ФАБРИКА ЦЕМЕНТА Д1ОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА ХУШ БРОЈ 262 ЗАВРШНИ РАДОВИ Y НОВОЈ ФАБРИЦИ Н08ЕМБРАПРВЕТОНЕНЛИНКЕРА ПРВЕ ТОНЕ ДРОБЉЕНЕ СИРОВИНЕ ПОТЕБИБЕ ПОЧЕТКОМ СЕПТЕМБРА, А ПРВЕ ТОНЕ КЛИНКЕРА ПОЧЕТКОМ НОВЕМБРА. 22. АВГУСТА ОДРЖАН ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКИ САСТАНАК. ПРЕДСТАВНИКА СВИХ ИЗВОБАЧА РАДОВА И ИНВЕСТИТОРА. HA КОМЕ СУ РАЗМЛТРАНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ ОТЕЖАВАЈУ РАД НА ИЗГРАДЊИ НОВЕ ФАБРИКЕ. CACTAHKY ЈЕ ПРИСУСТВОВАО И ПРЕДСЕДНИК ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ, МИ ЛОЈКО ВЕЉОВИН. Почетком 1979. године са свим нзвођачима утврБен је н усаглашен термлн-план којим је предвиђен завршетак свлх радова и пуштање нове технолошке линије у пробнп рад на хладно. 1. јула 1980. године, за кључно са пролзводњо.м цемента, а остали део до 15. септе.мбра 1980. годнне. ' У току маја 1979. годлне уви bcuo је да се радовн не одвиЈају по утврђеном плану и да скоро сви извођачл касне са радовлма. Предузет је низ .мера. како би сс роковн одржалп, а инвес тнтор је чак обезбедио средства у висини од 10300.000 длна ра за сти.мулацнју извоћача ако се рокови одрже. И послс свега, н свих одржаних састанака на којима су се извођачн обавезали да he одговорније извршавати гговорене обавезе, ннје било очеклваног побољ шања, а на крају године су ка снллн два до три .месеца. Због јаке злме у јануару 1980. године радови на монтажи су били скоро обустављени. Уложеним напоро.м неки из вођачл су успели да делимлчно надокнаде изгубљено л лзвршс своје обавезе. To су „Тер моелектро” л делнмично „Ми нсл-монтажа” док су осталн пзвођачл и даље доста каснпли. Генералнл нзвођач радова „Прогрес-Инвест'’ са својлм по днзвођачи.ма није испунио тер млне нл завршетак граВевински.х радова. нл испоруке опрсме ни рока монтажс фаб брике. Тренутно грађевинско предузеће „Рад" изводп завр шне радове, а посебно је важно споменгтн радове код пакераја МИНПАК ypebaja за пречлшћавање воде. Ипачс, своје кључне обавсзс „Рад” је завршио. ... „Трудбеник” утврђене роко ве за челичле конструкцнје — — транспортне мостове ннје испунио. Радове изводн њихов пропзвоБач „11. новембар” из Ку.манова. Крајњл рок је био 15. април и у ово.м моменту ово закашњење износи четнрн месеиа, а н данас се слабо ра ди на челичним конструкцлјама л индустрлјском колосеку. „Термоелекгро’ је по уговору завршло 98 посто монта же нностране робе. Каснн мон тажа опре.ме за мазутна постројења, а на градиилште још није прнстигла сва потребна опрема 1< материјал. Рок завр шетка овнх радова је по.мерел за 1. октобар 1980. годлнс. МИН Нлш је такође своје роковс прекорачио. Радови на снлосу кречњака су требалн да буду завршенл до 1. јула овс годлне. Ово закаш!БС1Бе од два месеца условлло је кашњење монтаже „куле" на силосу тралспортног .моста за кречњак, a ИСТРАЖИВАЊА СУ У ТОКУ • ПРИМЕНА УГЉА И УЉАНИХ ШКРИЉАЦА УМЕСТО YBOЗНОГ ГОРИВА, ПРИМЕНА КИСЕОНИКА У РОТАЦИОНИМ ПЕБИМА Y ЦИЉУ СМАЊЕЊА ПОТРОШЊЕ ГОРИВА И ПРИ МЕНА КРЕЧЊАКА КОД МЛИНА ЦЕМЕНТА 3 РАДИ ПОВЕБАЊА ЕКОНОМСКОГ ЕФЕКТА, CY ТРИ ПОЉА ИСТРАЖИВАЊА КОЈА СУ Y TOKY На нсдавно одржаној седлпцн Раднлчког савета радле организацлје донета је одлука ко јом се одобравају ове лстраживаља и одобрава фллансирање ових истражлвања. Ова истраживања су део mana ис1ражнваља усвоЈеног 1979. годнне л она су у току. Позпато је да се у цело.м свету па л у цементарама врше шпензивне прлпреме за комплстну нлл делкмлчну замсну увозлих горлва домаНлх, па у том смислу радн л лаша радпа организацпја. HcniiniBaiba прлмеле угл»а л ујванлх шкрил-аца предсгав.т.а дугорочна исшпивал>а обзиром па компликованост проблема. . Y нашоЈ радној органлзацлји почела су испитлвања примене уљалих шкрлљаиа у полушидустријским условима. Као саставни део истражпвања прпмене слабијих врста горива iniieii3iiBHO се радл л на при.мсни кисеоника у роталлооиим пећима у циљу сманлња потрошњс горива лли повећање капацитета. У овом лстраживању учествују .Дуцема" и „Техногас" којл даје опрему л вршл монтажу опре.ме п даје кисеоник за нспитивање што представља л највећи део трошкова овог пројекта. Наша обавсза од 500.000 длнара се односл на грађевинске радове идоGnjaibc дозволе од Скупштлле општлне Параћин. Идејним решењем дозирања кречњака код млина цемелта бр. 3 односно прлменом крсчњака у мсљавл цемента очекују сс лобри еконо.мски ефекги. Наша радна организација је једна од највећнх потрошача мазута у Србијл која трошлса да око 55.000 тона, а у лдућој годлнл та потрошља he лзносл* тл око 100 хлљада тона. Зато наша цементара и pciua ва проблем горива такорећп на трл фронта: — флнансираи»е.м гасифлхације Србнје, — заменом горлва домаћим горивом (угаљ и уљани.м шкриљцл.ма). — cMaibeibe потрошње торпва (примелом кнсеоллка). Всћ дуго се води длскусија око финанснрања дела гасовода од Београда до Поповца, чнјом се нзградњо.м обезбеВује нашој фабрици 100 млллона Н.мј гаса годишње. Фннансијски проблеми су решени па је коначно ластављсна изградња гасовода те се долазак гаса у Поповац очекује 1982. годлне. Наша радна оргапизација је за реаллзацлју овог пројекта уложила око 110 млллона динара. Међутим, дугорочно решел>е пробле.ма снабдевања горлво.м .мора се решитл коришћењем домаћих извора горлва, угља л уљаних шкрл љаца. Делимлчна за.мена гаса плн мазута, угљем и ул>анлм шкриљцнма може се лзвршптл само прско увођења претхомогеннзацлје. Са руднишкма угља (Рембас л Боговина) који се налазе у бллзинп фабрике отпочелл су разговори, а овнх дана се очекује н долазак представника Рударско енергетског комблната „Ко ПОСЛОВАЊЕ И ПРЕДЛОГ МЕРА ПР0И380Ш • ПОСЛЕ ЈУЛА МЕСЕЦА, ПОДБАЧАЈ ПРОИЗВОДЊЕ испод И У АВплш ГУСТУ • ДА БИ СЕ ОТКЛОНИЛЕ НЕКЕ НЕПРАВИЛНОСТИ Y РАДУ ДОНЕТ ЈЕ И ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПРОБЛЕМА • ИЕЛОКУПНА ЦЕМЕНТНА ИНДУСТРИЈА ПОСЛОВАЛА СА ГУБИТКОМ ОД 350 МИЛИОНА ДИНАРА такоБс и монтажу транспор гера који је требао да урадн „14. октобар" из Крушевца. Исто закашњсње оне.могући ло је и монтажу дела ди.мовода од вентилатора до циклонског предргрсјача те изградљу секцијс водовода н канализацлје у том делу. И монтажа димовода сс нс одвлја прсма уговору. Одговор ност за ово сноси „Прогрес-Ин вест” н „Фаграм” јео су закаснили са лспоруко.м опре.ме око мессц лпо дана. Произвођач опреме јс фабрика вагона из Крал>ева. Фагра.м свој део мон таже обавља добро л радл 6 дана недељно чиме надокнађујс закаилвење на почетку монтаже. Непоштовање.м ^тврђснпх ро кова завршетка граВевинсклх радова које изводн „Трудбеник” са својлм пролзвођаче.м „11. нове.мбрн” из Куманова оне.могућује већс ангажовање ,14. октобра” лз Крушевца ко јл треба да монтнра опрему за транспорт, мада нл опрема нлје нспоручена у целости. Електромонтажни радовл су се до 1. јула одвијали према утврђеном плану, а од тада слектро.монтажа стагнира због незавршених радова осталлх извођача. Један од главних проблема је и ледовољал број радннка на граднлишту. Постојп потрсба за повећањем броја радне снагс за око 100 радника како бн се лспоштовалл новопостављснн рокови за завршетак поједлних радова. Према досада извршеној мон тажи направљен je нов термпн-план завршетка појединих постројења л дату.ми пуштаља у рад лстлх. Тако да до првог сеггге.мбра треба да буду пуштени у рад: дроблллца снровине. транс порт слровинс и складлште предхомогеннзаиије. 15. сепгсм бра, дознрањс пећи, а од 1. ок тобра .млин снровине, дозлран>с мллна сировнне и хомогенизације слровне. Са печењем кллнкера треба да сс почне 1. новембра. Остала постројсња: млнновн цсмента, транспортерл цс.мента до силоса и паксрај треба да буду пуштенл до краја 1980. годлне. За остварење овако гтврђеннх тер.мина потребан је још одговорннјл однос нзвођача радова, боља организованосг рада, продужени рад л довољан број раднлка. Остаје нам да влдимо да ли ће овп новопоставл»сни бити нспоштовани. R. Y августу мссецу план производње кллнкера остварен јеса 93,1 посто односно произведено је 42.130 тона клинкера ллл за 3.110 тона мање од плана. Плал пролзвод1вс цемспга је остварен са 88,8 посто, одлосно произвсдено 49262 тоне цемента iLin 6.238 тона xtaibc од плана. План новлмала је остварен са 773 посто, односно произведено јс 15.457 тона новлмала нлл за 4543 тона Maibe од mana. План производње клннкера (као основног показатеља у цементној индустрији) остварен је за шест месецл са 99,1 посто, да бл то кумулатлвно остварење опало и краје.м јула измоскло 95,1 посто, а крајем августа 94,8 посто. Сллчна кретања су и код цемента, нови.чала и кречЕвака за •jpeha ллла. Узроци којл су условллл овакво стаље у пролзводн.л су разллчлтл, честл застојл, лродуженн ремонт, ледостатак penроматеријала су некл од узрока. Томе треба додати л неодго* ворност у лзвршавању редовнл.х обавеза, честу промсну људм на кључним радним мсстима као што су шефови смена, пекачл, пословође, као и неадекватна организација рада која је условила непостојан>е иојединлх служби, а често нејасну поделу рада. Како би се мнопј од ових про бле.ма решплн, стручле службе су сачиниле предлог мера који је разматран на стручиом савету и радннчком савету рад не организације н исти усвојен. Прва од мера је зоштрити питан>е пзвршавања раднпх обавеза како код непосрелних тако и руководннх раднлка. Тражити да длсциплннска комнслја пооштри крнтеријуме кодиз рнцаља санкиија за учињене прекршаје и тпме побољшати дисцишшну. — Инспстиратк ла чнстоћл радних места и саобраћајшша и правилном руковању постројењп.ма, — Боље одржавање од стране „Пронзводннх услуга” лроизводинх постројења у свлм сменама п заједничко учешће про изводнпх радннка и раднпка одржаваља при откла>вап.у кварова како бл се посао најхнтннје обавно. — Што пре рсшлти плтање смештаја резервних делова н матернјала у магацлну и иа огвореном простору јер хаос који тамо влада онемогућава рал ..Услуга”. — Направпти дстаљну превсн тивнн план одржавања у свим OOYP-a у ипљу нспуњења производних задатака, — Трајно решнтн пачин утовара и превоз клннкера до погона П радп нормалис мељаве новпмала. — Покушати још једном са гвозом клннкера јер ће постоЈећа коллчппа клинксра битл недовољна за пролзводњу цемента и новимала. лубара” којн су самн нзразллк жељу да разговарају са на.ма о овом пробле.му. Решење проблема замсне дела мазута са угљем се не може очекиватл у неко скорпје време, јер пронзводња руднлка не обезбсВује нл садашње потребе потрошача којн су уложп лн средства у развој рупнлка. Потребно је уложлти средства у пова лстражлвања и за отварање новпх лежлшта, а за то јс потребпо време од 5 до 8 годлна. Такође п многи перешлви техннчкн пробле.ми (квалптет угљева, увођење предкал цинацлје, начлн дозлрања лтд.) ометају брзо решење заменс мазута угл>ем. Корлстећи слтуацлју да се у близинл Алексппца иалазн всллко налазпште уљанлх шкрља ца, и пскуства у свету, већ су започета истраживања у нашој фабрицл са циљем да се један маљл део горлва за.менл озом врстом горпва. И овде постојп проблем пачпн дозирања и велико учешћс пепела што ограничава већу прлмену овог горлва. Сва ова пстраживања даће нам могућност да енергетску крлзу која је захватлла скоро цео свет и која је видно изражена последље две године, првазиђемо и обезбедлмо сопствене изворе енергије. Такође је потребно пропзвестл веће количпне новлмала, у зависности од могућности тржлшта, а са већом коллчпно.м ллБаке обезбедптл мељаву цемента са 30 посто шљаке. Потребно је обезбедктл л нај нужније резервнс делове, тела за мељаву л пресу за испнтнваi»e цемента. Спровођел>ем овлх мера у жн вот решиће се многи проблехш којл прате досадашњл рад л у пролзводљл 11 у органнзалији послова. He .може.мо се надатн ла he one баш све решлтл што сс тиче производње јер производ>оа има неклх скоро нерешнвпх пи тања. Стално повећаван>е цена релро.матернјала је један од важипх пробле.ма који не счвара недаће само нашој цементари, већ л иелокупној цс.мептној нндустрлји. Јуцема је о то.ме дала и инфор.мацлју. ГУБИТАК ОД 350 МИЛИОНА ДИНАРА Пословна заједница југословенских произвођача цеменга „Јуце.ма" је извршила рекапитулацију финансијских резултата пословања цементне лндус трије за прво полугође ове п> длне л сачинлла извештај лз кога се видл да је цементна ин дустрнја нето гублтак од 351 миллона длл. (умањсн за фондове) односно лз члсте производн»е цемента (без додатне делатности цементара) 624 милиона длнара. Због насталог поскупљења«е на репроматернјала, у наредном периоду очекује сс у чистој производњи це.мента, хубпдак у влсннл од 1.610 милиона длнара, тако да ће на крају годлне према предвлђању тај губнтак износити 2264 мллпона динара. НЕГАТИВНЕ ФИНАНСИЈСКЕ РЕЗУЛТАТЕ ОСТВАРИЛЕ CY СВЕ ЦЕМЕНТАРЕ ОСИМ КАКАЊ, КОСЈЕРИБ, „НОВИ ПОПОВАЦ" И У1ИАГ Значи и поред свлх недаћа извршавање планова у нашој иементарл, лпак смо на горњоЈ лествици у том нлзу це.мептара, алл ако се нешто не промепл до кргца годлне и нас очекују губини. Постигнут је споразум са потрошачл.ма це.мента да сс цена це.мента повећа п сада се тај споразум налази на међурепубличко раз.матраље, па се тек крајем. септе.мбра очекују иекл рсзултатл. Љ. Босвћ ГРАДИЛИШТЕ МОНТАЖА ЦЕВОВОДА Кранска стаза Ови.х дана раднлли МИН — Нпш раде на монтажн цевовода за длмне гасовс. Ово је једна од кључнлх позиција за завршну фазу монтажс. Посао је вебма оби.ман л захтева дизање велнкнх терета на висине л преко 100 метара, л при раду се користи пет дизалица. Око 15. септе.мбра долази на градилнште и једна Д1гзалнца од 280 тона за дизање највећлх терета на веллке внсине. Раднпцп раде и по 12 часова дневно, а л субото.м тако да се завршстак радова планлра за 1. ловембар. Досадашњл степен готовостл о.могућује да се послови заврше по плану. ПредвиВена је л прс.мија раднлци* ма н онл се труде да исту остварс. Y уторак, 2. ссптембра обављен јс лнтернл преглед дробиличног постројења л транспорта слровине, односно позицнје I иове технолошке ллнлје. Преко прегледа константованл су лзвесни слтнл недостаци које ће извођачи уклонлти до 12. септембра. После тога биће проба на хладно, а затн.м л под оптерећењем. 5. септембра је обављен л интернн преглед одељења за складиштење сировнне. дозирање мллна слровнне одељење млнна сировпне л хомогенлзаллје слровлне. Овај преглед се обавља са аспекта ко.мплетностн монтаже опре.ме, квалитета .монтаже л свеобухватностн .мера које се односе на технлчку опремљеиост и мере заштите. Половином октобра и код овпх постројсња извршпће се проба на хладно.
НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ 10. СЕПТЕМБАР 1980. в БРОЈ 1М СЕЗОНА НЕРАДА ГДЕ СУ НДШИ ДКЦИ1АШИ? ■ ДРАГАН КУЦЉАК, ЈЕ ЈЕДИНИ ОМЛАДИНАЦ НАШЕ РАДHE ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈИ ЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ БПО НА РАДНОЈ АКЦИЈИ ■ ЗАТО ТРЕБА ДА СЕ УПИТАМО ГДЕ ЈЕ НАША ОМЛАДИНА, ГДЕ CY НАШИ АКЦИЈАШИ Протекллх година наш колсктнв је н.мао више акцијаша ко ји су сс са акција враћали као уларниин. Овс године само је један омладлнац бно на акцнји и са њс сс вратно као ударник. Драган Куцљак Драгану Купљаку је ово че тврта година како одлазн на ра дне акпије. Претходне три годи не учествовао је на Нишким о.младпнским радним акнијама у склотпг бригале ..Бранко Кр сиановић’' нз Параћнна. Овс годнне Драган је био у СМОТРА НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА „ХОМОЉСКИ МОТИВИ” КУД „БРАНКО РИСТИЋ" У КУЧЕВУ Културно-уметничко друштво „Бранко Ристић" узело је учешћа у трннаестој смотри народног стваралаштва под назнвом „Хомољскл мотиви”. С.мотра је одржана у Кучеву, 29, 30. и 31. августа, а учсствовалн су ствараоци из петнаестак општина Шумадије п Поморавља, Тимочке крајине и Подунавског региона. На смотрн су прПказани стари обнчаји. пастирскн вишебој, свирање на древни.м инстру.менти.ма као « такчичење фолклориста н певача народних песа.ма. Из КУД „Бранко Ристић” учествовала је фолклорна група и Тамбурашки оркестар. Фолклористи су одитрали сллет игара из Србије. a „Тамбураши" су одсвирали сплст песама. Фолклоргтстн и тамбурашн cv пре ове с.мотре насгупили као гости и на прнредбк „Село моје у срцу те носнм” одржаној у селу Стубнци, где јс њихов наступ бно веома услешан. После смотре „Хомољски мотлвл” пред члановима културно-уметннчког дриштва, стоје бројна такмнчења у дра.мском, музичком и фолклорно.м стваралаштву. ПРОБОХ ЛЕВАЧ — ВИДЕХ ШУМАДИЈУ Једанасста смотра народнот стваралаштва под називом „Про box Лсвач — видех Шумадију" одржана јс у Калснићу 8. сеп тембра. У смотрн cv учсствовалп так мичарп осамнасст ошптпна Шу маднЈе п Поморавља и регнош Краљево. Међу учсснкцн.ма с.мотре па шли су се н фолклористи н там бурашн натег културно-уметнн чког друшгва ..Брако Ристић” Побслникс смотре очскује v VMcujhc на републичкој с.мотрр а.матера која he сс одржати \ Алсксандровцу. РЕЗЕРВОАРИ ПУНИ Рафпнсрија нафте нз Панче> ва је ових лана ушла v главпп ремонт тс неће бптн v могућнссти ла испоручује мазут. Али. за нас проблема нема произволња he rehn. iep су резепвоари пуни мазута. Нгма проблема ни са остали.м релроматсријалима који су нам потребнн. Всћ дужн периоз репроматернјали стижу гтрема пптребн н плану. Чак има ловољио н натрон врећа ча цемент н новп.мал мала њнхова набавка је везана са МНОГИ.М проблемима. у брнгади „Братство-једннство’' коју су сачињавалн омладннцн Параћина и Мурске Соботе, a радилп су на акцији Подриње — Колубара где су градилп насип и урсђивали простор окс тсрмоцентралс „Обреновац". И са ове акцијс Драган се вратис као ударник. На Омладннску радну акцију „Тлтоград" трсбало су са ОРБ „Бранко КрсмановиК" да оду наша два омладинца, али су обојлиа у послсдњем тренутку одустала тако да јс бнло касно да нм сс обсзбедл замсна. Рахлози одустајања су бнли приватне прнроде. Овакво понашање двојице о младлнаца всроватно говори н о целокупном односу свиз омладинаца лрема ономе штс се од н»их очекује. Неодговорнс понашање, нсактивност у бнлс ком делу рада и живота су сада главна карактернстика рада name омладнне. Ових даиа се омладина на шег колектива лалази пред но вим изборима руководства у својим рсдови.ма н можда ће ново руководство учинити нс ujto да се досадашњи пробле.мн преброде, алп првенствело са ми омладннци треба да схвате да нико не може у име н»их ни да ради. Њлхови резултати про истлцаћс из нлпсовог рада. ПО ДНЕ Сунцс пла.мсно ко ватрсно кубс. плаветни свод неба просторо.м запалило. Подне! А оно високо rope у самом зсниту. Ратсопљснн асфалт испод ногу мирише. Ружс пузавнис, покорно су обориле coie мнрисне латице. Врело летн»е подне. Мнришу соковм усахлс, жсднс зздљс, суво иикте птнцс под суначном крошњом. Дах всчности јаше на пламеном. запенушалом коњу, стазама светлостп. Отуђрност не.ма жедног гптннка прагињавнм путем, у пзгнанство дана тера. Зоран Марјановић I____________________________ 1^аанав 8 ИЗ РАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ ДИСЦИПАИНА И МИ Наводпмо само дсо прекрша ја који јс 1?5прављен у перио ду од непуна два мсссца. Алн када би се погледали колико јс оваквих прскршаја било од посчтка овс годинс и да је скоро свакн двадесетпстн радник учинио по јсдан прекрluaj онда то већ нпјс малн број. Осгаје нспознато колико прскршиоиа нма, а за Koie нису поднете пријавс н којн ннсу кажњепи. Свс ово говори да нам је дн сцпплнна ипак слаба бграна. Од чстрнаест радника који су направилп прекршаје v no слу пст радника је ослобођено крнвице. Највише ттрекршиоиа било је у ООУР ..Производња пемен та” гле је било поднето осам прнјава. Два радника су ослобођена крпвице, а шест нх је кажњено. Из ООУР-а „Производне услугс” стигле cv четри пријаве и од тога три радника су осло бођена крЈтвице. Из ООУР-а „Промет-” п ООУР-а „Површински откопи" спггла је само по једна прнја ва. Најчешће прекршаји су- билн: неоправдано изостајање са посла. изазпвање нереда, непажња у раду и одбијаке наређења руководноца. У ООУР „Површински откопн” пропгв Живојина Милу« тиновића је била поднета при јава због одбпјања наређења к on је кажњен у.мањовем лнч ног дохотка за пст одсто. ЗДВРШ1Н ИУРС ЗД МАШННОВОђЕ Курс за машнновође на ма* псври дизел-возова, успешно је завршило шест лолазника. Курс је трајао од фебруара до јуна месеца. Прсдавачи на курсу су билп стручњаци са железннце. Теоријски део испита је оба вљен 5. јула, а практичнн дес 4. септе.мбра. За ова всома дсфицитарна Н08Н КАПАЦНШН РУДННК4 ПЕСКА „Кварц-Рготина” „з Рготине крајем августа је пустила у рал нове капацитетс којима повећава производњу сировог ровно: песка на 800.000 тона годишње Због недостатка обртних сред става Рготина је предложила нашој радној организапнјн да већ сала уговори испоруку пе ска за 1981. годнну и извршв Y АВГУСТУ ДОШАИ - ОТИШАИ ДОШЛИ: Дража Веммћ, квалнфиковани радник дошао јс 1. августа у OOYP „Производне устугс" на мссто нздаваоца алата. Првослан Радовановиђ. Mu лосав Рајић, Драгнша Стојаднновић, Јован ЈовановиН, Драган Миљковић. Предра! РаденковиН, Добривоје Станисављевић, Мнлан Савић н Мнодраг Bacuh, неквилификованн радници дошлн су 1. U 2. авгтста у OOYP ,Ј1ромст" на одрсђено вре.ме за обављаљс послова на утовару и нстовару. Марина Сслнћ. нсквалнфлкована чистачица дошла је 1. авгеста на одређсно врсмс у Радну заједнипу. Чедомрн Милојковнћ, ква ллфнкованп раднпк лошао је 2. августа за ргковаоца лробилипе 1 и 2 v OOYP „По вррпшски откопи". Жнворад Симић неквали Флкованн раднлк дошао је 5. августа на опређено panно врсме v OOYP „Промет" на пословима утовар-пстовар. Јелена Ивановић, НСС дак тплограф гтрве класе лошла је на олређено време 15. јула v ООУР ..Малопролаја". Голуб Станковнћ. неквалиФпковани радник дошао је 18. авггста у OOVP „ПронзУ ООУР „Производња цсмен та” против Новице Бокића је поднета пријава због неоправ даног пзостајања са посла кажњсн је умањењсм лпчног дохотка за три посто, Миодраг Павловић је због лзазпвања нереда кажњен са умањењем лнчног дохотка за трн посто, Урош Лукић због непажње у палу је кажњен распоређива- !вем на мање вредновани по сао у трајаљу од месец дана, а због неоправданог изостајања са посла са \^ман»ен>ем лич ног дохотка за пст одсто, Милосав Стефановић, због непаж ibe на послу кажњен је са ума њењем личног дохотка за три посто и СинЈгша Ивковић је због неоправданог нзостајања са посла кажњен са умањењем личног дохотка од три посто. Y ООУР „Производне услуге” једино је кажњен Радослав Марковић због одбијан»а наре ђења са умањењем лнчног дохотка за три посто. Y OOYP „Промет”, Станоје Ристић је због непажње на послу хажњен умањењем личног дохотка за три посто. Подаци нам говоре колико с.мо одговорни на послу, a Hama остаје да учинкмо да прскрша ја буде што мање, да нам дисциплина будс онаква, каква доликује ралнкцима нашсг друштва. Љ занимања нећс се внше обукз вршити путем курса него редо вни.м школовањем. Новс машнновође постали су Града Радуновнћ, Родољуб Сто јановнћ, Миодраг Мапојловпћ. Александар Мнлошевић, Добрн воје Васнћ н Жнвојнн Миленковиђ. Организатор н фннансијер курса бво је ООУР „Про.мет". аванснрање од 600 хиљада ди нара. РаднЈгчки савст раднс органпзације је предлог прихватио н одобрно да OOYP „Промет’ закљ^н уговор о испоруци пе ска за 1981. голину н извршп аванснрање јер је Рготнна наш трајни и најблнжн снабневач песком. водња цемента" на пословнма утовар — истовар. Зоран аМрилковлћ, леквалификовалн радник дошао је 18. авп'ста у OOYP „Производња пс.мнта" на послови ма утовар — лстовар. ОТИШЛИ: Милосав Сретсловпћ. ССС рсфсрент обрачула лнчиих доходака у Рал ној заједнппи отишао је 13. августа v ннвалидску пелзиЈУМилија Анђелковић, внсококвалификовани возач теретних кола у OOYP „Промет" отлшао је 12. августа у лнвалидску пензију. Мпрослав Јовановлћ, ВСС — Шсф одељеља мељавс цемента у OOVP .ЈТролзводња цсмента" отишао је 11. јула на одслужењс војног рока. Драгпша Тодоровлћ ССС, референт набавкс у ООУР .Лромст" отпшао је 11. јула ла одслгжењс војног рока. Милан Ракнћ, квалифнковани радник v OOYP „Про^ мет" отпшао је 18 августа у пнваллдску пензију. Станко Ннколлћ грађевннски инжеп»ер, самостални рс Лерент за грађевлнарство v Сеткопг за кагпгга^чу изград н»у споразумло је 31. августа натп*стио напту радну оргаупузаштју. Група стручњака ријечког Техничког факултета лзрадлла ie пројекат корлшћсн»а Сумчс вс енергије за загреваље воле v будгћем туристичком нассљу „Валалта” нелалеко од Ровтпва. Према овом пројекту ра де се сунчани колектори (сакупљачл енергије) који ће има гн хжхттну површлну од 2.600 квадратних метара. Уз ове колекторе граде се такозвани сттремнлцл (резервоари) Tonne воде. пумпе и експензпвне посуде. ПОРТРЕТИ МААДИ РЕФЕРЕН1И V одељењу обрачука личнлхдоходака у финансијском се«. тору дошло јс до кадровсккхизмека. Како свс раднике кнтересу-је ко су ти нови референти ко ји им обрачунавају и исплаћују остварену зараду користлмо прилику да их представимо. t I । To су Љиљана Дезелин, Мир јана Величковић, Зорица Oreфановић, Миљана Остовић и Будимка Војпновић. Љиљана Дезелин је већ ста ри радник али и она од пре пар месецп ради у обрачунској служби. До сада је имала притгку да про.мени впше рад них места док није дошла на ово радно место. Завршила је средњу економ* ску школу 1974. годиие, а радник цементаре постала је 1977. године, у својству радника на одрсђено време (замењивала одсутнс) а од 1978. годггне је v сталном радном односу. Члаи је Савеза комуниста од 1980. годинс. Мирјана Величковпћ пма радни стаж од три месеца. Ради као кредитни референт. Сре дњу економску школу је завр пгила 1979. године, а члан Савеза комуниста је постала 1976. годнне. Ово су јој прва радна нскуства н она каже да је задовол>на послом који обавља. Beh н не страхује да ћс да погреши као што је стра ховала на самом почетку. Зорипа Стефановић је сред1Бу школу завршнла такође прошле ГОДШ4С. Пре пепуна два месеца је почела да радп Н0В0С1И У ГРДђЕВИНДРСТВУ ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ЗГРАДЕ ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ „ЈОСИП БРОЗ ТИТО ‘ На конкурсу за идејно решен»е зградс Политичке школе СКЈ „Јосип Броз Тлто” у Ку.мровцу пријављел је 61 рад, чл јл су аутори архлтекти лз читаве нашс зсмљс. Између изузетно добрих остварења жлри је, послс шест седнииа на који.ма су раз.иатрана и оцен»лвана прслложена решења, за најбоље решење прогласио про јекат архлтекта Дамила Цветковића и Мионира Лужајлћа, лз Марибора. Поред овс првс наградс у из носу од 200.000 длнара, додсљене cv још друга и трећа награда у лзносу од 160 п 120 хп љада дллара, коју равноправно дслс ауторл инж. Милан ВојуновиН из Сарајева п арх. Пе тар Арслђ л Небојша Поповић из Београда. Четврту награду жлри јс додслло пројскту илж. Славка и Невснс Брезоски нз Скопља. Жлри јс такоће одлучио да сс откупи још пет предложеннх pcuien.a члји су аутори из Бсограла. Сарајсва, Новог Места и Љубљане. Изградња новс зградс Поли* тичке школе СКЈ „Јосип Броз Тито" почећс крајем овог месеиа и трајаће до средине августа ид\ће године. Средства за лзгралљу овог објскта прс тежним делом, у пзносу од око 170 милиона длнара, обсз беђена су добровољнлм прило зима у Савезу ко.муниста и вал њега. Према прорачунима стручн>ака, ови колекторп ће у току пет најсунчанијих месеци у години лронзводлтн дневно 9.375.000 калорија. Претворено у електричну снсргиЈу то би представл»ало вредност од 10.900 клловат-часова длевно. Наи.ме, предвиђа се пролзводља 150 литара топле воде дневно по особл, с тлм што ће се користити и комбиновано грејање: на класичан начин н помоћу Сунчеве енергије, завис« но од годшлњег доба и осунчаности. ГРАД НА ВОДИ Јапанскн стручњаии су дошли на занимљиву идеју да подигну град на водл. To би у стварл била вештачко острво. Основа, или горњи део тог ..морског” града, по пројекту, трсбало бл да будс пзграђена од округле челлчле плоче пре чнлка влшс стотипа метара — окружсна впсоком барпјером. Ова барлјсра, како је гтредвиосно, требало би да задржи л најснажније водене таласе. Y плочл, као основн града билк би уграђени челлчни тспгндри на удалсности 30 метара jeдан од другог. у којл.ма бл се палазили станови грађанаовог „морског" града. Са свих страна бл .масивну челичну плочу окруживалл огромни понтонл. ТУРИСТИЧКО НАСЕЉЕ СА СУНЧАНИМ КОЛЕКТОРИМА Odmara se posllje godiinjeg као референт за обрачун личних доходака. Посао јој се свиђа, али како је прихЕљена на одређено радно време незна да ли ће и даље (после повратка колегинице) да остане у радном односу, мада би то нај вшпе желела. На одређено време ттримљена је и Милијана Остовгш. Она је средњу школу завршила још пре две године п сада јој се указала прва прилика да радн. посао јој се свиђа и каже да јој није тежак. Члан СК је од 1976. године. Буддгмка Војновић је школу завршила 1978. године, а од пре пар мессци је радник пементаре. Примљена је за референтат обрачуна за нову фабрику алл тренутно обавља пословс погонског кљиговође. Посао јој се свиђа и уве.-пгко се трудп да да све од себе. Све оне улажу свој труд да тгко не стави пркмедбу на њп хов рад. Раде одговорно и са пуно вол>е. Зорица л Мпљана су једпие засновале радни однос на одређено време па жарко желе ла остану заувек у овој срединн са својим младим колегинп цама са којима праве прве кораке у овом послу. R.
s=м S3м S3е3
КУЛТУРА»ОБРАЗОВАЊЕ 10. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БГОЈ 1«4 УШТЕДА ОГРЕВА И ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ V ШКОЛСТВУ ДОМ ЗИМСКИ РМШ ® Основне школе на територији наше општине, Y циљу уштеде огрева и електричне енергије, разматрале предлог да се зимски распуст продужи за 15 дана ф Друго полугодиште почело би 2. фебруара а завршило би се око 20. јуна © II даље петодневна радна недеља са радним суботама у топлијем периоду ПОСЛЕ ТРЕБЕГ УПИСНОГ РОКА Y YCMEPEHOM OBPA3OBAH»Y ОСТДЛЕ ПРДЗНЕ НЛУПЕ ® Y последње.м, августовском, уписном року у трсћи разред усмереног образовања попуњена су сва производна занимања изузев код стакларске струке и струке за производњу грађевинског материјала ф За ове две струке, које су на зачељу популарности, није се пријавио ни Школска година почела јс ове године са из.менама и ноуобичајеноспша. Учениии још увек нису тачно обавеипени хада се завршава прво полуго диште ни хада почлње друго. Уочллве су и нске про.мене у распораду, времену одласку у школу, смснама и слично. Пра тећи токове скономске стаоилизације, школство је алармирало своје снаге тражећи решења да се што рацноналније „истера” ова школска година. На нивоу школа направљени су договори, разматранн прсдлози и прихватана најбоља решења. — Школска година у основ ном образовандг почела је овс године са седам одељења ман»е. Извршена су сажимаља свуда где јс било могућс, а кадрови распоређпвашг тамо где су потрсбнн бсз иједног новог пријема. Унутрашњим распоре дом рада школе су подссиле часове и смснс за што рацнонал није пскоришћсњс дневне свс тлости. Свака npvra субота у топлијем периоду биће радна, а петнаестодневнп зимскн паспуст би ове годпнс, уколико се Законо.м другачијс не одреди, већ препоручи школа- .ма избор, за нашс основце био продужен за још пегнаест дана. Знмски одмор трајао би од 1. јануара до 2. фебруара. Друго полутодиште. како смо изра чунали и испланирали, нс би било дуже и оптсрећивало деиу наставом у топлом летњем периоду. Наставна година би сс завршила око 20. јуна, a ло 1. јула и све друге обавезе. Овим радом ми не бис.мо изгубили нншта чак .много више добили и спремни смо. уколико се школама д<1 .могућност да бирају, да прихватпмо и V пракси спроведе.мо и овај предлог кога су подржали Колегијални пословодни оргап Заједнице ос новшгх школа и Извршни одбор СИЗ-а основног васгпггања н образоваЈва, рекла нам јс Нада Јовансмић, председник Колегнјалног пословодног органа Заједчнце основних школа. Вероватио да сс неће још дуго чекати п битл у нензвссностп о трајаљу овс наставнс године н да he предлог. који је потекао од школа. бити и Законо.м регулисан или пак дата препорука да школс са.ме изаберу најбоље решењс. С. Јовановнђ један ученик Школско звоно јс Ј. септембра огласило почетак нове шко лске године и у наше.м Средњошколском ментру. Заузели су ученЈлш своја мсста у клупама, уведени у евилснинји прозивника. Нски су још тих дапа журнлн да се упишу тамо гле нма места и придруже сс друговима којпма је бољи успех омогућно да нзаберу занпмање још лре два месеца. Али и од тако малог избора преосталих производннх занн.мања опет је бирано и увек превагнуло оно што је внше популарно. годности нису лривукле учени* ке ни заинтересовале родитеље. Снгурно да су многи осталп и нсуписанн или су пак отиш* ли на другу страну, али нико ннје желео да своје радно место обезбедн школовањем за наш највећн радни колекттга коме је овај калар и те како потребан. Када смо 3. септембра провсрилп стање, ЧЕДОМИР НОВА* КОВИН, директор Центра „Иво Лола Рнбар”, иас јс обавсстио да су ученипи трсћс годнне попунпли, углавном, и свс пронзводне струкс. ГрађсвинскоЈ је тога дана недостајоло 12 ученк Решење овог проблема сигур но да захтева нове напоре у тражењу могућности за његово превазилажењс. Предлог, још раније утврђен, да се упишу и школују лолазници који су већ удружили рад у фабрицн. мораће нарочито сада да добије пулу актуелност и још већу ангажованосг за његово реализовапе. | За праље са Мораве нијс потребан детерцент. За то се = побринула ,Л1ер11ма" 1B1W00PW | Q Са нсст*ш1шом детсриента многм.ма Јс савест посгала исчпста. : ® Тсшхо је оозитк п локалмим путем ако сс нс зна смср. О Со.тмдариајн смо на Јслу, всго на делу. ф Тргооци су нскада на шсћер хватолв мупе, а сада популзрност. = ф Мл С-мо богата општнна, ако сс мсрнмо ио онимг што све зиају. = С ИмалЈО са.мо једну ралну смотру — такмкчси>е орача. а ссдам = CMOip.i мароаног Изгжав да сас више постајсмо псвачл. Е Q Y cpeoibCM усмсренои образо>>а1|.у моралл би да раамншљају = о \noboby „заншшм иакупад” и .jipcnpoaabau" Јер се бсз n.irx нс = може. = Славољуб Обрадовнћ = 0 Некк се најчешће yxuly у слбе п — ту₽ рад. • Све иас зиж бркну приврсдне бољке. Очекујсмо ав Парађнп = зобпЈе фабрпку лсхова. = О Прича се да ћс сс иекн друтовл пз СИЗова увужуђе доби|атп = само на Аоном. = ® Шта се дпОнЈз од кафс и шеВера? Несганптцо. ф Неки с« прам Енглезм, а ииамо „Шмјаарцју". Мллица Жлвковић 1 ха, угоститељској осам, хемиЈско-тсхполошкоЈ Један, што Јс соакако до 6. септс.мбра, задљег дана уписа, и то попуњено. Me ђути.м, клупс планиранс за ученмке стакларске струке и струке за производњу грађевинског материјала остале су пралне. Рспризнрана је прошлогодшлita слпка. За обе струке ннјс сс лријавило ни један ученик. Стакларског подмлатка п пементашког неће битп ни ове године. Повластице нису помогле He .можс се рећл да се овом проблему није прншло благовре.мено и да нису тражена ре Јиења. II Стаклара н Цемептара су за по.менуте кадрове ну« диле стипенди.је, радну одећу, уџбенике, ппевоз. топлн оброк, екскурзпје и запослења. Те поКод друппс струка нормално стање ннсу билл оптерећени просторним пробле.млма. Прва фаза изградње нове школске 31раде је завршена. V току је припре* ма за тсхничкл пријем, што ће сс вероватно овлх дана оконч атл и зграда прн.мити у којој ће наставу похаћатп ученици првог и другог разреда заједнн чких основа. Такође је и питање кадрова доета позитивно решено, што ће допринети да се настава неметано и успсшно слроводи. С. Јовановиђ ---------—----- ТЕЛЕВИЗИЈСКА ЕМИСИЈА О BPAHKY КРСМАНОВИБУ Екипа Тслевизнје Бео град прлпре.маЈућн е.миснју ,Д1утев1ша револуциЈ је" боравнла је овнх дана у нашој среднни прпкупљајућл материјал о народном хероју Бралку Кр с.мановићу за Једноча^овну е.хгисију коЈа ће бити на програму краје.м овог месепа. О жнвоту, раду и рево лудшонарвом путу гово* риће сестра Бранка Крсмановића Ната Касмано вић. а своја сеђања на ] прекаљеног ратника н шпанског борца евоцираће Лаза Латиновпћ и дру ги iberoBH другови и са« борци нз Шпаније и наше револупиЈе. Y емисији ће се видетп ј све радне организације, > културне установе, улнце [ н сва она места која у на- [ шем краЈу носе име Бран ’ ка Крсмановића. С Ј. ! _____ < РАЗВОЈ КУЛТУРНИХ ДЕЛАТНОСТИ ОД 1981. ДО 1985. ГОДИНЕ Следити потребе Код осталих струка и заниман,а нс.ма.мо нарочнтнх промена и новниа. Оне које н.мају проходност и већу популарност попуљене су у првом и другом © уписно.м року, нарочито занимања др/штвенлх делатности. Код првс, друге и четврте голнне није бпло пробле.ма. Шко ловање су наставилл сви којп су желели и ималл могућности у заједннчким основама или у струии коју су кзабрали пре годнну дана. Проблем кадрова и простора решен За разлнку од ранијнх година, овог септембра радни људи у Центру „Иво Лола Рнбар” РЕКРЕАТИВНА НАСТАВА ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 1ВДИ У ПРИРОАИ @ За ученике трећег разреда основне школе, од 6. септембра до 1. новембра, по сменама, у трајању од по недељу дана, изводиће се настава у природи у Наставно-рекреационом центру на Грзи Ученици трећег разрсда свпх осиовних школа на тернторији наше општине по недељу дана провсшНе у Наставно-рекреационо.м центру на Грзи, богатсћн своЈа тек стечсна знања hobilm noјмови.ма и доживљајима. Од ове школске године, свс основке школс су прихватиле наставу у природн, а прсдлог да сваке годипе буде исти, трећи, разред mijc случајан. Оваквнм начпном рада сви учешпш бн токо.м школовања прошлн кроз овај впд наставе. Са разредним наставпицпма ученпцп замењују школска дво рншта, стандардне учноннце, предаважа ц испитнвања новим облиинма и садржајпма. Река, планпна, uiy.ua, трава ннсу нме ннце само словима испнсане и по сећању omicaiic. V природи свс је очнгледно. приступачпо са могућношћу бољег објашн»с »>а географскнх, псторнјских и другнх пој.мова Према утврђеном распореду, трећацн Основне школе „Вук Караиић” нз Поточца, првп из опшгнне, од 6. до 13. септе.мбра боравс на Грзи, а остале школе ће се смељивати токо.м септембра н октобра. — Органнзатори. СИЗ основног вастпања н образовања и ЈЛмнаи II Центра за дсчпју заштиту прсдвпдсли су за сваку смену приказивање прнгодних дугометражннх фнлмова п разговор са неки.м првоборие.м и учесииком НОБ-а који би евоинрао успомене на догађаје и дане из name револуппје. Боравак на Грзп н извођсње наставе финансира СИЗ основног образоваља н ученици у зависностн од породичног социјалног стан>а, рекла нам је Дубравка Гајић, социјални радник у Заједшшн ос новног образовања. Ово је првп пут да све основ не школе прихвате овај вид наставе. Прошле године су је имали само учентш Основнс школе „Момчпло Поповић”, a сада he н>оме бкти обухваћено око 700 основаца, О н»еној корнстн свакп коментар и закљу чак био би сувишан. С. Јовановкћ радног човека Основне организације удруженог рада и месне заједнице у наредном периоду треоа да постану средишта целокупне културне политике н културног развоја @ Даље јачање културног стваралаштва и уметннчког аматеризма ® Посебан акценат на културни развој села и материјалну осиову културе Полазећл од постЈГГнутпх резулгата у раззоју културе у протекло.м периоду оазираие су смерницс за припремањс плана развоја ку.чтурнЈПс делатности и самоуправног спо разума о основама плана Само управне интересне заједшше културе наше општине. Сагледавање.м постигнутог сагледане су и могућности дал>ег раз воја н утврђени основнн заданн и циљевн као и развој noједшшх облика културног делова!(>а укупан развој култур них делатности. Културном стваралаштву и рају битн места за вршсње кул турннх функција. Развијена библиотечка мрежа. квалитетне позоришне н биоскопске прсдставе и други впдови културннх актпвностн треба у uno веНој мерн да приолиже село граду и тиме задрже младог човска у тој среднни. Кадровско шгтање у области културнс делатности, тако be, у новом планско.м псриоду захтева поссбан третман. Број запослених радника у култури (једап иа око пст хнљаде становника) нијс у складу са потрсбама п функцијама које тре у.метничком аматеризму у паредном петогодишњем планс* ко.м перноду биће посвећено више паж!Е>е нсго до сада. У већи.м ОУР-има маертијалнс пронзводње и месним заједннпама града н села треба обезбсдити даље услове за јачан»с постојећих и развој нових облика културног стваралаштва н разних облика а.матсрскс активности. У оквпру библпотечке дслат носп! наставиНе се са акцпјом шпрења и коришКења књига, са рационалним шнрење.м биб лотечке мреже у ОУР-пма и месннм зајеанлца.ма села и пружањем ло.моћи школским библнотекама. V овом циљу треба дал>е јачати матичну слу жбу са свим садашњим и нови.м функцнјама дсловања. Зашппа н очуваЈвс култур них добара, спо.меиика културе и спо.меппка НОБ-а и даље остајс основна оријентација у овој области. Обезбеђиваће се и заштита и истраживање археолошких локалитета, а посебно помагати прпкупљање историјске rpabc и тпме богатнти музејска збирка. До кра ја овог планског периода неол ходно јс начи новн простор за даље шнрење музејскс делатIIOCTII. Позоршшш жпвот треба такође обогатпти новим облшш ма и садржајима. Такође је неопходно успоставпти пуну сарадњу са организацпјама уд ружсног рада. Домови културе — центри културног живота Y новом петогодишње.м планском перноду посебан акценат треба бацитн на културни раз вој ссла. Домови кулгуре моба остваривати у циљу даљег развоја културе у општшш. Кадровска основа за област културе треба да се измени у корисг бољс квафикационе структуре и већег броја радннка. Материјална основа културе нсуједначено је и споро јачала у досалашњем периоду, мада је бпло одговарајућнх актпвности и резултата, још увек cv присутни бројни проблеми. Пбчетак пзградње дома културе у следећих пет година био би неминован. Биоскопска сала, изложбснп простор, у.метничка калернја су веома ак-п'слнк проблеми који бн тиме бнли решени. Проширењс простора за раз вој Завкчајнс музејске збиркс. доградња снтсријсра у про сторијама бпблиотеке. обезбеbeibc радног простора за лпковне ствараоцс, поспешиваibe поправке сеоских домова културе, обезбеђење учешћа за пзградњу спомен-дома у Шалу довцу н дома културс у Плани су пословп којп чекају култур не послснике у наредном петогодншњем развоју. Сарадња са општпна.ма у Penionv н целој Рспублшш, a нарочпто међурепубличка кул турна сарад|ва са братсклм општннама Мурском Соботом п Краппном бнће дубља, чврш ha и квалптетннја. Део актлвностп п задатака које смо поменули из плана развоја културне делатности навоаи на закључак да ће се даљи развој културе ус.мерава тп ка стварању новнх квалптета, водећи рачуна о потребама ралног човека, уговарајући са њи.м облнке и задагке. С. Јовановнћ
2ИКВВК СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРдБ^И МОРАВСКО-ШУМАДИЈ СКА ЗОНА №1ДРИЗМИМ КИША ГОАОВА Јединство — Шумадија Стадион Јединства. Судија: ПавловиВ (Чачак). Стрелаи: Лризовпђ. Жути картон: Восић (Јсдинство) Јсдпнсгво: Богосављсвнћ, В. Пстковић, Павловић, Анђелковић, М. Пгткевпћ. Мнлојсвић, АркзовиИ, Матнћ, Николнћ, Ypo uicbhIi и Bacuh. „Зелени” су v овом дуелу обрадовалп својс навијаче н најавилн повратак у виши ранг таклшчеља. Стрелац победоносног гола је ветеран Аризовић, који ц порсд поодмаклнх фудбалских година игра вео.ма лобро и успешно. (Крагујевац) 1:0 (1:0) Јсдинство: Богосављсоић, В. Нетковић, Милојсвнћ, М. Петко вић, Пелнвановић, ПаоковнИ, Урошсвић, Ннколпћ, МатнН и Васић. У мечу са Аутопревозом сиор тска cpelia је окренула ле5а „зе ленима". И поред боље игре и сталне теренске иницнјатпве зелени су изгубили у задљпм минутнма меча и тпме у неповрат изгубшш драгоценн бид. Борац — Ремоас (Ресавица) 4:1 Стакларци су головима Церо* Biiha, Heiuidia, Пернћа (два) из војсвали впсоку побсду. Судија Ранђел Ивановић нијс имао ни какиих пробле.ма. Утакмица је била права првснствсна, а игра фер и коректна. Почаснп гол за госте постнгао је Илнћ. Борац: Лукнћ. Церовић, Бел»- ковић, Севић, JIvKiih, Ннко;шћ, КркиН, Перић, Mnunih, Цсровнћ П, Нсшић. 50 ГОДИНА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА „БУДУБНОСТ” ГЛАВИЦА (3) „КУНЕМ СЕ - НЕћЕ ОИПНУТИ АОПТУ! “ Текстилац — Наппедак (Кушиљево) 4:0 (3:0) На овом првенственом мсчу тсже је повређен млади Анђел« ковнћ у судару са противпич* ки.м играчем. Анђелковић је новредио главу п тренутно се налазн на Неурохирушком одељсњу нишке Болиице. Након овог кола „зелени" се р.алазе на шесгом месту са чстири бода што је за бод мање од водеће Првс пеголетке из 'Јрстеннка. Аутопревоз (Чачак) — Јединство 1:0 (0:0) МАЛН ОГЛАСИ Прола|ем копфорну кућу V V’ лицн КосмајскЈ 21 у Параћипу, до глажнс \липе (Чепурсжо ивсс м). 3а блпжа пбаосште»м упитати Ралспка МллошсБнћа «•* ис ту адресу. У улиил 81. Пијаде бр- 14. у строгом центру Параћнна. продају се две уссљим кућв га no Mohntiu обЈсктнма на олаиу од шсст ари. Обрзтитп се иа тсл« фопе 0IS40E1I н 021-58-495. inn на ши |’ру ..Илсилна приликз '• Стони тенис Наставак првенства После кратке летње паузс стонотенисерн „Борца” отпочелн су са припремама 2. септс.м бра. Поред досадашњлх чланова. на прнпре.мама се појавило десетак јуниора вољних да по стану мајстори целулоиднс лоп тицс. Прва постава Борца озбиљпо је схватила лрипре.мни период тако да су до сада одигралн две прнјатздске утакмнце са Радничкнм нз Пупрпје и обе рсшили у своју корист 5:0 и 5:2. За наредне дане уговорен је прпјатељскн .меч са Опленце.м из Тополс што he послужитн као добра провера пред квалификације за Регионалну лнгу Шу.мадије и Поморавља. Р. Ваиек Нгралнштс: Текстилца. СудиЈа: Миљковић (Светозарево). Стрелцп: Марковић, Тодоровпћ, Стојановић (2). Текстилац: Марковић 7, Миладиновић 8. Вељковић 7, Мнлојковнћ 7, Стефановић 8, СтоiaHOBiih 8. Стаиковнћ 7, Стакојевић 7, Дачиђ 7, Тодоровнђ 8 и Марковић 8. Утакмипа је пграна пред изузетно малпм бројем гледалача, што је узрок истовременог играња са Јединством. Међггим, највернији снмпатизерп Текстилца могли су ла гледају лобар фудбал н виде четирч гола. Утакмица је бпла фср п корсктна тако да судијп ннсу бнли ни потребни карточп. В. Л>убн«п1ђ ДЕВОЈКЕ СЕ HE ПРЕДАЈУ OICK Параћнн — КК Мај данпек 60:32 (27:21) Кошаркашнце Параћина, поа руководство.м Божидара БорВс вића, и овога пута су убедљиво савладале слабнјег прогивника Мајданпек. ОКК Параћин: Торњански 10, Крстић 10, ЈезднН 10, Лазић.Си мнћ 4, Петровић 3, Антонпје* виН, МиљковиН 3. Јоваиовнђ 6, Јанковнђ 8, Милошевић 6. Судије Миловановић п Делмћ (Светозарево). Док се стпшавала топовска канонада п мприс барута још \*век вукао по ваздуху, слобода је запевала пуним срцем. Са први.м данима слободе покушава се да се жнвоту да ју нор.мални токови. Тако и Главичани размишљају о оживљавању фудбалске irrpe и већ .маја мссеца 1945. поново одржавају Скупштину н одлучују да се клуб зове 13. октобар. Након набавке неопходне опре.ме, игралнште ГСК заживело је поново и настављен је фудбалски поход у будућност. Већ у јуну Гла внчани играју прву гтријатељску утакмицу са Темниће.м из Варварина и бележе гтрве победе. Потом обилазе Давндовац, Поповац, Дољу Мутницу, Мирнловац, Сгрижу, Дреновац, Извор где играју пропагандне утакмице што he касније резултирати стварањем фудбалских клубова у поменутим селима. Године 1947. у Параћину постоје три клуба, формирана су још два у селима, ФК Бранко Ристић у Поповцу н Напредак у Дреновцу. Те исте годнне формира се и Срески фудбалскн савез н Среска лига са 6 тн.мова, Стакларац, Текстилац н Железничар из Параћина и по.менути ссоски клубови. Отада лига се проширивала и Главичани, ако не први, увек су били у врху о чему говори и податак да су их та да називали „Казненом експедииијом'*. Овај не баш симпатнчан надн.мак донео им је доста невоља. Понекад се 1гшло тако далеко, као на пример 1954. године када је Општински савез одлучио да се забрани регистрација in-рача Главице за наредни таклтчарски пс. риод. И поред сваквмх адхпгкистративних мера inicy успели да спутају улазну лтшју Главичана, јер млади лавови су ускочнли ira место старијих прзверених колега. V сећањнма мсштапа овог фудбалског села као анегдота остала је фудбалска заклства Нспосредно прс утакдшцс Ду-ал Хаџић, најстарији играч, позивао је фудбалере на заклетву победе. Његовл заклетва, као деског бека гласнла је: „Веллбора ми, мога огна, јсдиног. Играча ко га ја будем држао, nehc шипнути лопту!". Врсдно је напоменути да овај марљивн фудбалокп колектив није био са.мо фудбалски. Y љеговом окриљу развијали су се и остали слортови, чланови клуба били су и носиоци културног аматеризма у КУД-у ,Драги Жнвковнћ”. У периоду од 1956. године фудбалски клуб „Будућност”, некадашњи ГСК и 13. октобар, такмичио се у вишем рангу и то у Међуопштинском фудбалском савезу 11 годнна, затим у Шумадијско — поморавској лиги 3, Ква литетној лиги опшпгне 2, Јединственој међуопштинској 5 и Јужној групи Мсђуопштннске лнге 3 године. Највећи спортски до.мет Главичани су постиглн у Шумадијско-поморавској лиги где су се 3 године такмичилн са већим и јачи.м градски.м клубовима, од којих су неки били и друголигаши као Шумадија из Аранђеловца илн члановп Републичке лиге. У вишегодишњој историјн, поред лепих и радосннх тренутака, било је оннх непрнјатних и нелагодних, али ван спортских терена. Доживели су три саобраћајна удеса и прошли без већих и трагичннјих последтгца. На њихов ка.мнон, који је превозио играче на утак.мице, налетео је воз, висио над понором и Западном Мораво.м. Богата историја овог сеоског клуба обплује још морс.м података згода и незгода, али простор је очигледно недовољан да се каже све што би требало. Међутим, мислимо и да је ова доста сажета слика довољна да плуструје 50-то годиш&и рад овог клуба. И на крају завршимо са ово.м белешком саставо.м снова, како су га назвалн Главичани: Свети* слав Дилштријевић — Цмац, Бранко Букић, Сретен Јовановиђ, Радомир Матић — Лајош, Мжздраг Heunih, Cimnura БорђевиИ — Минда, Милосав Радовановић — РинБа, Александар Петговнћ — Шандор, Мнодраг Рајић — Раја, Војислав Дш<ић — Суша и Исбојша Вуклшновић — Боћа. . . l .iilM Припремио: М. Илић На пролаЈу .ЛЈоскзнч” — доб ро ичуваи- ЛауСиШЛ ClOjcOUItll, llcpahiiii. Церска 5. Оглзшггам пеаажеВии сведочан ство од V ао VIII разрсда шнато у ОШ ..бура Јакшић" на име Драгољуба Јовичпћа из Чепура. Оглашзвал1 нсвзжећнм сведочансгво ид 1 до VIII разрсда ОШ ,Д5. мај ‘ y Поповцу нздато на име Неиијишс Милошевпћа. Савет Центра за средљс образоваљс „Иво Лола Рибар" у Параћину, расписујс јавну Л И Ц И Т А Ц И J V КОНВЕКТОРА Лицлтација ће се одржати 13. IX. 1980. годнне у 8 часова Право учешћа имаЈу сва правна и физкчка лица. Конвектчари се могу рдзгледати сваког дана од 7 до 19 часова испред Цснтра. ПРВЛ ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Поточац: Јухор — Зсло-орадкпк 2:2 Ратарн: Јединстсо — Псток 63 (сл) 0:3 Рашсвнца: Младост — Борац 2:1 Вуљакс: БСК — Морава 1:1 ТсккЈа: Радпнчки — Напрсдак 5:3 Лебика: Будућност — Раднкк 3:1 ByciLionaii: Хсро) — Млодост (П) 1:1 Оглашавам нсважсћим свсдочаиство осиовне школс нздато Y Мкркловиу иа име Стојапа Лазм11д из Мпрнловца. Вршнм парцслаипју плацсва за •мксидпцс na KapabopbceoM ftpay. За Олмжа ooaBciuiciua упмтатн иа гслефои 52-467. Крста ЖивановнН. Продајсм iviau у Параћнху. За см Ошжа ипазеипсња обраiiiiu се Вла-uixuipy Васнћу, Стс. ваиа Срсмиа 16, Параћнн, нлп Пстру Вукпћсвћ. Цсрска 45, Параћнн. Продајсм №иву од 50 ари, 1 класа, на мссто .\1алп Бачмн — opcaia Вул-анцм. За блнжа oftaaclurciaa уинтати Јслсну — Фанмку Белмћ, Бориса Кпдрича 40, (lapahwi. Дала, 4. ссптсмбра изгубио сам лмчну карту и иозачку доз волу- Молнм пиштсиог налазача да ми мж вратм. МнлмвоЈе MiciyTiiKOBiih, 'Гсслина 38, ПарЛшн. ДРУГА О1ШГГИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Стубнца: Напрсдак — Желсзничар (Сл) 3:0 Буљане: Ошпдпнац — Младост 3:6 Лешјс: Лсшјапкк — Хајдук 0.6 Буслловац: Bitxop — Јсдпиство 1:4 Бусиловац: Слобода — Разшггак 3:4 Горж Видово: .Морапац — ИСК 4:0 ТА5ЕЛА ПОСЛЕ IV КОЛА 1. Исток 63 4 3 10 13:6 7 2. Младост (ГГ) 4 3 10 8:4 7 3. Младост (Р) 4 3 0 1 13:6 6 4. Борац 4 3 0 1 83 л 5. Зсмљорадник 4 2 11 13:6 5 6. Хсрој 4 2 11 8:7 5 7. Радпнчкп 4 12 1 8:7 4 8 Морава 4 112 8:8 3 9. БСК 4 112 7:8 3 10. Јухор 4 112 9:11 3 11. Булућиост 4 10 3 6:11 2 12. Гпдинк 4 0 2 / 15:11 2 13. Напрсдак . 4 10 3 10:20 2 14. Јсдпнство 4 0 13 5:13 1 Субота 6. IX. 1980. годпнс стадион Јгдниства: ТАБЕЛА ЛОСЛЕ IV КОЛА Параћпн: Вралчанс — Слога 3:3 1. Хајдук 4 4 0 0 26.2 8 2. Развптзк 4 4 0 0 13:4 8 3. Врапчапс 4 3 10 15:9 7 4. Сдога 4 2 2 0 27:8 6 5. Моравап 4 3 0 1 16:5 6 6. Јсдипство 4 3 0 1 12:4 6 7. Младост 4 2 0 2 13:9 4 8. Напрсдак 4 2 0 2 6:6 4 9. ИСК 4 1 0 3 5:И 10. Жслсзнпчар 4 1 0 3 4:15 2 11. ЛешЈапин 4 10 3 2::22 2 12. Слобода 4 0 13 11:16 1 13. Впхор 4 0 0 4 6:25 0 14. Омладчнац 4 0 0 4 5:31 0 ПОЧЕТАК УСПЕШНЕ САРАДЊЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА И СПОРТСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У оквнру акције СВН Y ПРИРОДУ Мссна заједнпца „Врапчане" и Општинскн савез за физлчко васгштање и спортску рскреацнју „Партнзан” — Параћпн организују АЕТЊУ БИЦИКАИЈАДУ Овом великом масовном акцијо.м позивамо све који желе да помогну свом здрављу. Ннсу важие године и конднцнЈа. Возићс.мо полако, новим асфалтним путем до Мораве. Ако сс слажетс са овом ндејом, пронађите своЈ бнцикл, у подруму на тавану... поправите га, подмажите и у НЕДЕЉУ 14. СЕПТЕ.МБРА 1980. ГОДИНЕ У 10 ЧАСОВА ДОБИТЕ ИСПРЕД МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „ВРАПЧАНЕ”. Тада ћете присуствовати свечано.м отварању просто рија Мссне заЈедштце и одмах иза тога ће се стартовати. Y овом тексту не можемо да вам све каже.мо, али органлзатори ће свн.м учесницима приредити још нека приЈатна мзненаћења. ДОВИБЕЊА Y НЕДЕЉУ! „ПАРТИЗАН” СРБИЈЕ И „ПАРТИЗАН” ПАРАБИН ПОЗИВАЈУ BAC ДА ОСВОЈИТЕ ЗНАЧКУ ЈОБАР ПАИВАЧ“ Провернте своје могућности и освојите значку доброг пливача. Потребно Је преплнватн само 100 мстара исто.м техником. Могу покушати свн од ссдам до 77 годш1а старостнОд 15. септе.мбра сваког дана од 16 до 18 часова чекамо вас на пливачко.м базену Хале спортопа. Кад eeh дођете на базсн, искористите шансу и при|авитс се на« шем организатору, који he вам обезбсдиги стазу, пратитн вас и пошто препливате 100 .мсгара, додслнти значку ,Добар пливач” н диплому. Шданан ИдллЈ* СИЗ спформпсала. Ншмчп савгл ^раги АнтаВ (арсдссдлвж), Сдакица УрошеввВ (хаменжх). 8opb« иггаоввћ. Жлвит« Ото|жмивмВ |ом»сл*» МвлопввовнП <ајвћ Мнлмво |а Н«ш«ћ iopu Н«л» Вр.И«.„ић Мнлмп> Жнвховиђ ■ Сажво^у« ОАрадовнВ УрећуЈе: Ргдакштии хплегнЈум. Гаавнв ■ одговорни уреЈНмх Сла~1*уб Обрааижмћ н.>ИИн«рМ: Мгажвиа 1омапмП илмш» Жмвхпмђ Мир..п» Uhmhiри|евпћ МилнжоЈе Иллћ ■ Mnnapai Милепковић. Адрес« РедакдиЈе: ПараЛжв. Maxcxvi Iорк<л 4. ооаггаи- к* фв» 17 1елеф«.нп: I -.nni.w и оап.ш.рим »релниж 52-352 лпжниарп *’ 694 Претплата: Гапиппм 125.00 полугодмшпл 62,50. За апосграиство даоструго Жл ро-рачуи СИЗ-» инфориисања 63504—649—16 коз СДК Пардћип. Штжаша ГРО ^ГЛАС*‘ Бслгржа. Влжјкммћсм 8 те-ифон 340-551. Тираж 11.000
ШКОЛА У ПРПРОДИ НАША ТЕМА TYPH3AM • НАША ТЕМА ТУРИЗАМ • НАША ТЕМА TY mw ОД ГРЗЕ AO CEOCKOI1УРИЗМЛ JYBIL1EJ ИВТКТ .SPAHKO КРСМАНОВИН" Страна 4 РОБНА KYRA „БЕОГРАД” — ПАРАНИН ТЈМИИ1ШРП110МШ Страна 3. Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин под ВЕДРИМ ГОДИНАУП О БРОЈ165 (?) ПАРАНИН ® 24. С Е П Т Е М Б A Р 1980. Г О Д И Н Е ■ИНИЈНИИНМИНИМИНННННННННИННИВМКИИ111 IIIIHI II КОЛЕКТИВНО II Y ОПШТИНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ СК 9 Предложенн кандпдатн за нова руководства ШЕЗДЕСЕТ ГОАИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА • Ове годмне радна организација ИВТКТ „Бранко Крсмановић" обележава два лзузстна дату.ма у сво.м постојању — 30 годнна самоуправљања и 60 годлна рада. Протекло је шездесет година од почетка рада Индустрнје вуненнх тканина, конфекиије н трлкотажс „Бранко Крсмановић” из Параћина. Међутим, традиција производње тскстила у граду на Црннии јс много старија. Још 1880. годлнс v Параћину јс, на простору где се данас налази Српска фабрлка стакла, подигнута прва тскстилна фабрнка opahc Минх, која је 1904. године нзгорсла v пожару. To је био почстак традлцлје текстилне индустрнје. 1920. године Gpaha Тсокарсвић адаптира»>ем постојећнх кланнчклх просторија посгав.вају садашњу фабрику штофова, и настављају традицију. Постојаљс стручне радне снаге је; всроватно, био разлог да бнвши власниин изградс фабрику вунених тканнна баш у Параћину. Y послератном периоду, перлоду обнове и изградње. фабрика је кроз безбројпс метрс тканина дала свој допрлнос v обсзбеђивању лајнужлијих потрсра, ратом по robciior и оснромашелог, становништва. Данас се радна организацнја бави прерадо.м вуне к вештачких влакана и нзрадо.м предива, плстива н тканина од вунс и хемијских влакана, затим, продајо.м своји.х производа, на вслико н мало, трнкотажнлх л одсвнлх прсд.мета израђе* нлх од сопствених производа. За шест лсценлја постојања радне организаџије ИВТКТ „Бралко Крс.мановнћ”, хлљаде и хиљаде раднлх људи јс остваривало средства за своју личну л породлчну сгзпстснцију. Радна органлзацнја јс. ларочнто v послератлом псрноду, дала огроман лопринос подлзању раднлчког подмлатка и рспродукцнјн становништва ла овом подручју, јср је у њенлм погони.ма, од осннвања па до данас, радло всллки број жена. Са.мо у лериоду од осло* боИења до данас радна организација је произвела преко 60 милиона метара тканпна, дајућл ти.ме великл допрлнос одевању армвје и становништва. Послсдњих година из њених погона на тржиште свс вишс одлазе готови одсвни предмети произвелени у конфекцијн и трикотажн. V постојању и развоју раднс организације било је у појединим псриоди.ма врс.мсна и успона и падова, алл panini људи ове .многољудне радне органлзације cv заједничким снагама, високом самоуправљачком св^шћу и самопрсгорношНу успешно одолевали, л лз тешкоћа лхзазили увек ојачани. @ Заступљенс све структуре ® За председавајућег Општннске конференције СК предложен Радоје Несторовић а за секретара Комитета Илија Бупурдија Калровска комислја Општинске конференцнје СК последн>лх мессцл налазила се пред одговорним задацима јср је и у Општлнској конференцлји СК требало реализовати лдеју Дру га Тлта о колективном раду и одговорлостл. На више састана Најважнлјн задатак члансва будућег Општинског комнтета и будуће Конфсрснције Савеза коиуниста треба да будс још всћк допрлнос даљем развоју самоуправлог сис гсма јер се проблсми н гешкоће са којнма сс су зчавамо могу Једино овлм путем решавати. бло Јс иото ссднице ОКСКС на којоЈ се разговарало о новембарскмм избори.ма. ка раз.матрала је то питањс, a ла последњој ссдлнци Општлнског комитета уследлли су лред лозл. Пре.ма Статутарној одлуип, Општинска конферснција СК бројаће 127 чланова, а до слећи.х лзбора у основлим органи зацлја.ма већ лзабрани делега1и nehc се мењатЈ! док сс број досадашњпх чланова Општин- .ског комитета од двадесет и дсвет смањује ла петнаест. До 10. новембра треба пзвршитн свс консултације л на бази ста вова п закључака лзабрати прс дседника Општннске конферен ције СК ла годину и сскретара Ко.митета на две године. На поменутој седнлцн Огплтинског комптета СК, одржалој 16. септембра. за предссдавајућег Општллске колферешш јс прсдложсл је Радоје Несто ровлИ, досадашњн сскрсгар Општлнског ко.млтета СК, а за секретара Комлтста Илија Бупурдија досадашл>л заменлк се кретара Општлнског ко.млгста. Мсђе пстлаест предложених за Општински комлтет, дсвст је радннка, два учеснлка НОР-а, два омладинца и две дру1ариue. Овом прилнко.м су евлдслтн ранн кандидатп за извршне сс кретаре и то: Драган ЛнтлК за информисање. културу н образовање н самоуправно органпзовање. Драган Петковлћ за координацију рада у склопу друштвело поллтлчког система, који су и до сада радилк на овн.м пословлма, док ћс изврш нт! сскретар за друштвсно скономске односе и самоуправљање бити накнадно предложел. Од досадашњих петласст, у оквиру Општинске конференцлјс СК убудуће he радити девст комисија. Предложени су њлховп прсдседницн члји је мандат такође годнну дана. ЗАВРШЕНО ДЕВЕТНАЕСТО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ОРАЧА СРБИЈЕ — ПАРАRHH ’80. ДОКТОР СЛОБОДАН ГЛИГОРИЈЕВИБ, ЧЛАН САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ BERA, II МИЛУТИН МИЛОШЕВЕШ, ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВЕНО-ПОЛИ ТИЧКОГ BERA СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ, Y РАДНОЈ ПОСЕТИ FIAPARHHY рвтлтати © II поред тешкоћа очекују се оољн дани В93№ш у воде ћим организацијама удруженог рада у општини © Y3 мере за економску стаоилизацију стоји и обавеза заштите животног стандарда радних људи Српску фабрнку стакла л ИВТ КТ „Бралко Крсмановлћ’* прошлог уторка посетнлл су доктор Слободаа Глигоријевнћ, члан СИВ-а, л Милупш Мнлошевлћ, председннк ДПВ Скуп* штлне СР Србије, л у разговору са привредннм и политнчклм руководство.м двеју највећих оргализаимја удруженог рада у нашој општини упознатл су са резултатл.ма пословања л програ.мом мера еколомске стаблллзацлје. Представницн Српске фабрике стакла пзнелл су своје проблеме којл лх пратс всћ две годлне и могућлост за љлхово рсшавал>с како бл ова организацлја стала ла .ддравс логс". Пробле.м је добро лозкат л о ње.мг смо у внше наврата плсали. Налме, још увск ова радна организација лма далеко већс пролзводнс трошковс рд про дајчс цсне амбалаже, л да је крајњс врсмс да се одобри повећање лсла од 26 одсто што су они и постигли са купцима. Др Слободан Глигорлјевлћ у посетл фабрици штофова Исто тако разговорало се о новим програ.мнма и перспсктлвном развоју фабрлке за наредни период. Због нереализовања програ.ма у протеклом планско.м периоду план за лареднл^пердод у стварл представља прснеп! програм из претходних пет година. Y ИВТ КТ „Бранко Крсмаловић" гостс су упознали са напори.ма и резултатл.ма који сс чинс ла повеНању лзвоза и са проблемима који се јављају са ценама увозних слровлна које учествују највећим делом у производима овс радле органлзацлје. У разговору гости су истакли да заједло са спровоБсњем мера скономске стабилнзацнје мора да се води рачуна и о заштлтн и очувању животног стандарда радних људи и даљем усавршавањг награђнвања пре.ма остварсли.м резултатнма рада, јср јс то гаранција за noeehairy продуктлвност рада и зиректан допрллос стабплизацнјн. С. О. МАЈСТОРИ ПАОДНИХ ОРАНИЦА 9 XIX репуоличко такмичење орача Србнје отворио Слободан Миливојевић, председник Скупштине општине. 9 Посебно обележје овог такмичења је масовно учешће младих Од 18. до 20. септембра Па pahuii је бло домаћлн најбо љл.м орачлма Срблје, којн су сс два дана на парцелама .Знојац" Пол>опрлвредне оргаллзацлје .Агроекспорг” бо рлли за назив најбољсг. Од шездесет седам орача нз дессг градова, у категорн ји лаклх трактора, прво место освојло Драган liwpnh, из Београда. а у категорпјп тешклх трактора Љубивоје Ранковлћ. такођс лз Београ да. Y укупном плас.ману у кол куренцкји 21 еклпе најбољи су Пожаревљани II. Наша еккпа ПараНнн I осзојила је осмо место. Најбољп појединац нз Параћина је Петар Жмкнћ, којп је у категорнји тешких трактора освојно пето мссто. Y оквлру такмлчења орача отворена је лзложба пољопривредне механпзације и лзложба квалнтетних грла стоке у Стрижи. Организаторн овог так.мичсња су: Рспубличко н Општмнско веИс тсхнике, Скутн тнна општине Параћлн и Друшгво за пољопривредну технпку лз Стриже. (Опширнијс на стр. 6)
ДРУШТВЕНО политички живот U. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 165 ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС РАСП РАВЉАО О СНАБДЕВАЊУ Е»ВИ СМДШИ НЕСТАШИцУ II il ГГИ Ill'll III II 1111111111111 lilHIIII 111 III !■ IIIHI IIMHHIIIIH СА КО.МУНИСТИМА МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА „ЗДРАВЉЕ” УМЕСТО ШТЕДЊЕ РАЦИОНААИЗАЦИЈА Y наставку седницс на којој се расправљало о избору новог партијског руководства на дневном рсду нашло се п питање сиабдевања На овој ссдшши Комитста ра гправљало се и о снабдеваљу. Станојло Богдановић, прелселсезннк опнггинске конфсрекии je Савста потрошача, упознао је Прнсутне са напорима трговннских органпзацнја да параћнпско тржиште спаблу потрсб иом лсфшштарно.м робом. Због • несташипс појелинпх пропзволз. а ту сс прс свсга мисли на оеновнс жнвотне на.мирниис птећср, у:бс, дстерпент и кафу, долаанло јс зо многи.х нсгативиости у про.мстг робе. Грађаип су стварали беспотрсбнс лалихе. испред самоуслуга су чекалн огромни релови. долазпло јс до појавс шпекулациЈе, а главнг< разлог је у свему томе што сс код потровтача створила псл хо.за ' неспгуности, а уз то и pods нпје реповно пристпзала. Глелачп у прцевтима у дно су па 1979. годину, Пропзвоппо промсгпа радна органпза* пнја „пТумадгпа", која гчсствгје са 80 одсто у снабневању пзгппх грађана, јс за првих итсст месеии иродала уље за 17 одсто. лстепиент за 2 олсто. a шећеп за 67 одсто више у овој гопини. V другој половпни августа прелузете су мере да се потпоптња свелс у реалне оквнрс. Као прирре.мена мера увеленп су бонови за снабдеваље. Всћ се пвог месеца нашло v опTwvaiv 66.140 бонова за кафу, шећср. уље н дстерцент. Први ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ДРУШТВЕНОГ ПР АВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА ИЗБОРИ ОРГАНА САМОУПРАВЉАНкА Овнх дана су у Бклтену дру штвених правобраннлаца Самоуправљања СР Србије објављеии ставовн друштвеног правобрапиоца наше општине. заузи мани у конкретним спорним од носима о избору и опознву органа самоуправљања. Објављујемо их пошто могу да буду од користи за даљу самоуправпг активност радних људи. Y спорном односу између радничког савета OOYP-a и радничког савета радне органи заинје у вези са питањем ко ie овлашћен за расписивање чз бора за делегате радничког савета радне организације, друш твени правобранилац самоуправљања је заузео став да у конкретно.м спорном одиосу изборе трсба да распише раднички савет раднс организациЈе. Y једној OOYP 10 дслегата радничког савета поднели су оставку на функиију делегата у савету а само један није. Друпггвени правобранплац самоуправљаља је, на захтев Снн днката, изнео став да треба расплсати допунске изборе само за делегате у савет колико их је н поднело оставку а не на место делегата који оставку ни је поднео. Раднички савет није прихватно овај став, већ je распнсао изборе за савет у пелини. Став правобракиоца није прпхваћен ни од стране пзборне комисије која је решавала по приговору радника — целегата који није поднео оставку. Основии суд удруженог • рада прнхватио је став правобраниоца п своЈом одлуком поннпггно Је избор делсгата нз дела процеса рада из кога је делегат који није поднео остав ку. Збор радних људл је усвојио предлог за опозив 6 делегата радЈпгчког савета OOYP-a (a укупно је било 11 делегата рад мичког савета). Раднички савет Hitje поступно по предлогу a ми]‘е распнсао гласањс за оиозпв. Друштвени правобранилап самоуправљања fe изнео став ла треба обавеститн Bche улру женог рада Скгчштнпе оппгтн не, како би оно раппсало гла сањв о опозкву. Збор радиг.- резултати показују да свн боновп нису употрсбљснп, а у рафовпма продаввица има свнх ових пронзвода. Како јс овом приликом оцеibeiio, пако боновн пису у склалу са нашнм лруштвенпм сио тсмом, у општчнп Параћин сс ihiixoBo увођењс показало као оправлано, јер су слнмкгшса« нн сви они ттробле.мн којч су ПОСЛСЛ1М1Х мсссин узпемправалн rpabanc лбог нсдостатака o.tpcbcHiix врста производа. II грађани су са одобравањем при хватплн куповпну путем боиова и њпховпм увођењем постигнут јс жст>си„ штл» ла сс потрошач oceba спгурннјпм у области снаблсвања. ПА1НТЛ CF. ГРКЈАТИ ОВЕ ЗИМЕ Овом приликом су сс чулч н проблсмн око обезбеђвваља огрсва за rpciaibe нашс општине. Шумадија је уговорила 27.000 тона ггља за ову годину, a до сала ie пристигло прско 9.000 тона. Како се очекх-јс до краја године може да се добије*. још само око 6.000 тона што ie свакако недовољно да подмири потрсбе грађана. Зато ]‘с одлучено да до краја године свако домаћинство добије по две тоне угља, а да се остатак испоручи у наредној години. Свтт напорн „Шумалијс” да сс обсзбсдс всће колнка OOYP-a није прихватно ова; став правобраниоца, већ је само расписао гласањс о опозиву. Основни суд удруженог paua је прихватио став правобраниоца и својом одлуком је почиштио све радње које је збор радника прсдузео у везн са расписнвањем гласања о опозиву. D Више од половинс делегата у радничко.м саветг OOYP-a ie поднело оставку. Збор раднпка је почео да доноси одлуке за чије је доношење овлашћен раднички савет. Друпггвснн правобранилац самоуправља н»а је изнео став да радничкп савет остаје у функцнји и кад појединнх његови делегати поднесу оставку, што значи да и делегати коЈи су поднели остав ку треба да наставе са обављаљем своје функцнје све док се на љихово место не изаберу нови делсгатп. ■ Закључком Скупштине општине препоручсно је да се изврши нзбор новог савета орг.чнизације удруженог рада ид посебног друштвеног интереса. Савет нијс распнсао изборе a Одбор самоуправне радничке контролс је заузео став да избо ри треба да се распишу. Затра жена је интервенција друштвеног правобранноца самоуправљан>а, којн је заузев став да закључак Скупштине omiinnie, сама за себе, није довољан да бн се на основу њега расписалн избори за нови савет пре истека мандата постојећем: неопходно Је да се пре расписиваља пзбора стекну условн предвиђени законом. ■ Избор чланова радничког савета ООУР-а извршен је гако што је гласачка кутнја ношена од градллипгга до градилшвта. Друштвенн правобранл лац самоуправља&а је заузео став да гласање у конкретном случају треба поновити, Јер ди је поштовгма одредба закоча којом је пропвсано да се пзборп врше на бнрачкпм местнма. ■ Извршен ie взбор повог радничког савета након оставке свнх лелегата радничког савша. Поставпло се плтање мандзта новонзабраамх делегата у чпнс овог огрсвног материјала су узалудни, јер рудннцл уг.ља продају условљавају орочава- |?см срсдстава трговнпскпх органпзација игго „Шу.мадпја” сада нијс v могуНностн да учнни. V овој годиин сва стоваршпта „Југопетрола" располагаћс са лож ул»е.м за око 25 олсто мањс него прошлс голнне. Очекујс се да he тс колнчине бтгги довољНс да свп rpabaini ко.јн се греју лож ул-ем до краја годинс добнју по 300 литара уља. He треба заборавити нн дрво као нзвор снергије, кога на стоварншти.ма још увек нма у довољним колнчпнама На овом састанку је ннсистнрано да се на нпвоу општине сачинп дугорочни програм потреба становника. Од радне органпзацијс која се бави прометом огрсвног материјала захтевано је да уз помоћ банака изнаЈзе могућност за трајније обезбсђивање rpabana угл»ем, а на пнспекцијској служби је да пооштрп коитролу у области налзора како сс нс бн јављала шпекулаиија дсфнцнтарннм пронзводима и неоправдано повећање пена. Уследило је и упозорење грађанима ла не ства рају залшке прехрамбенпх про пзвола, на чему је инсистирано у јануару ове године. већ да рационалном потрошљом и самн лопринссу стабилизацији тржншта. Милица Жнвковић радничком савсту, да лн ћс оп трајати пуни мандат или ће ови делегати своју функцију вршитн до истека мандата претходног савета. Друштвени правобранилац самоуправљања је пзнео став да новоизабраним дслегатима треба да трајс пунн мандат, односно две године. □ Вишс чланова раднччког савета кажњено је партијским казнама (један је искључен a тројици су изречене идејно-политичке мере). Дат је предлог да се опозову са функције делегата радничког савета раднс организације, а у образложењу је речено да сс опозив врши због тога што су им изречече партијске казнс. Друштвени правобранилац самоуправљања је заузео став да изречене лартијске мере, саме по себи, не могу да буду разлог за опозив делегата радничког савета радне органнзације. □ Делегат у радничком савету радне организације је кажњен затворо.м од стране суднје за прекршаје. Дат је прсдлог за његов опозив, а у образложе н>у је изнето да је кажњен зат воро.м од судије за прекршаје. Друштвенн правобралнлац самоуправљања јс изнсо став да изречена казна затвора од стране судије за прекршаје, cava за себе, није довољан разлог за опозив делегата у радничко.м савету радне организаЦиЈе. ■ Вршени су допунски избори за делегате у радничком савету са оноликим бројем кан дндата на гласачком листић*^ колшсо се делегата п бира. Ни један кандидат није имао потребан број гласова, па су избори поновљенн али са истим кан дндатима. Друштвени ггравобра нилац самоуправљања је изнео став да поновљенн нзбори нису псправни, пошто v таквнм случајевнма нзбор треба нзвршити сз новим кандидатима, кахо то закон и проттпсује. Свн ови ставови су прнхваће нп у организаиијама у којима су случајеви и забележенн. @ Смањена боловања и лечење у другим медицинским установама ф Највише урађено дугорочним одрицањем здравствених раднпка Од 410 запосленкх у Медишш ском центру „Здрављс” v Пара ћину 87 јс чланова Савеза ко мунпста. Конституисанн у трл основне организаиијс, комунис ти последњвх месснн су ангажо вани на превазилажежу еконо мских проблсма и реалвзаиијл мсра скономске стабилнзаипјс. V том цнљу су у марту месецу фор.миралн Координацнонн од бор за стабнлпзаиију са чијим програмом су ycK.nabcHH сви програмн рада основних органи зашЈЈа СК. Конкретан допрннос стабили зацији су две интерне лекарске комиснје* од по три лекара, чл ји јс основни задатак да помо гну ординирајућим лекарима око смањсња болосања. To пра ктично значи да опс ннтсрнс ко.мнсијс заједно са ординира јућим лекаром прате ток лечс ЈБа болесннка и доносс одлуку о дужини боловања. Првн ре зултатп показуј с да је број бо ловања преко трплссст дана знатно смаљсн. При параћинској болници од недавно ради и ко.мнсија за слање осигураника на лечење у друге медицинске иентре ван нашсг Региона. Једном иедел,- но, а на основу упута, ова ко.мп сија доноси одлукс који болесник треба да се лечи на страну. Изузетак су свакако хнтни случајеви. На овај начин смаљс нн су беспотребни олласцн п постигнута знатна уштеда фпнанснјских срелстава. И ОСИГУРАНИЦИ ТРЕБЛ ДА ШТЕДЕ На ову те.му у Медлцинском центру у Параћину разговаралн смо са секретарима основУСПЕШНА АКЦИЈА ОМЛАДИНЕ СЕКУНДАРНЕ СНРОВННЕ М СТАБНЛНЗАЦИЈУ О Највише секундарних сировина прикупиле школе Отпаци рудник сировина и могуће лепе зараде за младе Омладина наше општине нај озбкљније је схватила мере еко но.мске стабилизације и своје акције и активности усмернла у том правцу. Превасходна активност свих основних организација ССО је прикупљање се кундарних сировина, првенстве но стакла, папира, старог гвожђе. Посебну активност том приликом показале су основне шко ле као и омладинии месне зајед нице „11. конгрес”, електроди стрибуције, Рашевице, Штофаре. ‘ По постигнутим резултатнма предљачн Осмогодишња школа „Радоје До.мановић” чији су ученнцп прикупили 37.430 килог рама стаклеиог крша, 30391 ко мад стаклених боца и 10.150 ки лограма старе хартије. Средства на тај начин остварена ут рошена су за једнодневну ђачку екскурзију. Основна школа „Стеван Јако вљевић" прикуппла је 4.800 килограма crape хартије п 8300 килограма крша који је уступи них организацнја СК лр Савом Димитријевићем нз OOYP-a ,Ј5о лница”, Храниславом Радићем нз OOYP-a Рална зајсдница, Ми ланом Мацићсм из OOYP-a Дом Здравља п Жнвојином Радови ћем директором раднс органи* зације. Том приликом смо чули да се КоорДЈшаиионн одбор до сада састао три пута када су руководиоцн служби подносилн нзвештај о томс шта је кон кретно ypabeno на плану стабилнзацнје. Y 1шл>у ynanpebeiba здравст вене заштнте и штедње здравственог динара од недавно у параћгшску болницу једном не дељно долази хнрург са Војно мсдипинскс академијс нз Београда, када врши сложепс хпрур шкс захвате, а уједно размељу је искуства са овдашњим хурурзима. Y овој организацији видс двоструку корист. Штеде новац, који би нначе плаћалн за лечење ових болесннка у ве ћим пентрима, а уједно овај по ступак представља н вид стру чног усавршавања хирурга са овог одељења. Рационализацију као вид ста бнлнзаипје схватнли су свп ко MviniCTif v OOYP-има, алп нсма довољно навнка да сс штедн потрошшг матернјал, вода, струја .. Како нам овом прплнком рекоше, у здравству не тре ба да штеде само здравствени ла Стаклари без накнаде. Шко ла у Сшсирици је прикупила 16.000 килограма крша и 15.000 ко.мада боца, а школа, у Поточ пу 11.000 бопа и око 4.000 килог рама крша. Омладинци Штофа ре су ангажовани на прикуп љању отпадака по фабричкбм кругу који се касније враћа у процес производње. Омладин* ска радна бригада .ЈБранко Кр смановић”, која је ове годппе радила на ОРА „Титоград”, је пре почетка акције прикупљала секундарне сировине, а новац зараБен на тај начин корпсти ла за опремаље бригаде. Ово су непотпуни подаин, са којнма трснутно' располаже.мо. о резултатима овс значајне акције која се са успехом укључује у мере штедње. Корист је обострана, а акција се настав ља. To ће уједно бити трајан задатак омладине за наредни период, чули смо нзмеђу оста лог од Бориво1а Марннковићл председнпка OK ССО. М. Живковнћ радннци већ и сами оснгуранн mi, а најмаље сме да се штеди на сахшм болесницима. ОД ЗДРАВСТВА ЗАВИСИ ПРОИЗВОДЊА Кала јс реч о фттанамскич средствима, чули смо снјасет проблема који последњих годн на притискују здравствене ралнике. почев од драстичног пове ћан>а иена лекова до тога да се не радн по економским пенама и да се слоболна размена рапп не остварује по зацртаннм при нципима. — Све што је у Медшдтн« ском цеитру нзграђено и унап ређено резултат је д\торо«ног одрнцања здравствених радника а у Параћпну у послератном периоду није издвојен нп јелан динар за унапрећеље здравства. И поред тога ова општн на има 1'едну од најбољих полп клнника на нашем Рептону, рекао је директор РадовиВ. Свп напори да се што пре пз гради објекат за хитну медици нску по.моћ и да се унапредп ова служба узалудни су јер за то нема средстава. Зато v Meдшјинском центру сматрају ла је неопходио, па се прпликом завођења следећег самодоприно са грађана лео средстава ус.мери за унапређен>е здравства, из градњу новнх објеката и адаптацпју постојсћттх. Јер су п при врела и ванприврсдне органтпа пије у великој зависностп ол зправства па зато пије свејелно коликп број ралпнх људи нс ради због боловања. М. Жипковпћ л 1 \'ГНЕН Из Основне зајед., t нице запошљавања ■ ДОГОВОР СТУПИО НА СНАГУ Нови ДруштвешЈ договор о запошљавању за ре гион Шумадије и По.моравља ступио Је ла снагу 21. јуна ове године. Органнзације удружсног рада и остали учесншш у закључивању Договора имају обавезу да у року од шест месеци од iberoвог ступања на снагу предузму све потрсбне мсре у циљу усаглашаиања својих општих аката са одрсдбама Договора, чиме би сс обсзбсдила његова доследиа прнмена. Б. Милићсвпћ ОБРАЗОВАЊЕ МИМО ПЛАНА Годишњим планом образован.а за 1980. годину Осиовне заједнице залош љаван.а у нашој општини предвмђено јс образован>е 991 лица, од тога 565 незапослених. До сада је овн.м посп/пком обухваћено са.мо 25 лица или 4 одсто од планнраних. План Је сачињен на оспову исказлних потреба оргапизацнја удруженог рада са подручја овс ЗаЈедницс, а пре свега потребс су исказале ИВТКТ „Браико Крсмановлћ'*, Стаклара, Цемептара, Шгалтхрија, Будгћност, Пзраћинка и „13 октобар”. Овако ппзак проценаг оствареннх образовннх потреба резултат Је иезаинтересованости радних органпзација да се оствари опо пгго јс плаНИГАНО. Д. КркиН Шоанав 1
ПРИВРЕДА »ГРАДСКА ХРОНИКА 24. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 163 „МЕСЕЦ ДАНА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА” РОБНА KYRA „БЕОГРАД” Y HAPARHHY ПРОСЛАВЉА ЈУБИЛЕЈ — ДЕСЕГОГОДИШН>ИЦY БОГАТ ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ РАДА ДЕЦЕНИЦ BEPHIICffi ПОТРОШАЧУ >У АкциЈа „Месец дана заштите од пожара” осележиће се радно и свечаније него до сада ® Ове године Ватрогасни Савез СР Србије славп трндесетогодишњицу рада, и први пут званичко 27. септембар ппославл-а се као Дан југословенског ватрогаства, у спомен ватрогасног оркестра из Краљева који је 1941. годнне у променадном кокцерту, наочнглед Немаца, отишао у партизане Y програму прославе Ватрогаспог савсза општине предвлћела су такмлчел>а ватрогасаца, на комс he учсствоватл л ловофор.миралс ватрогаслс дружнле, које до сада нлсу учсствовале, основаће се л женско ватрогасло друштво Српске фабрлке стакла, у оквлру Акинје „Ншита нас ле с.ме изленаднтп" предвлђсла су предавања н обука радлнх људп и грађана за руковање протлвпожарли.м апаратима и упозлавање са ословним узроцима и мерама спрсчавања пожара ученицима основних н средњнх школа пруПЕНЗИОНЕРИ И ЊИХОВА ПРАВА ЕАКО OCIBAPMTM ЗАШТИТНИ ДОДАТАК Уживаоци старосне, инвалидске и породичне пензије којн имају пензију нижу од 3.153 динара имају право на заштитни додатак на пензију. Ово право проистиче из Статута Републичке заједнице пензијског и инвалндског осигурања радника, а заштитни додатак представља разлику између износа пензије који уживаоцу припада и помснутог износа. Зоог малих личних доходака мале и пензије Од Срблслава Дреноваковића, помоћнлка секретара Основне заједнлце пензлјског л инвалндског ослгурања v Rynријн добили с.мо податке да је V прошлој годинл v нашој општлнл блло 1.599 уживалаца староснчх пензлја, 1.941 лнвалндсклх и 1.156 уживалаца породичних пензлја. Од тог броја 388 пензлонера остварује своје право на заштлтнл додатак што представља највећл број у односу на суседне општнне. Разлог томе треба тражити у малим лични.м дохоцима v неким органнзацијама удруженог рада у нашој општини што за собом повлачи и мале пензнје. Али то сигурно није каначан број оних којима заштлтни додатак припада. Гранлчни износ најнижег пензијског при.мања утврђен је у внсини заја.мченог личног дохртка на подручју Републичке сдмоуправне интересне заједнице пензијског и инвалидског осигурања радника. Зајемчени лнчни доходак је износ који представља 55 одсто од просечног личног дохотка свлх залослених раднлка v привреди, који је остварен v претходној години у СР Србијл без покрајина. На тај начлн је обезбеђено усклађивање гранлчног износа најнижег пензлјског примања са општнм економски.м кретањи.ма, посебно са кретаљима ла сектору личних доходака запослених раднлка. Имовински цензус услов за стицање заштитног додатка Уживаоцл лензнја који имају мање од 35 година пензијског стажа за мушкарце, однос3 1Доанаи жсла је шанса кроз лтггерарне темате за једну од награда. Y циљу прошпрнвања сарадље, ла Дсвето општллско такмнчсњс ватрогасаца блћс позвапа п ватрогасна дргштва побратлмсклх градова Мурске Соботе н Крапнне, а извешће се п једла јавна вежба у којој he учествоватл сва ватрогасна друштва са територнје општлле, као >н из суседних градова, обавестио нас јс Гвозед Јанковић, тсхнички руководилац Професлоналне ватрогаспс једннице у Параћллу. но 30 годлна за желс н уживаоцл пелзија који пензлју нису остварлли по ослову несреће ла послу ллн професноналног обољења, заштлтни додатак могу остваритл само ако испуњавају гслове у погледу лмовпнског цензуса, што је v складу са суштлло.м овог вида материјалне л социјалне заштнте кориснлка права из пензлјског н инвалидског ослгурања. Y приходе, од којих завлси могућност стицања права на заштитни додатак уз пензију, урачунавају се: приходи од пољопрлвредне делатности, приходи од самосталне делатности, личнл доходак, накнада лнчног дохотка, пензија и други лични приходи, приходи од имовине и други приходи на које се maha порез. Код израчунавања наведених прихода по овим основама, узимају се у обзнр не само приходи корисника права нз пензлјЛичини дохоци радника днректло се одражаваЈу на внслну пензиЈа На свечаности поводом јубилеја, уручена су прнзнања радницима који 10 година раде у робној кући Београд М. Д. Гачно 29. августа ове године навршилс се десет годпна, постојања н рада Робне куће „Београд” у Параћллу. Десст година вредног колектива којл јс своју улогу успе шно обавио п добио Ерло похг.алне речи од потрошача л непрекидно укључен у друштвеле токове ове средине, до гађаЈ је који заслужује пуну пажњу. Том поводом 14. септембра у Омлацинском насељу „7. јул" одржаи је свечали збор раднлка, на коме је додељено 50 плакета и поглсл честнгки радницлма који су непрскидно у овој кућл од њеног оснивања. ског и ннвалидског осигураља, већ и прлходи чланова његовог до.маћлнства. Да би ослгуранлк, односно уживалац пензлје могао да остварл право на заштитнл додатак потребно је да његови приходн л приходл чланова н>еговог до.маНинства од пољопривредне делатностн hhcv већл од 320 динара годишње по једно.м члану домаћинства, а да остали приходи уживаоца пензије и чланова његовог до.маћинства нису већл од 40 одсто од гарантованог износа најнижег пензијског примања по једном члану домаћлнства. Y основној заједници с.мо чули да пензионери могу да захтевају поновно утврђивање висине прихода од којих зависи стицање заштитног додатка и да накнадно остваре то своје право. М. Жнвковић — За десет хшнулих годлна, наш развојнл пут и пословлл резултатл били су увек добрл, редовно с.мо лспуњавалл пламл рале задатке, а свл завршнл рачунл белсжилл су позлтлвне резултате, рекао је на почетку свечалог говора днректор Стојан Обрадовнћ. Нека само фондовска. средства 1971. и 1980. послуже као илустрацлја доброг пословаља ове органнзаније, 1971. годинс у фондовл.ма је бнло 782.256 цн лара, а далас 4.082.337 длнара, ллл за 521 проиенат влше. Сто трлдесет шест раднлка за десет годлна остварили су укупал промет од 1,1 милијарду длнара л услужили 14 милиона потрошача, лли описно, потрошаче четрнаест млллолсклх гра дова. Током развоја простор од 2532 квадратна метра постао је тесан, јавила cv се уска грла у про.мету и снаодевању града и околине. Спремношћу колектива да понесе своје обавезе до краја, и тај проблем је решен. Извршена је модернлзацлја, реконструкцнја и климатизаци ja робне куће, проширен пословно-складишни простор за још 2.000 метара квадратнлх, што је стајало 35 милиона динара. Асортиман домаћих произвођача Упоредо са обављањем редовне делатностл предњачило се и са изградњом нормативнлх аката. Преко 600 самоуправ ИЗ ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАПОШЉАВАЊА НО БИРА ПОСАО? • Аутомеханичари и бравари неће у реглере Српска фабрлка стакла је надавно расппсала оглас којлм је тражлла 20 раднлка који бл радллл у непосредној пролзводњл као реглерл. Y ус ловнма конкурса је лазначено да ове послове могу да раде л КВ аутомеханнчарн л браварл. Ословна заједнлца за запошљавање у Параћллу је, да би обезбедлла потребан кадар за СФС, позвала 69 незапосленлх ауто.механлчара и бравара, како бн нм понудлла да се прекваллфлкују. Од позваног броја одазвало се 40 незапосленлх, а након упознаваља са процесом пролзводње исловима рада и статусом реглера, на поменути оглас јавлло се са.мо 7 незапосленпх. Снтуацпја која чудп п забрињава. Док се на ]едној страни обијају праговл Ос^рвне заједннце запошљавања, обарају конкурси и огласи и лих споразума и 800 уговора са радним органлзацијама говоре о пословној политици ове Росне куће, која је оријелтисана скоро лскључлво ла домаћс про лзвођаче, или око 95 процелата робе, а свега 5 процелата од странлх добављача. А управо и мере стабллизаци . је на то нас упућују, рекао је у Даљем лзлагању Стојан Обра довиђ. — *4 Завидан друштвени и лични стандард Сва виталла плтања радног човека решавана су брзо и ефлкасно. Укључујућл и ллчна средства радника' решили с.мо за минулих 6 годлна практично све стамбене лотребе залошљених. Шездесет шест корисни ка ста.мбенлх средстава решлло је питање крова над главо.м лз градњом лли куповином куће лли стана. Средства се брзо вр ђају тако' да је решење стамбе нлх питања све лакше. Радници су обезбеђени радном одећо.м, обућом и топлп.л оброко.м. затл.м фризерскл.м салоном који лскључлво служл нашим раднлцл.ма. Трн одмаралишта у Биограду и Градцу на мору и Златибору омогућују радницима пријатан одмор н рекреацлју. За десет година v личном и друштвеном стандарду учлњено је много. Нове перспективе Нацрт средњорочног развоја Робне куће налази се на диску лнтервеншле код правобралл оца самоуправл»ан>а на другој странл се блра посао, одбија понуђено запослеље и свакако чека посао у боље стојећим ра дним органпзацлја.ма. Ово нп је једини прлмер да пријављснл на евлденцији незапослелих бирају, одлосно одбијају посао. Поставља се питање да ли је број онлх којл су пријављени ради запослења л број стварно незапосленлх у општлнл Параћин. По новом Друштвеном дого вору о запошљавању одблјан>е запослења, односло стручног оспособљавања л преквалификацпје условљава губљење статуса незапосленог ллца у трајању од 6 месеци. Алп као да бравари и аутомеханпчарл за то не маре. Вероватно се сиалазе да зараде на другој стралп, јер су ма.јстори на ценн. М. Ж. слји од јула мссеца. Изградиће сс још доста тога, планирани про.мет за 1985. годину лзноси 275 милнона длнара. Y паредно.м периоду уложлћс.мо више средстава у подлзал»у кадрова, веза са потрошачи ма мора да буде још чс«.шћа, где мора да се удружс заједнлчки илтересл у производњи и про.мету. За јубллеј од 15 година треба да вратнмо дугове, а за јубллсј од 20 годлла плаллрамо да пређе.мо ла систс.м са.мофлналслрања, рекао јс на крају Стојан Обрадовлћ, длрсктор Робне ку he „Бсоград”. М. Ди.млтрлјевић SlIINIi ВШ ? На основу урађених апаллза у региону Шумације и Поморавља, органи Регионалне самоуправ не интересне заједнице за водопривреду усвојиле CY Друштвсли договор о заштлтн вода од загађења за регион и нсти се сада налази иа усвајању у општнама. Основно Је ца пробле.м треба решава тн свеобухватно, значи организовано на нивоу сваке општине са преткодним пред третманом у радлим органлзацијама |па тако делнмично прсчишћену воду уливати у колекторе и на крају јед аим системом вршити пречишћавање свнх отпаднлх вода у тој опшгинн. Све ово било би знатно јевтиније, целис- |ходннје н друштвено онравдано. За ову акцију Региоиална водопривредна заједница планом је прсдвидела средства од 10. Ашлнјарди старлх диiiiapa. Тренутно се ради на уг рађивању моннтора у радним организацијама у т циљу израде катастра за I гаБлвача у општннама ре I гиола и припрема пода- ? гака потребних за тачно 5 планлрањс н проЈектоваЈ ње система за пречишћа д вање отпадних вода. Оче л куЈе се да се у ларедном Ј планском перноду до ! 1985. године, заЈедно са ) удруженим радо.м, решн 1 пробле.м загађшања вода I најмање у шест општи- | на Региона а међу њнма Ф н општлни Параћип. . Д. Г.
24. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 1« НАША ТЕМА • НАША ТЕМА • НАША ТЕМА М. Милснковнћ Градилиште новог„Грзнног’‘ хотела „Пструс" 0Д ГРЗЕ Д0 СЕОСКОГТУРИЗМА ф Уместо поднаслова: „Параћин има нзванредне услове за развој туризма и угоститељства н у наредном планском перподу дато му је од говарајућу место” Подручје општинс Параћин простире се на 54.170 хсктара у долннама река Мораве, Црниис н Грзс ... На долвне рска наслањају сс Кучајске планпнс и Јухор тс се јасно уочавају рејони у конфигурацијп терена: равннчарскн, брдскн и планинскн. ровн.ма природс каквн су Грза н Спссвац. ДА НИЈЕ КАФАНА ... V два одмаралишта. хотсле у њима, инвестнрано је око две старе мнлијарде. Овс сезонс ннјс ..убран кајмак". По сувопарНЕОТКРИВЕН ТУРИСТИЧКИ БИСЕР ЧУДЧОВАТ КДЊОН ЦРНИЦЕ ба”, држе своја врата широко отворсна. И држаће их све док. по рсчима друга Букића, кафапе у Параћину остварују добар промст. Другпм речима, туризам нс доноси зараду већ угоститељство. V вре.мсну од маја до септсмбра, у трн хотела, убрајајући и хотел „Славију", остварепо је 5.359 ноћења са расположивнх 259 лсжајева. To значи, језиком статистнке, да јс „Грза" нмала у просску 43 госта дневно, или да јс днсвно била заузета јсдна шестнна крсвста. Од тога сс стварно нс може живетн. Кад сс ово.мс додају најновија поскупљења меса и осталнх на.мирнниа, које чине основу потрошње у панснонском туриу средњс развијсне организацијс удруженог рада ове врстс, a тимс и у свс туристичкс мапе Србијс a то значи да ћс вишс људи чути за Грзу и Снсевац н прс.ма склоностнма нзабрати та мсста за прнкупљањс нових снага. Значај рекламс свима јс јасан a v „Грзнм cv сс управо ових дана увернли повећанмм приливом гостију послс емито* ваних рспортажа на радију и тслсвизији. До ткх врс.мсна дслп нх преосталн дсо од 5 милијардн старпх динара намсњсних развоју у текућем срсдњерочном псриоду. Река Црница, која протиче кроз Параћкн, у свом горн.см току кријс лепоте и многам Параћншрша непознате а камо ли човеку са стране. Многобројни објекти, како бп стручњани рскли, свс товног каракгсра нз средњег века смештени су у уском појасу уз реку и углавном, због нсприступачностн, љубо морно чувају своје тајне. Утврђеио је да еу насталч у средп»ем веку, у времс кад се хришћанскп живаљ под најездом османлијсклх освајача повлачи са југа. Манастнрн Свети Сисојс, НамасиЈа, црква Свети Јо ван Главосск, Блага Марија Петрушка, Свети АрханБел. прсдстављају само мали лео пспнтаннх грађевкна a Још много н»их за сада представљаЈу мсту архсолога у њихо шјм будућим задаплма. Y оквиру подручја кањона Црнице, село Забрсга је на наЈповољниЈел! месту да би као станнште потениијалних посетилапа, мослужило као база. Y плаповнма Туристичког савеза општине ПараНин. Забрега је записана као зачстннк туризма, којн се нази ва „ссоски туризам”. з.му, нспада да мили". „гости ннсу « iWWB Кли.ма је умсрспо контннснтална са постспеним преласком годишњнх доба. осим у планииском деду гдс јс кли.ма оштрнја. Повољан положај општинс, мап1стралнв пут Бсоград — Ниш, пут I реда Параћин — Зајечар, омог\*ћују Параћину одлнчну повезапост са свпм деловнма земљс. , „Уз .одличпс природнс условс овог подручја п благс клпус. богатство шума. које обилују разноврсном флором п фауном, рскс н осталс зпамсн1гтостн града и околинс, пружају сс изванредпс могућности за развој туризма и угостнтељства. Тако каже пнсац у једном од реткнх пропагаиднпх матсрнјала. којн би трсбало ла у нашу пито.мпну припуче путника наним алп тачним бројкама из финансијског преглсла послован»а „Грзе” и рачуниии коју прогнозирају join је далеко време кад ћс се тс парс потпуно нсплатитп. Међутнм, и јслан и другн хотсл, и ..Борјс" и „КолиНаравно, ннје свс тако црно као што изгледа на први поглсд. Свс популарннјн „конгрсснн туризам”, да .мало прснагласимо, значи чист ћар за „Грзу". Многс боље стојећс раднс органиазције у планинским хотелнма видс најбоље условс за рал разнпх семинара и скупова свих врста. Снссвап и Грза у овој годинп билн су домаћинн многим оваквнм значајннм н маљс значајним скуповима. Такође, чист ваздух и планинско сунис благотворно делују на органнзмс спортнста па су сс многн клубови !! нз највишкх спортсвих иистанци користили услугама „Грзнпих’* хотсла у својим припре.мнпм периоднма. Кораии којим газп Туристнчко-угостЈпсљска радна организаиија „Грза” кораин су од „ссдам миља". Одвешће нх право ОД JYXOPA ДО МОРАВЕ Јато прскомораискнх ссла: Својново, Поточац, Рашевнца. Трсшн.евнца и Ciiimi Вир, лолсгло по питомнм побрђмма Јухора и рубу плодне моравске равшше, такође. нудс низ могућносп! за развој сеоског туризма. Сва села повезана су асфалтним путс.м Гиљс — Варварш«, а са изградњом моста на Морави благодсти овог краја постаНс још доступнији. СЕОСКИ ТУРИЗАМ Y ПАРАБИНСКО Ј ОПШТИНИ УСАОВА ИМА ТРЕБА ПРИОНУТИ ■ ДА ЈЕ ТУРИСТИЧКИ ДИНАР „СЛАТКА ПАРА*, УВЕРИЛИ СУ СЕ МНОГИ МЕШТАНИ СЕЛА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ КОЈИ ОД 1967. ГОДИНЕ РАЗВНЈАЈУ Ц УНАПРЕБУЈУ ТУРИЗАМ Y ДОМАБОЈ РАДИНОСТИ, ТАКОЗВАНИ СЕОСКИ ТУРИЗАМ ■ ЗА РАЗВОЈ ОВОГ ВИДА ТУРИЗМА V НАШЕМ KPAJV СВЕ ЈЕ „ЗА". ЖИВОПИСНИ ПРЕДЕЛИ, ЕКОНОМСКИ JAKA СЕОСКА ДОМАНИНСТВА, НЕСЕБИЧНА РОДНА ЗЕМЉА, ГОСТО ЉУБИВИ ЉУДИ. КУЛТУРНО И ИСТОРИЈСКО БЛАГО И ЕВИДЕНТНИ ВИШАК СТАМБЕНОГ ПРОСТОРА НА СЕЛУ, ЗНАЧИ ДА СУ ПРЕДУСЛОВИ ЗАДОВОЉЕНИ ■ ОД СЕОСКОГ ТУРИЗМА ОБОСТРАНА КОРИСТ. ГОСТИМА ЧИСТ ВАЗДУХ, СУНЦЕ И ПРИРОДНА ХРАНА Н РЕКРЕАЦИЈА, А ДОМАБИНИМА ВЕКИ ИНТЕРЕС ЗА РАЗВОЈ ЧАРСТВА. ПРОНЗВОДЊУ ХРАНЕ И РАЗЛОГ ВИШЕ МЛАДИ OCTAJV НА СЕОСКИМ ДОМАНИНСТВИМА СТОДА БАБА ВАПИ ЗА ТУРИСТИМА мсрника ла сам нлк драгим проведс својс вре.ме. Колико с.мо у томс са н»ему слободно успели Y овој сезони? Одговор смо потражлли на више места а први саговорннк био је пз „носиоца развоја турнзма и угостител>- ства" Т¥П „Грза": — Тенденција пораста интерссовања туриста за боравак у иаши.м одмаралишти.ма у протсклим година.ма охрабрила нас је и „Грза" јс у два одмаралншта, Сисевац и Грзу, уложила 2 милијарде старих динара и тамошње капацитете унапредила далеко изнад оних који су постојалн — рекао нам је Бура Бухић, директор „Грзе". — Почстак сезонс 1980. дочекали смо потпуно спремнп. Али сфскат јс мзостао захваљујући \*к\*лним кретањи.ма на тржлшту и у области стандарда. Срели смо сс са опструкцпјом корисника и ми то прнппсује.мо инфлаторним кретањи.ма и слабљсљу новчаних могућности. Из даљсг разговора, а п темпа градње и реконструкцијс закључујемо: у ..Грзи" нису уплашсни ово.м кризно.м ссзоном. Напротив, под паролом „Крнза пролази. објекти остају’', гралс се новп хотели, градска кафзна а ових дапа омладпнски рссторан ,Л1ладост", ко зна нз којих разлога назван „Швајцарнја’*, лри.мио јс прве гостс. Потпуно јс оправдан оптнмв зам, који порсд инвестицијз мора да прати изградњу јер ма ло која нстуристнчка отпптиид може да сс похвалп оваквим даЛпчии и друштвени стандард у овим богатим селима задњих годипа отишао јс далеко иапрсд, стамбсна нзградња јс у процвату, тако да всћ сада скоро свако домаћинство можс да прнми првс госте. По тсктонском развоју Јухор Јс Једна од најстаријих плани на на Балкану. Са њсговог вр ха, Велпког Ветрсна (887 мета ра) пружа сс предивна панора ма Поморавља, Левча и Кучај ских планина. Богат Је дивљачл ма и ссновитим шумама. Изво ри кисслс воде у СвоЈнолу и сумпорасте у Рашевици прочу лк се по лековитости у народу. Изнад Поточца стоЈе рушсви не старог града, утврђсља Вој воде Момчпла, а па Јухору Дс коЈачка Стена. Вишс Својнова II данас живк манастпр кога јс својсвремено обновио и подл гао вожд Kapabopbc. Спомен чссме јухорском пар тизанском одреду на Доброј Води н Бакарном кладенцу,спо меницн и спомен плоче у сва ком селу, говоре о храброј про шлости људн овог краја, а у Рашсвици у току су припремс за нзградњу Спомен — парка мзгинулим боршша. Чувено прскоморавско вино lopjc гостима из града пружп ћс прилику да пробају право домаНс квалитетно втто. Воде Мораве побудиће велику пажљу. Риболов, старински прс г.оз скелом, ноћнн доживљај рскс у чамцу под месечином ... М. Дтпггријепић V задн>е врсмс, кад сс сволс рачунн из турнстнчкс жетве, испаДа' да од коптнпснгалиог турнзма јсдино домаћинства ко ја гајс сеоскн турпзам и.мају шта да кажу. Заиста, просечни „модернн номад” из Србијс свс чешће бсжи праисконској мај пн — пркродн И зато они кра јсви где сс може ложквсги не дирнута прнрола добијају свс већл зпачај на туристнчкој бср зн. Подручје општпне Параћин, нарочито ibcn rmainiHCKii део. обилујс свим оним, за урбанн зоваиог жител»а бетонско — че личппх спаваонпца, ннтерссаитним или давно заборављоннм лепотама. Недавно сс могло чутн од сс љака из Западнс Србије, чији дом и домаћинство већ десст година пружају туристичкс услуге претежно Бсограђанлма, шта за њега значс туристи, фпнансијски гледано, а шта туристима значи боравак у ндилпчној, сеоској средини. У овом случају, задовољство је допуењно корисни.м. Традиционално гостопрнмство наших људи, по његовим речима, учи ннло је да он своје туристе уоп штс и нс сматра страним људи ма. Више му дођу као рођацп па му новац зарађсн од њнхо вих пансиона изгледа и незаслу жсн! Туристн којн се одлучс равак у ссоској срединп. за бо осим iuto сс бавс рекреативним акти вностпма. шетњама, излетима, трчањем, врло често се лаћају и пољских радова н ето опст обостранс користи. Наравно, није свс тако јсдно ставно. Није довољно пријавити се 1< ловести људе у ссло. Kyha лли собе за боравак турп ста морају да задоволл нужан конфор. To значн висок ниво хигнјсне, око и у кућп, пратсћс просторијс, умећс у припрсма жу хранс према жељама гости ју и мада то икјс потребио на по.мињати, „гост је увск у праву”. Ваља напо.менути и користи које би нмала шира заједница у случају да сеоски туризам сходно могућностима, заживи, у нашој општини. Само онај ко је крочио ного.м на Бабу, пла нину, уз магистралнн пут Параћин — Зајсчар, можс да приповсда о види ковцу са њснс заравнл. „Као да с.мо билн у авиону!” — одушевљени погледом, причали су о свом успону на Бабу мла цп заљубљсници прнроде. Нека и ово буде познв за осталс да се одлучс на не тако напоран лут и излет на Бабу и дожнвљај који сс памтп. СТАКЛАРЦИ „Y СЕ’ И V СВОЈЕ КЉУСЕ” Радкнци Српскс фаб* рнке стакла и члановн њиховнх породнца у овој сезонн годишње од.море могли су да организациЈи користе у сопствене Најпре трсба рачунати на ве ћн интерес сеоскнх домаћин* Кинстава за сточарство. Y сва ком случају до.маћпну се више псплати да млеко и млечне про изводе има пз сопствсних нзво ра и да т« рсалнзује у својој кућн. Сигурно ла бн младн чсшће остајали у селу. Шта би млад човек тражио у граду, кад би му град овако долазио у походе. Био би то иови извор прихола, за који смо рекли да нијс тешко стечена пара. Сеоска омладина би била ви ше аигажована у друштвеном раду. Било кроз акције на уређењу своје средине, било кроз културно — уметничку делатност, којом би се репрезентова ли пред својим гости.ма. КО ТРЕБА ДА ПРИОНЕ НА ПОСАО? Нзузето атракпшан објскат у кањону Црнкце — манастир Намасвја глужбе друтптвсног стапмрда. На располагању имолн су одмаралиште на Свегом Стефану на Јадраиу, Јакупљене Врњачкој капацитете у Бањи, Матарушкој Бањи, Јошаннци, Нишкој Бањи и на Грзи у камл ку-ћкцама СФС. Подацн говоре да се у звим одмаралицгги.ма лсгос одмарало око 1.800 радника СФС и члаиова њихових породица. Услови под кој|гма су стакларци закупљивали лежај и хранили се у баљама н на мору, више су него no вољни. Цена папсионд кретала се од 90 до 120 цинара. ЛТОФАРЦИ ПРЕБУКИРАНИ Y штофарском летовалишту у МакарскоЈ једног момента дошло је до Јрсбукирања. Из врло баналннх раз* тога дошло Је до дуплиран>а капацитета па су не кл ГОСТ0 морали да се за товоље са половином лежаЈа, нако им следуЈе цео. Све ово смо чули у Туристичком савезу општинс, у разговору са председнпко.м Младеио.м Радуповићем. Y Туристичком савезу већ имају и идејеи трасиране путеве за развој сеос ког тгризма. Елаборат о разво ју Забреге хао зачстмика сеос ког туризма, завршен ie у првој верзији. Међутим. Туристи чки савез ошитине овде се јав л>а само као коорпннатор овог посла, а главпи носиоач морали би да буду меигтани сваког ссла које сс одлучи за туризам. прс свега омладина. Ништа xtaifec посла не би има ле и туристичке агенције са на шег полручја, које су сг ио са да бавнле углавном одвођскем туриста а уколико би се училм па туђим при.мери.ма, банка би морала широкс руке да крсди тира свако до.маћинство у ово.м пконирском послу. Извесннх средстава морала би да се одрекне и оптитина^ослобађакНк ову делатносг у старту пореских обавеза. М. Миленховпћ 1/!аана^ 4
ПРИВРЕДАвГРАЛСКА ХРОНИКА 24. СЕПТЕ.МБАР 19M. ■ БРОЈ 165 хронцка месних заједница Крсжбинац: НОВА НАМЕНА САМОДОПРИНОСА Пошто Је пут zKe.Ttniiwxa стаиип« Спкирипл — Кртжвппаа ћсн нз друтпх средстава, »« прсд.тог Скупштиис месне заЈедхтгае преко 70 озсто грађвпа нзЈаенпло се за про.мену намсие утротха самоаоприноса од 1. Јануара 1981. до 31. дгпечбра 1982. годкне. Огп срчдства пскорнстиће се за изгра.ииу фудбадског итралпппа, поправку зграде домп хутттуре. и.тградц.у дела пута „Тимок” и м телсфомсху централу. Главица: ПОСКУПЉАЛИ РАДОВИ Петогодишљи слмодопрннос у нокту, хоЈим треба за се ^бере I.*00.000.00 динара. за мзграджу поаратног дела водовода. »одоаодне »грс жеже кроз село, асфалтира>м ггута кроз сало п аруге комуиалне радове. неће битн дово.љна за фицаисирам« смгг мпочепге проЈеката. Накиатимм прорачуном утврђено <е да обавезе месног самодопр>гноса трсбп да шпосс 2.600.000,00 дптра. како и то нећс бити догол>нв. Мссна зајвлннtra Г.тавиие затражила Је н хрсдпт од банке, како би обсзбеднл* средствж за ове мажие објскте. Чепуре: РЕГИОНАЛНИ ПУТ Из нзвода од.туха о удврђиваљу регпоналн1пс иутем СР СрбпЈа пут Пнраћии — Чспуре — Рашевипа, регнетрован Јс мао пут регпоидлтгх 1нача1а. Ном котегорлзаоп.1а н злачаЈ овог пуп» сигурно ће поспеппгтп сви су члпнопи Титовог фонда. Доња Мутница: БОНОВИ ДОНЕЛИ МИРАН САН И oaov селу боновп. гао прпвремека мера, смаљл.тп еу потрогоачку грозннцу. Закључио са 10. еептембром грађвни су подиг.тп бонов?. a посао челннх -туди охо поделе обавден Је добро. Робе у продавнкиамл нма, а густм peaoair су нестали. Радквојс Васнћ „11. Конгрес”: ВЕЛИКИ ОДЗИВ ЗА ТИТОВ ФОНД V Месној заједннци „11. хонтрес” у тоху је ахикја уч.танлмил 7 Титов фоид. По речима Мплана Марковпђа, председникз Скупштнне месне заједнице. одзив грађана је великл. До еада је у Tutor фопз гч лз»ено охо пет стотина грађала. Ахо с* зна да еу ззпошл-енп учла»*енн у евојим раднчм оргзнпзалнјама. оида у овој Мееној мЈедннли готово лзградку моста па Моравп. СПОРТСКИ УСПЕСИ МЛАДИХ Млали ове меске зајсднипв соетнжу запажене резултате у својој ос ховној организациЈН Савеза еотгијалпспгчке омтадине. Посебно су оие године билп знгажованл иа спортском пољу. Формкралп су фудбзлеки кдуб, хоји се услешчо тахмичп у огпптиискоЈ лиги, ззпш хошарклшку и харатс секдпју, које вежбају у са.ттс Осноане шхолс „Радоје Домахо>ић”. И ЦРВЕНИ КРСТ УСПЕШНО РАДИ Основна организаинја Црвеног хрста у Месној заједнпии ,Л1. хон трес" једна Је од иајахтквпхјих у граду. Тренутно Је у тоху ахднја уч- .тандвана у Црвенм крст и обизвллле члаиства. До еада је 277 трађапа учлаиено у ову хумаиитарну оргашгзаллју, али се рачуна да ће број би ти далеко већи. „Врапчане”: ПРВИ ДЕЧЈИ KYTAK Y ГРАДУ Од пр« пеколихо дака у МклоЈ заЈедннпв ..Вравчвие’’ кзграћено Ја дечја пгралиште. једлв прпЈатам кутах з* дспу. опрвмллл кдапхалицзмз, .»уљашхамж, препрекомд и друтнч справа.ма за вктнвност млншапа. Требз встаћи да Је <»во врви дечЈа хутам те врсте у пашем гралу, а у нхговој рсализаинји учествовалн су Месна за'сдплда л Самоупра* ка ннтерсска заЈсднкца дсчје заштит*. м. д. хроника месних заједница ПЕТО ПТОСЛОВЕНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ВАТРОГАСАЦА НА ТЈЕНТИШТУ ДОБАР ПЛАСМАН ПАРАЋИНАЦА *9 Параћински ватрогасци ове године први пут су уче’ствовали на Петом југословенском такмичењу ватрогасаца, којс је одржано 6. и 7. септембра на Тјентишту, и постигли су запажене резултатс, а према броју бодова су најбоље пласирана екнпа из Србије. Профссионална ватрогасна једниица из Параћина загзела је пето место у својој категорији, осмо v категорији професпоналних н индустрнјских ватрогасних друштва, v конкурсниији 23 екипе из Југосладнје. Женска екипа индустријског добровољног ватрогасног друштва из Штофаре. такође пето место, као и четврто пласирана екнпа, и од екипа из Србије најбоље је плаисрана на ранг листи. Ватрогасна екипа Гарнизона ЈНА у Параћину заузела јс псто место, такође са најбољи.м пласманом v нашој Рспублшш. — Имајући у внду да су параћински ватрогасци први пут наступали на југословенско.м такмичењу и јаку конкурскцију, плас.ман три npahiuicKe екипе је сасвим добар. Узгред, судијска ко.мисија са главним судијом Живојиновићем KaaHe* ним поени.ма. који нису бнли регуларни, одузела је драгоиене бодовс нашој ПрофесноналHoi ватрогасној једшнгци. каже Гвозден Јанковић, руководилац свих скипа Србмјс на ово.м такмичешу. — Испрсд ватрогасаца из Параћпна ^тлавно.м су екипе којс нмају д\ту ватрогасну традипн« iy, нскуство и бројност члано ва. Ако сс гзму v обзир гслови рада и тренинга, застарела опрема с којом с.мо наступали. пласман професионалне ватрогасне јединнпс п осталих екила пз нашег града је сасвим задовољава.јући, рекао нам јс Бранко Кокољ, прсдседавајући Ватрогасног савсза општинс. — Подмлађпвање састава ватрогаснс јединние, набавка none и лашис опре.ме, комплексннји тренинзи допринеће нам и у свакодневном послу и на предстојећим такмичењи.ма, истакао је Гвозден Јанковић, технички руководилац Професионалне ватрогасне јединице. М. Дилиггријевнћ ИЗ СЕКРЕТАРИЈАТА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА НА10ПАСНИЈИ АЕЉ1 МЕСЕЦИ За осам месеци у овој годннн ци јули и август, јер од 97 нена путевима н у насељима у на- згода једна трећина се догодила шој општмни. пре.ма подацима у ова два месеца, а узрок то.мс Секретаријата унутрашњих по- јс веома жив caoopahaj у току слова, догодило се 97 саобраћај- лста, када кроз нашу земљу про них незгода. Y 11 саобраћајних лази и велнкп број страних вонесрећа 12 лица је погннуло, од зила. тога 3 пешака, у 65 саобраћај- За оволики број саобраћајних них незгода теже и лакшс Је незгода крпвац је у првом реду повређсно 103 учесшгка у сао- човек. Наи.ме, возачн на друмобраћају. а само у 21. незгоди се вима рискантно обављају прссве срећом завршнло само на TiniaibC н не прелагођавају брхаварисању вознла. Укупна ма- зину кретања условима на дру« теријална штета у овим незго- мовима и временски.м прпликадама износи 3 милиона динара. ма, а када је реч о страпим возачи.ма онда томе треба додати Како нам је рекао Прсдраг н замор због дугс вожње. Андрејић, саобраћајни инспектор, најопаснији су бпли месе- Д. Г. ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА СТОКЕ Без штете у сточарству ® По програму мера и акција за ову годнну Ветеринарска станица „Параћин” треба да изве де у периоду од септембра до краја годнне више акција које имају за циљ здравствену заш титу стоке Душан Мпловановић, дирек* тор Ветерннарске станице, нас је обавестио да ће се поред осталог, спровести преглед крава музара у циљу спречавања заразног залаљења вимена, затим лечење говеда и оваиа од метиљавости, вакшшација паса против беснила и вакцинацнја свиња против црвеног ветра. Припреме за ову акцију су изврше* не како у погледу обсзбеђења стручног кадра тако и у погледу снабдевања са вакцинама. Код нзвођења овнх акција обично се као проблем јавља оба вештаваи>е власника стокс и њнхов одзпв за долазак у одређено време, односно поштовањс одређедног плана нзвођен>а заштнтшгх мера. Цил> ових мера и axinija јс да се у што краћем-року обаве п њима обухвати најмање 80 одсто стоке. Са- .мо тако спроведене акцнјв могу да дају сигурнорт да ће заразна болсст.бити сузбијена, односно да неће доћи до штета у сточарству. Све овв акдије се обављају сваке годпне у одређено време и на тај начин се одржава здравствено стање стоке на економичном нпвоу. Једна од акција, која се првп гтут изводи ове године, а која ћс се практиковати сваке године јс сузбнјањс метпљавостк код говеда и оваиа. Ова мера је уведена из разлога што је метиљавост на територијп нашс ошптнне вео.ма распростраљсна. Скоро да је свака јетра код говеда и често код оваца оболсла и зато се одбацује као неупотребљива за људску исхрану приликом клања стоке. Метиљавост код стоке, рекао нам је на крају Душан Миловановић, је веома опасна и наноси и вслике цггете. Млечност код метиљавс стоке сман»ује се за 10 до 15 процената, а стока у тову исто за толлко дајс слабпјп прпраст. _________________________Д Г. 5 Маанан ПИСМО ЧИТАОЦА РЕДАКЦИЈИ ЛИСТА „14 ДАНА" ПАРАћИН V eatae.u листу бр. 164 од 10. септембра 1980. године на страни бр. 6 при дну рубрике објављсно јс писмо чмтаоца под насловом ,Да сељаке нема роба!". По основи Закона о штампи, молим вас да у наредном броју eaiaci .шста објавите следећу исправку: Писац дописа у наслову ,Да ссљаке нема роба!" Bura МарковиН из Чепура није тачно представио догаћај који сс одиграо дана 4. септембра ове годинс у самоуслузи Робнс Kyhe „Шумадија”, tdc сам ја представљен у врло лошем свстлу, а бсз мојс кривицс. Тачно јс да јс 4. сепгембра овс годинс у самоуслузи Робнс кућс .ЈПумадија” у Параћину вртена продаја дстсрџсната и кафс на бонове за граћанс града Параћим, обзиром да смо Atu од нашс дирекције добили такав налог са објашњсњем да ћс се дефицигарна роба, односно taehep. зејтин, кафа и детерџекти за села оелити у продавиицама no селима. Објашњсњс је било таквог 'карактсра да бонови издати у селу важс само за продавницс у дотичном сслу. У току издавања ових артикала критичнсп дана пи* сац чланка је вршио притисак нар адникс самоуслуге да се и н>€.му изда кафа и детерцснт са купонима који су Аажили за ссло. Како је својиз< ставом и негодовањем омстао рсдовно пословање, радници који су радили иа издавању овс робс позва.ш су ме да интервснише.ч. Ја сам сс сасвим уљудно обратпо писцу чланка да п-ма.мо uapchen>c и упутство name дирекције да робу издајемо само за град и на боновс издате од Месних заједница zpada. Није тачно da cast рекао: „Дај, сељаку, бежи одатлс, исма роба за тебе!". Хоћу да напоменем da cast и ја сељак и да живим на селу иако ради.ч у граду, те да ни у јсдном моменту нисам ни помислио нити изрскао рсчи које се Atcuu приписују. Да су npcdtbu наводи тачни, позивам се иа радникс са.иоуслуге робнс »гуАс „Шумадија" Радомира Милошевиha и Мркаљ Николу, који су критичног дана радили на издавању овс робе 'и исто тако имали неприлика са друlOAt Вихом ЛЈарковићсм из Чепура. Робиа кућа .ЈШумадија” Обреновић Миле пословођа самоуслуге КОНЦЕРТ ЗА OIABAHY И МАГНЕТОФОН ТЕСАН ИЗВИЖДАНА СКАЈАНИ ТРИ СЕНСИ ДШ КО НИЈЕ БИО СВЕ ШТО СУ П/\РЛБИНСКИ ЉУ. БИТЕЉИ БАРШУНЛСГОГ ГЛАСА СЛАБАНЕ МИЛОШЕВИБ ОЧЕКПВАЛИ HA KOH11EPTY 14. СЕПТЕМБРА Y ХАЛИ СПОРТОВА. Слађана је мислила да Јс то довољно, па је после четрдесето минутног груда нишке групе „Мама рок” у тесном скајано.м трикоу уједркла на подијум н на запрепашНење. око 500 гледалаца почела свој део концсрга уз пратњу магнетофо* на. Тачније, то јс био плеј-бек класнчног типа Уследио је громогласни хор звиждука, надјачавпп« глас магнстофона. Прва сексн да.ма чаше забавне музикс, за бога, нашла се због тога свређена н љупгго је нагтустила сцену. Ситуација |е била више нсго смешна. Љута Слађана катуш га подиЈум, а прати јс вс гео глас са магнетофона и то н>ен сопствени. На интервенцију руководства Хале, љутлтл и уврећена Слађана попово сс вратила прсд глсда оце. Овог пута је хор звиждука био нешто тнши. Тачно за онолпко гледалаца колико Је »апустнло збивалиште лакрдијс, прежаливши 50 динара. Са собом су понелн ружпу успомспу на један чудноват и реклл бн, безобразан поступак естрадне „звезде”, намерно не кажс.мо „певаљке” |ер је немузикална и аро гантна Слађана Милоше« вић још далеко и од овс пггуле. За утеху нека нхм послужн поступак њеног Јаступника, који Је одмах из Хале отказао сле деће концерте ове назо ви звезде, жсљне лаке зараде остварене обма« њивање.м. a то није мала цифра. Y динар старц милион за овај кониерт. М. М. ВЕСТИ ИЗ РИБОЛОВА РЕКОРДАН УЛОВ HA KPAJY СЕЗОНЕ Спортскн риболовцн из Параћина Предраг Стојановић u Јовица Петровпћ нмалп су ових дана на Моравн на мссту Буљанка богат улов. Поред cimnijiix комада шарана „закачилп* су п Једног од 8,350 кг. Иначе, ово Је Стојановпћу други крупан колгад у овој годшш. Првп је бно гежинс 6 кллограма. На слкци: Предраг Стојановнћ са уловом.
24. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРСЈ 1« СЕЛО* ПОЛзОПРИВРЕДА ЗАВРШЕНО ДЕВЕТНАЕСТО РЕПУБЛИЧКО ТАК МИЧЕЊЕ ОРАЧА СРБИЈЕ МАЈСТОРИ ПАОДНКХ ОРАНИЦА 'i>W^ Плуговн су заоралн суву поморавску зсмљу Такмичен>е јс отворло Слобондан Мллнвојевкћ, председник CO Параћин ® Y категорији лаких трактора — победник Др аган Нировић из Бсограда ® Y категорији тешких трактора — најбољи Љубивоје Ранковић из Београда @ Y укупном пласману екипа Пожаревац II прва ® Параћинци осми ■£, Као организатор Параћин положио још једаи домаћински испит Шездесет седам такмнчара — орача лз Пожарсвца, Београда, Чачка, Крагујевца, Прокупља, Краљева, Ннша, Зајечара, Шапца и Параћлна, од 18. до 20. септе.мбра, на парцелама „Знојап" пољопризредне организације .Агроекспорт", орали су својс иаЈлепше браздс за лазив најбољег орача на Деветнаестом Републичком такмнчењу орача Србије, под покровитељством Републлчког већа техннке. Општипског већа технике, Скупштине оптптине Параћин и Друштва за пољопривредлу техпнку Стрижа. ДРУГА ИЗЛОЖБА КВАЛИТЕТНИХ ГРЛА СТОКЕ Y СТРИЖИ ВДБ8М 1МГ0САШ ЈДћИИОВИМ ф Награду за најбољу краву на изложби квалнтетних грла добио ДРАГОСЛАВ ЈАНИМОВИК из Стриже, а за најбољу јуницу ГВОЗДЕН ШЉИВИБ, такође из Стриже. На сајму учествовало око шездесет пољопривреднпка са најраснијим грлима стоке Ша.мппонка са власником Драгославо.м Јаћнмовнћем — У врсме борбе за храну, када сс сточарству придаје велики значај, друга лзложба квалнтстллх грла стоке у Стри* жи показала је да ова средина и.ма добар сточни фонд, полазну основу за развој племеннт- <>г сточарства, рекао је на отварању доктор Коста Смиљанић лз Пословне заједнлис • за сточарство. Изложба, коју ie организовала Органнзашпа коопераната „7. јул”, окупмлл ' је 73 раснс краве и 31 јунииу. симепталске pace, најпогодније за неговање на овом подручју« >* п0 пст колекција ова- • ца и свиња. • За најбољу краву проглаше« цо је грло Драгослава Јаћнмовића нз Стриже, снменталске • pace, које јс у другој лактаилјп дало 4858 литара млека. За На окупу ас до аса Свечаним дефилеом најбољих орача Србије и представннка месних заједнипа општине Параћин, у четвртак 18. ссптембра, најављено је овогодишње републичко првенство Србије. Дуга колона трактора са прикључним машинама обишла је улиие Параћина, топло поздрављена од грађана и пролазника. Парада орача и тракторнста стигла је затим на плато испред Спортске дворане „7. јул”, где јс већ била постављена нзложоа пољопривредне механизације скоро свих произвођача из Југославије. Поред демонстрирања најсавременнје мсханпзације за обраду земљишта, изло* жба је имала и продајпи карактер и побудила велико интсресовање индивндуалннх произвођача. лратиље најболлг грла „Нобсрте" проглашене су и пратиље Мнјајловић Стојадина лз Сибнице и Јаћимовић Драгише лз Ратара. Гвозден Шљивић нз Стриже извео је најбољу јунниу на овогодишњем сајму стоке, аза пратаље проглашене су јунице Драгослава Аћл.мовнћа нз Стрнже, Милоја Златковнћа и Радивоја Васнћа лз Ратара. Награда за најбољу краву износл 2500, а за јушшу 1500 динара. Интсресантно је истаћи да је чак 20 крава сврстако у прву класу. а од 21 јуниие 15 су првокласнс. што показује да је у односу «а прошлу годнпу знатно побољшан квалитет сточног фонда.. М. Д. Време моћних машина у браздама Дсвстлассто Републлчко такмичењс орача Срблје блранл.м п топллм рсчл.ма отворло јс Слободан МлливоЈевлћ, председнлк Скупштлне општиле Параћин л председллк органлзацлолог одбора РЕТОС-а, који јс то.м прнллком, измећу осталог рекао: — Прошла су врсмена када су одјеклвале меденице на дсшњацима на плоднлм оранлцама нашлх поља. Њлх су 'замснлле моћле машине, али је и даље остао такмичарски дух, остао је део романтике на наши.м пољима. Посебно са.м радостан што међу такмичарима, међу бољима од бољих има лајвлше младих, женске о.младллс, па чак и пионира. Заорлте ову моравску плодну земљу и нека вам бразде буду дубоке, нека вам сс озноје лица, а осмех остане на љему и у највећем раду. Задржлте правл такдшчарски дух, а нека победи најбољи, устварл сви сте ви победнлци, ваша спретност н вештлна, рекао је Сло бодан Миливојевмћ, обраћајући се најбол»1ш орачлма Србије. Отварању 19. РЕТОС-а присуствовали су и Слободан Мили* војевић-Лоле, Републлчкл секретар за пољопривреду н шу- .марство, Раденко Броћић, председчлк Републичког већа технлке, Хоранкозо Михаљ, председник и Љубинка Васовић, секретар Републичког одбора синдлката за пољопривреду, Радослав Мпанаи 6 Танић, предслдник секиијс месних заједница Републичке копференције ССРН Србије, а током такмичсња полпгоне су посетили Александар Орландић, лредседавајући Савсзне конфсренције народне техннке Југославије и Рнсто Марковскн, секретар. V програму посвећено.м такмичењу орача учествовали су: Трубачки оркестар' Раке КосТп ћа. овогодпшњп победник на сабору трубача у ГучИ/ фопклорни ансамбли лз Поповца и ИВТКТ „Б. Кр.мановић”. На лаким тракторима — најбољи Драган Нич ровић Пропозииије такмичења су предвнђалс: изоравање прве бразце, дубина, правац л квали тет орања, улаз л лзлаз из н>и ве. заоравање корова и блљни: остатака, уједлачелост брзллс оспособљавање оралллс за сс тву и општл изглед узорале пар целс, као и теоретскл део и: пољопрлвредс л мехаллзацлје Y категорлЈл лаклх трактор* учсствовало јс свлх шездесс' седа.м орача, а лајбоље резулта те постлгао јс Драган Блрови! лз склпс Београд II, ко.ме јпрлпао пехар шампмола 19 РЕТОС-а. Друго место прлпало је Србо љубу Девлћу лз Прокупља, тре МАЈК.А И СИН ТАКМИЧАРИ Радмлла Јоваловлћ, ии« (швидуални пољопрлвред нкк из Стрижс такође је учествовала на такмкчењу орача у категорији лаких трактора. Са 280 оодова била је далеко бо ља од многнх тракторисга мушкараца и пласира па се високо на табели. 1Бен сил Зоран Јоаановић учествовао је у пиоллрској еклпи ПараНнла, ван конкуренциЈе. ТЕКСТ ИХ PYU11I — Индивидуалнп пољо привредници — орачн од плчпо пролазе на такзшчсњима у орању, алл вегнгки број бодова изг\бе на тесту из познавања технике и агротехнике, тако да не успевају да се смсоко пласирају у укуп иом пласману, рекао је РаднвоЈе Цветићанлн, су тја, стручни сарадник Института за поллпрнвредну технику. he Вукадину Борђсвнћу лз По жаревца. Чстврто место заузео је Стојан Цвстковнћ такође пз Пожаревца, пето Драгиша Стој ковић из Пожарсвца и шссто Младен Јордаковнћ нз Зајсчара. На тешким тракторима убедљиво најбољи Л>убивоје Ранковић Y категорији тешких трактора учествовало је десет такмичара. Ша.мпионска титула припала је Љубивоју Ранковићу из Београда, који је бно најбољи и у орању п на тесту, као и у спретној ВОЖ1БИ, и тако убсдљиво стекао назив најбол>ег орача у овој категорији. Друго место освојио је Драгомир Мутаповић из скипе Београд I, треће лз Пожаревиа. четврто АлтијевиН лз Зајечара, а пето место прлпало је Пстру Жнкићу из Параћлиа. Мллорад Крстић Настас знају о плоднлм хумуснлм равницама и бразда.ма. М. Дпмитрпјевић Са дефнлеа учесника таклшчења На завршној свечаности у О.младинском насељу „7. јул" по бедннци.ма је честлтао и уручно награде Слободал Мплнвојсвић, председник CO. Најбоља екипа Пожаревца Y екппном пласману прво мссто освојлла је еклпа Пожаревац I, треће Прокупље II, четврто Београд I, пето Београд П, шесто Крагујевац I, седмо Зајечар II и осмо .место у колкуренцији двадест јсдне еклпс освојлла је екипа Параћнн Г у саставу Петар ЖлклН, Милутин Млтлћ Станоје ПетровиН. Два дана длвллл смо сс умсшности орања спретностл л всштлле доведенс до савршслства. Машине су ла трелутак зауставл»еле, завршена је једла велнчанствена рмотра рада у којој су најбољи показалл шта
U. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 163 ЈЕДНИ ПРОБЛЕМИ ПРОИЗИЛАЗЕ ИЗ ДРУГИХ ЗА БОЉИ РАД ВИШЕ СТРУЧНОГ КА|РА ФАБВИКА ЦЕМЕНТА ЛОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XVUJ БРОЈ 263 ПОСЛЕ МНОГИХ КРИТИКА КОЈЕ CY УПУНЕНЕ OOYP „ГТРОИЗВОДНЕ УСЛУГЕ" НА ЛОП1Е ОБАВЉЕНИ РЕМОНТ И (НЕ)ОДРЖАВАЊЕ ПОСТРОЈЕЊА РАДНИЦИ OOYP „ПРОИЗВОДНЕ УСЛУГЕ" СУ РАЗМАТРАЛИ ПРАВО СГАЊЕ СТВАРИ Y СВОЈОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И ДОНЕЛИ ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА БРЖЕ ОТКЛАЊАЊЕ НЕГАТИВНОСТИ Y СВОМ РАДУ ICAO И MEPE КОЈЕ RE ИМ ОМОГУНИТИ БОЉЕ УСЛОВЕ РАДА. двајањс групе људи за превснтлвно одржавањс дробиличшк постројења. Овакве исте с.мештајле venose треба обезбсднтл и у OOYP „Промет” као и групу људи која ће радпти на одржавању постројсња у „Отпремм цемеиРЕАЛИЗАЦИЈА НОВИХ ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОГРАМА дасизидњ* шиои еинш ПЕРСПЕКТИВМИ ПЛАН PA3BO.1A РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈИ ЈЕ УСВОЈЕН 1974. ГОДИНЕ ПРЕДВИДЕО ЈЕ ВИШЕ ПРАВАЦА РАЗВОЈА MEBY КОЈИМА II УВОБЕЊЕ ПРОПЗВОДЊЕ НОВИХ ПРОИЗВОДА НА БАЗИ ЦЕМ ЕНТА. Задњпх годипа се доста радињу. а локацпјски су веома удало на сагледаваљу могућности увођења нових пролзвода ла бази прераде цемента у ко.мблнацлјл са други.м матернјалнма. љенл. Инвестициони програ.м пред виВа укупну пронзводњу азбестцементних пролзвода од 60.000 тона годншње п то 30.000 Всома је широк спсктар производа који се засллвају на ко.мбинанлјн це.мелта и других материјала међу који.ма су најзнаачјнијл природни и вештачки агрегати и азбест. Рсализацнја н потрошња так вих производа у Европл и у свету је у пуном јеку а долек ле јс и код нас заступљсна већ више година. Што се тиче пласмана оваквих пролзвода на нашсм тржишту, тачне податке о потребчма л потрошњи пролзвода теш ко је дати јер се они код нас снстемски не водс. На основу сазлања и облласка лзвесног броја купаца .може се уолштено рећи да је потражња стална л да је могуће уз јаку скономску пропаганду овс пролзводе пласирати. Скоро сви програмл којн су ypabcmi за основни пропзвод« Ш1 програм имају израду цеви. Нзбор ллјс случајан, засновач је на лспиглвању тржншта v блнжој околлнл облласком тих крајева као и члњсллцоч да у Србији у многл.м местл.ма није решсно плтање каналлзације, а прллремају се и веллкл мелирационн радови. Поред чо требе за цевима сагледана је мо гућност плас.мана разнлх еле.ме ната тако да л олл флгурлшу у некнм програ.млма. Полазну базу будућег правца развоја раднс оргализацлје у преради це.меш^ претстављаjy ypabewn инвсстТћшони про:- ра.мн који се одпосе на прокз водњу азбестцемелтннх прокз* вода (цеви л плоча), преднапрег лутих бетонских цевл, канализационнх бетонских цевн и бетонских еле.мената и бстонскмх плочица. Производља азбестце.менгних производа заузима врло важно место у односу на прпмену, асор тиман и тржишну снтуацију. Постојећи калацитети у нашој земљи не задовољавају тражт водоводних и канализационнх цсвн и 30.000 т валовнтих, равннх и кровних плоча. Укупна улагања за изградњу оваквих капацитета износе око 527 милиона динара, пре девалвацијс. С обзиром на велнка улагања која изускује изградња прсдви1зених капацитета, великс тсшкоће у набавци основне снровлне азбеста из увоза и нмајући у виду нова сазнаљз о могућој нггетности азбеста пз здрављс људи било у фази про извод1бс или у фазн примене (у многим земљама је забрањена употреба азбестцементних цевп за водовод), одустало се од рсализације овог програ.ма. Прсоријснтација производње са нстом опремо.м, у с.мнслу јзмене азбеста другим влакнима није решена, мада се у многим зе.мљама врше таква испитивања. Знајућн потребу за цевн.ма, приступило се изради нових програма за производњу бетзн ских прсднапрегнутих' цевн, производњу бетонскнх канализационих цевн и других бетонских еле.мената чија се производ ља заснива на коришћењу постојеИнх сировина це.мента и дробљеног кречњака. Преднапрегнуте бетонске цеви се користе за водовод као замена за азбестце.ментне це ви Предност ових цеви над оби чним бетонским цевима је водонепропустљивост зидова цевц при веНим унутрашњнм прл тисии.ма 11 већа отпорност на деформацијс. Y нашој зе.мља се ове цевн пе производе мада постоје у Србији још две фир. мс којс се ннтересују за њихову пронзводњу. Инвестициони програ.м прсз Biiba изградњу погона за пронзводњу преднапрегнутих бетонских цеви капацитета 40 км цсвн годишњс. ефективнс дужине 5 м, унутрашњег пречника 0 609 — 1200 мм. Укупна инвсстнцнЈа износи око 175 милиона динара. Због својс дужине и дебљине зида ове цсви су веома тешке што чннн посебне тешкоће у производњи, транспорту и монтажи. МеБутим, поред овога и релативно високих улагаКАД СЕ ЗЕМЉА ТРЕСЕ Велика дубинска мшшрања или ткз. масовна минираља у OOYP „Површинскп откопи" обављају се на .месеи или месец ипо дана. Тада се великк део етаже обрушава и ствара количина кречњака довољна за једно.ме сечну производљу. Прилико.м овако масовних минираља користе се и ве лике количине експлозива. Овог пута за минирање које је обављено 10 сепгембра употребљена је количина од 11 го на сксплозива. Група радиика минера су свој лосао обавнли стручно н педангно као и много пута до тада. Ек сплозија која је затресла целу околилу одронила је лланирани део етаже. Крупније стене ће сс накнадно ман»им .миннрањем уситнитм и сировина ћс кренутн на пут до дробилице, а заткм у производни погон. Босић н>а за предвнђенн капаштгет највсћу опасност представља мала вероватноћа да ове цевч у дужсм временском периоду заменс осталс врсте водоводнлх цеви, па се .може десити да се релативно скупе преднапрегнуте бетонске цеви продају по знатно нижим ценама као канализацноне цеви. Сазнање.м о наменн производа. навика.ма потрошача, броја пронзвођача, тешкоће у набазци опреме и сировнна, дугороч них трендова понуде итражње, штетности, угрожавања жи вотнс средннс, удаљености локацијс, дужине транспорта, рационалне искоришћеностн до- .маНих сировина, залошљавање или искоришћења сопствених унутрашњих резервн као и кон курентности производа, дошло се до закључка да је у овом мо.менту исправна оријентација, у вези префабрикације немента, производња бетонских каналнзационих цеви и других бетонскнх елемената. * Yrpabeim инвестиииони прог рами су са.моуправно усвојсии и престоји реализација нстих у наредном средњорочном плач ском периоду. 1) Инвестиционн програ.м за изградњу фабрике за производ н»у каналнзационнх цеви и бетонсклх елемената предвнВа следеће годишњс капацнтете: — 55 К.м бетонских цевн уну трашњег пречника ф 300 — 1200 мм, ефективне дужине 2,5 м. Могућност пронзводње је за цеви пречника 0 300 — 1800 мм, дужине до 3 м. За прву фазу набавиће се одговарајуНи ка лупи за производњу цеви прсчника од 300 — 1200 мм што je урачуиато у цену опреме, a ia неви пречннка од 1200 — 1800 м.м, уколико постоји тражња, потребно је накнадно обезбеди ти средства за калупе. — 2.300.000 ко.мада нор.малиих блокова 20 х 40 х 20 с.м. Поред ових блокова, у оквпру ове колнчнне, на истој .машини, ра диће сс и блокови других димензнја као и други еле.ментл: риголс, ивичљаци, плоче за ларкирањс и др., употребо.м одговарајућих калупа.' За производњу бетонскнх це ви н бетонских елемената кори стиће се једна бстоњерка одговарајућег капацитета 40 — 50 .М’,11. За изградњу ових калацитета потребно је инвестиратл средства у нзносу око 90 милиона динара пре девалвације. 2) Инвесгпционл програм за производњу украсних бетонских плочица, које се користе за облагање унутрашњих к слољних зидова и подова, прец Biiba годишњи капаиитет око 15.000 м». За ову ннвестицлју потребно је уложити средства око 5 милиона динара (рачунато пре девалвацнје). Локација ових капацитета налазнће се уз адаптацију у оквиру садашњег погона II. Ма шина за производљу бетонскнх калалнзационих цевк и просгорија за сушење готовнх производа биће лоцираиа у расположиве хале, које буду највгпле одговарале. Машнна за производњу бетонских елемената са пистом као и простор за лагер готових пронзвода биће на отвореном простору а највероват није на простору садашљег лагера угља. Бетоњерка ће се (Наставак на 8. страни) Пробле.ми које они нмају су евидентни. Један од главних проблема је нсдовољаи број пословодних и стручних радиика који су прс извесног времена напуспсш овај OOYP п отншли у нову фабрику, ,лвехиљадетбпку”.' Тако да сс у врсмс всликог рсмонга десило да целокупни лосао око органпзацијс једног човека, који п порсд свих уложеннх напора није могао да овлада ситуацијом. Huje било ни довољно људи који би раднли у ремонту, a и они који су учсствовалк нису рационално коришћснп. Није се довољно контролнсао ни рад поједииаиа тако да се дешавало да сс лоједини всћ завршени пословл дорађују. Саглсдавши све пропустс у раду донете су .мере које је раднлчкн савст овог ООУР и усвојио. Најважннја мсра је попуна упражњених радних .места пословођа, као н обавсзно покривање другс с.мене пословођом. 06e36ebeH>c нословођс и рсферента прилре.мс за OOYP „Површннскн откопи” и пријем п> весног броја радника, углакно.м бравара. Јер бсз довољно људи неће моћл да се у сваколг тренутку брзо л ефлкасно интервеллше. Радл ефлкасллјег одржавал.а машина у „Коповл.ма” потребно је створитл одговарајуНе услове, тако што ће се лабаннтл једал хангар којл he се монтлратл у „Коповл.ма” за радпо лоше.м времслу и лзвршлтл лабавка одговарајућсг алата за ре.молт. Исто тако нзвршиће сс л лзта”. Још јсдан проблем који се треба решнти да би се рад одвлјао како треба јс cpebneaњс прлрк-чног маганлна рсзсрвннх дслова, као и монтажа јецног хангара у ко.ме бн стајали хабастл деловл л одливцн среbeini н заштлћслл. Веома је веллка потрсбараднлка који раде на поправил великнх машина да имају одговарајуће opybe као што су длзалнцс које би ле само олакшале већ и убрзале извршехве поправкл. Тако да је набавка длзалнл^ 1! другог потребног алата још једла од мера која се треба што хлтнлјс реализоватл. Предстојл л реорганнзација оделЈс1ва „Тсхличкс припреме” прс.ма пројскту „Органо.матика", која се трсба изврпшпухо краја годлне и која треба да да боље резултате. Како постројења за дробљсШаанаи 1 НОВИ ПРОЈЕКАТ ОРГАНОМАТИКА ПРЕВЕНТИВНИМ ОДРЖАВАЊЕМ ДО РЕЗУЛТАТА ВЕБ ГОДИНУ ДАНА ПРЕДСТАВНИЦИ ИНСТИТУТА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ И РАЗВОЈ — ОРГАНО.МАТИК ИЗ БЕОГРАДА, Y САРАДЊИ СА СТРУЧЊАЦИМА НАШЕГ КОЛЕКТИВА РАДЕ НА ИЗРАДИ ПРОЈЕКТА ЗА ПЛАНСКО-ПРИВРЕДНО ОДРЖАВА ЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ СИСТЕМА РАСПОДЕЛЕ. Ова два програ.ма спадају у комплекс активлости програма стаблллзаниЈе. Како лаш колектлв нсма нл кадровсклх могућностл да сам лзрадл једаи овакав пројекат потражло јс помоћ Органоматика. Овај пројекат има два про грама. Првл јс усавршавање система расподелс, а другл оргнизација посла и превентлвно одржавање. Рок израде једног програма је бло годлну дана, а другог годлну и по дана. Програм којн се односл на расподелу је пола ypaben алл и.ма још доста да сс радл. За закашњење кривлцу снрсе, л нашл, и раднлцл инстлтута због нскоректпог одазнвања заједнлчком послу. Завршстак овог програма очекујс сс крајем годлнс, а прлмењиваћс сс почстко.м 1981. годлис. Други програм који се одло сл на органнзацнју послова је важллји део овог пројекта. Да бл се схватпла суштлла л важност треба pchu да лаша фабрика спада у нндустрију са јодллствсллм капацлтетом. Довољно је да јсдно постројење стане л да сс доведе у плтањс остварење цслокупне пролзводње. O6ilm пролзводл»с л остваре 1ве дохотка пракхлчно завлсл од спре.мностл opyba за рад, тачније одржавање постројеља је ллмлтлрајућл фактор. Добро одржавал»е даје .мање застоје л добро остварење про изводње ллл обрнуто. Брзлна отклал>ан,а застоја је прворазредни задатак. Сав ре.мена оргаллзација је одбацила традиционалисткчкп начин одржавања и окренула се превелтлвно.м одржавању које даје далеко бољс рсзултате. Са становлшта органнзације рада, превелглвно одржаваље је решење од чега ће завлслтл целокупна органнзацнја рада. Нлјс лсто ако се предвлдп и спречл сваки квар, свакп за стој, ако се зна којл део ког посдројења треба мењатн л ка да га мењатк. Зна сс да од тога завкси пронзводња, реалл зација и оствареље дохотка. Те и такве превсчтлвне мере cv суштина рада „Органома тлка". Оно блтно што треба да да та нова органлзацлја је сталан рад без застој^, добра л кваллтетла пролзводња и до бар доходак. л»с кречњака н лапорца као и постројења у новом пакерају и ловој фабрлил треба ускоро да крену са радом, потребноје на времс обезбедлти л људе ла одржавање истлх да сс не би у старту десили нскн пропусчл. Потребно је такође, обсзбедити л људе којн ће радитл на одржавању нове сепарације. Све овс мере треба реализоватл што пре. Мера која се по.млње на свпч састанцима и у свл.м OOYP је пооштравање дисципллнских мера за прекршиоце радне л технолошке дисциплине. Поред овлх мера које ће својом реаллзацлјо.м вероватно дати очсклвапе резултате и сталнл органлзованл састаппџ међу OOYP-има као и редовно npahcibc застоја постројсња по узроцима учлниђс да се прсва3iiby насталс тешкеће у рад\ч Кослћ !TZK^ZS33QCy ГРАДИЛИШТЕ „11 НОЕМВРИ” ОСВОЈИЛИ НАГРАДУ Послсдњл договорслл термин план завршетка појединлх радова за сада су једлло лспоштовалн „11 ноемврл" лз Куманова и ла тај начлн остварлли право на стлмулацију коју јс Раднички савст одобрио да бч сс радовп па лзградњи лове фабрике ннтснзивлрали. 17. ссптембра је обављено и прво укључел>е влсоког папона у једну од погонских трафосзаница, а тиме сс омогућује л постепсно укључење лоједлнлх постројења у рад. Прлводи се крају лспитлвање дроблличног постројен»а л очекује се иулпање у пробни погон дробиллцс п дсла транспортног слсте.ма. „14. октобар" радп |ia .монтажп шшнкер тралспоргсра и завршетак радова се очекује 15. новс.мбра. „Фаграм" пзводл завршне радове на монтажи сшоса хо.могелнзације, дозлраљу nelui и ложишгу nehii. Завршетак ових радова сс очекујс средлно.м октобра. МИН — Ннш радл ла монтажл дл.мовода л послови се одвлјају доста брзо л поред многих тешкоћа. е ■(4--- * ’чЗгХ * 13 ГТРОИЗВОДЊА ЗА 17 ДАНА СЕПТЕМБРА За седа.мнаест дана септембра остварена је пронзiba од: 24.141 тола клннкера илл 55 посто 25.943 тоне це.мента илл 49 посто 8.944 тоне нови.мала нлн 45 посто Да бл се испунпо план про изводње треба пролзвесгл још 19.359 тона клллкера, 27.257 тола цемента и 11.056 тона новлмала.
НОВИ ПОПОВАЦ 24. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 165 • НОВИ ПОПОВАЦ РЕАЛИЗАЦИЈА НОВИХ ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОГРАМА ПРОИЗВОДЊА БЕ10НСКИХ ЕАЕМЕНАТД ШЦ Ш СТАН ИАИ ОБВЈЕ (Наставак са 7. стране) нзјвероватнијс лоцирати у бти знни млннова снровине због могућности корншђења посгоје ћнх хомо снлоса за складирањс исмснта. Након усвајања ових инвсстшшоних програма од странс колектнва расппсанн су јавчч огласк за прикупллње nowvaa за испоруку опрс.ме и техноло гију. - На оојављени оглас за прлкупљање понуда за пронзвохн»у бетонских цеви и бетонских слемсната јавило се неколнко ллостраних фирми познатлх у Европи за производњу овс врстс опремс, а на расписанн ог лас за прикулљање понуда за производњу украснлх бстонсклх плочипа јавнла са.мо јсдпа инострана флрма. ДомаНа машиноградња сч ллјс прлјавпла ла расплсанс от ласе, осп.м у делу испорухе опрсмс за производњу бстола. Накол дстаљнс анализе свпх прнспсллх понуда и обнласка једлог броја понуђача у земљн н иностралству, извршен је избор најповољних понуђача. Обзлро.м да сс радн о избо* PV илостраннх нслоручилаца опрсме, ко.мерццјално-финалскј скп услови су у граннцама урађелих програма. Увознн део опрсмс за логон бстонских цепл п бстолскпх слемсната бн шлосло око 28 мллпона дшгара а опрема за производњу бстолсклх украснпх плочица око 2.5 млллола динара, одлосно укупно 30,5 милиона лннара (пре де валвацијс). Реализација ових програ.ма л уговарањс је блло предвнВсло за 1980. годлну. Мсћутим нзмсЈБенн су условн за обсзесВење девизних срсдстава што условљава по.мсрање утврђенлл рокова, а и нензвесност реализа ццје до краја ове годлне. Ина че, треба рећи да су дпнарска средства за реализаиију ове ив вестиције у потпуиости обезбе beua. Y оквлру израдс новог средњорочног плана развоја урађен је п инвестицнони програм igградње нове технолошке лннпје за производњу цс.мента о чему he бити писано у наредном бро ју листа. Б. Костић ИЗВРШНИ ОДБОР ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СИНДИКАТА ООУР „ПРОИЗВОДНЕ УСЛУГЕ" ЈЕ HA СВОЈОЈ СЕДНИЦИ. ОДРЖАНО.1 29. АВГУСТА РАСПРАВЉАО О СТАМБЕНОЈ ПРОБ ЛЕМАТИЦИ ООУРа. Питања која су заслужнвала пажљу су расподела кредлта за плдлвпдуалну стамбену нзградњу и расподела друштвених сталова. Разматране су и појавс добијања плаиа за лндлвндуалну лзградњу н добл.јањс друштвеног стана, као и допунско креднтнрање оадллка. Начлн недавно обављене ра сподсле кредита за нндивидуалну стамбену изградњу јс позлтлвло оцсјбсн. Мсђутим. v проблематицн расподсле друштвенпх станова нстакнут је проблс.м оних рад нпка који су добллл плацеве од СИЗ-а становања на конку рсу и на тај начин остварнли право на кредит код радне ор ганпзашпе. а појавили су се и на конкурсу поводом раслоделе друштвених станова. Став синдикалне организацн је је такав да радници који поседују плац за изградњу ку ће мопг ла чекају у смештају, где се тренутно налазе. до изградљс својлх индивндуалних ста.мбенлх објската. те не бн требало истнма додсљлватл друштвенл стап. Са овлм пробле.мо.м јавило се н nirraibe лопунског кредитнраља лрсма Правплнику о стамбеним односнма, везано за ослобађањс друштвеиих сталова. Конкретно: Да лп раднлк ко јн остварујс право на стан у тскућо.ј расподели, а који је добио плац за изградњу кућс. може да оствари допунски крс длт уколико фактички нс по седујс друштвенн стан. И ту јс сшолкална оргализашгја блла на становишту да таквим радницима треба призлати допунски кредит без фор малног додељлвања стана. Такву исту препоруку синдикална организација је упутлла Радлнчком савету и Ko.xutси.ји за стамбене односе. Једна друга појава која такође може негативно да утиче на расподелу друштвеннх сталова је појава да сс радниии накои истека рока за рангира ње зинтересованнх за станове, пријављују када влдс каквс су им шансс за добијање истих. Сивдикална организагшја је препоручила Радничком савсту да сс у том делу рангира1ва и расподсле поштују одре. дбс Правилника и да се свн радлшпг који сс јаве послс од рсђеног рока, не ралгирају за расподелу друштвсних станова. Свс овс пр1смедбс Радничкн савет овог OOYP-а је прнхватио. Оваквл или сличнн проблсмп су н у осталл.м организаци јама удруженог рада али у другим OOYP ти проблехш нису раз.матрани на овакав начин и у доношењу поједниих одлука између OOYP-a и.ма одступања. Влада мишљсњс да таквп моменти нису довољно прецизирани у постојећим правилнн иима који се и тумаче према лотреби. Можда ће се до идуће расподеле унети неке измене у правилнииима како би се избегли сви неспоразуми и како би комисије имале .мање посла око расподеле, како кродита за нндивидуалну стамбену изградњу. тако и за расподе лу друштвеннх станова. Носић ГДЕ СУ ЧЛАНОВИ СК 3S.U1T0 нисмо стигли ТЕБИ И МЕНИ ПОРТРЕТ ИМР СД НШУЖИИ сшм Од овог броја ллста уводимо сталву • брлку о раду органа управ.Бања л друштвснополитнчких организација. Нздавачкп савет је мншљс* н,а да ћс сс прско ове рубрнкс радниил лнфор.мисатл о ра nv н догађајнма л других осиовних органлзанија, а лс само о догаБајма у својој органпздцији. Чудно ic и неприхватљиво да раднн људи и то онн којн члнс чланство Савсза комуниста већ скоро три месена нпсу стнглл ла одржс длнн састанак. нл јелан јеДа лн јс лашс пословање н ислокупан рад у pauioi органлзаинји без икаквих проблема па нам и састалци Савеза комунлста постају непотребнл. тпо. а само ословлс организацијс Савсза комуниста нису лашлс за потребно да о тим проблеми.ма и расправљају. Ре.молт је продужен^ нзнад сваког очеклвања, проблелш у одржаваљу постројсња су већ постали сталлл, застојн такоbc, a ООСК OOYP „Производне услугс” свој послсдњи сасатнак је одржала још 23. ма ia. Проблсми пзглсда нису јбиховл. a hhcv ни осталлх основ ллх оргализанија. Ословна оргализација СК OOYP „Пролзводња иемснта” последњн свој састалак је одр жала 5. јуна. „Промст” ic сас танак одржао 30. јуна, ..Коповл" такођс почстком јуна л Радна заједница 2 јула. А од тада па ло данас прошло ic доста дана п појавило сс лсто толико проблема, a састаиака не.ма. .мн.ма v производњи. одржава- Шта ic потребно да сс људи №v. HiiBCCTHUiiouoj нзградљн. пробулс. разпрмају. Да схвате Нс бн се рскло. На скоро свн.м састаццима органа управ .-baiha расправља се о проблерасподелл. Долосс сс предло- да то што сс око п>лх дешава зн мсра некп са назнаком хи- јс тблхово дело л н>ихов pan. Ннштавни животе шушкава радо, ран>ено срце завиј v орахов лнст хладовнне п чекај да волнш као залазак суниа што се волн, ласпра.м огромног^ свода сјајнога неба. Мирпс с.моле боровнле дубоко ми проднре у душу. He суди лзвору iuto тече тако бистро. кроз пахуље маглс бслих планина, лз те даљине волим те ја. Љубав као наша сама за себс је опроштај. Као звсзда што пада са неба, н зашушкава се спокојно у шхчикавс pane. Славнца Благојсвнћ Y OOYP ДИНА РАДИ НОВИБ. ..ПОВРШИНСКИ ОТКОПИ" BER ПУНИХ 26 ГОБУШАЧ ДУБИНСКИХ МИНА ГОЛУБ МИЛУТИРодо.м из Забрсге Голуб је свој раднл век отпочео у Сењ ском руднику да би касније као радник грађевинског предузећа „Рад” дошао на изградњу це.ментаре. Дошао је и остао свс до данас. Далас Голуб п.ма већ 39 годи ла радног стажа (рачунајућн 11 бенефицлрало радно време). Y коповлма је од првог дала почсо као бушач мина. Учсствовао је у сгварању свих етажа које постојс у коповима. Обрушио је тонс и тоне камела. Од овог посла сс већ уморио, а л здрављс му нијс влшс као нскада. Има обољењс кичме којс му веома много с.мета кала дуго ради. Бушилн ца »Haus hcer« је вслпка и како Голуб кажс тврда, а некаца је прн.моран да на њој седи и више од осам часова. Сада када сс прнближило време за одлазак у .мнровину Голуб је обучло два млада човека да раде на њсговој бушилици и они га већ сада доста одмењују. Интересантан је податак да скоро сви рудари одлазе у »н валлдске пензије, а Голуб Милутиновић иако је гтроглашен Јглвалндо.м отићпће у пензију са пуним радштм стажом. За свој тако предан и добар рад Голуб је био одликован « медаљом рада. CTPY4HA САРАДЊА ВЕСТ ИЗ OOYP III НАГРАДЕ ЗА ИНОВАЦИЈЕ ОДЛУКОМ РАДНИЧКОГ САВЕТА СТАНОЈЕ МИЛОЈЕВИБ, ВК ЛИМАР ЈЕ НАГРАБЕН СА 10.000 ДИНАРА ЗА ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ НА ХЛАДЊАКУ ПЕБИ И УЛАЗНОМ ГРЛУ МЛИНА ЦЕМЕНТА БР. 3. КОЈИМА ЈЕ СКРАТИО ВРЕМЕ РЕМОНТА овс основне организаиијс јаСЕМИНАР ЗА ЧЛАНОВЕ ОРГАНА УПРАВЉАЊА СЕММНАР ЗА ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЧЛАНОВА НОВОИЗАБРАДНИХ ОРГАНА РАДНИЧКОГ УПРАВЉАЊА ОДРЖАН ЈЕ 18. СЕПТЕМБРА Y СИСЕВЦУ. Се.минару су поред члаиова органа управљаша. присуствовали, длректори OOYP, представнлцл нзвршних одбора вљају са неким други.м корнс- силдиката, предс^давајућл Ак лим рсшењима Раднички са- ццонс колферснције Савсза robot OOYP „Пронг.подне услуПослс сваког излагања обављена је и дискусија по изло жсни.м темама. Овакав начин оспособл»аван»а новонзабраннх органа радничког управл>ан>а је већ традлиионалан и до сада је давао Прво од решења јс замела квалитета брншућнх плоча и реконструкцнја истих и то првенствено у начину всзлваља ллоча за рост. Садашљи начил везггвања даје већу снгурност V раду. бржу л лакшу замсну. Друго решсњс јс поставл>ањс једног граничннка ла улазг v пслој шпрлни ланца умссто пет олвојсннх и тиме сс добпла слп-рнија и једностав нија конструкција. Tpcha иновација ic облагаibc улазног грла .млина, плочама од старлх сатслнта којс су биле нсувотрсбљнвс, а тпме су смањени застојн и чссте пнтервелпијс ксд мллла, јер сс првобитна нсзаштићсна кон струкшпа од лима често пала. Сва ова лаочиглед мала 1ис>Ба утнчу ла скраћсњс молта л смањен»е застоја. церсреКако сс и друп! ралнпци ЦИСТЕРНА ПОСАЕ ХАВАРИЈЕ вст OOYP „Ироиг.подне услу* МуНиста, представллци омла- >nunvn<uum .. м« jw тс" форм!грао ic ko.MMcn.iy ко- ДН11е п секрстарл основних ор добрс рсзултате. Кроз оваква ја he пратлтл постигнуте нно- ганизаци1а Савеза комуннста. ‘ ......... вацијс н техничка унапређе- Програм ссм1шара је обухва lb^-. . - « тпо три теме: — „Права, обавсзс и одговор Комлслју чине Здравко Радојковић. Драгислав Bopbcвић Добрлвоје Милошсвић. ностк самоуправних л ллокосМилснко Иллћ и Витомир Ми- но-пословодних оргала и друлосављсвлћ. . штвено-политпчк^х оргаллзаЗадатак Комисије је да по- > рсд npahcita постипптих ино- —• „Економски односи у равација, лзраде и нормативла Д»°Ј организаииЈЛ , акта у сарадљп са стручном — „Перспсктлвс даљег разслужбом о лловацијама и те воја радне организацнје л захничким унапређењнма у OOYP данн оргала самоуправљан>а к и Радлој органнзацнји. др\игтвсно-поллти'1клх органи R. занија”. ИЗ ДРУГИХ РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСААВА У БЕОЧИНУ Трндесет годлна самоуправљан>а свечано је прослављено V фабриш! цемента у Беочинг. 10. септембра колектив фабрнкс це.мента свсчано је прославло трллесетогодлшњнцу са моуттрављања. Тог дана раднн цц колектива су сс сетили свих својнх победа постигнутнх од те 1950. године до данас. Y периоду од 1950. до 1960. годнне основни задатак нм јс био да постигну производлу од 150.000 тона иемента што Је за тадаилБе услове био велики залатак. Ол I960, до 1962. гожне изграђена је прва ротацпона пећ на мокрн поступак, a 1970. годнне нзграђена Је још јадна роташкжа neh на мокри поступак. 1975. голше почела је произ -водња хлдрауличног везива „Беомал”. 1977. године пуштена јс у рад нова фабрика цемента која спада v највсће објекте тс врсте v нашој земљн. Фабрика цемента Беочпп јс v послератном периоду па до ланас произвела п пспоручмла тржишту укупно 182 мили она тона лемента. Сви ови резу.ттати говоре о сталло.м venom’ овс фабртгкс л о 1веним радним победама. Љ. нзлагања и дискусије радниии су на лајлепосрсднијл начин упознају са сви.м* онлм што ћс им помоћи да испргшно и добро радс и управллју, и истр.- вре.мсно оправдају поверсње којс који су л.м тказали радници су лх делегирали. Срсдкном августа месеца. дво јцца радлнка OOYP-a „Пронзводња це.мента" су отишла у кемептару у Косјсрић да би тамо обучплн раднлке за рукова п.с Вома — пу.мпом која служп за обијање налспа у пећи к гасоводу. To су Војлслав Анђелковић н Миодраг Влалановиђ, руковаоци Во.ма пумпе. Цемслтари у Косјерићу је по зајмљсна наша Во.ма пумпа из погона два. да се н>о.м служе док исту нс набавс. Обука је успела п пумпа је успешно прл.мљема .за обијање лалепа у гасоводу. Иначе због налепа у гасоводу, пећп у Косјерићу су стајале после сваких 24 часа рада. Сада сс оваквим обнјањем налепа, пећи могу ла pane без зауствљања. Наши ра днлци су успешпо демонстрира ли к разгуивгвање циклона Вома — пумпом. Посић СКРИВЕНО V ТРАВИ Око иове фабрике стоје разбацали деловн чија монтажа тек предстоји. Многи од тих делова се и не виде. Из велике траве једва се лазиру делови велтллатора са елсктромотором и део једлог транслортера. Стоје забо« рављени и једва видљиви. Велики коров их је дсбро сакрио и заштитио али само од погледа пролазника. Чија брн га је с.мештај ових дслова?
susio CO i < I <sl Oi CD i OI <i < i co I ш I < I s I < I s I o I s <1 h Ss ws rf
£иo
М. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 165 КУЛТУРА*0БРА30ВАЊЕ НЕПОТПУНО ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ AKVТАН И ЗАБРИЊАВАЈУНИ ПРОБЛЕМ ШЕШ ОСНОВНАШВВМ * Без потпуне основне школе у организација.ма удруженог рада ради око 3.500 радника * Најизраженији проблеми у грађевинарству, стакларској, цементној и текстилној индустрији ® Заједничким напорима, најпродуктив нијим радницима обезбедити услове за стицање основног образовања Y ниљу поднзања општсг образовања запослсннх, на тери торнји нашс отшггине спровсде на је анкета н снимљено грсиутно стање. Без потпуне основ не шкбле у организацнјама уд руженог рада је укупно 3.354 ралника и то: 3.223 вз матерпја лне произволње и 131 радник из области друштвене делатности. Сами овн подаци говорс да је гаггање запослених без пот пуне основне школе веома аку тан и забрињавајући проблем. V Српској фабрини стакла, највећој нашој радној органн зацији, према поданима који cv дати за око 2.500 ралника, 897 joe је без потгтуне основне школе, од тога 742 са четпри, a 24 их је без иједног разреда. Y Индустрнји вунених ткани на ..Бранко Крсмановнћ” ситу аиија јс слична. Иако нису ан кетом обухваћени сви радннци. забележево је да је 662 раднпка без потпуне основне школс 594 са четирп разреда, a 34 нх је сасвим неппсмено. Y Фабрини цемента „Нови Поповап” пнтерссантан јс пола так да је чак 145 радника којн немају ии један разред основне школс, a 497 пх је без потпу не основне школе. Израженији пробле.м прпсу тан је н у грађсвинарств\'. Ол $97 анкетираннх радника у Гра ћевннском предузећу „13. окто бар” 480 нх је бсз потпупс осно вне школе. Y осталим ралним органнзаии јама материјалне производп>е је такође присутан проблсм не писмености, али мањс пего у поменутим колективнма. Y организашЈЈама удруженог рада друштвепнх делатности анкетирано је око 1.500 запослс ннх. а само је 131 раднпк бсз потпуне основне школе. Изугев у здравству (55 радннка) код осталих структура је скоро тај број зане.марујући. BERA ДРУШТВЕНА БРИГА'О ДЕЦИ ® Предшколским васпитно-ооразовним радом обухваћено 180 деце у граду и 243 у селима ф Овај вид дечије заштнте са одушевљењем прн хваћен у сеоској средпни ® Средњорочнпм плано.м развоја нспланиран је обухват депе преко 80 одсто Шестогодншњи дечаци т< де- школе по.мерен је за годину лавојчине с торбицама на лећн.ма на раннје. сваког јутра иду својим васпн- Из годннс у годпну свс всћи тачима. Сусрет са први.м обаве- број дене јс обухваћен ови.м за.ма, сазнањем п упознавањем впдо.м заштитс. Ове годпнс у Змларска егр\тл у уемеренсм otfpaaouaibs’ пије популене. Ко .ш he .io зпда викендице будуђим другоипмп из капцсларнја? Гралско аматереко г.озорнштс спрсма прсдставу „Смроппи**. He Јнам на штл сс мислн: На СНЗ овс сигурно нс. Од стручнлка који су калустили Штофару. када ЈоЈ нису иеетвлв ру:кс, могао би да се сдчнпи кови OOVP „Вуна Кићо”. Нако су касапи1ше празне, ихтозн су нм иоћу освст.-аени. Ba.vu да лм не покраду лссгашицу. Y оквиру так.иичс1М орачп моћи ћсмо да вндпмо и нзложбу сигис пол.оприврс11<с механитациЈс. Нзложба сппп« пол.опр„врсдлнх »ихиниииЈа Још увек ингде нијс одржани. Кола су папрсно поскупсла. мсђутим моЈ ко.мшнја сс хмлн да Је за десет стармх хиљлда мутгио дссвт кола. Мислнм, на грамофонској плочи. Како су нам рекс затроваже риблловии he ускоро уместо ттанопа и б.ипгксра носнтк — дурбиие. Прсдстојн Jecciba распродаја гардеробе. Сала he наетввнкпе да умс су пуно носина у настави У срсзњошколском цектру постоЈс прва п друга фраза усшеремиг об разошња. Како ал lie каспнмо у произсодн.п кад нЈи Ј® сгарт малл, а инт. вслнхи. Чим се есћина еннсходт.ивд ечешкв, сигурно до ихммо добре ледаре дсцтистс. Мирослав Днмитријевић №М ЗНШ V ПРЕДШШСКИИ ШПШ Yo4.t»i<bo је да неппсмених до 20 година старости нсма у удру женом раду, чему јс свакако лопринсо и Друштвенн договор о запошљаваљу којим сс орга нпзашиа.ма улруженог рада нс дозвољава пријем радшгка бсз потпуне основнс школе. Најве ћи проценат без завршенс осно внс школе чине запослени од 40 до 50 годнна старости, који још увек прнпадају категорији најпродуктивнијих радника, и тиме овај проблем чине још сло женчјим. Проблсм непнсмених у удр.ужсном раду нимало нијс за пот пенлгеањс. Његово рсшавањеје хтггно и захтева прпоритет и ве he ангажовање него до сада. Школа за основно образовап>е одраслих прн Радничком уни верзитету „Бранко Крсмановић” својим досадашњим радом је овај друштвени пробле.м доста ублажила алп не и у пот пуности решила. Организацнје удруженог рала морају својнм сопственим плановима п програмима да утврдс рокове за ликвидаиију непнсменостн и стицање потпу пог оснбвног образовања свих запослених и рођеннх од 1935. годнне. Такође, оне морају да подстлчу и сшмулишу радннке за образоваље. Скупштнна општнне, СИЗ основног образовања и васпитан>а, СИЗ запонтљавања, Школа за основно образовање одраслих н друштвсио-по.птгпгчке организацнје у на шој општипи са сопственим за лацима трсба да се укључн у ову акцију. Са.мо заједничкпм и синхронпзованим напором свих субјската у општини моп' да сс обезбсде условн п нзнађу могућности за стицањс потпунс првенствено најпродуктивнпје осиовне школе, водећк рачуна да основно образовањс добијс становништво — раднмци до 45 годнна жнвота. С. Ј. Међу ученннимђ зачас сс нађе хармоника н потсчс песма ШКОЛА ¥ ПРИРОДИ УЧИОНИЦЕ ПОД ВЕАРИМ НЕБОН Дечнје одмаралиште на Грзн постало је ових дана својеврсна школа. Око.тии ћувнци, ливаде, кан»он Црницс. врело Грзе, постали су „ннструмепти” очигледне наставе, Ако случајно ко лкма навраћате у ово лело летовалиштс пе заборавите да треба и ту поштовати саобраћајне пј чиЈе очи којс сс на очигледннм познавању саобраћаја. Забунс нема, то јс својеврспа школа у природи, коју ових да на похађају ученици трећег разреда основннх школа из општннс Параћин. Протекле недсље када смо посетнли ову јсднонедељну школу затекли с.мо ученике ОШ „Бранко Крс.мановлН” нз Доње Мутнице. Тачније речено, не ученике, већ управника школе у природи Александра Борђевнћ. Мало нас јс изненаднло, јер смо очекивалн ученике како у учноници одмаралишта или у сснцн околног дрвећа савлађују градиво. Ништа ол тога. разуверио нас је уп равник Борћевнћ. Деиа су, како нам рече, у природи. обилазе околину п упознају се са појмовима из природе, нграју се нашој општини 423 малншана село је први пут у клупе, пошло v заједничку игру, сазнало за ооавезс. Забавнште у градг је свој капацитет испуннло до последњег мсста. Y пет васпитних група распорсБено је 180-торо летета, a 243 предшколско образовање добија v селнма наше општинс. путе.м пгтујућег вртића и васгштача. Путујући васпитач ради v Стубицл, Бул>ану, Дреновцу, Доње.м Вндову. Поповцу и Бошљану, а путујући вртић у Давпдовиу. Доњој Мутници, Лсшју, Клачевнцп, Извору. Стрижи, Слкирици, Ратари.ма, Горње.м Видову, Рашевицн п Поточцу. Испланирано јс да сс v забавпштс овс годпнс v граду упишс 140-торо децс, а мн смо прнмпли 180. Билн смо принуђенн ц да вратимо неке родитеље јер немамо средства за рад још некс васпитнс групе. Изузетно с.мо задовољни радо.м група на ссоско.ч подручју. Одушевљење н деце и родптеља је велнко, a 250 радннх сати скраћеног лрограма. за све сеоске малишапе, су бесплатни. рскао нам је Власти.мнр Крстић, управник обданншта „Бамби". Средњорочннм програмом рада, поред лроширеннх другпх актнвностн, планира сс да o6vхват предшколске деце овим видом заштите прерастс н 80 одсто. Оваквнм начнном рада v много.ме се олакшава полазак децс у школу. Радне навике. колектнвни жнвот стечени v забавпшту позитпвно се одражаBaiv поготово у првн.м годпнама школовања. С. Јоваиовић )описе, јср прате вас будне дсnpiruepmia уче познаван.у н нсзабављају н тако пајлакше учс. Тога дана на раскрсници пута за Зајечар посматрали су саобраћај н решстровали саобрађајне правилности и неправил* ности. Док смо очекивали ученикс. сазнали смо како се ова школа одвнја. Као и све школе и ова има план и програ.м, али за разлику од класичне ова је далеко забавнија и лепша. Укратко, раднп дан школараиа би изгле* дао овако. Устајање, јутарља хиглјена, намештање боравпшннх просторија, доручак, излет у ттрнроду, ужина, ручак, поподнсвни одмор, рекреација, гледање нгранлх и наставних фил.мова, приредба у сопственој режијп и наравно вечера. Нс дуго, током разговора зачули смо малишане н њихово чаврљање, које нам је најавнло скорп сусрет с полазницима школе у прнроди. Враћали су се у рсду два н два (као и сви baiu<) предвођени барјактаром, с пионирс«ом заставом. За тили час мир Грзе поцепан јс дсчијо.м грајом н циком. Док малишанн у сласт јсду ужину, разговарамо са њлхови.м наставницима: Цаном Тошев, Браннславом Нејков, Миланком БорнсављевиН и Слободаном Глншиће.м. Искусни и проверенн лросветнн радниии н поред у.мора нс жале се на овакав начин рада. Тврдс ла оваква школа за децу значи много и штста је да ве траје бар 15 лана п што јс н.ма само једна генерација. Разговара.мо о животу у одмаралншту на Грзн и бпвамо пријатно лзнснађени када на.м наши саговорницл прпачју да су обрадовгнл дисциплином својих „пулснам. Бојазан од прпјсма ове новостп код родитсља била јс псоправдана. Сви су прихватнлн ову акцију са одобравањс.м, а н фпнансијски условн су вео.ма повољни. Родитсљи су из свог „буиста” нздвојллн за ову тколу 350 динара а остатак допуњава Са.моулравна интерссна заједпнца за основно образовање. Нашн домаћини били су пуни хвалс н за Центар за соннјалну и дечију заштиту, који јс и домаћнн ове школе. Храна је. тврде, изванредна и обилна, с.мс штај одлнчан и свс функциопишс као швајцарскн сат, како на.м напомсну Александар БорђсвнН. Илачс са.мп пионирн имају и свој пноннрскн савет којн одлучује о важнлм животним плтаЈБи.ма. Они сами одреbyjy међусобне односс, редарства, дежурства, брину се о хигнјенп, оцењујући хигијену просторија н како тврдн Оливсра Митровнћ, меднцпнска сестра, савет је више него самокритн* чан. Y јутарњој внзити будном оку не може да прође нн једна трунчнца прашнне. а камоли некакав папириВ. Очигледно је ла је овакав внд једнонедељне наставе наишао на одобравање п код ученнка и код ученнка к код њиховтсс наставника. а наравно и код родитеља. Верује.мо да ових неколико фрагмената говоре о оправданости оваквог дружења, јер како тврле просветни радници нашн саговорници, оваква школа развнја дружсљубље, дсца се рслакснрају н на лицу места се упознају с многим географckilm пој.мовљма, а кроз игру се више научи. М. И. ФИЛМ КАО КУЛТУРНА ПОТРЕБА СЕЛА БИОСКОП ЈЕДИНА РА30Н0ДА ® Y прошлој годнни у 11 села наше општине при казано је 507 биоскопских представа које је видело око 63.000 гледалаца g) Једина општина у Србији са сеоским филмским репертоаром {g Финансијске тешкоће онемогућавају даље ширење бноскопске мреже Понедељком, летко.м, суботом нли који.м другн.м даном вечер- >би earn v ссли.ма наше општине cv жнвљи него обично. Yctварн, са.мо v сели.ма где је стнгло филмско ллатно. А њнх је 11. Трешњевица, Рашевнца, Свој ново, Крежбинац. Стубица, Горња Мутница. чули смо. и.мају највернпју публику и велике заљубљенпкс v камеру. Цеитар зз образовање и култгрг при Радничко.м уннверзи* тету „Бранко Крсмановнћ” ie организатор биоскопских представа, а фпл.мовс прнказује према склопљеном хтовору са месно.м заједницом илн неко.м другом друштвенр-полнтнчком организацнјо.м ссла, првенствено омладинском. Рспертоар је разллчпт. На првом месту стоји домаћи играни филм, поготову ратни. затпм каубојскл, кримнналистнчки, драме... Публнка је разлпчитог доба старости али преовлаБују младн. Они показују и навеће ннтересовање за организовање н гостовање жељених фил.мова, траже забаву у својој среднни. Податак ла са.мо до трећине наших села стнгне филм наводп на размишљање. Шта је по средн? Финансијскн пробле.мк су сс и овле пспречели. — Публике и.ма. Behc интереcoBaibe влада за фнл.мом v ссоској него v градској срединп. Y протлој годинн је приказапз 507 прелстава. а вндело вх је око 63.000 гледалаца. Пре.ма \- говору. свака представа село кошта од 3,5 до з хиљада дпнара. MebvTHM. то ннје довољно да покрије наше трошкове. Само v прошлој години остварен је губитак од 240 хиљада длнара што и те како отежава наш рад. Прекинутн са ово.м акцијо.м била бн веома велика грешка, јер се наш човек навикава на филм у сел^\ који је, нарочи* то, у летњем периоду једина културна разонода. Штста је што нис.мо у могућности да мрежу прошврнмо, да филм презен-’ тлра.мо на ширем подручју. Y току су преговори са Скупшти« вом 0ПШТ1П10.М, Удружсње.м приказввача фнлмова Србпје, СИЗ-о.м културс в месним заједнвцама села да сс изнаћу решен>а за боље пословањс. чули смо од Стојана Арсића, управннка Цснтра. Према овомс што јс речено нс треба бити задовољан. Алц, ако изнесе.мо податак да је Hama општпна једина v Републипп Србијв v чијпм селпма се приказуц' бноскопске представе, онда и тих 11 Фнлмскјех пунк това, којн раде уз велнке нало* ре људи вз Центра в месне заЈеднние, значи много за љубитс.т»с широког платна. Иако ,је за на.ма давно прошло вре.мс кала cv босонога депа враш>ћавпм друмовима објављввала да је стигао биоскоп, што јс представљало сензацију, данас још увек је филм право освежеЈБе за сеоско становништво. Сале, често хладне и непроветренс, по сеоским домоввма културе не остају празне па чак в кад фнлм није тако лобар. Сеоској омладини је то в једвна прилика да нзађе и да се разонодп. Културнн живот је један од услова који ће младог човека задржатв v тој срединв. Шира друштвена ангажованост је пеопходна за успешно спровођеЈБе овс акције, а кинофикација села је један од трајних задатака. С Јовановпћ Позоришни сусрети Традиционалнн Октобарски сусрети позориппшх аматера, у своЈој десетој го дишњшш трајања, окупићс аматерске ансамбле из Бео* града, Смедеревске Паланке, Цеља, — Шторе, Куле, Светозарева п Bpaiba. Почев од 14. октобра па до 1. новембра, сваког утор ка, четвртка н суботе, љубН’ тел»и позоришпе уметности моћи ће да виде најбоља глу.мачка остваренл поменутих ансамбала, а овогодншњу маннфестацију освежпће н гостовање професнонал ног ансамбла, Народног позорпшта из Крухневца. Уникатно стакло са Ш симпозијума Y оквиру Октобарских све чаности у Завичајном музеју биће отворена нзложба! уникатног стакла. Најуспе« • лпјн комадн, насталп на ово годтшхњем Ш симпозијуму^ савременог сбликовања стак*’ ла, бићс овом прнлпком пра зентиранн пшрој. јавностп, сведочећи о једној изузетној вредностн и уметностн која је припитомила ову крхку и реску материју, доводећп је до савршенства. Десет година октобарских сусрета позоришних аматера Прослављајући дссетогодп шњи јубилеј, овогодишњи Октобарскн сусретн позоришпих аматера биће обогаћепп и изложбом посвећеној љпховом досадашњсм раду. V холу Позоришта, 10. окто бра на панонма ће сс наћи плакати, фотографије, новин ски чланцп и други докумен тн заокружујући успешну деценију овс аматерске манифестације. Шаана^
I ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБЛЛСКА ЛИГА ФУДБАЛ — МОРАВСКО-ШУМАДИЈСКА ЗОНА Бусиловац: Хсрој—Исток (1:1) 2:1 Јединство — Слога (П) 3:0 (2:0) № ХЕРШУ Дербн VI кола однгран је у Бгснловцу. Домаћи су већ у 2. минуту повелн са 1:0 а равно правна борба током првог нолу времсна донсла ic изједначсње. У другом полгвре.мену гисти су бнли нзразнто налмоИшпи ' и само захваљујућн голману Са , здановићу, којн је бно нссавла дива прспрека за несрсћне н неспрстне нападачс Истока рс зи.тгат ie остао непромен>ен. После једне гужве у казне ном просторг гостнју, домаНп ‘ су десетак мннута пред крај по стиглп погодак и тиме обезбе дили лва важна бода. Исток 63 у следећем колу по ново нгра у дербију овог пута са гтрваком па табели скппом Младости из Рашевице. М. М. МАЛ0 ГОЛОВА ПРЕМА ШАНСАМА ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА РЕЗУАТАТИ VI КОЛА ЛЕБИНА. . Будућност — Земллрадник 4:3 РА1ПЕВИЦА: Младост - Радпнк 3 3 БОШЊАНЕ. Борац - Млалост (П) 3:1 Б¥Л»АНЕ: БСК — Ралннчки 4:2 ПОТО»)АЦ. Јухор - Морава 3.2 РЛТАРЕ- Јелинство — Напрелзк 1.1 БУСИЛОВАЦ Херој - Исток 63 2 I Стаднон: Јсдинства. Глсдалаца: око 800. Судија: Ивановнћ (Трстеннк) 6. Стрелци: Матић у 29. Ннколић у 42. и М. Мнлојс внп у 82. минуту за Јединство. Жути картонн: Урошевнћ (Јединство), Брашњсвић, Гавриловић I (Слога). Јединство: БогосављсвнИ —, В. ПетковнИ 6, М. МплојсвпН 8. Урошевпћ 7, М. Пегковић 7. 3. Милојсвнћ — 7, Павловић 6, Ма тић 6 (Стсфановнћ —), Николић 7, Пеливановнћ 7, Аризовнћ 7 (Мшшћ —). И квалитет игрс може да бу де подељен у два дела. Прво п<» лувреме обиловало је шансама од којих су седа.м биле лдеалнс и из којнх није постигнут гол док су Матић и Николић, може мо рећп, постнгли головс нз по лу шанси. Гости „3 Пожегс ниcv сс представили као тнм дорастао бпвшсм српсколнгашу тако да јс само неспретност ис кусних играча пз напада „зелених" спасила гостс од праве катастрофе. Напротив, друго полувреме лнчило јс на једну трећсразред ну утакмицу Општннскс лиге и покварпло јс утисак о цслој утаклшци. Одбрана Једпнства, нарочито у првом полувремену, показала се као непремостива преп река н током целе утак.мице од скакала је од напада. И најбољи играч утак.мице био је леви бек Јединства Мирослав Мило* јевић, стрелац трсћег гола. М. М. Трстеннк: Прва пето-летка — Јединство 1:0 (1:0) ТАБЕЛА ПОСЛЕ VI КОЛА 1. Млазпсп (Р) A 2. Исток 63 6 3Борап 6 4Хсро| 6 5lv\op a 6 БСН 6 7M.uaoci <ll> 6 8 Радпнмки л 9 Зем.чорчд a 10.. Б\ д\Ћж»сг a 11 Радиик б 12 Мпрак* • ‘В Напрсдак л 14. Jeaiiiiciao b Стаднон: Прве Петолсткс. Гле палаца 2.000. Стрелац HbkobuIi у 35. Жути картонн: Бороцки. Томнћ (Прза Петолетка) и В. Петковић (Јсдшјство). Једннство: БогосапљевиИ 8, Б. Петковић 5, М. Милојсвпћ 6, 3. Милојепић 7. М. Пстковнђ 7, Пелпванопић 8, Павловић 8. Ма 7iih 7, Васиђ 7, (Николић), Урз гаевић 6, (Мнлић) — Арпзовиђ Дерби првог на табели п бнв шег српсколигаша, гледаоцима, којих је на стадпону у Трсте пику бпло око 2.000, пружпо је потпино задовољство п оправдао очекивања. V бескомпромнсној борбп и v мечу са пуно шансп, Трстени чанп су пмалн мало више среI1C. М. М. ФУДБАЛ — МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА — СЕВЕР ДРУГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА РЕЗУЛГАЈИ VI КОЛА Д. ВИЛОкЈО Cwia - Icaiiiictbo 3 1 EVA>AHt: Омлалинац — ИСК 24 ЛЕШЈЕ: леицаиии — Жслелпнчар 1:3 БУСИЛОВЛЦ. Слобола — Млалост 1:/ БУСИЛОВАЦ Вихир - Хашук 2:7 I ВИДОИО: Моранаи — Напрелак 1:0 ПАРЛНИН Врапчапе — 1‘d.nuiiaK 1.2 , 1АБЕЛЛ НОСЛЕ VI КОЛЛ •1 ХаЈлук 6 5 U I 35: 8 10 .2 Радпитак 6 5 U 1 27: s 10 3 Сиога 6 1 3 0 31:10 9 4. М.Ш iocr 6 4 0 2 22 8 5. Ir.iHiii п«> 6 I U 2 IX: / 6 6 Мирапап 6 1 2 I 1м •* Ч 7 Врапчапе е 3 1 2 ја:ЈЛ 7 8 ИСК 0 3 0 3 12:17 6 9. Желечипчар 6 3 0 3 11:17 6 10 Напрслак 6 2 1 3 /: 3 5 11 СчпАола 6 114 16:25 3 12 Вихпр 0 10 5 11:4 2 13. Aaiiiid'iiiii 6 1 (Ј 5 3:27 2 14 Оаиадннац 6 U 0 о 8:39 и БОРАЦ — СЛОГА (Вољспчс) 2:2 (0:1) Чврста одбрапа гостнју, формнрана на око тридесетак мстара од гола, бнла је непремос тнва препрска за навалу Бориа. Вођство гостију од 2:0 нај боља је илустрацпја тока утак мице, а изједначеље, cybciba. ТЕКСТИЛАЦ — ЛЕВАЧ (Рсковац) 2:0 (1:0) Врло фер утакмвца без жу тпх н ирвених картона понсла је сигурну победу штофарцима. Головс су пост>гл'и CraiiKonnli М. н Станковнћ Д Играч утак миие леви бск Текстилца Ве.х ковић. да „13. ОКТОБРА”. Голове су постигли Стојановнћ и Бранко впћ. КАРАТЕ КЛУБ „ЛЕТЊА БИЦИКЛИЈАДА” ллр ШММ ОЧЕМЖ • „Лстња блнлклијада" у организацији Општннског савеза за физичко васпитање и g спортску рекреацију „Партлзан" it Месне заједнлце „Врапчане" лзневерила је очсклвање. |Наиме на старту испред просторпја месне заједнице „Врапчане" појавило се једва стотилак учесника л то већлном ученлка ОШ „Радоје Доамновлћ", док остали очигледно нису блли заннтересовани. И поред свега блло је весело и симпатично. Иако вре.менске прилике и малл број уче- |сллка није омогућпо планнрани лзлет до Велике Мораве за све учеснлке ова слмпатична вожња улица.ма града и по обллжњем спортско-рекреацлоном центру „7. јул" остаће у сегј ћању, наравно пријатлом. Вредело би овакве маннфсстације органлзоватн чешће и са И маштовитпјлм програмом, што би, верујемо привукло још више љубитеља вожње на два И точка. СТОНИ ТЕНИС МАЛИ ОГЛАСИ Продпјем комбп ,Д1орис” HM3V, пропзвсаси 1972. год1П14. Оиапсштс1сс iki тслсфон 51-336, Дн.м<1триЈсои11. Оглашавам исиажсћим свсдочанство о загршспој оспопној шко.-ni па i'.mc Дарнпкс Дпзштрнјсвић пз Параћина. »БОРАЦ« И ДАЉЕ ПОБЕЂУЈЕ БОРАЦ — РАДНИЧКИ (КУПРИЈА) 5:1 PYKOMET -- мушкарии РЕГИОНАЛНА ЛИГА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА Текстилац — Лквач (Светозапег.о) 20:19 19:9) ТЕКСТИЛАЦ: Иианкоппћ, Бу рић, Пслнвановнћ, Спасић, Са вић 3., Саннћ Р., Вујаснловић, Радорић, Сганојсплћ, Вујасино вић 3., Милановпћ. Судије: Млаленовнћ (ПуприЈа), Васојсвић (Крагујевац). Старт Тскстилца био јс уепе шан. Тесан резултат говорп да су гости пружнлп жнлав от пор. Још вите је утипала нервоза стрелаца домаћих којн су сс поштено испромагпивалн. Утвкмпца ie била фер п ко рсктна, са само два нскључен>а, оба пута нграча Текстилпа. ' В. Л>. .,13. ОКТОБАР” — ПАРТИЗАН (Глоговац) 2:0 (2:0) Давно није виђена овако фср утакмица у Параћину. Судија се нп једном ннје машно кар тона тако ца је п то један од разлога да се па.мти ова побс ловци и кинолози Дана 1. октобра 1980. го дине у 17 часова у просто рија.ма ловачког друштва, одржаће сс прппре.мни састанак са власниии .ма птнчара ради договора око састава екнпс гра да Параћина за међунаро дну утакмицу пгвчара ко ја би се одржала 22. нове мбра 1980. годинс у нашем граду. Договор бн сс постпгао око начлна нзбора екипе, а уједно бп сваки заннтересован члан добно про познцнје такхшчења. Право прпјаве имају свн чланови Ловачког и кинолошког друштва. Председншнтво 81K4F/IE ПРНМ Дрсвна источљачка борплачка всштина — Карате , иа прспад је освојпла свсг. а међу њнма II младе пз наше земље. Иако неловод.но популарнсан и афирмпсан, овај спорт тренутно окупља око 350.000 актпвпих чланова, .мсђу којима ссла лазе л млади лз Карате клуба Црнлца. Овај врсдлл спортски колектлв постојл нешто бллзу децевијс и кроз љсговс редове прошло јс леколмко стотлна младн ha it девојака жељних злања н сештинс. Онл пајупорллји суос тајалл да брале боје овог Manor л врслног спортског колектлва, а међу најупорнијима је свакако л Мнле Нвковиђ, мајсстор караге спорта 1. степенал прлмсран студслт. Овај вредан и добар спортиста, ллаче трснср Црллце, окупио је овихдана све чланове клуба на припре мс за предстојеКу такмичарску ссзону. Каратлсти Параћмпз требало би да се такмиче у Шу .мадијско-поморавској лигн, a такођс н да ластуле у кеалификацлјама за првснство Југославнје. На окупу су се нашлп старлји члановл клуба, а посебно радује повратак најискусннјег борца Зорана Ивановића. Екнпи се придружују и млађи чланови, који cv на припремама у Новом Виноцолском, стеклн звање мајсторског кандндатаи ускочили у екнпу. Истовремено се врши упис и новлх чланова, чиме he се клуб омасовити, а поготовуако знамо да су наши каратистнпо стиглл заиста вредан успех на светском првенству у Бремену, где су освојллн једну сребрнуи две бронзане медаље. В. Раилћ Оглашавзм певажсђпм сведочанство од I до VU1 разрсда нздато у ОШ „М. Поповпћ" iia имс Нешда Дедлћа из Пара1шиа. • * • з Оглншзвзм ксважс1шм снсдочанство о зап) шспом осмоч ра зрсду у ПарпИину на и.мс Жпворала Спасојсснћа. Оглашавам кспажсћнм сссдочанство и зачршспоЈ ос.могодиш ibo) iuKo.ni прн Рад1П1чком упивсрзитчгу у Параћпну па имс Момчкла Мнлспковнћа. Y улпии М. Пнјадс бр. 14 у строгом ueirrpy Параћипл. продају сс двс усељнвс i:yhc gi no Mchi'UM обЈскгима па плдцу од 6 арп. Обратптк сс на тс 1сфоп 018-40-81! н 021 -58-495 нлн па шнфру „Пдсална прнлика". Брачпп пнр без децс хитно тражи празан стан или lapcoibc ру у Параћину. Јав1гтп на телсфоп 035/53-186. Оглашдвам нсважсћим сзсдочанство V разреда Музичке шко ле у Параћшгу ка нме Iccrnpc Темелковпћ из Параћипа. Захваљујем се свима ко ји су са.мном делили тугу и били са мојим драгнм сш1О.м покојннм Живорадо.м Срејнћем. Посеопо са.м захвалан колектпву ФТМ ,ЈПролетер” где Је мој син радио. Радомир Срсјлћ са пород|П7..-и (^иана^ У оквиру прлпрема за продстојећу квалифлкацнју за улазак v ллгу Реглона Шумадијс л Поморавља, која ће се одржатл лајвероватнлје крајем октобра мссеца, Борац и дал.е ллже победе. По трећл пут ie поражела екипа „Раднички ’ JL3 Буприје са 5:1. Еклпа је лграла у саставу Дулић, Рајић и Ицић. Једину партлју добио је Дубајнћ (Нупрлја) протлв Ицлћа. Од 18 одлгранлх сусрета лгранлх у оквиру Радллчке спортскс игре, куп Маршала Тита л пријатељских сусрета, Стакларци су лзгубилл само два сусрета л то од Светозарсва л Зајечара у фнналу Стакларијаде. Следећи пријатељски сусрст Борац је лграо 21. 09. 1980. годлле у Тополл протлв „Оплеи* ПОРАЗ Y ТОПОЛИ ОПЛЕНАЦ : БОРАЦ 5:3 Тесан алп лпак пораз прстрпслл су столотелисери Борца на прпјате-Бском мечу у Тополп. Да су нграчи Борца бллн смиренији моглн су да извуку л победу. Екнпа |е играла у саставу: Дулић, Рајлћ л Иллћ. ца”, чланом П Српске лиге, лз које је Борац пре трл годиле лспао и престао са радом, па овс годлне почсо све лспочстка, за сада са успехом. Рудн Валек СУБОТОМ УВЕЧЕ Y суботу 27. септембра ове године у веллкоЈ салл Спсртско рекреациолог центра (Парк шума „7. јулл”) Југокоицерт I! Хала спортова Параћин, организују КОНТАКТ ПРОГРАМ под називом „ПАРАКИН JY4E ДАНАС CYTPA”. Ово је покушаЈ да поново ожнвн ус.мена реч на наше теме. Овом прилнком тема разговора ће битн Параћнн Јуче, данас 1! сутра, а саговорник председник Скупштлне општнне СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИБ. Намера организатора је да једном месечно на овај начин успоставља коптакт са посетноцима — грађанима на актуелне теме наше средине. Гостн у уметничком делу овог програма биће реномнрани естраднн уметницн. СпециЈални гости уметничког дела програма су наша суграђанка АНГЕЛИНА ПОПОВИП „Коштана” нз 1926. године н УСНИЈА РЕЏЕПОВА „Коштана" 1980. године. ОчекуЈемо вас да проћаскамо о Параћину јучс, Параћнну, данас и да завиримо у његово сутра. INVESTBANKA СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАБИНСТВО НзллН СИЗ Пформжсам. Нши,и садеп Драгш Ажтнђ (ирелседджк). Сжжжипв Урошевнћ (зжмеппк), BopEW ПггжошнВ Жнаота СгоЈвпоанђ 1ома<.-ла» МилиажможмП Aparovyf tafnn Милаао М Нсптпћ Рало|евм6 Нада Брамаоиић Мжжпца Жинкоаиб • Слааолу« ОЛралпнпћ ¥рсђу)г-. .»кцииим «».irtu)VM I »*ии ■ аипаорни уреапи« СпамшуЛ ИбрадпииП Ноинкирн 1,псжан» toмк-и.нћ M-ixiu 4чиа««мм<ћ \!и|нм-аа> |wMHipn|eaiiB Mn.iMiui|r Илмћ « Мио-ipai Мп-»-»к*>ам|| Аарсса Релакцнја: Нараћпн Маасиг.а I прксм « сим|тн<-ка фав 17 Icjm^nhih: I лакни « шцошфнм vpcuHKa R3S2 «паммвра» *«694 Црепшага: 1ппинп*л 123.00 аолугодшши 62,50. За авострамсхжо джострусо Жн ро-рачуи C113-* мнформмашл 6354И-«9—1в коз СЛК Ндрађпм Шгамлж ГНЈ ..ГЛЛС’ Болгрм. BuajKvaxtcM 8 телефом 340-531. Тираж 11.000
ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ’80 Уручење октобарских награда на свечаиој седиици Скупштине општине и друштвено-политичких организација 13. октобра Y 10 часова у Хали спортова „7. јул" жачоГзЈ'^" -”а Beha CKvnumn.e општине оар. 'Л «Ра Л°НеТС CV °®IVKe ° традии«. ' гЛ,™ ТООарСК"Ј пагРала општине Параћин за да ПараћшЈа Поводом Дана ослобођеља општинс и граТринаестооктобарске паграде додељене су за нзузетна оствареша органнзацпје удружсног рада п другпх оргаиизацпја у областп привреде, друтдтвене делатноста, i | СТРАНА 2. | Ј7|||||||||||||||||||||||П11111111111111111111111!1111111!1111111111111НП111111П1111111111111111И111П11Н111П11111111111111111111111 ” ПА РАНИН 8. ОКТОБАР 1980. ГОДИНА НЕШ Hii љг-оаи tv « . тт - t ................................................................ ........... .......................... ZssSz Лист СоццЈалистичког савеза радног народа општине ПараВин § F Г =65 ГОДИНА ОД РОБЕЊА Hi 1HI БРАНКА КРСМАНОВИПА ПЛН3Н БРДНКОВ* ПШМЈСКД1 IПВН 1 ШШИ1И! ГОДИНА VII БРОЈ 166 делатности од посебног друштвеног интереса као и појединаца чпјн Је допринос био од изузетнс важности за областп у којој радс и стварају. Образлажући- одлуке о додели 13-октобарских на града, Петко Лековић, потпредседник Скупштине општине је истакао да су добитннци овог највећег прнзнања у нашоЈ општини заисда показалн завлдне резултате у својим областима којн их нздвајају од осталих н то за дужн временскн период у ко.ме су се доказивали и до казали. Такви резултати су били одлучујући за октооарска признања. Дипломама општине Параћин за 1980. годину награђени су: Радна организацпја „Новј: Поповац” Фабрика цемеп* та поводом јубилеја — 90-то годншљицс постојаља, завршетка градње новог погона са којнм ће дуплирати сво је капашггете и пронзводљу и снажан развој и афирма* цију радшгчког само^ттрављанл; Основна органпзанпја удруженог рада „Нискоградн»а” у саставу ГПРО „13. октобар” за надпросечпе резултате у току више година свога постоЈаља и допринос у развоју и ко.мунално.м уређењу општине и града Параћина; Момнр Језднћ, наставипк у пензији, за дугогодиппви самопрсгоран рад, несебично залагањс и изванрсдан допринос развоЈу ку.тгурно-просветних инстнтуција. Топлнца Борђевић, радник Српске фаорике, стакла за изванредне раднс резултате, друштвеио-полнтички рад и васпитни упшај на младе генерације у својоЈ средини. Новчане наградс додељене су: Месиој заједници »ЈВрапчане” за изузетнс резултатс Y развоју комуналне изградње п социјалистичких само управних односа на свом подручју; Индустријско.м добровољном ватрогасио.м друштву .ЈБранко Крсмановнћ’’ за дугогодишњи успсшан рад, омасовљавање чланства и васпнпш карактер у својој средини.
8. ОКТОБАР IMO. ■ ЕР°Ј 1«6 У СУСРЕТ ПРАЗНИКУ s ' ■ ' ■ = | УЗ ЈУБИЛЕЈ | I BEAM I IСАМОУПРАВАјАЊА | = Октобарске свечаностп којима ибалс.хсава- = = ,по ослодо11ен>г опиаинс Параћпн дд фаши- = = cruuicot Oi-yiarova и doualttix издајнпка у/сд- g = но значе бслежење uoeoi paba/ba'oee срсдп- = = re сл историјски потпуно друкчијнм доносг- 1 = уа. и пстовремено везујемо зр цслохупан no- = а лнтпчки, друшт-зени и привредни развој. = = Пошлн смо као и цела наша зс.чл-а од no- = = чстка иа ::омс с.цо имали слободу. Комуппстп- = = чк~у парткјх’ Јмгославије са другол’ Титом па = = чг.гг ч иарод. aui и опустошену землл-. да on = = кроз будуће iodane досткгли оно што данас = = имамо = Такав до.иет јс био могућ ожиал>е.вањс:л = у нраксн Титове ндеје да се „фабрике npedajv = = радниип.ча на упралљање" односпо yeobctbc.u g = рабнпчког са.чоуирављања прво у сфери tipq- = = изводч-е а затим и у свим областима друштв'-- = ног лсчвота. 5 = Ова истопијска о&лука пмала јс да гекосс- = 2 жан значај 'за рлзвој цслокупног naiuci дру- g = штвл. = = ЧсЛ\ nveti.va v uamoj земљи ti y Парапчну, g = најпре v Српској фабрици стакла хвсдсно јс ц = радничко салСоуправлање, којс данас постепе- = = no али ctnx'pHO стреми ка далском, али јасном = 1(НЉУ — Комунизму. = = Кроз свс ово epextc eobena јс битко зл = афнр.шншју улоге радничкс класе i:ao noctio- = s tia it субјекта брхчитссног развоја. To јс бпла g = борба са пепозиатчм. борба до кзрастања раб- = noi човека до схбјекга одлучивања о iic.iouyi:- = = но.и развоју друштва и збпвања у ње.чу. = = Сумњс- у способност радничке класе, које = Е су сс иојављива ie v почетку брзо су разпрше- = = и радпичка класа на најочитнји иачии до- = а г:азла јс своју способност, снажним развојем = = и 1 г)гом коју дапас пма наша зе.чља н угледу = = којп улспва у свету. a = i\o?uKii је значај п улога са.иоуправл>ања = = то поеслчо данас можемо да сагледа.мо. Та.чо = = где су најразвијенији самоуправни одчосп ту = = сс и постпжу најболи резултати у awoeobeЕ ihv сконозхкс стаоплпзације, a тамо где. ;с очи- = = ?лсдко tbiixoeo одсуство, ситуацгсја /с често = веома озбиљна. = = Зчл/yh.’f све 060, осведочспо у пракси, пред Q Е налч'. је задатах ctclvioi развоја самоуправнпх g = обноса. јачапа улоге раднпчке класе, а то 1 • = и прсвасходни задатак пре свега Савеза no- a = муннста, јер јс то једини и пра^п. гап п\т за а превазилажење nocroiefiiix слобостп :t дал>п = в соција.пл.сгички развој ttatue земл>е n оес сре- a = дчнс, - 2 f C- O. | a u • ' 1 - • . a SjHniiiiiiiiisuwtHnmHiumijniimiuHiHaiwtJflHiHiiinHiHiH'.'.uiunfiir.iiiEniiniiHkr65-TA ГОДИШЊИЦА РОБЕЊА НАРОДНОГ XEPOJA БРАНКА КРСМАНОВИНА БРАНКОВА ПАРТИЈСНА ДНТИВНОСТ ® Пре. 65 гоцина, 3. октобра 1915. у селу Доња Мутница рођен је шпанскн борац н народни херој Бранко Крсмановић (1915 1980) @ У оквиру обелелгавана ове годишњице објављујемо при лог из припремљ^ног рукопнса за књигу о животу и раду позна- У ШПАНИЈИ тог револуциоДара Поблста, Морсља. Виљафранка, Псњароја. Пс-&а Марко — свг с\’ то сла&не страничс 129. шггсрбригадс, н.симх батаљона и јединпца. Бпло је мцого бнтака. много јуриша, лробоја и одетупања... V овим борбама остад js свакн други борац 129. бригадс загвек^ као најречитији локал одлучностн питербрнгаднста да Фраику препрече пут ка мору и онс.могуЕс npCvdiaiLc Рспублпхс. V iynv 193S. гоДпне Бранко КросаиовнН је пос.ао војг.и ццструкгор 129. шггернацио налне бригадс. Сада јс углавном обнлазно jeдишше. организовао нх, водио бригу о пашпм борппма, држао предаваља, обучапао војникс. II obv дужност он јс обављао са л»убавл»у и вгликнм ситузнјазмом. Свуда јс Cmio радо очекиван, свп су га волсли н са велпком пажњом сдушали • „Сећам сс јсдном”, прича нам Стсван Ссрдар који је у Шпаннју дошао нз Канадс са групом исељеника, „док са.м био у патролн, наједном јс нашнао јсдан аутомобнл н из н»ега јс пзашао Бранко. Руковали смо сс a онда сам га позвао да доВс код мспс п узмс један пакст који је добио нз ЈугославнЈС. Бранко јс пошао а кад смо отворили пакот — ua-iioi рздосгп није бнло краја. Јср v пакетг cv осим колача билс и цпгарсте и јсдан примсрак ..Политпке”. Млслпм да сс нар *вишс обрадовао ..Полнтинп” а ја цигаретама. Дао мп јс дес паклнис па јс раширно „Иолптпку" и рскао ми. — Чекај. Стсво да сидп.мо шта сс догава у домозпни.. V лето 1938. годилс, мсГзутим. Бранко је добпо још једиу веома одговорну партиЈСку фушшпју: изабран је за срекрстара брпгадног ко.митета. Чпм је пзвршсн овај избор on јс сасвим повгчсн v штаб бригаде и ту је у ■ сгвартУ- 'остао1'еве--до»ч-‘Интерб»пгадисги--инсу повучени с фронта. Ол каквог је значаја оила 'ова Бранкова фуи^ција нека послужи податак да 129. брпгада била јелна од јсдпЈОШ ЈЕДАН УСПЕХ „ПАР/ШИНКЕ” тЗНАЊЕ V ИРАВЕ Р¥КЕ ® Трм пронзвода Фабрнке пооедник Београда ’80’ Последњих дана септембра пз главног града стигла је всст да cv Пдраћинкини пропзводи однсли још неколико заслуженпх прмзнања. На изглед обпчна новннска ннформаиија као сијасет других кала је v пнтањх квалптст произвола ове параћинске фабрике, алп Ј00 запослених v Фабртши бо.мбопа ратлука п жвакаћич гума су знали да их признаља овакве врсте сврставају v ред BpxvncKJix произвођача кондиторских произвола Цсигар за погрошаче, приЗаводу за скономику домаИппства CP Србије ie v сарадч»г< са сродким ииституинја.ма вз Бсограда ирикупио узор.се ИО врста конлнторских ароизвода О1 20 потрошача којн cv сс v то врс.мс иалазили у београдски.м приз « ницама. Након шифровања и ирвршзннх лабораторијских анализа у Заводу за здравствену заштр.ту СР Србије рсз\-лтат јебно познтнван. Ол четнри »Дараћпнкпних” пронзвода. колико се затекло v продавнпцама. ipu cv ouetbciia највпшо.м оцено.м н лобило звањс .Дтгпш победник Београда '80" док јс једап пронзвол заузео треће мссто. Највећс прпзнањс припало ie ратлгку са мирисом руже на којн cv V’ „Параћи.чки" посебно поноснн затим ратлуху са мслом. жвакаћој fv.mii ,Д1арлоис,” док ie dot.tvk са сувим гвоЈкђсм v csoioi mvm< заузео трећс место. ГТо просеку оцене 4,50, ова радла орпшизаиија је нспрел мнсго всћих и рено мирантпнх произвођача у својој грани. Ква.ипгетом се боре за тржнште Произволпи радишш. ibitx 168. v овој фабрпип зајелно <*а Видојко.м Арсићем, директобо.мбона, ратлука п жвакЈ IX гума носе звање ,,3латни ница v Шпанијп са највсћпм бројсм коЛуписта. Одмах по преузи.мању брпгадног комитета Браико сс иевд.м својн.м бићс.м посђегно napTitjcKp.u pa.iv ............ ..... • ■ _ Из овог псрнода сачувано јс на десетине радиих записника н других писаннх докумената, сачињеиих углавно.ч на шпанском )Сзику, којс је. као секрстар бригаднкх комнтета, саставио п потппсао Бранко Крсманов* uh. Иитересаптно је иапомснутп да се Бранко на obilm докумеитима поитиспвао скоро гвек са.мо имено.м и то латинпио.ч. Beh v to врлинама, спадају xicby иајбољс војнике меБународнпх бригада у Шпаннјл. V сваком случају да јс Брапко у то време био истакнути партијскп руководилац najOoље говорп следећн податак: трећсг, чствргог п петог авггста 1938. годинс у рссторану ..Код Полвне”, у Паризу, друг Тпто, који јс у то врсмс всН бпо гснсралнп секрстзр Партшс, састао сс са Вељком Вла.ховићсм. којп је десстак дана раније дошао у главшг град Фрамцуске v групн југословенскљх тешких раи.еипка репиблпканске Шпаније. Том прплико.м друг Тито н Вељко су разговарали о организацијн партпјског рада мсђу наши.м борцима у Шпанији, о љихово.м смештају. политичком раду. као и разннм друпт.м гтитањима. Тада је друг Тјгго дао задатак Всл*ку Влаховићу да о свпм овпм гтитањима нагппцс опшпрно пнсмо Брапку Крс.маповпћу... ОПРОШТАЈ ОД БОКЕ КОВ/\ЧЕВИБА Послс краћег одмора, јединице 129. бригадс су упућене на Палањемо. Бригада је пмала задатак да заузмс н овлада доминатжш внсом Псп>а Марко. Иако је био v командп брлгадс. Бранко ннкад није заборављао своју јединицу — Југословенску противтенковску батерију — и другове са који.ма сс борно, са којима јс дслио добро и зло н са којнма је обишао мпога раппита у Шпанпји. Корпстио јс сваку прнлнку да булс са борци.ма овс јсдиннце — присуствовао јс разним гвенп.м скуповима, прирсдбама илп свечаностима, а ипје дропупгтао прилику ла ooube борис уочн пскс Belie акцпјс илн биткс. Борба за освајање Пења Марка почела je 14. јула у зору. Борип cv то повезали са празпнком пада Бастиљс и заветовали сс да lie учиннти свс да Пења Марко што прс падне. Бранкова бригада јс Пеи>а Марко напа.угта ‘ са .Димитровом” н ;,Бурохг Баков^Кс.м*" ’V првој линнји, док јс „Масарпк" бно у рсзсрвн. - • - • ■ • • • И ова битка бнла јс позната по аслпкпм губицпма ннтсрбпгаднста. Y борба.ма кол riciba Марка борци су вишс пута јурпшали, гскакали у рововс п .хваталп сс за гуту са фашисгп.ма. Иначе, оба батаљона. н ,Димнром. Мираславом .Мирковићс.и, ргкводиоцем производно технвчког сектора Јованом Керпјс.м, шсфом лабораторије л припре.ме рада и другим колега.ма који су задужени за квалитет и производњг бију битkv да се докажу на југословемском тржишту и стану paste v зра.мс са „великаии.ма" као игго су „Кандпт", ..Соко Штарк”, „Пионир’’, ,Јосип Краш”. По резултатпма којс јс ова, да кдже.мо мала, радна органпзација постигла за 56 година свог постојањз можесе 3OKn>v4ifTii да сс у томе и успело. Y пропзводмм.м халама ,Ј1араћпнке” произволи сс месечно око 230 тона. одвосно око 80 врста призвода. највишс ратлука. На куванл- ратлгка ^а ди и Слсбодан Всчковић. заменик секрстаоа партнјске организашпс која бројл 76 чламова. Он нам ie приликом последњс посете овој фабрици г> ворно о nporoastv стабплизашпе који сс рсализује н тсшкоћа.ма око обезбеђ(гваЈБа потребних снровина. Y ,Д1араћинки” није битна само пропзведена количина всћ н квалитет којд сс стално нрати v савре.меаој лабораторији icp се зна да г&ихове пропзводс .махом користе дсца па сс н на овај начпн брпнс о н>ихсвом здрављу. Она ујсдно прстп савремепа достигнућа на ло.маћсм п страном тржшпту а ујсдно не дозвољава ла се поба cvMibiiBor квзлитета nojami па тржиште. V лабораторпјн сс псшггују и нови промзводи v <twjeu стварзн»г најчешће раде стрсчгвани пз оесг колектнва уз no.uoh стргчне литературе. Ззго cv с-зи сједно U теггстатори. а кад сг пронзвот појавн на тржиште пгажзвајг се све примедбе потрсшача. V прнпремп cv S гтет.тога за нове пропзвотс, a како смо овтс сазнхти реч је о новим врстама жвакаћнх гума и бо.мбона. Однели све врсте признан>а Добра производ!Ба зххтсва н добру npoaajv. „Параћинку” не мучс такви проблеми али још увек нијс реализована њпхова жеља да зишс пзвозе јер сс то махо.м ради посредно преко извозно-увозних организаштја које за то нс.маjv ловољно мнтереса. Извоз бн им омогућио девизе за увоз опремс која би била с.мсштена v адаптираним просторпјама алп ови планови су одложени до даљњег. Средморочнпм програ.мом развоја за нареиш псриот планпрана је пронзводнл артикала. којлх иема на домаћем тржишту V HOBoi произволној халп. a V3 то бпле би изграђенс и просторије за anvuiTBenu стандапд. Ова «нвестиција би износила око 360 мнлцона динара а упослила бп још око 380 радника. Када је у питању стручна радна снага чнне се иалори да се свпм заполссним пруже усдови за дошколовавањс v струни. Заинтересованн cv н ла v догледно вре.ме са средилшколским центром обезбеде кадар са трећи.м степеном стручности. Y низу признанл са мпогоopojinix сајмова ова радна органпзшшја п гвсн дугогодлш1бп директор поспони су и Октобарскс награле за резултате v приврсђиваљу. Поизнан»е које јс ститло нз Београда ових даиа само је потврда свцх OHU.X всровања да се само гспешнпм радом могу постизјдттг it добрн рсзу.тгати. Милмда Живковић Шпанаи 2 вре.ме Бранко се изг.теда врло добро служио шпанскпм јсзпком. Крајсм јуна, 129. брпгала јс била иа краћсм одмору. Искористивши то Брапко је за 2. јули заказао састанак свнх ко.мунпсга бригадс. Претходног лана одржап јс састапак са Ko.uccapinta батаљона, сскретарима баталонских комнтста и руководиоци.ма бригада. На ово.м састанку се из.мећу осталог распрзвл>ало о стању у штабу бригаде и у батхвопима. о потребн смењпвања нских штабиих офниира и попунп баталона .Дп.мптров" офпцири.ма из Шланијс, а Бранко јс говорио о појави дезсртерства ueby мобнлисанпм Шпалии.ма и мсра.ма које трсба протнв гога прсдузети. Са овог састанка, на ко.ме јс Бранко као сскретар бригадиог ко.митета подпео н краћу аналпзу политнчкс н војпс сптуаинјс, сачињен је зашгсиик са закључцнма на аве странс п Бранкови.м потписо.м. Сутрадан. 2. јула, одржапа јс партнЈска конфсрениија којој су присуствовалп сви комунисги бригаде, као п ко.месари н партијски сскретари баталонскпх комитета u комитета осталнх јсдпнтша које су сачип>ава,те Ј29. бригаду. Овај састанак јс огворио сскрстар комптета Батаљона „Буро БаковиН” Марко Орсшковић — Крнтија,* којц је позвао све прнсутнс да мииугом ћугања одају пошту палим Jvгословемима и осталим борци.ма у досадашiwisi борбама у Шпанском грађанско.м рату. Прсд и»гцј је стајала свеска нсписана имспима попшулих бораца. На ово.м састанку Брапко је, npc.ua загш* сима Стеваиа Белића — Дудека ,лосле опширног иалагшва о свстској ситуацији и стан»у v Шпанији, напоменуо да сс послс пада града Кастељона прп.мећујс извесна дс.мооализашгја, да су у Шпанијн неки људи за капитулацију, за компромнс с непријатељс.м. Указао је и на рад „петс колоие”. При гоме је нагласпо да влада Републике располажс са довољно снаге за отпор п да јс став Ко.муппстичке партпје Шланпјс у то.м поглсду бсскомпро.\шсан". Конференипја која је трајала читав дан и на којој је присуствовало преко 200 комуниста, представљала је великп подстрек за дхћн рад у батаљошша н за борбс које су предстојалс 129. нктернацлонхтној бригадн. Из веома опшпрног зашклшка са овог сасганка који је у целовитости, и који чинс осам густо куианих страиа, видн се да јс Бранко на ово.м сасгалку показао свг cbojv зрелосг пскусног н нстинског полптичког бориа п комуиисте. И v уводном излагању н у завршној речи он је нстакао улоп* и значаЈ доприноса југословенских добровољапа у Шпанији. Ou је рекао да наиш боргш н по бројности и по храбрости, дпсциплинп и ПОгпгптчкој зре.тости, као н друттг војнтпплгч тров” п „Буро Баковнћ” су се пробилн у ис' пријатсљску позадипу мада то у довољној мерп inijc ncKopniuhciio. Напмс, батаљонн због с.табог салсјства осталкх родова војскс,- пнсу знали игга лаље да чинс, а снаге којс су напалалс с лсва к десна, даклс на боковима, засталс су, па су фашнстп успели ла сс приберу, предузму протпвнапад и потпсну бригаду. После борби на Псгва Марку, брпгада јс јсдно врс.мс повучена у резерву... Само у тим лспвим борба.ма бригада je изгубила преко 50 бораца. МеБутим, сви.ма јс пајтсжс пала нссрећна погпбија Бокс Ковачсвнћа. ио.тптнчког комесара батаљона оБуро Баковић”, који јс бпо о.мпљен друг, борац и старешина. Погинуо ie 3. августа, весрећни.м случајсм, док сс бритада налази* ла у резсрвч. Сахрањен је са сви.м почастима које заслуЈкују истински хероји. Чптав град Налвс јс био на улица.ма а ЈБудп су стајали не.мо н гледали за поворко.м која се кретала градом. Тужно јс било и у капели где је на cto.tv, застртом републпкаиском црвсном заставом, лежало тело храброг сина Црнс Горс и позпатог активисте Београдског унпверзптега. С ко стола су стајали војници и држали по* часну стражу. Затв.м су другови пзнсли сандук и ставп* лп га пспред трибице. Више људи. и Ulnaнаца и наших, је стајало поред ковчега и гушнло сс у плачу. Са покојним револуцио* uuh?M iCC опрос1‘,° БРа»ко Крсмановић, на Л PYKa.ua Ковачсвић и издахнуо. Брглко јс топлп.м рсчима говорпо о покојио.м друпДружс Боко. опраштам сс с тобо.м v име т,мХрг'’кОСЛОПеиа кој,‘ су у Шпаннји. оАрашта.м сс у лме свпх твојлх дрггова, у имс цеиет!‘Гп₽СЛ,,С Југо5лопснскс омладинс, која јс у гсоп п.мала доорог друга и брата...". Дуго јс Брачко говорио rpnaivhn ctc;kvћн срцс.да би на крају рскао: Л Y „Поздрављам тс са револуционарпим поздравом. друже и јуначе. тебе н тв^ н!рот ■.“teoaXo h°ja k ДаЛа TaKBOT дс\“Р hcMO ‘“ржата ДО посегов£ гео^'К^0Ти« ^ав.ша OOUI1I борци onpocut.ni оа 'Рсл|ан00пп н га комесара ?? иДХ' нашгонала... Ј w-*Jc«Tiy ла пнтерф Никола Корбутовскн
>. октобар tm. ■ број im - ЈУБИЛЕјИ - ЈУБИЛЕЈИ - ЈУБИЛЕЈИ - 60 ГОДИНА ШТОФАРЕ И 30 ГОДИНА САМОУПРАВЉАЊА ИЗ ДОКУМЕНАТА О PA3BOJY ШТОФАРЕ ОЧИМА РЕЖИМСНОГ ХРОНИЧАРА Всђсн оком власника н савешћу плаћсника, режв-iски хроннчар 1928. године објави књнгу о текстилној фасе изложи и право.м суду, суду радника. Његову књнгу нибрици у Парађину. Ннјс био у могућности да своје залису видели, ни о њој чули компетснтни критичарн, онн чијпм је трудом и знојем и изграђсн објскат његовог днвљења. Књига Јс остала као архивска грађа до даиашњсг дана и овдс износн.мо у краћем облику слику фабрнке, слику какзу су нмали снн чија плућа ннсу днсала кисели воњ Дораде, отровна испарења Бојачнице, чије ушн нијс дсцсуоо-исљ.и парала бука Ткачнице. Оних, чија дванаестогод1пшва деца нису скривана у подруме Камгарна пред делегациЈама удружења радника. О ЗО-то годишњици самоуправљања говорио Јс Никола Пауиовнћ, председннк Всћа међуогштшског синдиката .. .Постојс у нарочлтом одељењу н машине за израду фипог камгарн птофа н то девег ка.м-машина најмодернијег фра нцуског систе.ма „Милхаузен", шсст кремпла н шест хиљада камгарн вретена са потребним асортимеити.ма. Ове машине су у стаљу да дају најфннију жицу, чија дебљина иде чак до 1/200 мм, што би одговарало 200 јарди дужине у једном граму. Да напо.мене.мо да фабрика [ поред машнна за нзраду фнннх । тканина, располаже и са 13 ваљавица за ваљање сељачког сукна... .. .Данашњн капацнтст фабрикс је преко 1.000.000 метара првокласне тканине годишке... .. .Радна снага је 800 радника. To су готово искључиво до- .маћи људн, сељаци из околине, који су се добро обучилн у ово.м послу. Поред тога фабрнка располаже већим бројем стручних мајстора, махом Чеха, који су и обучилн наше раднике сви.м послови.ма овс ин* цустрије. Најзад, фабрика има : већи број инжењера — стручњака текстилаца... .. .Сировину фирма купује највећим дслом на лондонској пијацл, а са.мо 25 одсто вуне набавља у нашој земљи и то за израду ћебади и сукна... .. .Ово чисто домаће предузеhe израђује све врсте тканина ' п то искључиво од чисте вуис, • мушке и женске штофове, од обичних до најфинијих, камга- , рне u шрајхгарне тканине за официре и војнике, све врсте чоје за униформе железничара, финанса, поштара и других, ћебад, сукно, шајак, и све друго за народне потребе... Квалитет продуката ове фабрике већ је опробан и ужива јсднодушно поверењс целокупне јавности. Све тканине су издржљиве и јаке а боје савршено постојане. Нарочито су штофовн за официрске униформе високог квалктета н за кратко време су потпуно потпслп све енглеске' продукте ове врсте са наше пијаце. Онај ко познаје одлике енглеских штофова, може на основу овога судити о квалитету производа ове наше фнрме. Овде треба истаћи једну веома похвалну и по државу корисну ствар. Ово предузеће н,ма сопствену кројачницу, где се потребна тканнна за војничку одећу одмах кројн и држави се лиферују готова одела и то уз повољну цену од 100 динара за целу гарнитуру: копоран, чакшире, шајкача и увијачи. Искројена парчад се даје у рад околном становништву, које тим осигурава себи парче хлсба. Ово је ваљда најрационалнијн део у економији државног газдинства... Саркастично завршава пропаганду тнраду режнмски хроничар. To „околно становништво" били су радмиUII без посла, безземљаиш, породнце жсљом да преживе везане за благонаклоност пословођа радова „на снц”. Ту своју „најрационалнпју економпју” остварили су врло просто: мало плати, па после на лицита* иија.ма побеђују најннжом, невероватно „повољном ценом”. To плаћа раденик — гоља а на државним памфлетпма, „супер модерно, предузеће вредно 100 милиона, створено од нашнх вредннх н способних људи... у којима дише стваралачки дух чика — Митин”!-, био је маса, безлични рс који се изнај мљивао за шаку безвредннх новчлћа. .. .Све до седа.мдесетих годипа прошлог века, текстилнс индустријс код нас није бнло оснм нешто кућне радиности... Почнњс хроннчар. Године 1880. уважсни и од свију поштованп Димнтрије — Мнта Теокаровић, отац данашњнх власника фабрике, удари ка.мен темељан нашој текстнлпој иидустрији, поднгавши на једном потоку код Лесковца прву фабрику гајтана у Србији... ...Њсговп сипови Влада. Лаза и Славко нису напустили очеву идеју. Прегли су свим снлама да створс једно вслико предузеће,... ..ЈЕлизу жслезничке сташше у Параћину на простору од 80.000 квадратних метара налази се велики број импозантних грађевнна”... Приповеда хроннчар даље, олако смећући с у.ма репарациЈу од наводно уништенлх машнна н дуге године стицања профита на грбачн преља и ткача. .. .Пространо двориште испре сецано лепим и уреБенн.м алејама. Средином жубори поток а около тога беле зграде са високпм димн»аци.ма... Идилично наставља хрбничар.' ...Нарочито је вођено рачуна о томе да све радионице буду довољно високе и пространс, видне и хигијенске... .. .Свуд около радионице... Y њима влада савршени ред и чистоћа. Затнм долазе укусне зграде са чистим и бели.м лаваОинма и тушевима на употребу радницима. Најзад, од њнх, a пред са.мо.м башто.м, уздиже се нмпозантна грађевина са дуксузно урсђеним канцеларија.ма предузећа. С друге странс пруге довршава се пет троспратних зграда у којнма lie сто радничких породица добити лепши и удобнији стан од многих грађана престонице... .. .Предвиђено је све, апсолутно све што модерна индустрија захтева као основнн услов за развитак прсдузећа... Ту се и.мало на уму и да радницима, свакоме од оних 800 људи н жена да оно што he их привући предузећу, што ће изазвати во љу и љубав за рад. Удобан стан, забава, за разведравање и оплемењивање душе, чак се ннсу заборавили нн биоскоп, ни радио-концерте... Усхићује ?е хроничар и не сањајући да ће колнко сутра притиснута јармом израбљивања и плачем гладннх дечијих уста, радничка класа потражити спас у штрајку, који he бита грубо угашси уз отпуштања н забрану кретан>а по граду појединим воћама радништва. .. .Уз фабрику постоји велика машинска радионица. ¥ ствари, н ово јс фабрика. Има своју ливницу, ковачницу, машине за прераду гвожђа: дрсбанге, холб-машине, бор-машнне, фрез-машине и друге. Ту је н најмодерније опремљена столарница за прсраду дрвета... ...Фабрика има 15.000 вретена смештених у два велика хола од по 5.000 квадратних метара. Сала са 200 нових, најмодернијих гвозденнх разбоја, и то велнких, за тканине 2,5 метара ширине, одаје утисак савршеног организма. Затнм два велика жакард разбоја за тспихе и 11ебад у шарама. Ускоро be моитирати још 50 мањих за израду шало ва... 31Лаанав Протекло је шест деценија од почетка рада Индустријс вунених тканина, конфекцлје и трикотаже „Бранко Крсмановлћ” у Параћину. Године 1920. под фнр.мом „Индустрија вунених тканина Влада Теока ровић и компанија", у регнстар тадашњег суда у Нуприји уписана је ова текстллна фабрика. За шест деценија постојања радне организацијс, хиљаде и хлљаде радника остварило је средства за своју личну и породичну сгзистенцију. Радна организација је, нарочито у послсратно.м пери оду, дала огроман допрниос подизању радничког подмлатка и репродукцнји становништва на ово,\1-подручју. Раднз оргаиизација дала је великм допринос и развоју текстилне индустрије Југославијс, обуком радника из готово свих ре публика и покрајина. Нашп радни људи несебично су преноснли своја знања и нскуства обучавајући више стотина радннка из братског „Кратскса" — Крапина, Београда, Тетова, Пирота, Сомбора, Новог Места, Драгиша и другн. Овај влд доприноса развоју текстилне индустрије истовре мено јс ширио п јачао братс тво л јединство наших народа и народностн. гости I Свечаној ссдници пово- | дом прославс 60 година иостојања и рада ИВТКТ „Бранко КрсмановиИ", up нсуствовалл су Добривоје Бошковић, члан Нред* седништва СРС и члан ЦК СКС, Милутин хМнлошевић, председннк ДПВ Ску пштнне СРС, Радмила Цв етковић, председник Републкчког одбора снндиката радника текстнлне и кожарске индустрнЈе, Никола Пауновић, председник Bella MOK савеза снндиката рсгиона Шумаднје и По.моравља, делегација братског колектива КРА- * ТЕКС из Крапине, члано- . ви органа самоуправљања i ИВТКТ „Бранко Крс.мано I вић”, грађани н ученицн • основннх и средњих шко ■ ла. V току рата Фабрика је раднла смањеним капашгтетом, али одмах по ослобођењу про изводња је брзо стабшшзована. Од ослобођеи>а, па до 1950. годннс, у условнма обнове н нзградње земље, број запошље нпх и пронзводња нагло се повсћавају. Од хнљаду радннка 1945, годннс, 2065 радника пронзвело је 1950. годнне мнлиоп it две стотине текућнх метара тканина и осамсто осамдесет тона предпва. Од 19’50. до I960., год1шс, заменом дела опремс и повсћашш напори.ма радних људи, производња преднва попела се на 1350 тона, а производња тка нина на милпон шестотипа* осамнаест хнљада текућих метара. Број радннка повсћап је на 2335. Од 1964. до 1969. године пабављена је нова опре.ма. Нових 2000 вретена и 50 нових ра збоја, што је дал»с повећавало пронзводњг’. Већ 1970. годшк* лостнгнут је ниво од 1500 тона предива и мнлион ссда^сто осам хиљада текућпх метара тканина. Овај ниво пронзводње задржан је све до 1975. године, да би нза тога под дејством бројних узрока иастао период изузетнпх тешкоћа у пословању. ИЗВОД ИЗ РЕФЕРАТА БОЖИДАРА МАДИНА, ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА ИВТКТ СВЕЧАНА СЕДНИЦА РАДНИЧКОГ САВЕТА И ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ" 60 ГОДИНА РАДА II 30 ГОДИНА САМОУПРАВЉАЊА Y свечаном амбпјенту Хале спортова „7. Јул” у присуству многобројних гостију одржана је заједннчка сединца Цектралног радничког савета н друштвено-политичких организација ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. После „Интернационале”, коју је нзвео хор АК¥Д „Бранко Крс.мановић” из Београда, присутне госте и окупљенс грађанс поздравио је председник акционе конферснцхје Синднката РАДОМИР МАРКОВИБ. О историјату рад1шчког са.моуправљања, и 30 годнна од пароле „Фабрикс радницима”, говорио је НИКОЛА ПАУНОВИБ, председник Већа међуопштинске конференцијс савсза синднката региона Шумадије и Поморавља. Генерални директор ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, БОЖИДАР МАДИН у свом реферату ..60 годнна постојања и рада Штофарс”, чмје изводе доноси.мо, осврнуо сс на историјат текстнлне индустрнје у Параћину, од 1880. године до данашњег тренутка ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. Данас је радна органнзацлја организована тако да у њеном саставу послује пет ООУР-а н три раднс заједннце. Радна ор ганизација производи прадиво, тканпне. готове одевне гтре дмете у конфекцији и трнкотаже. Производња конфекцнје и трикотаже радна организација сс бави од 1975. године, односно од 1976. годнне, када су јој у самоуправном интеграционом процесу припојени би вше текстилно предузеће „Јединство" и Занатска кројачка задруга „Слога". Најтежи период у послован>у био је период од 1976. до 1980. године, када је радна ор ганизација остварила велике пословне губитке. Појава губитака у пословању била је непријатно изненађење за све наше радне људе. Сачињен је санациони програ.м чија је реа лизација у току, алн се већ мо же рећи да су основни узроци слабог пословања превазнђена. Тако је и доходак у 1979. години био за преко трн пута већи него 1978. години, а чист доходак за близу пет пута. V првом полугођу 1980. доходак је у односу на нстн период прошле год1ше већн за 73 одсто, а Ч11ст доходак за 2,5 пута. Лични дохоци запошљешгх са просечних 3140 ainiapa на кра ју 1978. године, повећанн су на близу 5000 дннара месечно, на крају првог полугођа ове годпне, са тенденцнјом даљег раста. Овакви резултати постигнуth су захваљујућн сталном повећању пропзводње. Радна организацнја ове годннс треба да оствари пронзводњу од блнзу 1800 тона преднва, 2,2 мплиона метара текућнх тканпна. 75, хнљада одевннх пре дмста у конфекцијн п блнзу 400000 разних производа у трп котажп. Тиме би сс остварно укупан прпход од 750 хшлиона hobiix динара, доходак у изноcv од 350 Miuuioiia, а чпст дохо дак од 250 хшлиона новнх ди« пара. оПсебна пажња у овоголпшњем пословању поклоњена је нзвозу. Овогодшпнд! извоз од преко 240 мплнона новнх дн нара. Посебна пажња у овогопрошлој годшш, а блнзу четирц пута у односу на 1978. годину. Половину свог постојања. 30 година, радна органнзација послује у условима paaenjaiba и сталног унапређивања социјалпстнчких самоуправних дру штвено-еконо.мскл и друштвено-политичких идноса. Раднич kii савет одржао је своју прву седницу 17. септембра 1950. годнне а нзабран је почетком месеиа, дакле само 60 дана по доношњу историјског Закона о управљању државним приврсдннм предузећима и вишим удружењима. Од тада па до данас самоуправнн односп в.мали су готово непрекидан успон у свом развоју. Истина, било је у то.м периоду и слабости које су неминовно пратиле наш развој, али је основно обележје чнтавог периода од 30 година учешће радног човека у процесу формирања рада и развоја радне органпзаиије и расподеле остварене добити, сваким даном бивао све већн. Када пстнчемо да су V трцдесетогодишњем периоду самоуправни односи уз све слабости нмали узлазну линију у сво.м развоју, никако не лселкмо да кажемо да с.мо сте пеном развоја самоуправних односа задовољни. Напротив, ми с-мо уверени да онн никада не могу да тако развнјени досппгну неко савршенство. Морамо истаћи да смо свесни бројних слабостн које прате развој наших самоуправнлх од носа. Те слабости огледају се како у постојању извесних отпора, тако н у недовољној акTUBHOcni самоуправних органа. а посебно v понашањи.ма која представљају нзраз свесп< код једног броја радника, на срећу мањег, да је самоуправл>ању дозвољено све, да се поједннац може понашати пре ма сво.м нахођењу. С тога cv наши напорп усмерени у прав uv јачања олговорностн нашег радног човека за извршавање својих обавеза. а самцм ти.м н за извршавањс обавеза радннх оргнпзацнја v целини. Друштвени стандард у радiioj организаци.јн бележн тенденцлју раста. Друштвена нсхрана органнзовапа је на задовољавајућн начин. Јсдна чстврпша радннка свакс годннс корнсти органнзовани годпшњи одмор на мору it v бањама. Ор ганизовано се вршп снабдевање радннка најнеопходпијнм жнвотнп.ч намирницама. Y ра3H1LM клубовима у оквнру спор тског друиггва „Текстплац” ра зннм спортовнма се бавп на стотине радшгка. Редовно сс органпзују радннчко-спортске игре у разни.м дпсциплинама, а такође, и активно ради КУД „Бранко Крсмановић", ве ома је развијено добровољно ватрогаствои а посебно женско. Радна органнзација ^асполаже са 371. стано.м у друштве ној својинп, а кредитирањем омогућена јс нзградња 650 породичних стхмбених зграда. Мевути.м, овн резултати још \ век нису довољнн'и нашина пори усмерени су у правцубр жсг решавања стамбених про бле.ма радника и укупном подизан»у личног и друштвеног стандарда и развоју друштвеног живота уопште. НИКОЛА ПАУНОВИН, председннк Већа Међуоп« штннске конфсренције сареза синдиката регнона Шумаднје и Поморавља: „ДАЛИ СТЕ П¥НИ ДОПРИНОС" Y сво.м излагању на све чаној седннцн Ннкола Па уновић између осталог је рекао: — Прослав.т-ајућн данас велнкн јубилеј вашег рад ног колектива. 60-тогоди« unbimv рада ваше радне ног колектива, 60-то годпшњицу самоуправљања, жслим да пстакнем да су ваши радни људи, заједно са осталим радиим људи ма из општине и целе зе мље, дали свој пуни доп ринос у изградњи наше социјалистичке самоуправне заједннце. Многе генерациЈе текстилннх радштка оспособ љаване су у погонима ва ше фабрнке н многи од њнх далл су свој допри« нос љеном развоју, као и развоју друтнх фабрнка шнром наше земље. Снагу овог колектива за пре вазилажење тсшкоћа, ко Јих Је било у овом перноду, представљалн су увек ibCHii радшши, коЈи су Јединствено н са пуно елана радилн на њнховом решавању. Раднн л>уди са поносом изговарају >гме Бранка Крсмановића, револуционара и народног хсроја и својим радом изражавају захвалност за све оно што је Бранко даоза стварање нове, социјалис тичкс Југославије. Y и.ме друштвено-поли« тнчкнх органнзацнЈа и Скупштнне Мсђуопшткнске регионалнс заједнице Шу.мадије п Поморавља, чеспгтам вам јубилсј са жељом да ваш радни колсктнв остварп још боље н веће радне резултате у наредно.м периоду”. Упркос многим тешкоћамаи искушењи.ма кроз која смо пролазнли, мп верујемо да ћемо постављене циљеве доследио остварптн н тпме датп зна« чајан допрннос развоју чугга« ве наше заједнице. To ће бнтп набоља потврда да ндемо Ти« товим путем." Припремно: М. Мнленковнћ
8. ОКТОБАР 1980. ■ БРОЈ 166 ОКТОБАРСКА ПРИЗНАЊА • ОКТОБАРСКА ПРИЗНАЊА ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН — ООУР „НИСКОГРАДЊИ” ПРИЗНАЊЕ ЗА РЕЗУАТАТЕ ф За три године нзграднлп асфалт и канализацнју дужине од 50 кнломета* ра © Сваки трећи запослен — комунпста ' Y ултшп Ивана Милутиновпћа бсз броја, на плацу до пруге паркирави булдожерн, грс јдери, хтоварие лопатс, ровокопачн, виљушкарн... Механизација коју с.мо бсзброј пута сретали на наши.м тлицама, градилнштнма, ос новно је средство ООУР-а „Ннскоградља" која од 1. априла 1975. годнне послује у саставг ГПРО .,13. октобар”. Погон за одржавање н пзградњу комупалшк објската у оквпру Комуналног предузећа „Стандард”’1гзрастао јс са.мосталнп OOYP са око 100 запослсних, претежно грађеввнаца, руковаоиа грађевпнским машннама, механвчара и са.мо две другарицс. Резултатн које овај OOYP постиже последњнх година определно је члаиове комнспје ла сс међу овогодишњвм добптншшма Октобарских пагра* да иађс н „Нпскоградњћ”. V образложењу којс је том прилико.м прочптано, лзмсђу, осталог, се кажс. — Својим постојањем радом в апгажова* HjCai „Нпскоградња" је оставила видан траг у развоју и ко.мунално.м vpebeH>y ваше општине, а поссбпо града. Радни л.удп овс организације су своје обавсзс извршавалп кваллтетно и на времс. Основна дслатност овог ООУР-а јс изград ња улЈша и канализација. а уз то и изградн>а колово.за, насипа, брана, платоа. Само за ксоледње 3 године „Ннскоградња" је урадила око 50 киломстара асфалта п канализациЈе на територији наше општпнс, претежво улица у граду које се фпнансирају срсдствима месног самодопривоса. Овс годинс грађевпв- •Ш! су взградили пуг Параћнн — Мприловац. тренутно раде бранг ла Чубурском вогоку взмеђу Параћипа u Пупријс и ypebyjy платос и саоираћајвицс у кругу Фабрвке цемента. У многим деликатни.м п нзузетно хлтнл.м ситуација.ма радвици л машинс „Нискоград љс”, прнтскну v помоћ л на опште задовол.- ство посао буде завршсн, блло да сс ради о некој улици. коју хитво треба поправпти плв снсгу, као на прв.мер прошле зимс. За тс пословс овај OOYP јс солидно опрсмљсн, joiu када би бвло довољнб свог потребног матсријала, резервннх лелова в када бп врс.менски услови то дозвољавалп многи погођенн послови бп благовре.меније завршавапи. Y овој организацији сваки трећн запослев јс комунпста, а просск годпна запослених ,|с нсшто прско тридесст. Зато сс овдс сложво прослављају вснчаља, рођсња, као у нској шлрој породицл. Развојнп пут „Нлс:<оградн»е” за последњих пет годлна бно јс врло успешан у свим елеглентима пословања. За тај временски париод, укупан приход vbcћан за 466,9 лндексних посна, доходак увећал за 486,9 чист доходак за 407,2 пословнм и рсзервнп фонд заједнкчке потрошњс за 232,6 број запосленлх радника за 223,5, вредност основнлх средстава за 379,9 н просечан личнм доходак увећан за 257,3 мндекснпх посна. Уз наведснс податке треба нстаћи да о^а ос* новна оргализацнја уДРУХсеног рада ни је забелсжила гуЗнтке ни у једној пословлој годнни. На партијскл.м састанцима којл се реловно одржавају, комунлстл пајчсшће говорс о физичком обиму реаллзацијс, оргаплзаииЈИ послова на градллпшту п другим текућим про блеми.ма. Значајно је напо.менутл и актлвност омладинс у „Ннскоградњп" која је организо вана у спортсклм секција.ма п на том плану постиже запажепе резултате. Када смо ових дана посетллп овај OOYP са жељом да честнта.мо Октобарску награду уверавали су нас у добру сарадњу са осталим OOYP-л.ма у оквлру ГПРО „13. октобар”, са којима размењују стручна знања и мсханизаиију. Раздраганост на лиин.ма нашњх саговорника, бно је доказ да јс ово признањс међу запосленл.ма у овом колективу прнмљсно са одушевљењсм, а ми додајемо, сасвлм заслужено. М. Жнвковић ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Y ПОПОВЦУ ОД ПОТОЧАРЕ ДО КОМПЈУТЕРА ® Дугогодишња улагања за проширивање материјалне основе рада сврстала су и.х у РеД највећих произвођача цемента у земљи ф Планирани су нови капацнтети за цемент и производе од цемента Мсђу овогодпшњп.м добптнлцнма највеПег огшгглпског прнзнања нашла сс л Фабрлка иемснта „Нови Половац” лз Поповца за. кзко сс v образложењу кажс, постигнутс резулTare у досадашњс.м раду, а поводом отваршла лове фабрикс, која како се очекујс треба да почне да ради крајсм годпнс. Да бл вам што всрпнјс прсдставплп ову радиу органлзаиију трсба говоритн о првп.м годлла.ма љеног постојања када се у воденицн. у непосредној блвзлни садатњс фабрвке почсло са млсвењем цемснта, па до данашв»пх дана када поповачка цементара спада у ред лајвећих произвођача у земљл. Као годпла осниваша забелсжсна је 18^7. Н>ен власник Лазар Јовановкђ јс 1888. пзградио мању пролзводну халу у којој сс производио клинкер, а од њсга правно „Рома.ч' лемент. Због лераллолаллс тсхпологијс тадаш л»ц власнкк јс капаинтетс 1905. продао Београдској трговачкој банци, која је^лотом иг градлла две вертикалпе псћн у којлма сс пронзводило 25 тона клинкера дневно, од ко га сс млевсњем добија „Портланд" не.мснт, који се п дапас пропзводи. Beli 1913. годннс Цементара прелази у руке Француско-српског акционог друштва у чнјсм су власннштву v то време билп л руднлк угл.а у Сисевцу п рудпик гипса у Липнлци, п у л>еговом власннlUTBv остала до краја 1946. голилс. За то време лзпршела је реколструкцлја, уграђена је днна ротацнона пећ у то врс.ме у Србијп, сушара п млнн снровнпа чи.ме је повећана пропзводља на 69 тона цс.мента дневно. Након пзградше пругс до Давлдовца и жпчарс до Сисевна нзграђена јс још једна ротациола neb тако да јс укупна пронзводња цемента до 1940. годлнс лзносила 37.000 тона годлшјбс. Полптнчке лдсје нзмеђу два рата шнрпле су сс и xtcbv раднлиима поповачкс цемснтарс. Тридссетлх година основана је слнднкална организанлја a 1938. годнне организован штрајк којл је био у тесној всзн са штраЈком рудара у Снсевцу. Нова фабрика се приводи крају Од 1951. до 1956. годнне трајала јс изград- * ља модерне фабрике на новој локаиији, a 31. јула лсте године извршено је спајањс старс н нове фабрнкс у јсдно предузсђс пол називом „Новл Поповаи”. Y наредном периоду рсконструисане су и стара и нова фабрлка, a 1971. године постигнута рекордна пронзводња од 425.000 тона цемента. Упорело са растом п развојем произволпнх капаллтета јачала је и власт радничке класс у самој фабрлли. По углсду на први раднпчкл савет у солинској цсментари. формнранк су нови органи управљаља гдс рсч радличке "класе све влшс долазл до изражај?- Пошто се развој фабрлке до 1968. голпис гглавном одвијао рсконструкиија.ма. радличка класа „Новог Поповна” јс одлучила да нарасле потребе друштва за цементом задовољи лзградњом потпуно пове техлолошке лкније за производњу 1.000 тона клинкера на дан. Нова постројења луштена су у рад краје.м 1972. године, чп.ме је пронзводња пе.мента удвостручена уз гтрл.менг нај.модерллје техлологијс у овој индустријн. . MebATTiM, то нлје бно крај хтења запослсннх v поповачкој цементарл, већ су се изјаснлли за још један новн капалнтет члји се радови управо прпводе крају. Како се очекује нова фабрика треба да почне да произво дл кллнкер до краја ове године, а цемент почетком наредие. Y новој фабрицп ће се производптл, уз примену најмодерније технологнјс, јер се добар део пронеса пролзводнл водл преко компјутера, око 800 хиљада тона цемента годлшње 'завнсно од марке л захтева тржЈппта. — Након пуштања у рад свих новнх капашгтета Фабрнка цемента у Поповиу пронзводлће ^жуттно око 1400.000 тона цемента годкшље, 200.000 тона повимала н око 300.000 тона каменог агрегата за тржиште, што не ову фабрлку сврстати у рсд највећих произвођача у зе.мљи, нстичс наш саговорнлк Мподраг СтсфановнК, помоћник дирсктора за технлчке послове у овој фабрнци. Прошвривање асортимана производње Изградњом нове фабрике рсалнзује сс програм развоја којп је предвлђен за пре v ходил плански псриод. Међутим, у овој радној организацнјл тпме се нс задовољавају. ‘.јред усвајаљем су смернице развоја за нови срсдшорочни лериод од- 1981. до 1985. годилс. Њлма јс предвићена нова фабрика цемснта капацитета од 1.100,000 тона, обзнро.м да за ови.м пропзводом постоји дугорочла потрс ба у лашо.ј Републицл. Инвсстиционл програм за ову фабрлку ураднлп су стручњаци у Цемсцуари још у току. прошлс годинс. Y трку јс и лзград1Ба.Друштвеног_ддговора за развој индустријс цемелта у СР Србијн чи.ме треба ла буду усаглашенп сви захтсвп за нзградњу, новнх капацлтета у овој областл. Нова фабрнка псмсита, чнја се и> градња лрлводи крају, кошта око 2U0 мллијарди старнх лпнара, рачунајуНн опрс.му за пролзводњу спровлна н објектс друштвспог стандарда. Технолоплја л лајвсИи дсо опреме јс нз Дачске од позпатс фир.мс „Шмлт”. Учествујс л домаћа опрс.ма МИН-а лз Ниша. „14. октобра” и« Крушсвиа, „Фаграм"-а нз Смедсрева и „Млнела" лз Београда. План пронзводњс цсмспта за ову годлну предвкБа производњу цемснта од 608.000 тона, новимала у коллчини од 200.000 тола л камених агрегата од 150.000 тона. Извеснс тешкоће око рсализаинје плана постоје, а оне се углавном састоје у нсдостатку основнлх матерлјала за производњу л резервних лслова. Упркос свим тешкоћама, Цсмек* тара јс за 6 месеик забележила позптиван фннанслјскл рсзултат. пгто јс успело малом броју иементара у земл.и, јер су укупни гублци у овој гранн за шест месеци лзносилл 35 мнлијарди старих динара. Друп< део плана развоја односн сс на пзградњу погона за производњу разллчитих бетонсклх 1.роизвода. Норед тога зацртана je и изградња погона бетонскс галантерије, бстолскнх цевн л плочлца за потребе rpabeenнарства и погона за пролзводњу извесног ороја елемената за индустријску лроизводњу станова, уколико се нађе ннтерес заједно са другим организацнјама на нашем Региону за заједличку пролзвошву л монтажу овлх елеN'enara у јсдном дефлллсано.м монтажлом слстсму. Поред овога предвиБено је и прошлрива тбс асортл.мана производњс специјалнлх мал тера л лзолационлх материјала, обзиром на насталу енергетску крлзу, као и пстраживања сировина и нових репро.матсријала, a посебно у областл примеле новлх домаћпх горива, угља л уљанлх шкриљаца, чиме би се делимично замелила скупа увозна горлва. Све ово захтева л организацлоне из.мене у цлл>у формираша радле заједнлце за лстраживаља, развој и колтролу кваллтета пред којом he бити крупни и одговорлл задаци. Све оно што зна.мо л што смо написали о Цементарн рсзултат је дугогодиштБЛХ nanopa прегалаца и стручног ти.ма којпма је цл.б ia nouehajv материјалну ochobv рада и постигну што* боље резултате у пролзводњп цемента. Y томе су и успели огромним напбрима да од малог производлог погона створс фабрлку од лреко 1.000 запосленкх. Зато је ова диплома признање свима онима који су у поповачкој цементари уградили део себе. Мнлица Живковнћ 1Дпанаи 4 ОКТОБАРСКА ДИПЛОМА — ТОПЛИЦИ БОРБЕВИНУ, РАДНИКУ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА HE П0С101И Н9РМА HOJt HE МОЖЕ ДА СЕ ИСЛУНИ Лепо је то кад лично имс човеково пого ди и н»егов карактер, приближно каже све о њему, кал Јс пмс н»®гов заједнички садржалан. Данас сам упознао и Једно пле.мслито, топло лилс, Топлице Борђевића, висококвалификованог раднлка Српскс фабрпке стакла, и од првог поздрава у портирници до краја разговора само сам Још више потврдио ово своје убеБење. Отворено, људски и поштено, за кратко време, испричао јс Топлица најважннјс слементе из свог живота. — Повод — Октобарска диплома Опнгпгне Параћин. _ . — Друг DopbcBiih Топлјшз je на свом радном мссту врло дисциплинован н вредан радник, увек постлже врло добрс резултате у производњи, односно пуиом паром се залаже да са својо.м производном бригадом испуни постављене планске задатке. Посебно се истиче на обезбећсњу стакларског подмлатка, врло радо прнхвата младе радникс којима преносп своје богато искуство стсчено дугогодишљлм радом, заплсано је лзмеђу осталог у образложењу прсдлога за Октобарско прлзнаљс. Седам година није оверио здравствену књижицу — Нс постојн нор.ма која не може да се нспунл. На мом радно.м месту, лолчаноЈ пећи, од запошљеља до даиас норма је расла. каже Топлица Борђевић. Од 1948. годпнс, када са.м се са 13 година запослно, нс.ма.м ни јсдан неоправдап изостанак. Здравствену књиЖ1шу нисам овсрио 7 година, н не разумем људе који врло чссто нду па боловање. Нсдавно плта.м јсдног колегу у радничком аутобусу шта га болл, па хоће да идс лекару. Нс знам, вндећг шта ће лекар да ми каже. одговара тај .мој друг. Е, ту нсма рада, такав човек не можс да се уклопи у производњу. каже Топлила. Те л сличне појавс .мора.мо да пскоренв.мо. Сада на лончаној пећн има 12 младих раднлка. Тврдим да за 10 мсссии 10 љих ћс сигурно постатл банкарн, то јест квалификовани радници. Ако млади.ма обсзбедиш услове рада xohe у директну производњу. Y односу на време мојс младостл у овој фабрнци, условн су сс много побољшалл. Некада су мајстори нослли луле кућп, лису остављали у фабршш ,а данас свакн младп радник, ако хоћс може да за кратко време ybe у свс тајне нашег заната. Пешак у оданцима од свпљске коже Далске 1948. годлне дошао сам у фабрику. Од Дољег Влдова ја и мојлх стоп4нак другага ншли с.мо пешице до радпог места. Y кући нисмо нмали лл часовник. Мајка мс будпла према неки.м петловима. Запуиа.м ја до фабрике пелшце. да би стигао за прву с.меву која почпјбс од 4 сата лзјутра, дођс.м ло капије, кат он тек један са? после поноћн. Шта ћу сада? Одс.м ту негде да са друговп.ма доспавам мало до почетка смене, лсгнемо онако уморнн и npobv четпри сата, закаснимо за смепу. Тада сам и.мао 13 годнна. Била су то тсшка врсмена. Ссћа.м сс отац аш направи опанке од свињске коже. Један дан пешачен>а и ношења ко.мада v фабрицп и од њих Да,,а* CY живот И услоSnмP?^raп«aЛeкO•ooљи• РадУЈем сс сваком н> маЈстору и трудим се да му несеопчно пренесем све оно што знам и уме.м, говори Топлпца БорђсвиН. Пример радника и комунисте Је Р^Ч” век, пскуство, године поштеног рада и залагања. Bch’ 1954. чеДе,НС,.П^аЈе ЧЛан СКЈ- Као комунпст истиiiuin дРХштвено-полпгичких организа- ција. Два пута je био сскретар ОО СК Више пута је биран у органе сам^правља^ у KOAtvnncw м^т1?«0 св°ј’:м л»чним лри.мером ко.\ц нистс и отвореним ставо.м. p-icy често је похваљиван а најдражс му je признање Златник са ликом Д^ Тита прнзнање прегалаштво којс mv је додељ^ ц? 0^еГОог,га».П?В0Д?М ^амдесеХди^њчBot&Sih ?? то,?“ИЈе' П°РеД Дога. Топлииа ниии Сала активан и у месној заједтше'и СкУ"ш™ие месне aajejВидову “звршног одоора, у сслу Доше.м ___________________ Мнрослав Дизштријсвић
S. ОКТОБАР 19S0. ■ БРОЈ IM ОКТОБАРСКА ПРИЗНАН.А * ОКТОБАРСКА ПРИЗНАЊА ДИПЛОМА ОПШТИНЕ МОМИРУ ЈЕЗДИНУ МИСИОНАР КУАТУРЕ | ОКТОБАРСКА НАГРАДА Y ВРАПЧАНУ | НМРШ 34 ЗА1ЕДНИШТВ0 i ф Када су делегати Скупштине општнне на својој седници од 30. септембра прихI ватили предлог Општинског одоора СУБНОР-а и месне заједнице „7. јул’’ из Параћина и за најуспешнију прогласили месну заједннцу Врапчане, и тиме јој л доделили Октооарску награду, крунисан је вишегодшпњи плодоносан рад љу2 ди из велике групе активиста овс месне заједннце * НИКаДа НИЈе била сти“Уланс за мој рад. Радио сам из заи.<» »< С-ТВа И "отРеое ЈеР ми је то била и дужност * Ово призна- _____ Је Посе°7° драго* чини ме срепним, задовољним, узбуБеним, ову што је дошла када с ам закорачио у осму деценију живота, истакао је Момир Језднћ, Говорити о животу сатканом ол рала лспо, али нпмало лако. Представитн лпчност ЧИЈС јс име везано за пионирске почетке. раст и развој културс н образовања у naiuoj општини, човска чиЈс име је срасло са S н.м градом л свнм културним ллстлтгциЈама а не заборавити нешто, можда баш пз бојазМлмипГт1?па’ћЈС ЈОШ теже- Таква је личност Мо.млр Јездић, ластавнлк у пензлји, коме ic прлпало овогодишље 13. октобарско призлаљс, Диплома општллс која ћс овом неуморпом кглтурном посленику блтл уручсна ла дан ослобођења лаше опиггинс. ’ Момир Јездић је рођсн на Умци код Нсограда. а школовао сс у Скопљу л Београлу где јс завршло Влшу псдагошку школу. Службовао јс у Македонлјл. а у Мркоњпђ- •граду ra je затскао рат где је моблллсан н прлликом одбралс Београда заробљси н интерлирал у Нсмачку гдс јс у колцелтрациолом логору остао да завршстка рата. Нрво место службоваља у новој Југославлји бчло .му-je место блолога v светозаревачкој ги.ммазиЈН. a 1. марта 1946. годлле дошао је за профссора Глмназије у Параћнну а са.мо годлну дана каснлјс постао поверен-ик за просвету п културу прп Општллл. Ол тада п почшбс јбсгов озбиљнији pan. Ооганизовао јс културно-просвстно одсл>стпс при Општнни н одмах почсо са активннм радо.м, а рсзултатк су сс рсђали једап за друГН.М. Њсгови.м велпким доприносо.м град почин»с, uito се тнчс културно-просвстног жпвота да мења линс. Отворена је школа за општс образовањс радника, далаилва школа за основно образовање одрасллх, Ппопирски дом, Музичка школа. отворсле двс осмогодишњс школе, прве у Реглолу, Вачка кухиња, забавлшта. Бнблиотска, Аматерско позорлштс, културно-просветна друштва у лајвећл.м радним организацијама. Параћлл у то време добија л сконо.мску н хемлјску школу, средњо* школски ннтсрнат л лстљу позорллцу. наставник у пензији учитељнца у ОШ „Р. Домановић”, дошла је на ндсју да са ђаци.ма посетс Председника. И она ц љене колеге уплашили су сс од саме ндеје. Ја сам их подржао, предложио нм ца пошаљу телеграм п позитиван одговор јс стигао за само некслико дана. Био сам им воба пута. Изнајмно сам сасви.м нов аутобус што јс изазвало поссбно одушевл>ење код свих нас. Још увек су сс и на ученицнма и наставшшима ocehane последице рата, скромно ооучсни, са скромшш поклонпма алп са прспунilm срцима љубавн посетили смо Тита п го је била прва школа која јс била Председников гост. Тај дпван сан сс никада нс заборавља, са ссто.м у очи.ма и гласу навирала су ссћања, још увек свсжа и сачувана од заборава. = Пре него што кажемо ко је и шта је мес- = на заједнтша Врапчане, о којој се, а и то је = својеврсни суд, у последње време доста при- = ча, у нсколико рсчп пренећемо ва.м сувопар- = ли текст предлога за додељпваље Октобарс- | ке наградс Врапчану. = ,Ј\1ссна заједница Врапчанс постигла је изf ванредне резултатс на уређсњу просторија 1 за рад”, Кутића, како то имају обичај да зоЕ ву Врапчанци. „Уређен је простор за игру де- = цс са справама, љуљашкама, клацкадицама н лтд.”, нзмећу осталог правдали су свој прсдЕ лог члановл Општинског одбора СУБНОР-а. = Још су двтаљнији били предлагачи из месне | заједнице „7. јул" из Параћпна. „ДруштвсноН -политичке оргаиизације, Извршни савет Ску | пштинс месне заједннце, на својој седнкци Е од 19. септсмбра предлажу Скупштини опшЕ тпне да у 1980. години за поссбне резултатс | у раду месној заједннци Врапчанс додслн ОкЕ тобарску награду. Разлози: Ова месна заједЕ ница организованим добровољшш радо.м уре | днла је простор за рад. Изграђен је, први ова 1 кве врстс, дечји вртић на отворсно.м. УреВсн = је парк око просторија. Основан јс шах клуб, | бнциклистнчка секциЈа и фудбалски клуб. i To су разлози, због којих су нессбечни су1 граћанн из .месне зајсдницс „7. јул” с.матрали Е да Врапчану треба одати признањс. Једнако Г су мислили н делегати Скупштнне општинс = када су донелн одлуку по којој сс месној 1 заједшши Врапчанс за постигнуте изванред1 лс резултате на пољу комуналне изградње п = развој самоуправиих односа у месној зајед- = Н1ГЦТ1 додсљује Октобарска награда града Hall раћина. Е Тако кажу службенп дописн и одлуке. Из = ibHX је нсмогуће впдетл дане и дане напорног Е рада, планирања, копања, саВења и уређиваља простора око Месне заједнице, монтаж* ног објекта у сении кестена и липа. Пољче, како сс то место зовс, пружило је уточкште it многобројннм малишанима који сада стичу вештину пењања, скакања па и прве .модрнце у дечјем вртићу, на исто.м месту где су и њнхови очевн, некад раније, из.мишљалн игрс и ос.мишљавали депгњство. Док су рапије, украденн и на силу „ољупени” ораси били улог за „ојџу”. од некуд довучене цигле лстсле пут „кулара", прве дугачкс панталоне цепане на „кенцима” а босс ноге, отврдлс од свакодисвног ходања, јурнле прве „борово” гумен»ајке, сада клинци н.мају фудбалскн клуб „Вралчанс”, бициклпстлчку секцију и дрсвни шах, опст на том истом Пољчету. Старнји су сс такође опст окупили. Ту у Кутићу и договарају се и доносе одлуке. Прсд стоји ypebeite тротоара, сређивање дворишта, cabeite дрвореда, организовање образовно-васпитног рада, и за пољопривреднике и за домаћнцс и за цивилну заштиту, чије смо активистс приликом посстс „затекли на делу” у великом послу. И тако. Реч по реч и шппта о томе шта је ураБено. Стално о плановима и задацпма. И никад „ја", увск >,.ми ће.мо”. To заједннштво, тај плурал учинио је да сс о њивом дслу на далеко чује. Ова Октобарска награда и „стари" .милион н по, лразнање су п Социјалистичком савезу радног напора месне заједниие и Основ ној организацпји СК и омладинцима и свим онима који су са истим циљем кренули да кроз своју делатност ожнвс Врапчанс, покре ну овај стари дсо града да покажс своје младо лице и снагу која јс таворила. х М. Милснковић Y BO3V са клавиром ' R ' , ,, — Врсмр п,дрслсратла,иан>е пагласплису; ( ла се радл пуно. Млого тога ллје блло и спалазллл с.мо се како смо злалп л умелн. Сећам сс, позорллтту је недостајао клавир л ми смо за свако гостовање опсрских певача л друглх прсдстава позајмљивалл од грађала. Мннлстарство за просвету л културу нам je обсзбедлло јслан клавир кога јс трсбало да узмсмо лз Honor Сада. Кад сам отлшао га.мо обећанн клавлр је већ бло дат а мслл обећан другл. Нпсам имао повереља да одем н чека.м пошлљку у Параћнлу. Остао са.м тамо трл дана л зајсдно са клавиром ла воз па кућл. Нлјс блло прсдаха у раду, радло време нлје постојало. А тако је морало да будс, течним л рсчлтлм јсзнком износло ла.м јс своја сећања лскусног педагога, човек тихе наравн и пун лстрајлости. Новим аутобусом код Тита — Много је пријатних догађаја из мог дугогодлшњег рада, алл сусрет са прсдседннком Јосипо.м Брозом Тлтом 1949. године не може да изоледн нлкада. Моја супруга, гада Мпанаи 5 Награда није стимуланс за рад ПоследгБлх једалаест годлла службовања ЈезДиЋ је провео на днректорској дужностл у ОсЈЈовној школи „Радоје Домановлћ" л 1964. годлнс је отлшао у пензлју. И у овој школи јс иеуморно радло, где је отворио археолошко л палеочтолошко одељење, а нде|а лз 1947. годлнс реаллзовача је после 35 годлна и прс две годлнс, уз његову највећу радост, отворена је Завлчајло .музејска збирка, а ол лзабрал за прсдседллка Програмског савета. — Нпкада сс иисам руководио наградама. Наградс нлсу стнмуланс за рад. Радлтн треба пз задовољства, дужности и потребе. <Јво призналзе мл је најдраже н чнни ме веома срећним, задовољним н узбуђсним, поготону што је дошло када сам загазио всћ у осму деценију жлвота. Младима никада нс бих желео да осетс терст какав с.мо ми подносилн, алл да лх нлкада награде нс стимулншу за рад, истакао Је неуморнп културнн прсгалац. Ово октобарско прлзнање, најдраже од осталлх, је још једно у препуном сталу разнлх захвалнииа, похвала, диплома и награда које ће .младој унуци Веснл, средњошколкл н врсној кошаркашици послужитн да можца наставн баш тим путем, јер јој је за сада био логнја најдража наставна дисцнплина. Снежана Јовановпћ ИНДУСТРИЈСКО ДОБРОВОЉНО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО „БРАНКО КРСМАНОВИН” ДОБИТНИК НОВЧАНЕ НАГРАДЕ БРЖИ И ОА BAIPE d Y внтринама Друштва налази се и најдраже признање Орден братства н јединства са сребрном звездом којим пх је одликовао друг Тито Дугогодпшња будност н бдење над друштвеном имовином чланова ИДВД „Бранко Крс мановић" у Штофари награђена је ових дана октобарским признањем општнне Параћин. Y својој дугогодишњој историји добровољнп ватрогасци могу се похвалити да су сачувалп поверслу нмовину од ватренс стихије и других непогода. Скро.мно и не без поноса чланови овог лруштва истичу да у Фабрици штофова ннкад ннје дошло до пожара великих размера. Лична карта Ватрогасног друштва била бн кратка: Основано ic 1927. године. Кроз друштво је прошло преко 500 чланова, а тренутно у њему сс налази 80 добровољних ватрогасаца. Друштво »ма порсд мушке н женску чету и припрема се формира»е пионирске чете од деце радника Штофаре. Спремни су да сваког тренутка на познв крену у помоВ. Још нпкад кад се огласи сирена нису затајили члановп овог друштва. Стпзалн су ме by првима тамо где је б:ио најтеже. У сећањима чланова и аналп.ма бпће записало да су стнзали свуда на вре.ме и да никакве препреке иису билс несавладиве. Прнчаће се годинама одешким несреВа.ма, земљотресу у Скопљу.катастрофално.м судару возова у Сталаћу, када сс нлјс чекало на позпв. Солндарност п велпко људско срце помагало је не штедећи себс да се жнвот отргне од смрти. Таква солидарност нпје остала незапажена. За нзузетнс напоре и са.мопрегор на спашаваibv унесрећених и рашчишћавању рушевнна у Скопљу за вре.ме катастрофалног земљотреса 1964. годинс друг Тито их је одлнковао Орденом братства и јсдннства са сребрним венцем. Y друштву нстичу да посебну пажњу поклањају превентивп. Обучавају своје радннке у руковању противпожарнн.м уређаји.ма и при добровољно дежурају, покланајући своје сло премају их да се супротставе свакој стихији. ««’•••'' —~------ Наводе безброј примера брзе п правовре.мене пнтервениије при самој појавп пожара. a онп нису немогући јер ради се са .материјалом првог степена запаљнвости. Прнчају нам да су члановн друштва равно.мерно распоређени по сменама ц да су спремни да увек поред свог редовног посла у процесу производње, реагују на свакл спгнал опасности. Такође нам напомињу да су чланови друштва сви добри радинци које краси низ људскнх особнна. Y дане празника када се не ради М. И. Свакодневнс всжбе доприносс потпуној спремпостн добровољног ватрогасног друштва „Бранко Крсмановић" На фотографијн: аетаљ са всжбс бодно вре.ме безбедности фабрике. На крају бнло би неправедно а не поменути да су члановп овог друштва, и мушка и женска екипа, најбољи у општинп и Региону а да јс женска екипа најбоља у Републици. Женска скипа показала је одличне резултатс и на Југословенском гтрвснству, нсдавно одржапом на Тјлнтишту. Друштво је такође н носилац Признања другог степена Ватрогас ног савсза Србије за изузетие резултате постнгнуте у популаризацијн ватрогаства и заштпти. | |
8. ОКТОБАР 1980. ■ БРОЈ 166 ПРИВРЕДА»ГРАДСКА ХРОНИКА АКТИВНОСТ ССРН ИЗБОРИ Y ОКТОБРУ Y току октобра у Општинској конференцнјн ССРН и месним конфере нциЈама трсба да буду изабоани нони председнн ци. Y оквпру тога прсдстојн свеукупна оцсна пс кгстава Једпогодишњег ма ндата. а биће речи и о за лапнма за даљп рад. Овом прплнком биће за мењени н они делегатп у председништвпма којп ini су нспуннлн очскпваља оттх којн су нх н делет рали. Y Социјалистичком савезу се н даље веома од лучено инспстира на сек цијском начину рада како би се на та1 начнн пгго шнри круг људп укључио у одлучивање. ‘ М. Ж. НЗ РАДА СРВС ПОСЕТИЛИ ИЗЛОЖБУ НАОРУЖАЊА И ТИТОВ ГРОБ Општпнска конфсрепцн ја СРВС својим програмом обуке предвидела је одлазак у Никинце на из ложбу војног наоружаша које се производи у нашим фабрикама. Полови иом селтембра овај план јс и реализован. Око сто војшгх старешнна нз свпх основннх организација из нашс општине посетнло је ову изложбу и том при ликом разгледало наоружање којима су наоружа не наше оружане снаге, a наоочпто јединице TO у чмјем су саставу укључе не и резервне војне старе шине. По повратку са ове изложбе резервне војне старешине су посетнле Титов гроб. КОМУНАЛНА ГРАДЊА Y НАШЕМ ГРАДУ НОВИ ЛСФААТ И КДНАЛИЗАЦИЈА ф Предстојс ооимни радови у „Данкову” н „Врапчану” ф Асфалт за најважније саоораћајнице Средства месног самодопрпноса којпма сс фннансира изградња улица и каналнзацнје у нашсм граду и ове године се, прсМа зацртаном програму, крајњс наменски троше. Финанснјски план за првих девет месеци реализује се према динамици која је усвојена. па сс може очекивати да lie до!ш до потпуне рсализације плана до краја године. За деВет месецп овс године извршенн су радови на рекон струкиијп улнце Веселнна Ма слешс и то каналнзацнја п ко ловоз, део улице Првомајске према улици Мајора Марка, док ће се други део те улице, пре.ма Теслнној реконструп* •сати почетком наредне године. Завршепи су радовн и у улици Станоја Главаша, а у tokv је реконструкдија улице браће Мицића, такође компле тно са канализацнјом. Оваули ца треба да буде спојена са vniiuo.M Светозара Марковића, Раваничком и делом улнце пре.ма улиш! Мнрослава Јоцића. Истовремено се планира vpebene раскршћа ових улица што ie од великог значаја јер ie због нижс коте терена вода „3 околних улица плавила чи таво ово подргчје. Реконстру кција Мицнћеве улице знача, па ;е и са аспекта регулацнје саобраћаја v граду јер ће се њеннм асфалтирање.м, а након реконстрикције улиие Мирослава Јоцића, омогућнтн не сметано опвијање саобраћаја из правца Нупрнје и на тај на чин вастерстЈГги улица Макси ма Горког. Негде асфалт а иегде ризла Ове године коначно је завршена и реконструкција улн ДРУШТВЕНИ ДОГОВОР О ЦЕНАМА ие Маршала Тита, од спомсни ка до Школе „Радоје Домано вић”. постављање.м * завршног слоја асфалта. To је бнло неопходно урадити како не бп до лазило до оштећења канализа цноних шахтп, а уједно је и бпо отежан саобраћај. Према плану пошљунчавања до сада је извршено пошљун* чавање већих броја градскнх улица ризлом што се показало као добро привремено решење јер cv релативно малим фннансијсклм средствима санлране илипе, које су у лошем стању. To је уосталом редовна активност Месне зајсднице по следњих година. До краја године треба реконструисати део улице Лоле Рибара п улицу Димитрија Марјановића од центра Мессне заједнице Врапчане до улице Борпса Кндрича. Најзначајнпји радовн предстоје у Данкову. Y овом насел»у треба да будс решен познати проблем лодземних воца одводњавањем каналом од насеља прсма Великој Морави, по проЈекту који ћс битн завр шен овнх дана. Снимањз тере на кроз који треба прокопатк канал је у току, па се очекује да среднном овог месеца кона чно, послс прнпрсма од неколико година, н отпочну радовн. Обзиром да је у овом месецу, како кажу хидролози вода, верује се да ће прокопавање канала снажним rpabeВИНСКИМ машинама обавити рам свакако доживети одговарајуће нзмене и допуне за наредну годину али стоји чињенпца да би требало реконстргисати улице које представљају такозвану саобраћајну везу са друптм улицама у који ма је саобраћај изузетно жив. Ту се пре свега мислн на ули не Мпрослава Јоцића, Бранка Крсмановића, од моста до Тимока, Прво.мајску, Стришку и друге. Приликом планирања ових радова као посебан пробле.м памеће се одводњавање воде нз насеља Врапчане преко улн це Максима Горког. Наиме, због високих подземннх вода и нивоа улице у овом нассљу, једина могућност, коЈа је пројектом предвиђена, је одводњавање воде преко улице Максима Горког надаље према „Југопетролу”. To је зна* чаЈан лосао у који треба уложити већа средства, али обзиром на тежину проблема, посебно у време већих падавина, ови радови ћс се финансиратн средствима самодоприно са која прнстнгну у наредној години. Зато ће бити ангажован и део средстава лакон уво!зеи>а инвестиционог динара, пошто овај објекат представља саставни дсо колектора за одводњавање отпадних вода. Акција за увођење ннвес тиционог дпнара јс у току, a грађани су схватили значај оосзбсђнвања средстава на овај начин за колектор и коначну нзраду канализацнје. | лиЧносши - becuar] ПРВДРАГ МАРКОВИЋ > председник Скупштинс Месне заједннце Врапчапе — Јсдаи ол проблема, који би морао да затггересуЈе одговорне у onurrinnt, проилсм „двојннх домаћинстава”, узн.ма свој данак н пољоири врсл'1 п икдустрији. Од 570 домаћинстааа у Врапчану свега двадссет ж>п»е ои пољопрпв рсдс. Много bcIih дсо спада у радннке — пољоприврсдннке. To значи, послс радног мсста у фабрнци, ти нашн људи 1шстављаЈу посао на сво јн.м пољима, п тако половнчно орпитзоваи рад не даЈе максимум ни на радпом мссту ш< на газдинству." председннк Скупштине Мссне заједннце Рашевнца iСЛОБОДАН it? ТАСИЋ Ндућс годннс у Рашсвтп почећс пзградЈћа Спомск-парка пзппгулим бориима у Првом н Друго.м свстском рату, обавсстио нас јс СЛОБОДАН ТАСИБ, лрсдссдник скупштинс Мсснс зајсдпнцс. Ову акцпју воде Основна oprainiaaqiijn ССРН, Удружсњс бораца НОБ-а и ОдОор за пзградњу спо.мсника, одпосно сви грађанн Рашсвицс. Бпћс то првп спомсн-парк у сслима нашс оппгпјис, па н шпрс, Јсдан прнјзтан кугак II понос ссла, мссто где ћс сс окупљати млади, погодмо за свс културпс маннфсстацијс, рскао нам јс СЛОБОДАН ТАСИН. РЕГУАИСАН PACT ЦЕНА ДО KPAIA ГОДИНЕ Учесници Друштвеног договора о утврћнвању н спровођсњу политике цена у 1980. години, Скупштина општине Параћин, Регнонална привредла комора, Опигтинска конференнија потрошача, OK ССРН и Опиггинско веће Синдиката, обавезали су се да својнм мерама и активностима значајнпје утичу на успоравање раста цсна и у складу са опредељењем доприносс оствариван»у програма стабилизцнје. Друштвени договор о спровођењу политике цена у 1980. години, који су потписали Савезно нзвршно веће, републике и покрајине претрпео ie измене и доттуне па ie свим општннама Србнје упућен текстуални део Договора из кога је сачињен нови оперативни програм а делегатп Скупштине општине на последн>ој седНИШ1, сагласили су се са оба акта. Договор о изменн и допуни учеснике обавезује на подстицање изналажења унутрашњих резерви, повећан>а продуктивности, и све остале радње, које имају ца циљ смањење негативног ефекта промече курса пинара. Сведоци смо да је то пово ћање цена долазило и посте попотписивања првобитног Договора о полктици цена, па и у време ,Д1аксимираннх цена”. Један од задатака учесннка Договора о изменама и допунама бнће н преиспитивање свих повећанл цена п да оне које су подигнуте ван граиица утврђене политике, врати у реалне оквирс. ШТА И КОЛИКО МОЖЕ ДА ПОСКУПИ? Макспмум до кога могу растн иене из надлежностн Општине износи 19,5 одсто, с ти.м што сс нз максимума изузнма раст цена услуга које су изузетно погођене повећањем цсна епергетских горива. Посебну rpvnv производа, оних који улазе по знача]’у v оетп^блнчки ресор псна, куповаћемо по прописима Републике. To cv млеко, свеже и постеризовано, месо говеђе, јинеће, свитћско, телеће и 6poiлера, поехрамбени производи, роће н поврће. а сразмерно чабавнн.м иенама. Фоо.мираће се цсне ..млађнх меса”. Хлебз ол пшенлчног брашна nocKvneo ie v npoceav 20 одсто. До Kpaia годнне предвн; ba се повсћање пена за ioai 15 олсто. Пена бурека. остзлнх воста тдгбл н neiiHBin’a <+>ог> '•ппаће сразмгпнп пени "папша. Ово noaebaihe певз "'•зира се на повећању цена пронзводње, превоза и продаје. Цене многих производа и артикала у општини Параћнн п гтре јуна месеца скочиле су знатно изнад новодоговореног макисума раста. Станарине, станови за тржиште, грађеBinicKJi камен, занатски производн, премашили су двадесетопроцентно повећање. Комуналне услуге до 6. 6. 1980. године, поскипеле су за 13,5 одсто, па диференинрано могу, порасти за ioin 6 одсто до краја годнне. Могућност да повепају своје цене v оквирима Договора, вероватно ће нскористити превознтахи v путничком cao6pahaiy, угоститељи којима ie преостала „резерва” од 9,5 одсто н неки пружаоци услуга „од значаја за животни стандард”, обданишта, дневнн боравак деце, встеренарн, приказивћчн фил.мова, улазнтше за базен, организаппје Koie се баве обуком возача и 1‘ош неки. Наравно, уколико се њиховн захтевн оцене као оправданн н уклопљлви v оквире Друштвеног договора, измен»еног п допуњепог. М. Мплснковић врло брзо п тиме спречити дал>е угрожвање овог насељсног дела града. Паралелно са овим радовима наставиће се п реконструк ција улице Таковске и Драгослава Маринковића која ie започета пре неколико година, али је због подзе.мних вода одложена. Средства за њихову пеконструкииjv н одводњавање су обезбеђсна планом за ову грдину. Уколико вре.менске прилике то дозволе, а дуго рочне прогнозе то потврђгју сви ови радови у Данкову бићс завршени у току јесенн. Како одвести воду из Врапчана? Пошто је ова година на измаку већ сс размншља о програ.му изградље улица и канализацпја за наредну годину. На скуттштинама месних заједница, а на прсдлог Оператнвног одбора за изградњу још почстко.м 1979. године усвојен ie орнјентациони програм изградње до 1981. Овај ће прогУ разговору са Драганом Вељковићсм, председннко.м One ративног одббра за изградљу улица н каналнзација, саз нали смо да he сви ови програмп бнтн реалнзовани уз услов да се почсв од 1. октобра 1981. године настави уплата месног самодопрпноса за паре дннх пст година јер управо та да истиче садашњи самодопри нос. Он иам је у крају тог разговора рскао: — Имајућн у внду ситуацнју у погледу обима и динамнке градње улица и каналнзаци.ја у граду и ннво средстава којима се до сада располагало, а полазећи од потребе изградње преосталих улица у гра ду, очекује се да ће радни љу ди и грађани нашег града при хватити ову акцију као једино најсигурније решење за обезбеђивање средства путем чссног самодоприноса за нзградњу свих важпих комуналних објеката. М. Ж. РАДОСАВ ПЕТРОВИЂ секретар Основнс органнзацнјс Савеза ко.муниста у Горњем Видову — Knacirnta рампа на пружнох! предазу прсма Горљсм Вндову, ускоро ћс б1ггн прошлост. ЖЕГЕЛ ПараИик, пркхвагио Јс да к ка овом прелазу утрадн аутоматску рампу, која lie врсмс чскања на прслазу скратпти за некошпсо пута. Значајан дсс» погла око изградЈМ* рампс завршнће мештанн Горнлг Видова, који су се прихрагилп uonaita канала за кабловс од нагазшгс прскциача до рхмпс, у дужиин од 2.800 мстара. Добропс.мш.м радом на овом послу, Меска заједнииа зараднћс око 170.000 динара а та срсдства Onhc искорншћсна за сопствсну активнаст". Стручни сарадннк у Осковној заЈедници запошљавања — Параћин МИЛИЦА СИМИЂ — Око сто ЛИП8, која су завшила средн.у школу, чекају па посао око трп годипс. To су лнца са занимањема за која радне органша зацпје нс исказују, нлн исказују кедопо.ган шггсрсс. V овоЈ групн највише је хемлЈскнх техипчар и матураната nixnia зпЈе. Прсма досадашљој ситуацнЈи у запошљавању, малн су нзгледл да сс овај проблем рсшн, било запошллван.см у струцц нлн прсклалифв. кациЈом. СА ПАРАНИНСКИХ ЛОВИШТА АОВ ПОЧЕО- АОВЦИ 00PE3 Мада већи заљубљеницп лова већ увелнко причају доживљаје из лова на грлице, голубовс н пловке, лов на фазана, и за месец дана на зеца н јарсбицу, сматра се ,д1рвим‘‘ ловом. ЗОРАН ИВАНОВИЂ студект ЛкадемиЈс прнмењсних уметностп НА СЕДНИЦИ СКУШПТИНЕ ОПШТИНЕ ИМЕНОВАН НОВИ НАЧЕЛНИК CYII-a Досадашњн ' начелнпк Секретаријата унутрашifaiix послова у Параћину Брапко Јаннћпјевнћ, разрешен је дгжности због одласка у пекзпју. На истој седнтшн Скупштипс. за начелника СУП-а пменован је досадашнл потпредседннк Скупштине оп штине за друпггвену делатиост, Петап Лек^чпћ. дипломираил правник. М. М. I Ова спецнфична година у пољу, захтевађе од ловаца посебно понашање. Као што се гвелико говори, вегетација у пољу касни, а за ловна то значи „обучено” поље. Кукурузи су још увек идеална места за фазана али исто тако, скора берба, која мора да буде због временских прнлика брза и ефикасна, при.мораће пољопривредннке да се и недељом V вре.ме лова нађу у пољм.ма. To зпачи посебан опрез прилпком пунања на нисколетећу днвљач. Сви они који се држе правила безбедностн v пову неhc nvuarn v сумњивим ситуанлјама. Боље ie „одгледатл’' Фазана, којп летн ннско него ггрозптп нечију безбедност. Ловачка етика такође налаже понашање ловца. Треба поштоватн заиста лепе п традинионално дригарске односе којп nnanaiv \tcbv ловцима. Нпк^че п? треба сметатп v лову. To ie на крају крајева и лакши прекршај. He треба .дденлучитн" у пољу. He само да то кошта ловца, већ данак плаћа и узнемирена дпвљач. А последице беспотребног пицања, поготово кад су ловцн „расположснп”, често су врло непрцјатне. He треба никад заборавити да се v лов иде првенствено због кретан>а по чисто.м ваздгху а не да би што вшпе одстрелили. To првенствено регулишу прописи о времену и врсти дивљачн која се лови али савест ловца треба да буде најбољи регулатор. Боље је ловити умерено и стално него ловиште оставити без дпвљачи. Ha Kpaiv ловачки поздрав: ДОБАР ПОГЛЕЦ! м. м. !Лпана^ 6 Млш, napahuuc«« слккар ЗОРЛН ИВЛНОВПП, етудс|1т ЛмдмпЧе пр,.м..ин>« уметпости у В«огр.ду „ ОВС годт.е г.сег.ош.ће ш чктд. Љреком салову, Tpaai.m.onaanoj „ наЈпоанатиЈоЈ иаложОи uajoopux слнкарскпх досткгнућа у пашоЈ земл>н. ЗОРЛН НВЛНОВИБ, кохкурисао Јс праежом, .c,„w д„„с,и„,а до_ иослац aaamaja -. Ииаче. ИВЛШЖИН Ј. добг.г.шк „1ИП„ „kialHBX слнкарских признаида. 1 ' ПЕТАР АДАМОВИЋ Гах,,а opraiuuauitja хао„ера„а1а „7. Јул-. nocl,.Jc у. ПИК Поморад« у КупррЈи. Залоша.а.а 137 рад.шга „ тс,„зру|с ма добр. резухтата. Баан с орга.п,аоаањсм ..о.м,Лр„„рСд„с про„Јетлнд. 1 Ава nace.upia чегга ,.аше Capaaixa са зеч.мрадтшм. Је .хома aoSpa „ о1а„]а “ '“''V »«■»» ШТР Х0..ОСИ р«зу«™. Д. Ј. ,а сараа.ч стаар™ „а ,а„„а„о| . .................. „ ЛР«™ |11И а™™,. аетљорадшха ста.„.,о потл.ке „а споразуме о удружпвашу, a ооих дана удрижсним пП« » о^прввмо 0.Љ уру,.™ рж»ш„. к.алжа«, рахао Је пР.ТЛР^адХ ro“pv “ °"apa,tv м. Двг.штр:1Јсвнп
8. ОКТОБАР 1980. ■ БРОЈ 166 СЕЛО• ПОЛзОПРИВРЕДA ДРАГУТИН ЈАНИМОВИН — НАЈБОЉИ СТОЧАР ИЗ СИКИРИЦЕ ПОД НЕПОГОДОМ ЦЕНА . 4,01 роди »ласледн'* од предака двс рукс, оруђс којс јпјко не може да платн. Ја сам од својих стариЈих наследио и љубав пре.ма пољопривреди и сточарспгу. To ми је и хоби н јелино заннмање за којс сам то мс хлсбом храни, гогори ДРАГУТИН ЈАНИМОВИН — ДРАЖА, најбол>п одгајивач стоке у нашој општини, пољогтривредттк из Сккирипс који Је нзвео иајоољу пршшодну краву на сајму стоке у Стрпжи. Седпмо ва веранли п.еговс куће у Спкпршпг, јесељп встар пам баиа жуте листовс па сто, опалају орасн пз распветаннх кора, а разговор миршие на домаћу ракпју и кафу. Без ракмје нс.ма ни рада, voebyje нас Драгутгпг. Ракнја мт доБе као гориво за сељака. Ни машина нсће да ради док не слпаш у рсзерваор. — Некада су гумени опанш< били две хиљаде, данас скоро двалесет. Поскуп.гзло је п храниво за стоку, ссме, услуге, тако да јс свс теже остварпти лоорс резултате v тољопрнвреди. Мсшовита домаћинства, опа коЈа нмају по неког запошљеног у раднм.м оргапнзацијама, далеко лакшс излазс на крај, алн чнста пол>оприврсдна домаћпнства свс тсже. Ја имам трочлану поролипу. Месечно нам остапс око АПЈЛнон дннара прлхода. Ако поделвш на три, испаде да сваком следује свега по тристотннс хпљала старнх дпнара. А у то нс рачуиам рад од јутра до сутрз. Кад би се то време прсвело у новап бно бих v rvoirrку. говорн Драгутип Јаћимовпћ. Будућност по.т>опрввреде је v удружпванд- и комасапијп. На гтримср, ја пмам 5.5 хектара п 15 парпела. Некс су и по четЈгрп ара. И mcmh се нс псплати да палим трактор, трошим гориво. погазнм уврте, јер може да Hare парцеле не може да надокнадп цену семена, bvuрнва, личног" рада . . . За сада пз Сикпргше ir.xta са.мо два удружена пољопривре., дннка. Ја сам коопсрант Удружмћу сс п ја јер за сала ме вплнм бољн излаз од овог. Знатс, шго смета подлпрмвреди? Неситурне цемс. Залруга додуше откупљује нрои.зволс, али нс може да гарантгјс цену. Уз то акз још имапт п помор сгокс. уппЈс тп нско грло и пазимс. чиста штета. Сада товим 26 свнња, Мој тунус је обично по педесег. Алп сам ове године мало опрезан. Чстири грла јунади утови.м годпппве. Од приплолне стокс »мам две кравс. .»Лоберта" сименталка је ОВОГОДНШН.И шамшнж међу квалтпетнпм грлнма стоке на сајму у Стрнжм. И „Шарка” је ашенталка, комбивацлја меснатих и млешшх грла. Затнм гајн.м н три јуннце, лва телета м два бика. II каже.м вам нослујем иа itBtiun рснтаинлмтета*. Скупа јс ветерпнарска заштита, осеменлватве, лекови. Додуше, наш ветсрннар Раша Димптријевић и порсд много посла у станици заиста сс трудп н по.мажс. И.мам похвалпу рсч за ibcra. како ја тако н остали пољопривредници. Великн је то посао — сточарство. Моја жена Зорка такорећи не излази нз обора н штале. Ради као кртица. Имамо ћерку на Псдагошкој акаде.мнји у Светозареву. Кад доБе кући наставнмпа Весна се ис либн да помаже у свим пословима. И тако, стално смо v лослу, од данас до сутра, борн.мо се за динар као свакн. да вндимо неку вајду од овог тешког тежачког живота, рече нам на растанкч . Доагутин Ј и.мовић из Спкирице. М. ДихштрнјевкН НОВИ НАПОРИ НА КИНОФИКАЦИЈИ СЕАО ХОЋЕ ФИАМ Месне заједнице прихватиле нову економску цену биоскопских представа и младим мештанима омогућиле овај вид културне разоноде Неопходно је веће разумевање свих друштвених чишшаца у општини Да је фнлм јсдпна културна разонода п велнка потреба V сеоској среднни иотврдно јс недавнн састанак представннка .месннх заједннла села, СИЗ-а културе и Центра за к\лт\/ру и образован>с пра Радннчком унпверзитету „Бранко КрсманбвнП". Приказиваше филмова на ссоском подручју нзискује велике папоре радника ‘ у Цеитру н месних закдница и само уз велико разхмсвање једних и других млаДн у сели.ма he п даље н.магн зане својих састанака v3 д<> бар филм. Стојан Арсић, управннк ЦентРа. је то.м прнликом упознао орнсутне да је једнна могућиост за опстанак досадашњих јеганаеет фллмских пунктова већа еконо.мска цена. До саДа, по уговорн.ма, меснс заједнице су плаћале по 45.000 дпрара. а нова предложена цена к- 80.000 дннара по представп. Представннцн Крежбинца, ДоИпанаи 1 ibcr Видова, Буљана, Бусиловца, Трешњевнне, Лоповна, Рашевнце н Својнова, иако са лошом рачуницо.м, прихватилн су нову цену. Разумевањс је постојало да би се тренугно стаље одржало, али су днстрибутеру филмова упупене п за.мерке: Неблаговремена обавештеност о фнлмском репертоару, понекад лоша пројскцнја, бољи репсртоар. У ссоској среднпи се не тражи само филм већ и одрећен квалптет што говори о изг^абено.м укусу публике. Ово no казује да јс u у селу филм добцо своју праву цену, а пуи лику пма вернију него у граДУ- . Једанаеет меснпх заЈеднииа, колпко нх је покрнвено фпл.мском мрежо.и. не бл требало да будс бро.јка иза које ће се ставнтп тачка. Неопходни су лалж напорп не само људи нз Центра, мссннх заједнмца и СИЗ-а културс већ и шлре лруштвене заједшше. Младв траже забаву, а то је један од услова да се смањп миграшца сеоског сгановништва н село join више приблпжи граду. С. Јовановнћ ИЗМЕБУ ДВА СРЕДН.ОРОЧНА ПЛАНА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ Y НАШОЈ ОПШТИНИ БУДУЋНОСТ ХРАНЕ У УДРУЖНВАЊУ 9 Још пеколико месепи дели иас од нопе стапс друштвеио-еконо.мског развоја — новог средњорочног гшана 1931. до 1985. године ф Постаје нам јасио да у том коитексту пољопривреда добија прпмаран значај, једну од носепих улога даљег развоја наше заједннце, у стабплизацнјн и бопбн за планску производњу хране. 9 Развој пол>опр»»вреде у петогодшшве.м плану нза нас донео је стштпнске промене, био јс то преломнн тренутак у развоју наЈстаријс привредне гране. Докети су бројнн законски прописк: Закон о удруженом раду, Закон о удруживашу земљораднпка. Закон о здравственом, пензнјском и »гнвзлндском лсигурању удруженнх зедг5оралнпка н друп< пропнси којн још вгтше оАТОгућавају бржи и квалитетпгјп развој пољопривреде у наредном периоду. но.м поссду у току јс спровоћење комасацијс у сслу Чспуру. Y ’ Повопривре шој органмза цнји ..Агроекспорт" такођс су уложсни велнки напори на по већшву продуктнвностп и прп носа како у сточарству, тако Шта јс учпњсно у нашој опniTinin v прстходпом средњорочно.хг псрподу? Створегга јеједпнствена по.колриврсдна ор ганнзанија „7. јул” која се бавн органлзоваље.м пољопрнврсднс пропзводнзс на иидивидуалном сектору тридссет п два ссла наше општлле. Y. ок,- внру ibc створенс су три бснбвне органпзаинје кооперана та, рад ц срецства рада удунжло јс прско 200 пољопривреднвка. готово v сваком селу пзграђенн су објекти откупШ1Х станица за млско, откупlui магашти v којима сс отку пл>ују сви пољопрпвредни про нзводп, отворен је погон за па кованзС воћа н поврћа за тржпштс,. из срсдстава Зеленог плана велнкн број земљорадни ка добио је средства за подизање товнллшта и унагтређење пољопрпврсдне меХаннзације, повсћап јс број плсмспдеги-х грла стоке п створена солидна оснрва за развој сточа-рства. Учшбспи cv и лрвн корапи па унапређењу плантажтшх кул- ■п/ра. V ииљу join екопо.мнчнп јсг послован>а на нлдпвидх^лКОМЕНТАР ИОЗИ РЕ8РЖ1 Живимо у времену рекорда. Од маратона до дубљења на главн. Преко ноћи неки незнанац што је на једној нозн престојао три дана бнва лознат. Власннк буве што највишс скаче у внс шепурп се у новпнама. Раскопто тело лепотнце која је два пута победнла на изббрнма за мнс нс снлазп са илустрованнх страшша. Мала увреда у полемикама међу двојицом књижевштка одводк их на суд, али и на врху страннце свих лнстова. А кад he, рецнмо, Радисав, тежак, ратар, пол>опривредник, што те исте новине држи у руци да осване на главном наслову. Њега је мало и стнд. Куд би он у новнне. Јесте, рекордср је. највнше је обрао кукуруза или комбајннрао пшеннце, ал шта ту нма hobol раз.мншља. Новине не живе од таквнх новости, оне траже вест, но вину, догађај. Којн he новппар да запуиа у пеку Клачевипу, Ратаре плп Стубипу? Вг.ше је то усмено новннарство, преко плота, за столоат v биртмји... Mope xohc Радисаве, рскордеру моЈ, победнпче иад хумусол!, шалшиону у гацању расквашеном орашшом, асу у шаху са природом. Извуче ти шест метарских центп пшеннце по хектару. Матнрао си глад за наредпу годлну. Разведрно си фамилију. И новине. На недавном сајму стоке у Стрижи нагледасмо се pacimx грла, плс.меннтог свпњског меса, замншљасмо јагњеђа псчења што поносно стоје под вуном. He пздржасмо. Пробасмо од најбољпх јабука тг крушака нзложснпх у посебном павиљону. И ни реч о томе не рекосмо за новине. Како да је то дар природе, као да иза тога не стојп неки Радисав, Драгослав пли кеки други... лав. За п»их опет нема .места у новннама. Е, баш да видпмо. Да видпмо којп рекорд може да буде значајнији од Рекорда АЦЕ ЛУКИПА, из Чепура, који година raju најбоље овце у околшш, што се и по два пута годнинве блнзне. Или од РАДОМИРА СМНЉАНИБА нз Ратара који јс на изложби приказао шест брава мерино оваца из свог великог стада. Или од МИРОСЛАВА МИЛОЈЕВИ НА пз Сикприце којн показа део свога мала: крмачу са једанаест прасадн старих двадесет једап дан, очп да нс одвојиш од њмх. За imim не заосташе ни МИЛИВОЈЕ ЗЛАТКОВИП из Ратара, БОРИСЛАВ МИЛОЈЕВНН из Сикнрпце, БОРНВОЈЕ МАРКОВИН нз Ратара. Сточарство је 1вихова победа. Најоолдг воћари у нашој општшт су ЖИВОЈИН МИЛЕНКОВИН из Ратара, СВЕТА АНБЕЛКОВИН. МИЛОРАД ЈОВАНОВИН из Параћнна п СТАНОЈЕ СТАНОЈЕВИБ из Горњег Видова. Најбољп повртарн су РАЈКО ПОПОВНБ, СЛОБОДАН ИЛИН и БРАНА ДИНИК из Параћпиа, као и ДОБРИВОЈЕ ЈЕРЕМИК из Стриже. Само са њнховпм рекордима н рекорднма безброј позиатих, стабплизаднЈа иољопривреде нема шшпа иротпв. М. Днмнтрнјевпћ л у ратарству, а давана су и сродства пољспрнврсднпшБма за уиапрсђеЈвс својих фарми. Огворен јс погои млекарс Кривом Виру за прераду млска и млечнпх производа, унаnpcbeii машннски парк, изгра сБна јс Фабрика адипгва, a ради се на јонг рздмоналнијем искорпшчавању--мочварносч земљишта у Змнчу ii Чубурском потоку. . II задругс у Дреповцу и По^ точцу, које покрнвају терсне ових села. такоЕс су дале зна чајан допринос унапређсњу пољоприврецне производн>с и удруживању. СЛАБОСТИ КОЈЕ НИСМО ПРЕВАЗИШЛИ Снгурно да су све ово круп1Ш рсзултати, добра подлога даљем развоју ползопрнвреде јср су посгављени основни услови за join бржп напредак у следеће.м средњорочном пла ну. Сигурпо да и овде има Meera отвореној крнтнчкој речл поготову што се тнче још увек ннске продуктивностн у односу на могуНностп које пружа плодна равница, кадровске структуре која join увек пн је адекватна, а мали је п број запошљених у пољопривредп. Некс задруге још увек наличе трговннскпм организацнјама, а ЧИН1Г се да јс могло да се и па плану удруживања учини много впше на са.моуправном органпзовању зе.мљорадннка, којн још увек ннсу главни субјекти планске производње. Тешко нде и са повсзиваље.м промзводње и про.мета па се јавља проблем неспгурннх нсна, зс.мљорадпнпп cv остали на милост и немнлост тржншта што је кочнцца брже.м удруживању. Пред нама је важап период v пољопрпвредп п да би смо успелп да прсвазнђсмо свс тс Јсшкоћс, Савез комуниета, пре свсга у пољоприврсдшш организацијама, задругама и на се лу мора сс још ш!Шс ангажовати на обсзбеБивању повољннх услова за. развој пољопрн* вредс и њепо самоуправно rpai1сфор.\иicaibc. УДРУЖИВАЊЕ — ОКОСНИЦА ПОЉОПРИВРЕДЕ . Нов срсдњорочнн план name пол»оприврсде развпјаће се v пеколико основних гтраваца: постизатвс макспмалних резул тата у прнмарној пронзводаи, јер од пропзволњс храие завнсс мноп1 аспскгп стабплизацн јс, даљи развој прсрадких капашггета и самоуправно удруживање земл>орадника које мо ра да постанс окосннца даље планске ггроизвознл у пољопрнвредн. а послс комасапцје v Чспург и првнх пскустава прнстугшћс сс урсћпвању зем нљшта к у друпсм сслнма. Bch цдућс год1шс it Органн* зација „Агроекспорт" ће поче ги са изградњом млекаре капашгтета 50.000 литара дневне прерадс, у плану је и друга фаза нзградњс Фабрике адп« пгва, која треба да донесе повсћање капаиптета и ширп асортнман производа, пзградња хладњачс, серивсне радионнис ii складишног простора такођс cv важ.чп моменти у плану инвестипије у овој радној организацијн. И у радној ооганизаци.ји коопераната ,.7. јгл” до 1985. гопипс инвсстираНе сс у фабриkv за прераду зачикског биља, фабрику за пронзводњу хране за животнље, дпгестквз, а у планг је и изграднл иенгра за пољопрггвредне про изводс. сеовиса. за машин«аи»; ■ гдаijaжцуџ. _ noliи>ациAi н.А внпоградски ‘ii 'гкгндд^ вред-.. пност ових iiiiBccTinnija плани pa co. iia ^15433000000 длнара. Друштвспи • производ петоструко ' ћс порасги а плашфа сс да укупан попход од пољопрпвведс v 1985. годинн нзноси 1587514000 дпиара, а доходак 196500000 дннара. М. Днмнтријевић ВРЕМЕ И УСЕВИ НА ВЕЖБП Y ВИДОВУ Ових дана у вежбама Је днннце TO у Доњем Впдо ву у улозн посматрача учествовале су и резервпе војне сгареиише, а у цп л»у проверавања зпања у делу обуке форспраље ре ке Моравс, корпстећн се прн том прнручнпм средствнма којс могу да направе наши qyabaini п прн паднипк TO. На овај начип је омогућено да прв падннцпма тернторијалне одоране и резервшш вој нпм стареш!шама прелазак преко Мораве не буде никаква препрека у случају бнло какве потрс бе. СЕТВА БЕРБУ СТИЖЕ Прва кола раностасних хнорида већ се односе са њива v Поморављу. Берба је почсла, али стојп чињен>ша да је кукуруз ове године у великом закашљењг. Сунчани септембарскн даш! и лепо време почетко.м октобра омоггћнпи су да кукуруз на поља v завршцој фазп добро сазру п за дссетак дана очекује се по четак беобе, велнки и зиача!ан посао за пољоп* рнвреднпке. Жуто злато name по љопривреде овс годпне заиста ie ионсло добар род, (гое свега захваљујући но оим сортама хпорнда ко jir је постао незаменљнв аа пашим пољнма. ¥ јеку борбе за храну и нецостатка хранива за стоку ОВОГОДИШ1БН род кн значаЈ, утолнко пре кукуруза има вншеструшто је н пшешта добро родила, па се очекује Behn откуа жпта. Због закашњења у берби кукуруза сетвеш! радош1 марају се убрзатн, јер за сада слободне парцеле за сетву су само од ошенмце, сунцокрета а јечма. па ће доћи до убрзаног техша развоЈа пољопрнвредних радова. Како смо обавештенн задруте на тернторнјн наше општпне м.мају довољлу колнчпну се.менске пшенмце, а очекујс се н мпкерално ђубрнво, тако да ће се ц сетва завршнги на вре.ме п успешно. м. д.
КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ 8. ОКТОБАР 1980. ■ БРОЈ 166 КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „БРАНКО РИСТИН” ИГРА ИХ ПРОСЛАВИЛп ® Међу бројним наградама и признањима Културно-уметничког друштва „Бранко Ристић" калази се п 13. октобаиска нагрзда добијена 1977. годшде ® Врата широм отворена свим љубитељима фолклора, поезије, глуме, фотографије и других културних дисциплина Носелн л.мс радника Фабрпке пемента којп је свој младл живот дао револуцијл, КУД „Бранко Рлстнћ" својом актлв* ношћу оправдава то име. оплемењује живот л рад људи у ово.м колектпвг и на многнм манифестаинја.ма у општитш. Рсгиону н Релублици достојно нас рспрезснтује. Иако је формирано одмах по ослобођењг, о његовој правој активности може се говорнти од 1976. годпне, када је после дужег прекпда рада поново акгивирано. Кроз фолклорну, дра.мску, тамбурашку секпију, народнл оркестар, секције ликовних н пнтерарних стваралаца и фото сегЛтју Друштво окупља око 70 чланова што у односу на 1200 запослених чини само 7 до 8 одсто. — Масовност друштва тренутно не задовољава, алп у односу на друге радне организације v општинн и регнону знатно смо бољи. Очекујемо да се масовност повећа, јер је у овој годинп у фабрику дошао знатав број младих људи. Врата cv широм отворена за мештане Поповца и околних села, за школску и студентску омладнну, a првенствено за наше раднпке, лстакао је МИОДРАГ ТАСИБ, референт за културу Фабрике цемента ,.Новн Поповац”. Програм рада је свеобухватан и пружа могућност да сваки поједннац у односу на жел.е и могупности, развија своје склоности. Бројна су места гдс cv чланови овог Друштва опробали своје способнсти. На такмичењнма грађевннских радника СР Србије наступ ..цементаша” ic у век запажен. Драмска секцнја је на Спортским игра.ма грађеКАКО САЧУВАТИ КЊИЖНИ ФОНД КЊИГЕ С! wи № • Књижном фонду Библиотеке „Др Вићентије Ракић” сваке године недостаје око 500 књига © Нередовним враћањем и уништавањем књига несавесни читаоци осиромашују ову културну установу за око 2.000 динара месечно Y помоћном одељењу Бпбллотеке ,Др Вићентије Ракић" растурене по столу, без корица, отпалнх листова лежалс су књнге различитих наслова и вредности. Једну по једну, увежбани.м покретом, комплетирала је и враћала у живот Илинка Петковић. To јс, поред осталнх обавеза, свакодневни посао овс помоћне раднице. — Годинама враћам у живот оно што се намерно, случајно или због дуге употребе само распадне. Y последње врс.ме пма све више оштећених књига. Данас је лакше оспособљавати их за употребу. Лепак и платно добијамо од штампарије и ја, што је могуће, средн.м: Али сс љутим на свс оне којн књигс цепају, ваде листове и читаве прнчс. Захваљујући н лошој опремн књига оне са.ме пуцају после само неколико читања, рекла нам је тетка Снда, како је свн популарно зову у овој установи н кроз чије је руке око половнна књпжног фонда прошла и отргнута од пропастл. ДВЕСТА КЊИГА НА ПОКЛОН Дипломирани >шже1вер Предраг Станковић из Па раћина, раднлк у Фабрн Ц!1 каблова у Светозареву, поклонло је Блблиоте отеол каблова у Светоза цл ,Др Внћентпје Ракпћ двеста књпга из електротехнике л ‘друппс техничких длсцлпллна. Овим хуманим гестом илжсњср Станковић је I фолд библиотеке обогатло новлм стручшш насловима којл су претежно на -руском Језлку. С. Ј. влнара 1978. годннс у Суботици освојлла прзо место, а свуда је запажено учешће фолклора л гамбурашког оркестра. Редовно учествују и на сусрсгпма другарства раднцка Србије о који.ма сведочс бројне награде, дипломе н похвалнице. Чланови овог Друштва су се опробалн на сцспама у Ресавици, Светозареву, Багрдину, Титовом, Милнвоје Нешић, управник Библиотеке нас је обавестио да се годишње отпише око 500 књн га што Блблиотеци доноси штсту од око 50 до 60 хлљада длнара. — Сваку књигу прегледамо када је дајемо л при.мамо. Догодл се л да не прлмети.мо лстргнуте странице, мада на дсчнјем одељењу пробле.м унлшта вања књлга нијс много изражен. Најмлађи читаоци су доста длслиплинованн у враћању књига, што по.маже да сс и нз онако малог књижног фонда брже добије жељена књлга, чулн с.мо од библиотскара Данице Мплошевић л Славољуба Петковлћа. I На одељсњу за одрасле нарочито јс изражен проблем невраћања кљлга. Свршени учсници средњлх школа заборавл>ају да књигу врате ii она код њлх остаје по' годину л влше, неодазлвају се лп на опомене. Иначе, изгубљена л уништена књнга се обавезно надокнађује, Добрлм делом за кратак век књиге крлв је л сам пздавач, јср су нека издања, нарочмто „Просветнна" веома лоше опремљела што лзискује посебно руковање с њн.ма, рекле су нам Жлвана Трнфуловпћи л Дарлн ка Станковић блбллотекари на овом одељењу. Уншптавање н нередовпо враћање књнга је болест свлх библлотека. Позајмљена књпга треба боље да се чува јер њсним нечуваљем оштетлће се и члталаи а нс са.мо установа. Вредност кн>иге постајс још всћа са љеном широм употребом. Савесност члталаиа трсба то да јој омогући, а овој нашој културној установп помогне да сачува што је могуће впше л оно што пма од овог културног благз. С. Јовановпћ Велссу, Косјернћу, Тлтовом Yжицу н другим мссти.ма широм name земсље. Нс могу сс побројати све .малифестацлјс, прпредбс и значајнн догађајн у нашој општлнн које су улепшали мо.мцл и девојке у живо* писнлм народним ношњама дочаравајући лепоту нашег фолклора. Стихови раднпка псснп« ка објављени су на страницама плстова. песнлкиња Славииа Благојсвић је са својнм песмама на разним такмичењима односила награде и ове године освојила друго место у Баточини. Meby најактивније аматере гоеба свакако поменути и Добрллу Борђсвнћ и Лепосаву Анђелковић као и Славка Мллу« гиновлНа и Мирка Ракића. Нлс.мо сасвим задовољнн ови.м што постижемо, јер можемо и много више. Нас не спу- ..СУБОТОМ YBE4E” Y „7. ЈУЛУ” КОНТАКТ УСПЕО Ревнјална приредба ,Ј1а раћлн јуче, данас, сутра" по опште.м мишљењу оправдала је труд и залагање организатора. Судећл по оценал1а на улазнипа.ма и предлозима гостију, прва приредба послужиће као „шлагворт” за следеће, на којима бн биле .обрађлване" теме из живота мале варошл. Идеја за организовање прлредбс овакве врсте, једлнствснс у нашој гтрошлости л простору, потекла је лз жеље за друже* н>см и упозкаваљем. Мада је рано говорити о корлстн оваквих сусрета, на по.молу је „погодак у целтар”. Теме слсдећлх сусрета: Култура и културно стваралаштво, Кафана — феномен, Спорт... сигурно да ће пажљивом ослушклвању датн макар основу о потребама грађана Параћнна, било у kvлтури, забавл лли некој другој актлвности која „живот значл”. Судећи по пажњи са којом је праћен сваки деллћ суботње приредбе, по одјецима за коЈе су параћински кулоарл залста тесни, судећн по нзванредном понашању публнке, ова акцлЈа с правом носи епитет културне. ОстаЈе да до 25. октобра, када се наставља дружење под темо.м: „Кул* тура н културно стваралаштво у нашем граду”, желимо за мало већим простором Велике сале у парку „7. јул”» довољним да прлми све оне којн би хтелп да чују „Жирадо” I ц остале госте. I М. М. тавају флпанспјскп нп просторни проблемл. Ми л.мамо. свој Дом културс, а разумевање фабрлчког руководства, првенствено Синдиката је велико, алл раднл људи, посебно младн, не показују лнтересовањс за рад у Друштву. Проблем нам причнњавају н сменс н аутобускп превоз, Људи се тешко одлучују да остану после радног времена, а аматернзам захтева пуно.одрицања л све што се постиже остварује се на уштрб личног времена, захваљујући великој љубави. Mil смо боље резултате постизали на страни, а мање у општини. Недостајс чвртћа сарадња са СИЗ-сш^културе и Општински.м већем Савеза синдиката. Добро сарађујемо са друштвима других радних организација, али ининијатнва за општинске сусрете треба да потекне из Заједниие. Такође, отуда трсба да стигне и стручна по.моћ. Неопходна је ПРЕМИЈЕРА НА СЦЕНИ ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА .С^РОТИЦ^" ОСТАВИЛЕ ДОБАР УТИСАК • Миливоје Мајсторовић „Сиротице', режија Дука Јовановић Позоришна ссзоиа за параћшгске аматере 2 октобпа пвсмиЈерлим извођењсм „Слротлца Милн Iola Мај^ровЖ по мало неуоблчајело дело по драмској структурп режирао је Душан Јовановић CiwoTiai'' Милибоја Мајсторовића. тешко је сврсгати v било ^идра^ски род. Овај тскст je npe свега провокативан и пзазовап првенсгвепо за зп icnai за гл\'л:ач1су екипу. Наиме, МаЈСТоровип у jej ној представи ipadu ове, једпа n-j ceoi°'fa'^p‘‘ ' па doKVMHTapHv dpa.w натуралистички pabeny dpvia раћена надреалисгички. mpa мачкс имш/аса бројним асоцијацијама на људски карактср “ IUT6V. Обс „прсдставч” раћене. су на затедни ikom и заједничком интересу опстанка. У до1^л'е,^^п^.е' av представе пратимо прилично cue живот jeouc чистачици вагона v великом граду, њихове ородоло.ие и пролазнике њиховог живота. Ова помало црна слика са јпко израженом социјално.и нотог. и поред свега оошие исконским опти.иизмом, поносом u храброшћу главних актера да подигнутих глаеа гледају истини у очи. Доста горак ynicaK прсдставс чезнс наивном ведрином у вековном сукобу мачке и миша. Редитељ Душан Јованоеић са оваквгш текстом fiauiao се пред изузетно тешким техничким задатком, шта> je препио да редитељск-у кониетрацшу и кргативносг одвучс на споредни -холосек.. Мећутич. Јовановић се нрсд овак-во.ч препреком није прсдао. Предстиву /е разиграо на сцени и у солга.н гледа^иииту покушава/yhu да ра гледаоце што сс показало захвалним решењем. . овакво раиење послужило је као разумљива спона фикције и стварности. Мгру главних Јунакшеа je смирио не дозвољавајући и.ч да падну у непотребну патетику и театралност тто би засметало редител>скоЈ концепцији нредставе, док је осталим ликовима дозволио пуну животнч сочност. Сека Павловић, у Hocehoj улози, након дуже паузе, вратила се на сцсну веома успешно. Смиреном игром без непотребне мелодраме, нашта је могао да иовуче текст, показала се у новом глумачком светлу. Уснешна и лепа игра. Друга јунакиња чрсдставс, дебитанат Љи.Ђаиа иавловић, добро јг „загрнзла глу.иачку кору хлеба". Уз nouoh искусних колсгиница и колсга иаизна и простодуилна девојка у mp'.i Љиљане Павловић имала је коректног ту~ мача. е . п Два пролазника кроз живот јунакиња „Сиротица играли cv Братимир Стеваник и Живота Croiauoeuh. Брати.чир Стеванић у улози иесу^еног ?астарбајтера, који жели да иа лак ti Једиоставан начин зарада новац, тамо у Француској, потврћчје свој таленат и наставља серију успешних остварења. Посебна драж представе. cv миш и мачка у тумачењу Бобана Матића и Мило.чкра Јовановића. V вековнп.ч сукобу чеодољиво nodeehajy ria oeh легендааде јунаке цртаиих филмоза Тпиа и Церија. Бобан Матић остсарио —-је уггечатљив лих- заједљивог-и-безсбзир}1О^-миии1. -М.илаг.... мир Joeauoeuh као трапави и наивни лгачак био је на висини задатка. , . Након пре.чијерног извоћења „Сиротица" остао ie утисак да смо добнли једну необичну и зани.чл>иву представу. М. Илић л шира сарадња са средњошколском омладллом, а првенствено са омладинском органнзацијом унутар фабрике, да бл култура п културно стваралаштво у удруженом раду добилл право значење, рекао нам јс друг Таспћ. Друштво „Бранко Рлстнћ” има све услове за рад. Дом културе, опрему, флнансијска средства и доста заљубљенлка у културу- Постлгнути резултати су значајнл, признања такође, а најдраже Је. сигурно, 13. октобарско лз 1977. године. Освежено нови.м снагама и даље ћс бити носнлац културног жлво га ове фабрлке л Мссне за!еднлце Поповац л проноснти лме општлне л фабрике широ.м наше земљс. Снежана Јовановић ИЗЛОЖБА КРУШЕВАЧКИХ СЛИКАРА Савремени ликовни ствараони лз Крушевца 1. новембра ће се представЈгги збирком најновлјлх остварења која се налазе у у.метничком одељењу Нарбдног музеја града на Расинл. По први пут од постојања музеја у Параћину, овом приликом блпе у њему отворена ликовна изложба. која је плод добре сарадње ОВИХ двеју КуЛТурНЛХ IDIституција. ГРАФИКА БОРБА АНДРЕЈЕВИНА КУНА V Зав1гчајно.м музеју у деце.мбру биће изложена графпка Борђа Андрејевића Куна. Y току су преговорп са .музејом рударства из Бора о преузимању графика, a љублтељи ликовне у.метности имаће несвакидашњу прллику да се упознају са делима овог велпког уметника. Иаанав 8
8. ОКТОБАР 1980. ■ БРОЈ 164 НЕЗГОДА У РУАНИКУ ЛИПНИЦД ФАБРИКА ЦЕМЕНТА _НОВИ ПОПОВАЦ' ГОДИНА XVIII БРОЈ 264 ЉУДСКИХ ЖРТАВА НИТЕ БИЛО ОСИМ ВЕЛИКЕ MATE РИЈАЛНЕ П1ТЕТЕ. ПРОБЛЕМ CY ЗАТРПАНЕ РУДАРСКЕ МАШИНЕ БЕЗ КОЈИХ СЕ HE МОЖЕ РАДИТИ. ИЗ ПЛАНА РАЗВОЈА • НЖЈМИИ81ЦНИ К11ЦЦМЕТИ ■ ПЕРСПЕКТИВНИ ПЛАН РАЗВОЈА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈИ ЈЕ YCBOJEH 1974. ГОДИНЕ, А КОЈИ ГОВОРИ О PA3BOJY ЗА ПЕРИОД 1975 — 1980— 1985. ГОДИНЕ, ПРЕДВИБА ВИШЕ ПРАВАЦА РАЗВОЈА: ПРОШИРЕЊЕ ПОСТОЈЕБИХ ПРОИЗВОДНИХ КАПАЦИТЕТА, YBOBEН>Е ПРОИЗВОДЊЕ НОВИХ ПРОИЗВОДА НА БАЗИ ЦЕМЕНТА, ПОБОЉШАЊЕ ТЕХНИЧКИХ YCflOBA ПОСТОЈЕБИХ КАПАЦИТЕТА, УНАПРЕБЕЊЕ УНУТРАШ1БЕГ II СПОЉАШЊЕГ ТРАНСПОРТА, УНАПРЕБЕЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА И ДРУГО. на", договорено је које мере треба хлтно предузети како би се санирало настало стање. Као прва мера је увођење ванредног стања у радној организацији »Дипница , затим копање, уз посебне мере безбедности, једног ходнпка до локашгје на којој јс остала утоварпа ло пата, како би се видело у каквом је стању. Истовре.мено се овом треба предузети мере за реалнзацију увоза једне утоварне лопате п изврилггп позајмицу неке лопате од рудника који их посеДУЈУ- . Већ првог октобра почела је делимична производња гипса на другим градилиштима ручно са старом уговарном лопатом, и очекује се производња од 60 до 70 тона на дан, што О увођењу производњс нових производа на бази це.мента као што су армиране бетонске цеви и бетонски бло кови и плоче, колектив се изјаснио и усвојно такве програ ме, а у претходном издању листа бпло је речп о капацитету, о асортиману, всличини пнвестнције н разлога за померање реализације ових програма. Наш колсктив је на прагу пуштања нове технолошке линије капацитета 2000 т/дан клинксра. Паралелно са овом тсхнолошком линијом као постојећим лпнпјама сагледавана је могућност к потрсба изградње још једне техполошкс линнје и у то.м циљу ypabeii је новн инвестицнонп ггрограм за изградњу погона капацитета 3000 т/лан клинкера односно 1.100.000 тона иемента годи ш>чј марке ПЦ450. Треба нагласитп да сс пзгра дња новог погона уклапа у но ви средњорочни план друштве ног развоја СР Србијс и Рсгиона Шумадије и По.морав- . л>а и пма своуе пуно економско и друштвсно оправлаље. Нанме ha ochobv полатака о потроплви пепибзчкама ви- । ди се да је СР Србија учествр вала са 35,2% укупис потрошње, а да је својс потребе за 12,6% покривала увозо.м. Укуп на потрошња у Србији до 1985. године, по најновнјим по дацима Завода за друштвено планирање износи 4.300.000 то на, а производне могућностну том’ периоду: су: Поповаи, 1.400.000 тона, Косјерић 1.200.000 и нови капашггети који су у фазп реализације 600.000 т. што укупно нзноси 3.200.000 тона цемента. Из разлике планнране потрошн»е и могућности производњс до 1985 године, внди се оправданост пзградЈБС нових капаци тета од око 1.100.000 тона цемента. Зашта се предвпђа и предла же изградња овако потребног калацитета за СР Србију у Поповцу. Један од најважнијнх факто ра за изградњу капацитета про нзводње цемента јс постојање тржншта за пласман цемента. Це.меит не подносп внсоке транспортне трошковс. Y односу на главне потпошачке иентре као што су: Псоград. Крагујевац, Смедерево, Краљево. Кпгшевац. Нпш. Зајечар, Лесковац, Титово Ужице, фабрика цемента у Попов цу, јс тако лоцирана да удаљеност не прелази 160 км. Проширеи>е прстојећих капацитста о.могућује знатно рептабилнију производњу у одно су на изградњу нових капаци тета, јер трошкови пословања опадаЈу по јединици производа. Основне cupoBinic кречн>ак н лапорац као следећи фактор налазе се у непосредној бли« зшш фабрике око 1 км. Елабо рат о рудним резервама је ура ђен и потврђује постојање вр ло квагпггетнпх cirpoeima и у пезерва.ма за несметани рад (ћабрикс за наредипх 40 годнна. Остали репроматеријали пгпс, туф, шљака, адипген и врећс допрсмају се са стране и у смислу транспорта не представљају нарочити трошак. V овом мо.менту изградња га совода је у току, мазут ће бпти потнснут употребом гаса ко in представља квалитетно технолошко гориво. Ценс и трош ковп транспорта новог тсхнолошког горива нећс угрозити рентабилност калашггета. (Наставак на 10. страни) V недељу, 28. септембра дошло је до обрушавања првог и другог хоризонта у јами рудника Липница у Гружи. Рударске машине су остале у јами и пролаз до њих јс закрчен тс није познато у каквом су стању. Посебан проблем представља утоварна лопата која јс у ствари и омогућавала читаву про изводњу рудника. На позив рудника .Дипннца" јуче је рудннк обишла екипа наше фабрике, Миодраг Стефановић, помоћник генералног директора за тсхничка питања, Милија Васић. директор ООУР-а „Површински откопи” и Васко Петковић помоћник директора ООУР-а „Промет”. После обиласка ја.ме, са преставннцима рудника ,Дипније отприлпке половина наших потрсба. Представник ООУР „Про.мет” јс већ предузео мере да испита могућност набавке неке ко* лнчнне гипса из Дебра и успостави контакте са рудником Зла тово за обезбеђеље утоварне лопате за рудник у Гружи. R. V OEYKY УКЉУЧЕНИ РАДНИЦИ НОВИ ПЛАН ОБУКЕ КАДРОВА Да бн стекли потребно нскуство v руковаљу н одржаsaH»v новпх постројења неопходио је да радници проведу извесно време на раду, на одговарајућим пословима, на нс тн.м или слнчним постројењима. План обуке кадрова за hobv фабрику обухавата све важне послове и начин ма који треба да се изврши oovKa новјјх радника као и место где обука треба да се обави. Обука кадрова садржи четири фазе у зависностн од сло Жености послова и задатака појединих извршилаца. Прва фаза је обука кадрова у нашој цементари, друга јс обука кадрова у фабрика.ма цемента у зе.мљи која и.ма нста или слична постро.јеља као што су постројеи»а у нашој но вој фабрици, трећа фаза је обука радника v иностранству, а четврта обгхвата обуку кадрова укључивањем у монта жу постројења. v руковаљу и одржаваљу нових постројења, неопходно је да радници извесно време про веду н на раду на истн.м постројењима. Таква постројсња постоје у фабрнка.ма цемента у Анхову и Беочнну. Нашн раднини ће провестп извесно вре.ме у ови.м фабрикама и заједно са њихо вим радницима учествовати у процесу производње. Обуку v овим цементарама обавиће трчдесетак наших радника из производње н одржа вања као н руководни радници. Обука у нашој фабрици. Обука кадрова у нашој фабрици изводи се за новопримљене раднике који до момента прије.ма нису били у радНО.М односу или пак нису били на пословнма V производњп це.мента. Обука сс врши V групама. Једну групу чине радницн изводних занимања, а другу ра Обука у нностранству Обука кадрова у иностранству је практнчно већ почела. Једна група радника — avтомеханичара је била на обуци у Данској и Грчкој, а пред стоји одлазак још две групе радннка. Прву сачињавају раднлцл „з одржавања који ће ићн у Данску и Грчку ради упознавања организације одржавања у obilm фабрикама. Друг\’ групу чинс раднЈши који ће радлтн на лабораторнјским нспитивањнма, и која ћс се упознати са начином про контроле ренттена и др. На обуци у нностранству ра дницп ће провесги три недеље, од тога две недеље код фир мс Ш.мит у Данској и једну недељу у це.ментарн у Грчкој. Овим учесници.ма прпликом боравка V Грчкој прикључиће се још два радннка нз области електронлке. Обука укључивањем у монтажу постројења Радпнци који ћс радити на одржавању постројења нове фабрнке најбоље ће упознати постројења ако к сами учествују у монтажи истих. Са фир.мама „Термоелектро” н „Минелмонтажа” као главнн.м носиоцима монтаже .машинскнх п електро постројен»а, договорено је да нашн радници учествују прилнком монтаже. . Седа.мнаест раднпка је укључено у монтажу и на тај на чин онн ће се најбоље обучитн и упознати са новим постројењима, монтажним цртежи.ма и упутстви.ма за руковаље. Сви овп впдовп обуке треба да обезбеде добар, обучен, кадар којп ће водити пронзводн»у и одржавање нове фабрике, кадар који ће се моћи ухватитн у коштац са свпм проблсмима којп се буду јављали. ЈБ. ДВАДЕСЕТ ТРИ CYCPETA САСТАНАК ПРИЈАТЕЉА Традиционални сусрети радника сплитских цементара и радиика нашег колектива допринели су стварању једне трајне братске сарадње и при јател>ства. Из године у годину, прнјатељство јача, људи постају ближи једии другима, а кило* метарска удаљеност све мања препрека да се пријатељи сретну бар једном годишње из.мене по коју реч и неко ново искуство. А010В0Р 0 РЕМОШУ Руководећи кадар OOYP „Про изводња це.мента” н ООУР „Про изводнс услуге” одржали су састанак ради договора о пред стојећем ремонту у 1981. голини. Оријентационо је договорено који већи захватн треба да буду урађеин поред редовних у предстојеНем ремонту као и терминн када ре.монт да се обави. Предвићено је да један део ремонта буде обављен у зпмским мессцјима ради уштеде мазута који се тада доста троши за грејање, тако да ће први део ре.монта битн у фебруару, а другн део ре.монта у anpiuiv. Y фебруару lie се обавнтн ремонт линије бр. 3, а у апрнлу рсмонт старе линије. Предстоји нзрада детаљног плана ремонта којим ће бнти обухваћени сви пословн, потребно људство н структуре истпх, као и вре.менско пзврша* вање послова. дници који ће раднти на одржавању постројења. ТеорнЈ« ску наставу обавиће стручњани фабрике. а практична обу; ка изводиће co v постојећо.) фабрици на пословима к°.ји еу сличш! они.ма којн ће се обављати и на новој технолошкој линији. ( ) Обука у це.ментарама Анхово и Беочнн Да би новопримљени радни Ци стекли потребно пскуство Маана^ 8 СВИМ ГРАЋАНИМА ПАРАЋИНА РАДНИЦИ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ« ЧЕСТИТАЈУ 13. ОКТОБАР-ДАН 0СА0Б0ЂЕЊА Овогодишњи сусрет старпх пријателл је двалесст трећи по реду, а догоДло се у Сплиту, 3,4 и 5 октобра. H>iix четрдесет н пет радника представника друштвено-по литичких оргаиизапнја и руководиоца наше радпе органи зацијс провели су трп незаборавна дана међу својнм прија тељима у Сплиту. __' Слецећи сусрет прнјатељства десиће се идуће годпне код нас. Љ. ^IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIi^ = = i 1 Г ГРАДИЛИШТЕ g | = = I ИЗВРШЕНА ПР05А | WW. . Дробнлично постројење је први завршнл објекат на = градилишту. Извршена је и проба на хладно, дробилипа = и поједини транспортери су пуштенп у рад и функцпонн- е шу беспрекорно. | Сада је остало са.мо да се чека да и осталп објекти н буду завршени. ' н „МИН” из Ншпа и даље ради на монта;ки дљмовода. Е „Фаграм” на монтажн силоса хомогенизације; „14. Октобар” радн на монтажи транспортера клин< = кера и завршетак ових радова очекује се средино.м пове- = мбра. Е „ЗОП” из Параћпна радн на пзградњи индустрпјског = колосека код пакераја. н
[НОВИ ПОПОВАЦ e НОВИ ПОПОВАЦ 8. ОКТОБАР 1980. ■ БРОЈ 164 ИЗ ПЛАНЛ РАЗВО.ТА НОВИ ПР0ИЗВ0ДНИ КАПЛЦИТНИ (Наставак са 7. стране) Y ОКОЛИНИ ПРУГОВЦА УСПЕЛА АКЦИЈА НОВО НАААЗИШТЕ УЉАНИХ ШКРИЉА ХУМАНН РЕКОРДЕРИ Фабрнка це.меита v Половцу, Гаспо.таже кадром свих проФила за планпрано лроширен,с са одговара jvhmi технолоjukhm hckvctbom н традицијо.м uito ic нсто тако веома важпа чшвсннца ргковођења нових постројеља. Ако се овс предноcm врсдноспо нскажу п crane v однос на vk-^ihv ппсдраmvhckv врсдносг добнја се сматвење вредностн ннвестици ia за 28.5% за пзгралн>г оваквог прошносња на новој лока* unin. нз чега поопстпче оправ ланост пооширења на постоје hoi локапији. Изгоапња новог капаинтета сс предвиВа v псополг од 3 го лпне. почев от 1. 09. J9S1. године — I. 09. 1984. годчне. Ha ochobv предвнђенпх ннвестиппопа глагања he нзностггн 3.190.000.000 динара. Финансираљс предвиђене вре лностп иввесппшје нзвршпће се нз сопственнх средстава пн вссгнтора. ко.мсршлалних крр лнта пзвођача ралова п ггспопсчпопа оппеме и улружених срсдстава органпзаппје. Укгпна акумулаиија на ниr-ov Раднс органнзацијс према датим условима фоомирањс п пасподеле дохотка биће довољ но ла сс врате свс настале оба всзе на ochobv ннвсстирања v периоду од 6 гопша. након nv пгтања. у рад. Кратак пернод впаћања гложених соедстава показује ла ова инвестиција нма висок степеп рсптаоилностн. Локашпа повог погона всзапа ic за већ постојсћг локаипiv Фабрпкс п ппостирс сс jvжно no nnamiv нсток — запал. Биће потребно изградити са- .чо повс производне објекте док су улагања у остале праTchc објскте нспотрсбна. оспм нопходннх прошнрења п повсзивања. Експлоаташгја осповних сировинскнх ко.мпонената. кречљака v количинп од 825.000 то на годишњс п лапорца у количнни од 700.000 тона голнтпн>е вршпће се у постојећнм повришнским откопима пстпм начнном сксплоатацпје. Дроб л.ењс мсшавиве лапорца п кречњака у односг 3:2 као н кречњака за корскцију вршиће нова дробнлчца капапптета 600 тона/час. Локанија новс лробплице ie v блпзнни дробнлнце нове фабрнке. Нова преггхо.могеннзација по треоног капашггета блће у ттро дгжсткг постојсБе хале са мопћношћу коришћеља матерп 1'ала за пећ од 3000 тона/дан — 2000 т/дан клинкера. За млевењс спровине прсдвнђена су лва вазд\чпна струјпа млина сваки капацптета 150 т/час гз Финоћу 15 — 18% на ситу 4.900 ф/с.м2. За хом.огенпзирањс и депоноваље спровппа предвиђена су два сплоса. O.rnpaiiniBaibe ће вршити слектрофилтер који нстоврсмсно служи u за отпрашггвањс ротационнх 'пеЋп. За пропзводњг клинкера прс двпђена је .ротаииона пећ ка пацнтета 3000 т/дап по потпуно сувом постуттку са ттредкал пинацнјом што је новпна. Прс лпост прслкалпинаипје јс у томе Hiro ie Morvha п употреба \тл»а. Чнтаво постројсњс за печсњс клипкера се састоји пз спстема из.метвивача топлоте, предгрсјача, коморе за брзо сагорсванл, зонс калцинатора, самс ротацноне пећп н рошппбског хладњака. Даљс тран спортованл и ускладлште1ве клпнкера као и додатака (шљака тгф, гнпс) вршиће сс као п кол постојећс лнннје. i За млсвењс цемента прсдвиђена су два цевна двоко.морна млнна кружног снстема мсљавс. капацитета 100 т/Х готовог производа — цемента. Учешћс додатака рачуиата на 19% за ^арку цемента rm450 фнноће 4.000 гр/см* по Бланну. што даје колнчину цсмен та 1.100.000 тона годлшље. За ускладиштењс це.мента предвиђена су 6 силоса капапитета 10.000 тона у непосрелној близинн постојећлх сило са са MoryhHOinhy пребаипвал>а цемента. Прсма садаипЂсм стању на тржишту. предвиђа сс отпрема цемента у паковапом стаљу 60% зашта се предвиђају три машине за паковање свака капацнтета од 100 т/ч и у пифузном стању 40% са 6 уре ђаја за утовар капацтггета по 120 т/ч. Управља1вс процесом производњс врши се даљинскн из централне команде. На коман дном пулту уграђени су мерни vpchajn и телевизијске камерс за контролу и ттраћењс para млинова спровине, ротаци оне лећи, млпнове цемента и одељења за отпрсму цемента. V цпљу потпуне аутоматизацнје предвиђа се прнмена рендгена п пачунара за одређивање хемпјског састава и обав ља1Бе техничко — скопомскнх послова. МИОДРАГ МАНОЈЛОВИБ Kpajext авгуота у Суботлнцу су завршена геолошка истражнвања младих истраживача под називом „ПРОСПЕКЦИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА УЉАНИХ ШКРИЉИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ АЛЕКСИ НАЦ”. Извршшш су пстражпвања на површини од 90 км2. Истраживање јс органпзовао Савез социјалпстичкс омладннс Србије, МОКССО нишког регнона и OK ССО Алексинца са суорганизаторнма Рударско геолошкпм ннспттуто.м пз Београда п ПИК „Алексипац” док је покровнтсљ акцнјс била „Политика" из Београда. Цнљ акцпјс јс био да се од реди да лн сс уљани шкриљШ1 простиру и северно н јужно од већ познатог алексшптчког базена. Ова по многу че.му спецнфична акција, првн пут је организована на овом подручју. Тридесет осам девојака и .младића, .младих истражнвача, студената Рударско — геолошког факултета и ^еппка срелњнх школа пз целе зе.мљс сврстани у бригаду, заједно са inecr о.младпнца из Суботинпа трагали су за новим' драгоценим и значајним сазнањима. Истраж1гван>а су рсализована тако пгго су на терену регистрованс све пнтересантнс појавс, узЈсманп узроцн, снимапи слемнтп, пзраоиваме скипе и на крају снстс.мати.зовани свн добијени подаци. Прсдстоји лабораторијска обрада и научна апалпза података, меБутп.м всИ сада се можс рсћи да је овај истражнвачкп подухват успео и донео значајне резултатс. Доказ јс новооткрнвено налазшите уљалих шкрљаца у околини Друговца за којс сс до сада није знало. Површпна налазишта износп 10 км2. a дебљина слоја 150 метара. Али, пајзначајније је то што су ови новооткрнвенн шкрљин одлпчпог квалптета. Запаљени шнбнцом rope, a то је доказ да у себи садрже преко 20 пронсната бнтумииозннх материја за разлику од шкриљапа из алекспначког басена који у просеку садржи 9—12 ттрокената уља. Конфигурадија новог налазишта је 'одговарајућа н омогућује експлоатацију. За младе исгражнваче ово he остати као нсзаборавни доживл>ај. Доживљај којп је дао неочекиване резултате. И мада је рад па тере.чу некад био н доста напоран (пешачилн су дневно и по 40 км) све тешкоћс су успешно савладали. својом упорношћу и својох( жељом да поверенп задатак оба ве што бо.т>с могу. У акцији прикгпљања крвн која је обављена 24. сслтембра одазвало сс тридссет седам ралшгка од тога јс трпдесст и трп радника дало крв, а остали су осталп као резерва за хитнс случајевс. Y нашој радној оргаппзацији има преко седамдесет радника, добровољних даваоца кр ви, Koin сс редовно одазивају позивима и акцнјама даваља крвп. ' Y акнпјн обављеној 24. септембра тридесет и трн раднпка дало је око десст лтггара крви. Међу даваонима има и правих рекордера по броју даван>а крвн. Драги Маринковнћу и Душану Боројевићу ово давањс крви је оило тридеоет четврто по реду. а за њима следе Canin Салн са двадесет-есдам даПОРТРЕТ од иг/гам ДО ЗИДАРА ЗА БОЉИ СТАНДАРД РАДНИКА ШИ ИЗГРАДЊА РЕ»а Рссторан друштвсне исхранс јс један од дугоочекнваних објската чнја ic изградња п<> чсла крајсм прошлс годлне. ГраЈзевниско предузеће „Тру дбспнк" гради овај објекат. Капапитст трпезарпје је за 180 људп. Просторпја трпсза ријс користнће сс и за разне дришгвене скупове. Овом нзградњо.м рсшава се кључно пптаље друштвеиог али раловп не тску планпраном брзином, због радова н обавсза којс „Трудбеник” има на нзградљи новс фабрнке. тако да сс завршегак ресторана очекује тск почстком слсдсће гозпне. нсгле маја месеца. Нови рссторан друштвевс Hex-pane порсд трпезарпје, линиic за самопослгжнваЈве и прсaaiv nocvba, помоћних просTopnia п.маће н јелну xta.rv тр пезарију за гостс са поссбпи.м улазом. стандарла радника нашс радне оргализаиије. Почстком октобра почелп су н радовн на алапташпн трпсзаријс v OOVP „Површтшскн откопи”. Ралови иа алаптацч* ји изволл ГраБевчиско преду зсће’,,13. октобар” из Пара^нна. Реконстргкикјом мснзс у Коповима решнће се и дуготрајнп проблсм нсхране у овој мало удаљеној основној организацијн. Љ. УТИЦАЈ ЦЕМЕНТНЕ ПРАШИНЕ НА ЗДРАВЉЕ РАДНИКА Доктор Раднвоје Томашеnnh, специјалиста медицине рада, за своју докторску дпсертаннју нзабрао је тему „Утицај цементне прашине и друпсс аерозагађнвања на појаву хроничног бронхитиса код радника фабрикс цемента „Нови Поповац” у Поповцу као н становтпнтва села Поповца". Наша радна организација лелимичво учсствује у фЈшан сирању нзрадс овс студлјс са 50.000 динара. Иначе у току јс и израда сту дијс „Упшај фабрпкс пемента „Нови Поповац” на квалнтет животне срединс за насеља Поповац и околину”. Љ. ИЗЛЕТ ЖЕНА ПОСЕТА ОХРИДУ Секнија за друштвену актив иост жена при нашој радној органнзаилји организовала јс тродневни излет. од 19 до 21 се птембра. до Охр/ра. Излст јс био вео.ма успешан. Жене су оснм Охрида обнш лс „Светп Нау.м” посетплс Стргтт. a v noBparKv су обншлс и Мавровско језеро и Скопљс. И мала ic nvi бно всома напоран женс cv задовољне излетом. Као гспомена, на три полјатно поовсдеча лана. женама ћс остати безброј фотографнја. Чудал јс жнвотпп пут човека који нема нскс стварнс квалификацнјс. Тада ради све пословс и шета од места до места. Такав радни вск проживео ic н прожлвљава и Милен Савић. Рођен ic v БошЈвану прс 60 година. Радник ие.ментарс је постао join давпс 1947. године п tv јс ос£ао до данас. Имао је јсдан краћк прекид у раду алл ic ттак стекао прско трпдссет годнна стажа. Као полуквалифтжованп радннк Милен Савнћ иије имао стално радно место. Шстао јс од места до- места од посла до посла н тако све док није дошао за зидара у „Грађевинску оператпву”, пре осам година и ту ће и пензију да дочека. Радио јс Милен и у „Коповпма" н у старом погону и у пово.м погону. Био јс и радник на утовару и истовару u пругар п paatuiK у старој сиРОВШ1И. Свуда јс радио, а сад као зидар всћ осам годнна нс мсња свој посао. Годинс су га сустиглс, а п тсжак фпзичкп рад. Сала веН жсљно чска дан када he отиhii у заслужсну мировшгу. Млади зндари пмају разу.мс ва»ва за чича Мплена и одмсibyiy га у раду. нс тражс ол ibcra да ради ра.мс уз рамс са шп.ма. /\ он, сс пак трудн да свима на други начин помажс. Тамо гдс може. До пензпјс му требају jotu грн — четпрп годпнс рада. На да сс па he п то издржатп, a онда ћс сс повући у својс село н полако уживатн мнрне дане MiipoBinic. Л>. Босић вања. Слобадн Остојић са два десет н трп давања. Стеван Павловић са двадесегдва дава ња, Рад.мила Терзић са двадесетпједним даваљсм п тако ре дом. Од жсна, акпнјп сс одазвала једнна Драпша Лазовнћ. ко ја је до сала јсданаест пута дала крв. Y овој киијн било је н оних који су тек приступшш клубу добровољних даваоца крвп и по први пут далн крв. To су Новина Добросављевић н Драган Крстпћ. Ово давањс крвн је било њнхово „ватрсно крштење”. II порсд ових, поменутпх, рс кордера н.ма још н другнх ко ји нису учествовапн у овој акиији. Међу н>има су Обрен Матић н Богојс Милошевпћ који су до сада око четрдесст пута дали крв. Од жсна међу рскордсрн.ма су н Лозана Јансвски и Јованка Петровић. Свима њи.ма јс једно заједннчко iwixoea жеља да помогпу љулума у невољп јс јача од свега. И кад не.ма оргапнзованих акција прнкунљања крви довољно је само позвати и свп сс бсз резервс одазивају. За tv своју ■ хуманост ови људп су награђенп захвалношћу оних којс су спасли. Љ. Y СЕПТЕМБРУ " дошли - отишли ЛОШЛН: Јслсна Ивановић ССС. дошла ic v OOYP-а „Малопроnaia” 22. сспгсмбра за рефе рснтз калкулашне п ликвиrannic на олосђепо времс (ло мессп лана) ОТИ1ПЛИ: Кнрило Ташков квалпФп ковани столар v OOVР-а „Произлотпс venvre’’ отпшао ic 3. ссптсмбра v ипвз- .-r-i’-I-v пснзпјг. Ппрпччл1с Сскглнћ. некваTif^’fK»iR3iin рпллик, стрзжап отшпап ie 31. оппста л.з Ралне ооган«рације V ипвалтскг ncinniv. Милутин Секулић, квалиФпкованн радник. ложач схшарс спровпне v ООУР-а „Пропзводн>а цемента” пзненада ic гмро 14. септсмбра Мподраг Павловић, квхлиtbnKonaini ргковалап хо.могспнзашпе v ПЈ „Новимал” отншао ie 17. септембра v инвалидску nenaniv. Јслеиа Ивановпћ НСС дак тилограф 16. ссптсмбра ic отјпплд пз ООУР-а ,.Малоnpoaaia” после рада на одпсћено време v трајаљу ол 30 лана. Жпван Мнлојковнћ no.ivквалифпкованн радник код хладњака н транспортера v ООУР-а ,.Пропзволн»а пемента” отпшао ie 19. септембра у ннвалидску пензпју. ПРЕМЕШТЕНИ: Давнд Koinh дипломирани економиста прешао ie из Раднс зајслнице v ООУР-а ..Про.мет”. 17. септембра за Ргководиоиа набавке. Раднсав Радисављсвић. неквалифпковани стражар прсшао ie 17. септембра нз ООУР-а „Пронзводња цемента” v Раднг заједницу. Мподраг Милојковић. пеквалткћпкоо-нш стражар прешао ic 17. септембра ил ООУР-а ..Производња цсмснта” у Ралну заједнппх'. Љ. НОВА ФАБРИКА ЛАКОГ БЕТОНА Y Вреоцнма је недавно пуштспа v рад нова фабрнка за npoineoribv слсмсната од лаког бстона, која ћс само ло краја овс године испоручитн rpabcBiiiicKO.M тржишту око 42.000 кубних метара овог материјала. Ииачс. ова фабрика тренутно лзрађује блоковс ма њнх димснзија којн успсшно замењују циглу. МеБутнм, прн прс.ма сс и произвопва армираних сле.мената погодних за изградњг п вишеспратшЈ.х објската. Како је планпрано ил овс фабрикс ће сс годиппве II вспорхчиватн око 150.000 ку бппх метара елемепата од гас бетона, чи.ме ће се знатно убр зати изградња станова на полручју Београда, алн и ужс Ср 6nic, Војводине, Косова, Македоније и Црне Горс. Могућностн овс фабрнкс су таквс да можс ппоизводптн кровне плоче, армнране и неар.мнранс елементе од гас-бетона, са којима сс може нзградитн само V току једне године око три хиљадс станова, пословног и rpvror простора. Данас се по истој лииенци про нзводи око пет милнона кубпка ових еле.мената у свету, п то Шведској. Немачкој. Аустрији. Јалант, Румупијп и ,ipv гпм земљама. ВЕСТИ 113 ООУР-а ИЗГРАДЊА МАГАЦИНА ЕКСПЛОЗИВА Најзад, тридесстог септембра, почела је изградња магацвна за сксплознв у ООУР „Површински откопи . Ова нзградља јс још одавно плапирана, а сад сс тек приступпло рсалнзацији. Радове изводп грађевпнска радна органнзација ..13. Октобар из Параћпна, а завршстак радова очскује се почстком маја мессца следећс годннс. РЕКОНСТРУКЦИЈА ДРОБИЛИЦЕ КРЕЧЊАКА Реконструкција дробилшхе крсчљака у OOYP Д1овршинскп откопи која трајс веђ пет нсдеља биће завошена. пре.ма речима директора OOYP „Пронзводне ycnvrc , у суботу 4 октобра. ' МАЛИ РЕМОНТ ПЕБИ ТРИ rich upoj три стала јс 29 септембра у трећој с.менн зоог aarymeita роштиља. Застој је искорншћеи ла се ооавп планнранп малп ремопт олносио да сс изврши замспа чскића на дроои.тацн клинкера. прсглсд хладњака и за.мена плочс на роштиљу. Извршиће сс ц поправка гтрсгралпог зпда млппа си ровпнс. rich јс крснула у рал 1. октобра. Др\тп део рсмонта пећп ' ' " октобра почетко.м повембра бр. 3 планпрап јс за крзј у трајању од девст дана. ПОПРАВКА ДУВАЉКИ Двалесетог септе.мбра септс.мбра из из фирмс „Ерцснср” in Запалнс Немачке стигао ie стручн.ак којн he нзвршит £ правку дуваљкп код пећи трп. Јвршити пома. ТС Д™аЉК' је иаш°Ј ФабРч«" и пспоручила ова фирЗавршстак послова очекује се средтптом октобра.
ЖУБОР 2 ЖУ5СР 3
МОРАВСКО-ШУМАДШСКА ЗОНА (7. КОЛО) СПОРТ* ФИЗИЧКА КУЛТУРА Стрељапггво ЗА ОКО И ГОЛОВЕ ТЕШИЂ ЧЕТВРТИ ВА Јединство — Први партизан 5:2 (2:1) НОВИ ПАЗАР — ЈЕДИНСТВО 2:1 (1:1) Стадион: Нови Пазар. Гледалаца око 3.000. Суди ја: Павловић (Светозарсво). Стрелцн: Има.моиић и Ганнћ за Нови Пззар и Милнћ за Јсдлнство. ЈЕДИНСТВО: БогосављевиИ 7. В. Пстковић 6. Стефановнћ 7. М. Мнлојс вић 6, М. Петковнћ 7, Пст poBidi 7. ПавловнИ 7, Vpo шевнћ 6. 3. МилојсвиИ 7, Пелнвановнћ 6, Мнлић 7. На врућем тсрсну у Но вом Пазару, где су .,ЗелС' ни” традицнонално тешко пролазнлн, н овог пута ос тали су без два бода. Игра јс била фср н корсктна н три хиљадс глсдалца понели су добар утнсак са ове утакмицс. Јединство по шансама нијс заостајало за домаћкном али стрелци су сс „чувалн” за слсдећс коло. Стадион: Јсдинства. Гледалаиа: 1000. Терен: нераван. Врсме: погодно за нгру. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвнћ — (Аранђеловнћ —) М. Милојејсвић 6, Стефановнћ 7, Милојевић 3. 8. Петковић 8, Мирковнћ 6. (Николнћ 7), Васић 8, Урошепић 8, Матић 7, ПсливановнН 6, Mnnrih 9. •Гости нз Титовог Ужлца надигранн су у свим елементн.ма игрс па и у борбености. која ннје јењавала у њиховнм рсдовима до задњсг звиждука судије. Параћпнска публнка имала ic прилнке ла се паужпва у хитрнм соло акцнјама п изванред ни.м потезпма којн су почиљалп оп оллнчне халф линијс а за вршавали се стопроцснтннм гол -шансама од којих је ^адовољавајући број реалнзован. И ова утакмлца донела је новп квалитет на терену. Није бн ло бсспотребилх дискусија на рслаиији играч-играч а осим код жутог картона који је зарадно врло добрп Урошевнћ. ,,зелсни" су на тсрену радилн свој посао а судпја свој. To у ранијем периоду није бпо слу* чај, тако ла су „професноналнп дисутанти" врло често кварнли општи утисак гтакмице a често својим реакиијама пресу лно су гтицали п на исход гтак миис. На срећу Чбих не.ма у тиму у послед1БС времс. Y слсдећсм колу Јсдштство се састајс са „Слогом” у Бато*шии. која има нсти број бодова, али н порсд тога овонедељна 'утакмпца улива поверење да ће сс „зелени” са гостовања враигги са два нова бода. М. Миленковкћ ПРВЕНСТВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Првенство Југославије из дис шлтлинс серијска малокалибар ска ггушка 3x20 за јуниоре и се ниоре одржано у Скопљу. Стрелпи Параћина, којн су ностнгли одлнчнс резултаге на првенству региона Шу.мадије и Поморавља и првенству Србије, учсствовали су и на ово.м првенству Југославије. Мирослав Тешић у катсгорнјн јуниора заузсо јс одлично четврто мссто са 492 круга. Ми лорад Николић бно је' пешго слабијн if „убио” 465 кругова. Слободан Костић у категорији сениора ,убио јс” 485 кругова. Право на учсшће у првенству Југославнјс изборпо је и Зоран Милојковић али због полагања испнта иа факултсту није настугшо. С. ЗдравковнН ГАБАЊЕ ВОЈНИЧКОМ ли су стрелни стрељачкнх дружина општина Параћин. И поред лошнх услова за гађање, магле и Kiroie, постипгути су одлнчни резултати. Екипа Савеза за спорт и рскрсацнју кнвалида. састављена од встсрана освојпла је прво место. Друго место освојила је екипа стрељачкс дружине „Pane Николнћ” нз Поповна, а трс ћи су билк срелни нз Срелвошколског центра „Брапко Крсмановнћ”. Појединачно првп је био Пера Токаловић са 43 круга од мо гућих 50. Дргго место са по 42 круга дсле Мирослав Тешнћ и Драгоман Панић. Tpehc мссто са по 40 крггова деле Мнлорад КовачсвнН, Зоран Пејхал н Muna« Стојаиовић. Од дсвојака најбоља јс била Снежана Милкиђ са 35 кругова «3 Средљошколског цснтра. VI РЕПУБЛИЧКЕ СПОРТ СКЕ ИГРЕ РАДНИКА ОРГАНА УПРАВЕ СР СРБИЈЕ ШАХИСТИ ПРВАЦИ Ha IV репуб.пичкнм спо ртским нгра.ма радника органа управе СР Србије, шаховска екипа Параћина, једннп представник нашег града, освојила Је прво место међу двадесет и једном скипом. Y седам кола Параћинци су пст пута победили, једном иг« ралн нсрешеио а Једном нзгубилн од екппе цомаћина. С.медерсвске Палан кс. Екипу Параћпна сачпљавалп су Драган Петковкћ, Мшган Дсзелнн, Славољуб Рашковић, Рампз ЗимуЈБић, Љубиша Јакић н Илија Мнхајловић. М. М. КОШАРКА — МУШКИ ОНН ..ПАРАБИН" ФУДБАЛ: МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА — СЕВЕР СИГУРНА ПОБЕДА ТЕКСТИЛАП: БУДУННОСТ — МИЛИВА 3:0 '40:0) У доста динамичпој фср н спортској утакмици домаћа еки па~ Текстилца поразила је солидну скипу Будућности из Мн ливе резултатом 3:0. У првом полувре.мену „штофарци" су билн ти.м који је диктирао темпо. па је створено пет-шест изра зитнх шанси за гол, алн је свс остало на шансама. Y другом полувремену настављена је пницнјатива до.маћпх пграча и када су сви већ почелн да губе живце, уследила је сернја голова. Најпре је М. Марковић у 60. мннуту довео Текстнлац у вођство од 1:0. 11 мннута каснше и Т. Тодоровић сс уписао у лнсту стрелаца. Коначан резултат од 3:0 постпгао ie М. тСанковнћ у 79. минутн сусрета. Нграч утакупше бно је Миодраг Марковнђ из Текстилца, а нешто слабнји али бољи од осталих био је голман Будућно стн. Треба рећн да је суднјска тројка нз Буприје добро водила сусрет. Р. Милорадовић ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА Давпдовац: Радннк — Борац 2:3 Параћип: Младост — БСК 3:0 ПараНин: Земљорадннк — ХероЈ 3:4 Плана: Исток 63 — Младост 2:3 Шавац: Морава — Једпнство 6:3 ТскнЈа: Радничкл — Јухор 3:5 Дрепомп: Напредак — Будућност 3:1 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Извор: TICK — ЛсшЈанин 3:2 Клачевнца: Железнпчар — Слобода 4:0 Д. Мутннца: Јединство — Морааац 3:1 Г. Мутница: Младост — Вихор 3:2 Стубипа: Напрсдак — Омладшгац 11:3 Чепурс: Хајдук — Врапчанс 3:1 Миркловац: Развитак — лСогж 3:3 ПУШКОМ Y ПОПОВЦУ Гађањс војиичко.м пушком М—48 калпбра 7,9 мм нзвсдсио јс 27. септе.мбра на стрелишту „Лалорац” у Поповцу. Наступи Тројнци првопласираних Стрељачки савез општине доделио је Дипломс п медаље а осталим значку „Одлпчан” н ,.До бар” стрелац”. С. 3. СТОНИ ТЕНИС У МЕБУРЕПУШЧН01 ЛИ1И Кошаркаши ОКК „Параћи^а” завршилп су прстпрошле педеibc серију гтакмица у Регионал пој лип1. Са 15 добијених н 7 нзгубљеннх мечева као четвртопласирани, квалифнковали су се за Међурепублпчку лпгу, тако да ћемо нх већ овс зи.ме гле дати у квалитстлије.м рангу. 1. Младосг (Р) 2. Борап 3. Херој 4. Младост (П) 3. Јухор 6. Исток 63 7. БСК 8. РадЈпптп 9. Земљорадник 10. Морава 11. Будућлост 12. Напрсдак 13. Радннк 14. Јсдпнство — ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. ХаЈдух 7 6 0 1 38:09 12 2. Развитзк 7 S 1 1 30:11 11 3. Слога 7 3 4 0 34:13 10 4. Младост 7 5 0 2 25:12 10 5. Јсдннство 7 0 2 21:08 10 6. Моравац 7 3 2 2 19:12 8 7. Жслсзннчар 7 4 0 3 15:17 8 8. ИСК 7 4 0 3 15:19 8 9. Напрсдак 7 3 1 3 18:11 7 10. Врапчанс 7 3 1 3 17:19 7 11. Слободпн 7 1 1 5 16:29 3 12. Вкхор 7 1 0 6 13:37 2 13. ЛсшЈаннн 7 1 0 6 5:30 2 14. Омладннац 7 0 0 7 11:50 0 На састанку Удружења клуPYKOMET — МУШКАРЦИ: РЕГИОНАЛНА ЛИГА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА ПОБЕДА УЗ ЗЕБЊУ Текстнлац — Карађорђе (Топола) 24:21 (13:11) Сигурппјом пгро.м у првпх де сетак мннута сусрста руко.мета ши Текстилца створнли су пред ност од три-четири гола разликс. Нешто индолентнијом нгром до краја првог полувремена дозволили суТостн.ма да бта лно угрожавају њнхово вођство. На одмор се отишло са залнхом од два гола у корнст Текстнлца. Већ пословнчна неактнвност нашнх рукометаша у другом „полуврсмену” овс се зоне омогућила је гостујупој скипп да пред крај утакллше два nvra изједначи резултат на 18:18 н 19:19. Y само.м фннишу Текстилац се прибрао и натерао противника да кашггулнра, алн се још јслном поиграо са первима малобројних гледалаца. Y сваком случају, победа домаћих руко.меташа је потпуно засл/жсна. бова Зоне МОСС-а (Међуопштин ски стонотениски савез) за Шумадију и По.моравл»е, којн је одржан 24. 9. 1980. године у Светозареву, донета је одлука да сс Зонска лига повећа од 8 клубова на 12 чланова лиге, а да се привремено Међуопштннска лига (нижи ранг такмичења) укнне. Разлог је што у Региону раде са.мо три општинске лигс и то у Деспотовцу, Светозареву и Тополи, а раннје активне оптшинске лиге због средстава су престале са радо.м, па таква лига са три клуба не.ма сврхе да постоји. Тако су прваци општпн ских лига ауто.матскн укљученп у Зонску лнгу. „Еорац" јс као дванаести члап укључен у Зонску лигу, та ко да неизвесностн, којпх је до сада бнло, да лн he „Борац" нгратн квалификацијс или ће као представпик општине Пара ћин да сс такмичи у пнжем ран гу — Међуопштинској лиги — јс прошла. Борцу је за сада по квалитету место у зонској лпги, а за две годинс оваквог рада може да се врати и у II срп ску лигу где се такмлчио од 1974. до 1977. годинс када јс прс кинут активни рад. ЗОНСКА ЛИГА ЈЕ САСТАВЉЕНА ОД СЛЕДЕћИХ КЛУБОВА: 1. Раднички II — Крагујевац 2. Партизаи — Мајур II ДЕВОЈКЕ Y ВИШЕМ РАНГУ 3. Младост — Драгоивет 4. Локомотива — Лапово 5. 6. 7. 8. 9. 10. 12. Шаторња — Шаторња Напредак — Добре Воде Ресаваи — Великн ПоповиВ Раднички — Rynpuja Полет — Сење Јагоднна II — Светозарево AC — Крагујева« Борац — Параћин Кошаркашице ОКК „Па раћпн, попут својих другова ускочпле су у виш« ранг такмичсЈ^а — Једин ствеиу лигу. Да лп то зна чн поновпи процват жспске кошарке у граду па Црп«ц«? Првенство почиње 12. октобра 1980. годнне и игра се дуплнм бод системом. Борац је поднео захтев да сусрете игра суботом од 17 часова, а не недсљом у 10 часова. из разлога да пусталн своја пх п.ма који првој смснн. пграчи «е би нарадна места, јер недељом радс у Руди Ванек Јуниорска женска и мушка екипа псто ћс се такмичпти у Зонској лнги, само за сада се нс зна када почињу са такмпчсњем, а решиће се на састанцима МОСС-а у Лапову за женску н у Тополи за мушку лпгу. Највећи терст током првспства поднелп су: Милосављсв«В, Тодоровић, Маринковпћ и Лалнћ. Тренер Брапко Савпћ нагласио је да су свп задовољни постнгиутим резултатом, али би се н боље пласиралк пграњем ЧелебиНа н БорБевића, ко ји су па одслужсљу војног~роСофнја Ракић .................................................................. ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештава се грађанство да he се у суботу 11. X 1980. године од 6 до 18 часова у внше наврата вршити прооа сирсна заузбуњивање. ОПШТИНСКИ ЦЕНТАР ЗА ОБАВЕШТАВАЊЕ И Y3BYH>HBAH>E ФУДБАЛ РЕПРЕЗЕНТАЦША ПАРАКННА ПОРАЖЕНА Y КРАЉЕВУ ТРЕНЕРИ ПОТМСАЛИ ПОВЕЉУ Краљсво — Параћпн 4:1 Репрезентаинја ПараНнна коју су сачињавали нграчи I и 11 оптшинске лпге, у традннионалном сусрету општинских балских савеза Краљева и Лараћнна поражена је са 4:1. 1 сплезентаинја Параћина играла јс у слсдећем саставу: Радосављсвпћ МилорадовиН). Мнлетић, Ристић, Стошић, Map ковнН. ПстровнН С.» Фнлииовнћ, ПантиН. Петповић Д.. МиладлKOBiih (Јеремић), Павловип. Y прсдигри утакмиис састалп су се тренепи Паоаћина и Кла.вева и у тој утакмицн тренери Параћина убсдљиво су побелили са 5:1. На овом сусрету лва фудбалска општннска савеза потпнсана је и Повсља о дугорочној са ^адњи. PYKOMET — ЖЕНЕ ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЗАПАД ДАНАК НЕИСКУСТВУ Текстилац — Лптопапир Нгралнштс: Тскстилца. Гледала ца: око 50. Суднја Илић из Лаnona. Тскстилац: С. Павловпћ, Милиlicouli, Г. ПавловиН. Пауновпћ, Божанић (1), Тасаћ (2)„ Р. Пав ловпћ, Рајпћ, Лазнћ (3), КркпН (4), ИванковнН п Милутнновнћ. Ово јс прва так.хшчарспа ссзона за жепску рукометну скнпу Текстилца. Чинп се да су у псто.м колу протпв .Лнтопапира" пз Чачка домаће рукомсташпце платплс највећи даиак свом пепскуству. Поражсне су чак са 21 голом разлике. Без намере да шире коментаршиемо ток игре. јер радило co о пгрп две сасвим различлте скипе, констатујемо да је Друга српска лпга мада најнижи, доста квалитетав ранг за екип/ (Чачак) 10:31 (3:14) „приправника”. Ако сс пођс од чињеницс да су руко.меташице Текстилца почетнице у овом спорту а при том и веома .младе, ннко па ни публика нс може од ibiix да очекујс великс почстне резултате. Најбољс 611 било да порази овој младој еки пп буду школа за брже савладавањс руко.метне вештпнс. Р. Милорадовнћ Y ПРВОМ КОЛУ ПРОТИВ „РАДНИЧКОГ’ — КРАГУЈЕВАЦ На седнлш! Такмичарске комисије Удружења клубова Зоне за Шу.мадију п Поморавље одр жане 6. X 1980. годнпс, наппав љен је распоред такмичсља Зоп ске Јптге. „Борац” у првом колу јс домађин и дочекујс екип/ „Раднп чкп П” нз Крагујсвца’ која је у прошлој сезонн заузсла трсће место. Сусрет ће се однграти у суботу 11. X 1980. годнне са почетком у 17 часова у сали Фабрпке стакла. „Борац” ће нграти у саставу: Рајнћ, Дулић и Илпћ. Резерве Ицић и Мплошнћ. • Е^аана^ *3 МАЛИ ОГЛАСН Оглошавам нсгажсћим радну KibioKHuy издату у Пвраћшп' и дкплому о завршсној школн уче« ника у приврсди на нмс МплоЈа РаЈнћа «з Горње Мутппцс. ПРОДАЈЕ.М огрегат за струју п плнпскп боЈлер од 10 лнтара Мнодраг Јовичић Параћнн, Космајска ББ Y ЧАСТ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА ПАРАБИНА На дан 13. октобра Дапа ослобођења Параћина Стонотсни ски клуб органнзујс отворено Општпнско првенство у свпм дисцнплннама. Запнтересоваш! љубитељи сто ног тениса да се јаве тренеру у салн Фабрнке стакла. са почетком у 16 часова. Рудн Вапек РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ПОЉОПРПВРЕДНУ ПРОИЗВОДЊУ, КООПЕРАЦИЈУ И ПРОМЕТ „7. ЈУЛИ” У ПАРАНИНУ РАСПИСУЈЕ ДРУГУ ЛИЦИТАЦИЈУ За продају расходованих основних средстава и то: — трактора, комбајна, дрљача, тракторскнх приколица, плугова, мопеда, кола „Застава 750”, црвених буради, каца дрвенпх, парних казана, сечкн, воденнх пг.мпи, бакарних казана, пластичннх буради, балона, нафта пећп, млина чскићара, мотора /гПсро,:, црепа и др. Сппсак св«х средстава за продају може се вилсти сваког дана од 6 до 14 часова на огласиој таблн у Радној организацији „7. јули”, улица Моше Пнјаде 5.' Сва средства пз списка налазе се у: Сикмрици, Мирнловцу, Доњој Мутници, Поповцу it Рашевици п могу се видети сваког дана од 6 до 14 часова. Продаја путем лицнтације заказује се и то: 13. X 1980. годнне у Спкприц« од 7 до 11 часова 14. X 1980. годиие у Мирпловцу од 7 до 11 часова 15. X 1980. године у Доњој Мутннцн од 7 до 11 часова 16. X 1980. годпне у Поповцу од 7 до 11 часова 17. X 1980. годинс у Рашсвици од 7 до 11 часова. Кауцпја сс полаже 10 одсто прс почстка лицитациЈе од почетне вредности средстава које се лнцитпрају. Порез на промет плаћа купац. Право учешћа на лнцитацпји нмају сва правна и фнзпчка лица. Плаћање се врши одмах.
ПРИВРЕДНО БАНКА СВЕ БАНКАРСКЕ ДОМАЋИНСТВО INVESTBANKA ПАРАћИН ЦЕЊЕНИМ ПОТРОШАЧИМА, ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТАЉИМА, РАДНИМ ЉУДИМА Н ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЂИН РАДНИМ ЉУДИМА, РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, ШТЕДИШАМА II СВИМ ГРАЂАННМА ОПШТИНЕ ПАРАЂИН 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА 13. вКТЗБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА
niuiiiiiiiiiiiuiimiinmiHunniinnniimmiiininuniiiiinmiiniiiiiiiininniiiiiiiiuiiiniiiiiiiiiiiiiuiniinuiiiiit; ФОТОРЕПОРТАЖА | МНФОРИАТОР СШУПРДВНИХ - . I Ж£КхзЖд АЕЧИ1ЕН11ОКТОБАРСНЕСВЕЧАНОСТИ п>111111111111111111111|||||||||||п||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||Ш|||||||||||||||||||||| Ш||Ш|||ШШ|||Ш|||||,ц1||; Страна 8. Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА РАЗУМ НАДВААДАО СТИХИЈУ Страна 3. Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА VII ■ БРОЈ 167панаи в ПАРАНИН ■ 22. ОКТОБАР 1980. ГОДИНА И ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ~~~~ТВИ »I .................1 II I . ......... ' СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН 13. ОКТОБАР ДАН ОС ЛОБОБЕЊА ОПШТИНЕ м a м uuu ---------------- -------—«,<• ..........................’ 0TB9PEM0 НОВО ДЕЧИЈЕ ОБДАНИШТЕ ® Отворено ново Дечије обданиште и угоститељ ски објект „Младост” Q Први бетонски стубови из погона „Будућности” @ Велики привредни капацитети у озбиљном заостајању 0 Стабилизација нмператив овог тренутка и овог врем ена За празник слободе 13. октобар — најмлађи становшшп нашега града добили су још Једно обдшшште у којим ће безбрнжно проводити време док њихови роднтељи буду на нослу. Нови објекат капацитета 36 места у смени свечапо Је отворио Crime Брнић, радннк Српске фабрике стаклапрвп председник Општинске самоуправне пнтересне заједнице дечнје зашпгге. ___________________ .! ОЗБИЉНЕ ТЕШКОНЕ Y ПРИВРЕДИ Y ПРВИ ПЛАН АКТИВНОСТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА Y ОПШТИНИ ИЗУЗЕТНА МОБИЛНОСТ № Тридесет шестогодиш1вица ослобођења олштнне н града Параћина свечано Је прослављена у свим мсстима наше општине. Y Халп спортова „7. јул" одржана је свсчана седница Скупштнне општине и друштвсно-полигнчклх организац!г>, уз велики број прпсутннх гостију «з Републике Србије, Регпона, суседннх општина и грађана, а билп су такође присутнн и гости нз братских опojTiuia Мурске Соботе п Крапине. На седници су урученс 13.-то октобарске награде за 1980. годину. О Напори за већу продуктивност и доходак траже и већу ангажованост Савеза комуниста © Делегација Српске фабрике стакла у ЦК СКС 0 Делсгацију примио председник Председништва ЦК СКС, доктор Рсферат о тридесет шестого дншњици ослобођења општине поднео јс Драган ВељковиП, потпрсдседник Скуттштине олштине. — Радни људн и грађанн СФРЈ ове годике прослављају тридесет шестогодишњицу оо лобођења без свог пајдражег прлјатеља и друга, највећег сина овог храброг и слободољубнвог иарода — Председника Републнке и Врховног комавданта оружаних снага Јоси па Броза Тита. Престало је заувек да куца велико племенито срце нашег вољеног друга и Учнтелм!. човека којп није само херој ослободилачког рата и неимар сош<јалистичке изта Дн>е, већ мвого више — снм« Постигнути резултатп указују да јошнисмо нсказалн своје праве могућиостн бол, инсппрација, прв.мер који подстиче и храбри, пепресушни нзвор револуцнонарних на дахнућа. Са другом Титом смо нзвојевали елободу, у револуцији смо створилн братство и једашство, под његовим руководством смо се нзборплн за своје влас тито национално ослобођење и за нову Југославију — слободну заједннцу братскнх и равноправннх народа и народностп. Наша средина, наша општн* на. са комунистима, радничком класом, свим радним људнма н грађанима чврсто је држала своје борбено место v јединствено.м фронту соцнјалпстичке изградље земље. Равноправ ској стабилизацмјп н о ко.мотном понашању. Пре.ма томе, уз пуно акцентирање обЈскгивних проблема и цеодговарајуће решеннх снстемских питања, мн се морамо внше окренути себи I! своју перспектнву тражити у hobilm програмима, у раду, реду п дисциплини. Повећање економичностн и процуктивности рада, освајање но впх производа, оријентација на извоз и елн.минисање субјектн вних слабости и проблема у раду н понашаљу је идшераткв овог тренутка н овог времена. — Пошто ћемо до краја годпне утврдптн друштвени план развоја ОПШТ1П1С за период 1981. до 1985. године мораћемо дубље и озбиљнпје да аналпзпра.мо наш гтређени ттут и резул тате које с.мо постпглп, однос но слабостп п пропусте које смо имали, са циљем да пзву* чемо одговарајућу поуку п определЈШО се за програм који ће значајнтгје повући напред, уз пстовремено даље јачање пос тојећих капашггета. Друпсч ре чтша мораћемо реструктуггратп .садаппћи прпвредтт потен ШЛал и створтгп! услове за бп же заттошљаваље младпх кал рова. To неће битп ни мало ла ко. али другог начгва п пу>а нема, завршио је Вељковић. но са друпЕм крајевима и народима Југославије подносили смо све тешкоће, како економ- *скс тако и политичке са бнло које стране да су долазллс. Показали смо своју спремност н принциппјелност ч доследност у спровођењу курса сопственог социјалистичког развоја. Y даље.м излагању Вељковпћ је говорпо о послератно.м раз воју ове средиие истакавши да и поред поспшгутпх крупних резултата шанса која је постојала шгје у довољној мери нскоршпћена. To сс посебно сада одражава када ie наг лп економски развој, не само name земље, већ и света у целп« ни учпнио да носиоци прпвредног развоја у огпптинп, a самим тим п привреде у целини, која је до јуче стварала доходак п била регулатор привредиих кретања уђу у озбнљну кризу. Св1ш радгаш људима на челу са Савезом кохгуннста сада предстоји вео.ма одговоран и сложен задатак, задатак од чнјег пзвршеља завнси и будућност привреде ове средине — битка за стабнлизацију. Због таквог стаља, нстакао )е дал>е Вељковнћ, мн морамо схватвта да се не може нстовремено говорптн н о економТихомир Влашкалић Предстојећа Општинска конференција Савеза ко.муниста на којој ћс бити поднет извештај о досадашњем раду и када ће почети да живи иницијатива друга Тита о колектпвном раду и руковођењу бнће у суштини сва посвећена акцијп и задацима Савеза комуниста на спровођсњу мера економске стабнлизације и борби за већи доходак, који подразумева и борбу за већу продуктивност рада. Истовремено инсистираће се на што' бржем завршетку инвестиционнх радова уз истовре.мсно изналажење могућности замене увозних сировина домаћпм за потребе привреде. Питање које би посебно морало да заокупи пуну пажњу Савеза комуниста у нашој сре- .днни биће гаггање слабих резултата и разјсдањености у пољопривредн. БЕЗ ПРЕДАХА Y СТАКЛАРИ Истовре.мено ко.муннсти и радни људп у Српској фабрици стакла бију једтгу од својгес најтежих битака за превазилажење пзузетних тешкоћа са којима се суочавају последњих неколико година, а које су дошле до свог пуног изражаја посЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО лсдњих месец дана и које су кулмннирале заустављањем производних капапнтета у веће.м делу фабрике, због недостатка енергетских сировина. Овим застојем нанета је огромна материјална штета радној органнзацнји и изгубљен доходак у ионако већ економскп тешкој снтуацији. Због таквс ситуације затражен је пријем и разговор са председником ЦК СКС другом Тнхомиром Влашкалнћем, који је и.мао за циљ да се изнађу могућности за помоћ овој радној организацији у савлађивању насталог тешког стања. Састанак је одржан 15. октобра. Представници Српске фабрике стакла су инсистирали да се одобри слободно формирање иена стаклене амбалаже у сагласности са купцима, јер су трошкови производње далеко всћи у садашњим условима од цене продаје, затим обезбеђење девизних средстава за енергетске сировине, обезбеђивање средстава за покриће губитака насталих диспропорцпјом цена, редовно снабдевање бутан-гасом и обезбеђење средстава за личне дохотке с обзиром да није дошло до нормалне пронзводње због наведеног застоја. (Наставак на 2. странп)
ДРУШТВЕНО политички живот 22. ОКТОБАР 1980 ■ БРОЈ 167 ИЗУЗЕТНА ЛКТИВНОСТ КОМУНИСТЛ НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЈБАЊА М0БИАН0С1 (Наставак са 1. страпе) На састанку сс наишио иа п\но разумевање и сагледанс су Moiyiii.ocru за нормалан рад и пословање за дужн временскв иернод. Договорено је да се захтсв о повећању цека упути Са всзном нзвршном всћу гз пуну подршку да се у стакларсклј нндустријц уопште нззрше корекције, а да се, што је једини :i нор.чалан пут све остало ро 1иава доходовннм повезивањем које гарантује излаз из наведспнх тешкопа и нормалан контннунранн происс произволње. Y Српској фабрнци стакла су одлучнм да још више повећају наворе за већу производњу, да појачнју извоз, али и да обезбеде стаклену амбалажу само ОНН.М купци.ма којн ће учествовати v обсзбеБивању средстава у взрадп тражених производа. Аконтаиија личног дохотка радннка биће нсплаћена за овај месец нор.мално, али како није због навсденог застоја дошло до остварења дохотка, радни л-уди he кроз појачани рад у ИМ САЧИНИТИ кворум Највсћу активност испољавају комунистп непосргдни пропзвођачи. Живота ЈовзновнН, ВКБ рз длик Фабрикс текстнлннх машина „Пролетер"', сскретар је актива Савеза комунпста непосрсдних пронзвођача у на Djoj општшш, који ради' већ внше голина као тело Коиференције СК. Око 50 чланова непосредннх лронзвођача лз свнх организаиија удружспог рада на својим састаншгма расправљају о мнопш бнтшгм питањн.ма као што је на пример за пошљавање. изгралжа станова уређењс грала, расподсла н материјалмо пословање, са.мозадз Тпта. Иако су тштања животна н вео.ма бЈггна. Актнв не услсве да одржи свс запланпрале сед нлие у току једне годнне. Какс смо сазнали од друга Јовановв ћа, за послсдње лве годтше је 0.1 12 заказаннх одложспо шест ссднниа због недовољног броја прпсутнпх. лошто овај оргал треба ла ради са дзотрсћннском већипо.м. — Једаи од разлога што niic мо v могуИностн да увек одржн.мо састанак је н тај што највећи број пронзводних рад »шка pain no смснама м нису у могућностн ла озсуствују са посл?., а уз то јелан број дслсгата лпјс довол.но актлван. V то.мс прсли»а'!с комуннстл непосрсднн пропзвођачи лз lie мептарс па су зато некл и замењенн, истиче v разговору Жгшота. ЈовановиГ1. У Активу и.ма 10 жсна, a no старосној стртктлри пајвише је младлх, који су. како па.м рече друг Јовамовпћ, .много ак тпвнвјд ој својих старнјих колега. Једал од главпих задатака овог органа јс да ттницнра актуслна питан»а вз базе о којпма треба да се днскутујс ва нивоу општиле, као што су проблеми из здравства, школства. материјалнп положај раднлка, кадровска плтаља у Саве зу комуниста и многа друга. V садашн»е\г политнчком моменту ко.мунвстл непосредни пропзвоВачи залажу сс за стабилнзаиију на својим раднпм местЈгма, icp бапт у базн лајбо л-е знају где може најпре да. се уштелн. да се повећа продуктивност рада, постнгну бол»л фпнанснјскн резултати. На састалип.ма Актива заузи мају се ставови, усвајају зак гвучпн. а онда о томс обавсшта вају komvhhcth у организаинја ма које су их и делегиралс. Уз веће ангажовање сваког поје динца на свом ралном мссту а п на састанинма Актива прн вреле наша општина би белс жнла боље пословнс резултате. М. Живковнћ Референдум по други нут На иницијативу друштвсног правоораниоца самоуп* рављања реферсндум у Српској фабрици стакла ће бггги поновљен. гоку ларедлог пернода истп остварптн, а аванс који буду добнлн од својих пословннх партнера вратитн ттродајом својпх пронзвода илн враћање.м позајННИЦИЈАТИВА СИНДИКАТА ЗА УДРУЖИВАЊЕ СРЕДСТАВА ufccHHX срсдстава. Како се вндн пред Савезом ко.муннста стоје одговорнн и озбиљни задаци. Само изузет* лнм приступом, радом н 6дп> ворношћу свих могу и морају гс постнћн жељснп' резултати. СП0РАЗУМ0МА00ЛМДРЛЛИШТД Нсдавно се друштвеном правобранлоиу самоунрав.дања name општнис обратила група ра дннка запослених у Српској фабршпт стакла са иницијативом да правобрашшаи пнтервеннше јср су повређена њихова самоуправпа права. Наиме, у овој органнзацијл хсдруженог pain последњих месеци сс пастоји да се повећају личли дохоци, како би ралнпни бнлп мотивпсапи за веђу производљу, а свс то допринело повеИању материјалне основе рада и повећању ниских личннх доходака, поготову производних раднпка у овој организацији. Самоуправни споразум о лзменама и допунама Самоуправиог споразума о заједничкнм основама и мерилима за распо ређивање дохотка и средстава :;а личне дохоткс и заједничку потрошњу н правллннци о расјј‘рсђивању чнстог дохотка п расподелн срсдстава за личну и заједмичку потрошњу паЧ!лн cv сс на дневном рсiv на зборовима радннка, a node псцрплих it жучних длскусија и прсдлога, који су само дслпммчно прихваћени од страпс по.менутс комисије. заказан је и одржан референдум. Том прлликом поменута акта нису усвојена. Накол пзвршеног увида у ток поступка друштвснн правобранилац јс прсдложпо да се полнште свс правнс радње које су прехходнле изјашЈвавању на рсферендуму н спровсдене после одржанпх збороза радника, поштох коначан предлог ових аката треба да усвоје Раднички савет радне организаиије п раднлчки савети ООУР-а н Раднс заједнице, како је то по закону регулисано. Предлог правобраниопа је прихваћен, а референдум ђе бн in поновљен. Овога пута копачан предлог аката чтврднће радппчки савета OOYP-а а Раднички савет радне организације, с тим uito ће мсрати да воде више рачупа о предлозпма са зборова раднЈжа, што код спровођења првог референдума вије био случај. Уколико поновљепи референдум за усвајање поменутих аката не успе, нови ће моћи да буде заказан тск за шест месеци. М. Живковић ИЗ РАДА ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ САВЕЗА КОМУНИСТг^ СТАРТУЈЕ ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА V Удружнвањем средстава организације могу да обезбеде одмаралиште за своје раднике ¥ јску изоорз у ОК ССРН • 35 полазннка из 20 органлзација из наше ошптнне. На последњој седницн Опцјгинског синдикалнбг већа усвојена је одлука о раду друге генерације Политичке школе Савсза снндиката општине. ПРЕДЛОЖЕН ЉУБОМИР РАШКОВИН Политичка школа Савез а комуниста ПЕТА ГЕНЕРАЦИЈА ОТПОЧЕЛА ШКОЛОВАЊЕ Пета генсрацнја полазке школе Савеза комупн ста у Крагујевцу почела је са радом. 15. октобра. На пригодпној свечаности поводом почетка паста ве говорно је Момшшо Баљак. извршни секретар у Председништву ЦК Ове годјшс Полптичку отколу Савеза комуннста мз нашс средпне noxaba 15 полазника. Крајсм овог мессца у Општилској коиференцији ССРН бнће взабрано ново ПредседшшЈТБО п председник са једногодиплвил! лган датом. Координациона коми сија за питањс кадровскс пс литнке, која је нсдавно одр жана, прсдложмла је ЉУБО МИРА РАШКОВИНА, дггого Д1П1ЉСГ друштЕено-полптмчког радника, садашшег пред седлнка Општпнског суда, зз новог прсдседппка OK ССРН са јсдногодшпљнм мандато.м. V циљу обсзбеВивања организованог од.мора радника на подручју наше општине, на последњој ссдницн Општинског већа СавеЗа снпдикага, одржаi»oj 16. октобра, разматран је предлог теза за нзраду текста Самоуправног споразума о удруживаљу средстава за одмор раднпка. Иннцијатнва за допу- ;ц; досадашљег Споразума по кренута јс пз разлога што од мс.мента усвајања није нашао своју практичну примену, ш< у поглсду удруживаља срсдстава, ни у стварању услова за оргаиизован одмор радника. Прихватаљем допуна овог Спо разума, за организације удруженог рада не настају фннансијске обавезе у погледу удрурлшћење, повезивање на основама јасног и конкретно дсфпнисаног ивтерса, лродуживање сезоне организованог кориХпђења одмора, постизање солидарности радних људи. Тск када се утврди конкретан пројекат за изградњу, куповнну нлп закуп одмаралншта покpehe се поступак удруживања средстава свих заинтересованих ¥ НОВОЈ ФАБРИЦН БЕТОНСКИХ СТУБОВА „БУДУННОСТ” Почела пробна производња Y среду 1. октобра нзлнвен је првм стуб у Фабрици за пронзводњу бетонстснх стубова за пренос електричне енергије, чиме је отпочела пробна производња овог дефицитарног пропзвода у нашој земљн □ Капашггет погона, који за месец два треба да отпочнс редовтГу производњу, је 18000 стубова годишње. органпзаинја, на базп уговора. Поред новчаних средстава; ор- Изградн^а Фабрпке бетонских ганнзације могу да улажу материјална средства илн рад. CeaKa чланица? ко[а удружп .-сре^-’ сгва власник је сразмерног н дефинисаног дела одмаралишта и самостално одлгчује о н»еговом коришћењу. п/.одаји, размспп са другн.м органнзацнjava. Цену дана памспона одреbyjy потгшснтпш. Смнсао оваквог удруживаља је да се постигне рационалност стубова налшла је на одобраваше будућих купаца слектрорривреде.- a•* длстрибуцлје са подручја региона Шумадије и Поморавља уложиле су своја новчана средства, јер само на нашем региону потребно је замснити 190.000 комада дрвенпх стгбова. С обзиром на велики дефи ра.звоја „Будућности'’ чире/вјЈ ђена је и пзградња погона бстопскнх стубова за пренос еле- •ктрнчнс епергпје о.^ 35 киловата, с обзиром да ову врсту стубова производи још само „Карпош” пз Скопља. После свечане седнице у част Дама ослобођеља, нови ’погон бетонских стубова посетилп су Од половине новембра 55 тк> лазника нз готово свнх органн зацнја из наше огпптине продубљиваће своја политчика знан>а у овој тпколп, гле ће настаКако се очекујс, Копферснција треба да буде одржаиа 29. овог мессца. Толј прилнком најбољнм актмвпстнма у Социјалист11чкол1 са везу биће подељене златне значке Републнчке конферем пије ССРН. Y OK ССО траје га би! 15 марта. Попло.ме н награде. на свечаностл поводом завршстка рада шкоКОНФЕРЕНЦИЈА ПОЧЕТКОМ НОБЕМБРА ребан колкретан програм, a opганнзапнје у том погледу треба да нађу свој непосредан интерес. Циљ оваквог начлна споразумеваља је грађење објеката за одмор, н»ихово јевтиније коСпоразумом јефпшијс летоваи>с ђт< степсн нскорншћеностн капацитста и већи број корпсника. док бн се организаивјама са машж економском снагом пру жила могућност да и оне за своје раднпке обезбеде одговарајућн део одмаралнигга. Поред овог постоје и други облмци удруживан»а, за које бп се самс организацнје определгле Овакав вид споразу.мсван>а не предвиђа укндањс регрсса за годтпњи одмор већ бп то зависило од моптћности самих оргзнизацнја. Ово је са_мо првн корак ка ствараљу услова за организовање одмора радгатка у нашој општинп. На орга1П1зацнјама је ла прихватањем овог Споразума омогућс и његову реалпзацпју. М. Живковић НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ ПРОВЕРА СПРЕМНОСТИ Наставнп пдан» који је усзо јен на овој седнпцн. обухватаће теме по областвма које he бити обраЂене за време пада школе, као што су: социјалнстлчјој , са.моуправнн, лруштвено-скономски односн u самоуправно ортанизоваље радннка. слндикат v полнтвчком снстему и органнзовалост п дру СЛОБОДАН БОРБЕВИН, ралннк пз Шгофаре, предло ССО са једногодшшвнм мав датом, а за секретара ВЕС НА Л1АРКОВ1Ш. ^'ченлца че гврте године средњошколског центра. Почспсом новембра иа Изборној конференпијв бнће изабрано ново рукопоз ство. Тада ће нзјбољим орга • Знојац — Данково у Крајем овог месеца, тачттје од 24. до 26. октобра планмне сме изненадЈпи''. V ове дане једал део града жлвеће у „ратиим условима”. Тај део i-рада обухватиће простор из- ,ратним условима ха на назначеном делу града. Y тренутку појаве авпона сирене ће најавитп надлазак ваздутанак. Уследиће н петарде ко је трсба да лмитнрају бо.мбардоваља града и пожар. После престанка ваздушнс опасности јединице Цдвллне заштите. каМеђу предвачима ове годвне нађи he се најистакнутвјв пруFrame огпптипе. а за време рааз школе гтредвпђено је да н»енв палазннии прнсуствују седннпама Предселнпштва в Већз Савеза спплнката огплтинеОвпх дана завршсвн су jq борн п у осиовкнм органмза ццјама ССО. м. ж. ре Пе носпо >ввћа в Стришке, од iecuy јац — Данково. заједнпцу Зноко л спеппјализоване, изврпш ће своје задатке. — Зато ово.м приликом обаСвс оргаЈшзадије удруженот рада које се налазе на овој терпторпјп п становзшип Месне заједЈпгце у овом временском перподу живеће и радиЂе у ратнпх! условима. Уколнко вре иевске прплике то буду дозвоUne Аеро клуб „Нашз крила" са својпм авпоннма ихштпраhe напад непријатеља пз вазду града да oev манвфестациЈу схвате као увежбаваае станов виштва и осталпх структура за ма, пзјавпо је за натп лист, a поводо.м ове вежбе Гвозден Статвевић, начелнпк Секретари јата за ошнтенародну одбрану. М. Ж. Пронзводнл у новој фабрнцн »редставља о.чичеп.е модернс техмологије цит ових пронзвода, предвлђа се и npomiipeibe асортимана. У плану је п производња трафо -станпца од бетонскнх елемена та, као и конзола за пренос електрнчне енертје. Смерницамг п впсоки гости из Републике и Региона, ц упозналн се са првим резултатима н перспективо.м ирсдузећа „Будућност”. М. Димнтријевнћ СИНДИКАТ О ЗАПОШЉАВЛ1-ћ¥ ПРИПРАВНИКА ЗАП0ША>А8АН>Е МНМО ПААНА За 9 месеци запослено само 96 приправника Штампарија, ФТМ .Лролетер", „БудуИпост’', „Електродистри буциЈа", Пошта. ООУР за одржавање пруге, Avro мото друштпо, СДК „Инвестоаика”, СекретариЈат друштвениЈ прихода Општкнски суд, Земљорадничка задруга у Дрсновцу пису до сада приЈавиле потребе за приправипцпма, стојп у гшформаци*-, о запошљавању младих стручних кадрова, коЈа јс разматртш на последњој седннци ипиттпнског вспд Савеза сшгдиката. V овој ннформацијп је констатовало да за девет мессцл ове године прнјем ариправника није заловољавајући. Планом сс у току ове годнне запослн 461 приправнлк, јер су неке раnpiuie већи број приггравника од обавезног броја. Међутим. за овај временски пернод оглашено је само 179 потреба за само 96, игго ни изблпза не зааовољава потребе нагпе оптцМеђу запослеии-ма највшпе 1е квалификовапих раднпка, а малп број средњошколаца. Збот познатог броја оних који годинама чекају на посао, на овој седници ie пнсистирано да све организапије доследно сттрово- ’ic Друпгтвснп договор о занош* љаваљу приправника и да спстематизацију радних места п рајпшх задатака ycKJiabvjy условима за iehxobo брже запошл>з ваље. М. Ж.
ПРИВРЕДАвГРАДСКА ХРОНИКА 22. ОКТОБАР 1980 ■ БРОЈ 167 СТАКЛАРИНИ МАЈСТОРИ НА ДЕЛY КОМЕНТАР СТАРУДИЈУ НА СВЕТЛОСТ ДАНА РАЗУМ НАДВЛАДАО СТИХИЈУ • За недељу дана даноноћног рада успели да оспособе највећу кадну пећ у Фабрицн за редовну производњу 9 Ако из подрума и беспотребне стварн них сировина Када смо се ових дана вра ћали из Попосца са једнот од новинарских задатака, јс сеп је управо лајављивала спектар соојпх боја на пољи ма околннх села. Негдс код Бошњана, уз саму пругу утпсак је за моменат бло по кварел. Крај самог m-та неколико старлх шпорста којс су всроватно мсштани ili бацили из својпх домова, ки сону и труле под лајездом првих јсссњих киша. А шта би људн са њима? Одслужили су своЈ радш! век, внше им juicy потрсбли и 1де бн него порсд пута. Ова сллка наволи на разми шљање. Колико у нашим домовима има старих н беспо требних ствари лли они.ма који.ма је прошла „мода" са којнма не зна.мо шта ће.мо у скученлм стамиеним присти рима. Продатп их на отпад само је једно од решсња, јср се нсрстко дсшава да превоз до пајближсг отпада вишс стајс пего што може да се добнје за продату ствар. Последњих мсссци готово на свим састалцима говорн се о стабиллзацији, даЈу се решсља, усвајају закључци. Штедња л смањељс увоза нс тичу сс као нмпсратнв, како би мерс еконо.мске стабилн зацнје нмале ефскта. Уз свс то потребно је и веће ангажовање секундарннх снровн шупа избацимо све бипе више секундарна у процссу производње, ко је с.мо ми до сада добрим де лом увозилл. Пошто сс по литика у том погледу мења, потрсбно јс да и ми меп>а.мо навике, како лам по подрулшма, оставама н шуna.ua нс би рђали стари шпорети, с.мстали дотрајали ормарп, a мишсви ле би гршшали па imp н то свс на очиглсд свих нас. Стабилнзациске мепе ннсу са.мо закључцн нктн брда испнсаног папнра веб :<он кретна и организована акци Ја у свнм средннама за сва кн кнлограм папнра, старог гвожба и свнх другнх матсријала који могу да допрлнесу да сс њмховим ангажопањем у процесу пропзводн>с смањи увоз и стабилниЈе послује. Y всћи.м градовнма пракса јс да граВани одређсног дана износе свс те беспотреб пе стварн нспред својих згра да, а за то одређенс екиле прнкупљају их и односе. Тн ме је чнтав тај посао завршсн. Убеђени смо да би и rpabaim наше општине пр ихватили једну овакву акин ју, што би био ibiixoB цопри нос свеукупним крстањпма за стабилније пословањс и већи доходак нашс приврсдс. Само Је треба покренути. М. Живкоплђ СА ВЕЖБЕ ЈЕДИНИЦЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ; СМЕАО ПРЕКО ф На ве;кби потврђена морално-политичка Почстком октобра у Српској фабрицн стакла прекинута је производња на свим капацитетима за амбалажно стакло у 00VP II, а због недостатка пропан-бутана. Последица заустављања производног циклуса била је ре.мећење токова ста кдсне масе у кадама пећи, a код највећег производног ка паннтета, који чини трећину производње амбалажног стакла у овој производној 00YP, захладило се стакло у проточном каналу. Захлађење проточио! канала спада у најтеже застоје у производљн на слакларским пећи.ма, а поготову је опасно код великих псћн у поод.маклој радној кампањн. V Стаклари су ангажоване свс снаге за оспособљавање про точног канала, како би могао да обавља своју функцију. Послу је приступљено крајње опрезно на внше фронтова. 11о ред стручних радника из одсљс ља за топљење и непосрсдних нзвршилаца топљења укључени су и радници из других ООУР-а са намеро.м да по.могну у изу« зетно тешкој ситуацији. Поступак прогревања протока трајао је изузетно дуго. Прс дузимане су све мере које су у датом мо.менту биле на располагању. За све времс постојала је опасност да се прилнком извођсња ових радова на пећн догоди и неко зпачајннје оштсћеље које је могло да проузрокује неконтролисано истицање стаклене масе н униште* н»е комплетне опре.мс v подрум ском делу хале. Посебно залагаљс и пожртвовање ово.м прилнко.м показала јс група зидара — шамотера на челу са Андрејо.м Милановиће.м која је ОДБРАНЕ ^ОРАВЕ свест сваког појединца дани.ма вршлла интервснцнје на трајност и брзнну коју су no- ства у т^ајању и по 16 сатн нсподу пећи на високој те.мперату казали енергетичари нз ООУР-а прекндно и браварску екипу из ри. Треба истаћи свакако и ис- II организујући рад и дежур- нстог ООУР-а која је благоврсмено вршила припре.му потребних алата и ypebaja при интер венцијама. Коначно оспособљавање пећи за рад уследило је после 7 дана упорних настојања и пећ је уведена у нормалан пропзводан процес. Упорност и вера у радну победу мотивисало је све учесникс овог тешког и од* соворног посла да истрају и да при.меном сасвим нове методе, која до сада није прнмењивана у оваквнм случајевима, спрече гашење пећн и мплионске гу битке који би због тога уследили. Била је то још једна радна победа врсних стаклариних мајстора на којс се у овој фабрици и у најтежим .моментнма може рачунати. Ч. Јовнчић ОТКОПАВА СЕ ПЕТРУС Зе.мљлштс на нашем ратишту обнлује велпким броје.м разно врсних воденпх препрека, који he се у евентуални.м ратни.м дејствима моратн нспрекиднс савлађиватн, а који се за раз Прско Велике Мораве, као од шале лнку од осталих ппспрска, не могу уклонити илл уништитн Због тога јс Општлнски шгаС тернторијалне одбране ових да па у селу Доње Влдово, на Be ликој Моравн изводио вежб^ са понтонлрскдм јединлцом трајању од неколнко дана, ко ја као таква представл.а нај сложенији н највишн облнк обуци. Циљ вежбе јс био да се кро: обуку и васпитаљс једнниш оспособи да брзо, вешто и ефн касно рукује средствн.ма којс н.ма и да војнлци всшто и уме шно знају употрсбити сва при ручна н месна средства и ма теријале за савлађпвање реке а старешине у руковођењу л командовању олносно планира iby н организаиији савлађива iba водених препрска. 1Дцанам 3 Савлађивање рске пзвођспс јс форспрање.м, као једни.м ол сложенпх облика савлађивања водених препрека корншћењем формацлјских средстава (чам цима са и без мотора), као в прслазак реке коришћењсм no рсд формацијскнх н велнкоЈ броја месних и приручннх срсз става. Значајан допринос успс ху вежбе допринела је и Me сна заједница села Доње Видо во, одакле је јединица терито ријалне одбране корпстила свг месла и приручна средства, кас што су дрвели чамци, весла, бу рад, канте, боце, дрвена грађа ужарија итд, за прављење раз новрсних скела и сплавова. Потребно јс истаћи да јс цсс састав јсдиннпе схватио свој< обавезе и радно са пуно воље што је потврда високог морал но-полнтичког стања једннице. свестл и одговорностл свакот њеног прлпадннка. И.мајућн у внду да је вежба извођена како дању, тако и ноћу, у условима ограннчене влдљивостн уз свесрдно залагање неле јединице у савлађивању постављених задатака, као и чињенпцу да сви припадннии једишше одли чно савладали корншћење фор мацијски.м и приучним сред стви.ма, вежба је високо оцење на. » Данас су учесници всжбе већ на својим радним местима, вре днн као што су били и на веж би. Посматрајући те обнчне љу де всроватно ником не бн палс на памет да су то они исти вој ницл који су онако вешто ру ковали чамшгма, скела.ма .. Они, међутим, то никада н« с.мећу с ума и поручују да с\ спремни за све задатке и да су решени да достојно следе путе ве борбе својнх славних узорз из НОБ-а. В. Борђсвић ИЗ ЈЕДИНИЦЕ TO „БРАНКО КРСМАН0ВИН” УСПЕШНО ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТАКА ф За успешан рад, показану спремност и однос према повереним задацнма покренута је иницијатива за пријем већег броја младих у Савез комуниста Краје.м ссптембра пзвсдена је вншедневна обука прнпадннка тернторијалне јединице са подручја Параћина која носн име народног хероја Бранка Крсмановнћа. Цпљ обуке — овладавање, руковање и употреба модершш наоружањем и о премом у циљу успешне одбране наше земљс од евентуалног агресора, је у потпуности остварен. До пуног нзражаја су дошлп уиграност у планирању. руковођењу н командовању целокупног старешинског кадра п високе обучености у пзвршавању борбених дејстава припадника тернторијалне јединице. Завод за заштиту споменика из Крагујсвца у зајсдннци са Музсјом из Параћнна у протекле три нсдеље обавпли су за штитна ископавања Петруса. Ове године откопан Је исто чнн део средњовсковног утврђења код Поповца и откривепа је веллка просторија 16 метара дугачка и 9 метара шнрока док се у западном делу утврђе ња налазе ста.мбенс поосторн|е чпје ће ископавање бити обављено идуће године. М. М. Обука јс обједиљена практичном всжбом чије је успешло нзвршење потврдило да су свп прнпаднкци ове јединице оспособљеип за извршавањс задатака. Током нзвођења вежбе организован је и богат полнтнчкп рад. Основне организације Савеза комунпста су својнм актнвним радом допркнеле успешно.м спровоћељу задатака једишше. За већп број .младих који су се нстакли залагањем, успехом п уукпним односом према постављеннм задацпма покренута је пнпцијатива за пријем у Савез комуннста. ОСУБЕН ЗА ОСАМДЕСЕТ ПРЕВАРА „НИСАМ ИМАО НАМЕРУ ДА ПРЕВАРИМ44 Животије Петровнћ, пензионер из Параћнна држећи „дивљу” комисиону радњу на параћинској пијаци преварио осамдесет грађана Параћина и шире околине и при то.м кх оштетио за 580.000 динара. За чтврђена дела преварс Веће Општннског суда у Параћипу коме Је председавао судија Радослав Снмић нзрскло му Је пресуду од осам година и шест месеци затвора. До правоснажностн прегуде Петровић се налази у Међуопштинско.м затвору у Нуприји. Изгледа да је минуло вре.ме романтпчних превараната који „продају” Ајфелову кулу, Кри ви торањ у Пизн, железннчке композиције и сличне „ситннце" мегало.мански настројени.ч парајлнјама. Догађај, који се догађа више од три годкне на очнглед по званих и непозваних, службе них п неслужбених, а некн ол љих су стнцајем околности би ли п актери, може да послужв као поука п пнспекторима в органи.ма управе прнхода а в трговцлма. Пре свнх стручн»ака за мар кетинг и нстраживање тржиш та, прп.мстио ie Животије Пе тровић да купујућн u продају hii половне ствари може зара дитп коју парицу. „Радња” ко- ,iy је отворно у велпкој халн Зелене ппјаце за 1.000 динара месечно, ускоро је блла тесна да прн.ми намешта.ј, стари, иови, половнн и разне друге спра ве п апарате, чнјом се препро дајом, такође бавио. Судећи пс ну.мерисаним прнзнаннцама ко је је издавао, муштерпја јс би ло много. Преко 1400 становнп ка Паоаћина, Нупрнје. Светоза рева, Крушевца, Прокупљанко зна одакле све, с пуно поверења прихватнли су текст са фир.ме у коме је писано да Петровнћ „морално и материјално одговара за рад трговпне". Некмма се поверење у оно што јс писало на тараби није исплатило. Осамдесет преварених за суме и до 27.000 динара тешко да ће доћи до свог новца. А за „утеху” нека им послуже речи Животија Петровића који је на суду изјавио да „није имао намеру да превари”, да се „каје” и „да га гризе савест, али да то ннје довољно јак израз, колнко се ол осећа кривим!”. Из са.мо ibCMv јасних разлога Петровић је захтевао, а н сам помагао своји.м држањем на суду, да сс кривични поступак што прс оконча, а каснијс изјавпо да неће улагати ни жа« лбу пи пресуду. Појава препродаје, али у ситнпјсм облику. у нашој срединц пијс нова tin искорењена. ,,Понте росо” v пролазу од главне улице до Зелене пијаце, субото.м нарочито, врви од тршћап« ске, ру.мунскс, пол>ске и ко зна одакле довучене робе. Како ку« паца увек има, трговнна цвета. Са онн.м претходним прпмером закључујемо: Зашто нека радна органпзација која пма зако* нско право да се бави комиспоном продајом не укључи у сво« је планове и отварање једне радње оваквог тш1а? Ако ниш,- та друго, бар не би било пре-« варсннх. М. Мнлснковић
22. ОКТОБАР 1980 ■ БРОЈ 1«7 НА ЗДРАВСТВЕНОЈ МАПИ ПОМОРАВЉА: хроника месних заједница Није то ни овогодишљп, ни прошлогодчшљи, ни закљг* чак од пре две пли три годппс да Параћпн убедљнво водп ло броју оболелпх од заразнс жутицс. To тврдн темсљан нзвештај о стаљу „жутичара”. који иам је предотала др Душанка ВујошсвнН нз Еупрпјског Завода' за зашпггу здравља. Није ништа иово нп нспозна* то, одређеннм круговима у Парађину, који такођс поседују овај десетогодишљи извештај, да око половине оболелих од заразне жутице иду у основну школу и да оси.м природне под ложности младих органнзама овој неугодној бољци. узоопи леже у самим школа.ма. Срели« на у којој боравс и у којој су, малтене, сваког тренутка у међусобно.м контакту, на много места крн.је један ид внруса заразне жутице. Хигијеничари Завода за заштиту здравља прошле године су затеклн пет хлоринатооа v основним школама у Параћинској општнни и свих пет у неисправном стању. V псзаловољавају11см станд/ затечени cv нужници. Ужином су бараталЛ са.ми учецпцп нлп чак помоћно ГТОСЛО ЗЛ OBV ГОДИКУ ЗАВРШЕН Пре авадесетак дана. пуча no поса за обс!*.л>сп nocno, xr.a.m се домпћкца McxmintcKoJ скппм ко ја сс позлом нлн'па у Јсдиим ita шем селу: — Испскосмо рвкпЈу. noc/ic се окупасмо, тако да смо u ту Срн гу посбрпнудк! особље, просто рсчено чистачн и чпстачицс школских просторија. Нажалост, констатовали су стручњаци, ни хнгнјепско обра зоваљс појединих просвегпих раднпка није па завидном нивоу. Како друкчије проту.мачнтн поступак учптеља у јсдно.м сслу уз Мораву, који је на питаље 'како јс спровео мерс посебне заштите од еплдсмијс у свом разреду, одговорио да јс набавио два лончета за воду. Једио пз кога ппју дечацн н једно из кога пију девојчице. Рсзултирало сс све то у двоструком повећању оболелих од 1975. до 1979. године. Ова година. по трспутним резултатима ooopnhe свс рскордс, јер iiaiLia зс јесењи месеци, вре.ме кад су свп углавном у лросторијама. Да се пе би стскла слчка о општој резигнацијн на походс „жутс гошће”. другнм светлом обасјају је напорн Хигијенско санитарне службе До.ма здравља, Патронажне службс п стручњака пз области спидемнја који су, одржали 114 прсдавања уз филмску илустрацпју, много пута организовали разговоре у мањи.м групама, по делилп на хпљадс „агнтки", ка ХИГИЈЕНА ГРАДА ЗДППИ1ИМ0 СМИ СЕБЕ Мада свн то добро знамо: „Чнстоћа је пола здравља”, сакрнћемо се иза речп при.маријуса др Милнсава Богдановиђа: „Жутица и свс осо, чега смо сведоци у иашој срединн, идс уз псдовол.ну личну п општу хигијену. ¥з нерешен проблсм отпадннх вода и свпх осталих отпапа у граду, не може.мо сс надати скороЈ променп жалосне истлнс да јс Параћип на epxv листе оболелих од жутицс у градовима нашег региона”. О4удио је како се иапш л»у дп .понашају кал је v шпању хНшјена станова, зворишта. улица. Нс.ма.мо. прво. occhaj за лепо. Хартија, отпаци, па н угинуле жпвотнљс. свс то зна и по неколико дана да-сс распада по улицама. Мислимо да јс „нско" дужан да свс то чисти и перс, а прн том свој удео зане.марујс.мо.” рекао нам је граоанин Др Ми лисав Богдановић. Овом прнлнком занемаримо, ставимо у други план лепогу, више нас занима „прпземни” Параћин, а заввримо и у „под земље", у канализацију која то иије, у реку која у саннтарним категорија.ма има стагус „канализацнје, на улице којима тс ку бујице отпадака свих врста и величина. Неко рече, да „Flapahun плива, за сада још увек, НА фекалијама!" To значи да све док град не добије „праву" каналлзацију и то фекалну, септичке јаме стајаће као мач над главом и претиће да са свако.м ја чом кишом, feuxoBit садржаЈи избију на површину. Људн се „сналазе". Избуше крај сснгру па додатну рупу, повежу цевком и фекалнје пду, а докле? He далеко. Високе подземнс воде, попут експлозивног меха низма са временским упаљачем, сву ту наоко отншлу нс чистоћу држе врло близу површину и довољан је један налет високих вода у реци да цо избије. на колсгиница, а бглевар поема Стадпону, с времена на врс ме, v сред дана кад му време нпје, опсру снажни пшркови. Дуго за ibii.xia вртложе се барс иа асфалту и тиска сс вода у „блнвдирану" капалнзацију. На сву epehy, ова јсссп п.ма п\ no разумсвање за градскс пробле.ме, па шкрта кшпа тек пипскад раскаља улицс. Сви вндимо у граду се гради и хтелл. не хтелн, земља, шут и ог талл rpabcBHHCKii отпад из пре товарннх кппсра расппа сс па улиии. Али заги није неопходно да се пласгичпе кссс. картои ска амбалажа, хартпја, стаклснн крш, затварачи од флаша и флашице гомллају ларочито око продавлина и трафика у којлма се у свако доба дана (н ноћу) точи хладло пиво н „унучићи”, како тепамо иепнл.м издаљима алкохолилх пиha. Канте за отпатке поссбна су прича. Постављене по иеколп« ко пута, ломљене су и одношс* не. Брига нас што онс личе на ИДЕ Y3 НЕХИГИЈЕНУ Oiuix мпа у свпм основиим школлма и прсхиколсклм уста иовпма сашггарпе екипе пршс дезиисекцнЈу дсне. ОваЈ moony ларнп али веопчсдан сил борбс протпс oaiun itpoDonc Патрона жна к Саплтарпа служЗа Дпма злраклл. Behn просторн за с.мештај отпадака нзгледа стварају и вс he проблеме. Велике каптс око зграда и контејнерп још издалска говорс о својој намени. Око н>их је увск лајвишс смсha. Пси луталипе у ноћним часовп.ма. нарочито око калти пред касапницама, организују правс оргије којс се завршавају рано ујутро са разбаианим п оглоланлм костнма у ишроко.м кругу. Прсгажсие мачкс и псн по тачном запажању лр Мллосавава БогдановиНа чссто и по нсколпко дана лежс на улицама и најчешћс бнвају разнсше нн гума.ма аутомобила и камио на. а често п најмлађи житсљи uauier града v лсшннама виде замсну за фулбал и сто приЛшсе да се нзложс опасностн од зараза. Ништа маљу опасност не крије уобичајсно бацање угпнулих живот»н>а у рс ку, која је и овако јадна и чемерна од фскалија и хе.мнкалија. Нећемо овом прнликом да завирује.мо у станове и дворишта. To остављамо сваком гра ђанину на душу. А нека нико не заборавн: деца су огледало хигијене п ситуацчја са којом се ових дана сусрсћу сашггарне екипе по школама нпјс ни мало ружпчаста. М. Миленковпћ ЗАРАЗНА ЖУГНЦЛ Заразна жупша, нзазвлна ки русом „А”, Јавља сс током иеле 1-однпс, алн наЈчешће „нипада" у Јессн п то цоцу од 5 до 15 го днна. Проузроковачп заразпе жутп* цс налазс се у измсту п крвп оболелог а одптлс путсм хранс, водс. 3arabcinix руку, доспсвпЈу у opirunisaM чдравог човзка, komo пипалају јетру. Прш« зивци болестп су »убитзк лпспгга. порсмећај у варе н.у. iiODpnhaifce п општа слвбост оргапизма. На оле прве знаке псопходно јс потражити лекар ску по.моћ. Како вакцинЈ за жупгпу нс по стоЈн, па mi сфнкасиог лска за вируо жупшс дапас нема, нпј ефнкасннја Је прсвснтноа; — Рукс прати чссто. Нарочкто прс оброка, после рада п упот рсбс иужнпка. — Храну ninmrni од мува. — Храну коЈа сс Јслнс у снро вом стању, воће, салвте, повр be пре употрсбе добро опрати. — ('умњнву воду прокуввти. — А рсдптн клозстс н одржава тн пх \-ре1на. Као посебна жутица, Јавл>а сс жутнца внруса ..Б" коЈа сс пре iiocit путсм загађсних шала и брнзгалицл. Ој »>с сс ва.тл чу вати пзбегаван»см приманш imje киија од неслужбених лнна. ко сс архапчпо назпвају брошурнцс о болести и начину бор бе са ЈБО.м, школе, чекаониие, здравствене станицс н још мно го видннх п слободиих простора прекрнвали лецнма и паролама са позивом на „заравстве нн устанак", свако.м ко- би сс на тренутак зауставно, тутнулн v руке часопис „Злравље" са популарном меднцином. V Заводу за заштнту здравља то цснс као недовољно и наводе да Параћин има слабу, и кадровскн п техннчкл, опре.мљену Хигнјенско-спидемнолошку службу. Њпхов рад отежава п слабо поштовање законске обавсзс лекара на пријављива* њу заразнпх болестн, са нзузе* тком Кожно-венернчног днспан зера, a то опет, не.ма везс са жу тнцом. Овакво недовољно озбиљно понашањс лекара, који ту има посла да налише два кружића и потпише прнпремљен формулар, најблаже речено, успорава интсрвеннију санитараца и епвдемнолога на терену. И мада то прави градацију, не можемо а да не истакнемо пуну похвалу докторке Вујошевић за сарадњу са Саннтарном инспекцнјом Скупштине општине. М. Миленковић Плана: СТО ШЕЗДЕСЕТ ТЕЛЕФОНА За Дан ослобођежа гра.тл п опигтпне Параћип п Дап Мссне заЈсдпиие Плана прсдата Јс на употрсбу путо.матска телсфонска цектрала од 160 бројсва. 15.000 дннара уложнли су пласшпш тслсфоиа, а лругу половипу OOYP ГГГТ „Параћин'*. Поточац: ВАТРЕ HA BETPEHY Y част 13. октобра, Дана ослобођеља Параћипа п околпнс чланолп Туристпчког друпгтва „Јухор’’ нз Поточца трахшпонално су дочскзлн Дан слободс на Вслпком Встрену. наЈвншсм »рху Јухора. Н one годинс, упркос хладној кјпии, Поточанн су крснулн на традшшоналнп дочек. ■ на чс <у сс nautao 85-годишњп Љуба Радосављслнћ, најсгарпји члан овог Друштва. Крај логорскс ватрс на највпшсм прху своциранс су успо.мене па даис устанка, на рсволуцпонарс н прсдратнс комунпсте, као п па ггрвс сусретс са ослободиоцпма овог краја. II тако годпнама Поточани п чланови Турнстичког друштва, заљубљсннцп завнчајних лспота, Даи ослобоћснл дочскују па орнлталан и заннмљпв пачпп. МЛАДИ ПЛАНИНАРИ Огранак Планкиарског друштва .Јаворак" који всћ вншс година активно радк у Осиовној школи ,,Вук Карацпћ" у Поточцу м овс годние Је у част Октобарскпх празннка оргаппзовао такмнчеже у орпјситаuitoiioM кретшву it осваЈап>у кспознатпх тсрспа на Јухору, Вајмлађк планинарн пз прекоморавља показали су изванрсдну спалажљпвост п за рскордно врсмс свпх 40 такмпчара иашлн су сс на пиљу код Спомсп чссмс |<зпп<улим борцима јухорског партнзпнског одрсдз па ДоброЈ noдн. Текмичсљу Је присуствовао и Љубиша Бранкопкћ, прсдседннк Плапннарског друштва .Јапорак" нз Параћина. Стојан Петровнћ Својново: ПОБРАТИМИ ИЗ ПЕТРОВЦА Н ове годннс СвоЈнопцл су прослап.гајуђк Окгобарскс празнике дочскалп п угостпли своЈс побраткме пз Петровца код Вукопара, са коЈима исгуЈу побратимскс п пркјатељске одпосс всћ нсколико годпиа. Куhno прпЈатсљство Петровчана п СпоЈкопаца п овога пута јс Још пишс продубљсио ,Јср су гостп no побратпмског села два дана бнлп код спојнх лпчкпх прпЈатслл. • Извор: БОЉИ УСЛОВИ ЗА УЧЕЊЕ Завршепо Је рсновпрање зградс Основне школе у Извору. ПростлрпЈе су потпуно опрсмл^не за ноиу школску годшгу п створенп бољи условп за рад к учсже. Средства у впспггл од 4.0000 дпнара обезбедпла Јс Мссна заједнипв, а Једпим дело.м н ћачхи родптслп. Алексапдар Пзпгпћ Можс ли брезова метла све? Тотгко смо сс навнкли па улгахе какве јесу, да понскад ујутро главна улЈша нзгледа чу дно. Чнста н умивена. Нажалост. само главна н неколнко уз н»у. Остале су препуштенс самс себи н грађанима. He тако давно субота је бп- ,1а дан када су до.маћице, наро чито у Врапчану и на Ада-калу узималс предвсчс метлс у руке и угасивши најпрс врелину леттве прашине, испред својих дворишта пометале улицу и никоме то није било тешко. Данас на то подсећа caaio свежи .мирис који се шири за пис 'Герном — поливачем која .лро трчи" кроз градске ynirae. ’ Комуналци се труде дз свој посао обавс што боље па брезо ву метлу већ мсн*а њена мотор ..Питропдом”. којк се кабап л»а y „Веупрому”, cviLM гчсипцима запрашују се космап< дсловп (коса). поји напрашснк трсба да стојс око 24 часа. По гом прспоручгје сс родигслдша аа децп косу псру блапш раство ром снрћстпс кгселиле н чеш.из ју ГуСПШ ЧСШЛ.СМ. Ова веллка акција нма за npcDcimiray и отуд потпуно јс чспсиребап отпор некмх родитс .•ка Xi пм се дсца запрашују. нзврнутс гласоговорнике п што естсте дирају у срцс. Мк хоћсмо да пх буле. Зашто да пуннмо пролазс између зграда, сте пеништа. тротоаре п улице „приручним отпадом”. А кад их будс било, свакн грађанпн. а ми позивзмо младе, да буду „санитарне патроле”. Није сра мота скренутп пажљу свакоме ла се користп канто.м за отпатке. „ВЕЛМОТРАНС” 15. мај: СТРЕЉАЧКА ДРУЖИНА На пинцијашву резервних војпкх старспппш у овоЈ МесноЈ заједниди формпрана је пстоимсна стрељачка цружлна, која скупља око 40 члапопа. Рад стрељачке дружмпс наншао Јс на вс.шко интсресоваде станошшха ове Мссне згЈехгаце, а Дружнна Је обезбсдила потребап |гпвеитвр и просторлЈе за Koimmynpann рад. Тако ћс резерЕпе поЈке старешмпс иматп пепрекпдги котпакт са паоружшим ц обучаваПе м.таbe lencpamije. Душан Р.чстић Дуго ВИШочскивана н потребна РЦШ М№ кружна аутобуска — градска линлја продадлла је 13. okiooра. Аутобусп .Велмотранса” по лазлћс v круг Текија-Текнја (Текнја — Бједлћева 13, Текнја — Тралсформ.атор, Мирослава Јоцића, 27. марта, Цара Душана, 29. новембра, Боре Петровпћа, Школски центар, Суд, Стаклара, Југодрво, Школ скп центар, Боре Петровића, ..Вардар” кафана, Пролетерска, Новоселска, Текија) седам пута лневно п то у 4 и 30, 5 и 30. 6в 30, 12 н 30, 13 п 30, 20 и 30 ц 21 н 30 часова. Путовањс ipaje једал сат са 20-то miihvtном паузом код Српске фабрн ке стакла. По речима одговорлих у „Велмотрансу” поласци су прав љени тако да одговарају радним времешша Српске фабрикс стакла и Фабрикс штофова, ОШ „Радоје До.мановић” н Шко лског пентра. Такође су нам па Јласллн да очекуји примедбе и сугестије грађана о реду вожн»е. којн треба достављати на алресу: „Велмотранс’’ OOYP .Путнички саобраћај” НупрпМпанав 4
22. ОКТОБАР 1980 ■ БРОЈ 167 СЕОСКИ ЈЕСЕЊИ ЗАПИСИ КОМЕНТАР МННОВИИ А0ШП1 Пораст мсшопитих домађи нстава у нашим селнма пос лслњих година показује лзу зетну тендеициЈу. To је већ јсдно ннтересанТно поглавл>с у развоји наше пот-опри вредс и аграрне политике. Y просеку слако трсИе до маћинство у нашнм селпма нма по јсдпог запошљсиог v друштвеном сектору. Y сели ма еконоггкн слабнјрм таЈ проценат је п већи. Пронеиат запослсних са ссла расте. Преко 50 одсто радника у Цемснтапи на прп мер, чтше рацнипи са села, као н v СрпскоЈ фабрпци стакла, ШтоФари, Грађевин ском предузеђи „13. октоб?п” и тако даље. На евнденцнји Заједшше запошљавања од преко 3000 при|авл»ених, вншс од 50 про иената су нсзапослсни који н.иају земљишге, онн плн ibnxoBii чланови ломаИмнства. По|ава је п то да се неквалификована снага са села редовно пријав^ујс За воду, a neh остварујс прихо де на свом нмању. Сезонску радну снагу у кампањама не кпх ралннх организациЈа го тово у цслости чипе л>уди са ссла. Вслпкм број неква лнФиковане радне снаге услу жује разне прпватне занат ллЈс, змдаре, молсре и тако даље. II свако од љих тражи поред прнхода са зе.мље п нскп другн додатнп пзвор. Куда све то води није тешко закључитп. НајЈедноставнијс речено у запостављањс пољопривредних проЈЕСЕЊА СЕТВА ОШВИ СНУПМIIEHA @ Тридесетак дана пред нама представљају прави временски теснац за пољопривреднике @ Кукурузи у закашњењу, репа такође, а време за оран>е и сетву се прнближава, заправо улази у прави рок Готово упорсдо пољопрнврсднјшн ћс моратн да беру кукуруз и отварају нове браздс за niucHnuv. А пшеница ће ове годпне по плану јесење сетве бпти зассјана на истим површннама као п прошлс године, значи око 3.920 хектара, рекао на.м је Стеван Митровић, референт за пољопривреду Скупштине општпнс. Ни јечам ове године неће пмати више од трн стотине хектара „поверења". Од пре неколико година број хектара засејаних под пшенииом сс смањивао. Некада је на пољима наше општине било и око 6.000 хектара ове културс, али нискс ценс откупа одвукле су пажљу и лнтересовање пронзвођача. Што се откупнс цене пшенпце тиче, идућа година ће бити ведриЈа за пољопривреднике. Килограм пшенице из жетве 1981. годпнс коштаће^ 7,80 дпнара, Друга класа 7,40 н трећа класа 7 дннара по кплограму, Јер ће се прг.мијс за сваки OTKViUbeHn килограм повећати са 0,50 пара на динар, пагласио је Стеван Мнтровић. Високородне сорте — императив пољоприврсдника 0 значају гпиеницс за_ исхрану није потребно посебно говоритн. поготову када су све нн тенццје у порасту примарне произволње н производње хранс. Како Ие.мо јесенас посејати тако ћемо илуће голнне п жетп, а да бн та жетва бнла квалитетна п впсокопртшосна ник ло* шс подсетити на лобре сортс пшенице које би требало засејати.У пшроком сортименту до маћих високородних пшенина задњих година се истнчу н нове сортс добијене у Заводу за стриа жпта у Крагујевцу. ..КрагУ' јевчанка 56 и 58" су доказане сорте које у нашем поднебљу ЖДианаи 5 пзводп.с или смањсње обима производн»е на ти.м парцелама. Значи, производња искључиво за личне потребе, а о неком значајниЈем тржном вшпку пема ни гово ра. што је и овогодншњп откуп пшеницс показао, Прсма неким истражипан»кма две трсћинс прихода у мешовитим домаћинствима остваоује се на радиом месту, у фабрицн или преду зећу, а само једну rpehinrv са свог прнватног земљиш ног поседа. Код заквих домаћпнстава ефскат и падни »гчп*"”* »”i на једној нн на другој стоани ниЈе задовољавајућс. Прс полне за машином, по подле v бразди нс можс да унап* реди нп једну пи другу пронзводњу. А пољопривреда тр пи поготову у условима бор бе за храну, условнма стабилнзације, када се посебио наглашава значај прпмарнс ппоизподње. Има случајева да земља по иаследном праву поипедне нспољоггонвредннцима. Ако измемо join у обзнр н пове haifce броја старачких до.ма ћннстава, одлнв радне снаге са села и многобројне пратс ће проблсмс у поли>привре ди, њиве на.м заиста оста?.’ необпађене и ненскорншћс пс. О овом шпроком друш твеном проблему Савез ко муниста и копгунистн са сс ла тек морају шнре расправ љати л аналнзнрати. Мпрослав Димнтрнјевић дају впсоке приносе п квалптетно брашно. Једна нова сорта која трсба да у будућој пронзводњи пшенице заузме водеће мссто је п „Орашанка". Ова ви сокородна сорта даје приносе од 74 до 80 метричких центи, зависно од зс.мљишта квалитета н других погодностл. Порсд тога њен квалитст брашна јс пзузетан. Орпјентација на најбоље copre пшенице мора да постане императив пољопривреде па сс очекује да задруге и пољопривредне организације убудуће поведу више рачуна о снабдева љу својих продавшгаа најква лнтетнијим асортнмано.м високороднпх сортн. М.ДнмитриЈсвнћ Берба кукуруза у јеку РЕКОРДНА ГОДИНА • КУКУРУЗ КАСНИ. АЛИ ДОНОСИ BERE ПРИНОСЕ НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ Прогнозе пољопрппрсдника се обнстпнпле. Због лотих временских услова који су пратили септе мбар, кукуруз није стигао да сазри у оптнмалном времену, алн добар рол којн је покео није омануо. Пољопрпврсдницн кори сте сваки леп дан да што npe ckiihv кукуруз с пољз, чији овогодишњп при нос према првим проценама треба да износи око 45 метарских цснтп по хектару. Раностаснн хиб ридп на поморавским и>и вама дали су п по 30 метарских центн кукуруза у зрну. Проценат влаж« ностн Је доста висок, за сада се креће и преко 30 одсто, али ће се сигурно до краја бербе смаљнтп. М. Д. ЈДБУКЕ СД ЦЕМЕНТНОМ W6M • Јесењи записн из села Поповца • Добровољним радом граде водовод 9 Како ће се средити проблем парки« рања тешких камиона ф Омладина Поповца у првим редовима ф Бонови остали неупотреољени. Јесен јс као обрнутн мајстор. Што пролеће и лето учине — јесен врати назад. Пролеће са тешком муко.м извучс соковс из земље, запали цвет, лето зажари плод, а јесен га обори с гранс, поскида лишће н врати зсмљи, на даљс неговање хумусу. Обрнути мајстор. Y насаду јсссњих дана зру последњи плодови. Кукуруз зрнима озидан споља, као старовременски бунари камењен нзнутра. И овде обрнутн мајстор, опет, показује своју впртуозност. На свсжс посечсннм и>нва.ма с обе странс пута пре.ма Поповцу жутс се тпквс ко звездана јата. Сазвсжђе на небу, обрнути мајстор — јесен, правтг на зсмљи. И тако дани пламтс, rope и мрак се дими. Неуротични путници и силпа упозореља У оваквмм мислнма стигосмо v Попован, у пуном „Вел.мортрансовом” аутобусу, похабанпх седншта из којпх су неуротпчни путшши поваднли сунђер, исппсали нмена, посекли НАЈСТАРИЈИ ЛЕШЈАНИН ЗДРДВМ и® ш ® Жпка Милутнновић из села Лешја, на својим старачким плећима носи ни мање ни више Hero деведесет и пет лета Кад би п паори добијали диплому, каже ова крепка старина, ја бих одавно имао титулу „доктора". Како п нс бп! Сваки жуљ на 1бсговом ко гранит тврдом длану значи једну побсду. Док се у шуми дрво ослања на дрво, деда Жнка на своју њнвпцу. Њиоа нсбе молптву — већ мотнку, каже деда Жнка. Он је и сал чссто „грлн" R ето га v башту да понешто уради. Нема сумње, очврсла братс п рука и карактер. Деда Жика је join увек крепак н чно. Новине чтгга без наочара, а ноге га служе као нове! Душа ваља, код деда Жике нн ме.морпја не мањка. И ако је прежпвео два рата белешке у његовој души су још увек свежс. Деда Жика није шкрт на језнку, често младима отвара „споменар" п дуго — дуго нм прича како се некада жнвело н ратовало. Питамо деда Жику како га служи здрављс? — Ко швајцарски сат, каже мудро дсда Жика п шеретски се осмехује. Морам да признам, каже деда Жика, чуло слуха код мене је мало „затајило", али пс мари. Начета јабука понскад дуго стојн па грапи, :и»ткрепљује деда Жика фплозофскн своју причу. Да јс старост златно доба није, а да па.метс годинама „расте” доиекле је тачно, јер старпји човек v неку руку постаје мудрији, хоћу аа каже.м нашкп, реално гледа на жнвот п околину, а баш ту ис млади некако »дагубе. — Млади морају да с.хватс, завршава деда Жнка своју пр.ччу, да живот ннје чоколада, Huje само свечаност. Он узпиа, али и даје, завршио је наш саговорннк. Р. Васић скај жилетима. А можда је и ту по среди обрнути психолошки моменат. Загледајте боље у аутобусу колико и.ма натписа упозорења: „Забраљен разговор са возачс.м”, „Забрањено пушењс”, „Ослободите излазна врата", „Уступнтс место старијим” и тако лаље. Можда баш та силна упозореља иритнрају путнике на отпор. И нс са.мо у аутобусу, већ и по локалима, пекарама, на улици. Нека од тнх упозорења су заиста застарела да просто врећају човеков културнн ннво. He долнкује да савре.мено.м културно.м човску јавно кажеш „Нс пљуј на под" пли слично, кад јс он и са.м тога свестан. Вређа га то, а они који су исписали такве натписе, па још на стаклу код фир.мопнсца труковане, недосећају сс у чему је ствар. Поповац-ново нассље на точковима Поповац јс вслики вознн парк: .ман, рабс, мерцедсси, демпери, аутобуси, аутомобили свих маркн... готово ново насеље на точковп.ма, чији су „ста повници" дошли из многих градова нашс зе.мље по це.мент, остану дан два, да би за н>нм другк стиглн. Поповац јс најпрометније село у Поморављу, село са једном од највећњх Фабрика цемента код нас. У по дана и ноћи тутње камиони, гр.ми каменело.м, бруји млин сировине у Фабрици цемента. Звучна планина диже се изнад села. А на све то пада прашина из фабрнчког ди.мшака, сировинско брашно, на крововс кућа, људе и воће. Још један велпки проблем Поповчана. Јабуке са цементном кором У главној улпци су.морна слнка као да јс ињс попадало, као да јс нспрскндни зн.мски дан. Сивкасто, преплануло од прашине. Јабуке поред пута „шпиноване праигином", као оне вашарске шећером, тужно сазревају испод це.мснтнс корс. И жао мн је дсце која нс с.меју да јс ckiihv с гране и од.мах поједу. нсће да бацс ка.мен у крошљу као ми некада кад с.мо сс. огладнели враНали из школе. Али о том всликом еколошком проблему Поповца всћ јс много iiucaiio, дискутовано и расправљано, постављен је електро- •фплтср на дн.мњаку Цементаре, али јс ситуација незнатно нзмењсна. Говори сс н о пре.мсштању једног дела нассља, но то јс, ипак. будућност, о чсму he још бпти речи. Добровољно за добру воду У слободној шетњи кроз Поповац сустиже нас Миленко Радпсављевнћ, председник Савета Скупштине месне заједнице и поведе нас да забслежимо једну важну добровољну радну акцпју. Радп сс о изградњи водовода. Bch недељу дана мештани Поповца раде на отклањању старн.х водоводних цевн и постављању нових на релацији Це.ментара — Камсноло.м, у дужини од 850 мстара. Те старе цеви Поповчани he поставитн кроз село за свој водовод, који ће спајатп Фабрику са рудником Лапорца. Овај посао треба да буде завршен идуће године, прича нам Мпленко Радисављевпћ. — |Ако немамо чпст ваздух, макар да пијемо чнсту воду, каже Јокснм Цекпћ, машипскн мнжењер и руководплац на постављању водовода. Аутобуска станица донеће ред у саобраћају Други вслпки посао који чека Мссну заједпицу Поповац јс Снве куће, камнош! п машине, нсраздвојпн псјзаж Поповца изградња аутобуске станице. Скупштина Меснс заједнице п<> днела је захтев „Велмортрансу" и Фабрици це.мента да се теретни камиони измссте на поссбнн плато испред фабрике, и убудуће да се тамо паркнрају, a да сс у центру села почпе са изградњо.м аутобуског стајадишта, са перонима и бнлстарницо.м, јер истовремено н до десетак аутобуса се размимонлазе на улнцама овог раднпчког села. Тако he сс проблем паркирања и транспорта у Поповцу најзад срсдити. Аутобуску станицу заједничким средствима градиће Месна заједница, „Ве.тмортранс” и Фабрнка цемента. Млади воде културу Y културном животу Поповац важи као „најснабдевеније" ссло. Највећу заслугу за активан кулгурно-у.метнпчкп живот нмају*млади, а подсетимо се да КУД „Бранко Ристић", добшннк октобарске награде/ прсдљачи у то.ме. Овпх дана младн раде па реактивирању читао* нице, која нијс последњих година бпла значајнији културни центар. Обогатићс књижни фонд и запослити сталног библиотекара. Омладннци су опремили II просторију за дпско* -клуб и салу за,стонн тенис. Поред тога дају велики допринос и у свим остали-м акцијама којс води Месна заједница, хвале се својом омладином старији активисти. Има бонова — нема робе Културне лотребе у Поповцу су задовољене, али потрошачке нису. Наиме, продавнице у Поповцу не добију довољне количине дефицитарне робе, нако су бонови подељени и сваком граћанпн\', према томе, гарантују одређену количину ових пропзвода. — Међутим, велики број потрошача боновс од прошлог мессца није join употребио. Нигде нис.мо могли да се снабдемо потребном робом. Y нашим продавнинзма их нема, а у граду за бонове месних зајсдннца не можс.мо да пазари.мо, каже Мнленко Радпсављевпћ. Да овом актуелном проблематнком завршимо овај запис из Поповна. Нека то буде још један од наставака живота и рада ове средине, која се нспрекидно развија и успешно бори са свакодневни.м тешкоћа- .ма и проблемима, јер н живот нпкад не завршава своју сторнју. Мирослав Дшпггријсвић ciiiumu: Миливоје 11лнћ
ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ЛОВИ 11ОПОВАЦ" ГОДИНА XVU1 БРОЈ 265 ДЕВЕТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА ДО КРАЈА ГОДИНЕ ПУНОМ ПАРОМ • ОСТВАРЕЊЕ ДЕВЕТОМЕСЕЧНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЈЕ ИСПОД IUIAHA, ОДНОСНО ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОДБАЧАЈИ НАСТАВЉЕНИ СУ И ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ И ОНИ CY ЈОШ ВЕБИ О ЗБОГ СЛАБОГ ОСТВАРЕЊА ПЛАНА ПРОИЗВОДЊЕ КЛИНКЕРА У ЈУЛУ И АВГУСТУ ОПАЛО ЈЕ ОСТВАРЕЊЕ ПЛАНА СА 99,1 ПОСТО ПО ШЕСТОМЕСЕЧНО.Г ПРОИЗВОДЊИ, НА 95,9 ПОСТО ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ е> СЛНЧНО СУ КРЕТАЕБА И КОД ЦЕМЕНТА, НОВИМАЛА И КРЕЧЊАКА, И TO СА ЗНАТНО ВЕБИМ ПОДБАЧАЈИМА КОД НОВИМАЛА И КРЕЧЊАКА ЗА ТРЕБА ЛИЦА Планнрана производња кречњака за девет месецп остварена јс са 75,5 посто, а лапорца са 86,8 посто. Док јс код проп »- водњс кречњака за трећа лица остварсна производња од 28,8 посто. Производља клннкера за девет месеци је оствапена са 95.9 посто, цемента са 88 посто п новимала са 73 посто. План пронзводње клинкера, као основни показатељ у целокупној индустрији показује губитак од 14.487 тона док јс тај губнтак код цемента и новимала далско всћи. Код цс.мента износи 53,800 тона, а код новимала 43.129 тона. Производња клинкера у сспте.мбру је нешто боља од раније пронзводње нан.ме остварена је са 104 посто, а производња цс.мента и новпмала у ссптембру јс ман>а за негде 5.000 тона. Реалнзацпја цемента за девет мссеци остварсна са 90,1 посто, а новнмала са 66,4 посто. Разлози за неостварсње плана производње су стари. На остварење производње клннкера, цемснта it новнмала утицалн су, прс свсга, застоји у зимскп.м .месецима због недостатка снровине и мазута услед чега је дошло до нспредвиђених застоја II нзмсне ре.монта, затнм продужетка ремонта за блнзу двадесст дана п други проблеми који још увек прате производњу, a то су нсдостатак шљаке и гипса као п проблем набавке врећа који је пзражен током целе године. Ремонт би био дужп да нпје примењен новн систе.м озпда без окрстања пећн. Застоји линије три најчешћн су због загушења циклона илп хладњака. Хо.могенизацнја не функционише, дуваљке не раде п цела линија радила је на бази шшровизацнја. Дозирање је нсрегулисано н сведено је било са.мо на пажњу пекача. Све ово утнче на трајање озида у сннтср зонн. Отклањања застоја такође је вршсно недовољно брзо и организовано. Све што би се дсснло у другој и трећој с.менп остављало се за прву смсну. Очекивани ефектн од пропзводње и реалнзације кречњака и малопродаје нису остварени. У пронзводњп и реализацији кречњака бнло је критнчних снтуација током целе годннс. Прво се са кваром багера, затим са квалитетом кречњака на горњој котн, а сада је актуелно питање тржишта обзиром да купци траже сигурност у снабдевању. Сви овп застоји утпцали су да временско коришћење капацитета буде испод планнраног. До краја годнне остало је још три месеца. Испуњењс годишњег плана тешко може да се прогнозира, алн са уложеним трудо.м може сс учинити да бап подбачај буде мањи. Зато треба уложнти максимум напора н превазићи многе насталс пробле.ме и ти.ме об^збедити што је могуће бољу производњу до краја годинс. Љ. Носић ОКТОБАРСКА НАГРАДА НАШОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ПУТ ПУГ ОСАМ ДЕЦЕНИЈЛ 13 ОКТОБРА, ОВЕ ГОДИНЕ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" У ПОПОВЦУ ДОБИЛА ЈЕ ОКТОБАРСКУ НАГРАДУ КАО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДУГОГОДИШЊИ УСПЕШАН РАД И ПО- • СТИГНУТЕ РЕЗУЛТАТЕ Као самоуправљачн — градлтсљн, поносни смо због свега што смо постигли и v име свсга што ћемо у будућности да изградпмо. Потсетммо се пута дугог осам деценија, који је за Hawa, а којим н даље наставл>амо да се креће.мо. Почетак рађања данашњег индустрнјског гиганта, забележен је још давне 1897. годннс када су самлевени први кнлогра.мн матернјала којн је данас основпа сировина за ндус тријску пронзводњу. — 1898. године саграђна је прва фабрика чији је погон био величине 25 х 15 метара, a клинкер се пекао у псћи преч ника два метра и дужине четирн метара. За млевење клинкера служила је стара водсница — поточара намењена млевсн>у житарица. — 1905. годнне монтиране су две вертикалнс пећи типа „Шна јдер” капашггета 25 тона на дан. Млинови са куглама за млевење клинкера замењују „поточару" и погон радн на па рп. Те годнне пронзведено је 3000 тона портланд цемента. — 1913. годнне фабрика добнја прву ротацнону пећ типа „Круп" капацитета 60 тона на дан. — 1928. годпне монтнра сс и друга ротацнона пећ, такође тнпа „Круп” капацитста 90 то на на дан. До тс 1928. годнне производња се кретала до 20.000 тона цемента годишње, а са другом ротационом пећи повећава се на 34.000 тона, да бп V 1980- години произволм износила 50.000 топа цемента ГОДИШ1ВС. — 1951. до 1956. године гради сс нова фабрика ™па ДЦмит’’ чијн капаиитет јс 248.000 тона годишње. _1967. године уводи се технолошка новина, сувн поступак у пронзводтБИ и остварује се производња од 400.000 тона годишње. Уграђсни су слектро филтрЈГ. а за тсхнолошко гориво користи се мазут. — 1969. годнне гради се нови погон тнпа „Полусиус” капацитета 1000 тона клинкера на дан нли 450.000 тона цемента годшшБе. . Укупна производња свнх постројења износи око 750.000 тона цемснта. — 1976. године почињс производња новог производа пластифицираног хидрауличног ве знва оНвимал као резултат по словнс политике цементаре на пољу проширења асортимана. — 1977. године јула месеца почиње нзградња нове фабрике капацнтета 2000 тона клиикера на дан која ће ускоро би ти завршена. Ускоро ће сс прнстушгги и реализацнјп још једног инвестиционог програма, изградњи фабрикс бетонскнх цеви и других бетонскпх елемената. Интензивна инвестиииона пз градња основно јс опредељење пословнс полптнкс Фабрике цемента „Нови Поповац’’ п остаће главна оријентацнја. Октобарска награда је дошла као признање за свс постнг нуте резултате за сав уложени напор да се увск нде само иапред и жељс да сутра мора бити боље него данас. ПРИПРЕМА ЗА 1981. ГОДИНУ ПР1И МН РЕИОНЦ a СА ПРИБЛИЖАВАЊЕМ КРАЈА ОВЕ ГОДИНЕ, BEK СЕ РАЗМИШЉА О РАДУ У СЛЕДЕНОЈ ГОДИНИ • НАЈВАЖНИЈИ ПОСАО, ДА БИ СЕ ОБЕЗБЕДИЛА ДОБРА И БЕЗ ПРОБЛЕМА ПРОИЗВОДЊА, ЈЕ ДОБРО ОБАВЉЕНИ РЕМОНТ КОЈИ СЕ ПО ПРАВИЛУ УВЕК ОБАВЉА ПОЧЕТКОМ ГОДИНЕ Поученп лошим нскуством из озе године када је због недовољнс припре.ме, ремонт био неочекнвано много продужен, приступило се већ сада договорима и плапираљу ремонта за 1981. годину. Ураћен је и термнн — план ремонта по коме ће се обављатп рел/онт поједнних постројења. Мада ово није коначна верзија плана, односно, овај план ремонта ће вероватно претрпети п неке измене упознаје.мо вас са њим. Према термин-плану, рсмонт млина це.мента бр. 3 и клинкерског крана обавмће се од 12. до 27. јануара у трајању од 15 дана. АКТУЕЛНО OB IX ДАНА УЧЛАШЕЊЕ У ТИТОВ ФОНД Учлањеље наших раднпка у Тптов фонд нс обавл>а се баш најбоље. Чак је ово запажање благо речено, поготово за оне који ову ствар знају у детаље. Од.мах наравно намеће се пнтање — зашто је то тако? у одговору снгурно могуНа су најпре два момента: да се људи нерадо одазивају за учлањсње v Тнтов фонд нлп да се подбацило у организанији са.мог посла. Ближе објанлвење дао је Мнлутнн Јаковљевић, председннк Акционс конферснцнје основних организација синдпката. — Ннје у пнтању нсодазнвајбс радника, затајнла је организација посла. Конкретнпје речсно, изгубило сс доста вре.мена у днскусија.ма — како да се ова| посао најбол>е завршн. — На залњој седннпи ИО АК ООС, пре некн тан. заузети су одлучни ставовм ло овом пнтаРемонт пећи бр. 3 обавиће сс у трајању од 24 дана, од 1. до 25. фебруара. Млин сировннс бр. 3 и сировинскн кран ремонтоваће сс у периоду од 1. до 28. фебоуапа у трајању од 27 односно 20 дана. Млин новимала у погону II са пакерајем ући ђе у ремонт 1. марта и трајаНс 27 дана, тачннје до 28. марта. Млин новимала у погону I ремонтоваће се од 1. до 20. марта. Пећ бр. 2 и млин сировинс бр. 1 биће у ремонту од 6. до 27. априла. Заједнички дсо (сушара, хо могенизација и елеватори у хомогеннзацији) ући ће у ремонт 15. алрила и ремонт ће трајати до 2/. априла. њу. Мислим да је сада ова акццја у току у свим основним органнзацнјама синдиката, па верујем у њено скоро привоБење крају, рекао је друг Јаковљевиђ. На крају. ваља рећи да су људн нз наше радне организаиије, пре пар година, били меby бољима када је реч о масовности чланства Титовог фонда, којн нскључнво постоји за шко ловање дсце радннка у средњнм, вшшш н високим школа- .ма. Нема разлога да н сада не буде као раније, а можда и бол>е. Р. М. Шаанан 6 Псћ бр. 1 бнђе у ре.монту ол = 15. априла до 21. маја, када би = требало да се изврши и замсча дела плашта пећп н прстена на друго.м фундаменту. i Млин сировинс два биће у = ре.монту од 15. апрнла до 26. = маја. = Мали кран биће у ремонту = од 11. до 20. октобра, а кран у = хали егажизације биће ре.монтован кад се буде обављао и ре- = монт иа дробилици ФЛС. а Млинови цемснта 1 и 2 биће н у ремонту пре.ма потреби и за- н стоји.ма. Пре.ма овом плану урадиће се = и припрема потребних делова н и набавка материјала, како би = се нзбегло чекање и продужа- | вање ремонта због недостатка = истих, као што је био случај Г приликом обављања ремонта у = овој години. 3 Припрема је почсла на врсме, = а резултати ће се вндети следе- i ће године приликом обављања f рсмонта. = САЕДЕЋИ СУСРЕТ БИЋЕ КОД НАС Траднцноналнн сусретн пријатељства радннка Сплитске и наше Цементаре обављен је почетком октобра у Сплнту. Домаћини су за своје госте припремнли богат програм посета и сусрета како би се нашн представиицн оссћали што пријатннјс у њиховој средини. Прво је обавл>ен већ траднционални разговор о многобројни.м питањима и проблемима којн су заједнпчки за обе цементаре. Измењена су искуства нз областп производње, одржавања, набавке, инвестиционог о државања па и нз рада друштвено-полнтичкнх органпзацнја као н органа управљања. Затим су нашп радницн посетили цементару „1. мај” и упоИЗ ООУР „ПРОНЗВОДНЕ УСЛУГЕ” ЗА ПОСТРАДАЛЕ НА КОПАОНИКУ ГРАДИЛИШТЕ ПОДИГНУТИ — ОДРЕКЛИ СЕ НАГРАДЕ Y КОРНСТ ИЗГРАДЊЕ КО ПАОНИЧКОГ ПОДРУЧЈА Металцп п електрнчари ООУР Ш одрскли су се нов чанс награде у корист из градње пострапалог подруч ја па Копаонпку. Реч је о 100,00 по свако.м раднику, ко лнко износи у просеку трећа награла v оурском такмнче љу још 1977. голине. Укупна сума, дакле, није велика, али ако се не мерп са.мо по томе. вредна јс лпак пажљс н хвале. — Предлог је потекао од извршног одбора наше осно вне организацлје синдиката, а одлука је.донета на збору радника, кажу Крстомир Вн дић, председнпк синдикалне организације Миодраг Борђе внћ, председник збора радника. — Ето, знамо, да то није велика помоћ, тамо сва како трсба н више да се помогнс, али за сада толнко од нас. Тако говоре металии овнх дана, а тако су и поступпли. Р. знали са радо.м новог постројен>а капашггета 3000 тона клинкера на дан. После овнх разговора нашв радницн су са до.маћини.ма обишли и спортски центар где су одржане медитеранске игре, село Млиннце, Велнкн Дрвеник, Шолту н хидроелектрану „Закучац" код Омиша. Кроз све ове излете и разговоре, пријатељство радника двеју це.ментара су се обнављала, склапала нова н нстовремено јачала. Следећи-сусрет догодиће се догодине и тада ће Сшшћани бити наши гости. To ђе бити двадесет и четврти сусрет, а надамо се да ће их бити још доста. Б. Шеснасстог октоора подигнути су мостови за транслорт кречњака и транспорт репроматеријала. Радове из водс „Трудбеник и „11 Новембрн”, а код подизања мос това помогао је и ,,МИН -— Ниш" са својом дизалицом и своји.м људима, тако да је сада омогућена монтажа ова два трапспортера. Моптажу изводп „11 Нопс.мбрп". „Термослектро" рали водовс за пару, мазут п конде зат јер им је стигао потребап материјал. ..Рад" ради нови вод за пптку волу од каменолома ло иове фабрнке. Унутар објекта радп се ктналп лаупостав л-aiBc повратног вода употребљавапе воде до повог релср воара 11 та вода he се користити за хлаћсње постројаг.а To je почетак реализације пројекта одвајан.а питке од техиолошке воде. Технолошка вода се uehe хлорисати та ко да ћс век трајања водова Сити дужи. „ДИН Ннш завршпо је вслики дсо послова на монтажи цевовода и радови ће бити завршени у року. Радници „МИН-а" раде по 11 часова дневио и субото.ч ка ко би радове на време завршшш, „ИЗООПТИК" пз Скопља прпводи Kpajv своје радове на изолацвји електрофилтера и расхладног торња. . Љ. ПоснП
нови ПОПОВАП © НОВИ ПОПОВАЦ 22. ОКТОБАР 1980 ■ БРОЈ 167 У OOYP „ПРОИЗВОДН.А ЦЕМЕНТА” ПОРТРЕТ ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ УНАПРЕЂЕЊИМА ТРН ДЕЦЕННЈЕ У КЊНГОВОДСТВУ ?ЕОхничко?Чпгобл?маРЕп^има сматра се решен>е Применом п2з2а?ихАтеОхничких° сИТш ^Лпро^вод°ног^ ПРОИЗВОПА РЛЗД-„ ПОБОЉШАЊЕ квалитета игкори?Г?напан!сЕ^гп^ЈЕРМЈАЛА И ЕНЕРГИЈЕ, БОЉЕ ИСКОРИШБАВАЊЕ МАШИНА, KAO II ПОБОЉШАЊЕ КОН- ТРОЛЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ТЕХНИ<ЖЕ ЗЛШТИТР КХ РЛд” ОВИХ ДАНА РЛДНИЦИ ООУР „ПРОИЗВОДЊЛ ЦЕМЕНТА" РАЗМАТРАДИ СУ ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ И ДРУГИМ УНАПРЕБЕЊИМА ООУР „ПРОИЗВОДЊА ВЕМЕн’ ГА . Потрсба за једнн.м оваквпм Правилником указала се још доста раније али се тск сад прн ступило реализацији. Радници 00YP својпм техннчкпм унапређељима одавно побољшавају п убрзавају рад и допрнносе да се многи проблеми решс боље, а за краће врс.ме. Правилником су обухваћелн сви односи између организаније и радника који техничкн или на други начин унапређујс про нзводњу и регулише поступак за остваривање међусобннх пра ва и дужностн у вези са предлозима технпчких и других унапређсња. Основна организапнја јс дужна да подстјгчс н по.маже ства ралачкс ндеје ц стваралачкн рад својих радннка и стара о обезбећсљу и заштнти моралних и материјалннх права радипка који на раду у организаипји ocTBapvjv корисна тсхш<- чка и друга унапређсља. Радниинма који остваре технччка и дпуга унапређења прнпада и правичиа накпада, а оргз низација има право да та технпчка п друга унапређења искоришћава и слободно распо лаже њима. Сваки радннк који допрннесс неком технпчком унапређељу дужан је ла нстп npniann Комнснји за техничка уналређе јвз најкасније у року од годину дана од почетка примене технлчког уналређења. После овог рока организација можс да при менн тсхннчко унапреВење без обзира што нијс пријављено и бсз обавеза давања накнадс. Уз пријаву тсхиичког унапре1>сња лотребно је доставити и опис техничког уиалређења, какав се технички проблем решава предложеипм решењем и у чс.му је разлшса пз.мсђу ранпјег решавања и решења датог уз пријаву. Комисија је дужна да у Р°- ку од осам дана предложено тсхпичко уиапређење уз.ме у поступак и ла да налоге за обраду полатака предложеног те хннчког унапређења, као и да Y заједнлци са стручнпм службама оцени оправданост поднстог предлога. Признање постојања технлчког напретка врши се на основу оцена и података о постигну тнм сфектима применом техничког проналаска. Елемелти на основу којих се утврђује висина уштедс као основ постојан>а техничког унапређења су: уштеда у личним дохоцпма. електричној снсргији, у амортизацнји, у алатнма и уштеда у топлотној енергкји. На основу оствареннх ефеката одређујс сс н иравнчна АКЦИЈА ОМЛАДИНЕ ј У ОМААДЖШ ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ.. . накнада аутору техничког vnaпређеља. Право на накнаду сле дује аутору у периоду од трм годпне од дача увођеља односно признавања тсхшгчког уиаnpebeii»a. Правилником су предвиђени н проценти накнаде аутору и то: за прву годину у впсинл од 10%, у другој години од 6% и у трсћој ГОДИ1П1 од 2% од сфск та у дохотку организације, остварсног примсном техничког унапређења. Правилником је предвиђен и максимални и минималин износ награде. Минлмалнп износ правичнс надокладе не можс qinn мањи од 10% оствареног ефекта у до хотку основне оргаиизације, a макси.малнн износ не може бнти већи од 20% чистог ефекта у дохотку основнс организацпје оствареног примено.м техннчког упапређења у првој годинн по признавању. О то.ме како ћс сс обавити исплата надокнадс да ли у псриоду од трн године посебно нли једнократно одлучује Раднички савст основнс органлзаиије, а иа прсдлог Ком.иснје. Под другим yiianpebeibn.ua од носно корисним прсдлозима по лразу.мсва се свакп предлог ко ји прсдставља рацпоналннје решеље од постојећег, а који се по Закону о патентнма п техничкнм унапређењи.ма не убра ја у проналаске нли техничка унапређења. За поступак пријављивања корисних предлога, поступак признаваља н правичног награђивања, лримењнваће се одговарајуће одредбе овог Правилника. Раднпчкп савет ООУР »ЈТроиз води»а цемента", Правилник је разматрао и прлхватио, а краје.м октобра о љеговом прихватан»у референдумом ћс се пзјаснити и свп радници овог OOYP. • ДРАГИБ МИЛОВАНОВИН ОДЛАЗИ Y ПЕНЗИЈУ ПОСЛЕ ЧЕ ТРДЕСЕТ И ТРИ ГОДИНЕ РАДА. ОД ТОГА ТРИДЕСЕТ И ТРИ ГОДИНЕ ПРОВЕДЕНЕ Y ИСТОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ НА ПОСЛОВИМА КЊИГОВОБЕ Рођеп је у Поповцу 1920. године. а радник цементаре је по стао 1947. голине. Пре тога неко вре.мс је радио у општини, a био јс и v заробљешпитву од алрила 1941. до ссптембра 1945. године. ПРИМЕНА ШКРИМЦА Почетком октобра, тачније од 7. до 9. наши представници Радомир Трифуновић, технички длрсктор OOYP „Произволња иемснта, Мр Ммодраг Стсфановнћ, помоћник генералног днректора и Драгомир Виторовић, професор Прпродноматематлчког факултета, са којлма се ради на програму прнмелс шкрнљапа, посетлли cv преко западноне.иачке фирме Polysius, фабрнкг це.мснта ROHRBACH ZEMENTWERKE у месту Dotternhausen у Западној Немачкој. Од 1947. годпне радно јс на МНОГИ.М мести.ма у књнговол* ству. Био је благајннк лпквидатор, обрачунскн службеник, а од 1963. годиле ради у материјалном кљиговолству. Чика ДрагиН је вео.ма познат човек. Сви га знају због тога што он од 1966. годинс води Katy узајамие по.моћн, и кад гол јс некоме била потребна помоћ ту је био Драгнћ и каса узајамие помоћи. Важл за једног од пајвреднлјпх и пајпоузданнјих радника који са посла мнје бепотребно изостајао, а све обавезс на вре.ме извршавао. Актлван је друлггвенн радник и до сада је бпо у скоро свим органи.ма управљања и друштвели.м организацнјама. До одласна у заслужену пеизију остало .му јс око три месеца рада. На љсгово место he Цнљ посете био је упознаван»е са применом шкриљаца у ротационим nehtLua цсментаре. Ова фабрпка користи уљане шкриљце у количини од 20 одсто укупно потребне топлоте, чи.ме замењује 20 одсто мазуга (лежпште шкриљаца налази се у блпзиин фабрике). Паралелно с тим, уЉане шкриљце ова фабрлка користн и за производњу електричне енергије, тако да BehW део своје потребе у енергији задовољава из сопствепе термоелектрапс. Пепео пз тср- ' мослекгране се корисги у производљи цемента. л доћи други радник, алп ће сви они који су са Драгпћем радилп још дуго памтити чшса Драгића, који сс никада ни са ким није замерио. Свп.ма пама ћс остати у лепом сећању. НОВОСТИ Y ГРЛБЕВИНАРСТВУ ЖЕЛЕЗНИЧКА ПРУГА ПРЕКО НОВЕ БРАНЕ Y БЕРДАГГС I Преко ииновске бстонскебра не булућс Хндроелектране ..Бердап П", чија је изградња у току, биће успостављена железничка веза пзмеђу наше зе мље и Рум\-није. На нашој страни пруга ће се градпти од Прахова до Кусјака у дужпнн од шест кллометара. Да би се жслезничке шине спојиле на среднни моста — бране нове хидроелектранс Румунија треба да изградп пруту у дужпни ол око 35 кило.метара. Како јо плажграно. овс пруге градипе сс 1984. и 1985. годцне. САРАЈЕВСКИ КОЛЕКТОР ЗА ИНОСТРАНСТВО Загревање воде у новоизграђеио.м спортском центру у либијско.м главиом граду Бенгазију вршпће сс по.моћу сунчаног колектора који је произвео и v oQV земљу извезао сарајевски „Упиопинвест". Ко лекгор је мањег капацитета' и представља експери.мент у грејању помоћу акумулиране Сун чеве енергије. мада се у свету већ масовно примењују уреВаји за овај начин загревахва, овај сарајевскп колектор је гјрви ове врстс уиЛлбији. Крај септембра и октобар месец резервисани су за одржаван»е предизборних и нзборннх састанака у основннм организаш1ја.ма Савеза соцнјалл* стичке о.младпне. Све основне органлзације ССО одржале су својс предизборне састанке,* евпдентлрале кандндате, а сада су већ у току и изборни састанци. Основна организаинја ССО Радне заједнице одржала је и изборни састанак 6. октобра и на њему потврдила избор иредложених канидидата. Y овој основној органнзацијп ССО за председннка је лзабран Слободан Букнћ, референт обрачуна лнчних доходака, за секретара је нзабрана Мирјана Велнчковић, крешгпш референт а за благајннка је изабрана Зорица Стеф^ЈОВип, референт обрачуна. За делегата Општинске конферениије ССО изабрана је Душица Глнгоријсвнћ, лзктштограф. На овом изборном састанку оцењен је досадаилБИ рад омтацлне као недовољан и неактнван а речено јс да је за бољп рад потребпо хитно прсдузсти неке мере којс би омладину подстакло да се акгивније бавн решавањем својих проблема. СЕКУНДАРНЕ СИРОВИНЕ ЗАМЕНА ЗА АОЖ-УЉЕ Два јапанска тн.ма истражнвача раде на ллановима савршене заиене за лож-уљс и то углавно.м за производау електричне енергије. Ново гориво, мешавина метанола п угљене гграшине, нма провнзорни назив „метакоул”, з заједнички га усавршавају Институт за сKOHoxiKjv енергије н Институт за примењену снергију. ЛР®* ма nncaibv листа ,Јапап bчономшх Јаурнал", планирано је да се почне са интензпвпим нспиткваљем у октобру« тако ла бп се гориво могло применитн у праксл V 1985. годипиЈапанско мипнстарство спољ- «е трговипс и шиустрије тако Договорено је да у наредном перноду Омладинска организаinija преко Центра за образован>с организује неколико предавања у всзи са колективним руковођењем као и о некнм другим темама које буду одабрали са.ми омладинцн. Такође је договорено да о.младина буде та која ће организовати све радне акције за раш чншћавање и уреВењс фабричксг круга. Основна организација ССО OOYP .Лропзводња цемента” одржала је свој изборни састанак 9. октобра. Ту је за председнпка нзабран Мирољуб Борђевић, мазач млина цемента, за секретара, Љиљана Еркић, хемијскп техничар, а за благајника изабран је Зоран Млхајловић. краниста. За делегата Општинске конференције изабран јс Живојин Којпћ, млинар. Један од првих задатака омладпнаца ове организацпје је посета .Кућн цвећа” и обилазак музеја ,Д5. .мај" у Београду. Иначе, о.младинци су се обавезали да у наредно.м перподу њихов рад буде далеко активниш него до сада. У другим ООССО изборни састанци ће сс ускоро одржатп. Љ. be планира да ланснра петогодшпњи пројекат усавршавања „метакоула”, а рад на том пројекту би почео априла 1981. годлнс. Овај пројекат бн ншао упоредо са садашњим програмом нстраживаља лнквефакинје угља. Стручњадн верују да бн трошкови пропзводње „метакоула" .иоглн да конкурпил/ садашљнм ценама снрове нафте. Уколико цене нафте буду даље расле, ново гориво би постало још привлачније. Основни састојцв ,д!етакоула” — метанол п угљена прашнна. су јефтннп и лако доступни. Метанол се може лобпјатп из бројннх извора, као што су природци гас, угхт>, уљни шкрн* НОВИ КДДРОВИ ЗА НОВУ ФАБРИКУ © KAKO СЕ ПРИБЛИЖАВА ЗАВРШЕТАК ИЗГРАДЊЕ НОВЕ ФАБРИКЕ ТАКО И ПРИСТИЖУ НОВИ РАДННЦИ КОЈИ БЕ Y ЊОЈ РАДИТИ Ових дана је почела са радом група хе.мијских техничара која ће радити у новој Лабораторији новс фабрнке. Да пх представимо то су: — Љиљана Марковић из Лебина која је хемнјску школу заврпшла још 1971. год.нне н са љци, иверје, катранскп песак, па н градско смеће. Неке врсте мрког угља, непогодне за ликвефакцнЈу, могу се користитн за добнјање угљенс прашппе. Иако метанол има само половину калоричне вредности нафте, лроцењује се да ће „метакоул” битн по вредпости једнак бројним нафтинхш дериватима. Стручљацп сматрају да су перспективе .дштакоула" знатно боље него мешавнне угља и нафте коју је усавршила н про ба компанија „Елецтрнц Повер Девелопмент”. Мешавпна угља и пафте је посебно непогодна iep љена производља завпсп од нафте као половине потребних сировина. да почиљс да ради као приправник, — Гордана Миловић из Параћина која има највећн стаж чекања на посао. наи.ме, школу је завршила 1970. године, — Десанка Стојанчићевић из Параћина школу је завршила 1973. године, — Милосија Марјановић пз Поповца хемијску школу је завршила 1974. годпне, и — Радица Петровић нз Параћина која је школу завршпла прошле годнне. Свима њима је заједничко што сада почиљу један нови живот, раднп, и тако дугоочекиванн. Све оне he своја прза искуства стећп у већ постојеВој лабораторији где he радећп чекатп да отпочне са радом пова фабрика. А, тада, оне ће бигн веђ спремне да самостално и без пробле.ма обављају поверене пм задатке. Њп.ма he се за који дан прпдружитп још једна група хемијскнх техничара која ће радити на рендгену. fi. Мпанаа 1 ВЕСТИ ИЗ OOYP РЕФЕРЕНДУМ Y OOYP „ПРОИЗБОДЊА ЦЕМЕНТА” Y OOYP „Пропзводња цемента”, заказан је референду.м на коме ће се радници пзјаснити о усвајању Правпл ника о техннчкнм унапређељима. Рсферендум ће се одржати 27. п 28. октобра. НАГРАДА ИДЕ КОПАОНИКУ Збор радника OOYP „Производпе услуге” одлучио је да новчану награду коју је овај OOYP добио 1977. 'године, на радном такмичењу међу основнпм организацијама, да као поклон пострадалом подручју од зсмљотреса на Копаонику. ПРОСЛАВА Y СИСЕВЦУ 10. октобар — Дан металаца, мегалци наше радне ор ганизацнје свечано су ттрославили у хотелу „Борје" у Сисевцу. YTOBAPHA ЛОПАТА ЗА ГРУЖУ Од рударско — грађевлнског предузећа из Књажев па, обезбеђена је једна хтоварна лопата за потребе руд нпка птса „Липпица" и сред!шом октобра отпочела је производња у овом руднику. ГИПС ИЗ ДЕБРА Из рудника гипса пз Дебра обезбеђена је колпчтша од 1500 тона гипса за потребе фабрике јер руднпк гипса .Липпица” није бно у могућностп да нам обезбеди потре бне количине, због хаварије. Од 15. октобра из .Дипнице” нам стнже по 50 тона гипса, а пз Дебра no 90 тона пшса. Ова колнчина нам обезбеђује несметану производњу. НОВА ЦЕНА BPERAMA Од првог октобра вреће за паковање цемента и нови мала скупље су за 61 посто. И поред повеђања цене и даље постоје тешкоће око набавке истнх, јер предност у снабдевању врећама имају фабрике за производњу прехрамбенпх аршкала, шећсра и брашна. ШЉАКА ИЗ СКОПЉА Како Смедеревска жељезара ралн са минималним ка пашггетима нису у могућностн да нас снабдевају са пот ребном количином шљаке. Овлх дана почиње да прпстпже шљака пз Скопске жељезаре. Наручепо је 10.000 тона овог репроматерпјала. 600 ТОНА ЦЕМЕНТА КОПАОНИКУ V току авгусга п септембра испоручено је око 6000 то на цемента подручју постралалом од земљотреса. Испору ка цемента настав11ће се и у октобру месецу.
22. OKTOSAP 1980 ■ БРОЈ 167 KAMEPA JE ЗАБЕЛЕЖИЛА ■ - ■■ • ■ . ■ x a Представници братских општина Крашша н Мурска Собота поздравили су рад свсчане седнице Овом приликом уручена су октобарска признања заслужним поједннцима, радним и друштвено-политнчким органнзацијама Поводом Дана ослсбоВња положенп су веицп на спомен облежја LiWrl Y н-ме награђсних Октобарскнм признањима захвално се Момир ЈсзднИ Mebv бројним спортским манлфетација поводом Цана ослобођења одражан је и тро.меч најбољих падобраиаца из Мурске Соботе, Светозарсса и ПараИнна. Најуспе шннјн су били падобраицл братске Мурске Соботе н освојлли „Куп Параћина". Победничкн пехар најбољој еки пл уручен је на свечаиој сед Н1ГЦИ Скутптнне оппггине. !Лаана® 8 Алштерско гледалиште »Жељезар" Цељс — Шторе на Октобарским сусретнма позоришннх аматера прсдстапнло се комедијом „Љубезен другс половице” n<ip<uui«_iva хала спортова „7. Јули била је домалнн 17. октобра ансал1блу народпих псса.ма и нгара кинеске националности. Кинескн уметиидн приказали су изузетно атрактиван и лед програм -
процес удруживаља рада Никола Пауновић излаже
aSм 54 P! aoa>Ew pi ao
КУАТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ п. ОКГОБАР 1980 ■ БРОЈ 167 X ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА НА ДАН ОСЛОБОБЕЊА ОТВОРЕНО ОБДАНИПГГЕ АЕП ПОЧЕТАК СУСРЕТА ■ На сцсш! Градског аматсрског позортпита појавнли су се анса.мблн нз Светозарева, Цел»а н Параћина, а до краја сусрета остаје иам да поздравч.мо аматере пз Велике Плане, Смедеревске Паланке, Мурске Соботе, Кикиндс и врања ■ Јубиларпс сусрете је отворио ЖИВОЈИН ТО.АП1Б, управннк Позоршпта, а први су сс На сцсјш поЈгвпли чланови Градског аматсрског позоришта нз Светозарева са представом „Подвала” Милована Глишнћа рсжијп Јовапа Булајпћа. Y НОВИ КОИ.ФОР 34 ИШШК © Још 136 места у Обданишту за нај.млађе ® Штофарско обданиште у склопу ЈУР-а „Бамби” Поднзање и васшпањс младе генсрације стална јс брига у нашој општини. Градс сс нове школс, савремена и лепо опремљена обданншта. Bch овс ссни нај.млађи становннци шег града уселиће сс у ово данпште капаиитета 136-оро јенаобЦснтра нам јс објаснио да зг то постоје могућностп и кад ровске н просторнс, алм нем< довољно захтева родитеља. Порсд проиЈирпвања капаии тета н већсг броја деие у обда ла л путујућим васпитачсл! 7 група представља већи број де uc v односу на прошлу годину У нашс.м граду раде 5 групс по лудневног обухвата за деиу предшколског узраста н то две кулшурни □неђник ИЗЛОЖБА ОСТВАРЕЊА СА III СИМПОЗИЈУМА САВРЕМЕНОГ ОБЛИКОВАЊА СТА КЛА Првог даиа Сусрета, 14. оклобра љубитељи позоришне умстности имали су угодан позоришнн доживљај. „Подвала” у нзвођењу светозаревачких аматера измамила је буру аплауза захваљујући лепим сценсшш решењима и всдрој разиграности представе. Прелуно гледалиште имало је разлога за задовољство. Параћински аматери су сс представили „Снротнцама" у режији некадашњег члана Дуке Јовановића. После скорашњс пре.мијере и прве рспризе на Сусретима може се суднти о добром пријему код публике о чему сведочн и пзузетна посета. Посебно поглављс сусрета су а.матери из позоришта „Жељсзар” Цеље — Шторе којн су се појавили на сцсни 18. октобра. Побратнмско позориште вз Цеља представило сс пара11инској публицц комеднјом „Љубезен другс половице" п оправдало сок рсноме који ужива BITY свету позоршиног аматернзма. Треба рећп да је гостоваљс цељског ансамбла у оквиру братске сарадње са нашим позоришним аматерима. Такође јс боравак цељских аматера пскорншћзн за размену искустава и договорс о даљим облицима сарад« ње. До краја Сусрета остало нам је да видимо позорншне аматере из Великс Плане, који he се представити „Судом" Колета Чашула, загн.м културно у.метнички про грам аматера из Мурске Соботс (23. X), „Ослобо1хлБС Скопља” у верзији Аматер* ског позоришта нз Куле (25. X). АКУД „Бранко Крсмановић" са представом „Картогска" (28. X), „Бора Станковпп” из Врања ,Д5ожији л>удн” (1. XIJ. М. И. Прсд судом Јавностп нашла су се ошк дана оствареса III снмпознјума о савременом обликовању стакла. У прпземљу Завнчајне музеЈ скс збиркс пзложени су радог.11 Бср Ван Лоа (Холандаја). Пстера Лнповског (САД) Марпја Месарош (Мађарска), Ванде Бсседљак, Весел ка Зорнпа п Днмитрија Гво здсповпћа. Изложба јс отворена 17. октобра и трајаћс до краЈа месеца. Најмлађн су у новн објекат ушлн песмом це. Поводом Октобарских празника 13. октобра на Дан ослобоБеша овај објекат, којп је управо завршен, обишлм су функцнонери из нашс Републн« кс н Региона, гости свечане седннце, чнме је означсно н>егово отвараљс. Огварању овог објекта предходило је прнпајање обданишта ИВТ КТ „Бранко Крсмаио* вић” Цснгру за дсчију заштиту и социјалан рад, тако да сада сва три обданншта у граду чине јсдну јединицу удруженог рада са нсти.м условима п квалитетом рада. Y сва ова три обданишта моћи ће да буде смештено око 380 детета, односно, по 136 у градскнм обдаништима и 110 у блвше штофарско. Капацитет новог обданишта моћи ће да прпмп три јаслене гру пе деце до 3 годпне, четпри групе дсце до 7 година. Y њсму јс најсавре.меннја опрема, дидактичка рредства, а поред веhcr комфора располажс са велики.м двориштсм за нгру деие. Нови простор за малишаие омогућиће да сва деца из нашег града буду збрипуга кад су љихови родитсљи на своји.м радшш местнма. КЊИЖЕВНИ KOHKYPC вртпће.м и то пет група у 11 сеX- ‘ МЕСЕЦ КЊИГЕ ’80" ¥ ПАРАНИНУ .. W Из представе „Подвала’ ЈНП I-I САШОМ БОЖОВИЕ ЗИИИ ПОРТРЕТ НАИВНИ НИКО ДА ИХ СТИГНЕ HEMA ЈЕ ПОДСТАНАРИ АФОРИЗМИ в) Лп би се човск де5ро обукао np«o мора аа га оготе ттегтс. • И тжлкзње у месту Је оЉлпс <Бпз>гчкс култур*. Тегпчо онлчл хоЈпмл •• телеЛхт fe.imra в*зп. м. д. М. Длммтрпјевмћ Завичајнп кљижевнн ствараоцп могу поиово да учествују Параћинску оггаггину па листи pajBHjcimx ипко нс .може за стигно, Јер пнког u исма иза. И ГРАДСКО.М ПОЗОГИШТУ, ЧИНИ ОКОСНИЦУ ПРОГРАМА АКЦИЈЕ .Л1ЕСЕЦ КЊИГЕ ’80”, KOJY РЕАЛИЗУЈЕ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Др ВИКЕНТИЈЕ РАКИН” V ПАРАБИНУ Мтаде прзссппге имо у селп.ма пспод Бабс, кспол Кучаја, пслпд fyxopa, алп 1шгде нело.1 14.000 линара по кп.тогрлму. Октобарски сусрсти позорпшиих аматера отворепп су светозарсвачком вредстахом „Подвала”. Плраћшгски трговпп слатко су се смеЈхти — налошш подмлама саојкх раниЈих колега. См Је теже наћи сто« пол кирију- V соЗама за клраЈииЈе гжшрппе аржс залкхе. шсћсра, дегеррснта, упл и *аф«- ОСНОВНИМ ШКОЛАМА I) Шта врсди агто л*.»пмо ср^Тшс околпостп, кал средпна то ве осећз. сашириЗиЧни ylao Овај објскат је завршен са закаиивен>е.\1 од преко једне године, а у Центру за дсчпју заштиту л социјални рад смо сазнали, да уколпко стнгну још извеснн деловн опреме, Обданн1птс треба да примп своје прве становнпкс 1. новембра. Када смо се интересовали да лн нма могућности да ради по сменама Перо Маркићевнћ, директор ништн-ма у граду деца у сели- у Градско.м обданинт', јсдна у ма биће обухваћепа путујуБи.м Бачкој кухињн? двс у’ОШ „Бу ’ * ра Јакшић”. У Центру за дечи ју заштигу н социјални рад за Е ОТВАРАЊЕ KOBE БИБЛИОТЕКЕ Y МИРИЛОВЦУ, БОГАБЕЊЕ КЊИЖНОГ ФОНДА Y ДРЕНОВЦУ, ТРАДИЦИОНАЛНИ КЊИЖЕВНИ KOHKYPC ЗА ЦИКЛУС ПЕСАМА И ПРЦЧА, НАГРАДНИ ЛИТЕРАРНИ ТЕМАТ ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА, ИЗЛОЖБА „ЗАШТИТ,\ ЧОВЕКА НА РАДУ” У ИВТ КТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” II СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА, КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ СА ПИСЦИМА ДОБРИЛОМ НЕНАДИБЕМ, ЈЕВРЕМОМ ПОПОВИЕЕМ, ГРОЗДАНОМ ОЛУКултурно пропагандна акцнја „Месец кљиге '80“ трајаћњс од 15. октобра до 15. новембра.ове годпне и органнзује се у вре.ме кад свл субјекти нашсг друштва чине великс напоре у спровона традшшоналном конкурсу за циклус прнча н песа.ма, а најбољи радовн биће награђенн п објављенп у листу „14 дана". Радн подстпцања лнтерарног стваралаттва младнх, Бпблноннтересовани су да зајсдно сз Заједннцом образоваља изнаЈз^ могућносг да све иредшколске групе за децу пзмеђу шест в седам година убудућс раде \ основним школама, што бн омс гућило да сс деиа што бољс припремс за школу, с тнм дз свако дете буде распоређено v ону школу где територијалнс припада. Пркпајаљем штофарског об даништа Пентру омогућена ј« уштсда у броју радника, такс да ће за ново обданиште у гра ду бнти запослено још 17 рад шгка. Y Центру за дечију за штнту и соцнјалнн рад пмад нове жсљс п планове, а све тс је зацртано у средњорочном програму разроја 1981. до 1985 године. О томе ћемо тшсати у јсдном од наредннх бројева иа. шег лнста. М. ЖлВКОВНћ Бпблиотека „Др Вићентије Ракнћ” и Књижевнв клуб ,Д1прко Бањевић” поводом ,Д!есеца кјбигс 80”. расапсу је аношшни конкурс за по езнју п прозу. Цпклусп прп ча и песама шаљу се до 8. новембра на адресу Градскс Библиотеке „Др Впћентије Ракић” са назнаком „за кон курс” а у посебној коверги уз радовс откуцане ппсаћом машином (по могућпости) у затвореној коверти послатн и решсња шифре. Прва награда износи 1.500 динара, др уга 1.000 и трећа 700 динара. Све паграде су у књигама, н onhe подељене на посебној књижевној всчсрн посвећсној најбољпм радовима. Рсзултати ће битп објављсни у нашем листу. ЛИТЕРАРНИ ТЕМАТ 3A Y4EHHKE ОСНОВНИХ ШКОЛА Учешшп осповних школа своје радове на тему „Кљн га је вечио свс/кп извор зна- »»a”, mofv слати на адресу: Градска библиотека ,Др Вп ћентије Ракнћ” Параћин, са назпаком ,да тсматски копкурс”, најдаљс до 8. новсибра. НаЈбољп радови бпће награБсни књпгама п уручс нп на књижевној вечсри. ОСНОВНА ШКОЛА „момчило поповин - ОЗРЕН” ПРОСЛАВЉЕН ДАН ШКОЛЕ Девети октобар, Дан школе која носи пме пашег народног хероја Момчила Поповића — Озрена, прослављен је у радној и свечаној атмосферп. Разповрсним спортс* ким такмичсњима учени« ка, јесењпм кросо.м, конкурснма за најбоље антерарне п ллковне радове, оразннк школе је оселе« ■кен н свечаном прлред5ом у салн Градског амасерског позорншта. ђен»у сконо.мскс стабплпзацп* тека „Др Вићентије Ракић” раје. V том светлу намеће се по- списује наградни темат за учетреба рационализацнје постоје- г.нке основних школа. ћвх средстава за све програ.ме • Културнообразовна активп да се у постојећпм условпма ност „Месеца кљнге" бпће саза рад Библнотеке пнтензивира држана кроз књижевне вечерн ју актпвностп које приблнжа* ” сусретс са истакнутим кљнвају књигу чнтаоцима и повс- жевним ствараоцима као и изћавају број корисника. ложбом књига на тсму „Заш- ~ ’ * тпта човека на раду” која he Овогодншње активности н ма- gHTIl отворена у Индустрији вунпфесташие акшце .ЈИесец llt„„x ТКЗнина ..Бранко Крсмакњпге одвпја се н у време зна „0Ш1ћ.. „ Српској фабрпцп пачајних jyOwieja наше књпжсв- к;1а Ки>11жеви,1К Добрцло Не. ности: 75-roaiiiuibiiue роВења Јо „ад11ћ ,1Маће сусрет са о.мла* вана Поиовпћа, 1.150-год| шњи- :Ш1|ОМ „ rpsbaH;ix;a Параћина, це Климента Охрпдског, bO-го- п геперад потпуковнпк Јевре.м дпшњпце Коистаитина М1шади поповић, пародпи херој и «шнова, 200-ГОДИШ1И1ЦС роћења Јер жев1П1к 61lhe r0CT vt,aJ,„Ka ос. ncja Копптара. Вдшегодишњи „овнвх школа Ра је д наиорп да се у свим месним за- „овпћ.., Бура Јак1ш1ћ-И „ 11Бран Једницама отворе биолпотекс >| к0 Крсмаиовић" из Доњс Мутчитаонши постспсно се реали- ш1це Гроада11а Олујпћ говоризујс. Овог октобра бнће реак- |1е 0 свом кљижевно.м раду уче тнвирана ополпотека у Мирп- пнц11Ј|а Поточца п Трешљевиловцу, Koja зоог смештаЈних пе< а саша Божовпћ пионирима услова и неактуелног књижног ,.радских OCIIObihix школа у сафонда neh годпнама не радн. Л|, Градског ад1атерског позоТоком акције и књижнв фонд ришта као „ о.1лаД11нп и rpabaМатичие библиотеке бвће обо 1П1Ма Параћина на поподневгаћсн за зОО нових књига, као но: КЈ пжевној вечери, обаве и кнзижин фондовн сеоскпх стно нас је Мнливојс Нешић, бнлиотека у Мпрпловцу и Дре- vnpaBHnK Бллпотеке ,Др Вчновцу за око 1.000 књнга. ђентпје Ракнћ" у Параћину. ЈОШ ЈЕДНОМ О АКЦИЈИ ОТКУПА КЊИГА НЕОПРАВДАНМ ЗАСТЗј ■ Постоје сви условн за иабавку књнга □ Потреба повећања књнжног фонда у библиотекама радних организацнја Републмчка конференција ССРН Србије ових дана је оба« вестила свс Општинске конферснције Соцнјалпстичког савеза о застоју у одвијању акци« је откупа књиге, као н о томе да су се после тог застоја поново стекли условн за њено настављање. Слнчиа слтуацнја је и у наtuoj средннв. Полазећи од мно гострукости друштвеног значаја ове акције препоручује се да се она настави у три правца: набавка књига, обезбеђнвање смештаја за набављање кљигз н обезбеђивање калрова који ћс ралнтп са књпгама, уз уважавање услова п објективних могућностп, мера и шгљева полнтике стабнлизације. Порсд тога сталнп је задатак п бнблп отека да појачају рад на гтропаганди кљпга, да обавештавају јавпост о набављеним издањн ма и тако повећају коришћење књиге. Ово питање се налазп пред комнсијом за културу и образовање Општннске конференније ССРН-а која he интензивиратп настављање акције да би се искористила могућност која јс пружена за пабавку веома значајннх издања. 15
МОРАВСКО-ШУМАДИЈСКА ЗОНА (9. КОЛО) 30 ГОДИНА КОШАРКЕ Y ПАРАПИНУ „3EAEW* ПОСУСТААИ ЉУБАВ ПРЕМА КОШАРВИ ОКОСНИЦА УСПЕХА 8. коло Моравскошумадијске зоне СЛОГА (БАТОЧИНЛ) — ЈЕДИНСТВО 2:3 Са сусрета у Баточшш, Једннство јс снгурном н лепом пгром донело прве бодове са стране. Голови Нпколића, Милића н Mamba, чшшли су да Је Јсднпстео стално нзмииало домаћнну. Навијачи „зсле ннх”, којк су у велпко.м броју дошлп у Баточину, ннсу зажалилн. М. М. РЕЗУЛТАТИ IX КОЛА I ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ ДРУ1И ПОРАЗ МЛАДОСТИ Параћнн: Земљорадник — Борац 3:1 Плаиа: Исток 63 — Младост (П) Дреповац: Напрсд. — Младост (Р) Давидовал: Радппк — БСК Шавац: Морава — ХсроЈ ТеклЈа: Радппчкн — Будућност Паточац: Јухор — Јсдннство 0:3 4:2 3:0 3:0 6:2 1:1 ТАБЕЛА I ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Младост (Р) 9 6 12 24:16 13 2. Јупсор 9 5 2 2 26:22 12 3. Младост (П) 9 5 13 16:10 11 4. Борац 9 5 13 17:13 11 5. Хсрој 9 4 2 3 15:16 10 6. Нсток 9 3 3 3 21:17 9 7. Напредак 9 4 14 22:29 9 8. Радиичкн 9 3 2 4 25:22 8 9. Радипк 9 2 4 3 14:17 8 10. Зем.тлрашик 9 3 15 22:19 7 11. Морава 9 3 15 21:2! 7 12. БСК 9 3 15 15:2! 7 13. Будућност 9 3 15 18:26 7 14. Јсдммстсо 9 2 3 4 17:24 5 II ОПШТИНСКА ЛИГА — РЕЗУЛТАТИ IX КОЛА Чепурс: Хајдук-Јединство 3:2 Topiba Мутннца: Млддост — Слога 2.4 Клачспнца: Железпнч. — Врапчаис 3:5 Извор: ИСК — Вихор 2:3 Буљалс: Омладкнац — ЛсшЈаипн 6:2 Мирилоплч: Развитак —• Моравад 1:2 Стубица: Напрсдак — Слобода 3:2 ТАБЕЛА П ПП1ЦТИНСКЕ ЛИГЕ 1. ХаЈдук 9 7 0 2 41:12 14 2. Слога 9 5 4 0 39:15 14 3. Јсдинство 9 6 0 3 27:12 12 4. Мораоац 9 5 2 2 26:15 12 5. Разшггак 9 5 13 34:17 11 6. Напрсдак 9 5 13 28:14 11 7. Железннчар 9 5 13 22.23 11 8. Младост 9 5 0 4 29:20 10 9. Врапчапс 9 4 2 3 26:26 9 10. ИСК 9 4 14 18:23 9 11. Слобода 9 12 6 19:33 4 ]2. Вихор 9 2 0 7 17:41 4 13. Лсшјаиин 9 10 8 8:13 2 14. Омладлкап 9 10 8 19:57 2 Пнонирско првенство у пливању НАЈБОЉА САВЕТА ГОЛУБОВИН Y суботу, 11. октобра одржано је предтакмнчеае за лионмрско првенство оппгпше Параћкн у пливању. У днспиплинама 50 метара краул и леђно у конкуренцнји ппонипкв и пнонира рекорд за мутокарце поставно Јс САША ПАВЛОВИП, препливавши стазу за 45 секундс, a бол>а и од мушкараца бпла је САВЕТА ГОЛУБОВИН, која је стазу од 50 метара прспливала за са.мо 433 секунде. Ускоро следп општпнско такмичење на коме ће бнти изабрана три најбоља пнонпра — пливача да нас представљају па међуопштинском таклтчењу. Драган Маринковнћ Једннство — Морава (НуприЈ*) 0:0 Стадион: ЈЕДИНСТВА. Гледалаца: 1.500. Време погодно за игру. Суднја: Нпкшнћ (Новп Пазар). Жути картони: Стоиљковнћ п Илић (Морава) и М. Милојевић и М. Пстковић (Јсдннство). Црвенн картошк Николић (Јединство) и Стонљковић (Морава). Јединство: Богосавл>свнћ —, В. ПетковиН 5, М. Милојевнћ 6, Урошевмћ 6, <МирковиН 6, М. Петковпћ 7, 3. Милојевић 6, Аризовић 5, Матић 6, Николнћ 5, Пеливановић 5, Милнћ 5. Играч утакмицс голман Мораве. Лскић. Била је то внше борба нсрава, него борба за фудбалску лепоту. Јединство се ннје поновило, као у претходне двс утакмице. Заслуге за то сигурно да има тренер Мораве, који јс познавајући пгру II нграчс „зеленнх” прнменпо тактнку ситннх п честих фаулова у „зони”, а одуговлачсњс са нгром, као други „квалитст”, судија НикшиН из Новог Пазара није кажњавао чак ни „штоповањем” времена. Уотнте, била је то врло „чудна” утакмица. Днректнп дуели напада Једннства и одбране Моравс у којпма су учествоваФУДБАЛ: МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА — СЕВЕР ТЕКСТИЛАЦ — БЛАГОТИН (Белушмћ) Нгралшптс „Тскстилца”. Гледалаца 100. Тскстнлац: Марковнћ С. 7, МлладнпоBiih 7, Всљкоонћ 6, Млљкопић 7, Стефаноппћ 8. СтоЈаповић 7, Стаиковнћ М. 6, Станојевнћ 7 (Томић 8), Станковпћ Д. 8 (Дачнћ —), Тодоровнћ 9, Марковпћ М. 8. Тскстилац јс на свом терену резултат* ски убсдљиво савладао солндну скипу „Благотина" из Белушића. У првом полувремену домаћа емгаа је нмала више од игрс. Праа лзразнта шанса за гол створсна јс всћ у 8. мииуту, када јс центарфор Станковчћ, из непосредне близиие, шутнрао порсд гола. У 16. мннуту лево крпло Марковић јс са мало спортскс cpchc могао да затрссс мрсжу противника, али је резултат остао нспромењен. Послс прскршаја, у 22. мннуту сусрста, Милковнћ јс нз слободног ударца, са око 20 мстара, погодио сам горњи лсви угао протнвннчког гола и тако аовсо скипу Текстилца у воћство од 1:0. Бно јс то најлспшн погодак на утак.миш!. До краја првог полувремсна створснс су још пве шансе. у 33. п 35. шшуту, алн сс рсзултат нпје промеипо. Почстак другог полувремсиа је припао гостлма. Да је у 49. мннуту десно крило „Благотииа” нзједначлло резултат, бнла би то кормална завршпнца лспо кзведеног контранапада. када je поменутн играч, потпуно сам, очп у очи са голманом Марковнћем, са дссстак метара шутнрао снажло прско гола. Y 58. мннуту гостн су ималн најзрелију прнпику да нзједначе. Са само два метра лсво крнло јс пеометано поголило прс чку Марковићсвог гола. и лопта сс одбила у гол-аут. . После нснскоришћепих шанси противнпка. Тскстилац јс, чинн се прнлично, лако, поСтигао још два гола и тако осигурао убсдљиву побсду. Најпре Је у 66. иинуту, после лспог соло продора Милацпновића. цснтарфор Станковић је са 16 мстарз прсцнзнпм ударцсм погодно сам угао противиичког гола. Бнло јс го 2:0 за Тскстилаи. н крај стрепњн од изједначења. ла супарншш са непречшићеним рачунима, резултиралн су нсецкани игром и многвм картоннма. Одбрана Једннства без посла, упуштала се врло често у напад алп прп томс помоћ је врло често ишла на руку Нупричанима. У томе је предњачнла десна страна и Верољуб Петковић. На крају ваља истаћи врло добру игру Јединства на прчетку. Стативу Пеливановнћа и . многе непскорншћене шансе, | чему је „ку.мовао" одлнчни голман Лекић. М. Миленковић 3:0 (1:0) После неколкко још пропуштетсс шан си, у 82. минуту капнтсн Текстилиа, и иајбољп. појединац овог сусрста Тодоровић, после соло продора од цснтра нгралншта ушао је у шсснасстсрац противника н убацио лопту у срсдииу. На сво.м путу она је вишс ударила у ногу цснтарфора Станковића. нсго uno јс on то хтео, и тако, на нзнснађсн.с двоструког стрелца. завршпла »за лећа голмана „Благотина". Р. Мплорадовнћ Стони тенис: ДВЕ ПОБЕДЕ БОРЦА На једном гостовању и једно.ч сусрету као домаћнн Борац је остварпо две победс. Најпрс је у Параћпну савлада на млада екипа „Радничкн П нз Крагујевца са 5:0, а потом па гостовању у Драгоцвсту такође високо поражена скнпа Младости са 5:1. Ова друта победа утолико је дража јер је екипа Младостн у прошлом пр вепству била вео.ма добра, друга. Y трсћем колу Борац дочекујс стонотенисере Дагоднне II”, која је такође непоражена у ПР ва два кола. V Борцу се надају победи в тим још већим шансама за освајагве првог .места и квалификацијама које би о.могућиле повратак у 11 Српску лнгу. Руди Ванек Стрељаштво: КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ Завршетак Лигс Шумадијс н По.моравл>а у гађању малокалнбарском пушком донео је стрелцима Параћина прегршт медаља, длплома и награда. Унедељу 13. октобра v Чачку је одржано последње коло у овој дисциплини тако да су стрелцн са Црнице, после 6. ме ста прошле године, овај пут освојили одлпчно треће место. Наш најбољи стрелац Мпрослав Тешнћ. направио је irpaви подвиг. Побсдно је републнчког и државног првака Вла дана Чоловића из Врњачке Ба н>с v Чачку са 503:498. Добро јс гађао п Милорад Николић који је поспггао 495 кругова. Малокалибарске пушке. очн шћене и подхфзане отишле су на знмовање, а стрелцп прелазе у дворане н дисшптлину ваз душпе пушке. С. Здравковић Само се најстарији заљубљеници кошаркс ссћају 1950. годпнс и пропагандне утак.мицс из.међу Едјшег н Црвенс звсзде одигране на стакларском иг ралишту. Тај сусрст значио је почетак кошаркс па Црннцн и одмах после н»ега уследпо јс формираље најпре кошаркашке секцијс а затим и кошаркашког клуба у Стаклари. Тадашњи играчи Внта Иванпшевић, Дане Павловић, Шаја... ра дницн, срсдњошколци заједно са женском екипом прпвлачилн су пажњу публике још ненавикнуте на спорт лз.међу два коша. Нажалост, обавезс према школн и послу угасиле су овај клуб. После дссет година паузе. 1970. годинс у СОФК-п покреће се иницнјатива за фор.мирање Кошаркашког клуба. Многн сн тузијасти, дали су свој допринос раду Клуба, чијих се успеха нарочнто женске скипе свн врло добро сећамо, а од оснивања Клуба до данас Стеван Митровић, председннк Клуба, Божидар Борђевић, тре нер, Бранко Савнћ, нграч итре нер, Александар Милићевић, тренер, остали су верпи Омла< динском кошаркашком клубу .Дараћнн”. Фор.хшране од основаца и средњошколаца, званично такмнчење и мушка и женска екн па почињу 1971. године. — Без лажне скромности, за хваљујуНи ентузијазму Божида ра Борђевића, женска екнпа, чијп је он био тренер од самог почетка бележила је посебне резултате, истакао јс председннк Клуба Стеван Митровнћ. Већ такдшчарске 1972/73. жеи ска екнпа постаје јунлорскн првак Србије. To значи првн пут највећп трофеј међу јуниорима напушта Београд и пре лази у провинцију. На Савезном такмнчењу, које је уследило после првог места у Србији, ОКК „Параћин” као носи* лац групе осваја четврто место у Југославији. У исто вре.ме Клуб се такми* чи у првенству и по ондашњој органнзацији кошаркашких та кмичења постаје прволигаш. Сви се добро сећамо днвннх ат мосфсра на игралншту, када су девојке бодрене од публике бележнле одличнс резултатс. Нажалост, ннтересн клубова из велнких градова доводе до реорганнзапије и од трн гру пс првс лиге сачнњава се једна, a ОКК „Параћнн” нз прворазредног так.мнчења долази у трсћп ранг. — Y то врмс били с.мо кадровскн веома јаки, почев од стручног па до играчког кадра. Наш тренер био је тренер женскс репрезентације Срби* је. Имали смо рспрезснтативку СЛАВИЦУ СРЕТЕНОВИБ. Реорганизацнја је утнцала на осппање играчког кадра али |е рад настављсн и даље са ноМАЛИ ОГЛАСИ Продаје.м мотор за чаиац ТОМОС-4 купљси априла опс го диис. За ближа обавснггења упн татк Драгишу IL-niha, lopibe Видого. Оглашавам ксважећкм диплому за BKB радиикс у тргопппи, бр. 1418/64 од 14. УП. 1964. годи нс па п.ме Нлпје Стаиковића из Параћнна. Оглашава.м келажсћим откутши ллст за стоку бр. 56 од 4. 09. 1978. годннс ira имс Видоја Шљи вића нз Дон>сг Вцдова. ф ПРОДАЈЕ.М пгтрикаћу маши ну, осмица марке „Стандард” Оснјек. Цена поаолна, влаишк Зорап Младеновпћ 35207 Поточаи, код Параћши. • ОГЛАШАВЛ.М иаажАом радну кЈБИЖнцу бр. 402483 пзда ту у ЗаЈеднвцн за запошлавањс Параћнп иа нме Држгољу^а Савпћа нз Чепура. вим младим снагама и испш темпом. . Мушка екнпа, захваљујућн много јачој конкуренцији, има ла је много тежи посао пред собом, али, сигурно, да заједнн чки проблелш, и за мушку и за жснску кошарку нису дозволнли да се и онн развију у пу ном светлу, рскао јс Стеван Митровнћ. Потешкоће, од којих су финансије и пграчкл кадар били најбитнији, узсле су свој данак. Један од проблема који пратс рад још од самог почет ка бно је недостатак сатисфакцнје за наше кршаркаше. Посебно је то изражено код женске екипе па су неке напушта лс клуб и одлазиле на страну у клубове у који.ма су имале више користи. Тешко и.м је пала чињенпца да за свој рад у клу бу и резултате којс постижу нису имале никакво задовољење. Неке од њих чекају на посао по четири године, а у клубу иису наишле на разумевање, ни код Заједница за запошљавање, ни па другим местнма где су се обраћали за нужну помоћ. Упркос постигнутих спортскнх резултата и залагања, приоритет у запошљавању није остварен. — Врло је тешко ускладнтп обавезе играча са тренингом и уопште са радом у Клубу. Ипак, успели смо да у прошлој сезонл освоЈимо прво место и ево нас у Јединственој лп ги Србијс. Можемо, нстакао је БОЖИДАР БОРБЕВИБ, постнћи још боље резултатс али паш пласман у внши ранг значпће и нову обавезу за град у фннансијском погледу. Вишн рангови такмичења и дсвојака и .мушкарапа, ко.јн су остваренн one године. изискиваће веће трошкове. Самоупра вној интереоној заједннци физичке културс Клуб ic упутно захтев за доделу срсдстава за вишн ранг такмнчења. Да бн нес.метано наставилп рал муш* карпи у Републичкот лиги, група Исток, а девојкс у једннственој републнчкој лигп неопходно је обезбелнти за први део првснства 200.000 динара. САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАНОВАЊА ОПШТИНЕ ПАРАНИН објављује следећи ОГЛ AC ; О продаји сганова у Параћину путе.м јавног надмстања | I. Y улици 29. новембра број 27: а) стан број 4 па I спрату, П «= 75м* почетна цсна Дннара 421.100,00 б) стан број 3 иа I спрату, П= 63 м’ почетна цена Динара 347.200.00 П. Y улнцп Саве Ковачевића број 3: а) стан број 2 у призсмљу, П = 70,42 ‘ почетна цена Динара 560.323,00 б) стан број 7 у поткровљу, П = 55,50 м’ почетна цсна Динара 348.000,00 III. Y улицн 13. октобар број 12: а) један стап у површини од 26,00 м’ почетна цена Динара 110.600,00 б) један стан у површини од 29,00 м’ почетпа цена Динара 123.400,00 в)Један стан у површини од 23,00 м* почетна цена Динара 97.900,00 г) један стан у површини од 19,00 м’ почетна цена Динаца 80.900,00 Y улици 13. октобар број 12/1: а) Један стан у површини од 26,00 м* почетна депа Динара 108.700,00 За стапове под 1 и П вршн се друго јавно надметањс а за остале станове прво јавно надметање. Јавно надметаље обавиће се на дан 3. новембра 1980. године (понедељак) са почетком у 9,00 часова, у простори јама СИЗ-а становања, улица Крагујевачка броЈ 4 (бнвша зграда СУП-а). Уколпко јавно иадметање не буде успело тога цапа, продаја ће се вршити путем погодбе, с тим што је наЈпи жа цена књмговодствсна цена на дан продаје. Сва заинтересована лица могу се обратитн СИЗ-у ста повања на дату адресу или на телефон 51-014 и 52-013. Пре почетка јавног надметања, учестпши су дужнп да положе гарантнп пзнос у висшш од 10’/а од почетне цспе. --- ------- ------- -■ ' • Обавезе парапннскнх екипа пре татк.мичења износс негде око 61.000 динара. One обавезс, за организацију, делсгатс и ад минисграцију, морају бпти измнрене до краја октоора. ПРОБЛЕМИ БЕЗ ПРОБЛЕМА Y задЈвс време, a то значи у последње трн године у Клубу истнчу да су сс срстали са још једннм проблемом. Заузстост Спортскс хале за друге маннфестације, спортског или маље спортског карактера доводиле су до тога да су кошаркаши не ретко наилазили на закључана врата. Често је довођено у питаљс одржавања тренинга па и утакмица. Тренер Бранко Савић, истичс да су због таквих ситуација на утакмице одлазили непрнпремљенп и дасе то резултнрало у првенству. Други проблем којп је шнрег карактера одпгравао се „нза затвореннх врата”. Hamie, све кошаркапгке ггакмице до сада нгране су v празној халн без присуства публике. Веповатно да је п то утнцало на бржи ус пон параћпнске кошарке којој је на тај начин ускраћена афнрмација а посебан данак штаћали су кошаркашн на сгра ни када су врло често играли под притиском бучне публпке на коју нису навикли. — Вншн ранговн такмичења на којима се налазе мушка н женска екнпа много су „професноналнији”. Поштовање тср мнна • заказаних утакмииа у овом случају мора бити чврсто, рекао је Бранко Савић. По свој прплицп затворсна врата нзгубљени живци, непотребнс размирпцс, прппашће прошлостн макар и по цену не ке „пропале" стотппе хшваде динара. Ако већ морамо да их делимо на „стране”, џ управа Хале спортова и руководство кошаркашког клуба, разхшри* не које су пмале не такб шнру друштвену подлогу, у шггересу napahimcKc кошарке, треба да забораве, мада ie врло тешко ускладпти професнонализам и аматеризам. М. Миленковић К1аанав CHS Соиш. воро. OmouiS. Жпжп. итоИпо.Вћ. Гоккш ,,)нћ ™ IUa. Ч.Л.Ш ж...о«|ђ . 1ИИ, . МГОЖФТО Сп.ши.ус р„. IO ........ илм> . «..«0.0..» M.rav. Гор.о. .. пошп|к«> Ф« 17 1»««. ИЈ ЧИ< Hr..,,-«..: I ■!<•« ..ол^тојк™ вТЈО. 3. иоегр.«™ ооструео Ж» СНЗ-. гафор«.е.». U5W-6W-1« СОК Шг.мо. 1ТО јпдс. SW-SSI. Тврм 11.0W
V ЛКЦИЈЈ1 ЛПШ1ТЛ НЛС HI. СМЕ ИЗН1ИЛДИТИ' ГОДИНА ПАРАНИН 5. НОВЕМБЛР 1980. ГОДИНА ПОШШ ВШС1МИ Лист СоццЈалистичког савеза радног народа оппггине Параћин Радпи н rpabaini tintininic Парићни завршшлм »:< .кбпм .Диијац — Даниово 80” v Anigiju „Нкипа nae nc - < tir изкена umi" по^дзалп cv кнеок vtcjicu сирсмиости I <:5» ченосги ла cv у рапши гслошгма снрсмпо ухваи \ itouirau са могуђим аГрссорбм и о.чбрапс coojv icpimpiijv ii тскошшс марсмндеслоболмЛачкс «к>рпс. Cue јс v овоЈ рсжбн фуикдноцнсало како треГм. II .by.u iBu ii McxaimiauHla. V iby су бнли хкл.учеии mioiiiipii, омладпнци, ученнцн, студептн, радпн .bv;ui н rpaba н»». II свн су пиказалм своју пуну iiipe.Mnoei. сисснп '•* cv онн сллш koilami својс cpchc it fiynyhituctii. Onie, iiu obhm бедслшма cue co замислн arpccop i .h» uc, cnif иокушајн пронадају. За .лиавс” исмд исста ioi. >• јсдап .лрвснп” постојн. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ БЕЛЕШКА ГОДИНА ДАНА ОД УВОБЕЊА КОЛЕКТИВНОГ РАДА, ОДЛУЧИВАЊА И ОДГОВОРНОСТИ Y ССРН Покушај вредан пажње ПЕРИОД НДПОРД ЗА СТДБИЛИЗДЦИЈУ Днлеме у наше.м друштву нијс бнло. Знали смо одувек да само радо.м и још већи.м залагаЈвем може.мо остварип! далеку визију коју смо изграднлн са почетком живљења новс Југославнје. Све смо лепо замисллли и сви добро знамо да Је удео сваког поједннца од огро.мне важности за друштво у целнни. На жалост, у праксн много тога јс заборављсно. Још увек очс кује.мо да неко другн уложн вшие рада уместо нас. II тако пролази врсме, губи се ко рак. Често констатуЈемо да због нзгубљеннх дана привреда тр пн огромне губитке, да се не испуњавају производнн планови, и да се пословне годпнс завршавају са негатнвшсм пословаЈзе.м. Колико ефсктнвно раднмо то још нико inije тачно нзрачунао. Алн, да много не радм.мо то сви знамо. Губимо време због нспланнраннх застоја, зиог боловања, због славља, зоог обављања лрнватних послова, због конфсрисања. Због свсга тога безброј пута смо се договорилн да нзгубљсно радно врсме сведемо на нај.маљу могућу ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ЗАКАЗАНА ЗА 6. НОВЕМБАР ПОЧЕТАК КОЛЕКТНВНОГ РАДА Н ОДГОВОРНОПН © Ожнвотворење иницијативе друга Тита о колективном раду, одлучивању и одговорности © Савсз ко.муниста пред обимним задацима у наредном периоду На предстбјећој Опшпшској конфсренцији Савеза ко.муниста заказаној за 6. нове.мбар домннираће два основна питања: извештај о раду Организације Савеза комуниста у општини за период од 1978. до 1980. годнне н изборн у Савезу комунпста који he значитн конкретизоваи,с Ј!1пшијативс друга Тита о колсктивмом раду, одлучивању и олтоворностн. Извсштај о раду поред органнзационпх пнтања везаних за Савез ко.мунлста акцентираhe питшвс ндејно-политнчког сспособљавања чланова Савсза комуннста. радних људи и омладине, питање осгваривања политике скономске стабплизаиије, као и конкретизоваље задатака из општенародне одбранс и друпггвене самозаштите. Сасвим јс извесно да he у трстираљу пробле.матике економскс стабилизапије бити доста псчп о доследпости чланова Савсза ко.муниста v остварпвању те политике, о ожнвотворењу аоговорсних задатака и пре све fa лично.м ангажоваљу у срелипа.ма где се бпје конкрстна Олтка. грашшу. Полазили с.мо прс свсга од разннх разговора н договора у радно време које су организовали самоуправнн и ^друштвенополитнчки оргалн и организацнје чнји смо у просеку чланови бар је дног форсма. II све је остало по старом. II дал>с губамо врс.ме у предугим, чссто и ис потребним дискуснјама, дуелима и доказивањнма. Што је најгорс о продуктивностн рада, о економској стабнлиза цнји сатима дискутујемо док су ца.м радна мсста празна. A што је rope и од најгорег нај впше причају о потребн бо љег коришНеља времеиа онн који заказују такве договоре у радно времс. Зато Је вредан пажњс поку шај радника О¥Р-а .Дмбалажно стакло” у Српској фа брици стакла који су донсли одлуку да ннко нс може да одсуствује са посла због при суства састанцима бнло које врстс н бпло ко да нх зака зује у радно вре.ме. Ако бнсмо сви тако уради ли и ако бнсмо истрајалн он да нам не би ни бнли потребнн разговорн о савлађиван»у тешкоћа, о продуктивнос ти и о боље.м и већсм раду. На овој конференцији први nv i се врши избор у духулницијативс друга Тнта о колективном раду, одлучивању и одго ворности. Биће нзабрани пред седннк Конференције са једно годишњњм мандатом, секретар Комнтета са двогодшпњим, чла нови Ко.митета у смањеном бро ЈУ (15 уместо досадашњих 29), као п члановп Комисије и делегатп за Међуопппинску конференцију Савсза комуниста региона Шу.мадије и Поморавља. С. О. ИЗБОРИ И V ССО За 8. новембар, заказана Је изборна конферен циЈа ССО. Тада he бити изабрано ново Председннштво н председник са једногодпшЈвил! мандатом. Биће речи и о једно годишн>1ш резултатнма у омладннској органпзацнЈи и задацима за наре дјш једногодшпљи период. © Идеја друга Тита прихваћена од најширих слојева радшгх људи и граћана ® Година посвећена борби за стабилизацпју економских токова © Уручене златне значке дугогодишњим активним друштвено-полптичкнм радницима у ССРН ® Мећу добитницима дипломе за изузетно залагање спровођења акције уписа зајма за изградњу аутопута и водопривредних објеката и наша Ре дакција Q За председника изабран Љубомир Рашковпћ Општинском конференцнјом ССРН, одржаном 29. октобра обележена је једногодишњица од започињања и практичног прпмењиваља идеје друга Тита о колективном раду, одлучива н»у, одговорности I! увођаву једногодпшљег мандата председника. Идејо.м која је добипз апсолутну подршку свнх организованих структура и снага у фронту створена је основа за проширсње кадровске базс дру штва н основа за елеминисање одреБених слабости које су се огледале и сретале у појсдичп.м среднна.ма у внду карнјернстп чко лидерскнх тенденцлја. УвоbcibcM колегкивног рада н ру ковоВсња конституисани cv бројнл облици деловања Coiui јалнстнчког савеза одбора и секција на делегатским прштнппма из свих структура које чнне фронт. — Прва искуства на.м говоре ца у средниа.ма где друштвено- •полнтлчке органнзацијс, a no себно Савсз комуниста воде друштвене акције заједннчкн. договорно и контннуирано н делегатског систе.ма — суштннска потреба друштва где се третнрају питаља од жпвотног шггереса за потребе ра дних људи и грађана, та.мо Је резултат укупне демократпзације друштвенополиткчког и самоуправног жнвота успешнији п бољи, него у средЈшама где ге сарадњс и сталие акцнје недостају, рскао Је Мнлош Дракуловић, досадашњи председШ1К OK ССРН. Може се уочитн да у појединим срединама н.ма join доста идсјног и суштннског нссхватања и нсразумевања потпупе суштине идеје о принцнпима колеткпвног рада, одлучивања и одговорности, па с тога предстојн борба против сужаватва Љубомир РашковиН nnipime колективног рада свим расположивнм снагама, посебно кдејно-политичким деловањем. Потреба јачања делегатског система Y уводном излагању Мвлоша Дракуловпћа, чгуло се да н ло ред присутшсс позитившос оцеna у функционисан»у делегатских односа, у садашњем трепутку његовим радом пити сме мо ннти може.мо бити задово.вни н поред присутних бројних проблема објективне природе који о.метају његово успешније функционисање. Још увек је доста велики број делегација ко јс се пасивно и неодговорно односе према своји.м обавезама, као и чињеница да заједнмч ки делегатп за више делегација скорода и не делују. 1’ешеп»е овог мора се изнаћн у Синдикату, Савсзу комуниста, а пре свега у Соцнјалпстнком савезу »жој ситуацији. у пружању конкретне по.моНв за њихово актнвирање. Разрешавање економских проблема Најчешће питање којим се органнзација Социјалистичког савеза бавила у протсклом перноду било је питање привредне пробле.матнке и реализацвје политике еконо.мске стабилнза* (Л INVESTBANKA Комплетна бамкарска услуга за ваше до маћпнство цнје у нашој општнни. Међутим, присутношћу бројннх проблема објективног, а посебно субјектлвног карактера бројни закључци и мере остали су сау.о на папнру. Привредна ситуаинја, a то јс добро познато, налаже улагање макснмума на пора свих радних људи ове сре дине за што бржс разрешавање присутних проблема. Морамо се потпуно окренути себи не тра* жећи помоћ од неког другог, јер у суштини кривииа је највећнм делом нас самих. V противно.м наћићемо се у још TeПред доношеље средњо рочног плана развоја Уважавајући свс елементе веома сложене мећусобне ci£ туаиије како на политичко.м тако и на еконо.мском плану који he имати видног утицаја и на наше унутрашње крстање у спровођењу економских задатака, морамо се још више окренутн унутрашљим резервама, јачању односа пре.ма раду, побољшању радне и технолошке дисциплине, штедњи и свођењу у реалне оквнре свих видова потрошње. Посебна пажња .мо ра бити посвећена пољопривреди. V све бројне задатке п обавезе стоји нам даље јачање општенародне одбране што је стална потреба свих наших радннх људи и грађана. (Изводи нз дискуснја — стр. 2) Y ПОСЕТИ MYPCKOJ СОБОТИ КАКО СУ - ШТА РАДЕ СТРАНА 5
ДРУШТВЕНО политички живот 5. НОВЕМБАР 1980 • БРОЈ 1М ГОДИНУ ДАНА ОД УВОБЕЊА КОЛЕКТИВНОГ РАДА, ОДЛУЧИВАЊА И ОДГОВОРНОСТИ V ССРН-у ^iiiniiiiiiiiimiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinniiiiniiniiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiij i i I ОСВРТ ПЕРИОД НДПОРД ЗА С1АБИЛИЗДЦИЈУ РАСПРОДАЈА УГЛЕДА | Извештај о једногодишњем раду Општпнске конферепције ССРН н план рада за наредни једногодишњи перпод били су основ за днскусије на овој седници. О месту ц значају делегације за даљп развој лелегатског система говорпо је у свом излагању Мнлоје Вуковић, секретар ОК ССРН, оиењујући да проблематика делегација и целокупног делегатског система, како у области самоуправних односа, тако и на свнм нивопма друштвено-политнчке заједнице треба да буде главни извор и главни циљ активности друштвено-политичких органнзаиија, као и свих других фактора соци јалистичке свестн и ствараља. Срећа Је била за ученикс Основне школс „Бура Јакшнћ” што јс октобар мессц био релативно доста топао за ово доба године, па cv ус певалн, истнна обучснп у топле јакно, капуте и чнзме да лратс наставу. Иначе,о H3Bobcibv часова фнскултуре у спортској салн или о иекој другој актнпности није могло ни бити говора, Јер сс ипак није могло п то раднтм на техтературн која је зах тевала загревањс просторнда реигп оваЈ пробле.м иа = рслацијн Месна заједница, = „Елсктродистрнбуцпја”, ,,Ни = скоградн.а". 1рчалп су, мо- Е лили, претилп али квар се = није отклањао н дсца су мо = рала да ссде у хпадним учио = ннцама. Изглсда, a то ће на = длсжнп вероватно морати = да утврде, да јс ипак најве = ћи кривац овде „Ннскоград = iba" која ннкако није могла | да усклади својс радове са = потребннм радовима „Елск- | троднстрпбуцијс". Све до о = Основнс карике у процесу делегатског одлучнвања су делегације основних организанија удруженог рада н месннх заједнииа. па itx зато треба оспособљавти па својвм деловањем непосредно нзражавају вољу и ннтересе раднлх љулн и грађа на н њиховнх самоуправних организација и заједнлца. Соцнјалистнчки савсз мора више Hero нкада раннје да досегпе до сваког радника и грађанина ко in желс да се стваралачки и одговорно укључе у развој соци јалиствчког самоуправног друш тва, рекао јс на крају својс ди скуспје лруг BvKOBuh. Колективно о задовољен»у друштвених потреба Душан Бањац, члан Председништва OK ССРН говорно јс о резултатима акипје .Нншта нас нс смс изненадити" уз констатацију ла би питањпма друштве нс самозаи*тнте u v6’’nvhe требало посвсћивати довољно па жње. ^Говорећн о несташиии која је последњих месеии прнсутна. нагласио је да куповина уз помоК бонова нмје адеква* тно peiucibc. али ла cv и самн rpabaini свошм понашањем лоприн^гнлн да несташпиа будс израженија. Љубомип Рашковић, потпрел селпнк OK ССРН ie аки^нат у својој лнскусији бацно на колектнвни рал. одлучивањс н олговрност наглашавајући да се у протскло.м јелноголишњем псрнолу лошло ло сазнања ла су ралнн лн'лн н грађани наше ог> штнне решенн да се свакоднс* вно боре за прнмену оваквог паччна пала у сваком органу п тслг. Кслектпвни рал треба ла лопринесе ла се ставови о свим питап.пма загзимају у оквнру разговпа. борбе мишљсља. крп тике и самокритнке. ла раднп људи и грађани самп одлучгју о залопопчлвању својих појелпних пнтспеса, начинг љиховог усклађивагва са општелруштг.спим интересима, да радшгаи овлалајг vkvtihom друштвеном репродукиијом и одлучгјг о пе лини лохотка који стварају сво јим удпуженнм радом. Да бн органпзаштја Соцпја- .тистичког савеза могла ла ос Бранко МилкНевић нз Поповца прима Златнг значку РК ССРН Србије тварује своју уставну улогу по требно јс активно учешће чла нова Сааеза комуниста у н>ој. Комуннсти морају да буду покретачка снага која усмерава зктивност Соцнјалистичког савеза ка рсволуционарном курсу СКЈ, истако је између оста лог Љубомир Рашковић. За рсч се јавно и РадоЈе Нссторовнћ, секретар OK СКС који јс највише соврио о привре* дним тсшкоћа.ма у нашој општини н стабплизационим мера ма чија је примсна у току. Да би се стабилизовали приврсдни токови потребно је већу пажњу посветнти развоју мањих радпнх организацнја у оквиру мале пр.чвреде. Друг Нссторовић јс потениирао и то ла имамо идеалне услове за развој пољопривреде, да с.мо на то.м плаиу урадили изузстно мало, м то сг.с због лош.е организованости v тој области. Мала поивреда и даље у ћорсокаку Да би сс свп познатп проблеми у параћинској привреди ус пешно превазишлн потребно је окренути се сами себн и за насталс тешкоће ие окривљлвати никог другог всћ одговорнијим понашање.м на сваком радно.м месту лнчни.м радом дати свој допривос стабилизацијн. Уз то НАЈМЛАБА ГЕНЕРАЦИЈА ВОЈНИКА ДАЛА CBE4AHY OBABE3Y „СТОЈИМО ЧВРСТО НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ" Најмлађа гснсрацнја војнлка, састављсна од свршсних средњошколаца, у суботу 1. новсмбрз у ћупријској касарнн ,Д1но драг Новаковнћ — Цуиа”, дала Је свечану обавезу. Пред многобројним гостп.ма нз Параћнна, Буцрпје, Свегозарева одЈекивале су речн свечане обавсзе нз грла хмл>аде војвнка. На свечаностн во|нтшма Је говорно потттуковник Манда* рпћ, као в прсдставншш друштвенополнтнчкшс органпзацпја и родитеља војнпка. М. М. НА СЛИЦП: Прва честнтка од комавдира је потрсбно информисатп panne људе н грађане о свнм тешкоИа.ма правнлно и благовремено. Y оваквој ситуацији пред СоциЈалистнчкнм савезом је олговоран задатак, да заједно са другим друштвено-полнтнчкил! организацијама, најпре Савезом ко.муниста, уложп напоре да се свс пасталс тсшкоћс искако прсвазиђу. На овој седншш делегати Општинске конференције ССРН нзрабли су новог председннка OK ССРН. Уместо досадашњсг прсдседника Мнлоша Д • • •- вића, који сс враћа у ИВТКТ „Еранко Крсмановнћ", гдс је п раније радио, за новог предссдимка изабран је Љубомир Fa uiKOBiih, дугогодишњи друштвено-политички радник, председ ник Оптшлнског суда у Пара ћину, којн је гједно бно и потпрсдседнлк OK ССРН. Признања најактивнијим организацнјама и појединцима На крају селннце подељсњс су златне значке РК ССРН Ср бијс поједшганма за посебан допрннос на развоју н остварн ваљу друштвене улоге ССРН Србије за допринос на развоју колективног рада, одлучнвањз и одговорности и развој и раз вој социјалнстичкнх олноса Mebv нрграђенима су: Мнлош Дракуловић, Слободан Тасић Стеван Стојковнћ, Драгомир Бурић, Мирјана АптонпЈевић Бранко Милнћсвпћ, Никола Ви ћић, Зора Недељковвћ, Добои no’e Аксентијевић и Милан Бо кнћ. Овом приликом су уручене и днпломе Републнчке копфсренцнје ССРН за допринос успсху упнса зајма за кзградњу лито-пута и водопрлвредних објеката. Међу добитнишша су организацлје и појединци и то: ИВТКТ „Бранко Крс.мановнћ", „Српска фабрика стакла, ФЦ ..Нови Поповац" ТП „Шимадлia“, ОУР ..Водовод", ОШ „Б. Јакшлћ", ОШ „С. Јаковљевић", ОШ ,,.М. Поповић", Рсдакпнја листа „14 дана", месне органз зације Крежбинца, Шалудовца, Са последње седнице Извршног савета СШРНИЦЕ 3i НДРЕДНУ ГОДИНУ На послсд1БОЈ ссдници Из вршног савста CO разматра ка је и усвојсна пројекција зајсдннчког предлога за ут врђнвањс обавеза за задовољаван.е зајсднпчких п општпх друштвених потрсба на нивоу оппгпсне за 1981. годнну са бнлансл-ма срсдсга ва. Овај оредлог биће разматран п у организацпјама удруженог рада, радннм зајс* дницалш н самоуправним w тсресннм заједницама н на основу датих прехлога у пројекцијп биће предложене потребе и самнх тих ор ганизацнја. Након тога пред стојн усаглашавање потре ба и могућностн за задо волкеае заједнпчких u општсдруштвеннх потреба у нашој општинп. Рок за завршаваше ових послова је мссец и no дана. М. Ж. ■ . - ■ . . ‘ I Чепура, Извора, Поповиа и Ра шевице. Појсдиначна признања добчлв су: Чедомнр Марјановић, Топлн ца Борђевић, Александар Пачгић, Драган Вељковлћ, Љуба Рашковлћ, Ранко Николић, Сго јан Диннћ, Слободан Кундаковић, Момчило Павловић, Петар Јовановнћ, Илнја Нупурдија, Драгољуб Томић. Живота Бркић, Милан Марковић и Гвоз дсн Николић. С. Обрадовнђ М. Жмвковић Ја. А грејаља пнје било без крнвиие децс н ihhxobhx мас тавника. Кривцн су седелв удобно у толлим простирнја ма неосећајући потрсбу за грејан^ем н у туђим собама Нсгде још августа месеца радннци „Нискоградње” ре конструишући улицу Мицм ћеву исекли су електрнчнм кабл којн.м сс снабдева слс ктричнок енергијом п шко ла „Бура Јакшпћ.” Од тада па до краја октобра руково дство школс покушавало је вих дана док се нису умепт- = ли it друштвено-политнчкн = органл. Овакав однос п овакав рад S су лоша рскла.ма за радну е органнзацнЈу која живи ол = послова којп јој се повсрава = Ју. Прпорнтет у добијњутих | послова if то уз добре nape | нсћс моћи да се одржи овак = вим радом. Најзад, краЈље је време да = се за овакве стварн и друш- = тву полажу рачуни. 51l!lllllllll!lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllll!lllllllllllllllllllllllllllllll|||||||||||||l||||||||||||||||||||||||lin6 СА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЗА СИНДИКАТА СЕДНИЦЕ ВЕБА Y3PY?KEHOr РАДА И ВЕБА CABEПРИВРЕћИВАЊА Примсна мера економскс политике за 1980. годину, разматрање захтева радних заједнпца у везн расподсле средстава за лнчне дохоткс и заједппчку потрошн»у са предлого.м закључака за спровођењс друштвепо договорсне политике распоређивања чнстог дохотка и шгашх доходака, као п ннформацнја о развоју мале привредс у нашоЈ општнни, биле су најважније теме на заједнмчкоЈ ссдници Beha удружепог рада Скупштинс општнне и Бећа Савеза снпдиката, у среду 22. октобра, којој су прнсуствовали и Председпиштво Скупштине отпптпне, функционерн друштвено-полнтичкпх органнзација, Коордннациопо тело за сп poBobeibe ,мера екоиомске стабилнзацијс н другн предсташшцн приврсдпог I! друштвспог жнвота ко.муне. ног рада закључсно је да постојс широкс могућности разво ја мале привреде у нашој опiuthhh, многе дслатности би се обавл>але уз мало улаган>а и за пошл»авалс би нову радну сна гу. У Фабрнии стакла постојн AtorvhnocT производње стакленс блжутерије, стаклених штапића, затварача. Куиовнном пе ћи за топљсње метала и прераОву комштексну И важлу TOMY при.менс .мера економске по литлке и стабилизације још једно.м су добро расветлилл у својим дискусијама Радоје Нес торовћ, Драган Вељковић, СтоЈадин Милстић, Драгић Михајловнћ, Вндојко АрсиИ, Стојан Вељковпћ, Богоје Јоваиовић н други. На основу млшљсља, ставова и предлога из дискусија л ма тсријала дошло се до констаталијс да привреда наше општине послује у вео.ма сложсним и доста тешким условима прип реБивања. да су радне организаније суочене са недостатком репродукционог и другог матсријала. сировина, п обртних средстава, посебно девизних. Раст дохотка у нашој општи ни v овој години је всо.ма успорен из објективних. али и субјективнлх разлога, а било јс доста и застоја у пронзволњи, закашн»е!Ба у лзградљи но вих производних капацитета и тако дал»е. Садашњи раст дохотка од 14,5 одсто у прво.м полугођу пс обезбеђујс стабилан развој н у знатној мерн \тнче на очување нивоа жнвотиог стандарда раднпх људи. Полазећи од ових констатација два већа cv на својој заједпнчкој седници закључила да се v наредном периоду учпне максимални иапори радних људи и свих друштвених чтшлаца v циљг веће продуктивно стн ефикаснијег привређивањд услсшне развојне оријентације и стабилнијег раста животнот стандарда. Y циљу очуван»а нлвоа друштвеног стандарда треба се омогућити одступање од друштвено договорене’ поли тнке у расподели личних дохо дака u to v овим отучајевшц: V организашЈЈама удруженог рада v области привреде ако просечан лпчнп доходак не пре лази границу просечног личног дохотка v прнвреди општине, V непртгвредним организадпјама и заједннцама ако њихов просечни личнл доходак не пре лазн границу просечнот личног дохотка огтшттгне v непрнвреди, п v организацијама гдруженог рада непривреде и ра дним заједница.ма друигтвеннх делатности за број новоприм љендх радника до сада укљу* Всћи сфекат рада — већи доходак чујући и приправннке и то од момента пријема. О повећа!Бу броја запосленлх у непрнвреди, изузев приправника, сагласност he убудућеда вати ова два већа. Y наредном периоду морају сс доследно по штовати обавезе пријема прп* правника на одређено iltii нсодреВено време, у складу са законом н друштвешш договорима. Организацијама удруженог рада и радшш заједницама упу тлће се препорука да се број непроизводних радника задржи на садашњем нивоу или по могућству смањи. закључено је на седшши Већа удруженог ра да и Већа Савеза снндиката оп штине Параћин. Велике могућности Mane привреде По извештају радних групз Всћа Савеза исндиката које су обишле органлзације удружеду старих крпа нскористнле би се секундарне сировпне, у „7. ју лу” набавком машине за прав љење ксса омогућио би сс раз вој пакерннце за пољопривред не производс који одлазе на тр жнште. Y Фабрнци штофова говори се о ндеји отварања заштитне радионшдс у којој би инвалидл рада правили сувснирс, гобло не, украсне ткашше и тако дали свој догтринос радној организацлји, а затим и радионице за прављсљс блокова од шља ке. * По овом пнтању прсдложено је Скупштини општине да формлра стручну радну групу која ће нзучлти свс ове могућностн и направити приоритет реализације програ.ма отварања но внх капацлтета мале прнвреде М. ДпАпггријсвић 2