14 Дана 1980

шаанаг

Библиотека " др. Вићентије Ракић" Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.

ДАНА ■вшиивиииииииии ГОДИНА VII БРОЈ 148 ПАРАБИН 16. JAHYAP 1980. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ЦРУГЕ СРЕДЕ ЦЕНА 4 ДИНАРА АИСТ СОЦИЈАЛГСТИЧКОГ. САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН НА МАРГИНАМА ПЛАНА ДРУШ ТВЕНО-ЕКОНО.МСКОГ РАЗВОЈА Y 1980. Д&ХОТНОМ ДО С1НИ«Ж ■■■^^■■■■■мнинвиигик^аикбиа ® Ослањајући се на потенцијал прнвреде, посебио могућности ЗАДАЦИ САВЕЗА KOMYHHCTA Y ОСТВАРИВАЊУ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ПРИВРЕДЕ пољопривреде, уз додатне напоре радних људи на сталну мобилност друштвено-политич ких снага, постоје реалне могућности за остварење планских задатака ОДГОВОРНО НА СВИМ НИВОИМА YcBojciiH Плап друштвено-еконо.мског развоја олштнне Параћин у псриоду 1976—1980. у 1980. годинн краје.м ггротсклс ГОЛ1ГПС, донет јс у периоду целовнтог сагледавања н реалнс оцене еконо.мскс ситуаније, перноду изражених неповољних крс ган»а у појелнннм секторима регтродукцпЈе н периоду коначних договора о мерама и задацима субјекппшнх снага друштва за превазмла;кси>е тешкоћа н остварнвање политнке сконо.мске стабилизацијс. Говорећн у уводном излага- од 1.089 мнлнона динара. Најн>у, председннк Извршног савета Скупштипе општлне ЖивоЈ1Ш Нпколнћ јс нстакао да се при нзрали плана друштвсно-економског развоја у овој годннп пошло O.I ппљева и задатака Дргштвсног плала СР Србије. Региова Шу.мадије н Поморавља п опиггнне ПараНпн за тскући петогодинлБн плански период. Задаил на даљој изградњн друштвено-скономскнх односа, бржем развоiv самоуправннх и снсте.ма доходовних односа, удруживан>у рада к средстава, јачању материјалне основе удружеиог рада гз пстовре.мепо спорнјк раст срслсгава за опште другигвопс if заједннчкс потребе, пр-ко1 пеалнзацији н рацнона- *1изаипјп ипвсстпрат&а, обезбеђеп.у .ман>сг раста цена к трсшкова живота. јачаљу одбра.мбспе способностл, безбедijocTii л друштвсне самозаштитс. свестрапој штедњи н пре свсга остварпвању политнке скопо.мскс стабллизаипје, чинс пајбптнлја обелсжја плана развоја у години коју смо запоЛолазећп од остварених рсзултата, тенденинја развоја у протеклом периоду, достишутог нивоа .материјалне развијености степена самоуправних и друштвено-економских односа п нужности даљсг доследпог остваривања договорсннх lui.'bCBa в задатака друштве HJIM плапом предвиђа се да се друштвеип пропзвод у овој годпни повеђа за 25 одсто у бдноcv на предходну годнну. тако да he достнћи ниво од 2,8 мнлијарди ' динара. . На базп предвнђеног раста друштвеног производа планнpa'ce да народни доходак прнвреде буде већи за 26,9 одсто. Прп предвиђању оваквог раста полази се од тога да ће некн економски и развојни пробле* ми са којн.ма сс сада суочава привредни друштвени развој пцти присутпи н у нарсдној годнни. У оквпру овога очекује се ла народпн доходак no главн стаиовника достнгне нпво од 38.325 дннара и оствари пораст v односу на предходну годину по СТОГП! од 26,4 одсто. Стабилизација па доходак — Успешнијс н доследније остварлвање полигнке економске стабилизацијс, по речн.ма Жисојнна Николића, која је једна од основних опредељеша развоја у текућој годпнл, могуће је остваритл, пре свега кроз повећанл обнм прошводјвс. Индустријска поолзводња у највећој мерл треба да допринесс остварпваљу предвиђсиог раста дохотка. С порасто.м масе чистнх личнвх доходака и порасто.м броја запосленнх у овој годнни предвиђа сс просечан чисг лични доходак по запослепом од 5.400 динара. Једно од тежишта укупних напора у ствараљу већег дохотка су и инвестициона улаган>а у изградњу, модерниза- »ију и прошнрсл>е капацитета у привреди у 1980. годнни која греба да се остварс у износу већа улагања предвиђају се v области нндгстрије, а затим у области инфраструктуре н пољопрнвреде. Свакако да је у све.му томе изузетно важна улога мале приврсде п да пе напш напорн за њено јачање и развој морати да буду далско већн н енергнчнији. Програм уз штедњу V областп дргштвспнх делатностн, кретања су уоквирспа захтсвима стабилпзације и vcмерена углавном на привоћен>е крају злпочетнх актпвности. Органпзаиијс из ове области треба да уложе изузстне иапоре н у условтШа доста огранпчспи.м и всома отежаним обезбеде нзвршавањем постав.вених задатака н обавсза. Полазећи од ових предпосгавки v 1980. годипи .укупна запосленост у односу на предходну годину трсба да се повећа по стопи од 3,3 одсто илп за 472 радннка. Из свсга овога лроистнчс да последња година плана, нормално, требало би јсдни.м ловећаннм палором да обсзбсди реализацију овога што јс проЈтупггено или за шта нису постојали одговарајући услови да сс изврши. Због тога, програмн активности, којп сс доносс свакако да ће представљати н оцену могућности за реализацију одређених планова и програма алл ће сигурно задржа* ти и слементс за евентуалну гтреоријептацију укупног дело* вања. Поред основних стабнлн* Г СНЕГ HE ПОКРИ ЛЕЊОСТ! Изгледа да Параћинцп воле чнсту и нет акиуту природу, па се тако овнх дала понашају н према сиегу. Већина уллца у граду је пепосппана сољу п клнзава, а у неклм споредннм још увек се иде пртином, сметови ду ж коловоза се не износе нзван града, тротоари клизави, па ни лосле две недеље испред продавннца п јавнпх зграда лед нлје уклољен. Волимо снег целац, ла то тн је, боље и то него загрејатц дланове. , ' ~ .......... (ОпишрнпЈс на страпн 5) 11 органлзација удруженог рада I не спроводп пршшип награђивања пре.ма раду. Нншта нлје опаснпје од тога, јер без стимуланса, без материјалне залн тересованостп нс.ма нп веће продуктлвностп нн боље штедtbe. За неспровођење договорених сгавова и поллтике мора се тражнтп и лична и колектнвпа одговорност. Задатак који стојп пред ко му1шстнма општинс је битка за боље практлчно функционнcaibe самоуправног опредељења. Најчешћи прнступ у критпчком сагледавашу ове пробле.матике често сводимо на ндејни аспект оцењиваља и нор матквну регулативу, а не на практично спровођеље у жпвот н решавањс тешкоћа које се јављају при спровођењу. Y спровођењу договорене по литике пе с.ме бнтп одступања. За нешвршење постављенпх задатака основне оргапнзације Савеза комуниста мора да позивају на политлчку олговорност, која овога пута треба да буде далеко сфикаснпја н ошгрнја. с. о. СПОРТ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ много РАЗАОГА ЗА ЗАБРИНУТОСТ Страна 12 L i зирајућих фактора изражсннх кроз потпунлје корншћење производнпх капацитета, обртних срсдстава, повећања про* дуктивности рада и послован>а, боље Kopinnheibe радног времена, повећање раднс н технолошкс днсциплнне, посебпу пажњу трсба лосветнти преструктуирању прнвреде п прилагођавању захтевнма тржишта и потреоа.ма наше пршзреде у целини. Јасно је, да стабнлизационс мере стављају посебан акцснат на повећањс пзвоза п тај елеменат треба користитн до краЈњих граннца могуНностп. За остварење Програма развоја, као бптног услова за стабилизацију привреде п јачање економске моћи овс средиле потребно је да не остаие.мо само на програмима жсља већ да нх преточимо у реалност. Зато је потребно много nanopa и одрицања. Алп. сада на.м je јаснијс него пкад, да се без тога не можс. т & S Доста добрих резултата, али и много слабости у привреди наше ошптике ® Многе организацнје удруженог рада још немају програме стабилизације @ Мало је примера позивања на одговорност за неизвршавање задатака комуннста, на П.редседништЗадаци Савеза бази закључака __ ______ ва ЦК СКЈ и Председништва СФРЈ са седнииа од 7. п 20. но ве.мбра протекле године, да својом нннцнјатнвом — даљом конкретнзацнјо.м разрадом закључака дају свој допрннос у ангажоваљу п усмеравању хо муписта н партијских oprainiзација на дал>е.м спровоБељу стабилизације привредс у нашој општини, раз.матрани су на последњој седниии Огшггпнске конферениије СКС. Точ прнлнком дате су оценс о уснестт.ма остварени.м на програмп.ма стабилизације л развоја соиијалистпчког самоуправља ња, друштвено-економских олноса и материјалног раста Harue заједниие. Више од овога указано је на уочене слабостп. nponvcTc и недостаткс и понаniaibc'"^мпшста уз нредлоге за даљс правцс политичке акинје у Ш!Л»у прсвазилажења постојећег стања. Исгина. н овога пута доста уопиггено, без обележавања и навођења носп лаца таквог стања. На конференцији сс чуло, ла резултатп постлгнути на оздра вљењу прнвреде указују да су комунисти у добро.м делу прихватили одговорно и доследно cnpoBobeihe стабилнзационе поЛ1ГГИКС и даљсг јачања матерп јалне основе удруженог рада. Алн, ширина акције ннјс oovхватнла све основне организацнје удруженог рада, раднеза једнице "н осталс структуре, јер су join увек у једно.м броју прггвредиих субјеката прнсутна стара понашања и схватан»а. Недопустпво је да организанпјс удруженог рада и комунисти v н»има прихватају ставовс н закључкс впшнхпар тијских органа а да у својој среднпп нс налазе за потребно да те закључке конкретизују и лреточе у праксу њиховерад не средине. Још увек се многи изјашља вају за политику стабилизаииje у начелу,, алп се не одричу нп планираних инвестиплја ннтн ограничавају потрошњу, већ п надаљс pane по старом. Прнсутна јс појава узурппрања самоуправнпх права радни ка, меобавештавања о пословним резултатима п стању у коме се лалазс организацијс. Исто тако лзјашљавају се за став да доходак пе отуђују од радника а учествују у допошењу одлука којнма се то у суштини чини. Већ дуже времена постоји пракса некнх организанија да се свнм орсдствима боре да ло бију одређен посао, образложење да су они из оведруштвено-политичке заједнице ко ја мора ЈБпма да повери тај посао. нначе ђе .морати да нх санирају, а затим непзвршавају и пролонгирају рокове илп се лонашају нсодговорно н корпстс пропусте у уговори.ма, па на тај начин свбј нерад, субјективне слабостп ц неорганизованост преваљују на другерад не људе. На жалост, цену таквог рада плаћају други, односио друштво у целннл. Таквн појсдннци са којима Савез ко.муниста мора врло брзо да рашчисти, првенствено у својим редови.ма, вођени су логико.м ла је политпчкп нсправно све iuto је корнсно за љнхову самоуправну организацп« ју н доносн економску корист. У наредно.м периоду предстојн основна битка на плану иромене свести и понашања радннх људи и граВана у схватањпма која се манмфестују као потрошачка цсихологија.* Један од узрока нестабплноШ/ШШ2 стн н извора инфлацноних то* ј кова је раст инвестнцпоне пои трошњс изнад реалних могућ- >7 м ности удруженог рада. He моI- гу се више трошитн незараће- ?ј на средства, односно она која ■ је неко друти зарадио. А так- • внх појава у нашој средитш I нма. I Још увек се у доором броју ОДБОР ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА БРАНКОВ СПОМЕНИК РАДИ 0Т0 АОГО Страна 2 ЗАПОШЉАВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧНИМ СНАГАМА ДГ НОВИХ РАДНИХ МЕСТА Страна 5 © ПОТОЧАЦ НА ВИСОВИМА СЛОГЕ Страна 6 ДЕЧЈЕ ОБДАНИШТЕ „БАМБИ” НА ЗИМОВАЊУ ЗИМА, ЗИМА, Е ПА ШТА ЈЕ... Страна 11

ДРУШТВЕНО политички живот БРОЈ 148 ПОВОДОМ ИНФОРМАЦИЈЕ ЈАВНОГТУЖИОЦА О НЕГАТИВНО ШТЕТНИМ ПОЈАВАМА Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА Y ПОПОВЦУ ЗДТЛ1ИЛЛ БУДНОСТ ОДГПВОРНИХ ® Председништво општинскс конференције ССРН осуднло је овај случај и упозорило да се на слнчне појаве мора еиергичиије реаговати За стање у једној радној органкзацијн брнгу мора да води цела друштвено-политичка заједница, па и шире Председпншгво општинскс конференивје ССРН, коме су присуствовали фувкцнонери друшгвено-политичкнх органнзација и Скупштине отитнне, onuiTHHCKii јавни тужплац н представншш друштвеАо-политичкнх п самоуправнпх структу ра Фабрике цемента, као и гепсрални днректор ове органнзаш1Је, 10. јануара раз.матрало јс ипфор.мацију Општинског јавног тужиоца о друштвено- -пегативнпм појавама у овој ор ганизацијп удруженог рада. Да на дневни рсд Председни титво OK ССРН ставн информаннју о негативно штетним појава.ма у Фабриин цс.мента ловео је случај којп је узнемирио радне људс овог всликог колсктлва којп сада бнјс највећу битку, да под веома отежаним условима успешно приведс крају изградњу пове фабрикс цемента. Нап.ме, нсбудношћу једног броја одговорних људм доголило се да раднкк овс организацнје Борнвоје Борђсвић, за времс пздржавања казне од шест месеии прнма пе само лпчнч доходак, eeh и срсдства за повеђаиу продуктивност рада и боновс за топли оброк, чн.ме је н у материјалном смпслу оштетно колектив за 28.611,75 динара. Поссбно јс v ово.м апучају за осуду став Фабрике пемента да, како стојн у информаипјн. лропш Борђевнћа. у Фабриии цемента није покренут посгупак, због повредс радне дужпостн. Свакако да ће коначну рсч о свему ово.мс пзрећи правосуднн органн н да ће крпвци, уколнко пх буде, а сигурно је ла их нма, примерно битч кажњенп. Међутим, забршвава чињеница, да је овдс, како ie н дискусија на Прсдседннипву показала. тајила у потпуностп засвест и будн.ост. друштвена контрола. НА ПРЕДЛОГ ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА Y ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈИ Привремене мере На првој седници одржаној у овој годипи. Извршни савет СО-с упозиат је са Прсдлогом Друшгвепог правобраниоца са моуправљања наше општине, за предузимање привремених мера у ООУР-у „Електродистрнбупнја” у Параћпну. Y образложсљу '*Друштеног праврбраниоца се, из.мсђу осталог, каже^да је у овом ООУР-у Beh дуже времепа самоуправ на активпост оптерећена лошпм међуљудским односима услед грулашнс борбе око коикурса за избор руководиоиа техничког сектора. Понашањс неких чланова самоуправних тела је изван нормн нашег самоуправног соиијалистичког друштва. Снтуацију погоршава и то што јс мандат дпректора OOYP-а истекао, а лицс које јс ту дужност обављало одлази v пензију, па се можс очекиватн да he ова групашка борба бити још вшие продгбљена у току конкгрса за избор директора ООУР-а. Овакво понашање Друштвени правобранилац са.моуправљања је оквалнфиковао као несамоуправно н -н>нме су угро жен права радипка да непосредно и преко својнх делегата одлучују о пптанлша од ви талног зиачаја .за, OOYP. Зато је предложио ггредузпмање прп времених мсра од стране Ску пштине општтше, рдпосно . с.ме њпвањс са 'дужјтостн носпоиа пословоднс функцнје, смењпвање са дужности поједнннх радника са посебннм овлашћењима и одговорностима и распуштање Радннчког савста. Прнврсменнм огранпчењем одређених самоуправнпх права радних људи п органа самоуправљања п именоваЈвем привременог органа жели се да се позитнвно делује како би се v овом ООУР-у помово успоставили здрави самоуправни односи. ТакоБе забрнњава и став једиог броја одговориих људи у фабрици којн овом случају ве придају нарочнту пажњу, сматрајући да оп не заслужује посебно интсресовањс, поготову ако радна органнзација по казује добре пословнс резултатс. какви су несумњнво у Фабршш цемента. Предссдништво OK ССРН донело је закључак да сс ннформаиија јавног тужноца доставп свпм друштвспо-полптнчкпм II самоуправни.м опганизанпјама и органпма Фабрике ради упознаваља н разматраiba. Прсдседнишгво је осуднло onai случај л став у вези љега у овом колективу, као друттвено штстап и негативан. Оваквих и сличннх случајева било је и ранијс у нашој срединп. Сви су онн снагом колектнва и друштвсне зајсднице елилппшсани а кривцп примерно кажњенн. И овај колектив има довољно снаге, као што јс у впше наврата показао, да добија и веће биткс. Треба имати поверења у њсга и помоћи му тамо где је моментално застао. Један случај, који јс унео немир, треба што пре да буде окоичан и да послужи и осталима као лримсо да се не сме бнтн ни за трснутнк успаван, поготову када се бије битка за стабилвзаинју нашс поивреде, али и наших односа. с.о. М. Жпвковић МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР „ЗДРАВЉЕ” НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗДРАВСТВУ ■ Y3 ПОМОН РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА НАБАВИЛИ НОВУ ОПРЕМУ ■ У ОВОЈ ГОДИНИ ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА НОВЕ СТАНИЦЕ ЗА ХИТНУ ПОМОП Y току прошлс годинс Медп* шшски центар у Параћнну наншао јс на велико разумевањс организацнја удруженог рада, са KojiLMa јс разговарано о tonic шта треба учинити како бн сс поправио положај здравства v пашој општини. * Резулгат тих разговора cv no ви апаратн које су органнзазацнје удруженог рада кугшле за потребе Меднцинског центра. Комбпнат „13. октобар” купио јс апарат за снимаље моз га, који penicrpvie биоелектрнч не потепоијале можданих ћелп ја, v врсдностп од милион дпнара. који he сс масовно корис тнти Beh почетком ове голпне. Фабрика бомбона ,Дараћннка” ie набавпла глнеколош ко-aKvniepcKH операдпони сто, а Фабрика цемента ie обезбеди ла средства за купов«н\» апара та за пспитивање виталних фун книја, плућа, а за потребе Дп спанзсра медниине рада., За|едница осигурања »Дунав ’ kvhh ла је санитетско возпло. — Помогле cv вам и друге маље организашис, рекао нам ie у краћем разговорг Живорш Радовић, дирсктор МедишшY Медшхинском центру ,Ддра вље” у Парађину vpaben ie Ha црт програма развоја за нарепну годину, а треба да га разма трају и усвојс све радне оргапизацијс и друштвено-политпчке органнзације пз наше општи нс. Y ibe.xty је прсдвнђсно да бу де пзграђена станица за хитну медишшску помоћ, наигга их обавезујс пови Закон о здравстве ној заштнти, а у оквиру овог објекта у другој фазп нзградњс радлће се зграда за потребе радиолошке службс. Нова станниа за хитну помоћ бпћс naica временије опремљена са 10 саЈштетских возила и радио сталлиама у њнма. Y улшхи М. Тита већ се градн ди нова апотека велнчнне око 400 квалратних метара, која би, како ie планирано. требало да буде завршена у овој гоДШ1И. Програмом ie предвиђсна и адаптаиија Интерног одсљс ња и Здравствене сташше v По повцу, a v оквиру већ nocroie he здравственс сташше прп фаб риип цемента. Ако додамо још п то да ie ова радна органпзација набсшила гову опрему, у вредности од 1.600.000 дипара, да ie тренттно 11 лекара ва спешпализашлн. а да ће сс уттуттгпт још 10 лекара, онда се свакако впде наПОрИ Н ЖСЛјС мсдипннског осоо л>а да се здравствена заштпта ског центра. Свима онима xoin су у прошлој годинп било на ко ји начин помогли развој здравс твене службе. како смо одлгчн јп< v Медншшском neurpv. бпће на прнголан начпн урученс захвалнинс. Овакав впд сарадјбс јс био присутан н рапијнх година а махом cv нас фпнан- нзшој опптпгни подпгне на Ојски no«’™™ кад /едаа впшп 1П1ВО. запнЈС лекара. Ј Изложбу прнспелих радова отворио јс лредссдннк Одбсра Добривоје Бошковпћ ОДБОР ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА БРАНКУ КРСМАНОВИНУ БРАНКОВ СПОМЕНИК Pl|i 010 дого @ Отворена изложба приспелих радова за спомен обележје Бранку Крсмановићу @ Изводиће се првонаграђени рад Ота Лога Одбор за пзградјву споменнка народном хероју Браику Крсмаиовпћу састао сс 10. јануара када је упознат са одлу кама оцељнвачког суда поводом општс југословснског коикурса за идејно решењс v»e меморпјалнс зоис, сквера Браика Крсмановића. Том прнлнком су дата образложеља за ДЕШН СА KIS Када су у децембру 1974. године формиранс са.моуправнс интересне заједнине у нашој општини очскивана је квалитетнија про.мена у систему одлучиваља у друштвеннм делатности.ма. Дслегатски систсм, који је ншао руку под руку са ннтересним обликом органпзоваи>а, трсбало је да створи веhy могућпост за укључива1бс широког круга радних људи н грађана у рад само управних интересних заједнина. Након пет година постојања иревазиђене су многе тешкоће, остварени добри резултатп, стечена нова искуства. У иеколпко наредних бројева разговараћемо са председницима скупштлна самоугтравних мнтересних заједнина о раду овог највпшсг органа одлучивања. Овог пута гост дслегатске трибине јс Ковиљка професор у Шћепановић, средњошколском цеитру, која предссдава Скупштшш СИЗ-а дечје заштите. Поставили смо јој неколико уобичајених шггаif>a за ову прилику: Како фу нкиионише делегатски снстсм? О чему сс расправља на састанцпма Скупштине? Колико је састанака до сада одржано? Који су делегати кајактпвнпји? Колики јс утицај дслегата на рад СИЗ-а? — Делегатпма у самоупраbhilm интереснпм заједницама, као по правилу, презентнра сс ooiubc материјала и сасвим је неразумљиво како и делегати са нужним степеном образовања успевају да се снађу и да га разухгу. Срећна околност у СИЗ-у дечје заштнте је то што стручна служба припрема матернјал савесно п образлаже га тако да присуство седнпцама и дпзање руку ннје само формална ствар. На десст седнтша, колико нх је у прошлој годинп одржано, бпло јс пуно важних тема за разматрање. На пример. на последњој седннцп рззматрали смо предлог промека у Закопу о дсчпјој лаптпггп. Прихваћеп је и преллог да сс дечји долатак финапсира са нпвоа рспубликс како бп дсиа нз свпх општина могла ца прпмају дечјн додатак. Самоуправна ннтересна за једница дсчје заштите стара се о децп предшколског узраста. Зато се залажемо за отварањс ловпх припре.мннх одељења за школу. Y прошлој години поссбно смо сс ангажовали на заштитн де цс са ссла н VBObei&y путујућег вртића. Y неколико села фор.мирана су предшколска одељења, број одсљења јс повећан л у граду, а настојимо да у свим селњма при MCCHILM заједннцама организујемо наставу за сву предшколску децу. Приликом отварања одељња увек консултује.мо месну заједницу на чијој је оно територији отворено, јср месна заједница мора да обезбедп просторију п да се стара о њеном одржаван»у, док васгштача обсзбсђује СИЗ. Свс заказанс ссднице Скупштине у прошлој години су одржане, јср јс већина делегата увек бпла присутна. Дслегати из сеоских месних заједница показују велико интересовање за рад овог СИЗ- -а, па иако их не.ма миого њпховс дискусије су увек корисне н садржајнс. Јсдан мањи број делегата не присуствује редовно седницама зато што је предложено да буду замењенн. Y делегацијама и.ма жена и о.младинаца, али то ни изблиза пијс број којим можемо да будсмо задовољни. РезЈЕМирајући досадашњи рад Скупштине СИЗ-а п функционисање делегатског си сте.ма могу да кажем, да кад бисмо ималп мало вишс времена п могућности да материјал за седницу проучимо, утлцај делегата би био много већи. Y садашњим условнма утлавном прнхватамо предложенп материјал уз образложење стручне слу жбе СИЗ-а са којо.м добро сарађујемо, рекла нам је на крају разговора Ковиљка Шћепановић. председник Скупнгтпнс СИЗ-а дечпје загцпгге. М. Жнвковпл СИНДИКАТ О МАЛОЈ ПРИВРЕДИ КОНКРЕТНО НОВИ (I0I8NK ДО ВДА ГОДИНЕ Као и внше пута до сада када сс говорпло о развоју мале привррдс у нашој општини, ОСВ о на Конференцији овом пробле.му ЈС наградс које су додсљенс ауторима најуспелпјих радова. Како смо писали у прошлом броју, суд је на свом зассдаљу одлучио да од 12 приспелпх радова на овај конкурс пе доделп прву награду, већ другу увећану у вредностп од 80.000,00 лнпара раду Ота Лога скулптора, Небојшс Дељс архптекте и Алсксандра Kpcniha пнжс1Бсра хортпкултуре. Након разгледања пзложбе свнх прнспелих радова, Kojv је отворио- Добрнвоје БошкоBiili, члан Председнпштва СР Србнје, члановн одбора су одлуЧггЛп-да овај-рад будс и пзвоВсн. Аутори овог рада, којп су такође присуствовали отваратву пзложбе, желели су да кроз лпк Бранка Крсмаповића провуку бнтне квалитете и каратсристике целс гсперацпјс са којом сс Бранко борио за всликс пдеалс и дао свој живот. Ото Лого ie вео.ма пластично изва|ао tpnrvpv Бранка са огртаче.м и са смиоени.м спољним контурама. Висина фнгуре, која he битн изливена у бронзи, пзносићс 3,5 метра, а са постамснтом 5 метара. Споменнк he битп лонпран на сквеdv ло зградс- Општинског комитета, између реке и улице Бранка Крсмановића, треба да будс завршен до 7. јула 1981. годипе. дискутовано конкрстно са убеђсњем да су њенс могућности за даљп п бржи развој много веће. Делсгатн су на ово.м састанку vnoзнатл са бројним могућпостима п прсдлози.ма за отварање мањих погона зашто нису потребна нека већа финансијска срсдства, алп cv н онп v својпм дискусијама поменулн joiu доста тога што радна rpvna за развој малс прпврсде није обухватила у свом извештају који јс сачињен после обиласка радних органнзаиија у којима cv вођепи разговорк о могукностима за развој појсдинпх дслатности. Овом прнлнком пе желимо да набрајамо свс оис илсјс којс садржп овај извештај, јер с.мо о већини програма развоја до сапа впше пута писалп, всћ ла кажс.мо да јс формнрана радна група која трсба да коордпнира рад лзмеђу опганизација удруженог рада, Скупштине ОПШТШ1С и друштвено-полппгчких органпзашгја која би сс уједно старала за реализацпјг договорснпх програма. Прсдложено ie ла свп нови погони не будг сконцентрисани у граду већ поједпнс треба отваратп v селима како би се упослпла радна спага са ссла и смањилн тоошкови прсвоза. Интсресантап ;е и прсдлог за удружлвање срсдстава радних опганпзаiiHi’a кап cv v питањ\- крупiniin програмп развоја. Да кажемо и то да cv утвоБени рокопи за почетак ’ обављаља појсднних делат ностп као Tia прпмср да радионица за нзраду шљако- -блокова почне са радом 1- априла, заштитпа раднопи ца у ИВТ КТ до 1. јуна, а да погон „Сервопластнке” у оквиру СФС буде обиовљен до 1. јула 1980. годинс. Само оваквим иачпном планирања и преузи.мањем конкретних задатака п задужења трсба очекиваи* бржи и већи развој наше целокупнс приврсде а саmilxi тим п веће зопошл»авање, већи доходак, већи дру штвснп стандард. М. Ж. ОКРУГЛИ СТО „14 ДАНА” ЗА БОЉЕ ИНФОРМИСАЊЕ & Треоа чешће крнтиковати негативне појаве © Лист ће и даље излазити четрнаестодневно На заједничком састанку Издавачког савета нашсг листа и представника друштвепо-политичкнх организација наше општине разматрана су веома бптна шгган>а на пољу информнсања у нашој огшгтнни. На дневном ’ реду овог састанка нашао сс пзвештај о раду рсдакцијс за 1979. годпну. програм рада за ову годину и даљи задаци нздавачког савета и Редакције листа на дограБивању пнформисања у општини игго је била само полазна основа за дискусију о ни воу информпсаности радппх људхг и грађана нашс општн не ri догтотгносу нашег лнста на побољшавању тог информпса* ња. ДосадашгБН напори листа „14 дана" на пољу информпсан>а, како јс оиењено на овом cacraHKv. дали cv позитгтвнг резултате уз констатапијг па би лист тоебало ла ovne hktvслнпјп са више крипгчкнх осврта о негативностпма које се јављају у натпој срелшти. На страницама листа треба вишс писати о стнцаљу н расподели лохотка у рапггим органтпапн« јама и искошпићаватм' гтооизводиих капацитета, стабилизаццји привредс, о сроднмм организацијама гдружепог paaav лруги.м општина.ма, да сс афир мишс рад и резултати рада поЈсдппаца и радпих група п самогправљање, а нс руковође1ве. За бо.Бп и квалитетнијн рад неопходан јс већи број спољппх сарадника и па сс псвинари у листу стручним усавршавањем свс вишс оспособљавају за тсжак п одговорап задатак на пољу информиса* ља. На овом састанку јс заузет став да Социјалистичкн савсз на својпм органима подробнпје разматра концепцпју листа „14 дана”, а у оквиру тога и Фабпичкс подлисткс као и могућност да сс пзтаје Јсдинствен лпст без фабппчких обслежја (глава). Разматрана ie и могућност излажења пашег лпста селмлппгпнп. апп ie копстатовано па за то не nocroie чи матепгпалнс ни кадровске мотућности. 14 ДАНА *

1111 БРОЈ 148 HOBO РУКОВОДСТВО НОВИЦА ЈОИИБ, ПРЕДСЕДНИК РАДНИЧКОГ САВЕТА Ha седници Радничксл савета Радне организаци је одржаној 18. I 80. г. за председника PC изабран јс Новица Јоцић, стројо стаклар у ООУР „Амбалажно стакло". Јбцић је роћен 1949. год. у селу Пардик, ошитила Ражањ. Завршио јс Индустријско стакларску гиколу и у Фабрици ради од 1969. i.oдинс. Члан је Савсза ко- „нуниста од 1975. године. Активан је друштвсно-политички радник, сада јс делегат у Општинском синдикалном eehy, a у npouLibM мандату био је председник Радничког са вета II ООУР. ФАБРИКА СТАКЛА - 11АРАНИВ ГОДИИА XXV БРОЈ 333 СА СЕДНИЦЕ РАДНИЧКОГ САВЕТА МИРКО ЈОВАНОВИћ. ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА Иа седницн Управнсп одбора извршено је консTtrryucaibc oooi управног органа н за иредседника је изабран МИРКО ЈОВАНОВИп а за његовог замс ника ДРАГАН КОМАТИНА, стаклар у ООУР „Ручна нзрада трговачког стакла”. МИРКО ЈОВАНОBi-in, инжењер организације рада у ООУР „Тсхнички послови" pohcH јс 1942. године у сслу Главнца. У Фабрици ради од 1957. год. Завршио јс ШУП I960., a Butiiy школу за орџтизацију рада 1972. год. Члан јс Савеза комуниста од I960. Врло ак тиван друштеено-нолнтич ки радник. У протеклом мандату био је прсдседник Радничког савста Р.аднс организације. БРАНКО ПЕРИП. ПРЕДСЕДИИК ССО СФС За председника Прсдседништва Координационе конференције ССО Haute Фабрике изабран је БРАНКО ПЕРИП. дипломирани инжењер машннссва, у ООУР „Маншнско трговачко стакло”. Друг Перић је роБен 1952. г. у Параћину. После средње машинске iuko ле уписао је и завршио 1976. 1. чатински факултет у Крагујевцу, гдс /с 1978'I. унисао постднпло.и ске студије. У Фабрици стакла ради од 1976. г. на радном месту шефа аутоматскс производње дуваhoz стакла. ■Члан /е СК од 1974. годинс. На самом крају прошле године изабрани cv делсгати за но вн Раднлчки савет радне организације. Beh 8.'јануара ове годнне одржана је и прва седнииа на којој је изабран председник — Новица Joijuh. његов заменик Милан Јовановић, чланопп Управног одбора н десет комисија Радничког савета. На истој седницп постављени су вршиоии лужности прсдседника и члаиова колегнјално-пословодног одбора Фабрике, као л вршиоин дужностп директора новофор.мираног OOYP-a „СФС — Про.мет” Ji РЗ „Економско финансијскп послови”. Beh на самом почетку седнние дат је пзузетан значај н улога новоизабраном радничком савету, с обзиром на мнош тво ннвестицноних захвата које треба реализовати у наредном периоду и који he нашу фа брнку вратити на позиције којс је некада имала. Сетпмо се да lie тако давно, фабрнка покривала преко 50’/о ук^пне југословенске производљс шупљег стакла. Очекујемо да ћемо мзград њом новс фабрике за пронзводњу трговачког стакла, погоном за изралу оптнчког стакла, пећн од 200 тона у II ООУР-у као и пуштаљем у рад рудипка кречњака. заједничким снагг сложно и јединствсно. као увек до сада, то п успетн. Од увек су ову фабрику пратили пробле.ми који су сс понскад чинилп н претешким, алн су њени раднини и руководпоШ1 увек смогли снаге да их пре вазнБу. Би.то јс тако н 1968-69. г. када јс усвојеи генералнп план развоја и модернизацнје л када су многнма нашн плаповн лзгледалл преамбициозпи. поготову iuto је ве11 тада најав љлвана енергетска и спровннска криза, која је достлгла 1974-75 годнне, као п драстично повеНање пореза на промст прпродннх алкохолпих пића, када се практлчно производило за залихе. Многс стакларе су та да смањивале пронзводњу па чак и гаслле поједлнс капаците те, док смо мн одржавајући нормалиу производњу л даљс нзграђнвали новс капацитете очекујући боље дане л дочскалл нх. Нови Раднички савет На изборкма који су одржанп 28. децембра 1979. год. нзабрани су делегати за нови Радничкјг савет Радне органпзацнјеY ООYP „Ручно стакло” изабрани трговачко су: Слободан Николић, Добривоје Борђевић. Марко Три^/новнћ, Мнлан М. Борђевпћ, Властимир Иллћ, Мномир Мркаљ, Делимир Дулић, Славољуб Савић. Мнливоје '■ * Тевтпћ. Драгослав Луковић,. __ _ Радомир ГајевлИ Драгић Дллштријевнђ. Стојап Нлколић, Гордана Јанковић, ЈБубиша Хаиић н Слободан Бурнћ. 14 Дана В 3 Y ООYP „Амбалажно стакло”: Радомир Милутпновић, Радивоје Симић, Драгослап Млладлновић, Стеван Светомировић, Драгал Ивановић, Новп да Јоцнћ, Томнслав Аризановлћ, Драгомир Благојевлћ, Слободан Марковић, Румеиа Стсвановцћ, Томлца РлстнН, Мллс Трпчсвскл. Душан Савлћ п Днмитрије Милутиновић. Y OOYP „Техллчки пословп": Тихомир Марковић.' Томислав Нешнћ, Миловал КостиН, Зоран Драгановлћ, Бранлслав Игљатовпћ. Драгал Милосавлл« BHh и Петар MapjiuiOBiih. Y ООУР „Машпнско трговачко стакло”: Милан Јовановпћ, Бранко ПернИ, Петар Благојеnull и Будимка Миљковић. Y OOYP „Опле.мењлвање стакла”: Радлца Вељковић, Жив« ко Цвлкрајцер, Живота С. ИлиН. Y OOYP „Транспорт: Томлслав Стојаловлћ, Стојап Перлћ, Љубомир Радуловић. и БорБе Станковић. Y OOYP „СФС — Промет": Србољуб Александровић, МпСлпчна је слтуација и сала када гакође долазп до чсшћи.х застоја због недостатка сирови* на и горива а нас опст очеку ју огромнн задаин. Због тога јс већ више пута и речено да ће овај Раднички савет и.мати нсторијску улогу јер ћс љеговс одлуке у многоме утицати на будуНн развојнн пут фабрике. To најбоље илуструју н речи генсралног директора Витомнра Иванишевића на овој седнн lui: ,,Наша је жеља и настојаћс мо свим снагама да управо \ вашсм двогодишљсм мандату ова 4 преостала програма (фабрику за израду трговачког стакла машннским путем, погон оптичког стакла, пећ од 200 тона у II OOYP-y руднпк кречљака) зајединчкп реализујемо лан Арсић, Драгослав БорВевић, То.мислав Живадлновић. Мирољуб Максимовић, РАДНА ЗАЈЕДНИ11А ЗАЈЕДНИЧКИХ СЛУЖБИ: Ранко Нлколнћ, заменик Магдалена Петровић. РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА РАЗВОЈ: Светнслав Ристић, замснлк Слободан Вељковић. РЗ „Економско флнансијскн пословн” Мпрјана МилојкоBiih, заменлк Зоран Велнчковић. СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО СФС ЈЕДННСТВЕНО Н ЕФНКАСНО ДЕЛОВАЊЕ МЛАДНХ Нншгнјатива друга Тита о колектлвном раду, одлучлваљу п одговорностн, као и једногодлшње.м мандату председиика у самоуправннм и полнтнчклм органн.ма, пма веллки значај за цаљп развој соцлјалистичког самоуправљања л делегатског снстема. за Јачалл л учвршћивањс спстема соцлјалпстнчке самоуправнс де.мократије, за оствариван>е властл раднлчке класе, свлх раднлх људи и rpabaiia. Због тога је омладина нашс радпе организацлје речп друга Тнта изречене на IX конгресу Савсза ко.мунпста Југославнје о колективно.м раду л руковоbeiby схватлла као своју обавезу л на Конфсрепцнјл одржаној 25. децембра 1979. годлпе зпаочела са остварлвањем ове пницн* јатттве. Усвојена је одлука о организоваљу л деловању Организацпје Савеза соцпјалнстичке омладлне наше Фабрлке, која у сво.м саставу лма деветлаест Основнлх организација ССО. КВ гравер, Гордана Вуклћ, економскл техничар, Славол.уб УндреЈић. ПКВ раднпк КК II. Мпрослав Тошлћ, ВКВ стаклар, Славољуб Саздановнћ, ПКВ раПрема помепутој одлуцп са ла председнпштво Коордлнакионе конференције ССО броји левет члапова л свако је заду* жен за рад са пеком Основно.м организаиијом. За чланове новог Председнлштва изебранл су: Радивојс Бурђевлћ, КВ декорагер, Славлца Младеновлћ, ПКВ радллк КК II, Анђелка Љублсављсвнћ, очскујемо да ћете ви а н осталн v колектнву све учиннти да се та жеља што пре и на најббљи могуНп начин остварн. Од озих нрограма .ми много очскујемо icp као рсзултат тнх улагања треба да пронстекне новн — по всћани укупни лриход од прско 50 милијарди старнх дннара. Порсл свлх изузетних задатака и обавеза које стојс пред ови.м Ралничкнм саветом п по којлма he остатл забележенк у лсторијл фабрлкс, овај сазнв има ту част да сс у време н>еговог мандата прославља 30 година само\т1равл>ан>а, а самота ччњелила даје посебио обележ је л читавој овој генерацлји са моуправљања. Колегијални пословодни одбор He само као захтев времена и политичког тренутка у нашој земљп, всћ као стварна потреба нате радне организације на садашњем ступњу развоја — још више послс завршетка текућег средљорочног плана развоја — када he производни прог рам н укупни приход битп знатно шири, односио далеко веНи и премашпвати износ од 150 мнлијардл ст. динара јавнла се по треба увођен>а колегнјално-по словодног органа иа нивоу радне организацнје. Увођење овог органа нијс фор.мална Beh дубрка-суштпнска промена. Услови прдврсђивања су толнко слр жеии. пословање' разноврснб, (Наставак па 4. сграни) днз1К на топлом сечелу стакла и Милован Бурић, КВ бравар. За предоеднпка Предселнлштва Коордлнационе конференнлје ССО лзабрал је Бранко Перић, дипло.хиграни мапшнски лнжењер. i СЕћАЊА УЗ ЈУБИАЕ1 Радннчко самоуправл>аЈћс — та највсћа победа целок\лшог радничког покрета, овс годјшс славн сво| 30. јх>- ђендан. Прошлс су три деценије откада јс остварена Марксова пдеЈа, ндеал радшос људи читавог свста „Фабрикс — радшпшлш, зс.мља — сељашгма”. Три деценијс нас деле од од оног велнког, исторпјског дала када cv се у Савезној народној скупштини огласпле речл другз Тита: .Дакон о давању ка управл>Ш!>е радним колектнBifMa фабрпка н прсдузсћа, лопгчна 1с последпца развитка социјалистичке пзградње наше земље. To је досљедан наставак у низу мјера које наша народна власт спроводн на свом непоколебљнвом путу у соци1ализа.м. Ycлови за то већ су дЈелимично сазрели. Нашл раднн колективп свакодневно показују своју зрелост, впсоку свнјест, коЈу испољавају у својим херо.јским напорима на извршавању својих плапских задатака." Било је то 27. јуна 1950. год>ше, када је животно начело радннка да добију својс право да управљају оиим »гиме и онлм што пронзводс н званичпо озакоњено. Чланови нашег колектива miaiv право на изузетну част и cpehy што су међу првима v земљи добилн, по одлуци највиших државних и синдикалннх органа, задатак да форхшрају први пробни Радничкн савет, чнтавих 5 месеш! прс доношења Закона о радничком са.моуправљању. To је спроведено 27. јануара 1950. годинг. За ово велико прнзнањс нашој Фабршш постојало је више разлога. Прс свега, наша Фабрика јс тада у стакларској индустрији предљачнла. како по органмзацир( рада, тако и по учешћу V остварнваљу друштвеног дохотка. Осим тога, развијеност свести колектива, као и систем производњс упгаали су да се озо.м предузећу повсри ова часна дужиост. Пробнн Радничкл савст бројао |с 52 члана, а повп предссднпк јс био ДРАГИША БОКИБ. Као пробни, овзј Раднмчки савет Јс радио до 14. сеелтмбра 1950, год. када је, ступањем на ciiarv Закона о управљажу, пзабран првн редовнл Радннчки савет. Иако није било искуства, а ни довољно јасннх н олрсђених формулација, пробни Радиичкм савет v namoi Фабрици потпуно јс оправдао својс погтојан»с. Решаваи»е пробле.ма из производњс и њихово стално трспгоан.е доказује да јс интерес радника био великн, да је делазност овог Савета, као и Управног одбора. чи|н јс повн председнлк био МИЛОЈКО МИЛОШЕВИБ, била сасвнм V складу са ochobhilm начслнма друштвсног систе.ма vnравл>ан>а ттрпвредом. Првн корацц овог, још младог н неискгсног пробног Радничког савета, праћсни су лолетном жељом да се оссти да је он ту v колектнву, да на itera тргба рачунатјг. Слабостк и тсшкоћс које су искрсавалс л стављале на пробу „деју радшгчког са.моуправљања. пс само за cv савладаванс. већ cv га (ачалс, чинмлс 1ош kohctpvkТИ0НИЈ1Ш. Сваки нови проблем, нова тсшкоИа, п онда. а и касније кроз ових 30 годпиа, били су у стварн школа, извор садожаја, фор.ми и облика сазрсваља велнке, гснијалнс Мапксове идеје „Фабрнкс :— радници.ма”. Данас, поносни смо на својс почетке, на свој развој и садашњи степсн пазвијсностл самоуправпих односа v нашем колективу. Некадашњи ,Јуриш на несо ...” постао је наша стварпост, наша садашњост. Наш лист од овог броја покрећс слалну pvocukv uoја he бнти посвсћена vnpaeo ово.м јубилсју. Кроз h»v heмо покушати да што вершЈЈе, документованијс и интс-. ресантнијс ожнвимо сећања на самс почетке увођења самоуправљања v нашој средннн, као п на иекс важнлје if преломие фазе у његовом даљем раз^еоју. II. Милетнћ На конференипјн је поднет нзвештај о протеклом раду организацлје ССО наше радне органнзацлје у комс су аналлзпранл досадаллБк резултатл са самокрнтнчким освртом на извеоие пропусте којл су бллл прлсутш! у протеклом рзду младпх. Длскуслје које су се чулс после прочитаног лзвсш« таја блће од пеллке по.моћл за боље и реаллије постављање за датака за нареднп перпод. a конститунсањем Коордлнанлоне конферелцлјс ССО. створспл су условл за далеко једлл ствелтје л ефлкасилје делова ље оргаллзанлје ССО. Beh више година у нашој ра дној органлзацнјп успешпо се спроводи акција „Младп pan ник — самоуправљач” у којој је узлмао учешће велнкл број омладлнаца п омладннки. На конференцнјн су најбољпма у 1978/79. годлнп уручене награде а потребно је напоменути да јс за овс две годлне најбол-е рззултате показао Милован Бурић, КВ бравар у OOYP-у „Гехличкл пословл”. којп је 1978. године освојпо прво, а у 1979. годлли друго место. Y 1979. годллл одржал је шамплолат знања ,.Тлто — револуција — мпр" у ко.ме је узео учешће п лзвестап број наших омладлнаца. За постиглуте резултатс на ово.м шамппонату злања. једал број нашмх омлаллнаца л о.младнлкп добплн су признаља. За досадашњи рад у Омлалнчској организацлји једно.м броjv о.младллала л омладллкн додељена су прнзнаља, a .\ieby н»л.ма наЈактнвннјл су бллп Славољуб Петкобнћ, до«.мда1и ibii предсодник Фабрлчке колференцлјс ССО п Момчлло Милановић, досадашњи председник П Конференције ССО. П. Б.

БРОЈ 148 ОШНЕ 31 ИМНКГ (Наставак са 3. странс) промст велмки, финанснјска проблс.матлка комплексна, тсхнш<а н технологија разноврсни да један човек, без обзира на ЈБегове свеукупне квалитстс, не може сам да' руководи. Код пас су још 1977. године уведени колеглјалли пословодни органп у OOVP »Дмбалажно стакло" и заједшшн OOVP „Трговачко стакло”, где се сада прс лази на инокосне органе, а па ипвоу радлс организације од 1. јалуара 1980. г. х-водл сс пословодни одбор, као н код многих других радних органлзани ја у нашој зс.мљн, полазећи пре свега од проблс.матлкс рада, где морају постојатн људл задужени л одговорил по одређслим специјалностлма. Сада се имеиују само вд пред седник и вд члановл пословодног одбора а после усвајања комплетннх систе.матизација по слова у проплсало.м пост^ку, бићс расписани конкурси и извршсл редовнл избор овог орга на. Тако је на овој седншш за ВД председника колегијално по словодног одбора именовал Вл томлр Иванлшсвлћ, досадашњи гснералнп дирсктор, а за члало вс Зијад Кадрлћ, Пстар Илнћ и Милорад Судар. Како је реоргаллзаилјом рад нс органлзацлјс извршено.м од 1. 1. 1980. г. формиран нови OOYP „СФС— Промет" за вршиола дужности длректора вмеловал је Слободан Балетлћ, а за вд длрсктора новс РЗ „Еконо.мско финансијски посло ви" Мнодраг Сп.млћ. НОВОИЗАБРАНИ УПРАВНИ ОДБОР На првој редовној исдннпл Радничког савста Раднс организаинје одржаној 8. јалуара о. г. изабран јс п новп Управни одбор. Мирко Јовановић, Драган Коматина, Мнлан Ракић, Бора МилојевлИ. Зоран Мптоовпћ, Живота Heuiuh, Радивоје Симиђ, Драгутнн ЈанићиЈевиђ, Катнца Јовлчић, Момчило Мпленковић. Радослав Чабриђ. Живота СавиН. Ргжица Счмић. Борђе Живковлћ и Љубивојс Јовановић. РЕКОРДАН БРОЈ ПЕНЗИОНЕРА Једна нссваклдашња прослава организована јс прсд крај протекле године v нашој Фабрици. Нал.ме, прослава ic традпцнонална, али је број учесннка на ној бпо импозантан. Свечано н весело лспраћенл cv наши радниш! Koin cv v tokv 1979. годинс отлшли v пензију. A hjix ic овс годинс било 117, што прсдставља апсолупти рекорд откада посто.ји ова Радна организаиија. Од укупно 117 радника 29 их ie отишло v староску пеизију, а њи.х 88 у инвалидску. По OOYP-има највећн број пензионера п.ма OOYP „Ручна пропзводња трговачког стакла” н>пх 40. Рецимо и то да ie пензионпсано 25 жена и 92 мушкарца. Како смо сазналл од сошлалних радника наше Фабрике овако велики број пензионера v овој години последпца ie повећаног броја радника v Фабршш, с једне стране, и због изузетно великог броја инваллдсклх пензија, које су пак послсдлца отежанлх услова рада. По њиховим речлма п v наредним годинама може се очекивати овако великп број пензионера, што нас посебко забрлњава обзиром да се зна да сс врло тсшко долазл до стручног стакларског кадра. Y веселом расположењу, гз поздравне говорс лредседника синдпката Владтшра Севпћа, гснералног длректора Вите Иванишевића, позпва на далдг capaaibv прслставника Пензнонсрског удружења Параћтгна РадлвоЈа Хаџнћа и Жпке Паптлћа, новпм пензпонерпма подељенн су траднцлопаллл поклонл — транзлсторскл апарати. Ла би свечани ручак био још npniaTHnin постаралп cv сс чланови КУД-а „Фралц Позин”, кош cv cbojilm тактовн.ма музпкс испровоцпрали свс присхтне да се на растаику ухвате v једло заједнлчко велико н весело коло. Д. М. Ypynnuaibe поклона пеизионерима AVTOMATCKA ИЗРАДА СТОЛОВАТИХ ЧАША УСКОРО ПОЧИЊЕ ПРОБНА ПР0ИЗВ0ДЊА ф Сви радови обављени у планираном року Прнведепи су крају монтажни радови на постављању технолошке линпЈс за ироизводљу столоватлх чаша, чимс су створсни предуслови за нормалко nyuiraibc уграђенс опрсмс и урсђаја у пробни рад. Сви послови на по.мснутој лннији углавпом су обављснп у одређеном року како су блли л зацрталл термин-планом, са малим пзузстком Оливото — А« машипе и дела опремс на хладном крају, за члју монтажу iHicy на врсме обезбеђснл рсзервнл дсловл. Сада се убрзало радл на взвођељу завршних опсрацлја тако да * сс ускоро очекује и комплетно пуштањс лнннјс у пробну пролзводњу. Монтнрану опре.му која је лројектована и нзрађена у нашој Фобрини обавили су радллцл IV ООУР-а, уз коордллаццју радне групе из Радне заједнлце „Развој” на врло завлдном тсхничком нивау. Свл ИЗ СИНДИКАТА ШТЕДЊА НА CMN НМВОИМА На седнлци Извршног одбора Акцмонс конференцлје основних органнзацнја слндиката наше раднс организацијс, која је одржана 4. јануара овс годлне а којој су прлсуствовалл л председнлци основних организацлја синдлката, као и председнлии комиспја Акционе колферснцлје, поред осталог, разматрана јс економска слтуација Фабрике. Имајуђи у виду све тежу сконо.мску ситуацију и условс прнврећивања који су проистекли због сталног повећања цспа сировинама, гориву, репроматеријалима и слично, дошло се до констатацнјс да јс неопходно организовати акии« јс штедњс на свим нивоима. Порсд еконо.мске ситуацијс, на ово нас наводс и Закључии Прсдсслнпштва СКЈ, као п Новогодишља порука друга Тнта упућепа радницима. у којој сс говори о лсопхолностп вођсп.а најозблљнијнх акција у цнљу штедљс н рациопалнијс потрошње. Извршни одбор је констатовао да су до сада вођене овс акцнје v нашој Фабрици, а н да сс п сада водс. Мсђутпм, one нису далс очскивапс рсзултатс ако бн сс програмл.ма учеснлцп који су радлли, и ко- ,1И још увек радс завршне захвате на реализацији овог програма са великнм лестрпљењсм очекују пробну пронзводњу, како би доказали своје лзузетне напоре на умно.м л физлчко.м ангажовању ка остварлваJty цнља, до једнс велнке радлс победе. Пробна производња трсба да створл услове за постепено vходавање машина, пратеИлх vpe baja и људства, како бл сс бсз всћих напора прешло на рсгуларну пролзводн>у. Поред досадашњлх напора свих актера на реалнзацији овог програ.ма потребно јс уложлти нове, како би се добно одговор оправдаштедње тачно назначнло шта радник доблја ако сс зауз.ме у оквнру штедње. Овс лрограме штедње, констатовано је такоћс на ссднпЦи, потребло је по ООУР-лма Активлост радннка нашсФабрлке на пољу рацпоналнзације л лнованнја стално јс у току и врло изражена. Тако је на седнлци Радничког савета Радпе органлзацлјс која јс одржала 13. децембра прошлс годинс за техничка унапрсБеља награБено пет радника. За технлчко унапређење „Фл дср 81/47’’ сумом од 12.000 динара награБени су Радослав Брзаковић, ВКВ бравар л Бранлслав ЖлБаловв11, машинскп пнжсљер. 5. Трпчковпћ М. Ивановкћ ■■iiiimiiiiiiiiiimiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiifiNiiiiiiiiiiiiitiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitini: УређуЈе: РЕЦАКЦИОНИ ОДБОР Уредннк: ДОБРПЛА МИЛЕТИБ Мномнр МптлИ, машннски инжењер, Миодра! БуриИ, ВКВ бравар it Верлца МанојловиН, технички пртач лаграђенл су сумом од 1748 дцнара за техличко vHanpebeibe „Горлоллк 300". анквта I ПРОИЗВОДНИ ЗАДАЦИ ПРИМАРНИ Пред салш крај протекле године изабрано је ново руко* водство у Основним организација.ма Савеза комуниста. Обзи* ром да је проблематнка наше Фабрике и до сада, а у овоЈ годину посебно ће бити сложепа и захтеваће изузетпо ангажоваibe сваког члама колектива, а у првом реду чланова СК, то смо разговаралл са новочзабралпм секретарима ООСК на ту тему. За шта ћс се они у своји.м ООСК залагати, који су и.м примарни задацл, као he их решавати, била су питаља која смо поставили седморицн од 19 секретара ООСК. Добрквоје РадосапљевпИ ВКВ реглер у OOYP ,Д.мбалажко стакло" poben 1950. г, у Фабрл1ш ради од 1969., чла‘н СК од 1973., сскрстар јс IX ООСК. — Максималпо залагањс свлх чланова СК, као и осталлх раднпка мора се псказати у лзвршавању планских задатака из областл матсријалнс пролзводн>е, радне л те.хнолошке дисциплине, бољлх међуљудскнх односа. Посебно питање које треба да обавсже сваког радника је штедња на свим нивои.ма. Y том слшалу наш јс задатак да се борнмо за што влћу пролзвод1ву, xiaibc застоје и шкарт, мајбс матернјалне трошковс, јер тако ћемо обезбедлти веће личпс дохотке. О стамбслој проблс.матлнл убудуће трсба повести внше рачуна, јср је до сада бнло доста пропуста. Томпслав ВлдовцН, КВ стаклар у OOYP ,/Ручло грговачко стакло” рођсн 1939. г. у Фабри- !Ш радп од 1957., члан СК од 1959. секретар V ООСК. — Сматрам да ООСК лгра значајну улогу у средлни у којој делује, што значл да нема гиггања о којн.ма ООСК не треба да расправља. Обзлром да моја ООСК радн у непосредлој ности овог сложсног подухвата и то углавном сопствсним снага.ма, а уз релативно нлска инвестициона улагања. Тсхнлчка опре.мл>епост линијс то о.могућујс и можс да обсзбсди жсљене ефектс само под условом да свл члнлоцл који и.мају утлцаја ла ову врсту про лзводње буду макслмалноангажовани у остваривању гтролзводних резултата из разлога што овакав влд рада захтсва нспрскндан контлнунтст. Из свега овога сс може закључити да само организован, смишљен и планскл рад са облшпша дограђиван»а и усавршавања могу блтл гаралцпја за остварељс жеља л добрих изводљс у овој дугогодишњнх резултата прообласти. Б. Карајовлћ п РЗ што пре ураднти како би сс на време урадпо и Програм штедље на нивоу Раднс организације. Н. Гуњсвлћ На овој седницн. такође је одато пркзнањс Мнрку Вељлhy, Светиславу РистиБу н Мир. ку Плавшићу за нзванредно залагаље на лзрадл „линнјеза аутоматску пронзводњу чаша по систему дувано ла Оллвото машпни”. производњи, нормално је да he се највећа паж&а посвепгги пролзводно планским задацима, повсћању продуктлвностл, боље.м квалитету пролзвода, уштсдл материјала, борби за с.мањсње лзостанака. Даљс, посебну пажњу треба посветити што доследнијој прлмени расподеле пре.ма раду и увођсњу ценовника радова где је год то могуће. Порсд тога ООСК мора још већу пажљу да усмсри ка лдсјно политичком уздизаљу сваког члана СК, како би се код сваког члана развшта слсбода критлке и самокритике. Тохшслав Младеновић, одржаваоц машина у OOYP ,иМашлнска нзрада трг. стакла" рођен 1932. г, v Фабрлии од 1954.. а члан СК од 1951. секретар је XVIII ООСК. — Ми ћемо v мојој ООСК настојати да у наредком периоду највећу пажњу посвећујемо плтањима производње. Y вези са тлм. код нас преовлађује мишљењс да су наши готови производл како из вана, тако л унутар, преоптерећени разним дажбипа.ма, те ћемо морати сви заједно у Радној организа* пијп ла тражимо излаз да из ниско аку.мулатнвне гране прсСни.мак градплпшта непосрсдно пред ттрекид радова ЗБОГ ЛОШИХ ВРЕМЕНСКИХ YCJIOBA СВИ РАЦОВИ Снег који је почео да пада уочи Нове године гтривремено је преклнуо радове на пзградњл линије 02,03. Прекид he трајати свс док се не поправе временске ггриликс, а колико he то трајати, сасвп.м је нелзвесно. Изузстно лепо време v деце.мбру мссецу пружало је могућност да се доста \гради што нажалост нашл извођачл ннсу у пуној мерл пскорнстили. На нзградњн хале пећл извршен ic лскоп тсмељне даме nehji, vrpaben ie тампон од .мршавог бетона и постављена је челлчна арматура темељнпх плоча пећи, као н стубови пећл. Остало ie да сс v osai ископ уградн бстон, што сс уз мало влше ангажовања лзвоБача радова могло урадити у дсцсмбру, тојест, прс почетка снежних ладавлна. На изградњи димтвака радовн, такоће, теку споро. Како лзвопач на градллпште лше лоппем' » евор. механизацију за иског темеља, већ за иског земље ангажовао механнзацију другог поднзвођача, дошло јс до великлх застоја у копаљу ц одвазу зсмд»е, па јс тако умс сто 34 дана, ископ трајао око 20 дана. Што сс тичс увозне опреме, крајем депембра гтриспела је Хартворд машина за пронзводндг чаша. као и Елбред машипа за топло сечење. V лсто време cv стиглс и Векслс од једне Западно немачкс флр.ме. Ако се гоме дода и испорука компрссора п вакум гп/.мггл ол прс месец дала упазад, онда се може рећи да ic добао neo опре.ме всћ v нашој Фабрлци, тс нам јс сваки Дан завршедог посла веома драгоисн. Иако месеци Јануар н фебруар imcv погодпи за пзвоВењс грађевинских ралова, хш ће.мо насго]'ати, члм то временске приликс 6vav иоле дозволиле, да сс радовп ла лзградљи даљс наставе. I 1 1 1 I ђемо у средље акумулативне органнзације. Даље, раднћемо на идејно.м и идеолошком уздизан»у чланства СК, и још многим пословл.ма који стоје пред нама и захтевају ангажоваас свих нас. Стојан Николић, одржавалац брусионице, OOYP .Дорада", рођен 1935. г, у Фабрлцл ради од 1950, а члан СК од 1953., секретар јс XIX ООСК. — Задатака и.ма доста, у првом реду борба за што бољи кваллтет лзраде и брушсња, савеснији.м манипулисањем сма љити шкарт и полом готових производа, бољи прсглед, сориграље и паковањс робе, штсдља матсријала, горлва и потрошног материјала боља радна U тсхнолошка длсцлплина. Свс су то врло важни задаци ла којима свн чланови СК .морају да извојују битку да би резултати Радне организације били бољи. Bopbe ГлишиН, Реферснт заштлте од пожара у РЗЗС, роћсн 1947. г, у Фабрллл ралл оц 1970.. члан СК од 1969. секрстар јс xvn ООСК. — Основла плтања која стојс пред свлм члановл.ма СК name раднс организације, па н нашс ООСК, су она питаља која се тлчу борбе за продуктивност рада, за већу ефнкасносг, одговорлост, дисциплину п добре пословне резултате. Имајгhn у виду пословање п прнврећивање наше Радне организацијс у прошлој години, сва поскугпл»е»Ба сировина и репро матерлјала, горнва п трапспортних услуга, као н губитака који су дошлл, махом као резултат таквих околности, комунистл ће у наредном периоду морати да уложе максималне напоре за еконо.мску стабили* зацију Радне органлзацлје, јер она представља суштннски елсмснат друштвене и политнчке стабилносги. Поред тога морамо се заложити за кадровско јачање ООСК као и веће ангажовање и јачл утпцај комунлста у органима управљања. Драгослав Милошевпћ, ВКВ гравср, OOYP „Дораца”, рођсн 1942. г, у Фабрицл ради од 1962., члач СК од 1961. секрстар је VI ООСК. — Пошто с.мо нсдавно завршили рекопструкцлју нашлх оделења, иаша нова преокупаллја јс освајањс нових асортимана што би повећалб пролзводљу OOYP. To би нама и члтавој радној организациЈИ донсло боље пословнс резултате у иаредно.м периоду. Све то повећало бл доходак. са тл.ме п личне дохотке и стандард наши.х радника. Драгиша Лешљашш, ВКВ слектрлчар у OOYP „Технички пословн", poben јс 1949., у Фабрлци радл од 1969., члан СК од 1970. секретар XIV ООСК. Y наредном периоду, из.меБу осталог радићемо на спровођењу колективпог рада, одговорности и одлучпвања. Исто тако посветићсмо вслику пажњу о.младини л омасовљењу члапства СК. 14 ДАНА 4

БРОЈ 118 ПРИВРЕДА »TPAACKA XPQHHKA ЗИМСКЕ ПРИЛИКЕ И НЕПРИЛИКЕ ИЗ ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАП ОШЉАВАЊА ЗШНИЧНИМ СНАГАМА ДО НОВИХ РШ№ МЕШ ПЛДЕ СНЕГ, ДЛ'HE ПОКРИ ЛЕЊОСТ ® Зашто су нам улице још увек под ледом? ® Спремамо ли се за хокејашко првенство? ® Д ајем аутомооил за co на улици © Изостали додатнн напори и организоване акције © СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ ЗАПОШЉАВАЊА OCTBAPYJE СЕ НА ЗАДОВОЉАВАЈУБИ НАЧИН ® СА ПРОБЛЕМИМА Y ОБЛАСТИ ЗАПОШЉАВАЊА YIIO3HATII СВИ ДЕЛЕГАТИ Y OOYP-има И РАДНИМ ЗА.ТЕДНИПАМА ® ПЕРМАНЕНТНО ЗАПОШЉАВАЊЕ ЈЕ СТАЛИА БРИГА СВИХ ФАКТОРА НАШЕГ APYUITBA Број прнвремсно незапослсних лица која су евидентнрана код Основнс заједнице запош- .-иавања у ПараИилу ловсћан јс у периоду од 1976. до 1979. године, по просечној стопл, од 1,8 одсто што је малл проценат повећања у односу на пораст броја тражиоца запослења у осталим основнлм заједаицама запошљавахва на подручју рсгиона Шумадије л Поморавља. Пораст јс изражен код неквалификованих радинка п раднлка са средњо.м стручном спрсмом. Према дужинл чекања на запослењс, око 25 одсто лли 859 лнца чекају дуже од 3 годиле, а од тог броја’ 65 одсто су желс. Разлог за појаву пужег чекаља на посао су, прс свега, отсжачо запошљаваље поједпвнх тражпоца запослежа, због иеспособностн за рал, старостл, веписменостл, док нма л оних лица која бирају залослен>с, као и једап број лица члја се занлмања сматрајусуфнцитарннм. Посматрано према заннмаљима, тсжс се запотљавају хе.мијски. машинскл п граВеввнскн техничарн. матурантл гимназлје, наставнл калар, ауто.мехаличарн, трговни, машннбраварн и дактплогра- <|>л, којл на запослешс чекају дужс вре.меиа, јер оу потребе гдруженог рала за овл.м кадро вл.ма недовољне. .Реформом у областл школства, која је започста 1977. године, смањиКс се поменути несклад, школс lie моратн да својс програмс н рад ускладе са потреба.ма удруженог рада. је иеопходно донети Друштвсш! логовор за региои, uno јс учпњено и псти јс у фази пплхватаља од странс учесннка. након чсга he почети љегова прпмена. Нови Друштвени договор обухвата сва пнташа из области запошљаван.а. Отежано запошљавањс жена Већа производња — више запослених Са проблемима к стањсм у ооласш запошљавања у ово.м перподу упознати су и делегати Скуппггиве Оснбвне зајелшшс запошљаван.а на својој седници одржаној новембра прошле годинс, када су, у ии- ,bv постизања бољих резултата, доиети следећи закључцп: 0 Да у основним оргаллзапијама удруженог рада и радпим заједницама, поред оснопнпх циљева повећањс дохотка и пораста производње, буде у Кад сс caiba снег задеслће те нека бсда, кажс наш народ, алп лзгледа да мл нлсмо нп гледалл у календар кад нас јс зима овако лзненадљпа, затекла неспремне. Првојануарски с.метови завејалл су путевс и саобраћајнице л са свлм сслл.ма нашс општлнс везе су бллс преклнуте. Блло јс много затрпаллх возила, аутобусл ннсу крегали лз гаража, а мећава јс однсла и једап људскл живот. И порсл хлтпе ллтервсплијс штаба цлвллне заштнте скоро ледељу дала каснпје exalte јс регулисано, јер Параћин нсма довољно мехаллзаIHIie за овакве прилике, а да бл алсурд био већл ни довољно соли за iiocanaite лутева, иако чујемо да количиле соли за Ре публику нс маљкају. За лове неприлике неће га бнтч обаве штени с.мо у штабу нивилне заштите, јер СИЗ за локалпе путсве нлјс на времс снаблео повс количине. Немарност сс оглсда и на уллцама града, снег се не изHOCH јер није довољло влажап, кажу, грађалп га лл пспред својих кућа пл јавнлх зграпа пе рашћишћавају. Лопата ie блла главно оружје у многпм ЖРТВА ВЕЈАВИЦЕ Нсвре.ме и вејавица лрвог дана Новс годлс однели су живот БорБа РаЈића, седамдссетогодишњака нз Горн>е Мутнице, који јс Babeu завејан сметовм.ма на падинама JvjKHor Kv<»nia. са ко1их Је кренуо да сјавк стадо оваца у село. ри, органнзованс акцијс у ме сним заједнпцама у граду, савеснији однос опих који ни л.о данашњег дана, и поред интервенције инспскције, још нису очистили лсд испрсд продавница, кућа и јавних зграда. Овако нам остајс са.мо опрсзност на клпзавшш као увек доказана сигурност. М. Днмитријевић Y периоду од 1976. до 1979. годлне раднс организацијс и радне заједниис огласиле су 7.616 слободннх радних места, док је број реалнзованнх потреба 5.232 или 65 одсто одброја оглашених. Пос.матрапо по квалификацлоној структури за лослених највишс је неквалнфиковних радника 1870 и квалификовалих 1.539, а зати.м сле де полуквалификовани 927, са средњом crpvHHOM спремом 691 са вишом 100 п високом 108. Од укупног броја запосленнх око 50 одсто сс односи на запослењс на одрећено времс.та ко да је број стварно запослених, тј. запосленпх на неодређе но време мањи и износп око 2500 радника. Број приправника залослених у посматраном периоду нзноси 942 што чинп проценат од 18 одсто оц укупног броја запосленлх. Запошљавањс женске радие ЦИЉУ повећања запослености п снагс јс проблем који зacлvжy отварања нових радних места. ..Д............. _Ј.---------'_.Д што треба да оудс садржано у је већу лажњу л ангажовање свих субјектлвилх спага ла н>еговом решавању. Број запосле лнх жена за овс четлрп године излоси 1.489, што чинп 30 одсто од укупног броја запосленлх, док број жсна на свиденнпјл чини процснат од преко 50 одсто од укупног броја. Спорпјс запошљавањс жена јс л због тога што број жена које плановвма развоја ОУР-а, као и друштвеилм плановима. V нашем самоуправном друштпу основлл носиоцн политике запошљавања су радне органлзаиије лз областл производње које треба да се залажу за што продуктивнлјс запои1љавањс; © Да се обезбедл потпунија сарадња OVP-a и радних зајед лица са образовнлм инстлтуцл ОПЛСНОСГ ОД НАШИ ПОРТРЕТИ граже запослен»е растс бржи.м . • те.мпом од пораста укупногбро Јама V ииљу школоваља оних ја тражлоца запослења. Односл v запол!љавал.у регуллсани су Друштвеним договором, чија је сврха да непосреднлјс л конкретније омогуI1U примену Закона о запошља вању и Закона о радним односима. Са пзменама лаведеUUX закона л формирањем СИЗ-а запошл>авања за реглон Шумадлје и Поморавља блло кадрова који су потребнл. НаСтручњак за пемоћни алат моћлог алата за потребс „Пролетера". — Са.м сам припремло докурочито треба подстицати школовање кадрова за производжу занимања. ® Да се што боље корнсте пролзводнп капацнтети, смањн прековре.менл хонорарип и допунски рад. као л да се пензиошппу ллиа која на то лмају право; ® Да радне органлзацнје и радне заједнлцс поштују одредбе Закона о радним односима II Друштвелог договора о запо шљавању које се односс назапошљавање приправника; G Да сс саглсдају могуНностл запошљаваља радника у оним организацпјама којепрнпадају малој прлвредл; © Да стални циљ у запошљавању буде запошљавање же на, јер због досадашњих слаби ментацнју, конструисао и из- ј1ГХ резултата у овој области, рађивао алат који би иначс >>рој жена на свиденцији бржс морали да увозимо из инострап растс Од пораста укупног броства, причао нам је Живота. ја тражиоца запослења. — На таквим пословима je no- - ~ требна велика пренлзност. Гер О Да сс утврде планови запошљавања повратнлка лзлномичку обраду сам радио на при сгранства. митиван начин, али сам увек о да прнлпком запошљавауспевао да посао привсде.м кра- ња буду поштовани крнтерију. . јуми из Друштвеног договора Тако говори о својим успеси- о запошљаваљу, јер ће на тај ма на радно.м месту. Поменуо начин посао добити они којије алат за обликоваљс звездн- • ца и тањирића којп служе у фарбарској индустријн, алат ма јс неопходан. Реаллзацијом набројаних закључака н веИлм залагањем за перфорирањс цевн у текстил СВ11Х субјективннх снага, могу пој пндустрији и за игганнова- сс постиђи бољи рсзултати у н»е разпих делова и предмета ОВОЈ области. где није потрсбна ннкаква обрада Алл то није све. Израдом овог алата умиогоме сс штеди времс и матерпјал. Како му се није остварила жеља да буде алатничар, израдо.м алата бави се из љубави, a много му по.маже стручна лп Одзвања рескл ударац чеки- тсратура, часописи и књиге, ко ha у лим, гвожђе. Цвнле стру- је редовно набавља. Свс те погови, певају глодалице у метал слове ради с пуно вољс и ентуској радионпцп. За радни.м пул зијаз.ма. Када смо га упптали том је Живота Јовановић-UIv- да ли то јбсгово ангажовањс ћа, како га интпмно зову дру- утиче на висину лнчног лохотгови из ФТМ „Пролетер". ГТо- ка није сс жално, али се лако знат јс као активан друштвс- могло закључитн да до сада но-политички радник и вредни нпје добно никакву надокнад\' комуннста. Члан je СК 28 го- за Спој рал на изради алата, ни дина, бсзброј пута је биран у тн јс пак за то стнмулисан лпорганс самоурпављања, трс- чннм дохотком. Бсз обзнра на нутно прсседава организацији тО Жнвота се и даље припрема Мпллца Cmtiih СРВС у својој радној органн- да прави алат за звездиие са зацији, а и сскрстар је Акти- осам кракова за фарбарску ппва СК иепосредних произвођа- ----------- ча. Жнвота је отац двоје хедустрлЈу. V ФТМ „Пролетеру" трснутмијских техничара који жсле но радс правилник о рационада по угледу на оца стичу нова лнзаипјн и пновацијн A он ћс знања. и даље марљиво, по вољи н To су укратко морално поли- савести, ла се ангажујс увек тичкн квалитетн Животс Јова- кад то затреба. Нска овај паш новпнарскп прнлог буде још један подстрск повића, ВКВ машинбравара, во be rpvne у ФТМ ..Пролетеру". где ради всћ шсспаест година. за нове ствараоце и све онс ко He самоусвојој ралној органи- in треба да верифнкују н награ заллји већ и шире познат ie де стваралачкл pan као допрл као добар раднпк, лноватор и пос укупним друштвечо-еконо.м рационализатор. Највећа му је скл.м односл.ма. специјалЕост израда повог по- М. Ж. селлма чији мештанн су нзлазвлл и члстллл прллазе. Крлтичног дана послс Нове годлне све јс стизало са закашњсњсм: хлсб, млско. штампа... Закаилвавало сс и ла посао. Радничкл аутобусп нису одржавалл ллнлје, а подручне школе су раднлс са преполовљеним бројем baxa. Послс скоро двс исдсље слi vaunja је лобољшана али ппак сс не одржавају аутобускс Bese са Забрегом, Клачевкцом н Лебином док остала возила НОВЕ ЦЕНЕ МЕСЛ ЕПИДЕМИЈА могу мом. са.мо са знмском опрс- □ Y општини Параћин најDilute оболел!гх од жутице од свих општииа у региону Шумадије н По.моравља. Последњих годнна број оболеллх од заразне жутице v нашој општлнл ie v сУалном норасту. Са.мо v прошлој години реглстроваио је 244 оболсгшх. Meby њл.ма ie највише дене школског и предшколског узраста са села. Како бл се даљс шлрење жу тплс спречлло. стручњаци хлгл јенске службс Завода за здрав ствену заштиту лз Буприје н саннтарни инспектор CO Параћлп обншлл cv све предшкол скс л школске установе н то.м приликом ie констатовано да јс до оболења углавном долазлло због лошлх хиглјенсклх услова л v том правцу ie спро ведена акнлја на здравственом просвећивању v свим меслпм заједллцама л школама. На овом пољу леопходна ie шлрока акција друштвсно-политнчке заједнлце. ¥з стручно ангажоваље здравствеле радне оргаллзацлје, v школсклм средлнама неопходно је обсзбеди тл здраву пијаћу воду, правил ну диспознцлју отпадник маге рлјала л колтилулрапц рад на здравствспо-пасплтло.м плану. — За одржавање саобраћајница у лашој општллл заду* желл су Комунално предузећс „Параћлн", „Нискоградња” и „Пут” лз Светозарева за регионалне деонице. Брзо смо у граду прочистпли главнс улице, а олда л путсве до села. каже Душаи Петровић, начслннк штаба за цлвллну заштнту. To што локалнл путевл нису лослпалл, одговор могу да дају друговн из СИЗ-а за локалне путеве, а познато је да не располажемо нл довол>- „ом механлзацвјом. Ипак, у Извршни савет CO је па својој последњој седници одржаној последњих дана деце.мбра одобрио повсћаibe цена свежег меса којс he се продавати па тсриторији наше општннс. Всћ сада се у продавницама тс леће месо продаје по просечној цени од 84,40 динара, јунећс по 79,30, говедпна по просечној цени од оЗ,00 динара и свињско по 76,60 дпнара. Цена мсса пернатс живи нс повећана је за 15 одсто, месо дивљачп за 40 од сто, јестнвих изнутрицаза 22 озсто. а свеже речне рн бс за 25 одсто. ПОВЕБАНЕ СТАНАРИНЕ односу 3II.MCKI! ложнли тровић. па друга места, први пспиг нис.мо лошс попстако је Душан ПсТачно је да ситуацнја на улн ца.ма п путевн.ма нијс драстична, таман посла н да буде. али су пзостали додатни напоОд јануара месеиа ове године грађани наше бпш> тине плаћаће станарине веће за 175 одсто а закупнине за пословне просторијс и гаражс за 17 одсто. До повсћања јс дошло на основу друштвеног договора о ловећању станарлле, a v складу са поллтлком цела за 1979. годлну. ОБЈАШЊЕЊЕ ЗАШТО НИЈЕ БИЛО СТРУЈЕ Послсдњих дана прошлс новогодишњих празника у године и за вре.ме свим делоии.ма нашег града често је долазило до прекнда у снабдевању електричном енергијом. Грађанп су негодовалн, желели да сазнају разлог тих прскида. Одговор на ово питање потражилн с.мо у „ЕлектродистрибуциЈп”, органнзацнји која нас снабдсиа слсктрнчно.м енергијом. Саговорнмк нам јс био ПЕТАР СОБЕК, слектро ипжењер. Он нам је то.м приликом између осталог рскао: ПИСМО УРЕДНИШТВУ ГЕСТ ВРЕДАН ПАЖЊ*. Са Робном izyho.M „Бсоград — Параћин” у Параћину Основна школа „25. мај" из Поповца capabyjc од њсног отварања у овом граду. С обзчром да има.чо продужени боравак у школи све намиркице иабавља.ио преко ове Робне кућс. Никада нијс било проблсма око испорука a нч око плаћања^ Та сарадња трајс eell годинама и надамо сс da he тако бити и даље. He мало били смо изненаВени када смо уочи Нове 1980. године добили иисмо следеће садржине: „Раднички сааст Основне организације удруженог pada XXV Робне куће „Београд — Пара1шн” у Параћину, иа предлог послоеодства Робнс icyhe, донео је одлуку. a у знак успешне сарадње у минулим годинама, да вашу школу награди са 5.000,00 динара, како бисте могли да опремитс и побољшате услове рада eatue icyxiabe.” Директор ООVP XXV Ш< Сгојан Обрадовић, с. р. Цео колектив је дирнут оваквим гестом другова ове рено.миране Робнр куће у Параћнну, и овом прилнком желимо да вам сс преко лнста „14. дана" најтопли1е захвагшмо па додељепој пагради и пожелимо да у Новој 1980. години још успешније послујетс а ваш одиос lipoma потоошачима буде узор понашања осталнм радинм оргаиизацијама Колектив ОШ ,,25.мај" — Половац — Уочи празника оптсрећења на објектима су много Delia од нормалних и тада долази до квара па свим електро- -енергетским објектима, а нарочнто у трафо станицама 10/04 ва н улицу Ивана Милутиновнha. До хаварија јс долазило због наглог захлађеља које јс пратило м cehy потрошњу због додатног грејања. Дсжурне скв и нисконапонској Због великог мрежи. преоптерећсња долази до прегоревања поједлнлх електро уређаја. Доста врс мена јс потребло да бл се лронашло место квара, изузев ако га неко од грађана нс пријавл, а потребло ie доста времена и да се тај квар отклонл. Услед великог npcoirrepehciba 31. деце.мбпа део Вралчана је у леколлко наврата остајао без струје. До квара је углавном долазнло услед прегоревагва тердшчких осигурача. Раднпцн „Електродлстрнбуције*’ су неколико пута у току тог дана мењали те осигураче и на крају су л.мпровлзовалл директаи кабловскп прлкључак ла слектрлчну мрежу која снабдева тај део града. Тлме је про блем v датом момелту бло решел. И у друглм деловима града сптуација је блла истоветна. V празничне дане 1. и 2. јануара у току ноћн долазило јс до хаварлја на пеким трафо- •станнцама л то оним noie снабдевају део Зрапчана, Гарни* зои, колонију Фабрике шгофокипе труд рове. тали, вању су уз великс иапорс и успевале да отклоне кваКваровн су билп учссали би прекиди v снабдебили знатно крапи да су временскс прнликс бнле иовољнлјс. До оваквлх преклда у пспо руци слектрлчне еиерглје углавном долазп због временсклх непрнлика и ветра л нлске температуре када је знатно повсliana тсрмичка потрошн.а. Елсктро-еиергетскл снстем у општлнл Параћлн је обллкован тако да се увек можс обезбедлти електрична енергпја у два правца, тако да у моментч када се пронаВе место квара л док се тај квар не уклонн најчешће се пзвршп погоиска манипулацлја рали напајаља елсктрлчном енерппом из другог правца, рекао нам ie ла крају разговора друг Собек. М. /КлвковлИ 14 ДАНА & 5

БРОЈ 148 СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА Поточки пољопрнврсдници на збору СЕОСКИ ЗИМСКИ ЗАПИСИ НА ВИСОВИМА САОГЕ председннк Скупштинс Меснс □аједннцс каже да после осмог разреда свп крећу са старта нз Лоточца у вслпки крос образован>а, а послс усмерено) ннко.ме не пада на памет да сс дипломом угодп нскако жмвот на селу. „Инфскипја" паукс и образовања нијс само карактсрнстнка овог подјухорксог ссЧИМЕ RE СЕ ПОНОСИТИ ПОТОЧАНИ Најстарија школска зграда v прекоморављу, у облнку слоиа 11, као да јс тпмс п архптсктонски паглашен значај Нросвете, 6nhc почетком пролсћа срушсна. Гснсрације, којс сге нз ње нзашлс, капу долс. алп и главу rope. Градп се ноиа, модсрнпја, и већ почстком нареднс школске годпне прва фаза пзградње биће завршена. Градња he стајати преко 20000000 динара, гако ла he Месној заједннии ово бити нар важнија инвестлцнја у обој години. Кад све будс готово користан простор лзноспће 2600 квадрата, од тога 12 учлоница, кабинети, фискултурна п сала за прпредбе. библиотека. Сада „Геобиро” пз Ниша радн на нспитивању тла, а радове he нзводити всроватни „Град” нз Косјерића. хроника месних заједница Чепуре ПРИПРЕМЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ НАПРЕДУЈУ Cpe.VHio.it ofc ГОЛЈП1С пољопрнврелннии Чспура ућн ћс у свл.е иовс комаспрапе поссдс. Комнсија за спровоВснн: хомасацнЈе nprt Ску1штпп1 omunnic нзврпЈПло јс орпЈ<1нтацпоиу п фактпчку прокену гемл.!гшту на подрупЈу качастарскс општннс ссла Чепури, a nrin •’»•'a мсшгапн трсба да се ^иознају п саг.исс са проЈсктом мрсже носнч путсаа и саобраћаЈнниа на комаснрано.м полручЈу. До скмдшка летпне. no рсчама МИЛОЈА НЛИКЛ. сскрс а-а комнснјс за комасаанЈу, свн послови трсба да буду завршекн. Нначс. иочоггривредпнии Чепура зо сада су врло задоволжи pcojcitcM нмочннско-правн1пг оллоса, који у ооЈедхплм слх-чаЈсвим.з пнсу билн рсша* вдни н по пст дспснкја. ® Како тече свакодневица у Поточцу? @ Село ће брзо да „остари” © Нова школа блистаће са opera ® Месна зајеђана 11. јануара, года текућега. Скупила се разнородна „по зичка нориднца да ид иД1Овир ннх другова чује шта доноси Наирт Јакона о самодоприниснма грађана, шта се догађаНЕМА ВИШЕ НЕСЛОГЕ Послс овога на реду је асвалтирање главне улнце у селу. Y прошлој годнни потпуно јс дница жижа зоивања Вестн: поточкп пољопривредници могу три пута недељно да код своје .задруге паплате рачуне. Сокаци у горљој малп су без блата. Пољопрлвредник Вукосав ПетровиН има тридесет товљеника у штали. НензграИенп мост на Моравн је жгл> на Рајковом срцу. Снгурал сам да ннједнс новине не би објавилс ових нсколнко флешева нз поморавског села Поточца, овако пласнране. Алн оно гпто иије важно за новинс, бптно је за човека. И овакве ниформаипје брже прострујс кроз село од других општијнх, јер живог се не догађа па хартији нлп само у глава.ма, већ у стварности. На крају живот јс саткан од важних слтннца. Л свс те важне, животне ства рн чулп смо на збору граМИЗОВАНОПРОШ БЕСНИЛА Ф Није регистрован људи,од беснила V прошлом броју нашег листа смо пнсали да се у нашој општинн појавило беснило. Пи ловино.м деиембра у Бусиловиу је један пас угинуо од ове опаке болестн. Како сс та болест са жнвотиња преносн па људе и неизлечнва је, у нашој општини је одмах формиран 1цтаб за спречавањс, сузбијањс и нскорењивањс беснила. a ветеринарска инспекипја јс издала наредбу где су садржанс све акиије којс треба прсдузстк како се бссиило не бн да- :бс шприло. У Бусиловцу п Крежбпннг нзвршено је накнадио цепљси.е паса. V ова два села одржача су н предавања за Ваке н грађане о опасностп.ма које врсбају од беснпла. Наредбо.м је наложено да се пси строго држс па ланцу, а мачкс у затворсној просторијп. док су гра ђани обавсзни ла пријавс свакн сумњивп случај код животиЈва као п ако nponabv леш днвљачн, а свако кога је ујео пас нлп мачка v рокг од два сата мора сс обраппи. ззраиственој стапнцп. ниједан случај обољења И ловачко друштво из наиге општине укључено је у акцпју сузбијања. беснила. Beh је организовало уништавање паса н мачака луталпца и у првој хајпи убијсно јс JS паса. Крајем прошлс годнпе органнзовано јс н неколико хајки п том приликом је убијено 7 лисица чпјп су лешевн послати у ВетсpiuiapcKii институт СР Србнје на испнтнвање. Y разговору са Ннколом Јоикнђс.м, ветеринарским ннспек тором сазнали смо да су сва питаља око чувања паса садржана v одлуци о попису, реглстрацијн. таксама, држању, вакцинаиији, и та.мањењу паса иа тернторијп наше општнне која јс усвојена јуна месеиа прошле године. Y ној се још каже да су сви власниин, одвосно држаоци паса старијнх oi три месеца дужнн да у року оп 15 дана прнјаве псе ветсрннарској инспекцијп. Обавсзнн су да прнјаве н њнхов нестаиак. М. Ж. ло на Шестом салшту несврстаиих у лавани, диклс ес сгигли са нзградњом моста, да пига л приупига, да се пожалп, ослушне „којп ветар дува”. двс просгорнје бллс су препуие људл, алл нл јсдно женско ллце нисмо опазилн. Одговорише нам да љпховс сапутлнце н лспшп део села л.ма свакодневнс зимскс нислове, да јс то по траднцнЈИ тако у овом крају, да сс женс „пс оавс iiujui гикм.ч', али ди јс и блло покушаја од страпе неклх наставница да жена на селу буде внше укључена у токове к збнвања. Нажалост ннје сс лшло до Kpaja. Y Осиовној брганпзацији Савеза комуннста у селу укљученс су и четири другарице, а у наредном периоду прнјему .младих ц жсна посветиће се веђа лажња. Илак, остаје чнњенииа да положај жене на селу неповољнији је од жена у граду али то су општија пнтања. Старл лн брзо Поточаи? Колико млади остају на селу после завршене основне школе. Наставнлк Пера Радивојсвнћ, реконструисана електромрежа 3000000 Д1*1нара, проширена тслсфонска централа са 20 иа 160 бројева, два насипања сеосклх уллиа л пољсклх путсва. Сада Меспа зајсднлиа дејсгвује као целина свпх напредних снага у сслу, нема biiuic оне подељеностн у два табора, па „ком обојцл ко.м опанцп”. Трсба знати да тренутпо v Поточцу има 56 ко.муипста, v две партпјске органнзацијс ссОСКОЈ- и ШКОЛСКОЈ, II всликп број чланова СК ловезан у раднлм организацијама. По.моћ наставничког кадра селу, осећа се све ттуније, парочито у последњс двс годлнс. He треба се онда чудлтч што ссло иапредујс, пољопрнвредниин се хвалс задругом као својн.м лпчннм делом, штс Поточац све брже. прави паралеле са прошлошћу. A to је Bell велнка вест, грађена на провсренп.м сптнпиама. Мирослав Димптрнјевић KPERY „СУСРЕТИ СЕЛА 80” СВЕТЛОСТ НАД ПОНОРАВЉЕМ В Учествују 22 села наше општнис <9 Прва награда — тв пријемник у колору, друга — црно бели, a трећа — радиопријемник ® Сусрети почињу 25. јануара прпредоама Буљане — Главица и Лебнна — Стубица САВЕТИ СТРУЧЊАКА КАКО ПВС1УПИ1И СА КРМАЧ9М ПРИ ПРАШЕЊУ — За прашељс крмачс потрсбан Је посебап бокс којн мора битн добро очишћен, дезлнфнкован и сув, са доста чисте сла.мс. Крмачу ставнтл v бокс нсколлко дана прсд прашење. Претходло крмачу треба очпстити од блата и опрати јој погс п ви.мс са млако.м водом. На 12 до 24 часова пред прашење сисе крмаче су налнвенс млеком. Пред прашспл обично припрема лежлштс од сламе Са.мо npauieibc нормално сс одвл{а без тсшкоћа. Ипак, треба бпти првсутал л. ло потребп, помоћп крмачл. Прасс 14 ДАНА • 6 треба прлхватнтл, обрнсати од слузн л пресећн пупак ако се ннјс сам прекннуо. Пупак се одсече са члстнм маказама на дужинн сд 3 до 5 сантнметара од трбуха н то место сс дезинфпкује тлнктуром јода. Прасе је слабо у првим часовв.ма по роВењу. Зато га треба загрејатн што се најбол>с постижс ако у боксу постојн инфрацрвена лампа. Пошто се осушило треба му дати да снса. Послс прашења водлтл рачуна ла крмача лзбацн постељину коју треба одмах укло нитл. Такоће, треба лз бокса гклонип! мокру слахгс. Накол прашеља крмача треба да се олморн. Треба јој латп ла mile млаку воду са нешто nine 1ШЧШ1Х мекиња, Миодраг Станојевпћ, >п<жен>ср пољопривреде Најбољн нграчл, псвачи, perilпатори, глумш<, најлепше девојке у народнпм ношња.ма, добри зналцл лз 22 села параНинске комуне спремни су да се ухвате у широко, накићело народно коло под називом „Сусретн села 80”. На пробама ових зимских вечери нскре културне варнлце, одјекују нзворпе песме, чисте се сале, домови културе, библнотеке, пламсају ведра ллца о.младинска н земљорадничка. Нова внсокоиапонска енергија струји еккпама, полово осветљава ссла. . . . Добар одзив „Сусрети села 80” почнњу 25. јануара, одлучело је па скупштшш такмпчара н организатора 10. јануара. За сусретс се првјавпло 22 села, а ове госише таклшчлће се у квиз блоку из областл по љопривреде, друштвеллх орга нлзацпја п илвнлне заштптс Културио уметнлчкн програмн садржаће рецтггацпје, певаие п пнструменталне тачке фолколорне нгре н лрамске монологе, а оцељпваће се и уређеље дриштвенлх просторнја. Такмичење се одвпја у два круга. четпрл првс еклпе са вајвећим бројем бодова послс првог кола борлће се у фпналу, а награде су: колор телевнзор, црно-белп тв пријемнпк н радпоаларат. Наградс су ПАРОВИ ПРВОГ КОЛА „СУСРЕТИ СЕЛА 80” Буљане — Главнца Лебнна — Стубнца Снкирлца — Крежблнац Поточац — Поповац Голубовац — Шавап Ратарс — Забрега Г. Видово — Доеновац Давидовац — 4envpe Својново — Трешљевица Стрижа — Рашевипа Извор — Го.тубовац предвиђене п за најбоља поједлначна остварења у свим такмнчарским дисциплинама. Ове годпне пнтересовагве за сусрете села је повасло, а мо гуће је да још нека месна заједнппа упути прпјаву, в надамо сс да he п квалптет чвтаве манпфесташпе битп видљнвнјн но рачпјлх година. М. Димптрпјевнћ | Дреновац • XORE АСФАЛТИРАНЕ СОКАКЕ Дрсновчони ћс ускоро п.матп све асфалтпранс у.шпе у сслу, вли ~ = о томс коначно ћс одлучтггп wa рефсрсндуму х°Ј>* сс управо пртрс- = = мв. За девет кплометвра асфалта предгоженс су стопс самодоприпоса : = од 12 одсто пз катастарског прпхода на поллпрпврслу. 4 oacio мз не- = = то личнпх доходака вз радиог олноса и нсто толпко па дохолах од । = занатскнх услута u приман>а ва основу пензпјс. 7 Укупна врсдност радова no првп.м, прсдрачуннма коштаће 9.000.000 ; = дкнарз. Миладки ЈсвпЉ е ј Својиово НАЈБОЉА СТРЕЉАЧКА ДРУЖИНА Стрељачка дру;кпна ..Валрелак" јсдна јс о.т најмасовиијнх = = м иајбољс оргаиизсваних дружпна у опиггшш чуле су = Е сс no.xDa.tc на годј<шн>оЈ пзборпоЈ скутгштпнп од стране рукоподства х = Стрс.мчког савсза општнне. Стрслпп н.з Својпова учсстиовали су ка = = свим олштнпскнм таклпгчсн.нма. постпглн су запажспс рсзултатс, а п = = лпа пуза органвзовалп таклшчењс у гаБању војнкчко.м п^тиком. Зп = = прсдссдника Јс поново пзабран МНЕЧЗСЛАВ НИКОЛИН. којсм Јс.том . = = приликом уручен ручни часовнЈтк у знак захвалностп ол стране Стре- = £ .мчког сапеза огпппгнс. 5 = . ■ ‘ I Стаико Здравкоо1>И-ј i СНЕГ ИХ НИЈЕ ИЗНЕНАДИО Првн сисг I« огроммп слгетовп ппсу взвенаднлв Својповис. Сло- £ = жно са лопата.х^ ј рукс п прпгодном механнзацпЈом нјсч лес cio-i = = Time изашли су већ после првог смста, очнсгнлп nvi н тако OMfirvI«’’- = = лп условс за нормалну ко.муникацнју са свстом и релопно снабхсгд- £ I Поточац БЕЗ ОРГАНИЗОВАНОГ НОВОГОДИИПБЕГ ДОЧЕКА Тралвцнја оргаиизованог дочека Иовс годннс у Поточцу овогп = £ пута јс кзпсвсрсна. Ннјс било културно-умстничко! програми, <угрн £ = је ш« нгранкс, а всеслу новогодишњу поћ Поточанп су лочекали у сво- : = јим Ao.voBiLMa. Y новогодншњој ноћв светла Дома културе била су £ £ погашош. пако ннје Јасан, па нн опрапдаи, раллог због чега cv нрсл- = = стдвпппи друштвсно-полптнчкгсх органнзаипја Поточца ускратлч »■ = £ aodo.sctbo спојпм мспгтаппма : Стојан Петровнћ Забрега САМОДОПРИНОС ЗА АСФАЛТ КРОЗ СЕЛО Н Забрежат. су загелл ШПиоарио. м асфалт.гршк, ,Јроз с.ло V лужти оа хлмиу ч оелест мет.ра, ш. тр,. Голлие „о соф, оа 1U озсто .... ..а^шуп.рш и Ј ма„ „3 „,„ика. Гик.) h. шсто иоЈс 1ИИ п.Јиопе пош« ла аоета..с прво ттристпч1<о «ло :■ .праћшц-коЈ општнки, решгтти Још ваи:ап прсдуслов. Рашевица ПЕСНИЧКО СЕЛО Овох ааоа троОа ла oaabc „ „<СТ1,„ка ,а. поа ..Проасшпај „ „д пкмс... Мсс1|0 ” Параћаку, nooaayjyh., „ оор„ р„ов„ деДат„оет„ „аа р?™.2 Х-рГвГу ”“’оп,с" и”""'апн’" Шавац ДОБРОДОШЛИ HA „CYCPETE СЕЛА” После ви. „ Мсспа мЈса>п11н Ш1В1Ш у aaji.aconn.joj ипшфкгаааја оматериамо у „агаој on аггнни ..Сусрепгма ссла 80" ' »-moj on I 1 = Драгољуб Марковић =

БРОЈ 148 АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПААНОВИ ЗА СВЕ ООУР-е ФАБРИКА ЦЕМЕНТА Д10ВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XVII БРОЈ 249 ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ ЗА OBY ГОДИ HY НА1П0В0Ш1И АСОРТИМАН ■ АКО ИНИЦШАТИВА СИНДИКАТА БУДЕ ПРИХВАНЕНА. СВИ ООУР-н И РАДНА ЗАЈЕДНИЦА RE МОНИ ДА ОЦЕЊУЈУ ДА ЛИ CY ИСПУНИЛИ СВОЈЕ ПЛАНОВЕ Иницијатнва председнлка односе ООУР-а и радле заједИзвршног одбора слндиката нице са прлнцлло.м слободле ООУР-а Млодрага Стсфановића, у „Производњи це.мента” је одржан састанак чланова Извршног одбора, руководства ООУР-а и председнлка Акцио* ле конференцлје. Y OOYP-v III је одржал слнчан састанак, а повод је — формпраље става уочл састанка Акилонс колферелцлјс. раз.мене рада који се већ афирмпсао у односима са СИЗ-овнма. Као став Акиионе конферениије, овај предлог ће ускоро пзнетп пред колектив. ПРОТИВ РАСГА1Р0ШН06А МАСОВНИЈА ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА С ВИШЕ ДОДАТАКА, ПРОМЕЊЕН ОДНОС ДОДАТАКА Y „МЕШАНОМ” ЦЕМЕНТУ, ДВОСТРУКО ВИШЕ НОВИМАЛА. И ДАЉА ОРИЈЕНТАЦИЈА НА МАРКУ 450 — TO CY ПУТЕВИ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ ДЕЈСТВА ПОСКУПЉЕЊА ЕНЕРГ ИЈЕ И РЕПРОМАТЕРИЈАЛА И ОБЕЗБЕБЕЊЕ СОЛИДНОГ ДОХОТКА. ПЛАН ОД 608 ХИЉАДА ТОНА ЦЕМЕНТА II 2000 ХИЉАДА ТОНА НОВИМАЛА НАЈОБИМ НИЈИ ЈЕ Y ИСТОРИЈИ ФАБРИКЕ Пословну 1979. годину завршили смо 'много боље него што смо је почели, н боље него што смо моглн да очекујемо с обзи ром на серију неттријатннх нзпенађења с којн.ма смо се суочнлн средлном годнне. Од срсрекорд, јер је то далеко вишс од највлше досадашње пронзводње. Овај максималнн производ бнће остварен са 481.580 тона клинкера — што је сасвим рсална планска велнчина. очекује од пролзводње повлу.ала. Ипак, ове године је плал двоструко већп од пролзводњс остварене у прошлој годлнл. To ннје први пут да се плалира удвостручење, алн се сада радл Члановп Акилоле колференилје 9. јануара су разматралл л подржалн предлог Извршлог олбора силдлката ООУР-а П. јер му је иела длскуслја лшла у прллог. Ради се о ндејн да спа четири OOYP-а н рална заједлниа нмају своје планове, годлилве н мессчне, чије he испутБСње перлодично разматратл. OOOYP 11 всћ лма плалове пролзводЈБС. a OOYP I ц OOYP IV (y једиом делу) л.мају плалове лзведеие нз планова пролзводње. „Пролзводне услуге”. део ,,Про мета” и радла заједлииа такође треба да лмају планове рада — чуло се у длскуслјл. Подбачаји у пролзводњи су очнгледнн, остварегве је упореднво са плало.м. Набавку појецлннх важних делова каснл месецнма, а да то остаје без јавнс оцене. Радна заједнниа такођс л.ма своје задатке, које ле нзвршава увек ла врсме, a то опет остаје без послсдпиа — образложенл је представллка OOYP-a II. Генералнл директор Топллца Недељковлћ такође је подржао замлсао о увођсњу планова у све ООУР-е, упоредлвшл ИЗВИЊЕЊЕ Извнњавамо се Бранпславу Радићу и Радисаву Радпсављсвићу због за.мене фотографнја насталс тсхнмчком омашком. РЕМОНТ ЈЕ ПОЧЕО НОВИ ПР1ГРАДНИ зид Ос.мог јануара почео је ттрвн део планнраног ремонта постројења v ООУР „Производња цемента” н v OOYP „Про.мет”. У производњи je v рсмонту млин цемента бр. 3. Па »бсагу he се пзвршнти замена старог преградног зида. новнм преградЈШЛ! зидом коЈи 1е ових дана стпгао из .Ллтостроја”. "" Стари преградни зид, „Фојферове” конструкцнје ic дотрајао тако да мора да се замени новим. Нови прсграднп зид је домаће, .Литостројове”. про изводл>е и по конструкцијп је сличан старом преграаном зндг уз некс мање конструктнвне нз.мене од ко|их се очскују бољп резултатн. Молтажу новог прсградног зида лзводе лашл радниuh v две смене по шест раднпка V3 crpy4Hv помоћ рачнлка из Ллтостроја. Још један већп захват v ово.м ремонту, поред друnix мањих, је н уградња слеватора Систе.ма РУТ лз Западне Немачке. Пре.ма плану, ремонт he трајати 2! даи, односно до 29. јануара. ПОЧЕТАК ГОДИНЕ V ПОГОНУ ЗБШ МАЗУ1А - ПРАБАЕМ ЗЈ ПРОБЈЕ^ 3 ИЗ ОБЈЕКТИВНИХ И СУБЈЕКТПВНИХ РАЗЛОГА РАД ПЕRII ПОТПУНО JE 1IOPEMEREH ОД ПРВОГ ДАНА НОВЕ ГОДИНЕ днне септемора до краја годлпе пронзведено је око 170 хнљала тона клиикера, што је више од трећине годишње пролзгодње. Последњл знмскн мссеци, далн су праве летњс резултате: у дене.мбру је произведено преко 50 хиљада тона клинкера и 63 хиљаде тона цемелта. Годишњп план пролзводл»е. који је после тронедељног застоја у септембру коригован на 44.7 хиљада тона клннкера л 572 хпљаде тона цемента, чак је пребачен за 2,5. односно 1,9 кроцената: клинксра јс пронзведено укупно 458.615 тона. a це.мента'583.716 тона. Само ловл.мал нијс испунио очекнвања. У.место 110 хнљада тона, недостајало је око 1,5 хиљада да се досгигне 100 хнљада тона. Реалнзација ннје пратнла.про нзводњу, што је дошло до лзражаја нарочито код новимала (реализација јс диктпрала производњу). . Двоструко више новкмала Још крајем прошле године иа свим ниволма у фабрици се говорило О ПОСЛОВЕОЈ политшдп са основним контурама плана, а од прошле недеље разматра се детаљни предлог плана производње и реализадије, са месечло.м динамиком. Као што је уобнчајено у там прилнкама, оцењује се обим н структура плана, могућностн за његово нзвршење л задацл свих субјеката у фабрици. Оно што је код новог плана најуочљивије је нзузетно великн план провзводњс: са 608 хиљада тона це.мента и 200 хиљада тона новимала то је најоблмнији план у нсторнји фабрн* ке. Осалв стотина хлљада тона матернјала, то бн бло прави Оријентаилја на марку 450 подразумева се у овој годлнл, јер јс још у прошлој сасвнм остварена. Ово смо помињали увек када смо лстлцадл заслугу асортл.мана за повећање лохотка. Y оквиру ко.мплетне пролзво дње марке 450 (свих 608 хлљада тона) начлњени су другл заокретн у асортиману, чнјп економски ефекат такођс треба да буде врло повољан. Најпре, доминантна марка (458 хнљада тона) блће цемент с 10 одсто туфа п 10 одсто шља ке. Као нај.масовнлја, ова пролзводња he датл злачајне резултате. Другл мали заокрет у асортиману је повећал>е пролзводјбс це.мента с 30 одсто шљаке, јер je код овог цемелта гублтак у пропзводњн знатло мањл. С друге стране, пролзводња иемелта с 15 одсто шљаке је сведена на свега 30 хлљада тона, јер су ту губици (из познатлх разлога) највећл. Ове лишималне количине пролзводлће се због добркх пословнлх односа с организацијама којлма је он неопходан за преднапрегнути бетон н друге специјалне бетоне. Као и протеклих пар година, и ове се најповољннјн резултат о 200 хнљада тола, што је четпри пута више од пролзводње којом с.мо бллл задовољнл 1977. годнне. Од наведепе колпчлне, 80 хл- :вада тона треба да пролзведе погон П, а та.мо се већ на почетку годлнс нстлчу проблемн којл ггрете да угрозе плал. Тако, локомотива за постављажс вагона за пстовар у поголу П је проблем којл апсолутно утлче на могућност испуњења плала. Затим, ту је п посебан оллос радника лз екипа за одржавање, којс сасвл.м неоправдало значајног пропзвођача дохотка стављају у другл план Kana су у плтању хлтле лнтервепцлје и ремонтл, а дешавају се л случајеви потлуног залемарлвања задатака. Повећање плала производљс новимала значл додатне напоре п продајну службу, која је крајем годлнс нмала тешкоће н са прошлогодлшњо.м, двос труко мањо.м реаллзацлјо.м. Раднлцл се упознају с лредложеннм плано.м пролзводње, н још he рећл своју реч. Најкраћл лаш коментар бл бло — овако оби.мап план бнће крупан залогај за све раднлке појединачно. II. С ГРАДИЛИШТА ИВ 5НРААИ® МДОВЕ 14 ДАНА • 7 ИЗ ДРУГИХ ЛИСТОВА РЕКОРД БЕОЧИНСКЕ ЦЕМЕНТАРЕ Y част 29. новембра, Дана Републикс, радницп иовс лнниЈс, ванредним напорн.ма venenu су да у човоЈ ||е,,и V новембру пспеку преко 80.000 тона лшткера, што ic до сада највеИа месечла гтролзводн>а клинкера од кретал>а ове Беочинске, фабрнке и уЈеДн° највећа месвчиа производња клннкера v СФРЈ, за један месец v јсдној пећн, капацитета 2.000 тона. Планиранп грађевински радовп на пзградњн нове фабр!п<е ле могу да се пзводе због снега којл је све прекрио. Како с.мо сазналн од грађевннаца v ово.м периот/ cv требали да сс урадс доста важнл пословл од којлх завпси п рок завршетка фабрлке. Јака злма п великн снег успорнла је радове на монтажк постројења тако да се сада обављају са.мо некп текућн прслови. Нско нлје хтео да возп мазут по старој ценл, леко сенлје на време сетло да га набави, леко нлје колтролисао резерве — нешто од тога. лллсве заједно, допрлнелл су да већ за новогодишње празллке погон остане без мазута л да буде потпуло параллсан. Кадасу се неке колнчнне лпак прлбавнле, ластали су новн проблемл. Због вео.ма ниских темпера тура, локретање највеће nehit тешко је лшло, са сви.м недаhaua које су у таквлм случајевл.ма редовне. На крају сс јавлла лапрсллна ла плашту лећл, на најосетљлвије.м делу којл јс веН раллје завариван. За првлх десет дала јануара пролзведено је мање од пет хи љада тона клпнкера, пако су пећл пре ледостатка мазута до бро радлле. ГЈо речнма длрекгора „Пронзводње”, очеклвало се да пећл целог месеца раде без проблема. На Акционој конферелиији од 9. јануара говорлло се о овом пробле.му. Чула су сеоправдаЈБа кабављача, бадала крлвлца на епергетлчаре. превознике. хладноћу која је лзнеладлла (у јалуару!). Пао је п предлог да се покрене одговарајуђн поступак за куповнну неколлко цлстерлн које бп фабрлка користкла лскључиво за пре-воз мазута за своје потребе. Овде јс поменута п нзузетно влсока цена коју превознлк тражл за своје услуге, a која премашује половлну цене цемента. Поред оправдања л окрлвљи вања, на састанку се, срећо.м. чуло и обећање да оваквлх случајева внше лсће блтл, бар када то зависи од субјектлвЛ1ТХ околностн. Н.

БРОЈ 148 ОМЛАДИНЦИ и њи ХОВИ ПРОБЛЕМИ Подршна, а не крмтика СлсдсЈш учсстале званичнс и незваничне критике ynyh& нс омладпнској организацији, наш. лист јс у једном од прошлпх бројсва упитао: где су омладинци, шта раде? Уо бичајсно обавештавање о ак цији „Млади радник самоупрасљач” у току годинс јс пзостало. jcp се није спроводила месечно, а иницијатпва наитх о.чладинаца за организовањс „Сусрета цемснтаuia" пропала је јер се млади осталих цсмснтара нису одазвали на позив за договор. -Акцијс радног карактера нису предузимане, па ј£ то допринсло општем утиску „зимском сну' омладинаца. Као што нам јс и био циљ, критика јс покренула и изнсла на видело другу страну „активности" омладине, која сс односи на подршку осталих друштвено-политичких организација, руководилаца, старијих радника. Такосмо, иа пример, сазнали да су на свечану изборну конференци ју синдиката, одржану у новсмбру, позвани представници свих цементара, свих pad них организација Ошитинс, свих органа и тсла у фабрици, Културно-уметничког дру штва, Друштва добровољних давалаца крви итд. На конфе рснцију нијс позван само председник омладинс организације! Техничка омагака, која ипак показује у којој .исри се мисли на омладинце и њихово нрисуство у друштвено-политпчком животу фа брикс. На почстку године, када јс синдикат усвајао финансијски план, глатко сс прешло преко ставки од неколико милиона за свечанс ручковс, куповину реквизита за КУД и фудбалски клуб, а жучно сс днскутовало о финансира iby акгивности омладине. Чланови Председништва изјављивали су да омладинци могу да добпју средства тек када сс покажу у корисним акцијама јср то до тада није био случај! Mebyruxt, омладинцима аи цијс остају исзапажсне и ненагракене. Када су прс две године ископали канал за ojpady око парка испред фабрикс, кана^г јс годину и no дака стајао неискоришћен, пако јс договор био да сс ограда постави ,,чим о.чладин tpi ископају канал". После то fa, омладинска организација јс прсузела врло телсак noсао — рушење ремизе — за којн су граћсвинска предузе ha тражила вишс дссетипа .чилиоиа. Омладинци су сс прихватили носла, па и.ч јс обсћана седмодпевна екскурзија. Посао јс завршсн, обећањс иијс испуњснб. Послс rota, омладпна није покретала раднс акције. Руководство организације tieпланирало је да шшцира „Су срстс цементаша". Отпори су сс јавнли код одобрења срсд става, сумњичавост када сс помснуло како he о.младинци да спровсду манифестацпју савезног значаја. С једпс странс, осуда да су неактивни, с dpyic — да имају прстсрапс захтеве. Са.чо омладинцима се нс одобравају састгчци у радно времс, са.мо о.младинскп руководилац не можс да напусти радно место због важне седнице у Паpaluuiy. Порсд оваквог псразумева ња, нормално је што сс о.ила динска органпзација толико учаурила, да су у синдикату заборавили и да постоји. Н. Уређујс: ИЗДАВЛЧКН САВЕТ Уредник: НЕВЕНКЛ ФЛАЈС №H№UYN АЕАИМИЧНО УСПЕО МД0Д3* — На разматрању у основним организацијама — Десетог јанл/ара обављен јс поновнп рефереидум за пзјашњавање радннка OOYP ..Пронзводња цемента” и ООУР „Пронзводне услугс” о усвајању Правилннка о стамбеннм сдноспма OOYP, који радништ ових ochobiuix органпзација на претходном референдуму ннсу усвојпли. Y OOYP „Производне услуАкцију младн радник самоуправљач у протеклој годинп спровеле су само трн основнс организације Савеза омладнне н то: ООССО „Површински откопи”, ООССО „Клинкер и сировина” н ООССО „Цсмент и лабораторија”. За разлнку од протеклих акиија где јс увек бпо један победник Акцијс на нивоу раднс организацијс, овс годинс нмаМплутин Вукадиновић мо за победника два омлалнниа са подједнаки.м броје.м бо цова. Један јс пз Осповпе организацнје „Клинкер н немснт” Милорад Мнладииовнћ, п друп! из Основнс организацијс ’ „Цемент и лабораторнја" Милутин ВукадипошШ. Милутин Вукадиновић радп као помоћник млинара млила це.мснта бр. 3. To јс млад радник са пешто вишс од двс године стажа. По доласку у цс- .ментару радпо је прво у старом погону као мазач силоса, а денембра 1978. годннс прсшао је за по.моћника млннара нове лпније три. Родом јс нз Доњс Мутниис. Члан Омалипскс организаипје јс постао од.мах по доласку у ИЗ ИЗВЕШТАЈА ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ Прекршаји и казне ■ НА ПОСЛЕДЊОЈ СЕДНИЦИ — РАСПРАВИ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА, ОДРЖАНОЈ 13. ДЕЦЕ.МБРА, РАЗМАТРАНО ЈЕ ПЕТНАЕСТ ПРНЈАВА, А ИЗРЕЧЕНО ЈЕДАНАЕСТ КАЗНЕНИХ МЕРА ■ ЧЕТНРИ ПРЕКРШИОЦА CY ОСЛОБОБЕНА ОДГОВОРНОСТИ Првјавс су као и до сада подлошсне због леоправданлх нзостајаља са посла. напуштања раднпх места, одблјал>а наређсља. спавања на послу, псблаговременог nanpuiaBaiba рад нпх задатака, свађз н др. HajBimie прнјава је блло у ООУР ,Лронзводн>а иемента**, укупно девет, а од тога је изречеко седзм днсплпллнсклх мера, две су одбачепе. ге" реферсндум поново нијс успео. Y овој основној организагшји од 230 радника гласало је 147 радника пли 61 одсто. Од тога 110 радннка се пзјака гласало је 223. За усвајање снило за прихватање Правкл* ника а трпдесст радника против усвајања правилнпка. Седам лнстића је било неисправно. Тако да ни овог пута изјаРадну организацнју, а ускоро he постати члан Савеза комуниста. До сада није учествовао на већим радним акнијама, оспм на оним локалног карактера. али је зато добар п вредан радннк. Озбиљно прпхвата и на време извршава све повере нс задатке, тако да п ово прнзнаљс за најбол>сг младог радлпка самоуправљача јс пропс* текло из јбсговог одлоса прсмз раду. И прошлс годпнс Мллудлл јс бло међу најбољим млади.м радппилма радне организаипје иако јс тек почео са радо.м, a ове годипе лзбло јс на чело групс најбољих младих ралника — самоуправљача. Мнлорад МиладиновнН, родом из Буљана јс другп победнлк акцлјс Младл радннк самоуправљач. Радллк Цс.мелтаре постао јс марта 1976. годинс II краћс врсмс је радло као руковалап хладњака и тралспортера, а од априла 1978. до далас радл ла допол торњу. Прошле годилс завршио је п курс за маневристу — кочничара, а л Школу самоуправљача прл пашој радној органнзацлјк. Добар јс п' вредал радник тако да је проглашеље за i:ajбољсг младог радллка самоуправ.т>ача и јавно олавал.е признања и истоврс.мсно и подстрск да v ово1 годшш и оправ да то прнзнаљс. Проглашењем двојллс раднпка за најбол>с младс раппткс — самогправљаче чс умањује њлховс кваллтсте, већ нам, папротив, казујс ла у лашем колективу и.ма млого добрпх п вредннх младлх људи коУ OOYP „Површинскп откопп" поднете су двс прнјаве п оба прекршлоца су ослобођена. Y OOYP .Лро.мст” такођс су блле поднетс две прлјаве низрсчеле две мерс док јеуООУР .Лроизводне venyre” и у Радној заједницл бил& поцнета по једна пријава л нсто толпко. изреченлх дисцпплинских мсРа« . шњавање о прихватању Правнлника није успело. Y осповној организанији „Производња цемента” рсфсрсндум је успео. Од 360 раднпка гласало је 223. За усвјањс правилника гласало је 201, против 20. Пре.ма то.ме Правил ник о ста.мбенн.м односнма OOYP усвојен је од странс OOYP ..Пропзводња цемента”. јп сс труде н залажу на послу и оправдавају указано им повсрсљ^ Љ. Б. ИЗ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК ЗАВРШЕНИ ИЗБОРИ □ ИЗБОРН Y ОСНОВННМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА САВЕЗА КОMYHHCTA CY ОВПХ ДАНА ЗАВРШЕНИ □ Y ООСК OOYP „ПРОИЗВОДНЕ УСЛУГЕ” ЗА СЕКРЕТАР/Х ЈЕ ИЗАБРАН ДОСАДАШЊИ СЕКРЕТАР, МАНОЈЛО РАДИСАВЉЕВИБ, A Y OOYP „ПРОМЕТ” ЗА СЕКРЕТАРА ООСК ИЗАБРАН ЈЕ РОДОЉУБ СТОЈАНОВИП На пзборлом састанку ООСК ООУР „Промет” одржаном 27. дсцембра, за секретара ООСК Родољуб Стојановн!) изабран јс Родољуб Стојановић, квалификовани маневриста и дугогодлшњп радлик кашег колектива. Pobcn јс 1928. годину у Голубовцу, а ралнпк Фабрикс иемента постао јс 1956. годчне. Члал Највећа изречена казна је преклд радног односа одложеп за годлну дана, због неоправданнх изостајан>а са посла, за- •пш распореБлвање на маље вредноване послове у трајан»у од два месепа због несавесног руковања постројељем. па пре ко умаљења ллчнлх доходака од пет п трл посто до опомена. Свс овс мере ће оправдатн своју намену ако се ови прекршлоцп втпле тпгкада не нађу ттред комнспјом због слтгчлих лрекртпаја.л! ако доппинесх’ ла сс п број прекршиоца влдло сман>п. Љ. Пројекат „Систем утврђиван»а основа и мсрлла за расподслу личннх доходака", којн реализује Институт „Органоматик" у сарадши са сгручнИм тимовима пз нашег колсктнва, базира на мсгодологнји која лнчни доходак радника, по основу његовог резултата рада, формира из две велнчЈгне, вредности рада п допрнноса у раду. Вредност рада резултира из одређенс технологије и органнзације рада и исказујс се као вредност послова и радних задатака. Основи и мерила за вредновањс послова н задатака имају свој интепзтггст као и тежпнскз£ фактор, односно учешће у укупној вредностп послова, којн завнсс од конкретних оитуација у организацијама удруженог рада. • Допрпнос v раду сс фор.мира иа основу мерења остварених рсзултата рада радннка, тј. опа диференцлра вредност радиика по квалитету, квантнтету, итд, Савеза комунлста јс постао 1949. годиис. Један јс од најстарлјих партлјаша у лашој радпој оргаиизацлји. Бпо јс у скоро свим органпма управљања п друштвено-поллтлчким организацијама. Бпо јс сскрстар партијске органлзације у селу, два пута члал сскретарпјата. Сада је члан фабричкс конферслцијс СК. Избором за сскретара Основпс организацијс Савеза комулиста одато му јс признањс за jLcroB дугогодишњп добар рад како ла друштвслом, тако п у свакодневном раду. На лзборном састалку ООСК OOYP „Пропзводнс гслуге" одр жапом 9. јануара за секретара ООСК изабран јс досадашњп секретар МаноЈло Радисављсвнћ, висококвалифпковани машлл бравар. Радлвк Фабрлкс цс.мснта постао јс 1961. годнпс а члап СаМанојло Радисављевић веза комуниста 1964. године. До сада јс oiio више пуга члан сскретаријата. Пре шсст годлла је био првп пут изабран за секретара партијске оргаппзацијс тако да је ово треНи пут како му_ другови указују поверел»е л oirpajy га за секретара Основне организације. До сада је својс задатке добро обавл>ао, a то се очекује од л>сга п у наредном перлоду. Љ. а изражава се кроз косфшогјенат доприноса у раду. Коефиннјснат допрлноса у ра ду и тежинскл фактор зависе такође од конкретних ситуација. Оваква методологија за вредновање послова и задатака са> да се налази пред колективом на усвајању, а затим ћс се при ступитп даљој здерадп целог пројекта. НОВОСТИ Y ГРАБЕВИНАРСТВУ НОВА ФАБРИКА УКРАСНИХ БЕТОНСКИХ ПЛОЧА ПрнлЈгком недавнс просла вс ЗЗ-годншњнце ослобођсња Лапова пуштена је у рад нова фабрнка за пропз* водљу украсних бстонских плоча за потрсбе грађевннарства. Нова фабрнка, чпји је инвеспггор ГИК „Први мај", јединствена јс у нашој земљи. Годишњс' ћс пропзводнтп милион и 200.000 квадратннх мстара украсних плоча у вредности око 70 милиона динара. Про нзводња је потпуно аутоматазована, па he у цовој фабрпци битп запослсно само 35 раднпка! КОРИШБЕЊЕ СТАРОГ БЕТОНА Y Технолошком институtv америчке државе Масачусстс дуго су истраживане могућностп пскоришћаваља грађевипског материјала ко ји се добија при рушењу илп рекопструкшпи 'бетонских нлп ар.мпранобетонскнх зграда ц цругих објеката. При том јс разрађспа спсцнјална технологпја по.моћу које се нз старог бетона добија поттцчјо нова врста rpabcBinicKor материјала са одличнпм употребним својством. Захваљујући овој методп, која сс све више гсавршава, постићи he сс знатна уштсда грађевинског .чатсријала. нарочито цемсн та. БЕТОНСКЕ ПЛОЧЕ YMECTO ПРИРОДНОГ КАМЕНА Стручњацп московске ивдустрије грађсвинског материјала разрадилп су нову технологију за израду бетонскнх плоча којима сс успсшпо замењујс прнроднн ка.мен којп се примсњгјс за израту зпдова илп облагања фасада. Зпдовн пзграђепк од ових бетонских ппоча изглсдап’ као да су обложени всликнм плоча.ма од природног камсна. Попед тога, овс плочс по чврсто Бп и отпориостн на мраз шшало пс заостају за грзнитом! ПРОИЗВОДЊА Г.ИШЕБОЈНОГ МАЛТЕРА Нелавно је v МаКаоскоЈ nvuiTcua у погон пова <baбвика за пролзвотнд’ втппс* бојног малтепа. Ова Лабпика, чија ie тсхнолоппа поtttvho аутоматпзована. гоће пппизпплцти окп 20000 тпча малтрпа v трпчесет inii»Hcw. Сппопчне iseroBv ov к 4p,aini и прмрнТ' п WOV ГП8»ПТ»Птгт»1т,,' • саставио раствара у nr.,,, вапоси ручиоЛЈ, "е™,,,]. «4 ДАНА 9 8

д Е т 54 tn fca o CT"0 O E o

КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ ПОВОДОМ 175-ГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА 1804. ПАРАЂИН У ДОБА УСТАНКА Наставак из прошлог броја — Први значајнији догаБај с почетка XIX века је битка на Иванковцу, 1805. годинс. Хафис Паша јс дошао у Параћину са 15.000 војннка и то „вишс олош него прави војници". Било му јс јасно оа he наићи на јак отпор, те }е покушао да успе npeioeopu.ua код Миленка Стојкоeuha, али није успео и пошао на Иванковац. Срби су га храбро дочекали 6. августа и задржали док не доће Kapabopbe. МеБутим, Хафис Паша се бојао „Црног 15opha" са његових 5.000 војника, тс се истога дана увече ррати у Tlapahiut са 15.000 војника и то „вшие олош него прави ode према Параћину. За udyhtt dan спремао се одлучап бој, али сутрадан 8. августа, турски напад је био слаб и Хафис tlauia јс нареоио повлачење npe.ua Нишу. На овај начин устаници су освојили терен све до границс Нишког пашалука, али је Параћин и даље остао под Турци.иа, јер и сам Kapabopbe није хтео да зарати са Hopтом eeh само да изагна јаничаре. To се eudu нз причања Петра Јокића који каже: „Kapabopbe напнје се па пружи нама pedo.u da се и ми напијемо. Узевши погачу, он стане крижати кришчицу те даватн нама, а и он јс .иезетио. Параћин пак доле у равни, рекао би човек da zopu у ватри. У њему беисе све живо узаврело. Светли се онај конак у ко.ие јс био Хафис Паша; свирају свирале, бију бибњеви, и чини се неко необично весеље. 'Док ето ти к нама Стсве писара, који се бешс прилично накитио. Xoda noeodehu сс и нешто заглеба око топова, na he тек pehti: „Чујеш, Господару, да избацим и ја једап топ на Турке”. Остави сс спрбње, 6oiartt! Рече Kapabopbe. Молим Ти, се, Господару, само da погодим у онај конак. — Зар da убијеш nauiy? настави Kapabopbe? — Па da ia убијем, ја, прихвати Стева. — Ха, ха, ха; немој болан, остаће му беца сирота: нема им ко купити патикс, na he tix похватати грозница од босотиње. ■ — Баги ако he, речс неодступни Стева: него ми donycrti Ти, кад те молнм. — Е, па удрн, uno тн драго кад си навално. Стева скочн. наврте one шајтове онако вессо, t;ao што беше, па тек повнка: чалн! Кубура пучс. Ђуле нзлете као светлнца кроз вазбух и паде 'баш. v ону кућу која се највнте светлела. Најебан .иах, све се утшиа; свеће се погасшие; свнрке престате; врева се утиша. — Видите лн da ја убнх пашу, рече поносно Стсеа. — Kyda he његовс сироте? рече Kapabopbe. tuajie- /iw сс. Hoh проће мирно. Како заплавн зора Kapabopbe noвика: — Коњаници, на поље из шанца! Изншав нз опкопа, коњици се поставе у бојнн ред. Ето н Турака: nanadotue, ва/Ш Јокнћ, као глабни вуцн. Ми их оббнсмо, а онн јурнуше на Мнленка; ама нх и он бочека јуначки. Већ прнпече сунце da узври .иозак у глави. Око побнс Турци се noeytzoute na обморак. A Kad би 4 do 5 cam ydaputue опет, a.ua много слабије. Они не прелазе Црннцу к na.ua, а и ми не udexio онако к њима. У јебан мах спазисмо мн да они измнчу н eudec.uo онако нза Параћнна, на црвеном брегу да нз.инчу: пешаци nanped а коњнца за ibtt.ua —■ сви бежс ... ОБДАНИШ ТЕ „БАМБИ” НА ЗИМОВАЊУ ЗИМА. 3MM1Е ПАШТА1Е... © Око 90 малишана нз забавишта и обданншта „Бамби” провело зимски одмор у наставно- рекреацпоном центру на Грзи © После 1БИХ зимске радостн доживл>авају крушевачки основци а у фебруару се очекују малн шаки из штофарског обданишта из Светозарева Грза у свој својој зимској раскошп и лепоти примнла је 90 малишана из забавншта и обданишта „Бамбп” да од 9. до 14. јануара проведу пет дана у наставно-рекреационом центру. Смех, вриска цпка и веУЧЕНИЦИ — модни КРЕАТОРИ МОДА ИЗ ПОТОЧЦА БРОЈ 148 ОСВРТ ЧВРШЋА САРАДЊА У част прославе 110 zoduna Бнблпотеке у Параћнму, 6. deцембра у Заеичајком .иузеју је отворена нзложба „110 zoduna Библиотеке, живот и бело Виhetatija Ракнћа и издавачка deлатност у Параћнну из.иеВу dea рата”. Лепа прилика da се параћинска јаеност унозна са de.io.u и животом nedazoza, научника састских раз.иера, да у uiKo.tcKu.u cpcduna.ua побуби интересовање и o.uozyhu сазнање о развоју и раду Библиотске и човеку чије име nocu Hama најистакнутија културно- •просветна установа. Изузимајући сам дан отвараiba, изложба је jcduito, .иогло би се pehti, красила хлабне музејске просторије. Србачност и топлина која је испунила вече 6. децембра у Музеју није doвољна da onpaeda eco.ua слабу посету за ових месец и no ibeHOi трајања. Како с.ио обаееттени, ' свс тколе па територијн name опттине су на еремс биле обаесштенс и позеане da организовано посетс оеу тематску noставку. MebyrtLU, осим ieduoz одељења III разреба ОШ „15. Јакшик", које је обишло изложбу, и 30 соебњотколаца колико их је било присутно на отварању, пзложбу јс носетио и eudeo .ua.ui број поштоваоца књижевнс речи, маба је она, углаено.м. и на.иењена школској cpcduHu. Досабаипва пракса је показала да су осноене школе вите заинтересованс и оа је jedait дрој настаеника бржао и часове историје у М.узеју, али средтотколска о.иладина не покаПртина По снсгу u авапгарда цдс пртпном. Допринос Поред прсдузсћа за путево п оста.ш грађанн су дали допрпн^ на рашчшићаваЈБу спега. Слатко су га кспсовали. Бизнис Прсвозилп мс жсдиа прско воде, а сад потргикују трошковс прсвоза. По народној Нс пада снсг да покријс брсг, всћ да раднпци-ма на лажлам Соловању \bc.Mo у траг. Мнрослав Дпмитријсвић Стабилизација Током проЈскло годинс дслпди смо иакетс мсра, a hobv смо до чскали са пакст араижмаипма. Заветрина Због сисжшјх uanoca xniorc раднс oprainiaaanjc су обуставпле ироизвод>ву. Јсдиио су остали у завстрипп СПЗ-овп. Због потреба привреде Y HiiOcrpuucTDO се путуЈс због потрсба приарсдс. До сада јс то био увоз, а од сада извоз. Славољуб Обрадовнћ Новинарска Много Јс лшшс пралнп! глупости, пего ппсата о н>пма. Миодраг Миленковип Афоризмп | Цех увек плие најмзше платежпп. | ОфарбаЈу мс cbilm боЈама, па мс послс ољуште, жалпо се Једам а^омобал. ц Гсрадм су мс да дувам у балон, a био саи mijaii од срсћо. Петар МнхаЈлов — Грк села граја којс смо затекли прнликом посетс стапали су се са белином кучајсклх ограпака. Како п не бп кад је снега колико сс nO/келетн може, изврснпх тсрена за санкање времс изврсно за зимовање. a tv је грудваље. клизаље... Некн од њих једва да имају пет годпна. Први пут су вал родитељске Kvhe самп. али радостп па снег\' су јаче од маминог п татпног мажеља. Др-« жењем сс свс заборавља оси.м игрс и прнча васпптача. Од првог дана боравка спешко већ госполари, а понека залутала грудва поо.мепи му пзглед, направи новн посао н лробгдп машту да сс хтради jo”« по нешто својс. Нс штеди се снег. Гази се пиновскнм апетитом. a Gain тако се празне п тањиоп. — Мамин ричак нпкад :-ntie такав. Овде свс ппједемо, ре кла нам је једна Весна. пстпчићп да ioj сс nopezi снега допадају планина и шума. Њенс другарпис Јелспа п Јасна ниcv нмале вре.мепа за разговор. Ваља псппазнитп татвпр п отиliii поново иа санкањс. Јсдап Мнлан сс са Иваиом такмнчпо ко he пре да завпши р\'чак п зал1пс га соком оп напанпе за који cv сс побрпнили Даиица и Града Швабнћ који ма је највећа брига да малншани буду снтм. Драгана, Ирена, Марпна, Вла ла, Далнбор и Сузана држсћп сс за руке отрчалн су да се одмах после ручка засладе са још по којим слаткпшем. a noY Основпој школп „Вук Караџић" у Поточцу успешно радн секција моднпх креатора. коју предводи наставник и сли кар Бранислав Бокић — Кан. Водећн рачуиа о афпнитетима ученика у савременој настави Бокић је за двс године успео да код својих ученпка развнјс велпко интересовање п љубав према овој области уметнпчког стварања. Младн модни креатори приредплп су досад једну пзложбу, прппремају другу, репрезептативнију, а као још једна потврда квалптета ове секције је и податак да јс Конфе кција „Ресава” пз Светозарева уврстпла један ученички модел у своју колскцију произво14 ДАНА • 11 ЗИМСКИ РАСПУСТ ПОЧЕО ПЕТНАЕСТ ДАНА ОДА №ЕГУ подне, после спавања, чска пх нова забава. Са .малишанпма cv п васпитачи Живка Цветкбвнћ, Вера Марковић, Милпца Раданов, Зденка Стојановић н Велибор Цветковнћ. Нису крилп задовољство што су npnianio изпснаћсни nocnvuiHOinhv и разумевањем деце која су се обагатила пови.м пдејама, a ibhx већ оживела на многобројним цртежпма који красе учношше п собе. Светланн Бантуловић, модицпнској сестри, ппсу потребни лековп. Чај и добро раслоложеље малпшама су јој i-iaisehc поеокгпације. Ово прво дружење н пгра па снегу биће вероватно и првс успоменс којс he сс понетп пз детпњства као најпри* јатнпји доживљај. После наших малишана v овом одмаралпшту he зимске радости дожпвљавати основци пз Крушевца, а како смо сазналн пз пентра за дечју заштиту ц соинјалнп рад, који је п оргапизатор зимоваља, капапитет he у фебруару бити попуњеп децо.м пз штофарског обданишта п Светозарева. С. ЈоваповкИ зује било какав вид интересоcaiba за оео.и културно-просеел-. но.и усганоеом. Ко јс затајио oeo.u приликом? Свакако они којн.иа је поверспа улога еаспитача, они који.иа BuhenTuje РакиН треба da служи као узор, они који његоеу теорнју еаспитања треба da негују и разеијају. He .иожемо у ово.и тренутку a da сс не упита.ио колико је и органнзатор учннно на успостаељању сарадibe. Пис.иена обавештења директно и преко нашег листа требало је да побуде интереcoeaibe, .uebyrtiM, договор и жиаа рсч су увек плоботеорнији. Тематске изложбс које су зацртане плано.и не постаељају се са.ио да би сс тај нлан испунио, eeh да се јавност упозна и са интересантшш .иатеријало.и који није docrynan као стална поставка а која се на овај начин са.ио богати. Али. ако изложбу eudu јебан уски Kpyi .bydu она није оправбала на.иену. Неминовно је, da би се циљ остварио, da сарадња са Музеје.и, школскк.и и dpyiUM културни.и cpeduna.ua 6yde убуdyhe uepuiha. С. Јовановић ПАКЕТНЋН ЗА СВЕ КЛННЦЕ Н КЛННЦЕЗЕ V нај.млађој заједницп v пашој опиггпнп бнло је чајвссслпјс за новогодццјњс празпике. Како п не би када јс малишанс из Обданишта „Бамби” 28. дсцс.мбра посетио Деда Мраз са пшом врећо.м поклона. Y својој свсчапој одори делио пм је пакстиће, а онн ibe.MV рецитаnuje, пес.мпце п обећаља да he бити добрп п послгшни са жељом да пм поново доћс. За ученике средњег усмере* пог образован.а 15. јануара је завршсно прво полугодиште. Резултатп петомесечног рада .мироваће у дпевшшима и сећа Ш1.ма 15 дана, да бн 1. фебруара настављепа борба за нове наставнс областп, за нова сазнања и бољс оцене. Основци he на свој зимскн распуст отићи 19. јануара. A док ђачкс торбе ммрују нскористпће сву раскош коју нам је ова зима подарила н на нској клизи цлј! брежуљку, уз цику I! смех уживатн по чптав дан. Онн којн за те радостн не мају могуНности, (органпзовапог зимовања за ова| узрастне ма) уз кивигу или бнло какву другу забаву. pacTcpehcirnшкоскпх обавеза, провешћс тих 15 дана одмора. Y сваком случају. било како, зимскн одмор оста|е засве у најприЈатнијој усппменн. С. Јовановић

СПОРТ* ФИЗИЧКА КУЛТУРАј ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО ОПШТИНЕ Y МАЛОМ ФУДБАЛУ ИДЕ ФУДБААСКА ФЕШТА Ф Отворено првенство стартује 26. јануаpa, а прпјаве се примају до 23. јануара 9 Најбољима комплет опреме и пехар Док зслсни тсрепл спавају лебелпм спсжннм покривачем за љгбптеље најважнијс споредне ствари на свсту »предаха пс.ма. За to cv се потруднли СИЗ за фнзпчку кглтуру Фудбапгки савез општине п Хала спор това „7. ivn” којп ол 26. јуна органлзгјг Отворено првенство v малом (Будбалу. а свс под покровлтељством „Вечерњпх новостп". Пријавс сс ггрп.мајг сваког дана ло 23. ianvapa v просторијама СИЗ за фнзпчкг културу. Уз прпјаву треба полпети списак ол лесст играча п 500,00 нових дппара уплате за гчсшћс. Извлачење парова обавпће сс 25. ја iivapa v 17 часова v просторнјама Спортске хале. Утакмипе сс ол 26. nrpaiv нон-стоп ол 8 до 20 часова. Право гчешћа п.мајг свс месне зајелницс, спортске, ралнс. дргштвснс органнзашпс н rpvne расположеннх грађака, За најбољс cv обезбсђсне п паградс и то за првопласнрану cKHTTv комплет опре.мс, пехао п право гчешћа на турнпрг гралова и органпзацијп „Вечеошгх новостп" из Београда, лругопласпрани добијају мајние „Новостп”. a ла 'најбољсг пграча турннра такођс ic обезбеђел псхар. М. ЈТ. -Тош Једна годнна остала је лза нас. За Параћипски спорт н физичку културу она нијебв ла нарочнто успешна лнтл сс по много че.му- разлнковапа оп неколико предходнпх. Сс.м спор това у којима већ низ годнна параћинскн такмичарн пости жу запажене резултате друглх vcnexa готово да нл.је ни бпло Изгледа да јс параћпискн спорг v крлзи из које сс бар за сала нзлаз нс внлл. млли огллсн Месна злјслпЈца у П.-iaim. онопнпа Параћгтн проааје слсдећа оснорна срелстоа: — Један камноп „Чгпел” 5 roue н — Комлрссор „Фатра.м” (rpabcвпнска Maujinia) . Зашгтересооани могу сс обратигп за ближа odaaciuTc:t-a на гор- : tuy одрссу. Оглашавам нсважсћим свслочаистао од IV до \TU разреда Основнс школе ,,25. мај” Поповац ча пмс То.мислав-' '»апнови* ћа мз Студмцс. Оглашасам исаажс1н<м сосдечангтоо V! разреда кзлато у ОШ .ЈЗура Јакшић” на вмс Соетлане Гајић io Стрм/Кс. Оглашавам исоажсћим свсдочанство VI разрсда мздато у OUJ Поточац дсловоднн броЈ 334/73 на пмс Зорицс Baci.'OBiih. Оглашагам мсвмжсИнп свсдочаиство VIII разрсза дсл. Ор. 536/77 на iuic Мироамол Гаснћа из Поточиа. Оглашавам неважсћмм возачку (озволу па и.ме Живана Мнлош^- uvha, нздагу у СУП-у у Параћин\'. Оглашавам неважећн.*.' спсдочам ;тво гед.мпг разрсда дел. 6р. ГГ1/72 Основме школе v Поточцу чл нмс Драгкше Фмлнповнћ;«. п.з СвоЈноиа. Фудбал ТУРНИР „БРАТСТВО И lEAHHCIBO" ПОЗНАТИ КАНДИДАТИ ЗА ОПШТИНСКУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ Недавно је у Параћнну потпнсан са.моуправли споразум о организацији фудбалског турннра братскнх н пријатељскнх градова „Братство-јсдннство". Споразум су потписалп градовп Марибор, Горажде, Краљево н Параћин чије ће репрезентацлје учествовати на турпиру почетком маја месеца. На турлиру he иаступпти омладинске селекцијс (15 до 18 годлна), а кандпдати за нашу репрезентацнју су познаги п тренутно су иа заједнички.м прнпрсмама. Са 25 кандидата радпће селекторска ко.мпсија у саставу: Љгблша Богдановнп, Храна БоклИ п Момчило Toмић. М. И. IN MEMORIAM CTOJAII СТОЈКОВИЋ - ПЕВАЦ Послсдњих дана 1979. годлнс у Параћииу је у тешкој caoopahajtioi нссрсћи лзгубно живот Стојан Стојковиђ Знвшп дугогодишљи голман Јединства н Текстнлца. Be пикн таленат овог голмана дошао је до пзражаја joui V подмлатку „зелених" где ie своји.м стасом н vcneaou одбоано.м гбрзо скренуо пажњу. Нажалост никада сс нијс усталио на roav Једпнства. icp тгоаву шансг ни|е нн добно. C.mdt Стојана Стојковића v 28. годннл живота болно Је одјекнула Mebv свлм л>\бител.има фудбала v Параћииг. кошма he лнк популарног ..Певца” остати ду го у cehaibv због догових дпвних људских особпна. СПОРТ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА Y 1979. МНОГО РАЗЛОГА ЗА ЗАБРИНУТОСТ 9 Мало успеха на пољу физичке културе и спорта у 1979. години ® Криза траје већ дуже времена S Где се крнју узроци неуспеха? Физичка култура: без правих акција Последн»пх годпна Параћин 1'е добно нсколлко заттста вреднлх спортсклх објеката. Нлклн су Хала спортова „7. јул”, теренп v парку „7. јул”. тггра гчште Бориа је доблло повн лмк, а ускоро предстоји н nvштање v рад затвореног плива* чког базена. Међутим. спорт н физЈгчка култура нлсу пратнлн тај развој. Стално се говорн о развоју флзичкс културе vop ганизацијама удруженог рада, о бављењу радннх људп спортом. На жалост сем тих говора, мало да се шта п учшшло. Рекреацлја радних људп своди се на учествоваљс ма радличко спортски.м играма. алн је св rvpiro да^то ни издалска не мо жс да обухвата свс радппкс. Чини сс да се ма том пољу пај вишс радп у Српској фабрицл стакла кој аи постпже запаже не резултате на раднлчко споо тсклм „грама. Остаје зато н от ворело пнтање: ко је затајиоу вођењу организоване акције? флзлчке културе нису се у довољиој мерп афпрмпсалн. Гра дско друштво Партизан. нека да стецлште свих заљубллннка спорта, последњпх годипа ie затајлло. Истлнп за вољу v Ха ли спортова постојс утврђенн термини за рекреацију и то уторко.м н четвртколг алн... Чп нл се да могућностп којс npvжа једла спортска дворана как ва је параћлнска хала спорто ончговоЕ Лоип здаЕвУси ин ви искорншћене. Јер помало је чу дно да не постоје плонирске и омладннске школс руко.мета нли кошарке пда не дођс до по кретања иових активности за формирање ловнх спортскнх клубова. Интсресаитно је иапо.менути да пол »ко н младк oKpchv лс ba активном бављењг спортом. Координацпја између школ скпх спортскнх друштва и клу бова још нпје у довољној мегспостављена, нако су баш школс прави расадшши талената. С другс странс реткс су срсдине којс пионирскнм и ом ,iy прави значај, тако да јс ме by младнма све мањс оних ко јн су спре.мнп Да замене правс асове. На тај начнн као једина права масовна акцпја остају ОлимпиЈске сеоске игрс, које са са промснљивпм успехом одржавају задњнх roninia. Такмичарски спорт: падобранци и даље предњаче И ова година протекла је v знаку падобранаца. Члаиови Ac ро клуба „Наша крила" потвр дили су своју внсок\> класу. a Љубпша Наумовић је понео тн којима претц прслазак у нижи ранг такмичења. V свету фудбала још тедна скнпа јс заблистала. Рсч јс о 13. октобру којн је полуссзону завршло на првом месту v сво јој лиги без пораза. Ту сс лис та успеха исцрпљује. Но и поред релативно сивих резултата, остаје нам да v овој годпнн будемо. Јгпак, оптпмистн н д асе понадамо да ће 1980 означптн препород параћинског спорта и масовне фнзнч кс културе. Слсбодан Драгутнновић ЗАТВОРЕНИ БАЗЕН Y ХАЛИ СПОРТОВА „7. ЈУЛ” ПАИВАЧИ СМЕ СЕ т\/лу првака Југославије. По рс дтога некаданпвн всликп ас плавих внсина Славољуб Годнћ тренер је жснске репрезентаиије Југославнје, а падобрапии Млладпп Пантелпћ н Драган Шљпвић су постлглн неко лико вредних резултата. Аеро клуб прида.је велпку пажндсвојн.м младнм члановима коin настављају своје традниијс Ра.ме v зраме са падобранцкма су и планинарн „Јаворка” Узорни н скромни са нзузетно богатом активношћу они cv прнмер како се са мапо пара алн много ентузпјазма могу по стизатп врсднн резултати. Младн кошаркашн ОКК „Па раћнн” п.мали су успешну гоAiniy. На првенству Срби.је v Бору освојплц су друго место а најбољп нграч Параћннаца младп Мпрољуб Мнтровић при хватио је ласкаву понгду из Са рајева, па од овс јесени носи шампнонски дрес Босне. Младл фудбалери Јединства освојл.ли су прво место v својој групп првенства Србије за омладннце. Y квалификација ма лису успели да нзборс \ла зак у коикуренпију најбољлх о.младинаиа Србијс, а управа клуба вођена пеким чудпиммо тлвима готово да ннједном пг рачу из тс гснерацлје није npv жила шамсу да обуче „зелепп” дрес. И ту је листи успехакрај С друге странс лцста проссч них резултата п. неуспеха ie знатно дужа. . Најпбпуларнпји спорт фудбал нпкако да сс вра тн на некадашње позшшје. Јс динство ie успело да избори пс вратак v Српску лигу уз много налора да би сс већ у јесел»ој сезони нашло у крутх' тимовз стрељашшбо Параћин ћс за ко.ји дан постати богатији за још једап објекат масов нс физичке културе. На последњем састанку Од бора за с гарање и унапрс Бмвање Хале спортова ,.7. ivn” сазнали с.мо да ie затворен плнвачкн комплскс у оквлру Хале такорсћн' завршен, п да he током месепа прнмптн прве купаче. Комплекс затвореног пллваллштта састојн сс 1(3 два базена и то вслнког 25 х 12,5 метара н Manor 12 х 6 мстара. Порел плпвачких базена v оквл ру пллвалишта је н сауна. Ha cacraHKv је рсчено ла he се плнвалпшта првенствено корнститн зз обуку неплнвача, деие, о.младлне преко школа н друштва „Партизаи”. за 7(1м за пллвачку обукг припадника терлторнјалних једнница и шгенлне заштите, за рекреацпју радннх људп органлзоваhv преко својнх органпза unia спндиката. Уз све ово сазнали с.мо још једну прпјатну но' вост, а рсч ic о претплаг hilm картама за годипг дана. Како с.мо ннформп санп, oi’x he стајатн 600 innapa годишња, док he \ чепиин н студентц пла harn упола цене. Иначе дневне улазницс Komrahc 20 п 30 длнара. зависпо од тер.мшга коришћења. О Сви.м бли/Kiv.f детаљи ма н ЈЈаспореду коришћс ња обавсшттаваћемо вас у наредним бро]*еви.ма. М. И. НА ОЛИМПИЈСКИМ ШКОЛСКИМ ИГРАМА ЧЕТИРИ ПРВА МЕСТА ПАРАНИНЦИМА Олимпијскс школскс нгре регнона Крагујсваи у страва штву прнведене су протеклс годнне, децембра мессца, кра ју. Параћинске скјптс, пиоппри и пиониркс из ОШ „Стеван Јаковљевић” и јуниорке „Иво Лола Рибар”, у својнм категорпјама освојили су убедљнва гтрва места и тнмс се пласкрале за Републкчке школскс нгрс. Талентованн Мирослав Тешић и овога пута је освојио назив најбољсг у региону v јуниорској конкуренцнји. ПобеднЈгчком титулом окитио се и Ненад Симнћ пионир, пред којнм стоји лспа стрељачка будућност јср њему је тек 13 година. С. 3. ДВОМЕЧ СТАКЛАРЦИ — СРЕДЊОШКОЛЦИ Припремајући се за знмску стрељачку лигу По.моравља, најбољи параћинскн стрелцн одмерилп су, на измаку гтрошле године, снаге. На ватреној лпнијн нашле су се екппе СД „Мпхајло Илпћ — Куља” СФС п средњешколског цептра „Ипо Лола — Рпбар”. Бољп су бплп нскуснпјп сгрелци стакларе и побсдпли резултато.м 1373:1346. С. 3. шах. РЕГИОНАЛНО ПИОНИРСКО ПРВЕНСТВО УСПЕХ НАШИХ ПРЕДСТАВНИКА На региопално.м првснству пн онира у оквнру акцнја „шах v школе” учествовали cv и пашн представшшп, 6 пноннра, најбо л>е пласнранн на општннском првенству. Нашл тшонири постнглн cv завидне резултатс и HBojimacv нзборили учешће за рспубличко првенство. Право даљег так мичења стекли су Алсксандар — Саша Милошевић кош ic освојио друго мссто н Зоран Аврамовић шести. Драган Авра MOBuh пласирао се на 8 место н постао је прва резсрва за републпчко такмпчење. В. П. Сскрстаријат за општенародну одбрану СО-е Параћин, на ociiobv чл. 1S став 2 Закопа о војној обавезп (Службенн лнст СФРЈ бр. 22/74) објављујс кошарка општи позив rio3HBaiv сс сва мушка иша пођсна 1963. године са сталннм местом пребнвалишта — боравка на територти ОП1ЛТПНС Параћпн. као н лица сташпих годпшта која се io ca.ia Hwcv пшпавила из бпло xoinx разлога. да се јзвс Сскретарлјап' зз општснаооднг одбрану Скупштпне ошитнпс Параћпн оалн veobeiba v ooinv евпленппјг. Упис ћс сс вршнтн од 15. 01. 1980. годпне до 15. 02 1980. годипс сваког оадног паиа од 09,00 до 13,00 часова v nonCTon'«i:iMn Секпстаои1лтп. соба 32/111 за омлачпнце са nonnvMia П7ада Параћпна Стрнже н Текије п просто пи(а.ма меснлх канцелариЈа за омлалтше са подргч|а осталих ссоскнх насеља. СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ СОе ПАРАБИН ЈОШ ЈЕДАН ПОРАЗ КК Смедерево — ОКК Параћин 80:75 (26:27) ОКК Параћин: Борђевић 14, Сирић 13. Лалић 10. Милоше' виђ 5. ЖпвковиН. ЦветковиИ 6. Вучковнћ 27, Марковнћ. Пскпћ. Динпћ. Прошле недељс наши кошар каши доживели су још један пораз. Крајњп резултат није карочпто убедљпв, што рсчп то говори да је кошаркаипша Параћина понестало снагс у за вршницп меча. С. Р. ДРЕНОВАЦ БИО ДОМАНИН ДВОДНЕВНОГ КОШАРКАШКОГ ТУРНИРА ЈУНИОРИ ОКК ПАРАЂИНА НАЈБОЉП V Дреновцу је 29. и 30. децембра одржан занимљив кошар кашкп турнир на коме су учс ствовале екппе села Дреновца, Главнце, Доњег Катуна као л јуннори ОКК Параћина и пнонирска регтрсзснташпа Параћи на. Послс интересачтних борби у салп основне школе прво место припало ie као urro сс и очекнвало јуниорима ОКК Параћина. Дреновац ie бпо други, Главпна трећа, Доњи Катун четвртн, а пионирска репрезентацлја Параћина заузе* ла је последње пето место. За пајбољег пграча турнира прог лашен ic Слободан МилошеBiih. а за најборбенију екнпу ппонирска рспрезентанија Параћнна. ОмладЈпшн Дреновиа. који су уз помоћ ОКК. Параћи на успешно организовалп турнир, кадају се ла he овај турпир прерасти у тоадиционални, што би оио још један допринос омасовљснд н популари зацијн кошаркс. С. д. СРЕДЊОШКОЛСКО ПРВЕНСТВО СТОНОТЕНИСЕРА Крајс.и протеклс годннс срсдњошколци су одмернлп снаге за зеленпм стонотениски.м столом. Након всома двнамичннх п леппх борои добијени су победннци. Најбоље девојке биле су Ружица Милутииовић. Весна Марковић учениис трећс годтше и Јасмина Мило вановпћ. Код мушкараца најуспешннin су бплп Драган Николнћ. Ненад Јапковић и Милен Пстровнћ. За најузиудљнвији меч проглашсн је полуфинални сусрст Петровић-Јанковић. С. Р. Нздаје; CJ13 ппфор.мисања УрсКујс: Релзкцмпнп колегпј^. Глапнп п одгопорим уредннк Славољуб Обраловић Адреса Редакције: Параћнн Макснма Говког 4 ТелеЊпмп« г-ion.. л уреднпк 52 352, новинарв 83 694. Штамла: ГРО „ГЛАС”, Београд, ВлајковиЋева 8. тел. централа 340 551. Тчраж 11.000. • • и н одгоиорнн

SAMA ГОДИНА VII БРОЈ 149 ПАРАБИН 30. JAHYAP 1S80. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЦЕНА 4 ДИНАРА I —--------- ' КОМУНАЛНА ГРАДЊА Y НАШЕМ I'PA.IY ТЕЧЕ ПО ПААНУ Страиа 2. © АИСТ С О Ц И J A А И С Т И Ч К О Г САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Y „ПАРАНИНКИ” НОВА УСПЕШНО СПРОВЕДЕНИ ИЗБОРИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ САВЕЗА КОМУНИСТА ПРИВРЕДА У ШИ ИНТЕРЕСОВАЊА BOA« Hi УААГАЊА У РАЗВОЈ Страна 5. 9 Избори у Савезу комуниста и наредни задаци окренути пнтањима од непосредног интереса за даље јачаље самоуправног система ® Упућени телеграми другу Титу за брзо и успешно оздрављење Протсклн лвогодишњи период, речено је на Оттштинској конференцији Савеза комунис та одржаној 29. јаиуара, по Ш1фини акције у сагледавању проблема и стању у свакој средини, по масовности партпјсклх скупова н учешћу у расправа.ма велнког броја комуннста, као н по интерссоваљу за нзборе и прнсуству на изборппм састанцима, потврђују да јс соолјалистичка самоуправна свсст, развој демократских односа, као н. развој Савеза комуннста у општини у стално.м успону, да су полпгич кп односи стабилнн и да се v основи те стабилностп иалази пдејнополнтичко једннство Савсза комуниста п н»егов све већи утицај п углед у редовнма радннчке класс и најширих радних маса. Такво стан»е омаг^ћнлоје да се оумнрају резултати за прочскле двс године н да се врло отворско, критнчкл и одговорно сагледају испољене слабос тк н љихови узроци, ла се све страније аналнзнрају разнепро тивуречнотн и прлблемп који сс јављају у садашњој erarni развоја самоуправљаља. ПУНО ЈЕДИНСТВО YСАВЕЗУ КОМУНИСТА Карактеристика протеклих избора се огледа у чињенпци да се вишс него икада разговарало о они.м конкрстни.м и битним питаљима за дотпчну средпну. — Резултатн избора — како је рекао у уводном нзлагању Драган Петковнћ, пзвршнн секретар OK СКС, опредељиваље и кандндовање, гласање на изборни.м конференцијама, широкс консултације птд., гледано у целнни уверљиво сведоче о то.ме да у Савезу комуниста у лашој општннн, у осиовннм органнзаиијама и руководствп .ма постоји ндсјно-полптпчко 11 акццоно једннство кадрова и да Савез комуниста као воде ha идејна снага друштва одлучујуће доприноси да у друш тву имамо стабплну политичку ситуацију и да остварујсмо кругше резултатс у развоју соНијалистичког самоуправ.вања. Y раду Савеза комуниста прпоритет је дат задацнма па остваривању скономскс стабилизације, даљим активностима на развоју делегатског система, задаци.ма на јачању н развоју општенародне одбралс и друштвеис самозаштитс, унапређивању облика информнса н»а итд. На конференцији је раз.матран н програм рада Општинскс конференцијс Савеза ко- .муниста и Општинског ко.митста за 1980. годину. Програми полазе од ставова утврБених на XI конгресу СКЈ и VIII конгре су СКС н осталих партијских докумената. Опредељујућн се за програм којн садржп најактуелннја пнтања н проблеме нашег друшНови капацитетн — потрсба шнрс заједнице твено-скономског развоја, Општинска конферениија и Опшитнскл комптет СКС преузи.мају обавелу да у пракси вншс него до сада остварс achy повезаност са основним организацијама СКС и друштвено-полнтичкџм органнзацнјама, да нспосреднпм увндом у стаљс друштвених односа нзrpabyjy основу за доношењс одлука v делегатском снстему н подстакну активност свпх субјектпвних социјалитнчки.х снага. Програ.мом се предвпђа да половнна целокупнс активностп буде посвсћена прнвредној проблематицн овс срединс, посебно стабилпзацијн. Тимс се оргаиизација Савеза комуниста најдиректпије укључујс н посвећује решаваЈку оннх про блема од којцх зависи дал»и ток наше економске ситуаипјс, односно даљс јачање друштвсно-политнчког ситсе.ма у склопу наше социјалистичке заједницс. ј ЈЛлј-. XAccWCu |АаМД. Ulw Mfr .0], „ЏЈЈ. ј(^јлл .VJy^l'dL / M Л •jRtUlHl “ :L Ao ЈгШш.ои b AW © „CYCPETII СЕЛА ’80” НАЈМАСОВНИЈЕ ДО САДА Страна 6. © ДОЛРИНОО СТАБИЛИЗАЦИЈИ - 3АДАТАК СВИХ НАС ft; Правци економске стабилизације су јасни. И одавезујуНи. To иодразумсва да политика стабилизације постанс свсобу' хватна акција широких народних .иаса, а њени носиоци све друштвсно-полигичке. организације. Сигуран nyx, a то смо се ви- :ие пута осведочили када смо се налазили пред искушењимл разннх скономских ncdaha, јс даље. јачан>& власти радног човека над средствима свога pada. Значи, даљс јачањс са.чоуправног cncrc.ua у ко.ие са.ио 'радни човск може да одлучује о средствн.иа свога рада и доxotkg. Да би у ово.ие постигли жсљене резултатс мора.ио јачати делегатски систем одлучиваiba који обезбећује утицај на креирањс и реализацију нрокламоване политике. Јасно је да сс скономска стабилизација може спровесги само про.ченом docadataibei понашања. .4 то значи да, у прво.ч реду мора.ио вишс да произвоdiLuo, јер само продуктивносг ooesdebyje миран сан. Исто та ко нотрошњу, tbciie свс видове мора.ио свести у допустиве нормалне границе. Нс може.ио трошнти исзараћено, оно taro ннје name, taro dupeicnio у1рожава друштвену својину. Посебно место у обуздавању потрошње имају инвестицнје. Join yeeiz се нонаша.ио на стари начин и настоји.ио свнм снлама н y.uehe.u да пронаће.чо законске рупс, H3iupa.no dpytuтво и себе н започнемо ннвестиције за којс не.na.no обезбсheHa средства. Овде свакако треба разграничнти инвестиције од виталног ннтерсса, оне којс обезбећују увећани доходак, које о.чогуНавају нзвоз, од оних које су таквог карОБтера да .чогу да причекају боље дане. Са ович питањем уско јс везана и ттедња. Уштеда сваког динара у укунном збиру значи tOMiuiy средстава. Да ли се cede do.nahuHCizu noHatua.no, npenycru.no то најпре својој caeeсти, a ако она затаји ovida и бруштвеној контроли. Ова акција је започела и endљиво је da се организованије чриступа daa>e.n јачању и развијању самоуправних односа. СпровоЈзење политике еконо.иске стабилизације захтева вшис pada a peda. Од основне opvaнизацнје ydруженог pada do највшиих бруштвсних a dpжaв• них инстанци. V ocreaрибању мсра еконо.иcue стабилизације носебно се нстиче заоштравање обговорноera. Оцена pada чланова Савеза ио.ииниста, о че.иу је ЦК СКС изнео свој став на cednu- 'pi od 16. јануара, .чора битн понашање чланова Савеза коиуниста на ови.ч битним питаfbu.ua, посебно HajodzoeopHtijux љуби у dpyiuTeeHO-политичким 3ajedHia{a.ua. Уз политичку, da напо.иенемо. nehe изостати ни .иатеријална обговорност свих носилаца друштвено-нолитичких пословодних и осталих функција. Спровоћењем нроклаиованих ставова у нро.иени pada и понаtua/ba неће изостати ни резултати н неће бити ни далеко циљ који с.ио означили. Наш. dpytuтвено-политички систем to noсебно гарантује. Ctzyniuruna општине npunpeма за прву наредну ссдницу програи стабилизационих мера којим се npedeuha da све организције ydpyжeнoг pada, od најAtaibtix do оних највећих у turo tzpaheM року бонесу ceoje craбилизационе програче који he бити обавеза u od tzojux не може бити обступања. Овим програмима и у нашој средини отпочеће одлучна битка за noeehany пробуктивност, ограничавање потрошње, turediby, извоз и обговорност. .. с. о. Kao ii свуда y нашој земљи, широм света, тако и у нашој средини последњих дана све наше мисли и жеље упућене су најдраже.м човеку, другу и пријатељу, вољено.м Титу за што бржн опоравак. Свако је на свој начин манифестовао своЈу љубав. Упућенм су бројни телеграми м тшсма. Ми смд истргли страницу из дневника о Титовом здравственом стању који води ученлца III разреда Основке школе „Стеван Јаковљевнћ” из Параћина, Еријета Стојаковић. ИЗГРАДЊА НОВОГ ДЕЧИЈЕГ ОБДАНИШТА ШАИШАНИ ЈОШ ЧЕКАЈ/ Страна 11. © ПРИЗНАЊЕ НАШЕМ ПАДОБРАНЦУ НАУМОВИЋУ -,ЗААТНИ ОРАО“ Страна 12. | Y РОБНОЈ KYRH „БЕОГРАД” СУПЕРМАРХЕТ ОТВОРИО ВРАТА У поиедсљак Је звапично почео са радо м Супермаркет робне Kyhe „Београд”. Ова I I инвсстиццја коштала Је раднс људе поменутог колектива 3,5 старих милпјарди чпме су - 5 добилп noachaint продајнп п магашшски простор за преко 2000 квадрапик метара. Супср ! | маркет је у присуству оројннх гостију отворио рацник Мића БлагоЈеппН. = Опцшрннјс страпа 5. г 5 . ............................................................................................................................................

30. JAHYAP 1980. • БРОЈ 149 ДРУШТВЕНО политички живот КОМУНАЛНА ГРАДЊА Y НАШЕМ ГРАДУ ОДБОР ЗА ДРУШТВЕНУ САМОЗ АШТИТУ И ДРУШТВЕНИ НАДЗОР ИЗГРА ДЊЛ ТЕЧЕ N ПЛАНУ №■■■■ ДЛ БИ СЕ НАСТАВИЛА ГРАДН.Л КОМУНАЛНПХ ОБЈЕКАТЛ У ИАШЕМ ГРЛДУ НЕОПХОДНО ЈЕ НЛСТАВНТИ МЕСНИ СЛМОДОПРИНОС ЗА ВЕЋУ БУДНОСТ И САМОЗЛШТИТУ • Нема појава грубог кршења друштвених интереса од стране државних органа и организација удруженог рада На седницн Оперативног одбора за нзградњу улпиа и канализанијс v граду одржаном 18. јануара раз.матран јс предлог фннансијског плана за 1980. годнну. Овај предлог је упућен скупштнкама месннх заједница у граду како би сс о њему изјаснили н грађани. Премазахључцима Оперативног одбора, нзјашљавањс у мссшш заједннпа.ма треба да сс обавп до 15. фебруара, како би финанспјски план био усвојен до 20. фсбруара, што би омогућлло закључнвање уговора са пзвођачнма радова за ову годину. Пре.ма ово.м предлогу највећн износ средстава утрошнће сс за Месну заједницу „Данково" и то за одводњавање подземних вода нз овог дсла града што he да убрза градњу у.тица у Данкову, јср би асфалтнрањс улнпа на садашњој подлозл тсхничкн блло ненсправно. — Очнгледно је да су средства са.модоприноса за улиие п канализаиију no основу од два одсто, колико сс издваја из личнихдоходака грађана, недовољна за решавање тако крупних пррблема н да сагледавамо, да укоднко нс бисмо 1ППЛ11 на на- •стављање самодоприноса од 30. сегпсмбра 1981. године дошлп бисмо у ситгацију да након тог рока обуставимо даљу изгралwy. Зато Оператнвни одбор с.ма тра да би требало наставити уллату самодопрпноса за napenun перпод до 5 година (од 1981. до 1986) и да би преко свих дргштвсно-политичкпх органлзаиија крајем године трсбало органнзовати акцпју за нзјашљаваље rpabaua за насРАДОВИ V 1980. Y QBOj годмни срсдствн ма месног самодоприно са onlie нзвршсно одво дњава1БС воде у насел.у Данково, пресвлачсње ул пце Маршала Тита, рекон струкција улица Весе.тина Маслсше, Браћс Ми« цића, Првомајске н Станоја Главаша. Бићс довр шенс Таковска н Драгос лава Маринковнћа, уређен део коловоза у улицн Мајора Марка и пошљунчсн већи дсо улпца у граду. тављаљс самодоприноса као што је било у 1976. години, рекао на_м је Драгаи Всљковић, председник Одбора. Средствима ова два самодоприноса урађена јс кишна кзналпзашца у дужинк прско 12 километара, фскална преко 8 кмлометара, а асфалтни коло* воз у дужини од око 25 кило- .метара. Сви ови радови су сс одвијалц по плану како је и зацртано. Имајући у виду разумевање и расположењс које јс код граћана било присутно 1976. годи« пс када је самодопринос настављен, Оператнвни одбор сматра да ће радни људи и грађа« ни нашег града још једном дати подршку општпм напорима ла решавању тако значајннх проблема и да ће се изјасшггп за наставл>аље са.модоггриноса који би текао од 1. октобра 1981. годинс до 30. септембра 1986. године. и то у истом процснту. Ошш средствима би сс »аставила градља према програхлгма, односно сливнпм подручјима која су утврћена од стране грађана крајем 1974. годинс. За инвеспшијс које покрива други део самодоприноса, 0,5 одсто за нзградљу срелплшколског центра „Иво Лола Рнбар" односно 0,5 одсто за изгра* дн»у капелс и просторија за рад друштвсно-политичкпх органлзација у месним заједницама може сс рећи да сс одвнјају по ruiairy п да се у првој полобнни ове тодине очекује завршетак објекта, чија је нзградн>а у току. Паралелно са »зградп>ом канализацнје у граду размншља На пролеће оживљавају радови се и о обезбеђпвању додатних ва самодоприноса, сачињен је средстава за изградњу колек* прсдлог Опсративног одбора о тора и осталпх пратећих обје- њнхово.м обезбеђењу преко инката за потребе канализацнЈс вестмциоиог дннара који бн се како би могла да се користп, убнрао преко количпне утрошсона која је нзграђена и она ко- нс водс свнх потрошача. О томе ја lie се тек градитп. Како суће бити внше речп у нарсдиом средства за нзградљу ових об- броју нашсг лпста. јеката значајна, а не могу сс обезбедити из редовиог прили- м. Ж. ДелеГЗТН н стамбена полнтнм ® Потребна је већа ангажованост кућних савета на одржавању стамбених зграда Скупштина СИЗ-а станован>а од свог фор.мирања налазпла се пред тсшким и одговорннм задаиима. На састанцима јс доносила вео.ма важнс одлуке. Утврђнвала је стамбену полптпку у везн са постојсћнм прописима, иницирала удружлва1бс средстава за стамбену изгра дњу, доносила свс одлукс у вези са пзбором извођача радова, избором пројектнс и техничке доку.ментације, а доносила јс и друге значајне одлуке у вези усмерсне стамбене изградње. Скупштина утврђује и критеријуме н мерила за расподелу станова изграђених за потребс солндарности н вршп расподелу тих станова, утврђује и спроводи програм одржаван>а стамбснпх зграда „ станова у друштвеиој својнни. Значајна јс њена ангажованост и на усклађнвању активностк свнх ннтсрссената стамбене политнке. — Све ове послове успешно завршавамо захваљујући доброј сарадњи измсћу Скупштине, Извршног одбора овс Ckvпштине и стр^-чнс службе СИЗ- -а рекао нам је у разговору Милојс Тодоровнћ, прсдседник Скупшпшс СИЗ-а становања, који је овом прпликом бно наш саговорннк. — Пре него што неко значајно пптањс ставимо на дневни рсд Скупштнне предходно се консултујемо, тако да сс пред дслегатпма појавимо са спремним предлогом кога након дискуснје брже и једноставније усвајамо. Како нам је рекао друг Тодоровнћ рад Скупштине отежава to игго нема увек потрсбне већине за одлучлвање. Око 30 одсто делегата редовно пе присуствује седшшама, а доста јс и оних који нпсу нпједном дошлн нако се расправља о BeoAta ннтересантним питањи* ма а матернјал стигне на време. Посебно пзненађујс податак да су најман>с актпвни делегатп који нису у рздном односу. — Рад Скутптине би бпо join квалхгтетннјд када би председнпцп кућнпх caseта у граду бнлн заинтересованијп н вшпе ак пшнп. Само пз предходне године пренето је нелтрспЈенпх око 2 мплнокд дипара који су наменхнн за гекуће одржаванл. a то је још јсдан доказ да нам о станови.ма у друштвсној својини не брину довољно кућни савети. Зато се залажсмо да онп имају својство правног лица н V том случају однос према друштвсној и.мошти био би знатно другачији. На једној од ссдпица Скутпптинс, а укупно нх јс у прошлој годшш било чстири дискутовали смо и о раду Сервиса за одржавање стамбених зграда јер су сс грађани у вншс наврата жалили на квалитет њихових услуга л на беспотребно трошење* .материјала. Са свн.м закључцима које Скулштина усвоји обавезно обавсштавамо п осталс запнтсрссованс субјектс, а инспстирамо да сви донети закључцп буду реализовани. Како иам јс на крају рскао Милојс ТодоровлН, када би у бази имали активније кућне савете и активннје дслегате то би се знатно одразнло на рад овог самоуправног органа. који је већ направио план одржаваља састанака за ову годину и утврдио проблематику која he бити разматрана. М. Живковић ОМЛАДИНЦИ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ,ЗНОЈАЦ” — ДАНКОВО поново АКТИВНИ Омладннци Месне заЈед нице .Знојац — Данко во” су уз помоћ основне организације СК поново фор.миралн омладинску организацкју, што јевећ дало извеснс резултате. Њнхова акпгвност нпје остала на договорнма и обећањима, већ су се латплл посла и извели акиију чпшћсња снега v улпцл Бурс Салаја. Y овој акцпји узсло јс учешће трндесетак о.младннаца, а треба поменутп да су се лопатс латнлип старпјп жлтељи овог дела града. С. Нвановић Одбор за друштвеЕгу самоза* штиту 11 д-руштвени надзор разматра огтшта тпгташа рада и друштвснс одговорности државни.х органа, организација удру женог рала. а у вези са располагањем дрхдитвенил! срсдствима, и.мовпнбм, н раслодсло.м дохотка, као и начином 1гзвршења послова н дужности орга* на U органпзацпја, развијања друштвсне одговорностн, дисципли-не и сошгјалпстнчког морала. Y остварпзању друштвсне самозаштитс и друштвсног надзора Одбор capabyje са оргазш* ма л*прављан>а. самоуправннм npytuTBCHiLM контролама и друniM организанијама, а зајсдно са друштвсно-политпчкЈГАС аргапиза1шја.ма делује на развијап>е личнс и колсктивнс одговор ности и социјалиспгчких норми у са.моуправљан>у, пословаПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО СЛОЖНО У АК11ИЈЕ S Почнњу акције „Најбољи појединац, одељење, школа” и „Млади радник-самоуправљач” На седннци Председништва Општинске конференццје ССО одржаној 17. јанауарз, разматрано је питање о покретањун спровоћењу акцлје „Најбољи ттојединац, одељење, школа”. Основни пнљ акцијс пронзлази из друштвеног положаја и уло гс школске о.младнне коју она данас пма у нашој самогправ* ној соцнјалистичкој зајсдницн, a то је ннтснзнвпрање рад иог и друштвеног ангажовања ученика и иаставннка v школп и широј лруштвеној средипп. Истог месеца у акцији учеству ју свн ученици, наставниин, сва одељења н све школе к/ао н ос тали субјектн срсдњег усмере« лог образоваЈва. Акцпју нспосрсдно организу.ју и воде основ пс органпзацијс ССО и школскс конференције ССО. НОВИ ЗАКОН О МИРОВНИМ ВЕНИМА WKI0 1ШРВ1 @ Мировна већа у месним зајед ницама и ОУР-има Скупштина Социјалнспгчкс Републнке Србијс донела је новн Закон о млровниА! већима краје.м 1979. године а примењиваће се од 1. јануара овс годпие. Законом је идређена су« штина и карактср дшровнпх вс ha, као самоуправних судова грађана v месној заједници п радних људи у организацијн удружсног р*ада, а не њихових органа и тела, што јс у складу са Уставом. Мнровна већа сс обавезно оснлвају у месним заједницама из чега пронзнлазп Да грађани у свакој месној заједници треба да имају мпровна већа, а дата јс могућиост да буду основана и у органпзација.м*а удруженог рада, радниа< заједницама и другнм са моуправним организацијама. Новим Законом прецлзније јс одређена стварн^ надлежност мировннх већа и њихове функ* цијс које се састоје у решавању спорова граћана н радних л>уди посредовањем ради мирен>а, односно споразумев^ња и решавања спорова доношеЈБем одлуке која има снагу извршне исправе уколико једна или обс странке не покрену по ступак да њнхов спор реши* над лежни суд. Значајно је напомснутп дасе мировна већа бнрају на зборовима грађана, односно на зборовима радника на основу ак*ата о њиховом осшгаању, сатутима мссних заједнина н радннх органлзашпа и заједнипа. Законом је прописана обавеза да се статути усагласе са Законо.м кајкасније до 15. апрн* ла ове године. Обзпром на значај Апгровшгх већа као самоуправппх судова који пролзнлазе нз њпховог ка рактера и суштинз, а у ппљу пружаЈва помоћи грађана на усаглашавању статута меснпх заједнппа са новпм Законом, ПредседЈппптво Оппптгнске кон ференције ССРН заједно са Оп Паралелно са ово.м акинјом спроводи се и акцнја „Младц радник — са.моуправл>ач’' чији cv суоргализатори Редакцнја листа „Полптпка” и Радно телевпзија Београд. Њен залатак јс да афир.мише најбоље младс раднпке, истакне њнхове резултате рада, развија код њпх љубав пре.ма свом позпву, стимулише учење и напредовање V струци, подстиче такмнчење младнх радника v раду н ства рању. Акција „Младн радннк — самоуправљач” води се у свпм ООУР-лма v којима постоје основнс органнзације ССО, а право учешКа у такмпчен>у имају сви младп радницп до 27. годпнс старостп. С. Јсрсмнћ штпнском организацијом удружења правника организујс зборове грађана у месним зајед шгаама на који.ма ће члановп Удружења правника упознати грађане са основним одредбама Закона о мировним већлма и пружитп по.моћ на измени и допунн Статута и избору нових мировних већа. Ова акција трајаће до краја јануара ове ГОД1ШС. Детаљнију разраду Закона даћсмо у следећем броју ЗИМСКЕ ПРИЛИКЕ И НЕПРИЛИКЕ В08И CHEE - СИРЕ НЕВОЉЕ S Да смо се боље организовалп било би мање проблема са снегом О прсдузепш мерама на организовању зимске службеодржавал>а локалннх путева натериторијн општине Параћин и њеном функционисању дискутовало сс на седшгцц Извршног савета одржаној 17. јануара. Овом приликом су упућене озбиљне замерке сви.м организацпјама које су билс задужсне за одржаван»с путева узимско.м псриоду, због нсефикас* носги и лошс организованости послова. Иако су организације које сс бавс одржавањем дужнс да лакон давања налога пнтсрвенишу на терену, често те обавезс остају неиспуњенс, што намеНе питање њнховог контролнсања. Снсг нас је дочекао неспремне, није било довољио соли за посЈшаве путева, већи број машина које се користе за рашчишћавање биле су у квару, тако да је члшћељс снега обављено споро, снсг нијс изно* шен из града, а ситуацију су погоршавале нове ’ падавине. њу и располагању др^оитзсним орсдстви.ма, као и у погледу остваривања начсла јавности у раду. Одбор указ^Јс ца појавс непоштоваЈва соиијалистнчкнх нормп којс могу иматп широкс последпцс и прсдлажс Скупшпши и њешш BchiLMa доношсње препорукс о мерама којс јс потребно прсдузети ради зашпггс друштвсног нмтереса. Њсгов задатак јс да утврБујс ставовс п дајс оцене у вези са одреБенпм појавама. Овај одбор јс формиран и у нашој опШТЛНЈ1 и за последњс двс године се састао иппе пута п на cBojiLM састанцнма раз.матрао је извешгаје о раду органа управс, Општшгског суда, СУП-а и многих других органа и организација. По оцсни нзреченој том приликом, сви овп органп су радпли по прогшсима и законима. у делокругу својс надлежности. Како нам је рекао Зоран Јовановић, пољопривредни инжењер, цредседник овог Одбора, у протсклом периоду посебно су сс у свом раду истакли органи безбедпосгн и правосуБа. Одбор је формиран на делсгатском приншшу и у протеклом раду није наплазио на крупније проблеие кршења сошгјалистичких норми? Почстком годпнс Одбор ће донети свој програм рада за нареднн период када трсба још више да интензивнра своју де латност, свој рад у складу са политиком коју је зацртао Савез комуниста. Како нам јс рскао друт Јовановић, прсдстојп анализа рада некпх раднпх органпзанија у нашој општннп, a одбор he настојатн да чешћс по својој ннцијативи разматра појавс п односе у нашој општани. Овакав рад свакако допрппоси спречавању многих дсвијантннх појава у нашем лруштву. М. Жпвковпћ нашег лнста, а сада напоАшњемо да са внше опти.мпз.ма можемо очекиватп да he мзабрана мировна већа својим радо.м допринети да сс нмовинско пра вни споровн малс вредностп и кривична дела, уврсдс п клеветс и лакше телесне повреде рс шавају у срелини у којој су и настала бз ннтервенцијс Суда, као органа државнс власти. Љ. Рашковлћ Нп тротоари нису чпшћенл, што је и овога пута констатовано да у оваквим ситуација.ма тротоар трсба да буде обавезпо очишћен, посебно у прилазним деловпма всликпх фабрика. Чланови Извршпог савста су упгтили и озбиљнс за.мсркс АТП „Велмотрапс” због лоше опремљености за зимсксусловс, што је отежавало долазак радника па посао. Највећу ажурност и савесност код првог овогодиш!бсг сиега показали су радницн Фабрике цемента који су својим специјалШ1.м машинама успсли да већи део путсва до села чашчистс. Надајмо сс ла нам повиснег. којп ових дана пада, псћс донсти новс певољс. М. Ж. 14 ДАНА • 2

30. ЈАНУАР 1980. • БРОЈ 149 јављенона телефон ж ДИЗАЛИЦА Y МЕТАЛСКИМ РАДИОНИЦАМА Ових дана је у ООУР „Технички послови" у обедењу гвоздене калупаре монтирана дизалица типа ЕК 100 носивости 500 кгр, do.uahe произвобње. Ова дизалица he искључивд служити за duзање тсжих израдака и тежих стезних алата. До сада су ти радови извоБени ручно, uito је изазивало велцки замор раоника и одузимање вре.иена. Пуштањем дизалице у pad биће балеко олакшаno извоЕењс ових радних онерација. Исто тако ових дана је у оделењу за одржавање стакла^ског. алата пуштен у pad универ зални струг типа ФАЦ — 30, чиме he се у многоме повеИати број поправљених алата после .четализацијс. Р. Алексић ЗАВРШАВА СЕ ЈУЖНИ АНЕКС Padoeu на јужно.ч анексу погона за производњу амбалажног стакла приводе сс крају, (тренутно се padu инсталација за грсјагнс просторија), a to значи da he ускоро padnuuti noeoz погона добиtil ceojy npaey zapdepo6y, zdc lie Mohti npucrojno da ce onepy u пресвуку. Ово je заиста био велики проблсм чије је коначни решавање cada потпуно извесно. Б. Лазић СВЕ ВИШЕ НАШИХ СТАКЕРА Успешно су прорадила још два стаксра произ' водњс Срнске фабрике стакла, тојест, ових дана ,» -..завршсно је монтцрање ових стаксра иа маишнама S-10 и 1S-6. На овај начин постспено се изба цују из употребе скупи увозни стакери, за које je najeehu проблем био иабавка резервних дело са, па су збо1 тога били вео.иа често у застоју Ово yeohetbe је и на линији унификације ypehaја. која јс у иово.ч иого ну зацртана. Б. ЛазиБ ФАБРИКА СТАКЛА - 11АРАНИН ГОДИНА XXV БРОЈ 334 ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА САВЕЗА КОМУНИСТА И СИНДИКАТА С1А6И/1ИЈАЦНЈА ПРНВРЕДЕ ДУГОРОЧНН ПРОЦЕС На заједничкој седпицл Акционе конферснцлје СК и АкШ1ОНС конференцијс синдиката, која Је одржана 24. јануара ове годинс, раз.матранс су мере за стабилизацију прнвредс, a на основу Закључака Председништва ЦК СКЈ н Председннштва СФРЈ са седнпца одржаних у току новембра прошле годмпе. На основу уочених слабости, пропуста и недостатака, као и npoucibciuix пос.геднца којс бн моглс настати, предложени су правш! дсловања за прсвазнлажсњс таквог стања. Услови прпвре6ивап>а у ирошлој годнии захтевалп су од нас да на сви.м нивопма Савсза комуннста. синдпката, upгана управл>ан>а, врло често днскутује.мо. тражимо најадекваишја рсшед.а п допосимо закључкс п задаткс како би проилс.мс, било оне унутрашње или спољашље природс. што успешнијс рсшили. Једап број тих закл.учака join увск није ре алнзован, па јс на овој ссдни ци рдлучено да сс првепствсчо таквн закључцн спроведу, а тек онда доносе новн. У уводном пзлагаљу којс је поднсо члач прсдседнкшгва Akluiohc конференц.чје СК. Ми хајло Атанацковић, је пзмеђу осталог рекао: „Закључци донстп ла Председипштву ЦК СКЈ U Предссдншптву СФРЈ то лико су јаспн да расправа о сложеннм пробле.ми.ма оорбс за стабплпзацију у нашој рал пој оргалнзацпји треба да се ззвршм на реализацнјп Програ.ма акллја основнпх оргаппзација СК. а ле доношење.м 1IOBHX закључака". Y дал.ем го ку излагаша кажс се: ,Ми смо иа Конфсренцијн СК од 28. јуна 1979. годпнс разматралн положај наите раднс организације v отежали.м условима прпвређнваља. када смо допелп и одређеис закључкс који могу битл актуелни и после данашље расправс на ову тсму, јер сви од љих нису спроведснн у ционс копферснипјс спндиката. Постнгнути рсзултати посло ваи>а у протеклој годинп гово рс да комуннсп! п свл осталн радлн људи морају join дослед пије да раде на спровођсњу до говорсннх акиија деловаља за даље јачатБе матерлјалне оснивс. Ова акннја мора бити још шпра како бн обгхватпла свс ООСК и све ООУР.' Посебан акценат у програму усвојепих мсра за стабнлпзацију прнвреде стављен јс на акцпју штедље. на доследЕшје.м лзвршавању свпх закључака ко јл се одиосе на штедњу као једиог од најконкретпнјпх допрллоса стабилнзацијп нашс радпс органпзаппјс. Ко.мунистл као авангардни део радшгчке класе, као водећа ндејна снага пашег друштва и.мају задатак да организовало.м ишроком политичком актнвношћу мобилпшу сваког радлика на спровоћење овнх закључака. Иако смо у прошлој годпни остварили повећан раст продуктивностп, као комунистп, обавсзии с.мо п у овоЈ годпнп да се још впшс ангажује.мо н join вишс утичемо на радне људе снагом примера на коришћењу уЕцтраипБлх резсрви. Морамо још строжије разграннчнти рал п дисцпплппу од нсрада и неднсинпллне, и изнаћл могућностл за ствараљс вреднова;ва н награБнвања рада. Мора.мо повестл одлучну борбу протпв опих који се декларишу за вс hy одговорност п продуктнвпост рада, а практпчно нс извршавају својс радне задатке. Ангажованим односом, самокоитролом п ллчном и колектпвно.м одговорношћу морамо се боритн против свих онпх који толеришу пропусте. Изузетно значајап, сталан и свакодневнн задатак јс бнтка у основннм организацпјама у дружсног рада са ралннм заједнипама за даље подпзаље продуктнвностл рала, бољс ко рншћеље капаиитста у цслини јср то представља битан фактор у развоју друштвсно-економских односа п чнли највсћл допринос стабилизацијн привредс. На крају \ водпог нзлагаша речено је: „Како стабилпзацл ја нпје процсс који се заврша ва у једној годлнп, већ представља решење једног opoja пробле.ма дргштвено-економскот развоја на дужп временски пс рнод, io је потребно сталио ангажоваље н програмираЕБе нз доношељу правих мсра којс до приносе стабилпзацији. Полазе lin од цнЈБева и задатака. као заједличкс обавезе свих друштвено-полптичких органнзација, самоуправних оргаиа, члалова СК, слндпката, делсгата н делеганија, као п свих субјективних спага. потребпо је ла ову годину што рационалннје иско ристтЕМО, а да планирање постане саставпк део свакоднсвне самоуправне, друштвене, политичке и стоучне актпвно стп". У дискуспјама којс су вође не послс овог излагања прпхваћснн су и потврђенп оваквн ставовп. ТЕАЕГРАМ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБАИКЕ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ Драги друже Тито’ Ми, чланови Акционе конференције Савеза комуниста и Синдиката, окупљени на заједничкој седници на којој смо разматрали Програм стабилизационих мера наше радне организације, обећавамо Ти да ћемо све закључке које смо на Конференцији усвојили у потпуности спровести. Зато Ти желимо брзо оздрављење и да нас још дуго и дуго година водиш за добробнт свих народа и народности наше земље. Твоје храбро држање после операције све нас охрабрује и даје нам подстреке за извршавање свих задатака који стоје пред нама. 25. I 1980. г. УЧЕСНИИИ ЗАЈЕДНИЧКЕ П a р а ћ и н СЕДНИЦЕ АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА И СИНДИКАТА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА V ПАРАПИНУ жлвот. Исто тако, закључпл којп третирају ову проблсмати ку упућсни су н од стране Ак- >iiiiifiiiiiiiiiniriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiuifiiiiiiiiiiiiiiiiiiii>iiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiitiiiiiiiiitiinHiiiniiniminflniiii^ СЕБАЊА Y3 јубилеј AYTOMATCKA ПРОИЗВОДЊА СТОЛОВАТИХ ЧАША ШШ РДДНА ПОБЕДА После дужих прлпрема, у петак, 25. јануара ог. извршена је проба „гоплог” краја лиилннје за аутоматску пронзводЕву столоватх чаша на другој вани. Неколнко часова рада линије била су довољна за закључак да је лиинја у технлчком погледу обсзбеНеиа сви.ч хфеђајима којп омогућују жељену технологију пролзводње столоватих чаша. У основној концепцлји линије највећу непознанииу представљао јс фидер пресе за столца. Наи.ме, код савре.меннх линија за дознрање стакла корпсте се платлнскн фндерп, док јс код нас преса ннсталнрана на „обпчном” фидеру. Проба јс показа ла да н са овакви.м, прнстојно регулнсаним флдером и регуларним спроводом капи може да се постигне добар квалитег. па чак и важна предност над употребом илатинског фндера: нема „ожпљка” — трага ножс* ва маказа којп је впдљив ча столцу чашс. Дужи пробни рад почсо је »д понедељка, 28. јануара каза he вероватно да буду обезбеђини л преосталу нроизводни услови (регулацнја тсмпературе, радна снага). Планирано је’ да проба и уходавање пронзвод1вс трају до 1. марта овс годлlie. \С. РистиИ Детаљ са машплс за аутоматску прокзводњу столоватних чаша 14 ДАНА • 3 ИЗБОР ПРВОГ РАДНИЧКОГ САВЕТА Пре тачно 30 гобина, на дан 27. јануара 1950. zod. одржана је свечана Конфсренција за избор Рабничког савета Срнске фабрике стакла, у просторијОЈна. Рабничkoz дома „Тито". Сећања на овај историјски dan у нашој Фабрици освежио нам је записник са ове Конференције, из кога се јасно може сагледати сва важност момента у ко.че јс вобен. У овом броју нашег листа dahe.uo неке iiseode из ■ занисника, уз огромно жаљење што у архивираном матсpuja-iy не постоји и реферат кога јс иа Конференцији иоднео председник Синбикалнс побружнице CTEBAR КОСТИћ, а у коме сс говорило о значају и забаци.ча Pad ничког савета. Свечамој конференцији су присуствовали ЖАРК0 ПАУНКОВИП. члан Обласног odoopa за област Крагујевачку и МИЛАН СТОЈКОВИП, tipedcedniiK Среског син дикалног eeha. Радно npcdcedHtitareo су сачињавали THХОМИР ЈОВАНОВИћ, који je и npedcedaeao конферснцијо.ч, СПАСА НИКОЛИћ, ДРАГИ МИТИБ. ЉУБА ЕОРБЕВНћ u ЈОЗЕФ ПАП. Дневни рсд је био: Рсферат о значају u задаци.ча PaduiMKOi сааета. дискусија no реферату и избор чланова Првог пробног PadniatKOi савета. После nodHOiueiba реферата и избора Kandtidaipioue it изборне комисије, како се из записника eudu, прешло се на ducKycujy. Ево шта је о то.ие записало: „Plod другом тачком бневног peda zoeopno je dpyz МИКА УРОШЕВИБ, биректор прсбузеБа која. je у dera- .biLua изложио забатке и цпљеос радничког савета и наглашава da noped многих забатака PadnunKii савет мора najeianc да посвети пажњу узбизању стручних Kadpoea, као и бризи о љубима и залагању за извршење планских 3adaraKa у предузећу. Друг НИКОЛА ЈОВАНОВИЋ сс критички осврнуо на docadauubu pad ynpaee npedyscha u њене nponyeve и зато c.uarpa da he Рабнлчки савет y многоме побољшати pad. Друг СПАСА НИКОЛИН у сао.чс пзлагању пзноси da је потребно оформити Рабнички савет због разних пропуста које су имали у npedy3ehy, а нарочито no nuraiby padne дисциплине u зато позиоа 6ydyhu Рабнички савет da tie 6yde само на nanupy, eeh da се активно заложи за отклањање свпх пропуста и на крају апелује ^на све присутне да се дисциплина у npedysehy nonpaeu. Пошто je KajidtidatpioHa комисија нрочптала пребложене канбидате и изборна комисаја се повукла da припреми гласачке лчстићс, дискусија се наставила. .Датим сс ducKycuja наставља и јавио се ЉУБА БОР15ЕВИБ, који измећу осталога побвлачи da се бирање.ч рабничког савета ствара joiu eeha бемократизација управљања npuepedoM и да оваквих прпмера нема ни у jedHoj социјалистичкој зе.мљп, па ни у Собјетском саесзу. На крају опомиње^ пр^ложене Kaiidtidare da се свеcpdno заложе у спровоБењу повереног забатка. На крају je doono реч ЖАРКО ПАУНКОВИБ којн побвлачи da 6ydyhe.\i Рабничком савету ceti dpyioeu у npedysehy треба da пруже пуну nodptuKy и nodenanu da овакву облуку могла je da бонесе само зе.иља која стојп иа npiiutpmu.ua Марксиз.иа-Лењиниз.ча, ti da нашу зе.иљу никаквс клевстс nehc скрснути, са тог пута." У први Раднички савет изабрани су: ХАЏИБ ДУШАН. РАДЕНКОВИБ ЛАЗАР. БОКИБ ПУШАН, УРОШЕВИБ МАХАЈЛО, МИЛУТИНОВИБ СТАНИМИР, САЛЕТЛ ЕДА, uni. ВЕЛИЦКИ ЈОВАН, ВАСИБ МИЛАН, МИЛОШЕВИБ МИЛОЈКО, СТЕФАНОВИБ ДРАГОСЛАВ. СТАНКОВИБ АДАМ. МАРКОВИБ СТОЈАН, СТЕФАНОВИБ TIETAP. МАГЛИБ ДАМ1АН. МЕЦИЛОШЕК ВОЈТЕХ. ЈОВЛНОВИБ НИКОЛА. МИЉКОВИБ МИХАЈЛО. ПОСТРАЖИН ИВАН, БОРБЕВИБ ДУШАН. ГЛИГОРИЈЕВИБ СТАНКО. КОСТИБ СТЕВАН. СТЕФАНОВИБ АЛЕКСА1Т ДАР. ПОДЛЕСНИК ДУШАНКА. МИЛОШЕВИБ СОФИЈА. РИСТИБ ЗОРА, РАКИБ ОЛГА. АНДРНЈЕВИБ СТАНОЈЛО. ОБРАДОВИБ МИЛИНКО, ХУДИ АЛОЈЗ. НИКОЛИБ СПАСА. ПОЛАК ЕРНЕСТ. МИЛЕТИБ ДОБРИВОЈЕ, МИЛИБЕВИБ ЖИВОТА, БОРБЕВИБ ЉУБА. БОРЗОШ МИОДРАГ. МАТЕЈИБ ДРАГИ, ДОЗЕТ ЛАЗАР, СТАНОЈЕВИБ ЖИКА. ПАВЛОВИБ СТАНКО, ЈОВАНОВИБ ТИХОМИР, БОКИБ ДРАГИША. АРАНБЕЛОВИБ МИОДРАГ. ВАЈ7 ВИКТОР, МИЛАНКОВИБ ВИДОЈКО. МИТРОВИБ БОЖИДАР U ПАП ЈОЗЕФ. Укупно 47 чланова. I

30. JAHYAP 1980. • БРОЈ 149* НАШЕ СТАКЛО • НАШЕ СТАКЛО OOYP „МАШИНСКО ТРГОВАЧКО СТАКДО” ИНТЕРВЈУ ПРЕДЛНИМ РАДОМ ДО РЕЗУЛТАТА усПЕШАН СТАРТ ДРУГЕ ВАНЕ ф Интервју са новоизабранпм председником Радничког савета НОВИЦОМ ЈОЦИБЕМ, стројостакларом у OOYP „Амбалажно стакло” — Пред овим сазивом Радничког савста, како с.мо то всћ внпјс пута нагласили, налазе се крупни и историјски задацп. Шта Ви, као председннк, мистпггс о реалпзацнји nix задатака? — Всћ су добро познате чпњеннне да пред овим Радннчклм саветом стоје крупнп и значајни задаии, како у повсћан»у постојећс пропзводље и продуктквности рада, тако и у проширењу производних капашггета, односно реализацпји започетих инвстниија. Радови на појединим капацитетнма већ су у току, — ових дана управо очекујемо да почне са радо.м један од нових капашпста — лннија за аутоматску ттроизводн,у столоватих чаша. Већ у марту месецу треба да почне изграднл и 200 т/дан пећи, у чијој ће хали бити монтиране најмодерније машине ц уређајл у производњи амбалажног стакла. Истовремено у великој мери бнће гсобољшанп и услови рада радннка. СА ГРАДИЛИШТА 02, 03 ... ОЧЕКУЈЕ СЕ НАСЕА8АК ВА Сви су тгзгледн да he се током нареднс нсдсље наставити радови прекинути услед великих снежних падавина. Једна група радкика ГП „Градитељ” je већ на терену и отпочела je са чншћење.м снега и зе.мље која_ се обурвала иа постављену арматуру, те уколико не будс новлх падавина и темпсратура буде на садаппнс.м нквоу, радовн ћс сс наставити. За разлику од извовача грађевинсклх радова, комс вре.менскс прилике у јачуару кису погодогалс, извођач челичних конструкција „Гбша” из С.медерсзсг.с Паланке, је почетко.м јануара лалслрао у производњу део челичне канструкције за халу пећи. Ову фнрму с.мо посстили 23. јануара и на основу онога што смо на лину места видели у љиховим производнпм халама, сматра.мо да he оки своју обавезу према инвсстотору нзвршити конкретио и на. време, што је од битног утицаја на крајњи рок завр шетка нзградњс објекта 02, 03. М. Ивановнћ, Морам овом прнликом да истакне.м да су на.м свн ови капаннтети преко потребни. мада с.мо са реализацијом некпх у закашњењу. Сва ова срсдства (од око 8 милнјарди ст. дин). обезбеђеиа су на нсколико начина — добар део дала је Рспублика Србија, један дсо обезбедила јс сама Фабрика, затим средства пословних банака. наших купаца, а од скора и колективног осзиурања свих нашнх радннка прско Заједннцс осигураша .Дунав". Очскујем да ћс.мо залагањсм свих нас у Фабрици, а нарочи* то стручног кадра на реалнзалији ове изградњс, као и касније радника који ће радитн на тим нови-м капацитетнма, повећати пронзводњу и продукпгвност, а самим тим и личнн стандард наших радннка. Свп мм, новоизабрани члано* ви Радннчког савета срећни смо што he се неки од ових задатака реалнзоватн баш у го дини када прославл»а.мо 30 голпна самоуправљања у нашој радној организаднји. — Вј< сте, друже Јопићу, раднпк у пропзводњи OOYP ,Амбалажно стакло", која се у задње врсмс суочава са велнким пролзводнп.м проблемима, всhint но остале OOYP. Како Ви вндите решење тјгх проблема, бар оних субјектнвне природе? — Као радннк П OOYP мислим да нам ово ннје ттрвн пут да се оусрећемо са тешкоћама које данас имамо — недостатак сировина, репроматеријала, го рива, као и ииска продајна иена „аших производа. Сви ми сносимо последлие опаквог стан>а, за које су по мом мишљен»у крнвн и произвођачи сировнна и превозншш, а делимично и ми сами. Што се шче набавних цена материјала за производњу а.мбалажног сгакла, навео бих само прнмер мазута, којн је у неколнко махова поскупљивао, па и увећавао трошкове ове OOYP, само по тој ставни за преко 4 милија-рде ст. днн. Слична ситуација била је н са другим сировинама и амбалажом за паковање. Но, и порсд свих т»х тешкоћа мн смо плашорани износ од 57,8 .мнлијардп ст. дин. за 1979. год. остварн.ти са 59,6 .милнјарди ст. динара. Смаљилл смо застоје за 2,5%, шкарт за 5,5%, а ипак пословалк са губптком. Радили с.мо добро, алн мислим да можемо п боље. Трудићемо се да бољп.м залагањем на радбм месту будемо још бољи у овој години. To се нарочнто односи на смањењс шкарта, тамо тде је у прошлој годинн још био внсок, на смањење застоја, с.мањење тежине боца, noeehaite брзнна и сл. Поред тога, очекујем да ће и спољнн услови бнти побољшани лнберализаиијо.м - иена наших пропз вода за алкохолна н бсзалкохолна пића. Како рекосмо, прсд нама су всликм задаии п морамо сс заложиш да својим радо.м н понашањем, како радника у производњн, тако и руководства, дођемо до још бољлх резултата. Y свим овим настојањи.ма чланови Савеза ко.муниста морају да предл>аче. Д. М. ИЗ „ГДАСНИКА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ” Y Осковној органлзацији за машзгнску промзводњу трговач ког стакла крајем прошлс и почетком овс годјпјс обављсн је ремонт лруте ване, којом прилнко.м јс извршско и из.ме штање комплстнс пронзводне лнгаџе A — 2 н постављаље лн није за аутоматску израду столоватних чаша. По плахгу извођача ремонтје требало да будс обављеп до 15. јаиуара, али је лзванрсднкм злагањем радника који cv вр1Ш1ЛИ ремоагговаље Л — 2 мацпте, она пуигтена у пролзвод wy три даиа’ пре предвиђеног рока. Одмах по пуштаљу у рад ма шпна је дала добру производњу, али се због недостатка кар тонске амбалаже роба лагеровала у ттогону, штојеимало за последлцу и повећани полом ix> тових производа. Паралелно са ремонтом друOOYP „PY4HO ТРГОВАЧКО СТАКЛО” УСКОРО НОВА ЛОНЧАНА ПЕЋ Y погону за ручну производн»у трговачкот стакла, већ десстак годлна уназад егзиспфала је такозвана „Мурано" neh. Најпре јс била лзграђена за топљсље узорака и била је врло скромног капацитста. Могла је да прими само два елипсаста лоица затгрелппге од по 140 кгр. стакла по дану. В<ременом се указчгвала потреба за њено rrpoiiiirpeibe. Вршено је некоспгко реконструкinija, а све у цил»у nonehaita капашггета. Све реконструкције изведене су у сопственој реЖЈТЈН. Уназац неколигко година ова пећ је раднла са два вслжса локца, односно била је запоссдтута са два стакларска радзс-пшгга. Због све всћсг захтева тржтппта за квалнтетнијнм ге вакс, извршсн је и ремонт „Гион” машине на којој се врши дорада — сечснл и брушестакленим производи-ма, нарочито .дгберфанг" производа, стру^гно руководство I OOYP затражило је од Радне заједницс „Развој" да ову пећ повећа тако да може да прими три лонца и то два пречника — 1100 м. и 1000 хшлимстара. Збот огромне .могућности рада пећи на бутан гас без рекуперације, односно без делимп« чног искорЈгшћсња отпалне топлоте, радшпл! „Развоја” прпcryraiCTii оу конструкцнји једне irone пећи са три лонца, која ће по лзгледу и опреми бити једна нова лотаана пећ и скоро ип једнм.м елементом неће потсећатп на стару .Муранку”. Тедјгно зајеоничко са њом бићс што јс горнво н дзлјС мешавп* на пропан-бутан гаса. ље столовапгх чаша пронзасдеиих аутоматским путем. Б. Перлћ Нова пећ he сс по облику разликовати од ових досад лзграbeinrx у Фабриии. ИзградиЋе се коршићењсм иелокупног ватросталног маторијала са лагера. За искоришћењс отпаднс топлотс употребп ће се једна половина старог рекуператора са IV ване, а за ложење резервна опрема која годЈшама стоји у магацнну неупотребљена. Изградњу ове наше пећн нзводе радне прупс за ремонте id OOYP „Техкичкн послови". Због брзнме остварења овог подухвата пећ је скоро тта-ра« лелно цртана п грађена. При изради пројекта ове лончане пећи коршпћено је богато искусгво радника оделења за пећп у Развојном сектору, као и радно искуство радника н н»ихоBirx непосредних руководилаца који cv учествовали пр<< монтажи пећп. Огра-ннчавајући фактор прп конструкшгји и реализацији Giro је нсдостатак одговарајуће опреме п ватросталннх материјала, за коју је потребно време од шсст до девет месеци, да се пртгбави нз увоза, алн и знатна девизна средства. За огтое.мањс дела за мерсњс тсмпературе и осхггурање металног рекуператнЈра од прегревања аутоматско оделсње OOYP-a „ТехнЈПгкн послови** комттлепгоаће огп>е\п/ са до.маћсг тпжштгта. Пообно топпхлве на лончалој пећи боој 3 очскује сс око десетог Фсбруара. Б. Спасић ОМЛАДИНСКИ KYTAK Нове тенденцијеу производњи стакла НА НОВИМ АКЦИЈАМА • Индустријско обликовање — основ будућег развоја ручне производње стакла Акционп одбор омладлнскс радне бригаде „Стаклару JY" одржао јс у петак, 11. јануара састанак у фабршш сгакла у Храстнику. Поред омладинаца их наше Фабрнке састанку су присусТвовалл ц омладинпи из фабрика стакла из Страже, Рогашкс Слатнне Самобора, Пу ле, Хрпеља и Стовекске Бистрипе. На оастанку cv били и нредсеаницн синдикалних орга цпзацкја по.менутих фабрика. Главога тема разговора биојс договор око органлзовања Ом ладинске радне брнгадс „Стак лари JY” и слање псте на јсдну од савезнзгх ралнлх акција 1980. годЈше. Начелно је прихваћен став да се формзгра ом ладикска радна бригада која бп ишла на Савсзиу радну ак нију ,Луто— пут Братство — Јединство”. Оргаиизатор овс брнгаде по евој прилшт биће Омладлнска организација Српскс фабрихе стакла у Параћшгу. На састанку јс разматран п језвсш тај са прошлогодншње panic акције и при томе је било дос та речи о непрштрсмаљу брнга дира за акцију, као и о не во ђен»у рачуна прп нзбору брига дира да то стварно буде најбо љи омладинцп. Захсзет је став да се омладЈп-гад п.тн омладнн ка морају прво доказати радним акшцама које органпзује сама радна организаппја, па тск тада, као проверен п лобар брнтадир може постатн брнгадлр омладннске раднс бригаде „Стаклари JY”. На следсћем сасганку Ахцн ојгог одбора, који ће се одржа ти средино.м фебруара ове године, у Сомбору, коначно he се усагласити ставовн и донети одговарајуће охлуке у вези сла н»а брпгде на Савезну радну ак цију. Б. Перић нологије, нова са Запада праћена је са закашњење.м од 5 па и 8 годлна, а плаћена је веома скупо, недостатак сгручних кадрова п слично. Проблемагика ручне произвоцн»е стакла, може' се, по речима друга Ткавца, поделити у гри дела, од чијег целовнтог решаван>а зависи будућност ове производње: — неопходно увођење савремене технолошје за добијан.с квалзггетне стаклсне масе, н>ена прерада и дорада, са посебН1Ш аспектом на штедњу енергије, — боља организанија пндустријског днзајна, као саставног дела маркетинга, — стручно образованл квалификованих калрова — које .мора за.менити досадашњи начин ггриучаваља — попун>ава»>е радјпк мсста виоокостручни.м радшшима и омогућавање вишег образовања дизајнера. који су на гвој засновани, већ Једногласно је бипо мишље представљају значајан фактор ње присутних, да је нндустрију снабдеванд' домаћих и стра- ско обликовање основ будућег них тржишта. развоја ручне производње стаОпште удружењс рудниха и нндустрије не.метала Југославије организовало Је 8. новембра на Скопско.м сајму, у оквиру привредне манифестације .дМетали-неметали”, „Округли сто” о савременим тенденција.ма н перслектива.ма развоја ручне производљс стакла. Том прилнком уводно излагање Је поднео ЛАДИСЛАВ ТКАВЦ, директор стакларске школе у Рогашкој Слатпни. Ови веома корнсни разговорн, воћени управо у време припрема за следећи средљорочнп плап, треба да допринесу да произвођачи стакла размотре сазнања о саврсменнм тенденцијама, као и о мерама коЈе би доприпеле потпуПОСЛЕ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ ФАБРИКЕ нијем ттрилагоћаваљу ручне производ1вс стакла могућностима пропзводње □ потребама тржшпта. ------------- —------------------------- Јутославија има ручну пронзводњу ДВАДЕСЕТА ООСК Y оквпру новс реорганпзацпје рада у Фабрици, од 1. јануара ове голше почеле су са радом нова ООУР „СЕС-Промет" и рална заједнлна „Еконо.мско- ■фпианспјски послови". Са овим с\г истоврсмено створсни услови н за форнмрањс друттвено- •полмтггчких оргзшсзација у оbilm срединамх Обзнром да OOYP „СФС-Промет" делује умесго бивше Радпе заједгаше .Камероијално- •економскп пословмГ’ којој су се прикључллп још неки дело вп Фзбркке, то је у овој сре динм осталз п дхге’да лелује VIT ООСК, у жојој су обављенл »зборп за новп секретаријат у ггредвкђс1:ом року хојн је важио за све основне организашгје у Оггшппш. Y новофор.млраној Радној заједнпци „Ekohoaicko финансиј* ски послови" обављене су припреме за формлрањс друнгтвсно-патитичких органнзацнја. Већ је формпрана органнзахп<- ја Савеза кохгуниста, која је одржала н сзој предизборнп саставак п за секрегара предложлла Радована Петровића. Y току је и фор.хпграље основне органпзације синдиката, где бп требало да делују две сннднкалне ггодружнице. Истовремено се испитују п усгови за форхшрање организацнје Савеза социјалистачке омладнне у овој средЈгнк. Н. Гу1вевнћ савре.мени.м развпјену стакла за широку потрошњу са дугом традицијо.м. Око десетак фабрика са вшие хиљада запослених пронзводи ову врсту стакПоред тога што задовол>ава домаће потребе, ова производн>а је намењена и нзвозу и прсдставља значајну ставку у платном билансу земље. Y последње време у свету је забележено јачање ауто.матске произ* водње, па стога и капашгтета је најчешће препуштен личнпм оценама трговине, а изложбе добро обликованих предмета су ретке. Поред тога, радни услови у појеситим стакларама су вео.ма тешкл, што одбија младе кадрове да се опредељу* ју за ова занимања. Представник „Кристала" пз Самобора је истакао да, порад убрзаног развоја и побољшања кадровске структуре. много више .мора да се учини у области договара»>а произвођача стакла. нарочито приликом иаступа у иностранству. јер се скоро редовно дешава да су сви произвођачи у исто вре.ме на нстом тржииггу и са истим произво дима. На крају разговора закључе* но је да се организује посебно стручно саветовање на ко.ме би учествовали п стричн»аци из инпстпангтва. Koie би доп« ринело па се наши произвођачп vno3Haiv са светским постигнућима у овој пооизвопжи и ппоHabv најалекватније ппавце до маће ручнс произволж стакла. Ручна производња стакла ко кла за широку потрошњу. ја се некада сврставала у yxierничке занате, запала је у кри- ааиас постоје службе облико зу — констатовано је у разго- ватва производа, али су резулворнма. Узорпи оваквом стаљу тати још увек скромни. Разлолеже у неадекватном положају зи томе леже v чпљеници да овпх проигавођача, али је сва- су кадрови који се баве обликако много вгппе узрочника су- ковањем још увек недовољнн и бјективне прпроле, као пгто су неадекватно повезани са мар стари концепти производње, ус- кетпгнгом. Исто тако нови пропорено гтраћење нове техноло нзвоа се не уводи на гржишnije, недостатак сопствене тех- те системски н схшшљено, већ Y многим напшм фабрикама УРЕБУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УРЕДНИК ДОБРИЛА МИЛЕТИБ 14 ДАНА • 4

ПРИВРЕДА«ГРАДСКА ХРОНИКА 30. JAHYAP 1980. • БРОЈ 149 ПАРАНИНКА ПРОШИРУЈЕ КАПАЦИТЕТЕ НОВД УЛДГАЊД У РДЗВОЈ ■ АДАПТАЦИЈА ПОСТОЈЕБИХ ПРОИЗВОДНИХ ХАЛА И НАБАВКА НОВЕ ОПРЕМЕ ОМОГУБИБЕ ОБОГАБИВАЊЕ ПОСТОЈЕБЕГ АСОРТИМАНА Y Фабрици бо.мбона, ратлука и жвакаћих гу.ма „Параћин ка” у Параћину интензивно се ради* на прштреми реализације друте фазе инвестиционог про грама што је и предвнђено средњорочним програмом развоја 1976. — 80. године. Овим програмом не предвиђа се из град!ва нових хала н пословних просторија, изузев трафо станице, већ адаптација постојеhux производних хала и пабав- :;К^1.нове опреме. ' "Видојкб Арсић, дпректор „Параћинке” верује да ће, уко лико се не закасни са добијањем девизних средстава за увоз нове опреме, ова инвести ција бити реализована до кра ја ове године. Око 10 милмона динара, од 70 колико јс плани рано бићс утрошено за адапттацију а остало за нову опрему за пронзводљу жвакаћих гу.ма, и обогаћивање постојеher асорти.мана свих својих производа. Увођење.м нових линија, прошириће се досадашњи асортиман оријенталннх производа, нзвршиће се оплемењивање по стојећег асортимана ћетен алве, желеа, ратлука и других производа на бази фондана и марципана уз додатак какаоа, лсшника, оадема итд. Даће се и неколнко производа жвакаћпх гума којих данас нема на југословенском тржишту. Ово.м приликом набавиће се п нове машине, којс ћс да откпоне уско грло код постојеhe пронзводње жвакаћнх гума, лилихипа „Кођак" п обланди. Реализацијом ове инвестнције укупан приход треба да се повећа за око 200 милиона динара, да се запосли 200 нових радника, обезбеда повољан лласман постојећих производа, бол>е коришћење постојећих капацитета, а тржишту he ова радна организацнја пружити већи асорти.ман пронзвода. После тога he „Параћинка” бпти спремна да повећа извоз својих производа. а у току је обрада тежишта са спољнотрговинским организацнјама. Поред тога што интензивно раде на реализацијн овс инвестиције у „Параћннкл” су ангажовани око израде средњорочног плана развоја за 1981 — 1985 годину. Припре.мс за из раду овог плана врше се заједно са једним ннститутом који ће на бази будућег истраживања тржишта предложити оријеитацију фабрике у даљс.м развоју, водећн рачуна да се не дуплирају земљи. Иначе, ова радна организација је 1979. годину завршпла врло успешно. Произвела је 2.400 тона производа у вредности од око 150 дшлиона динара, остварнла лпчни доходак у просеку преко 6 000 по радннку, а очекују око 10 милиона динара у фондовима по завршном рачуиу за прошлу годину. - Недавно су у овој радној организацијн засновали радни однос 20 радника, повратника из лностранства, који су удружили рад и средства, а радн се на томе да сс у овој годпнп 14 ДАНА ® 5 капацптети у прихш још 30 таквих радника л 7 приправника. Сам старт у овој години био је изванредан. План продаје за јануар месец реалпзован је већ само за 15 дана, тако да је всћ сада јасно да је потребна допунска радна снага, због великс потражње производа. Изванредни пословнп резултатн које ова радна органнзација бележи последљих година јасно говоре да је добра производна оријентација један од битних предуслова за добро пословаље у привредн. М. Живковнћ ПРОЧИТАЈТЕ ЗААТНА ПРАВИАА ЗА СИГУРАН РАД • Шта и како не треба радити! Све до сада извршена истраживања показала су да до повреда на раду, професионалних и обол»ен>а која се јављају у процесу рада, долазе због непопгговања норматива и мера заштнте на раду и да је у претежном делу узрок повређивања — човек — односно његово неправилно п неодговорно понашање на послу. Такођс је утврђено да поред постојећнх услова за рад, здрав п сигуран рад зависи умногоме од тога шта и како треба, односно нс треба раднтн и понашати се на послу, о чему јс овдс реч. ШТА ТРЕБА ЗНАТИ He сметнк нн једног тренутка с ума да се само у безбедним и по здравље безопасним условима рада човек .може макснмално заложити на раду и постнћп „ајвећн могући учинак. Нс понашај се на раду немарно и онако како мисЛ1Ш1 да ти највпше одговара, већ настој да својим понашаљем доггринесеш бољем остваривању заједиичклх производних задатака и чувању свог телесног и здравственог интегритета. He буди у заблуди да је радна дисштлива, која се на послу од тебс тражн, пзраз нечије самовоље пли жељс да докаже своју супсрнорност. Она не тежн за спутавањем твоје личности и пред ставља свестан однос према радним задацпма и понашаљу према захтевтша процеса рада, а самнм тим она јс основни фактор сигурносп1 на раду и предуслов јс за смањење повреда и професноналних обољења, као и за постизање већс продуктнвности рада. He упознаш ли се са свн.м опасносгима п штетностн.ма којима се излажеш у току рада, као и са мерама и срсд ствима заштите, никада нсhem остваритп потребну сигурност на раду. Ннје без значаја ни по теби лично ни по радну органнзацпју — висок степен сигурностп на раду, јер је сигуран рад преоуслов за остваривањс веће пропзводље и већег дохотка. (Наставићо се) Гојко Боројевпћ у неколико pegoba АКЦИЈА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ Y месшш заједницама на територији наше општиие за потребе цивилне заптгге прнкупљају се одређенн подацн. Грађани треба да пруже помоћ радним групама које су за то задужене, да се нс * устручавају да дају податкс Ji да ni подаии буду тачнп. " ФАБРИКА Y ИЗГРАДЊИ Лошп временскн условн последњих месец дана обгставили су радовс на монтнрању нових производннх хала за производн»у бетонских електро стубова и алучеличних ужади' чији јс пнвсстнтор „Будућност”. Хала где ће сс производкти бетонскл стубови је постављена, а прсдстоји облаган>е зидова са унутрагшве I странс н радови на нпсталацији. И друга хала, у којој треба да буде пресељен погон из Поповца, јс такође монтирана. V склопу овнх објеката урађена јс трафостаница и бетоњерка. Опрема за ову фабрику трсба да будс испоручена до краја марта, а пре.ма садашњој динамицп rpajjbe планира се да нови погони почну са радом у току јула. Како смо сазнали од Браннслава Белпћа, реферснта плана и аналнзе, ова радна организација је у прошлој годјгни произвела 2054 топа алучеличних ужадн чиме је пребачен план за 14 одсто, а сва производена роба је it реалнзована на тржпшту. РАДЕ НОВА САВЕТОВАЛИШТА Y оквпру Интернистичке службс параћинске болннце од прс извесног вре.мена раде субспецијалистичке а.мбуланте и то реуматолошка, гастроенсролошка и саветовалиште за дијабетис. Како смо сазналн од доцента доктора Миодшра Ристнћа, ускоро трсба да почне са радом саветовалиште за хлпертензију — повишенп крвни притнсак, а планирано је u отварање саветовалишта за исхрану-днјететнку становништва. О распореду рада ових саветовалишта грађа нп ће моћп да се обавесте у Интернистичкој служби параћинске болнице. М. ЖшЈКовнђ Обука за противпожарИЗ ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАПОШЉАВАЊА Ну заштиту, саставни део ОНО ПРЕНВАЛИФИНДЦИ10М ДО1ГОСЛА ® Y прошлој години 346 лица стручно оспосоољено или преквалификовано Y току прошле године Основна заједннца запошљаваља у сарадњи са организашгја.ма уд руженог рада организовала је внше курссва v трајању од 3 до 6 месеци радн стручног оспособљавања нлп преквалификацпје. Обуку похађала лица са евиденције незапослепих, a то су углавном млађн људпОбуком је бнло обухваћено 346 незапосленнх а од тога 133 жена. За потребе ГП „13. октобар” оспособљено је 62 лица за раз на грађевивска занимања. Y цн љу формирања П смсне за одељење конфекдије V Мндустријц вуненпх тканпна оспособљсно је 100 жена и 20 мушкараца. Српска фабрика стакла имала је потрсбс за стаклограверп ма и радницпма других стаклар ских струка, па су организована четири курса за 136 полазлика, од тога 33 жепе. Трговин ско предузеће .ДИу.маднја'* тра жило је 23 обућара од којих 11 жена. Свн полазници су са успехом завршили обуку и примљени, односно засновалц стални радни однос. За органпзовањс стру чног оспособљаважа Осповна заједница је утрошнла 68.000,000 старнх динара, а исто толико и радне организације. Ова основна заједннца насто jahe да v току ове годлне ову активност појача. како би прп вредп обезбедила потребнс кад рове, као и радна места лшшма која д\то чекају на запосле н»е. Д. Г. Y РОБНОЈ KYHH „БЕОГРАД СУПЕРМАРКЕТ ОТВОРИО ВРАТА 9 Нова инвестиција од 3,5 милијарди старих динара донела је нови продајни магацински простор преко 2.000 квадратних метара • Y супермаркету све је подређено купцу Обслежавајући дссетогодигпњицу рада робне куће „Београд”, радлп колектнв овог објекта понудио је својнм потрошачима савремен н модерно опремљен трговачкн центар. Y понедељак 28. јануара отворен је нови супер.маркет саграђен као анекс помегптс робне куће. Ова инвестиција, укључујујућн, доградњу супермаркета, повог складншног простора н друштвених просторија, коштаће ову организацију 3,5 мили јарде старих динара. Средсгва су обезбсђела ангажован>ем капнтала саме организације, затим кретид од Инвсст банке и ннтерне банке прсдузећа робних кућа „Београд". Треба такођс напоменути да је у ову инвестицкју ушла и ШТАМПАРИЈИ ПРЕТИО ПОЖАР ' ВЕЛИКИХ РАЗМЕРА Y ПРАВИ ЧАС ВИСЦИ © Спремност и ефикасност Професионалне ватрогасне јединице 0 Штета није велика, а узрок пожара аномалија на котлу 0 Обука из противпожарне заштите саставни део општенародне одбране Y котларници Графнчког предузећа „Вук Караџић" 17. јануара после 4 часа, због технпчких аномалија иа котлу нзбио је пожар који је претио да захвати нистерну течног горнва и производне хале, што бн нанело неттроцењнве штете овом угледном колективу параћннске привреде. За са.мо два—ттрн мпнута после обавештења дежурна с.мена Професионалне ватрогасне једшиоде, а након тога н остали ватрогасци бллн су на месту пожара и за кратко вре.ме спре чилп ватрену стихију. Y по.моћ је стигло и Добровољно ватрогасно друштво нз Српске фабуградља клнматнзационих уређаја ко.мплетног система, која треба да будс готова у мају мссецу овс године. Вредно јс помснуж бележећн овај значајан пословни полухват колсктива робнс Kvhe, и то да су грађевинскн радови ма изградњн поменутог објекта били готовн месец дана прсрока и да је све то резултирало ранији.м отварањем овог трговачког центра. Радове је нзвело грађевлнско предузеће „Јединство” из Смсдсревске Паланке. Свечаном отварању новог потрошачког цснтра присуствовали су бројш< ГОСТП И ПОСЛОВГП1 пријахељн. Чнн отваран>а обавио је радник Робнс кућс Muћа Благојевић, пресецањем врп це, који се налазе од првих дана у поменутом колективу. рике стакла, као и ватрогасци из Светозарева. — Захваљујгћи брзој инвер* венцији нашпх ватрогасаца штетс inicy велике, каже директор штампарије Бранко Шћепановпћ. Нисмо радчли у трк с.мене, али ће.мо то надокнадити у току наредннх дана. Тренутно док се не санлра котларница дежурају ватрогасци Професионалне ватрогасне јединице и ватрогасци пз Шта.мпарнје. Повољан мо.менаг је бно „ тај што Штампарија има довол>ан број апарата за гашење који су благовремено активирани. Тако је још једнмм прнмером илусгрована спремност спсте.ма противпожарне заштп« те it н>ена сфлкасност на делу. — Посебно бих исгакао пожрг вовања и храброст дежурне екипе коју су сашлвавали Драгољуб Жлваднновић, Слободан Анћелковић и Михајло Степановић, који су заиста поднели најтежи део интервениијс, каже Бранко Гајић, старешина Професионалне ватрогасне јединице. — Систе.м потивпожарне заштите сваким даном дограђујемо, а до сада обучилн смо велнкл број запослених и грађана пз ове области, што ћс нам н надаље бити важан задатак. Поред сталне обуке радника н грађана, противпожарна заштита he yhn са једннм бројем часова у програ.ме основних школа и усмереног образоваља, a n^iiy пажњу поклонпће.мо и пољопривредницп* .ма у ceocKiLxt месшш заједннцама по шггању обуке противпожарне заштите, каже Гвозцен Јаиковиђ, техннчкп руково дилац ватрогасне јединице. М. Днмптрпјсвнћ

30. ЈАНУАР 1980. • БРОЈ 149 ОСВРТ СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА _________________ • ;___ _____ ПОЉОПРИВРЕДА Y ОВОЈ ГОДИНИ: ИНВЕСТИЦИЈЕ РО „7. ЈУЛ” ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОТИВГРЕЧНОСГИ Зе.иљаттс јс онштедруиссвено добро, увек и у свакој ситуацијц доказана врсдност, која сс моpa ucKoptauhaearu у склаОу са друштвсним потрсбама. А.Ш јс свс чсшћа нојава да сс илодио зе.чљшите претвара у zpahcвинско, да се лајлепшп илацеви и њиве користе за изградњу, и такви.ч нсpanuon(LvuL\t потезима плодно тле ovyhyje, a noљоприврсда сс сели у nochujc ii брдовитијс прсделс. Такоћс смо у ситуацнји да будемо сведоци „старења" ссла, .uiapaipiјс сеоског становншитва у град и стварања старачких домаћинстава. Та земла углавном остајс неискоришћена, или нс у оној .\tcpu која јс потребиа. Њиве, виногради и eohtbatfu бивају препуштени милости п немилости времена, док кукамо како треба повећати noљопривредну производњу. Данас у нашој onuiTiiни у готово ceiLM селима свако rpehe домаИимство има трактор, негде и иишс, а њиве нам опет нсобраћене, јер у односу па површину сигурно смо .\tchy првим земља.ма у свету no броју трактора. И да бп противурсчност била потпуна, нспрекидно Јоооримо о opiawuoeaној производњи, док на индивидуалном ссктору сваки полрпривреднии може да засејс шта xohc и колико xohc, јср признајмо нсма довољнс планскс производ1ис, пла uupaiba нотреба и Moiyhности. 0 томе сс мора v наредном псриобу срсдibopo4HOt развоја вкш<. повести рачуна. Mupoc.tae Димитрцјевић в ПРЕРЛДНИ П ДОРАДНН КАПАЦНТЕТИ. ПЛАНТЛЖНН ВОНЊАК НЛ 20 ХЕКТЛРЛ. СЕРВИСНА РАДИОНИПЛ И ПЛК-ЦЕНТАР. БОЉА МЕХЛНИЗАЦШЛ TO CY ИНВЕСТИЦШЕ Y НЛРЕДНОМ ПЕРИОДУ РО „7. ЈУЛ” Ипвсстпццје у иољоприврслп морају бнтн гслов лаљег удру. живања пол.опрпвредипка, доходовног повсзивснБа, повсћанс прснзвсдњс. односно стварања чврстог лацца од про.чзвођача до тржпшта. Инвсстнинје у пољоприврс* дн, па п лз срсдстава „зсленог плана" бнле cv внше појезнпачнг. препуштсне избору поједннца, за што сс он пре.ма својнм могућности.ма и пнтсресо* ваљу опрсдели, уствари пунп друштвени ннтсрсс нијс на15ен. У нарсдном срсдњорочно.м периоду, и v гсипиг која је пред на.ма снтуацнја v највећој пољопрнвредној организаинји у пашој општинп јс всдрнја, што се тнчс инвсстиција и н»пхових сврсисходностп. До 1985. годннс „7. јул" he плвсстлрати лучк, каже Љубнша Цаннћ, руководилац планског сгктора. Прерадпп ц додаткп капаиптстн о којима је реч лрема садашљнм прсдрачунпма стајали бн 160.000.000.00 дпнара, a управна зграда 5.600.000,00 динара. Плантажнн во)пвак па двадссст хектара површиие засадићс сс v Планп, а улзжсна срсдства изкосила ои 3.200.000 дипара. Прерадни капацнтетн упослиће нову радну снагу План Јтмвеспшнја всћ је почсо ла се ргалпзује, а нска средства механнзацнје су веН пабављена. Значи петогодпшљп развој н улагања у пољопривреду нашс општннс грсба да допесу вов квалптст п ознос у овој важпој прнврсдној граии Израдо.м нови.х прсрадних и дораднлх капаилтста створиће сс условн за упошљаван>е новс раднс снагс свнх квалифлкаппја, :лто јс задатак по.Бопрнвреде у иашсм друштвх;. Треиутно Пољопрпврезна органлзаилја „7. јул" гпошљава 15C радннка. што према могућностл.ма п потребама нп пздалска нлјс опај број запоследпх, а пружиће се могућност пољоприврсднлиима да на својнм миднвлдуалним парцелама гаје лековито и зачнпско биље, зашто посгојс добри условп, и слгуран лласман пропзвода. М. Димнтријсвнћ хроника месних Заједница Рашевнца ЗУБНЛ АМБУЛАНТА Зл којн лан при Злрарствепој станиил у Рашсвгшп бнће отвор*ча и .п-бна амбулзпта, јелиа од првг« у селлма параћинскс опигпгнс. Укгпиа вредност за обезСећсп.е опрс.мс н почсгка рада коигта 180СС0 динара. а срсАства cv обезбсдилп Медпцинскп иентар ..Злравлл", За|с\- пниа Јлравствсног оспп.фММ из Пзраћинл и Меена зајсдгпша 1’л:свнца. Дреновац НОВИ ТЕДЕФОНИ YCKOPO Y току су прсгоаорн Мсснс заједнпис и ПТТ Парзћина ко проширквана телсфонскс иептролс са 25 на 160 бројевд. Всроватно Bvh у ов-»ј годннп Дрсиовчаии ћс пчцти новс тслсфонскс апарате. Мпладнн Јевтиђ Снкирнца НОВА ЛАБОРАТОРИЈА О-исаапно у Сккирнци у окжиру Злравстпсис а.мбуланте рааи и лаборгторкја. v коју је уложено око S мклиока старнк зкпара оЗсзбе bcHit зајсднкчкмм снагама СНЈ-а за зарлвствско ocnrypaifcc н Мсснс зсјсд1>1:це. Мтигтанн Сикирнцс сада имају комплеткнЈу ззрааствсну yaoiy у селу. Словаљуб Јовановпћ у фабрику за прсраду лсковвтог л зачипског бнља, фабрику за пролзвсдњу длгсстлва, фабрику за производњу хранс за жлвоппћс, пак — целтар за поллпрввредне пропзводе, ссрвисну раднонпцу за оправкг машнна, плантажни воћњак. у механлзацију к опрсму, упранну зграду в нзве просторс за магацинс. Укупла врсдлост овлх пнвестннија излосићс 154.330.000,00 динара, којс трсба да сс реали* зуј-у до краја 1955. Шта he се градити ове године Израда пројекта за взградњу фабрике за прераду лсковитог биља л зачлна је у закашњењг, али у току ове годинс требало бп ла сс отпочнс са нзградљо.м овог објекта. Y оквлру тога гралићс сс и другн прсралпн капацвтет о комс се још размишља, којл бл производио наплткс са лековнтим бпл>с.м, и у склопу тога гради he сс и управна зграда у Параћлну. Локацлја за овс објектс нлје одреВсна, посгојс два три предлога, о чему he усксро да сс одПОЧЕЛИ „СУСРЕТИ СЕЛА '80" НАЖОВНИЈЕ ® Прва награда телевизор у колору Двадесет четири села ооре се за назиз најбољег Кратка народна изрека ,злма дуга, а ја немам друга" давно већ не важн за иаше време, поготову у селима name општинс, јер‘„Сусретл села” постају најлепшл и највесслији лруг народу тсжачко.м и по.љоприврсдиом, радш!Ш1ма, bauiLMa, студснтлма л до.маћпца.ма у дугим зимсклм вечсрлма. Весело народно коло сагкано од песмс, игрс, знања н зоброг раслоложсња ол 25. јануара вртеће сс скоро лва мессла на позорннцама сеосклх знаља л још јсдно.м потврдиле народнл талснат певачкн и играчки. Овс годиле у квпз знав.у озговараће сс вз по.бопрпвредс, иивилнс заштптс и познавања друштвенах организанлја (ССО) л фудбалсклх пра впла. Културно забавни програ.мн компонују сс од фолклор нлх игара, рсцлтацпјс драмског монолога, псвачклх л инстру.менталних тачака. Доња Мутннца ДЕЛО ЖИВОТ КРАСИ ,.Нска лсли гоаори” жиеогна јс деоиза Сшплие Мпловапоокћз сту ' дснта »з Доњс Мутпиие, којн јс увск спремап да по.могне. Y Снпншс савгсг »с спавз. Он јс уаск- спрсман да пружи руку опима хојима јс пре« ко потребна. Biuuc пуга је овај младиИ прсточпо крв, ту драгоисну тсчпосг којз предсгзвл»а слкксир жквота. Ciiinuuiiiio гесло јс: туђа naiч.а јс к моја па зато мислим да кпсам нншта учнппо посебно н велико. Мсђутим, тако Пс кажу онп у чкјкм венама crpvjn убризгапа Сииишк* на кра. вс!1 уз хвала поручују да исма вагс за ооо плсмекито лело. са.мо да П.Х јс више. Нска ово будс пример н школз кзко сс градн веднхо ц дсно. Гадивојс ВлсиИ домова културс. V препунлм салама Буљана и Лсбине прошлог петка крснула јс манифестацнја „Сусрегп села 80 ’. Гостп Буљанаиа билк су Главвчани, а Лебннаца, Стубичани. Првс прл редбе показалс су висок ниво Наградс су прл.мамљввс: Прва. колор тслевпзор. друга, upno бслв а трсћа радпо првјсмннк. Оргаллзатори такмичспа су СИЗ културс п OK ССО. Овс годпнс таклшчењс је најмасовннје. Прлјаввло се равно 24 села нз нашс општннс. М. Дшштријевпћ РазЈггранн Главлчапи ... МЕБ¥ НАЈБОЉИ1М V СРБИЈИ Y такмичсму пол>опрнвредт<ха Србнје за високс прккосс у принзвоим* oncoKopoaiun хнбрила кукуруза. внсоко место ita раиг-листи маЈбоип заузслк су Гздос.т«а ЈзпићиЈсвнћ и Миловзн Богданоснћ Нс са.мо у овоЈ, гсћ и ранкјлх годкна поАоарпорелкн пронззп| ачн нз овог пара!нп<ског села калазе сс у самом врху рскордсра у нашоЈ Гст-блнцп Они су «шали пр«ко 120 метричкнх пснтп кукуруза no дс« - тару. СЛВЕТИ СТРУЧЊАКА БУБЕЊЕ B01AHA в МЛАДЕ СЕ ВОНКЕ ПРВИХ ГОДИНА ПО САБЕЊУ MOPAJY ШТО БРЖЕ РАЗВИЈАТИ и ОД ТОГА ЗАВИСИ КОЛИКО RE ПОРАСТИ II КАКВЕ RE СЕ КОРИСТИ ОД ЊИХ ПОСТИЗАТИ При cabcibv воћака стајско bvopirao сс .мора сматрагц оба везнв.м. Исто тако ic корпсно да сс прлмене фосфорла п каллјумова ђубрива, јср сс могу гнетп па довољну avonuv, ол чсгд п завмсл ibuxobo дејство. Младе воћкс.нс могу корисги- ; IN MEMORIAM МИААН МИЛОЕЈВМЋ Послс краИс болести, 15. јануара уз достојне J лочасти caxpaibcn је Ми I лан Милојевић, учсснкк I НОБ-а, члан СКОЈ-а ол 1944. голлне и члан СКЈ ол 1947. голлне. Бно јс предселнлк бив ше поточке општине влше пута. Зати.м на дужлостн директора Млинског прсдузећа у Варва piniy, као п првп прсдсез иик Сељачке радне задруге у Поточцу. Биран је више пута за секретара ОО СКС, лред седника ССРН и других друштвено-политнчклх ор ганизација. Смрт га је затекла на дужности председлнка контролног одбопа СУБНОР-а и члана Скуттштине месне заједиице. тн фосфор io зсмл.пина, као старнјс. Стајско Бубрлво се мз же н заоратл на дублнп ол 60 до 80 см. Препоручује сс да сс то учили чарочито на лакнм II саСВЛМ ПССКОВИТПМ 3CMXHUIтн.ма. V.mccto стајилка, веома :е поголан за заоравање и трест, нарочито који пијс јахо кпсео. Тп.мс се обезбсђгјс отр жавал>е влажностн пссковлтлх и лакл.х земљишта. Азотла ђубрпва лслгјг па.јја* че на pacreibc н родпост воћња ка. Нарочито је повољап утниај ових ђубрива на старије воћке. Њн.х треба, v већлии сл\» чајеве Вубрити готово само азотнкм Вубрлвл.ма. Зашто? Због тога што старнје воћкемо rv корлстптл фосфор нз земљп шта којл се налази v видг рсзервк. Јслипо ла пссковиш.м н сасвпм лаким земљнштима тре ба рсдовно корпстлтл и фзсФорна л калпју.мова bvopnea Азотно ђубриво сс растура нај чешће само по површппама Облчло се растура Р2 v јесеи. четвртина сс растура посд ивс тања а последња четвртнна пс слс ивстањз. Ако су зс.мљишта лака. ла пг стојл бојазан ла сс азотно bvo рнво нсперс v д\’бл»е слојсвс тада v јесен треба прпменптн само четвртпну од плалпранс количипс, а половллг пред ивс тањс. Миодраг Стапојевкћ инжењер пољопрпвреде 14 ДАНА > 6

30. ЈАНУАР 1980. • БРОЈ 149 ФАБРИКА ЦЕМЕНТА .ЛОВИ ПОПОВАЦ" . из РЕЗОЛУЦИЈЕ О ЕКОНОМСКОМ PA3BOJY БРЖИ PACT ДОХОТКА ГОДИНА XVIII БРОЈ 250 НЕГО АИЧНИХ ДОХОДАНА РЕАЛИЗАЦИЈА ПОСЛОВНЕ ПОЛИТ ИКЕ V ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ■ АКО ЛИЧНИ ДОХОЦИ Y ОВОЈ ГОДИНИ PACTY ЗА ПЕТ ОДСТО СПОРИЈЕ ОД ДОХОТКА TO HE БИТИ ДОПРИНОС РАДНИХ ЉУДИ СТАБИЛИЗАЦИЈИ _ КОНСТАТУЈЕ СИНДИКАТ ■ ИЛИЈАЗ КУРТЕШИ: СПРОВОБЕЊЕ 3YP-a И ДАЉЕ НАЈКРУПНИЈИ ЗАДАТАК. И V НЕПОВОА>НОМ ПОАОНШУ ДОБРИ Р ЕЗУАТАТИ ■ ДЕО ПОСЛОВНЕ ПОЛИТИКЕ КОЈИ СЕ ОДНОСН НА ИЗГРАДЊУ ФАБРИКЕ ИЗВРШЕН V НАЈВЕНОЈ МЕРИ ■ СЕПАРАЦИЈА HE Y ОВОЈ ГОДИНИ ИСПУНИТИ ОЧЕКИВАЊА a ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ПОРАСТУ ДРУШТВЕНОГ СТАНДАРДА ДАНЕ ИЗГРАДЊА НОВОГ РЕСТОКада оисњујемо спровоБењс ИОСЛОВНС ПО.ТИТИКС у прошлој годнни, нужно је да напо.мспемо да се оно одвијало у условима врло неповољнидт за це.ментну нндустрнју, због односа у прнмарној расподелн. Цене репраматеријала, нарочпто дгазута, енерпгјс н услута расле су и у 1979. годинп у већем оби.му од цена цемента. Оваква крстаiba he утнцати да цементна индустрија н пословну 1979. годину оконча са неповољннм финансијским резултатима. Y поменутим условпма наша организацпја јс у спровођељу пословне полнтпкс настојала да, користећп гнутраилве могућности, ублажп неповољан економски положај. У том настојању се успело, и послозну 1979. годину ћемо завршити, то се већ сада може рећи, са солндннм просечним личнпм дохотком и знапги.м издвајањем за фондове. Асортиман дошао до нзражаја Планирана пронзводња клинксра, иемента, новимала и ка .меца за тржпште није остварсна,'а HCTii јс случај н са реалнзацијом. < Када је у гпггању клннкер, поред непланиранлх застоја, знатне количине нзтубљене су зато што није остварен планнpaini ггросечни капашггет пећп од 405 већ 365 односно 380 тона на дан. Последњих годлна уочава се, наиме, пад просечних дневнпх капашггета ових пећи, што говори о утнцају застарелостн посгројења на учинакпсћи (1974. капацитет јебно 415 тона, a 1978. 395 тона на дан.) Тако he се у план производњс за ову годпну ући са просечним дневним капацитетом од 385 тона. Када се говорн о посгнгнутим капашггетнма пећн, т.реба нагласитл да се код пећи 3 последњих годшта јавља пораст дневног капацлтста (од 974 Tone 1974. годпес на скоро 1000 1Х>на у 1979.). Неколико већих и много ситних застоја пратилн су рад пећи, као и рад млинова. И поред тога, и неповољннх услова пословања читавс гране, Hama радна организаштја не послује с губитком упрошлој го дини. To се, углавно.м. објашљава: — сман>сн>с.м учешћа клинкера у новамалу — увећано.м пронзводњом новимала, којп ко.мпензнра губл тке у производњп цсмента — нскључнвом производњом марке 450.' Завршни рачун ће показати v којој мерн су остварени еко но.мски резултати дефшшсани фннанаџским плано.м, алн и сада, када се опредељује.мо за поСЛОВНУ ПОЛЈГГИКу у ОВОЈ ГО1ИНИ, у стпуацијп с.мо да закључимо да he наши резултатн бтгпт нзнад онпх у грани. Задацн, углавном, испуњснн Почетком 1979. годннс определили с.мо сс за неколлко акгивностн чији је циљ побољша H1BHOCTH рада. Тако се органпже услова за повећањс продуктнвности рада. Тако сс органи зацији одржаван>а постројсња присгуштло кроз повезлвање са стр^ном информаиијом „Органоматик" нз Бсограда уз пуно ангажоваЈвс наших стручллка. Пројскат органнзацијс одржа14 ДАНА • 7 вања. са комплетно.м разрадо.м тсхнолошје одржавања no сваком постројењ-v блће завршен за 19 месеци (пословн су започети у октобру). Основно обе лсжјс нове организације јс превентнвно, планско одржавање. Од важннјих послова, при хРаЈ¥ Јс трансформа-штја стоваришта у Параћнну у повн oprai гј тзаиноно-самоуправни сга тус, ООУР „Малопродаја", који he се бавнгпн и про.метом других трађевпкскнх материјала, не само ие.мента. Од оваквнх орган1тзацпонЈ4х мера очекују се увећанл промет и доходак. Тто сс тичс лзградње п фпнанснраља нове фабрике, ту су задаип нзнршеми у пајвећојМсри јер су путе.м закључнвања дуторочних споразу.ма о удруживању рада и средстава са pauni.M органпзацнја.ма — noтрошачп.ма ие.мента створенп услови за обсзбеБење орслстава за изградњу фабрикс. Фкиан* снјска оредства нису бнла с.метња за одвнјаље послова. Тако се, упорсдо са оспзарнвање.м основнпх цзтл>ева у области про изводње п ствараља дохотка, одвијала н изградња нове фабрнкс 2000 топа на дап клпп- ^к^ра. у динамтхп ,Ј<рја ствара услово за пуштање у рад крајем овс годнне. У областп друштвеног стандарда, планнрано је дуторочно решаван>с органнзованог корпшћсња годншњег одмора на мору и у бањама, алл се ова.ј задатак поново поставља. пошто је остао нерешен. МеБутим, отпочело је решавањс другог великог питан>а: нзградњо.м ресторана, која he бнтп завршена пстовремено са пзградн>ом фабрлке, знатно he се побол»- шатн услови прштремаља н сервпрања оброка. Ово оу само некп од eneaieната прошлогодлшње пословне полптике, који су .мање илп више остваренп. Без претензија да оцегнујемо све шго сс ураднло, можемо да констатујемо да су питања нз области производње, одржаватва м промета билтт центар целокупног антажовања, док је код некнх момената нзостала антажовапост у дово;мгој .мери. Одмах по усвајању пословне полнтнке за 1980. годину, onhc неопходно да се одреде конкрстнп носноци поједшшх послова и нзврше потребнс оргакизационе .мерс за њихово пзвршење. Јер. задаци којп нас овс годннс очекују нису малп. Изузетно великп план Имајућп у внду дужи ремонт пећл 2, пад капатпета пећн 1 п 2 н искључење нз плана пећп у погону II, планира се пропзводња 481.580 тона клпнкера. што је за 57 хиљада тона маље од плана у 1979. години. Полазећп од ове колнчнпе клннксра, цене коштања појединпх врста цемента, могућностп мли пова цемента — планира се укупна производња од 608 хиљада тона цемента (о асортиману с.мо шире писали v прошлом броју). Обзнром да сс показало да пронзводња новимала o.\ioryhyјс знатно већс флнансијске ефе кте од пронзводње бнло које врсте цемента, планира се 200.000 тона што је за 100 процента вшлс од остварења у 1979. годшш. Пошто су у погону II могућпосвп за пропзводњу ограшгчепе на 80 хпљада, у noroiry I се npcoBitba производња 120 хпл>ада тона. Сепараштја кречњака је углавно.м завршена, н у току је њено ухолавање. Полазећи од тога да је н>ен капацитет нижи, да је капацитет утовара појединпх фракпија ограмнчен до нзградњс лргге фазс, а и с обзиром да с каменом тск излази.мо на тржиште. предвнђена је пронзводља 150 хиљада тона каменпх апрегатз, с Ш1л»с.м да у наредншм годинама пронзводња ддстпгне 300—500 хнљада тона. Клтгпкер из новс тсхнолошке лннијс ннје обухваћеп планом, јер ћс добар део времсна отиНи на неопходно уходавање. Евентуалва производња 60 хчл>ада тона клпнкера представл>аће резсрву за нспуњен-с и пребачај плана. II. На седниин Акционе конференцнјс синдпката, одржаној 9. јануара, опшнрпо се разговарало о предложеној пословној полнтпип за ову годину. На основу днскуснјс и мноштва предлога, председннцп нзвршннх одбора срормулисали су ЗАКЉУЧКЕ 1. Раз.матрајућп предлогс планова ООУР-а за 1980. годину, Акциона конферениија предлаже да сви ООУР-и л радна заједнииа п.мају планове, односно ла тсхничка прнпрема (ООУР Ш) и набавна служба (OOVP IV) и.мају п.танове ко.ји се односе на благовре.меност трсбоваља н набавке резервнпх дслова ,као и њнхово складпштење. 2. И.мајућн v biuv досадашљу праксу да се ремонт у „Површлнскн.м откопл.ма" углавном нс нзвршава планскп, већ када доБе до застоја на постројењпма, Акциона конференлија предлаже да се план ре.монта v овом ООУР-у у потпуности нзвршава по плану п дниамиип (Исговремено исгштати ефпкасност организацнје службс одржаваља v „Површннски.м откопима”). 3. Да Стручни савет аналнзира проблематику набавкс и залнха. 4. Да се припреме п доставе раднпчклм саветима :t Акцноној конференцији спискови изреченнх днсциплинских мера по прпјавама руководилаца. 5. Да се ореди магацлн резервних делова и одлнвака. 6. Да нзвршни одборн ООС и Акцнона конференцпја до 15. у месецу анализирају производњу, рсалнзацнју и радну и технолошку днсцлпллну. 7. Све основне организацнје синднката обавезно he раз.матратп ове закључке на својтш састантсма. Свака he посебно детаљно аналнзнратн гаггања која се одлосе па њен рад, а затим ћс се заузети одговарајућп сгавовп и донетн одлуке. Уређује: ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Уреднтс НЕВЕНКА ФЛАЈС На седшши Beha савсза сннднката Србијс, на којој је разматран Извештај о раду Beha, Председништва и његових радних тела, посебну пажњу при вукла су излагања прсдседника Савеза синднката ЈугоелавиЈС Мике Шплљака п председнпка Beha СС Србијс Илијаза Куртсшија, који јс поднео уводно нзлагање о задаипма синдиката н о протекло.м раду. У сво.м прилогу дискусији, Мика Шплљак је подсетно да тек усвојену Рсзолуцлју о економско.м развоју Југославпје за ову годнну и на став изнет у љој — да лични дохоии у овој годинп расту за пет одсто спорије него што растс доходак. Ко.ментарншући овај став, Шпнљак јс рскао да он значи свсстан допрниос радних људп стабнлнзацијн. Алп, сада се ра дн о то.мс како га прнменитн. Јер по.мснути однос раста дохотка и личнп.х доходака прсдвиђеп јс глобално. Организације, чак и групације, којс су \ боље.м положају нс бп требало да сс држс тачпо тог одпоса. Ако већ н.мају патпроссчне лп чнс дохотке, онда би трсбало да они у тим органпзалпјама спорнје растг, лз бп се добио .лростор" v ко.мс би нискоаку мулатнвне гранс и организаппје могле да повећају својс личне дохотке. „Ми о то.мс не тре ба да доноси-мо никаква документа. Свс је то записано *у документи.ма која смо већ усво јилн, само свс то трсба дослсдно да примењује.мо". Мика Шпиљак је у прн.мспп овог актуслног питања указао и на веома значајну улогу синдлката. „Постлгнути су значајни резултатп'’ ГовореИи о задацима Савеза синдиката Србије у даљем развоју социјалнстичких самоуправних дргштвсно-екоком ских односа, Илијаз Куртеши је рекао: — Општа је оиена да је бнло ингеизивниЈег рада и активности синдиката на основним питањн.ма развоја нашег друштва и свакс среднне. Али је 'чи1Г.сшша п да има нсдовољне актиr.i-ости појсдинаиа, органа п ор ганизалија. И.ма организација којс сс још увек лз бавс па пра ви начнн виталним гштањи.ма интсреса радничкс класе, интањи.ма производње, продукги вностн рада, стицања, распореБивања, расподеле дохотка, односа прс.ма раду, радннм и жи вотнпм условнма, пптањлма ла л>сг развоја самоуправљаља п делсгатског систе.ма. Постигнутн су значајни резул тати, рскао је затим Куртеши, али се истовремено осврнуо н па појаву да још увек није дошло у пуно.м с.мислу до cvттинских про.мена односа у удружено.м раду. У активности јсдпог броја организација сипдиката, указао је прсдседнпк Beha СС Србпјс, није у пракси заживело сазнањс да јс спроBobeite Закопа о удружено.м раду најкрупнпјп задатак. НА ГРАДИЛИШТУ |0Ш УВЕК НЕМА ИШВбСТИ Неочекнвано пелнкл снег пао јс још прс мссец дана, алн сс због 1Л1СКИХ тсмпература још одржао. Завршни грађевш1скн радови п монтажа cv оиемогућенн, све је или покривено снегом нли залсђепо. Од одговорннх ннжењера смо чули да се ова пауза користи за мале прлпре.ме, којс не зависс од временских услова. ка ко би се што оргаиизовалије прнонуло на посао кала гране ггрво супце. Овај ,зпмски сан” се, наравно, очекнвао, н овс годнпе је чак касније стпгао, остављајућн могућност да сс ради до Нове годипс. „Од задатака којп предстоје V нарсдној години, акиије ор ганнзацнја п органа Савеза син ликага морају битп усмерене ианајшире ангажовањс раднлх .иудп и самоуправшш процеси .ма, на усавршавању садржине л мстода рада раднпчких савста, самоуправне радничке контроле, делегација и делегата. Организације Савеза снндиката треба да стварају у удруженом ралу де.мократску друштвену климу и припрсмају радне љу де да као са.моуправл>а«*н доносс правилне одлуке којс су у складу са укупшш интересима радличке класе. Пре.ма томе, убудућс трсба много вишс поллтичког и ус.меравајућег рада међу чланством, впшс претходппх полнтичкпх расправа о свн.м шггањима са.моуправног живота н рада радннх људп, како би располагали са потребни.м чшвеницама п Јшфор.мацнјама значајннм за одлучлваtbc било v самоуправним органи.ма својвх органнзацнја илн V скупштина.ма друштвепо-политичклх и самоуправнпх интс 'рссннх заједннца”. Са ове седнпце пажњу заслужујс и укндање Сскретарнјата Председшшггва и функиија предссдника н секретара. Наимс, према измењено.м Статуту Савсза слндиката Србије, једнкк политичко-извршнн оргам Beha је Председннштво, у ко мс сви чланови имају једнака права, дужности и олговорности. Укинут јс Сскретаријат Прсдседнпштва, као и функцпје прсдседннка и сскрстара. a комисије it одбори су посталн радна тсла Прсдссдпнштва. (Ипформаиије Beha Савеза снндиката Србијс)

НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ ПРЕД КРАЈ РЕМОНТА 30. JAHYAP 1980. • БРОЈ 149 ЗАМЕНА ПРЕГРАДНПГ ЗИДА - ЗНАЧАЈНО ОСВЕЖЕЊЕ МАИНА ■ НА МОНТАЖИ ПРЕГРАДНОГ ЗИДА РАДИ СЕ Y ТРИ СМЕ HE ■ „ТЕРМОЕЛЕКТРО" ПОМОГАО СА 6 РАДНИКА ■ МПЛЕНКО ИЛИН ЗАСЛУЖИО ПОХВАЛУ На основу договора и утврђеног пописа послова, усаглашеног лз.мсђу OOYP-a II и III, 8. јануара сс прпступлло рсмонту млпна uexteirra 3, у трајан>у од 21 дана. До послсдњих информацнја о току ремопта с.мо дошлл када јс још бпло нензвесно када ће рс.монт блтл окончаи. Међутлм, длректор „Пролзвод них услуга” Мллан Митровпћ од.мах сс пожално на неповол« не услове под којлма је ремонт почео: Демонтажа старог преградног зида је тешко ишла, баш тада су бллс велике хладноћс па је ефекат рада био маљл. И.малл с.мо проблеме са пребацлвањем материјала, нека превозна средства су била нелсправна, друга су се тсшко кретала по снегу. Замена прсградлог злла јс кључна тачка овог ремонта. Са мо на пословлма монтаже новог „ЛитостројевоГ" преградног зпда радс три с.мене по шест људн, од којпх једну образују бравари „Термоелектро" као „спомоћ. Јсдан представннк .Лптостроја" надгледа моп тажу, а очекујс сс долазак још јсдног варнопа којп ће радитл осетљнвс радовс на злду. Дпректор Мвтровић и.ма in - no речл похвалс за Мнленка Илића, пословођу у OOYP-y III, Пошто је молтажа сег.мсната преградлог зида текла споро л тсшко, 'Миленко јс самонниипјативно направло ол лпма шаблоне у прнродној вслнчини, којн су одмах далв резултаге. Тек тада је посао кренуо, a и руководллан монтаже из „Лнтостроја” је био задовољан Миленковом ндсјом — кажс Мклан Мптровић. На ремонту ради 80 раднлсве представлмо, на нашој фотографијн cv забележени: Всрољуб Савић. Томислав Јсф- । лћ, МиодрагЈанићијсвић, Браннслав СтефановиГС Драгољуб Николнћ. Радлсав Стефановип, Стојак Петровлћ и Сретен Радисављевић. Порсд преградлог злда, од кога сс очекујс повећање времс на искоришћеностп млина, у овом ремонту he заменлтл слс ватор, лсжајеви на главном редуктору, обложне плочс. Од првоблтног пописа послова одустаћс се са.мо код обложннх плоча: због недостатка вре.мена, бићс замењенс само оне којс су највишс оштећсле У другоЈ половини године прнступићс се маљем рс.монту у коме he се мењати обложне плочс, II урадптл пословв за којлм сс у мсђувремену јавл потреба. ка OOYP-a Т n 16 OOYP-a II. радника Великнм лнтензнтетом онн раде шест дана у недељи, и биће награђени ако послови буду урађени на врсмс. Поштб јс не.могућс да пх Новн преградни зид Y JAHYAPY Дошли: Y OOYP „Површннскп отхопи": Јонида Нпко.тнћ, Браико Никодић, МилиЈа Ивковић, Радипоје Рнстмћ и Милсико Милосалљсвић, НКР чп стачи трака, ana н мостовг, на нсодређсно сремс. OOYP , ,Произиоди>а цемепта'': Радомир Стефшговнћ, ПКР радник код хладњака н транспортера. V ООУР: „Прочзво:ом услугс”: Мнладик Жквковнћ, ПКР помоћвп ралник — варплац. Y РЗ .Даједнлчкс службе”. В.тадвн ЈаннћпЈсгиН ВСС шсф иаилш Отишлн: YOOYP „Површински откопн”: Драгак Мил>ковнћ, КР бушач малих Miuia у ннвалиаску пензнју, ског одржазанл у ООУР ,.2000 т/лан хлинкера", лошао мз ЈНЛ, Славољуб Млловаковић. Ранко Алеи смћ, Радисав Шссто. Драгал Жикић u Миодраг Маљпћ, ССС руковаоци командлог пулта — прилраз шпш у ООУР 2000 т/дап клипкера”. Божндар Нсшпћ, КР помоћпнк багеристс — у ЈНА. V ООУР „Произво.ива псмснта": Љубомир Поповнћ, 11KP прпјсм рп жс п утовзр хлинксра у иивалпз ску псизију, СтаноЈло Радснковнћ, КР лаборант погокске коптролс v инваллдску пензију и Драгутмн Ра доваловпћ, КР мазач спровихс 1 и 2 у ннвалидску- пекзију. У ООУР „Произиолне усл^гс”: Василнјс Пстровић, ССС адмннистративнп ралл1гк у нггсалмдску псн зкју. У РЗ .Заједшгчкс службс": Стз нмја РадиЈ), НКР чистач у инвалид ску пелзнју и БорВс Радојкоппћ. НКР стражар умро. СИНДИКАТ РАДНИКА ГРАБЕВИН АРСТВА И ИНДУСТРИЈЕ ГРАВЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА 0 ПОСЛОВДЊУ ШКОГ МЕСЕЦА ..................................................................................................................................................................................н.......nun....... . ЗБОГ ИСКАЗАНИХ ГУБИТАКА, ИЗАЗВАНИХ МНОГИМ ФАКТОРИМА, Y ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИЗ ОБЛАСТИ ГРАБЕВИНАРСТВА И ИНДУСТРИЈЕ ГРАБЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА ПРЕДЛАЖЕ СЕ, ПОРЕД ОСТАЛОГ. ПРЕЛАЗАК СА ТРОМЕСЕЧНОГ НА МЕСЕЧНО ПРАКЕЊЕ ПОСЛОВАЊА И ОСТВАРЕНИХ РЕЗУЛТАТ,\ □ ОПШТА ТЕНДЕНЦИЈА ДРУШТВА ЗА ШТО ЈЕ- ....... ИСТОВРЕМЕНО ПОВЕКАЊЕ ЦЕНА МАТЕРИЈАЛА И УСЛУГА КАО ОБЈЕКТИВНП УЗРОЦИ ГУБИТАКА ФТИНИЈОМ ГРАДЊОМ, A НАЈЧЕШНЕ СЕ ПОМИЊУ Пре мессц дана у Београду Је одржана пленарна седнина Републлчког одбора Синдмката радника граБсвпнарства в индустрије граБевинског мате рпјала на којој јс раз.матранс пословањс у областп грађевинарства у Србији. Уводно излагањс поднела је Стана Радовановпћ, прсдседник Рпубллчког одбора. Y излагању је истакла да нарочито забрињава пораст броја основних органнзација лз ове гране које су у 1979. годинн лсказале губиткс за 60 одстс веће него у исто.м, девето.мссечно.м периоду прошле годпне. Гублцн по једном запослсном у организацијама којс су пословале негативно износс v ПРЕДСТАВНИЦИ „МАГОТОА” Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА ОБЛОЖЕНЕ ПЛОЧЕ ННСУ ДАЛЕ РЕЗУЛТАТЕ Е ГАРАНТОВАНИ ЕФЕКТИ УГРАДЊЕ ОБЛОЖНИХ ПЛОЧЛ КОД МЛИНА ЦЕМЕНТА 1 СУ ИЗОСТАЛИ. ШТО ОПРАВДАВА ОРИЈЕНТАЦЦЈУ НА ДОМАБУ МАШПНОГРДД1БУ Представтшп белгијске фнрме „Магото”, у чијем аранжману су уграђенс обложне пло чс код млпна цс.мента 1, бпли су 25. јануара у Поповцу. Тсма разговора, који су тада вођенн, бно јс, најпрс, квалитст кугли које је „Магото” испоручио пре осам година и куповина новпх 100 тона кугли. Питање куповлне ------- — злтлвно решсно. Међутим, другп ра сс односно на ложнлх плоча. млин нс.мента 1. кугли је подсо разгово кваллтет обyrpabcHJoc у и прсграани зид у нстом мллну, уграђснтакоће у „Маготово.м” аранжману. Констатовано јс да јс преградни знд прсрапо оштећен, п да обложис плочс нлсу довољ* ло кваллтетне. Укратко, реконструкцлја млина це.мелта 1 нпје дала обећаваис резултатс — изостало је повсћањс капашг* тета п други гарантованл сфектл. што се лако yrepbyje поpebeH>e.\t са млпном цсмента 2. После посетс „Маготовлх” стручњака закључено јс да убу дуће сличне аранжмане треба склапатл с домаћлм органлзаалја.ма, како бл сс смаљио увоз, а повсћало учешће домаlie машиноградње у већим ннтервенцлја.ма на нашим постројењима. просску око 10 хш>ада динара, ллл no два просечна мессчча лнчна дохотка. Разлозл остварења губптака у пословању многобројни су и (разллкуЈу сс од OYP-a до OYP-a. ‘ Објективнн разлозл за неке органкзацнје којс су исказале губитке бвлп су неблаговремслост у прнпремању rpabcennског зс.мљлшта (одлагање почетка изградњс), код неких јс била несразмера пз.међу обезбсђенлх Ji уговорсних послова и капацлтета rpabeeimcKC oneратлве. Неки грађевинари н пролзво ђачи граВевлнског материјала као објекпгане разлоге губитака пстичу притисак друштва за што јефтинију изградњу, за замрзавање цена неких грађсВ1ШСКЛХ материЈала, уз истовре мени пораст цена услуга, слровлна, материјала и "енергије, односно трошкова пословања. Један од објективних разлога је хронпчни недостатак стручне радпе снаге, слаб прилив младих стручњака. Y органпзацлјама са иска заним губитком предстојн акци ја на детаљном сагледаВању уз рока гублтака, уз објективно ннформисање колектива о тл.м узроцима, на припре.маљу програ.ма санације и пнформнсању колсктлва о нзвршењу тог програма. Једна од интпшЈатпва јс п прелазак са тромесечлог на мссечно праћеље пбсловања п остварелих резултата, радп благовременог предузп.ма ња .мера и акција свих субјеката у ООУР-у. Чшвензша* је. рсчсно је на седници, да је грађсвинарство у деветомесечном псриоду п ранлјпх година, пословало у условима доста всллке лсоргализованостл и у условима доходовне нсповезаности учесни ка у заједнЈгчком послу. Y та> kbilm условлма, захваљујући, највише, обиљу послова изазBaHILX вслпкнм ннвсстлционим подухватима друштва, доброј структури послова (разноврсност објеката по намени), коњунктури стамбене н друге из грање, релативно добрим цснама и добрим могућностима изласка на страпо тржишгс, грађевинарство је могло опстати и пословатл са резултатима који нису пзузетнл. Наиме, овс органлзанпјс карактерпшс сла бо издвајање у ггроширење мате рлјалне основе, ниски личнн дохоци, слаба издвајања у ста.м бсну изградњу и споро решава1бс стамбенпх проалема, прлллчан број организација без ис плата регреса за годлшњп од мор, без perpecirpaisa топлог оброка. Извршење мсра стабплпзацнјс и иггедње захтсва дисциплл новано понашање свлх субјеката и због тога, како је речсно, одступањс од усвојеног л другачтгја попашаља нећс сс толерпсатн. (Са седнице Републзгчког одбора Синдиката падпика гра Бевлнарства н ИГМ) Друпггвени стаидард РЕГРЕС НА РУКЕ‘ Као један од задатака у оквиру постављене пословне полнтике за ову годниу формулисана је и акција да се птггање органнзованог одмора радника дугорочније реши. Извршни одбор Акционе кзнференција синдиката прс дложио јс да се раднлиима на и.ме регреса ове годпне псплаћује по 2.700 дпнара, псто као прошле го дјгнс, а да сс разллка која би сс појавила до пуног износа издвојеног за регресирање — наменски определп за кзградњу одмаралишта на мору. На основу одлуке Радничког савета број Ш—227/80 од 15. I 1980. године, Ссктор за кадровске и самоуправне по слове расписујс КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СТИПЕНДИЈЕ ЈЕДНОМ СТУДЕИТУ ЕЛЕК ТРОТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ОДСЕК ЕНЕРГЕТИКБ Кандидатл прнликом подиошења пријава на конкуро, подносе н следећа документа: 1. Потврду да је рсдован отудвнт факу.тгета и потврду о упису године (семестра), 2. Потврду од факултета ллл Скупштинс општине да нс прима стипендпју или кредит од друге радне организ^- иије ilui установе. 3. Потврду о оствареном просеку оцена на ттрстходној годпни учец>а. Предност за доделу стипендије галају кандндатп на завршиим годинама учења л бољим ттросеком опена. Конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављнвања Пријаве слати на адресу; ,ЛОВИ ПОПОВАЦ” ФАБРИКА ЦЕМЕНТА Сектор за кадровске и самоуправне пословс 35254 ПОПОВАЦ НАЦРТ ПРАВИЛНИКА CPK Сви радници су контрола к ИАЦРТ ПРАВИЛНИКА О ОСТВАРИВАЊУ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ ДАТ ЈЕ ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА HA РАЗМАТРАЊЕ И УСВАЈАЊЕ Свакп радник нма право да непосредно врши самоуправну раднлчку контролу и у томе га 1ПЖО не може спречавати. Овим правилником је поред Општпх одрсдбн дато п ко моме пспосредно да врши кон« тролу од стране радника, које јс право Збора раднлка и раднлчких савета у остварпвању самоуправне радничке коитрблс у OOYP, као н начин спровођења самоуправне радничке контроле преко Компсијс СРК. Остваривањс Самоуправне ра дничке контроле у OOYP вршл се нспосредно од радника, преко органа управљатва и прекс посеблог органа Самоуправне раднлчке контролс — Комиспје СРК Сви онп су дужни да међусобно сарађују л мсБусобно сс помажу. Нлко ке.ма право да овојим актлвностима и поступ пима онс.могућава остварлван>е самоуправне радничкс контролс. Основни задатак СРК као фуикције са.моуправља»>а јс за штита самоуправних права рад 0РТЛНИ308ДН0 СНДБДЕВЛЊЕ Извршнн одбор Акционс конферениије третирао јс, поред осталог. плтањс снабдевања огревом на свом састанку јануара. Закључено је да би послозс набавке угља за раднике требало препуспгги стручним службама OOYP-a ,Д1ромет". Досадашњи начлн склапања аранжмана. код кога су референти синдиката зо дили послове, нијс давао оптималие резултате. ника, друштвенс својине и правилног и на закону засновалог функиионисања OOYP. Свакп раднпк л.ма право да непосредно вршп контролу, a органи OOYP су дужни да обсзбедс редовно. бла!овремсно, нстшшто и приступачно обавсштавањс радпика о цслокун ном пословању основне органп зацијс it њелом матерлЈално- -финансијском стању. Збор раднпх људи п Радннчкп савет нмају право и дужиост да спроводс самоуправну радничку контролу вршен>е.\1 ладзора над радом органа којс блра и кроз одлучлвање о поједпним шггањима за која су надлежнп пре.ма законсклм про писима п самоуправним општим актима. Збор радних људи раз.матра лзвештаје о раду свих органа у OOYP. Пратл њлхов рад, указује на неправилности, даје лнструкције и смернице и допоси одлуке о задацима из живота и рада OOYP. Радшгчки савет у вршењу функцлје самоуправне радничке колтроле остварује контролу над радом извршног органа, пословодног органа и стручннх службн у OOYP. Он је дужан да обезбсди редовно, благоврсмено, потпуно п истинито обавештаваљс радника о раду Из вршног одобра, пословодног ор гана и стручшсс служби. Ко.миспја СРК врши контро лу спровођсља Статута и дру* niXr5v<\,2vnPaBlnfX општих aKara OOYP и органпзаццје, спроBobcibc друштвеипх договора и Самоуправних споразума. спрововење одлука зборова радвика, нзврппшх пословодних органа и др. Она и.ма право да вршп колтролу послованл OOYP у цели пи, органа ултрављалл v OOYP, Изврцпшх органа пословодннх органа и сваког члана колскпс ва. Љ. 14 ДАНА 9 8

co ие плаиира acha фслсричзгнћусинш о aiiirvj лш аокзон л у п Шхнлф и rvhvne аохи« — vaiaifada vin.«iao ■ cu

= J? s s ES £ X в ? i;ph *I _ M S s e _ e e. m 8 W-5S Eu ssn o °U&ES 0<i£ •a8§§ IJMIi з № * » Б “I E x 6 2 *ssi И|е§Нн s’ 3Sf ft “ ° “ S gw a § = oi gh.° 3tFi 3 g -2|s g ! E X b E |Hl g S 3 S.:g >3 б C 2 h§ =x = e — S.C>iS X = E c = = ft 9? P t 3.0 o и S=?SsSfi з x E F eo& X o s □ . 9 =• < S ~g a E E S g -"id g ■s ?! и 2 •S-S §g X as Ф1 aS as as E* 2 w 1 ' 9 o 9 5 X B B ? P SSg -■o o B Г5 6 p 3 = о,тг5 2 ° "P S S p S§s.= r§E" I?t'b §¥ g a g = £ o ftS'dgSSE’ gZir^s O IHHPi * S S cB p o8b в g £ ГН ft . O S 4 :£5“ :■ e o 3 3X3 aS 55 wв 9o Б - - p o a q o з o £ с в *• x 3 q S ° a *11 Is Ир§ = - O 5 s aigg^H gsss S g “ S S e “ 5 S“£. ■Sgg X 8SS IHhii 5 £ EF < p S S fti P S3 O tr 4-.ft ° ft )a p ° 5 §§ S 2 3 ? в 9 fl = 3 ”S q a. B • E o4 3 g X P ft “ ssis’l )з 2 E 9 3 б ч E И ft! ° § 23° в Q “a i B з 2 в -3 ft n 4 S X p 3 5 9599=9 2-§-2pa E=E°faO ft 5 З"1?' ft's »g=■§?.• P W V. ° 5»S?a S a < a e c G = p s- = 7§i$ 3 в I s g B a p I 3 X “= X 2 E S o 3 x o g s a aSp^E1 ?Eos3:?=B 8Bp'S 3-SS x o ° W 0 rt «2. o$ 09 p SSj5oS<BI “■Ecxbo*<5 ■3 g 4 « » o trih? x X ft' w - — p ћ p a q si FS"3s^ p'i'gss • w ,3 — — w дг/g , ? = O T 3 — C 2 G Ssg§ “S 5 ■g’pgSSS.o 2~ S"g u § “ ° ,Epgs„q“= * = ^ S'? 2 ?Рб9вб9£9 BOE S з У6 | 2 ft/ B « ihfO-s з ft з*р e*j a 3 B292PS9? It! ® S И § » S O 1 S o ■ X -■ ш! si E 5 sg sL as o в o o illtl s? g 5 I £ ? “ a-o g x g Fs§l >? “ E П s X o a fi 3 §1 o - B a 3 a « x B a s I B 5 s E B > c< 3 2*3 «2 3 « = Q)S p 8 o ft5 3 £ б P S 3 o S л S5S.&S = x■§ X И g g 1 SI13 S’sH Г = = S 52522 g g re I’o g| g p ° 2 m п^ЕЗ O = o 3 ft > o I ® f 5 a S K .3 s ff B 3 |Sq2-S 5 2 ° hnPnsBig 3 o a “a g • “ ft) 2 Г) 8.S 2 ° т秧 aS'jl's'.l'sF dlHi E “=S§£ w as as И T, s X 5I w s o s

КУЛТУРА*0БРА30ВАЊЕ 30. ЈАНУАР 1980. • БРОЈ 149 ПОВОДОМ 175-ГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СРПСКОГ YCТАНКА ПАРАЂИН У ДОБА УСТАНКА (Наставак из прошлог броја) У тај исти Atax указаше се ccda.it људи Параћичаца, 3 Србина и 4 Турчина, иду овако с нама. Од она 3 Сpound беше један кнез Вељко, отац Јована Вељковића. Meby Турцима беше јсдан с бело.и брадом који је гоеорио за њих свс. Кад dobotue упиташе се и Kapabopbe рече da седну, па их онда запита: — Којекуба, а камо еам Турци? Onda онај cede браде Турчин скочи, клече на колена, и поче овако говорити. — Бог — БорБе! Ниси толико јунак, нити се хвали јунаштеом, али ти јс дао бог. — Вала нека јс богу, речс Kapabopbe својим обичним танким гласо.и. — Ето кад dobe из Huuia Афис-Паиса с оноликом и онаком војском, продужаеаше Турчин, ми смо у Параћину мислили da нема цара који не га уставити, a kumo ли сирома Миленко da може нешто учинити. Он проbe и удари на Иванковац. Мало nocraja, doic тек почеше доносити мртваце и рањенике, сее више и више, па се најпосле врати и он сам. Миленко са шаком људи разби Афис-Пашу и онаку његоеу eojcicv. У то се чу, продужава Турчин, ба си стигао и Ти. Пагиа нас сее скуни синоћ око себе da дивани, почнс говорити: „Нас Миленко осрамоти; али нека, eeo dotaao је и онај црни пас, зато сутра da ударимо и са.ио no једну кубуру da избацимо па за сабље”. Сви му доглаеници одобршие to. V тај мах поче онај теој топ, byae riade усред нас и распршта се. Свч се ми устурисмо куд који. и повикасмо: медет! комад од ћулета проби Паши ногу ча deoje. Јутрос се Турци нису ни били; Паша јауче, а војска видс da теби to noмаже. Кад одолеше мукс, Паша yen ногу па у зобницу еруbe мекиње, и ode. Бог зна докле he. Ми остасмо сада о богу и о теби, бог ТЗорБије! Ми смо теоји, баваћемо сее taro uuiTetu само немојте у риз дирати." „Којекуде, речс Борће, ја и нећу да војујем на Параћин; то је Лесковачки пашалук, али је Афис npetuao био границу, зато сам га и одбио. Cad ја своју војску ераћам (заиста, Kapabopbe није дао ни јебном војнику da ybc у варош него јс поручио no oetiAt Параћинцима, те су трговци изнели у поље ean еароит: кремење, барута и опанака, и војници су гу куповали шта је ко хтео). И доиста се за онда врати, да се године 1306. с већом можс јавити чак npe.ua Ншиу. Сем овога боја на Иванковцу утоку Преог српског устанка у Параћину и његовој околини није било значајних битака. После прерастагеа устанка на дахије у борбу против Турака, и Параћин је био ослобоБен, но само за краћи nepuod, da би послс пропасти Србије 1813. године опте nao nod турску власт. Од значајних личности оеога краја у Првом српско.м устамку ваља споменути Илију Барјактарееића, војводу из Извора. За њега М. Б. Милићевић даје ову краћу биографију: „Пошто је Афис Паша разбијен на Иванковцу Kapabopbe је, вели покојни Јокип, поставио Илију Барјактеривика, трговца из Извора, за војводу. Оеај је Илија после био јебан од обабраних еојвоda на том крају и највшие се бавио на Делиграду. Године 1812. у Kapabopbeeo.it протоколу је само њему писано 73 писама, и он сг зове „Господар и војвода". He знамо за крај његовог живота. Јокић каже само то да је умро, али кад и zde, нисам могао дознати. Jotu се помиње из. онога старијега доба: Станоје Роcuh буљчбата у Нуприји и он је умро. Kad'jc Kapabopbe пос^гавио Илију Барјактаревића за eojeody, онба је и неког Вељка из Параћина (отац Јована Вељковика, касније кнеза и саветника, примедба аутоpa) а неког Ulynda за буљабалиу. Из овог nepuoda за Параћин је значајан догаћај Скупштине у Крагујевцу, у зиму 1812. zod, коју је сазеао eooicd Kapabopbe: „Дајемо Ba.it знати како расппсујемо данашњи даном ceu.it 6ojeoda.ua наиш-и da има-ио доћи, на Скупштину, која lie бити у Крагујевцу о .иалом божићу, тј. 1. јануара 1813. љета”, а на којој је из Параhiuta био параћински кнез Илија Барјактаревић из Изеора. Параћин одувек нознат као тргоеачко место, на раскрсници путееа, био је важна стратегијска тачка у вре- .ие Преог српског устанка па и касније у Друго.и устанку, али се jotu dyzo морало чекати до праее слободе, упркос no6eda.ua, јер су турци и баље остали у граду jotu 70 гобина. Многе локалне буне у Србији против турског зулума па и Преи српски устанак затицао је мораеце спре.ине па оружану борбу, слобобу и са.иосталност Србије. (Крај) ИЗГРАДЊА НОВОГ ДЕЧЈЕГ ОБ ДАНИШТА МДЛИШДНИ |0Ш ЧЕКДЈУ ® Зграда новог дечијег обданишта капацитета око 140 деце према уговору требало је да буде усељена јуна 1979. гбдине • Инвестнтор на време испунио своје обавезе ф Извођач касни углавном из објективних разлога Снсг је покрио градилнште али не н проблеме: када ћс најмлађи да се уселе сашириЗиЧни ylao Самоуке Самоуко сллкарсгво нам цвета; нем» вишс жене која се пе цртв. Модернизацијa II мсћуљудсш! односи у „ЕлсктрошумзднЈп” у Параћгагу сс peuotrструпшу- Тренутио јс внсок тшон — свађа. Мирослав Днмитријевнћ Y циљу штедње Врсме јс новац. Другови, воштедитс нас онда дугачклх рефератл п непотрсбиих прича. Сарадња Пословна сарадЈБа цам Је на вксоком нпвоу, нарочито код подпошеља захтсва за повсћаж цена. Слапољуб Обрадовнћ Сеоски туризам И оп подржава акцију иа ^азвоју ссоског турпзма. Y село доћс кдд стпгиу еино н оастрмс. Чињеинца да је у Градском обданишту „Бамби""око 80 нерешених молби, тачније бројка која се већ годинама провлачп п велика заинтересованост роднтеља да се овај проблем реши подстакле су нас да се вишс заинтересујемо како тсчс изградЈва новог дечнјег обданишта, којс је требало да буде усељено још прошле годнне. У Зајсдниип за дечију заштнту с.мо сазналп да јс 'обдаништг требало да будс усељсно, тачније, још јуна 1979. годпне, о чему нас је обавестио секретар Станнмир Шутић. — Према сачињеном уговору између СИЗ-а дечије заттите као инвеститора и ГПП „13. октобра" као извоВача, предвиђено је да се за пст месеци од увоћења пзвођача у посао заврше груби граБевпнскн радови н објекат стави под кров, а за 12 месецн комплетно завршење објекта. Са радовгша јс отпочето 12. јуна 1978. године и мп смо своје обавезе нзвршилн у потпуности и на вре.ме и тиме омогућили нзвођачу набављапл кодшлетног материјала за нз« градљу и плаћање радне снаге, тако да је извођач нмао могућностн да без икаквнх тешкоћа интензпвно ради. Међутим, извођач је на самом старту закаснно и када је требало да објекат будс под кровом он је бно на те.мељима, рекао нам је секретар Шутић. — Свакако, оно што је изгубљено тешко се надокнађује. Тако да уместо обданпште будс усељено јуна прошлс године, питање је да лп ће бити и до септембра текуће. Мл смо се обезбедпли од било каквих накнадних финансијских улагања, која би проузроковала разна поскупљеља, али сигурно да Заједница трпи због овог закашњења. Ово јс већ друга година да ми планирамо рад у hoboј згради, a то још увек само на паппру. Од Републпчке зајсдшгце дечје зашпгге добијена су II срсдства за опрему, која још увек нису искормшћена, што свакако повлачи одређене последнце. Изузетно тешка око лност за Заједнпцу је што већ две годлне враћамо ануптетс без коришћења објекта, чули смо од директора Центра за дсчију заштиту Пера Маркићевнћа. V сваком случају ш< извођач радова није у завндној сптуацнји. Разлика у ценама је битна, и како смо сазнали од днректора „13. октобра" Мпросла ва Перића, узрочниин закашњења су углавном објективне природе. — Овај објекат је, што сс пзвођења тиче, веома комплпкован н тежак, што је допрннело да се радови споро одвијају. Ималн смо проблема са набавком материјала, а радна снага п климатски условн су такође битни фактори овом закашњењу. Иначе, могу да кажем, материјал је комплетно набављен, осталп су углавном незавршенп занатскп радовн, и мп, како смо се договорнли, настојаћемо да до 1. маја објеШТА ЈЕ С ФАКУЛТАТИБНОМ НАСТАВОМ? МАБО ННПРЕСОВАЊЕ @ Анкета није дала жељене резултате © Педагошко-психолошка група предмета најпривлачнија © Највероватније поновно изјашњавање ИзмеБу осталпх новина, Законом о средњем усмереном образовању предвиђена је и факултатнвна настава која би омогућнла ученицима проходност за жељене факултсте мли пак употребљаван>е знања нз одређене областн. Новсмбра прошлс годинс ученици нашег оредљошколскбг пентра су детаљно упознати са обликом н значајем факултативне наставе, а при крају првог полугодишта извршена је званична анкета преко које су ученицн моглп да се изјасне за предмете и да тачно ваде колико часова којн предмет нма п шта нм он пружа у даљем школовању. Међ\ггим, како смо сазнали од днректора за друштвенс делатности Бранислава Хацпћа, анкета кије дапа жељене резултате. Наиме, ученнци су показалн слабо ннтересовање за овнм вндом наставе. - — Већпна ученика је одабрала жељену струку, тако да пм и она омогућава даље образовање, а н велика оптерећеносг јс допрннела да ученици тешко прихватају нове обавезе. Иначе, највеће ннтересовање је показано за предмете којн се нзучавају на Фнлозофском и Фнлолошком факултету, тачније за педагошко-психолошку групу и језике. За једно одељепх5 потребно је најматвс 15 уче1шка, а мн према прво.м резултату нисмо у могућности да формирамо скоро ни једно комплетно одељење. Постојп могућност да се анкета понави, јер претпостављамо да учекицн ннсу у првом изјашњавању ни схватнлп у потпуностн знакат комплетно заврпгима, нстакао је днректор Перић. Снгурно да нма истине и с једне и с друге стране. Y овом случају тргп! н инвеститор и нзвођач, а и шира друштвена’ заједница. Све ово је битно, али најбитније је што трпе најмлађи — дсиа која не могу да дане свога детињства проведу безбрижно у игрн и друштву својих вршњака. С. Јовановић чај ове наставе, рекао нам јс директор Хаџић. Уместо да се с овохг наста« вом отпочне на почетку треће годнне, пптањс је да лн ће се почети и у другом полугодишту. Свакако да су ученнцтг join увек збуњени, што није случај само у нашем оредњошколском цснтру, али сигурно да је неопходна и права, комплетна информација, која би догтринела решавању и ове и те како значајне новине средњег образовања. С. Ј. Избор дриектора у центру „Иво Лола Рибар” поново РАСПИСАН KOHKYPC Савет Центра за средње усмерено^ образовање „Иво Лола Рнбар” поново јс распнсао конкурс за избор днректора. Конкурс је отворен до 1. фебруара, н како смо сазналн од потпредседшпса Скупштнне оппгпше Петка Лековнћа, извршене су потребне копсултаикје сапредставницнма школе н друштвенополнтичке заједннце, тако да се можс очекпватн да ће се овај пробле.м решитн у што скорнје.м времену. С. Ј. ОСНИВА СЕ ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА На састанку Координацноног одбора за рад делегација и делегата и самоуправ но интересно организовање, коЈи је одржан 15. јануара, формиран Је иницијатитан одбор за оснивање осповне заједнице усмереног образовања. Одбор кога сачињаваЈу представтгци Опшшнске конферегпЈнје ССРИС Општннског комитета СКС, Општинског спндикалног всћа, Скугпптинс оппгпше, Савеза социјалистннке омладнне н средњег усмереног образоBaisa биће покретач свих акдија које предходс овом н те како сложеном послу и омогућнће да се, како планирано, Д° апрнга ова заједннца оформи. кулшурни днебник ПАРАНИНСКИ ПИСЦИ Y CBETO3APEBY Параћински писци, члано ви Књижевног клуба „Мирко Бањевић” представили су се 23. jairyapa светозаревачкој публици својим најновијим радовима на књнжев ној вечери у Салону књнге „Вук Караџић”. Фрагменте из нових рукописа чптали су Борнца Тодоровић, Петар Михајловић, Жпвота Лукпћ, Момир Станисавл>евнћ и Ми рослав Димитријевић. О ауторима је говорио наш новинар Мпливоје Илић, а затим представио госта Књн* жевневечери Животина Николнћа, самоуког сликара из Врановца, који је изложпо двадесетак радова из сликарске школе ,3лапш ђердан”. Здравковић излаже у Крушевцу Сликар Срећко Здравковпћ, ликовнн педагог, припрема своју шесту самостал ну нзложбу, која ће бнти отворена почетко.м фебруара у Лнковној галерији у ^РУ* шевцу. Здравковић ће се крушевачкој публпии представити са тридесет новнх радова, насталих у току прошле го дине као н у Колонијп v Си севцу. Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ ПРЕМИЈЕРА СПОРТСКИ ЖИВОТ • НАКОН ДУЖЕГ ЗАТИШЈА, ПОНОВО HE СЕ ОГЛАСИТИ АМАТЕРИ НАИ1ЕГ ПОЗОРИШТА ПРЕМИЈЕРНОМ ПРЕДСТАВОМ „SPORTING LIFE” ИЛИ „СПОРТСКИ ЖИВОТ”. Y Градском аматерском позорпшту ових дана је нзузетно /киво. Y току су завршпе припреме за премнјерно извоНен»е комедијс „Sporting life” или „Спортски живот” аутора БРАТИСЛАВА ПЕТКОВИНА н ВОЈИНА КАУГАНИНА. Hanni аматерп, у режнјн МО МИРА БРАДИНА, ћс нам овом комеднјом дочарати радљу која сс догаБа у свлачионнци фудбалског клуба ,Д1ладн радннк” за време трајања утакхшце поменутог пша н ,Л1ладог угоспггеља”. Напоменнмо, да ће ова пред става, са спепографијом АЛЕК САНДРА ПОРТНОЈА п костнмима ИРЕНЕ РОТ ПОРТНОЈ, бити пријатно освсжење за всс љубнтеље позоришног жнвота. С. Ј. 14 ДАНА «11

ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ЉУБИШИ HAYMOBHHY И ОВЕ ГОДИНЕ ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА АКЦИЈА „СВИ НА СНЕГ” ЗЛЛТНИ ОРГ У Љубпши Наумовнћу Златног орла уручно јс Пстар СтнпаннН ГРЗА НЕСЕБНЧНО П(1ДАРН/1А РАДОСТ Око 150 учесника ове акције провело прија* тан зимски дан на снегу ® Оиржана такмичења у скијању и санкању ® Планинари Јаворка ускоро на првенству Србије у скијању ВИ CTE ИЗГРАДИЛИ ХАЛУ — ХАЛА НУДИ ВАМА Р1СП0РЕД РЦ1 ПЛИВАЧКОГБАЗЕНЛ S V феоруару месецу почеће са радом оојекат пливачких базена у Хали спортова Вишегодшшва домпнацнја Љубише Нау.мовнћа у падобранском спорту крунисана је ових дана пзузетпп.м прлзнаљем „Златни орао". Ова лајдража награда која сс додељујс најболлЈм спортнстнма Ваздухопловног савеза Југославнје дошла јс, ове годнне, у праве руке. Неколико годипа за редом ово најзначајније признаibc, пз.мпцало јс Љубпши „за длаку". Овога пгта „неправда" је. да тако кажс.мо исправљена, а Љубиша co потрудио и да пас обрадујс добрим резултатп.ма. Најпрс апсолугни првак Србије (најбољи у чстирл дпсшптлтшс), затим државнн првак. најуспешнијп Југословеп на Вазлухопловној балкаплјади у Румушгји са јсдно.м сребр- . но.м п три бронзане медаљс. Уручење Длатног орла” обављено је 16. јануара па свечаној ссднјпш Ваздухопловног савсза Југославијс, a ирпзнањс јс уручпо Пстар Стппанић председппк ВСЈ. ’ МЛАДИ ..ЈЕДИНСТВЛ" ААВОВСКИ1УРИШ Млади конкурентн за впши ранг такмичења Младп фудбалери Једннства у протеклој полусезони, јсссп»с.м делу првенства, учинилн су много вншс него старнјс колегс. На крају првог дела првснства нашли су сс на ћем месту са пст победа, ремнја и једни.м поразом. трсдва Фудбалскл подмладак зелс* mix кренуо је спловито и на сгарту савладао фапорита Јаго днну нз Свстозарсва н најавнли јуриш на са.м врх табеле. На жалост и порсд најбоље во љс, жељс сс нису испунллс. ¥ пролсћни део првснства младн улазс са трн бода мање од водећс Моравс из ћупрнјс, мсБутим то нс значн одустајањс од борбе за сам врх. Међутим, тренер Љубиша Богдановнћ оп рсзнхјн јс од својих пулена. Слаже сс са њпховпм жељама. МАЛИ ОГЛАСИ Ог.ташавам изгуб.мпнм свсдо. чшгство Осповне школс noB»rh”. издато 1974."75. Момчпла BypbcEuba нз на. ооОоо Продајсл; деловс „Ами S”. Cinnima Рнстић, Матпјс Гупца 14 Парађки (само no подме) ооОоо Оглашшш нсмжсНкм сведочалство IV разрсда на и.мс Tun .*ппхе Млленкошгћж мз Рашеги це. ,Д1. По па ммс ПараБп- <7 Док старнјп таворе — млаћи јурншају . I ооОоо Оглашавам нспажсђпм сведочанство од V ди ХЛП розредд деловоднл број 269 па нме Mir рослава Псјкоенћа. али сматра he ова коју су прошлс голине скнпа. напусОглашавам нссажгћим штсдпу иу књкжниу број 0756-01-0030S-2 издату у Иивссг баишг на имс Боаглкс И.тмћ нз Пототоа. тнла ослЈорпца стандарних нграча, своје најбољс резултате дати тек у следећем првенству. Верујемо да he млади пулсmi Јелпнства остварнтл свс же л>с и дз ће сс овс нлн нарсдне годнне наћн у нзјквалитетннјсм такдппЈењу реггублнкс. В. Мнлојковић IlapahiiHCKii плапннарн сууз по.моИ СИЗ-а физичке културе н ове године оргапнзовалн акuiijv ..Свп на снег”. Y недељг 27. јануара обронцц Кучајскпх планина на Грзн били cv nvHir оппх најмлађнх (и нс" само ibiix) који су ужнвалп у зпмскп.м радостима на сиегу* Засвс учеснпке ове акцнјс бно јеор танизован аутобуски прсвоз.та ко да јс на окб 150 учесника овс акцнјс провело један занста прпјатан зн.мскп дан у прпродн. Бнло је ту п санкања, скијања. грудвања, шетњн, a послс тога све љубитељс планине чекао јс топао чај. Одржана су п такмичења у санка- >ву и скнјању. a no прва трп такмичара у озим днсштлпнама добила су укусне „поклои паксте" — дар „Параћинкс”. И ова акинја показала јс да v нашем граду међу младпма постојп вслпко пнгсресовање за зимске спортовс, па оваквс акцнје треба л убудуће неговати. Иначе. Планинарско смучарско друштво Јаворак учествоваНс у фебруару на првенству Сроије у склјаљу. Нап.ме, на Копаонику he сс наћи ттнонирска н сениопска селекиија Јаворка, које lie сс борнти v спусту н вслеслало.му. TYPHHP Y MAJIOM ФУДБАЛУ Y с. д. ОММ »ЕПШ Прошле суботе почела је зимска фудбалска лига у малом фудбалу @ Интересовање је преко очекивања и за лигу се пријавило чак 77 екипа што значи близу 800 учесника прво.м колу постнгнутп су Организаторн турнира су Онследећн резултати. Кошава — штннски фудбалскн савез, СИЗ Бошњапске хаде 2:3, Наше ста ' кло — Млади 3:0, Гарнизон ЈНА — Сулцер 13:0, Ровац — Конфекцнја 2:3, Зе.мљорадник ФТМ Пролетер 8:0, Провсрени Непсцрпни 6:0, Прнјатељп — Младост 1:0, Тобџијс — Копср тои 4:3, Параћинка — ПВЈ 3:2, рој — Белн голуб 2:5, Црвсна □всзда Кос.мај 2:5, Знзи топ — Стреле 0:3, Аднтиви — Млади ас 3:2, Плана Раднпчки универ знтет 4:1, Парни вал>ак — РК Шумадпја 5:0, 13. октобар — Војвода Синђелић 3:1, Мсдиипнски центар — Грза 4:1, Југопетрол — И.ма дана 4:5, M3 4. јул — Електродистрибунија 4:2. Млади хемичар — Јухор 1:8, Деца цвећа, — Радна зајед пица СИЗ — флзичке културс 0:7, Реномирани — Отписаин 4:2, Тобинјс — Пскара 2:1. Нишелектро — ФТМ пролетерб:!. Друго коло оие изузетно занимљиве манифсстацнјс итра сс 2. Фебргапа у халн спортова „7. јули”. Само да подсстнмо да најбоља екипа стнчс лраио учествовањс на турниру градова којс органпзују Вечсрњс но востм. Парови за суботу: Цпца .Malic — Лоле, 13. октобар A —Једпнство (Доња Мутница), M3 Извор — Бифе АМД, M3 HexTap — Наде, Џгџхна екппа — Жсљо Ветпром Новимал, Шумадија — 2000 тона на час, Рокерн 13. октобар, Сисеваи — Развитак, Кока кола Бораи, Графпчари — Шумаднја I. Y ЗИМСКОЈ ПАУЗИ. . . Ш10ФЛРЦИ Д05ИАИ НОВОГ РЕНЕРА Фудбалери параћлнског Текстплца стартоваће у наставку првенства са повим тренером. за физнчку културу хала спортова „7. јули”, а покровитељ Всчерњс новости. кошарка MM3 1№Ш|Е тш@ КК „Јасеница” (Смедеревска Паланка) — ОКК „Параћин” (Параћин) (49:23) 98:60 Четвртак 24. I. 19S0. годлпе донео је чети Бранка Савића још једап пораз н то од КК ,Јасеннца" пз С.мсдеревске Па лапкс. ОКК Параћин: РаденковиН — Борђевић 6, Лалпћ 3, Илић Y склопу спортскс хале .,7. јул” изграђено је плпва* лиштс са два базена ди.мензије 25 х 12,5 м дубинс од 1.5 — 2.0 м и 12x6 .м дгбинс од 0,6 — 1,20 м, сауном п рссторапо.м. Пливалиште је отвореног тила, а основна намена му јс обука непливача, деие п омладине, преко школа п „Пар тпзана”, плнвачка обука једшпше TO и ЦЗ, развој плнвачког спорта као и рекреацпја радних људи и rpabaна. Свакога дана од 14 часова пливалиште јс отворено за СЕе којн желе да се плнвање.м рекренрајг. Рекреација може да замени свакн лек ниједан лек не може да замени рекреацију ПлтгаалЈпите је отворено до 21 час, и подељено у три тер.хшна и то: Од 14 — 16 часова. од 16,30 — 18,30 часова и од 19 — 21 час, радтпгм даном, а суботом п нсдељом прс ко целог дана. Цена дневнс улазтшс нзносн 20 динара no термлну. Кажемо дневне, зоог тога што можете сва ког дана да купите улазнииу. или да кутпггс годишн>у преплатну карту која стаје 600 дпнара и за нсту нмате обезбеђена два терхшна недељно, тако да вас коришћење једног терхпгна кошта уместо 20 једва нешто преко 5 дннара. 15аци ц студентн прплпко.м куповинс годшпњпх претплатннх карата добијаће попуст од 1/3 пуне цене, што значи да иена ђачко-студентске картс пзносн 400 ди нара. Деца до 15 година старостн не могу без пратноца у пливалтшгте, алл због тога не плаћају улазиицг. Истовремено почнње са радо.м н школа плнвања. као I! обука непливача. Научитс да пливате За укупно 12 часова, под руководство.м нашег стргцњака за фпзпчку културу научићетс да пливате без обзи ра какво лредзнаље, знање или незнање нмате о то.ме. Школа плпвања и обука нешпгвача се посебпо организ. ју и всћ 1. фебруара можете почети са уписо.м. To је за ваше здравље Из прсдходног текста видите да су објекти намењени вама — свим узрастнпм категорпјалга, деци, омладини н грађанима. Желимо да дођете, да се рекрепратс, да очуватс ваше здравље. Објскат базе вам пружа н друте погодности. У склопу базена ради рссторан. сауна. и соларнју.м, чије сс корнш ћење наравно, посебно наплаћује. Ми вас позЈтвамо, дођитс П' увернтс сс. Ви сте нзграднли халу — хала нуди вама ПРВЕНСТВО ОСНОВНИХ ШКОЛА Y СТОНОМ ТЕНИСУ ■ННИ НАЈБОЉИ Под покровитељством Осповнс школс „Стеван Јаков-Бсвић*’ у суботу 12. јануара одржано је траднцпопално првенство стонотенисера основних школа нашс општине. Такмичсње се одвпјало у екшшом и поједп* начни.м дисциплниама за ученнкс и ученице. У скппном такмичењу учешће је узело нет мушклх и. четири жснске екипе, а у појединачном такмиче1ву учествовало јс 20 ученика Наимс, од 15. јавуара корхигло Текстплца је преузео Хранис- Параћинци нису успешнн као » ученнца. Y екнпном таклав Боклћ, пначе председнпк Y Јуниорској конкуренцији мнчен>у за дечаке прва је Ос- , Савеза фудбалскпх тренера on- л 7 новна школа •-5' ма^' ~ По"" у јуниорској конкуренцијн штине Параћпн. „ 24, Милошевић 4, Жпвковић 7. ..Штофарш! Цветковић, Вучковић 16, Mapтреннрају четпрп пута недељ- ковић. но, и са одигравањем утакхиша почеће 10. фебруара. (С. Паланка) Прелазнп рок није донео вевац, друга Основна школа „Бранко Крсмановић" СикариСудије: Грујић и Митровић ца и трсћа Основна школа Наши кошаркашн ћнх промена у пграчком кадру убедљиви пораз правдају недостатком „Бранко Крсмановнћ" — Дон>а Мутница, а за девојчице напрво.м месту је скипа Основне Текстплца а највећп хендекеп тројгше играча, прве петоркс. школе „Стеван Јаковл>свић" па посдставља одлазак врсног КОЈе »зостале са другом Основна школа „Мо.м- • „ , . “ vraKMxue, али не nopirav „ да - стрелиа Вићентнја ВаснВа уЈе- је ИГра прнсутнлх бнла пзузедннство. С. Д. тно слаба. чило Поповић” и на трећем Основна школа „Бранко Кро С. Р. мановпл” — Сикирица. Од појединаца најбољн јс Слободан Мпловановић из Основнс школе ..25. мај” вз Поховца. затнм Ивица ЦскиН. Ос новпа школа „25 мај” — Поповац. Душко Мплић, Основна школа „Бранко Крсмановић'* Дон.а Мутница. Најсол.с дсвој чице су: Милена Јовановил, Основна школа „25. мај” — Поповац, Лпдија Радлћ, Оснолна школа „Бранко Крсмановнћ" ~ Снкнрица н Љиљана Антони јевиН, Осховна школа „Стсван Јаковљевић” — Параћин. За прва .места у свим дисцпплинама подељенс каграде. преднс Врховни суднја овог стонозенисерског такмичвЈБа бпо је Рудл Ванек познатн встерап овог спорта и бивши тренер екипс ..Борац , По жсговом мшнлсн»у заинтсрссозапост омлачЈтс за овај спорт јс из годннс у годину све слабија. Г. Томић Пздајс: СНЗ нвфирдшсаља. Урећује: Редакдионн колегпЈ^-м. Главнп н одговорнн уредннк Славољуб Оорадовић. Алреса Редакдпје: Параћии, Максима Говког 4 Телмћпии. г уредник 52.42» нобинарв 83-694. Штадша: ГРО ,Ј*ЛАС”, Београд, Влајковнћева 8. тел. централа 340-551. Тираж 11.000. ' адефОНИ- 1л«вни и одговорни

Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћиа ГОДИНА VII • БРОЈ 150 • аанан ПАРАНИН, 13. ФЕБРУАР 1980.• ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ • 4 ДИН. АПЕЛ ДОБРОВОЉНИМ ДАВАОЦИМА КРВИ Жнвотп пеколнко настрадалнх људн, ко!п сс палаза V парађпнско! болнпии, због излнва крви су V критич« но.м стању. Трансфузнја нм Је прско потребна, али Каиинет за трансфузију крвп v Медшхннском ncirrpv нс располаже ни грамом ове драгонеис течностн. Пожуриvio v Болницу, спаснмо људскс жнвоте! Бочипа нашс крвн значн Е1Ш1С од живота, вечну побсду човскове ху.маностн. ------------ ---------------------------------------------------------------------------- ПРОГРАЛ1 АКТИВНОСТИ НА СПРОВОБЕЊУ ЗАКЉУЧАКА ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК СКЈ И ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ О АКТУЕЛ НИМ ПИТАЊИМА ОСТВАРИВАЊА ПОЛИТИКЕ ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ Y ОПШТИНИ ПАРАБИН 15. ФЕБРУАРА НА СЕДНИЦИ СКУПШТИПЕ ОПШТИНЕ СТАБИАИЗА1|И|А - ИМПЕРДЖ ДШГ PA3B0IA ПРИВРЕДЕ Ј.АМА У 1980. годинн стабнллзација привреде наше општлне мора л.матл прноритетан значај, пре свега, што he се полнтнка дру штвено-економског развоја у пелинн у нашој земл-н остварн ватн у врло сложенлм и отежа 1 пм условпма, а већ створеле објектпвнс тешкоће у иајвеђвм лашлм органпзацнјама указују на потребу одлучног ангажова к»а свих чиннлаца за спровође н>е договоренлх л у планскнм и друглм документима утврђених задатака. Бсз пајпшрег ангажо Baiba п коордлиираља акцнје свнх субјеката у општини неће се моћн успешко остваритн по лптика економскс стабилнзаинјс ггрлвроде. Пред оргапизаипјама удружс i.’or рада, самогправннм интере гчшм заједницама, Скупштилрм општпне п друштвено-поли тичкнм органнзацкја.ма непос- ■ т БОРБИ ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ ДО КРАЈНИХ ГРАНИЦА ПООШТРИТИ ОДГОВОРНОСТ ЗА ДОСЛЕДНО СПРОВОБЕЊЕ ДОГОВОРЕНЕ ПОЛИТИКЕ, A CAMO ПОНАШАЉЕ V ЊЕНОМ ОСТВАРИВАЊУ МОРА БИТИ ЈЕДАИ ОД ОСНОВНИХ КРИТЕРИЈУМА ЗА ОЦЕ НУ РЕЗУЛТАТА РАДА, ПОСЕБНО ОНИХ КО ЈИ СЕ НАЛАЗЕ НА РУКОВОДИНМ ФУНКЦИ редно стојк задатак сачињавања плн ажурнраља npora.ua активности н мера за остваривањс економске стабилизацнЈе, пре свега у сталном предузима н>у потрсбних мера за допођеibc у стварак однос кретаље н пораст свих видова лотрошњс и реалпо оствареног дохотка у општннн, то јесг да средства за •чаједничке и опште друштвсне потреос спорије расту о.д раста друштвеног производа «*агласно Резолуцлји. Програмом мера економске поллтнке посебно се предвиБа поспеишсвање развоја организа штја које чине лалоре за што већи нзвоз својп.х пронзвода, a такоБе и оннх органпзација ко је успсшно спроволе доходовно повезлвање у цпљу спроиоbeiba политике повећаног нзво 3SL .. Када Јс рсч о ггропустнма н грешкама поједннаца, нзврш* 1шх управних органа. пословод mix, самоуправних и других ор гана од чијих одлука зависи спровођење политнкс сконо.мске стабилизације у органнзацнјама удруженог рада и другнм самоуправннм органнзациЈа.ма v опигпши, позпватн на одгопорност н доследно прн.мс н>иватл предвнђене санкаијс. Посеока пажл>а посветиђе се ефпкасностн прпврсђнвања и лродуктивностл рада бољим ко рлшкељем капацитета, Оољо.м организаинјом рада, бољнм ко рншНењем радног времена, радлом л технолошко.м длсцппли ном, уштедама, стшмулисањем рацмоналпзаторства п новатор ства л предузп.мањсм свих дру глх мсра за сузбпјаље нерада п перацлолаллог ipoiueiba др.у штвевпх срсдстава. ИНВЕСТИЦИЈЕ Потрсбно јс ла се поиово са гплго.м пажљо.м размотри цело купна лнвестлииона акпгвност v општјпш, оценн ефпкасност пнвестирања, њихова селекцлја и усклађпвањс са флналсл! скзш п друпш материјалним могукиостима. V ту сврху трсба да се убрза изградња започетих објеката, у првом реду оппх који су пролззодног кара ктера и чији бн завршетак сна жлнје гпгцао на пораст дохот ка и запошл>ава1Бс у оппггини. У будуће поч!Ш»ати лзградљу само онлх објската за које су обезбсћена срсдства самоуправ пл.м удружлвањем, а да сс поново прсиспптају нсприврсднс инвестзпшје и да се свсду само иа нужну меру. Једном речју инвестнрати та.мо где he се ст варатл доходак ко.јн трсба да у прнвредном погледу ојача ову срсдкку. СТО ПЕАЕСЕТ БРО1ЕВА ЛИСТА Oeiut бројсм eaiu u наш лист „14 дана слави мали — сго недсссги број од почстка излажења 6. марта 1)74. годчнг — tiruf'op.Miiii'.yhu padtie људс ч t.pahaiie о најактуелнијим dozahajiiAta из живота и рада ове средиис За ово врсмс стццано је потрсбно .-нањс н иракса ла што уснешније, правовремено и објсктивно информнсаthe. .Чист је .надамо сс. нако ностојц рслативно кратко време, допринео свсуi:\ut;ој tiiubop.uiicGHQCTii, чеоиходиој за развој na:uez социјалиспичко1 сисгема. Y тој улози настаРиНемо ч даље са оснсвни.и задатком стал-ioi јачања квалитста листа, шго нотпунијим и свсобухватнијцм ииформисање.м. Од ово1 броја лнст пзлази са човом ,ллавом,г, која ир\ ::са бо.ЂС услозс. за техничко ypebetbe и јаснијс истиче чсриодику naiaci из Јалсења. Користимо ову ч.рилнку да иозовсмо све name читаone па сарадњу. jev зфједничкш радом допрннећемо бољем квалитету п разноврсиости тсмагикс, као и иотпу^ нијсм обухватагру dotahaja од tuirepeca за ову epeduuy. ОДРЖАН СЕМИНАР ЗА СЕКРЕТАРИЈАТЕ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦПЈА САВЕЗА K0MYHHСТА . ОДГОВОРНИ ЗАДАЦИ ПРЕД САВЕЗОМ KOMVHHCTA ИЛИЈАЗ КУРТЕШИ, ПРЕДСЕДНИК ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА СРБШЕ Y ПОСЕТИ ПАРАПИНУ РАДОМ ДО ПРДВИХ РЕЗУЛТАТА ШТЕДЊА Из усвојеног става да Tepei стабч.тлзације морају подједна ко да потнесу свп делови друштва. произллази да сви морају да сачине програмс штедл>е којлма ће се обезбедлти смањење трошкова пословања, раипоналнлјс трошелл срсдстава, радног врсмсна и максл мално корпшћење упутраппБЛх резервл. Програмпма luiemtc морајг се нарочлто обухватлти конкретне мере од свнх корнс пнка буиетсклх средстава у цл лл' смањења. раста расхода п обезбеђења рацпоихтније упог ребе средстава која прлврсда пздваја, НерапиоЕална потроiuiba не с.ме се јављати бпло у ко.м впду, јер са.\:о поштовањем таквс полнтлке можемо очекивати боље резултате. Учссници. сс.минара с пажљо.м пратс прсдава1Ба ® Стаоилизација, стални п дугорочни процес нашег даљег развоја ® Велика шанса мале прнвреде — осведоченост на већ постигнутнм резултатима ® Улога Сннднката на даљем јачању п изграђиваљу самоуправног система Боравећи у Параћмну, 1. ц 2. фебруара, председннк Beha Савеза сипдиката Србије, Илијаз Куртешн, говорио је учссннцима семмнара за председнпке основних оргапизација Спндн* ката. Тема разговора била је Снндлкат л љсгова улога у стабилнзацлји. ТакоБе је водно разговор са функцмонер1ша опигтинс и јсдким броЈем ргко* водилаца већпх организаинја гдруженог рада, а затпм посетио п водио разговоре у Српс* Koi фабрици стакла. Друг Кгртсшл је ла почетку спог лзлагања истакао члњснвuv да су колгресл снндиката (Србнје п Југославије) утврдилл приниипе лзградње, организовања л гтрллагоБавања повим односв.ма v поллтпцл п самоуправпом слстемг. што се п огледало у досадашњој актлвиостл органнзацлја сипдиката. Говорећп о опредсљењима слидпката предссдпнк ИлнЈаз Куртешп је истакао: — Тсжње и опредељење Спндиката су, да се база оспособи, a то зпачи н члан Сппдиката као основна ћелнја. Он мора да буде носилац и покретач читаве активпости. као фактор који полазећи од свог ннтсре* са и удруженог рада у целини. у CBoioj ociiOBiio.i Нелији можс н треба да покрсће сва тпггања од битног значаја. ТакоБе у сво.јрј ћслији мора да тражн п peuieite, кроз самоуправнс органс, кроз другс облике од- •гучива1Ба, почсвши од планмpaiba развоја пронзводњс, борбу за продуктпвност, зати.м nnainroaibe снстсма у области расподелс лохотка. ОбраНајући сс А^чеспншЈ-ма ce.Miniapa друг Илијаз Куртсши је акцентовао задатке којн стоје цпед друпггвом, а посебно Сипдпкатом. па пољу стабилнзапије прлвредс. Истакао ic ла Снплнкат нма веома крупне. сложеис н одговорне задатке, јер ова органнзација је Нлијаз Кургеши v предносги и већој обавезл v односу на остале. Највишс је љснлх чланова директно уклд^чено у овај процес н том чшвенлцом љлхова прва и стална обавеза јс стабнлпзацпја прлвреде. - На крају разговора с полазниилма семпнара, председнпк Beha Савеза сипдиката Србије је нагласио дабсз правс борбе леће.мо добнтн п правс резултате стабллизације прлвредс. Могућности и планови ове средине ¥ разговору друга Куртешпја, функцнонсра општнне и јсдног броја директора већих радних организацнја, сскретар OK СКС. Радоје Несторовић упозпао Је госта са приврсдно- -поллтпчким тренутком општиие н напорима који сс чиие да лрпврсда, која се сусрећс са познатим тешкоНа.ма што пре превазнђс такво стањс н закорачп у стабплнијс токовс прпврсБивања. За бржи развој целокупне приу^еде, са њо.м и вапприврсдних делатности постојс реалне могућности и на том плану сс веБ оссћају првн рсзултати. Стојадин МилетиН, председиик ОВСС је упознао предссдпнка Републичког Beha Савеза снндиката о стању и задацима v синдпкалној органпзацпји у чијсм раду има доста новина које о.могућавају још успешU1Iin рад овс организације. Топлнца Недељковић, директор Фабрлке ле.мспта „Новп Поповац” говорио је о развоју ове радне оргаппзацнјс, скоро.м завршетку мове фабрикс п задаип.ма на прнпремп н 6vnyhoi изградњп новс фабрЈгкс п могуБностлма лрошлрења асорти.мана. У разговорпма је учествовао и Слободан МиливојевнН, предесдннк Скупппине општине. Друг Илпјаз Куртсшн је учествујућл v разговору, пстакао да морамо све влше да сс ослаи>а.\1О на сопствена средства како за јачање привреде тако п за унапређнвање своје срсдипе у комхнално.м развоју. — Всома јс значајно за наш целокупнп развој, да поред огро.мног нскуства ми имамо и јасно и конкретно одрећелу оријентацију. Сада нам је најактуелтшјс пнтагвс стабилизаннје прнвреде н око inije прнврсмепн него сталли процес. Друг Куртеши је такође посстно Српску фабрику стакла где је са руководиоцима фабрике п представнлцима друштвено-полнтичких п самоуправH.1LX организација водио разговор о дал>ем развоју п задацнма овог највећег колектнва у пашој средини. С. О. н М. И. ПОЛИТИКА ЦЕНА И СНАБДЕВАЊЕ Програмом се предвиђа да Скупштина општкне н н>ени ор гани са осталлм учеоницима др уштвеним договорнма обезбеде мањи раст цена п трошкова жи вота v 1980. години, да се у оквнру укупног пораста цеиа обс збеди селектлвно noBehaibe, да сс установе општлнске робне резерве п обезбсдл боља укупиа скабдевеност тржишта. Р.АЗВОЈ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ Y будућем развоју посебап акценат се ставља ла предузи- .xtaibc крупинх корака у поспе тпваљу развоја малс прнвреде чнјп почетнп корацл указују на њене велнке могућностл. Исго тако неопходпо је да сс посебна пажња скрепе н ла дс латнрстп које су од поссбног нктереса нли којс у спровођењу програма стабнллзаииЈс имају посебну улогу, прс свега у области здравствсне заштитс од које се очекује да обезбедп сфикасннјн рад службе, бољу превентнвну зашпггу радп што мањег одсуствоваља са посла. Интерес радннх људи н грађа па најпотпуипјс се нзражава кроз успешно функцпоштсаље делегатског систс.ма. Сталнп за датак треба да буде праћсњс п аналцзирање дслегатске праксе. отклањаља слабостп п теш коћа и афир.\шсан>е постигнутпх резултата на сшш нивоима opraiai3OBa>&a. Стабклизацнја прпвреде није тренутна акиија, neh дугорочан задатак од чнјсг нсходаза внси наш будући самоугеравни развој. Исто тако то плјс зада так појединаца век свнх радпих људн п rpabana. целог Hamer друштва. Зато н очскујсмо да ћемо све усвојенс закл»учкс и успшно спровсстл. С. 0. га СпровоБењс нпицлјатнвс друга Тнта о колектнвном раду, одлучивању п одговорности, општепародис одбранс, дал>а нзградња самоуправног делегатског спсте.ма, задаци Савеза комуннста у области инфор.мација и мсђународнс по лнтнке п еконо.мска стабнлнза ција, основни задаци чланова Савеза комуннста у будућс.м раду s Учесниш! семинара упутили поздравни телегра.м другу Тнту v ко.ме му желе што скорије оздрављење. Оспособл>ава1Бем чланова Савеза комуниста, пре свега партлјског руководства, да успс шно крснра политлку и извршава задатке социјалпстпчког друштва у својој средплн, да даљс усавршава л јача своју авангардну улогу. стални јс задатак организацпје Савеза ко.муниста. У ту сврху одржан је дводневми сс.мппар за сс.чрстаре и чланове секретаријата основ лих организашпа СК на ко.ме су npopabeiie иајактуслппје тс ме лз којих предсвоји днректнп задацл чланства. Прорађено јс шсст тема, a предавачи су билп друштвено- -политички раднлци Републике и Рсгиона. По завршстку ссмлнара функллолерл општинс Параћнл одговарали су на питања учесника се.млнара пз свих обласги прлвредпополнтнчког л дргштвеног жнвота. Трсба лапо.менутп да је ова кво контактираљс са новопза* браним партијски.м руководство.м постало пракса која се показала нсопходном п која умногоме доприпоси успсшном раду основнпх органназцнја Савеза комуниста. 1’АСТУ ХААЕ „БУДПШТИ" Радови на изградљн хала Предузећа „БудуБност” за производњу бетонскпх електро-стубова н алучсличне ужадп одвнјају се убрзано. Још током овс годипе v н*пма he кренути траке са nviiou пронзводњом. Нови штвестнцпош! објектн допринсћс даљем |ачању овог колектива, а тнме н ове средине.

ДРУШТВЕНО политички живот 13. ФЕБРУАР 1980 • БРОЈ 150 ТРИДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА ЈЛВНОГ ТУЖИЛАШТВА оавдрили ДРУШТВЕНУ ФУНКЦИЈУ И ЈЛВНО ТУЖИЛАШТВО ЈЕ ПОЧЕТКОМ ФЕБ* PYAPA ПРОСЛАВПЛО 35-ГОДИШЊИЦУ YCПЕШНОГ РАДА V НОВО.Т ЈУГОСЛАВПЈИ. СЛ СВЕЧАНЕ СЕДНПЦЕ РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА, КОV\ ЈЕ ТИМ ПОВОДОМ ОДРЖАНА, УПУНЕН ЈЕ НОЗДРАВНИ ТЕЛЕГРАМ ДРУГУ ТИТУ СА ЖЕЉОМ 3/\ ШТО БРЖИ I! УСПЕШНПЈП ОПОРАВАК У3 ОБЕНАЊЕ ДА HE KAO II ДО САДА БИТН Y СЛУЖБ71 РАДНОГ ЧОВЕКА И СА.МОУПРАВНОГ ДРУШТВА Жпвота СгојановиН говорм о јубилеју Јавног тужплаштва Јавно тужилаштво јс основа но одлуком АВНОЈ-а с цлљем да сс штити г.ародна власт и лрава rpabaiia и да се обсзбеди спровоћсњс државннх СТАМБЕНА ПОЛИТИКА Y НАШОЈ општини ПОНОВО НЕДОВОЉНО СТАНОВА ® Y прошлој годипи усељено само . . НАЈДКТУЕАНИ1И 36 Сханопа y друштвеној својнни ф На дневном реду комунални проблеми © Најактуелнија изградња канализа* ције — Кала јс рсч о раду Скулштине СИЗ-а за управл,а!бе граБевинскл.м зсмљлштем и ко.муналне дслатности општлнс Параћин ларо чито морам да поменем да јс н>ен задатак да програмл. ра ^-рсђивање и опремање граћевинског земљшита, доHomcibc општих аката и друга бнтва питаља која \тлчу ва друштвсни сгалдард радпих људл и rpabaна name оппгпше на ллану комуналних делатности, a која су одлуко.м о осниваљу прелета овој Заједницп у надлсжност. Тако о раду овс Скупштпнс говори 1вен председник Михајло УрошсвиН, пензиомсрг наглашавајућл притом да jc ibcna дслатлост везала за опште лроблсмс града и граВана v ље.му. Разноврсност лроблема обллује, а у току 1979. године па састапли.ма ове Скупшптс највншс јс блло пптаља из области комуналног урсћења и опремања rpabcsinicKor зсмЛЈШгга. Доп\1всн је двогодшшбн програ.м ловпм ставка.ма којс сс одлосс ла урсђиваљс и опремањс земљишта за доделу плацева, нзградњу водоводне мреже у неким дсловлма града, ојачаљс коловоза и тротоара, изградљу трн мостића прско рскс Цршшс, л друге проблс.ме всзанс за калаиитст градскс калализацнје, ycrynaibc земљншта за из> градњу стамбено-пословнлх објската л рашчлшћаванл тсрсна у пслтру Јрада. Поред тога рсдовно је разматрало извршенл гтротрама о вог СИЗ-а, финалспјско пословав>с и извештај о раду стручле службс. На чстирн селшше Скупппинс. колико пх је одржаno v претхотлој годгаш. раз матрано је 32 тачке дневног рсла, а активност Извршниг одбопа је бнла зпатпо већа. с обзлром да овај оргап спроводп одлукс и закл>\*чкс Скупштлне. приврсдни.х планова и другнх сконо.мских мера у том псриоду. На овој свечаној ссднигш говорио јс Жнвота Стојановнћ, опигпшски јавнн тужнлац, о — Задовољнн смо актпвношћу дслсгата, јер не.ма случајева одлагања ссдннца од избора до данас. Морам да нало.мелем да јс структу« ра Скупшпше таква да су заступљсла сва занлмаља од неквалификованлх раднлка до економистс, ннжс1Бера и лскара. Њнхово активно учсшће у раз.матрању скупттлнсклх матсрпјала доприноси неловлтијем саглсдаваљу проблематикс и доношсiby одговарајућих решења. Рад ове Скупштине умногомс олакшава и стручна служба СИЗ-а која благоврсмеио и педалтпо припрсма материјалс за ссднлцу. V протсклом периоду остварллн с.мо добру сарадЈву са Скупштлном општлнс прилнком доношења Програма н допунс npoipaxta рада овс Зајсдшше као л о тштањима всзаним за уређсњс цснтра града. Са друпим иптересним заједлицама сараbyjc.MO no погрсбн, а ннтснзивно и лајчсшће са СИЗчјм становал»а јер ове две заједлнце морају остваритп добру сарадњу. обзнром на cBO'ie дслатности и сврху поcrojaiba. — На последњтсм ссдгашама Скутгпгпше доста често смо длскутовалн о проблему калализацпјс. Напмс, градска каналлзацлја функционишс нскљршво препуibasaibCM свлх отпадних и фскалних вола путем неколнко пумпл. И најмањн квар ва 'п\ мпл проузрокујс поплавс v подрузпша и другим просторијама лспод нлвоа зе.мљ1шгга. Да би се овај проблсм рсшво потребна јс nvna ангажованост свих структура v нашем граду, која је’ овпх дана п пнтензивнрана, чулн смо од председиика СПЗ-а за уттрављајбс rpabcBimcKir.i зсмљпш* тем и комуналве делатности, Млхајпла Урошевлћа. Мнлтгаа Жквковлћ развоју јавпог тужилаштва ис тнчуИи прито.м да сс ibcron развој кретао увек у складу са развојем друштвено-економског н политнчког снстема кол нас. У цело.м послсратном перио ду јавна тужилаштва су успс шно остварпла полптику открн вања н кривнчног гоњења свпх оних којп су угрожавали бра тство п јсдлнство народа и на родностп Југославнје, њсн дру штвеноекономскп и политнчкп снстсм л њсис основнс нрс лпости. Јавно тужилаштво. као лржавнп оргап. допрннело јо својмм одлукама да се заилн Општннско јавно тужи чаштво у ПараИпну прс дузн.мало јс крнвнчно го ibdbc у свим случајевкиа кад су постојалп докази за постојаљс основанс cy.Mtbc да је нзвршс но крнвнчно дсло које трсба гоннти по служосној дужности. Од rotbeiba сс одсгупало кад таквнх доказа није било. У проит пој годи1П1 оптужсно јс 573 лица. Опигпшски суд јс донео 280 ocvbvjvbnx пресуда, 22 ослобађаНФс н 5 такозпг*нкх одбнјају hitx прссуда. ти југословснски пут у соиија лкзам, тј. такав друштвсно-прп врозкп развој којп одговара основним пнтерссл.ма ларода л народкости нашс зс.мљс. — Y самоуправном chctcmv, v остварива>Бе друштвслс са мозаштпте, морају доћп до nv ног изражаја пнлиијатнва м свлх нашнх л»уди н rpabana, да се мерама превентивлог деловаоа отклаљају узроцл л условл настајаша дсвијантнлх појава. Јачањсм свестл о лс опходлбсти сопствеис самоза* шгитс, такви ннтереси ларочито морају доћн ло нзражаја код раднлх љули у орга ннзација.ма удруженог рада, кс јима је друштвена лмовлна повсрсна на управљање. To са свл.м одређсно пролстлчс нз Устава и доку.мспата Савеза комунпста Југославлјс н Срби jc по којлма је гграво на сопствену зашпггу уздпгнуто на стспен уставног права и обавс за свлх ралллх људл н rpabaна, рскао је на крају уводлог пзлага>ва Жпвота СтојановлП. М. Ж. МАРКСИСТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ Y НАШОЈ ОПШТИНИ ИЗУЗЕТНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ ■ УСПЕШНО РАДИ ПОЛИТИЧКА ШКОЛА САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ, ПОЛИТИЧКА ШКОЛА ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА. ВЕЧЕ РЊА ПОЛИТИЧКА ШКОЛА САМОУПРАВЉАЧА .Д1ИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИН” Друипвсно-лолитичке организацлјс и Скупштила Клуба са.моуправљача. имајућл у впду задаткс који проистлчу пз ставова и резолуцлја СКЈ, СКС. Beha слндлката, као и потреба у лашој средипл долеле су програм идејно-поллтлчког, друштвено-економског оспособл>аван>а п марксистнчког образовал>а ко.мунлста. радилх људи и о.младипе. Рсзолу ција Програма јс у току. Н>сгову окосницу члне школс као стални обллци рада. Политлчка школа Савсза ко хллпгста има 41 полазника, од којпх је 19 пспод 27 годлна, a 21 полазллк је из непосрсдне производње. Настава сс изводи два пута нсдељно ло програму Председшшггва ЦК СКС. Предавачи су друштвено-политичкн радници пз нашс општине. Поллтлчка школа Савеза сии диката пма 30 полазшгка. Она јс облпк образоваља и оспосо бљаваља кадрова Савеза сплдиката. Полазннци школе су друштвено-политичкп актввистп лз основнпх организацнја АКЦИЈА „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” Од пионира go пензионера ф Рок за пријављпвање 15. фебруар, ® Свн, свуда и свим расположивим знањем и средствима у одбрани и заштити наше самоуправпе социјалистнчке заједницс I Акцпја „Нншта пас пс с.ме нзненаднтп” јс органпзованп облик масовног ангажоваља ра дпих људи и грађана и свих лруштенпх субјеката, која тре иа да доарпнесе успешнијс.м саглсдаваљг. происњнваљг и иојачавап.’,' општс спрсмностн лруи1тва за борбу пропго свих могућпх опасности почсв сп прнролпнх и слс.ментарннх псиогода до сачувања слободе, i мнра. друштвеие бсзбсдностп ; п сигурностл. Значп свуда и свим расположнвпм средствима н зна11.ем у одбрани и заштнтп name сопнјалнстпчке, самоупран не заједннце. то јс основпи ииљ акцнје. — Акција обухвата свс друштвсне субјектс од месне зајсднице до основннх и друпгх органнзацнја удруженог рада. једном рсчју. од ппонира до пензнонера, истакао јс Милош Дракуловић, председннк Координационог одбора Акцијс „Ни шта нас нс може нзненадитп". Рок за прнјављнван.е јс 15. Фе бруар. а свака мссна зајсдшша плн основна оргапнзапија удружсиог рала и другн субјекти дужни су да се определе за Почстком 1979. године писалл с.мо о програму стамбеле лзградње за ту годину. Како је тлм програмом било прсдinibeiio, требало је започети 170 станова, а завршитн 71 стал. Планирано јс да буде завршена Ламела II у елицп Лолс Рибара са 36 станова п ста.мбепо пословнн објекат СО-а v уллци Бурс Салаја са лстлм бројс.м стаиова, а да буду започсти раловл на стамбсно-пословним об.јектнма у улнцн Маршала Тпта п Белчсвој са укуттно 109 станова. Овлх дапа смо сс v СИЗ-v становања илтересовалл о томс шта јс од noMCHvror рсалиСавсза спндлката. Настава се взводп два пута недељно по програ.му Beha Савсза синдлката Србије. Вечерња политачка школа Савеза ко.муинста остварујс сс у Својнову,* Поточцг, Рашевици, Трсшњевицл и Сињс.м Виру и у Фабрили цемента у Поповцу* Наставу noxaba 160 полазнлка. У досадашн»ој реализацијп лајбољу организованост показује основна организацлја СК-а у Рашсвиии. V току је и реализација Про гра.ма Школе самоуправљача ,Л1илентије Поповна' у Српској фабрицл стакла и ИВТ КТ „Бралко Крсмановић’’. Овпм обллком обухваћсно је 60 полазника из лспосредне производњс. Укупан утисак јс изузстио нптересовањс, савесност дисшптллнованост и жеља за стннањем знања и оспособљавања за свакодневне практичне дру штвене и самоуправне задатке. 3. Радојевић облик актнвностн, већ пре.ма структурп и природи посла, којн he увежбатп током годнне, кала lie сс на крају крсз завршну актисност акцлје показати стспеп спре.мностн и опремљеностн. Знчн радвн људп п граБани доносс п утврђу ју својс плановс актнвностп, \ всжбавајућн кроз акцнју свс нојсднпостп п слементс огплте народпс одбранс н друштвене самозапгпгге, рскао нам јс Мвлош Дракуловпћ. Акццју пратн Коордннанпони одбор, односно радна гурпа, са којо.м свн учссншш морају са раБиватп н коордннирати. Самонннцијатнва у нзбору садржаја акинјс и одговорност у нз вршавању одређених мера мо рају сс надопуљаватн, јер јс заштнта п одбрака и ллчна потреба свакога и заједнпчка обавеза свнх v нашсм друштву. Овакав карактер л шсћсвн акцлјс обсзбсђују да раднн чо г.ск и грађанлп буде њен креатор, организатор п лзвршллап у фуикцлјл стварног носнола мптсрсса, потреба. права п дужностп у одбрапп и заштлтк. М. Димптрнјсвић зоваио, одпосно колико је сталова завршспо. V току прошлс гиднлс ycejbcuo јс само 36 сгапова у Ламелн II. Радовл на стамбсло пословпом објекту у улнлл Буре Салаја каслс. а каио стојл v ллформацлјн о лагршепдг програма стамбенс пзгралљс, коју cv разматралл лелегатп па Ckvthuthhh СИЗ-а становања, извоБач је за овај објекат бно уведсн у посао 1. августа 1978. годинс, а рок за завршетак радова јс био 14 мсссил. 3aKaimi»eibc се са.мо деллмлчно можс оправдатп јер jc v mo.mciitv лскопа дошло до нспрсдвиђенлх подзс.млих вода што је аутоматски ппомеллло гсловс фундирања. Долазлло је л до нссташице оспов.чог грађевинског материјала. али свс то не правда извођача радова ла касли внше од шест мссслл, јер према садашњој динамлин градње овај објекат може да будс готов тек полоdiihom овс годлнс. Касни се лоста и ла дрегпм објскти.ма чиia јс градл»а почела прошлс годлле. Jam почстком поошле годипс проблсм стамбсне лзграли.с ic побудио всликг пажљг п па сви.м ипвои.ма јс размаграпа 4iiii>cniiua да јс у 1978. голнпл нзграБело са.мо 18 стллова, а да сс подсетл.мо, прсма Друштвелом плану развоја name опшглпс предвпБсло је да се ГОДЛШ1БС градл по 100 станова. Да дода.мо још л то да су пзвршпи органл друттвсно-полптлчклх органлзашпа по то.м плтандг заузели став, да јс влше фактора утицало па исизвршавање овог програ.ма као што с\’ иепридржаваЈве уговорсних рокова од странс ,.Параћин — Пројскта” и ГраВезинског ко.мбината „13. октобар”, нспоштовањс Само\правлог споразг.ма о гдружлвандг срсдстава за стамбепу лзградндг ледовољна срсдства за ста.мбе ш; пзградљу л нспостојањс про rpa.\ia стамбекс лзградњс у всhii.M радли.м оргалнзацијама. Све ове чпњеннце ие дају за право одговорпмма за стамбсну полнтику да се поиашају као I! до сада, јер становс греба градлти брже, пошто цене по квадратном метру раш<дно расту па се сваке наредне године лстим средствима п>ади маљи оро| станова. V протлвном ћемо п почетком наредне године расправљатн о истнм проблелпсма. М. Ж. ОСВРТ ЗАШТО НЕМА ТДНМИЧЕЊА ГРДДСКЕ ОМДАДИНЕ? Зпа.мо да „Сусрсти села" нс трају целс годинс, већ само токо.м зимскнх вечсрп, да се и ова акиија као и многе другс код нас спроводе кампањскн, алп ссоска омладина, па н старији, има ју тренутно добар и укусан културнц напитак, популарни „квпз", којим јс и започела ова данас најмасовнпја манифсстацнја сеоског аматернзма. „Сусрстн ссла" свакс годннс поново ангажеју свс друштвене снагс мссннх заједнпца, уносе рад. живосг, ангажовањс, а у всћи.м салама п којп динар вишс у касн. Ту свако н.ма своју рачуннцу. Неки прстендују шампионском звању, другн да се појавс на рсвијалној прирсдбн, трећп траже кул гурни norabaj, а чствртн” „са.мо да покрнју издатке". Алп радп сс, лпак. јер сви не могу да буду најбољн. А шта јс са градскнм месним зајсдница.ма, којих и.ма оса.м? И.мају ли онесли чне сусрете, развијају лн д поспешују а.матсризам. да лн су онс омогућилс сзојој омладпни да у поподпевнп.м часовима упапређује својс склоностн? Одговор јс на жалост нсгативан. У граду укупно и.ма око чегирц .хнл>адс омладннаца. ivlHOi'H од њих остварују сво ја права и обавсзс у исновшш органнзаиијама на нивоу школа, фабрика, радних органнзација. МеБутпм, вслнки део je ван Савеза coцијалнстпчкс омладннс, то су углавном незапосленп, вапредни студенти и тако даље. • Да бп се п онп укључнли OBiLx дапа у току je акцнја формпран.а осповннх организацпја Савеза соиијалпстнчке омладнне у меспим зајсднпцама града. Посаојс стигао до половиис, тојесту чстири мсснс заЈсднице формнранс су омладинскс орга пнзације, ’ у „15. .мају”, јулу", .,11. конгрес" и „Знојац — Данково**. — Идсја нам је да закратко вре.ме и у осгали.м мсспим заједиицама и.мамо основне организацијс ССО, мада тај посао нс иде тако бр зо, кажс Борнвојс Mapiuiковић, прсдссднпк OK ССО. Послс тога формираИс.мо и градску конфереинију ССО. — Разговаралн с.мо већ о тој те.мн културнпх суорета градске омладинс. Верујем да ће сс после ових констичунсања моћп конкрстннје да прпступн пзради конпепцијс it реалнзацпји ових идеја, кажс прсдседпнк .Марннковнћ. Ни после конституисаља . свп пробле.мн неће бити отклоњени. Недостатак просторија за вежбаљс и окуп- .'baibe, салс за прирсдбе, мада су ту двс сале, позоришна и биоскопска, где би мо* гле да сс свс прпредбс, мадасуту две сале, позориш* на и биоскопска, где би могле да све приредбе и пзводе, а јавићс сс всроватно п пови „сптни" проблсмн. Али важно јс да сс најзад крсне, да о.младина увече несе ди до фајронта у хотслу. или гтуни околнс кафанпие. довија се како да прозсдс вечс. Са.мо лнчшг допршкх: нској акш|ји, задовољство при суства сваког појсднниа нспуњава ra ocehajew врсдности, и најбољи јс оргапизатор корисно 11спу1Е>сног времена. А свака генерацпја хоћс вишс и бољс оз прсдходис. Па видимо се идуће године на сусрети.ма градских месш1х зајсдница. М. Ди.мнтрнјевиН ј^аана^ 2

МИЛУТИН МИЛОШЕВИН О МЕРАМА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ВИШЕ ПАЖЊЕ ИЗВОЗУ © Програме штедње што пре спровс сти у дело ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАНИН ГОДИНА XXV БРОЈ 334 Председник Друштвено-полнтичког всћа СР Сроијс. друг МИЛУТИН МИЛО1ИЕВИН, посетио Јс 31. јануара ог. нашу Фаб piiKv. Том прнллком он Јс са представнпцима Фабрикс разговарао о резултатима пословања за прошлу годниу, о плановпма за наредпу пословну годину,и о реалнзацији развојннх про грама. Y разговору је учествовао и сскретар OK СК дргт РАША HECTOPOBIIR. » ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА СИНДИКАГА ИАИ1АЗ КУРТЕШИ 0 НАШОЈ ОАБРИЦИ ЈЕДННПВО КОЈЕ ТРЕБА ПОШТОВАТН Пратећи контннрграно рад н развој ове радие органпзаци je, познајућс врло добро све проблемс са којлма се она сукобљава, друг Милутнк Милошевић је и ову своју поссту искористио да се игго дсталдш је упозна са свим привредннм н друштвеним гоковима у ФабрЈПЈП. „Оно што највише импресионира у овом колективу је јединство субјективних снага. Y сложеној ситуацији, у којој ви послујете, бнло би много теже да није тог јединства”— рекао је друг Илијаз Куртеши, пред седник Већа Савеза синдиката СР Ср бије, приликом своје поссте нашој Фабрицп 2. фебруара ог. Са другом Куртешијем били су његови сарадници ЧЕДОМИР ЈАКШИБ и РАДМИЛА ЦВЕТКОВИБ, као и председник Meђуопштинског Већа синдиката НИКОЛА ПАУНОВИН и руководиоци дру штвено-политичких организација у Параћину. Обилазећп производне пого не гости су са интерссовањем пратили процес производње и дораде стакла, а касније у па зговору са представшшима Фабрикс друг Куртешп је рекао' ..Драго мн је што сам видео вашу фабрпку, мада ми је лчзо што нисам нмао прилике да мало дуже поразгооарам са раднииима о свлм проблемпма са који.ма се сусрећу". . Кратак историјаг и преглед ралвоја Фабрикс, са посебним ссврто.м на трснутву слтуацлју гости.ма су нзнели председкнк Пословодног отбора Внто млр Иванишевић л представницл друштвено-политичкпх организанпја п оргала управл>ања. Условн приврећивања Говорсћи о пословању радие оргаллзацлјс друг Иванишевић јс \ познао госте са напорлма које радгш људп овог колектп ва улажу да превазиђу тешкођс настале сталним повећанзем цена слровпнама и енершјл. Већ дббро упозиат са том про блематиком. а п на основг ових излагања. лруг Куртсшп је рекао: „Условл прлврсБива1ва су дугорочно п сложепо пи ia:bc за чијс се рсшаваље врло тешко налачс рсшења. Економска сптуација v пашој земљп нсједнако се одражава иа раднс оргапизацнје. На прп мер, поскгпљење снерппс поУ нзлагањпма представника Фабрике паглашено је да смо протсклу годину завршили са губнтком, а пазлозп су већ до бро по'зната поскупл>еаа снро вина и снсргија, као н многс других ставкн које теретс папЈ доходак — транспортнн трошкови, разис обавезе и друго. Исговре.мено јс указано да, уколнко се условн приврс1>пвал>а ускоро нс пзмснс, наша -фабрика ни obv голнну нећс мо1ш да ококча са бољлм резултато.м. Повећање продук тпвности рада и боље корпшћеи>е уиутрашњих резервн, којс мн у радној организацији трсба да постпгпемо, нећс да ти жсљепе рсзултатс. ако сс не регулишу и одређсни споЛјНи сфектл — повећањс пена нашпх пронлвода, либерализа пија исна кој. амбалажс за алкохолна пиђа и ослобаБагве од пореза на доходак н порсза на прмет мазута. Сложивши сс са ово.м напомено.м, друг Мнлошсвић је на гласпо да ми у Фабрици морамо што пре да лонссемо про граме штедње и да и-х прпмсhilmo свуд.аи у свнм вндовима потрошње. Апализирајући крс тан>а југдсловенске привреде V овој Г0Д1ШИ као имератив трснутка поставллно је питаibc повећања нзвоза. V то.м с.мпслу друг Милошевић је рскао: „Ваша Фабрпка, за разлику од многих других, и.ма великс могућности да оствари нзвоз, далеко већп но iuto to сада чини. Том питању мора те да посветпте нзузетну пажњу н испитатс све услове ка Милутин Мнлошевић ко би пзвслп што ochif. део својвх производа. Разматрајућн реализаиију ра звојпнх програма нашс Фабрике, друг МплошеЈулћ јс рскао да залочсте инвестиипје, и порсд свнх тешкоћа око ion хове реализацијс, трсба што пре прнвести крају, како би оне почслс да дају планнрани доходак. На оправданост ова квог захтева упућују нас н свс веће потрсбс југословенског тржншта за стактено.м амбалажо.м, како у повећаљу колччина Hocrojehiix артпкала, исто тако к у сасвим повп,м програмнма. Саглелавајућн свс аспекте гспешног пословања и ангажо Eaiha иа отпсђспнм питањнмг1. у разговору јс констатовапо да наши задани внсу лакн a обавезе мале. Чланозс колекгп ва трсба н лаље нпфор.мпсатп о свим акнијама које се воле \ инл>у стабнлпзацнјс како бд једпнство уложнло макспмал не папорс да се оне н остваре. На крају овог састанка догг Мнлутин Милошевић је обсНао ла ће се он заложитп к<: 1 републичких органа да се иаши захтсви што прс рсалнзуп. како бк се створплп услови за постизањс још бољнх производнпх резултата. Д. Мплетнћ СЕБАЊЕ Y3 ЗУБИЛЕЈ БЕЗ ИСКУСТВА, АЛМ СА ЕНТУЗИЈАЗМОМ годнло је'далеко више оне радне оргашгзације које у свом производном процесу трошевп шс енерпгје од неких другнх при вредних грана. Једна од пре васходних брига нашег conn јалистичког, дслегатског сиотс ма мора бити у томе да се условп привређпвања стално придагоћавају развоју прнвреде. Морамо дугорочно па јачамо економску способносг лруиггва, брже да реагујема код ослобаВања обавсза, прила СА СЕДНПЦЕ BERA САВЕЗА СИНДИКАТА СР СРБШЕ СТДБИАИЗЗДИ1Д IE @ Разговор са Драгншом Бокићем, првим председником Радничког савета наше радне oprai — Друже Бокићу молшс Еас да нам укратко опишете прилике у фабрнци у времс избора првог Радничког савста. Врсмснски период од 30 годпна јс релативно дуг, пун многобројним. снажннм актп вностима радних људи како у привредц,- тако исто и v свпм другнм друштвеним активно сгима, крунисашш извадредннм резултатима н несумњнвпм успесима. Сећајући се некнх од услова н времена када су били решавалн п оствариванп. одмах морам да кажем да нпјс могуће п„ прпблпжно сетнти се и нзнети .многе карактерн 'стичне конкретнс, добрс снту ацијс н тешке задатке, алн који су ynoDHonihy радних л>удн и посебно ентузпјазмом, ус neuino нзвршепн. И мањкавост мојнх cehaita, када сс ради о овом нашсм изванредно.м колектпву, биНе у томе, што не ћу бити у стању овог тренлтка рећи нска можда од најважнији.х момсната из рада н era и>а у колтгктпву у то времс. Приликс у иашој фабрицн у периоду ирнпреме Закона о радннчком управл>ан>у н врсме пзбора црвог PC jnicy onле завндне. Колектив јс v то вре.ме бројао негде око 1.000 радннка, са opraiшзовапим су бјективним факторнма. почев од органпзацпје КПЈ, која је нмала у трн основне органп.за није стотнну изразито младих чланова, организовану радннч ку класу у Синдпкат хемијскс нндустрнјс, до омладинске оргпнпзацијс. где је бнло преко ЈзО младнх радника. На челу кЛмнаи 3 фабрнке четврти по реду од ослобођења постављен је днректор ВКВ радник-електричар Фабрика јс у то време нмала веома мали број стручннх ка дрова. Како ,јс Фабрика пмала и скоро 45 г. неговала произвоБачку традицију трсба истаћп да су у то време били релати вно *неразвијени продукциони п дргштвено еконо.мски односн. Матсрпјална основа рада, такође слаба и неразвијена, од носио врло сиромашна. Врсдносно псказано основна сред ства сачињавала су 2/3 грађе винскп објекш, потпуно аморгпзованп (двс халс са 2 ванс и лоич^ном пећи, мешаоницо.м, брусиоштом и управпом зградом, и скромннм магашшским простором) и једна трећпна opyba за рад и остала основна средства. Главна пронзводња јс бнла трговачко стакло које је претежно бнло произведена ргчпи.м радом, ц нсшто полумашинскн. Другим речима врло екстензивна производња. Проблсдш су били велики п тсшки за пословањс наше <baбрлке. Нсдостајала су обртла средства за рал. Сопствена сре дства износнла су једва 1/4 a отала 3/4 покрнвапа су сред ствпма банка-ма, добавл»ала и нз друшх нзвора. Радна л тех полошка лпсцлп.тлла као л ос вајал»е нових пролзвода које јс тржлштс тражлло. Кадров скл проблем бло јс једап од прнмарпих пптаља за рсшаваљс. Оло што јс у ово.м периоду лмпреслонлрало, стварало оп- ■Јлмлза.м и отварало перспектл ву колекппзу. код огромлс веhinie радника блло јс то, што су људл схватллп да су све ове тсшкође објсктпвпс прлроде, треиутие u да he се у догледло време решпти, појачаном бригом за рсшаваљс, велпкнм самоодрииањем. прековременим добровољним радо.м. — Какво јс било реаговање раднлка на одлуку највиших држашшх органа н синдлкгКа да сс у Јвлховој фабрицп формлра први раднички савст. — Познато је блло да је једап мали број радника, металу.р iukhx комбината и вндустрије стакла и цсмента и др. предузећа имао ту срећу н поверереље да лм се повери од највиших органа државне властп п силдлката фор.мирање пробннх PC преко којкх бн сс стекло одрсђело искуство на базп Нацрта Закона о радпн чком управљању. То.м прнлпком јс одлучспо да СФС уђс у тај избор. Одлуку о избору name фаб рике у то вре.мс члановп коле ктпва прп.мили су је, пс као случајал пзбор, већ као објеKTimny п реашгу. Колектпв Фабрике стакла заузлма нстакпуто п значајно место као произвоВач v стакларској ппдустрпји Југославпје. Он свакодневно потврђује своју зрс лост, високу свсст, коју «зражава v лапорл.ма за пзвршеп>с плаллраллх задатака пропзводње сгакла н започсте капита дне нзградље. Има велику про лзвођачку традлцпју и пспол>ава врло активал однос па решапал»у упутрашњпх проблема, оргализацпје рада лтд. Радшшл су овај став о тгзбору пркмплп са задовољством п одушевљењем као награду за досадашљп рад п повсрење да he п на ово.м значајном послу датч макснмалан доггрннос. Та кво расположење и обавезе да валп су се п у пзјавама радпика на састалцл.ма у пропз- (Наставак иа 4.‘страшО гођавања цена и доношења Закона о поллтицн цена. Y политнцп нена, рскао је даље друг Куртешл, треба тежитл да се што мање задржи адмпнистративна политпка це на, а више поигтоватп споразу мевање нзмеђу радних органнзацлја. Солидарност међу радЈшм организацлјама мора бити BIUXIC нзражсна. За вас је врло повољно што и.мате разу.мева ња код вашпх пословних партнера л то би морали да пош тују и влши органп. ДОБРА ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА Сагледавајуђи полнтичку сп lyamijy у Фабрппи и оцењују hit је као врло повољну, догг Куртеши је посебно нагласно да јс то један од блтнпх фак тора за дал>у перспективу овог колектпва. „Повољна полптпчка ситуација у вашем колектвву говорл да радшши имају поверења у бољу будућност ч даљи развој дпуштвепо-економ скпх одиоса. Управо због тога и ваш пајвећи задатак будуhe треба да будс да зздржите тако добру поллтпчкг сптуапл jv, да раднпцв булу убеђепп ла се теткоће и овакво стањс могу и морају превазлћи.” V даљем току разговора гос тл су се пптерссовалп за калровску проблематнку, пнформпсање п стандард ралпих љг дп. Отворевост, разумеваље п подршка коју су гости показа лп у разговорима још једном су нам потврдплп да натил про блемп tnicy само нашн, да ни с.мо препуиггенгг сами себп. Истовремено, рсчн друга Куртешпја потстаклс су нас да на ставимо са нашим акцпјама па пољу стабипизацлје л повећања продуктпвностп рада, као ос новппм факторп.ма за даљи развој овс раднс оргаппзације. Д. Мллстић 1РПИ ®М»Д Веће Савеза ашдиката Србнје одржало је у петак. 8. феоруара о. г. седннцу на којој је усвојнло задатке за стабиплзацију. Седници је испред реглона Шумадије н Поморавља присуствовао н РАНКО НИКОЛИН, председннк Акционс конферелције СК наше Фабрлке. Иа овој ^сдници друг Ннколнћ је днскутовао о мерама стабилизације које се спроводе у нашем региону, а мл ћемо објавнти делове нз овс днскуснје који се односе на нашу најближу средпну. — За нашс подручје је карактерЈГсп!чно да је у протеклом четворогодишњем перноду забележен доста дннампчан, али и неуједначен раст у индустријокој пролзводњн, која се кретала од 4,5% v 1976. г. до 103% у 1978. г., да бп у 1979. годлни порасла за само 3,5% и испод је остварења у Републнцл. Пропзводгва јс расла у скла ду по.титвке у пољопривредп и друглм областима, ттовећан је промет у трговшпт, угоститсљству, саобраћају и код другпх пропзвода п услуга. Извоз јс v овом периоду такођс растао v просечлој по.хпшалној стопи од 1S—20%, тако да је у 1979. г. достптао кзпос од око 5,5 Milanјардп дЈшара. Покрнвеност увоза — лзвозом од око 90° 'о је доста повол.плји од шнрнх друштвепо-политичких заједллца (гдс се креће око 60%). Друштвенл пропзвод, доходак л члст доходак остварује се са стопом раста од око 30% голлшње. Губпцл апсолутно н релатлвио опадају. Све ово говорн да je v протеклом псрподу остварпвања средњорочног плана дошло до даљег развоја укупппх пронзводннх спага л да је жнвотнл стандард растао. MebyniAi, нстлчемо да се не остварују у потпуносш цпљевп постављени Средњорочннм планом, a то је пре свега, опредељењс да шшадшчан развој реаллзгје.мо у стабллиим услоBILM3, структурни односн у размери са лностртнством имај.у тепденцију озбиљнсг погоршан>а, присугни су поремећајн на тржлшту у смислу дефицнта одређенлх пропзвода дшгроке потроциве код пол>огтр«!врсдно- -прехрамбенлх пролзовда, грађевтшског матерпјала, огревног матернјала и др., цене мнопгх сировина н репроматеријала много брже расту од нене пашнх основнлх прокзвода. Пораст цеке нафге снровина, репроматернјала и опремс из увоза још влше услов« љава тешкоће. Раст лнвестннноне, општс п заједлмчкс н лпчле потрошњс нлје у складу са материјалгшм могућнрстама удружеиог рада. Планирана лромена струкгурнпх односа прлвреле врло се споро остварујс. прпмена постојећс технологије у пролзводљи п прлпремп за увођетве пових техпологпја повећава лашу завлсност од лностранства л по основу опреме п no осиову спрошша w репро.материјала. Оцењује.мо да осповнп услов битке за економску стабплпзаШ1ју можемо добптл повећа1ве.м обима пропзволше, сппжаваљсм трошкова пословања, бољим корпшНељем постојећлл капацптета п рацпоналнлјим коришћењем \жуппнх друштвеmix срсдстава у разменп рада (Насгавак ла 4. странн)

13. ФЕБРУАР 1980 • БРОЈ 150 НАШД СТАКЛО • НАШЕ СТАКЛО Стабнлнзацнја не трпи одлагања (Наставак са 3. странс) јш који дпктирају такав увози НА ГГУТЕВИМА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ КРШОМ ДО НОВИХ УШТЕДА У целшш, при чему нггедња мора да постанс стална, сваколпевна брига раднпх људи и грађана. Чињегаша је да .\ш данас имамо органнзашгје удружсног рада исте гранс за које важе Beta системска решсња и тржншни услови, па ипак постоје уочљиве разликс у продуктнвно сти н дохотку. Снгурно је да nopea npiLMeibcue тсхкологијс, резервс за bcIui доходак стоје у бољој организанијп рада, у вишим нивои.ма самоуправне органЈоованосп! п пословног повезиваља, удружпвања, удружи ван»а рада и средстава, у бољим решењима и дограђнвању система расподеле дохотка, дограђнвању критернја за вредновањс рада и резу.тгата рада у матернјалној производљи и нспршЈрсдној сфери. у бољо.м квалнтету провзвода н уолу га, уштсаама и бољим корпшћеЈве.м радног времена. Изостатпш са посла по основу брловања и друтим основама н на нашем Региону попрпмнли су озбвљне размере. Само за изостанкс по основу боловав>а пзгубилн с.мо у прошлој години преко 2,340.000 раднпх дана, а то јс као да 5% од укупног броја радника у друнрЂено.м сектору није радио током целс ГОД1Ш (5.600 рад1шка). И само радно днсвпо н недељно време код запослсних се нерашгонално користи, врло су велики изласии са посла у то ку дана н пнтање је колико су оправдапи? Друго, због слободшгх дана — суботе н нсдеље, за врсме празннка н неорганизованог најнужнијег обима рада у ове дане на пример: за потребе истовара и преуздмања приспеле робс у транспорту, штсте су огро.мнс u взпиеструке. Сада се озбиљно намеће пптал>е да лн планирапа пронзводн>а у оргаЈшзацијама удружсног рада, парочито код онвх са високом стопом раста, може реално ла се остварл, а да не угрозн факторе који допрпносе остварнвању полптпке економскс стабилизације. С тога све планове увоза морамо поноводетаљно преиспитати, али и производне програме у цели кориговати у смкслу већег коришћења домаћпх сировина и репроматернјала, наравсо, у ме ри колпко је то максвмално мо гуће. Како је дошло и постала ско но.мска стабилнзација толпко акт\-слпа садго послс годшту дана од велЈпсих свндикалтшх договора (Конгреса) који су како с.мо у матернјалЈива кснстатовали, широ.м отворилн врата ПОЛ1ГП1ЧКО.М ангажован»у мнлиона самоуттрављача. На ‘Конгрссу смо се договорвлв и конгресним одлукама закључилн, да сложенс прЈгвредне прилпкс траже престројаваЈвс у раду. V рефсрату поднетом на Шссто.м конгресу Савеза синдиката, прсдседннк Куртешн кажс: „Основну пажњу морамо да усмеримо на оставривањс већс првпзвацве и дохотка, јер само тако може сс остварпти и повсћати матернјална основа рада н брже рсшаватн развојнп н друпт проблеми. Значајне рсзсрвс у гтршфсђнвању постоje, најпрс, у органпзаштЈИ рада и пословања, стимулатввном награђиваљу, ефикаашјем коркшћењу производнвх (сада сс корнсте нспод 80®/о) н другнх капапнтета, научних, техничких н тсхнолошквх досткгнућа и бржем развоју сопственс тсхнолоптјс." Стога је сасвим логично, што је врло актуелан постао одговор па гпггање чн.ме сс и са коллко успсха баве основне организаштје Савеза ашдЈгката, са коллко успеха организације про палазс одговоре које тражи овако сложен привредно-политпчкп живот. Сажето говорећи, всроватпо јс доста близу истпјпг оцсна да смо ојачалп основне органвзације Савеза ошдвката, алн да сс ннсу почеле бавити још правим питањвма. Стабплизација се нс можс завршлтп преко ноћи, то јс процсс који траје, алв и не трпи неодговорно понашаљс. Поједине негатпвпости, којс и те како потресају раднс оргашгзацпје, доводе до губтггака, морају и могу се бржс рсшавагн Hero што с.мо то до сада радилп. Наша понашања морамо мс- »ватн, јер стабилпзација тражи стално престројавање у ходу, a свако охпагаљс. околзш1ен>е појединих акција можс нас скупо кодгтатн. ф Закључен Самоуправни споразум о удруживању рада и средстава на сакупљању, припреми и прерадн стакленог крша После дужс дискусијс и изналажен>а могућности да сс што всћс колнчкнс стаклсног крша прнкупс п поново употрсбс за топљењс стакла, наша радна органнзацнја најзад Јс на пугу да и тај део успешно приврсдс крају. Наша Фабрпка и радна ор ганизацпја „Тсхногас-Инос” вз Београда закључнлс су Са.мо управнп споразу.м о удружива н»у рада п средстава на сакуп л>ан>у, припреми и прсрадн ста кленог крша за потребс name Фабрпке. До овс пословнс са радњс дошло је због тога што сс вилике количине стаклене амбалаже палази у домаћннствпма, угоститсљскнм и дру гим објектима и v индустрији, п свакодиевно сс бадају у смс he, мада је то врло драгоцена снровнна за производњу стакла. Наша Фабрпка дневно мо жс да потрошп преко сто тона стакленог крша. чн.мс сс могу уШтедстн велнке колпчи нс врло СКГПИХ сировина и снергије. Y републшш Србнјн до сада сс нико није оргапизовано ба вио сакупљање.м н прсрадом стакленог крша, па јс Фабрика врло мале количнне прику пљала и користила, н то искљу чиво из индустрнјс која ynoipc СА ГРАДИЛИШТА 02,03 ГРУПА РАДНИКА ВРШИ ПРИПРЕМНЕ РАДОВЕ ЗА БЕТОНИРАЊЕ ТЕМЕЉНПХ ПЛОЧА НАПАВЉАЈУ СЕ РАДОВН Иосле прекида којп је, због лошпх временских прилпка трајао више од месец дана, граднлнштс је поново ожпвело. Извршене су све потребне припрсме за бстонске радовс, па ће се у току наредкс недељс взвршиги бе TOHiipaibe темељних плоча пећн. На састанку између одговораих руководнлзла ГП „Градитељ” н наше радне срганиззпије извршена је анализа досадашњнх радова и том је прпликом констатовано да се у односу на утврђенп термин — план касгл 15 дана. Представнишс Граћевннског предузећз .Храдитељ” су сс обавезалп да ово закашњетве надокназс до 10. марта овс године, тојест, да до тог рока пзврше сзе погреб не радовс како бн се отпочсло са монтажом челпчнс кон ,струкш|ј, како је то мрежзпш мланом напредавзља гтред внђено. М. Ивавовпћ ни око 140 хлљада тона стаклсне амбалаже. Подаци говоре да се око 80 од тога, послс прве употребс баца у смећс. Ако сс има у внду да се ове количине могу корисно поново употребнти, можс сс закључи тн да у ерн брбс за стабнлиза инју, прикупљање и коришћсбљава стаклену амбалажу за а.мбалажнрањс својвх произ вода. Y Југославијп се годишјбс произведе око 340 хпљада тона стакла, а само у нашој Фабрин>с свих секупдарних сировина, а за нашу Фабрику посебно стакленог крша, и.ма огроман друштвенн и економскн значај. 3. Кадрнћ ИЗВРШНИ ОДБОР СИНДИКАТА PA ЗМАТРАО И ПРЕДЛОЖИО Информисање радних људи |е те.ма о којој се све више. расправља на всим ннвоима и која добија све већи значај као делатност од посебног значаја. Управо је тако н у нашој радној организацнји где се у зздрбс вре.ме на внше скупова оцењивао степен инфор.мисаностн чланова колектива п тражнли начине да сс он још вишс побољша. Крајсм прошлог месеца одржан је састанак Извршног одбора Акционе конфсрениије снндиката са председннцп.ма органа \TipaBn>aiba, Савеза комуниста, омладине. Рсдакцпоног одбора и чланови.ма уредништва листа. Повод за овај састанак био јо лопис Општинског снндикалиог већа којим се тражила оцена информпсаностн и мишљељс о листу „14 дана” са подлпсцнма радннх оргатпашпа. На састанку cv послс дужег анализирања салашњег стаља \ информисандг донети и одрсћсни закључни. ОиењуЈући ннформисање на нивоу опшпше нималним цена.ма продаје на киосцнма. На тај начпн СИЗ информисаља могао би да noкрије трошкове којс би радна оргапизацпја умањила и са којјш би средствима, уз додагак иредстава од штампања ннтерних пнформација, издавала г.вој лнст, Ово ннуком случају не зпачн прекид сарадње са лнстом „14 дана" јер би се у ље.му и даље објављивалн догшсп из Фабрике, којп cv пнтересантни за шири круг читалана. Обповљенп фабричкп лист „Нашс стакло” својпм темама, обимом п садржајем био бн ближи радници.ма. Y љс.му би се, за разлику од досадашљег листа, могле паћи одлуке оргапа управљања, делсгација и дслегата, днсциплпнске н дрегпх комисија, стручни прплозп. a уз свс то 1! многс друге теме које cv чисто интеоног значаја. На реализацнји ових закључака v Фабршш cv всћ поведенс одрсђепс акцијс, тс сс падамо ла he can члановп Hamer бројног колектпва ускоро моћи да 6vav информисани онако како то они, а и чптава наша друштвена заједница захтева. © ©Д^ОРИМА HA ВРЕМЕ На заједнзгчкој седшши Пре- ванпх за одмор на Светом Стедседннштва Акцнонс конферен- фану. нзречецо јс доста похвала, али када се ради о радној органпзацији закључено је да подлчстак који излази v листе „14 лана” нпје довољаи да бп се раднтпш упозналн са свим збпвањима v својој срединн. YrrpaBO због тога закључено ie да се што пре спроведе одпгка Ратннчког савета ралне организације нз јуна гтрошле голине, ла се лист пздвоји из „14 дана” и настави са самостатчим пзлажен>ем. V цнлд’ раштоналнпје потрошље лрхтнтветгих срелстапа, као н правс опене заинтсресованостн читалапа, ттредложенп је да се лист втппе не доставља ршгнпм оргаштзаттнјама хао ло сада, већ да се по некпм миције снндпката, свпх комисиja за животне услове ООУР-а и РЗ и службе за друштвенн стандард, одржаној 5. фебруара ог. разговарано је о годшн н>им одморцма v протеклој и организацији истих V. ово] годннн. Том приликом ie закључено да је организаци]’а коришћења одмора била добро спроведена. али да ниуком случају не можемо бити задовољни бројем радника који cv на овај начнн корнстилп годшшви од.мор. To сс нарочнто односи на name охмаралиште па мору, гле се због зе.мљотреса који је у априлу погодио Приморје, нагло смаљио број заинтересоПРЕДСЕДНИШТВО ВЕПА СИНДИКАТА СРС НОЂНИ РАД ЗА ЖЕНЕ Чланови Председшпитва Вс ha СС Србпје на седници која је одржана 30. Јануара ове го ДШ1С у Београду, а којој је председавао друг НЛИЈАЗ KYРТЕШИ, далн су одобрењс за воНш! рад жсна у Српској фа бршш стакла у Параћину. За ноћнп рад претходпо се пзјаснпла н Органпзанија Савсза синдиката у овој Фабрнцн и Републички одбор ашдиката радника хе.мнје н неметала Србије. Код доношења оваквог одо брсња имало се у впду спенн фнчност пронзводног процеса, чшБенииа да јс н до сада у овој оргаипзацнји удруженог рада одобраван ноћни рад жена, као и то да бп забрана пзвукла не само размепгтај жсиа на тежс послове, већ и престалак рада за всђл број рздних места на којима су жене запослсне. Услсд нагле про.мепс у процесу рада дошло би п до опадања продуктивностп у поједпнн.м произвол ним процесшча, што бн отсжа ло пзвршавате постављсних задатака у овој годшш стабплнзацпје. «Образлажући поћнн рад жс на, Председништво је н.мало у виду и следеће чшвешгце. У Српској фабриии стакла зало селно је 260 жена, рад сс олппја у свс три смене и у свпм погошша. Ноћни рад трајс 7—8 дана мссечно, а посао од говара жснама. Раднпце сх\ та кође опремлене зашпгпшм средствпма за рад, а за ноћнп пал добијају п увећали личпи доходак. Истдвремено, пнтересовање за одмор v бан>а.ма нагло порасло, тако да на.м је v 6aibaма годншн>е од.море провсло око 500 радника, док су капашггетн кућтша на Грзи, као и ранијих година бнли стопостотно искоришћснн свих 10 с.мена. За obv годину предвиђело ie доста новина, почев од начина уписивања и плаћања, па свс до броја смена и зак\та некпх нових капашгтета. Напме, ппсдложено ie да корисници одмаралишта na mopv, на сам дан vnnca уплате 500 динара по лежају, до 26. Maia исто толико, а остатак најкасниie 3 лана ггое поласка на олмор. Уместо досалатпњпх 5. препвпћа се 6 смена по 14 пана. *иго бн снизчло nenv за око 10 пинаоа по лежа’ч. а кстовпсмснп повећало 6noi кописнчка. Прва с-мена би почела око 8—9. ivna, а одмови би се завпшилл као и до сада око 1. септембћа. Y бање и на Грзу ишло би се по ранијем распореду, a noвпна ie v то.ме што he сс ове годипс покушати са закупљивањем капанитета и v Гамзиградској бањн. обзиро.м да за obv бан>у постоји велико ннтересовап>е, код наших радника. За paannKv. од прошле године када јс органшовано летовало са.мо 900 раднпка, за ову годпну сс прсдвиђа да око 1.700 каших радпика са члановима нап*жих породпиа корпстп наша одмаралишта. Ово су били тек први разговори. предлози п предзиђаља 1'ер се још увек не знају цече које he битл овс ссзопе, како на мору тако и v башама, али јс речено да he Ко.миснја одмах почетн са радом тако да се још фебргара послови заврше п vmic почне на време. одлог’»о, најкаснијс до 20. зларта or. П. Будисалић БЕЗ ИСНУСТАВА (Наставак са 3. стране) водним одељсњима м на конференцијама приликом избора првог PC. Изборо.м PC од 17. јануара 1950. г. и констптуисан»ем ис7ог од 52 лица из рсдова најис такнутијих актнвиста радннка непосрсдних произвоВача, вођа раднлншта, амсновођа, пословоБа, инжен>ера и тсхничара, радника на административ шш и сконо.мским пословима — обезбеђсна је најбоља могу ha структура овог самоуправљачког органа. Овај састав је био кадар да прихвати целоку пну пооловну проблематику и да’је рсшава’ на опсративан и задовол>авајући начкн. Приврс.менн Раднички савет и ако је радио само 8 месеци, односно 5 месеци пре доношења Закона о радннчком управљан»у, показао је ванредно добре резултате у свом раду и потпуно оправдао поверење радника н своје постојање. — Шта је био предмет расправљања и одлучиванл на прбн.м ссдппцама PC. — Кад је рсч о начину рада PC и питањима које је разматрао и доносио одлуке, треба рсћи да је PC радно v пуном свом саставу до 14. 9. 19оО. г. к да се у просеку једанпут мессчно састајао и одржавао своју содницу. Седнице су се одржале ван редовног радног сре.мена, релатнвно кратко тра јале и поред обимне дискуснјс вођснс па њнма. Tako да се у ттронзводњи inije губпло у ралпо.м времену. Одаблрана јс актуелна и брижљиво припрсмана послов на пробле.матика фабрике и стављана на дневни ред седница решавања. У припрс.ми ма теријала кроз форму краћнх договора група од чланова PC који су обично сачшвавали: секретар п предссдннк PC, сп ндиката, организације КП п директор фабрикс. Ова група је бпла дпрсктно задужена за пзвештавање одлука, ’ као и подношсње пзвсиггаја о спроведенпм закључцима у свим случајевпма .материјал за седннце inije био писан. Најчешhe су разматрана питања. Доношетве годншњег, полугодшлњег н мсссчног плана прокзвопн»е и пзвошавања истих, разматрање плана каппталне пзградн»е и његово извршеље (ове годипе радило се на пзградтвн нопог погона за avroматску производњу амбала* же), разматрање плана стам' беис градље и н>егово1 извпше јбс, тпггаље снабдевање радника, vimc народног зајма, проблс.мп рада Фаботтке економпје обезбеђсља школован»а и cmvipjor осппг^б^дхваља радннкл. пнтања ЛЦ и многа пруга. 0 свнм пптањнма које јс раз.матрао PC и одлучивао о њн.ма радницн су били инФор мисанн на одсл>ен»скнм конференцијама и огласпој табли v пнсменој форми. — Какво је сада ваше виђсњс првог радничког савста упоређено са садашшпм ста1бсм самоуправл>ан>а. — Ми смо данас после 30 г. рада на развоју производних снага и самоуправној изградн>н, самоуправпо социјалистичко друштво. He сиротиња, већ богата друштевна заједнпца са огро.мни.м капитало.м — људима п материјалном осповом рада и кад упоређујемо те прве кораке рада PC са садашњпм стањем са.моуправљан,а, можемо слободно рећн да је неупорсдиво. Данас је остварен великп квалитет и ква нтитет у раду и жнвоту њихо вом. Мнлионц иаших грађана прошло је кроз рад самоуправних ппстптуцпја PC, асоцпјацијама удргженог рада, пнтересиих зајелница. To је била вслнка школа нашнх раднпх људи, с Једне стране, а љихо* во актнвно учешће у њпма крупан допринос нашехГ цело купно.ч самоуправном социјалистнчком развоју. на којн су наши људи горлн и поноспл. Спп рно да tv није постнгнут зеннт it даље се мора рагитн на п>сму. Како каже пруг Кардељ на 1’елном местч у својим пелима „Ншпта нчје тако лобро п срвпшено па нс би могло бчтп боље и превазиђено". Уређује Редакциони одбор Уредиик Добрила Милетић

13. ФЕБРУАР 1980 0 БРСЈ 150 ПРИВРЕДАеГРАДСКА ХРОНИКА АКЦИЈА КОМУНАЛНЕ ГРАДЊЕ ФТМ „ПРОЛЕТЕР” НА ПРЕКРЕТНИЦИ ИНВЕСТИЦИОНИ ДИНАР ЗА КАНАЛИЗАЦИЈУ 9 Y првој половини марта грађ ани треба да се изјасне за нову цену воде ® Наменско повећ ање цене воде, такозвани инвестиционн динар омогућио би да град реши проолем канализације и водосиабдевања Последњпх годипа у нашсм граду прнсутна јс внтензлвна градња комуналнпх објеката. Средствима месног самодопрппоса пзграђена је градска водоводна мрежа, асфалтирају се улице. Упоредо са тнм наметала сс потрсба за пзградн^у каналнзацијс. Средства мссног самодоприпоса су за то би.га педовољна. па је констатовано да су за то потребна додатна средства како бн се нзградио колектор ц остали пратећи објекти за пвтребс калалнзаилје, како би могла ла се корнстп она која јс нзграђена и она која he се тек нзграднтн. Зато је у нашсм граду у току акиија за пзјашњавањс грлђана и раднтгх људп за увођејбс пнвестиционог динара за ЈЈЗградњу систс.ма за одводњавање п пречишћазаље отпалних вода н прмпрему техпкчке докумснтацијс са лстражпвачкнм радовнма за обезбеђпваље потребнлх колнчина воле за ппhe до 2.000 годнне. У овг акцију су укључене све друштве но-политичке организације и састанцп на ову тсму биће одржани v свим структура.ма. V овом броју нашег лпста објављујс.мо материјал са који.м he на зборовнма бнтл \tjoзиати раднп људп п грађаип лаше огпптине, a no овом матернјалу треба да се нзјаспе до првс половмне марта. Колектор треоа да омогући нормалио функционисање канализације Досадашњи развој града условљавао је изградњу читавог низа инфраструктгрних објеката без којнх бп био угрожен > пормалап развој н живот у граду. У зависности од могућпости да сс обсзбедс потребка средства прпоритет је дат оним објектпма чијс nocroiaibc јс у одређеном тренугку обсзбеђпвало да се задовоље нај акупшје потребе. Тако јс 1963. године почсла нзградња грааског водовода. Урађспо је преко 26 кпло.метапа модерппх илица п преко 20.5 кнлометара ат.мосфсрске н фекалне каналлзационе мреже. Из више разлога, а пре свега због недостатка потребннх средстава само је започста изградња главног колектора за одвођење отпадних вода са спстемо.м за пречишћавање. Непостојаље овог система опемогућује пор.мално фупкцНнисање градске каналнзацнје п у овом тренутку је то свакако најнзраженији комуналнн проблем града. Већи део до сада изпзађеие градскс каналпзације је ван активнр гпотребс, јср постојсћп привре.мени систем за одводњавање п пречишћаватве отпадних вода ннје у могућностн да прати раст потоеба становнпка и привреде. Немогућност прикљгчења на градскг каналнзацијг свнх корпсника воде довсо је ло тога да нам је најчешћн пачнн испуштања отпадних вода преко поједннкх септнчких јама. V условн.ма Kana је потрошња водс по становнику била релативно мала, односло пре него што је аајвећи број грађана нашег града почео ла користн воду из градског водовода, овај начнп нспуштања отпадних вода фупкционнсао ie бсз већих псгативних последнца. Канализација спречава загађивање подземних вода Просечна потрошња _ воде v граду сада прелази 250 лнтара дневно по становпику, а у хсловима нефункпионисања градске канализашие и технички пепрописно нзгра!зс1П1Х ссппг-гких јама постајс велпка опасност од загађења подземних вода Фекалијама, a то пак може да пма песагледпво негатнвне последице. 3arabeibe подземних вода елиминише могућност да сс v условима передовног снабдеваља града водом користс oviiapn п пумпе као Мпанаа 5 ПараИнп ивнх дапа: ннвсстициони дннар рсшава ко.мупалнс проблеме додатнп нзворп водоснабдевања. Такође је веома нзражена опасност да загађена подзе.мпа. вода угрози снгурпост постојсћег систсма за водоснабдеван е, односно да дођс до загађења воде у градском водоиоДУ Поред овога, потребно је истаћн и обавезу која проистнче пз Закона о водама, а односп се на начпн пречишћаван>а отпадних вода. Постојећи начпи, који и.ма.мо не задовол.ава Закопо.м прописапс услове, па ie н\ ;кно потребно што прс изградити спстсм за опвоБење и прс чншИавањс отпадних вода, којп би бпо у складу са законскп.м пор.мама. Порсд гпггања одвођен»а п пречншћаван>а отпадипх вода, које је свакако најактуелније, истпче.мо п потребу обсзбеђпваља пових количпна водс потрсбнс за нормалан жвБОт н развој града. приградских пасеља п села у машој ошитннп. Постојећн снстем водоснабдеваља, корт јс пројсктован и димеизионнсан на условима којп су билн пре скоро 20 година, не обезбеђујс да чак п постојећи потрошачи без поремећаја у водоснабдсвању дочекају 1985. годину. Када се има у внду да потрошн»а воде по стаповнику расте по стопн од 6 — 8 одсто годншн>е, да сс годншње на градски водовод прикључи преко 300 иовпх потрошача и да је пробле.м водоснабдевања у приградским нассљпма н сели.ма све више изражен, онда је сасвим нзвесио да ie неопходно већ сада предгзетп потребне мере у циљу обезбеђпваља новпх количпна воде. Како обезбедитп нове количине воде? Средњорочни план развоја општпие предвпђа брзи пораст пндустријске производње н нзградњу новпх привредних капацптета, који су веома великн потрошачи воде. Недостатак довољппх колпчпна воде угрозио би могућиост реализације плана, a то значи успораван»е како пртгврсдког тако и укупног развоја иаше општине. На основу расположивих података службе ООУР „Водовод" о потребним количинама воде н укупног капацптета поcToieher спстема водоснабдевања долазн сс до закључка о неопходностп што хитнијег предузимања потребпих мера како Параћин не бн у блиској будућности доживео судбнну многих градова у нашој Репиблишт, да недостатак довољпе колпчине воде угрози жнвот стлиовнпка и развој прнвреде. У том npaeuv су предузете потребне мере н у току ie из-’ рада студи1’е која ћс датп одговор па шгтањс одакле и колјгко воде треба граду, прпгпапскЈгм насељима п сслп.ма до 2000 године. Следећа фаза су пстражнп раловп и пртптрема потребне техпичке документашпе. Према плану службс ООУР „Водовод” рок за ову врсту радова ie прва половнна 1981. године, како би се накои тога могло пристугшти каптирању одређеног врела. За пзградњу главног колектора са спсте.мо.м за иречшпћа* ван>е отпаднпх вода као и прппрема II пзрада технпчке документације у циљу обезбеђеља новпх количтгна воде, пре.ма ори јентациоипм предрачуни.ма из 1979. годинс, потребна cv средства у износу од 72.500.000 дипара, од чсга за изградњу главног колектора н сцстсма за прочпшћаваљс 70.000.000 динара. а за нстражпе радове п техипчку noKVMCHTauniv новог водовода 2.500.000 динара. II нова цена воде међу најнижима у Републици Из срсдстава постојећег месног самодоприноса пс могу сс обезбедити потребпа средства, јер су она всћ ангажована за нзградљу улпчне каиализациопс мосже и улпца v гоаду, a такођс ООУР „Водовод” нс може да пз сопствеиих средстава обсзбсди средства потребна за pciuen>e проблема водоснабдеваља. Анализом могуђпх пзвора средстава, поред ангажовања срсдстава CI-13-a за водоприврсду н СИЗ-а за уређељс земл.ншта v друштвеној својшш, као осиовни извор средстава предвиђа сс на.менско повсћаље ценс водн. тз. пнвестнцпонп динар, који бп у наредном дссетогодпшњем периоду обезбедио да град, прпградска насел>а II села реше два најнзраженија колпшална проблема. Приликом утврђнва1ва овог предлога пошло се од тога да је цена воде v Параћпну међу најнижихт у пашој Републици. Предлог нове цене јс различит за грађане н друштвени сектор н предвпВа пораст код индивидуалних до.маћинстава за 122 одсто, а код друштвеног сектора и осталнх потрошача за 133 одсто. Рачуиајући цене из 1979. годинс, 1 кубпи метар воде за нндивндуална до.маћинства коштао би 4 ддшара, а за друштвенп сектор и остале потрошаче 7 динара с тнм што за инвсстрције у првом случају прппадало 55 одсто, а у другом 57 одсто од укупне цснс водс. Да би се добила потпуна слпка о предложеној цеш< водс треба истаћи да he грађанн — корпснпци воде — накои овог повеНап>а плаћатп воду која још увск спада у категорију најнижпх цена у Републпцп. Плацеви крајем марта У СИЗ-у за уређеље грађевинског зе.мљишга смо сазнали да је у току нзрада пројекта за комупалпо опремаЈБс 117 плацева за штдивидуалну стамбену нзградњу за које lie бити распнсан конкурс краје.м марта овс годЈше. М. Ж. ЈЕДИНСТВО КОЛЕКТИЕА, ГАРАНЦИЈА УСПЕХА ■ На Ошптннској конфсрешдеји Сав еза колгуннста одржаној последњкх дана Ја пуара било је речп о задацнма Савеза комуннста и остварпвању еконо.мске стабплпзацкје. У днскусијама представницн орга ннзација улруженог рада говорилп су о ка лорима на том пољу који се чпнс у тим ор ганизаипјама. Један од днскутапата био је п ДЛНИЛО СТОЈАНОВИП, днрсктор ФТМДТролстер” који је присутне упознао са но впм програмима и оријснтаинјом .Лролетера” у правцу превазнлажеља досадашњпх слабостн н тешкоћа и могућностима овог OYP- за што ннтензпвнији развој. ■ Са напорпма који се чнне у „Пролетсру” м са ггрограмнма будућег развоја упознат је н МИЛУТИН МИЛОШЕВИН, прсдседннк Друиггвено-политичког већа Ску пшпптс СР Србије којп је недавно посстпо ову радну организацију и обпшао погоне. Го је био једап од повода да v ФТМ „Пролетеру” разговара мо са Данилом Стојановићем, днрекгоро.м, о новпм правии.ма развоја овог колсктива чијс су могућностн, како ie Binne пута изречено на званичнпм састантш.ма. за даљп развој огромнс алп недовол>но искоргопћене. У прош.тој годинн је у овој радној организаххији постипгуто јединство схватаља л.удп да се даље нс може са застарело.м ТСХПОЛОП1ЈОМ п оргаиизаип јо.м рада, застарелом опремом и недовољнлм бројем стручног кадра и да јс нужан прелаз са комадле про.чзводље и занат ског карактера рада на велнке сернјс и индустрпјски пачин производЈве. Зато директор Стојановић кажс: — Захваљујући већем степс ну мобилиостп чптавог колек тпва, у дсце.мбру прошле п ја пуару ове годпне, постпгнутн су рекордни производпн рсзул татп. Они су значили успешко положен исггит, охрабрење п потврду способпостп колектива да пду у а.мбиинозннјс плаиз ве. Онн cv истовремено значи лн и иајболл' прппрему за пе рнод стабилизацијс, сложеипјс услове прлвреБнваља. У овој 1980. roninin .морамо остваритп далеко Belie п обпм није производне задаткс и постићи већс фшгансијске сфекте, јср јс оцељсно да то можемо, под условом да екокомичпије послујсмо н бољс радпмо. Производно- фииансијскп план за 1980. годнк-у предвиВа знатно повећањс фпзичког обнма пронзвод1Бе, а са.ми.м тим и повећаље укупног прпхода, дохотка а поссбно се очекује повећано издвајање за прошнрсњс матсријалне осиовс рада за око 100 одсто у односу на остваретвс у протеклој годинн. И личнп дохоцп требало бн да расту у складу са порасто.м дохотка п зацртаком полппгком расподслс п личнс погрошље. Цнфре за.марају алн су неопхо дне: од 50 мнлнона дппара у 1979. годинп остварпћс се око 100 мплиона укупног прихода у ПРОЧИТАЈТЕ КАКО СПРЕЧИТИ ИИЖ » РДДУ Несрећнп случај на раду јаву пре.мореностл, слабе је олај случај, када дођедо пажње н рефлекса, успорупоремсћаја здравља ллпапа ју покрете. Кваровп на орураду ллп угрожава жквот ћпма за рад, уређајнма, ннједног илп влше рацннка. сталацијама, бука и вибраУзроцп несрећа на раду мо ције. гасови плп прашиие, гу битп механнчки, xcwijc- прпсуство пламена плп усикн као п биолошкп. Иначе, јапих предмета хе.хшјска у крајњој лпнији. узроцнне средства у процесу реда.ло срећс на раду увек зависе ша осветљеност, лоша теход човека којп јс мак,е илп нпчка заштлта, представљавпше подложам разним ути- ју широк спектар узрока по најнма. Психофизиолошка вређнвања на раду у ко.јикондиција, својства каракте- ма се н те како мора водира, иптелекта п смоција. ти рачуна. жнвотно доба, радлн стаж. _ . озбиљност прилажења пос- Да ои се спречпла nojaea лу, позпавање механпзма ра несрећа на раду п њихов да II опасностн које пропз- °Р°Ј свео на најмању могулазе пз процеса рада п дру- hy _Mepy у радннм оргапизаго су узроцп у којп.ма је на- ЦНЈама се мора уложитп маглашсн баш људски фгдтор. ксимум вољс, стручног знаСлаба органнзацпја радата- ,ba 11 средстава. Поред свих Kobe садржи многе узроке пропнсаних мера заштитс неорећа на раду, тто се на- на раду, радна органпзацирочито манифестује у сла- Ја треба да нсппта ц пзучи бој органпзацији производ- узроке несрећа на раду, каног процеса, у неправилном 100 бн била у стању да нм избору ралника за oapcbene се супротстави. Због непошпослове, у недостатку стру- товаља мера заштите на рачне припремљености и обу- ДУ 11 неспровође/ва обавеза ке раднпка нз заштнте на нз ове областп она је одго раду, а затим и нсправпл- војрна у смнслу Закона о заном* темпу рада н одмора штптн на раду, што повлау току рада п слпчно. чи н одговорност одговор« пог Л1ша v радној оргаиизаУзроци песреће па послу ццјњ су у тесној всзи са техничко-технолошким процесом (наставпћс се) рада. Лоши микроклнматсKii услови раца утичу напо- ГоЈко БороЈевнћ 1980. тодинп. To је стопа раста од око 100 одсго. Доходак he расти по стопи од око 50 одсто, а фондови по стопл од око 100 одсто п тако даље. Да би поаећалп стаидард ра днпка и обезбсдчлп већи број стручЈвака v „Пролегеру” lie лздвојитп додатнпх мллпон динара за решавање сгамбештх проблема. Да бн сс свп овп про изводнн задацн остварпли пог ребно је да се бо.вс користс про изводпл капацлгетп и радно врсме a yBobeitc друте смепс је у ствари једна од конкретллх .мсра ка сгабилннјем пословању. Амбициозан средњорочии план развоја ГовореИи даљс о будућем среднорочном програму разво ја овог колектпва друг Стоја HOBiih је рекао: — Поред тога што рачунамо на успсшнлје пословање у свим 11>егов11.м сле.магтлма пмамо на рочпто у влду да јс 1980. гоДЈГна за колекпгв „Пролетера" значајна п као прштоемпа годп на за успешно остварсњс иаред лог средЈБорочног плала, у којн he паш колекгпв ућп са до ста амбпцпја, у поглсду нових пропзводшгх програма и прошч рења укушпгх капацлтета као и сарадњс са „Заводи.ма првсна застава" п другима. Рачуна .мо да he нас прва годлна каред вог плана уврстпти у ред индустријскпх произвођача вегшких серија у областп металопрераВлвачке иидустрпје, у чему већ бележимо почстне резултате у сарадњи са „Црвено.м заставо.м” за коју трпутно радимо једлу серију делова од 60.000 ко.мада. Успешније capabyje.xio и са „14. октобром” п још некл.м веллки.м организацијама. Потребло је. меБутпм, знатн да се „Пролетер” тек .мора оспособљаватп за успсшннјс н шнрс улажење у овако велнке систе.мс којима по техкологајп, on ремљености и ква.тлтегу трсба дорасти. ..Пролетср” he већ у 1980. го лили помудитн тржишту део спре.ме за угоститељство коју до сада nirje производио, а у области опремс за rpabcBimapство сернју претоварних auro* са за цемент, у чему впдимо велпке могућности, базирајући се на амбнцлозпим програмима Фабрике це.молта „Нови Попо вац”. Исто тако, v области салитарнс опреме у доглсдно вре ме „Пролстер” ћс попудптп тржилггу новс пронзводс чпја he серпја ттрелазлтп 100.000 комада у 1981. годнни. Уз знатна прошпрен»а код производа за пн.дустрију прера дс воћа и повр11а, кланичну a поссбно хемнјску шгдустрију, која своју опрс.му замењује ро сфај материјалом, за овај ко* лктпв оваква производна оријентаипја значп псрспективу и крупнс обавезе, пре свсга, у по гледу осавремењавања техноло глје и оргапизацпје рада, а.по себно, опремаља модернијим машннама п објектпма. Зато he 1980. година за нас бнти п го;џша крупкнх 1гнвеспшлја. М. Жпвковић у неколико pegoba О стабплизацији „Нискоградњи” О еконо.мској стабилизацпји v ООУР „Нискоградња" говорпло се већ па првом састанку Основне организације Савеза комуниста у новој годанл. Офбрмљена је комнсија која ради па изради плана стаблллзацпје у радној органпзацији, а којп ћс ускоро бити разматран. Алотека у новим просторијама у наредној години Изградња стамбено-пословног објекта на месгу старе кафане „Атина" после извеснпх застоја поново напредује. По плану требало би да будс завршена почетком иаредне годлнс. У његовом приземљу сместиђе се градска апотска. Прави рад комуниста месне заједнице „7. јул” Основма организација Савеза комуниста трећег реона, одаосно Месне заједницс „7. јул” у протеклом периоду постнгла јс пзванреднс резултате на омасовљењу, осамостаљлвању и афпрмисању комуниста кроз рад п пзвршавањс непосредпнх задатака, зати.м п на идеолошкополитичком образовању. Партијска оргашгзација бро.ји 42 члана из свпх друштвених структура. Противградна заштита Уколпко се не прихватп noeehaibe crone допрпноса зе.мљорадиика за јсдан noсто за протпвградну зашткту, Регнонална заједшша неће иматл довољно срсд* става за редовпу делатност. с обзиро.м па повећањс броја протпвграднлх станлца, a од зе.мљоралнпчкпх задруга споразу.ме са СИЗ-ом ie потписало само 19 у нашем регпону. М. ДшппријевиИ

СЕЛО* ПОАоОПРИВРЕДА 13. ФЕБРУАР 1980 • БРОЈ 150 ИНВЕСТИЦИЈЕ Y „АГРОЕКСПОРТУ" — OOYP ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА ПАРАНИН ПРНМАРНА ЛР0НЗВ0ДЊА Н ПРЕРЛДА хроника месних заједница ® Уређнвање земљишта ® Ynaraita у нове расне сорте говсда н оваца • Мзградн.а мпекаре ф Друга фаза нзградње Фабрике адптнва • Селектирање и дорада семснске роое Доходовно повезнвањс, прнмарна пронзводња, развој пре раднпх капацнтета, стварањс мвршНсг ланца од пронзпоВача до тржишта основпн cv inanopii којн сс чнне, н чипиНс сс у наредном псрноду. на пла ну побољшања прољопрпврсдне пролзводњс п удружнван.у. Почев всћ од овс голлие .Лгроскспорт нз Параћнна свој срсдЈвороч111 ј план развоја ус.мерићс у два основна правиа: шнрењс могућнсстп л ннтензификаипја услова за noстпзање макспмалннх резултата v прнмарној пољоприврсдној пронзводљи п даљи развој г.рерадннх капапитета АналпзпрајуВн својс ннвсстицијс v псрподу штсдгбс 11» лопривредна органнзација ,Лгроскспорт” озлумпла сс за онс подухватс којн he довстп праве резултатс. акумулаинју средсгава, која he себс оправ датп. Без доброг зсмљишта пе ма нн ратарске пронзводље. па he ова органпзацнја откупитн још стотнну хектара н» внх површнна, а лзвршнћс замену и арондацнју па 50 хсктара. Планнра сс и регулаиија во лног режима на површину оц 200 хсктара, к коришћсње сфската пзградњс брана на Чубур ском и Кнеселачком потоку. ПРОИЗВОДЊА ХРАНЕ АОПРИНОС СТЛБИАИЗАЦИ1И D Пољопрнвредна радпа организапиЈа „7. јул" Y току 1979. године са удружстш пољопрпвредипм пронзвођачпма н коопераптима пости гла јс веома дооре резултате у производњн мс са, млека н друпгх производа. Поред осталог пољопривреднпци са подручја нашс општннс преко организацијс „7. јул” нспоручнли су тржишту 2.780 утовљенпх јунади, 770 говеда, 2.300 утовљенкх белнх свиња, 1.650 свиња домаће pace и 2.000 јагњади. Изражсно у кнлограмп.ма то јс вншс од два мнлнона килограма живе вагс. Томс треба додати да су пољоприв редшгци одгајмли 3.070 телади п 5.530 нрасади намсњснпх за тов На плапу побољшап>а расног састава говсда н оваца из сре дстава зсленог плана прошлс годпнс јс уложено око петсто тнна мплнопа дипара. н овс годнпс улажнћс сс још око трнстотне мплона дннара (ста рпх), чп.ме ћс се створптн и бољп прсдуслов за успсшннјс обезбсђсЕве сировина за прсрадпе капаилтетс, .млекаре прс свега. Развој прсрадних капацитета Завршстак млскаре капацнге та 50 000 лптара дневнс прсраде спада у ред крупнијнх ннве стпцпја наше пол>опр1гврсде, која треба да отпочне са радом 1981. године, тако да својом изградњом повезујс два средњорочна периода. Друга фаза изградњс Фабри ке аднтнва донећс двс основне предпостн: noechaibc капаиптета н ствараљс услова за пове асорти.манс v пронзводп.н адптива. Нов складншни простор по вршинс 2500 квадратних меiapa нмаНс улшвсрзалпу намеhv и моћн he да прпмп свс ратарскс производе. У другој фазп љсговс пзградњс нзградн he сс урсђаји за селекцију н дораду семенске робс, с оизп ром да сс ова органнзацнја све нјшјс афирмише као важан пронзвођач свнх семсна у ра тарству, тако да дапас око 65 происната земљтгшта корп сги за ову врсту производњс. Изградња хладњачс бн*пс скромнијих капатгтста, алв важан предуслов даљсг разсо ја млекарс, док he сервисна радноница за озржаванл н поправку нскљушгво пољопрнв редних машина на некн иачнп заокружптп процес производњс н гтрераде, чнји калаинтетн ipeoa да буду завршени у новом средњорочпом плану. М. Дндштрнјсвић СЕОСКИ ЗИМСКИ ЗАПИСИ НОВИ ДАНИ Ф АСФАЛТИРЛЊЕ ПУТА И ВОДОВОД БПБЕ 1ШЈЕ АКЦИЈЕ Y ГОРЊЕМ ВИДОВУ ДВЕ НАЈВЛЖИспоручено ic 6.300 лнтара млека, 613.000 килограма пасу ља, лука, кромпнра п другог поврђа. 590.000 килогра.ма во ha, 310.000 комада iaja. 573.000 кнлограма грож.Ва н 15 мнлпона кклогра.ма шећерне репе. Када је реч о највећпм пронзвођачима. рсцн.мо да сс млеко .иајвнше пронзводи v Рашевппи. Буљанг. Bountanv в \1чрпловпу. ivna.i v Шавпг, Стрижп. Доњсм Впловг. iariba.i v Горњој Мутнини, И.чвопу и Кла чев!шп. а свнњс у Сикирнцн ч Стрпжи. мала н остала села пс заостају мпога за поменутим. У разној органпзапнјн „7. •Јгл” кажг да је пронзво1н>а меса. млека н nnvrnx пољопрпвпедних пооизвода пећа v onHoev na ппстхолпс голипс. алн io не значи да cv v пропзволibii хранс искорлшћене све могућности којс пргжа плидно Ломорављс. На прн.мср, у сгочарству још vbck не.ма у правој мери органнзоваис иропзг.озњс. Због нсстабилннх цена једап број добростојећнх домаНинстава не жели чвршће повезивање са друштвсним секTopo.it \’зимањем кредпта iep cv vTBpbeHe цене иижс од иена које нуде радпе органпзацчје нлн појсдинип — откупљивач;!. обзипом ла онп пе.мају одговаpajvhe трошкове око оргапизоваља пропзводње. Овп и др-.’- ги проблемн захтевајг да сс бржс решаваји како бн сс про1'зводжа хпапе v oehoi мерп пазвн1ала, uiro ic. без cvmibc. значајап податак v оквирг стабп- •|!1заннјс прнврсде. Ц. Г. ПРВО КОЛО „CYCPETII СЕЛА 80” БАШТА НАРОДНОГ СТВАРАААШТВА ® Висок ниво знања и квалитет уметничких програма S Поповац и Дреновац за сада на челу ф Врхуп ски домети аматеризма Знмн кал у баштама оголп дрвеће п ивеће расиветају < е другачије башге. алеје нар<Ј дпог духа и стваралат! ва — ..Схсрети села”. Онда на позорнкпама запупе букети најлеriumx нзворних пссама, дуие г.етар пз кола, заталасају наро лне пшенпие п ссла оживс. Овогодкшњн сусрети села то join јсшо.м потврБују. У tckv hoj знмској културној акпијн y4ccmviv 24 месне заједниие г.з иашс onniTfinc, пајвшис до сада v obv лсцсшпу п по. како сслпма кргжи најзпачајшна мапнфееташпа аматернлма на ce.iv. Но. бнћс врсмсна за ова квс н слпчпе статистпчкс noдатке. Прн Kpajv је првн круг так мпчсп>а. сви резултати ioiu нп су позиати, али тренутно најrehii f.poi посна и.ма)у Попоcan it Глашша. И осталп уче CIIH1UI остварилн с'- вксок про i.enar 0010B3, тако ла he бор ба лз ппвс четворку — фипллс. инти крајње нелзвесна. II у 31;аљу. п v кул гурно-забавном програмг остварују сс бо.т>п рсзслтатп v односу на гтрошли ronnnv. Изворпи мелос бпл ic и opoie.M учсс1пп;а п певач кнм квалитетом испоштовап, нових рецитаторскнх талената нијс бпло, алн опн већ позна1п појелинин потврдили су сво јс внсоке до.мете, вођење протрама скоро свуда јс бнло коректпо. .међутнм, правнх глуvaua не.ма много, пако је дра мски ннсерт значајно нсфорспран броје.м поена. Највећп ка прсдак остварнлс cv фолклор не групе како no броју учесника. тако и по квалнтету иг рања. Слободно сс може pehn лз с.мо неколнко гтрпредби вклелп п прзвс врхунце аматерског стваралаттва: фолклори из Поповпа н Главицн могли бн с право.м да чнпе општинску фолклориу репрезентаиију, мла дог глумпа Љубапа Петровиђа нз Поточца пожслело бн свако позорнште. док решггаторп Драган Дипић вз Главпе. Свс тлана Марјановнћ из Рашевппс. Светлала Стојаповпћ пз Голубовиа и Светлзна Жпвковнћ нз Својвова су трснгтио гтрва решгтзтооска посгавз ..Сусрета села 80”. За нова пзненађсља тгча join много времена. јер сусретп села тра ЈУ- ___ М. Лнмнтрнјсввћ Капи пљуска ко полуделе се кундарс гребу по крову ауго мобила, прозорпма, шнштс * у бара.ма и баруштннама. цврку hv ко micaha машкна црномањасте дактилографкињс всчери, али машнна за cmipaibe п брнсањс тргова, стопа, праилгмс, н.мсна кредо.м испнсана па ссоски.м тарабама ц бстопсклм оградама. Горпл ВпдоВО. По ОВОЈ ЗП.МСКОЈ KI11JJII II стуштсности скоро невпдово. као што једпа легенда о нас 1алку п.мена ссла в каже. Уто рак. Фебруарскн. Вода ва зсмљи. пз облака, у оделу, у крвн и месу, Еола, вслика не жност. алп за знатижељног но вппара и казна. Подно села тече Морава, вода од слдоса, гла ча Ka.Meibc. сктнн пссак. ваља муљ затроваке рнбе, река чн јо.м са.м водо.м од детињства прао готово увск noencbcHv кожу пупу ожпљака. У.мссто добродотлвие сручло сс кнш1пј шрапнел. ПУНА САЛА — ПОВЕРЕЊЕ МЛАДИМА Ако јс кпша бвла не&тнлосрдиа н ннје дозволнла блиЖИ сусрст са ссло.м, љсговнм лико.м н лзглсзом, домаћннн су се вотрудили да дожнвимо и првјатне тренуткс. У салн Дома културе гужва. мала нсрвоза. знатнжеља: всчсрас је у Горњсм Впдову прва врврелба у „Сусрети.ма се ла”. Иако преп\/штенп послс дњи.м припремама, олговорнн људи Месне зајелшше палазе вре.мена да булу са на.ма. Стпжс н гостујућа екипа Древовиа. Фолклорп увежбавају по сле1н»с коракс. рсшггаторн сс полугласно преслишавајс. квнз- -такхшчарп гтрелпставап’ књнгс пз којнх су училв. Тек ова i o се вцдн колнко ова мангг фестација преокуштра људе, ан гажујс ii обавсзгјс А пгспша сала глелаоиа пајбољн ic oiговор успслости овс културне акинје, а повсретБс у раду младвма. КЊИГА ПО КЊИГА — ДОБ.АР ЧОВЕК V бнблиотсци. лепо уређеној, сваке вечерп скупљају се мештани да узму нову кн»нгу, понграју шах влв прелпстајг повпне. У суседној просторији ва стонотенпском столу звони вслуловдна логтпгаа. Годинама всћ, тако да Горњовиловпн за пста добро inpajy овај спорт. Бвбллотечки фонд v прошлој голпнп је обогаћен, нпје до ЛАЧве уложена велттка пара. алп сваке голдше по мало. У овн.м зп.мскнм дапн.ма пиблпотска н сала cv стециште мла дих п старијнх^ Гледам шаховску партнју ка ко је вешто нграју двоје заљу бљсника, ц Ч1П1Н мн се да пема већсг пзу.ма од старс лутке (фнгуре) и маште. To јс прзо отворено спајањс у космосу, гтрвн корак човсковог ума. На крају л деца луткама започнљу разу.мевање свста. ПУТ II ВОДА Душан CiiMiih. предссдннк Мссне заједнвцс, радо говорп о резу.лтатима рзда. — У прошлој годинл реали зовалн с.мо следсИс задатке: адалтација Основне школе кошта нас 90.000 дпнара. заведсн јс друт самодопринос за асфалтирање лута, на 10 го лнна, пошљунчалн смо путеве, пзграднли сточпу вагу. набаснли иовс Kibiirc. а спроведенз је и анкета за увоВсље здраве водс ii нисталнрање тслсфонске мреже. A шга сс плапира у овој го дпни? На то гпггање одговор зајс Драгослав Taciih, прсдссОО ССРН: — Чека пас реализацпја лн Еестицкја за асфалтчраљс пу та, у вредпостн ол 7.000.000 л.ч нара. затп.м прикључнвап»с па сеоскп водовол. рскопструкии ја школскс зградс п одржавлibe Дома културс. ПЛИОРАМА УСПЕХА Мика CraiiKOBiih. замепик нрсдселпика Извршног савега Ск.упштине Мсспс заједшшс у први план истнче плсјпо-полл тичко образовањс младлх. Две гопннс уназад вечсрњг полнти чку школу завршнло јс преко 30 о.младпнаца, лруги сагосорFHUH око нас кажу за трсба ла ззппшсмо п добру сарадљс свнх лруштвсно-полптичких ор ганнзација, трсћи сс хвалс рс TiOBiipatbc.M школс. а воднте л»н програ.ма успехом фудбалске ciomc на отворсиом турнн pv у Спортској халп. V сваком случају панорама добрих рс зултата Горљовпдоваца види сс на сваком кораку. А ко лнко ту треба папора, рада н воље најбоље знају онп који ма је село поверило носећс улоге. И онп пх лобро остваpvjv. М. Димптрнјевкћ Шванаи 6 Својново АКЦИЈА „НИШТА НАС HE CMF. ИЗНЕНАДИТИ" Дводисвиа мастака кз облосш општснорознс олбранс и .чрушп-еIIC самозаилнк.. нсласно одржанс v СвоЈнопу, дзла Јс <>хл..чпс рсзулгатс. Првог дана око стопсдссст слушалаиа чуло јс лрсдаванл in прас iio.Mohii. ллустронлно фнлмским матсрмјалом. а аругог Јаиа обрађенс су тсмс п? nciuujiijcKor наоружша. Предасап-а су нзпслп Сскретаркјат □a oniuTcnapoain; одбрану п Стрс.иачкн саасз општиис. Пример СиоЈпоааиа корисно можс послужитн п осталнм се.ти.м*.1 како ирактично трспа спроводитн акинЈу ..Ништа нас нс смс iniicnaднти*’. Стапко Здравковић Крежбннац БАЗЕН ЗА ПЛИВАЊЕ Мссна зајсдиииа планпра да v овој годшпс, лорсд осгалкх акцнја на илапу ко.муналие НЈгра.мсс. направи к базсн зз nnuraibc. Срсзствимп |<з фонаа мсснс зајслнлис н доброволип.м радо.м rpabauu he добити још јсдан грсзик оијскат коЈп he корпсно послужптк у леш.им мссеикмз за оиуку нслливача н рскрсаинју. Y оквиру базсиа нзграднће сс и тсрсни за мале спортовс. Бул.анс РЕДАК ЛОВАЧКИ ТРОФЕЈ ГЛДИВОЈЕ 1ЛБЛЛНОВ11Г. (3S1 „ МПЛЛН ВОКНГ. («» лугогп.ишм.н ловпп из Буллша иедавно су дошли до лспог ловачког трофсја. Y iuy.uii изнад Бул-ана озстрслнлн су зинллг вспра. Јсчшм погптко-л. ко јн јс тежио прско зкссзотмпс гилогра.ма. Ол iciko лругуЈу у tobv омо нм јс 21 прп.мсрак исе анвлачи, алп оваЈ послс.мм« свакакс најскуп.-ш| МНЛЛ11 БОКНП јс. пначс, препаратор па he за којп лаи још једал Трофсј бши изложси у ibcrouoj собн. Дреновац ОТВОРЕНА МАШПНСКА РАДИОНИЦА Првих јакуаргкмх jaiia у Дрсновиу Јс огаорспа маипгаска разиоин па за опраоку п озржампс похопрнврелних .манппга. Зсмллралиичка задрусл уложпла јс v овлЈ обЈекат п опрс.му око 400000 Јкнара. 3» сада у pa-iHomnui сс одр;кава]у возкла залр’тс. а.тм ускоро м пољопрппрсv iiiitlii Дрсновца п шнрс око.пте моћи he ла попрасхају своЈс маишис. Рашевица ОБОГАКЕН КЊИЖНИ ФОНД kiMCKiiii фонд рашсвачкс библиотске ncjaniio јс oftotahcii ковим кн-тпма у врсдноок од трн .ми.п<она старих дипзрз, aaJcaiuriKiiM сре дствнма Градскс бмблиотскс ,Др Buhcimijc Ракић” н Мссне заЈедпиис. Бнблиотска у Рашсвинн Јсдна јс ид бољс опрсмгсннх у нзшој опшгшш са преко стотнну чнтвлаца. Плана ПЛАНТАЖНИ ВОБЊАК KopucTChii поголкисти коЈс пружа nnainiucKo зсмлшште у околкни Плаис, one годннс сс планкра засађпван.с плапта^кног nohiunca ка повр uiKiiii од двидссст хсктара. Радна органкзациЈи ,.7. Јул” уложићс 3.200.1)00,00 динара за лодизањс nohibaKO од новнх внсокородиих сорти садкнцп. ПЛАЊАНСКИ ЛОВЦИ ВРЛО АКТИВНИ За nocicaiw трп мссеца. ловцц кз Планс убплн су 25 лнсииа на плаиинн Баби која јс познати као погодно место гдс ce оиа штегочшш достл мпожп. Ако сс уз.мс ирој рсгнстроваипх лопаиа у Планн, опда лоладп за Је свики од >uix yiutaiTiio бзр по јсдну лиснцу. Па опаЈ начкн они he ao6imi ол пролатих лнсч<|Јнх кожа око. 20.00) iioniix знпара. Ibiixnna активност кормска је н зв мсштане. Јср |с позиато да је упвз писниа v селу допосио велнкс штстс живнпарству. Жарко Вскић Доља Мутница ДОМ КУЛТУРЕ НА ПРОЛЕПЕ Чим временске ирилике лозлоле Мссиа sajc.niiiiua опога ссла планнра Једну важну aiunily. Пзградн>п зо.ма култз-ре всћ лпп пиз годика сс иамсћс као ucMiniomiocr. ua he средсгвпма самолопр>п1осз. лоорово.л нкм ралом п 1гз друпгх фопзова 4>i<iiaiicupaiM »ictuTauii Дтвс Мутпнцс »•склоп зобпги иодерап х»так за кглтурно- забашп! жипот, сазнпЈсмо ол Чиломира Мн lowiiionitha. предссдппка Нлршног саоста Мссне зајсдиние. РаднвоЈс Васнћ Трешњевица ДОКУМЕНТАРАЦ О СЕЛУ Фор\агра>мм Културпо умсппгчког друпгтпа .ДИумадпја" у Грешibenmin, cpcAiniOM ирошле гојцгнс, настаЈе Један non пернод у културном жпвоту п раду Mccse заЈсднкие. Свп тн хрутшп резултати pajiioврсног садржаја млддјгх и мепгтапа овога села забслсжнла јс фото-Kirno cctauija Културио умепшч»;ог друпггва. У суботу 9. фсбруара у оквиру прнрсдис ..сусрстн села" у Грсшivcwcrni Је пркказапа прва проЈекција филма ..Село моЈе у срцу тс чоскм”. алштерсхп документарнп филм о животу □ раду Грсши.ева1|3, ypabcii корсктпо н зиалачкл.

13. ФЕБРУАР 1980 • БРОЈ 150 ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XVIII БРОЈ 250 ПРИПРЕМЉЕН ПРЕДЛОГ ПРОГРА MA СТАБИЛИЗАЦИОНИХ MEPA ШТЕДЊА У СВИМ ОБАИЦИМА ■ ОД ОРИЈЕНТАЦИЈЕ HA ДОХОДОВНИЈЕ MA PKE ЦЕМЕНТА ДО УПГГЕДЕ BPER/X II КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРНЈАЛА — СВИМ ВИДО-ВИМА ШТЕДЊЕ RE CE ПОСВЕТИТИ ВЕЛИ KA ПАЖЊА ■ ТРОШКОВИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ RE CE СМАЊПТИ, A ИЗДАЦИ ЗА СЛУЖБЕНА ПУТОВАЊА НЕЗНАТНО П0ВЕГ1АТИ Ha ochobv закључака Предссдништва ЦК КПЈ н Прсдсед шгштва СФРЈ л закључака са заједплчке сдиице OK СКС н OK ССО, основне органлзаиије СК ће сс укључнтл у утврђива к»е стабплизацнонпх програма. а након љиховог доношења he се ангажоватн у љнховом праhcity н пзвршаваљу. Предлог Програма стабнлиза ционпх мера јс потскао, caia је на реду разматраљс на оски вннм оргашЈзанијама СК. Осиовне стабнллзалионе мсре, оне које се односе- иа производњу, садржане су и у пословпој политишЈ. дефггннсаној крајем нрошле годинс. Тако, ос новна карактеристнка плака је оријентацнја на пролзводс који обезбеђују већи доходак. To сс постиже пропзводљом „ v највеНсм проценту (428 хиља да тона) це.мента са ко.мбипова Hif.M додатком шљака — туф, a пај.маљом пронзводњом скупог цемента с додатком 15 одсто шљаке. Проценат додатака је повсћан код најмасовнпје марке. Док се код цемента „пронзводи” гублтак мањп пли већн, код производњс новимала н каменнх агрегата остварује се злачајна добит. Зато је у план пронзводгве укључено 200 хвљада тона нови.мала, што је двоструко внше од остварења v овој годиин, и 150 хпљада тона камешгх агрегата. Као :коначан резултат повеliaiba додатака, повећања пропзводње новпмала л увоБења пролзводЈве камених агрегата. уместо губитака од око 50 мплнона длнара јавља се добпт од 13 дшлнона. Под упшајем стабнлнзациокн.х мера у области пропзводљс јављају се ефекти од 63 мплнона днпара. Потребно је, меБутнм, папоменутп да су сфсктн увећаља додатака као еле.мента стабплнзацлје леупоредиво већл ако се врше nopeјзења са марко.м 350 која је ломлмлрала у нашој пропзводњн пие масовне пронзводње марке 450. Са становлшта ширег друштвеног ннтереса мере у области производње значе увећаље понуде у односу на ракијп перн од што водп повећаљу укупне цруштвенс продуктлвности. Смањсње потрошље — важна мера стабплизацнје Пород увећања прпхода, сма љење свих облнка потрошље је друга основна мера која мора да се реализује у цпљу опште стабнлизације. ■ Када се говорн о штедљи, најважнија ставка је, свакако, трошење материјала н е.чергнје. Тако се у Програму предви ђа да сс дограде акта о расподели дохотка тако да се помоћу критеријума о раслоделн створе услови за стимулацију с.мањења трошкова материјала, снергије, пивестпционе, заједнпчке п друшх облика потрош п»е. Код трошкова пословаља посебну пажњи бп требало об ратнпк у OOYP-v I на ropireo. експлозив, матерпјал за одржа вање, v „ПроизводЈБП цемента” на мазут. тела за .млевеље, мазиво, електроенрпиу, у .,Производвим услугама” па електро спергнју, материјал за одржавање, ситан нивентар, у ,.Про- .мету’’ на утрошак врећа, гори во U мазпво, сман>С1Бе лежарппе. Радна заједнииа бл се укључлла v шгедљу мањпм утро шком каицеларнјског матернја ла, снтног нЕвентара и матерн јала за чпшћење. Да бн се организовале п ггратплс овс уштедс, Програм предлаже, најпре, да се Правилиико расподелп у ови.м ООУР-и.ма п радној заједишди допуни разра до.м основа, норматива н осталлх крнтсрнјума за утвр15пвап»с поспггнутнх уштсда, као н правилЈша о захватаљу средстава по основу уштеде. Затп.м, када јс у пнтан.у мазуг, предлажс се нзрада органн зашгоног пројекта којим he се обезбсдпти Belia контрола лриспећа мазута п рсталог репроматарнјала. Овде бп дошло и органнзовако npahcibc трошкова материјала за текуће н лнве стиционо одржавање, по њлховом проузимању лз магацина. Поред c.\iaibeiba утрошка матерлјала п епсргнје, свакако јс значајно п огранлчавање нздатака за службена путоваша п репрезентацнју. Овде се уштеда креће по законом утврБешгм ггроцентлма. Трошковн репрезептзцпјс могу да се крећу до 80 одсто лзлоса нз 1979. годнке, уз прстходпо сагледавање да ли п.ма могућностл да се у неклм ООУР-нма смањи основпла, а повсћа у другим OOVP-лма (ако је објек пгвио потребло). Трошкови службених путованл могу да се повећају са.мо за 10 одсто у односу на 1979. годшгу. Поред тога, нужло бн блло смањлтн или задржавати на пстом нлвоу трошкове за ПТТ услугс, ограшгчитн број корлснлка слу жбенпх кола, прелспнтатл пздвајања за ХТЗ л радиа олела итд. Улагање само у увећаљс лохотка Што се тлче инвестнцлогге по трошње, Програл! предвића да се, после лзраде заврлгног рачу на благовре.мено донесу планови текућнх пнвестплија за ову годллу, уз настојатБС ла сс пла нирају само она улагања која he утлцатл на пословаљс преко повећаља дохотка Код угврђивања прекорачења инвестлције за двсхлљадеНА ПОЧЕТКУ ФЕБРУАРА Н OBE ЗНМЕ НЕДОСТАТАК МАЗУТА ПРВИ МЕСЕЦ 1980. ГОДИНЕ ДАО ЈЕ НЕЗАДОВОЉАВАЈУRE РЕЗУЛТАТЕ, A МЕБУ УЗГОЦИ.МА И.МА П СУБЈЕКТИВННХ ■ ПРОНЗВЕДЕНО ЈЕ 13.200 ТОИЛ ЦЕМЕНТЛ 11 28.3 XIIЉЛДА ТОНА КЛИНКЕРА. ПропЈводља у јануару овс године карактерлстнчна је, nai прс, због застоја проузрокова ннх недостатком мазута, а за ти.м и по продужењу рсмонта на ЛЕЛпну це.мента 3. Такођс су карактеристичнп застојн млп пова цемепта 1 п 2 због недостатака репро.хгатеријала, v првом рсду шљаке и пптса. Недосгатак мазута био јс предмет разговора па- седлп пп Акцнолс конферсилпјс сн ндиката, одржаној v јануар'. На основу пзлагагБа генералног директора Топллцс Недељковлћа прошнрила се дискусија чијн је смисао да су лропусти у слабдевању мазујдаана^ 1 тонску пећ, водићс се рачуна о то.ме да повећањс улагања мо жз да настане само због увећа ног обима радова п „клнзне скале”, како је л уговорено, a не и због закашњеља радова од странс пзвођача. Y ниљуодр жавања рокова завршстка изградгБС, предлаже се преиспитн г.ање издвојеног изпоса за пре мијс, уз сагледавање могућиости за псплап/ премија длректно радкмцима на градилзппту. Y области заједничке потро ш1бс, до сман>ен»а утрошка сре дстава бн дошло ако бк се пзградњом одмаралшлта (у склолу пзградље нове фабрике) дугорочно решнло пптање одмора радлика а ослобођена сред ства до законом утврђеног нзноса употребнла за укупно сма н>ен>е заједннчке потроипћс. Посебпн.м органлзаш1О1П1м ме ра.ма н код пздавања топллх об рока могао бл сс постлћи већн степен коктроле утрошка налифница и узимаља оброка. Један део Програ.ма односи се на оргаллзацлју пословања, где видно мссто заузима лзвоbeiac планкрашгх ремоита, уз што оргашгзоваиијс обезбеђегве потребпим дсловн.ма и помоћ у радпој оназп, п.ругнх OOYP-a. Овде посебку пажњу треба поклогтлтл одржавању механпзашгје у „Повриплтсклм откоплма”, како бп се обезбедилс све потребне количнпе’ си ровгите л крсчњака за тржлште. Oprain(зациоле мере обухватају и отпрему цемента, као и што боље Kopinulieiae радног вре.мена на сваком задатку, у целој радлој организацији. Све ове мере, које ће бнтл спроведене у току 1980. године, означавају иаш удео у борби за стаблллзацлју. Од ушгеде канцеларијског матернјала до пропзводЕБе новнмала — штедља he битл озбиљно схваћена, I! дати резултате. СИНДИКАТ О ПРОГРАМИМА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ОБАВЕЗА 3* СВЕ ОУР-8 Задаци органлзација л органа Савеза снндиката v остварлвању развојне поллтике II поллтпке екопомске стабплпзацлје — то јс бпло плтање коме су члановп Председнтпвтва Bcha Савеза снндиката Србије посветилл највлшс пажље иа седници од 30. јануара. Политлка еконзмске стабплпзације мора бптн дугорочла л плапска, па јс нсопходло у органпзација.ма удруженог рада н свим инстлтуцлјама лашег систе.ма објсдшБаватн актнвност ма стаблллзацијп и оствариваiby последње годлнс овог планског перлода. Зато сс Савез синднката мора нзборлтл, речено је, да нареднл средтБорочнн плаиовн друштвено-еконо.мског развоја представљају повп квалитет п корак даље v развоју функције планирања. Y областн расподеле и потрошње остваривање поллтпке екоиомске стабллизацпје предпоставља доноше1Бе конкретних решеља и одговарајуНнх понашања свих корисника друштвенпх срсдстава којпма се обсзбс ђује доследно усмераваље полптике расподсле и потрошње уз неопходна одрппања на појединим секторима трошеља. Према ономе што се чуло на седипци, Слнднкат ће iniспстлратп да сва рсшења нз областп расподеле буду у духу прлпципа расподеле према раду п резултатнма радз са насто.јаљем да се тај прннцип до краја нспоштујс. Једаи од задатака, наглашено јс посебно. захтева смлљнЂање трошкова службенпх путоваља којл су за девет месели 1979. годпне пзпосплл 430 милпјардл старп.х aimapa, трошкова репрезентацнје (37 старлх мнлнјардн) и трошкова рскламе и пропаганде — 65 милијарди старлх длнара. Документ којлм lie се у Србпјл обезбсдлтп остварпван>е Рсзолуппје о друштвело-екопомском развоју републике v 1980. годлни назван је „Инструменти н мерлла за спровођење друштвено-договоренс поллтлке распоређлвања чпстог дохотка”. Прсдложенп ииструмептп.ма у ово.м материјалу задирс сс у суштпну распореБлвања дохотка „ расподелс средстава за ;игп<е дохотке. ПОСЛЕ ДВЕ НЕДЕЉЕ ЗАКАШЊЕЊА PEM0H1ШЦЗАД ЗМЕН Кугле убачсне у рекордно.м року Ре.монт највеће јсдшшцс за мељавг це.мента најзал јс завршен ,14 дана каснијс него што се планирало. Тако се укупно трајатве овог ре.монта протегло на 35 дана. Овај рсмонт је био сложснији него пвстходнп, icp јс укључнвао н замсну прсградног зида. Tv cv сс јаппле тсшкоће код демоптажс сгарог н монтаже повог зн'да. па јс употребљено знатно вншс радшгх часова. У овако дугом ремонту нпак је постигпут п јсдач рскорд. Радници OOYP-a II — посада млина и кранистп — за само пет смена су убацили кугле у млин, којих и.ма 260 тона. Радили су у три смене, по осам радннка, са два возача виљушкара који cv радилп по 12 сати. Истовремено са убацивање.м куглл завршени су н послсдњп радовн тако да је ложиштс млина потпаљено у понедсљак, 11. фебруара. 7о.м — унуграшња слабост. Али, овај проблем бп свакако требало довести у всзу и са оба везама прсвознлка, које нису до краја лзвршенс. Када је реч о превозу, дати су задаци одговорним слу жбама да израчунају ефекте из превоза у нашем аранжмав\, лмајућп v влду стална настојатБа превозннка да повећа ју це-нс превоза. Рсмопт млина цемента 3 ду жл јс него што јс планирано, а закаилБење ћс блти за више од 50 одсто: уместо да крсне 28. јануара, млпн he крснутл (највероватније) око 13. фсбруара. Млин цемепта имао јс 110 часова застоја, од 62 часа због репроматерпјала (5636 одсто). Млии цемента 2 имао је укупно 359 часова застоја. бвде сс највећи проценат застоја одлосп па квар трапспортнпх ypehaja, док је 64 часа мллн стајао због репроматерпјала. Застоји код пећи су углавном условгвелл недостатком ма зута, а због даљнх, ланчалих компликација дошло јс цо прскања плашта пећи 1, због чега није пи раднла до краја јануара. Пеп 2 је такоБе стала због недостатака мазута, тако да се or vKvnuo 388 часова застоја овс Tiehn 184 часа олпосе на за стоје због .мазута. Ова neli је такоВс око 75 сатп стајала због обнјаља т.мелца н због замр завагБа листалација па расхладном торњу. Пећ 3 је и.мала најмање застоја — 142 часа за чнтав Mecca. Ова neh јс пспупнла и пребапила свој план. Укратко, мало због лошпх врсменскпх услова, дслл.мично због технолошких сметњи п Binue због маз\та пмалп смо подбачај у пронзводн»н. Код кллнкера, пзвршеље јс 63 одсто, или 28.5 хиљада тона. Са 13.220 тона, це.мевт је лспунио плап само са 40 одсто. Новпмал је скоро у потпунос1л пспунно плап: планирано јс 10 хиљада топа, а произвелено 9.928. Тако јс блло у јануару. На прчстку фсбруара прогнозир.а- •ло: ни овог месеца не може-- ’^ мо да очекује.мо взуЈетнс ре- •■Srl зх-лтате v производпл! це.мепта. Н. Партијска руноводства на оеминару ■Ссдмог и осмог фебруара у Параћнну, у центру „7. јули” јс одрлсан семинар за руководства органпзаиија Савеза комуниста. Из наше радне организације семннару су прлсуствовалп секретарп основнпх оргаипзацлја, 1БПХОВЛ заменлцл и члаиовп секрстарлјата. Предаваља, која cv се одр жавала пре п по подие, cv одржалн професор Драгомнр Драшковлћ п нстакнутн руководпоцп републпчких л регноналнлх органа друштвеио- -полнтпчкнх органпзација — Мллутин Мплошевпћ, Мпрко Дондур, Ннкола ПауновиИ, Ранко ПавловчИ. Општпнскл фуикцполерп су се тако15е укључили у расправу о пптаљпма која су третнрана. На семинару је бпло говора о текућим н наредним задацпма Савеза комуниста, о улози комунпста v колектлвном pvковоГзељу II свим осталлм пптањнма, везанпм за рад Савс за. Уређујс: ИЗДАВАЧКН САВЕТ Уреднлк: НЕВЕНК\ ФЛАЈС ГРАДИЛИШТЕ @ Монтажа, ипак, интензивнија од грађевннских радова Лрво фебруарско сунце мсња слику на градилишту. Пако Још пс v пуном замаху, радовн сс одвијају ннтензитето.м који веИ inije злмски. За понедсљак, 11. фебруар, најављено је постављање челнчне конструкцнје мостова за трапспортере (којн спајају производнс јединице v npouecv производгБе). Озе грађсвчкскс радове пзводи „Трудбеник”, а као појачан.е стиже 18 радника „11. новембра” пз Кумапова.

13. ФЕБРУАР 1980 • БРОЈ 150 НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ СТАМБЕНИ ОДНОСИ ■ Практична обука ПОКРЕЋЕ СЕ ИЗМЕНА AKATA ЕФИКАСНО НОВОСТИ Y ГРАБЕВИНАРСТВУ КРИТЕРИЈУМИ ВЕЗАНИ ЗАДАВАЊЕ КРВИ И НЕОПХОД HE РАДНПКЕ HERE СЕ ПРП МЕЊНВАТН ПРПЛНКОМ НЗ РАДЕ РАНГ-ЛИСТИ. Y четвртак, 7. фсбруара, одржан јс састанак нзвршннх одбора основннх органнзапија синдиката и нзвршног олбора Акцнонс конферснције. Највеha пажља иа састанку је посвсћена актпма о расподели станова, па су нзвршни оргаии синднката у том с.мнслу доНС.7Л закључкс слсдећс садржине. — Налажс се стручннм службама раднс заједшшс да. nopea обавезнпх радњи предвнђених статугом, сва убудуће усвојена самоуправна олшта акта уз одлуку о проглашењу објављујс па огласнпм таблама. — Прихвата се упозорен>е друштвеног правобранноиа са моуттрављап.а да се у примепи члала 17 Правнлника приликом израдс ранг-листе нс примсњују мерпла нз критсријума тачкс 5. којом сс бодује добровољно давањс крви. и мсрпло под тачком 7 о неопходностп радннка. — Налаже се комисији за ста.мбснс односс да, сходно од рсдба.ма Правнлника о стамбсним односима н ови.м закључцпма, спроводс поступак израдс ранг-листи, да јс’објавп н послс евснтуалшЈх прп говооа угврди коначну ранг лл« •. — Покрсће сс тшнцнјатпва за измсну Правплнпка о стамбеннм односима, у дслу који сс односп иа крлтеријумс за расподелу станова — поменутс тачкс 5 п 7. — Покрсће сс иннцијатпва за из.мену Самоуправног спораума о издвајању средстава за стамбену пзпрадњу, удружпваљу средстава и подслп станова нзмсћу удруженлх ООУР-а п Радне зајсднпцс. ПРОТИВ ПОЖАРА РАДНИЦИ ФИЗИЧКОГ ОБЕЗБЕБЕЊА НМАБЕ КРАЈЕМ МЕСЕЦА TEOPHJCKV II ПРАКТИЧНУ ОБУКУ 113 ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА KAKO СЕ ОПРАШТАМО ОД НАЈСТАРИЈИХ РАДНИКА ЈМИЕДЊИ IW У ААБОРАТОРИЈИ ■ ЛАБОРАНТЕ СТАНОЈА ЈАБЛАНОВИПА И СТАНОЈЛА ла у погонскн.м условл.ма. што РАДЕНКОВИБА ДРУГОВИ CY НСПРАТИЛИ Y ПЕНЗИЈУ јс неопходно да бп се благоОНАКО KAKO CY Н ЗАСЛУ- ЖИЛИ ПОСЛЕ ТРИ ДЕЦЕ- времено, за вре.мс процеса, утн НИЈЕ РАДА — МАЛИМ СЛАВ ЉЕМ, Y3 ПОКЛОНЕ И ТОП- нало на евентуалне измене. ЛЕ РЕЧИ. После три дсцснпјс рада, два лаборапта he сс најзадод.мори тп. Иако су тај коначни преЗа послсдњу поссту Станоја зи у пензнју са 28 година рад- дах дуго прижељкивалн, прин Станојла лабораторнјн у по- ног стажа, а њсгов старији ко- лнком растанка је оживило гону II сви радшши лаборато- лсга, 56-годнш1бн Станојло Ра- свс што их је всзнвало за лаПрофесионална ватрогасна јсдшшца за време припрс.ма ДО КРАЈА 1982. ГОДИНЕ — 229 КИЛОМЕТАРА АУТО-ПУТА Средлном ове године биђс укупио завршсно 145 ки лометара ауто-пута Бсоград — Ниш. Y међувремену, по чеђс нзграднл даља 84 кило мстра, који треба да буду за вршепи до краја 1982. годи« не. Срсдства за ову изградљу, у изкосу од 5551 милпона ДЈГнара. биће обезбеђсна кредитолт Међунарсанс банке, кредитнма до.маћи^ банака и сопствсшш учешћем. Већ у 1982. годнни почећс rpabeibe и прсосгала 24 кило .мстра овс наше веома зиачајнс и највеће caoopahajiw це. ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТУНЕЛ ИСПОД ЛАМАНША Прошлс годинс је одржан семпнар за свс запослене радникс у Служби физичког обезбеђеља name радне организаинјс, да бн сс провсрила и повећала нјечова пракпгчна оспособље.чост за одговорнс пословс заштнтс. С обзпро.м да на ово.м сслшвару није било речи о irponraпожарној прсвентиви и да је то посебан прсдмет изучаван>а, a да нас на то обавсзују законски rrpomren, потрсбно је допунско оспособл>ава1Бс радника на физичком обсзбсђсљу да би сфикасно пружали по.моћ и отклаit»anii последЈШс у случају дсјства Binuc с1глс (прс свега пожара, поплава, земљотреса). Имајући у впду да су раднп цп ла пословп.ма обсзоеВоБа дужни да први прсдузпмају одговарајуће море, а да нпје ништа учињно за употпуљавање љнховог стручног знања пз областн ватрогаснс превентивс, гу 27., 28., и 29. фебруар — да би послови обезбеђеЕва текли пормалио у време обуке. Старешина органа Професиопалнс ватрогасне јединице Брапислав Гај-ић и техничкн руководплац јсдизппхе Гвозден Живковнћ предаваћс о пропнасма о организацпји ватрогасгва, ва трогасној техгапЈН и тактицн, ос ИОВ1Ш.М појмовима гашења пожара. Послс десст часова тсорије олгдп десет часова практлчне обукс, коју he водпти СлавЈгчнр Мплутнповић и Мплорад БсгоBiih. Y овај ввд обукс, комбнновапс теорпјске и практичне, биће укључело 11 портира и 23 стражара. За све њих припре.ма се н провсра стеченог знања. Y нпзу идеЈа и пројеката за изградњу тунела испод Ламанша, који бн повсзао бритакско острво са европским контигентом, брптанске и француоке железнипе су се прошле године појавиле са намером да изграде железннчкн туисл испод овог канала који раздваја Француску од Великс Британије. Зани.мљпво је да јс овај пројекат скромнтгји не го многи ранијн и да је чак и за четири пуга јевппшји него послешБи ггројекат о тунелу испод Ламанша који јс напуштен, прс свега, «з финанспјсклх разлога. Прсма »гајновијем пројекгу, овај јсднотрачни жслсзнпчки тунсл коштао бп „само” пет стотина милиона фуита стерлЈпгга, одкосио око 17,5 хшлијардп динара. Ако би владс Велике Бри танпје и Фрашгускс, као и члашшс Европске економске заједницс, дале „зелено светло” ово.м пројекту, првн радовн на будуће.ч тунслу моган би да почну већ у току овс годпие. ' ријс су се потрудпли да оставе као трајна успомена овим најстаријвм лаборантвма: при премвлв су jlm мало слављс у просторијама где су годинамз радплв, прслали поклоне и упу твли најлефшс жеље за п»нхов будући живот далско од фабрвкс и лабораторијских посула. 01 вскрсне захвалвостл старпм радштцима се јавила суза у оку, а рсчи су се више иаслућивалс него шго су бвлс Јгзговорспс. Стапоје Јаблановић из Стубиие у својој 54 годнни одладснковпћ пз Буљана ушао је v 34. годнву рада. Стапојло јс бно лаборант у Погону II равво 30 годипа, са Ставојсм помоћннко.м лабораната прско 20 година. Они су све те годнне контролисали свроввну и цемент просејаван.ем којс сс врши свакп сат. Тако јс чика Станојло за свој радви вск изршио око 60 хиљада проба! Последњнх година у погопу II сс производн само нови.мал. Од тада Станоје н Станојло контролишу квалитст новимабораторпју, па је нпмнновно дошло и жал>ењс што he све остати са.мо успомеиа. Џспвв сатовн са посветом, поклон од дргтова, допрлнеће да успо.мс нс долазе чешћс. прлпрсмљен јс специјалан програм обукс, која he сс обавнти у две rpvTic. Дани обукс за прву групу су 20., 21., и 22. фебруар, а за друСПОРТ ФУДБАЛЕРИ „ЦЕМЕНТА” ОТПОЧЕЛИ ПРИПРЕМЕ МНОГО БОЛОВАЊА СВАКИ РАДНИК БОЛОВАО 13 ДДНА ф Највише боловали радници OOYP „Промст” где је сваки радник боловао по 18 дана, а најмање радници радне дана Y лротсклој годиш! на и.мс боловања изгубљспо јс 14.264 радпа дава и за то времс нсвлаћсно јс 2.790.028,40 дпнара. Свакв радшпс је у просску имао боловап>с у трајању од трвнасст дава. Највпшс баповаља остварпли су рагошци OOYP „Промет” гдс јс сваки радник боловао no 18 дава. Y OOYP ,Д1ромет” јс изгубљено 3.762 радва дана н за то врсмс јс псплаћево 631333,60 динара. Најмање су боловали раднвцј< Раднс заједшшс, у просеку свзкп радкик no 9,5 дава. Укупно јс изгубљсво 1.742 радна лана и за то врсмс јс исплаћено 335.420,90 дпвара. Y OOYP „Површипскв откопн" у лротеклој годннв јс нзгубљено 1.249 ралпих дана, односно сваки радннк је боловао по 12 дана л за то време је нсплаћсио 251.675,15 динара. 1 заједнпце, сваки по 9,5 к^пана^ 8 Y ООУР „Прозводв>а це.мента", сваки радник је боловао no 13 дана. Укупно је взгубљено 5.024 ралвих дана п за тај период псплаћево је 1.004.465,20 динара. OOYP ..Производве услуге” свакв радник јс боловао ло 10.7 дана. Укупно је изгубљено 2.487 радних дава, а нсплаћено је 5.67.134,55 динара. Мсссчни просск раднлка на Gonoaaibv преко тридссет дава no OOYP изглсда овако: у OOYP „Површннскп откопи” на боловању прско месец дана бнло је 4,4 раднвка, у OOYP „Производња немента" 153 ра дника, v ООУР „Произволне услугс” 75 радннка, у OOYP „Промет'’ 9.1 ралник и у Радној заједнинп 3,3 раднпка. Свп ови показатсљн јасно на.м говорс да је одсуствовањс велико и да се за те :тз1убл>сне далс много псплаћује. Овакво craibc налаже да се што прс пзнаће нека мера за смањсњс боловања н за смањењс овнх губитака. Јер 14.264 радних 1злз је 39 гогтинз радиог стажа једног радннка. ИЗВЕШТАЈ СА ОДРЖАНОГ РЕФЕРЕНДУМА YCBOJEHE ИЗМЕНЕII НОВИ СПОРАЗУМИ Дава 8. II 1980. год. одржав јс рсфсрсвду.м у ООУР-а „Промет” а поводом yceajaiba следећих аката: 1. Са.мохлтравни споразум о расподелп срсдстава, права н обавсза пзмсђу ООУР-а „Промст” и ООУР-а „Малопродаја”. 2. Са.моуправвп споразу.мв о удруживан>у рада н cpeiстава и трајној пословпој сарадњи са произвођачима грађеввнског материјала, 3. Измене п допувс Статута ООУР-а „Прамст", 4. Измене Самоуправвог споразума о удруживаљу рала радника ООУР-а .ДТромет”, Комисија за cnpoeoheibc рефсрснду.ма прегледала ic гласачки матерпјал и утврдвла следећс стаљс: Самоуправни споразу.м о н обавеза m.Mebv ООУР а продаја" — По стшску расподели средстава, „Промст” п ООУР-а 205 права „Мало- — Гласало 130 нли 63,41’/» — За ycBajaite 129 JLU1 62,92»/» — Пропга vceajaiba 1 илл 0,04’/. 2. Самоуправнн споразумм о рдруживању рада п срслстава и трајној пословној сарадњн са произвоћачп.ма грађсвввског магсријала. — По списку 205 — Гласало 130 или 63,41°» — За усвајан>с 1’2 или 59јР/. — Пропга усвајања 5 нли 0,24% — Неважећнх . Измене и допунс Статута OOYP-a — По списку 3 нли 0,14’'» „Промет" 205 — Гласало 130 илк 63,41’о — За ycsajaibc 128 плп 62,43’/» — Против усвајања 1 или 0ХН’'» — Неважећнх 1 нли 0,04'/, . Измене Салтогправпог споразу.ма радзпгка OOYP-а „Промет” — По спвску о гдргжнвању рада 205 — Гласало 130 нлп 63.41’» — За усвајанл 127 илн 61,95% — Против гсвајања 2 H.TJ1 0,09% — Неважећих 1 ллн 0,04% У НОВУ СЕЗОНУ-ПОДМААћЕНИ ■ ПРЕЛАЗНП РОК ПРОТЕ-КАО БЕЗ УЗБУБЕЊА ■ НЕДОВОЉНА ПОМОН ФАБРИ- КЕ ■ Д,\ ЛП RE ПРОЛЕЕЕ БИТП УСПЕШНИЈЕ ОД ЈЕ-СЕНИ. ■ На пгралншту крај фабрикс лопта попово почела да се котрља. Зимскл предах за фуд балерс Це.мента јс готов и они Belt двадесстак дана под руководством трснера Велнмира МнлиИсвнИа вредно вежбају. Радл сс често чстпрл пута нсдељно, а на окупу је двадссетак играча. Прелазпп рок про тскао је .мирпо за Поповчане који.ма јс поново прнступно талентоваии Куцљак (вратно сс лз параћппског Јсдипсгва), док постоји могућност да млади голман Трифуновић npebe v рсдовс крушевачког Напрстка. Илаче, Цсмент јс јесенас нграо веома промелљиво па сс п пласирао у сред1шн табеле. Поповчани су знали да одушевс. али су на неким утакмнла.ма приказали изузетно слабс партије и претрпсли неколико тешких пораза. Сигурно јс ла су нссређсни односи у клубу довели п до оваквкх осцилација у форми, до успома н падова. По.мало јс чудно, али фудбал ски клуб Це.мент још нпје наишао на довољно разумевања од странс наше раднс органпзације. Играллште је сваким даном све запуштсније, а сред сгва која сс добнјају од фабрнкс јсдва да су довољна за голи жпвот. Са таквнм скромшш срсдствима нијс могуВс осгварити некс бољс рсзултате пјгги омасовити чланство. Ако сс зна да је већлна фудба лера Цемента залослена у фа бршш онда болно звучи податак да је клуб помало препуштеп сам себи. Међутнм, јот није касно да сс свс то исправи и да клуб уз јачу подршку фабрике крспс крушшјим корацима напред. Тренер Милићевнћ всћ за пролсћс најављујс подмлаБп* вањс ти.ма п борбу да сс задржи место у срсднни табелс лигс Међуопшпшског фудбалског савсза Свстозарсво. I С. Д. Било јс всчс, ведро и чисто познавали се дотлс foui били иис.ио чуо са.ч тада бојажљив глас глсдао тебс, твој дивни глас. Hpohc то осчс и други дани понекад камсем: „Драгана стани" себичан ttocrax, чим те углсдах t у ссои кажем: „Ником тс не да.и". Драгана Jota увск сам сам и мислим на тсбе нека чудна зебн>а прохсима лш тсло. поестао сам сада ba mucjZilm на ссос искидано cptie зар да буде цмо. Зоран Мкхајловмћ

I 1 o w 3 s 3 o > isM s o И ©

13. ФЕБРУАР 1980 • БРОЈ 150 КУЛТУРА«ОБРАЗОВАЊЕ ¥ 1980. ПОЛУГОДИШЊИ УСПЕХ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕМИЈЕРА Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ: „СПОРТСКИ ЖИВОТ” ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТН0С1И КА ПРВОМ ИЕСТУ wra лозоришни жиш Чвршћа веза S Ни половина ученика средњег усмереног образовања није с позитивним успехом завршила прво полугодиште ® Ученици друштвсних делатности по успеху знатио бољи од својих другова S Последњој генерацији по старом програму предстоји такође борба за боље оцене 9 Кадровски, просторни и проблс ми удбергика још увек присутни у Цеитру „Иво Лола Рибар” Већ десстак дана Tpaje настава у другом полугодишту, неке оцене су можда п поправљене или је неким знаком и памћсњем наставнпка створен предуслов за оољу од оне по лугодпшње, алн то не мења ситуацију да овом приликом кажемо непгго више п о резултати.ма које су постпглн учснпои средњег усмереног образоваља у првом ПОЛуГОДЈПХГГу. Заједничку основу је похађало 1. 163 ученпка.. у првом разреду 632 п v другом 531. Када с.мо сгмирали осзглтатс успеха бројке су показалс да је HPBV ГОДШПГ С ПО31ТПГВНПМ vcпехом завршнло v првом полггодшпту само 33,38 одсто учсника, а њпхови доугови годпну дана птатшјн са 39, 74 одсто. V трећп разпед ппоизводпнх делатностн (мапптскослектрнчарска, хемпјско-технолошка, текстнлна, тхпзистпчко-угостлY друго.м полугодишту што вишс добрих оцена 9 Наши позоришни аматери су нас још јед ном пријатно изненаднли ф После ду- >ке паузе појавили су се премијерним извођењем представе „Спортски живот” Братислава Поповика и Војина Кајганића. Премијерним нзвођењем ове предста ве најавили су дуг живот „Спортинг лајфа” са тељска и стпука за пооизводњу граВевшгског матеоијала) са позитмвним успсхо.м јс од уку« ппо 265 учсннка 34,72 одсто. Учениип којп су се опрсдслнлп за занимања друштвеннх делатносги (правнобипотсхнччка, прнродио-технлчка економско-ко.мериијална и матсматпчко техишчка струка) cv знатно болл од својнх другова. Бро јка познтивпог успсха none ла сс чак па 73,19 одсто. Овај податак очито говорп да су ова одсљеља nonyibcна одличним л врло добрим ученицима, од којкх је н сада 35 одличнцх и 60 врлодобрпх, а већп број је само са једном негатнвпом оценом. Онн којима је кљнга до сада била мал»е драга шгоу се потрудпли да ни v заннмању које нм је, због лошег успеха, једино припало, остваре боље резултате и моirhnocT за даље нли пак ново ибразовање. Илтересантан је податак да су у III разреду пропзводних делатности само четирп одлпчна ученика, један електротехиичкс стргке, два будуИа хемнјска технпчара п један текстилац, док пх је веома велики број са доста јединица. По неуспеху предњаче текстнлии, П1-6, док су међу тБима најбол.н хемијскп техннчари. Ни MarvuaHTii нису бољи По старом програму, то јест последља генерацнја „старе школс”, три одељења хемпјско- -технолошке струкс, пет одс- ■Бења ги.мнази)е и пет одељеп»а економске ctpvkc такођс не могу да се похвале за постппдти успех. Код хемпјскнх тсхничара их је 49.15 одсто познтивних, пшнази>алш1 cv нешто бољп. са 56 59 познтивног venexa, а будгћи економскп техничари су па првом полугодншту остварнли позитиван успех са.мо са 39,41 одсто. Бсз обзира што је четврта годипа, уходакост у наставп ције много гтицала да успсх буде бољи. Матураптима, такође, предстоји озбнљан рад да бн се крај тодинс дочскао мпрнијс. Још увек недостају математичари Настава у првом полугодпшту, како с.мо сазналн из разговора са днректори.ма Данпцо.м Иванишевић, Олгом Сто|- ковнћ н Браниславом Хаиићем, пзузсв ситннх тсшкоћа, одвијала се нормално. Кадоовскпх ггроблема, ссм математнчара (недостајс их пст) п фпзлчара (нсдостајс их трн), у ов ом цснтру нсма. Проблем уџбенлка је свзкако као н у други.м срединама н.мао негативног утицдја на успех, а и недо* статак простора. Свп овн проблсмл п друга превираља која су баш у дапима реформе захватила Центар „Иво Лола Рибар” су допрпнели да успех буде таколош. Оси.м што учсшшнма предстоin вслика борба за боље оценс, неопходла јс и максимална ангажованост наставпика како би прва усмерсна генеранија преброднла почетничке тешкоНе к постигла задовољавајхћс резултате, а ова школа била постављена на мссто које јој прппада. С. Јовановпћ ..Спортлнг лајф" 1<лл »Спортскл жлвот". верујемо хит представа, појавлла се у правом тренутку. После више.месечлс лаузе параћил скл аматсри су показалн и доказали да join увск жнве л још увек радс ii то успсшно. Ова занимљива представа, која окоснлцу догађаја градл на дожГгељајила јсднс малс фудбалске екипе, говори у миннјатурн о некаквим наши.м однослма у фудбалском свсту. Весела и јетка у исти мах, на један спмпатичан начин открлвг. свс наше страстл прсма тој најважннјој, споредној ства рн па свету. Радња ове заннмљиве гтредставе дешава се на пресудно.м мечу за улазак у неку од виших ли 1 а, у свлачионици клуба члјн је председнлк продао бодовс к шта ту свс може да се деси, када се још умешају нскаквн сентл.менталтпг разлози, лајбоље говори ова представа. Рсдлтељ лрсдставе Момнр БрадиН градло ју је на крсаиијл нових ликова, што сс показало вео.ма добрим реnieibe.M. Радлтсљ Брадић пије лнсистлрао по сваку цепу на гсг п виц, већ ла једпу флилју линпју глумачке нгре. Можда сс може замсрлтл што још није вишеискорлстио могућпост врцавог дијалога и длнамичннјих решења ла сцени, што би всроватно допринело мањој разлици у квалитету првог уводног дела и одличногфипиша лредставс. ра разрована будућност, успео да донесе ’ млалалачкл свсжс, полетно и надасведо бро. Галерији добрлх п погођсних ликова придружује сс и Славољуб Матић, као продседник фудбалског клуба „Младл Радник". ОнсвоjiLM начнном игре всо.ма успешно пласпра свој нервдаровитог комлчара. Мила Рајковић је. такође, добро поглавље ове ттредставс. Њена пластнчна игра надограђујс .мозаик занимљнвлх ликова представс „Спортинг лајф". Такођеби била неправда не споменутл осталс актере, који су, долрпнели атмосфери представе п л>еној коначној реалп* зацији. Реч је о: Љнљани Алекснћ, Мномиру Јовановп ћу, Славољубу Матићу, Жиеоти СтојановиИу, Ацп РаниКу, Драгану Величковпћу, Витн Панпћу, Всљи Алс ксићу, Драгаму Жквановићу, Миодрагу Глигоријевићу, н Љубиши Мнлановпћу. Функцhoi!ал!1ом сцсiioграфпјом и кости.ми.ма Алсксанцра и Ирене Рот — Портној лродстава јс добила у својој ненаметљивости и шарму, што је иа пеки начин дискрегно помогло глумцима да „скрену" пажњу ла ссбс. Млливоје Илић ПОЉОПРИВРЕДА Y ОСНОВНОЈ ШКОЛИ Q ПО ДВА ЧАСА НЕДЕЉНО Y \'П И VUI РАЗРЕДУ СЛУША СЕ НАСТАВА ПОЉОПРИВРЕДЕ Y СВИМ СЕОСКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛА МА 0 CTPY4HA ЗИАЊА ПРЕНОСЕ СЕ Y ДОМАБИНСТВА ■ ПРЕДСТОЈИ ШИРА АКЦИЈА УСАВРШЛВАЊА II УНАПРЕБЕЊА ОВЕ НАСТАВЕ V cBiLxi осиовлнм школама 1969. годинс уведена је поллпривреда као обавезан предмет за учснлке УП п VIII разреда По два часа недел.но слушају се прсдавања или пак „зводе практичнс вежое под коптролом наставника, ннжењера пољопрнврсде п стичу прва стручна знања из ове областн. 'Зпачај п користн од ове наставс су многострукс, што намеће питање да лн је довољно учпљсно у овој области. НасVlltllllllllllllllllllllllllllllllllllllilitiiillltlllllllllllllllltllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllll! сашириЗиЧни уГао ЗД1ЕДНИЧКИ П0РЈРЕ1 Лроссчал ПараНтац је „мали чокск** па .му је и плага мала. Bunn дл штсдп, алм нећс да буде оред1кн у штедии. Због скромиости. Производн стаклене вазс, а цвсћкс аранжирају другн. Кад затрсба хиће да подчстнс лсђз, алк и иогу. Дружсл,\-С|гв је, има мпого прпјател.г, парочнто кад за\змс некн полож>Ј. Увек се самокрнтично осврпс, алм мсђу криоцлма >п<где ссбс нс видк. Брзо учн и у свако доба, пдрочнго поћу, зпа да каброји гсш проиаће сваку кафану у грвду. Hajwnuc му лсжи ла будс такслста. jep v«c дж прсвсзе ц жсдког прско водс. Од фнзнч.чих послова бмн сс upenooicibCM озговориости на друте. Чеето сс љути па жеку, отто увск пма маљак у годпнама. По традтшји аенн кулвнарствп н може да закува Аоору чорбу. Псма баллг зачина од блиског прпјатсм. Ј«стс послован, мнслпм вак посла. Зато су п у ралио врсмс уллцс н локдлн пу*пи. Волк фудбх! јер су фудбалске утакмни? постале cinrrcM ногомета, бокса, рвања. џуда и каратеа, усзварп фубдал ска лхсбама. Бавн се м иоећарстаом, нег\Јс лспс ФР»зс- Жеља *»у Јс ла буде поштар јср пико прже од 1мга ис може да арепссс трач. (ластавнће се) хМирослав Днмитријсвлћ таву пољопрнвредс у пашој општинн држе два ппжењера пољопрнвредс, Ралослав Јсвтпп и Миодраг Станојевић. — Резултати који су до сада постигпутп пису .мали. Можда јс најважнлје што cv ученнци вео.ма зашперссовани л што cv заволелн овај пред.мст. Иначе. заступл»ене cv свс грапе пољопрнвреде, нарочито сточарство и ратарство. што јс и карктсрлстлка нашег подручја, као п пољопрпвредпа мехаплзацлја. Обплазимо често и лољопрнврсдна добра, а сваке годлнс посећујемо Новосадски пољопрлвредни сајам. Mebyтнм, суочснл с.мо и са проилемима. Све школс не.мају своје обрадивс парцелс, а свака бп требало да л.ма барс.м 30 до 50 ари. Трсбало би такођс набавптл п један заједнлчкн трактор са неопходппм прпкључним машннама за свс школе, јср је пракса. можда, у овом случају н најважнија. Уко.чнко бп сс настава пољопривреде прошлрила па четири годпне, сигурпо да бп могућностп за бол»п и квалптетни рад бнле далеко всћс. нсго што је то сада случај, чулп с.мо од наставннка Станојсвића. Знањс које ученшш постигпг нз пољоприврсдс V осповној школн нарочлто користи онима који не нестав.вају даље школовање. Свакако да lie идеја и прспорука Задружног савета СР Србпјс да се наставл пољоприврелс уведс од V до VIII разреда допрннети да сс употпунп 3iiaite п обогатл пракса. Дакле, предстоји једна шлра акција усавршавања н унапређења ове наставс. Овај врцави, нс баш пзузстнн позоришнн текст, пун жлвотнлх л сочннх ситуанија, жаргона, псовки, и трагпко.мични.х секвенцп пружло јс добру прилику да лараћпнски аматери покажу свој добар глумачкл нерв. To се најпре односп на Тохшцу БорБсвића, који својо.м креацпјом потврђује да јс, за а.матсрскс прллнке. вансеријскп таленат. Ои је успео да веома сложен лик бившег фудбалског магаразлоји на све људскс познипје. Кроз пгру је направно шнрок распон људскпх осећања од трагедијс до необавезног вица што је публика всо.ма лепо прихиа* тила п наградлла. Ова опаска важи и за Братнмнра Стеваповића, који се досада појављивао као златна резсрва у нским представама. Он јс ллк младог и талентованог пграча Пнке лред којим стојн лефа, алп за.мкама којскаквпх мслаие ГОСТОВАЛИ Y МЕДВЕБИ На позив До.ма културе нз Медвиђа код Трстеника, Градско аматерско позориштс је тамо гостовало 9. фебруара н овом прилнком наши аматсрм су се представилн „Спортинг лајфом”. Након прсмијсрног и реприз* лог извођења у нашем граду, ово јс била трећа поставка представе на сцени, и то успешна. Публнка је топло при.мила п награднла дугим аплау« зом нашс глумце, што јс још једна потврда кваллтста „Спортлнг лајфа”. ЛЕСКОВЧАНИ НА НАШОЈ СЦЕНИ Народно лозорпштс нз Лссковца гостоваИе у наше.м граду 21. фсбруара и за л»убитеље позоришне умстно* сти нзвешће ко.медију Островског „Уносно место”. Брапнпгр Стевановпћ и Томипа БорБевић у кључној сцслл „Спортннг лајфа” удруженнм радом ■ ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАЦИ НА СТВАРАЊУ ПРОСТОРНИХ УСЛОВА ЗА ПРИКАЗИ ВАЊЕ БИОСКОПСКИХ ПРЕ ДСТАВА, РАЗВИЈАЊУ АМАТЕРИЗМА И ОТВАРАЊА ГАЛЕРИЈЕ У.МЕТНИЧКИХ СЛИКА ■ ИНТЕГРАЦИЈА Y КУЛТУРИ — КОМПЛЕТНИЈИ И ОРГАНИЗОВАНИЈИ КУЛТУРНИ ЖИВОТ Y НАШОЈ општиии Сваке године се куде програ ми кглтурпих активности, усва јају и хтлавном оно што је заиртапо и реаллзује. Ликовна, позоршлна, музичка и филмска уметност, Музеј, Кљлжевнл клуб „М. Бањевић” и Библиоте ка са својом дслатлошћу пружају у нашем граду културку разоноду радном човску. Кад говорп.мо о овој области друштвскс илдгралве нс можсмо рс ћи да је ову средкну до сада испуњавало културно спвило. Нуђено је чак п вишс од могу ћностл. Шта трсба онда очски пати у текућој години? Нпво културнлх актлвпостн бнћс задржал н у овој години, захваљујућп првснствено разу* мевању ’ друштвсно-поллтичке заје^упшс, нарочито Извршког гавста, како с.\го сазнали од се кретара СИЗ-а културс Миливо ја Вучковнћа. Илаче, приорлтетнп задаци у нарсдном периоду би билп на стваран/у просторплх условаза приказивање биоскопских пред става л развијању аматсрнзма, јефгинијс и брже адатггацијом зграде До.ма снндиката, према ураћено.м лдсјном пројскту и скупља н дугорочнлја егапа из градн»а Дома културе, п отвара њу галеријс уметнлчкнх слика. Општлкска заједшша културе такође ћс се прлдружити акцији стабилизацлјс са програ мо.м штдјвс I! раинонализације. алл he настојати и да у пгто всћој мери задовољи потребо удруженог рада. — По углеау на нскс олштл нс у Србији потребно је да и мп лзврши.мо лнтеграцију установа у култури н да створи мо један центар културе. Ства рањем овакве установе култур Hit жлвот наше опигпше бпо би комплетнлјн, органпзоваиији и значапшји, пекао пам је секретар Вучковић. Блнже радном чозеку Када Је реч о области од ко је се много вишс тражи него што сс нудл онла се ламсће и пптаљс да ли сс и користп довољно од онога што постоји и V каквом је cnoiv удруженп рад н култура. Ако сс мисли да јс саоадња са СИЗ-ом култу ре довољна само у смислу на бављања карата за позоришне представе, а досадалпва пракса то погврВује, онда ie тако. Међугим, раднлк у својој орга нлзацијп до сада нијс и.мао приллке да впди неку тгзложбу, чкје рецлтатора, упозна се са ОЈово.м књигом, позориигном представом. Цснтрп за културу лли сличне лнститулије нису тражиле од Заједниие културе да v својпм средипама нмају таквс госте. а није нм ни нуђе тго. Таквс могућносгп су слгур ко нелсцрпне за које/изузев добрс оргапизаццјс вероватно, <ie нсдостајс пчшта. Радлл човек одваја за култу« ру 0,71 одсто пз свог личпог до хотка, од чсга 0.49 одсто за зајешшчке потрсбс РЗК, а само 022 одсто за потрсбе Општинске зајсднлцс. С пуним прагхо.м можс онда п да захтева да му сс тај динар врати. али н да га он пскористн у правом смкслг. С. JonauoBiih ^.iiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitimiuiitiiiiiiiiiiiiiitiiirriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiJif? С. Јовановнћ ј^нана^ II

ФИЗИЧКА KYJITYPA И СПОРТ Y ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА РАДННЧКО-СПОРТСКЕ НГРЕ НАЈМАСОВННЈН ОБЛНК РЕКРЕАЦНЈЕ S Y основним органнзацпјама удруженог рада највишс пажње се поклања Раднич ко-спортским играма gj Превентивна рекреацнја запостављена Мента.тптет нашег подпеб- :£>а карактеришс гакмичарскл дух, мстод, некад, тврдлоглавог доказпвања. Ова ‘ппвенкца највнше сс маннфестује кроз такмичарскн спорт, када смо у стању ца победимо п самог себс/МеБутл.м, да лл је то право ста н>е стварл у масовпом спорнас? Најпре обратили смо сс за одговор председнлку Компснје за рекреаинју и фнзцчку култхру ггри Општпнском већу Савеза снндпката, Ратку Мплстпћу. — Најмасовнијп облпк рекреанијс. код нас у ohuithнл». су Радличко спортскс нгре које се органпзују на вмше степенп. Најпрс' у про теклој годнни лмали ' смо преко 7.000 учесника на Рад ничко спортским пграма у оквнру органнзацнја y.ipvжсног рада. На друго.м стеnein’ такхшчсља. па општнл скпм пгра.ма. учесгвовало јс иреко 1100 радплка. За рстопална такАтчеља пласлрало се преко 200 раднлка, док јс на републичким Разиичко спортскл.м нграма, х-чествовало око 100 такмпчера. Радничко спортске нгре којс окупљају најпншс поклоннка масовног спорта одвојплс су се у II дисцпплчпа. Од II лисииплина жсие су бпле заступљене у cbilm MCuiOBiiniM дпсцпплпнама се.м кошарке. Однос презставлнка у спортови.ма био је 1:1, док у броју учссннка 2.1 у корнст мгшкараца. Оваквп.м CTaibc.xt ствари може.мо бпгл. v неку рукг. задовољнн. МеБутпм’ можс сс од.мах поставити н пптаibc шта јс са осталнма. Одговор бн уследпо, да су се осталп делимпчно укљх-чпвалп у пеке акшџс лактег. рекрсативнпјсг тппа. Bcliinia пли нс жс.пт илп нс може. По речнма Ратка Мплетпha. ово је последнца noioЕољне навнке н жел.с забпло којн.м вндом рекрсашЈЈе. V овој годннп. такоЈзс сс плажфа оргаиизацнја и np:t пре.ма РСИ, алп овога пута с једном већом обавезом. најпре још всћнм о.масовљењем н чпњепнцом да јс Параћтг, тачнијс Комиснја за рекреацнју п физпчку ку.тпфу прн ОСВ домаћии ОВОГОДШПЊНХ воу Региола. пгара на нн- —. --------- Параћпн he бптн оргаппзатор н коордпнатор свпх акинја на нивоу региова п домаћип пекошко регионалннх финала. To бп отпрнлнке бчло најсажстнје о стању физичке ку.тгурс v раднпм оргаппзацнјама name општнне. Нсглто впше о конкретним активпосткма плановима. реалпзовани.м акцнјама у паПЈИ.м органнзаиијама удрижепог рада. говорићемо у нареднпм бројсвпма. V слсдећем броју. иашу трибину о фпзнчкој културп у органпзација.ма удруженог рада, устгпнћемо колективу Српске фабрлкс ста СПОРТ« ФИЗИЧКА КУЛТУРА ПАРАБИНСКА ФУДБАЛСКА ПАНОРАМА СПРЕМНО ДОЧЕНАТИ ПРОАЕКЕ Зимска пауза је завршена за све параћинскс фудбалске клубо ве ф Припрсме за нову сезону су у пуном јеку, а пролеће ће показати како се раднло у овим зимским месецима ЈЕДИНСТВО: ОБ1-ЗБЕДИТН 1 ОПСТАНАК Y ЛПГИ ; „Зелспп” cv првп стартоваЧ ли. Незавпдал плас.ман у СрпЦ ској лнгл п неповољап распо- ;ј рсд v другом дс.|у превенства памећу као и.мператнв добру прштремљеност скипе. ј Првн трснинзи Једпнства од ' внјалп су се у Халп спортова Л ..7. јули а затпм јс трепер ! Радослав Цекнћ повео своју ни крај стадпона Једпнсгва ие.мају ни one најминн.малпијс услове за рад. Бојс 13. октобра у пролсћпој полдхсзопи иеће браннти ставдарднп прОД 1. МАРТА Y ПАРАКИНУ -I скнпу на десетодпевне прнпрс ме па Грзи. По повратку са Грзс тренппзн су настављеип па сво.м стаднону несмањено.м жсстнном. Од станцарднпх првотп.маца клуб је напустпо халф Дамљановнћ који је оти шао у нншки Јастребаи, док cv средину променнлн и резервнп пграчи: Стевановскн, Мнлојковић, Нешнђ и ПантнН. Јецпнство he напролеће бптн хендикеппрано н неиврап»ем нскусног Огњапа којнзбог тсже поврсдс мора још дуго врсмена да одсуствује са зеленог поља”. Новн члановн на гпег српсколнгаша посталк cv Мпрковић п Севнћ (дошли из локалног 13. октобра). Васић (Текстплац. — Параћнн), Ивлчовнћ (јунттор крушевачког Напретка) н Димитријевнћ (из Хајдука — Лоћвке). Чуди ка млади Toma Урошевиђ који io јесенас позај.мљен Борцу лнје враНен v клгб јеп је свош.м нграма доказао да бк сада могао равноппавно да конкгрише за састав најбољс јсданаесторнце. Много проблсма »зеленп.ма" представл>а недостатак правог центарфора. a тај недостатак уочсн је на ггрвим пријаггељским утак.мииа- \:а. Y тпм сгсретнма фор.ма Јединства је била променљнва Hiro је и разумљпво обзпром Курс за фудбалске судије Савсз фудбалскнх суднја отитпне Параћтш организујс курс за нове фудбалске судлје. Почетак овог курса предввђен је за 1. март, a као л увек меБу блвшим фудбалернма и љубитељнма спорта влада вслико интересовање. Теоретскл део курса садржл 60 часова, а предавања he држати коитролорп суђења Станкр Младеловић. Јова CrcBanoBuh, Славко Стаменковлћ као п актнвис судије Драгаи Мллојковић if Божлдар Tacnh. Сви залнтересованл за овај курс могу доблтл сва обавештења у просторијама Савеза фудбалскл.х суднја v улнци Савс Ковачевића број 7. вотнмцп Мирковпђ и Севпћ (прешли у Једннство) н МишиН (вратио се у локални Борац). Чнни сс да he за.мене за ове играчс ипак наћи, а од неколико новајлпја највредннја појачања су Стевановскл. Нешић, Мплојковић п Стојаноmih. Свс овс недаћс са којима се овај С1!.мпатичпи клуб бори не могу да ушшгге оптпмиза.м нграча п трепсра Анткћа којп желс да одбране папролеће титулу јессњег првака и изборс прелазак у вишп ранг такмичсња. БОРАЦ: „СТАКЛАРЦП” BPEBAJY ИЗ ПОТАЈЕ иа фазу прнпрема. С. Д. ПАРАНИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ ОРГАНИЗОВАЛЕ СЕ НА НОВИМ ОСНОВАМА Први председавајућн Божидар Таснћ Фудбал ПРНЈЛТЕЉСКЕ ФУДБАJICKE УГЛКМИЦЕ Параћин : Јсдинство — — Радиичкк (Rynpnfa) 2:2 (1:1) СРПИОЛИГАШ СЕ ДООВШО Стадпон: Јединства. Гле далаца: 200. Стрслни: ПслнвановиН и Милић за Јсд1пгство, а БогосављеDiih (аутогол) и JcpcMiih (нз Јсданаестсрца) за РадШ1чкн. Судија: Милојковнћ (Параћпн) Јсдикство: Богосављсвић — В. Пстковпћ, КаpOBiih — МнлиИсвкИ, М. ПетковиН, Мирковнћ — — Васнћ, Јовановић, Дцлпгтријевнћ, ПслнвановиК и Нвановић. М. Илкћ в. ОКТОБАР: ЈЕДИНА ЖЕЉА ПРВО МЕСТО Јесењи прва:: Јединствене лнге МФС Свстозарева, 13. октобар кренуо јс 15. јануара са прштремама. Y почстку је одржано неколнко тренннга v Ха ли споргова „7. јул”, а шш су времеискс прнлнке то дозволпле прешло сека рад мапољу. He знамодалии ово.м прилико.м вредп наломенутн у каквпм условн.ма фудбалерп овог клуба тренпрају, јер на једној леднПараћннске фудбалске суднје одржале су своју редовну годишњу конференцнју. Апалпзиран јс рад у протеклом пернодг, а донетн су н закључцп н плановн за будућиост. Y складу са пајновпјнм друштвенп.м промспама и инпцпјативом о колскгјпјно.м руковођењу усвојсн је пови Статут и изабраио предссднпиЈтво чијн је првн иредседавајућп са јед ногодпшн.и.м мандатом Божндар Tacnh. На конфереицији је одлучено да параИинскс фудбалскс судије приступе Самоуправном споразуму о удружпваљу у Meћуопштннскн савсз фудбалскнх судпја Светозарева. На сво.м тсрену крај „стакларс” под надзором тренера Мнодрага Мнлићевића — Мерс та тренирају фудбалери Борца. Стартовали су 25. јануара и од тада четнри пута недељно скупљају снагу за напорне првенственс окршајс. Прелазни рок је за Борац био всома миран. Из клуба ннјс ннко откшао, а играчки фонд је ојачап повратннцнма из 13. октобра. односно ћпћсвачке Caere, Мншнће.м н Кркићем као и новајлијом Богдановиће.м нз недавно фор.мираног параћппског клуба Младост. По речнма трепера Милићевића расположење у екипн је вео.ма добро и свн играчн раде савесно п марљтшо. Овс недеље Борац почнњс са серијом прп јатељскнх утакмлца са тпмови.ма пз околине. До почетка првенства стакларци he одпгратн десетак утакмица, углавпом па терену противника како би сачувалн својс пгралиштс. ТЕКСТИЛАЦ: КАКО НАИП 3AMEHY ЗА ВАСИПА? с. д. II „штофарил" раде пуном паро.м. Решенн да напролеће лаправс продор у са.м врх табеле. почелп cv веома рало сатреллнзп.ма (15. јануара) под руковолством Хранпслава БокнНа, који окупља пграче четлри пута недељно. V злмској паузн Тскстллац јс остао бсз најбољег играча Влћентија Ва снћа који сс вратпо у Једнлство. Bacuh је бпо први стрслац тл.ма тако да he напролеће морати да се нађе адекватпа замсна за њега. СТРЕЉАШТВО: ЗИМСКА ЛИГА ПОЗНАТИ УЧЕСНИЦИ Једпо.мсссчнс припре.мс стрс лаца за .Зимску лнгу Cpe.iјбсг Поморавл>а,' Ресавс и Лсвча" успешно су прпведене крају. Након селекиноних такми чсња познатн cv и члановп ски па. Пионирк СД „Сгеван Јаков.т>с Bwli: Ненад Снмић, Зоран Пстровцћ, Бојан Аћимовнћ, Драган Марковић. СТРЕЉАЧКН ТУРНИР „ЦРВЕНИ БАРЈАК” На стрељачком турнпру „Цр вени барјак” у Kparvjeeiiv на ступили су п чланови СД ,‘.Иво Лола Рнбар" Цснтра за \с мерепо образовање. Y веома јакој копкурснцпјп (16 екила мз уже Србнје) т ,, „ „ •-— параћннскн _ Jvhhoph СД „Иво Лола Р::- стрелии cv огтравдалп цчсшће оар : Млрослав Tciunli, Млло- ‘ u v ” • - - - милорад Николић je са 179 крутова заузео rpehc место, Мирослав Тешић је за круг бпо слабијв н пласпрао се на четврто, док је Весна Марковић петопласнрана са 164 круга. Че тврти учесннк Љлл»зна Мллојковлћ гађала је лспод својих .могућности. рад Нлколпћ, Срђан РаклИ, Слободан СтојиљковлК. Ссннорл СД „Мпхајло Илић — К\'ља" СФС: Слободан Костић, Зоран Kojnh, Иван Мнлојевић и Зорал Николнћ. Прво коло Зи.мске лиге започеће 17. фебруара у Деспотовцу, а лоред домаћниа паступлће екипс Параћпна, Rynpiije, Светозарева, Свллајниа. С.З. Оглашаиам иеважсћкм сгсдо миисгго VET разрсда деловодни Орој. 154.77 нзлато у ОШ у Поточцд’ на име Слобсданкс Mn.'-.o јевић нз Рашсспие. ооОоо Оглашдвам неважсћим СВСЛо чанство П н Ш разрсда Гилша цијс лздато 1976.77. и гогшне на име Душана ha из Пграђикз. 1977/73. Јелеии На Јфолају ауто.моипл Застзsa „125 ПЗ". YciOBH повољнл. За сва обавештеи>а обратити сс Томв Михајповпћу, Жпкице Го вапооића Шгинпа број 10 нлп на тепсфоп 83-691. Оглашзвам псважећим сшчну карту бр. 130S4, шзата у СУП-у Dapahini ua име Радмиле Бурић из Параћина. 27. јуп бр. 14. С. Драгутиновпћ ПРНВОДЕ СЕ KPAJY ЕЛИМИНАЦИОНЕ БОРБЕ HA TYPHHPY Y МАЛОМ ФУДБАЛУ Прво место се смеши екипи Сисевца Турнлр v xiano.M фудбалу улазн у своју завршну фазу. На мегдану јс остало десет пај бољих ешгпа које ће до краја овог месеиа решнгн шггање нај бољег. Иначе, може се рећи да је било доста узбуђења, па је неколико сусрета решсно тек пзвођењем једанаестерца. Највећп фаворит турнира јс свакако екнпа Сисевпа саста вљена од са.хшх асова: Богосављевића, Петковића, Пеллвапо внћа. Грбовнћа и осталих. Међупш, у досадашљнм утакмицама бнло је доста изненаћења тако да he сс победшгк зна ти тек после ве.ип-шх борби. Та победничка екипа борићс сс на турниру градова у малом фудбалу који оргаилзују черње новости”. Резултати трећег кола: шс стакло — Стреле 6:1, „ВсНаТобџнје — Сисевац 2:6, Нишелектро — M3 Центар 3:1, Гарнпзон — РЗ СИЗ физичке кглтурс 3:2, Кос.мај — Жељо 4:5, Оптимист — Парни ваљак 3:2, 2000,'т дан клинкера — Тексти лац 1:2, Нпскоградња — Белн голуб 5:4 и 13. октобар — Параћннка 3:1. с. д. Играли су још: Јанковић, Ссвнћ, Аризовић, МатнН, Павловић. МплоЈки* вић, Илић, Mu.nih н Павловнћ. Фудбалери Јединства нису успели да победс доскорашњег зопаша, tilm Радничког нз Нупрнје, Чак бн се могло рећи да су гости били блнжн потпуном успеху, пошто су играли всома добро и прсдстављали у најмању руку равноправног партнера. Најлепши тренутак на хтаклшци бпо је погодак капитеиа „зелених” Пелнвановића поспггнут 1<званредни.м шутс.м нз слободног ударца. Вал»а напоменути да јс Једипство пзједначило пред сам крai сгсрета преко младог Мплпћа. с. д. м I Параћин: Јсдјшство 3:1 Ралннчки (Свплајнац) (2:0) »ЗЕАЕНИ« CW1MH ПОБЕДОМ Стадноп: Јединства. Глсдалаца: 100. Стрслцл: Арпзовпћ, МлрковнИ н ПавловлБ за Једлнство, a Божлнови!] за Раднкчкл. Суднја: РадовавовиИ (Параћин). Јединство: Јакковлћ — — В. ПетковиИ, Милојсвнћ — МллнИевиН, М. ПетповиН, МирковлН — — Bacnh, Јоваповпћ, Maruis, Псллваловпћ н Аризовић. Пграли су још: Богосављсвиђ, Каровић, ЛнБелковпН, Ссвић. Иванови11, ДнмитријевнН, Muлић, Павловнћ if Станојс* вић. Фудбалери Јединства победлли су екипу Раднлчког л у другом сусреtv Српсколигаш се знатно бол>е снашао на- тешком терену којл је од играча захтевао нзузетне папоре. Једлнство је играло солидло, иарочито у првом полувре.мену када је наступлла всћнна стандарднлх првотимаца. „Зелени" су нграли допадљивз у пољу, али шпиц лапада нн издалека није функцнонисао онако како ваља. Члнп се да Једлнству недостаје нзразнти гол нграч којк бл завршавао акиије својлх другова. Раднпчкн ie пружио достојал отпор српсколнгашу v друго.м полувремелу и v тлм тренуцима био равноправан партиер. с. д. ИЗАЛЈС СНЗ ннфсрмпсаља. Нздамчкн Драпш Актвћ (председлик), Славнпа Урошсвпћ (заменик). Борћс Петковпћ, Жнвота Стојаповлћ. Томкслал Мнловавовдћ, Драгол>уб Talith М м* ■■ д д ацм Јв НеиаЛ'30Нхлл Брапкознћ, Мплшш Жнвковнћ в Сл*вол»уб Обралознћ. Ypcbyje-. Рсдакппомн козсгнјум. Гласнп и озговорми ургпшк Спаво.вуб Обрааозиђ. Нович .рч- Сн- к ИА*Ч°' Мнлпив Жгоковаћ, Мпрослав ДпмтрнјсвнК п Мн.м<мјс Нлић. Лдреса РезакцмЈс: ПарзКпн . Максггиа Горког 4. поштаиски <Ј.ах 17. Телефонн: Главни н ол«г>вор|пг ч рслнн, ' чл«*"* ^** М. ° ж аз-ow. Прстп.<ата: Голлшм« I23.C0. по.туголиипм 62,50. За иностранство двоструко. Жнро-рачуц СНЗ-а анформисша 63504—649—16 код „Иивсст ианкс" Шрађмк. Штампа- ГРП г ’ ВлајкоЕпГхва 6, <еи-фО1. *40-551. Т»р*Ж 11.000. ’ ' " ЛДС Ccoi-paj,

OTBOPEH БАЗЕН И ПОРЕД УТРОСТРУЧЕЊА ДОХОТКА 7 жинису V петак, 22. фебруара иа свечаностл поводом 35 годтша фпзичке културс • у_ Параћппу, одржаној у објскту затвореног пливачког базсна у склопу Спортско рскрсацпоиог цсптра „7. јул", новонзrpabcini плввачки базен Јс примио првс пллвачс — групу за уметничко плившде СРЦ „25. мај"пз Београда. Овндг можсмо сматратн да јс базсп почсо са радо.м. ГОДИНА VII ф БРОЈ 151 • ПАРАБИН, 27. ФЕБРУАР 1980. ф ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ф 4 ДИН. САВЕЗ КОМУНИСТА И ОПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА V1ЕИМШ АЧШ) М Општннски комитег Савеза комуннста Србнјс на јучерагшћој седннцн раз.матрао јс нспосредне задаткс Савсза комунпсга на Јачању оптатснарод не одбранс ц друштвене самозаштите. Инфор.мација о томс као и оријсн тацнонн програм за ову годпну бнћс овнх дана раз.матранн н на Опиггаи ској копфсрснцпјн СК. На састанку је истакнуто да данас внше него нкада морамо да се суочимб са чнњсннцом даје војнополнтнчка снтуација у свету веома сложепа п нестабилна и да у том с.мнслу паше даље задаткс, планове н процсне мо жемо да засннвамо на таквнм чпњеннцама. Имају hii ax? у’ виду морамо да предузи.мамо све мере н ла кажемо шта мислимо. а мислнмо да нам сеслоиода н нсзавпсност ис могу било каквом сило.м одузети. Морамо затоShih спре.мнн да свакогако посСгне за иашом независпошћу одвратнмо нашом сигурношћу н нашим одлучним ставом. Поред спољних фактора, речеио је на седницн, не смемо зане-маритп пи унутрашљег иепрнјатеља, којн врло често корп стл противуречностп у на ше.м развоју и субјектнвне слабости, покушавајућп да нађе поље дејства н прошири свој утнцај. Онштенародпа одбрана и друштвена самозашгита се остварују као међусобно повезане друштвене функције на јсдннственим пдејно-полнтичким и класним основама, узајамно се повсзују и прерастају у широко оргаипзовану друш твену делатност свих радних људи н грађана, самоуправних субјеката, друштвено-полнтнчклх ор ганнзација и друштвенополнтнчке заједнзше и њиховлх органа. Остваривање општеиародне одбране и друштвене самозаштнте полази од једннствсног циља — одвраћаље агресора и успешнос супротстав.вал>а cbilm облнцнма угрожавања неза внсности, ннтегрнтета н устал>еног поретка. Y свим ћелијама пашег друштва, у свим срелипдма раднн људи н rpabaил организованн у једвннцама територијалпе опбраие обучпли су се п спремили да са успехо.м нзвршавају своју обавезу. Наше социјалистпчко самоуправљање, искуство под вођством другаТп та, наша несврстана поллтика гаранцрја су да ђемо се vcncimio супротставнти непријател>у бнло које врсте. УСВОЛН ПРОГРАМ МЕРА ЕКОНОМСКЕ СТАБ^ЛИЗАЦНЈЕ ОДЛУЧНИЈЕ Н ДОМЕДНИЈЕ 9 Инвестирање само у оне објек те којн доприносе пре свега порасту дохотка и залосленостн ® Нова шанса у развоју пољопрпвреде, шумарства н водопривреде @ Онн који нису дорасли садашњем трснутку мораће да уступе место способнијим Програм мера економске сгабилизације у нашој ореднннус војен је на послсдјбој седннци Ск\гпштнне отптине. Тпме је л званично отпочезо са љеговим реапизовањс.м, .мада он у нашој општшш веИ увелпко живн и даје прве веома охрабруjvhc рсзултатс. Говорећи о то.ме, у овом мо менту најактуелнијсм питан»у нашсг садашњег н будућсг развоја. v уводпом нзлагању иоднетом на седнинн Скупштнне општние, предссдпик Изврш* ног савега Жпвојнн Никопнћ је истакао да су почетне актпвности на спровођењу мераеко иомске стабилизације делегатн Скупштине општнне пмали још крајем протеклс годтшека да су утврђнвали основне елементе друштввно-економског развоја у овој годпни. Неки од тих врло ковкретних докумсната.ових дана се п практичво реализују, показујући да паша очекивања и наша предвтЊања ниоу бнла переалпа. Мсђутим, сигурно јс да lie v току нрактичне реализацнјс овнхопредељења у друштпсно-екопомском развоју током годинс, лшого тога морати да се пзмеин, допунн, прђЛагодп измељеним околностима, али је исто зако сигурно да сс од суштине опредељсља пеће одступати. Растерећење Рривреде —■ Закључци Прсдссдннштва ЦК СКЈ обавсзалн су све чннн оцс да најенергичннје и иајод говорннје приступс нзрадн u истовременом реалнзовашу про грама економске стабилизације. Слободно могу да кажс.мда јс ангажоваље на овим шггаљима и у нашој средини, бар до сада, било на завндно.м нивоу, а тако he морати да остапс u у наредном периоду, алл са превасходии.м акцентова- »>ем практшпких мера п копкретне рсализацнје зацртаннх опредељења. Предложсн програм активпостн, полазп од, за нас тренутно пајзначајније оба везе, стабилнзацнјс привредпих актпвностп, са посебннм осврто.м на ннвестнције н мсре штедње, али нс заобилазн нн проблематпку всзапу за развој мале прпвреде. полнтнку иена, кадровс н запошљавање. Укуп« ио craibc приврсдс па и прнврсде наше општшгс, захтева један целовпт прилаз заснован на што реалнијнм оценамаста ita н процена псрспективе. V даљем излагању је истакао да предложенн аутоматизам у праћељу и усмераваљу овпх оп редељења уз стапне напоре н мере штедње треба да обезбсди да сс у области заједннчкс и опште друштвене потроииве настави са смаљењем захватања «3 дохотка оргаинзанпја удруженог рада и лпчних дохода ка радннка. — Енергична рестрнкција увоза, нстиче се v уводном пзлагању, тражи комплетно препсплтивање могућности супститупије домаћнх снровина. Опрсдељс1вс шнрс друштвснололнтнчке зајсдннце на систсм нзвозннх подстицаја, пружасоллдпу шансу добром бројунашнх oprainтзацнја, алп п обавсзу на поднзању квалитета, ciniжсње цсна и скраћење рокова испорука. Дакле, прнлагођапајбс условпма светског тржншта. Исто тако, истакнуто је да рационалније ипвестнрање треба пре свега да с.маљи пнвестицпопн прнтнсак у пепрнврсдним делатностима. Програмом је зацртапа обавсза свих органнзација и заједница да прсиспитају тшвсстнциоие захватс, да оцепе могућностп окончаља с једне п могућности одлагања опог што у датом моменту може да се одложи с другс стране. Број друштвено-оправданих инвсстиција од ннтереса за да љи развој општинс није мали. Алп, то је одраз нашпх стварнвх потреба усаглашених саоп штедруцггвеннм опредсљењем. Предложено је са.мо завршаваље оинх пепривредних ннвсстицнја које су практично у завршној фази, а одлагањс свпх пнвестиција које нмају карактор неког вишег стандарда који је у овом мо.менту надопустив. Ошитина је впшс годпна уназад нспод просека лнвсстиционпх улагања у Србпји. viiiimiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiff I ИЗВОЗОМ ДО СТАБИЛИЗАЦИЈЕ I ЦЕ И Ш1А газимо I I Најтраженије термос ооце ® Параћинкине | | жваке на олипмијади ф Штофара извози | I конфекцију 1 СтрЛНД 2 uillllllllllllllliuillilllllllli: — Ако смо пажљиво пратлли догађајс ових дана, могли смо да запазпмо да пољопривреда, шумарство н водоприврсда чиие значајну ставку друштвеног производа у перспектпвама дугорочиог развоја Републике. Hero тако оријентација напроизводњу снсргије и ко.муникацпЈа, дајс нам довољно нрава да се надамо да he годпка која долази омогућити бржк развој паше општпне и да ћемо надокнадпти опо што с.мо пропустилн v прстходним годинама. Опредељење за политпку еконодрске стабилнзацнје, за рацноналније п сфикасније приврсђлвање, за расподелу која he јачатн материјалну основу удружеиог рада, за сфшсасннје ннвестнрање и усклађнвање са матерлјалншг могућностпма — онредел»ен>е јс такво да наш од нос према п>ем.у мора да будс бнтно другачији и одговорнији него бпло кад у протеклом периоду. Већа одговорносг свнх, стално праћеље, пренспитнван>е и усмеравањс мора!1е да постане свакодневна обавеза. — Y свакој организацијн п заједници морају сс сачшнпи програмн стабнлпзацнје, алн и планови свакодневног iipahciba 1М1хове реалпзацнјс. Овом приликом морам да нагласнлт, рекао је на крају Живојин Нико лић, да нпјс пајважннјс сачпinrrif добар програм већ поред тога и сталну контролу 1всгове реалпзацијс. Ннко нема право да мења пашс опредсљеп.с, a још мап>с да тражи заштнту за нерад, за неспровођење онога у чему с.мо се сагласилн. С. О. Мала до закључсЈБа овог броЈа иашег Листа свн заврuum рачуни iuicv окончани всћ сс пазиру основни резултали пословања организапиЈа удружецог рада.. Паше читаоцс, всрујемо, поссбно шггерссују рсзултати послован>а Нндустрије вунених тканлна, кснфскцијс н трпкотажс »ЈЈрапко Крсмановнћ’, па их допоснмо всћ у ово.м броју. Прсма лоста рсалнкм пропенлма, у огој ралпоЈ оргаиизаппјп. на <кJicD? копсолпаованог бпланса, xeb? Ситјг испокр:1всн»гс губнтака. Тач инјс. рачуна сс да ћс осиовж орга Hii’ramijc удружелог раза ..Произвох iha предпва". ..Пропзводнл тканпim" it ..Епергстчка н гслугс” коЈс послгју по принпипу заЈсдннчког грнхода и дохотка. остварпти осга тш< дохбтка од око 15 .ммлноиа погих дннара. Мсђутпм, оснсппе орга ипзздиЈс удружспог раал ..ПронзВОД.НЛ конфекцнЈс” >« ,Лроизвод1М грикотажс” исказлће сословнс гу Лнтке у илносу од блнзу 5'милкона певих дпнара. што зшхчн да ћс н ito ттоЈсрпћу тп\ губ1ггака остатак зохотка изеоснти око 11 милиока попнх лгашра. Овај износ остатка дохоткс омоryhyjc да радна оргалпзација пок Ipujc нспокривеис трошковс друштвеко нсхраце вз 1978. 1одинс у млносу од блпзу 5 мплиона н fOO xit •ода новпх Aioiapa, којп no закону ннсу могли да буду покрквенн док сс пословало са губитком. Ооакав резу.ттат пропстскао je'm погећања фнзичког обгша произвоч №е и ггроменс структурс tjpoinjjot" I tte (асоргимана) што јс довсло .v» I повећап>а вредности пронзводн-е зл око 45 одсто и дсхотка за иреко трк нута. Док је доходак у 1978. години . пзпосио иешто мање од 70 милиопа 3 iioBirx дЈшарз, у 1979. годјпш дохо ОМЛАДИНА II САВЕЗ KOMYHIICTA СМАГА МААДОХ ® V нашем друштву млади су носиоци нових пдеја н акцнја, највећи гарант нашег развоја и безоедноcTii @ Појачаи иитерес за прнјем у Савез комуниста онда када се суочавамо са тешкоћама, најбољс говори о томе какву омладину нмамо Омладина је увек иста; сппе.мна да се ухватп укоштац са бројни.м проблемн.ма којн свакодневно прате наш буран прпвредпн развој, да будс покрстач акцпја п носилац новнх нд<Јја, спрс.чна да, ако загрсба, сутра стане на бранику сво- ]'е до.мовине, као што су љенн вршњацн то урадплн прс nonyne четлрн дсцснпјс. To је основпа nopvici пз разговора сеЈфетара OK СКС, Радоја НеСторовића са Предссднииггвом Савеза социјалистичке о.младнне и прсдссдшпиша основннх органнзапија ССО у нашој општипи. Уједно. овај разговор ie зна1п1о настављаље договора о улози л задацима бм.чад:ше V даљем развоју пашег социјалистнчког друштва, започетог на седннцк Општинске конференције СК од 26. децембра ПРОШЛС ГОДШ1С. Улога .младнх у реализацијп полтггнке економске стабилпзаннЈе треба да будс значајна, a нзражајни носплац Овог зада* тка у рсдови.ма младпх члапопп Савеза комуниста, који чине јешгу трсћшгу у овој орглнпзацнји. У разговорг се чуло мпшљетве да јс о.младнпа спре.мпа да да још већп допринос у ’свим областнма наитсг жнвота н рада. укопико бп се ibcua реч више слгшала. да join увс-к Tinie исказала свс свсие праве вредности w мопћпостп. дак he бигн непгто. всћи од 220 мн лпока пог.нх дикарз. Па ипак текслсшн нису мдото љнн ознм релултатима, макзр ла су онн у прво.м рету редултат №Иxofhx noccS5intx напора. Чпст ДО ходак растао јс брже oi nopacta лохотка кзо послсдица мера помо1-н дриппвене .лајсднипе и банакз. чнја је cytnnnia у csta№Cii>y сбан ’ зз по оспозу калшта и сслобађанг од обаоеза плаћана највећег дела пореза н допрнпоса нј дохојкз п срсзстава за лкчие дохотМк Нсзздоволлтво текстнлапа пропс таче у праои реду због тогз uno ,е о’ лпчкп дохддои join увех згомл ннски. Иаг.о су у односу нз 197S. гол:пг\' лорасли зз б/гнзу 22 олсто, мессчпи излос личпог дохотхл no р.тдпнку је .3.876, — новнх азнара. itrro је за блпзу 1.000. — повпх лн нара испод просека личног дохоткл у прпЂреди Оппггине, док је раз.тпка зпатно већа у односу па просс чне лпчне дохотке у прнвредп Регпоиа и Репуб.тпке. С тога ће у oaoi рздној органвзацијп .моратп још увек да се улахсе много напора нл побол-пгаљу резу.ттата послозапо гојн he OMoryhirrn релативно 6p«tt пораст лкчпог дохотха у односу нл пораст лнчпог дохотка у прпвредч Општнне. У том смислу текстили« су оггпгмистп, п са спгурнооЛу ра . чувају да ће v овој години п тај ишк oernapsmt. Млади су вољни да пркрену нмз акцпја у нашој срсдннп, ночевпш од сакупл»ан>а секундарлих сировнна, па до спровоВења такмичења у постизан»у што бољих резултата иа радним местима и у школн, да другачије организу.јк- екскурзцје, или да се одрекну н>нх, пгго свс чшш и утиче да сс прп вреднп проблсмн што брже н безболнијс прсвазпђу, односно чпнп допрштос прнврсдној стабилизацпји. Младн посебно пратс aiebyнародпу сптуацију п у општспародиој одбранн п друштвсној самозашттпн показују пуну актлвпост и спремност. Поpv4vjy да треба нмати, као н увск до сада пуно поверењс у ibiix. Младн су увек до сала то noBcpeibe и оправдали. _ На крајг трсба истаћп да ic бнло н доста рсчи о запошл»аnaibv младнх, о поверавању одговорннх задатака на рзднп.м местима, о поклаљању всhc пажље младп.ма v органп.ма управљаља п зборовнма радппх љидп п rnabana, као u о обезбеђивању бољих гслова за друштвснн рал п забаву о.младине. Овакве разговорс, закључсио је овом прнлпком, треба паставнти па свим нивои.ма, јср cv се показалк веома значајнпи и корнсиим.

ИЗВОЗ — ДОПРИНОС СТАБИЛИЗА ЦИЈИ if 1 Ш1А ИЗВВ1ПФ ® Оргавизације удружеиог рад а из наше општине cv свс више запнтересоване да пзвозе сво јс производе Највећи пзвозници су Штофара н Стаклара Еково.мска етабилнзацпја је прворазреднн задатак у свн.м струкутрама у нашој ’зе.мљи. Полнтлка стабплизацнје трсба да се реализујс у органлзали ја.ма удруженог рада, самоуправнлм интсрссним заједница ма, скупштинама општнна ч друштвено-политичкизл оргаинзацлјама. На њеној рсализацијл морају ла буду ангажрвалс свс субјектнвне снаге, да се утврде конкретнп задалк. рокови п посиош! олговор ности за осгварнвање. Најтраженнје Стакпара јс први пут изво зила 1952. годнне. Y прошлој годнни је махом извознла тртовачко стакло, а мал»е осталс пронзводе због трошкова тран спорта и нисккх иена на страном тржишту. У 1979. годннн вредност извоза износила је 5.6 мнлијардл старих дннара, од тога извежено је трговачког стакла v вредностл от 4,5 мнллјардл длнара и амбалажиог у врсдностл од 1,1 мпллјарду. Свс овс производе Ста клари јс лзвозила на коиверта бллно тржиште. Њски највсћи кутш су Савезна Република Немачка. Чехословачка, Ита лија и Грчка. а пајтраженијн пропзводл тсрмос боис, чашс п стаклена амбалажа. За 1980. годину v Стаклари су планирали извоз у врсдпостп од 8,5 мллијарди л то по Парађинкше жваке за олнмпнјаду Y Фабриик бо.мбона, par лука и жвакаћих гума „Параћинка” nuraibc извоза постав ља сс као лмпсратлв. Са новом нроизводњом спре.мни су да извозе, л то из разлога јер су лм потребна левнзиа средства за репро матернјал, резсрвнс дсловс, л што би имали 6aav за увоз опрсмс. Ова OYP јс у прошлој roaiiim извезла незнат ле количин бомбона, ратлгка и обланди за Канаду. Y 1979. години су вођени разговори са неколико југословенских спољно-трговинскнх организаиија којс се бавс увозо.м и извозом, као што су „Хсмпо”, „Центрокоп”, „Ивтерекспорт”, ..Југославнјакомрц” и ,ДСобскс”. сви из Бсограда, и „Емона” из Љубљане. II овс ГОДЈП1С лктснзивло радс са исти.м кућама како би омогуНилл извоз произпода. Прс пзвссног времена одржапа је сскцчја за извоз кондиторсклх производа у Пољску при Савсзној привредној ко.мори. „Параћипка” има велике изглс де да тамо нзвози. II Чссн су охпнчио прихватилн нлхову жвакаћу гуму и позвали их да учествују на међународном сајму прехрамбсних пронзво да у Прагу. Значајно јс и то да су послати узорпи „параћпнских” жвакаћих гу*™ V Москву за олимпијаду. Свс су то подухвати који су . предузимапп у прошлом и овом мессцу, а очекују се по3HTHBHU резултатп. Како нам јс у разговору рекао Видо* јко Арскћ, днрсктор „Параћинкс” у двлсхш су да лп да пзвозе, јер ничим нису стиму лисани за извоз, а све те про изводе одлнчно продају и на домаћсм тржишту. И ,Дгроскспорт ” всћ неколн ко година настоји ла нзвозл својс пронзводе. Како смо саз налн v планској служби овс OOYP у 1978. годшш извезлм cv цезнатнс количине. качкаваља. Прошлс године пијс ништа »з вежсно, а за ову годину плдпирају да у Холавдијг, Данckv, н Грчку пзпезу робу v вредности ox 1352.000.000 дннара. Највише he нзвознти здитиве, ук^тпш 170 топа, 41 тону снра и 30 тона качкава ља. Овакви палорп чине се и у лашој општинк. Сачнњсн јс програм активностп, где су понаособ утврВенц задацн на пол>у стабнлмзаније. За то су најввше закнтересоване радис органпзацнје којс послелн>их година не бележе неке вндне пословнс резултате. И нзвоз гоговнх производа јс допринос укупној стабилџзапп ји н побољтању платног бплапса. Последњнх година inпоз добија све већи значај ме bv параћннским прпвреднншша. термос боце ловнну на конвсртибнлно подручје, а половнну на остала тржншта. Како смо сазнали v највсћем параћпнском колс ктиву, према досадашљи.м за кључаин.м пословима, тај план he бити сигурно прсмашсн и због интсрсса самс Стакларе, а и због политичке оријенгацп ie наше зем.вс на повећању нз воза. Највсћи нзвозник параћин ског стакла је „Гснсрал — Кристал" из Београда. Y Ста кларн су нас увсравалн ла мон* много внше да нзвозе, алп да пмају обавсзу да лохмм рс н ломаће тржиштс. Мплу тин Рнстић, помоћник дпректора OOYP „СФС — Промет”, је уз то додао да нзвоз поспешује рсализацпју и допрнноси смањсњс залиха. „Агроскспорт” извози прско OOYP-a „Промст” у оквиру Радие организацијс „Агроекспорт” Бсоград који се бави спољном трговпно.м II про.метом, а дсвлзс he сс на овај пачин остварЈггн користићс се за опре.му млскаре н других објската који he сс градитн у оквиру ове организапијс. Штофара нзвозн и конфекцију И у Индустрији вуненпх тканина, конфекцнје п трико таже „Б. Крсмановнћ” cv билн заннтерссованн у прошлој години за лзвоз. Преко „Цен тротекстила", „Генекса”, ,Југоекспорта” из Београда и ,,Jvготекстлла” из ЈБубљане пзвезли су пајвишс тканина и не што мало пледква у вредно стн од 7 мнлијарди динара. Из воз се кретао у три ттравиа и то на конвертнбнлно тржннггс, зе.мље v развоју п зем.*вс СЕВ-а у једнакп.м пропорцнјама. Y овој години обавсзс Штофарс да нзвози су много ache п то из више разлога. Један од првнх разлога је што јс овс годинс њихова пропзводња ве ha за 30 одсто, а всћа производња захтева н већс тржиште. За увоз репроматеркјала и сиропина потребна су девнзна средства, а према ?nv штвном плану СР Срибје за ову годЈши. а у цкл>у стабили* зацнје прнвредс, пооштрсни су услопп твоза п пзвоза тако да Штофара, у односу на 1979. година’. мора много вишс да нзвозп. Томислав Тамбурнћ, днректор Раднс заједишс ко.мерцпјалннх послова нам је приллком посете овој фабрШЈИ. пзмеђу осталог рскао да је за ову годину планиран извоз v укгпнј вредиости од 15 милијардн динара, а према свим кретањима у взвозшш посло вимз та цифра he ситурно бптк премашсна п достићи вред ност од 20 мнлијарди динара. Тржшите је исго као п у пре тходној години, адн им јс орпјснтаиија да више извозс на колвертибилно тржиште >1 то робу v врсдпости од 10 мп лпјардп дпнара v зсмљс у рззвоју 5 мплвјардл п исто толлко у зс.мљс СЕВ-а. Штофара највнше нзвози тканилс л предиво, a no први пут овс годпнс нзвозићс U одевене предмстс. Ова радна органлзација доживљава прспород. Нс.ма вншс залиха, a TOiMC јс свакако доприпсо п извоз. Фабрика Текстилгшх машина „Пролстер" пс спала у рсд велшслх napahnncKMX нзвозннка. Раннјих годлла cv пзвозилл незпатне коллчнс својих производа, a 1979. голине робу у вредностн од 300 милпона старпх динара. Најтражснпја јс готова опрема л резервнн дслови за тскстнлну лндустрп ју. а купци Далска, Мађарска, и Ypyroaj. Како с.мо сазлали од Радста Paiciiha, фпнансијског ллрсктора, „Пролетер” he у каред но.м средллрочиом програ.му развоја иматл мпого већс амбвцлје за нзвоз поготову за нзпоз сакитарис опрс.мс п оирс.мс за дораду текстнла. Трсба ценитл напоре који се чинс у itauniM радним организацијама иа пољу нзвоза, а самим тнм иа пољу стабилмзаинје свсукупиих друштвеноеконо.мскпх односа. To јс још један доказ да нашој прлвредн прсдстојс бол>и дани. М. ЖинкоепИ ИНВЕСТИЦИОНИ ДИНАР ЗА КАИАЛИЗАЦИЈУ НОВА ЦЕНА ВОДЕ РЕШАВАПРОБАЕМ у неколико pegoba В О TOME БЕ СЕ 28. ФЕБРУАРА ГРАБЛНИ II РЛДНИ ЉУДИ ИЗЈЛСНПТИ НЛ ЗБОРОВИМЛ ■ II СА НОВИМ ПОВЕБА1БЕМ, ЦЕНА ВОДЕ Y ПЛРАНИНУ OCTAIE МЕБУ НАЈНИЖИМ Y СРБШИ S ИСППТАБЕ СЕ МОГУБНОСТ ДЛ СЕ ДОЗВОДИ ПРИВРЕМЕНО ПРИК.Т,''- ЧПВЛ1БЕ Y ВОДОВОД ДОМАБИНСТВИМЛ КОЈА НЕМАЈУ ДРУГЕ КОМУНАЛНЕ СМЕТЊЕ В НОВОМ ИЕНОМ ВОДЕ ИЗГРАДИБЕ СЕ ГЛЛВНИ КОЛЕКТОР ФЕКАЛНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА НОВОГ СИСТЕМА ВОДОСНАБДЕВАЊА. Намепско повеКање цене водс, такозвапи ннвестнинонн дннар, о чему rpabawrt н раднл људл Параћлна треба ла се нз јасне сутра. 28. фебргара, трс ба да омогућн брже обезбеђива ље средстава за нзградњу гла пног колсктора фекалне каналн зацлјс и лзраду техличкс локу.ментаццје новог слсте.ма за водоснабдевање. Предлог иове псне воде је разлпчит за граБане и друштвнн сектор II прсдвнђа попаст од 122 одсто за грађане и 133 одсто за друиггвенн сектор л осталс потрошачс. И са овим повећан.см, пена возс у Параћпну остаје мсђу најппжим у Републиин. О овој значајној акиијн комгналнс градње, коју су повс лс Градска конферснцпја ССРН, Савст месннх заједпипа п осталс друштвемо полптнчкс организацнје, протскллх дана живо јс расправ.тлно у свн.м мссннм заједшшама гра да. тако ла су грађани и ратпц људи дстаљпо упознатл, п судсГш пре.ма трепутппм лискуспјама свн ће се јсднодушно изјасшпи за овај предлог. iep „град нијс град бсз каналнзацнје” како речс недавло јслан актлвиста на зајсднпчком састанку Градске конфсpeumijc CCPII и Савста мсснлх заједнлца. Из внше разлога. а пре свсгз због нсдостатка средстава. caito је започета изгрздЈва главног колектора за одвођење отпаднлх вода са системом за пречл шћавањс. Behn дсо до сапа нзrpabene капализацтНе ван акniBiic употребс, јер постојећп привремспл спстсм за одводњавањс л гтречпшћавање ог падних вода не можс да прати раст потреба становннка „ прл вредс. Непрописно пзграћснс септичкс јамс стална cv опасност од загаБнвања подзе.мних вота фскхлијама, што можс да има несагледиве последнпс, тако да сс рсшсњс капализационс мрсжс п колск тора намеће као хитна потпеба. Да не би дожлвео судбинх' лругнх грапова. предузстс су мере пспитиваша п обезбеђнва п»а потрсбнпх колнчнна воде до 2000. године за Параћлн и околна ссла. Изра.да тсхничкс noKv.MeiiTaunjc новог водовода i-оштала бп 2500000 дпнаоа. Извор би био каптлран на Грзп, и прсма садашњим прора чунпма проток водс у секунди јс 600 лнтара или четпрн пута вншс од досадашњег притиска. сазналн смо од дпректора ..Водовода” Мпомнра- ApaiibeловнНа. М. Дпмитркјсвнћ Председништво OK ССО МЛАДИ ПОДРЖАВАЈУ СТАБИЛИЗАЦШУ На послсд1бо) седлицл Прслссдппштва OK ССО, одржапој 21. фсбруара, дискутовало сс о то.мс како рсализоватп програм активностп у осHOBiniM организацијама ССО, a у цпљу остварлвања полптикс скономскс стабилиазције. Том прлллком је донст закључак да акцијс ССО у остваривању овпх задатака морају да буду добро оргалнзованс, конкретне, масовне и сталнс, а у н»лма трсба укључити све младе људс у удруженом раду, школа.ма, на сслу. Омладлна мора да се борп против потрошачког мелтали* тсга, а у организацнјама уд руженог рада трсба да сс за лаже за већу продуктнвност, ефикасније коришћење радног времена, већи уштеду мате ријала, бољу организацпју ра да л бољс пскорлшћавање про изводлих капашггета. Свс основнс организаилјс ССО мора да покрсну п да допрпнесу да акција штедље зажлвн у свакој средлип п постане састав1ш дсо раднс дпсциплпне. На овом састапку јс о на чнну спровођсња акцнјс ..Нншта нас нс може изнснадлти” говорио Јаков Бурић, председ ник Компспјс за ОНО. Г. Тодоровић ПОВОДО1МГ 8. MAPTA У шм:трсном дш © Свечапа академија заказана за 8. март Жеке из нашс опшпше прославнћс свој даи, 8. март, скромно, залажући сс за већс раднс рсзулта тс. Ово јс одлучепо на Престседшпптву Конфсрснције за друштвсну активност жена, одржаном 20. фебруара. Тада је договорено да се 7. марта V 19 часова одржи свсча ла акадсАшја посвећепа Дапу жена. а културко уметнлчкн програм he лз поднти учепицн ОШ „Р. Домановнћ”. Сллчнс свс чапости трсбало бп орга ллзовати и у радним орга нОзанијама п мссним за једшшама док бл сс ук ључпле свс осмогодишње школе л KV.TrvpHo-VMeTннчка друштва. школс трсба да организују изра ду литсрарних радова на пригодну тс.му, а најбољи рад he бити прочнтаи и narpabeii на свечаној ака демпји. • Y CB1LM раднлм оргаплзаилјама сс планира уда рни дан, капа he сс запос лене женс таклшчлти у постпзаљу што бољих ра лннх рсзултата. Са овог састанка је cv горнрано да се овом прнлпком другаоица.ма г.с купују поклоии нитл ор ганлзују бнло каквс мапифестацлје, које пе би бпле v складу са нашом сгабпллзацноном политиком. М. Ж. ИЗ РАДА ПОЛИТИЧКИХ ШКОЛА Привреда Параћииа Слушаоцс Реглоналне поллтлчкс школс у Крагу јсвцг. 21. фебруара Радо Је HeCTopouiih. сскретар Општинског комлтста СКС, упознао је са еко номском снтуацијо.м ме рама којс сс предузи.мају па стабилизацији привре* дс. као н о развоју л раду Општпнскс конференпије Савсза комуниста у Параћину. СОЛИДАРНОСТ СА ОСЛОБОДИЛАЧКИМ ПОКРЕТИМА Y оргаллзациЈп Опшпшске конферснцмје Соцнјалис тичког Савсза спроводл се шлрока акција солидарносп! са ослободнлачким покре тима народа Азијс и Афрпкс. Договореио јс да се у мс сип.м заједнмцама прикулља ју срсдствкма од појсдпиаца у нзносу од иајма1ве пет старлх дшшра, а у организацијама удруженог радаод лајмање десет длнара. Ова акцкја, схваћсна као солидарпост н х-умаиост, бележи н својс првс резултате. Наиме, у Месиој зајсдшпш Доњег Видова всћ јс ггрккупљено преко јсдак миллон старих динара, али сс очекује да he у неким местама ова сума битн пребачс па. Историја партије Y лстак, 22. фсбруара, Мнлисав Обраловнћ, пот продссдплк Ко.миснјс за исторују Паргијс ЦК СКС одржао ic предавања са тема.ма марксистичка кон непција авангардс радлп чке класс и Стварање п развој Савсза комукнста Југославијс, слушаоннма Политлчкс школс Савсза комуписта v нашој општннл. Ова прсдавања улазе у рсдовну наставу на Поллтичкој школл. чи мс сс настојл и успешно спроводи, да слушаоци чуЈу Behn број излагаил стручњакаг л истакпутих дрхтдтвено-политичклх ра днлка. С. О. 1^иана@ 2

27. ФЕБРУАР 1980 ■ 151 нона )ОН 266 СВЕ ИЗРАЖЕНИЈА ФЛУКТУАЦИЈА РАДНИКА У зад/be врс.ие у ФабриЦ(1 је свс израженија флуктуација радне снаге. . току /979. 1.одинс радну организацију је напистило 347 радника, a v padни однос при.иљено'јс нових 511 радника. Посебно изражсн проблем јс у uanyuaaiby Фабрикс од странс стручног кадра и то углавно.и оних са дужи.и радни.ч стажо.и. Тако је у 1979. ?одиии отишло 18 радника са оисиком и вишо.и стручном спре.ио.и и 22 са средњо.и стручно.ч спремом. На њихова места при.иљени су нови радници, углавном бсз икаквог радног. иск\- ства. Д. ПатиН НАБАВЉЕНИ НОВИ ВИЉУШКАРИ Како за потребе унут' рашњег транспорта' eeh etiuie година нијс набављено ни једно возило, a обимност послова око утовара 7отовс роис, одвоза ticTC U3 халс, снабдеиаtbe ciipocuuiLua ii остали многобројни послови захтевају далско eehti број исправних возила, то јс oetLX дана иабављено даа виЉушкара и два трактора. Виљушкари су типа „Индос”. а један од трактора Buhe прсправљен за обављањс пос.гова виљуткара. Но, свс то још увек нијс довољио да сви послоаи буду на аре.ис обааљени, нредузи.иају мере и испитују могуИности да сс купе joui доа до три виљушкара. Д. Мкјајловнћ МИКРОКЛИМАТСКЛ ИСПИТИВАЊА РАДНЕ СРЕДИНЕ У току јаиуара и фсбруара у нашој радној организацији обављена су .ушкрок.ш.иагска ucntniiвања ii odpebueaiba xe.uujctcc iiiTCTiiocTii радне cpcдинс. Oea испитивања cy обавезна no Закону o затtutu ua pady u epuie ce свакс zpehc године. Oee НОСЛО6С обавља. екипа од пет људи разних профила стручности, чланови Института за мсдицину рада и радиолошку заттиту „Др Драгомир Kapajoeuh” из Београда. Резултати испитивања .иогу да се користс за odpehueaibc noслова са посебким условима рада, а уједно трсба да послужс и Инвалидској комисији за odpehuвањс стспсна инвалидиости код наишх радника. В. Петровић ни ФАБРИКА CTAKJLA - 11АРАНИН ГОДИНА XXV БРОЈ 334 ОСНОВЕ ПЛАНА ЗА 1980. ГОДИНУ ШН0ВЖ0КИ-ПАА1ММРШ11М ® Да би се постављеии планови нзвршили потребпо је максимадио залагање свих запослених ® Остварење плаиова штедње п полећаље вредности остварене производњс Основс планова за текућу годину управо се налазг на д>'Скусији и усвајању код основних организацнја и радних зајсдиица нашс раднс оргзпизаинЈе. Основнп циљ којн треба овим планом да се остварп Јестс повсћањс продуктиености рада н побољшажс сконолшчпости пословања кроз бол»с корвшћсњс рад них н пронзводинх капацитста. Првн пут v нашој праксв, д v складу са cnpoBobeibc.M 3YP-a, лланови.ма се успостављајгг јоходовнн односи између ООУР и РЗ. no npiiiiininv учсшћа свих OOYP it РЗ у зајединчком приходу. На ослову планнраног асорти.мана, планских норматива и производннх капацитета за 1980. годгпгу планирано је дасс пронзведе трговачког стакла 12370 тона у врсдностн око490 .мнлпона динара,' а амбалажног стакла 134.290 топа у вредностн од око 602 мнлнона дпнара, што значн да би ова Фабрнка кчилака л веће тсжлле асорти.мава. По врсдности повећан>е сс базнра ла повећаној коллчллн производке, као и на лзради повољнијег асортимана. Условл остварсње овог плана су реални. Нап.ме, предвиђен јс утрошак квалигетпих спровииа, пећп су највећим дслом ремонтоване, што о.моггТролончала neh је ловн капацитст који he пзрабпватл vuiaпно.м робу за кзвоз "llllllllllllllllllllillilllllllltll'IllllllllllllllinillllHIIKIIl' требало да произвсде укупно 146.660 тона стакла у врсдиостл .мпллјарду и 90 миллона динара. Да бп сс ова повсћала лропзводља п остварпла плалнрано је знатно сман>е>ве застоја у од посу па прошлу, 1979. год., л требало би да сс креће — код трговачког стакла у вислнп до 5%, a кох амбалажног стакла до 1,1—3,3.% Исто то се односк и на шкарт, којл је планиран код трговачког стакла у р\-члој лзрадн до 12%, у машинској до 8%, док се код амбалажмог стакла плаллра шкарт до 1%. Планпрано повећање произво дње по колпчпнп резултираиз већег фопда радног вре.мена свих пропзводних капацитета, обзиром да су већлна н>лх нсдавно ре.монтованл, нз всћих ћава добпјањс квалитетлс стаклене масе и лровзводњу са маље шкарта. Учллпн су ната ЈОШ ЈЕДАН НОВИ КАПАЦИТЕТ Тролончана пећ Y OOYP I 12. фебруара ог. пуштена је у ироизводњу прва пећ коју су конструисали и нзградили потпуно самостално рад ницп нашс Фабрнке. Ова neh сс по облику сасвим разлнкује од свпх друглх nehii у погону, а колико јс позпато и ван њега. ПРЕД АКЦИОНУ КОЈ1ФЕРЕНЦИЈУ СК РЕ4АИЗАЦИ1А ПР01РАМ* S Програм економске стаоилизацијс је најважнија преокупацпја комуниста наше радне органнзације у овој годнни квом нпвоу да их јс могућеос чварити н пребациватн самоуз органлзованпји л ји рад. продуктнвппY 19S0. годннл ллаллрал је лзвоз трговачког стакла у висилјг ол око 64 милиона длнара, а амбалажног око 21 мллион длл. што представља златпо ловсћал>с у одлосу ла прстходпу годллу. Mcbyrn.M, inioBaко плапиралн извоз лије довол>ан да покрије лаше потребе пз увоза, тс сс ламећс задатак основним органлзадлја.ма да лрелспптају својс плановс увоза ii то у смлслу смањеља уbo33 a noBchaiba извоза. Полазећи од потреба тржшпта у 1980. годллл планирана јс и рсалпзацлја вашв.х лролзвода ii то укупан плал продајс, из лормалнс пролзводшс и заллха, за ову годллу је: за т.рговачко стакло 521 млллоп дшј., амбалажио стакло 617 мллиоиа длкара, што за радиу оргалчзацпју укупно пзлосл мллнјар* ду ii 139 мллнола диИара. Код плаппраља личних доходака л одређлваша срсдстава за љпхову лсплату пошло сеод става да у ппљу повећања пролзводл.с it продуктивностл рада. трсба јачс сти.муллсати рад ллке пз лепосредле производљс n to v ословлој лзради (era кларл п реглери). Тако је плаКолферелццја Савеза ком' лпсга лашс радлс оргаллзаипје, за своју c.nejehy седнииу крајс.м фебруара планирала јс, поред разматрања плаловс производње за ову годину, ана лизу Програ.ма н Плала еконо.мске стабилнзацлје у нашој Фабрлцл. Копференипја је ла трстходној седнлши одржапој 24. ја Hvapa or. раз.матрала спровођс н>с Закључака Председлаштва IJ.KCKJ о остварлвању екоиом скс полптпкс v 1980. голлли. 1-!а тој ссцшцл јс договорено да све основнс органлзацпје Савеза комуниста у што краhc.it року направе Програме сконо.мскс стабнлизацлје. Тн Програми су ураћени п усвојс пн ла састанцлма ООСК и Рлдллчклм саветима свлх OOYP и РЗ. Сада сс ралл на л.лховој ла свуда где то можс да co остварп, с.матра ce v овнм ООУВлма, представлл, » такоbc, ставку која можс доста да долрилссе, како бољем изврша гзљу задатака, тако и адекват нлјем сагледавал»у потреба у калровлма. Y овп.м Програмлма пнфорMjicaibc јс наг.гашсно као важал фактор \ оквпру стаби« .1лзац!1јс. С.матра се да је нсопходно да свакл радшгк будс благоврсмело н лотпуно оба« всштел о сви.м зблвањима радној органлзацлјп како бп ллрало за пронзводне радннкс у толли.м поголлма за лзвршењс ллалпраних учинака остварс средства влсллл стартнпх лнчних доходака увеhaua за '75%, за осталс пронзводне радннке увећана за 65%, а код разнлка у OOYP „Промет" л раднл.м заједлицама гве hana за 60%. На тај начлн плапиранл просечан лпчпи доходак но раднлку у ово.ј години бло бп за 5,86% већл од прош* логодиш1Бсг и нзносно бл 4.535 (Наставак на 4. страпп) СЕЋАЊА УЗ ЈУБИАЕЈ реаллзацпјл, узеле обавезу аналпзирају Програма. ООСК прсда исриошчло лзвршсљс П1Х При прав.ЕСп.у Црограма cia билизаинјс водило сс рачупа да сс у н>их угради свс оно uito може да допрлнссс побо.ч шаљу матерлјалног положаја свакс OOYP п Радне заједлпис, а сампм тлм и Радне оргакнзацијс као иелилс. Оли салр же задатке којл су, како краг корочног, тако u трајног карактсра п представллју оно што сс најрсалније можс осгварнY пронзврдллм штедња, као фропт ООУР-има цпје, заузима видио место. Пре двлђело је c.Maibctbc застоја, ИЈкарта. лоло.ма, лзосталака са посла. cuaibeibc потрошњс сировпла већо.м потрошњом стакленог крша, смап.сл>с \ трошка горпва и електрлчле елерглје. Важла ставка у оквлру штедњс девлзнлх средстава, пре дставлл смањењс увоза снровила, алата л осталог матерпјала лсопходлог за сгакларску кнчустрију. Посебап вид стабллнззнпјс представљају мерс које предBfibajy noBehaii.e пролзводл.с, побољшаље тсхполошјс и тсхпикс рада, а у оквпру свсга свога вел.лка брлга јс посве11ена прбизводљл артикала за пзвоз. Harpabimaibe прсма раду. a посеб.чо увођењс мсрлла раY. једном од прст.ходллх бро јева листа писано је о току из градЈве л замислп копструктора. Y то.м напису могла се ла chyniTii доза мссигурнрстл. у качину фулкиионисања nelin, однрспо, да .in he neh задо којл ла iboj радс добллл су знатно бољс условс рада од осталцх; — neh може да топп све врсте стакла п то пре.ма потрсби v три врстс боја. За сада се на овој nehii ВОЉИТЛ теве. све постављсне Пе11 је v погрну neh riyuiix двадесегак дана и сада се сз снгурношНу можс pelin да ,|и она у потпуности задовољила све ностављепс услове. Да истакнемр само пекс од љпх: — rich троши мање бутапа нс го ранпје „муранка” са два лонца; — ( пературе ј Не.м нивоу; брзила пораста тем је па заловољавају- — постиже максн :алне температурс веИе иего што јс дозвољено за лончанс nelin; — могућност регу- .'исања атмосфере јс сасви.м задовол,авајуha; стакларп Шванав пронзводл нберфанг и то у крн сталу. Треба са.мо погледатн завртене пропзводе па закључптп да су то најлепшп артлклн пропзведепп у овој Фабр.ч цц. Поред тога они пмају п велнку акумулативну врсЈност па се очекује да ова rich no вредностп да пропзвол њу далеко већу него раније ,.муранка”, а .можда п већу од садашњих nehii са 6 лопаца. И на крају може.мо нстаћи да с.мо поноснп што за ое\ ипвестпцпју нпс.мо уложплл девизне дппаре ни за њену докумсптацлју, шг знање, пл опрс.му, јер је коришћена ста ра, ве!1 постојећа опре.ма \ Фабршш. Ово је један скромап али вредан прилог стабл лпзације лапе прлвредс. Б. Cnacuh могао, ynopebyjyhn својс ангажовањс на радном месту са осгалпм радшоди.ма, да се још впшс ангажује. Y ООУР-л.ма којл ггружају услуге Јгроизвои1п\1 радннм ор галлзацпјама Ирограмнма јс, гакоБе, прслвпВело остварлвам»с стаблллзације v више влдова. Пре свега. када сс ради о уштедама, прсдвпБепо је да ce one остваре па боллм одржавашг постројења, где бп се cxiaihiio гублтак nape, мазута н бгтана v дпстрнбуцлјп пролзводлпм OOYP. И овле су прс двпђеле мсрс у поклсду повећагва пролзводље услуга и ГБихово благовремспо пружан>е. ysobeibc лорматлва рада та.мо гдс јолЈ увек ле лостојс, као п бол>а организација оада. Радпа зајсднипа „Развој" сво јл.м Програмом. поред осталог гшс шлдсла је. као пајваж iinie, благоврс.мело пзврЈчавање започетлх нлвсстпппја. јср сва дал .закашн долсо би н већс лздаткс. Раднс заједннце којс поужајг сколо.мскс, флна пслјскс и општс услхтс. поред смањсља тоошкова v магерлјалу, npcBubaiy п бољу органк жал.с овлх радпих заЈсдннла довсло ла једап впши нпво. V оквлру овпх Приграма прсдвлђено је л извоБсњс раднлх акција у про<13видш1.м OOYP-н.ма, чиме бп порец фпнанспјског ефекга, одразило п озбп.вппје схватање скопом* скс сптуаиијс у лропзводлпм OOYP од сгралс радллка радппх заједлпца, којс л.м пружаII. ГуњевиП ФоОрике радври © Сећања Бранка Вујасиновића, бившег члана Обласног одбора снндчката у Крагујевцу на дане доношења одлуке о увоВељу самоуправљања и његовом спровођењу Јубилеј који сада славлмо и којн је најдражн свако.м радно.м човеку v нршој земљи, ЗО-годншљлца са.моггшављања. v сви.ма нама будн одређена сећања на које смо поносни, успомене драже од осгаллх. Сигурно је да cv та сећања посебно драга ohilm раднлцима ко.јп су па било који начнн непосредно суделовалл v том ncrooni ском подухвату. Један од таквих, без сумн»е јс и Бранко Вујасиновлћ, до скора -иаш раднлк а сада пен.зионер. У фабрнцп стакла чика Бралко је радпо од 1947. г. до 1949. годиие када је прерасподелом кадрова, као актпван друштвено-политнчки раднлк ттребачен прво у Срески одбор слндпката v Параћпн, а онда v Обласнн одбор снндиката v Крагујевцу. Тп данп v Крагујевцу бпли cv п повод ла позовсмо овог встсрана па разговор л он нам је пспрпчао: — Једног дана почетжом јануара 1950. годпне v наш Одбор са осталом пошто.м сшгло је п једно пис.мо Цснтралног већа Савеза синдиката Југославпјс. Ја са.м гд отворпо 1, силпо обрадован узвикнуо другу до себе. „Друже прслседниче, раднлли добнше фабрлкс ла vnрављанје”. Уз ово обавештеље v nncxiv cv блла и vavi сгва о избору радиих организацпја у којпма he ce vneстл првн пробни Раднпчкп савепт. Мл смо добллн зал\ жење да одабсремо 8—10 раднлх оргаллзација са овог терена л .мл смо прсдложлли следеИс предузећа: Ссњско- 'Ресавскс рудпикс, Ибарскс рудлнкс, Заводл Црвсла застава лз Крапчсвиа. Црвена звезда лз Крагујевиа, Јухор лз Светозарева, Фабрика вагона лз Краљева. 14. октобар лз Крушевца л Српска фабрлка стакла лз Flapaliiuia. По препоруци предузећа смо бпрали no друштвено.м дохотXV. opoiv раднмка п уз то сва cv ола блла савсзлог значаја. За сваку од тнх органлзацпја бло јс задужен по једаи члан Одбора. За Параћлн је задужел друг ЛСарко Паунковпћ, а ја са.м добио крагујевачку фабрику Цсве на звезда, .мада сам врло често био и у нашој Фабонцл л vbck сс пнтсресовао за спровођење самоуправљан« \ њој. Морам прпзнати да ic v почегку било много тешкоha, јер образовани.јп људи којн cy v то времс радллп. углавном v адАпишстрацнји, нлсу ималн поверења v радппке, inicv могли да схватс да са.мп раднлдн распоав- .Бају о расподели, о илвестнцпјама, да долосс планове. правплннке п сллчно. Вслпку помоћ v том послу пружнли су нам тада председннк Обласног одбора др\т БорЈзс ia сам всћ дошао v Фабрпку стакла и бло члан Раднпчког савета. условп cv били сазрели па cv л рсаговања била оштрија, слободпија. Раднлчки сапрекаљелп борац и актпвап пошпл сскретар Одбора дрхт Љуба Стаг.ел МатиН — Кикераи, чки радннк, као п ковић. Нешто касније, Д. Mn.ieiuh HaiBcha iniBecTiiuiija 1950. годлле бнла ic нзградња повог — аутоматског погона вст јс био врло важан фактор и одлгчлвао о лајвлтаднијп.м плтањл.ма за -жлвот п просперлтет Фабрлке. Y то вре.мс Склдлкаг ic п.мао врло велику улогу л задатке, a nauia снлднкалла органпзаиија показала сс ла впсллд да пзведс овако bc.tjikv и важну axmiix. Ако бц трсбало хтторедптн самоглрав.каљс оита н сада, олда блх ја влд.ео разллкг. у томе што ic тада постојао само централпн Радлнчкп савет и on ie морао да одлучује о све.му. Данас, мп вма.мо раднлчке савете прл свакој OOYP тс one могу. л трсба да oiviVMviv о гск\ hoi пролзводлој проблематицл. док бп центалнл радлички савет требало да раз.матра само опа плтања xuia ce th4v положаја Радне органлзаиије v дрсштвеној за1едннин о фллапспјском пословању. о продајл п лабавлл п сл. Зато и млсли.м ла је сада лакше члаловлма ценгпаллог Радннчког савета. Захва-Бујемо члка Bpanxv на овој запста леиој к пскрелој исповестн, убеВслл да ic u HjC.mv било прлјатио :ia се још једло.м пртсети свлх тпх aorabaia ол прс -.пп деценпје. >

27. ФЕБРУАР 1980 ■ БРОЈ 181 НАШЕ СТАКЛО • НАШЕ СТАКЛО иано високи - ПАДНОВИ РШИИ AYTOMATCKA ЛИНИЈА ЗА ПРОИЗВОДН>¥ СТОЛОВАТИХ ЧАША (Наставак са 3. страпс) МШ ПРОИЗВОДЊА - ДКМ РЕЗИШИ Длнара. Планиранн пораст лпчног дохотка требало бн дабуде знатно всћи, обзнродГ да су укупно планирапа средства за 23% већа од остварених лпчјпех до.ходака у 1979. г., алн због планираног повсћања броја раднлка (3.969) просечнн личнн до.хоии v 1980. г. нс могу да имају всћи пораст. Сигур.чо је да овако плашграна средства нсће бнти довољан стпмуланс, уколнко сс систс.м награђиваita битно и квалнтетпо нс измени и изнађу конкретка мсрила за свакп рад у пронзводњи it ван Ite, а свс у ипљу пост-тзања што бол.пх рсзглтата рада у свнм деловн.ма Фабрике. У 1980. годинн планпранп укупан прнход пз пропзводљс од око мллијарду и 84 мнлиона динара нсће бгпи довољал да покријс предвиђсну цену ко штања за свс ООУР. већ се појављујс негатпвна разлпка за око 166 н по милиона динара. Утврђенс унутрашњс резервс нећс моћи ла компснзпрају повећаље планлраии.х трошкова насталих пз внсоких набавнпх пена репроматеријала, горнва л услуга. Да бп сс обсзбсдпо познтивап финанспјскп рсзултат, са најнужннјом расподеВпшегодишља тежња радника наше Фабрикс, а поготову људн задуженнх да пратс л развлјају технологиЈу, тЈ. да сс брнну о будућностн фабрикс, бпла јс да се освоји пронзводља столоватнх чаша аутоматским путе.м. Мад су ову врсту пронзводљс шта.тл приликс да видс више пута, н то почсв још од 1964. год. први озбиљнијн контактп са пронзвођачпма оваквс опрсме услсднлн су тек 1974. годннс. Због изузстно високи.х цс на II педостатака средстава жел»а napahnucKHx стаклара да своје капашпстс обогате и линпјом за прокзвод1ву столо ватп.х чаша остала је неоство уметност мајстора-стаклара. Но. ни стручно руководство Фабрикс нијс сс могло сложи ти са тн.м, па је задужено руковолство Ралнс заједнпце ia варсна. У међувре.мену овакву лпннју купгош су Фабрнка стакла у Храстиику, а прошле године п Фабрика стакла ло.м чистог дохотка, погребно Зајечарт. је да сс повећа планнрана врсд ност пронзводње, а тимс п укуИ поред тога што су у зем љи ннсталкранс две ’ лвније пан приход. Ово повећан»с, по- онс не покрлвају јсдан већи дсо тржишног лростора, јср су тс лшшјс предодрсћснс за ауто.матску производњу столо ватих чаша у крлсталу п кри рсд свлх мсра u залатака којс с.мо планиралп да пзвршн.моу радиој органпзацлјл, свакако мора да се обсзбеди и кроз по- сталну. Осталс су ненскорлшвећањс продајнлх цсна за трго- ћене могућности масовнс провачко ц амбалажно стакло. лзводљс намењсне угостлтсљ ству, домађнпству. па и за На крају може се рећи да су пуњење пронзподлма пре.храм планирани задацл за 1980. рс- бенс индустријс. Међутим, пкално пост™, али се „сп, Хт™с могу остварлти само наЈвепим милијардм за набавку ппоопзалагањем свлх раднпка у рал- рсмс. јср јс иаша радна органој организацијп, у чс.му he нлзација всћ закорачила у вс развој да лсплта’ могућности да сопствсипм слагама мспројсктујс линпју. Трсбало јс, да кле, развптк сопствену те.хно логлју којо.м 6it се обсзбедпо нлво кваллтета пролзвода којн одговара одрсђеном тржлшту, а бсз всћл.х лнвсстпцлонпх .улагања. Одабрана група лашл.х стручњака урадпла је г.пшс варпјантп рсшсња линп јс, а нзбор концепцпјс извршло је дчректор Радпс зајелнлце за развој Прсдраг Борђевић. Да јс пзбор бно добар .можс да потврдл н мншљењс стручнлка фир.мс Веба-глас, којп су након обпласка лпнл је у пробном раду констатова лл псправност концепипје п потврдпли да јс то лајбољс могућс решснл у напшм условима. Са.мо пројектовање п израда ypcbaja обављснп су у нашој Фабрици и то за непуну funnily дана. Послс успешчог ремонта П ванс пзвршсна су по трсбна рсгулисања ypcbaja на .’iinriijn тако да од 1. фсбруара иг. „топлл крај” лпнпјс ради континуално. Искуства домаНих ц ипокорисника оваквих линија казују да пробин рад трајс нај.ма>вс мссец дана, јер трсба слпхронизоватп рад две машпнс (тандсмски рад). Ипак upn анализи проблог рада name ллнијс прсовладало је мпшљењс да с.мо н.мали могуИности да врло брзо постнгнемо жељену продукцију. У то.м .хшшљењу ослањалп с.мо сс нз члљеницу да свл ypebaju обављају своју функцнју и да ла ллнлјл не.ма тсхничких про бле.ма. Утнсак јс да је сва паж1ва блла концентрисана на обсзбеђсњс тсхилчклх параметара за рад линије, а да сс мап»с водпло рачуна о осталл.м гсловпма (аутоматска рсгулацпја тсмпературе функцпонишс само на једном. фндеру, стакло ннје довољно прллагођеио условпма овс технологије). Осстила сс и извссна нссиихро нпзација у прихватаљу дела задатака onpebenux служби. Руководни тлм јс орзо реагозао ц дата cv конкрстна за дужења на отклан>ан>у уочених пропуста и требало бл очекивати да од 1. марта пролзводл>а будс стабпллзлрала. Да су та очекиваља реална може да иослужи прпмер досадашл.с продукције: стројостаклар С.га лојс Стојановић поспгао јс у једној с.мстш преко 5000 комаца чаша, а добру оцену про ЛЗВОД1БИ .може.мо да дамо онда кала сс она стаблллзлра па том броју добрпх ко.мада. Д. Илић ДИСЦИПЛИНОМ ДО ШТЕДЊЕ В ¥ акцији спровоћења програма економске стабнлизације један од првих задатака мора бити побољшањс радне и технолошке дисцнплине Радна и технолошка дисципллна су један од основних факгора који утичу на посло- - ' ‘ • лика илвестЈшиона глагања. свакако посеоаи зпачаЈ л доп- „* Ј ' _ па вероватпо не бн нн дооила рилос нматп извршењс Програ крсднте за tv пнвсстииију. Из ма- стабпллзацлонл.х мера којп ---------- — —-------------- ДЕЛЕГАТСКЛ ТРИБИНА су управо усвојспи. глсдало је да од прст.ходле ндеје неће блтк ништа п да ћс израда столоватих чаша у на Д. Милетнђ шој Фабрлии остатц искључнПОРТРЕТ ОД ВЕ1ЕРАНД Жнвота ЈовановиН На седннци Акционе конференције осиовних организација спндиката, која је одржана 14. фебруара ог. разматрана је актнвност делегата у нашој радиој органнзацијн Одлазак сваког стаклара из Фабрикс за колсктив представља ве.гики губитак. Мећутим, одлазак једког од најбољих мајстора стаггларске умстности, једног од саоа малобројних встсрана за које кажемо да су „прва лула стакларства", скоро да је пснадокнадив. To се управо doiodiuio и ових дана када јс v пензију отишао стакларски мајстор ЖИВОТА ЈОВАНбВИћ. Њсгово одсуство на лончашсч nehtista дуго he се nouMehuearu u tic само код колега са којима јс радио, коо млаћих padника којима јс био савестан учитељ, код оуководилаца којима је био узданица да не.ча артикла оо сгакла који on Hehc Atohu да издува. Његово одсуство запазиће и дизајнери сбетско1 гласа. који су са њим гооинама capahtiвали и KojiiMa јс Жиаата свОЈим плућима и срцем ожмлмвао најчубније и најсложеније сккцс стакларских фор.ми. ЖИВОТА ЈОВАНОВИБ је роћен 1930. lodiuie у сслу ГAaetupL Потиче из стакларскс породице, отац му је био топар стакла, а традицију наставља ibeioe син eeh euiuc година padu. такоће, као сгаклар. Живота у Фабрици ради eeh 21 гобина, пролазе1т кроз сне фссзе стакларског заната, da би задњих 12 година био признат стакларски мајстор. До старосне пензије остало му је join само гоduny daita, a.iu болест га јс приморала да пре тог рока ode у инвалидску пензију. Животи је то врло таико iiiLio и. иако болестан, он ooehaea da he и da.be болазши да помогне када год то будс потребно. Утаали с.ио и оеог встерана шта он мисли како се постајс добар стаклар, пашта чам јс on одговорио: „За стаклара треба прво да се има та.1спта, запш воље за тај посао, услови рада и најзад, мајстор који he упутити ц подучити. За нове сгакларске кадроае .\ui у Фабриipi морамо да створпмо бољс услоее — da се 'обсзбсди jedna мања nch за топљење стакла, један број искусних .иајстора који he обучавати почетнике који показују iuiтересовањс и имају смисла за стазсларски посао, а пстсвремено обсзбсдпти и такву crtLMy.wiiujy за мајсторе да они пе губе padehu са почстницима, izao што је to cada случај” Надамо сс оа ћемо Жи-зоту још често спћатп v иаuio] Фабрицп, tie icao рабнпка. јер он сигурпо није заслужио оа му eeh нарушсно 3dpae.be погоршаеамо, али сваки њсгов саеет, спака ноугса биће нам семма од еслике користи, ' Д. Мплстпћ Уводно нзлагање поднсо јс Живота СгсфановиН, прсдседник Комнснјс за самоуправj&aibe при Акциокој коифереп« инји сппдиката. Из.међу осталог on је рекао да јс кроз нор мативпа акта OOYP и Радни.х заједница питан»с paja дслс гата регулнсано на иајбољн иа чнн. што јс један од осиовних предуслова за њи.хов успешап рад. Но, ц поред тога, јавља се један број с.пабости у раду делегација ц делегата. а које н.мају и субјективан и објскти ван карактер. Пре свега да би дслегат мо гао да саглсда потребс и интерссе својс среллне, пстакао је СтсфановиН, .мора да будс бла говремено ннфор.мпсан и свему ономс uno јс значајно за iv срсдину у којој он ради. У пропгано.м, делсгат није способан да сс успешно укључи у пропес са.мохтзрављаља, па лн v активност чнјн је циљ изражавањс потрсба и интерсса кроз дслсгатскл систе.м. Као резултат овога навсо је неколико ттрн.мсра гдс бн делсгаг н дслеганија наше радне оргаиизаиијс морали да пруже још вишс ишпшјапгее у одно си.ма влмсђу нашс Фабрнкс и СИЗова усмереног образовап.а, физпчкс кудтурс. здравстве нс заштпте, станован/а, пнфоп .мисања итд„ јер наша радна организација вздаје средстпа за делатност овпх СИЗ-ова, алп истовремено има проблсма v обезбсђс1м-' потрсбног стакларског кадра, коришћељу просторнја за спопт и рскрсацијг које су код СИЗ-а физичке кглтуре, побољшапе здравственс .заттите и сматвењс боловаља. као и обезбеђсња станова. УвоВењс.м делегатског спсзсма н њиговом практичном лрименом знатно су се vBehaде могуНности радних људп да нсполјС своје потребе н иитерссс II да их кроз друштвено- ■ПОЛ1ГП1ЧКН .мехаиизам делегатског система демократски повезују и усаглашавају. Коиферспшпа је првхпатида н анализг која ie делсгаткма .-<оставл.сна пре седницс, као н \водно излагање. У дстскусијл која је вођсна по овом матеpnixn’ и у којој cv ппгрс разрађена нека птгтаља нстакиута v овнм материјалпма, бнло је досга крнтнке па и самокритике. Расправл>ајуГш о повратпој лпформацпјл која мора да бу де далеко впше заступл>сна пс го што јс сама, пркхваћсно је .\’|цил»ен.е да део крлвлцс за ово сиосс прсдссдавајући дслегаиији. јер бл они као најоба псштсдлјп трсбали ту лнфор маилју да спроводе до зборова радпика. На крају јс oueibcno да he уочспс слабости у раду дслегацлја к дслегата, послс огкла љап>а прнмедбп, п саме бптп нрсвазиВснс л да he рад делеганија л дслсгата у наредлом перноду бпти још бо.вл. И. ГуњсвнИ ОДЛУКЛ УПРАВНОГ ОДБОРА НОВА РЕДАКЦИЈА AIICTA На седниип Управног од- коратер нз V ООУР, Добрибора од 18. фсбруара ог. Ре војс Мнјајловић, пословођа дакцнонн одбор листа „На- v VI OOYP, Цвеганка Вукошс стакло" којн је изабрхч пре 4 године, добпо ic разрешницу. а нзабран јс нови састављен од чланова које cv ттредложилн радничкн савети свих OOYP и РЗ. Новн Редакцнони одбор сачињавају: Миодраг Глигоркјсвпћ. стаклар из I 00VP. Арса Лазаравећ, смековоБа КК II из II ООУР. Радослав Иванковпћ. моделар пз III ООУР, Бранко Перпћ. дппл. лнг. машпнства из IV OOVP. Катица Јовпчић, дсбратовпћ, днзајнер нз VII OOYP, Нсдсљко Гуњевнћ. референг друштвено полипгчкнх органнзаипја нз РЗ ..Кадровски и општи послови”. Милена Митровнћ. инокоресполент v РЗ „Развој” Љубпвоје Јовановић, дпш. скономиста у РЗ ..Економско финанснјски послови”, Петар Илић и Зпјад Кад« рић, чланови Пословодног одбора Фабрике н Добрила Милстпћ, уредник листа. вчс резултате свакс, па н наше радпс органпзацмје. Због тога илје нпкакво чудо што су у свлм програмп.ма стаолллзациоппх мера онл н заузели јсдно од лајважплјп.х места. Но, о длсшпиппш је у нашој Фабриил говорено доста л прс доношсња овл.х програма н предузимане су разне мсре за њено лобољшавањс. Свс те мере v овој радној оргализацлји ннсу далс неке поссбве рсзултате, што показују лзвишгаји дпсип плппскл.х ко.мислја OOYP л РЗ. Y току прошлс 1979. годллс, ллсципллпсклм компслјама по ллето је 757 захтсва за покрега н.е длсцппллнског поступка, a пзрсчело јс 619 днсцпплинских мера, док јс 69 радника ослобођсно одговорпостл. Највеhu број прскршиоиа имала јс OOYP ,,Ручпо трговачко стакло”, па OOYP ..Амбалажло ста кло”. а за њч.ма следи OOYP „Транспорт”. Иптерссаитно је да јс највсћн број дпсцнплнп скл.х мера изрсчси због неоправданог лзостајања са посла. пешто мање због неизвршења и одбнјања наређсња, пзазиван»а нерсда л слично. Управо ови подаци нас греба најплше и да забршгу. јер неоправдано пзостајањс са пос ла, као ц свл други влдовп изо стајања. директно утнчу на процес производњс н оставља ју веома негативнс последице. По катсгорији изречених ме ра најшпие јс бнло јавнкх опо мена — 172, опо.мена — 163 и надокнаде штете од 15^» од ли чног дохотка 110. ¥ тренутку када сс вој зе.мљп водн борба помску стабилпзацију, бво v нашој Фабрнци у чшаза екоа посекоја се ВЕСТИ ИЗ АУТОМАТСКОГ ПОГОНА СПОЉАШЊЕ ОПШМЕЊНВАЊЕ БОЦД У Основној организаиији удруженог рада за пролзводм.у амбалажног стакла овлх дана сс монтпра vpebaj за споллшisc оплемењчва!Бе боца. Овај метод се већ користи v неким модерпији.м стакларама, a Cone које су на овај начин оплсмсњене добијају већу отпорност на механичке ocooiuic. i и остале карактерпсгике сс побољшавају. Овај ^ypehaj he се лсплатити Фабршш ше аспекте, на пример. he моћи да буду мап>е не л слично. са ви боце тежиу свом пословању суочава са мпогл.м објекпшлим и субјсктм вним тешкоћа.ма, свака лзрсчена дисцнплинска мера iwa врло вслпки зпачај. ДоношеН.С.М програ.ма пггсдње. који c.vo ових дана л усвојнлн, сва ко од пас је преузео на себе обавсзу да на свом послу, до краја дпсцлплиповано п одгонорно, пзвршава своје радне задаткс. Уколико будемо тако н с.маљићемо посао тс обавезе лзвршавалп. листшплин* Б. ЛазиН нскнм ко.млспјама, а повсћати својс пронзводнс резу.тгатс. Д. м. Уређује Редакциони одбор Уредпик Добрила Милетић

ТЈ. ФЕБГТАР IMO ■ БРОЈ 151 ПРИВРЕЛА»ГРАЛСКА хроника • ■ .. ____________ _______ — НА ГИНЕКОЛОШКО-АКУШЕРСКОМ ОДЕЉЕЊУ БОЛНИЦЕ Y ПАРАБИНУ БРИГА ЗА МАЈКУ И ДЕТЕ S Више савремених апарата, бољи у слови рада S Тимскп рад — гаранција venexa - f РАЗГОВОРИ НА РАДНОМ МЕСТ Y: OOYP „КОСМАЈ ПАРАПИН” ПРОСТОР НОЧИ БРНМ PA3B0] 1МИ1111М11И1Ш1Ш 9 Стабилизација важан задатак свпх радннка © Скучен раднп простор ® Зашто одлазе искусни мајсторн © За бољу сарадњу са градом ® Друштвено-п олнтнчке организације добро саРађују Програм мера економсхе ста билизацијс у Основној органи зацији удруженог рада „Космај ПараћшГ урађен је благо времено и детаљно, предвпђа све могућпости повећања продуктивности рада, уштсдс u op ганизације пословања. Y овој години посебна пажња посвстиће се бољем коришћењу рад ног времена, већој сксплоатацији постојећих калацитета, па монтирање нове опре.мс у одељењу за оправку путничких возила намећс се као неопходност и тај задатак .мора да се заврши до 1. априла ове године. Смањење боловања и боља контрола радног времена треба да донесу и бољс резултате, мањи број изостанака, и кроз бољу контролу псправнос тн уређаја, примену заштитних средстава повећа радну сиособ ност. Уштеда електрпчнс енер гије угља, водс, ПТТ услуга н режиЈских трошкова да сман»н неопходне издаткс. Квалитету услуга посветиће се још већа пажња и кроз сталну обуку н спецнјалнзацију кадрова.' Крошлрсњс пословаша са привредним органнзацијама iia територији општине, којс до сада ннје било на потрсбном нивоу, убрзати и кроз споразуме о дугорочпој сарадши што пре реализовати, став јс радних људи OOYP „Космај Параћин”. План мера за извршавање планскнх задатака Имајућн у виду отежову noсловну годпну пред ■ пма, кроз делатности сервиснрања, одржаван>а производа „Завода up вена застава”, „Фап” н „Там” у гарантно.м и вангарантном року, као и кроз продају возила из програма „Заставе”, планџра се рсализација од 124.108.409 динара. За пзвршаван»е планских задатака у овој години сачињен је н усвојен илан мера, а реализација ових задатака стално he сс коптролисати и пратнти у свим видовима живота и рада ове оргаинзацнје, што јс једна гаран ција да he ова година стабнлнзације успешно блти пребро Бена у „Космају”. Недостатак радног прос тора — кочница бржег развоја Од 1978. године „Кос.мај Параћин” постоји као основна ор ганнзацпја удруженог рада у оквиру COYP-а „Црвена заста — РО „Заставе Београд". Упошљава 78 радника, а ускоро he примити још 10 радника, 6 приправннка п 4 са искуством. Само у прошлој годшш примељно јс 30 1IOBUX радника. Y пробле.матицн даљег рада овс младе основнс организшш јс удруженог рад памећс сс — Друштвенн стандард радника још ниЈе па оном штвоу па ко.ме жслнмо да буде, алн мн смо млада радна органпзацнја и због акумулатнвностм Јсдан веома крупан проблем — недостатак простора, којн се вс11 псколјгко годпна упазад јавља као главна кочннца још изражсн у зпмском периоду када и до 20 одсто реалнзације услуга сс смањујс у одиосу па планираиу Јер вишс од 50 одсто послова се обавља под ведрнм небом. Скучеп раднн простор, чије решаван.е завнси од многих фактора, пзмсђу осталог u од трасе новог аутопута, намеће још јсдну опасност-губљење послова сервисн рања ФАП-овнх н ТАМ-ових возила. Значм, намећс сс потреба догради.а постојеће хале, перионице, одељења за путнич ке ауто.мобиле и пзградња Honor паркннг просгора. Сарадња са градом слаба Кориспицп услуга које даје „Кос.мај Параћин” углавном су са подручја Неготннске кра јине, Жупе. Топлица, Западнс Србпје, Јужнс Србијс н околнпх градова Светозарева н Нуприје, док је сарадља са па раћпнском општнном готово пезпатна, ocilm Фабрике штофова са којом годпнама сараbyje. — Спремнн смо да одржавамо целокупнп мапшнскн парк v Параћнну, кажс днректор АЛЕКСАНДАР УРОШЕВИП. сви осталн имају повсрсња у нас, само паши људн мало скептично гледају на to. To му дође по оној народној „туђс је слађе”. О то.ме смо више пута говорнли на нивоу општинских фо рума, н ту је потребно урадпти споразумс н договоре о сарадњи. Овако изгледа као да нисмо члан параћинске прнвредне породнце. — А о квалитету нашег рада н улога нска илуструје податак, да смо прва кућа у уну« тралшвостн ван републтгчкнх цснтара, која је овлашћсна да сервиснра „Мсппслесовп” возпла, додаје ЗЛАТОЈЕ ЛАЗАРЕВИК. Зашто искусни радницп одлазе Задњих месеци учестала је појава одлажеља нскусннх и добрих радника нз ове органн зацвјс. Гдс су разлозн ово.ме? — Велпка дисциплина, лоипт услови рада, .мада за лнчнн лоходак V просску од 5.400 динара мссечно не може да сс каже да је малн. разлози су зашто раднилп беже у мања предузећа где имају в мање оба всза Код нас стварно мора да сс радл коректно н квалнтетно, каже Слободан Главнћ. Флуктуацијом радника поремећенп су свакодневни задацн, па тако пма.мо случај да нам лслсгацијс пз тих разлога в не радс. II порсд нсловољног радког простора радници „КосмаЈа" успеваЈу да нзврше све услуге у одрсВеном ро ку: О њиховом квалитеП’ говорс регистраиијс вознла из свнх крајева Рспублнкс. 1ШС.МО у стању да све одједном реппшо, али то чкннмо постепево. Учнннлн смо мзвеснс кораке по пнтаљу рсшаиања ста мбене проблематнке наших- ра дгшка, зашто с.мо почелн да нздвајамо срсдстиа. Радннцз* ма је обезбеђеп топли оброк. али нн садашњн бифе ннје због простора најсрсћнпјс ре шсње, кажс днрсктор УРОШЕ ВИН. Добар рад друштвепо- -полптичких организација Рад it деловаље друштвсно- -полпгичких организацнја у колектпву је коордннирано и лобро, нарочнто предњаче Осиовна организација Савеза ко муниста и Синдикат. Углавном смо све закључке и договорс спровелп у праксу н осгварилн висок нјгво идејно полнтичког деловања. Партнјска организацнја бројп 23 члана, уг лавном младнх, јер је просечиа старост у „Кос.мају” 26 годнна, п зато нпје чудно што су и резултати на ово.м пољу врло Јхобри. Тнтова иницпјати ва о колектпвном руковођењу у ово.м колективу прихваћсна је од срца и спроводи се у ДСло, каже секретар ОО СК Зоран Стојановић, у дужнм раз говорима на радиом месту у „Кос.мај Параћнн”. М. ДиАпггрнјевић ИЗ „ПАРАНИНКЕ” • » НОВА РАДНА СНАГА Због повећаиог обима послова п вслнкс потражњс производа, у „Параћинки” су н ове годнле при.мнли 30 сезонскпх радшпса, а уско ро he примити још 20 рад нпка који ћс удружитн сред ства са ово.м радном органн зади| м. ИАачс, како је планнрано, у obi ј години he произвсс* in 2.400 тона слаткиша, највншс ратлука, 625 тона, затнм 420 тона жвакаЈиЈх гу- .ма, 445 тона пуљеннх бомбо на, 200 тона каралкла н 710 тона осталнх пронзвода. Пла ннрану производњу за прош лу годнну „ПараНЈшка” јс остварнла са 120 одсто. М. Ж. ИЗ СУП-а ЗАМЕНИТЕ СТАРЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ Ове годпнс истпчс важност старпх лнчнпх карата. Пошто великл број грађапа мз наше општннс ннјс иоднсо захтсв за добнјан»е новнх личних карата, нз Секретарнјата за унуграшн>е по слове упозоравају граћанс да то учине благовремепо, како би до краја годнпе мо глп да добнју нове лнчнс ка pre. Када смо тог уторка посетилн Гинсколошко-акушерско одс- .teibe параћинскс болниие 3d*- тскли смо нразне чекаониц.* и холн:*;е. С»сз уобичајене П'>две и исрвозе. Нз сваког кугка одпсао је рсл и дисштлчна. Болннчке собе окречене. сани« тарнс просторијс чистс. Сиггaivijv .какву иисмо навпклп да вг.димо на овом одељењу. За доктора Теодоспја Рад\ л-> nnha, начелннка ове службе, рс коше нам да је у операиноној салв. Зарио је од задово.иства када сс појавно. Тога лана лекари Тнјана Гагић и Јозо Мнјовић, који су на спеин-л* лизаиијп на овом Одељељу. noun пут опернсалн под стручним чадзором начелнпка Радгловнlia. a v okbhdv практично-cipvчиог усавршавања. Паоски рез ie vcneniHO обављен. На сг.ст је лошла лепа н здрава беба. Доктора Рдуловнћа ннје трс-. бзло посебпо убеђнватп да за штампу нешто више каже о раду на овом Одел>ењг. глс i? псшто вишс од roniniv дана. Убрзо cv нам се придружнлч и остали »веговн сарадннин: Мнодраг TpatKOBiih. начслннк ПРОШИРЕЊЕ ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ Y ПРУ HOW в»и Радови на проширењу хале за смештај нове аутоматске телефонске централе у пошти, која има 3.090 бројева, приводе се крају ® Ykomiко нс будс непредвиђених тешкоћа очекује се да he крајем апрпла почети монтажа уређаја. Како нам је рекао директор Основие организације удруже ног рада ПТТ предузећа Слобо дан Гајић, .моптажа ауто.матске централр трсбало је да почне много раније, али се за касннло са грађевинским радо вн.ма. Сама монтажа трајаћс око пет .месецн, н очекује се да се почне са укључнвањс.м нових претплатннка октобра ове годнне. Да би се радовн убрзали, у току пролећа п лета екипе ПТТ' предузећа he радити на успостављању прпкључака, који he чекатп на мон Tiipaibc иентрале, а када цептрала буде моптнрана н спрем на за рад онда ће моћн за дан да се пусте н до 300 новпх куИ мих телефона. Днректор Гајпћ је нстакао да he бити пробле.ма са појсдиннм деловпма града где не постоји изграђеиа телефонска телеграфска мрежа, па he та — углавно.м нова нассља — ка сннјс добити телефоне. Раднн колектнв пое ооновне организа цнје удруженог рада уложио је знатна фипанснјска средства за набавку нове опреме*н извођсње радова па зато нема срсдстава за брже прошпреи^е мреже. Зато је одлучено ла се поведе акцнја да се прошпрењс мреже нзводн у сарадн»н са будућим корисншхнма телефонских услуга. Ова сарадња се односи на заједннчко фипанснрање проширења теле фонске мреже. Очекује се да he грађами прихватнтн ову ак цију за.једннчкс нзградње, јср јс садашња цена једног прпкључка од 1.000 динара ни нздалека не подмнрује стварну цену једног телефонског прнк ључка. To he бнтн шира акцпја у којој сс очекује и помоћ градских меснпх зајединиа. Јер, како је закључио днректор Гајић, уколико акцпја нс успе Основна организациЈа удруженог рада моћн he тек по отплатп досадашњих пнвсс тицнја ла планнра новс, ради проширења мреже до новнх насеља. Д- Г. анестезполошке службс у Болниип. Драпша Саг.ић, главна медицинска ссстра. Жнвојнн Гадовнћ днрсктор Медицџнског цснтра и лекари са Хнруртког и Дсчијсг одсл»с1Ба. Чиива мала конферснција за штаиму. Свп cv нам онп нстииалп тимски рад. који како нам неко рече, почнјбс још од болш> чкс капијс и који се послсдн»нх годнна све чешће практикује \ параћинској болншш. И овај разговор нам је бно довољан прпмср за то. где cv свп нспосредпо говорили о пробле.мима ово Службе н давалп предлоге како да буде рсшепи. Уједно cv сви пстиналп рад и труд начелннка Радуловнћа коЈи јс за само годинг лана гз почоћ својнх колега успео да прспородн ово Одељеже. Да бп сс добро н квалнтегно радило било ie потребно набавнтн свс неопходне апаоатс. Иако су срслства за то бнла скромна на Гинсколошко-акушерском одсл/cthv cv уз помоп радних организаиија и великог разумеваља друштвено-полнтичких радника из нашс општине, успели cv да купе оно ;ито п.м ie бнло нашотребнкје. Добили cv апаратс за рсаннмаmijv новороВснчади, мониторе за праћељс виталних функција приликом сперашпа. долатнс прлкључкс за боие са киссоннком. опсрапнонн сто и комплетну ottpcmv за опсрациону ca.iv, почслл cv са vnoTpefioxf п инкубатор. Впсдно ie поменути да ic за свак\' болесничку co6v Kvn.ben .метални плакар, да ic Фопмипано шок одељење, a nocToin и finrcona соба за цапске резовс. Али io није спе. Само \ј прошлој годшш за погМ. Шћепановнћ: Материнство ПРОЧИТАЈТЕ У РАДУ СА С1РУЈ0М БУДМ ОПРЕЗДН На пословнма прп руковаh>v електрнчним н механички.м урсђајима дешавају се нсзгоде II повреде због удара слектрпчне erpvie. Опасност од удара електрнчнс erpvie завнсн од многпх фактора. Да би радник био безбсдан на свомс радно.м месту, оп сс .мора прндржаватн правнла Koia се налазе код машине. уређаја н построjeiba. He познајсш лп осповна својства erpvie. доволлн ie само један пепромпшл»ен нли погрешан потез. често само ienaii доднп, ла изгубиш жпвот. да букне пожар нли да настане нека anvra велика несрећа. He покушавај ла врнтш некс оправке на електрич ни.м инсталацијама п ypeba jiiAia ако нисн стручан за тај посао. He пропусти да обавестнш свог ргководиоца, ако приметиш оштећенн кабп илн некн друп! квар на еле ктричној ннсталацмјп плп удређаЈу, on ће позвати стручно лнце да отклонн квар. He смеш ннкада крпитн прегорелн слектричнп оспгурач, него га замени одгоBapaivhiiM новим. iep гтрегопелп обично гказује на неки квар којн треба отклоннтн. рошни материјал ггрошено јо 150 хнл>ада динара. — Коначно женс v Параћику пмају организовану Гинеколошко-axvuiepcKv службу кЗкву it засл\'жсју, каже доктор Радуловић. He xtopaiv да иду у друга места. на лсчење јер сс v овој болниип спроводс п waiкомпликованнЈа лечен»а. Све uno се v областн птеколопце и акгшерства рхтп V великим центрнма ради се п на овом oac.T>cibv. Вртии.мо све врсге операција н то пет ттута више нсто v ранијем псриоду. Тедном речју рали.мо све се.м радиолошког зрачења, тако да мсхључујемо могућност да се дешавају несрећни случаквн. Алк женс из наше оппггине свс ово што нмамо треба п ла користе, а никако да код гннсколога долазе ieaHOM roainmbc. а жене са села ioui ређе, кажо локтор Радуловнћ. Јелнл трећпна жена на Гннеколошком оделлњу лсчи стерплитет. Има из нз свих Kpaiesa naiuc земљс. Цва irvra недељно оади саветовалтпте за труднкno. a v току ie формирањс саветовалншта за рано откпнвап,с рака. а зз to cv hrdvmchh п нови лнструменти. Овде се могг побитп п све востс openera ва за KOHToauemniiy. На акушерском одељен>е ув^- лпко се употоебљава ннкубатор кога cv ггое неколико годпна Kvrnine жене из Папаћина, одрич\'ћи се осмомаптовских локлона, зашто ie поссбно обучавано пеколико лекапа и медисиинских сестаоа. Од 1. марта V ПТтоФарп почпн»е са рапом нстгрсна амбиланта овог одел>ен>а, a rmainioaiv се ла б\тду отеоиене н v лругнм већим органиаацијама. Четнри лскара и 24 медншшске ссстпе uacroic да се болштчки капапитети не шире, а има нх vkvttho 60, већ да се х’ што краћем dokv интепвенише Чг ла се омопгће места п за none болеспнпе. Само v тгоошлпј голинн овпе ie опеписано 25? жене. а обављено ie око 650 nonohaia. iep на овом Oneљсн>у долазе п жене »г, сгседннх огпптина. н пз Нићевпа, Вапиарина п Бољевпа. Овом поиликом смо желелп ла поенесе.мо само пео оног што смо чулч п випели на Гинеколотпко-ак’-тнепскпм опе^.сh»v папаћпР'/'° болнипе. Тог vronxa ie отгичггген из блтппптс н малиптан се пппно v 7. месетпг са 1 40 кплогпама. а чп« ia ie м?1ка тежак спчачн болссник. Малшттан се веппхом зас.тхто'’ лекапа vcn^HTHo птторавио. H’lie ли очл на?бпп»и пппмеп пшскбг тада п vcneinпе сарадње. Милнца Живковић He заборавн да нскључиш главнп прекидач преко којег се машина напаја струјо.м, ако особље за одржавање машпна треба да обавп какав посао на неком vpebajy којн ic под напоно.м. He пренебрегни пропнсе којима се налаже ■ обавезно узсмљивашс дслова vpebaia под напоном, v своме н у интересу TBoinx другова. He смеш да користиш ручне светнљке и сличне vpebaje. ако нису v мсправном craitv и заштнћени од стр\’чног удара. Нс вуци по поду каблове под напоном шгги их остав- ,T»ai Да лсже на саобраћајнинама за време рада, iep OMerajv саобраћај. а могу, услед непажњс, да саплету пролазнике илп да нзазову већу несрећу. Huie без основа упозорење да за рад v слабо изолованим U влажним резервоарима илп v мокрпм ппосторпја.ма нс смеш ла корпсппп nnvre светпљке оснм оне поопнсима олпећене за такве приликс, илп ручне светиљке са сниженим напоном erpvie п алате кош neirTBviv nowohv компримипаног Basnvxa нлн са сниженпм папоном еп₽ктпичие erpvie. Го|ко БороЈевић

СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА 27. ФЕБРУАР 1980 ■ 151 Сусрст Попоича и Рашевнис врхунап аматсрнз.ма: чувспп пиповачки фолклор на сцсни хроника месних заједница ОСВРТ НАПРВО КОЛО „СУСРЕТИ СЕЛА 80” ТАБЕЛА ПОСЛЕ ПРВОГ КРУГА Послс првог круга на челу јс Поповац 540 бодова, Дреновац 524. Cboihoво 516, Дон>с Впдово 594. Трешњевица 497, Рашевниа 494, Главнпа 493, Голубован 488. Чепурс 479. Стрпжа 473. Забрега 464. Пзвор 462. Бгспловац 461. Ратарн 453, Потоиап 447. Крежбннац 439, ЈТавидовац 438, Бгљанс 435. Бош љане 411. Стубнца 405. Снкнрпца 494, Горљс Випово 404. Шавац 403 и Лсбила 392 бола. Y РО „7. ЈУЛИ" ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КООПЕРАНАТА Држећл се одрсдаба Закона о удруженом pa.iv н Закона о гдџуживању землоралника као и постојећег слабората којн јс сачињен приликом пнтеграцпic пољопривреде v нашој опттшш прс лвс годпис, пол>опрпг.рс.та радна органпзацпја „7. iv.i” ових лаиа вршн усагллшавањс своје органпззцијс са по.менутлм законн.ма н слаболатима. Како ла.м ie оекао ш<- псктор Радне ооганизашпс Петар Адамовнћ, од 1 атгоила v«e гозпне Радна opraimaauwia . 7. iv.i” лмаће тпи основн" ганизашпе коопеоапата. Осио вна оогани.ташп* коопеоанлта са ссишггрм v Пара^ннг лб\- хпатнла бч осоч П^аћппз. Снкирпцс и Бгсчловпа. Осповпа ооганпзашпа са сси”чтсм v Попбвцу. обихпатил'’ бп г>ппн Поповпз Бгл.ала. Донл Mvtimue п Плпне и основнл опгашгзаилта са сстаип-ем v Panicвппи обгкватпћс по.дјгхопска села. Раз.матраЈБс п докошсње од- .ivkc о овој органлзацпоној променп обавллно ic па седпи1П! ралничког савета одржапој 31. ianvapa. л сада ic v току олржаваљс зборова зсмљорадлпка v сслима на noanvMjv onштпне са ииље.м да сс сваки земљоралник гпозна са овп:л променама. а зати.ч ћс гслсапдн њпхово изјашњавање кслс треба аа сс обави ло краја 6ебруара. Оснпвањсм основннх оргаии* зашиа кооперапата зе.мљорадннцц ђс лмати могућностп да oxivMviy о свим шггањима с.тcapaiba дохотка п ibcrone оаспо.делс. олносно ссвајаће пронзиолно финанснјскс планове, програмс развоја п пнвсстпрања. обсзбеђе»>с кадрова као в о свпм ’jpvniM впталнпм пптањп.ма. Најкраће речсно. удруЖНВ2ЊСМ вада и срсдстава са осмовпом организашчом коопзраната земљорадниии стичу сва права в обавезе којс имају it радпиии v улруженом раду v радној организацнји „7. јул”. Д. Г. Маанав 6 ПАЕИИ1И ИНМ ПРИЈА1ЕЉСТВ0 © Најмасовнији „Сусрети села” до сада, висок инво знања из савремене пољоггривреде, циви лне заштите, познавања омладин ске организације и фудоалск их правила, далеко бољи квалитет културно заоавмих програ ма, најкраће су оцене нрвог кола „Сусрети села 80”, уз приз нан.е учеснпцнма н организацијама: Општинској конференц ији ССО, Самоуправној интересној заједницн културс © Поп овац, Дреновац и Својново на чслу таоеле @ Извучени паровп за друго коло <9 Ковачнипа прнјатељства и друтарсгва Добрс наградс: колор-телевизор, црно бели ТВ ирнјсмник и радио апарат за три најбољс скппе, можда инсу толнко утппалс на иитсресбвањс н квалитст прнредбн, колнко нстннска жел>а о.младинс в граћана паших села да ова манифестаиија аматериз.ма попрпмн правс дл.мснзпјс којс н за^лужује. Прспунс салс домова културе V свим местнма, всликп број учесника у програмима од пно> пнра до стараца, још једном потврђује популарност овс зи.мске културне акције, н вишсструко оправдано уложена срсдства. Кад cv v питању средства, мора.мо рећн да јс овс годинс. оси.м „Инвест-банке", одзив покровнтеља бно оскудап, а нарочнто јс штета ла Пољопривредна органпзапнја „7. јул" учествујс са свега 500 хнљаза старпх дпнара, кад cv „Сусретн ссла" постали најбо.ља лропаганда пол»оприврсдс и саврсменс пропзводЈћс. АМАТЕРИЗАМ Y YCTIOHY Овс године културно-забавнн програми иа селу добнлп су v знатпом квалптету. Највпше сс напрсдовало у фолклорнвм играма. Бвсокс оцепс којс је жврн завао овнм сплстовпма запста су оправданс. Фолклорнс групс Поповиа, Главнцс, ТрешihCBHUc, Решевиис, Дреновиа, Својнова, Чепура в лругнх премашивалс су у многв.м момсвтвма аматерскс домете. Увграност, корсографнја. складност. опре.мљеност скнпа говорв о великим напорвма в уложсшгл срсдствв.ма. „Сусрств ссла" всгују и взворвост. нзворнн мелос. којв јс овога пута бво заступљен. Познато јс да ова срелина има до брс певачке талснтс п ду су лаванс високе опсне. Млалн решггатори су лобилв лспу првлнку да се овога пуда нскажу, uno cv обплато кскорпстшш. Y велини оцсвс су првлвчно ввсокс, али посебпо дрсба нстаћв всћ познатс рсппдаторс из Рашсвпце. Изпора. Голубовиа, Трсшњеввце, Својвова. Ратара. Главицс в npvnix места којн су готово освојвлв максималнс поепс за своје еквпе. НајмаЈве сс. изгледа. вапрсдовало у глумп. мада су на всколвко лриредбт' ввђене п добре креаипјс. Глумцп, углавно.м, нвсу добро прозрсли V своје улоге. тумачнли их иовршно. готово стереопптно. што говори да се убудуће мора ттружптв већа стручна помоћ тим заљх-бљенвпв-ма „дасака којс жлвог значе'*, а којв сс.м тс љубавн немају хптого знања н ис куства нз ose областп. Школован-с водитеља на „сусретчма села" вслпко је вскус1во ошша којн на некн начин xolic п убудућс да сс ти.м бавс, II тај посао је корсктно обављен. ПАРОВП Y ДРУГОМ КОЛУ На Скупштинп такмнчара исдавно оу лзвучснп ц парови другог кола „Сусрети села" које јс у току, после кога четнрн екипс којс стекну највећи број бодова боре се за прва трп места. V другом колу састају се: Рашевица — Поповац, Дожс Ввдово — Чепуре, Поточац — Лебнпа, Стубииа — Забрсга, Бошњане — Ратарс. Стрижа — Давпдовац, Буљаве — Дреновац, Г. Видово*— Својново. БуCYCPETII С НАПРЕДНИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА Савремена производња јаја п ВЕЛИКИ ВРОЈ ДОМАПИНСТЛВА Y 1IA1UOJ ОПШТИНИ БАВИ СЕ ПРОИЗВОДЊОМ жиВННЕ II JAJA s МЕ13УТИМ, ЈЕДИНО СЕ ДОМАБИНСТВО ВЕЛНБОРА ДИМИТРИЈЕВИГ1А И3 СЕЛА ГЛАВИЦЕ МОЖЕ УВРСТИТИ Y РЕД ПРАВИХ САВРЕМЕНИХ РОБН11Х ПРОНЗВОБАЧА. ЈЕР CAMO Y TOKY ЈЕДПЕ ГОДПНЕ МОЖЕ ТРЖНШТУ ДА ПСПОРУЧИ ВНШЕ ОД 300 ХПЉАДА КО.МАДА ЈАЈА — Крајсм 1977. годинс. рекао иа.м јс ислиоор Д|шигр|||сви11, иабавио сам јсдпу батсрију за држаљс кока — лоспља за производњу конзумнлх јаја. Након 6 xieccnH набавио сам и лругу батерију, таки да сам лослс тога имао око 2.000 коки носиља. CpcjciBa мп је обез* бсднла Пољопривредна организацлја „7. јул” прско Зелслог плана тако ла сам vnaraibc.u мојих средстава око 300 хпљала динара укупно уложио мјешон дииара за нзградњу овог објекта. Прс тога ја са.м сс до бро припремио за гајсњс кока посиља. Нап.мс. савстовао сам сс са већи.м бро.јсм пољоприврсднпх и встсрннарски:< стручтвака. а такоБс н ттрочитао вс11H број књвга које сс односе на савремено гајење перади. — Рал на самој фарми нијс тежак јср је ту фпзички рад свелен на најмању .mohHiv меpv. обзиром ла ic хратБењс. поiciLe живнне као и лзђгбрнвање свс механлзовано. Мсђупрл, нма доста дригих послова који сс не могу назватн физичким. Начмс. потоебна ic сталпа коirrpo.ia л брпга о жпвинп. Ја .морам сваког момснта да знам н»ено понашаљс, да ли ic у псхоанп догпло до недостатака иеких вптампна и npvnix састојака v когтпевтрату. ла би се на впеме предузеле превентпвне мере. снловаи — Голубовац. Извор — Крежбпнац, Трсшљевпца -- Сикмрица, Шавац — Главица. КОВАЧНИЦА ПРИЈАТЕЉСТВА Верујемо да he и до краја тзк.мичсња остатл на овом нивоу, а нс.ма разлога да се то не остварц, јср „Сусрети ссла" чостају свс озб1!Л>нпја н угледнија .манифестаипја културс, л псред недовољнс подршке, ковачннца друпарства и прлјател.ства. културе и млацостп овог дсла Поморавља. Мнрослав Ди.митријсвнћ Својпово ДЕЧЈИ BPTHR Ночстком фебруари Y СпоЈпову Ј® почсо са ралом дсчијк вртпћ. Ов\' аколЈу су помоглп Мссна зајсдкпиа, Осиокна пткола п Самоуправна ннтсреснв заЈединца м дсчпју заштит>'. Двадссет шсггоро мхтнптапа, васпктачнцс ОЛНВЕРЕ СТЛМЕНКОBIIK трудићс сс да гобрам резултатпма захвалс за ову прс.ппколску установу. која је прло лобро опрсмлена. Мнрјана Стојамовнћ Шаваи: ДОБРОВОЉНО — ДО ДОМА KY3TYPE 3а коЈи дап адаптаикја старс школскс лградл у Дому ку.тптс у Шавиу бнђо завршсиа. Добровскмпл* разом свих мпатаиа гбрзаио сс »зеодс ПОСЛСДИ.П радовк. како бн дом ку.тгурс прпмно прсс noccnipuc V ..Сусретнма ссла". Прсрачунато. арсдпост опог посли нзпосн око 2000 000 arninpa. Буљане: YTB ЕМИСИЈИ „ПУТОКАЗИ” Образовиа смисија Радно телевизнје Есоград „Путоказп" кренула Је недавпо репортажама из Пачорак-м. V првоЈ езпсвЈи нз name општмнс прпкззан јс Свсевац, а у јсдкоЈ од следсћих п Бу.-иане, Једко ол iiajrio.-utarnjirx гиахопскпх села у ЈугослалпЈт Бусиловац: ПРЕДАВАЊА ИЗ ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ Нсдлвпо јс п у овој меспоЈ заЈсдипцк одржапп двадксвиа пастам лз области огтготенароднс одбрапс у оквпру Акцпјс ..Нпшта кас нс смс пзпепадкти”. уз прпквлпвањс фи.тпова ц детаљпмм упозкаиаљем са паоружан^м, којн су нзвслп СскрстарпЈат за општсиародну одбрану н Сгрсл*ачки савсз олшткнс. Прслашпка јс пратнло прско двсстотппс мсшraira. Станко ЗдрапковнН Главнца: ГОСТОВАЛП Y КРИВО.М BIIPY Кудтурко умспшчко Друштво ..Драгт« Жпаковпћ" пд Глашше у еуботу 16. фсбруара гостовало Јс у Крквом Внру. гдс Јс пзвсло богаг н розиоврстан културко забавип програм. лспр npitu.t.cir од публмке. Доњс Вндово: СТО ШЕЗДЕСЕТ ТЕЛЕФОНСКИХ ПРИКЉУЧАКА Мсспа здједлшн п ПТТ Параћлп склопплп су утовор м нмрадњу аутоматскс телсфоисхс цсптралс од 160 ОроЈсва, коЈа трсба да буде пзrpobena средпиом овс годккс. Врсдшкт од 1.900.000 дннара за постзв- .хањс тслсфопскс цептроле сносс половнчно предузсћс ПТТ н Мсспа мЈсд1п<иа овог ссла. ВОДОВОДНА МРЕЖА КРОЗ СЕЛО Пхо сто шездесст домзЈигнсгава Дољсг Вн\ова пзјаштло сс «а при кл»учеп.с у сеоскп водовод. V тику су npimpcanni пос-ioun м ову акцнју. а гтрнклучак по домаћнпству коцгтаКс до пва мнлнона сгарих лкнара. Нзградп>а подоподнс мрсжс трсба да започпс срсдином годпнс. Мнрослав ВучковпИ Вакшшација живине у фар- .ми, какву ја и.мам, нс.могуИа ic на класпчап начин како сс го Ч1ши у домаКикствнма са .мањпм бројсм жлвинс. Вакцчначпјз сс нс вриш uinpimaibe.M ricro асросоло.м, односно заирашивалгем, тако ла сс за 15 до 20 минута .може да вакинпшие 2.000 кокниа. Вакцинпше.м пх свака ч-.пирл мессца. алл уз npcixoino слање крвн од кока ла анализу. — Месечна пронзводња на уојој фар.ми јс око 45 хилада iaja што значп да је дневпа пропзволња негде око 1-500 комада. Cbv производнА’ нспору- «ivje\i Пот>оприврс1ној painoi оргалпзацпјп „7. iv.i". а тако‘>е и кабавку репро матернјала обављам преко ове оргачизашне. — Прнходп од фар.ме којс сам и.мао у 1978. години, v првој ГОД1П1И оснпвап.и фармс. нису билн задовол>авап’ћн. Здто сам и набавио н другг батеpiijv п сада п.мам 2.000 кокича и тск онда сс ситуацнја измснкла. To практпчно значи да сс не нсплатн raieibc ма:ксг броја кокпиа псћ уколнко ie тај број већп приходл cv свс всћи, а самим тим и акуму« лашпа ie далеко већа и прихватљивнја за јелно пољопривредно домаћинство. Y IIIYMAMA ИЗНАД КЛАЧЕВИЦЕ II ИЗВОРА ПОЈАВИАИ СЕ ВУНОВИ После тридссет годлна на терсну Ловачког лруштпа пз Параћича поново се појаг.плп вуковн. Прошлс недсл.с група од десетак ловаиа одстрелпла је вучнчу изнал Извора, а друга група још .једну изиад Клачсвицс Сматра сс да ово ннсу усамљеки прнмсрцн ове дисљачч. всћ да кучајским шумама лута чопор од дссетак вукова. што може да буде опомсна пласнпцима сточног блага. обахе стио нас ic прсдссднпк Ловачког друштва МИЛОШ ДРАКУЛОВИН. ' Осн.м одстрељених вукова, вал>а no.MCirvni да је активност napahiuicxHX ловапа умного.мс лопрплсла ла грал ПараКгш нс буде рутло појавом многобројнлх пгса луталица. Преко 120 паса бсз власипка, ч кућс. oicrpaibcuo ic. како то и Закои о ловству калаже и тимс ie лат значзјан допршгос акцији на сузбијању бссн.чла. Иараћкнски ловци могг посебпо блти поноснн на овоголипп!»и одстрел лисииа. Ова лукава зверка н.ма таKobe зелнки удсо у пвеношењг беслпла, али захвал»ујули активности чланова Ловачког друштВа, преко ссламдсссг лисииа. које су одстреллне крајем ловачкс сезонс. иећс узнсмиоаватм племениту ггивљач ча тепепима Лргппва. Колико је сузбијаЈБс штеточина озбил,по с.хваћсно у параћинском ловачко.м ipvnrrnv нска послужи п примср поповачклх ловаца. Овнх лана опи су организовалп акшгiv одспзељивања паса лггалтха v kpvfv поповачкс иемечтапе. којих no процспи та.мошњих ловаца пма поеко лвадесет. М. Д-

\ 27. ФЕБРТ’АР 1980 ■ БРОЈ 131 КАДА ГОВОРИМО О ШТЕДЊН ... ИСПРОБДН СОРТИРДЧ КУГАИ ФАБРИКА ЦЕМЕНТЛ „НОВИ ПОПОВАЦ" 27. ФЕБРУАР 1980 БРОЈ 252 ■ СОРТИРАЧ КУГЛИ КОЈИ CY ПРОШЛЕ ГОДИНЕ Т1АПРАВИЛИ МИЛАН ЉУБИСАВЉЕВИН И ПЕРО ТОКАНОВПН ИС ПРОБАН ЈЕ Y PEMOHTY МЛИНА ЦЕМЕИТА 3. ОН МОЖЕ ДА СОРТИРА 10 TOIIA КУГЛИ HA CAT ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ СТАБИЛИЗАЦИ ЈЕ И Ш ШH3NI ■ Y НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ ОД НЕКОЛИКО ГОДППА ИНТЕПЗИВНО ПЕ СЕ ИСТРЛЖИВЛТИ СИРОВИНСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОКОЛИНЕ И МОДЕРНИЗОВАТИ ЕКСПЛОАТАЦИЈА КРЕЧЊАКЛ к TO HE ЗНАЧИТИ ШИРУ СИРОВИНСКУ БЛЗУ II ЗНАЧЛЈНО УВЕПАЊЕ ДОХОТКЛ ■ ПЛАНИРА СЕ ДУГОРОЧНО ПОВЕЗНВАЉЕ СЛ ПОТРОП1АЧИМЛ, ДОБАВЉАЧИМЛ РЕПРОМЛТЕРШАЛА, ТРЛНСПОРТНПМ ОРГЛНИЗЛЦИЈАМЛ Под наслово.м „Сорпграч из погонскс радпониле" у мају прошле годинс смо писали о подвигу двојице раднпка ООУР-а II. На почетку овс године, када јс актуслно доношење програма сгабилизаипјс II ..стсзање кашиа" па свнм пиyoamraaiBa куглм у ре.монту млнна це.мента 3. Познато је да јс квалитст ме- .•иаве у дкрсктној везн с прави лно сортираним куглама, а зл иослрдН’Чх ссдам годлна, због начнна иа којп сс то код нас ради, тела за мељаву оба млп Y прошлом броју лпста nut-anil смо о мерама стабилнзапнје која hc.ce спроводнтн у свој годинп, н којс се одиосе па сасвп.м конкрстнс уштеас. Међутнм, Програм мсра стаби лизанијс садржн и део који предвиВа дугорочна решења па плану побољшаља услова нрпвреБпваља. V области организације пословања, првенствсни задацп односс се па лзраду пројеката v сарадњи с „Оргаиомати ком”, којпх н.ма трн. Првн, про јекат превентивног планског одржавања лронзводних постројења, већ јс у фази нзраде. Другн, од кога сс очекује утнцаЈ на побољшање oprainiзације рада, трсба да усавршн пословпо информнсањс. Пројс кат о стимулативној расподелп сс такоће израћује. Y склопу организацноних мера предвнђа се и нзрада про јекта за отпре.мањс н гранспо рт робс у условима пуштања v pan. новс фабнке, додатног капацитста 800 хиљада тона цсменга годишњс. Сировннска база — важно поље истражшвања Реалпзацнју другс фазс ела бората о сепарацнји н транипорту кречњака треба очеки вати среднно.м годипс. To lie о.могућнтн бољс снабдеван>е ' фабрике и всћу отпрему кречњака на тржиште. Y всзн с осиовнпм спровпнама важно је н реализоватп програм нстраживаша квалптс та н колнчиис песка на лежнцггима у околннп Бошњана н Лебиие. Евентуалним улагањс.м v експлоатацпјг директно he сс сллзити трошкови производ1ве. Нстражпваљс бп трсбало ус мерити и на нзналажење новнх врста везива, слпчних но вималу, чија производња ие захтева вслнка улагања. а о.мо гућује пласман са високнм рс нтабилитетом. Y области ипвестицпја, у средњорочно.м плапу развоја за период 1981.—1985. најваж* пије место заузпма лзградња још једне фабрике цемента, а већ у овој годлнп планнра се реалнзација програма за из градљу погона бетонскнх це вн, елемената и плочица. Kobe сс предвићају одређени утлцаји: преко ирсдстарннка v тели.ма републнкс и федерацнје потребно је ангажовањс па усвајању мсра у области екопомске политнкс друштва, чијом реализацијом he се ути пати на стабилност прнврсћи ван>а у нашој грани п организа инјн. Најважпијп задатак би ипо да сс полнтиком лродајнл.х це на цс.мснта индустрија доведе v ред рснтабплних радних ортанизацнја. способџнх за пзгра дњу иових пронзводшЈХ капапитета — чнме бн сс створилн услови за нормално снабдеваље тржишта. С обзмром на велнку потрошњу горпва н снергнјс, потрс бно је поново сс залагати за ауто.матску промсну цене це мснта у случају пораста цсна горива н снергпје. Такође, да се цсментна индустрнја ослободи плаћања пореза па промет мазута а да се основни по рез на промст' цемента снизп са 20 на 12,5 одсто (и v републпкама, покрајинама и onштинама) чпме би цена цеме нта па тржишту остала нспро* мењена, а произвођачка порасла. Прнмена свнх мера навс-' дених у Програму снгурно he датп резултате, потр^бпо јс само залататн се за гбивово cnpoBobeibc. (Из Програма мера стабилмза илјс) V ДЕПОЗИТНОЈ ХАЛИ [. ВЕАНКЕ ЗМЖ кМИЖВА । Због вео.ма дугог ремонта млипа цс.мемта 3 v депо I знтној хали су направлденс изузетно велике залнхс кјјиикера. rich 3 од 1. марта улазн v рсмомт. па he ове залнхе о.могућнти нор.малан рад млинова. .Лппннца” у саставу „Honor Поповца” 0 дггорочно.м повезивању са потрошачи.ма цемента на под ручју Београда, као игго Јв познато, потписан је споразум. Да би сс афирмисале одредбе пз закључснпх споразума о за једничком улагању, заједнич кој pacno;ftf.m дохотка н сношељу ризика нз пословања двехнљадетонскс фабрике, по трсбно је обезбедити клдров- . ске, органнзациопс и ДР\’ГС услове. О дугорочно.м повезивању са рудником гипса „Липница Beh сс говорило. Сада се гово рн о предлогу пројекта за попезлвање као о непосредном задатку. а планира се и дугорочно повезЛвање с осталим добавллчнма репро.матсриЈала. Поред добављача и потрошача, потреба за дугорочним повезнва»»с.м постојн н у одно си.ма са превозниннма. поссоно са железнино.м. 0 то.ме he се такође сачлнипг проЈСкат. Y псзн с глобалним положа јс.м у еконо.мском систему, такоИс сачинити пројекат. Y везп с глобалним положа је.м у економском систему, та1.Дданаа 1 Уместо пз увоза — .машнна из погонске радноницс вои.ма, враћамо сс том подвчгу. Повод вншс је то што је сортирач кутли из погонскерадионпце испробан приликом иа лппије три сортираиа су са мо једном. Максималан број људи, којп за врсме ремонта можс да се укључи, трсба да ради 10 до15 дана посао који још и mrjexBa лнтетан, јср се кугле одвајају само на двс или три фракније ироценом /,од ока". Оритнална пуњсња и.мају 6—7 фракцнја кугли. Када се <у фабршхи полшслН’ ло на к\-повнну увозног сортирача. нспоставило се да кошта око 750 хиљада динара и Ка сс тешко набавл»а. Тада јс Милан ЉубисављеDiih решно да наиравн манпшу ?а сортнра»>е, корпстећи ггоос- , пект. Придружно мг се Псра Токаповнћ, а за времс упорног шссто.мсссчиог рада ио.магали су пм Мнлап Мачковић н Банс ПајпН. Радове јс надглсдаоЉубшпа Лукић. Капатгтсто.м од 10 тона на сат, ова машнна можс за три смсне. апгажујућп пет радннка. ла пресортира свс куглс млппа псмспта 3, a ibiix и.ма26О топд. Отпадна тела пз МЈТНна ксмснта у потпуности he 6imi пскорпшћена за млин сировпне 3. Систем транспортера, који ћс битн саставни део сортнрача, омогућпћс сортира^вс куглн сваке године. СкраНсљс врсмена потребног за убаниваљс кугли, бољи квадитст мел>аве, већа нскоршпћспосг отпадних кугли нз млила цсмснта за млин сировнне — го јс допрннос чстворнис pa iнпка општој борбн за стабилпзапију. Н. ПОХВЛЛЕ ГРАБЕВИНСКОЈ ГРУПИ Р®КОЦД Hi CfHiPW А1П0Р1И S ПРОПАЛО ЛОЖИШТЕ ОСПОСОБЉЕНО ЗА ШЕСТ СМЕНА, YMECTO ЗА ОСАМ Прошлог чствртка дошло је до застоја у погону. јер је про пало ложиште сушаре лапорца. ПсН је п тада већ стајала, па јс застој продужен: сирови нско брашло је прсбаппвано са лиш1јс трп, али v колнчннама НСДОВОЛ.НЛМ за обс ман>с rchn, тако да јс радила .са.мо пећ 2. Всћ у петак су иоедузете мере, за санацију дожппгга, за коју јс лламнраио осам с.мсна рада., I свим I | ДРУГАРИЦАМА | Изузстнкм наиорима. rpabe вппска група јс успела да ло жпште сушаре оспособп за | ЧЕСТИТАМО 1 Краћи ре.монт млина ие.мснта 2 почео је 20. фсбруара. касније пего што јс планнрано, јер су припрс.ме за покретаже млтга цемепта 3 послс ремоп само шсст смепа, тако да је noh у иедељу псћ кренула. Иначе, млнловн цемента 1 и 2 у застоју су због зајсдннчкиг дела рсмопта. tosi pie 2 у pew та бнле дуткс. Ре.монт млпиа ис.менга 2 траjahc 9 дана, а следн п другн дсо. пошто јс плзиирапо да се овај ремонт обави у два дела. МОНТИРА СЕ ЈИЗАГ KOBE ФАБРИКЕ ® „Шмит” npBir пут у Европп прнмењује елсктронско управљање у цементној нн дустрији — оаш у нашој фабрици Y згради централне команде у току јс монтажа изузетно сложеног п осетљивог система, који' упућеиц иазивају централним нервшш снстемом будућег вслпког оргапизма. Рсч је о централинм мнкро-процесори.ма, комтггујерима за хчфављањс свим процесбма v фабрицн. Нма нх лет, н neh на првн, нестручии поглед остављпју утксак тсхничког савршенства. Оваквн комлјутери пису једннствешс само v домаћој цемеитиој индустриЈн — „Шмнт” први iryr v Европн примељује овај модернп систем управл>аша. Такозвана бесконтактна техпологнја представлл елек троиско управљан>с електромашинсккм погопо.м, за раз- ;п!ку од класн*шог, релејног систе.ма. Новн vpebajii за управљаи>е и порсд сложености заузимају десстак пула мање простора, далеко бржс пролазе и региструју квар н нмају још многе предноспг над ошш коЈи су до сада примењнвани. КоАшјутерски цсптар за учтрављаље монтирају рад- »шци „Мннелмонтажс" под надзором наших стручљшш.

ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЗАШТИТИ HA Р АДУ И ПОВРЕДАМА ОБРАЗОВАЊЕ 30 ГОДИНА САМОУПРАВЉАЊА HOW ШОШ ИЧИ One годинс славнмо једап веома значајан јубнлеј: 33 годнна од доношсња Основног закона о управљању државшш, приврсдинм прсдузећнма од сгранс радних колектива. Стушимм на снагу овог Закона. озакснвена је пракса која јс’ својс те.мсљс нашала у теоријским разматрањнма, Марксовој впзпјп, „нспосрсдннх пронзвођача”. ИзградЈва социјалистичког са.моуправљања и остварсњс пароле радничког покрета н фабрнке радницнма озакоп>с11а јс 26. јуна 1950. године. Тада јс друг Ћгго, говорсћп прсд Народно.м скупштипом визионарски нагласио: „Можда неко мислп да ћс тај Закон бнтн прсураљсн. да раднпцн нсћс моћи да савладају комплпковану тсхнику управљаЈва фабрнкама п другпм прсдузећима. Ко тако мпсли, тај сс вара, а тако глсдан>с на то питањс значило бн н.матн неповерсњс у нашс трудбенике, значило би нс видети каквс ћс огромнс стваралачке снагс баш то управљаљс развпти код наших трудбсника, јер he тај Закон нашпм радним људнма још шпие отворитн псрспсктнву њнховс будућности, будућности чнтаве паше заједнице”. Од тада па до данас самоуправљањс је постало начин нашег свакодневног жнвота, постало јс суштинска одлука целокипног политичког система које се годпна.ма проппгрнвало добпјајући новс днмензијс да јс срећа чо века постала основпи циљ друштва равноправннх народа и народности. Пут досадашњег развоја био јс пун прспрска, алн је свака од 30 година представљала један корак ближе цнљу и остварењу човечијих жеља и тежњп. Од следећег броја почећемо да објављујемо храћи приказ историјског развоја самоуправљања у нашој фабрици, од првог радничког савета до радничких савста ООУР-а, и раднпчког савета раднс организације са комнснјама н потпуно новим мстодом рада. ВИШЕ ПАЖЊЕ МАЊЕ ПОВРЕДЕ ■ Најчешћс поврс15ивал.с радннка на њихопим радним местп* ма догађа сс због нспридрживња заштитнпх мера п нскориш* ћсња заштнтннх средстава ■ Ово Јс закључак коЈи.је дат у свкм извештајнма заштитс на раду у протеклоЈ години Y 1979. гооини v Радној ор- бпло у OOYP „Производња це ганизацијн бпло је 65 повреда мента” (21) у OOYP „Произво на раду. Највпшс поврсда јс дне услуге” бнло је 20 повреда Из Центра за образовањс НОВЕ СТИПЕНДИЈЕ ■ ВИСИНА СТИПЕНДИЈЕ СЕ КРЕБЕ ОД 1300 ДО 2.400 ДИНА , РА ■ ПОСЕБНО СРЕДСТВЛ ЗЛ НАБАВКУ УЧИЛА II НАГКУРС ИЗ ИЗВЕШТАЈА ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ „Заборављене" обавезе РАДЛ КАО СТИМУДАЦШУ На основу настадих потреба и Правилнвка о образовању и усавршавању кадрова, Сектор за кадровскс и са.моуправнс по словс дао је прсдлог нових нзноса сшпспдија. Досадаш1вс стппсндијс су лзноснле за прву и другу годину 1.000 дпнара за трећу 1.200 дннара за четврту годнну 1.000 ди лара и за псту годину 1.600 динара. За набавку учнла сви студепти су добијали по 300 динара. Впснна исплате стипендије нпје мењана две годпне и мада су за то постојале објектпвне потребе. Висина стипендија која ћс се месечно исплаћлвати за прву п другу годнну износи 1.500 дина ра за трећу годгшу спдпја 1.800 динара, за четврту годппу студнја 2.100 линара и за псту годину студпја 2.400 дгшара. Новчана средсгва за набавку гчила исплаћнваћс се јсдном го дншње на почетку сваксшколскс годинс у нзносу од 50 посто од Bircimc јсдно.мессчнс стипсндије. За прву и другу годлпу средства за учила износићс 750 динара, за треКу годлнусту дпја 900_ динара, за чстврту п> дину 1.050 динара и за пстугодппу студија 1.200 динара. Y ниљу спшулпсаља студената — спшскдиста ради постпзања бољвх рсзултата установљене су наградс, које ћс сс исплаћиватн на крају сваке завршнс године студнја а на бази проссчно постипгуте онене. За псх:тигнуте просечнс оценс од 9 до 10 награда износи 2.500 динара, за оцену од 8 до 9 2.000 динара и за ‘просечну оцену од 7 до 8 награда износи 1.500 дннара. Овс награде ће сс исплаћиватп када студентн доставе потврде од факултета о просечно постнгнутој оцени за протсклу годину. Исплата ових стппепдкја ћс се вршити веИ слсдећег мессца од даиа доношсња одлукс. Љ. ВИШЕ ПРИЈАВА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ Број поднетих пријава због поврсдс радних обавсза у 1979. години јс v велнком порасту у односу на '1978. годину. Наимс, v 1978. години бпло јс поднсто свега 59 пријава, а у 1979. годинн двоструко вишс — 126 пријава. Прсма овим подаци.ма вндимо да јс радна днсциплина впдно попустила. Пријавс су најчсшћс подешсне због закашњавања на посао. напушта 1ва радних места, исоправданог изостајаља са посла, несавссног дбављан>а радних задатака, одбијаља наређеља непосредног руководпоца, уношења и конзумиран>а алкохола у tokv рада, спаваља на nocay И др. Према подацпма Рефсреша за дисцпшппЈСку одговориосг поднсто је 126 пријава и од тота јс покрснуто 13 поступка а против 16 радника је обустављен поступак јер није утврђена повреда раднпх дужности. Нзречено јс: јсданаест опомсна, ссдам јавних опомсна, педссст н ссдам новчаних казнп од 3 — 10 одсто умањење лпчног дохотка, један приврсмсни премештај на рад но место са нкжим личним прп мањем, ссдам условних прскида радног односа и један прскпд радног односа. Осталс пријавс остале су нерешене. Највећи бро.ј поднетих пријава био је из OOYP ,.Површинскн откопн” 28 процената v односу иа број запосленмх, следс О0УР „Пронзводн>а исмснта” са 13 одсто, OOYP ,Лро пзводнс услугс" са 10 одсто, OOYP „Промет” са 8 одсто н Радна заједпица са 7 одсто пријава према броју запослсН1!Х. Трбеало би да v овој годшш будс мање пријава и ман»е пов реда радних обавеза (ако их нс можс.мо сасвим искључипО. ИмајуНн v впду број лрпјава расправс пред дисциплнпском комиснјом бн трсбало од ржавати нај.мањс једном мссечно како бн се писгигао жсљеип сфекат у односу на по бољшаљс раднс дисциплинс. ПОРТРЕТ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА ГРАНУААТОРУ zKiiBojinr РадосавлАЈВић Живојнн Радосављевнћ родло се у Поповцу пре 59 годпна. Радннк фабрнке цементало стао јс још 1941. годимс и до 1955. годинс ралио јс са прекидвма. Од 1955. до данас Жквојпн јс нспрскпдно радио у старој фабрнци. као руковалац гранулатора. Средппо.м прошлс годлне, негдс јула мссеца, гаuieibe.M погона два Живојнн прелази v нову фабрику гдесс до сада прппремао за мазача млнна цемента. Овпх дана ће и званично добитн то радно мсcio на комс ћс всроватно оста71! до одласка у пеизију. • За овог доброг радннка сви имају са.мо речн похвале. Вредно paw. пс одсуствује са посла. Док је био млађп био јс и у многпм органпма управљаiba. Учествовао је v свим радним акикјама у фабрпци. Сада јс Живојин всћ оболео тако да сс нада да he ускороу пснзију, на жалост пнвалидску. Рад у сменама, за све овс годннс. оставно је трагове и на љсгово здравље. Ипак, Живојин јс свој дуг одужио својпм добрим и врсд1ШМ радо.м. JL. Y ФЕБРУАРУ ДОШЛИ: Зораи Mtnoiucaiih, ПК? кочнмчзр — пратнлац воза дошао јс 4. фсбру pvapa у OOYP ..Позршинскп огкоШ1”. Зоржн Ржхнћ, кп&тнфиковоик по> моћних багерисЈе, аошао је 5. фсб руара v OOYP „Површинскп or копн". Марко Стајлћ. квхглфиховаЈги i:o MohiuiK багернстс дошоо Јс 6. фгЗs>pa у OOYP .Лоарпшнсхи огкопи" Душпца I'aiiropiijcsMb, НСС дакпг лог П класс лошла је 7. фебруара на одрсђсно врсме у РадЈсу зајвднпиу. . Љи-vuta Мнлошсвмћ ССС, адмпнмстрдтквки раДЈппс дошла је 11. феб руара у OOYP „Површински отколп". С.гзлкиа Марннковнћ НКР. часта« 41<и4лоо1лз јс 11. фебрузра у OOY? т/дал клинкера". Владшгка Мачховнћ ССС, кп пос г.осима чистачлцс дошлд је 11. фсб руара у Радку ззједтшг. Љубпша Вслжовпћ кмлнфикомии помоћник брамрз, припрзвипк цошао је 11. фебруара у ООХР „Произвоаие услуте". Марко Ракмћ хвалификозани помоћнпх бр*к»р зоамо је 12- руара за пртфавника у OOYP „Про ICOOAMC услуге”. .Мнрослав Тсодосијевнђ ПКР по моћки рхшпк у . мапшмсхом погону дошао јс 14. фебруара у OOYP ..Пролзсоднс услуте’*. Смнлзна РздоаалоЕпћ НКР №* ла је 15. фсСруарз у Рздну ззје^хи иу зз oGaivuibc лослозз чпстач>гце. ОТИШЛИ: Сзавпвз &1ар.1зловоћ НСС 23KHt- .“огрзф I клаое сг.зрихико је S. фебрузр-* кдлусгжла Ралку оргааизасију. 1 ВЕЖБЕ Y ОБЛАСТИ ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ ПРВА ГРУПА ЗАВРШИАА ОБУКУ Ypebyje: ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Прва група радшгка на oOcaoebcibv — ндгх осамнаестор»ша — заврпшла Је теорнјскп ц практпчнп део обукс пз протнвпожарнс заштпте. Да би обсзбеђење текло нормално, друта група је похађала курс тек жада Јс прва завршила. па раду, у OOYP „Промст" 17 поврсда. у OOYP „Поврппшскн откотпС* 5 поврсда и у Радлој заједшти двс повреде. Процснтуалпо највсћп број повреда према броју радника п.мао је OOYP ..Површннскн откошј” 0,5 посто, док OOYP Процентуално највсћи број посто, OOYP „Производња цс мента" 0,08 посто итд. Све повредс којс су се деслле резултат су лепажњс, нс nonrroBaibe rrpoimca нз облас ти заштнте на рад\? и непри* мешшања личннх заштитних средстава за рад. ж Кад би сви овако: шлем, маска рукавпце Да би се број повреда на раду смањво потребна је всћа коитрола раднпка од странс пепосрсдних руководплапа, v вези употребе лпчклх зашпп пнх средстава, а протпв оних рад^шка који јгх не користе предузиматп одређснс мере пропнсане наши.м норматпвпн.м акти.ма. Обучавањем, васпнтавањем радника и проверавањс.м знаша радннка из областн заштптс на раду створиће се бољи ус ловн за рад н uaibe ncnourroсање npornicaimx мсра, а стнм it мање повредс и мањих губи така како радних дана тако н новчаних срсдстава. РАСПИСАНИ ИЗБОРИ ЗА ОРГАНЕ УПРАВЉАЊА Радкички савети су овпх дана донелн одлуке о расписивању нзбора за дслегатс. Y радничке савстс основиих органнзација, у радпички савст радне органпзацпјс, за чла повс заједничкс дпсциплинске комисије, за члновс компскја самоуправнс раднкчкс контролс и за пзбор делегата OOYP у Одбор самоуправнс ^адннчке контролс раднс орга1П!зацнјс. Избори he се обавитп 31. марта 1980. годкие. НЊИЖЕВНЕ ПРИЛОГЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ ХОНОРИШЕМО Урсдппк: НЕВЕНКА ФЛАЈС ЗА 05УКУ МА1НВ0Н НА ИАНЕВРИ • Цснтар за образова1ве нашс радне оргаиизациЈс у сарад. и>н са Желсзтгичко-транспортном оргапизацпЈом организовао јс курс за обуку машкновођа на маневри. Курс јс са радом почсо 14. фсбргара. Предавања сс одржавају свакод дана, чак п суоото.м и недсљом п rpajahc око ipjf месеца. Прелавачи на ово.м курсу cv нз Саобраћајне сскције — Лапово. ОваЈ kvtc је оргапизован да 5н се обезбелплп кадрови потребни v OOYP „Промет”. Курс поађају шесторппа радкика Hamer уколектпва. Заврцпги исптгг полазшши ће полагати ттред комисијом железничкотранспортне органи« зације Бсоград. Средства за организоваљс овог курса су обссбеђена у нзносу од 50.000 дтгнара. Ледена camolia -Нечрестано улазећи и излазећи из свега кријем сс. у своје дубине попуцалог стакла зале/>еног језсра и carba.M лсдени сан. У чијој колевци, леденом кориту ceojtix снова /btuucM снежну лутку и певам усијану уашванку. Док се варницс усијаног гвожћа мојих рсчи npoTiuby кроз стабљику виснбабс, буди сс пролеће из сна. И види.и да мигдс нијс добро кад си са.ч. Hu у etty кад сањаш да је свс ледено. Срцс твојс тада . постанс nchtina која сс тстко загрева. Зажелши да цвећем попунши свс шуплинс. /1 врата изаткат у паукову мрсжу сгнчевих ntmi. Л да стојиш na noeptiitiHU света. Славпца Благојсвп11 Маана^ 8

ОБРГНЛ СРЕДСТВА - ЊИХОВ ЗНАЧЛЈ II ФУНКЦИЈА Y ПОСЛОВЛЊУ РАД ИЕ ОРГЛИИЗЛЦИЈЕ

HUilHWS ПМ1 м к а и ДДИИИ АЧИМИ К н и м OWVWH

27. ФЕБРУАР 1980 ■ 151 КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ХРАНЕ ДЕЦУ ПРЕКО ХИЉАДУ ОБРОКА ДНЕВНО • О.иа Марковић и Лепосст годима у Бачкој кухињи почеле, обатле he и у пенжепе, којима су празни Tati чар у овом послу Олга Марковић Лепосава АЈшмовкћ Док се крчкала сарма, цврчало nu.iehe печење и мирисао сутлијаш, искористили смо прилику da попричамо са dec.ua искусним куварица.иа ЈУР-а за исхрану, оОмор и рскреацију Центра за Сечију заттиту, или noпуларни/е 15ачке кухиње, којс веп Ове бецепијс code бриiy оа јело оуОс укусно, оа не загори, da стпгне на времс do малиилапа у Обданишту, за основцс илп na:z среоњошколце који се ту храпе. ОЛГА МАРКОВИН је прави еетеран у овом послу. Od 1961. године је на оео.и padHOM A'.CCTy, испуњспом odioeopnotahy it радошћу dot: се гледају cure дечије очи, које су oede много пута осетпле и oehy топлину и љубае него од најробенијих. — Сеаки посао ti.ua и лспих и тужних тренутака. Динас нам је добро. Углаено.и је eehuna padoea ауто.иатизоеапа, али почетак није био лак. Кувало се па дрвпма и угљу, ручно сскао хлеб и noephe, но, мени никада нlife било тешко. Belt duadcсет година сам у колектиеу са пуно разумевања, са duehum мећуљудским обносима. Оеде, можда то и природа посла налаже, влада права породична атмосфера, ticтакла јс Олга Марковић. Колегиница ЛЕПОСАВА АНИМОВИН јој сс nptidpyжила само три годиис каcntije. Od cada њих dee сеаког јутра pane и журе da се прихвате шпорета и варјаче. . — Ни jedno.u нисам по.иислила da ocraetut обо радно мссто, мада није лако припремити дневно толико оброка, и то за децу (доручак, ужина, ручак, поподневна ужина, еечера). Спремамо све врсте јела, месимо теста, сашириЗиЧни ylao ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Најбољс срсдство ових дана за хигијсну јс аутомобнл: док трсппеш оепови ти чистн. Неки моторн крсћу сс па млазни погои, другп >ia тсчна горива, а проссчан Параћииац идс на а.ткохол. нлн бар такав се утнсак стичс увсчс кад нз прспункх кафана кремс кућл. Ево.-пцпја матсрљсг јсзика у Пароћпну је отиш.>а долеко. Конкрстан поЈам стина, у прошлој годшш, вволуирао Јс у мпсаону нмсиицу. Иначс, rpa.uaтику смо скоро заиоравпли. У.место по падежима, сви би да се лепа жепа мен.а у множпшг. Пркблнжава се Осмн март — Дап жеиа. Сад he мужсвп да сс растрчс ио покловс. II трчсћи за жсиама развнЈа сс масовка фнзичка култура. На први иоглсд чинн сс то јс пајЈефтинији облик рекрсацнЈе, али о томс келнсри околинх кафалд најбољс знају. У вре.мс шгед)БС нс трсба се штедстн у љубави, јср само љубавно раапиљс доиосм стабилизаднју бракова. А љупаз на рубу јв — рубав. Узгрсд, живот има два полуврс.мсна. Y првом <х падиграваш са роднтслдша, а у друго.м са жсном. Па чссто се умссто ^црвеног картопа показку врата. (наставнћс сс) Млрослав Димитријевић сава гХћимовић ech deadsкувају за најмлаВе • Ту су зију — поручују ове dee њири гарант за успео ручак припремамо воће, deccpre, a cue to ca посебном палс њом, јер деци треба угодити, eodehu рачуна и о зачипу и квалитету. Kad треба paduMo и у dee с.иене, ангалсујемо сс izada су у питању и taupe акције v ipady. Padu се 'no neizad u'do касно y itoh, али зато od руково оиоца u cettx KOAeia u.ua.uc. nytio разу.чсеања, истакла je dpytapuija AhuMoeuh. Ha nuraibe, da ли u.\t куеан>е docadu, da ли ti код ceojux кућа doAO3e do изражаја ibtixoee кулинарске снособпости, Олга пам је у иити рекла da јс супруг — пензионер — jeduno замењује у читању иоеина, али da iiAta велико разумееање за њен nocao, doic су обе и код ceojux поробица главпе doмаћице. У сеом послу не смеју da затаје. Време јс испланира no, a da је тако уверили смо сс, јер je, dote смо разговарали, чекао комби da odeeзе ручак у Оббаниште „Бамби”. Od anpiuia do септембра on he cGaKodnceno развозити тонла јела и у наставпо-рекреациони центар на Грзи. II noped толико обавеза, како су нам рекле наше саговорнице, ту су почеле odaтле he и у пснзију. Д у томе da ne tuTede nil време ни rpyd закључили смо из прича њихове младе колегинице Смиљане Лазић, Padera ЉуotiHuha и Пере Стојановића који свакодневно са својим ко.чбијем жури da покаже оно Hito oee dee жене, уз noAioh dee млаВе колегинице спреме, da им пренесе оцену, која често 6yde чиста nertuia, баш као гито су и чистп raibtipu после сваког ooeda. €. Јовановлћ ИЗ РАДА ЗАВИЧАЈНОГ MY3EJA РкЗНМЦА ИУАТУРНОГ БААГА ф Завичајни Музеј у прошлој години обишло око 4.000 посетилаЦа ® Y текућој години неколико изложби п стални рад па испитивању и откривању арх еолошког п етнолошког материјала ® Већа сарадња са средњошколском омладином Отварањсм археолошког и етнолошког оделхлБа, 27. апри ла прошлс године, комплетирам је Завнчајни музсј, чпмс јс наш град добио још једну културну инспггуцију v којој су нзложени н отргнути од зу ба вре.мена н заборава, годлна.ма сакупљани матсријалнн остацц култ\'ро разнпх народа н пернода. 100 ГОДИНА ЗАНАТСТВА Поводом припрсмаља нз ложбе „100 год!ша занат ства” Музеј v flapahiniy MO.nr сзс власиике алатки, докумелата, мајсторских писалт и осталог .матернјала који се од носп на занатство у Параћпн.у да сс јаве МузсЈУВласпнцп прсдметс нли документа могу поклонн* тп, позаЈАП!ти за излож* бу нли лродати Музеју. адреса: Максима Горког бр. 17 телсфон 52-036 ЗЛВИЧЛЈНИ MV3EJ ПЛРАКИН Bcli у својој првој годинп живота ова установа је постигла запажене резултатс и одмах на старту оправдала своје постојање. Наи.ме, око 4.000 посетнлаца је обишло п упознало сс са овнм културнпм благо.м, а напомсннмо да је Музеј био н домаћин и органи затор, v заједницп са СИЗ-о.\г културе и Бнблиотеком „Др Впћентије Ракић’\ тематскпх нзложби .Дратске везе српског н словеначког народа" и „Живот и дело ВиНентија Ракпћа, Д0 година постојања Библиотеке у Параћину и издавачка дслатност између два рата.” Оспм ове делатности, Музсј је обавл>ао и своју осповвиу дужност на заштнтн споме ника. Како с.мо сазнали од руководиоца Музсја. Марина Бр.мболмћа, извоВена су сондажна испитнвања у Рашевншј, Забрези и кањону реке Цр ницс. Завршенп су и археоло шко-конзерваторскн радови на Намасијн. тако да he објекат ЗАШТИТА СПОМЕНИКА KYHTYPE НЕИЗВЕСНА СШИШ ОШ 9 Приоритетни радови на заштити средњовековног града Петруса у Поповцу и очувању градске архитектуре Стална брига посленпка у култури, између осталог, је да сс што вишс сачува од онога што је остало од name прошлости, отргне од пропадања u за борава. Да је то тако свсдочн и састанак представника Заво да за заштнту спомснпка културс из Крагујсвца н представ ннка културс нашс општинс на ко.мс су вођепп разговори о приоритстннм пословима п задацима на заштитн спо.мепнка v овој годилп и средњорочном плану. f И ово.м ирилнком, како што је н раннје пспшано, наглашено је да је средњовековнн град Петрус у Поповцу веома озбиљно угрожсн са развојем фабрике п да је превасходпо да сс у овој години урадц ела борат и отпочне са радовима на његовој заштити, зашта ће, као п за рад на градској архнтектури, средства обезбедиовога лета моћп да прими и првс посетиоие. Истраживања, заштита, изложбе и даље богаћење музеја Овогодишљи план рала наговештава такође богату н пло дотворну годину. Направљен је детаљнп план испитивања у целој општини п богаћеља ка ко архсолошког тако и етнолошкг одељења. — Ми смо у овој години annoјнли део финансијских срсд става за пзвођеЈве истраживачкпх радова. Како се ова уста нова укључујс у општу акцнју стабилизацнје. прпликом овпх испптивања била би нам драгоцена по.моћ свих заљубљеника у ову област. Управо сс при пре.мамо ла упутн.мо пнс.мо п прсдложимо шнру сарадњу нсторијско.м актнву Сред»»ошколског центра од којих. нарочпто ол чланова исТорнјске секцнјс, бпсмо и.мали вслпку помоћ приликом сондажшЈХ ис птггивања. Досалашња саралња са средљошколском омладином тпујо, бнла задовољавајућа, чиме је уматвсн п псдагошки зпа чај овс установс. Сарадња са Јћи.ма као и са свим граВанима је неопходна за наш рад, УСПЕЛО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ИАГРА БЕНИХ AYTOPA НОВИ ТААЕИТИ ® Уручснс награде најбољим ствара оцима @ Велико интересовањс младих за литерарно стваралаштво © Параћинска млада поезија скреће пажњу на себе © Потреба за зборником све оправданија Књижсвно вече награђспнх аутора на конкурсу за поезн ју и прозу, расппсап нсдавно у част 110 година параћинскс Бнблиотеке, окупило је у четвртак 14. фебруара v сали Музичке школе око стотину љубнтеља, поштоваоца н поклоин ка лепе писане речи. Књпжевнн конкурс допео је два пријатна изненађења, масовност и нова литсрарна нме на. За најбоље радовс жлрп у тн Републичка зајсдннца културе. Што сс тнче очувања старе архитектуре, речено је ла је нужна израда пројекта за реконструкцију кућс v улипи М. Горког (у близпни Музеја), ље по ставл»ан>е под заштиту као II кућс испред н>е, зграде Музеја п водешше, садашње Галерпје унмкатног стакла. Овом прпликом је закључено да у овој годнни треба нзвршп тп детаљна нспнтивања v ка њону Цршпхе п сагледати пра бо стање, а такође мзвршнтн иопис свих споменпка културе са предлогом љпхове даље заш ттгге. Како је прплпком ових радова неопходна помоћ Завода за заштлту спомеппка рече но је да сарадња нз.међу Завода и инстнтуција културе name општнне будс још више прошнрена и учвршћена, него нгго је то до сада бнло. истакао је архсолог Брмболнћ. Изложбена делатност, како је плалирало, бнће у овој годинн активна. Уколико то фн нанснјске могућности дозволе. нашим грађанима he од стране Музеја већ у априлу бити пре зснтирапа пзложба Друштва ликовних дсла „Лада”, па којој би билн пзложснн радовн врхунских и.мсна југословенске ликовнс у.метностн, у октобру ,Десет година октобарскнх су срста позоришних аматера”, a у дсцсмбру нзложба пртежа и мале пластике УЛУС-а. Изложбс, „Сто година занатства у Параћину" и „Трпдесет годпна самоуправљаља у нашој општн in<”, уколпко сс остварс, бнће поссбно освежсње за нашу срс дину. Пре.ма богатом плану, треба очскЈшати п добрс резултате. Међутим, рад би бно још пло дотворнијн уколнко бн саралња свнју нас са овом кућом била всћа. Сигурно да по прашњавнм таваинма лежи још много заробљених, значајних предмета, којн би тск своју праву вредност лобили у сталној музејској поставцн. С. Јоваповнћ ' саставу Жпворада БорВсвића. књижевника пз Светозарева, Миливоја Нешића, управника Библиотеке н Миросла ва Длмптријсвипа, новпнара, одабрали су цпклусе песама Србијанкс БорВевнћ тт Петра Кухтичска, друга награда, п Јелице БорВевић п Раднше Ра дисављсвића, трећа награла. Пр ву ti једину награлг у области прозног стваралаипва добно јс Зоран Ивановић. Наградс је гручио упоавпвк Библиотеке Мнливоје Heniiih. У програму су учествовалн и ученнцн Шко лс за основио млдичко обпазо ваљс „Миленко Живковић”. После дуже лаузе у органи зованом раду Ктвижевног клуба, поетско вечс деловало је гао освежењс п подстрек. Прс свсга пнтересовање млалих за литерарни жнвот ове срелине је био „знад очекивања, што говорн о непресушностн поезпје. новн песннии н талептп који куцају на врата афирмаинје намећу потребу још пнтен зпвннјег рада Књнжевног клуба, за оваквпм н другпм вндовпма сусрета н прнрсдбн. Поетскн и.мпулсн модерннх токова осећају се ц у радовпма на rpabeinix, што говорн да је.к параћинска, млада поезија у‘ дослуху са времепом. ПоследiLijx годнна младп песницп из ове средине постнжу запажене успехе на многим сусретп.ма .младих К11»ижевника, љнховс. ра лове можсмо чнтатн н на стра ннцама угледнијих књижевннх гласнла, тако да ће бити права штета не направитн једну кн>игу, један пресек тог стваралаштва у зборнику параћинских песника, о ко.ме се с времена 'иа време всћ пиз година говори, а шпита не предузп.ма. На поетском хоризонту јављају се нови талентн, чијн радови све внше скрећу пуну пажљу на себе. М. Днмнтрнјевић ШАМПИОНАТ ЗНАЊА „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА — МИР” МАСОВНОСГ У АКЦИЈИ Акција Шампионат знаља „Тито — Револуцнја — Мир” успешно се органмзује већ че тпри године у нашој општи нн. II ове године акцпја је свесрдно прихваНена у свим школама, а као пгго је познато тс.ма ове годнне јс 30 годшга социјалнстичког само управљаља у Југославијп". Припреме се одвијају по пла ну, а остварен јс основни цпљ масовност у акцијн. Y току ове школске 1979/80. годпне на icpirropifjif иаше оппгтине учс шће Је узело око 2.100 ученика осиовних школа, 120 ученика средњсг усмереног образова ita и око’50 младих радника нз чстири највсће радне ор ганпзације. Како нам јс рекао председ ник Координационог одбора Шампионат знанл ДРАГОСЛАВ МАРЈАНОВИИ, припрсме се одвпјају по плану, a КоордЈшациош! одбор па последн»ој седшпш је усвојио календар таклтичеља. Договоро но јс да се школска такмпчеiba одржавају од 10 до 15. ма рта, а општннско 29. марта. Општинско так.\гпчен»с одржа he сс у основној школп ,ЈБранко Крс.мановнћ” у Доњој Мутншцг. Свака школа в OOVP прсдставиће се на так мичењу ca по једном скипом од трн члана. ДАН ШКОЛЕ „Р. ДОМАНОВИН” изнш У РАДУ Основна школа „РадојеДо мановпћ" 23. фебруара свечано је прославила свој Дан, обележавајући још једну успешну годншњицу у свом paay к постоуању. Као и много пута до сада, учешши ове тиколе cv на свечаној академијн пзвелп изваноелнп културно-у.мстиички програм. Наставнпчко веће ове шко ле донелс ic оллуку да сс за ванпаставнп и ваншкплски рад иохвали Жпвопад Мнлосављевић, што јс овом прили ком ti vuinbeno. Овом поизна ity придпгжиле су се и лоутитвено-полигичке оргашгзацн јс наше општине п за јавне iiacryne хора. kouim ои руководп, доделиле му златппк са Титови.м ликом. На овој свечаностп награђенн су п просветнн радниип за 30 година провсленпх у образовањг и 15 годпна у овој школн. За 30 година рада наrpabciia јс Олга Бопђевпћ, насгавннк хе.мије п физике н Јелена Обрадовић, учитељ a за 15 годипа признања судо611лс Слободанка Соколовић, иаставннк разрсднс наставе у Доњс.м Видову, Марнја Лакотн!1, учитсљ, Аца Петковнћ, наставннк биологије и Радивоје Обрадвнћ, наставннк ма зематнке. С. Ј. ИЗАБРАНИ ДИРЕКТОРИ На последшој ссдници Скумштине општине делегати су. нзмеђу осталпх тема, бору it нмеиовању кадрова. Ово.м прнлико.м је дата carласност за избор днректора Центра за средњс усмеремо образовања „Иво Лола Рибар”, Чедо.мира Новаковнha, досадашњег просвстног ппспсктора, дцрсктора ОШ „Радо]с Цомановнћ”, Нпколе Вићпћа, замешш сскретара Регионалне заједннце запошл»авап»а и директора (рсизборност) ОШ ,Ј5. Јакшнћ”, Надеждс ЈовановиН. С. Ј. SifluaHa^ 11

ФИЗИЧКА КУЛТУРА И СПОРТ Y ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА (2) НА СВЕЧЛНОЈ СЕДНИЦИ СИЗ ФИЗИЧКЕ KYJITYPE „СТШАРЦГ НЖПЕШВДИ Најзапажснпјс резултатс на пољу дгасовнс фнзичке р културс у протеклкм годнпаг.а забелсжилн су раднтшк £ Српске фабрике стакла. Годшгама на радничко спортскп.м кграма прва места у појсдпним днсциплннама рсзервисана су за „стакларие”, што јс у неку руку н нормално пма јућн иа yw чпњеннцг да ic Стаклара на].многол>удмп{н колектив у нашој општннн н да раеполаже велнким бројем објеката п тсрсна. И.ма истине да се v овом колектп- ■ ву поклања пуна пажња .масовној физичкој културш изш спигаш и »ш Жслећп да нешто вншс сазнамо о резултатп.ма и проблемн.ма псзапим за овг област ооратилп смо сс Л»уО1шш Марннковпћу, ренту за рекрсашпу рефсИ v овом колективу као и у осталлм најмасовнијн вид рекреаштЈе таклпгчарског спорта су радннчко споргске игре. Прошлс голннс у игре ie било гкључено прско 1400 раднпка плн нешто вгапс од трећинс запослсштх v овом колективу. Стакларцп су па огпи-пгнскп.м лтрама настхтшли v свих једанаест дпсцпплина у mviiiкој и женској конкуренцнјн. Учесници су претежпо млађп људи до 40 годпна 1пто је п нормално када је реч о такмпчарским дисцчплинама. Мећгтпм, цпфру од 1400 људп не бнс.мо с.мели прнхватнтн као крајњн резултат, зна^уђн да је један део х^чесннка паступао V више дисциплпна. Шта ie са осталп.ма, же- ■ лели смо такођс да сазнамо, и добнлч врло тгндикатнвни одговор. Вслики број радника ie са стране, путу.је свакодневно до радно^ места, I чиме им ie, донекле, гскраI ћена могућност за рекосаI ци]'у. Уствапп. онај остали I део ie иезашгтеоесовап. јсо I ie it са.мом прпоодом посла I физпчкп vbck активан. Цео ■ Twix се укљгчхче v актпе I лакшег пекоеапгвннјег тпI па, излетп, походп v' орга- ■ нпзаципг планииаоског inv- ■ штза и tv се kpvr затваоа. । Поовентивна • оекисашпа I ie, како с.мо сазналн, v овI ом колективе запоставл>ена. | пгго сс донеклс опрачтава дуалнс бањскс шетњс. док организованс рекрсанпје пема. Свн овп подаци осгавл^ајг простор за раз.мн1ил»ан>е н за нове акцлје. тачннјс за обогаћтгвање садржаја п видова, и за укључчвање ioni већег броја радннка \ овај користан впд људскс актпвностн, Када говорп.мо о Стакларп било би неправдено ис поменутн најзначајннју н пај.масовппју такмнчарску маннфестаинју; ..Стаклаопјаду”. Српска фабрнка стакла са фабрпкама стакла чз Панчева н Храстинка cv родоначелншш најмасовннier спортског скупа јутослоBCHCKJIX стаклара, којп сс све годшЈе одржава по 18. пут. По.метшмо и то да cv параћински стакларн сталнп гчесшши п једпа од најуспеипшјнх eKima. Све ово о чему смо говорнли ие би тако зажпведо да псма п одговарајуће финаснјскс потпорс. Како с.мо сазналп. Јсдннствсни ол боп Синдиката јс у прошло.ј годлнн издвојпо 23 ,стара .мнлнона за физнчкг кулTvpv својпх радника. Y obv cvmv нису укљгчена даван.а cnoDTCKHM друштвнма и ба2 За рсзултате постцгнуге у ј’ иротеклн.м годпнама на no.sv к физвчке култх ре н спорта, Са 5 моуправна шпересна зајвдип- | иа одала је признањс заслуж I инм спортнстн.ма, спортскн.м К радннци.ма. органпзаппјама п | раднн.м колектнвнма.* На свечаној ссдпнцп СкупI игпгне СИЗ-а. одржаној 22. Фс S бруара, прлзнаЈБе је уручно i Драган ПетковиН, председннк | Скупштлне. Длпломе л плакс 2 ie добили су следећи спортп- •. cm: Љубиша Нумовнћ, падоб- | ранац најбољп спортнста Ва.> | лухопловног савеза Југослави П је, Славица СретеновнИ кошаU ркашица, Мнрослав Тсшнћ, В стрелац, Радомчр Ристић фуд Р балср, шахистн Славољуб Ра- )/■ шковић и Урош Дпннћ п пош И тоноша-ходач Тихомир Стаиојс н внћ. НаграБенс спортскс зацпје: ФК Јсдинство, органн СД Борац, РК Текстилан, Опиггинскн фудбалски савез, Општинскп стрељачкн савсз, ШК Буљане, ПРНЈАТЕЉСКА ФУДБАЛСКА УТАКМИЦА Е ПАРАБИН: ЈЕДИНСТВО 1БСКП одмопн. ..стакларци”. срелстава, г Како ках<г довољно ie објективно процсњујући Фттанисјскс мопФности колскпгеа. Спптзно је да ie имало још пуно шта похвалитн илн забележитп, замерититехнолопиом послл. Mcbvтим, један ол впдова поевснтивне рекоеашпе зает\тг.БСн је кроз бесплатпи баљски одмор 7 до 10 дана, па.мен»ен радшшима ко.јв pane под изузетно тешкпм vcnoвнма. Алп и тн бањскн одморп сведепи cv па ипднвиМсђутнм. всрујсмо да ie и ово довољно да се макар дслимнчно сагледа стан>с па ПОЛД' физнчке културс V овом нашем највећем колекthbv. А како јс у осталн.м колективима. пајпрс у 1IBT КТ ..Бранко- Крсмановић”, потруднНемо се да вас обавестпмо v наредном броју. Илпћ I НАПРЕДАК (КРУШЕВАЦ) 3:4 (0:2) UIH® Г9А08Л I Стадион: Јединства. Глсда1 лаца: око 1500. Стрелпи: В. /I Петковић (нз јсданаестерца), 1 Арнзовнћ и Васнћ за Јсдинs Cino, а Бабић, Јаковљевнћ дпа' и МилоЈевић дија: Арсић за Напредак. Су- (Параћпн). Јсдинство: В. ПстковнИ, лнћсвић, М. Богосављсвнћ — Мнлојсвић — М» Пстковић КароВ inih — Јоваковић, Матнћ, Ва р снћ, Псливановпћ н Аризовић. I Y другом полуврсмсну игра |?ј лп су још: ЈапковиИ, ГЈавлојЗ вић, Николпћ, Мпрковпћ, Илнћ h Ссвнћ, Ивановнћ н Дн.мнтрн- :: јсвнћ. Напрсдак: liocuh TpimROBirh. Бабић — То.мнћ, Мо.мп poBHh. Радуловић МилојсДраган ПетковнН уручујс прнзнањс Љубшш! НаумовнГгу Г1СД JaBQpaK. АК Наша крнла, ФК Будућност из Главице. M3 Текнја, Школско спортско друштво ОШ „Стеван Јаковљевпћ п ОКК Параћин, жснска екнла. Такођс јс одато признањс н спортски.м радницнма Cranny Здравковићу, Милету Симн hy, Миодрагу Нсшпћу, Стевану Митровнћу, Божпдару БорБевику, Мнлапу Аћнмовићу. Ди.мктрију Мпленковнћу Дра гославу Обрадовићу, Стевану Стојковвћу. Славку Годпћу, ЈЂубишн Бранковпћу, Апн Ми лиђсвићу, Стамснку Јсзднћу, Рудк Вапеку. Посебио прнзнагБС ic одатс Скупштнни ОПШТ1ГНС Котор и лругнм дрvштвено-полi<тнчкii.m н радпнм организација.ма. ПАРАБИН: ЈЕДИНСТВО — — МОРАВА (ИУПРИЈА) 3:1 (2:1) ЗАСЛУЖЕНА ПОБЕДА „ЗЕЛЕНИХ“ Стадпон: .Тадттнства. Гледалаца: 200:. Стрелцн: Арпзовић? НпколпН н Иваповнћ за Јсдинство, а Николпћ за Мораву. СулнЈа: Бак (Параћиш) Једштство: Богосављевић (За пковнћ) — Илић, Милојевпћ — ПЛИВАЧКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ Стортују бумби имми Новоотворсни пливачкп базен првих дана живота поклоннће своЈе гостопрпмство најбољпм пливачн.ма Србије до 14 годкпа. Ово he уједно бнтп и прпа V HH3V плзгвачких манифестација. Ппивачко првенство Ср бнјс за све катсгорије до 14 година заказано је за 2. март у 16 часова. На првепству ћс сс појавитп будућп наследници Борута Петрнча из Парпгзана (Београд), Црвене звездс (Београд). Динамо (Паичево), Зорка (Шабац), Врачар (Бсоград), Радничкн (Крагујевац), Сснта (Сента), Цргаша (Пара111гн). За посстноце IIdbchctпа прппрсмљено је још јсдпо лепо пзнснађсњс. Прс таклшчарског ттрогра ма у базсну појавиИс сс члашшс трупе за уметнм чко пливање Спортског цснтра „25. мај" пз Београда са пзузетпо атрактпвннм програмом, водсшш балетом. JYHHOPCKO ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ — ЦЕНТАР КРАГУЈЕВАЦ Y CYBOTY 23. ФЕБРУАРА „ЗЕЛЕНИ” СУМИРАЛИ ПОСТИГНУТЕ РЕЗУЛТАТЕ У рссторану хотела „Сла« вија'' у суботу 23. фебруара одржана јс редовиа Копференцнја фудбалског клуба Једннство. О раду клуба v протеклом периоду говорно јс председник Бура БукпВ, којп јс нагласно да чма доста проблс.ма са финапсијскнм средсгвнма иасупрот веНини српсколнгаша којн трошс знатно више. На крају Конференцпје изабрапн су .оргаип клуба, а за предссдника је попово нзабран I5vpa Бекнћ. С. Д. МЛЛ11 огллсн Купујсм малу кућу. Пуднм усслнв жомфорап јсднособан стаи 40 мстара квадратвкх у Бсограду. Обратити сс in ic.nфоп у Бсограду 011-544-915. Јс лнца Гргал, Параћпп. ооОоо Оглашалзм гсоажећпм личну кврту бр. 722, иадата у СУП-у Параћнн. па ммс Славнпс |!нKO.Mih из Клачсвиис. ооОоо Оглашамм неважећи.м свело? чанспк* \’П н VIII разрсда, нздато при Радшгахом vnnaepairrc ту, ira и.мс Миладнпа Почовића пз Параћпнз. ооОоо Оглаишвам певажсћпм свсдо чанстпо од I до \7Н разрсза, пздато 1969. годппс у ОШ „25. iiaj” Попогац, ил нме Алексаидра Всљковпћа нз Поповиа. ооОоо Оглашавзм нсважсћнм смдочалстго од I зо \И1 разрцз. аздато у ОШ „РадоЈе Домапоквћ”. па имс Радста Мдтнћа нз Стрнжо. . ЗИМСКА СТРЕЉАЧКА ЛИГА puh. Јоваповнћ, Јаковљевић Јашарсвпћ и Лукач. ПАРАЋИНЦИ УБЕДА41В0 ВОДЕ Након другог круга „Зн.мске стрељачке лнге Поморавпред парађннски стрелцп насс иа прво.м месту нснајвећих конкурсната Светозарсва н Rvnpujc. И у првом и у другом колу пашн стрелии су билн над.моћннји 1! показали да ранијп добрл рсзултатц inicy билн случајност. Рсзултатн другог кола Параћпи 2.S28 кругова, Нупрнја 2733, Дсспотоваи 2533, Свгдозарево 2.488, Свнлајнаи 248’. Након прва два кола геиералнн плас.ман је следећи: Параћин 5.666, Буприја 5464, Светозарево 5.264, Свнлајнац 5.075 и Деспотовац 4.903. V наредно.м колу домаћшш су стрслцн Параћнна. С. 3 Имна® Рсзервни састав Напретка нн јс одушевио napahmicKc љубн тсље фудбала. Јединство је би ло равноправан паргнер гостп .ма који су до победе дошди захваљујућп веКе.м искуствг. Иначс/сама утак.мииа нпјс до нела квалнтсгнпју нгру. а мож да cv хладпо н встровЈГГО зре у.с утпцхчи па мграче оба тнма да пс прпкажч' све цгго лна ју. Напредак је повео послс вс ликс грсшке голмана Богосав хсвпћа. тако да БабџПу нијс било тсшко ла пласира лопту На огаптинском првенству пионирки н пионнра у кошарци у .мрежг. Прсд крај на и Јаковљевић у листу стрелапа н тато.м сс п отишло полгврсме сс уписао тпм рсзул на одмор. МААИ ОГЛАСН На прозоју кућа, ^ссл.ки, о,1 торзог матсрнјалл: двс собс, кумт>а са Ш1ШОМ, прсдсобл.е под PV-М, к\иатпло п помоИно оде ЛС1М. На плаоу од 4,98 арп. Во довол. слектрика. Ужн дсо гра да Параћина. Цсса повољпз. Ку ћа у ул. КрагуЈевачка 12. Понуде па адрсс\- Бнба. v.i. Мајора .Марка up. 3/2, сваког да на од 15 до 18 часова. Тслефол 83-573. НАЈБОЉЕ ЕКИПЕ OILI „МОМЧИЛО ПОПОВИБ” Осповци параћинскс опш'1 line су ове ЗИ.МС н.малв низ занпм.т.ивнх кошаркашкнх сусрета На турннру иионира ко.јп је одржан у Основној школн „Мо.мчило Поповић” скипа цомаћкна савладала јс у фпнзлно.м сусрету ти.м Основне школе „Стеваи Јаковљевцћ” са 32.2-1 и тако стскла право да сс борн иа Регионално.м првенству Шумодија л Поморавље. На овом так.\шчен»у параћлнски основци су поново заблистали, па cv после победс над еккпо.м г-.з Свстозаоева (30:28) п Свилајниа (27:24) загзелп прво место ко;е mi д.онозн г-чествован>е на Реп\’бличким олимпијским школским пграма. ‘ И пионирке наше општине су одмерплп скare. а трпјумфовала је екииа Основие школе „Момчнло Поповић”, која ie у финалс по бедЈсла олговарајућу селекцнјс Основне школе „Радоје Домановнћ" из Параћина са 28:7. С. Д. — Милнћевнћ, М. ПетковиН, KapoBiili (Мнрковнћ),- Николнћ (МатиН), ПавловиИ (Сеплћ), Васић, Псливановић и АризоипИ (Ивановић) Фудбалсри Једкнства бнлн су бољп од старог ривала из Бупрнјс v пријатељском оцмеравању снага. Утакмнра је однграна v лаганом рптму, а ,де- .leini” cv гоко.м већег дела'ч.малн иницнјативу па су п заслужпо трију.мфовали. Морава јс прва дошла v пођство прско бившег првотп.мца Јединства. Петра Ннколмћа који је пскорпстио грешку одбранс домаИих и вешто савладао Богосанл.евлћа. Радост гостију није дуго трајала. Bch у слсдеће.м пападу младп Павловпћ бсжн сво јим чуварпма по десној страпп, лепо иентрира, а ветерак Аризовнћ главом пзједаачује рсзулгат. Водсћн гол Једшхтва пзазвао је буру протсста у рсдовнма Нупрпчана, који су с.матрали да сс чападач Једннства Нпколић, новаргнја пз крушевачког Напретка, налазно у офсајд позшшји. Друго полувре- .ме протекло је у пуној гсрепској надмоћпостп Једннства, а.тн јс само ИвановиИ усиео да искорпсти јсдну од ново.бinix прилика 11 постави коначни резултат. Прсд крај сусрста Морава сс ослободпла притпска н извела неколико веома опасннх папада по дссној странн. ал.ч је резултата ипак остао нспромењеп. С. Драгут11цом1ћ Смедеревски ПОАПННО: МАПАОП - ОНН RopohEiH СИГУРНА ПГРА ПАРАПИПЛIIA Спортка’ хала: Гоше. Гледалаца: 100. Судијс Марковнћ (С.мсдерево) и Minpouiih (С Палапка). ОКК Параћнн: Раденковнћ — — Пекић 2, БорђевнИ S. Мнтровић 2, СириН 18. Jla.uih 13. Дннн11 16. Милошсвнћ 2, Жнвковнћ, ЦветковиН, Вгчковнћ 25 и Марковић. Вео.ма лобро су играли јуннори ОКК Параћлна па утак.м’1- пи у С.мсдеревској Паланцп. Ол првих мииута инлн cv у вођству тако да њнхова победа ннједног тренутка није долазчла у пптање. Најпрецизнији у тнму ПараИинаца, а и па терепу, био јс Вучковнћ. С. Д. ПАРАПИН: ОКК ПАРАКИН - — МЛАДИ РАПННК (ПОЖА РЕВАЦ) 46:52 (28:26) , Хала спортова: ..7. јул”. Глсдалаца: — Судије: Јовановиђ (Светозарево) п Борђевпћ (Параћин) ОКК Параћин: Раденковпћ, БорБсвић 8, Кнежевнћ 6, Снрнћ 6. Лалић 2. ДннпН 4, Мп лошевић, Пу'|ип, Стапојевић. ВучковиИ 20. Панчић и Ракнћ. С. Д. ► ОБАВЕШТЕЊЕ < . Познвају сс noj.ni оовсзнпцп који су ппоменнлп адпе- ' су станован.а нли залослења, као н они код којих су на- 4 F ступиле другс промснс у вези са војном обавсзом, а нстс Ј k ипсу прнјавили општипском оргаиу управс за нарошгу 1 . одорану, да то учипе у року од 8 дана од дана обЈављн- 4 г ван>а овог ооавештеља. Ј л >. Промспе сс моту прмјапнти Секрстаријату за општс- 1 к народиу одорану CO Нарађин сваког ралдгог дана оч 6 [ до 14 часова у канцеларнјц 31 — за резервне војнс ста- 4 ► репшнс, 33 — за војннке — обвезиикс и 32 — за пегпгтс ј k — оовезникс. и 1 1 i . Послс паведсног рока покреће сс крнвмчнк лоступак 4 г против војних оовезника коЈи наведене променс не ппн- 1 јаве, сходно члану 70 Закона о војној обавсзп. Ј СКУ1ПЦТИНА ОПШТПНЕ ПАРАГЈИН - CEKPFTA 2 ► РНЈАТ ЗА ОПШТЕНЛРОДНУ ОДБРАИУ ] > 4 А А A ,Л.А JkAA а.4 ПзддЈс СПЗ ннформлсдаа. Пзддејчкп carer: Драган Лнтић (прсдседвпх), Славипа Урошевнћ (заменик). Борће Пстковић, Жнвота СтоЈапоснћ, Томпслав Милокпкмшћ. Драгол>уб ГаЈић Мнмтеојс Непгпђ. Зсрад Радојехпћ. Нала Брапковпћ. Ммлнпа Живковпћ п Сламллз5 ОбрадоЕпп. Ypebyje: Ргдакппоии KO.icnij™. Глихи ч оаговорнп tp2iiti<i: Сзишц-б Обрааомћ. Новпнзрн- СпежлиМомжжлћ. Живховнћ, .Мнрослав ДимхтрнЈспнћ u МклкЕОЈе Плић. Адреса Ргдакцмјс: Hapahini, Максмма Горког 4. пошггански фах 17. Гелефопи: Г.игвнк м олшпории урелнии 5? «4 покнкдпм 83-694. Прстпдата: Голјшлкј 125,00, пол\тодкипиа 62,50. За 1шостронст»о двостргко. Жнро-рачуи CIO-а ппфопдпкааа 63504—649—16 код СДК Параћнн. Шт&чла: ГРО „ГААС” Бсогдод, Вадјго цћс a I галефон ЗА551. Твраж 11.000. - ° 1