi za one kjenja tajnom znanju, magiji, i sakriveni od svih autoriteta ravnih sebi, zbog straha od pod
se zaista bavio bilo je zakopano dvorište tražeći, ali nikada ništa mljom je jedno, ali uništavanje rugo, tako da sam se, budući amo negde, i iskopavši ogromnu vim omiljenim štapom za golf, . „Ne postoji zakopano blago", mo težak rad i novac koji zaradiš alnost." Nisam mu verovao. Mora m. Zamišljao sam svog dedu, koji stoj godini, da bi postao Long sar. Najzad, prešao je Atlantski vao svet i otkrio Ameriku, da bi obećane zemlje", i kada je upozu baku, preko Evrope do Mekovog doma u Korpus Kristiju, u da sedim i slušam njegove priče mljama: o ljudima, običajima, i pstanku ne uz pomoć novca, već o očajnim situacijama, kako se je naučio, a koje i ja treba da mi je malo blago, srebrni dolar. je niože da se pronađe, mislio sam, čić iza kuće u dvorištu, i pažljivo e sam ga zakopao. Nikada ga mo gde sam ga zakopao, ili je sam odustao od potrage, zakleo em, iskopati pravo blago. oje poistovećivanje sa kaubojemtalizuje, surova realnost škole m postojanju. Morao sam da ; u stvari, dva čoveka - jedan za koji su meni ravni. Moja stremlskrivenom blagu morali su biti zbog straha od kazne, a od dsmevanja. Zbog toga sam
postao uzoran učenik, sportisšezdesetih. Moja majka je žeSjedinjenih Država, ali ja sambudem diktator, tako da je onadvokat. Moj otac je želeo dnade su se izjalovile kada metram jednu njegovu lakšu opetio pri pogledu na krv. Kako su šezdeseteubistvom Džona Kenedija i Mrasnim nemirima, vijehiamskimalim brojem odgovora na msve manje mesta kojima bih sam autsajder, nevernik. Nalada živim u udobnosti, u Umesto da zahvaljujem Bogusam se stalno pitao. Nisam vono što vidim i dodirujem stvi mogao sam da vidim kroz počeo sam da nazirem haos uglađenosti i poretka. U isto všto sam mislio, niti ono što jePravo moje lice bilo je zakopaama privremenih identiteta, iskopam odatle. Osetio sam svoju masvetu. Beverli Hils, sa svonoslovnog bogatstva, slave, ssam nešto toliko veliko da ne zora, čak ni na 70-milimetarsVajn bulevaru; nešto tako kolu dvadeseti vek. Želeo sam Istse moram suočiti sa haosom,znao sam da to zahteva vrloličnosti do Različitosti, od meprostora koji se zovu Sveti.
BABA 19 sta, i građanin, sve do sredine elela da postanem predsednik m sumnjao da bih mogao da na pristala da postanem bogati da postanem lekar, ali njegove e je prvi put poveo da posmaeraciju, i kada sam se onesvese odmicale i mi se suočili sa Martina Lutera Kinga Mlađeg, im ratom, zaticao sam sebe sa mnogobrojna pitanja i sumnje, i mogao da se okrenem. Postao azio sam da mi postaje sve teže izolovanom svetu buržoazije. u na privilegijama bogatstva, ja više mogao da prihvatam da je varnost; bilo je tanko kao papir njega. Moj um je bio nežan, i ispod površine, ispod svih tih vreme otkrio sam da nisam ono e bilo ko drugi mislio da jesam. ano negde unutra, među gomili bilo mi je potrebno da ga alenkost u tom svom ogromnom ojim večnim obečanjima bassjaja, bio je toliko malen. Želeo može da stane na ekran televiski ekran Sinerame na Sanset i losalno da ne može da stane ni tinu. Čak i tada, shvatao sam da , i da se Istina mora ispričati. I o dugo putovanje - od Jednoesta koje se naziva Profanim do
20 Rampuri < PAROBROD SA TRpalmom oivičenu obalu Indijkroz flotilu ribarskih čamacanije stigao do Bombaja. Putovnja epizoda šestomesečnog kosterdama doveo do mesta kojeKarta za palubu vbrodu, ali ne i sedište, ležaj, ksebi kada dođe do zauzimanstrunjače ili ćebeta. Dve gorplavljene šarolikim morem tkna palubu, Zigi, mladi Nemapalube, gde sam mogao da kazbah izdeljen pastelnim zasOvo je, očigledno, bio odeljak Bili smo hodočasnDolazili smo iz Severne AmSrednjeg istoka, iz svih zemadrugog na svim stanicama Konja, Tabriz, Teheran, MasPešavar, Karači - pojedinci, gjavali jedno veliko hodočašće.krećući se prema Svetlu, ili smo„Pazi na lopove," upsmo spustili svoje strunjače nsu to Francuzi. Jedan od nvreme." „Parđon," reče nam janin sa crnim uvojcima koji su
1 > RI PALUBE PLOVIO JE UZ je još od svitanja, probijajući se a i drugih malih barki sve dok vanje od Karačija bilo je posledopnenog puta koji me je od Ame će postati moj novi dom. vam je obezbeđivala mesto na kabinu. Bili biste prepušteni sami nja dela palube, obično veličine rnje palube ubrzo su bile prekanina i ljudi. Čim sam se popeo ac, odveo me do udaljenog ugla osetim miris tamjana i gde je storima na prolaze i male šatore. za strance. nici, izbeglice, deca revolucije! merike, Južne Amerike, Azije, alja Evrope. Susretali smo jedan duž puta - Istanbul, Ankara, shad, Herat, Kandahar, Kabul, grupe, klanovi, i svi smo sačin A gde? Bili smo na putu kući, o bar tako verovali. pozorio me je novi prijatelj, čim na ivicu male kolonije. „Obično nas mora paziti na stvari sve u narandžasto odeven Evropl mu oivičavali lice, u pratnji
nekoliko mladih žena. Podsećatara, osim što je nosio šiljate pIndiju prvi put?" pitao je, p„Možemo li da vam se pridruži„Kakvo je to ime...," p„Egipatsko/7 rekao jcuskinja/7 Na nečemu što je naje pakistanskog kulija gde da cene, i rekavši nešto što je čovliko je ovaj tražio. „Želimo da podelimljudima/7 rekao je Kartuš, i pitalijanskog dela palube. Kartusvoje ležajeve pored mog. „Ti i ja mora da smo su prethodnom životu?" Čovek odeven u došao je do nas i počeo da sejanskom, da bi dobio dug i žeKartušev namrgođeni izraz napominjao, „Rekao sam mu dmaterijalnom svetu." Zigi je bio sumnjičaali?" „Oni su zeleni," odgomani, i misle da je neprikladnpored njih. Prave hodočašćesvetitelja pre nego što zapucaju„Ja idem pravo u GoBombajskom u 'Karltonu7 , a da je imao nekakve probleme se tamo vraća mnogo godinaGou. „U stvari, ovo je hteje vadio pletenu torbicu iz jedn
BABA 21 ao je na jednog od tri muskepapuče poput Aladina. „Idete u predstavljajući se kao Kartuš. imo?" počeo sam. je, „po ocu. Majka mi je Franma ličilo na tečni urdu, uputio smesti torbe, prepirući se oko veka zasmejalo, platio mu komo ovo putovanje sa duhovnim potom objasnio zašto se sele sa uš i njegove devojke raširile su e sreli ranije," rekao je. „Možda zelenu avganistansku odeždu e prepire sa Kartušem na italiestok odgovor na istom jeziku. pretopio se u osmeh dok je da odjebe, ako želi da ostane u av. „Zašto su vas Italijani oterovorio je Kartuš. „Znaš, Muslino da sveti hindu čovek boravi e do svetih mesta svojih sufi u u Gou." ou," rekao je Zigi. „Jedna noć u ujutro čamac za raj." Rekao je u Nemačkoj, i da ne planira da . Izgleda da su se svi uputili u o." Kartuševe oči su zasjale dok ne veće pletene torbe iz svog
22 Rampuri ranca. Sa velikim poštovanjeŠive, umotanu u crvenu svigodina stara/7 objasnio je. „Hčak i nije hindu!" „Ja ću sebi pronaćrekao je Nemac, pažljivo smeimprovizovanog jastuka. „Ja, ja želim da pSveta, gde bogovi i boginje Kartuševih devojaka ispod snečemu. „ A ti, prijatelju?77 Kzaraznim osmehom. „Gde ti idZamislio sam se na zom u zabavni park, pre negran. Možda u Gou... ali trasiguran šta, ali to je nešto štomislim da idem u Indiju da po„Nema dovoljno akZato si došao ovamo?77 pitao j„Pa, u stvari, mislimovamo.77 nacerio sam se. „Isti je slučaj sa svimao veoma stare oči, u kotelom. Činilo se da ima okoviše od mene, ali je imao pobar za jednu generaciju stariji. Istupio sam iz srednnastavnicima na koja nisu umImao sam drugačije ideje, mohtevne. Izgubio sam veru u njlio sam da je Manifest Sudbinpridružim američkim Indijanci//Odakle si ti?77 pita//Iz Pariza/7 odgovo//Bio si tamo u maju
em izvadio je malu statuu boga lu. „Dolina Svat, možda hiljadu Hteo je da mi plati neko sranje! A ći neku lepu kolibicu na plaži/7 eštajući svoje dragocenosti ispod pronađem ledenu palatu Majke gluvare/7 pevušila je jedna od svog vela. Očigledno je bila na Kartuš se okrenuo meni sa svojim deš?77 trenutak, poput deteta pred ulago što sam izvalio, "Nisam siguažim nešto - ni sam još nisam o smo mi na zapadu izgubili. Da, omerim mozak!77 kcije u tvom, uh, San Francisku? je uzdižući obrve. m da sam na neki način privučen vima nama/7 rekao je. Kartuš je ontrastu sa mladolikim licem i dvadeset dve godine, nekoliko onašanje i zrelost čoveka koji je nje škole. Postavljao sam pitanja meli ili nisu hteli da odgovore. ožda nezrele i nepotpune, ali zajih, ali nisam izgubio veru. Misne gomila laži. Želeo sam da se ima. Ali svi su bili mrtvi. ao sam ga. orio je. u, prošle godine, kada je izbila
Revolucija?" pitao sam. „Non, bio sam u Indduhovnom okupljanju u svetu,olucija je kada preobraziš sebtome, društvo će te slediti. Svtalističkom elitom, i ne možeijedan rat na materijalnom pput." Za mnoge mlade ljupolitike, duhovnosti, i načinauopšte postoje. Mi smo bili Rekao sam Kartušu da želim dće na neki način svet učiniti bol„Boljim mestom?" pito želiš da raj doneseš na zemlAko želiš ono prvo, pratiš duMarksa. A moji prijatelji kojednoga dana će vladati Francgačije." Kartuš je izbrisao lstrani. Bio je poverljiv i autorpoznaje Indiju, pa sam ga zamtreba da posetim. „Gubljenje vremenaprava mesta. Tako Indija funkc„ A šta je sa tom 'ledećajući se pomalo glupo. „Reci,„Naravno da postojiStrancima nije dozvoljeno. Našto oni zovu unutrašnji krug, špijuna." „Jesi li ti bio tamo?" p„Non, ali sam pokuala niz planinu. Moj guru mtamo, dao bi mi čarobni napitzauvek."
BABA 23 diji u Kumb Meli, na najvećem , sa svojim guruom. Prava revbe, a ne društvo. Ako uspeš u vet je sjeban, korumpiran kapiemo se nadati da ćemo dobiti planu. Promn i Istinu je jedini ude, linije koje postoje između a života, su nerazgovetne, ako potpuno idealistični i naivni. da u Indiji pronađem blago koje ljim mestom. itao je Kartuš. „Za koga? Da li lju, ili da zemlju podigneš u raj? ugu liniju neuspeha. Pitaj Karla oji su podigli Revoluciju '68 - cuskom, ali ništa neće biti druliniju, i povukao je na drugoj ritativan. Izgledalo je da dobro molio da mi da spisak mesta koja a," odgovorio je. „Naći ćeš sva cioniše." denom palatom'?" pitao sam, os, je li to mesto zaista postoji?" i," rekao je, „ali ne možeš tamo. alazi se na Himalajima, u onome preblizo Kini. Mislim da se boje pitao sam. ušao. Policija me uhvatila i otermi je rekao da, kada bih ga sreo tak koji bi mi omogućio da živim
24 Rampu ri Mala grupa koja je sve dok Kartuš i ja nismo osbrodi nebom. Očarao me je su Indiji. Koliko god je moje ran onim što smo, tih dana, sretnem prave šamane i čarobali mije bio potreban dokaz. Zrukopise koji sadrže tajna znsamo površina. Očajnički su Bilo je tu onih osnovnih pitaotu posle smrti, i istini, a mulisanih pitanja koja su smaterije koje menjaju svesmogućnosti da pronađem Dohalapljivo čitanje Upanišada, do verovanja da mogu pronać„Nemoj da traćiš vreIndiji postoje pravi učitelji komoći nam da razumemo ko znaš pre nego što počneš pona niestu za koje si se nadao da to otkriješ. I, sa tim na umu„Ali, gde bi trebalo d„Hej, prosvetljenje prostora. Mogućnost transfo'ovde' i 'sada'. Ali, daću ti nekeNacrtao je sanskirt mog notesa, objašnjavajući muspeh moje potrage. Zatimhramova i svetih mesta i nekkoji hramovi su posvećeni Mplavom bogu, Krišni. Udaljavavizima različitih učitelja, ukljumogao da se seti svojih propredmete iz vazduha, a onda sadua, opisujući ih dok je pisao
slušala naš razgovor osipala se stali sami, gledajući kako Mesec sa još priča o svojim iskustvima sečanje sezalo, bio sam fascini zvali „okultnim". Želeo sam da bnjake. Verovao sam da postoje, Zeleo sam da pronađem drevne nanja, mantre, čini. Ali, to je bila mi bili potrebni neki odgovori. anja o smislu života, smrti, živbilo je tu i drugih, još neforse pojavila pošto sam uzimao st. U Americi nisam bio u n Huana da me vodi, ali je moje Veda, i knjiga o teozofiji dovelo ći ove odgovore u Indiji. eme u Goi, viseći sa hipicima. U oji nam mogu pokazati Put i po smo. Prva stvar koju treba da tragu je da nema potrage; već si da ćeš stići, ali ti treba vremena u, idi i traži," rekao je. da počnem?" pitao sam. nije predmet iluzija vremena i ormisanja svesti leži samo u e adrese," odgovorio mi je. slovo oni na vrhu jedne strane mi kako će taj simbol osigurati m je napisao imena nekoliko ke velike gurue. Objasnio mi je Majci Boginji, koji Šivi, a koji ao se od teme tvrdnjama o podučujući i Satja Sai Babu, koji je ošlih života i da materijalizuje mi je dao imena i adrese nekih o.
Poslednje mi je zapis„Hari Puri Baba je malo savremzliku od mog babe. Ja sam sa scionalni način, na hinduu i sanPuri Baba gjani poznavalac. Kasvet." Kartuš se nasmejao. „Veda pratiš Put na svom maternjegovorio engleski, ha?" Umeo je Kartuš nije umeo danglo-američkoj kulturi. Bio jeviše nego što sam ja u to vremmi je da ću morati da idem iskusim pravu stvar. Savetova„Univerzalnog hindu učitelja" čim
BABA 25 sao ime sadua u Radžastanu. meniji. Govori engleski, za rasvojim guruom učio na tradinskritu. Ipak, kažu da je Hari ažu da on zna kako da pročita erovatno će ti više odgovarati em jeziku. Eh, kada bi ceo svet da bude veoma sarkastičan. da maskira svoj prezir prema e duhovni Če Gevara, mnogo me mogao da pojmim. Objasnio kod urođenika ako želim da ao mi je da kupim primerak m pristanemo.
26 Rampuri C' ZGRABIO SAM SVOostatkom svog ovozemaljskogmaloj izvezenoj torbi iz Turspenice u novi svet čija me Nikada nisam video toliko ljuboja o kojima nikada nisam nili su se novi mirisi, novi zvusam, otvorenih usta, pokušprimim. Želeo sam da se zagnjUmesto toga, probijagomilu ljudi pokrivenih belimi pidžamama, i ženama u sarise držale pod ruku sa sestramtalona. Kada sam prošao krcarinske službe do ulice, okruvaca koji su uzvikivali, „p„taksi", „menjačnica", „hašiškrojač", „jeftine karte", „pušibilo koju želju". Ispitivao samrio ovo poslednje. Na njoj jekratkom belom bradom u belonego što je nestao. „Baba", ponovio sam reči. Imala je uzlet, primitivnshvatao njeno značenje, njeno ovanjalo u meni. Zvučalo je kvalo je intimnije, ali je ipak pza Meher Babu, i njegov zagobrini se, budi srečan," video sam
2 3 OJ DNEVNIK I PASOŠ, I SA g poseda obešenim na rame u ske, sišao sam niz brodske steje prava veličina zaprepastila. udi na jednom mestu. Bilo je tu ni sanjao, a svuda oko mene širuci, i uzavrela aktivnost. Stajao šavajuči da sve to odjednom jurim u te uskovitlane boje. ao sam se kroz nepopustljivu m turbanima, u belim košuljama ijima svih boja i krojeva, koje su ma ili za ruku sa decom bez panroz duge nizove doseljeničke i užila me brojna gomila nasrtljiprevoz rikšom", „jeftin hotel", ", „gatanje u dlan", „najbolji ionica opijuma", i „ispuniču ti m karticu čoveka koji je izgovoe bila slika otrcanog čoveka sa om plaštu. „ Baba", rekao je, pre za sebe. Dopao mi se zvuk te ni ritam. Čak iako nisam tačno onomatopejsko svojstvo je odzkao „tata", samo nežnije. Deloposedovalo autoritet. Znao sam onetni osmeh sa natpisom „Ne m bradatog Mustan Babu na
posterima na Hajt-Ašberiju ševečno mladom Baba Điju u Patobiografiji jogija". Ta kartica kgledala je istovremeno kao taliPromenio sam svojih rupije, i da bih sačuvao svošvercovao se u vozovima (i pi hodao. Spavao sam u hramoželezničkim stanicama, i jeo Posečivao sam sveta mesta, gvene turističke destinacije. Ali tima dirnulo su obični gostoprimstvo, Ijubopitljivost,se zaljubljujem u ovu zemlju i nIskusio sam euforineograničenih mogučnosti. Ssam sebe kao Ciganina, arapsam odbacio svoje čvrste cpapučama, pantalone pidžamdo kolena. Vezao sam svoju dsam napredovao u svojim fanza sandale, a ponekad sam hosvoje mesto saronzima zvanimprema većim vrućinama, napgolih grudi, sa lakim turbansunca. Sanjao sam Indiju u sprivatni san, već verodostojaBio je udoban, umekšan, kakdivlje obilje stvari, koristeći psvoj sirovi materijal. Sve je mobičnog sveta kod kuće, ali saje to divan san; činio je da se oPrepoznao sam Indijbliskim rođakom po prvi putsebi, slike koje su odgovarale o
BABA 27 ezdesetih godina, i čitao sam o aramahansa Joganandinoj „Aukoja mi je ugurana u ruku izsman i kao putokaz. poslednjih dvadeset dolara u oja oskudna sredstva, stopirao, ponekad bivao izbačen iz istih), ovima i ašramima, na zemlji na sve što mi je bilo ponuđeno. gradove, planine, džungle, i ču ono što me je na svim tim mesljudi - njihova otvorenost, , velikodušnost. Počeo sam da njene stanovnike. iju potpune slobode, osečaj Svakog božjeg dana zamišljao pskog viteza, maharadžu. Brzo cipele i zamenio ih zašiljenim mom, i košulje tunikama dugim dugu plavu kosu u punđu. Kako ntazijama, zamenio sam papuče odao i bos. Pidžame su ustupile m lungis, i što sam lutao južnije, pustio sam i svoje kurte i hodao nom koji mi je štitio glavu od stvarnosti. To nije bio moj lični, an film stvoren u grupnoj psihi. av jeste, bliskošću. Ublažavao je poglede, zvuke, i lica Indije kao moglo izgledati drugačije od mog am znao da je to pravi način. Bio sećam srećnim. iju odmah, kao da sam se sreo sa t, jer sam nosio u sebi, duboko u onome što sam video. Kasnije
28 Rampuri sam shvatio da su te slike piz Evrope XIX veka. Viđao saslikar Delamain. Naučio sgrobovima sufi svetitelja. Tramuslimanske četvrti tražeči njući vrlo dobro da ja nikada nse dobija dizenterija. Ali bih ušSanjao sam o Orijslikama koje su pronašle svomojih misli. Njihovim zaobkulturu, u literaturu i film, bBio sam spreman za senzualnradost, i moćnu energiju kojuse rađale u mojoj glavi navodstavljam normalno sa nenormoznačim kategorije mog iskusona trebala da bude. Ali nisam bio u stanjala drugačija Indija pod mojiIndija drugačija od one iz mmoja predstava o Indiji govori kako ona zamišlja drugačijeovoj neobičnoj zemlji samoj poIndija je postepeno geografija. Planine nisu viškakvim ih smatraju zakoni kživa bića - bogovi i mudraci. sam da svuda prepoznajem takularne potpise prirode. Karave velike sile univerzuma, ksvetovi, da ta mesta nisu jasnpoznata širom Indije u obimsu me često zbunjivale i dovotakve, bile pravi izvor misterijoni koji čitaju lice tog čudetavama, likovima, šiframa, i nes
podsećale na orijentalističke slike am kupole zgrada koje je oslikao sam da ih nazovem dargama, agao sam po perifernim ulicama nemačkog prodavca vode, znane bih pio tu vodu. Garantovano šao na njegova vrata. jentu, snabdeven tim i drugim oj put dug stotinama godina do bilaznim širenjem u popularnu bio sam obavešten, pripremljen. nost, obećanja, teror, duhovnost, u su mi obećavale. Misli koje su dile su me da poredim i suprotmalnim, Isto sa Različitim, i da stva u vezi sa Indijom: kakva bi nju tada da shvatim da je postoim nogama i pred mojim očima, mog sna. Nisam shvatao da mi ri više o mojoj sopstvenoj kulturi e kulture, nego što mi govori o o sebi. počela da se otkriva kao sveta še bile masa inertnog granita koje čovek pripisuje prirodi, već Reke su postale boginje. Počeo znake ovih velikih bića, spekako bismo inače znali gde bokako bismo znali gde se susreću no označena? Ova topografija je mnim mitološkim pričama, koje odile u nedoumicu, ali su, kao e i čuda. Otkrio sam da postoje esnog sveta, sa njegovim zasshvatljivim rečima, na način
na koji bismo mi čitali knjigu. Kada sam krenuo, nimapu i nisam znao ništa o polvodio još od Amsterdama brzoi prikazima onoga što sam visaznao bih za tri ili četiri mestasam sa dnevnikom ispod uzgu svojim zabeleškama za nekomoglo biti to. To? Mesto, ootključa skriveni jezik. Informčinile su jednu opštu konturu. onim što se tada zvalo Trivanpuram, a zatim se polako upumalajima. Išao bih da posetim napomene, na osnovu vrućih patri da vidim Satja Sai BabuMuktanandu, u Rišikeš da vida vidim Nilakant Tata Đija iprosvetitelje koji su mi se našpresivni, posebno Ananda Msu govorili o spoznavanju Soptoliko srodno u njihovim rečimprevode, nešto što je bilo rezoznao. Na svakoj stanici zapiučenik, ali bih uvek nastavljasam blagoslove, ali uprkos aunijedan od njih me nije oduvtražio. Osim toga, uvek bih seašramima. Rekao sam sebi da jekoja je mogla da se pokaže bibalo da je prljava, naravno, bnostavno način života. Te stvaga samo popravljale. Mogući ašramu. Oni su znali da ja sanj