2. ЈУЛ 1980, БРОЈ 180 ПРИВРЕДАФГРАДСКА ХРОНИКА . • -:•*»»*A-dtii'..' ... • ■ . • - ___ „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” Шта на знак ваздушне опасности Ратно ваздухопловство јс v цслом свету па и код нас дожипсло буран развнтак у току другог светског рата а нарочито послс њега. П данас се њему воклања посебиа паж>ва, а и будућност he припасти авијацнј„. Сва тсхника која је интегри сана у ратно ваздухопловство. вео.ма брло је напредовала послс другог светског рата, a no ссбно јс повеКана носпвосг убојннх срсдстава. Но, највећп квалнтет код авнјације лобијсн је увођењем слектронике чија вредност износн отпрнликс 30 до 50 одсто од укупнс цене кош тања авиона. Ова електроника која је најсавременнја, о.могућа ва слепо летење авиона, извнђа н>е, открпважс циљсва, како у ваздуху тако и на земљи, ефи касно командовање, како са земље тако н „з ваздуха, нави гацију и навођење авпопа, успешну заштпту од против ваздушне одбране, сфмкасну упот ребу убојшгх срсдстава и тако даље. Све ове квалитстније промене у авијацији условиле су и оса времењавање и модерно опремање Службс осматрања, јављања. обавештевања и узбун.и вања (OJOV), чији he се знако ви опасности први чути у cnv чају пепријатељског иапада. Један од знакова опасности, којп he сс најчешћс чути у рату, 6nhe знак ваздушне опасно сти. Најављујс сс непрскиднпм завијајућпм знаком сирене у трајању ол 60 секунди. Најав љпв'ањс he вршити Служба оо мВтрања, јављања, обавсштава iba и узбуњивања — OJOY истовремено за све сирснс у граду из Центра OJOY-а. Претпос тављамо па бн на пашсм под ,!'аЈава ваздушне опасности онла објављена око 5 мииу та пре нанласка непријатељсклх авиона. За тпх 5 минута трсба уради ти следеће: а) Уколнко се иалази.мо у кући — стану — угаситн светло, — искључити довод електричне енергнје и плина као н угасити сваки пзвор топлотс да нс би дошло и до пожара, •— искључити водоводну ино талацију Да нс бн дошло до поплава у стану у случају прска ња водоводпе инсталације, али напунити празне судовс волом која бн бнла врло драгоцена уколико се водовод поквари ол бомбордовања а пзбије пожар. — узстн најнсопходније ства ри које су всћ биле припре.м љене и изаћи из стана. Од нзјнеопходнијих ствари треиа у >с ти следећс: гумени душек или другс предмегс за спавањс, хра иу која нијс лако покварљива и кабаста. Најпогоднија јс хра на у конзсрвама која сс може употребпти без куваља, посуцу са водом, прибор за личну хигијену, најнужније лекове (кутију за прву по.моћ), предметс за разоноду, новинс, часошке књиге, шах, батерпјску лампу због нестанка слектричне енср гије, јер су свећа и обична лам па неповољније пошто сагорева н>ем троше кисеоник, лична иокумента, повац, u транзистор,) уколико иматс, да би одржавали везу са спољним светом. Са овнм стварима трсба најкраћи.м путем отићп у склонитс илн други природни илн вештачки заклон. б) На послу: — Прскинути рад (заустави ти машину, обезбедитн да сви ученнцн оду, односно напусге школску зграду), узети средст ва за личпу радиолошку, био лошку заштнту и унапрсд од ређенпм правци.ма — пзлазима — напуститп организацију уд руженог рада и отнћп у најбли же склониште уколико постоји нли други вештачки нли природнн заклон. ц) На улицн: — Што пре отићи у склонн ште или природни илн вештач кн заклон. д) V аутобусу нли-другмм превозним друмским caoupahajhilm срсдствима: — Зауставити аутобус. паркиратп га уколико с.мо у граду на месту гдс нећс сметатп служ беним средстви.ма прилико.м ин тсрвенције и даље од шахти за воду. Да бн за овнх 5 мннута од пз јаве ваздушие опасности ло на пласка непријатељских авпопз могли да ово све урадимо пот ребно је још данас у миру нај неопходније ствари, rope наве дене, спре.мнтн и оставнтн нз видљиво и приступачно место Препоручујемо грађани.ма ца покушају још данас у миру да све ове послове увежбају н пос тнгну брзпну мању од 5 мнну СКУПШТИНА САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДННЦЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШTEA! И КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ОПШТИНЕ ПАРЛ ПИН, на основу члана 33 Одлуке о грађевпнском зсмљи* шту („Опигпшски службени гласшгк", бр. 3/80) и члана 28 Статута Заједнице, на својој седннци одржаноЈ даиа 26. jyiia 1980. годинс, расписује К О Н К V Р с ЗА ДАВАЊЕ HA ТРАЈНО КОРИШНЕЊЕ НЕИЗГРАБЕПОГ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИ ШТА Y ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА 1. Предмет овог Конкурса је неизграђено градско грађсвпнско земљнште, и то: та да би у рату то урадили за 5 минута јср како каже друч Tijtq: „Што је више зноја у миру, то јс мање крвн у рату". Гвозден Стањевић Ред. бр. V Л II Ц A Попршина м* 5 =• Укуппа зисика ।накнаде 1. Нвана Горана Ковачнћа 631/2 626 200.320,00 2. Ипана Горана Ковачића 626/2 442 141.440,00 3. Ивана Горана Ковачића 510/4 422 135.040,00 4. Првомајска 489 316 101.120,00 5. 27. марта 2389/18 280 89.600.00 6. Насеље .Јагодњак" 2290/3 646 206.720.00 7. Насеље „Јагодњак” 2290/3 486 155.520,00 8. Насеље „Јагодњак" 2294/1 480 153.600,00 9. Насељс ,Јагодн>ак” 2294/3 481 153.920,00 10. Нассље „Јагодњак" 2294/7 464 148.800.00 11. Насеље „Јагодњак” 2294/9 546 174.720,00 12. Насеље .Јагодњак” 2294/10 445 142.400,00 13. Нассљс „Јагодњак” 2298/3 509 162.880,00 14. Насеље „Јагодњак” 2298/7 499 159.680,00 15. Насељс „Јагодњак" 2298/8 324 103.680,00 16. Насељс „Јагодњак” 2298/11 318 101.760.00 17. Насеље ,Јагодн»ак” 2296/10 325 104.000.00 18. Насеље „Јагодљак” 2296/11 335 107.200,00 19. Насељс Јагодшак” 2291/20 616 197.120,00 20. Насеље „Јагодњак” 2296/8 309 98.880.00 21. Насељс Јагодњак” 2296/9 350 112.000,00 22. Насељс „Јагодњак" 2291/17 662 199.040,00 23. Насеље Јагодњак” 2292/7 460 147.200.00 24. Нассље „Јагодњак" 2294/23 500 160.000,00 25. Насељс .Јагодњак” 2294/21 500 160.000.00 26. Насеље „Јагодњак” 2292/3 475 152.000,00 27. Насеље „Јагодњак” 2294/13 475 152.000.00 28. Насеље .Јагодњак” 2294/12 489 156.480,09 29. Зелснгорска 2205/40 411 131.520,00 30. Зеленгорска 2205/42 412 131.840.00 31. Зеленгорска 2205/43 412 131.840,00 32. Зслсигорска 2205/44 411 131.520,00 33. Зеленгорска 2205/45 411 131.520,00 34. Зелеигорска 2205/60 324 103.680.00 Код површпна париела могућа су мшшмална одступан>а. 2. Опремљеност грађевинског зсмљишта по овом кон курсу предвиђена јс, и то: а) за парцсле које носе реднн број 1, 2, 4, 5 и 29 до 34: ш<сконапонска улична електро мрсжа, улична водоводна мрежа н асфалтирана улица; б) за парцелу под редним бројсм 4: нископапонска електро .мрежа, улична водоводна мрежа и пошљунчана улица; в) за парнеле од рсдног броја 6 па закључно са редлпм бројс.м 28: ппсконапонска улнчна слектро мрсжа, улнчва водоволна .мрежа, асфалтнрана улица, кншна канализација u улична фекална каналпзаинја; 3. План париелације са локапнјом објската и грбаиистпчко тсхипчкпм услови.ма бнће нстакнут у просторијама стручис службе СИЗ-а — улица Крагујсвачка број 4 у Параћлну, и чини саставшт дсо овог конкурса. На плану парцелаиијс бнће означсла врста градње и спратност објекта. 4. Учесниии на конкурсу могу истоврсмсио конкурисати за иајвншс 3 парцслс. 5. Првенствено право за давањс земљншта у смислу члана 31 Одлуке о грађсвинско.м земљишту н члана 3 Правнлника о ближс.м одређиважу мернла за даваже земљишта на трајно коришћење путем конкурса, нмају: — учесници НОР-а, — ратни војнн инвалидп, • — инвалнди рада, — грађани чије су зграде предвпђене за рушење, — радници из нспосредне производње, — грађани којима је забрађсна градња на постојећоЈ парцелп, — радници са дужим радним стажом, — граВанп који уступају стан, — дефнцитарни кадровн, — породнце са већим бројем деце, — породшде које имају трајно оболелог члана. 6. Учесници Конкурса положиће гарантни износ у внсинн од 10.000,00 дпнара уплато.м на жиро рачун 63504-662- ■500079 — Самоуправна ннтересна заједница за управљан>е грађевинским зсмљиштем и комуналне делатности Општине Параћин. Учесницима којима буде дато земљиште на коришће1бс гарантни износ урачунава се у накнаду која обухвата иену земљишта, уређивање и опрс.мањс земљишта, а остали.м учесницима гарантнн износ сс враћа у року од 10 дана. Учесницима који одустану од уступљеног земљишта гарантни износ се не враћа. 7. Корисник добијеиог земљишта по овом Конкурсу обавезан је да изградњу зграде започне у року од 1 годипс и доврши у року од 2 године од увођења у посед, а у противном престаје му право корншћења земљишта. 8. Захтев за добијаље градског грађевинског зе.мљнш* та подносн се у затвореним ковертама са назнаком „за Конкурс": Самоуправној интересној заједници за управ-. љањс rpabcBHHCKH.u земљиштем и комуналне делатностн Параћин, улииа Крагујевачка бр. 4, непосредно нлп путем поште, у року од’15 дана од дана објављивања овог Конкурса у лнсту „14. дана”. Захтсв сс подиоси иа посебно.м обрасцу који сс добија зајсдпо са другнм потребним обрасцнма у простори-- јама СИЗ-а. 9. Пријавс поднесене противно условима Конкурса нли после одређеног рока нећс бнти раз.матранс. 10. Остварнвањс приспелих пријава вршиће се јавио комисијкн на дан 21. јула 1980. године, са почетком у 9.00 часова у просторијама Стручне службе СИЗ-а, улица Кра гујевачка број 4. Од тренутка када јс почело отварање прпјава учесници не могу мељати нити допуњаватн даге прпјавс нити подносити нове. 11. По утврђивању приоритета Комиснја ћс на огласној табли Стручнс службе истакнути редослсд кандпдата. На утврБени рсдослед кандидатн могу да поднесу прнговоре у року од 8 дана. 12. Коначнп резултати овог Конкурса бићс објављенн на огласној таблн СИЗ-а, по доношењу Одлуке о давању на трајно коришћење неизграђеног грађевинског земљншта у циљу изградње породичних стамбсних зграда од странс Скупштнне ове Заједннце. 13. За сва обавеште!Ба заинтерссованн сс могу обратнти Стручној служби СИЗ-а улица Крагујевачка број 4 (бнвша зграда СУП-а) илп на телефон: 51-014 и 52-013. СТЕВАН СТОЈКОВИН: СЕВАЊА НА ЗЛОГЛАСНИ ЛОТОР MATXAY3EH (5) САДИСТИЧКА МАШТА КРВОАОКА ЈЕ НЕИСЦРПНА ... Били смо стално у близини, у ствари окружени н>ом и то на све мањем простору. Живело се на рате, од данас до сутра и ако си данашњи дан некако прогурао у овој несрсћи то је бнла срећа, а сутра рсдовно остаје неизвесно. Hecpeha, на неки начин, ствара блискије односе међу људи.ма, поготову ако је њихов положај изједначен. Људи су природно упу- • ћенн једнн на лругс н нарочито у оваквнм околностима јавља сс жеља за измену по којс речи охрабрења, који пут да се понешто непознато сазна, да се поразговара о многнм ствари.ма које само човска у овој непршпшн заокупљају. . Тај људскп мотив, рекао бих заЈедпичка борба за опстапак, зближио је овдс многе логораше без обзпра па нациоиалпост. Тако сам ја и.мао приличан број нових познаника и пријатеља међу Пољацима, Руснма и другима. Међу ови.ма познавао сам и псколнцину који су и.мали врло непријатан посао. Радп ли су на кремирању лсшева, п од н>их сам слушао шта се догађало у то.м вероватно најстравнчнијем делу логора. Лешеве, којн су ту допремапи, трсбало је прстходно обрадптп, a тек потом убацити у крематоријум. Морали су завириватн у вплице сваког леша, утврђпвати има ли у њима злата н чупати тај метал, који he за многе бптп велика несрсћа још за живота у овом логору. Исцрлљују из човека задњи атом снаге, лише га живота, од некпх његових делова, на прнмер косе, припремају спровпну, за питај бога какве производе и коначно разбојници Трећег рајха пе дозвољавају ни то злато да исстаие. Оно је вредније од људп и постајс њихова својина. Украси од људске кожс Порсд ових са златом у устима, веома лошу срећу су и.малп н онн са тетовираном кожо.м. Захваљујући непро.мишљеностн илн можда помодарству младалаштва, многи млади људи су због своје пшаране коже несталп заувек, а мол$да би преживелп да нпсу имали на себи по којн лепо изражен мотив. На жалост већина није прсжпвела, парочито ако је тетовирани примерак пеко.ме запао за око. Немци су били прилпчно пробирл.иви, па су кожу скидалн са оних чнји су мотнви били лепп и прецизно урађени. На примср, лепо насликаиа жена, неки поморски симбол, галија и сличнр. Мада je у логору макар и привидно постојао некакав ред умирања, власници златних зуба и лспих мотива ца својој кожи нестајали су и без реда. Они су то углавном знали и успевали да сс краће пли дуж сачувају, алп јс увек било впше могућности да буду запажсни. Убијалн су их на разнс начине, а всома често убризгаваљсм бензнна или ваздуха у вену. Дсловн кожс са мотивнма, пажљнво су скидаш! са тела н препарирани. Од тако припремљене људскс коже прављени су разни предмети као абажури, жеискс ташне, рукавнце, коричене кн>иге п сличпо, што су есесов ци као нешто пзузетно поклањалн својнм жепама и пријатељицама. Некн од ових предмета могу се вндети у послерата формиранпхг музејпма, по разннм нацистичкнм логорима, па и у Матхаузену. Ко изгуби утакмицу иде у крематоријум Y меВуврсмену, док живот нскако течс, са разннх места, слушамо свакојаке прнче. Јсдаи Пољак, који ради у групи за спаљнвање лешева, нспрнчао ми је како се по жељи ссе- , соваца, на фудбалском терсну ту крај логора, повремено нграју утакмице између тимо ва састављеннх од логораша. Екнпа која из губи утакмицу иде у гасну комору. На терену је то окршај двадесст н двојпцс потпуно нзпе.моглих људи, којн послсдљим ато.мима сиагс настоје да победе, јер тпмс продужавају жпвот. Том приликом логораши сс толико мрнваре и падају од изнемоглостн. Алн сцене са терена увесељавају Немие. Они навпјају н грохотом се смеју сценама са терена, на коме се свн редом тетурају, борећп се за лопту. Када се то мучење заврши, за једну екипу је крај, али ако утакмниа заврши нсрешено, онда обе екипе иду у крематоријум. Зато су и борбе немплосрднс, а фудбалско пгралиште вишс подсећа на глсдијаторску арену, што потпуно одговара незаситој обестп ссесоваца. Гушења — представе за заоаву Скоро сам опет од мог Пољака слушао мевероватне прнчс. Каже ми да је за Нсмце велико задовољство да гледају како логораши умпру у гасној коморн.' To је умнраље које траје десетак минута и одвнја сс у најтежим мукама. Y гасним коморама приликом гушења на стаје кркљанац, они које гуше у тим трену ци.ма се избезу.мљују, чупају себи косу, пзо блнчују се потпуно. Те сцене и грпмасс нео писивнх патљн у току неколико минута уми рања, представљалс су посебну разоноду за Немце. Сваког дана пред челичннм добро задњхтованнм вратнма гасне коморе Нсмци су се смељивалп као на представп. Кроз стакле ни отвор којп се палазио на вратима комо рс пос.матралн су патњс и нзбезумљсност оннх којп сс гуше. Тс сцене су их увесељавале и пзазпвале код н>нх смех до суза. На те манијачке разоноде доводнлн су н познанике, па чак н својс дсвојке и пријатсљице, којима ово нн мало није смстало. (Наставкћс сс)
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА 2. ЈУЛ 1980, БРОЈ 160 V ОЧЕКИВАЊУ ШИЕНИЦЕ СТРЕПЊА ЗА И» У житном рејону Поморавља пшеннца је у фазн налива1ва зрна а меспшично и у фази млсчног зрења. У свако.м слу чају прнлично неповољни услбвн, велнка влага п поплаве у преко.моравском крају, утицале су на спорију вегетациЈу ове /китарнцс, али и другнх усева. Y просску овогодишња жетва касниће око двадесет дана од оптималног рока. Како лредвиbajv стручљаци, овогодишњи род биће око двадесет пет зрна у класу, илн у просеку четрдссет метарских центи по хектару. Задњих неколнко година 6poj хектара под шпеницом се смањујс, у нашој олшпгни, али сс cejy домаћи високородни хи бриди II високо продуктивне сор те. Од 1. јула до 31. децембра на снази је Закон о откупу пшени* цс који стимулшпе све радне ор ганизације н зе.мљорадннчке задруге са 50 пара по кнлограму откупљене пшенице. Индивидуални пропзвођачи остварују право на премију преко својих организација ко)е откупљују овај производ. Прашење кукуруза и прихрањивање Оправдане су сумње пољоприв редника у овбгодшпњп род кукуруза, с обзиро.м на дуготрајне кише, велику влагу и хладно врс.ме којс је пратило лошс метсоролошкс услове. Кукуруз сада има виш\' те.мпературу п довољно влаге. Требало би што пре скннути покорицу, опрашити, и тако поправити водено-ваздушнн режим корену кукуруза. Упоредо трс ба бацтгп! одговарајућу колјгчн ну азотних ђубрива, КАН-а пре свега, око 200 кллограма по хек тару. јер би касније ђубрење довсло до продужења вегетације. На поплављеним подручјима илј! знатно оштећеним кишама, извршитн подсејавање, али хибридЈЕма који и.мају краћу вегетацију. Сигурно да свс зависи ол вре менских прилика, али овогодишн»и род нсће много подбацити. Прво место у укупном плас.ма ну освојила јс Рашевица, друго Дреновац а трећс Чепурс. Редослсд осталих екнпа пзглсда овако: Својново, Доња Мутннца, Буљанс, Шалудовац, Сињи Внр, и Треипвевица, Поточан, Дон.е Впдово, ТекиЈа. Y народном вишсбоју најбо* љи су били сениори Дрсновца, Чепура и Рашсвнце и ссннорке Чепура, а у јуниорској конкуренцнјн младн Чепура, Рашевице н Дрсновца. Дсвојке Чепура п Рашевице биле су најуспешнијс у овој дисцнплини, као и једина екнпа встсрана нз Чепура. V надвлачсњу конопца прво место „извукли” су Дреновчани, друго Рашевчани а треће Чепур цп. Мушка екипа Својнова у стрељаштву заузела јс прво место, Рашевипа друго, а треће Шалудовац. Y женској копкурсицији Свој ново, Шалудовац’ и Рашевица. Одбојкашп Чепура и.мали су највише успеха у овој игрп испред Рашсвнце и Својнова, а од бојкашнцс Дреновца испред Рашевчанкп н Чепурки. Рукомсташн Поточца у финалу су савладали Рашевицу, a rpehe место је прппало Доњој Мутннцл, док су руко.меташицс Трешњевицс побсдиле скппу До ње Мутнице, на другој, и Дреновца, на трећој позицији. У малом фудбалу Поточани су поново у финалу надиграли одличну скнпу Рашевлцс. а мало изнснаБењс је направила мало бројна екипа Снњег Внра, пласиравши се на треНе.м месту. Стони тенис је био масовно за ПРОГРАМ РАЗВОЈА ДАВИДОВЦА 1981. — 1985. CABFEMEHO СЕЛО ДАВИДОВЛЦ ЈЕ ПРВА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА Y HA11IOJ ОП ШТИНИ КОЈА ЈЕ ВЕБ САЧИНИЛА II УСВОЈИЛА HA ЗЕОPY ГРАБАПА СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ РАЗВОЈА СЕЛА ОД 1981. ДО 1985. ГОДИНЕ ПРОГРАМ ВРЕДАН ПАЖЊЕ. САДРЖИ ОБИМНЕ ПОСЛОВЕ ЗА КОЈЕ БЕ БИТИ ПОТРЕБНО ДОСТА ТРУДА И АНГАЖО ВАЊА KAKO МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, TAKO II ШИРЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Е БЕЗ ИНАТА НЕМА ЗАНАТА ® Последњи ковач из Доње Мутнипе Јсдна од основпих ћслнја самогправног планнрања јесте и месна зајединца, како каже Едвард Кардељ „специфична тспиторијална заједница удруженог рада за задовољсњс погреба радних људи и грађаиа којс се односе на њиховс свакоднспнс соинјалнс, културнс, комуналне, стамбсне, породичне и другс животне Hirrcpece". — И гво/Kbe има дуппч кажс стари ковач у пеншјн Чсдомир Радип из села Доња Мутнипа. Ви« ШС ОД ЧСTirol! дсценпјс цружно се чика Чсда са чсклћс.м и наковњем. To чшш и данас. Љгбап ппема металу греје Чеду, Чсда грејс гвожђе и дајс му жсљеш! облпк. Bene ова| поштенп човек даосгави своје мсштане на цедплу. За сваку vcflvrv радо нзлази у сусрет. Тако he кажс, док га 6v.iy служвлс рукс и очи. Децспијама је чнка Чеаа ковао свој запат. v гво жВе је уткао себе. Сродио се са њн.м. очврснула рука I! карактср- — Нсмам наследпппа >а овај занат. васгавља чика Чсдз, it то мп најте же пада. Заболп we у души што млади окоећу ле ђа занатпма. бсже уграл, п гскоро Мгппшом неће одкклватп псски звгкчеK»ba. Говопн старп кооач. а рсчн су му пекако плажпе. као сезом натопn>c>ie. Тпкорсћп. под crape панс из ипата ради свој поспо, одржава старачком pvko.m тралпинју avry чстипп пеценије, ковпч без иаслеЈпипса, Чедомнр Радпћ. Р. Bacuh Полазсћи од интереса и потреба срединс, средњорочни про грам развоја Давидовна садржн свс елементс модерног на* сеља. Међу прпоритетним задацима предвнђају сс: нзград* ља моста на Грзи, друго по важностн јс питање изградње водоводне мреже, затим асфалти paibc путсва нзградња петљс, увођењс телефона, рсгулацнја Луцерка на закоровљено.м луиерншту спорнје одраста и развпја се, образује танке, нсж нс и издужене биљке са мало лишћа, слабије развија корен п плпће се укорењава, касније цвета и доноси мало семена. рекс Грзс кроз нассљс, нзград- ДУже задржавањс закоровљсiba аугобуског стајалишта, из- не младе луиерке најпре изази • * Ј ’ ва npopebHBaH>e vceea а касниградња споменика палим бор- је и изу.мнрање бпљакд и појанос, којим треба да сс за десет година убере од нндустрије и церке могу се, утлавном унпштпти на два начина: прнменом цима, адаптација и санација ву празних места. До.ма културе, vpebeH»e н изгра Старијој луцеркп корови не дља спортских терена, школске <пт сузбијања кор^вскпх "^ зграде, ypebCH»c гробља и пољ- густ усев луцерке са велнком ка уопште, па и у усеву луцер CK1IX путева. Основни пзвор надзеленом масом засењујс ко- кс je прпмена хемијских сред пнвестпција биће самодопрц- Р°вске бнљке на луцеришту. става, хербшшда. Ефекат хер чимс се они потнскују н униш бицпда код уништавања код тавају. * ровскнх биљакд у великој ме Ушпптавање коровских би- ри зависп од времена када се пољопрпвреде 864.771.216 дапа л»ака на будућем луцершпгу врши прскање корова овим ра. алп се рачтаа на помоћ са- грсба »бави™'још за време та- средствима. Лакше се уништаоапп • • ’ ieiba претходног усева. Пошто eajy корови помоћу хербишша Р дн»у и заједштчке интересе Су луцерку најчешћи прст иако се прскање вршн док cv са друпш органпзаппјама и ходнн усеви окопавлне п жита. корови младп. Исто тако треба заједшшамд. на овпм усевима корови се мо- хербнцнде употребљавати по В^паназ 6 ЗАВРШЕНЕ СЕОСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН РАШЕВИЦА П0БЕД1И ® Овогодншње сеоске олимпијске игре, одржане 7. и 8. јупа на новонзграђеним спортскнм теренима у Рашевици, окупиле су преко 350 такмичара нз 12 села наше општине, који су се такмичили у 8 дисциплнна из иародног впшсбоја, надметања и спортских игара Ратари: ПОСЕТИЛИ KYRY ЦВЕЛЛ Бацање бо.мбе — састааии дсо вишебоја ступљен. Својново. Дреновац п Сињн Вир су трн победничкс скипс у мушкој. а Буљане, Рашевица и Дрсноваи у женској кон куренцији. Шахисти Рашевице направили су подвиг всћ у првом колу победо.м над шаховски.м сслом Буљано.м, до краја турнира елиминисали свс екипс и тако надмоћно освојилп прво .место. Дру ги су били Својновни, а трсћп Сињивирци. Дреновчанке, Рашевчанкс п Буљанке билс су најбоље шахисткшБе на турниру. Y пружању прве помоћн санптетска екипа Рашевицс опст је показала највншс знања и умећа, а за н>о.м Дрсновац и Доња Мутннца. — По броју ученнка овогодн шн»с Олпмгшјске ссоске игрс би ле су на нивоу прошлогодиш1бнх. Посебних резултата и изненађења нлје било, с ти.м што треба похвалити масовност Свој нова, посебно Чспура, као и домаИпна. ссло Рашсвнцу, за учиibCHC напоре око органнзације. Следећс Оли.мпијске сеоске нгрс одржаће сс највероватннје у Чепуру, рскао нам јс Мпомир Станковић, секретар Општинског савеза за фнзичко васпитање и спортску рскрсацпју „Партизан”. М. Рашесица: Димнтрпјевић Формнрано Јс Друштво за тедсспо васптгпиБв „Партмзан”, у спрадњи са СПЗ ом физпчке културс у Параћппу, коЈс окупља око шсјлссст омлплнпица у шсст сскциЈа: рукомст, одбоЈка, шах, стрсљаигтво, мали фулбал н стони тсннс. КОРОВ ЛУЦЕРКЕ ДТВ „ПАРТИЗАН ЗОРАН МИЛОСАВЉЕВИП Корови су нспрнЈатељи свих усева па и луцерке. Они су парочито опаснн док Јс луцерка још мала и млада јер тада могу потпуно да је угуше. Много сс јављају ако је луцерка посејана н на лоше обраћсном н слабо припрсмљеном земљншту и ако Јс за сству употрсбљспо нспрсчишћсно сс.мс у комс inia и семена разннх коровских биљака. механичкпх мсра (кошења, пле вљеља) и помоћу хемијских средстава (препаратп.ма хсрби цида). Иако су чупање, плсвљсјбс коровских биљака у уссву лу церке стари, примитиван начин, доста спор и скуп за вепа луцеришта и њега не треба занемаритн, нарочито када је v шггању уннштавање на мањид'1 површЈшама лунерншта, на ситним газдинстви.ма. Бољи и доста ефикасни нагу лакше ушшггптп него у са- лепом и сунчаном цок су бнљке сувље. времену, М. Днмитријевић Уссву луцерке. Коровске бнљке у усеву лу- ________________ церке се теже унпштавају, на- Упуствима о употреби хербирочпто онп вишегодшшвп којн нида треба се строго придржа се размножавају са подземнлм ватп, нарочнто у погледу њихо деловима. ве количнне и времеиа употро Коровско бнљке у усеву лу- бе. Мподраг Станојевнћ. ннжењер пољопрнвреде Омладипп, граВлкн н радии људп Ратара 22. Јуна посетили су Kvhy iincha it поклопилн сс ccini.Ma вол>сног друга Tirra, вслшгаиа name спохс. Интсрссоваи>с за озу поссту бнло Јс огромио, тако да сс плаинра Још Једнв посста гробу друга Тпта. Поссту су органнзовал|1 Основна организациЈа ССО и мссна органц. заииЈа ССРН, коЈе у послсднл врсмс постпжу запажснс рсзулгате на свнм поФИма рада. Глле ЈОВЛНОВКП Трешњевица: ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА Y току Јс акднја нзградње телефонске мрсжс, коЈу Је покреиула Скукштппа меспе зајсдипцс. Садаппм телсфонска мрсжа од 40 бројсва пз тслсфонске цсктрале у Рашсвици педовољпа Јс да поддшрн потребг ipabana. Нова иснтрада од 160 бројсва бпћс смсштсиа у просториЈи Дома културе, коЈа се за ову прнлнку рсновнра. МИРЈАНЛ ДОЈЧИНОВИВ САМОДОПРИНОС ЗА ШКОЛУ Запсдсн Је самодопрннос за пзградњу none школскс зграде, коЈи ће почсп! да сс убнра од 1. Јула оес годпнс, до среднпс 1990. године, по стопн ол 10 происната на доходак од пол.оприврсдс н занатсклх дслатносги н 2 одсто иа лнчие лохотке. МИГОСЛЛВ ЛОЈЧПНОВИГ. Стубица: ЛЕТЊИ ШЛХОВСКИ TYPHHP Вслпкп тралииионплнп брзопотсзпн шаховскп Typimp одржан Јс п овс годпнс у Стубнци, у организацкји мсспог шаховског it\y6a Напредак. Учсствопало Јс око стотипу такмнчара пз Полгаравља, а прва награда пзиоси хиљпду дпнара. Дон>а Мутница: НЕМА СПОРОВА ЗА МИРОВНО ВЕБЕ Мнропно eclie у ДоњоЈ Мутппцц успсшно Је у прошлоЈ п у ово| roAiiiiii рсшавало споровс грађана. коЈн сс утлавпом односс па увреде грађана н лпчпа npcbaiui. За пст мсссцн one годппс iuia.no Јс три спора II шп три окончала па обосгрппа задовољство, мада сс оштсћспс стра НС КОД OBUKDILX СПОрОВЗ TCU1KO реШЛрЈу 113 noMiipcibe. МИЛЕН РАДУНОВНП ШАХОВСКИ KJIYB 11 шахпсти Рашсшгцс, коЈп су иа Ссоскнм одпмппЈскпм игрхма, <х> иоЈнли прво мссто, пкмнчпће сс убудуђс у општинској шаховскоЈ .utni. Нсдавпо јс формнран шаховски iuiyG који за сллп окупља око двадссст чланова. Главица: ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ФУДБАЛСХОГ КЛУБА Оас годинс Главица славл педесетогод1шл«лцу од формнраил фудбадског клуба „Будућност" која Јс прву утакмицу одпграла још 1928. roAiuic, а звашшш запнсппк са осипвачкс скутшттс клуба датпра пз 1930. годинс. Централна свечаност одржаће сс 13. Јула, а том приликом бнће отворсна изложба фотографиЈа, докумсната н npinnaita нз дугого.ипшвсг живота п рада паЈстарајсг фудбалског клуба у нашоЈ општиIUI па п шкре, којп Јс све времс окупдео напрсдпу радннчку и ссоску ом.|ддииу. На ово| сосчаиости биће додс.тлни npmiiaiua најстариЈ|ш фудбалерцма, фудбалским радшпш-ма ц С1гтузијаст11.ма клуба. М. А. Крежбинац: КАНДИДАТ ЗА ДИПЛОМУ РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН Mean оргашпацвЈа ССРН ссла Крсжбиица кандкдат Јс за дпплому Репубдпчхе копферешшје ССРН Србнје за доорннос успсху упнса заЈма за взградљу Ауто пута п водопрнврсдпих објеката. Крвжбнпац Јс са 87 процеиата од ухуаиог броЈа домаћпистава yraicao ззјам. Порсд Крсжбппца, капдпдатп за ово прпзнање су још Шалудоваи, Чепурс, Нзаор, Поповад, п Рашсвпца.
2. ЈУЛ 1980, БРОЈ 160 Л№1 ФЛБРИКЛ ЦЕМЕНТЛ ЛОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНЛ XVU1 259 РЕМОНТ КАСНИ ЗШЊЕ1Ш no СИСТЕМУ ,МНШ" • ПОРЕД УЛОЖЕНОГ НАПОРА И РАДА БЕЗ ПРЕСТАНКА, КАКО БИ СЕ РЕхМОНТ ШТО ПРЕ И БОЉЕ ИЗВЕО, ЈАВЉАЈУ СЕ ПРОБЛЕМИ КОЈИ YTH4Y НА КАШЊЕЊЕ ИСТОГ Нови средњорочни програм развоја ОСЛОНАЦ НА СОПСТВЕНЕСНАГЕ НА ЗАДЊОЈ СЕДНИЦИ РАДНИЧКОГ САВЕТА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРИХВАВЕНЕ CY СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ СРЕДЊОРОЧНОГ Ш1А HA РАЗВОЈА ЗА ПЕРИОД 1981. — 1985. И YIIYRYHE CY КОЛЕКТИВУ НА ДИСКУСИЈУ И УСВАЈАЊЕ. Окосницу плана развоја за наредни период чини повећање производље цемента и пролзводња бетонских производа на ба зи цемента као н обезоеђеље потрбених количлна сировмиа, репроматеријала и енергијс за ту производњу. Проширење делатности предвиђа се само у области малопродаје, превоза н у пружању интелектуалних услута радним организацијама у земљи и иностранству. Код сировина и репроматеријала највећа улагања планирају се код основних сировина лапорца и кречњака. Нал.ме, због уочених великих варијација л у копу кречњака предвиђају се допунска геолошка пстраживања на оба копа ради израде детаљне карте квалитета на осио* ву које бн се урадио новл рударскп пројекат експлоатацлје у циљу погодннјег коришћења сировина л смањења потрошње снергије. Иако и са новим капацитетнма, којн ће се лзграцити у току планског периода лостојс резерве ових сировина за прско двадесет година предвиbajy се и основна геолошка истраживаља нових локација и кречњака („Маква" и „Грабар”). Поред овјlx истраживања пре двиђају се и геолошка мстраживан>а песка и туфа у непосредној околини наше радне оргализацлје као и основна истражпвања могуђности примене ловлх додатака цементу обзиро.м на недостатак шљаке (летећи пспео из термоелектрала и кречњака). Обзпром да је рудник гипса „Лклница” у Гружи једини произвоВач гипса у Србији као и то да он не може да кадровски и финансијски прати наш развој и развој других цементара у Србији предлаже се интеграција са OBiLM руднлко.м. Потребна улагања за повећање капацитета и нужна истраживања обезоедиНе се и од других цементара које су упућенс на гипс лз овлх рудника. За сигурније снабдевање електроенергијом предвиВа се пабавка резервних делова за једно пољље у садашњој трафостаници. За остале програме планирано је одговарајуће проширењс трафостанице. Обзиром на тешкоће у снабдсвању мазутом у току наредног планског периода предвнђају се даља улагања у гасификацију. Обзиром на тешкође ко је треба очекнвати у погледу снабдевања горивом постојећлх и нових прозиводних погона, мора се тражити решење макар у делимичној замени увозних домаћим горивима. Y том циљу у наредном периоду he се извршити исптивања могућиости примене угл>а н уљанлх шкриљана из наше околине, a предвиђају сс и улагања од 150 милиона динара за лстражлвања резерви угља код лостојећих рудника. Највећа улагања (око 3,2 милијарде) предвиђају се у изградњу још јсдне технолошке линијс за пронзводњу ие.мента укупног капацитета 1.100.000 т це мента годишње. Изградња ове линије почела бн 1982. године на простору поред лнније од 2.000 т клинкера на дан, а пуштање у погон очекује се крајем 1985. године. Ова линија би „мала два млина сировине по 150 т/ч, пећ од 3000 т клинкера на дан II два млина це.мента капацитета по 100 т/ч. После изградње ове технолошке линије укупна производња це.мента на ше радне организацнје износнла би око 2,5 милиона тона цемснта. Y циљу примене домаћих торива (шкриљци и угаљ) и добијања других ефеката (повећаље капацитета, мнрнији рад пећи, дуже трајање озида и др.) планирана је при.мена неких варијанти система преткалцинације о коме ће бити вше речи у неком од наредних бројева овог листа. Примена овог систе* ма у првом периоду састојапа би се само у увођењу додавања дела горнва на улазу у пећ, a касније би се приступило и већим захватима код пећи бр. 3 у циљу повећања производње клинкера и примене дела до.маћих горива. Обзиром да у овом лериоду није дошло до нзградње погона за производњу бетонских цеви и других бетонских еле.мената реализација ових програма предвиђа се на почетку наредног планског пернода. Y плану развоја наше републике посебно место заузима стамбена изградља и планира се лзградња станова за 2,5 пута више него за задњих двадесет година. Овакав план захтева поссбне актнвности на плану монтажне градње тако што би се rpabcвинска предузећа на градилнштнма бавила само монтажом већ готових елемената произведених у индустријским погонима. Због тога је планирано да у току наредног планског пернода „Нови Поповац” постане произвођач једног броја елемената за изградњу станова у оквиру неког шнрег система највероватније у оквпру регпона. Капацнтет пролзводње код нас би одговарао лроизводњи око 600 — 800 станова годлшњс, a потребна финансијска средства за изградњу овог погона износе око 200 милиона динара. Поред овнх капацитета предлажс се и изградња једне ллглане укупног капацитета од 50 мллиона јединица уз улагањс од 250 милиона дпнара уз суфинансирања „13. Октобра” и другнх заинтересованих радних организација. Поред лзградње капацлтста за пролзводњу планлрано јс л прошлрење делатлостл формлрањем фулкцлје превоза л то повезлвањс.м са „Стандартрансом". Сматра се да досадашња организација захтева лз.менс л прллагоВавање расту радне органлзације. Због тога се предвиba алаллза досадашње оргаллзацнје л предлагање лове макро и микро органлзације. Сматра се да су највећи проблеми у непостојању организованог раде на развоју, маркетингу л органлзацијл рада. Планлра се формлрање посебле радне заједнлце за развој, лстраживан.е и контролу квалнтета чнмс бп почелл систематски да се бавлмо овл.м пословлма у радној ор ганизацлјл. Сматра се да бл се формлрањем јаког стручног кадра у оваквој радној заједнлци омогућлло масовније пружање овлх лнтелектуалллх услуга у земљи па л у иностранству. Y област лро.мета планлра се даље ширење .малопродаје у веИим потрошачклм центрима уз лзградњу магацина и силоса у тлм местима. Предвлђају се посебне акцлје на повеђању удруживања рада л средстава рада обезбеђен>а репроматерлјала, као л обезбеђење транспортнлх услуга, новлх капацлтета, омогућавању увоза потребнлх материјала н опреме и радл стлцања заједнлчког дохотка. Y заштлти животле средине предвиђа се поред студије која јс у току спровоВења мера ла базл резултата студлје као к уградња ypebaja за пречишНавање отпаднлх вода. За реализацију овлх програма потребно је обезбедитл потребне кадрове свлх профлла као и повећање л лновацлју зна ња постојећлх л нових кадрова. Y развоју друштвело-еконо.мсклх односа поссбно ће се радлтл ла развоју самоуправилч одлоса, информисању, одмору л рекреацлјл раднлка, самозаш титл л општелародпој одбралл. Мр М. Стефановић Радовл на ремонту сушаре ла порна, који су по уговору побсрени „Бури Баковићу” окретање зупчастог вснца, замсна лосеher прстена, лсправљање осе сушаре) су завршенл са закашњењем од 7 дала. На сушарл нису завршени још следећл пословл: длхтујући систе.м на улазу (зидарскл и машински део), за.мела дела ломоћног длмњака, цев за храњсње, центрлрање зупчастог вслца л бетонирање улазног дсла сушаре. На млину слровлне бр. 1 радовл су углавно.м прл крају оси.м циркулационог вентлла* тора члја санаиија ће лимлтлрати кретање млина. Пошто ла ље.му преостају варллачкл радовл ла заменл ком плетле облоге оргаплзовано јс да се лстл лзводе непреклдно у свс трл с.меие, тако да сс очскује завршстак свлх радова око 1. јула. Корлстећл рсзервс брашна лз старлх депоа л могућност пребацлваЈБа лстог лз ловлх силоса померен је термлл крстања мллла сировинс бр. 1 л сушарс лапорца са 18. VI. на 25. VI. 1980. годлле, уз нссметан рад пећл бр. 1. Међутим, ово ново одлагањс кретања .мллна слровлпе бр. 1 л сушаре лапорца може да лзазове застој пећл бр. 1 с обзлро.м да су резсрве брашна битно смањенс. Радовл којс изводл „Буро Баковлћ" на пећл бр. 2 (замена дела плашта, иоссћег лрстена л санацлја зупчастог венца) he no љпхово.м задње.м плану каснлтп 3 — 4 дана у односу на рок дефлннсан уговоро.м (1. VFI. 1980.). На пећл бр. 2 ллсу још завршенл велики захватл као што су: за.мсна кофа л пераја у сателитима, замена дела плашта на два сателита ре.монт транспортера лспред nehn л пнеуматског уређаја. ПРОИЗВОДЊА Y JYHY 0СТВДРЕЊ! □ МЕСЕЧНИ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ КЛИНКЕРА ОД 30.410 Т БЕ НАЈВЕРОВАТНИЈЕ БИТИ ОСТВАРЕН ЗАХВАЉУЈУНИ FIERI! БР. 3. КОЈА ЈЕ РАДИЛА СА ДОБРИМ ПРОСЕЧНИМ КАПАЦИТЕТОМ И ИМАЛА САМО ПАР ОЗБИЉНИХ ЗАСТОЈА Ремонт псћч бр. 1 је каспно 6 дана, тако да је иста кренула са радо.м 18. јуна, уместо 12. јула како је бпло планпрало. Међутим, ncli је радлла само 12 ч да бл се застој наставио још 2 дана због трагања за кваро.м па погонском мотору nehn. Пећл бр. 1 корлсте резерве слровлнског брашна лз старлх депо сплоса, које су сведене на 1500 т, тако да прети зауставл>ал>е nehn бр. 1 уколико дође до проблјања рока завршетка ремонта на млину сировине 1 који је већ једном померен са 18. иа 25. јун. Мељава цемента и новимала ће сигурно подбацити месечне планове. До 23. јутча произведено је 29.509 т цемента и 7.110 т новнмала. Основнл проблем код мељаве је недостатак клинкера. Залихе на почетку месеца су износиле 12.000 т, алл због познате ситуацлје ла депозлтној хали од тога се може лскорлститл највише 6.000 — 7.000 т. Учсшће клинкера у мсљави ле.мента јс повећано због недостатка шљаке, тако да је трошено знато вишс туфа али је просечно учешће адитива морало да опдане због захтева за квалитетом цемента. Y производњи новимала каГДЕ JIETYJEMO ОДМОР У |ЕАСИ И МДКАРСК01 • СЕДАМНАЕСТ ПОРОДИЦА НАШЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОВОГ ОДМОРА НЕ ПРОВЕСТИ Y ЈЕЛСИ Y ОДМАРАЛИШТУ „МАШИНОПРОЈЕКТА", А ТРИ ПОРОДИЦЕ Y МАКАРСКОЈ Y ОДМАРАЛИШТУ ФАБРИКЕ ШТОФА „БРАНКО КРСМАНОВИБ" И ове годлие радллци це.мента ре лемају органлзованл одмор, јер нлје закупљвно одмараллш тс нл на мору ни у бањл. Y помоћ ла.м је прлтекла радна органпзацлја „Машинопро* јект” лз Београда који је нашлм радницн.ма уступло извс стан број лежајева у сво.м одмлраллшту у Јелсл ла Хвару и гл.ме омогућио да у перлоду од 29. јуна до 31. августа, седамнаест породлца свој годлшњч одмор проведе у једном од лај лепшлх традова иа .мору. С.мене су у трајању од петнаест дана, а цена пансиола је веома прлступачна 213 длнара дневло по особл. За одмор v Макарској у оргаплзацлјл фабрлке штофова „Бранко Крс.маловлћ” лз ПараНлна, јавлле су се са.мо трл породлце. Ово стога што је то последља с.мена у августу када ла, шл радллцл, због децс која похађају школу, нлсу у могућнос тл да тада лду ла одмор. Надамо се да he у следећој годлнл наша радна организацк ја лматн неко боље решење за органлзовање одмора својлх радллка л да ће тада веНп број раднлка моћи да оде ла одмор. ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ УРУЧЕНЕ 33 ДИПАОМЕ Свршеним полазнлиима прве генерације политичке школе. свечано уручене дипломе, за успешан рад. Дипломе јс уручпо Мллисав Николић. председавајући председшпптва Акционе конференцлје Савеза ко мунпста при нашој радној органлзацији. Свечаностн су присуствовалл: Недељко Гуњевић, чланОп штлнског комлтета СК, секретарп основнчх органлзацнја Савеза комуниста наше фабрлке, председнлк О.младинске органлзацлје, председшп< Акнцоне конференцлје синдлката л Зоран Радојевић. руководллац Центра за марксистнчко образовагве. Реферат о раду одељсња прве генерацлје политлчке школе поднео је руководилац школе Снниша БорђевпН. После реферата, Зоран Радојсвпћ је лспред Општлнског ко.млтета Савеза ко.муллста уручно ко.мплет књпга о Титу, најбољем одељењу поллтлчке школе, на територији општине. Одел>ен»е је фор.мирано на пнлцлјатлву Општинског комл тета СКС, а настава се одвлјала по програ.му вечерњлх политичклх школа Србије. Програм је бло саставлзел од ссдам тс.матскпх целнна са 35 те.ма. Сви полазнлцп су са успехом савладалл градиво, а након то га обавллн екскурзлју по исто чној Срблјп. Обпшлл су Heroтин, Кладово, Бердап, Дољл Милановац и Велико Градиш те. Најангажоваплјлм полазнлцима су поред длпло.ма уручсне и књлге о Титу. После завршетка радова које пзводи „Буро Баковић” и довођења пећл у стан»с нормалног окретања моћи ће да се изврши монтажа сателитских глава, замена ролнл ла трећем и првом* фундаменту, налевања комприт масе око сателитских отвора и озлд новог дела плашта. Трсба лстаћи да јс први пут у нашој фабрлцл покушано зндаљс псћл по ситему „ремена* та” којс дозвољава злдање пе hn бсз окретања лсте. На овај начлн је уштеђено 6 дана на ремонту, пошто је узлдано 30 м nehn, којс бл се иначе морало лзвести тек по довођењу пећи у стањс да се .може окретати. На млину сировине бр. 2 је овлх дана започета замена зупчастог венца п погонског зупчаника али се одустаје од замене облоге циркулационог вентнлатора пошто преостаје мало времена за овакав велики захват. С обзпро.м па обим послова којк прсостаје у ремонту није Moryhe у овом моменту предвпдетн коллко ће каснити завршетак ре.монта, старе лшшјс тј. крстање пећи бр. 2 и млинова сировине 1 и 2. Р. Т. рактерлстични су следећи проблеми: — мељава новл.мала у погону П се одвија уз сталне проблемс око прсвоза клпнкера лз погона I, — мллн ловлмала у погону 1 стојл због пробијања изолацнје на погонском .мотору па је нужан ре.монт лстог, — млин цемента 3 није могао значајније да се искорнстп за .мељаву ловлмала због слабе от пре.ме лз сллоса I. Сви иаведени проблеми у про нзводњи л кашњење ремонта условило је подбачај јунскс производње. . „ Р. Т. ГРАДИЛИШТЕ ТЕРМОЕАЕНТРО ЗДВРШИО Р4ДОВЕ Завршетак бетонирања косог тунела, на чијем се бетонирању овпх дана ради, очекује се почетком jvna, тачв није 7. јула. Ради се и спољни водовод и каналлзацлја. Врше се геодетска снлмања за монтажу цевовода као и обележавање за путеве и платое на местима где је то могуће. Тер.моелектро је 25. јуна заврпшо радове на монтажи њлховог дела посла. Остаје са неколико радшгка који ће завршлтл још неке мале послове. Фаграм ради на монтажи у силосу хомогенизације, у објекту за дозлрање пећи и монтажу компресорске станлце за транспорт цемента. МИН лз Ниша припрема монтажу цевовода a „14 Октобар" ради на монтажи транспортера. Крајем јуна стигао је л ко.хшјутер за централну команду. Компјутерски центар за управљање радом посгројења у фабрици монтирају радници ,Л1пнелмонтаже” из Београда. Y „централној команди" ради се л па постављању антистатичког пода.
2. ЈУЛ 1980, БРОЈ 160 НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ ПРАВИЛНИК О НАГРАБИВАЊУ ПРЕМА Y4HHKY Y OOYP „ПРОМЕТ” ПОРТРЕТИ ОСНОВА ЦЕНЕ РАДА ЈЕ РАДНИ УЧИНАК ■ РАДНПЦИ KOJII РАДЕ ПО Y4HHKY OCTBAPYJY ЛИЧНИ ДОХОДАК ПРЕКО ПОСТИГНУТОГ УЧИНКА И ЦЕНЕ РЛДА, А САМИМ ТИ.М HE Y4ECTBYJY Y ДРУГИМ ОБЛИЦИМА СТИМУЛИСАЊА КВАЛИТЕТА И КВАНТИТЕТА ИЗВРШНОГ ЗАДАТКА ■ РАДННЦИ КОЈН HE РАДЕ ПО Y4HHKY OCTBAPYJY СВОЈ ЛИЧНИ ДОХОДАК САГЛАСНО ОДРЕДБАМА ПРАВИЛННКА О СТИЦАЊУ II РАСПОДЕЛП СРЕДСТАВА ЗА ЛИЧНЕ ДОХОТКЕ И HE BE3YJY СЕ НИ ЗА КАКВО ОСТВАРИВАЊЕ НОРми Y ци.т»у потпуније расподеле лре.ма раду, а на основу Прапилника о стицању и распорећивању дохотка и расподслп средстава за лпчнс дохоткс, ураћсн јс „Правплннк за награђивањс према ученнку” за panнике у П.Т „Отпре.ма цсмепта” у ООУР „Промет”. О овом Правилннку раднпци тек треба ла се взјасне и да га усвојс. Правилнпком су утврђени по слови код којих може да се мери и плаћа учинак н код којих су утврђене пене рада нсказанс пеновником, а којп је саставни део овог Правилника. To су пословк утовара, паковања цсмента. маркирање вре ћа, истовар репро материјала, истовар врећа, контрола утовара.бројање — скретање врећа и подмазивање код утовара вагона и утовара у камноне. Основ за утврђивањс иена рада јс постављснн раднн учинак који одговара стварном личном дохотку. Прско цене рада надокнађујс сс и вре.мс потрсбно за примопредају смена, постављање н чишћење вагона, чншћење радног места, вре.ме дневног одмора и др. Ако дође до просечног пребачаја или подбачаја норме за јсдну врсту послова за плус илп мннус 20 посто, три месеца узастопно, сматра се да је нор.ма нереална и врши сс ново утврђивање. Ново утврђивање норми долази и услед нз.мене у техполошкој опре.мљености средстава за рад. Ако нсма довољно посла н раднпии који pane no учинку раде пословс за које нс.ма псновник радова (режија) за такав рад радшши остварују стартнп личнп доходак. Радппцп којн радс по псповннку, за рад у нор.мк н режијп изузнмају сс од бпло каквс корскцпјс. на Bimic нли на пижс, бсз обзира на утврђену располо жпву масу ООУР-а за мссечно аконтирањс и осталс облнкс сти мулисања јср pan у рсжпјн се увск прпзнаје са 100 олсто старт ног лпчног дохотка. Радннци ООУР-а „Про.мст” који обављају пословс, који нису обухвађспп исновннко.м радова, остварују свој лпчнн доходак сагласно одрсдбама Правилника о стицању дохотка п расподели средстава за лични доходак и не везују се ни за какво остварењс норми у „отпреми”, и они учествују у осталнм облицима стпмулисања при .мссечном аконтираљу лпчннх доходака. Коначно усвајање Правилника о награђивању пре.ма раду обавиђе се референдумом. Y JYHY КАД СЕ РАДИ, РАДИ СЕ... ДОШЛИ ■ ДВАДЕСЕТИДВА РАДНИКА „ГРАБЕВИНСКЕ ОПЕРАТИВЕ" РАДН Y PEMOHTY ¥ СВЕ ТРИ СМЕНЕ И СУБОТОМ И HEДЕЉОМ ■ ПОРЕД РАДНИКА OOYP „ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА" У PEMOHTY Y4ECTBYJY И РАДНИЦИ ПЈ „ГРАБЕВИНСКА ОПЕРАТИВА” ИЗ OOYP „ПРОНЗВОДЊА ЦЕМЕНТА” Сви ови радници су квалпфпкованп радници зндарскс струкс којн су у рс.монт укључсни од првог даиа. Њпхов дсо посла јс ла извршс ознд псћи 1 и 2 у дужпнн од 60 мстара, озид сушарс ладорпа и ложишта млина сировине где сс радови приводе крају. Обим послова је велнки п раднппи улажу пуно напора да сс ремонт што прс прнвсде крају и оствари план пропзводње. * Y смени радс по дссет до дванасст људи завпсно од потрсба радова који сс пзводс. За свс своје учсснпкс ремон* та, шеф „Грађсвинскс оперативс” Всљко Зсчевнћ је казао како су свн всома добри и врсдни људи, који сс пуно залажу да сс ре.монт што бољс уради н прс заврши. Y току ремонта јављају сс и потешкоће око уклапања радова које изводе радници „Бурс Баковића” из'Славопског Брода са радовима осталих радннка јер се радови.ма којс изводс рад ници „Буре Баковића” даје при оритет. Радницима Оперативе помажу и радници из непосредне Љиљана Аћимовић, хемијскл технпчар дошла је 6. јуна у OOYP „Пронзводња цсмснта' као прпправннк. Мплан Миладиновић ПКР, помоћник зилара дошао је 6. јуна V OOYP „Производња пе мента*’. Живојин Танић ССС лошао је 3. јуна у OOYP „Малопродаја" за магаиионера, магациназаце мент и новимал. Радмила Добросављсвпћ, дах тилограф прве класс дошла је 16. јуна у OOYP „Малопродаја”. Милан Павловић, грађевинс кј! технпчар дошао је 20. јуна у OOYP „Производња це.мекта" за референта за одржавање гра ђевинских објската. ИНИЦИЈАТИВА СИНДИКАТА Душан Стојановнћ Миладин Миловановнћ Горан Савић, Милисав Миладиновић, Радисав Живковић, Топлица Миленковић, Зоран Борђевић и Ненад Ивановић. неквалификовани радници дошли су 23. јуна да раде на послови.ма чишћенл кровова и саоб раћајнииа у ООУР »Лроизводн>а цемента . Драгослав Стојановић, ССС референт набавке дошао Је 24. Јуна у OOYP „Промет”. Зорица Тодоровић НКР чио тачица у ресторану дошла је 25. јуна у OOYP »Дромет’* на од ређено време. НОВИ АКЦИОНИ ПРОГРАММ Л ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРЛ II РЕКРЕАЦИЈА CY ТРН ОБЛАСТИ НЕОПХОДНЕ ЗА СТВАГАЊЕ ЗДРЛВЕ ОСОБЕ СПОСОБИЕ ДЛ ОДГОВОГП ЗЛХТЕВИМА ДАНАШЊИЦЕ Са санирањем до.ма културе, неопходно се на.мећс потрсба за уређсњем иросторије за читао* шшу, односно да сс одмах прнступн формирању библиотске, јср у садашњим условима не.ма месат да кн>нга доспс у рукс наших радника, мада је истпна да лобијамо приличан број лнстова п часописа којс спгурно корнстн малп број радннка, мала свп знамо да јс књнга основнп вид даљсг прошпрпвања види« ка, образовања и знања радвнка. Зати.м следи актуелно пнтаљс како кол нас на наЈбољи могући начин органнзовати и култнвисатп хорншћеке дневних, недељ Ш1Х, допунских I! годиппвпх одмора радиика. Ово питање је вјхпо загонетно код нас јер је борба личних интсреса увек у прво.м ллану. па зато свакс годиие обећавамо п планирамо пз градњу објската за одмор, али свс је то само ><а папиру. a Kana дођс сезона одмора онда се духовн усталасају и no прпјему рсгреса на руке ствар се стиша к тако пз годнне у годину. Заиста је чудпо и нема места никаквом правдан.у да наша радна организацнја нема ни јсдиу хамп кућнцу бнло где. Овај про блсм мора убрзо бнти решен, јер то угрожава здрављс наших радника, и обзнром па скупоћу морамо признати да је одлазак радннка на морс довсдсн у пиlaibe. Овде трсба јсдном прсссћи и изборнтн сс да сс путем добровољннх акиија или на некн другн начин доБс до средста ва како бн сс омог\ћпло колск* лпвно Kopiuuheibc одмора у органнзаипјк снндиката. Y всзч са решавањсм пптања корншће н.а одмора. потрсбно јс настојати и што прс покрснути акпнју по OOYP-нма, а ту би трс балп у првом реду да прсдшачс омладинци и омлалиикс ла сс нзгралс објсктп за спорт н рс крсапију (изградити терене за одбрјку, кошаркг, мали спортскн полпгон и дрЗ. И нска питаша п садржаји рала. као што су културно умст ничко стваралаштво радника,. које јс у протеклом периоду стскло позитпвну афирмацнју. постаје нз лана у лап све всћи проблем у ангажопаљу чланства. ЗзбрињавајуНе јс io да је одзив младих ралппка врло скроман. а мора се прнзпатп ла нскс послопс п врслпе рсзултатс које смо постиглк .»шсу адсквагио и признати у фабршш, па отуда к појава равнодушностн н нсзаинтерссованости за рал Овоме ппгодују н нека спопа лпгог.апања и pcuiaaaiba про блема полсла срелстава за рад rcKtutia ir лруштва у иелнни. Ппимсра ралн наколнмо проблгм пзспопече зотапије за рал КУЛ-а. icp ето. улазимо v вру* г\’ nmoniinv плсллпне године a срелстоа сс не расподељују. Hop мално јс да сс онда доводи у шпање нормална актпвност чла пова и спровођсље програ.ма рада. Свакако да и.ма још прњмера гдс сс ова област културе рада нсгативно одслпкава у нашој радној срсдпнп, јер има н другпх видова на које треба обратитп пажњу. To су у првом рсду питања правпог п самоуправног регулисаж положаја културе у општи.м актима и обезбеђењу сигурних нзвора новчанпх средстава, затим врло важно пптаљс исказивања пунс солпдарности радника у разним видовн.ма и њсне применс код нас, затнм разна питања и проблсми везаии за соиијалну патолошју (бор ба против алкохолизма, пушо ља, сузбијања разних ружних и нскултурних појава, мсђуљудскп односп п др.), затим врло важно тпггање које је везано за побољшањс квалитета и кавн титета ттронзводње као што јс питаљс раппонализаторства н проналазаштва и начин сти.мулпсања иновација и уштеда код нас V радпој организацији. Ето, то су углавном нека питања која код нас морају да бржс нађу смисао п пун садржај. Јср, то бн дало подстрска да сс у нашој радној организацији остварују бол>и резултатн п лродуктивност рада, а тимс и бољи друштвснп стандард рал ника, што би наравно створило угодну атмосферу и задовољство радннка. Но, морамо констатовати ла се рсчима нс постиже ништа, всћ дсла и наша радпност п врслпоћа треба да потврдс те нашс жсл»е и прохтсвс. М. Таснћ Један од најстрајих радника ове групе, који je учествовао у скоро сви.м досадашњим ремонтима пећи 1 и 2 је висококвалифнкованн зпдар — шамотер, Душан Стојановић, радник нз Давидовца. Y Цсментару јс дошао још маја 1954. године. Сада је вођа радне групс. Радну групу нисмо могли да фотографише.мо јер су се сви налазнла у пећи, где су радили на озиду. Успели с.мо једино, за тренутак да прекинемо у раду вођу групс Душана Стојановића који је казао да би вишс волео да је сликана цела његова група. производње. Међу н>има је као јеЈхан од сталних учесника ре- .монта и висококвалифлковани пекач пећп 1 и 2, Миладин Ми ловановић пз Лешја. Он је такоbe, један од старијих радника Y Цементару јс дошао 1955. године. Y прво вре.ме је радио на млину угл»а, па као шмилер, a затим је постао пекач. Редован је учесник свих ремонта и важи за једног веома доброг, вред ног и савесног радника. Y ремонту учествује још мно го радника о који.ма би могло да се напише доста тога, али једно је заједнпчко, сви су они зајеДнички заслужни за сваки упешак ремопт. отишли Костидин Борђевић, високо^ квалификовани зидар — шамотер, отишао је 7. јуна из OOYP „Производња цемента" у пнва« лпдску пензију. Миодраг Марковнћ, висококвалификовани машин-бравар отпшао је 17. јуна из OOYP „Производнв услуге” у инвалид ску ппнзију. 1Дпана@ 8 ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКО И CAMOYIIPABHO ОБРАЗОВАЊЕ Реализација програма УТИСЦИ ПОСЕТА КОЈА ЋЕ СЕ ПАМТИТИ S ЖЕНЕ НАШЕГ КОЛЕКТИВА Y КУ.МРОВЦУ, ГОРЊОЈ СТУБИЦИ, ЈАСЕНОВЦУ Н Y БЕОГРАДУ Прошле суботе и недељс, док ово јављамб, јсдна тру ia жена из нашсг колектива посетцла јс Тптову родну * кућу у Кумровиу, спомсник Матије Гулца у Горњој Сту • 5иии, спо.меник и знамсња на месту гдс јс бно злог.часни иогор у Јассновцу н Kyhy цвсћа у Бсогра и Пада у очи всома луг пут који су жсне прсвалилс, п го само за два дана, да би вилслс и обишле ова позната и историјска мсста. Тнм поводом разговарали с.мо са Цобрилом БорБсвнћ, прсдседницом Сскцијс за друштле 411 положај и актнвност жсна, која јс са осталима и ор •анизатор овс посете. — Наш пут до Кумровца и поменутих места ннјс случајап, кажс Добрпла. За љсга с.мо сс одлучивалс и некако спонтано пзјашњавале још за болестн Председника Тнта. Мислим да је познато колико јс женско срце нежно п осећајно. Све смо гада забринуто пратиле саопштеiba о тсшкој болести друга Тита. Тада с.мо сс, да спомспсм п то, спонтано одрекли уобичајенс прославе Ос.мог марта. А послс Тптовс с.мрти, све смо пекако биле баш за тај пут који нас јс враћао у мислима на великана name Партпјс и лржавне заједнмце. — И порсд напора, јср смо са.мо за два дана прешле око хиљаду и по кпло.метара, одушевл»ене смо путем у цслпни и лепнм утнсцима које смо понелн. На крају јс Добрила додала ла су жепе ишле углавпом о свом трошку, што је такођс важно. Нада Крстнћ са којом смо такођс разговоради о путу говорнла је бнраним речима п пзу^зетно похвално. — За овакав пут, велп Нада, уобичајсно је да се каже излет. скскурзпја плп некако слично. Ја, међупш, мислим да јс ово било нешто квалптетпнје и лспше, да је ово бпо пут у историју и упознаван>с лепота н знамешгтости наших парола, почсв од родне куће друга Тпта у Кумровцу, затп.м споменпка вођн сељачке буне у Хрватској, спо.меника п обележја озлоглашенот логора у Јасеновцу, до Куhe nneha у којој почпва друг Тито. Виделе с.мо дакле много н верујемо ла ће на.м то остати трајно. II остале жсне пмале су пуно рсчп хвалс за пут п утиске, На крају смо чулп да се већ говорп о још једном олласку жеиа можла послс годшшбпх одмора. Р. М. одложена за септембар ■ Y TORY МЕСЕЦА АПРИЛА И ПОЧЕТКОМ MAJA ОВЕ ГОДИHE, РАДНИЧКИ САВЕТИ OOYP-a — РЗ, НА ПРЕДЛОГ ЦЕНТРА ЗА ОБРЛЗОВАЊЕ И ИНФОРМИСАЊЕ УСВОЈИЛИ CY ПРОГРАМ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ И САМОУПРАВНОГ ОБРАЗОВАЊА НОВОИЗАБРАНИХ ОРГАНА РАДНИЧКОГ САМОУПРАВЉАЊА Овај Програм јс предвпдео да се још у току другс половпне маја месеиа одржи једнодневвп ссмннар на ко.ме јс трсбало одрсднти пст тсма. Усвајајућн прсдлог програма, Раднпчки савстн ООУР-а — РЗ ставили су прнмсдбс у смислу, да је немогуће обрадити у току једног радног дана свих пет тс.ма, утолико пре, што треба да сс остави више простора за јавну расправу о конкретним проблемима наше ралнс сре динс из области које би билс обраБенс. Такођс, оцењено је, дазбогуласка у превремеии ре монт п ссзонс годншњих одмора нијс могуће спровести реалнзацију овог Програма у планирано време. Из тих разлога закључено јс, да се семннар организујс ссптсмбра .мссепа овс године. V одпосу на предложенп про грам овог образоваља извршене су одговарајуће про.мене тако, да ћс на сс.мпнару уз ангажовањс наших радника бити обрађснс следеће теме: 1. Компетенције — права, обавсзе и одговорност самоуправних и ннокосно-пословодних органа и друштвено-полнтичких органпзација, пзлагач Градпбор Јаблановић, дипломирани правник, директор Раднс заједнпце, 2. Економскп односи у pannoј организацпји, излагач Сретсн Обрадовић, днпломирани економиста, по.моћпнк гснсралног дирсктора за економска питања, 3. Перспектмве даљег развоја раднс организације, излагач Toплпца Недељковић, дипломирапи правник, генерални директор ВЕЛИКИ ОДЗИВ . Y акоији гтрнкуп.-ван»а крви коју је обавила екипа Завода за трансфузмју крви пз Београда, 12. јуша. одазвало се педесст нашпх радннка. Ово imje изузетно велики одзив јер у скоро свакој акцији. радниххн иашег колектива су најбројнлјп. ПОСЕТА КУБИ ЦВЕНА Радниш! нашег колектива су 9. јуна посетилн кућу ивећа п одали пошту недавно преминулом Председнпку Ттггу. Програм предвиђа да се овај семпнар одржи у једно.м од наших одмаралншта, односно Грзи или Сисевцу. Остале две теме, које се односе на стпцање већих знан»а из области општенароднс одбране и друштвене самозашгите на те« му: „Друштвено-полиптчка и класна суштипа огшггенародне одбране и друштвене самозаштите и задаци субјектившгх снага на том плаиу” п „Облнии и форме деловања- унутрашњег и спољњег непријатеља и задацн субјективнпх снага на успешном супротставл»ан>у”, бипе обpabene за све структурс друштвено-полипimких организацијa, органа са.моуправљања и руковоБења у салн До.ма културе у Поповцу, такође у мессцу септембру ове године. Y овом смислу, а ради обсзбеђнвања што већс присуткости слушалаца, упућен је захтев Комитету за општенародну одбрану и друштвсну самозаштиту на ше радне организацијс, да овај орган својом одлуком обавсжс свс структуре на присуство. тс да сс позивањс извршк путсм позива одељеља општснародпс одбране наше радпс организације. За излагачс по овим двема темама биће аигажованк смннентнији прсдавачи нз Актпвп предавача са нивоа републике пли у крајњем случају рсгиона. лаклс стручна лнца за питања општевароднс одбрапе и јсдан ол предавача из органа лржав не безбедностп. За конкретну реалпзаинјг о впх залатака задужепн су р;'т нипи Центра за образовањс н инбормисање. На крају. пс трсба сгмп.ати v то ла ће се реалплапија оппх поогра.ма спповсстп сасппм vcneiHHO. уосталом. као што Је то бно случај it painiiiix година. С. Б
3 Eн w o § s s «c o s w s <-l Pl o a E 5 K w o s MH ?! a S ‘ w >3 0 ci o a > E м trt O
КУЛТУРА*0БРА30ВАЊЕ 2. ЈУЛ 19M, БРОЈ 1М НАГРАДЕ И ДИПЛОМЕ НАЈБОЉИМ ОСНОВЦИМА ПОСЛЕ ПРВОГ И ДРУГОГ УПИСНОГ РОКА ЗНАЛН СУ CAMO ЗА ПЕТНЦЕ НЕПОПУЊЕНА САМО ПРОИЗВОДНА ЗАНИМАЊА ф На свечаности, коју је 28. јуна у сали ГАП-а организовала Самоуправна интересна заједница основног васпитања и образовања, подсљсне су дипломе и награде „вуковцима", добитиицима специјалилх днплома, побсдницима на такмичењима ученика и заслужним наставницпгла. чији су ученици пронели име наше општнне широм Региона, Републике ц Југославије Занимања друштвених делатности попуњена још у првом уписном року ® Најпепопуларније стакларска и грађевинска струка • Велики број параћинских ђака потражпо занимања у другом граду ® Бојазан да неће бити довољно учсника ДОБ1ГГНПЦИ ДИПЛОМЕ „BYK КЛРАЦИН*’ ОШ ..Бура Јзкшић": Весиа Плић, Влвдпаф Крстић, Мнрослав Фнлн повнћ. Зорана Јованоанћ, Снежаха Петховић, Мплан Стаппшић, Соил Жквховнћ, Некад Коцић, Јпсмпна Марковић, Сапга СтоЈановнћ н ТатJaira Тубпца. ОШ ,.М. Поповић’’: Желка ИлиА н НебоЈша Љубнсављеввћ. ОШ .Р- Домановнћ". Бора Божл чиђ, Натвша Аколзпл, Мнлутпн Сл жшћ. Алсксапдпр Станковпћ, Јвсмп ха Борђсвнћ. ОШ „С. Јаковљсвић": Драгана Ндић, ТатЈана МпЈгговлћ, ТатЈана АранВеловић и Иван Стојаиовкћ. ОШ мај": Мплена Јованомрћ, Славпца Кузмаповнћ п ДеЈап Лазић. ОШ .,Б. Крсмвповић" у Спхнркпи- Мнлованха Саздановнћ ОШ „Б. Крсмаловнћ” у ДонлЈ Му Txinin: Душнпа Милетић, Снежана Рнстнћ. OUI „В. Кпраипћ” у Поточиу: Божпиа И.чић, БоЈ-ui Велковић н Гордака Нлкћ. До Вукове днпломс — сваки одговор одличап ДОБИТНИЦИ ДИПЛОМЕ „СВЕТОЗАР МАРКОВИН*’ ОШ ..Б. Јакшпћ":. Взлснтппа Га Joi.nh, Силва Шлнахћ (н Дппломе ..Ннкола Тссла"). O1II „М. Поповић”: Биљана Жнвз лчвппћ. Малкна Цветковпћ, Бплл иа Тодоровмћ (и „М. П. Алас”). Завршном свечаношћу 28. јуна Заједница основпог васгТита №а н образовања обележлла јс крај јот једнс успешне школске годннс и испратила још jenny генерацлју основаиа, која је у току осмогодпшлјСг школо вања знала само за петнце н изванреднс резултате. Секретар СИЗ-а основпог васпнтања и образоваља, Милс РацовановпИ у поздравпом говору подсстпо јс присутпс, паставпикс, учсникс, љиховс Специјалне дипломе, „Нлкола Тесла", „Млхајло ПетровиИ Алас", „Светозар Марковлћ", „Спартак”, „Мокрањац", подсљене су учесиицпма којп су сс пстипалн у појелппим областима као it победннцл.ма па опIUTIIHCKHM, регпоналним и рспубличклм такмичсњпма. Наставнпипма чији су ученици остварнлп најбо.вс резултатс на по .мснутим такмнчењлма ‘такође јс опом прилпком одато призпан.с. С. Ј. Јопниа Мплалиновнћ (н п. Ллас"). 0111 „Р. Доманочпћ": Схсжана Гадојковнћ, Снежама Стој.шовкћ (п ,.М. П. Алас"), Славкца Ралоса пљсвиИ. OIII Јакопљсвпћ": Љубоммр Ллас”), Спежапа Дијановпћ, Свст лана .Мнлутпиопн11, Горап Тпсхћ (и ,.Н. Тссла”), Љиљача АнтоннјсвиП („Спартак” и ...Moxpaibau"). ОШ ..25. маЈ': Мнрослав /Улскскћ (и ..Н. Тссла") ОШ ,.Б. Крсмаповић" у Д. Мут imuii: Слаипна Марковић (п ,,Н. Тссла"). ДОБИТНИЦИ ДИПЛОМЕ „МИХАЈЛО ПЕТРОВИН АЛАС” ролител»с, представппке друштвено-полптнчких органнзаиија општине п Псдагошког завода пз Краггјсвца, на школску годпну чпји јс биланс за сваку похвалу. Радило сс доста, уло жсно јс много труда п паставнпка U родтггсља, а парочнто учепика. У лнешптимг о томе сведочс петице, на так.мпчењнма Tpclia, друга, прва мсста. Y то имс јс и оргапизовапа свечаност посвећспа пајбољпма, ла пм досадашње школоваље остапс у пријатном cehaiby и будс подстрск за даљи рад. Вуковцнма, који су у току цслог ос.могодишљсг школова н>а п.малп све петиис кн»нгс п днпломе уручио је Радојс Нссторовић, секретар OK СКС, уз најнскрснпје честиткс л >ксљс да наставе тлм путсм н у даљсм школовању. ЛУТКА ИГРА За малншапе пз Стриже, Шалудовца н Горње Мутппце, који нлсу има* ли могућностн да сс путсм путујућсг вртића л васплтача прппрсмс за школу. Центар за дечју заштнгу н соцпјалнн рал оргапизопао је млни прог ра.ме. такозване „Лутка пгра". Кроз iirpy и забаву малпшапи се упознавају и зближавају и дпадесетодневплм програмом прип рс.мају сз за полазак школу. У ОШ „ЛА. Поповцћ”: Љи.ииа Tpai коинћ. ВоЈвслав Пстровић (и ..Н. Тесда") СМ11Л>ана Рсловнћ п МлаДОБИТНИЦИ ДИПЛОМЕ- „ЈОВАН МИКИП" СПАРТАК" ПОЛАЗАК НА MOPE 5. JYJIA зсн Be.voBiih: O1U Домаиппић”: Зоран Лтанаековић; ОШ „С. Јвковл>свнћ”: Мплсна Жнвковић (..Спартак” п ,.Мокраи.ац”) и Зо pan Лазнћ (ц ,.Н. Тесла"); ОШ „25. маЈ" Дссалка Bopbcmih, Радмилз Bopbcaiih. Словепка БорђсвпБ, Сло бодан MiLiocauoniih (н ..Спартак”) ц ЈасАпшка Ннколнћ; ОШ „Б. Крсма новлН” у Спхирпип: Милољуб Пс хмћ; ОШ „Б. Крсманоппћ у Д. Мут winni: Душко Милкћ (и „Спартак"). ОШ ,.Б. Јакшнћ": Дрвган ГаЈнћ: ОШ „М. Поиожић": МпрЈона Вст, ксвић. Душан Попов. Горап Ракцћ, Мпрослав ЈобичнК. Мирослав Миле Tiih и Горпца РанћсловпВ: ..ОШ „С. Јаковљеапћ": Весна Mapxnnnh 1 Славица МнјаЈловпћ; ОШ „25. маЈ '! Новица Васнћ и Мпћа Милошеппђ; ОШ „Б. Крсмановнћ” у Сикнрпим: 1!с>шд СтоЈаповић: ОШ ,,В. Карп џнћ" у Поточиу: Влалимнр Млрко tiih п Слвшша Мплојсвпћ. Ученицн којп летују V Мсљина.ма код Херцег Но вог полазе на море 5. јула у 17 часова. Зборно мсс то за све ученике и нола зак јс нспред Вачкс кухк н>е. ДОБИТНИЦИ ДИПЛОМЕ „НИКОЛА ТЕСЛА" 0111 „Р. Домановић": Зорнпа To мић п Дparaн Милошсвић; 0111 ,,Б. Крсмановкћ" у Сккврмцп: Милан ЈоваиовнН u Горан Снмнћ. ДОБИТНИЦИ ДИПЛОМЕ „СТЕВАН МОКРАЊАЦ” ОШ ,.С. Јаковљсвнћ": Л»илана СтојановпК, Мнлсна Бскић н Јасми на Мнлснковнћ (п „Спартак’'>- ЈириЗиЧни у ® - 9 __ I ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ За нссташицу дстсриснатп нскп су cnpesuui да окрнвс u Бнљану, ппо вековпма бслп платно на Охридско.м јсзсру. Успсшам човск је она) коЈи ооред доброг поло-.каЈа, кућс, впхсндице, лимузи11с нма н — каф< у довољним количинама. Можда јс u болх дл нсма кафс- Мпи* кафс — мањс оговарања. У миогнм оргпннзаиијама луди радс као сат: нс мичу се с места. Прпо се no њсга банају дрвљсм п камемем, а онда га тужс за бссправиу изградн.у. Приметилн ств два иом рсфлсктора на жслезннчкоЈ станици. To су две најсветлиЈс твчкс у Параћнну. Овн напш лични дохоци миого су нсжни. Средина летв, а они св „смрзаваЈу". За пис друтовс којо co рсгко ввђају ш састаицн.мп, одрсдитс музсј Кукол. Iia IUIB3.M3 ннјс вишв oimcau. ОпаснмЈм Jo оноЈ по задр\и»- ним кзнцеларијама. Сад грсба измислнти „Ласо” за капцслариЈе. Ускоро трсба опет ло прорадп нова летлз Лашта на кеЈу поред рсхс Приицс. Келмсрп сад нећа мпого да трче по воду за пптрпцере. Мпрослав Димптријевпћ Првп уппсни рок у трсћп разpci средњег ус.мереног образоBaiba протскао је као да је био намењен само бољн.м ученицима. Наи.ме, такозване популарније струке попуниле су сс у првом. a оно uito је вео.ма мало остало у другом уписно.м року. Број посна јс омогуНио да они учсници са добри.м оценама изабсру заппмаЈБе које желе или опо мало мањс симпатично, алн популарније од оних за машнном. Правно-биротехничка, економско-комерцијална, природно »техничка, математнчко-технич* ка и преводилачка струка пеће вишс моћи да приме ии једног учсшгка. Од производпих заннмања је н овога пута завијано. Ни проходност ни извеснс стнмулатлв* не мере нису бнтно нз.менилс прошлогодшпњу ситуациЈу. И код ових занимања бирана су лакша, а најнепопуларнија су занимања стакларскс н граВелинске струке, тако да постоји бојазан да се ни ове годинс нсhe школопатн стакларскн подмладак. Интересантан јс податак да је велики број ученика нашег Цсптра потражно жељено занпман.е v друтом граду, а да јс ИЗ другпх општина пашсг Penioна дошло само 22 и са шире терпторлјс Србијс 18 учсника, који су углавно.м са оољпм успсхом и нзабрали су нспроизводна занимања. УзнмајуИн у виду ту чињеницу, поставља сс пнтан>с да ли he испланирани број oncniciba бнтл попун»ен чак и у трећсм усписно.м року, којл јс углавтном на.мењен ученицима са слабијим успехом и који he всроватпо ублажити снтуаиију код пронзводнпх запимаља. Пре ма тренутно.м стању, мало јс всроватло да he сва одељења би ти комплстирана н нова школска годпна отпочетн са 507 плапнраних ученпка, уписапих у Tpehti разрсд средљег образоваља. Лекарско уверење не доноси зашшагће V прошлогодншшем уппсном року учсници су са лскарским увсрсљсм бплн у ситуацији да сс уппшу на занпмање које нм здравствсно стањс налаже. МеБути.м. како смо сазнали од Бранислава Хаџпћа дирсктора ЈУР-а друштвсних делатности, учсници се овс године упнсују на занпмањс које и.м успсх омо ryhyjc. а регпонална комнспја каснпје утврђује да ли јс ученик способан за тај животнп позив п уколпко сс утврди да учеЗА РАЗВОЈ МУЗИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ МбН 10И? NMKMBiftY Поводом прославс 25-годнш њице рада Удружеља музпчкпх педагога СР Србнјс, Скупштина Удружења доделила је призна ња најзаслужнијим поједшшп ма н ннстптуцпјама. За изузетан допрннос раз воја музнчкс педагогије, шнреiby музнчке културе, nacrnrrai^c н образовање младих музпчара, 18 јупа на свечаности у Музичкој школн „Јоспп Славенски’’у Бсограду уручсна јс Попеља Jouain' Мнлосављевпћу, днректору Музичке школе „Миленко Живковпћ". Ово пајвеће прпзпањс, које се добнја у струцл, директору Мнлосављевпћу јс ловп подсг рек за још вепи рад. — Срећан сам што сам добио прнзншћс од тако стручног тела за посао којим се баппм ве'л 24 годнне. Радио сам н до сапа алн ово ме обавезује да jOLI Biiiuc радим ci оправдам прнз наље, да младс правплно усме равам и васпнтавам. Међутп.м, најбоља потврда за опај хумапн посао биће п даљсј Јовану Милосављевпћу лоб рн резултатн. музичарп, људи 1ССГОШ1 уЧСНПЦИ. С. Ј. ПАРАНИНСКИ АМАТЕРИ V MYPCKOJ СОБОТИ KYJITYPHA ПАНОРАМА ПОМОРАВЉА Y оквиру Дана културе у Мурској Соботн, данас у побратнмском граду го стују аматсри из наше оп шттшс: Фолклорна група нз TpeinibCBinie, група пс пача и оркестар, рецитаторл, певачи и инстру.ме нталисти из грала на Црннци. Овом приликом Параћи нци lie сс прсдставип! својим најбољим аматер скнм достигнућима. Насгупаће па трп прпрсдбс, v Моравским Топлицама. Бслтинцима и Мурској Соботи заједно са аматстпт опога града. Ово је насгаиак плоднс културпс сарадњс опа дпа побраткмска града. С. Ј. Да ли ће и овогодишњн „Вуковци” заобићи радннчка занимшм ник није у .могућности да се ба- делатности су поттуњене већ први тнм зани.мањем вршиће се нзмена. II за четврту годпну одлучујући успех Планом утшса утврђсна су и дсвет одољења чствртог разреда, шест са занимањима друштзених делатностн и три произ* водппх дслатносги. Друштвенс вих дана уписа, машпнска и хемијско технолошка струка могу да приме још по неколико ученика, а текстллна јв од планираног једног, према интересовању, могла да утппие два па чак н више одељеља. И код четвртог степеиа стручности успех je био одлучујући, тако да су пред пост имали учсници са оољим оцснама. С. Јовановкћ УСПЕЛИ ПЗБОРИ Н РЕФЕРЕНДУМ Y СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ Изпбрш нови Совет и усвојен Стотут У Центру за средње усмерено образован.е „Иво Лола Рибар” 26. јуна спровсдсни су нзбори за нови Сапет школс. Ово.м прнллком, иа изборс од 7 до 13 часова изашло је и позитивно гласало 138 од 158 раднпка, чнмс cv члапови Савета, »mix 17, за ЈУГ заједничке основе шест, JYP производннх усмерепа четирл, JYP друштвенпх усмереiba чстири н JYP заједничке службе трн, добили потрсбан број гласова. Истог дана спровсден јс и референдум за Статут. Радни љу« ди су се изјаснили, и то 118 позптивно, 14 негативно и 8 гласова је бнло неважећих. Уз ангажовање свих друштвсно-политичхих организапија, a посебно Синиката Цснтра, нзбори п референдум су успсшпо завршсни тако да се очекује да he се ситуација нормалнзовати л да друштвепп правобранилац самоуправл>ан>а исће и.матн вишс посла у овој организапији ол посебпог друштвеног внтереса. С. Ј. РЕГИОНАЛНА СМОТРА ФОЛКЛОРА ИИШ ДОБАР ДОИАЋИН Y оквпру акције „Култура у нпћ п Јово Губерннић, лонели удружсно.м раду” Параћин је су одлуку да назпв најбољег v суботу 28. јуна бпо до.маћин фолклорног анса.мбла у овој го лајбољнм фолклорима из орга дини припадне фолклору .Х.ма низацпја удружсног рада са па” — Заводи Црвсна застава подручја региона Шу.мадијс и нз Крагујевца, друго местоосИгре пз свнх крајева — АранЈзеловачкн фолклор По.моравља. На прпредбн чнји је званичнн покровнтељ Me буопштннско всћс Савсза синдиката, учествовали су фолклори „Електропорцелана” нз Аранђеловиа, Завода Црвене заставе, раднс организацпје „Е.мап”, из Крагујевца, Фолклорни ансамбл друштва за кул туру „Кабловн” пз Свстозарсва н заједничкн ансамбл Штофарс и Цементаре, као прсдставпици домаћина. Пред препуном салом Градског а.матерског позоришта, лва и по сата смсњпвалн cv се иајбољи играчи, младн ралпп* ци, певачп н инструменталпстп. поздравл»енп бурним аплау зпма задовољне публике. Жнрп у саставу: Рајко Димитрп’ јевнћ, председник Зора Марсевојно је фолклор Индустријс Каблова из Светозарсва. а трс he „Електропорцелана" пз Аран ђеловца. Награде је уручио Малшпа Протпћ, п.редседннк кооплкна* ционог одбора за културу у удруженом раду МеВуопштнлског већа синдиката. а поклонс скилама ол грала домаћнна Михајло Атанацков* члак Председнишлх Onir ickof ас ha спндиката. којп ic и огворно ову успелу смотру. М. Д. 1/1аанаи п
СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА Фудбал БУРА БУКИН ОДГОВАРА „НЕМАМО ПШ НИ ПОДРШНУ" ® Иа кРаЈ¥ првенства, реч има пред седник Председништва ФК „Јединство , Бура Букнћ. Разговор са н> им водио је наш новинар Миодраг Миленковнћ Још једном јс Јсдјшство напустило друштво најбол»их српсколигаша. Може ли да се кажс да је овакав плас.ман очекпван нли је сти цај околностн током протсклог првенства? — Y спстему такмнчења у фудбалу код нас, Републичка лига је врло висок степен квалитета. Познато је да јс фудбал наш националнн спорт, па сс као такав и развио и припада самом врху фудбала у све ту. Српска лнга прати и следи развој као и квалитет фудбала у савезннм раз.мерама. Разлика у квалитету је незнатна а условн под којнма сс клубови такмпчс су знатнн. Фудбал у I и П савезној лиги је адекватно награђен. Републичку лигу друштво третнра као аматерску па је фудбалер овде id хобија, љубавн... Међутим, у Српској лигп има свега и свачсга. И аматерпзма » неаматерпзма и професионализ.ма. За љу важл правнло: „Како опшптна кажс", илл „ка ко раднл љулп одлуче". Ако ошптлна одрсши кесу онда спп сколигаш троши осам милиона новнх динара као што ie civчај са „Слободом", „ФАП-ом". „Тпмоком", „Колубаром" и ,.Pv даро.м". Овдс је свс попуњенп и плаћено, н играчки и стручни кадар. Осталп тимови троше око три и по мнлиона годишње. ФК »Јединство" у 1979. години имало је потрошњу од 1,25 милиона дннара и to је HaiBehn разлог што нам тим испада из овог ранга такмичења. Истина је п то да су оваквом псходу ствари допрннели и дпгађаји из IV и V кола пролсћног дела првенства, а Један број фудбалера не игра због повреда. (Огњан, Цоннћ и другп). V фудбалу данас па п у Срп ској лиги радс клановп, а судијски кадар се лако повија пре.ма н»нма. Наш клуб нше члан ни једног клана. ’ Судећн по играма, каква Је оцека стручног рада? — Стручни рад у ФК „Једннству" је такав и толпки колико је плаћен. Чак мислнм да иде и изнад плаћања п да у њему нма доста ентузијазма н пожрт вовања. Док другн клубови v Српској лиги имају и по пет тренера а шефа стручног штаба плаћају и до 25.000 динара, дотле наш клуб има 1‘едног плаћеног тренсра за 7.000 динара. Подмладак води профссор физичког васшггања уз накнаду од 2.000 дпнара. Раде још два тренера, један са тшоннрима a други по.маже првом тренеру са надокнадом такође од 2.000 динара. Када не би бнло рада нз љубавп и оданостл клубу, пама не би бпло места у Зонл. Мпслим да је стручни рад у нашем клубу релативно добар. Играчкл кадар се осппа. „Старијн" и искусннЈи нграчи id вишс разлога нпсу у могућности да бранс боје »зелсних". Где наћи нове снаге? — Играчки кадар нашег клуба сс осипалл природно и у контиунптсту. Нсма разлога за панику на том плану. Фудбал у Једлнству још дуго mo’fv да играју Чеда, Петко, Верољуб, Ерац, Вића, па и Риста, а ту си н млађи: Крежбннац, Рашке, Златко, Зар, Аца, Миле, Тошв, Слава, Калтељар, Анђелковић, Мнка Спмић, који се вратио id JHA п Стојаповић којп се враћа септембра, неуливају поверсЈБс за будућност. Ту су и осгали младн који долазе. Нас у клубу внше плаши н забрнњава други моменат. Ohhoc „надлсжних" пре.ма пробле.мима клуба. Мн нз управе ФК „Једлнство" свс вишс всрујсмо да се клуб потнскује н гура у матсрнјално сиро.маштво. И то просто зато што је највећи конзумент у потрошњи средстава код СИЗ-а физичке културе. Из Српске лиге нсладају клубовн са годпшњом потрошњом од четнри милиона динара па се нпко.ме не „тражн глава". Ослонац код нас на јсдно.м мнлиону ш СИЗ-а и на једну малу комуналну организаннју. „Грза — Турист", доста је слаб тс.мељ за будућност параћинског фудбала. Нсмили догађајн id IV и V кола пролсћног дела првснства изазвали су велико ннтересовањс параћинскс Ја вностн и шире. Какво јс name схватаље става штампс према ти.м догађајима? — Догађајн id IV и V кола пролећног дела првснства тсшка су трау.ма нашег клуба. Гсшко су на.м пали. Нису за правдањс и хш нх не можсмо оправдатн алн нису ни реткн у фудбалу на ни у другл.м спортови.ма. Таквих и тежих ннцидснтпих ситуацпја има н у Првој и Другој Савезној лиги. V републичкп.м и зонскп.м так.мичсњнма такођс. Међутим, нн један случај ннјс толпко експло атисан у штампи као наш. Наш клуб нуди увид и расправу новинарима и дописнпцн.ма дневних листова у стаље п односе код нас, радн сагледавања изнетих матерпјала у јавносг. Унапред тврднмо да су они јав ности нудили нспстине или полунстпне. Новинар „Политнкс", Опденовић id Бсограда, свс што јс написао кроз своја три чланка, написао је на ochobv својс лпчне пре глоставке. Са Клубом није и.мао никакав контакт, чак верујемо да никад није ни бпо v Параћину. Може ли то тако? Можс лн новинао да заобнђс пзвор података? Каква је етика тог човека? Дописнини београдскнх листова из Буприје, бавилп су сс преппсиваљем всћ по.менутпх, туђих нетачннх података. Уз го н>их, кад пишу о на.ма лрогања завист и клубашка оптсреНеност комшнја који никада иису .могли толико у фудбалу колико можс.мо мн, то јест наш клуб. На жалост и наш лист „14 дана" Ј1реко свог допнсника Драгутиновића третира стањс у нашем фудбалу из „породичног угла". Допнсници из Нуприје и Дра гупшовић из Параћина тако1>е заобилазе извор података, го јест података из клуба и како с.мо сазналн, корнсте информа* ције од фудбалера изгрсдника — МилићевиИа, носиоца инцидента у Београду. Њихов јс извор података човек који је нан равио шшидент нлп човек с којим је клуб нмао проблема, човек којп вишс нијс играо Hero што је играо, човек коме је у Параћпну фудбал био рампа да се афнрмише а зати.м му је основнн проблем био како да се извуче id фудбала и обавеза! Да је ово тачно говорп следећа чињешша: ФК Јсдннсгво “ јс свега дссет дана лрс инцидента у Београду слало свог председника код старешине Органа Скупштине општинс, да разговара на тему како да се смири фудбалер МнлићевнК н одустанс од харангнраЈња у Клубу. Ови допнсницп дневних лнстова mi једно.м прилнко.м ннсу информисали нашу јавност о бројнн.м проблс.мима са којима се носно наш клуб. Нису нзнели ноторну истину да већ седам — осам, годнна, једни те исти људи носс тсрет и хрву се са немаштином а да друштвсно-полнтичке структуре пред тнм тешкоћа.ма ћуте н не предузи.мају ннкакве меве. Значи ли то да се одговооност за садашње стање и бу дхћност ФК .Јединства'' _може подслити, и на кога? Судбина клуба као споотског колсктива зависи од укупне друштвено-политичке заједнпце. Друштвено-полнтпчке органнчаmiie пграју нарочито одговорну улогу за^садашњост п 6yavhност клуба. Код нас у Параћниу ннко од 1внх није хтео да се упушта у стан>е, проблеме п исходе догађаја. Свгда сс’ клоне спорта и с.матрају да су на тај начнн најчнстијн и најнсправнији. Остављамо вама н читаоци.ма да пресуднте колнко јс то правилан однос одговорних и надлежних за развој спор та у Параћину па и фудбалског клуба .Једннство". ОСВРТ НА ЗАВРШЕНО ПРВЕНСТВО МФС СВЕТОЗАРЕВО Y ФУДБАЛУ Прво место нзмакло Параћннцима 9 Иако су сва три параћинска клуб а водила борбу за прво место титула отишла у Мијатовац © Најбољи пласман остварио 13. октобар коме је измакло заслужеио прво место Ннкада в\љда гао овс године параћински фудбалски клубови чланопн Јединствене лпгс МФС Светозарево нису више обе ћавали освајањс првог мсста него прс почетка ове сезоне. Међутим, иако су се сви нашли у горљем делу табеле, прво место је прнпало Једлнству нз Мијатовца, које је на најбољп могући Hanim нскористило разјсдшвеност параћинских клубова. Наи.ме, док се на свакој утакмици месннх ривала нграло беспоштедно, уз обиље жутнх и црвених картона, дотле се ти исти тнмови нису моглн прспознати у сусретима са другим екипама. 13. октобар: Изостао прави тунјумф Фудбалери 13. октобра осваја н>с.м другог места постиглн су свој највсћн успех. Првак пм је одмакао само бод, одбрана им је најбоља у лиги, алп све то је заиста мало успеха када се зна да, су параћински „ро.мантичари” јесењи део првенства завршили на првом месту са чак пег бодова предности. Зи.мска navза као да је бнла кобна за н»их. Играчки кадар је почео да се осипа па су преко ноћи остали бсз готово пола тн.ма. Y Једннство су прешлп: Мирковић и Севић, МншиН се вратио у Бо рац, Грбовић је прсстао да тренира, а после неколико кола у пролећном делу најубојитији на падач Драгиша Радић отишао је на одслужење војног рока. Пред ност се полако истопила захваљујућп пое свсга слабијим игра.ма у Параћнну и то против еклпа id доњег дела табеле. Јер ФУДБАЛСКИ КЛУБ МЛАДОСТ ИЗ ПАРАНИНА ПРОСЛАВИО ГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА ® Клуб — понос Месне заједнице „XI конгрес” ® Воља и ентузијазам надокнађују недостатак средстава @ Отвореном н атрактивном игром до титуле првака у Другој општинској лигн Фудбалскп клуб Младост нз Параћина прославио јс недавно годишњпцу свога постојања. Формиран јуна 1979. годнне ла нницнјативу групе ентузијаста пз Месне заједницс „XI кон грес" овај спортскн колектнв јс од.чах остварио и леп такмичарски успсх. Освојсно је прво мссто у Другој општннској лнги којс је омогућило н прслазак у вишн степсн так.мичсља, а како пграју фудбалсри Младости најбољс показујс податак да су на 18 утак.мпца постигли чак 76 голова. Иначе. вреднп спортски радници овг Меснс заједнице нзградили су сопственн.м снагама фудбалско игралиштс, a у npaoj години свог постојања ннсу добилн ни један једини динар за своју делатност од СИЗ-а физичке културс. Али недостатак срелстава ннје утннао на овс марљивс и упорнс људе. Омладинцц су се укључнлл у акцију сакупл>ан>а секундарних снровина, а штампане су и чланскс карте помажућих чланова којпх сада и.ма преко 200 и који су cbojilm сн.м болични.м прилозима .много учп ннлн да Младост има бар оно најминималније. Ако је новиа недостајало, овнм људима ника ра слабост — игра на гостовањи ма где јс и дошло до нсколнко непланираних пораза. INVESTBANKA да није недостајао онај велики спортскл ентузпјаза.м да се пребродс и највеће тсшкоће. За Младост nrpajy нли су у управи клуба и ннжен>ери, раднлцп, лравнпци, лекарн, ученицп, студенти. Фудбалери сс са.ми старају о својој олрс.ми, а вр> ди напоменути да су на терену изузетно дисциплиновани и корсктнп и да им је на осамнаест првенственпх утак.мица додсп0’1 »?‘мо Један жутн картон. Бо|с Младости у протекло.м пр вснсгву бранило је 23 играча, а МиленковиН, РаднсављевиК, Андрнћ, браћа Дн.мнтријевкН и Аризовић, којп и.мају преко трндесст наступа на првснстпсним II пријатељскнм утак.мнца- "Рсдложснн су 6д странс мз ,,л1 конгрес за признања. Међутим, Младост се iiehe за уставити на овоме. Bch садч прп основним школа.ма „Радојс Домановнћ” п „Момчило По пдвнћ” раде пионирске секцнје овог фудбалског клуба. Моглн бис.мо тако редом да набраја.мо шта је све постигнс то у ово.м клубу вољом и л»убављупрема фудбалској лопти. Зато јс фудбалкси клуб Младост понос своје Меснс заједнице и зато се и по нсколико CTonnia становника „Глождака” нађе крај фудбалског тсре на да бодри своје љубнмце. Јер управо ти ентузијасти и а.мате ри враћају веру у фудбал, komo су због познатих дођага у по следње времс многн окренули леђа. Слободан Драгупшовић 13. октобар ни једну утакхншу нијс изгубно у сусретима са пет првопласнраних, алн су те осци лације биле пресудне у борби за титулу. Иначе, кроз ово првенство афнрхтсали су млађн пграчи и то голман Карић, бек Мнхајловић, полутка Стефановић и центарфор ГагиН. Текстилац: најбоља навала у лиги Штофарци су освојили четврто место са 28 бодова и навалом која је постпгавшн 63 поготка далеко најсфикаснија у Лигн. Текстилац ie некс дуелс решавао и двоцифреним резултатом у своју корист да би у неким сусретнма и сам дожив љавао непријатно пзненађење. Искусни Васић у првом делу, a затим Марковић, Смаиловић’ ц остали билл су стална опасност за протнвничке мреже. У овом првенству Текстилац се оријен тисао на ве!1 проверене нграче као н на фудбалерс из околних сеоских клубова. Са већ уиграном екнпо.м, уз адекватна појачања, штофарци би у наредном лрвенству могли да рачунају на врх табеле. Треба рећи да је и овог лута испољена њихова стаБорац: могло је и боље Ако смо Ji за 13. октобар и за Текстнлац рекли да су имали доста успона и падова онда та констатација важи и за фудиалере Бориа. Стакларци су има ли ти-м који је представљао спој младостн и искуства, тим са изграђеном концепцијом игре алн. сем петог места на табсли нису успелп ништа више да остваре. Малодушност и недисцишшна на поједнним утакмнцама однели су сигурно још који бод тако да је Борац прерано испао нз тркс за прво место. Борац је био најјачи на средннн терена где су Илнћ и Букић потпомогнутп младим, али нзузетно даровнтим играчима, Б. Церовићем и Урошевпћем суверено вла далн. Недостатак правог центар фора дуго је мучн© тренера Мнлићевнћа који је половином другог дела првенства решио овај проблем на тај начнн што је робусног Мишића прекомандовао нз одбране у нападачкн* ред. Всроватно је да ће и Борац уттраво као и Тскстилац н 13. октобар претендоватп и у новом првенству на тнтулу најбољег али ће то бнти н веома тежак задатак за све параћннске клубове јер ћс конкуренција у овој лнгн повратком Слоге пз Деспотовца, Рсмбаса из Ресавпцс и Напретка из Кушнљева бити изузетно јака. С. Драгутиновнђ IN MEMORIAM МАЛИ ОГЛАСИ Оглашавам нсвлжсћнм свсдоча hctdo од I до IV разреда гпмна. зкје н днплочу издату 1978/79. годнне на имс Горданс ШћспаHOBiih пз Параћина. ооОоо Оглашавам непажсћнм спсдочанство VIII разрсда нздлто у Снкирпци на ilmc Зорнце Марко* вић io CitKiipnue. ооОоо Оглашасам нспажсћкм днплому о завршсној срсдњој слек тротехничкоЈ школи у Спстоирсву, издато Jairynpa one годк. ис, на имс Милнјс Милићепнћ >13 Поповца I ооОоо Оглашашш песажсћкм свсдочз пство VIH разреда нздато 1979. годнне на нмс Живана Стоил,- ковића из Соојнова. ооОоо Оглашавам ксдажсћим свсдочапстпо од IV до \Ш1 разрсдд издато лрп Радничком ункисрзнтсту „Б. Kpc&uiHOBith** у Па раћниу, на име Драгана Павло вића in Малог Извора. ооОоо Продајсм кућу у удипн Сге. eaita Сремиа 19. За блнжс обаBcnncibe уижтжтп Борпвоја Ја ћовића на помсиру адресу. ВАЛКА М. ЦВЕТКОВИБ Нс нашавшн лека неиз лсчивој болестн, тачно пре годнну дана нзгубнлн смо нашу драгу колсгшш цу, друга н пријатеља — уч1ггел>ицу Валку Цветковић. Угасио се 28. Јуна 1979. годнне шен живот али не п д»гло Једног од ретких просветних радни ка. Све што је учннпла за друштво, другопе и прија теље, за својс најближе, чннила је са велнким љу дским срцем. Зато he Јс сви ibCHii блискн и драги, сви пријатељи, ученнцн н ibiixoBii родитсљи задржа тн у трајном cehaiby. Њен рад п живот остаће као пппмср млаћн.м гсне рапнјама просветних рад нлка. И пссле годипу дана растанка, радни људи п уче!г«.ч Оспопне школе „Бура Јакшнћ” у ПараИнну осећаЈу ненз.мсрну тугу и бол, иедоста1е нам ibCHO присустпо ibcii ее дар лик. КОЛЕХТИВ ОШ „Б. ЈАКШИБ” Ifluanas Ивда]« CID жвфорижсажа. Нздавачкв савеп Драгвв АјггиВ (првдссдввв). Сджвиов VdoombhB Iumhiu«, ж..____ __ „ , ’ >. Н«пн» Jo,«, г*ш|п» Нш SmoouA. Мши Жшковпћ . Слј«>*јО Оврио«.!. Vp.6v|e: I.Uia ■ <«1»л «»«»«> шкаа* Мпала МпшгаоЈ. Птаћ . Mntup», РСХ1КШ|,. п»мћт. Ш.с«.-. K.n \ Z и..ж..» 1о ™ ™ж- ~ ■■—
ЖЕТВА Y JEKY ПРИНОСИ ДОБРИ Први приносн са пшеничних поља обрадовали су пољопрнвреднике. И порсд лошмх временских услова, овогодишњи род шпени* це крећс се преко 4000 килограма по хектару. Комбајш« су забрујали на њнвама крајем ирве декаде месеца, и ако метеоролошки условл послуже жетеоце, летина ће бнтн с.мештена у а.мбаре до 1. августа. Тренутно на прнватним п друштвеним парцелама од 12 хил>ада хсктаоа поврхшгне даноноћно радн окп 40 комбајна, a то Је довољвд механизација да се OFaj важан посао оконча на вре.ме. Тренутно најбољи прпносн забележени су на н-ивама прекоморавског атара, а крсћу се код поједннаца и преко 5000 кмлограма по хекгара. Влажност пшенице јс нормална, око 18 процсната. (Опшнрннје на странн 6) ГОДИНАУП • БРОЈ 161 © ПАРАБИН, © 16. ЈУЛ 1980. ГОДИНЕ , " '”4 9. ЈУЛА ШШ ОМИВОШ ашч сжмиии ® Председништво СФРЈ одликовало је шесторо Параћинаца КОМУНИСТИ СТАКЛАРЕ ПР0ИЗВ0ДЊД ОСНОВА СТАБИАИЗАЦИЈЕ Страна 3. ИНВЕСТИЦИОНА ПОТРОШЊА Y ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ ДИАЕМЕ ВИШЕ IA @ И даље треба да се гради, али само тамо где такви оојекти доносе нови повећани доходак © Све остало мора да чека, а од нечега и да се потпу но одустане Заједничкп снп.мак непосредно накои уручивања одликовања Y Скупшпхни општинс 9. јула уручена су одлпкова- ' ња једном броју наших граБана које је Председништпо । Социјалистичке Фсдсративне Рспублике Југоспавијс одликовало за изузетне резултате постигнуте у својим радннм срединама и активност у друштвено-полхггичкнм и остали.м организацијама. Y нмс Председннштва одликоване јс поздравно и vручио хш одлнковања Слободан Мпливојевнћ, предссдник Скупштинс општннс Параћин, Орденом рада са длатним венцем одллковани су Градибор Савнћ, сада на дужности подсекретара у .Извршно.м воИу Сонијалистичке Рспубликс Србије и Жнван Горуновић, радник Службс друштвеног кљпговодства. Орденом рада са сребрхшм венцем одликовани су Боривоје Гавриловић п Мнлорад Ковачевић, Медаљом заслуге за народ Југослав Велисављевнћ и Мсдаљом рада Добрнла Блажевић, свн радшши Секретаријата за унутрашњс послове у Параћину. Y ilmc одликованих на високим прпзнаљима захвалио сс Граднбор Савић, истакавшп том прнликом да ова одликовања нису само признање за досадашњп рад, I већ подстрек за нове раднс задатке и актпвности у да- I љој са.моуправној изградњи наше социјалнстичке заје- I дницс. -' л Саглсдавање инвестицпоне потрошње у условима спровођења мера остваривања политике економске стабилизацпје и спровођеља смерница Резолу ције економске политике за 1980. годину, и.ма посебан значај за нашу општнну у вре.ме када се пзградња највсћнх привредних објеката пррводи краЈУ Из анализе Службе друштвеног књнговодства уочава сс да убрзање нзградњс нове Фабрнке цемента, нових капацптета у Српској фабрини стакла, „Будућности", Комуналном предузећу „Параћин", Туристичко- -угоститељском предузећу „Грза” и других донсло бп прпврсдн отпптинс побољшање vcлова привређивања, нови доходак, повећану акумулацију и већу запосленост. Пропорције друштвеног плана развоја општпне од 1976. по 1980. годнне за прве четирп годинс сс нс остварују. До краја овс године таква крстања се могу донекле компензнрати само уз впсок раст производњс и продуктивности рада, као и бржим грађењем инвестлцпоних објеката. Посебну пажњи лри то.м, требало би посветитп довршењу хшвестипионих објската започетих у 1976. и 1977. ГОД1ШИ. Треба нагласитн да у целом периоду спровођсња средњорочног плана развоја оппгпше највећс нсплатс за пнвестнцнје су извршенс у 1979. години. V 1980. годиш! су већ испољенс тенденције скшривања. Таква кретања бн требало остварнвати и у наредним годипама, јср ова потрошља, до сада, imje блла у складу са привредним крстањима. За првих шест месецп овс године испољен јс ннжп раст инвестиционе потрошњс у односу на исти период нз 1979. године за 43,9 посто. И поред раста цена градње у овој годпнп, оваква кретања су под утнцаје.м великог степена завршаваiba већих објеката, успоренијег те.мра градње нових објеката, као it под утицајем повог пропнса о обавезном сопственом учешћу. За ово шестомесечје годшп1БИ план инвестицпоне потрошње за 1980. јв остварен са 16,3 одсто, односно он се у овом периоду не остварује за £5,4 хш« дексних поена. Исто тако економс$а структура инвестипноне потрошље јс неповољна у односу на псти период претходне године, јер је учсшће привредних инвестиција у укупним инвестицнјама опало за 11,07 процентннх поспа, што такођс пијс у духу Резолуцијс за 1980. годииу. Овакво кретање је, углавно.м под утинајем смаљених кспла* та у водећој прпвредној гранл индустријс п то за 145 мнлнона динара. Најновије мерс у с.мислу спровођења Резолуције сконо.мске политнке за ову годину утн цале су да се структура пзвора финансирања измени у корист сопствених средстава. уз сма њењс банкарских а повећан.е средстава друштвсно-полinii4- кс заједнице. Y диле.ми шта да се ради у оваквој привредној ситуацијн у каквој се налази наша општина, да ли и даље ннвестира* тн са надом у боље дане, или користити постојеће капацнте« тс, прсвагнуло је ммшљењс да је једннн правилан пут градити и даљс, алн само оно што трсба да обезбедн већи доходак, а оставити оно што нијс нсопходно. Ово утолико пре ппшто су инвестиције и сва прекорачења покривени. С. О. ОДРЖАНА XVII СЕДНИЦА CKYIIIII ТИНЕ MP3 UIYMAflHJE II ПОМОРАВЉА С0АИДАРН0С1НА ДЕАУ © Препорука свим самоуправним интересиим заједницама о ослобађању обавеза доприноса за Српску фабрику стакла и ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ” Скупштина међуопштинске ре гионалне заједнице Шу.мадије н Поморавља на седници одржаној 11. јула и.мала је на дневно.м реду поред осталог и предлог препоруке самоуправнпм nirrepeciniM заједннца.ма о ос лобоБењу или смањењу обаве за допрнноса за 1980. гоцину појединих организаиија удруже ног рада које се налазе у посе бним еконо.мским тешкоћама. На сгшску су се нашлс и наше две највеће организацнје: Српска фабрпка стакла н ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. Y прегледу препоруке који је и усвојен ттрепоручено је да Скуппггпне регионалних само« управних интересних заједница друштвених делатностп размот рс захтеве овнх органнзација удруженог рада п нсте ослобо дс обавсза плаћања допрнноса плп смање стопе за 1980. годпну, с TiBf да сс бптније не угро зи остваривање основних функција ових заједнпца. Исто тако co препоручује да скупштине регионалних самоуп равних интересннх заједшша материјалне, пронзводње размо тре захтеве ових организадпја удруженог рада п да хк осло боде обавеза удруживања срсд става за одређене намене у потпуностп илп делпмично за 1980. годнну. а Препоручује се да и скупштп не основних самоуправнпх nil тересних заједница друштвених делатности основних за по дручје региона раз.мотре захтс вс ових органпзација удружспог рада и пзврше одговарајуhe ослобођењс илп смањељс утврћених стопа за 19S0. годи ну. На крају, оцењено јс п прспоручено да овс организације удруженог рада треба да цмају одређене олакшпце за 1980. годину и у обавезама пре.ма др уштвено-полнтичким заједннца ма — општинама и општпн* СК1Ш самоуправним интересним заједницама, односно да буду ослобођене одређених оба веза или да нм се смање стопе уколпко то до сада нпје већ учшвено. Средства која би остала овим радним органпзацијама уколи ко би бпле потпуно ослобођене обавеза ннсу мала. Још вшпе од тога било бп сазнање радmix људи ови^ колектнва да су сви, којп у крајљој линијп живе од привреде, солпдарни са њима. Надамо сс да сс доса дашља пракса прнхватања раз mix препорука неће и овом прп ликом поновити. А и прнлика је да се стабилпзацпја провери на делу. С. О. INVES1BANKA КОМПЛЕТНА БАНКАРСКА YdYFA ЗА ВАШЕ ДОМАБИНСТВО
ДРУШТВЕНО политички живот 16. ЈУЛ 1980. • БРОЈ 161 СИНДИКАТ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ БУДУЋНОСТЈЕУ УДРУЖИВАЊУ п ДОХОДАК HE РАСТЕ ПО ПЛАНУ ЗАТО ТРЕБА СМАЊИТИ YBO3 Остварнваље програма стабилнзаинје п већпх пронзводннх рсзултата v органнзација.ма улруженог рада ic те.ма о коjoj је разговарано на јсдној ол послелињкх сслница Општинског всНа сннднката. ду дннара нлжл ол проссчног у Републицм. Да не помнљемо старс милпјардс губитака које he бигн осгваренс до краја к» диие у лрцвреди наше опш тинс. -Зато ic овом прнлико.м ннсиИВТКТ: ПивсНаннм мздизсм покрити увоз снривлна Прнхватајгћн опште копста* тацпје да треба штедети и раиионално троишти на сви.м нивоима, ла сва инвестициона ула laiba треба свести на реалне оквирс, овом прлликом је речсно ла нас на то посебно обавезује стаљс у нашој прлвреДИ. Плало.м друштвено-економског развоја за 1980. годину прс .iBiibeii јс пораст дохотка од 26,9 одсто. a v првом кварталу овс голинс доходак је већи за само 13.11 одсто, iuto је двоструко Ш1ЖС ол остварснс стоие раста v СР Србпјн. Просечап лнчни доходак је за око хиљаМЕРЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ Y ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ ЗДРАВС1ВЕНИ ДИНАР CAMO ЗА БОАЕСНЕ ф Ко иарушавањем туђег здравља оштети фонд здравствене заштнте штету морађе да надокнадн ПЛАНОВИ ДО КРАЈА ГОДИНЕ ' Раилоналније п скономнчннје коришћење срсдслава фондо ва здраветвене заштитс je јсдан од главпих задатака у програму стабил11зал1|јс. којн јс усвојлла Са.моуправна лнтсресна за једпннца Здравствелс заштлте. Програмодг је прсдвлВсп низ мера н акиија да бп се остварилн 1 тл uiiJbcnn н задаци. V првлм рсду потрсбно јс већс ангажовањс здравствсннх раднпка и комлслја у рални.м оргаппзапи јама, заједно са одговарајућим самоуправннм органнма' и друштвено-политичким органлзаин јама. првепствсно Слндикатх Зато се инсистнра па већој са радњп комисија н тела Скупш тние СИЗ-а са свнм корлснлцлма фонпова како бн се спречи ло нерацнопалнијс трошење. Делсгатн ове Скупштпнс се залажу н за контролу правллностп корлшћења боловања и попашања болесника за вре.мс tseroeor трајања, јер ннје рс дак случај да људн свесно нли не нскнм својн.м постугшима отежавају ток лечења. ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИ ОЦА САМОУПРАВЉАЊА Са својс стрзнс Медишшски центар је прсдузео некс мерс на плану рационалнизаиије срсдстава, као на пример уно Бсљс riLMCKor рала путем лптернп.х лскарсккх комиспја. Служба Са.моуправнс лнтерссне заједнлис и.ма залатак да са pabvjc са здравственнм раднц цлма у везн дужлнс боловап.а као и узрока отвараља болова ња. Всома су чсстс појаве да се љулн озледе у тучи н саобрћајлој нсзгодп, л да њнхово лсчење пдс на тсрст фонда здравст всне заштнте. Y таквн.м случајс вима служба овог _СИЗ-а би н.мала задатак да после утвр biiBajba чнн»сн11ца, код правосуднпх органа повсдс посгуг.ак за накнаду штсте која је том нрнликом настала. Како смо са 21><>ли од Бранислава Јованоии ha, сскретара СИЗ-а здравстве11 заштитс, псдопустлво је да не ко ко под лсјством алкохола кли због другог насллног понашаДруштвено планпра1Бс јс обавсза за све чиниоцс прлврслпог л друштвслог жлвота v нашој земљи. Уочп новог средњороч* ног псрлода развоја 3981. — 1985. година у свимсре дпна.ма внтснзлвно сс pane лалртп cpc;ub<^po4inix програ.ма развоја. V општини Параћин јспан известан број opiaнизација јс тај посзо заВрШИЛО, ДОК СС V друПП! ннтслзлвно ка го.мс радп. Општпнскл плал развоја базпраћс сс на појеллначнс планове организацнја улружелог рада. Крајњл рок за усаглашаватт.с јс лруга половпла октобра. а плаловл морају ла булу усвојсни ло краја овс голннс. ПЕНЗИОНЕРИ ГЛИНЕ ГОСТИ ПАРАБИНАЦА ња угрози живот л здравље стирао да сс стабилизаикја прн врсдс најозбиљнијс схвати и да превазилажењс тсшкоћа нс зависи са.мо од радника који раде у нелосрсдној производљл већ и од осталнх субјективних снага. Излаз треба тражпти у у крупњавању прлврсде, у с.ман»ењу увоза рспроматеријала п извозу готових прокзвода у пздвајању средстава за лнчпе дохотке сразмсрно остварено.м дохотку, у лзналажењу основа it мсрила за награђивање према резултатима рада. Ово ће ујсдно бптп задацп слпдпката за наредпи псриод. М. Ж. ЗАКОН 0 УДРУЖЕНОМ РАДУ СВЕ ЖИВОТНИЈИ ® Закон о удруженом раду свс дубље задире у самоуправна општа акта Друштвенн правобраннлаи са моулрављања јс вршсНи своју фулкцлју заштитс самоуправних права раднлх људи н друш твспс својинс био ангажован у лретходној годинн и на ожпбо« творсљу Закона о удруженом раду. Извсштај на ту тему разопрсдељсњп.ма водл јавна расправа, већ се расправа води v већ одређеннм актпма у иели* н« СОЦИЈААИУ ПОАИТИКУ КР01Е ДЕЛЕГАТИ матрали највлшч органп друштвсно-поллтичких оргали* заллја it пре.ма друштвеној олс ни која јс том прклико.м изреИма појава и аљкавог односа према самоуправним актима ченз иа спровођсЈБу лруп!х, II због таквог понашан>а оштети фонл здравствене заштите, а да за ову штету нс ciloci! нпкаквс последлле. II у случајевима не придржавања прописа заштите на ралу повлачл исте последнцс. Нијс друштвено оправдано ла ако нс ко плјан проузрокујс саобрћајну нссрећу нс сноси ПОСЛСД1ШС. нлкаквс Прс.ма то.мс свн онп који су’ због непажње, нехата ллл намерно нарушпли туђс здравл^е и на тај начин оштетнли фонд здравственс заштптс, стручнз . служба овог СИЗ-а he путе.м суI да тражитн да се прнчнњепа . штета надокнадн. To јс чињепо it до сада, али како смо то ово.м прллнком чулл. сада he сс на то.мс радлти органнзова- • лијс са цлљем да сс заштлте др\штвсна срсдства. Поводо.м јулсклх пра> пнка пензнонсри лз Параћкиа бллл су домаћиnit својл.м побрагимима пензионеркма нз Глинс. Приликом троднсвног боравка гости су посетплл Ролну кућу паролпог хероја Бранка Крсмановнћа у Доњој Мутнили, спо меник на Грзл, мапасткр Манасвју и Рссавску псИлну. Посста ћс блтл узвраћс ла 27. јула па Дан устанка народа Хрватскс. Осо јс само наставак добрс саралњс међу лвс збратпмљепс организацкје певзионсра, са жсљо.м лато прихватн к омладина онс двс општшгс. М. М. Жлвковлћ Ј Мнрко Вељић, запослен у СФС јс председннк Скупин тпнс СИЗ-а социјалне заш тите. Са њпм смо разговара ли о раду овс Скушитипе, о функлионисању делсгатског система, о актнвностп делегата. Он нам јс то.м прилкком рскао: — Дслегатски систем још увек ие функционише онако како јс замишљен, да делегатска база увск будс ннфор.мисана н консултована о сви.м питањнма која разматра иаЈвиши орган СИЗа — Скупшттша, всћ само у оним најосновннјнм случајсвима, када сс предлажу средЈоорзчни плановн развоја, о основа.ма н мсрилима за оствариваЈБс права на социјолну заштиту што чини окјвирс дслатности СИЗ-а. О оним и.п.менама које уследе у току рада најчешћс сс прво доносс одлука, а пото.м упозна база. Често пуга је лзиућен овакав начин рада због обавсза да сс одлука доставв вишсм органу до одрсБслог рока, а тај лстн орган јс каско послао тра жсну одлуку на усвајзње. Узрокс у недоследносгк cnpoBobeita делегатског спстема треба тражити и у укорењеним старн.м навикама да се поједнначно мишљсн.с износн као став и жељаједие шире основс, уместо да појединац износи захтез сво је срединс која га је делегирала. Због тога на ссднииама Скупштиме н.ма мало длскутаната са конкрспшм предлознма, јср се нема иишљсњс оних којн су пх делегирали. Скупштина СНЗ-а социјалне заштитс је у прошлој години одржала 6 седнниа на којима је расправљанг« о развоју к планираљу социјалнс заштите и о внспчи erotic лопрлноса. На одржанн.м селлииама усвоје:ш су сешоупрапни споразумн к друшгвсни договори о ралу л сарадњк са лрупгм inrrepe chum заједннцама и лрушгБело-поллтлчклм организашгјама и разматрана остала iimaiba од интереса за рад СИЗ-а. ¥ нстом псриоду Из вршни одбор је одржао 8 седиица на којлма јс лорсд лалред навсдснлх стварн ра зматрао н приговорс корпслика сонлјалле азштлте на вислнл it право остварнваља заштитс. ' Иитсрссна заједнмца сарађујс са св!ш осталим СИЗ-овима, радним и цруштвено-политнчкнм оргаллзација.ма, а најконкретииЈе са СИЗ-ом за дечнју заштиту л ословно образовање путем плаћања трошкова мсхранс н лстовања дсцс и учекика из соцлјално угрожеши породица. Илтерссна заједлџца остварујс прлмерлу сарадњу и са месним заједнлцама у граду н на селу на тај начлл што социЈални радницн јсдном или два пута недељно радс на терену, no McciniM зајсднкцама и заједллчклм радом открлвају потрсбс за соцнјалном заштлтом. Скупштпна бројл 51 делегата од чега је 8 цругарниа и 8 омладинаца, 10 делсгата су члалови СК. Одзив делсгата се крстао од 55 до 60 одсто на јсдној седнлии. тако ла ннјс долазнло до одлага^>а ннједне седниие Скупштпнс, а нн Извршног одбора. Најактквннје делегације cv делегаиије СФС п ИВТ КТ „Бранко Крсмановпћ”. анајлеактлвнија је делегаипја Фабрикс цемелта. Скупштина је почетком овс годлнс ооавссти.тз све лслегаивје које су делегира* лс делсгатс о прпсуствовању љлховнх дслегата. што је лмало позитивног утлцаја јср је ла задњој -ссдннлн прпсусгвовао знатно већи број позваннх дслегата, рскао нзм јс на крају разтовора Мнрко Вељић. Милпца Жнвковнћ 3VP-a je задовољавајућс, noстигнут je hobii квалитет ypeђсности са.моуправш1х олносл, алп су прлсутне и бројнс слабости као на прл.мер да су самоуправнн олштл актн всома чссто прсопширнл н у њпма ic лрис\тно парафразлраљс Закола п другнх пропнса. Поступак допошсња самоуправнлх аката се углавном поштујс, алл има изузетака и то углавном код самоуправннх onштлх аката којл.м се уређује решавање стамбених потрсба радника. ла није поштовано опрслсљсње 3¥Р-а да сс тај акт усваја реферсндумом, пошто са пржи мерлла расподелу Зашто се препнсују акта Гаспростран»ено је прсписпван.с самоуправних општих аката. без стваралачког прилагођавања условнма н потрсбама конкрстне органлзацпјс. V самоуправиим општим актима cv понсгде задржанс старс тсгоријс л односл, чн.ме јс обиђена суштина Закона удруженом раду н прописа кајп га пратс. V реткпм случајевима се пре приступаља лзрали самоупрашшх аката о )bnxОВЛ.М основним салржшгама н срсдстава заједничких потрош« љи. Изражена је и појава аљкавог односа према усвојеним самоуправним општим актима. Y организаиијама сс често наила« зн на акте који нису потппсаmi, овсрсли, на којима нс.ма обслежја да су заведсни, да су на одговарајућл начлн објављени, лс чува сс документаци* ја о доношњу акта и слично. Све то нанзглед прсдставтва формалну страну стварп мада може да доведе до одређенлх неспоразума око аутентичнос« ти акта и до поврсдс само* управнпх права радних људк. ннво са.моуттравних односа којн би пружио гаранцију да ћс раднл луди ослањајући сс на ннх самоуправних општнх аката, бсз пробле.ма остварлтл своја самоуправна права н дужV највсћсм броју органнзаШ1ја нлје вршсна дал>а доградн»а снстема расподслс према рсзултатима рада и поред тога што је у том цнљу било вишс лнтсрвенција. Према оплпој оцеки постигнут је корак пппред у спровођењу у жлвот Закона о удруженом раду, али М« /{чивковип РадкшЈИ желе аутснпгчна самоуправна документа В^Заанав 2 i I I I i f i I 1 1 i f ТРАДИЦИОНАЛНИ CYCPET РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА Добојци ооравиди у Параћину Од 2. до 4. Јула у посетн Општинске конфсрснтНе СРВС биле су резервнс воЈнс старсшллс пз Добојспог региона. Том приликом Је за њих у зградн CO прирсВсн пријем, на ко.мс су пзмеђу осталог измењана нскустоа стсчсна у раду војних старсшнна лз Добојског рсглока и Параћина. . Прлликом овс посетс гостл су обишли лсгслдарни Ивалковац код Rynpnje, пољопрлврсдпо добро „Добричево”, манастир Манасију и Српску фабрнку стакла у Параћину, где су разговарали о активности.ма органнзацкјс рсзерплпх војних старешнна у овој фабрици. I I Из лашс ооштине гости су 4. јула отпшли на цснтралну прославу десетих традиционолнкх сусрета Саоеза резервнлх војних старешнна „Братство-јсдинство — 80" у Чачку, којој су присуствовале и рсзсроне војне старешинс пз основних организација из оплпплс ПараИин. М. Ж. Гости из Добоја ка прнјсму у Скупштинл општнне
ПРИВРЕДА*ГРАДСКА ХРОНИКА 16. ЈУЛ 1980. • БРОЈ 1611 КОМУНИСТИ СТАКЛАРЕ ¥ ЕРИ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ПРОИЗВОАЊА ОСНСВА СТАБИАИЗАЦИ1Е Потребна је већа одговорност комуниста Q Нови односи у раду и расподели по угледу на друге стакларе. Српска фабрика стакла: комунисти морају бити доследнији у извршавању задатака ШТА СА ТРЕНИМ СТЕПЕНОМ СТРУЧНОСТИ? MECIi Ш У ЛРОИЗВОЈЊИ Српска фабрика стакла РАДНЕ АКЦИЈЕ СУБОТОМ В Изузев за аутомеханичаре, 47 их је на евиденцијн незапослених, има места у удруженом раду за сва производна занимања * Велико оптерећење за Основну заједницу запошљавања и даље су занимања непроизводне делатности Ekohomckii положај органп* зацнје и прсдлог мера како да тај положај буде знатно побољшан били су главна те.ма Лк* ционе конфсренције Савеза комунпста и Синдиката у Српској фабрици стакла, која је одржана 2. јула. На овом састаику, ко.ме су присуствовалн Слободан Миливојсвић. прсдссд ник CO, Илнја Бупурднја, за.мсннк секретара OK СКЈ и Стојадин Милетић, председннк ОСВ, отворено се говорило о свим унутрашњпм слабостима у овој радној организацнјн које су добрпм делом допринеле да се највећп параћинскн колектив нађе у незавидном положају. Рад треба ценити и мерити Два уводна нзлагања која су поднелп Витомир Иванишевнћ, представљајући Пословодног одбора н Мпхајло Атанацковић, иредседавајућп Акционс конференцлје СК и 16 днскусија, главни акценат су ставпли на то како превазићи све настале тсшкоће после девалвације дппара, око обсзбеђивања средстава за нормалан рад и развој овог колектива. Y уводно.м делу излагања Мнхајла Атанацковића, пзмеђу ос талог је речно, да управо комунисти нису у пуној мери дослсднн, да сс Задаци којн су зацртани до краја не изорша* вају. Радне акције и такмичења у раду као и конкретни допринос стабнлизационнм мсра* ма н noBchaiby производних рс зултата дале су одреБсие резултате, али је запажено да недостаје добра органпзацпја и мерила рада, што би доприне* ло eehoj ефикасности у раду. Мотнв за већи учпвак у ра- 'ду треба да буде правилнпји однос у расподели, тим прс што јс она неотуђиво право раднпка. За правнлну расподелу потребан је ценовник радова који he и.матп еконо.мску рачуницу. Мерила рада су нсопходиа за све раднике, како бп лични дохоци одговаралн врсдностп уложеног рада, јер како је изречено у ово.м уводном излагању, уколико се желп да сс производња нздигнс па вниш ниво, потребно је да се више цени рад, а самнм тим и да се више награБујс. Иако су опрсдељења да сс цени рад а нс днплома, још увек јс прилико.м расподеле пајмање битно шта се ради н какви се резултати постижу. зрог чега раднпци често долазс или се опредељују за пепроизводна занимања, што доводи до поремсћаја у процесу прозводње. To је само један део Y оквиру прославе Тридесетогодишњице раднич* ког сал!Оуправљан>а, од 1. апрпла до 29. новембра ове год1те у Српској фаирици стакла организ^ју се радне акцпје. Слободннх субота, по програхту које је паправио сваки OOYP, ради се па лрепа ковању палета н кутаЈа са готовом робом, на уре beity зелених поврхшша и магацнна. V току радног времена, а у цпл.у повећања пподуктлвностп рада, органнзују се такмичења у раду, и по постављенпдЈ критеријумима на крају сваког мессца дају сс оце нс, а имена најбољих сс објављују у фабрнчком листу *,Нашс стакло”. Прва генерацнја средње рефор.мисане школс са трећим степеном стручности завршпла је школовање. Прошле године су ти ученицп били у дилемч шта изабрати, овс године гпта урадити са стеченом дипломом. Један број јс већ прекпнуо неизвесност. У прво.м и другом уписно.м року уппсали су се и настављају даље шкоЛовање. Остали су они који ннсу могли да сс упишу н они који желе да се укључе у производљу. И.ма ли слободних радних мсста у удружеиом раду? 0 овом всома актуелном пнтању разговарали смо са представницима Центра за средњс усмсрсно образовање „Иво Лола Рибар" и Основнс заједницс запошљавања. проблс.ма уз обезбеђиваља ва и осталих већ пратсћс око сировина, гориматеријала. Како би сс све унутрашље слабости у области оргаипзаиије рада ублажнлс п што пре превазишле, предложене су мере које би требало рсализовати у што краћем року. Првенствено је потрсбио анализиратн органпзационо устројство раднс организацпје, a v оквиру ite п nocTojclin број основнпх организацнја и радних заједнпца. Уз то и постоjchy организацпју обављаша поједпних пословнпх функција. На основу годпшЊпх планова, програм рада п задатака дема удруженог рада и радним заједнииама. На освову пописа и описа послова потребпо јс извршнтн вредновање свнх послова који се обављају у радној органпзацнјн. Стартни основи утврђепп по новим прннштима п кри теријумима треба да сс крећу v ипвоу просечннх стартннх оспова осталпх пропзвоВача стакла пз Страже. Рогошке Слатине, Храсника другпх места. Ово је само део послова које треба ураднтп, а утврђени су роковн и радне групе за реалпзаиију ових закључака. Милпца ЖивковиП Све дискусије су наводиле на закључак да треба боље организовати процес производње, а да се постојећа нор.мативна акта која су превазиђена, дограђују у складу са Законом о удруженом раду. Како даље организовати рад Y година личног овој фабрици последњих присутно је опадање лохотка по раднпку, КИНОЛОГИЈА Злотна значко зо „Кривовирцо — Драгољуб Стефановић — Кривовирац, одгајнвач ловачких паса, кинолошки судија, Један је од осам носилаца Златне значке Југословепског кинолошког савеза, које су додељене ове годнне. Када су 1968. године оснивали Кинолошко друштво у Параћину, група ловаца није нл слутила шта he им кп нологија значити у животу. Један од њнх био је и Драгољуб Стефановнћ. Љубав пре.ма ловачким псима, посе бно према Епањел бретонцу, кога узгаја већ десет година, одвела га је дубоко у праискон, у тајновити свег немушког језика, да разуме овог вековног чов'ековог пра тиоца. И запста Епаљсликоји су излазллн из његовог „бокса", посталн су носиоцп многобројних југословенских признаља. Ради очувања чистоте pace ових живахних и лепих птнчара, Драгољуб се упутио пут њихове постојбине, у Француску и отуд донео штене, чнјом се младунчади данас диче многи ловци широм Србије. Организовање многобројних утакдшца и смотрп у Параћину и суђењс шнром републлке само су део активности укупног допрпноса Драгољуба Стефановића развоју кинологије а Златна значка Савеза, знак је да ње гов труд нијс остао незапажен. — Параћннска кинологија иако се ослања на активност нас старијнх чланова, како смо впдели на ПролсИ иој смотри, има веома квалнтетна грла. Ми смо покушали да учшшмо још иске захвата, као што је контролисано парење што би квалптет подпгло на још виши ниво алн за сада постоји отпор ловаца, који сачињавају чланство нашег Киполо шког друштва, — Рекао нам је Драгољуб Стефановнћ. Златна значка дошла је као резимс досадашљег рада. Међутим љегова актив* ност не јењава. О томе сведоче и плапови овог вредног кинолога. финисати обим послова поједп них пословних функција. Извршпти попис и оггис прслова за свако радно место, водећн при томе рачуна да се пословн не дуплирају, и да се.оснгура спнхронизовано обављање и веза пз.међу пословаља на поје дшшм радни.м местпма. На основу утврВсног обпма н сложености послова, утврдити потрсбап број пзвршилаца са одговарајућим степсно.м квалн фикацнје и врстом занимања, како бн се обезбедила максимална запосленост сваког радника на одговарајућим пословц ма, регулисати односе између два пли внше OOYP-а и утврдп тн њпхову узајамну одговорност. Неопходан је новп Правплннк о организацији п поступку обављања послова п радних задатака на раднпм местпма н у органпзационим једпннцама, у ochobhilm органпзација м. м. јпши још увек радо опредељу* ју, истакао је секретар Бранковнћ. Старе навике се тешко мењају, али иде на боље. Рецимо да су у првим овогодпшњим роковима попуњена и производна занимања за која прошле годинс нијс било интсресовањс. Једино се ш!ко inijc пријавио за Олга Стојковнћ, дпректор JYP-a производннх ус.мерења пас јс пнформисала: — Ми с.мо у прошлој школској годинн школовал|/ два одељења машинске струке (машинбравари, металостругарн, аутомсханичари и аутолимари). За четвртн степен стручности шко ■ ловаће.мо са.мо једно одељење, тако да је око 30 н»пх спремно да се прпхвати свог радног мес та. Код електротехничкс струке не.мамо четврти степен стручности, пеки су потражплн дал>с школовањс у другом граду, али приличан број погонских електричара и монтажера мрежс и постројења потражиhe запослењс. Да удружн рац спремно је п 10 цементаша, око 70 текстплаца, 20 угоститеља (кувари н конрбари). Бранко Ранковнћ, секретар Основне заједннце запошљава* ња је истакао да ииједно производно занимањс, нзузев аутомеханичара, н.ма пх већ 47 на свидснцији, неће битн оптеоеНењс за Заједницу. Сви сврше* ни ученнци са производним занимањи.ма моћи he веома брзо да заснују радни однос. За ова занимања постоји потреба удру женог рада, алн велики пробле.м биће хемијски техничари, 57 их јс сада завришло школовање, a 87 пх је незапослено на евиденцијн заједнице, као н свршени еконо.мисти и матурантн гн.мназије. — Ова занимања озбиљно ће да угрозе и генерацпју са непроизводним занимањима, која догодине излази из школс. Пре.ма тренутној евиденцији и бројкама које ће се појавитн идућег јула, требало бл обезбедити око 700 радних места, што је неизводљиво. Наш велики проблем биће и даље суфипитарна занимања, за која се учеKAKO СМО СНАБдЈвЕНИ? СЛОБОДНА МЕСТА ЗА АВГУСТОВСКИ УПИСНИ РОК За ученнке кбјн he се уписатн у трећи разред срсдњег образовања уавгусгу остала су самомро* изводна зашшања: УГОСТИТЕЉСКА CTPYКА — 11 кувара, ПРОНЗВОДЊА ГРАБЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА (млипари) — 27 слободнпх места; МАШИНСКА CTPYKA — 16 слободних места, јсдан иеталостругар, три машизравара и 12 монтерауре олја за грејање; ГРАБЕ ВИНСКА CTPYKA — 22 руковалаца грађевимскпм машинама у иискоград« њн; СТАКЛАРСКА CTPYKA — 30 слободннх места (стаклодувачн и реглерц); ТЕКСПЛНА CTPYKA — 14 прелаца п 20 ткача. Уколнко се за ова занимања прпјавн и вшпе . ученпка, биће сви vmica . ini, јер је број пеогранпчсн. стаклодуваче и реглере, мада Стаклара нуди спшендију од 120000 старпх динара, раднуоце ћу и топли оброк. Код произвоБача грађевпнског матернјала (млинара) нуди се четвртпна личног дохотка н поменуте погодности, али се пријавио само један ученик, а и код овог занимања постојн даља проходност. Према овпм првим подацима, прва генерацпја средње реформисане школе са трећим степеном стручности неће дуго чекатн на запослење. Ово ће свакако допринети да се убудуће оз- . биљније размшпља приликом избора занимања, јер че^ањс на евпденцији незапослених и по неколико година не користи нп појединцу ни друштвеној за једници. С. Јовановић Последњих мссеци . суочени с.мо са вслпки.м раскораком нзмеђу понуде н потражље појединнх пролзвода на до.маћем тржпшту. Простије речено раз не несташицс стоарају нам про бле.ме. За колонијалном робом не заостају ни пољопривредии производл. Зелепа ппјаца је раднпм даном полупразна. A како је у продавница.ма, има ли воћа и поврћа? У супср маркету Робнс куће „Београд" два пута цедељно стиже парадајз, бораннЈа, грашак, воКе. Укупно око десет тона месечно из београдске тржнпце. Како смо сазнали у Робној куђп сва се та роба брзо прода и да је неопходна боља организованост пољопривредних пропзвођача са нашег подручја, јер п знатпо веће количине воћа н поврћа могу да нађу купца у нашем граду. И.ма тешкоћа п око допремања робе мада је супер маркет снабдевен најсавремеиијим рас хладним ypebajii-va за своје Трговинско предузеКе „Шу.мадија" рано поврће и воће набавља у БевБелији, Богданци.ма. Струмици. ‘Недељно шест до седам тона прода се у градскпм и сеоски.м продавнинама. Огкупне цене су внсокс јер ове године воћс и поврће касније сазрева због лошнх временских услова. „Шумадија" је почела да продаје паковану робу коју производи II пакује „7. јули". Откупом пољопрнвредннх про извода на ово.м подручЈу углав ном сс бавн Пољопрнвредна органнзација „7. Јулн“. Y свим селима смештенп су им откупнн пунктовн за паприку, шаргарепу, купус воће. Да апсурд буде већи тп пронзводи се махом продају на Словеначком тржишту. Преко „Емоне" из Љубљане а откупљују нх н организацпје пз Крагујевца, Крушевца, п „Југославија комерц" из Београда. Незнатне колнчинс се продају на нашем хржн* шту преко „Шумадије". Овде смо добилн објашњење да нема доходовног повезпвања пзмеђу произвоБача п трговинскнх организација п то је разлог шго се пронзводп произвођача из богатог поморавља најмање продају у нашнм продавницама. Трговци се сналазе како знају U умеју, на различите стране. Откупљпвачн п пропзвоћачи такође. На потрошачпма је да чекоју да се сви заједно договоре, да обезбеде хладљачу па да и цене буду ниже а и тезге богатије. А дотлс ће на Зе* леној пијаци да нам накупци кроје капу. М. Живковм1|
АКЦИЈАШКО ЛЕТО • АКЦИЈАШКО ЛЕТО & АКЦИЈАШКО ЛЕТО 16. ЈУЛ 1980. © БРОЈ 161 ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „AYTO ПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” СРЦЕ ИШТЕ ГРАДИЛИШТЕ Друга смсна на ОРА ,Ауто пут Братство Јединство" већ јс свикла на акцлјашки алат и увелнко обара норме. Прва смена је отишла иа заслужени одмор са веома добри.м резултатима који су пријатно пзненадили. Они су остварилн 76 хиљада нор.ма сати што јс нассљски просек попсло на 152 процепта остварења иорме. По рсчима BYKA ЖУГИБА, секретара акцијс млади су надмашили себе, што убедљиво сведочи о изузетном радном слану. Свакако да је овом у многомс допрннела п нова сфанизацнја акције без команданта и шгабова. Самосвет н самоодговорност је порасла, тврди ВУК ЖУГИН. За првг смену је била карактернстлчна п плодна сарадња са омладинскнм организациЈа.ма из месннх заједшша н радних органнзациЈа Параћппа. Ова сарадља наставља сс н даљс до краја акцнЈе, а огледа се у међусобннм сусретима на спортсклм теренима, разменама културно-уметничких ггрограма п заједнпчкпм нзлетима. не н са младима Параћнна. По хвалпла нам сс да јс прошлс годннс бпла домаћнн срсдњошколаиа id нашсг града. Испрсд павиљона ОРБ „Зијад Днздаревић” из Фојница no Delia група кршних мо.мака. Разговарамо с п>нма о свс.му и са знајемо да су Bchiuia nch прс каљени акцијашп. Драгаи Ко штрзнан студент, одушевљсн јс акцнјом понајвпше непосто јлн>ем ко.манданта и штабова, јср како рече, свн су сада једнаки и свако сс пита п одлучујс о свим акцнјашким жлвотпнм питањима. Ипаче четворо струкп акцлјаш, Драган упоре ђујућн остала насеља за Параћнн нма само комплиментс. сија у којој бригадири на свој ведар п симпатичан начпн комснтаришу акинјашку де.мократију: „Демократнја је када председник Збора бригадира др жн предавањс о самоуправљад.у a мп стоји.мо у строју”. Акција јс п акцијашка полн тнчка школа која трснутно има 150 полазника што говори о нзу зстном интересовању, а како и не бп кад су предавачн сами акцнјашн којп обрађују тсмс из домена акцијашког живота: Самоуправљањс на акцији, акцијашка признања ... Чињеннца је да се рађа нова акиија каква одговара пашим друштвеним хтењима да свако одлучује о сво.ме раду. Tako је и са брнгадирима. бдмах lllllllllllllllllltlllllllllllllllllltllllllllllltllllllllllllllWIIItlllllllllllllllllllllllllllltlllllllltllllllllllltlllllllllllllllllllllllj На растанку је тскао поток суза ОМЛАДИНСКА РАДНА БРИГАДА „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” ПАРАПИН — MYPCKA СОБОТА „YU стакларн” Југославија у малом У омладинском насељу тренутно се налазе бригаде: Универзитетска из Hiuna, XII азбуковачка ш Љубовије, .ЈБудска правица" из Лендаве, нове.м бар” из Тивта, „Зијад Днздаревић” пз Фојнице »ЈБлагоје BoTee” id Тптовог Велеса, затим бригада из Озља, бригада КУД-а »Абрашевић” и ,ЈУ стаклари”. Током смене очекукују се и деца наших радника на прпвременом раду у Француској. Са акцијапшма у параћинском насељу боравићс, извссно времс, и представници напредних о.младивсклх покрета и то: На пионалне уније студената Бахерина, Омладинске партијеСо нијалистичке партијс Бурме, Националног савста Филипина, Покрета младих комуниста Ау стралнје, Омладннске соцпјалн стичке лиге Аустралнје и Наци оналне уније 'Аустралпје. Токо.м обпласка насеља „7. Јул” посетпли смо н брпгадире нз свпх југословенскпх стакла ра. Л1ладн раднпци пз Скопља, Сомбора, Липика, Пулс, Храс тника, Рогашке слатине, Страже и ПараИина већ десет годи на чине једпнствсну брпгаду ,Ј¥ стакларн”. Међу стакларн ма је 20 чланова савеза комуниста и 23 девојака. To бп бпла најкраћа лична карта ове бригаде. На акцију су дошли најбољи млади раднишг п већ провере шт акцијаши. Са н>има су и они који су и по 10 пута бплн на акцији, као на лример Јован Рукавина радник панчсвачке стакларе. Он је са својих 28 година успсо да оде на десет акција од тога лоловина у стак ларсклм бригадама. На тпггање да ли мисли и идуће године на акцију одговара да је при поласку одлучио да ово буде поо ледња, али како рече, сада се двоумп. Међу стакларима нашао сс в један ветеран из Крутиевца. Седокоси члчица жилавих руку и младалачка срца прикљу« чио се младићима и девојкама н с њима тренутно дели акцијашке кубпке. Нажалост када смо га за.молилп да поразгопа рамо, одбно је чпм је сазнао да је то за новине. Трвди да не треба о н>ему писати већ о осталима и тако јс б^лежница На траси је ипак најлепше, поручује нам бригада из „XVII азбуковачкс” ОПРАВДААИ ШЕ Млади Параћина и Мурске Соботе вратили су се са бројним признањима, измећу осталог са триструкнм ударништвом и Траком акције ® Договорени мећусоони сусрети до идућег акцијашког лета Млади из братских општпна оправдали су нме које су лалк брнгади. Кад бн се делнла ударнниггва за другарство н пријатељство свп би до једног бнли ударннцп Јслномесечџо дружсРадован Илић. Штефан Коларић, Драгосдав Милоше* вић, Раде Милутиновић н Драгољуб* Куцљак. ње раднлиштима ОРА „Подриње — КолубараЈ' у Шапцу донсло је низ нераскидивн.х којс ћс собним Радни прнјатељских всза, се наставитп међусусретима. резултатп младића н девојака из братске брнгадс су изузетно добрп. Онп су за свој рад на траси трн пута проглашенп ударном бригадом и освоји* ли Занпмљиво је поменути, сала када сс сумирају рсзултати, ла јс брпгада бројала и 13 чланова Савеза комуниста, а да је током смене на акнијп предложсно 17 за пријем у чланство Савеза комуниста. остала празна за једну пнтере-, сантну причу. Али зато су два пионира као проткв тежа ветс рану, била изузетно причљнва. Реч је Дејану СтојановнКу уче нику VI разрсда основнс школе „Бура Јакшић” и Дсјаиу Јо вановићу ученику VIII разреда основнс школс ,Л1омчило Пог.овић — Озрен”. Обојица су искусни акцијаши, ово им јс друга акнија. Главни су забавл.ачи и удварачи и нпкако не могу да уговоре међусобни рва чки меч. 17 каранфила за 17. рођендан — Овако непгго се нс забора вл»а, сва усхићена са 17 каранфила у руци ггрозборила је Даич Ана. А како и не би када је 17 каранфила означавало п 17 Анинпх рођендана. Иначе она је ученица Гимназијс пз Мурске Соботе, а ради у брига ди »ЈБудска правииа" пз Ленда ве. Прнча нам да јој је ово и први сусрет са Параћином, али На испраћају говорио Јс Драган Пстковић извршпи секретар ОК СКС га за највећс прнзнање акцнје Траку акцпје. Поред тобригада јс предложена пајвсће рспублпчко прнзИзузетан дух братства н јединства који јс прожимао брнгаду свакако јс највећа одлика ове бригадс. Требало је видстп слпку са дочска н испраћаја Собоћана па се увсрити у максиму „Акција је ковачшша братства II јсдппства". На растанку пролнла сс река ударппчкпх суза и договорено У бригади која јс бројн- јс да сс међусобпо поссћују ла 51 брпгадира бпло јс 11 „ лописују. . Нсколшшна ударника, а међу њима су . ■ II трп дсвојке. По речнма н,их 1е °Длучнла и ла се мепредссдавајућсг Збора брп- Бусобно побратпмс. гадира, Радета Милутнновића, могло јс да будс још то- После акиије остале су лико ударннка. По његовим невидљивс, алн чврсте везс рсчима младићи и девојке Meby МЛаднма две братске су радили чак и преко сво- . . . јих могућности. Највећа ак- »пштине којс потврђују цијашка одлпчја добили су: уверење да ће млади дослед Мира Мислета, Јудита Звер, но следитн Тптов пут. Валерија Жалт, Раде Марковић, Марјан Ловрењак, М. И. riiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiititiiniuiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiH ОВИХ ДАНА Y ЈЕДИНИЦАМА ЈНА АКЦИЈАШКО ПИСМО Драги тата, BpariLia са.м сс са трасе овог радног дана. Улгорна, али срећна, сједох да ти напишем пислиз. Нс знам, tura pelui у овом тренуску, како исказати свс ово гито осеha.\i. Знам само када би видио .иојс лице, да би знао како ca.\t поносна и сретна што сам у pedoeu.ua оних који су doiujtu да градс нашу родну груду, да на ceoju.it рука.ма осјете сваку жи.ау сеоје зе.ч.ве. Ријечи су сувишне. Треба dohii, еидјети и доживјети свс ово. Дошли смо да радимо. Зној и жуљееи то доказују. Пјесма силна, дубоко свуда око мене. Осјлћам нску језу. Чежња из мене извире 'као вода из ових бријегова, што окружују нашс павиљоне. Јесу ли се ова~ ко осјећади они који су 1941., 1942. годинс нроливали крв. Хвала ти тата на ohilu ријечима којшаа си ме испратио. Остаће дуго у сјсћању. — ,Jo.ut синс, нека ти је сретно и увијек се сјети da paduui за нашу лијепу домовину, за Тита, за сес нас”. — Никада то нећу заборавити. Ево, иоаздрављају тс мојс другарицс и другови. Поручују ба поздравиш њиховс очеес и мајкс и da tat кажеш ооо taro ca.it ја тсби покушала pehu. Можда ћу друш пут рећи euuie, али, .иислим да си могао осјетити колико је срећла твоја кћлрка, Много те eo.vt твоја бпшадир&а АНБА КАПЕТАНОВИћ ОРБ ,ЗИЈА ДИЗДАРЕВВБ^ Фојница. Они су надмашилн себе СТУДЕНТИ HA BOIHOIОБУЦИ • Последња генерација студената налази се на воЈној обуци од 10. до 25. јула Студснтп првс годпне факултета п виших школа всћ некс лико дана налазс се на војној обуцп. Из наше општине у Ry прнји, под руководством старе шпиа Југословснске иародне ар мијс. 124 студснта стичс прва војна знања. На обуци се налазс сви студснти првс годинс, осим оппх који похађају Медпцински, Ветеринаркп и Фармацсутскп факултст, а који сс налазе на обуцн у Зрењанпну. ОМЛАДИНСКИ МАРШ 26. ЈУЛА Иначс најбучнијн и највссе лијн' су нпшкп студенти, мада пх има само 15 у бригади, оста ло су СреД1БОШКОЛЦИ и пионири. Међутнм то им ис с.метада сложно запсвају „Нишка Бан>а” и пробуде неког из слатког Дремежа. * Из слатког дремежа може да васпробуднн .дштраљеска палтба” клпк — клакова, који су однекуд „неким тајним каналв ма” допутовалп п подсетили вас на недавно „излуђиваље -‘'ПгграљескЈш штектаљем” ових пластичнпх лоптица. Но п тоје акцпја, а акција је п радио емн након доласка на акцију и формирања акцпјашкнх органа по тписивањем самоуправног спо разума, средства за рад и оста ла материјална добра прешла су у рукс оннх који остварују акцпјашки доходак. Они којв га остварују одлучују о н>ему. a no речима Вука Жугића успсшмо и часно’ Млади од пра ве ценс нор.ма часа иаплаћују онолико колнко пм треба за но рмално деловање. разлика до праве цене је у правом смислу речи добровољни омладпнски рад. М. Илић Одмах по доласку у касарну народни херој ,Л1иодраг Нова ковић Џуџа у Куприји, прпрсђен је пригодан културно-умстнички програм у извођењу КУД-а „Прва петолетка”. Први рапорти са војног полн гона су повољни и говоре да су се студенти навиклп на вој нпчки начин живота и да ус пешио овладавају војнпм знаљем и всштлнама. Од наредне године студеитм вишс нећс одлазити у касарне на 15-то дневну обуку. Ступан»ем на снагу новог Закона о војној обавезл, предвнђсно јс да се након завршене сред»вс школс одмах пде на одслужсТрадиционални омла« дински марш „Трагом параћинско- ћупријске и рударскс чете”, заказан јс за 26. јулп. Млади Параћина, ЕуприЈе и Деспотовца крснућс траго.м партизана до Шалудовца где је предвиђен Народ« пи збор и до Грзе, где ћс положитп вспцс и цвсће на спомсник Параћинско- •ћупријској н рударско| чстн. М. И. н>е војног рока, тако да је ово последња генерација студената на војној обуци. М. И. 1^1аанан 4
ПРИВРЕДАТРАДСКА ХРОНИКА 1«. ЈУЛ 19W. • БРОЈ 161 ПОСЛЕ KOHKYPCA ЗА ДОДЕЛУ ПЛАЦЕВА ОД СЕПТЕМБРА НОВО ОБДАНИШТЕ 1ЦШ ИНДИВИДШН! ИЗГРАДЊЕ М&АИШАНИ. СПРЕМИТЕ СЕ ® За шест месеци ове године подељено преко двестотине парцела за инди видуалну стамбену изградњу Самоуправна интерссна зајсд ппна за урсБнвањс грађсвин« ског зсмљишта у току маја .месена расписала јс конкурс за долслу 142 плаца, које јс усту-. пкла грађаннма на трајно коpiiuihcibe за инднвндуалну стам бсну изградњу. Рсзултати конкурса су познатн, н прс.ма ннформаиија.ма којс смо лобилп ол Мкрослава Фмлиповпћа, секрстара иптсрсспс зајсднице, ово.м прнликом јс остало псподсљено 27 плацсва. За 142 плапа јавило сс 185 пптересената, а за плапевс којп су осталтг леполељсни пнко сс нпје интсрс« совао, пако и опп по квалпте* ту не заостају за осталим плацевнма. Зато је за ове, и јоит неколико нових плацсва, недаипо обновљсн конкурс. Више простора за ннднвидуалну нзградњу За непуних шест месеци ова Самоуправна интересна зајсдплца јс доделнла више од 200 плацева за илдпвлдуалну стамбену изградњу, чиме је добрпм делом решен проблсм стамбе* не градње у пашој општини. Значајно јс и то што ће па овај начнн да будс ангажован лични дпнар грађана н да he већн број лруштвених станова бити ослобођен и подељен онима ко јн нс могу да граде. Коначно ћс се многи грађанн из нашс општине одрећи аутомобила и викепдица корист станова у власништво, а на руку нм добрим дслом пду и сконо.мскс стаиариие којс се ускоро уводе. Иако јс цена планева по општој оцснп бнла лоста висока, пнтересовањс грађана јс вслико. Још за време трајаља конкурса почсло сс са радовнма на опрсмању помснутог rpabcвштског зсмљншта, тако да he БЕЛЕШКА БАТИНЕ НА КРЈЦУ РАДНОГ ВЕКА Многе су га недаће бнлс. П студсн и кнша н мраз н жега, а он је био битку за сваки килограм, за сваки комад пронзвода. А сада и он је бивсн! Најкраћс, најсажетије н најжалосиијс, на овај начин може да сс опише радни век МНЛАНА ТОМНБА, мај стора одржавања у „Параћинкп". Ннјс Милан ни саљао шта ће му донетп „још 52 дана до пензнје", како је сетно говорио о блиском крају н>еговог радног века. To, јсдно од последњнх службенихпу товања за потребе свог boomo успешног колектива, ос таћс му заувск урезано у памћењу, као кошмар, као нестваран сан у чију га истпнитост на најгрубљи начнн уверавају модрице и отсклннс на лицу и потмули бол у проссдој главн. A one због најдоброна.мерпнјсг савста млаВе.м, пијано.м лругу, сапутнику на последњсм службено.м путу. Успешно обављен посао, добар ручак и која чаша ио сле љега, претворнлп еу се у пријатну седсљку, u разговор. О че.му he приврсцшаш него о послу. II на растанку са колективо.м Милан Томић нијс мировао. Досетио сс неких олакшица у производњн па је и то дао себи у задатак да спровсде. II та ко вре.ме одмлче, прнчи нема краја, а уз прнчу и виио идс. Ни трупке расправе, a завади нн помсна Све док .млађем другу нпје затребао савет и прскор. Пред згранутнм гостпма „просула* се ружна слика. Двојица нрибранијнх, Милан Томић и восс по добнјању грађевинскс дозволе на ње.му моћи несметано гралитн. Y овој Са.моуправлој интерссној заједшши су спремнн да наставс са долелом плацева уколнко за њима н да;ве постојн потрсба. М. ЖивковиИ зач службсног ауто.мобпла узалудно су впше од једног сата, свог друга пнжењера звали у ауто да „крате пут”. Шта се 3011ло у ауту свецочс отсклинс, модрице и крвава кошуља. Лскарскп налаз у нај.мању руку можеда констатује оно што се око.м' бнди, а шта he до краја бн ти, можс са.мо да сс ласлуhyjc. — Ннкад му ннсам ништа нажао учинио. Нн тог дана, нп до тада, с туго.м и муком лреваљујс речи преко отсклих усана Милан Томић. Стид га је како му јс његов друг — недруг са задњегседпшта аутомобила свалио на главу песницу, н бссвсстн из којс се Аије осећала крвава туча. Ннје видео пп кад јс возач и сам прсстрашен и изиснађен пзбаино иападача н пуно.м брзином јур нуо пут старопа^овачке болннце. Епилог се зпа, нли боље, сазнаје. Пукла јс брука. Јс дан момснат за навек оставио је тужап спомен у животу Милана ТомиНа, а .можда јс то и момент да се у „Параћинкп” много што шта рашчнсти, а не да псспицс буду први аргумснат. М. Милснкоппћ ® Нова зграда дечнјег ооданишта биће предата на употребу септембра месеца & 159 слободних места за вргић и 204 за забавиште * Запослиће се око 20 нових радника — Радови на новој зградн лочијег обдашшгга су завршенп. Комисија за тсхничкп пријем извршила јс преглед објекта н ових дана сс почсло са ypebcјбс.м снтсријсра. Опрсма је ко.мплстно наручена, прнстиже, и од септсмбра he моћн ла сс ог почис са радо.м у новом објек г\. сазналк смо овнх дана ол Пера Маркићевића, дпректора Центра за дечију заштиту н coцијални рад. Малишанл ћс битн богатији за око хиљаду мстара квадратног простора за пгру, забаву, Y ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА И ЗАКОНА ИНСПЕКЦИЈСКА СЛУЖБА У ШЕСТ МЕСЕЦИ Програм послова за 1980. годину тржншна инспекција Скупштине општине Параћин, планпрала је на бази 994 објекта у којима је извршено 188 контрола. Подисто је 58 захтева за прекршајни поступак и 5 за привреднп преступ. Тржишна ннспекција Скупштинс општиис Параћин осн.м извршавања планских задатака из годиилБег програма рада, у прво.м полугоБу овс године суочила се и са ванредном ситуацнјом на тржишту. Несташице, изазване познатнм стањсм noBchane тражње превенствсио прехрамбенс робс и дстсриепата. повукле су за собо.м разнс покушаје протнвправног I стицања зараде или противзаЈ конитог распопагања дефшштарпом робо.м, о чему јс паш лист недавно пнсао. Тржишна инспекција н порсд кадровскс неопрсмљсностп, нсдостаје још један инспсктор, ипак јс успела да стигне н постоји па попрпштн.ма незак»)- ните работе. Бројке говорс да су инспекторп за првих шест месеци ове рал, који јс пројектован најсавременијп.м норматпвима, моле ран н функционалан, са посебно.м намсно.м за одрђепс узрастс н групс. ■ — Рачунајући новп капачитст јг упраж1БС1ва места у eraром објекту, JYP „Ба.мбн” he моћп од септсмбра да пррми још 159 малишана, 28 до 16 месеци старостп, 20 од 16 до 24 .ме сеца, 22 од 24 до 36 месеци, 31 ол 4 ло 5 годнна и 34 од 5 до 7 годпна. Оск.м лспс за полудневнк боравак. формнраћемо u шест група забавншта са 204 годппе своЈом посстом почаствовалп свакн пети објекат од 994, колико пх у општкни подлсжс ibii.xoBo.M интсресовању. Пст пута јс рсзпмс њиховс тгосстс била пријава за прнврсдIII! преступ. Утужсни су били ПИК „Косово-експорт" — Хлад 1Бача „Косово" — Косово Пољс, због повреле прописа о про мсту робс. РО „Шу.маднја" — Параћин OOYP „Прехрана", због нсовлашђсног вршсња уго ститељскс дслатности. Стоварн ште „Југопетрола” у Парађину, „Шу.маднјин" ООVP „Прсхрана" и РО „7. јулп" нз Параћина, због тога што су прн мерсњу робс употрсбљавалн нсис правна мерна срсдства. ,Јусопстрол" јс то коштало 20.000 динара а одговорпо лицс 1.000 Окружнн привредни суд у Крз гујевцу, у чију падлежност спадају приврсдни преступи пстета предшколског узраста, рекао нам је Властимир Крстнћ, управник „Ба.мбија . Са отвараЈБем новог објекта запослиће се око 20 новнх радинка, од којих 8 васпитача u 5 медицннских ссстара. Ускоро he родител>и бити ра стсрећенн н тих брига, a 76 нсрсшеннх молбп, којс се коно тантно повлачс из годипе у годину. 6»hc пајзад повољно решснс. Свп заннтсресовани роди тсљи могу да сс интересују и захтев поднесу у старом објекту Обданншта, а цсне за оба објекта су потпуно псте. Они маллшанн којп су луго прижељ* кнвалп друштво својнх вршњака моћи he од ссптмебра да mi сс придружс (I ла у кгрл п забави проводс најлепшс данс свога детињства. С. Ј. са наше тсрпторије, казнио је it OOVP „Црсхрану" са 15.000 динара и одговорно -лице са 1.000 динара. Највећи број поднетнх захтева за прекршајни поступак отпада на бссправан рад, недозво.всиу трговину и друго. Поврсда прописа о цсна.ма у 32 случаја повуклс су .мандатнс казнс а прскршиоцс јс то стаја ло 16.000 Ainiapa. Поссбан проблем, којп и даљс траје, изазвала је нссташица це.меша. Потрсбс грађана којс су далско изнад. понуде,. узроковале су појавс прспродд; јс цсмсига, „бројсва", као и појаве које нису у падлсжностп овс службс. Испектори су v оквиру сво.јнх могућностн прсдузимали законске мсрс али надлежност, то није дало одговарајућс резултате Јср прскуп ш< п даље вршљају пошто јо врло тсшко доћи до доказа. М. Мнлснрвић Kington 5 lllllltllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllltllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll ............................................................................................................................................................................................................................................... nilllltllllllllllllllllllllll CTEBAH СТОЈКОВИБ: СЕНАЊА HA ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР MAYTXAV3EH (6) Tpcher дана постројише целу нашу бараку на такозваном апел плацу. Прочиташе бројсвс великог броја логораша. Међу њима и мој број, те ми прозвани фор.мирас.мо нову групу, спремну да некуд nobe. Напокон кренус.мо ка нзлазу нз логора Ш, па пошто провосмо кроз капију истог, наше кретање сс пастави пре.ма главном излазу. Ту смо само кратко сталн, да би у пратњи неколидине есесоваца наставили даље. . Од изласка из логора, наша колона nobe лсво. па управо путсм којим смо овде својевре.мсло стигли почс силазнти лиз брдо према сслу. Пошто стигос.мо на главни пут колона сс упути десно, у сулротном правцу од села. Идемо дру.мо.м, есесовци нас пожурују н стално нешто вичу Покрај нас npobe no који Шваба, али нас не примећујс, мада нашс кло.мпе правс прмличну буку, а нат изглсд мора да привуче пажљу. Можда су већ павпк* ли на овакве призоре па им је свс једно. Мислим се гдс ли то ндсмо. Пошто нас нс транспортују нскпм превозним средство.м, закључује.м да је наше одредиште близу. Слушао са.м да је Гузен ту нсгдс у близини и то мс прилично обеспокоји. Сви су пзгледи да сс креће.мо у том правцу. После получасовног хода, прођосмо порсд табле која означава насеље. Више »ема ннкакве дпле.ме вн сумње. На »>ој јс писало Гузен. Значи нп ја, пи цеда ова група нисмо имали среће. О Гузену смо слушалн само најгорс и ускоро ће.мо то и осетитп. Ту су смештене две радне команде, али Menu са повећом групом западс опа лошија, такозвана Гузен 11. Одавде се ретко ко враћа Yaaamto у простор orpaben наслектрпсано.м бодљикаво.м жицо.м. Ту нас преузеше овдаипБС главешине, наравно опет кре.м криминалаца и иелу новопрндошлу групу сместише у једну бараку у којој није било крсвета. Ту смо затеклп Behn број ранијс доведеннх логораша, а мсБу њима нсколико Југословена и нешто више других, нарочито Руса и Пољака. Како сазнајс.мо, ова барака, је нека врста сабиралншта, а одавде се вршп распоред по радни.м местима и после се дсфинитивно прслази.у леку другу бараку. Тај дан с.мо провслн у барацп, па пошто нпс.мо имали шта да радвмо, позабавис.мо се вашнма. Онс су постале вслнка мора за нас н заједло са капои.ма н осталим друштвом задају ла.м тешку левољу. Y ва.ма јс крвн тск толико да животаримо, али one јс немнлосрдну сишу. И.мао са.м времсна п стрпл>ен»а да бројим убнјене вашп и било их је нешто преко пет стотинд. Мислио сам да тимс, за извссло врс.мс обсзбеђујем себс од овс гамадн, али всћ увече истога дана бло сам као и други, пун вашн. Овде нх је изгледа знатно вишс, лего у Матхаузену. Седи.мо по поду и свн смо окупирапи нстлм посло.м, а нскп су чсшањсм и тело израњавилп. Очнглсдло, не пише нам сс добро. Овако неухрањенп, фнзичкн исирпели, невсрујсм ла може.мо дуго да издржимо тако вслнку чајезду вашију. Чини ми сс док једнс убијам цруге долазс од мекуда. Тога дана неколико пута постројавашс нас на такозвалв апел плац. Пребројавају, прозивају нашс бројевс п све то трајс прплично дуго. Трећег јутра прозвашс менс н пеколнцину друглх, те пас прикључишс веhoj групи логораша који су већ бнлиу строју ri тако комплетирани кренусмо у поворцн ка излазу нз логора. Блнзу пзлаза чујем како неко уједначено попавља псте речи: ,Дпнкс, лннкс, линкс уид линкс”. За мене јс то ново, алп брзо схватам да по тој командн трсба ускладити корак и газити оштрије. Ово му доbe као некаква парада лешева, а „свечаност” украшавају баш ла само.м излазу леколлко есесовских п другнх крсатура, посматрајуИн нас са јсдног маљсг платоа. Пролазећи порсд 1БИХ, по команди смо моралп капс да скнда* мо. Y Фабрици авиона ..Месершмит” То је ваљда као круча „свсчаностп", био нзраз поштовања, илп поздрава овнм дрнлцнма. Тај „протокол", свакодлевно сс полављао потпуно у дпаку псто. Шљапкали с.мо нашпм кло.мпама по блату, којег је блло у пзобиљу и скпдали капе прсд ово.м господом али то јс била скоро разолода прсма оно.ме што ће.мо дожнвљаватм} Пребројаванп, излази.мо кроз капију, скрсИс.мо од 1ве лсво, п прилази.мо композпиији теретних вагона, који he нас у пратњн ссесоваца превсстл до радног места. Ко.мпозлцпја је прплично дугачка, али и наша колола сс отегла. Од ока процењујем да нас је најмаљс две до три хпљаде н мислим сс колико ли је it какво то радплпште где вуку толико људн. Напунпс.мо пагоне л воз убрзо крену. Пошто су вагони откривени могуће јс гледати околину и то нам прпчињава извесно задовољство. Послс десетак минута вожњс наша композиција сс зауставп код првпх кућа неког пасељеног мсста. Уз вику и уобнчајено лос, лос и по који ударац кундаком, брзо нас потераше пз вагона и како се која колона формира, од.ма сс уклапа v поворку која је већ кренула кроз ово ласеље. Пролазпмо кроз то мало мссто, за које сазнајемо да сс зовс С. Гсорг, плп како бп ми рекли Свсти Dypab. Велика већнна логораша са којима сам у колони овдс су доста дуго. са чекпм се улознајем п од н.их сазлајсм да се овдс налази фабрлка авиона Месершмнт п да тамо ндемо иа рад. Фабрика је укопана у брдо у непосредној близнни овог мсста. Њена градња јс започела 1941. године, нпје још потпуно завршена, a градећи фабрлчке тунеле под земљо.м, страдлло је илл умрло од изнемоглости око 80 хпља* да логораша. Радни условн су псподношл.иво тешки п како кажу велика је срећа исдоспети у такозвану бетон конманду, односло у one раднс tpyne којс и сада раде ла копаљу и бстонирању тунела. Великн део фабрикс је всћ завршеп п производи авнонскс трупове и дсловс уз ibiix. али сс фабрика н даљс шпри под зе.мљом. Ради сс на њеном довршењу, као да јс рат тек започео. Радн се пепрекпдно двадссст н четпрп часа. без обзира што се ближи крај 1944. године. ПроВосмо кроз насеље и убрзо, се нађос- .мо пред огромлн.м улазом у брдо нспод којсг ћемо боравпти п радптн од јхтра до мрака по двалаест н отине часова дневло. Пограјаће то свс ло 5. маја, алн у овом трелугку за лас всома далеко. За сада не наслућујсмо крај. ‘ ' Улази група за групом у ову провалпју a утисак је као да некаква огромна нс.мал лрождпрс ове сснкс одљуди. Мп лово прлдошли остајсмо ту ла улазу л чекамо распорсд. Yopзо почсше да извпкују лашс бројсвс, па одвојенс по групама потсрашс нас ла разна радна места у тунелу. Ја са.м добио распорсд у халн број VI. нли како се то тамо нзговарало „столен VI". Бнло јс то машинскр одељењс, са неколнко стругова и нзвеснпм бројм другнх машина. Као металостругар одре1>сн сам за pan на стругу. Tv је порсд мене, такођс за стругом join јсчан Југословеп са којим hy од тада делптл сва зла п тупела и логора. Бпћс.мо иеразлвојли до растанка, а прпјатсљство ћемо наставптп п после ослобоВења. Кажем до растапка јср смо се у једно.м тсшком тренутку v логору растали, но о томс нсшто вишс рећи hy касннје. Ту је за маппшама, још неколнко Пољака п Руса. Један млађн човск пристојло одевел, у радном мантплу, очпгледно лије логорзш, позвао мс к себп, дао ми цртсж неког дела. потребну количипу .материјала, одредпо мп струг и так осам почсо да радпм. (наставнћс се)
СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА 16. ЈУЛ 1980. • БРОЈ 161 ИЗГРАДЊА МОСТА HA BEЛИКОЈ МОРАВИ ПРОЈЕКАТ — ПОЧЕТКОМ ИДУБЕ ГОДИНЕ ј И Y уторак 8. јула по- > ново се састао одбор за 1 нзградњу моста на велн- £ кој морави, који је разЈ мотрио п усвојно попуду 5 Инспггута за путеве Беој град за нзраду главпогре 1 шсња и главног пројскта ? моста на Моравп на путу * Рашевнца — Чепурс. ! - Пројекат треба да будс » завршен до 31. јануара I 1981. годнне, рекао нам је о Ннкола Biilinh, председ- ! ник Одбора за изградњу 1 моста, п коштаће 9S0 хиI љада динара. ? Одлучили смо се за о мост који ће прецставља- ? ги дугорочно решење, a » не као по првој замисли, ? по којој је мост требао л да буде монтажни н прнt временог карактера. { Ширина моста нзносн« • ће 7 метара и бпћс дбос ? меран, са две коловозне 5 граке и пешачким стаза5 ма с обе стране. ? Предстоје извесне попра0 вке исанирање оштећења 5 око стубова н прплазана а обалама, а скоро смо усI тановилп да је са једног I бетонског стуба гвожђе ♦ посечено и украдено. ? Укупна вредност инвести ♦ ција коштаће 60 мплнона ♦ дннара, а за добављање I зих средстава биће потреI бно много труда п напо ? ра. Очекује се, такође, да Ф пут Параћпн — Чепуре 0 — Рашевнца буде прекал тегоризован у пут регио* л налног значаја, кажс на ј крају Ннкола Вићић. 1 . М. Димитрнјсвић ПАЛИ ПРВИ СНОПОВИ ПШЕНИЦЕ ПОМОРАВСКД ХПЕБДРНИЦД ® Први рапорти са житних поља-радосни ® Преко 40 метарских центи по хектару £ Домаћа пшеница издржала све тестове метеорологије Механизација спремна ® Преко тридесет комбајна на пољима општине Параћин Овогодишњп мпрнодопскн фронт је почсо. Забрујале су машине на позлаћенпм њпвама. Шушти пшенична рска. Првп снопови зреле пшенпис у нашој општинн палн су 9. јула у атарима села Рашевние, Поповца и Бусиловца. Пољоп* ривредник Гвозден Цветковић, први је напунио иаковс родом нове пшеницс. На парцели пољопривредника Драгића Рајнћа пз Рашевице у месту званом „Чипер" затекли смо малу свсчаност у хладу тополе. Комбајнери, сада најважнији људп у селу, крепилн су тела за нове напоре под врелим јулским сунцем. — Овоголишњи род пшеннце бићс надпросечан, каже пољоп рнвредник Рајнћ. Пшеница је мало полсгла, а и неповољпе метеоролшкс прилике знатно су утицале на род п квалитет зрна. V сваком случају добро је и хлеб мора да се смести у амбаре. — Први резултати жетве показују различите приносе. Зависно од парцелс,- квалитета земљишта н врсте пшешше. Углавном се крећу око 4000 хиљаде до 4500 килограма по хектару, прича Вукосав Милетић, пољопривреднпк из Рашсвице, и зубпма проба зрелост жутнх зрна. — Златнца Гајнћ из нсуог села засејала је овс годнне „сан пасторз". 1-1 она сс нада просеч ном роду пшенице. ДОМАПА ПШЕНИЦА ИЗДРЖАЛА СВЕ ТЕСТОВЕ НЕВРЕМЕНА ‘Наредннх двадесетпет дана трајаће бнтка за хлеб, колико је потребно да се скине летина са дванаест хиљада хектара у приватном н друштвеном сектору. Ове године жетва је мало закасннла због обилних киша којс ннсу дозволиле благовремено сазрсвање, па ће темпо жствс битп убрзанији. До.маћи високородни хибриди, нз института у Крагујсвцу и Земуну, још једном су показали своје предностн. Издржалн су тежак тест метеорологн- •је, у годнпи стабилизације када је свако зрпо драгоцено. PETKO РОДНА ГОДИНА — Пољопривреднпцн овога краја не памте бољи род nineinroj мвхазав' xinitranoou вс апнн на. каже Мнодраг Радовановић, дштломирани ннжсњер пољопрнвреде. Y просеку на приватни.м парцела.ма убира се преко 40 метарскмх центи по хектару. Првих дана забележени су при носи и од 50 метарских центи по хектару. Влажност зрна износи у почетку око 18 процената. Пољоиривредна оргаиизација „7. јул" располаже са 15 комбајна који увелико раде на подручјнма Поповца, Буснлов-' ца и Прекоморавља. Истим бро јем комбајна располажу и прп ватиици тако да код механизације неће бити застоја, говори Миодраг Радовановић. ОТКУП — СТИМУЛИСАН Завршена је жетва јечма. Без убсдљивих разлога, овој жнтарицл се не придаје велики значај. Јечам је ове годинс засејан на близу 40 хектара углавном у друштвеној својини, a род му је био, такође, квалитетан. До првог јануара ове године на снази је Закон о откупу пшс шша, који стимулнше радне организације са 50 napa по килограму откупљене пшенице. Инднвидуални произвођачи остварпваће својс право на прсмнју код својих пољопривредних органпзација. Првн рапорти са жутих пол»а дају охрабрујуће вестп. Сада јс најважннје да топло и суво време послужи жетеоцс. М. Димнтрпјевић НА ДАН YCTAHKA НАРОДА СРБИЈЕ ОТКРИВЕ Н СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМА Y БYЛ>AHY MAAAOGT СЕ СЛОБОДИ ЗАВЕТОВАЛА ® Споменик, рад академског вајара Слободана Стојановића, мештани су изградили дооровољним радом © Споменик је открио Милан Богић, председник месне организације С УБНОР-а На платоу испред Дома културе у Цуљану од 7. јула налазн се још једио знамење Револуцијс. Обелиск са петокрако.м у средини, смсштен из.међу два бора, чуваћс од заборава имеиа мсштана изпшулих у Првом п Другом светском рату. На шест мермерних стубова што окружују обелнск уписано јс: Палим ратшшима од 1912. до 1918. Нико заборављен од 140 палнх. Палнм борци.ма од 1941: Милован Илић, Стоја Пешнћ, Радомир Мнлошевић. 1945: Мплосав Илић, Дшштрпје Лазаревић, Мплосав Марјановић, Милснко Дшшћ, Александар Стојадиновић, Јаков Милојковић, Тимотије Стефановић, Милија Милић, Душан Момировић, Мијајло Вељковић, Станислав Мило* сављевнћ и Славољуб Миленко*. вић. Како се рађао споменик Идеја да сс палим ратнинима и борцнма у Првом и Другом свстско.м pairy поднгнс достој« но обелсжје, дуго је жпвело v срцима Буљанаца. А онда 1979. одлучено је да жеља постане стварност. Мештани члановн СУБНОР-а органнзовалп су широку акцију прикупљања новчаних средстава. Свако од мештана дао је свој прнлог, затим, позиву за помоћ одазвали су се: Туристичко угостптељско предузеће „Грза”, Фабрш-а цсмента, Општински СУБНОР и Месна заједница. Идејнн пројекат акаде.мског вајара Слободана СтојаповпНа почео је non вредним ргкама мештала. ппвенствено Брапка Љубисављевића и Раднсава Милевковића да добија свој лик. Мплован Мнхајловпћ благајннк и један од главнпх носилаца акније, 7. јула 1980. годппе прича нам да су доброво:!.- Новн спо.мекик понос Буљанаца шш радом завршнлп највећп Буљана. извели су завршне радео посла, да је утрошено све- дове на бетонирању платоа н га 20 старих милиона. Млади озелењавању простбра. хроника месних заједница Својново: НАРОДНИ ЗБОР HA JYXOPY — Први пут Y новоЈ, пссврстаноЈ сониЈалистпчкоЈ Југос.гавнЈи срискп народ слаои своЈ празник 7. Јул — Дан устанка, бсз спог учптсл>з и воке Јоснпа Брол« Тита. чији реиплуционарнн пут ћсмо ircipajHu н »срлп наставптп, рскао Јс Бура Букпћ, прсдссдннк Удружснл Сапсза борз -а onurnitic Параћпн, па вслнко.м пародном збору испрсд Спомсн-чссме »алим борцима Јухпрског партнзаиског одрсда на ДоброЈ водп, roeor’’in о животно.м путу н дслу друга Тита, човска чнЈс имс иоси iiajitoni.-ia споха, као u о борбспим стазама Јухорског партизанског сдрсда. Поглс полагаи>а пенаца, ч.-шнови Културно-умстничкс| друштаа ,ЈоаKiiM Харди” нз Псгровца код Вуковара, ссла са којнм Својново нсгује поирзтимскс односе, извслн су јсдночасоЕнн програм у заједннцп са младљм аматсрнма Својнова, поспсћси Даиу устанка н проткаи розољубнвим и рсволуциопарним Лухом. Народно всссл>с па Јухору кастављсно Јс до касно по поднс. Стојан Петровић Поповац: СЕДМИ CYCPETH СА СРПСКОМ ЦРЊОМ Граћани и радни људн Српске Црњс у Банату овс годппе бпли су гостн у побратимскоЈ .мссноЈ заЈедввцк Поповац. Ссдзш прнјатсљскп сусрети, запсчети у с.мисијч ,,3нан>с iiMaibc", протскпи су у правоЈ npiijaxc.vcKOJ атмосфсрп. Послс полдга11>а вснаиа краЈ спо.мсника палим борци.ма у НОБ-у, извсдсн Је зајсдничкп културно-уметнпчки програм у Дому културе. Сутрадаи гости из Српске Црих: обншли су исторпЈскс и културне спомснккс овога краја. ДобрнвоЈе Миловановпћ Дреновац: НА СМОТРИ Y БЕЛТИНЦИМА Културно-уметничко друштво из Дрсновиа 2. августа гостоваћс у Бслтииипмп, пббрзтимском сслу у општинп Мурска Собота, гдс he учестаоватн на традицноиалној културноЈ с.мотрн аматсрскнх достпгнућа ..Братство Јсдинство". Лебина: САБИРНА СТАНИЦА ЗА МЛЕКО По^оприврсдна радна оргаплзациЈа „7. Јул” нсдавпо Јс отворила сабирну стапииу за млско п у Лсбшш. Craiurua Је onpc,\t.vcna саврсмсипм ypebaJiiMa за прихватање и транспорт млска a _ прљопр.пврсд1шцнма овога села омогућепо јс да нп лашки начпк пласираЈу оваЈ пронзвод. • Клачевица: Завет слободи Обелнск смештен између два млада бора који крошњама као да хнтају небу, беласа се па јулском сунцу. Буљане „умнвено" сунцем слободе овога пута је лспше но нкада, у свечаним одели.ма са свечапим изразом на лицу. Драгољуб Михајловић, председник месне органнзацијс Савеза социјалистпчке о.млаmine говори окупл>еним мештанима. Дивна симболика, млади | борови, спомсник младим жи- • вотнма, младост се заклиње слободи н Титу. Потече псс.ма „Југославијо”, а затим „Друже Тито, мн ти се кунемо”. Док траје пригодан културно уметнички програ.м којн изводе младн Буљапа и Поповца, разговарамо са Драгољубом, који у пме младпх говори: — На жалост, једно време осетпла се слабост у раду Maine о.младинске органпзације. Након тога одлучпли с.мо да от клоннмо слабост и својски прионулп на посао. Радилп с.мо на уређењу простора око спо.меника it планирамо да такве активностн наставнмо и даље. Нама остаје завст наших погппулих вршњака да наставимо њмхово дело. И верујемо да ћс испунити завет. Говоре да ће ускоро на простору испред Дома културе направити и терене за мале спортове и тако овај простор уобличити у јединствену целину. Ту ће се окупљати сви н младп и стари. Ту ће се радовати сунцу и слободи, делпти спортске мегдане, певушити у предвечерје, радовати се животу у нме младостн чији је животни пут био подређен слободи п родољубљу. М. Илпћ ТРАКТОРИ — ПОТРЕБА ИЛИ МОДА Планинско ссао Клачевица пмп око 150 до.мова п око хиљазу хектзра обрадивпх површпна. Послсдњах годпиа скоро саако домаћннстзо Је набавпло трактор. Ако се узмс у обзнр велкка ycimbciiocr парцела, коЈс дају малн сфскат у пронзводњп, затим, да ссм трактора пол>о:рпnpcAHimii пс иабапљзЈу осталс приклучне машнне, онда сс поставга nirraibc да ли јс трактор потреба нлп мода у овом селу. Y сваком случају тсшко стсчспн дннар сс нерациоиално корксти. Радивоје Васић Дон>а Мутница: ДОПРИНОС’ СТАБИЛИЗАЦШИ Колектив Основнс школе „Браико Крсмановпћ” у ДоњоЈ Мупшин у ск.\аду са мсра.ма сгабилпзацнЈс воли акциЈу прикуплл1М1 секундарннх сировппа, односпо стакла. Пољоприпрсдницн ћс убудуНе свс прстс стакла износнтп нспрсд своЈих капнЈа, а учсиици Нс га ‘сакупллти и продаватк заиитересованим органнзацпјама. Радпвоје Васић Трешњевица: 6 СКУПШТИНА КУД-а „ШУМАДИЈА” Кулптио умтигага Арушг.о „ШумпдиЈа" пз Трсшихг.пце „waBII0 Је одржало rouraoLv скупшт.шу >,а коЈоЈ Ј« разматра,, аосааашн.,, усас шпн рад „ „ усаоЈе,, „о.„ програ„ 3„ пер11ад npcAsuba near Аииамику рааа и иаступа „а пр„рсдОа.„а Мирјаиа Дојчиновић х cbiui сеоским месвилт заЈединцама положепи cv вешш и свежецвеНенаспомен-обележЈа изпшу™«, ^рц,^ а тако је било и у Буљану
16. Ј¥Л 1980. • ЕРОЈ 161 Последња вест ПЕН 1 РАДИ Рсмопт млина сировине бр. 1 коначно је првведен Kpajy. тако да јс у недс љу, 13. Јула, neh 1 потпа љена. Y понедел>ак је крс нуо н матернјал. Ремонт пећи 2 још увек траје. ШЕСТ МЕСЕЦИ Y БРОЈКАМА ПОДБДЧАЈ У АСОРТИМАНУ □ ОКО 80 ОДСТО ПОДБАЧАЈА ¥ ПРОИЗВОДЊИ ЦЕМЕНТА УСЛЕДИО ЈЕ ЗБОГ НЕАДЕКВАТНОГ АСОРТИМАНА a ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ — ОКО ТРИ ХИЉАДЕ ТОИА КЛИНКЕРА И 23 ХИЉАДЕ ТОНА ЦЕМЕНТА МАЊЕ НЕГО ШТО СЕ ПЛАНИРАЛО ■ ПРОДУЖЕЊЕ РЕМОНТА МАЛИХ ПЕНИ — IIPEKO 500 САТИ, ШТО НИЈЕ КОНАЧНА ЕРОЈКА Негативни резултати код флналннх производа До половине јула извештаји о производњи Ji реализацији још ннсу размотрени ни на органима управљања нитп на неком другом скупу, јер још ннсу коначно облнкрвани. Me ђутим, резултати шестомесечног рада, са свим планираним п непланираннм застојима, већ су познати. По.тугодишљн резултатп негативни су и код клникера, и код фнналних пронзвода. Клинкер је забележпо најмајби подбачај. Уместо 223 хнљаде тоиа, колико јс планирано, произведено је 220 хиљада тона клинкера. Код цемента јс подбачај всћи. Полугодишњи план производње пзноси 287 хнљада тона, а произведено је нешто мање од 264 хпљаде. Разлнка је око 23 хпљадс топа. Планирано је да се за шест месеци произведс 100 хиљада ПОВОДОМ ДАНА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ Наша професионална ватрогасна јединица заузела је прво место, а добровољна друго — у веома јакој конкуренцији На општинском такмичењу, одржаном 27. и 28. јуна, поводом Дана цивнлне заштнте, учествовале су и eKime Фабрвке цемента: две екнпе ватрогасаца и једна екипа прве медицннске помоћи. Такмичење се одвијало у два дсла, кроз тест знања и практичне вежбе. Y ватрогаству се таклшчнло укупно 9 екнпа, а у првој мсдпцпнској по.моћп 13 екипа. Наше ватрогаснс скипе постигле су зпатан успех. Профссионална ватрогасна јединпца заузела је прво метсо, а добровољни ватрогасци друго. To је, наравно, за сваку похвалу, тич пре што су на ткмичењу веома јаку конкуренцију представљале екппе Професионалног ватрогаснот друштва из Парађниа, Фабрике штофа и Срлскс фабрике стакла, које cv увек бнле озбиљни протпвнпци нашој екипи. За овакав успех свакако треба похвалитп Славка Милутиновпћа који ее максимално трудио да прнпреми екиио, како за тсоретски део так.мпчења, тако и за практични. Из резултата сс види да је његов труд уродио плодом. И добровољцн и професионалци проказали су добар успсх на таклшчељу ватрогасннх екипа СПРЕМНОСТ ЕКИПА ЗА СВАКУ Е1ОХВААУ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XVIII 260 тона новимала, али је произве дено око 76,5 хнљада тона. На рачун шљаке — потрошсн клпнкер! Y везп са подбачајем у пронзводњи цемента, а нарочпто у вези са асорпвманом, треба поменути да је план допреме шљаке за шест месеци износпо 44,5 хиљада тона, а да је реали зован са.мо са 28,7 хнљада тона. Код туфа, другог важног pen роматерпјала, допрема је била мања за око 8 хнљада тона. Због тога, подбачај у произво дн>п цемента нужно треба да се изрази и као подбачај код поједшшх марки цемента. Тако је код најекономичнијс марке, са 30 одсто шљаке, пла ннрана пропзводња 57 хпљада тона, а остварепа је мање од половине — 22.289 тона, управо због недостатка шљаке. Код иемента с комбинованнм додацима шљакс н туфа нлан је испуњен, али уз утрошак ве ћих количина клинкера, oner због педостатка шљаке. Тако су утрошене извесне количпне клннкера уместо шљаке, па се .може слободно рећи да се око 80 одсто подбачаја у произвол њи цемеита може приписати пеадекватно.м асортимањуНепланирани застоји у виду продужења ремонта пећн 1 и 2 други су значајан узрок под бачаја у пропзводњн. мада се овај проблем протеже и на ју лску производњу где ћи бпти нзражсннјп. Док је ремонт nehn 3, пзвсден у мају, услешно окончан пре рока, код пећн 1 и 2 ти роИЗ ДРУГИХ OYP-a Н „НАТРОН" ТРПН ПОСЛЕДНЦЕ ДЕ8АЛВАЦНЈЕ ЗА НАШЕГ ДОБАВЉАЧА ВЕБА ДЕВАЛВАЦИЈА ДИНАРА ТАКОБЕ ЈЕ ИМАЛА НЕГАТИВНЕ ЕФЕКТЕ. Y НЕПРОМЕЊЕНИМ УСЛОВИМА ПОСЛОВАЊА, ДО КРАЈА ГОДИНЕ HE СЕ ИЗГУБИТИ 110 МИЛИОНА ДИНАРА. После мере СИВ-а, донете 6. јуна, у „Натрону” су направље не прве рачунице о негатнвним сфектима девалвацпје. Тако се дошло до су.ме од 110 милиона дннара за шест месеци, без два десетак дана јуна, што би нзнос још повећало. Реална могућност постоји да се ови негатнвни ефекти умање за 32 милиона динара. To би се постигло повеНањем цена готовим производп.ма. (Прекови су прекорачсни за 50 одсто, што још Hiije коначан податак! Са.мо neh 1 забелсжила је 432 часа продужетка ремонта, и то до 10. јула. Због недостатка мазута — пр облема који је обележио н тро месечне резултате — пећ -1 ста јала је 158 сатп, пећ 2 — 223 са ia, a neh 3 — 128 сати. Радп плустрације, плански за стоји код све трп пећи заједно маљи су него застоји због иедо статака мазута само код пећи 2! (Овде се не рачуна ремонт као плански застој). Оваквп резултатп свакако не позивају на узбуну, иако су не гативни. До Kpaja године подбачајп се сасвим реално могу надокнаднтн, али је потребно да се до краја годнне ради бо ље и одговорније. Н. _______ ма процени Привредне коморе Југославије. домаће цене би требало да сс повећају за 3,3%). Међутим, за неутралнсање да љих 77 милиона, домаће цене „Натронових” производа би тре бало кориговати још за 5.2''«. To значи да би за покрнће уку пне девалвације „Натрон" мо рао да повећа цене укупно за 8,54 При томе би пословање ООУР-а остало на границн реп табнлитета. Екипа прве медицинске помоћи заузела је десето место меВу 13 екипа, алн је и то успех када се има у виду да је на исто.м такмичењу учествова ла п екипа Медицинског цснтра, која је заузела пето место. Десето место треба с.матрати успехом још и због тога што јс екипа пмала врло мало времена за припре.мањс. Краткоттрајне припреме водпла је наша лекарка Слободака Мпдовановић, која се трудпла да за само десет часова, колико с.мо нмали на располагаљу, прн преми екнпу за овај озбиљнп наступ. Све у свему, треба одати пуно признање нашнм екипама за успех и наступ на овом так- .мичењу, а успех ни убудуће пеће пзостати. Y имс такмичара, захвајујсм се руководиоцима OOYP-a н Радне заједннце што су показалп разумевање према прнпадннцАма скипа цнвплне зашти* тс око њиховпх припрема за наступ. ЗЛаанаи 7 АКТУЕЛНО Y КРИЗИ ЕНЕРГИЈЕ 1№М W МВО? ■ Y НАШОЈ ФАБРИЦИ ИЗВРШЕНА CY ПРВА ИСПИТИВАЊА УПОТРЕБЕ АЛЕКСИНАЧКИХ ШКРИЉАЦА КАО ДЕЛИМИЧ HE ЗАМЕНЕ ГОРИВА ■ РЕЗУЛТАТИ CY ПОЗИТИВНИ Ynoipeoa битуменозних шкр лљаиа у пронзводњи клинкера лозната је у Европн и Совјетском Савезу. Фабрике цемснта у нашој земљи немају искуства са сличном пропзводљом, иако се зна да Србнја пма знат не резерве ове врстс матсрпја ла. Имајући у внду нестаппшу у светску кризу у погледу течних горива, као и сталних по раста цена енергнје п горива, а оцењујући садашњи и будући положај цементне пндустрч јс уопште, посебно нашс фабрике цемента, на нннцијатлву днректора „Производње цемсн та" Томислава Миловановића ус постављен је контакт с велпким познаваоце.м особина биту менозних шкрнљаца — лрофесоро.м Природно — математичИЗ РАДА ООСК КОНТРОАА РЕААИЗАЦИЈЕ ПОСТАВА>ЕНИХ ЗАДАТАКА Основне органпзације Савсза комунпста су овпх дана разматрале и усвојнле Закључке које је донела Акциона конферснција, на састанку одржано.м 11 јуна. Закључци садрже предлоге мера којнх треба сви да се прндржавају како би сс до краја године сви постављени планови нспунили. Свака ООСК би требало детаљније да преиспита и анали* зира све слементе који утичу на остваривање плана, бпло да се ради о производњи или о пабавци или о одржавању постројења, и све трошковс којн ту улазе. Ово би трсбало да се извриш преко аналнза остварења стабилизацирних програма, најмање једном месечно. Аиалпзом ГРАДИЛИШТЕ Едектрофилтер ускоро завршен Код ротационс пећи тренутно је актуелно монтнраНзС опреме за дознрање. За ове пословс очекује се долазак „Шенковог" стручњака. Код електрофилтера тренутно се проверава тзв. тресачки спстем. Нарсдна фаза су радови на изолацијн, пос ле чега ће се с.матрати да је електрофнлтер завршен. ког факултета у Београду др. Драганом Внторовићем. Убрзо је нзрађен пројект испигивања са цпљем примене шкрљи на у производњи клинкера у фабрици цемента „Нови Попопац” у Поповпу. Одмах на почетку сарадње, после првих испитивања у условима полуиндустријске производње, показало се да је употреба шкриљаца могућа и да се њоме чак оплемењују Here особине клинкерних компо ненти. Употреба „снромашнијих” па ртнја шкриљана била би решена производњом неких других ма терпјала. Одређеније се о томе тренут но не може говорити, јер су нспитивања у^току. треба обухватнти утрошке матернјала, коришћење фонда радног врне.мена, као и понашањс извршнлаца послова и задатака. Критично сагледавање пеиспуњења својих обавеза које су у вези са планским поставкама п контрола рада на реализацији задатака да he жељене резултатс. Да бп сс ово остварило неопходно јс и да се афнрмпше делегатски систем самоуправљања н да дслегације и делегати изграђују ставове по сви.м битним питаљи.ма који се јавл»ају у свакодневном раду.
НОВИ ПОПОВАЦ 16. ЈУЛ 1980. • БРОЈ 161 • НОВИ ПОПОВАЦ ДРУГА ГОДИНА БЕЗ ОДМАРАЛИШТА giiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiitf НА АЕТОВАЊЕ ОПЕТ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА СЛМОУПРЛВЉАЊА новости Y ГРАБЕВИНАРСТВУ НЕОРГАНИЗОВАНО РЦНИШ UMC1 |Е ПОАОЖИ« ПИ1 ПР0Н0ПД8АЊЕ ТУНЕЛД ПОД МОРЕМ 9 Само двадесетак наших радннка провешће са својим породицама одмор у радничким одмаралиштима, алн — других радних организација Већ друго лсто у нашсм лнс tv се неће наћи анкета .да ли стс задовољнн лстовањем у па шем одмаралHurry". Сада нсма радника којпма јс па.чснон прс скуп. inn cv нсзаловољнн што сс оброци прсвозе нз другог мсста. Свп cv упућсни на per pec ол 2.700 дипара п — сопстве ни избор. И ове годпне неће бпти одма ралишта. Прошле године су сви плановн нз темеља измење нн због земљотреса који јс уг розно и смеиггајнн капацитст и ннвснтар од.маралишта у Пр жнг. На јссен 1979. године почело се са раздпппљан.нма о и.чградњи сопственог одмаралишта па јс у то.м ииљу задржан прошлоголншњи иачнн рсгрсснрања, зајсдно с внснном нзпоса за рсгреснрањс. ПланпраUO јс да сс остатак срсдстава намснн нзградњи одмаралншта. О изгралн.н одмаралншта се трснутно нс говорн, органнзо* вавог летовања на досадашњи, уобнчајснп начш! — нема. Са рсгресом ол 2.700 динара наши радницн су урућенн на сопстве нн мзбор и сопственн иеп. „Машинопројек" нз Београда је понудио нешто од свог капа цнтет у одмаралишту у Јелск, током Јула н августа, а ИВТ ,.Бранко Крсмановић” — своје капацитетс у Макарској, , алн са.мо у послсдњој с.мени. О овом виду „организованог" од.мора не вредн ни говорити, јер he у Јслсп и Макарској од мор провестн псЈцто прско 20 наших радннка са својпм породнцама. Како су сс снашли осталн? Пнтали смо наше радннке, нарочнто онс који су редовно нш лп у одмаралнште, да лп ће од мор провестн код кућс зато Ш1О опет нсма одмаралишта, плн ће нзлаз наћи на другој странн. Тројан Станијсвић Милан Мнлојковић Љубица Маленовић ОРГАННЗОВАТИ И ОДМОР Y БАЊАМА JUT« ХМТНИЈЕ РЕШЕЊЕ ОРГАНИЗОВАН ОДМОР ЗА ОДМОР У ГРЧКОЈ — Одмор сам проводио у на шим одмаралиштима у Улпнн>у. Будви it Пржву. И ове голпнс бих свакако шпао у одма ралиштс. Најпре зато што је јефтнније, а зати.м и због орга лизованог превоза. Ипак, нећу остатн код куће. Планирам да v Охрнду проведем део го дншњег ол.чора. свакако краћи од 15 дана. Сматрам ла би органвзовапом летовању морала да буде посвсћена много већа пажња. к uito хитнпјс. Значај правилро нскорншћсног од.мора за одржава1Бс радне способности јс нсоспоран, а без организова ног одмаралншта многи раднн uh he остатн код кућс. — Зп шсст година, колнко ра дп.м у фабрвпи, четирп ттута са.м одмор ппопсо у наше.м одмаралишту. И cafla бпх се од лучно за такав внд организова ног од.мора, тако ла мн је по ре.метило плаповс то што одма ралипгга нећс битн. Код куће. ипак, ме. остаје.м. Планирам одмор у Грчкој крајем јула, што јс лалеко скупље рсигсњс. С.матрам да је боље п пуно јсфтинпје лстовати у фаб ричко.м олмаралншту, а за нс кс јс то п јелнна моп ћност да одмор провс,1у ван кућс. — Већ петнаестак годнна редовно проволим одмора у Ннш кој бањп јер ми је то потребno због здравља. Одмаралиштс па мору трсба оргапизовати, као што јс то било годннама, алп вико не мисли на нас којн ма море шкодн. Потребно јс оргапизовап! одмор и у баљаTpiT'IKOBUh Нконпја Bi Наравно, само у јсдној нлк лвс за које су нашн радннци највншс запнтересованн. Пре више година био је ор танизован одмор у Соко — бап.и, н показало се да је тако пуно тсфтннијс. Очигледно, већина наших ра дннка сс ипак, није одрекла бд мора. Мсђутим, многи су скра тнли прс.мс које су планнрали да провсду на мору илн у баи>п. а они остали се лржс нави ка да петнаест дана провсду на сунцу ла окрње дсо буиста из двајап за увсћанс јессње нздат Ca.'.to три дсцснијс траје историјски ход раднччке капсс Југославијс у остваривању вековних тежњи свих радних људи да постаку господари соог рада н резултата тог рада и >дохотка. . Тај ход почео је оног 26. јуна 1950. годиие, када јс dpyi Тнто у Народној скупштини ФНРЈ, у образложсњуј Закона о упраељању државним прнвредним прсдуз&кима и виши.ч привредним удружсњима од стране радннх колектива, рекао да „парола фабрике padnttipiAta, земља ссљацима, није нека апстрактна иарола ech таква која tcua у себи ,дубоки садржајни смисао. Она садржи у себи читаб нрограм социјалистичких односа у прочзводњи: у погледу друштвснс својине, у noЈлсду права и дужности трудбеника — према то.чс, можс се и .чора остварити у праксп, ако мислпмо да запста ti3tpadu.vo социјализалГ. ' Haiua радничка класа је положила овај велики ис11нт, оспособљаеајући се свакњи даном cec euuie за управљање. за снау.сење у компликованим појавама и збиеањпма, Није то био нимало лак пуг. Било је ту, знања и незнања, отпора и декларатцвппх опредељења, доста проблема па п слабости. Али је из годнне у годину расло сазнањс и уверење у сопстоенс снаге, подстццано Титовом одлучношћу и Савезом комуниста. „Мч с.чо свјсснп да ћемо гсчати доста мука док наuiu радниии савладају све тсшкоћс којепроисткчу из name заосталости, али буди.чо увјсрени da he наши трудбеници победоносно проћи кроз сее те тешкоће, јср су свесни да јс изградња сбцијализ.ча њпхова сопствсна ствар, да то може бити остварено са.чо њиховим concroeHiLv, упорним, пожртвованим, стваралачким еланом’*... рекао је друг Тито историјске 1950. годпне. И сви напори нису пзосталч, а са њч.ча и огромнч резултати. Земља ч тчх педесет година се не може препознати. Изградчлч смо огро.чан број фабрика, хидроцентрала, путева, пруга, нове градовс, новс школе, здравствсне установс. ,.Мч са доста успеха чзграћујсмо счстем, доноасмо законе ч плановс, постчжемо договорс ч споразу.чс. Према томе, нчје рсч о слабостчма счСте.ча, него о деловању мч.чо счсте.ча. а испрчдржаоању счсте.чатскчх рсч1сн>а ч договорених ставова. о неодговорностч на plfзним нчвочма". Овс Тчтове речч иа Ос.чо.ч коигресу счндчката Ју- ?ославчје дају правч одговор ч на чеке садатњс слабостч у напорчма да стабплчзујемо прчвреду, да повећа.чо пподуктчвност рада. да трочш.чо преиа могућностчма. Уз неопходна одрчцања, којих .чора бчтч у свчм делопчма друштва. , И иајновије .чсрс скономскс полчтчкс тр^ба да убр3ajy наш исторчјски ход којим уз ман>е или eehe застојс, мч доследно и одлучно идемо три пуне децс- ""■■iiiiiiiiiiiiiiiiiilUiliiiiiiitiiiiiiiitmiiiiiiiiiiiiiiiimiluuiiiiiiiitiniiHHuuitiiiniiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiHit; РЗ „ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ Стапа Милосављссић ОВЕ ГОДИНЕ СКУПЉЕ •НЕИЗВЕСНИЈЕ . н Неко рсшсњс. било трајно.у вкду сопствсног одмаралишта, било оно које јс п годннама примсњивано. трсба ла сс изна be, и то много пре почстка слс дсћс ссзоне одмора.... н. НЕСИГУРНО БЕЗ ОДМАРАЛИШТА — Y наше одмаралнштс• бнх свакако ишла, али за три године, колико раднм, одмаралнш те смо нмали само 1978. годипе, када ја нисам могла да ко рнстн.м годншљи од.мор. На одмор ндем у августу. алн сам потпуно неодлучпа. Плаии рахм охлазак на море, али је то свс неснгурно. Много пово.*> нијс би било да можемо да сс ослоннмо па органнзован од- .vop v нашсм одмаралишту. — Неколпко пута сам лстова ла у нашем одмаралншту. н тек сада видв.м колико јс то прнх ватљнвијс решсп>с. До олласка на ол.мор остало ми је још ма ло врсмена, а ја још пе зна.м да лн путујем, и куда. Ниса.м сс одлучила за „Маши иопројектово" одмаралиштс у Јслсн јср ми нс одговара urro лрево.з пије обсзбсђеп. . Дсо од.мора са.м одвојила за поссту рођацпма. a па нсдељу дана да v Охрид. • Свс је то. ппак. порел тога и скупо можла by отпутујем нсизвссно, јср је per рес неловољан. Одмаралмштс ic за миогс јелино решењс. па верујем да he остатн код куће. Годипс 1982, послс јсданасст’ година прокопавања, биће завршсна изградња тунсла испод мора који he спојити јапанска острва Хоншу п Хокандо. Y почетку сс прсдвиђало да he оин обимни и вео.ма сложени радови стајати око 543 милиона долара, али сс тај пзнос стално повсћавао у складу са скономски.м крстањима, тако да сс рачуна да he сс до завршбтка ту. нела попсти на јсдпу милпјарду долара! Овај тунсл, назван „Сскана’’, биће два пута дужи од планираног тунела испод Ламанша. Прокопава сс испод мореуза Цу гару, који раздваја Хоншу н Хокаидо. Дубина мореуза, која овде износи 140 метара, захтева изградњу подзе.мне галерије и са једнс и са друге странс, укупне дужине око тридесет километара. Помоћу ове галерије тре ба да се оствари максималнн нагиб тунела од 12 одсто. Тунел се уствари гради у трн дела. Средњи, главни део, пречннка 11,40 метара, намењен је мимоилажењу двеју желсзничких ко.мпозиција. Поред н>ега се пробијају упоредо још два мања тунела један који ће се користити за гсолошка истраживања, проветравање и дренажу воде. Други је помоћни ту« нел, који сада служи за транспортовање матернјала и одвожење ископа у време извођења радова. По завршетку грађеља, користнће се за надзор, одржавање и као склоништа у случају опасности. Пробнјањс тунсла врши сс у разнородннм слојевп.ма (базит, шкриљац н глина) п веома је ко.мплнковано. To, наравно, захтева специјалну опре.му и бушнлице прилагођене свакој од ових врста стена. Да би се о.могућнло прокопаваљс и олакшало ископавање, једна машина убриЗгава у чеони зид, под прнтиском од 80 килограма по квадратном метру, .малтер на бази цемента, калпјума п силикона који се суши за три минута. П№ тж^здцмоних мем У ЦИЉУ СПРОВОБЕЊЛ СТАЕНЛИЗАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ V 1980. ГОДННН KAO II ЗАКОПА О ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ РАСПОЛАГАЊА ДЕЛОМ ДРУШТВЕННХ СРЕДСТАВА, У РАДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ .ДАЈЕДНПЧКЕ СЛУЖБЕ" ДОНЕТ ПРЕДЛОГ ПЛАНА ШТЕДЊЕ. Закопом о прнврсмсноЈ забранн располагања дслом друш твених срсдстава обухваћено је исплаћнвањс дневнлца за службена иутовања, накнада за трошкове прсвоза на сл\’жбспом путовању, издатака за репрезентацнју, за рскламу п пропаганду, за ауторскс хонорарс. шггелектуалне услуге пдр. Пздаии за рскламу и пропа« ганду у Р. 3. „Зајсднпчке службс" у 1980. год. нс могу прсћл НЗНОС ОД 3.000. — дннара, издаци за репрсзентацију не могу преИ.ч нзнос од 192.000 динара; издацн за интелектуалне услуге 12.090. — динара; СА СМОТРЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА РЕГИОНА ПРИЗНШ МЦОМ CWW Vcnex нашег јединог представника Славииа Благојевпћ, млада ратинца пашс раднс организаније, учествовала јс 27. јуна иа смотри културно — уметпичког стваралаштва. С.мотру је органнзова io МеБуопштинско сииликално веће Шу.мадијс Поморавља. а одржапо јс Нуприји. С.мотра јс одржана V Ш! за ауторскс хонорарс — дпнара. Ли.митнрап је и износ сс можс псплатитп у изда3.500. који внду дневница за службена путова« н»а, у зсмљи до 121XKX) — динара. а у инстранству 58.000. — днпара. На и.ме путних трошко ва у 1980. годпнн, можс се исплатнти до 93.000 дцнара. Y случају прекорачсн>а мсссчннх трошкова до 5 одсто нзнад плана одузима сс маси за личне дохотке 25 одсто плани* раног пзноса за месечну аконтацију личних доходака, нздво* јеног планом за стнмулисан>с штедље. За сваких нарсдних пст одсто прекорачења троткова одузима сс мссечпој маси за аконтирање личних доходака по 25 одсто. Ако прекорачс»бс трошкова будс преко 20 одтсо потпуно сс губн право иа захваташс плаиом прсдвиђс нс месечнс cv.mc за стимулисање штсдњс. Спровођсше.м усвојсног Анек са уз Споразум и Анекса уз Правилник о стицању и распоређивању дохотка и расподсли средстава за лнчне дохотке добићс се рационалпијс понаша* н»с у смислу заштите акумулацијс и довођсња у всзу раста личног дохотка од раста дохотка I. шоаназ — Кал he битн увсзен н регрес оалпмнл? (3. Патаховић) пз области ликовног, рецнтаторског и лнтерарног стваралаштва, а чсствовало је дванаест младих ствараоиа. Славниа јс нашнм радннпима лозната по лнтерарном ства ралаштву, јер јс наш лнст често објављнвао н>ене песме. Овог п\та је у смотри учсствовала и са ликовиим прнлознма, односно пзложила је две слике раБене у уљу. За литерарно стваралаштво јс награђена, а поред диплома 'а-1 на дар је добила и двс књиге. Ово није први наступ Славпце Благојевић на смотри културно-умстничког стваралаштва. Она јс п прошле годинс, на истој оваквој смотри, била нагpabcita. Овим наградама она је придргжила Н друга признан»а која је добнла за својс литсрарно стваралаштво. Овој младој, двадесетчстворо годишјбој девојип тек прсдстојн врсме рада и стваралаштва it освајаље награла к пркзна* н»а. Ми. сви скупа. можемо само ла јој пожелимо још впше успеха у даљем раду. Стабмлизација Је дужност спих нас љ. Y Програму стабилнзациоппх мсра зацртана је н штедња, кан цсларијског -Д1атсрнјала, ситног инвситара н другог матернјала. • Ако сс остварс планиранс уш тсде са 100 одсто добија се као облпк доприноса, ислокупан ме сечнн нзнос нздвојен за стнмулпсан>е штедље. Раст срсдстава потрошње бићс у лајсдннчкс завнсности од дохотка I it може расти на,1- вишс 50 одсто у односу на расг дохотка I олносно 14 олсто впшс у .маси у односу на 1979. годнну. љ. 1
Em Јзмo
КУЛТУРА»ОБРАЗОВАЊЕ U. ЈУЛ IMO. • БРОЈ 101 KYJITYPHA САРАДЊА ПАРАНИНА И MYPCKE СОБОТЕ ЧВРСТА СПОНА АМАТЕРА Параћински аматери учествовали у „Неде- Прс овс прпрсдбе ку.ттурнп 1 13 1 ” апса.мил ил Парашша прпрсдио љи аматерске културе у Мурској Соооти V До- јс још два иаступа уселу Богојнна и бањн Моравскс Топ- говорени дугорочни оолици културне сарадње два побратимска града. Последњег дана „Нсдсљс ама тсрскс културе" у Мурској Соботи, 4. Јула, убудућс традицпоиалнс смотрс најбољих аматерских осгварсља у том крају, ваступили су и аматери параћинске општине: фолклорни ансамбл из Трешљевицс, група псвача и солиста из Парађнна, рсцигатори и лнструмснталнсти, који су у јсдночасовном програму приказали дсо обичаја, павика и ларави из фолклорне и музпчкс рнзнице По.моравља. На прирсдби посвсћсној Hany бориа под називом „Братство јсдинство", Мнливојс ЈЗор ђевнћ, председник Скупштнис СИЗ-а кулгурс уручио је до.маћнпима поклол, слику Миодрага Анђелковнћа и захвално сс у пмс аматера нашсга краја. лиис, који cv напшли ла срдачне аплаузс препупих сала. — У разговорпма који су током дводневие поссте вођени о даљој културној раз.мсни два побратимска града, у овој ioлини и v нарсдном срсдњорочном плапу, договорепо јс да најбол>н аматсри Мурскс Собоге узвратс поссту Параћнну у октобру, поводом Дана ослобоbcn»a ПараНнна. Обиман циклус слика Миодpara АнГзслковића Булета „Стара Моравска архитсткура'' Успсшан наступ Трсшњеваца биће до краја голинс представљен ликовној публшш Мурске Соботс. а у идућој годнни Слопснцн ће видстп и најбоља остварсља са Симпозијума стакла. Продубиће сс сарадња л два музеја. којл ће се по једно.м нзложбом стнографскнх експолата још више упознати и зблп жпти лдс општпне. Предвиђенс су л манпфсстацпје у оквиpv двсју блблиотека. Још конкретниш облицп кглтурне сарадње Параћииа и Мурске Coботе блћс утврђени приликом посстс кглтгрплх посленика лз Мурске Соботс октобра овс године, кажс Мнливоје Вучковић, секретар СИЗ-а културе. Најцража фотографија Живанс МплосављевиН (с наочарима), која Је непосредно уз Ткта НАЈДРАЖИ КОНЦЕРТ ЖИВАНЕ МИЛОСАВЉЕВИК М. Димптријевнћ СВИРААИ СМО ЗА ТИТА ПРИЗНАЊЕ СЛИКАРУ CPEHKY ЗДРАВКОВИБУ МЕМШЖМШОИШИКЕ Млади параћински сликар Срећко Здравковић на овогодишн»ем Фестлвалу културе младих СрбиЈс у Књажевцу добио јс запажсно признање. Он he са још двоЈицом сликара прсдстављатн младо срчско, односно југословенско сликарсгво, на Фестлвалу омладине света, који се ове године одржава у Келлу, под покровитељство.м светске организацијс за културу и просвету YHECKO. Ликовни педагог Срсћко Здравковић до сада је нмао пет самосталне и дссетак групнлх изложби, а учсснлк је н Слчкарскс колоније у Снсевцу. Прнзнање овом младом сликару јс ујсдно it прнзншБС сликарству овог дела Поморавља. Надреалисгичко сликарско олрсдељсн.е Срећка Здравковипоткрепљено јс фантастлком, проткано митским сликама и елс.ментарн1!м слмболЈша, дато V сложеној слнкарској технпцк. последљлх година свс влшс скрсИс пажњу* публикс и крнтикс. — Сллкарство мора да будс јсдан нспрекиднп експсрлмент, а атељс велика лаборатори* ја у којој дух л таленат налазс новс формуле једињења, каже овај уметник. Искуства и достигнућа из свлх области које уметннк може да прати треба користлти. осмислити, дати н.м трајИијн ра.м, л поставити у излог свакодлевицс, како бл људн моглн што лакше и jejiноставније доћи до њлх. „куплтп" их и користнтп за свакодневнс потребс. Нареднн, двадест и први вск, по мсни, бнћс век уметности, ера пракпмие при.менс сигурннх сликарских мскустава. Доћи ће врс.мс кад he лекари за поподнсвлу тсрапнју препцслвати н овакве рсиепте: пола сата гледања ллатна тога и тога, два катрена пз те и тепосмс к тако даље. У.метност јс терапија духа, велико лсчсњс. Моје слпкс, наставља Срећко Здравковлћ, хоћс ла буду Mane психолошке студијс. Човск, остајс у жлжи, али гурнут у један нов одцос врсмена п жл вота, гдс се он слабо спалази н открлва себс у правој слппмЧинл ми се да мојпм платнлма има бајколпкостп, нроније, и крлтлке, која као послсдп>и сфумат личи на светлонлк морнарима, јер лукави таласи свакодневља неосетио потопе човека, ишчаше га. Жао мн је ка.д внднм своје прпјатељс л комшлјс какр личс.на крлвс торљеве у Ппзн. Сачуватп здравог, јсдноставног л племенитог човека задатак је у.метника. Оссћај уметника да он ствара и шаљс дражн у свст исчу1вава га поносним. Он ради један чист посао. Цил> ми јс ,ча у слнкању људн и психолоппе постнгнем степен да моје слнкс лпчс на всллка тоалстла оглсдала где he грађани и rpabanке у свако доба поправпти неку бору или зачешљати којн на рогушен капллар. Све вишс he нам недостајатн у обнчном животу комплексно размлшљање. МислнНсмо прсма потрсбама главс и стомака. Што човек ллјс ола птица звана Алнфлани, па кад сс овако оградио регалима, замрзнвачн.ма, бстоном, нс запева лајлспшс. Жлвпм v селу Шиљсговцу п прсдајем ликовло . васпитањс. Нема одговорнијег позлва од тога. Децу учлм ла прс свега 6v,nv — комплетни људл. Жет>а мн је да после одслужења војног рока паставнм студлје, да ло краја пзградлм ову варљиbv кулу звапу таленат ла којој остају само највештијн. Тако говори Срећко ЗдравковиН, сада всћ војннк ЈНЛ, слнкар о коме ће сс још чутн. Мнрослав Димитријевић ® Ученици Школе за музнчке таленте из Пуприје, међу којима је била и наша суграђанка Живана — Жанка МилосављсBiih извели су концерт за председника Јосппа Броза Тита 1978. године у Игалу Мало јс онлх који су ималн прллике да се сретну и буду са председнлко.м Титом. Cpcha се осмехнула л nauioj суграђанки Жанкп Мнлосављевлћ. ученици Школс за музичке талентс из Куприје, која јс са непунлх 12 годпна била прсдседников гост и у Игалу 27. јануара 1978. годинс са својнм друговпма извсла концсрт који никада псћс избледети из ссћања ове младс уметнпцс. Благим. тихпм п мслодичкнм гласом који јс трепсрно попут жиие на влолпнл са којом другујс скоро од poben.a л активно свлра од седмс голплс жнвота нзлоснла нам јс своја cehatta, јот увек свежа, нслзбледела. са најснтнијпм детаљима алн обојепа тугом л болом због гублтка најдражег друга п пријатеља младнх. — V јамуару 1978. годннс ималн смо коиперт у Цавтату л нзнснада смо лобили обавештсњс да нас је позвао др\т Тито. који сс налазио v Игалу. да будсмо н>еговн гостн и приредимо концсрт за ibera и љеговс пајближс сарадникс. Нисмо просто веровали да нам cs осмехнвала таква epeha. Са вид hilm узбуБешем и малом тремо.м дошли смо код Предселиика, али одмах код његових прпих речи сав страх је нестао. Свнрали смо тада као ннкада, а друг Тито јс уживао. На крају нас је наградио дугим аплаузом и похвално сс нзразио о нама л нашем раду и таленту. ТРИ БЕЛЕ ПУДЛИЦЕ — Ссћам сс, да су тамо биле к три прекраснс пудлнце, Оља, Блл Цим. Стално су трчкаралс око нас н мн смо сс нгралл са њпма. Један мој друг јс лмао слободу да од Прсдссдника потражи једну. Друг Tino му је oochao да lie му послатл први подмладак који дође. Јсдна од пудлнца јс почела пзнсиада да лајс на нас, а дпуг Тлто сс насмејао н рекао: „Бути ти. ле.маш нн мало талснта. пемаш права да се љутнш на ову вредну дсчпцу”. Свн смосе лас.мејали н са другом Титом дуго разговаралп. Интересовао сс о лама, нашсм раду, жпвоп/, резултатима... Пожслсо па.м је пуло успсха и рекао да овако младс п талснтоваис музичаре трсба поссбно паградптп. Добилн смо по јсдну лспу бомбоњеру и златнпк са лнком прсдссднлка Тита, што ми јс најдражп поклон коЈи са.м икада добила. На растанку друг Тнто јс желео ла сс фотографишс са нама Ведар и насмсјан. а ми озарсни од срећс стали с.мо испред фоторепортера. И ова фотографија, као и обећањс које смо дали другу Титу, обавсзгје ме да ради.м и да наставим путсм који сам одабрала, да у озој умстностн остварпм оио што јс од пас очекивао н прсдседник, Јосип Броз Тито, рскла нам је ова вредна. талептована дсвојчггаа. ланас ученииа \ЧП разрсла Школс за Музичке таленте пз Буприје и I разреда средн>сг усмерсног образоваша. Иначс, за собом всћ има велики број концсрата, прву републичку U савсзну награду на так.мичењу солиста, доста награда са орксстром. Из породицс је гдс се воли п нсгује музика. всргјемо, испуппћс очскивања. . С. JonanoBiih II ЛЕТОВАЛИ СМО YMECTO ВАС Пнше: Миодраг Мнлснковић ГРЧКА ИСПРЕД А ДЕЦА ПОЗАДИ Ако још нпсте рсшпли питаљс годишп>ег одмора, па сс двоумите или троу- . мите, рспортер вашсг листа јс ту да вам својим нскуством помогнс а можс да сс дсси и да вам одмогнс. Овог пута за вас смо лстовали у Грчкој, тачније под дно Оли.мпа у хладу шљива и дудова. За ово путован>с службени палог није постојао. Прецизније речено, нико ме ннје био по ушима да петнаестак драгоцених дана годпшњг одмора скрцкам на овој мојој „олимлпјадн". Бнрао сам сам, то јест сложпо сам сс са одлуком породнчног савста, која се темељила па npocroj всћшш од два сина и једпс женс. Ипак могао сам ја да употребим и своја „са.моуправла” права па да кажсм „Нећу!” алл и у меви је, вероватло, тнњао пеки црв са прошлогодшшвега летовања у виду чувене »Демсстпке” л join чувеније „Метаксе". Друго, хтео сам да се мало осећам као странац. Налме, летова!ва у Грчкој, јсдинствена су прилика да сс просечни Југословен осетн странцем Странни то су онн људн, бар по параћпнскиМ лрлллка.ма, што пх кад, вапример, завршс неку монтажу, илн кад за драгоисне девизс купе нешто од наше „нскурентне" робс, водамо по кафапама па их нуткамо, туткамо, да „јадпи.м" људима не буде псзгодно у далеком свсту. Пунимо им стомачнћс пенавпкнуте па слано, масно, кпсело, љуто. Ждс рс.мо прел н.нма папрнчнцс да нм покажсмо отпорност и чврстину свеколиког српског организма. II што онп чешћс са стварни.м ужасом одмахују рука.ма, то вшве „лесковачких блссра” нестаје у наше.м ждрелу, акумулира сс у стомаку а на сутра ујутро н не мислнмо. To су они људи, којп се, тск што седну v хотел, наБу окружапн са две-три, гостољубпве добродашнс, страпог језика жељпе самозване студенткшБе, које овде зли јсзпци назнвајр „Јајаре”. Зато што на сваку упптну реченииу <вог новостеченог пријатсља одговарају са: „Ја, ја,!". II тако, пожелевшн да и мене неко туЦ<а п нутка, окренем волап за 180 степсни и праван југ. Прва етапа, Параћнн — Нишка Бања, пајавпла јс да he путовање бптн узбудљиво. Два антихрпста са задњег седпшта, показала су се у правој бојн. Ратни покличи, ударцн, пљуске, говорпли су ми да сс позади водн тешка борба за превласт над два квадратна метра. Жеиа је на свс то остала запаљујућс мпрна као да јој је то позната ситуација. Прво годиптњсодморско всче даљс је откривало своје чарн. Апархија се наставила v Нпшкој Бап,п, гдс смо свратили ла обиђемо свастику, naiuv п лашчпћс. Тс двс љупке лепојчиис бплс cv фасиипнрапс својом браћом н тсмпом који cv они лпктиралп. Ммшље'п>е баљских гостију са.мо са.м narabao а затншје no одласку деце у крсвет, повратнло мн је трунку самопоуздања. Ваљало је поћи на по чинак, прмкуппти нову enaiy за слсдсћнх пстстотина кило.метара. ГОЗБА ОД 16.000 И ДЕСЕРТ ОД ОСАМ БАНКИ 3/\ ДРАХМУ И-дс-мо -на -мо-рс! И-д-емо -на-морс! Од скакао сам у крсвету као играчи. Јадрансклх сусрета кад бп да дохватс шунку. Кућа јс Beh била на ногама. Попарпх сс врело.м кафом, лпчпом рукотворнном, такођс присутнс таште, која јс онако узгред обавсзивала на ситан шверц од кило-два ове дефнцитарне робс. Доручак у Владичином Хапу за днвпо чуло повратио ми је паду о путкапом странцу. Кад смо ушлп у ову живописну касабу, андрнћсв-. ског пзглсда, за нас су сс прпкачилп знатижељпи погледп а два ирппураста клипца одмах су ми понудилп своју помоћ. Одвобсп>е до пскаре коштало ме је „двс осмнпс" са јогурiom” a can о пошговапом сгранцу добно је првс контурс. Пошто смо тупел „Мапојле” п Грделичку кдисуру премстпули, пред нама сс простро пут „широк, царски". Стојадин. пст годнна стар, боје жуте. бескомпромнсно гута киломстрс брзпном 80—85 км па час, строго у духу штедње. Десна нога на папучицн за гас са.ма од ссбе га обуздава, вероватпо зато што полазн нз правца новчаника. На жалост пдила пнје дуго трајала. Beh прва кафе пауза на мотслу Неготпно разбија мп илузијс. Најпре флаша за воду, којо.м пас је брижљиво опремпла ташта v HniUKoi Баљп, добро пласиранпм упарием M.naber скпа порсд десне ноге стола одлазн у парампарчад. Нешто пуиа у мсни. копобарн нас сумњпчаво загледају. гости подвирују пол сго a пеко благоспља: ..На здравље!" Препознајем сопствени глас и чесгита.м ссби иа врло лепој трансфор.мацијн naiuc омољспс „материне" псовке. Била јс то флаша, у меБувременк до поласка други веома лако пзлази на крај са јсдно.м могслском чашом а слутњс конозара сс обистињују. Снисходљиво га молим за jenny празну флашу а брзпна којом нам чопосн опрапу, папуњепу н запечаБсну флашу, наводн ^<с на по.мисао ла смо всћ пспуннли традпциопалну норму од „сваком госту трп дана доста". За воланом правим резнмс мппулих догаbaja а закључак мр.мљам тпхо у браду јср са.м на поласку, пегде кол Појага. ooehao жснп да ћу избегаватн свакодпсвпу- висину и јачину у обраћању Прсосталих стотинак кнломсгара по скоро пустом аутопуту прошли су зачу1зујуИс мпрно. Булумснта која се одазива па „Михајло. Антоније!”, спавала јс сно.м праведннка. Тихо смо ујезднлп у Бевгелију, н овде пзазвавши опште интерссоваљс. Туристпчка дружипа светозаревачке регистрације, својпм убледсли.м нзгледом одавала је полазннкс за Грчку рпвијсру и тала мп уопштс нису били јаснн скоро сажаљиви погледн становника најјужнијег града Југославпјс. Али што је сигурпоеигурно, свратнс.мо у npnv ..ћеваниннипу” *а богат U укусан ргчак. распршио јс моје сумibe као лептпре. Уз то његова цена од 16 ста рнх хпл>ада за сво четворо полсетпла мс је на стара добра времепа кад смо у Параћииу излазнлп породичио на всчеру и за мале nape под трсмом „Пивниие" добпјалп пунс lan.npc непоновл.ивог роштиља којп су старнји дали* палп до.маНн.м випом a мп деиа клакером са порцулансккм затварачсм . (HacTauiihe се)
СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА^р|||| НАКОН ИНТЕРВЈУА СА БУРОМ БУКИБЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ПРЕДСЕДНИШТВА ФК „ЈЕДИНСТВО” ПРОЗВАНИ" СЕ ЈАВЉАЈУ ® За реч се јавили „окривљенн” фудбалер Јединства Милош Милићевић и сарадник наше спортске рубрике Слободан Драгутиновић , - .. —. МИЛОШ МИЛИБЕВИБ ЛЕБИНАЦ „ЈА CAM ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ И МАСКА Наш лист је у прошлом броју пружио могућности управи, председшшггву ФК „Једннство” да унеколнко „исправи” слику која се сте кла у јавности о стању блв- |шег српсколпгаша. Једанод прозваннх у одговорима Буре Букића, председавајућег председшшггва ФК ,Јединство”, бпо је и Мнлош Мнлпћевић — „Лебннац”, играч којп је по општим закључ* цима и сведочељима био „ударсна” страпа на утакмнци са ..СинВелићем” у Бе ограду. Његово ппсмо Рсда кцнји објављујемо у целости: — Да лн су ocanf roninia пграња v ФК »Јединство” „само” „рампа за афирмаци ју” или Је то скоро цео иг« рачки вск? За афирмацпју је потребно мпого мање, две — три године и иде се даље. О томе како сам нграо и какав је мој допринос клубу, нека да суд публике н об јектнвнн чланови управс, a нс један човек, комс у овом тренутку тако годи. Човек којн ми је у позиатом „београдско.м случају” серви* рао сасвим другу причу: да нисам ударен од стране Верољуба Петковића, већ од проКУП ДРУГОЛИГАШУ ПЕХАР У ДОЊЕИ ВИДОВУ Финална утакмпца Општинског купа у фудбалу: МОРАВА (Шавац) — СЛОГА (Доње Видово) 2:3 (0:1) Стадион: Јсдпнства, Параћин. Гледалаца: 1J500. Време: спарно — тешко за пгру. МОРАВА: Савнћ, Пауновнћ, Николић, Јсре.мпћ, Поповнћ, Милошевпћ, Мнлошевић, Снмнћ, Ранчић, Бокић, Павловић. (To мић, Стевановнћ). СЛОГА: Шљивић, Тасић, Вељковнћ, Борђевнћ, АврамовиН, Лукић, РадисављевиВ, Стевић, Тасић, Вељковић, Миљковнћ. (Пантнћ) * Овогодншњи Kvn општине Параћин у фудбалу, припао је мграчима Слоге из Доњег Видова, члановима Друге ошптин* ске лиге. Фудбал»који су репрезентовали' нграчи обе CKiuie био јс пун жељс за освајањсм велнког пехара Општинскох фудбалског савеза. Међутим, кондиционо боље пргшре.мљенп Видовци искористили су спарно врсме, веома тешко за игру и са првим знаоима посустајања играча Мораве, дошлн у нођство. Са тим резултатом пошло се на одмор. ’ тнвннчког играча. А сада кад је све изашло на видело, обмањујући јавност, покушава да укаља мој углед, фудбал ски н људски. Питам се шта би тек било ца сам ја био на месту Верољуба Петковнћа? To је био основни мотпв који ме је одвојно од фудбала у .Дединству”, али ие и љубав према фудбалу. Ута кмицс нпсам играо само кад сам био стварно повређеи, а за то су, нор.мално, знали и клупски лскарн (то не може да се назовс „хараигирањем у клубу”). Фудбал сам у овом клубу играо пз љуба вн. Нису могли да ме спречс разноразни хирови нских саиграча, а ни честе иромсне места играња (једкно нисам био голман), а све за добробит клуба. Кад сс све сабере, испада да сам ја жртвено јагње и маска, да би се сакрила noma клупска политнка и затровапи међуљудски односи. Ја hy играти фудбал. јср га волнм, али га нећу нграти у клубу где фудбалгр није друштвени субјекат, всН објекат за манипулисањс од странс председннка и и.его вих малобројних истомишљеника” — завршава својс писмо МИЛОШ МИЛПБЕВИБ, сада сигурно бившн фудбалер ,Јед1шства”. Екипа пз Шавца у другом полувремену појачана Гомићем и ољморена, наподо.м за наладо.м опасно је угрожавала гол Видовца. После једног слободног ударца уследило јс пзједначење. Још сс нису навпјачи из Шавца израдовалп услс дио је нзвапредан шут Борђе- . вића и ново во1зство. Тала ннко ннје предпоставно да добро расположсму публику у нарелна два минута очекују још два гола. Најпре су Видовпп повсћали воћство на 3: 1 а одмах затим расположено лево крило Шавчана смањило на 3:2 To јс био и крајњп нсход овс борбене, алн врло фер утакмице јер су се играчи заморенн предвојнли п само су спорадичним нападима угрожавали оба, морамо рећи, неприпрсмљена толмана. Велпкп пехар победшшпма предао је Мнлан Бокпћ, председник Општннског фудбалског савеза. М. Миленковић ПОШТОВАНИ ДГУЖЕ УРЕДНИЧЕ, Подстакнут написом „Нсмамо ппра нк иодршку.” објављсном у Вашсм н мом Л1.сту „14 дапа” 2. 7. 1980. годипс у ко мс прсдссдлнк Прсдссдништва ФК Јсдинсхво, друг Бура Букић у разгосору са новинаром Мподрагом Миленковпhc.M анализнра сташс у клубу »а чнјем се чслу налазк, а обзнром да сс у иско.пико наврата помиње к мојс имс, мо лим вас ла у ииљу што iipasiuninjcr пнформисања целокупне јавности у складу са позитквним прош|схша обја шгте н озај мој одговор. Одмах на почстку морам да кажем да । иса.м нккакав допнсник листа „14 да на” пошто сам рођсни Параћппац, гдс и данас живим. У листу сарађујсм нсносредко по оснивању, а спортским но г.инарством сс бавн.м пуннх ссдам гог.ниа. Од како прати.ч спортскс дога bajc Параћинскс општнне ово јс прин г.ут да мс нско оптужујс за тсндешшозност и нзношоће нсистика. Повод јс 1лчледа нађсн у неколико задњнх бро јева листа „14. дана" у којим јс писац ових рсдова покушао да да праву слкку догађаја у ФК „Јсдинство". Очнто јс да Tit написн нису наишлл на повиљан пријем код најужсг круга љулп који еодс Јсдинство, а поготову прсдседик- |ка Б\т<пћа, под чијим руководством .делсни", сто, већ друп< пут напуиппју Српску лнгу. MebyiiiM. пошто су io, како и предссдник Букнћ кажс, љу ди којн маљс — вишс ссдам. — осам година крспрају политику најпопуларг.ијсг спортског колсктива Параћпнз, мора сс pchn да у то.м лериоду пнсу пашлк за сходпо да овог новинара no зову пн на један свој састанак, а ка МОЛН нску ОД PCTK1LX годишљпх скупштпна, одиоспо конфсрспцпја. Огкуда сада свс тврдп>е да су новпнари мсђу којпма it ја .заобилазилп" изоор пода така кала до тог извора нису могии пн да доћу. Волсо бих да прсдссдпш.* Бу кић објасни како јс заказан састшак (.рсдссднпштва клуба на комс је трс бало да сс решава жалба каждапог фу дбалсра Мнлоша Мплпћсвнћа. На овај састанак упраоо због „пеобјсктивног nncaiba” штампг позван је новинар „Вс ‘•срн.их Нопостп" Владаи Дипић”, су састапку самотптијатпвно (поцвукао [I СД) лрисуствовали допкснш: „Полигн ке” пз Купријс Всљко ВлаховиН и ја. Мсђутим, од састанка нарапно нпјс би no iinurra. јср прсдседник Букп||, као ИИ IbCTOB ламсник, пнсу дошли. Али то свс ис смста другу БукиИу да смело 11<рди да ови новинарн којк су И31лсда рсшилп да Лзнесу право стап>е стварл V 1БСГОВОМ клубу. „корпстс информацијс нзгрсдника — Мплићспнћа носиоца । нцидснта у Београду". Тачно |е то дружс Букићу, мсђутим, у ПараИину постојп још доста нспоправљпвпх зап.уб љсннка у зелспу боју, којн су гледају ћн својс љубимце н на овој утакмгаш прогутали горку пнлулу. Можда јс болнијс што iicnniy nche пли нс смс ју да призпају и пски од вашпх стаидарднах првотпмаиа (запослснпх у PO за турнзам л угостптсљстпо „Грза”). Тачно јс да Јсдинство располаже оскуднкм средствпма, али јс тачно да н свп у клубу рсдовпо добијају својс прннадлежностн. Ако всћ клуб нсма nape, ко io финансира два пута 1оди iuibc припрсмс па Грзк, tia којнма <х понекад nabe и no 25 — 30 члановл ск СЛСДИШ1ЈС. Даљс би блло добро упознатп ширу јавност колико је то Јслнн ство протекллх годпна (а п данас) уби рало па и.мс закупа за издавањс обје 1 МАЛИ ОГЛАСИ Продајс.м плац са номоћиом Јградо.ч у цснтру Стрижг. Всли1ина 8 арн. Градња дозвољспл. Мирослав МилоЈковнћ, Таиас-' <а Рајића 9 1 Парађни — 51— 270. р Продајсм уссњиву кућу у улкf ци Гаврнла Принцнпа бб. Зл блнжа обавспгтспл ушгтатл иа ( нсту адрссу. [ Добрквојс i.MiuouicBuh, Параћнн. „ОРАЧ" ПОНОВО Ускоро гостпоница „Орач” по ново почшие са радом. Y ноппм просториЈама, али по старнм це на.ма н квалитету. ката на стадкону, ko.t.iko је пари опре ме купљсло последњих година, шта је са потплсивањсм споразума са оргаиизација.ма улруженог рада и укндањсм плаћснпх улазница. Сигурно јс да су радлнии РО аа ту ризам и угоститсљство „Грза” пмалн највишс разумсвап>а за проблсмс „Јс динства”, алп како може да ова радна органнзацпја са 300 — 400 запослспнх □аје највпше дслсгата у Конференин ју, а колнко ми јс познато четнрн рад кнка Грзе су и у прсдссдннштву. Да ли јс то делсгатски снстем? Како ћс онда рацнн људи друшх хопектива (при мср ФЦ „Нови Попован” са лрско 1.200 запослсних има два делегата) ути патн на прллтлку клуба у чпјсм фи ।laiicitpaiby it о»п учсствују. Или како то, дружс „Букнћу, да у ргднс органн зацијс прс вашс лоатсдпл изборне коп фсренцијс стпжу дописп са Вашим пот писом у комс прсдлажстс којс делсгатс :рсба изабратп? Чија јс то процена ла су то управо они правн? Радних људи самоупрапљача нлп „ског са стране. Потпуно се сдажсм са наводима друга Букића да „всћ седам — оса.ч година једнн тс исти људи носе тсрст нхрву се са пемашткном. .." У оваквој слтуацији то „хрвап>с” ових људи би могло да потрајс много дуже, јср како лоћи до члана улравс шш бољс делегата у ФК Јсдпнству? Колнко јс то бнп iuilx фудбалсра овог клуба остало и данас активно у срединн којој су поссстпли својс н?лбал>с данс? Да ли бп 11« асовл прохујалнх фудбалских дапа, од који МНОП1 нс глсдају свој пекадаш ■bit клуб били слаблји спортскн радпици од нских људп који сада ссдс у клубу и којп су сс са фудбалом упозналн прско прича другкх. Ипак, ти људн па чслу са прсдссдникрм Буккhc.xi могу врлр лако да nppiiaby разлогс сврјих псуспсха, уствари, у пксању шта.мпс. Они и дал>с дрврдс н олводс играчс пр сврм укусу, кар да тај „скромнп" нзнрс рд стртнлак миллриа нлјс друштпен. И на крају, прштр нл пррстрр очиглсднр нс дозвољава да пзнесс.м свл она nirraiba другу Букпћу, хтсо бих самр да сс рсврпсм на њсгову тЈрдњу да „трсткрам стањс у нашсм фудоалу hi прррдлчнрг угла". Да се разумсмо: Кар дплломпрапрм правнику са седмргрдншн.пм искустиом у спрртскри нрдинарству спгурно ми нс доличи да се потлисујем нза lybitx мпслп. Свс штр сам дрсал напнсар, сам сам, истина после разговЕ>- ра са бррјним навијачи.ма крји су мнрга недељна попрднсва пррводипп на Градскрм стадиону и којима је Gaiu г.ао н мснп „зслсна" брја дража рд сг.их. Всроватнр да је друг Букић оврм сврјрм опаском miigiiio па мрг рца Бранпслава Драгутпновнћа, верујућн да јс ph у нскакврј „рпбзицији" данаипвсм Јсдпнству. Е, па прставир бпх nirraitc свнма, да ли on мрже бити i.poTHD клуба у комс јс пррвер вишс од двадесст пет грдлпа, штр кар играч, трснер плн тсхппчки рукрврднлац? У riapahiiity јс јрш увек довољпр оних, i'iiја cchaita лосежу v лрршлрсг, да кажу да лн јс оваквих догаћаја бпло ■I у тр врсмс. Затр јс дружс БуккПу, крајљс неукуспо алудирати на такврг чрвска, па вам стиарнр прстављам miTaibC. каква јс тр Ваша спрртска карнјсра и какав сте Вн тр дрпрпирс дапн трм нашсм napabraicKPM фудбалу? Јсстс ли мржда подиглк или открили нскс прврлнгашкс »грачс, чланрпе разlitux репрезентативпих Селекцнја плн стс мржда бкли играч савсзних лпта? Али. да рвр моје писмо ие би Л1гтлр ла нскакав „прродичпм угар”, за >;рји сам н пначе рптужеи, подсеткћу самр па једпу стару знглосаксонску изрску, која каже да свакр гледа свег сврјнм паочарнма. Можда су рво само моја Biiben>a. а можда сс ипак не би моглк замагљпвати п прглсдл свнм ошш пз града са 25.030 станрвника. који су цзгледа. ипак, ближп мрјич нсго пргледпма предссдника Предсглнпштва Једииства Буре Буклћа. А што се тичс, како председллк Бугић истиче „ћутаља друтптвено политг.чке структурс", потпуко се слажем с . паш да је неопходно предузтгмати мере. Са.мо какве и одакле (ол кога) почетм? Слободан Драгутиновић ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ ФК „БУДУБНОСТ” ИЗ ГЛАВИЦЕ 50 ГОДННА ФУДБАЛА На свечаној седници Скупштине ФК „Бу дућност” уручене захвалнице заслужним по јединцима и организацијама Фудбалски клуб „Будућност” из Главице ове године бележи један изузетан јубилеЈ. Реч је о 50-то годишњици { посгојања фуцбалског клуба. По досад познатп.м пода- | цима ово јс јсдан од најстаријих сеоских фудбалских I клубрва у Србијп п најстарија у Регпону. Овај изузетни фудбалскн Јубилсј обележен јс 13. јула свечаном ссдницом Скупштнне фудбалског клуба „Будућност”. На скупштини је говорено о 50-то годиш* I њицп играња фудбала у ово.м селу и уручене су захвалницс заслужшпи спортским радннцтша, радним п друшгвено политичким органпзацијама. Поводом јубилеја „Будућности” отворена је и изложба фотографија, докумената и признања коЈа је освојио I овај вредни спортски колектив. Y нареднпм бројевима листа донећемо краћи фељтон о 50-то годишљици фудбала у Главнци. На фотографији: Пионири фудбала у Главици и данас су активни судионици фудбалског живота. М. И. ПИОНИРИ СЕ ДОБРО ПЛАСИРАЛИ На првенству Југбславнје за ппонирс у троставу (3x10) нз ма локалпбарске пушке, пнонири н пионирке СД „Стеван Јаковљевпћ” заузели су добро 12. место. На овом такмнчењу у Титог раду учествовало је 45 екипа, тако да је пласман међу 12 нај бољих у Југославијн значајаи успех. Најбољн појсдинац у cicunii био је Драган Марковић, који је „убио” 234 кругова и био једанести у појединачном пласману. С. 3. ТРЕБИ V СРПСКОЈ ЛИГИ Екипа Параћина. састављена од кајбољнх стрелаца града, та кмичи се у Српској лиги у дпсцпплиии малокалибарскепу шке, тростав (3x20). V прво.м колу, међу 8 екппа, наши стре лци били су IV. Друго коло, одржано 13. јула у Смсдереву проправило је пласман еклпе Парађпна. тако да се сада на лазе на трећем месту иза ски« пс „Слободе” из Чачка и „Гоча” из Врњачке Бање. Трећс коло одржава се у Параћину 20. јула на стакларском стрелишту. Станко Здравковић 113ДД]« СИЗ мифирмисаша Издлмчки сжвеп Драгав Антпћ (орслееднхж). Саавипл УрошсввВ (мменик). bopBe ПетхоиВ. Жпвота СтоЈаиовиВ 1омислаг МнлоианиииП |е НешмВ 1орак 1Чдл1«ааВ Над» Бралковић Мнлнцв ЖивковпВ а Сллиољу« ОбрадовиВ Урећује: t-гавкииоии колегпЈум Гпаспи и одгоаорни уреанни СлааожуГ ОЛрацониВ raimauB. Мчлнпа лм<нкл«иВ Мнрослав 11нмитрп|еШ1В. Мплиалје ИлнВ w Миолра! Ми.игпкокаТ! Алреса Редакднје; Параћпн, Максиг.з I »>рк<л • попгтапскп фв. 17 I елефоии: | 5Г-352. ноплофп 53-694 Претплата: Годшшка 125.00 полугодшпња 62,50. За цностранство двоструг.о Жн ро-рлчу п С113-« шформвсања 6330+—649—16 коз СДК Иараћмн Штампа В.ијкош||>ева 3 тетсфсн 340-551. Тпраж 6.500. Ap.uo/vyi < П|ип Чилиао Ноиипари i нсжап, •<* пакнн >« >1ппм>рт< цжпкна • PO ..1'JLW Бсоград.
> ЗЛДРУГЕ ПТКYnfcYIY ПШЕНИЏУ . ГОДИНА VII ф БРОЈ 162 © ПАРАКИН, © 30. ЈУЛ 1980. ГОДИНЕ НИСКЕ ЦЕНЕ ГАННИ УЗРОН НЕСНШИЦЕ © Недостатак сировнна, амбалаже, девиза, само су повод да се у други план ставе ниске пропзводно-продајне цене © Ускоро и кафа н детерџент Страна 3. ПОСЛЕ ГГРВИХ ШЕСТ MECEUII V ПРИВРЕДНИМ КРЕТАЊИМА Y ОПШТИНИ ОДЕОВОРНОСТ IE HA НАМА Преб радним људима, друштвено-политичким органи- I зацијама u руководиоци.ча радних организација ових da- I на стоји најодговорнији задатак: анализа сопственог ра- | da у првих шест .иесеци ове године и jota једном извла- I чење закључака и поука о раду у cnedehtix нет .иесеци. * Времена за исправку сопствених слабостн, за пропусте и грешке понегде и нема довољно и у тим срсдинама мо- ■ pahe da сс еоди тешка битка како се не би изгубио и 1 последн>и корак. У срединама где су раније схватили ситуацију у којој се налази целокупна привреда и у склоtiy rota потреба за најдоследније cnpoeoheibe мера економске стабилизације ситуација је повољнија, али и њнх I то не треба da заеараиа, eeh da им da подстрек за da- : љс савлаћиеање препрека. Размишљања da he неко dpy- ■ ги da нас изеуче, или da смо били к у тежој ситуацији ' па с.чо ипак исплиеали онасна су заеараеања која .иогу појгдине колектиее и средине да doeedy у ситуацију из које се тсшко може изаћи. Исто тако еконо.иска стабилизација се не cnpoeodu закључцима и препорукама ech њиховнм конкретшш спроеоћењем. Што их је .иање биће внше продуктивног | рада. Ниједан радни чоеск не сме бити пасиеан noc.uaтрач са стране, не с.ие донустити da се стеари крећу >:огрешним токо.и, eeh активан стеаралац, сеестан da he сеојим радом доиринети да се на путу стабилнзацијс ис- । траје. Савлаћиеање тешкока и. даље cnpoeoheibc задатака i могу се са.ио на самоунраеним осноеа.иа спроводити. Дру 1 гог начина не.иа. Радни људи .иорају још једно.и да сагледају сеојг , пропуас и да криеце за њих позоеу на одговорност, da i I се самокритички осврну и npeuaucrajy и сеој pad и сео- \ I јг uoHaiaaibe I Реценти за нриередно оздрављење су добро познати: I I eeha продуктивност, боље коришћење капацитета, eeha ■ штеОња и eehu pad. II та.ио zde не ude не сме да се падне у апатију и da сс препусси стихији eeh da сс трезеено \ ca^eda стање, изерти боговарање и крене у истинску | борбу за стабилизацију. | Чињеница је da смо суочсни сализои објектиених тс I uiKoha и зато још еећим напоро.и .uopaxto то надокнаћиеати отклањање.и субјектиених пропуста којих јот увги. ј u.ua ucyeuuie миого. Уочљие раскорак из.ие1)у опредељс- ј ња и стеарних кретања мора зауеек da нестане. А за то >’ј су у неки.и cpediiHa.ua потребне и xadpoecxe промене и [• | у рукоеобстеу радних организација и у руковобстеу њи- ‘ I хоеих друштеено-политичких структура. Аналнза шестомесечног стања је и do6pa прнлика R I за сеа та саглебаеан>а и предузимања odpeheHtix мера. гј 2замлЈишпмтнн»тмгтг|| и д—nasasS @ Као и у протеклој години тако и у првих шест месеци ове године мање радне организације успешно послују © Најтежа ситуација у Српској фабрици стакла @ Лек за оздрављење привреде у већој продуктивности рада, рационалнијем пословању и удруживању рада и средстава Биланси шссто.месечног пословања су готовн. Службадруштвсног кн.лговодства преузела је материјале и ночгтком августа месеца почиње њи\ову обраду да бис.мо за непун месец дана имали ко.мплетно стање привредног пословања у првих шест месеци овс годипс. МеБутпм, и поред необра'зеннх пбдатака, увпдом у тек приспеле билансе могу се извуои одређени показатељн који плуСТРУЈУ приближно стање у већиип радни.х организација.* УпореБиваљем података за последњнх неколико година долази се до једне коцстанге која би сажело нзгледала: Целокупна привредна активмосгопштине одвија сс у врло сложеннл! и неповољним услоспма, дннадшка раста финанспјског резултата је зпатно испод раста цена, прнвреду опитине и даље прате тсшкоће и проблсми са ценалта. И даље се у пригларној расподели noropiuauajv услови прнврећмвања с тим што се код једног броја организација удруженог рада по« бољшавају условн призређииа1ва, а код другог броја организација погоршавају. Радне органнзације и даље прате непланиранн ремонт који утичу на и овако успореиа кретања у производњн и продуктивности рада. Исто тако и даље се јављају пробле.ми са набавко.м нскпх сировкна, залихе готових пронзвода белсже једну дужу константу, цсна снергетике угрожава нормално пословаљс. To значи, да су услови привреНивања, пос.г.атрано са ових аспеката заиста отежавајући. Губици у први.х шест мгсеци износс око шест милијардиста рнх дннара, што у одпосу на 1,6 милијарди у протеклоЈ годиии представља велпки пропепат негативног пословања. Meђутим, охрабрује чнњеница што су за прва гри месецаовс године лајвеће радне организације » један број мањих нмале губитке, док сада за шест месеци губитке бележи само Српска фабрика стакла и „Агроскспорт” уз неке ООУР-е у ИВ ТКТ „Бранко Крсмановић", а.ш на ннвоу целе раднс организдције губнтка нема. У Српској фабрици стакла произведено је 63.068 тона стакла. односно мање S.000 тона у односу на протеклу гоцину,a финанснјскн ефекат производње износи 51 мнлпјарду старих динара. Губитак код ове радне организације пзносп 5,9 милијарди старих динара и нај већи је у нашој општини. Y ИВТКТ „Бранко Крс.мановић” извршење плана у производњи штофова је Bche за 7.4 одсто, односно 16 одсто више у односу на исти псриод прошле године. н износп 1.175 дшлпона метара штофа, а предива за 130 тона више v односу папр« вих шсст мессцн протеклс године. Финансијски резултат је око нуле, а бно би далеко повољнијн да пије око две милпјарде старњх динара непокривене реализацнјс. У Фабрицп цсмента „Нови Поповац" план је iicnvibeii, a финанснјскп резултати су позитивни, односно са незнатном акумулацнјом средстава, мада је било пробијаЈве проаорција код неких ООУР-а (у протедлом обрачунском периоду ова радна организација п.мала је губитак од 1.750 милијарди дцнара). У ГраВезписко.м предузећу „13. октобар" м поред специфичности послова, везани.х за сезопскл карактер рада, послован»е је задовољавајуће. Ово је утолико значајније што суефектн прнврећивања у граВевинарству позитивкије изражени у другој половини годинс. И „Параћннка” код које су се у последље време јавилипеки проблеми нзгледа да ихуспешно отклања и бележи по зитпвне финансијске резулгате у шестомесечном билансу. У пољопривреди још нема ре алннх података, али како јепо природи посла други део године увек бољи од првог и ту тре ба очскивати добре резултате, изузев код „Агроскспорта”. Треба рећи да је у овом перноду раст дохотка у односуна прва три месеца повољнији и креће се око 20 одсто (у прва три месеца износио јс 11,13 одсто). Из овога произилази да ситу ација у привредн још увекни* је добра, чак лошија него прошле године, алн боља него у прва три месеца, што указује да he се и у наредном периоду сусретати са новим проблемима, али са нешто реалнијим оп« тимиз.мом него на почетку. годплс. Уосталом шестомесечни биланси за којп дан наћи he сс пред радни.м људима у свпм основнпм организација.ма удруженог рада. Оцена пређеногиута, стечено и извучено искуство, наредни задацн, биће преокупација сви.х запослених и свп.х форума. Послс тога делсгатп Скупштине и друштвенополптичких организација имаhe прилика да размотре гштан>е cnpoBobeita многобројних задатака и препорука, спровођење Резолуиије о мерама економске стабилизације, као и допринос сваког поједннца у превазилажењу привреднш. потсшкоћа.
JO. ЈУЛ 19W ■ БРОЈ 162 Зиштвено политички живот I_________________ 2_______________ . _____________________________________________________________ . . . Y НЕКОЛИКО РЕДОВА ИЗ ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАПОШЉАВАЊА НОВА РАДНА МЕСТА Y току Јуна Основној зајслнпцн запошљавања органнзације удружепог рада и радне заједншхе доставиле су 93 пријапа па којима је нсказано 177 слободнпх радннх мрста. Од укупног броја нсказантгх потреба, 83 сс од« носе на запошљавањс иа неодређено врсме, 79 су потрсбе за прнправк!,јима и 75 за запошљаваљс на одређсно време. Behe потребе за радницима у obo'.t месецу имале су Срп ска фабрика стакла, Што фара, Фабрика цемента, Грза и Штадптарпја. YCBOJEH ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА Половином јуна одржа на је десета редовна сед* mmа Скупштине Основке заједипце запошљавања на којој је разматран план запошллвања за ову годину, годишњи план образовања кадрова н с.мсрнице за припрему спо разума о основама плана и средњорочног плана Ос новне заједнице за псриод 1981. до 1985. године. М. Ж. ПРЕДСЕДНИШТВО АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦШЕ СК Закључпи конферевцпје морвју да буду хнтно и до краја реализовани, закључено је на ссдшпш акционе конференпиЈе СК СФС МНО НАЈОДГОВОРМЈИ СПОМЕНИК НАРОДНОМ XEPOJV БРАНКУ КРСМАНОВИНУ М ДАН ПОБЕДЕ Активност на нзградњи споменика Бранку Крсмановићу у нашсм граду одвнја се према плану. Пре.ма пода- f иима добијеннм од Одбора за нзградтву споменика, архитскта Ото Лого, аутор спомсннка завршио је рад на изградњи скулптуре док је архптекта Небојша Дсља урадно пројекат будућег трга са постаментом споменика. Београдска ливница приступнла је изради одлпвка скулптуре. Са Предузсћем „Космај” нз Младеновиа уговорена јс пзрада гранитних коцки за постамент споменнка. Инвеститор, Одбор за изградњу спо.менпка решио је пнташс припреме терсна и стамбени објектк којн се налазе на месту где ћс бити споменик сада се руше. Што се тнче средстава, главни део обсзбеђују радни људи и грађанн нашс општине а такође и друштвено-политичке и । радне организације. Вредно Је напоменути да помоћ стиже и са стране. Републички одбор Савеза удружеља бораца Србијс доделио је 500000 динара, а Републпчка заједншда културе 700000 динара. Оствариће се и идеја да у поменнк буде уграђен камен са тла Шпаније у којоЈ се Бранко борио у току Шпанског грађанског рата. Договор о томе постигнут је са представницнма шпанских комуниста. Узевши све то у обзир Одбор сматра да се откривање спомсника може очекивати 9. маја на Дан победе 1981. годпне. Д. г. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИП Y ПАРАНИНУ Y срсду 23. јула Добрнвојс Бошковић, члан Председништва СР Србије и ЦК СКС, посетио јс Средњошколскн центар ц Фабрнку тскстнлних машина „Пролетер”, где је са прецстав шшима ових организација водио разговорс. . Y прнсуству функционера друштвено-политичких организаштја општине Параћин у Сре д1М>школском центру, са дпректорвма овс школе разговараио јс о ситгапији у школи.резултатима постигнутим у претходној школској години, о училима, и о томс како теку радови на новој школској згради за потребс I фазс средњег усмереког образоваља. Y Фабрици тскстилнјјх глашина „Пролетер" друг Бошковић се ннтересовао за пословатвс ове радне организацијс. о могућностнма за даљи развој и развојие програмс који су планирани. М. Ж. ® Преиспитати појединачну одговорност руководећег кадра @ Како повећати учинак и производњу Председништво Акционе конференције СК у Фабрици стакла је на својој последњој седниди разматрало задужења и одговорности чланова СК за спровођење закључака Акционе конферен* ције Савеза комуниста и Синдиката, на којој су разматрани прсблеми са којнма јс Стаклара суочена и предложснс мерс за њихову реализацију. Зато је овом лриликом оцењено да заклвучци са ове Акцноне конференције, о којима смо писалн у претходном броју нашег листа, морају да буду хитно и до краја у пракси реали зовани. На основшш организацијама СК јс да преузму одговорност на сузбијању негатвних појава и на всћој апгажо* ваности комуннста како у друштвено-политичким органи зацијама, тако и на радннм местима. Зато председништво Акционе конференцијс препоручу је основним организацијама СК да на своји.м седницама разматрају три основна питања која произилазе из поменутпх закључака. Y првом реду треба анализиратн субјектнвне пробиеме који су допрннели лошој пронзводњи ,у првих шест месеци овс гбдине. Инсистирано је да се преиспита појединачна одговорност и стручна способност руководећег кадра у свим OOYP-има п радним заједннцама, а да се за оне којн пе задовољавају на својкм радним мсстнма обезбсде друга, обзи« ром на стручност и способност. Када је у питан>у органпзација рада н расподела формп* рана је радиа група од 25 чламова која п.ма за задатак да изврши дстаљну анализу систс матизације радннх места п да предложи допуне и измене расподеле, што треба да усвоје органи управљања и зборови радника. На комунистима Стакларс је да се залажу за што већи учинак и квалнтст пропзводње, да утврдс разлоге што стручног кадра нај.маља нма у пропзводним погонпма и да ли је постојећи стручни кадар правилно искоришћен и распоређен прсма потребама? Уз то зашто не моЖ& да се v оквпру радне ор« ганпзаније обезбсди довољна колпчпна стакларског алата и зашто долази ло прекида у про изводљи због компрссорског ваздгха п слсктрнчне спсргпјс? На удару су и нпвсстниије којс каспс. Чини сс ла је тешко стањс овс раднс органпзације у самој Стаклари коначно најозбнљније схваћено. Прсдлажу сс мсрс и усвајају закључцн за којс сс надамо да неће остати „мртво слово па папиру''. М. Живковнћ ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ДРУШТВЕНОГ ПР АВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА МАТЕРИ1АА ЗА РАДНИЧКЕ КОШРОАЕ СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА делегашска шрибина М1ЕП 0MCHHW КУЛПР! За боље резултате у области културе потре- • бно више Схупштима СИЗ-а културе на својим састанцнма углавно.м разматра програмс рада инстигуццја у области културне делатности, нзвештајс о раду и доноси одлукс од интереса за ову делатност. — Y првом сазиву ова Ску гтштпна је нмала знатно већу активност, истиче Миливоје Борђевић, председник Скупшпшс СИЗ-а, а много је и В1ШЈС урађено у области културе. Тада је отворена родна кућа Бранка Крсмановића у Доњој Мутииицп, Завичајна музејска збир ка, Галсрнја стакла. Сва настојања да се котнинуитет у раду настави онсмогућују средства којих нема довољно за свс активности, а за рад у области културе по трсбно је знатно веће ангажовањс и више ентузијаста. На више ссдница до сада постављепо је питатве постојања Културло-уметничког дргштва у Параћину. Сва пастојања да се рад КУД-а оживи и обједиљавањем сскипја нз три највећс фабрике из нашс општине нису дала неке вмдније резултзте. Позорнште, које у нашем граду нма педесетогодшпњу средстава традицију» последњих година изузетно слабо ради. Глумачки кадар сс осипа, као да ентузијазам јењава. Зато се на седницама Скутшггине у више наврата чуло да бн требало у циљу оживљавања ових активности ангажовати н професионалнс раднике у области културе. A за све то потребна су знатна средства. Прилнком доношења програма рада и утврђнвања финансијског плана најак* тивннји су делегати Већа корисиика услуга док актпвност осталнх нијс задовољавајућа. И поред свјтх тешкоћа о којима смо говорили да напоменемо и то да ова Самоуправна интересна заједннца већ нсколико година, заједно са омладнном успешно оргашгзујс велику манпфестаннју .»Сусрсти села”, годишње органпзујс већи број пзложбн слика, традпционалне октобарскс сусрете позоришта и књижевне вечерп. Све овс актнвностн пмаће већи обпм п значај када за то буде внше срелстава, већа активност делегата н вгапе аматсризма у области културе. М. ЖпвковиИ УМЕСТО МАЗУТА - УГАЉ ® Добровољним радом i нара Y оквиру рсализацијс програма штсдње и организован-а добровољних радних акнија енсргетичари у Српској фабрипн стакла постигли су запаженс резултатс. Шеф производ* же термоенергетике Петар Map јановнН о томе нам јс рекао. — Погон термоенергетике јс у току ове године у смислу штедњс учпнио следеће: парки котао до сада ложен угљем годннама је служио као превентнва и у великој мери се амортизовао. Зато га је ваљало реконструисати. Y заједници са одељењсм лпмарнице израђен Јс н монтиран нов дпмњак BHCime преко 15 метара, а прс чника 1200 милиметара. Новоизграђенн димњак требао је да кошта радну организацију више од 25 милиона старих ди« нара. Рушење старог н монтажа но вог димњака рађена је у оквиру добровољних радних акција, које се већ дуже времсиа организују у нашој радној организацији. На тај начин радниш! термоенергетике и лима мари уштедели су фабрици 25 милиона старих динара. Наредних дана потребно је нзврши* т« још неке радове у котларинци па ће погон термоенергстике моћи да обезбеди нових хнљаду килограма водене nape за један час за потрошаче у проттзводни.м погонима свпх ос новних организација удруженог рада. На тај начнн укључп- :ли 25 милиона диКАДНА ПЕН ЗА CTAKHAPY Y ПРОКУПЉУ Инжењери, техничари и квалификовани радницк Српскс фабрнкс стакла граде у Фабрпцн стакла „9. октобар" у Прокупљу прву кадну стакларску пећ капашггета 6 тона за 24 часа, за коју прокупачкн стаклари инвести* рају 10 милиона динара. Радовп се успешно одвијају п пећ ће битн предата на уттотребу прс рока, најдаљс до 15. августз. Стручњаци Српске фабрике стакла треба да уграде две стотине тона челичне конструкције п Binne од двс стотнне топа савремене опреме коју пспоручуЈе једна западно немачка фпрма. д. г. ли смо се у отпту акнију коришћења домаће енертије. односно угл»а како бисмо смањилн потрошњу мазута који је све скупљи, а и нема га довољно, рекао нам је на крају Петар МарЈановнћ. Д. Г. Вршс!ш своју функцију, V 1979. години друштвени правобранилац самоуправљања се сусреће са присугним напором радннх људп да при одлучива1%у о својим правнма н обавсзама нс вређају општс друштвене иптерссс, нити, пак, интерссе других самоуправних cv бјската. Свест о положају само управљача у нашем самоуправном систсму јс достнгла солкдан нпво у огро.мној већинн са моуправних организација и зајсдница. Међутим, н иа том плану се појављују извссна одступања која траже стално ангажовање субјективнпх снага, како би се сва несамоуправиа понашата на времс уочавала и сузбијала, а прсма носиоцима таквог понашања предузимале одговара he мерс. Указаћемо само на не колико питања. Још увек јс педовољан утицај радних људн на рад самоуправних органа, без обзира luto су свн они констнтуисанн као делегатскк органн, што је најзначајннје за Раднички савет. Мало времена сс оставља за расправу међу радним л»уднма н за угврђивање смернн* ца делегатнма, чак и кад се ради о најзначајннјл.м одлукама (нпр. одлукс о инвестииија« ма) којс трсба да донесе Раднпчки савет. Веома рстко се ну де алтернативна решења и образлажу се већ раније, у ужим структурама, прихваћена решења. Y припреми самоуправннх одлука још увек одлучујући утацај нмају носиоци пословодне функције, како код одлу ка, из домена пословне политнке, тако и код оних одлука које би морале да буду под пре тежним утнцајем друштвено- -политичких органпзација, у пр вом реду Спндиката, какав је случај са расподелом лттчних доходака и заједничке потроцЈн>е, са кадровском политнком и сл. Још увек се појављује двојако понашање према обаво* зама које проистичу из Зако на и обавеза које пропстичу из самоуправних општнх аката, на штету овпх друпсс. Наиме, вла да уверење да закоис морамо поштовати, а да јс питање поштовања самоуправннх општих аката од другоразредног значаја, пошто се онн у свако доба могу променнтн од стране радних људи. Нису реткс појавс да се на седннцама радничких савета, па и на зборовима радних љу* ди, још увек расправља и одлучује без унапред презенгк« раних полатака, односно прнпремљених материјала, на оо нову штурнх усменнх уводних „злагања, чак п без прстходно најављено! питања у дневном реду. Одлуке се понекад не фор мулкшу на самим седшшама, всћ се оставља да сс то касни« јс учпни од странс пословодног органа, стручних радннка н сли чно. што омогућава да форму* лисана одлука не одрази суштину донете одлукс. Запнсници се водс свс урелннјс, али још увек наилазимо на сптуацију да јс тешко констатовати да ли су одлуке у формалном погледу ваљане нли нису. Нема података о присусству дслегата, о броју делегата којн се изјаштвавају за предложену одлуку. с тнм што је најчешће таква ситуација покривсна белешком да је присутна већина делегата и да је одлука донста већином гласова н слнчно. Доста сс касни и са објављивањем донетих одлука, мада нису ретки случајеви да се одређене одлуке, чак н тамо где је закоко.м обавезно објављивање одлука ие објављују, или сс објављују тако да уствари нису доступне радницима. Како стоји у нзвештају друштвеног правобраниоца само* управљања, који су разматрали највишн органи друштвено-лолитичких организација, овим питањима трсба ближе да се позабаве самоуправне радниЧ' ке контроле, синдикалне органнзације и други друштвенн чиниоцп. Шаанаи 2
ПРИВРЕДА *rPAACKA ХРОНИКА 30. ЈУЛ 1980 ■ БРОЈ 162 ТРЖИШНА СИТУАЦИЈА Y PYKAMA ОПШТИНА НИСКЕ ЦЕНЕ ГААВНИ УЗРОК НЕСТАШИЦАМА Поремећаји на тржишту, чија је последица раско рак између понуде и потражње, имају у основи више разлога Недостатак сировина, амбалаже девиза, само су повод да се у други план ставе ниске пронзвођачко-продајне цене На саветовању прсдставвика нзвршиих савета скупштина општина са територије уже Србијс један од закључака налаже да се у ссакој општнни формнра оператнвно тело чнјн је задатак праћеп.е и орпшнзовање снабдсвања у својој средннн. Формлрање овог тела нс би требало да омсте сезона годишњих одмо ра, закључују прсдставници општина на састанку у Скупштини СР Србијс. Аналнзирајућп несташшп/ нс* ких основних пољоприврсднопре.чрамбсних производа v Републиш!, републички секретар за тржишге и цене, Миливоје Стојковић, истакао је да билан сна производ1ва шећера и јестивог уља задовољава потребс потрошљс, али ппак тих производа на тржипгту нема. За несташицу уља „крива" ie нссташнна амбалаже и редовни годишљи ремонти. Код шећера ннтервеннсано је из робних резерви и ограпичен извоз. Рафови продавпнца I! поред тога углавно.м су празнн. Разлог лежн у двоструко већој цени шећера на иностра* но.м тржишту и жеље произвођача за добром зарадом. Нарочито изражена мапа разлика из.међу набавне и продај ие цене истакнута је на прпмеру меса. Кплограм „живе ваге” у организованом откупу по некад је двоструко нижи од цене у слободној продаји. Кланине, речено јс, нс могу да платепнјачну таксу али зато накупцп и прскупци могу. Покретање иннцлјативе да се цене меса повећају, нема могућности за скоро остварење па јс затражен нзлаз у увођењу премија. На крају треба рећи, овакав терен погодује злоупотребама н кршењу законских прописа, че.му су радне организације склоне под плашто.м сопственс заштите илн „страха од губитака”. Инспекцнјске службе, чнју с.мо повећану активност бележили у последке вре.ме, у оперативном телу Извршногса вета скупштинс општине имаће јаког по.моћника. Редови за шећер и уље били су непотребни М. Миленковнћ СТОЈАН ОБРАДОВИН, ДИРЕКТОР РК „БЕОГРАД”: КОМЕНТАР НЕСТАШИЦА ОСНОВНЕ КУАТУРЕ Ако се на муци познају јунаци, потрошачи се познају у несташици. А ових дана заиста имамо пуно шанси да сс добро упознамо. Несташица неких аргикала. на тржишту „направила" је еелике „гомиле” људи испред продавница, кажемо намерно „гомиле", јер то је ваљда наша варијанта пристојних редова. Лактања, гурања псовке, што си ближи продавиу ocehata се. као у рибљој конзерви. Пример ti3 једне угледне самоуслуге: зајапурена, зно јава лица, псовке, галама, избезумљени људи, касирки је 99 пута сигурно страдала мајка и ближа родбина, руке које се више пута подигну на продавца или. благајника. Није шала у питању је детсриснт. Борба за хигијену. Кад се прочује вест да стиже детерџент или кафа, продавнице се опседају као Бастиље. Y редовима се често из једног домаћинства iiahy и no пет чланова. Значи пет џакчића прашка, који пола здравља значи. А још од тих пет чланова, макар ,троје се. поново врати стварајући још већу гужву и галаму. A кућне залпхе расту. Тако купатила и шпајзеви постају мини складишта из којих сс врши препродаја онима ко ји су тог преподнева били на радном месту п нису могли да уграбе кутију детерџента. Сличнпх и драстичнијих примера има ових дана на претек. Питамо се да ли се nut детерцентом може опрати л(пкар део наше некултуре и остаци лоших навика? Јесте. тренутно је несташица неких артикала, алп пз гледа погодила пас је joui тежа несташица — културног понашања и оснооног људског васпитања. М. Димитрнјевнћ ЖИКИЦА СИМИН, ДИРЕКТОР OOYP-a „ПРЕХРАНА” „НДШ ГРАД ЈЕ ОТАБШЕЖШ НЕГО ШТ© ИЗГАЕДА" ДЕСЕТ ТОНД ДЕТЕРЏЕНТА ЗА АЕСЕТ ДШ АНКЕТА MEBY ПОТРОШАЧИМА СНАААЗИМО СЕ! Србијанка Николић, радница СФС: Жарко Анђелковић, продавац у самоуслузи „Црппца”: Задатак да сагледамо праву слику о снабдевености у наше.м граду, водно нас је у ППРО ,Д1у.мадија", тачније у канцеларнју директора OOYP-a „11рс .храна". Жнкица Симић, који већ две године стоји на челу великог система прехрамбеннх продавница у Параћнну и околини, несумњиво у току је свнх проблема и акцпја за њихово решавање. Чињеница да је разговор воћен уз обавезну кафнцу, иа самом почетку, једним другнм светлом осветљава, рекли би смо, фаму несташице: — Нашс могућностн по питан>у снабедевеностн у овом тренутку, ограничене су елементн* ма опште тржншне ситуације. У нашој малопродајној мрежи огледају се са.мо последнце, док су узроци несташице далеко дубљи. — рскао нам је на почетку Жикица Симић и у одбрану трговаца наставно: — Последине трајннје несташице могу због незадовољства потрошача да нам створе и ве he проблеме. Потрошач у тренутку кад му је потребна одреЕена роба и xohe да је купи, зна само „свог трговца" н н»ему се обраћа. Пошто робе нема, незадовољство се изражава на различитс начине. Најчешhe за кривца узима трговца, који је устварн »дадјва карика“ учесника у систе.му снабдсваља. Пснекад сс ми потрошачн заборави.мо и кад се укажс прнлика, купује.мо н у торбу и у иак. А сви добро зна- •мо да сс количина робе у продавница.ма с.мањује, уколико се гомилају залихс, нарочпто дефЈшитарних производа. Мн с.мо се у органмзацији всо.ма успсшно носплл са нссгашииом. ПараНпп је био снаб девенији у оваквој ситуацијп. него што то мн потрошачи при мећујемо. Нема .места у земљи гдс сс iiiicy могли вндети редови пред продавницама. Са.мо су повремено. пеки делови зсмље били привидно боље снабдевеии Порел детерцената п кафе, повремено педостају и други производн. Почетком јуна дошло је до озбиљног поремсћаја у снабевању тржншта шећеро.м. Фабрикс шећера извезле су знатно вишс inehepa него у исто.м перноду прошле године. Зато се сад снабдевањс врши из робни.х резерви, што he. како се очекује, подмпрптл потребе до наредне кампањс. Y исто време, када и шећер, на тржишту је нестало Јестивог уља. Објективних разлога за то није бнло. Чак је пронзводња уља у овој години веНа него раније. Једино објашњење је психоза лод којом је уље куповано у знатно већим количинама него што је уобичајено. Јсдинл застој био је услед тренутног недостатка ам балаже, али због ове всштачкн нзазване несташице, и даље he бити потешкоћа у „с.миривању" тржишта. На тржишту тренутно не.ма довољно свих врста меса. Изра жена је посебна несташнца свиљског п жнвпнског меса. Разлози за ово леже у смањежу сточног фонда. Колнчински, прерађевпна од меса и.ма довољио, али кубурлмо са асортимаиом и квалигетом. Проблем амбалаже јавља сс и код млека. Тако да се млекаре сналазс позајмљујући пластичне кесе једна другој. Уз ово треба рећи да се oceha недостатак п сирева у асортиману." На крају разговора, закључује.мо, потрешачима остаје да се и даље сналазе, било код „својих трговаца", било преко „пријатеља свог пријатеља" уз наговештај да се нормалпзаипја ситуацнје са кафом очекује за два месеца док за детерџенте још увек гори ирвено светло. - М. Миленковкћ — Y нормалннм прилнкама, прошле године у ово време, продавали смо око 5 тона шеhepa за месец дана. Сада ту исту количину продамо за два сата — саопштпо нам фрапаи тиу али наумољиво тачну чиibeinmy Стојан Сбрадовић. — Са кафо.м је нсто. Док де тсриената и „прашкова” за нра н>е у овом месецу продалп смо ни мање нм внше. него 10 тона. Овде бих истакао извакредан пословни однос „Мериме” лз Крушевца и „Сапоније" пз Осјека, од којих ових дана оче кујемо новс количине дстерцената”. На жалост, рафови у робној кући „Београд" u даље не могу да се напуне јер је психоза И СТАБИЛИЗАЦИЈА ЈЕ СНАБДЕВАЊЕ 3 Шаанав — Y ocTBapunaibv полип«ке стабилхзациЈе, ми у „Шу».ади111” предузе.ш смо низ мсрл, кроз органнзаапЈу. повсћану пдтпоршчл, свс у цил.у noBchaiua нроауктиЕ itостit. Обнчио сс каже да гргоинна лако остваруЈс дохолак. To Јс тачпо, али само v tiynajy трги^инс па велнко н спољхе тргошшс. a то сс нс нагласи увск репао Јс Жикпци Сммнђ у настав1;у разговг.ра. — Мн обан.т>змо своју деллтпост кроз 102 објсктз, лродавнипл у 47 мссга ira тсркторпјама оншткн.ч Параћш!, Б^прија, Ражлш и Алсксииаи. OcxoDiia оотсшкоћл, сааа у псрмоду стабчлизациЈс koi oujko разуђснс продајпс мрсжс. Је у roue што трошкови промста. независно од иас. брзо расту. Цсна <>об», i-iKobc, pane, а иепа рлла трговин«* замрзнута Јс 3. асгуста 1979. голннс. Макснмнрлде иеиа 6. Ју,И овс годикс, лоиело пам Јс још јсдлу невољу. Долиапмо у сптуацнЈу када не можемо дп остваримо нн апсолутн нзнос исис рада. У лптан>у су пронзгсђлчи цобнли одобрси>с за всћу цепу пслосрсдко прс мзкс1гмираи>а ucna п по то| исна пам наплаћују сио|у рооу. Наш OOYP пз рахтога потлунс I сквбдснецлстп м задово.ксик! пптрошачз ибавља иро.мст сваие роЗс Аез обзира па зараду ii.tti чак tyбитак у том послу. Рсцими, разлнка у цеип хлсба јс свегл 0,30 линара. Слмчно јс са шсћсром, млском, ул>ел1. Код тс робс про.чи|на цсна ис покриви пп троич.ооз пронста. о о дохотку н да ии п»воримо. Просечан лпчпн joxoaui; ’ i ООУР-у „Прсхраиа" износ;| 4.900 amrapa, а заЈсдшгчкв потришил је iieaiiaiiia. II порсд тога мк сс Oopiuio и издва]ају1>11 иј дохотка уллжеио у модерннзапију и нзграл<иу копих објеката. Тако у нассљу „Глолсдак” градимо супермаркет, а у Данкову 1с?гради11с.мо са.«оус.1угу гппа „Врапчанс". Вероватно да би паши norponiaчи добнлп много ш«шс када бн сс заиста ocroapiLie прнчс о cmbimњу захватаи>а буиета на свлм нп воима из дохотка прпврсдс. Оиаки трпимо н мн п потрошачп.’' Нз Републпчког извршног већа стижу охрабрујуће вести: За два месе* ца тржиште детераената бнће стабилизовано. Сви произвоВачи „прашка” добилп су што су гражилн. Behv цену и сло бодан увоз. Крушевачка „Мернма” уводи п четвр-. iy смену. гомнлања залиха свнх врста н лаље ирнсутна. Ових дана пристмже па.м кафа. Верујем да, кад би граВа- ■ш са више обзпра куповали, кафе бн било за всћи део иаших потрошача. — сложио се друг Обрадовић са општомкон статацпјом „сналажења” појединих граБана п чланова тбихови.х породпца. Поврће и воће чинп трећину цневног пазара, кад га има удо вољнпм колнчина.ма, па стога нн за тренутак не треба сумњатн у напоре РК „Београд"да и робе ове врсте увек буде у њиховим фрижидерпма. М. М. — Пошла сам на посао, радим од један у Фабрици стакла и вндела сам да има сапуна „Мерикс” па сам, ето свратпла да купим, немам чнме да сс оперемо. Купн* ла сам четири сапуна. Можете да проверите. Са прашком нијс лоше. Имамо, ето. Имамо момсн* тално. Кан nanbe прашак купимо, случајно. Нас је троје у кући, педавно је муж купио и за сада лма.мо. He могу да кука.м. Божидар Јовановић, Параћин: — Сада изгледа да ће се све полакз средити. Сзе предузете мере, одобравања дсвиза за набавку кафе и детерџената, смањиће над| проблеме. Могу да кажем да су купцн у праву кад реагују па несташнцу. Мсжда трсба рећи да се поиекад створи рухна слика, али то је сгвар културе појсдиица. Ружно се попашају пли кад имамо тражене робе у продавницп и цајемо за сваког по мало, ддђу из Kyhe no некопнко н сви купују не мислсћп па друге и стварају залихе. — До скоро бнла мука са кафом и детерцентима, a сад имамо. Стојимо у ред и добијемо. Ми старији имамо доста зремена и доста га проведемо' у реду за кафу п детериенте. Сад сс са- Каја Те.мељAto шета.мо г.о граду и глс ковић, Падамо. раћпн: Мподраг Јовановић, Стрижа, радпик на ппппрсмено.м раду у I.H0- странству: Овде ‘обној ..Бсоград” набавио сам свс што мп трепутно треба. Ја радпм у пчосгранству ла са.м отуда донео кафу детериентс, co. шећер. Верујсм да је то само за пеко врсме песташица, јер је вечика потражња па не може да се стнгне. Што сс кафс тпче, ја сматрам да је један великп луксуз п пије неопходна то да Аризпновип Еген, радник „Шумадије" — Иде, некако. Некал се нађе, некад не.ма. Ннје лако. али сналазпм се. — Y најмању руку треба организовати дежурство за кафу и детерџенте. Ујутро у 5, па у ред. Сада сам купнла 40 постотну кафу. Huje добра, али мора. Сналази.мо се тражимо, али купу- |с.м кад нанђе случајно. Валина МилетиН, каспрка у самоуслузн „Зелена пнјаца”. — Јутрос смо добили кафу и како је изненада цош ло, тако је п отишло. Бпла је немогућа гужва. Потрошачп не стоје у реду за кафу већ свп навале и урнебес је. Неки се навраћају, ако га запамтимо ми дамо кафу, алп то је врло гешко.
I ОМЛАДИНСКА CTPAHA • ОМЛАДИНСКА CTPAHA 30. ТУЛ 1980 ■ БРОЈ ш „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” ТВАГОМ ПАРАНИНеКО-БУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ ПОПААВА ИМИ Поред земљотреса, о коме смо говорнлн у претпрошлом броју, поплавс заузимају видно место на лествици елементарних непогода и другпх несрећа, како у нашој земљи, тако и у нашој општини. Онв у последњнх неколпко година наносе озбиљне материјалне пггете нашем друштву, па чак, и људске животе. РАЧУНАЈТЕ HA НАС • На омладинском маршу учествовали су млади из општина Нуприја, Деспотовац и Параћин ф Y Шалудовцу где је 29. јула 1941. године формирана чета, лрвоборац Лука Јелић евоцирао успомене на ратии пут чете ф На завршној свечаности крај споменика на Грзи младима је говорио председник СУБНОР-а Параћин Бура Букић До поплава долазн због: јаких оборина које настају с јесени пли у рано пролеће као по следпца дуготрајннх падавина, а и наглог топљења снега. Поплаве проузрокују залеђивање равничарскнх рска и потока, чиме се успорава водоток, a санте леда у теснацима праве вештачке бране и подижу ннво реке, због чега долази до поплава. Поплаве још настају н рушењем вештачких или природнпх брана, било природннм пуцаљем, пуштањсм или ра> ним разараљем од стране непријатељских дпверзаната, чиме се ствара великп талас који рушц све пред собом, илн обрушавање брдскпх маса у природнс нлп вештачке резервоаре илп акумулације, чнмс се велика количина воде ослобађа и плавп околна земљпш* та. За разлику од зе.мљотреса који се не може ни предвидетн ни спречити, поплаве се обично могу на време предвидети, самим тнм не можсмо бити нзненађени, значи можемо предузетн одређепе мере и поступ ке како бп ублажили последн* це. Ове мере и поступци могу се уклотгги и у свеопшту акцију „Ништа нас не сме нзненаднти". Зато је потребно плап ско пошумљавање голети, како од стране Савсза соцнјалиспгчке омладнне тако и од стране горана и грађана, неопходно је побољшање квалнте та пгуме и пшкара, поднзање воћњака н випограда у бујичннм подручјима, побољшавањс квалмтета пашљака ц голетн, формирање вештачких ливада, регулисање корпта река и потока пзградња малих акумулација — каскада, које би задржавале водени ток и тако даље. Све ове радње по вредности улагања и труда су незнатне, у односу на вредности које се добијају заштнтом од поплава, а које може спровести свакз месна зајсдница у нашој општини. Y остварнвању ових задатака посебан значај вмају како штабови цнвилне заштнте и повереннци, тако и јединице цивилне заштите. Њнхов је задатак и у периоду када се очскују поплаве и одбрана од исти.х и у санирању последина поплава. Од великог је значаја да ове структуре правилно пронене ситуацију, да лн ћс доћи до поплава нлн не. Уколико се проценп да су поплаве могуће актнвирају сс штабови цивнлне заштите, повереницп и једннице, а грађанство се доведе у степен прнправности. Штабови ннвилнс заштитс са јединнцама н са грађанством пратс про мене о виснни водостаја река или потока, граде заштнтне насипе и бране, спроводе свакуацију становништва (уколп* ко је то потрсбно), вршс пзвлачењс материјалних добара (vколнко је то потребно), сталпо прате стање у насељнма која су одссчена — изолована водом. Y таквим насељима орга низују спабдевање грађана најнеопходнијпм нампрннцама као и обезбеђсњс хране за стоку, а организују п медицннску помођ. После повлачсња воде руко* водство цивилнс заштитс орга* низује и вршн чишћење поплављсних објеката од муља и другог наноса, чишћен»е и по прављање оштећених делова камуникацнја, саобраћајннца н инсталација, нспумпаваи>е зо де из подрума и других подземннх просторнја, обсзбеђеље пијаће воде где је нста загађена, спровођсње мера хигнјснско епидемиолошке заштите и друго. Свс овс залатке спроводешта бови цивилне заштнте у меснпм заједницама н органнзаиијама удруженог рада ггреко својих повереника и јсдиница цнвнлне запггнтс, а уз масовно ч^ешће са.мозаштите како становништва поплављеног подручја, тако и становништва које није обухваћсно поплавом. Г. Стањевнћ Историја се не заборавља. Револуциоиарнс традиције остају на .младима да их чувају и нсгују. Младн то чинс са ттуно љубави и пијетета према заљубљеннцима слободс, који су на олтар слободе остављали младе животе. Ту приврженост слободи н револуПнонарнилг тсковинама показалн су и дшади нз три по.моравске општине, Параћнна, Rynpiije н Деспотовца, на традиционалном маршу „Трагом Параћннско-ћупријскс ц рударскс чете”. Свакс годннс крајем јула млади нз три поменуте општчнс окупљају сс на традиционалном маршу. Тако је бнло н овога пута 26. н 27. јула. Млади Параћина, Дсспотовца и Нупрн је кренули су стазама слободс. Прско 50 омладинаца и о.младннкн формирали су чсту 26. јула у селу Батинац нзнад Нупрм јс. Ни расквашен н блатњав терсн нијс могао да онерасположк распевану младост. Попут сенки клизили су ннз обра bena поља п провлачили се исчујно кроз честаре. Поред дужног поштовања, које су младн одавали овом акцнјо.м, марш је и.мао н тактнчкн задатак. Успут на спо.мсп обслежјима, док јс са усана путовалз песма liny кспевана, младн, су полагалн венцс н свсжс цве ћс. Учесници марша у правом војничком строју умарширалм су у Шалудовац дочсканн љуба зннм домаћннима, којима јс ово бнла још једна прилнка да се подсете јулскнх дана 1941 када су отворнли своја срна и домове тадашњнм борцима из Параћтшско-ћупрнјске четс. СРДАЧАН ДОЧЕК И СПОРТСКИ CYCPETH Годииама учесницн марспа и до.маћнни у Шалудовцу памгс да јс кнша упорно залевала vчеснике п госте. Овога пута врс мс као да се порадовало и наградило труд младића и девојака сунцем и лепнм временом. Најпре полагањс свежег ивећа, а потом разговор са првоборцем Луком Јслипем из Дсспотовца, припаднлком Параћинско-ћупријске н рударске чете нз 1941. Ссћања навиру у ројеЛука Јелић, говори учесиидпма марша внма, млади просто хутају оечп, бележе и памте за будуђс гснсрације. Историја се учи па нзворима. Војннчки тгасуљ послужио јс као добро окрепл>сн>е. Поподнс је било резсрвпсано за спсртскс сусрете са младима нз Шалудовпа и околних села. На стрсљачком полигону пока iaна јс завидна прсцнзност, док је најбучније било за вре.ме фудбалског турнира у коме ипак резултат није био миого важан. Највишс весеља и радостн, наравно н с.меха, нзазвало јс надвлачење конопца. Увече након врућсг кача.мака и доброг сира потскао н спонтанн програ.м, потекла је песма уз логорску ватру, „Рачунајте на нас". Другог дана марша учесшшн су мзвелп тектнчку всжбу. Подељенн у двс групе, преко Црног врха дошли су до споменика на Грзи где је изведена тактичка вежба. Y присуству број ннх гостију, учссника НОР-а н пзлетннка положени су венци лруштвсно-полнтпчкнх органнзација н учесника марша. Учесницн.ма и гостнма на завршној свечаности говорио је Бура Букић, председннк СУБНОР-а општкне Парађин. Y пригодним рсчима упућеним гостнма и учесннцима још једном је подсетно на кратак али,частан пут Параћинско-ћупријске и рудар. ске чсте. Још једном је нагласио да трсба чувати тековпне револуцнје и успомену на све тли лик вољсног Тита, ИДУНЕ ГОДИНЕ ЈУБИЛЕЈ Наредне године навршава се 40 година од формирања Параћинско-ћупријске и рударске чете. To је прплика да се још једном достојно обележи јубилеј, поготову ако знамо да сс у Шалудовцу гради спомен дом културе. Биће то још једна прилнка да сс подсетимо ча почстак револуцнјс и бројне жр твс слободе. Да се још једном подсстимо на формнрање чете и свечану заклству која је положена 29. јула у Шалудовцу у прнсуству народних хероја Петра Стамболнћа и Филипа Кљајића-Фнћс. М. И. ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА ,лYTOHYT БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” АКЦИЈАШКИ РАД - ПРИАОГ СТАБИАИЗАЦИЈИ • Просек остварења норме 132,25 одсто > MeBy бригадирима је и 118 комуниста Дилсма коЈа се у мебувремеку Јављала, да лн ће битп посла за младе у трећој смеш! јс рашчншћеца. После има, како то кажу стручњади, на „умпвању” аутопута. Бојазни нема и током авгуera на аутопуту внЈориће се акцијашкн барјавд и млади he своЈскл прпонутп на посао, попуг 650.000 градптеља аутопута. Помеиимо салго да је ово највећа и најзначајнија акција ЈугоCaa?Q.t Су А’ладп V ТРИ иаврата градили аутопут од 1948. до 1950., 1959. — 1963. и трсћи пута млади граде аутопут од 1977. године. Ове године младн треба да дају 300 хнљада норма сатн за време трајања акције, пгго прс рачунато у новчану вредност износи 8 Апишјардп. Од noxieirv те вредности радова млади he „нвплатнти" 2 милијарде за својс потребе, док разлнка од 6 милијарди остаје друштву у виду дорбовољног рада п својеврстан прилог економској стабилнзацпјп. И друга смена ударнички ради Норме за &шад?1ћс и девојке из девет бригада колико је раднло у првој декади друге смене нису ннкакве препрека. Пред њнховил! захукталпм алатом н најтеже препреке су се предавале. Раднп учинак у првој декади износпо је 44.760,92 нор ма сатн. Све бригаде, сем ш<- шке, заслужиле су и освојила ударништва. Нјихов просек је, 132,25 одсто остварења норме. Најуспешнијс брнгаде након првог сумирања резултата су „YU стаклари" чији је органн* затор Параћин, затим „Зија Ди здаревић“ нз Фојнице и „Благоје Борев" нз Тптовог Велеса. Када се говорн о резултатнма н финанснјском остварењу, вредно је напоменути да акци* јашн одмах након завршетка радног дана, знају свој радни и фннансијски учинак, што им омогућује да током саме акиије одлучују о намени остварсног вишка вредностп. V другој смсни која радн до 2. августа налази се 460 брнгаднра н брнгадврки из Љубовије, Лендаве, Озља, Ннша, Титовог Велсса, Тивта, Фојница, Па раћина, Храстника, Липнка, Зајечара, Скопљз, Пуле, Панчева, Сомбора, Страже, Крутпевца н Рогашке Слатине. Међу брпгадирнма је и 118 чланова Савеза комуншгга. И ова смена је врло млада. Просек старостн у насељу јс 18 година. Најмлађе бригадс су из Лендаве и КУД „Абрашевић" Београд које су старе само 16 година. Нај старије бригаде су „YU стаклари“ н ,3нја Днздарсвић" из Фојнмце, са 19 и 20 година у просеку. Међу бригадпрнма Је највише ученика и радника, док Је само једна десетина „резервисана" за студенте. Друштвене активностн у насељу вишс нс кроје „рефсрсити“ н нско „одозго". Сва иниии* јатива п рсалнзацнја је прспуштена самнм акцијашима, почевши од маркснстнчког образовања, па до спортских активности. Овакав начин рада, како то рече Вук Жугнћ, секретар акције треба да се схвате нс као »домаћн задатак", већ јсдна потреба за развијањем скло ности и афннитета. Први резул тати су охрабрујући, задовоља вајући, што сведочн да младп* ма нису потребни никакви сервнранн програми, већ самоиницнјатнва. Трећег августа друга смена завршава свој део посла н „штафетну палнцу" предаће младима пз: Ниша, Лознице, Београда (Савски венац), Бановића, Јабланице, Врбаса и Ивањице. Са предајом „штафетне палицс" друга смена, предаје н сва средства на утгрављан>е пгго је регулисано јединственнм Самоуправним споразумом о међусобним односима на омладинској радној акнији ,Аугопут- Братство-јединство ’80". М. Н. Послсдња генерација стулената прве године завршила јеовогодишњу 15-то дневну војну обуку. Y 'Омладинском настав ном лентру у Нуприји налази* ли су се студенти нз Нупрцје, Праћлна, Светозарева, Деспотовна, Свилајнца и Жагубнце. На прнгодној свечаностн 25. јула у јединици старешине Николе Шолаје, завршена је војна обука студентске омла дине. Ово је последља генераннја која иде на летњу обуку, јер по новом закону младићи ће одмах након средње школе Студентн на ватреној линији ОМЛАДИНСКА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Y HYHPHJH Студенти обелили образ Преко 30 одсто студената награђено је значком „Примерни омладинац” одлазити на одслужсље војпог рока. По речнма старешннс Шолаје, ова генерација је као и раније, показала завндан самопрегор и жељу да савлада војничко знан>е и вештину. Та кође, наглашава друг Шолаја, сада cv ови младићи спрехпш да одмах крену у прве борбенс редове, уколико се за то укаже потреба. Напомсннмо да су студенти ималп веома интензивну обуку, јер су морали да савлздају градиво које редовни војннцп раде више месеци. Y разговору са студентима сазнали с.мо, да иако је обука била тешка и напорна, остаће као незаборавиа успомена. Најпрс кажу, да су срећни што су гтуно тога научили н да су сада спремни за свзку изненадну сптуацију. Трсба им вероватн, јер 30 одсто уче* сннка обуке јс добпло призна* н»е .Лримерни омладннац" што свсдочн о високој обученостп и спремности доскорашњих бруцоша. М. И. 1Лпанаи 4
ПРИВРЕДА*ГРАДСКА ХРОНИКА S0. ЈУЛ 1980 ■ БРОЈДбЗ ______ '*** КО ГАЗИ ПО ТРАВИ? • Четрдесет ари расадника недовољ но за град ф Потребни комунални редари Јсдлнпца удруженог рада „Зе леннло", која послујс у оквиру ко.муналне радне организаиије „Параћин” на четрдесет ари простора пропзволи саанл материјал за потрсбе нашег ipaда. Уз то одржава н постојсИе зсленс површинс и брине ссо саджша.ма. Почстко.м свакс године ова организаиија нуди програм у ко.ме прсдлаже нословс на пол»у озелењаваља п ypcbnoaiba .••.елсних површнна. И сваке гиднне сви ти иланови осгаиу само иа папиру, јср ллко у озо.м граду ллјс спрс.мал ла лнве стлра V зелснило л паркове. Као да нх нма довољно, мада наш град лма само 35 000 квад ратних мстара уређених зелсних површина, што нс прелставља ни минимум потреба по главн сталовлика. Цслокупла активност 18 запо слсннх радника сводл сс на одржаважс постојећлх зсленила v граду и сађсљс цвсћа, .Maja овај број раднлка .може да обавља златло сложеније посло ве на подлзаљу ловлх зеленлх површлла. Када је одржавањс v шпању ло ко зна који лутс-мо чули од Рајка Милошевнћа, инжсњера хортлкултурс свс оне мукс и пробле.ме са којима cv овн радннци суочени обављајућп свој посао. He дешава се ретко да граБани v љихово.м присуству накол засаоивања цвсла чупају н односе својн.м кућа.ма тако да јс потребно ла једној површллн засађнватн лх по неколнко пута. Травњаци у наше.м граду најчешће служс aeon за играњс. Зато у овој организацији сматрају да сунам поново потреблл комуналнп речарн којл би моглп да кажњаeajy онс којн уништавају зелсне површине. Зелсллло нам нијс угрожено само од странс грађана. Уништавају га у велпкој мерн и ор141дана^ 5 ганизације. прилико.м постав.кан,а ПТТ н електро.мреже. Чесг ic случај да се дрвећу посеку жиле приликом копања канала и да оно после тога, „успра вло умнре". Приликом извођења оваквнх врста радова нн јсдна opratin* зациЈа лс тражи сагласпостза прскопавање зелених поврп.шна. всћ се то чннн стихлјскн. а да сс након завршетка ралова тс површлнс нс врапају у прсђашлзс craibe. Са.мо пеколико лала пошто јс уређен ксј на лсвој сбалн Црнице по средини пвсћа копало сс за потрсбс „Електрочистрнбуинјс”. Прс почстка акинје у О.младлнском насељу „7. јулл засађсно је ивсће и досала се нлко ннје сетло ла га залије, а заливање цистерном нзи скујс всликс трошковс. Прс асфалтирања већи број улииа у иентру града je прекопан л том прллпко.м је улиштсна пелокупла хндрантска мрежа, а даза то ннко нијс био одговопап. Пошто је сада бесмислсно копати асвалт и постављатм иову мрсжу све зелсне површлчс се морају заливатл цнстернама што јс знатно скупље. Мада јс у внше наврата предлагало да се поллгнс градски парк, а пото.м у свакој мсспој заједншш по један, за го нијс бнло ни пара ни интсрссовања. Y „Зелевллу" су прсдлагаллла се и око школског цснтра к индустријскпх зола урсдс зслс не површнне. а ннсистнралн су и да прнлико.м завршстка рхлова на нско.м објскту инвсстн* тор обсзбсдм да се околлна ‘ уредл. Још увек су то са.мо жеље и плановн. Y садашњим условима основна преокупацнја запослених у градско.м зеленвлу јс да ла поменутом расаднику и стаклели ку капацнтста 30.000 лончалииа пронзведу што више цвећа, украсног шиб.та. четннара и друтог биља, за потребе наигег л околних градова зашто влад-i вслнко интсрссовањс. Зато настоје да увезу извесне колнчјр нс садиог материјала како би обогатили асортиман. Надај.мо се да ће новн урбанлстнчкн план града којн je v нзради као н већа брнга за зеленс површине допрннети да највсћл број овлх проблсма успешно буду решели. М. Живковпћ ПОСЕБНА ПАЖЊА ХИГИЈЕИИ Саннтарпи инспектори у овлм летњим месепнма, дејствују појачаио. Свакн трећи дан вршс се контролс у рссторанима друштвсне исхранс, а у о.младинском насељу, где боравл око 500 о.младинаца, контрола н превснтнвни прегледн су свакодневни. Контрола лако покварљнве робс, сладоледа, крем-плта, шампнта, у лосластичарама, показала Је да се хнгијенк код прнпремања и дистрибуцијс ог.их производа поклања знатмо већа пзжња. Д. г. Дом Је опрсмл»ен .модсрним средствима за рекрезп.ију Спортски дом за инвалиде За илваллле Народноослобо дилачке борбс, тшваллде рада л сва друга лнваллдна лчца, отворсп је До.м за рекреацију и рехабилитаиију. До.м је отворен на нницијативу Општинског савеза за спорт и рекреацлју нлваллда. Веллку по- .моћ пружлла јс индустрија ву нсннх тканина конфекције и трикотажс „Бралко Крс.мановић” која јс додслилд просторије, дсо опрс.мс л рекквлзите. Просторлјс се лалазе у блвшој продавллцл .Јелсп’*. По.моћ су такођс, прулсили Српска фабрлка стакла, Фабрпка цс.мента „Новл Поповац" л остале привредпс органнзапнјс л Са.моуправла ллтсресла зајсднииа флзлчкс културс. Y радовл.ма на реловлрању л уреБсњу просторлја учсство вало је н вшпе ннвалнда рада органлзован>е.м добровољних радних акцпја. До.м he лослтн нме лародлог хсроја Бралка Крс.маловлГда. Како лам јс рскао секрстар Општлнског саие за за спортску рскреашпу Е.мил Будисалић, у До.му he моћи свн инвалнди, без обзлра ла доба старостл и пол, да се баве спортско.м рекреаллјо.м н рехабиллтацнјом пол стручним надзоро.м рскреатора. Д\Г. КОД ХАЛЕ СПОРТОВА И БАЗЕНА УСШО1ЕРШ И Р»Н ObIjx лана се ужурбапо радл ла бетонлрању простора око покрип?ног 6ase;ia; тако да he кгпачи.ма бити о.могућсно л < унчање ззп базена. Ова прнсиствела ламс ла тсрасс бнће обогаћсла ловлм садржајн.ма. На лреко 1.200 мстара квадратилх. ППРО „Шу,маднја” прнхвати ла сс итвараЈва рсстопана који бн то радло л после латвара1на базена, у вечсрihH.M часовнма. -------------------------------------- БЕЛЕШКА ТРАГО^ V НЕГАТИВНОСТИ ! i Сва^однсвио смо сведо' . .■ ци чињеница да на зидо-ј ’ вима чекаоница, аутобус-\ f cKu.-t станицама, оградаЛ . .\<а, .•аиија.ма, ceduturu.ua, , стоје исписаиа и.иена, на-' ј ди.чци „стихови", и остд« । лс ^ул1ариости које бо- ” ду очи случајном и намерно.и пролазнику, вре bajy на у.о.иентс лични понбс и достојанство. Чему ofto служи и шта значи? Слика — неслика.нај краћс речсно, Ово је већ ноја^ ‘, ис случај, којапо тпунс ’Jeeanbupa културу и ку.пурнс понашање.И ко < ■> nf.uic сзоја „оства- - . peisa"? Ке то оставља * траг сиоје изкултуре' и' • баналности? ј ^г.швноу. прјединци изЈ i pcdj^a M'tadiix, који сена! • ’ тај :ui4iiH . лразие", уре‘, \ зују своја имена ставља- ;* jyhu hcl'.i do знања da tr 1 > они пистоје. Да ли јелто y ; право чссто ,,доказива-\\ | tha"? Зар нч постоји ма-п * лл Mti.v.iGU иачина и .wo-1 у jyliHocrti да ти млади,,' ; аондалски настројени^пс1' i јсдиици искажу.својасЦо Ј ( собности и даровитости?. ‘ . Једино ако то нс жслс.'ј 1 . Радивоје'Васнћ? На всликом платоу.сагфонтаиом л статуо.м иливача, рад клпара Алте Мариновиђа, предвићен је и простор за плес, тако да ће го бити јсдипствен кутак за ко.мпле- \тне вечерње изласке. Како с\о обавештели, у новој .•.ctiboj баштн гостоваће н?.ј с.миЉжтнлји забављачи са своји.м прогр:<млма, који не бн блли концертног Tima. СТЕВАН.СТОЈКОВИБ: СЕБАЊА НА ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР MAYTXAY3EH (7) ЗРАЧАК НАДЕ У СПАСЕЊЕ Били су тужни и претсшки дани крајсм алрила мессца, када смо се буквално борили за опстанак и голи живот. Ту тежлну чак н» речима није могуће описати. Наша Југосло венска група, од вишс десетина, свсла се на неколнцину. Дошли су н први дани .месеца маја, a no мор у логору не престаје. Коначно, једне но ћи, из.међу четвртог и петог .маја 1945. годи не, потмула тутњава, нешто као ехо далекнх експлозија, поре.мети наш сан и мир. Сви смо на лежајевима, будни и потпуио јасно чује.мо. Од некуда из даљине допиру дс тонацпје, све чешће и све снажније. Сви с.мо вео.ма узнемирени. Ово је или бо.мбардовањс неког града, можда Линца који је најближи. илп је фронт, коначно сасвп.м близу. Наста тихн жа.мор .међу на.ма, а неки се ос.мелпше да прнђу прозори.ма, не би ли шта запазилн. Барако.м проструја упозорење, ла буде.мо спре.мнн да свс, па и на заједнички отпор, уколико овај логорски шљам у зад н>е.м трзају, покуша да нас ликвидира. Мнслнм се како лп he нзгледати тај от пор, када се ми једва на ногама држнмо, алк осећа.м да ће.мо јединствено бранити бараку. Све нас нс ,могу побити, јер им у ово.м одсудно.м трснутку, неИе.мо дозволнти да нас кољу као jaraibue. Одлучни смо та ове ноћи кожу нс даје.мо тако јефтино. Ако јс ово спварно крај, питање је хоће ли се усудитн убиие, да noby у тако масовну ликвндацију, јер треба још много логораша побитн, а за такав посао изгледа није остало довољно ни вре.мена ни убица. Илак, сви смо били крајње опрезнн. Вп ше нико није у лежају. осматрачи се стално смењују на прозори.ма. Нешто се у кругу логора догађа, више на слућујемо, iep сс напољу готово ништа не ви ди. Детонације су све чешћр и све снажнијс. по че.м\ закључујемо да нкје v плтању са.мо обнчно бо.мбардовање, већ ла је фронт нзгледа вео.ма близу. Ta noh је текла у erpaxv и невериии. Боја ли с.мо се да ова ноћ не буде последња и за нас, а истовре.мсно ннс.мо веровалн у нешто што је до јуче бнло само сан, потпуно нелоС ’ТЖНО. Зар је .могуће, да ће.мо ипак прежнвети и дефинитнвно доживетн ту готово недостнжну слободу. Свануо је пети мај н ми смо прво опрезно, а зати.м као лавнна покуљали из барака у ло горски простор, хаотично се крећући у разнп.м правшша, нсзнајућн ни са.ми куда ће.мо. Догаћаји су се муњевито одвијали. Прво што с.мо запазнли, биле су страже на околнп.м осматрачнииа.ма. Ту више нису бнлн оснопи есесовци, већ некакви оронулп старцн, гротескно одевени и потпуно пропалн у вшне него ко.мотне унифор.мс, делујућн као страшила, а не као војнпци трећег рајха. Они су ове ноћи за.мечилп ссссовскс стражарс, који су .драбро" збрпсали, бежећн, испред а.мсрнчких јединица. Пробле.м са овим старцп.ма је врло брзо рсшеп. До тада потпуно тајна унутар-логорска органнзацпја, муњевито јс ступила на cueну. Органнзоване групе, углавно.м Руса једноставно су се попеле на све ос.матрачнице и готово без отпора, разоружалс тс старис, отера ле их одозго и сада су стражу држали логорашн. Убрзо јс целокупна ситуација у логору би ла у рука.ма логораша. Извсстан број наших мучнтеља у то.м кратком меБупростору, успео је да у.макне, алп јс доста остало у логору н платило дуг. Русн, којих је било н највишс у ово.м логору н ово.м прилико.м су одигралн најзначајнију улогу. Разоружалн су стражаре, похватали већину зликоваца, којн су овде као и у свн.м други.м логорима жарпли и палилп и пресодпли и.м. Они су углавно.м бнлн н највиталнијн. Међутим,’ још увек је постојалз Матхаузеи: Прошлост опомена за будућност. Детаљ ц нз стравнчне фабрике смртв опасност, јер свс ово што се збнло, прстпостављало је за трспутак наше, унутарлогорско oc.iooobejbc, лреузимање позпцнја од страке логораша и обрачун са преосталим злочинпк- .ма. Спол»а, вап логорске жччапс оградс, ништз се нијс догађало. Ослободилаца још не.ма л не знамо ко ће то бити. Нас оса.м Југословена, колико нас је остало, измрцваренн и ужасно слабн, седимо на зс.мљи, ослоњени на зид баракс н скоро нс схватајући да је слобода такорећи ту, прпча.мо .мало нсвсзано » размшиљамо, шта сада треба чинити. Као да и нс схвата.мо велнчнну тренутка, делује.мо прилично равнодушно. Можда је г.» бсскрајно жељена слобода, толико споро цо лазнла п сво, затекла нас је потпуно отупелс, тако да се више ни радоватн нис.мо зналп. Бескрајно дуга тортура у логору унишгчла нас је и физички и психички н довела v стање потпуне апатијс. Дуго смо н жељно прижељкивали овај дан п просто сагорели че :ajyhn. Били с.мо потпуно на крају снаге, .малаксали, са отечснп.м ногама, шугавн, срозаШ! до немогућих грашша. Мн више нис.мо бнлн људн, који су осећалн. којн су моглн дз се узбуде, да се обрадују. Мп смо билн живи лсшевн. CacBiLM мало јс требало, .можда са мо неколико дана, па да већнна овнх, којн да нас нскако бауљају. не дожпвс овај веллчак ствени тренутак. Такав је биланс нашег стања бно петог ма ја по подне, када је у круг логора ушао orро.ман белн кабриолет п када се зауставно на једном широком простору. Уз напор. оку писмо се око тлх кола, пз којнх један, пошго се утншасмо, поче нешто да на.м говори на снглеско.м језику. To је трајало око пола са та, а затим бели ауто, са нашн.м посетиоцима — одс из логора. Бнло нас јс веома .мпого ту, који с.мо слушали онога пз кола, али готово нико није знао о чему сс ради, шта јс он рекао. Напокон јсдан од логораша, none се на нешто, та ко да с.мо сви .моглп да га впдимо и на пол>- ско.м језику, рсчс, да су ово бнли представницн Црвеног крста, да cv нас за.молили да сви остане.мо у кругу логора. да буде.мо стрпљивп и да he за ‘сат-два. донети овде за нас'е хране н лекова у потребни.м количинама. Добро. To је већ било нешто. Осетнлп смо извесно задовољство. да сс неко н за нас интересује, а и због тога што је ово био јаcan знак, да овде нсма не.мачке војске. Значн. збрнсалн су потпуно н дефинитнвно. Чекали смо доста дуго на обећану храну н лскове. алн од свега тога ннје било ништа. те логораши. почсшс са.ми да се сналазе. To ће.мо покушати и нас оса.м Југословена, алн неће бктн јсдносгаано доћн до хране. На- .ма се прпкључио у потрази за храном и Серјожа, наш стари знанац и добар друг. Упутнлл с.мо се где и сви осталк пре.ма ма гацнну, гдс су складиране на.мирнице за есесовцс. Ту је у блнзини к кухиња и све што .може да’ се Kpche. као рска иде у то.м правпу. To јс требало видеги. Гранднозна сценакре iaiba рске људских лсшева текла је ка спасе н>у, нли .можда крају. Бнла је то бескрајпо тешка трка изнемоглнх. Било ie то више хра.мањс и бауљање, али пнл» је био нсти. што пре нађп нешто за јело. Алн авај, у тај .магацин не могу сви, а свп би хтели. И ту настаје хаос, за .многе катаст. рофа. Настаје мсђусобно отпмање, просипање, разбацивање и гажењс драгоцених намирнииа. Y магацпну. гужва је неописнва. Многи слабијн су једноставно прегажени и леже полу.мртви на поду. Нико на то не обраћа пажњу, јер су сви опседнути једном једнном .мишљу. да стрпају у уста неколико залогаја било чега. Тако једни падају, други се међусобно отимају око грудвпие .маслаца или мар гарпна, пеки жваћу живо брашно или пирп* нач. Општн хаос. Многн су на дан ослобођења поггбили главе. Наша мала групица Југословена, такоћо покушава да се пробије, да дограби неки залогај, алн узалуд. To је све мање могуће. Наш друг Серјожа, све то спокојно пос.матра и упозорава нас ла не губнмо главу. Каже: Будпте стрпљпвн, снаћићемо се некако, јер намирннца и.ма довољно. И захваљујућн баш њему. ми с.мо стварно дошлп и дб маргарина и до масла, брашна и другог. Била је то и комнчна н тужна сцена. * Стоји наш Серјожа на врати.ма .магацина и како ко успе да се извуче из тог мравињака и појави се i а врати.ма. он му от.ме дго намнрница. Ми по мало acncTiipaxio у томе и дели.мЈ), све на једнаке делове. (Крај у ндућем броју)
30. ЈУЛ 1980 ■ БРОЈ 162 СЕАО • ПОАзОПРИВРЕДА ЖЕТВА ПРИ КРАЈУ ПШЕНИЧНА ОАИМПИјДДА Невреме прекинуло битку за хлеб ® Полегаље пшенице, влага и коров успориће жетву 9 Y параћинској општини жетва завршена на 60 одсто површина @ Нема свих резервних делова ® Премије за пшеницу @ Све задруге откупљују ову важну житарицу Почела је биљна олимпијада. пшеннца стиже до златног ииља. На помолу је рекордна жетва. Скидање летпне са пше ннчних поља прекинуло је на неколико дана невреме, које у уже.м делу моравске житнице није нанело велике штете, као у другим рејонима. Ипак, последице олује одразиће сс на ириносе, јер је дошло до полеган>а пшенице. Кишно време зауставило је и комбајне, тако да рок завршетка жстве бнће продужен за десетак дана. Ако је киша тренутно зауставила жетву, добро се одразила на друге усеве, нарочито је до шла у право време кукурузу, кога су жеге од неколико дана мало спарушиле. Завршена жетва у прекоморавском атару Y прекоморавском крају, где су пали први снопови пшенице жетва је завршена, Приноси су нзнад очекнвања, с обзиро.м на отежане услове под којим је пшеница сазревала, а н недоста так ђубршза је својевремено пратио неповољне метеоролошке услове. Приноси у ови.м атарима се крећу од 4.000 до 4500 килограма по хектару, што је изненадало и стручњаке и пољопривреднике. Укупно гледано, жетва у параћинској општини завршена је на 60 процената површине. Биће потребно лепо време, па да само за десетек дана и овај капиталан посао за пољопривреднике буде завршен, на свих 8 хиљада хектара, колико је ове године под шпеницом. хроника месних заједница ______ ___________ Горње Видово: СПРЕМАЈУ ПУТЕВЕ ЗА ЈЕСЕН Нл »ницијатнлу друштвсно полнтичклх органкзација и Скупштпнс меснп зајсдиице у селу Горњем Видову у току су прппремз да I. августа почне акцнја пошљунчавања свнх сеоскнх ул>ша и по.гских путева. Акција he трајатп мессц дапа, а за то врсме на улицс >< гцтсвс бнћс извсзепо 1.200 1цб>шх метсра шљуика. Драгољуб ГаЈнћ Мириловац: АСФАЛТ ДО СЕЛА — ЗА ОСТАТАК НЕМА ПАРА Ноиа асфалтна трака Параћин — Мнрнловац ansnineiu Ie до центра ссла. Даљи радови на дсошши Мприловац — плањаискн пут обустасљсна Је због поскупАенд радоса. До са;и» Је .месна зајсзница шоЈссшрала 3500000 дннара. Рашевица: ТАКМИЧЕЊЕ ПЕВАЧА АМАТЕРА „ПРВИ ГЛАС ПОМОРАВЉА” И овс rojiuie 2. августа у Рашсоипи одр:каћс се традиционално так\.11чел»е пепача хматера. Таклпгчари могу да с* прчјаил>ују до 2. августа, а побс.ишкс очекуЈу лспе наградс. ПокрошггсЈчц otwr такмиче- >ва су: „Инвсст-банка'’ из Параћина, ППРО „Шуиадија”, РК „Бсоград”, „Параћинка”, „Морава” пз Свстозарсва и цругп. Драшко Лхчшћ Стрижа ПОЉОПРИВРЕДНА ИЗЛОЖБА Y СЕПТЕМБРУ V цнљу унапрсћси>а стсчарства Пољопривредна орпшпзаппЈа „7. Јул” и овс годние, као п прошлс. оргзимзоваће изложбу прпплозне стоке и ратарскнх пронзгода. Ихпожба ће се одржаги највероватинЈс краЈем септемЗра. Припреме сс ojnaijajy npexta плалу у свс трн основне оргпшиациЈе коопсраната. — Y осковноЈ орпшнзацнЈв коопераиата v Параћину, рекла нхм Је мат1Р1ар Налсжда Стапховић, сддбралл смо 70 крава за шложбу, л nopea тога изабралн смо п Једал броЈ cranta п опзп.т Истп посзо обављају и моЈе колеге у другс две осповнс оргалтацпје кооперандта. Као п прошле, тако н ове године, паЈболл грла биће lorpabcua. Поред прпплодпс стоке пољопрвлрсшш пронзвоћачи wohn he да ихтажу н ратарске производе, с пш што се ани не вш-pabyjy. д. г. Јечам чека своје место Завршена јс и жства јсчма. И ова житарица добро јс понела ове годинс. Тако да сс прнноси крепу п прско 4.000 килогра.ма по хсктару. Трсба pelri да се јечам ссјао углавно.м на друштвеннм парцелама. На пољнма Радне организације „7. јул” око педесет хектара п нсто толико н на пољима „Агроекспорта”. На приватним парцелама било га је знатно мањс, али се всрује да ће нареднах година јеча.м добити право мссто поред^ кукуруза, у нсхрани стоке. Добро је понсо и пнварски јечам, али он је бно join ређи на њивама. Нема свих резервних делова Треба pehn да се наредних дана жетву отежати и недостатак резервннх делова за комбајне. Тако на пример нов ком бајн „7. јула" лежн без наде за употребу јер нема клинастог каиша. Како смо обавештени од Петра Адамовића, директора ^2 ’Р’ ЈУл" нн ЈеДан сервис у Србији не поседује тај део, па чак ни фабрика „Змај". Наставак жстве ометаће и коров који ових дана буја на љи вама, а повећаће се и проценат влажности зрна. Све задруге откупљују пшеницу Овс и иаредннх годнна са пшеницом греба паметније газдовати, поручују стручњацн. Стимулише се откуп пшенпце ново.м цсном и премијом, па пољопрпврсднпци треба да се прерачунају, пре него што се одлуче да пшенпцу користе за исхрану стоке. Крмно бнље је узело маха кукуруз је главна култура, па оснм за људску исхрапу, остатак пшснице може да се прода. Повећана цена пшенице динар по килограму, уз премију од 50 пара, биће добар стимуланс за откут' пшенине. Све задруге на подручју Параћина откупљују пшеницу, што олакшава посао пољопрнвредншшма. — Сваки понуђенп килограм пшенпце биће откупљен, каже Петар Адамовић. He знамо коллко ће пољопривреднпци понудити, алн се исплата врши одмах. М. Димитријевић НАЈСТАРИЈИ СТАНОВНИК КЛАЧЕВИЦЕ ® Како сачувати здравље и остати свеж у стотој години, говори Војислав Манојловић стар 97 година Окупљеин.м гостима о чети је говорио Бура Букић ОМЛАДИНСКИ МАРШ „ТРАГОМ ПАРАНИИСКО-БYIIPIIJCKE И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ” ШУНДЈ1Е U ИК Живот гпгше романе. Дуг живот, дебља књига, каже духовито наш саговорник деда Војислав Манојловић, из села Клачевице, стар 97 година. Отвара деда Војислав своју животну књигу, листа старанице и почиње своју прнчу. — Виднш дете мени је блпзу сто, нема шале деда Војислав гура деведесет и седму, бог.ме, читав једаи век. Преживео је деда Војислав два рата и кад би се опет родио, не би ништа мењао. А и зашто би! Деда Војислав је још крепак и чио. Још добро види, 4vje, а и ногз га добро служе. Затекли смо деду Војислава на ливади како коси. Нс.ма шале, очврсла брате и рука и карактер. Јулска прнпека, а сунце пече лн пече, заложило, а деда Војислав се не да. Коса у н>еговп.\1 жуљевитим рукама игра тај помало чудан балет. Како само деда Воја мајсториски замахне, а коса пншти кроз густу, зелену и сочну траву. Коси, коси деда Воја и кад-кад исправи своје жуљивитс шакс које се беху ужариле о држак косе. Коси деда Воја, па станс да мало предахне, и тако од jvrpa па до мрака. Пптамо га инје ли то помало тешко за његове године? — Па није лако, алн научио деда Воја да савија кичму па му зато и овај посао није баш тако тежак. Избруси косу, дуие у своја мокра недра да би се колико толико на неки начин расхладио, па онда опет. Инстлтпралп смо да нам деда Војислав каже „рецепт" за дуг живот. Добро око и мирна рука, сигурнн поготци — По мени лично мислим да гмерен рад, здрава клима и до бра вода дају дуг живот. На на ше питање, да ли је алкохол и никотин човеку непријатељ број један, деда Војислав каже: свакако, мојс је гесло, никотин напоље. Кад кажем напоље, мислим пгго даље из Hamer организма. А како стоје ствари са масноћом, надовезујемо наш разговор, да ли је треба нзбегаватн или насупрот што више трошити поготову за време фнзичких напора кад се трошп подоста биоенергија. Ја сам лпчно за витамине, кажс деда Војпслав и зато млеко и млечни производи су саставни део моје трпезе. Р. Васнћ
30. JYJI 1980 ■ EPOJ Iff KAKO CMO ПОСЛОВАЛИ Y ПРВОМ ПОЛУГОБУ РЕМОНТИ ПЕКИ 1 И 2 ОКОНЧАНИ НИЗ ПРОБАЕМА ДУГ ДВА МЕСЕЦА лични ДОХОЦИ НИЖИ НЕГО ■ ПЕБ 2 ПОТПАЉЕНА JE Y ПЕТАК, 24. JYJIA, П0ШТ0 JE Y PEMOHTY БИЛА CKOPO ДВА МЕСЕЦА и ПЕБ 1 ЗАБЕЛЕЖИЛА JE СЛИЧАН НЕСЛАВНИ РЕКОРД B БРОЈ РАДНИКА ДОВОЉАН, РЕЗУЛТАТИ НЕЗАДОВОЉАВАЈУНИ распорсђено y нову фабрику. Надзор стручног особља је тиме знатно поремећен. Да ли је било довољно panНА КРАЈУ ГОДИНЕ " 23 ОДСТО °Д ПРОШЛОГОДИШЊЕГ, АЛИ ДОХОДАК CAMO ЗА НЕГ0 У ИСТОМ ПЕРИОДУ ПРОШЛЕ ГОД11НЕ, АЛИ МАЊИ НАРА ШТ° 1Е ПЛАННРАН0 ЗА 0ВУ ГОДИНУ: ПРОСЕЧАН ЛИЧНИ ДОХОДАК 6.830 ДИЈош маја месеца писалн с.мо о почетку ре.монта „Шмптовпх” пећи: пећ 1 стала је 18. маја, пећ 2 28. маја. Y овом. последње.м јулском броју листа можемо коначио да објавимо ла је пећ 2 потпаљена и да радн од 25. јула, а да пећ 1 радп од 12. јулла 0 резултатима производње за шест месецц писалп смо у про шлом броју листа, када join Алп, законске и уговорпс обавезе су порасле за 38,9 одсто, тако да чист доходак пзннсу бнли познати резултатн пе риоднчног обрачуна. Сада су познате и основне Јвеличине финансијског резулта та. Укупан приход је порастао за 23,3 одсто у односу на прво полугође прошле године, алп због бржег раста трошкова произво дње, доходак је порастао .за 7,8 одсто. Доходак је, дакле, иорастао и поред негативног резулта та оствареног у првом кваргалу ове године. носи само 94,5 одсто чистог дохотка оствареног у првих шест месеци прошле године. Y вези с растом дохотка, греба рећи и да повећање цена цемента није компснзовало no скупљење енергије, па је, с обзиром на даљн пораст цена мазута, судбина дохотка и даље неизвесна. Чист доходак, иначс, покрива губитак из првог тромесечја, личне дохотке и даје акумулацију од 700 старих милиона. Иако чнст доходак није нсзадовољавајуИи, он пије довољан да сс уклопимо у одговарајуће пропорцију (по Споразуму групације н обавезама из Резолуције). Исплаћспн лични дохоцн су пораслн у односу на прошлогодишњп нсриод од шсст месеци, алн је важно помснуги да је прошлс годпне тск у другом полугођу забележен раст личнпх доходака. Тако јс дошло до тога да су лнчнп дохоци порасли у односу на прву половн ну прошлс године, али су мањи нсго што је планнрано за прву половину ове годнне. Лнчни дохоци, исплаћени за шест месеци, износе само 92 одсто прошлогодишњег просека: исплаћено је, у просеку, 6.830 дннара, док је прошлогодишњи просек 7.444 динара. Изузетна дужнна интервенцнја на пећпма била је повод за разговор с Миланом Мигровићем, директоро.м ООУР-а „Производне услуге". Ремонт пећн 2 требало је да буде завршен 7. јула, а завршен је 24. јула. После вео.ма успешног рс.моп та nehn 3 у мају месецу, каца је забелсжено чак скраћење ро кова, десила су се ова велика закашњсља. Из којих разлога? — Бројни су узроци који су довели до оваквог рада на ремонту псћп — каже директор Митровпћ. пнка? v — Овог пута Ш1смо имали проблем одсуствован»а радиика. Потпуно с.мо обуставпли коришћсње годпшњег одмора, а на боловању су била само 3 радника. YCBOJEH ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ОД СТРАНЕ ОРГАНА УПРАВЉАЊА PACT АИЧНИХ ДОХОДАНА 12 ОДСГО ■ YKYIIAH ПРИХОД БИ, ПО ПЛАН¥, ТРЕБАЛО ДА ПОРАСТЕ ЗА 63 ОДСТО, АЛИ ЗБОГ ВЕЛПКОГ ПОВЕНАЊА ТРОШКОВА ПРОИЗВОДЊЕ ЧИСТ ДОХОДАК HE ПОРАСТИ CAMO ЗА 12 ОДСТО. Нацрт Финанспјског плана, који је припремљен још прене колико месеци, већ је разматран и на зборовима радникаи на седницама органа управљан>а. Сада су сви раднички савети коначно усвојили Финансијски план, па је то прилика да се подсетимо на неке основне величине, пре одржавања зборова. Укупан приход lie премашити мплијарну динара, што значн Да ће бити за 63 одсто већи нс го у прошлој годинп. Међутим, утрошсна средства порасла су за 76 одсто. Доходак 611, по плану, треба- . ло да порасте за 29 одсто, a чист доходак за 12 одсто. Y нсто.м проценту забележпће пораст и средства за личне дохотке н зајсдничку погрошњу. Пораст заједнпчке погроипве је планиран у дозвољеним граница.ма од 14 одсто. За ста.мбену изградњу планпра се само редовно издвајаље из дохотка, a ие и додагниизнос од 2 одсто личних доходака као у прошлој години. Овакав Финансијски план заснива се на плану произзодњс, који предвиБа производњу и ре ализацију 608 хпљада тоиа иемента, 200 хиљала тона нови1 Шаана^ мала и 150 хиљада тона кречњака за трећа лица. Што се тиче цемента, ллаи производње се односи пскључпво на марку 450. ЈУЛСКА ПРОИЗВОДЊА ИСПОД ПЛАНА ■ Клинкера пронзвсдеио camo 25 хиљада тона. Потрошња мазута знатно испод плаинране. За 24 дана јула пронзведепо је 25. 117 тона клинкера, што представља 57 олсто месечног плана (који износи преко 43 хлљаде тона). Месечни план пронзводље цепроцента. мента износп 55,5 хнљада тона, а за 24 дана је произведено око 29 хиљада, што износи 52 Нови.мал је највише подбаШ1о. За псти период у јулупро изведено око 4,5 хиљаде тона, док месечни план износп 20 хнљада. Извршење је, значп, 22 одсто. Интересантно је да су у јулу забележене знатне уштеде мазута: планнрано јс да се потроши 110 кллограма мазутапо тонн клинкера, а потрошено је само по 93 килограма. НИЈЕ БИЛО ОДСУСТВОВАЊА РАДНИКА — Y вези с кашњењс.м ремон та битно је рећн и то да су оба ремонта касно и почела — каже Милан МитровнИ. Два пута с.мо померали утврђене рокове због тога што је „Трудбеншс” радио на санацијп крова хале. Тек када је кров саниран, могли с.мо да почнемо с радовима, a то је био већ крај маја. Код nehn 1 сам ремонг каснио је са.мо три дана — бно јс завршен 20-тог, уместо 17. јуна. Међутим, rich и даљс није радила: због квара бепзниског мотора, успорено окретање леI1H уочн пуштања у рад морало јс да сс вршп слектромотором — што ннје упутно — па се електро.мотор покварио, и био неупотребљнв за нормалан рад пећн касније, када је поправљен бензиискп мотор. Када је поправљеп — пећ је стајала због недостатка сировинског брашна, јер је „Буро Баковић” каснио са радовима иа сушарп лапорца, а иаши радници на awthhv спровнне 1. Тако је. умс сто 17. јуна, пећ кренупа 12. јула. Милан Митровић: Надзор у Ремонту је ослабљен Најпре, мучпо нас је недостатак делова. Herui нису на време наручсни, нли нису сгигли на вре.мс нако се раднло само о резервним делови.ма домаћих пропзвођача. Ипак, са радним еланом нешто није бнло у реду. Имали с.мо, на пример, проблема спомоћним техшгашм средствима. Оба виљушкара била су покварена за вре.ме ремонта, а велпки је још н сада покварен. To никога није подстицало да пожури с оправком, нп оне радннке чији је то задатак! Шта је с новчаном стимула* цпјо.м? — Као и раније, и овог пута је бнло предвиђено награђпваibc за нзвођење ре.монта на вре.мс, и посебно за скраћење ремонта. Међутим, стимулаци« је изглсда нису биле прдмам« љнве, јер се иека журба иије уочавала п док још није било Јасно да he ремонт закаснпти. Чули с.мо још и да се радило дуже од редовног радног времена, и наредшш данима ка да затреба. Можда је то и npt> морило раднике п њнхов рад» ни елан. Y сваком случају,. ана лиза узрока била би корпсна^ пако је сада све свршено. Мо» жда би се уочавање.м садашњих пропуста спречили будући. ПО ПЛАНГУ КОРИШБЕЊА СРЕДСТАВА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОТРОШЊЕ ЗА РЕГРЕС — ТРИ МИЛИОНА ДИНАРНА Радннчки савети OOYP-a п Радне заједнице лрихватили су предлог плана фонда заједнпчке потрошње, по коме lie се ове годпне на име регреса за годишњи од.мор радника исплатпти скоро три мнлнона дппара — што представља прпближно истн износ као у 1979. годинп. Отпремнина за пензионере биће нсплаћена из нстог овог фонда п нзноспће око 750 хпљада динара. Заједно с осгалн.м нздацима (спнцикат, Тнтов фонд, трошковп везанп за аутобус) фонд заједнпчке потрошње ће пзноснтп нешто преко 5 милиона динара. После обављеног ремопта леhn 3 појавио се и један новп организационо-кадровски праблем: за вре.ме велнкпх послова у ре.монту и.мали смо само једног пословођу. Неколико способних људи је у међувремепу Тренутак је да се сети.мо н „Органоматика” и његовог пројекта — на ко.ме су радовкпре кинути последњпх месеци због ремоната! Н. ПОМОН БРИГАДИРИМА Омладпнци — бригадисти name општине који учествују па дри Савезним радни.м акцијама „Подриње — Колубара” и „Тптоград 80” добили су одлуком Радничког савета Радне органи зације 10 хиљада динара да on се боље припре.мпли за одлазак на акцију. Одлуку су прпхватпли свн раднички савети ООУР-а. УЗГРЕД ЗАБЕЛЕЖЕНО: ОВАЕ СЕ ПР0ДА1Е ЦЕМЕНТ! Ово је само дсо oinix који се надају: данас ће уплатнтн цемент Y JEKY СЕЗОНЕ АЕТЊИ ДРЕМЕЖ НА ГРАДИАИШТУ Почетком године, у неколико узастопних бројсва нашег листа пнсалн с.мо о зимском сну на градилшпту — што је разумљиво. Сада пишемо о летљем дре.межу на градилишту — што није разумљиво. Нигде радннка: нијс пауза, за ручак, већ почетак прве смене! Због приметног смањења живости на градплишту распиталн с.мо се о броју раднпка којн тренутно радс. Beh прва ннфор.мацпја гласи: од 60 „Мппсловнх” електричара, на градилпшту нх је око 30. Осталн су на годншње.м одмору. Слнчно је п код осталих извођача радова. Нзшн радиицн, како нз Сектора за каппталну изградњу, тако и онн који су ceh распорзћочн на послове v нопој фзорицп, такође су масовно одсутки Летњи месецн су. наразно, карактсЈТттчнп по го.ме што се послоип одвпјају спооцје, јср је го сезона гоцишњнх од.мора. Нпак, го не бп с--ела да 5упе карзктеристика н оних послова коЈм са e:iTC-’?* r.u!M </чнпком н под неповољнпм условгма могу да се одпчјају само у летњмм мссецима. За н»их !е ..луртгч ппз««а јссен п зн.ма. Узгред, no vrupbeHOM и потсг • ~ ' ........... п”, са завршетком фабрике (за сада)) се каели месец п-*а.
НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ 30. ЈУЛ 1980 ■ БРОЈ 163 И НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ HE РАЗМАТРАТИ ФОТО РЕПОРТАЖА: НОВИ OOYP .ЈИАЛОПРОДАЈА" Ш ТЕМЕЉД 40 »Ш Н 1ЕДН0И СГОЕИРИШЕУ — Осамнаест радннка оствариће укупан пан приход од 334 милиона динара Пошто су обављеии бројии лослови у всзи с регистрацијом новог OOYP-a — обављеном 31. јануару one године — припреме за почетак рада трајале су неко.чико мессци да би, најзад, 21. маја почсла отпрсма цемента с новог стоваришта „Малопродаје”. Стовариштс OOYP-a „Малопродаја” Фабрпке цемента замншљено јс, па и реалнзовано, као стоварнште комплетног грађевинског материјала. Све што јс потребно за изгралљу стамбене зграде — налази сс на једном месту. Од првог мстра гсожђа у те.мељу од ирспа н столарпје. Површнна н? којој је смештен тај богатп асортиман матернјала вслика јс око три хектара. Од тога, покривенн смештајни простор износи прско хиљаду квадратни.х метара. (Магацнни су дело.м новоизграђени, делом адатпирани). Новн OOYP и.ма само 18 радннка. Толнко јс планирано. толико је и остварено. Мсђутпм, пословн су дшогоброЈНН, ла сс већ сада, после два мссеца рада. осећа кедостатак радника. Јср. огро.мне су количпнс матергпа« ла чијом продајом ћс се оствариватк укупан прпход од преко 33 мнлијарде старих динара годишње. Блокови... Све шго је потребно за градњу на једном месту Тако he се, на примср, продавати 150 хиљада тона немснта н 10 хиљада тона новнмала годпшњс. Затим, око милпон блокова, милион ирепова, двс хиљадс кубпка резанс грађс, 20 хиљада квадратннх метара паркета. Поред тога, на стоваришту се могу наћи и салонпт — плочс, разни лимовв. випаз — плочице, iiBcpinia, панел — плоче... Ако се оггредели да сс овдс снабзева граћевннскнм материја.1ом, купаи запста штеди време п труд. To је н 5ио циљ оснивања баш сваког стоваршпта — не много великог, али одлпчно снабдевеног! Н. УређуЈе: ИЗДАВАЧНИ САВЕТ Уредннк; НЕВЕНКА ФЛАЈС НОВИНЕ У РАДНИМ ОДНОСИМА ■ СВА ВЕБА СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ Y JYHY CY УСВОЈИЛА НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О РАДНИМ ОДНОСИМА И ЗАКЉУЧИЛА ДА СЕ ОН СТАВИ НА JABHY ДИСКУСПЈУ ДО 30. СЕПТЕМБРА И ПРЕДЛОЗН: НЕМА ПРЕТХОДНЕ ПРОВЕРЕ РАДНИХ СПОСОБНОСТИ КОД ПРИПРАВНИКА: ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА И ДО МЕСЕЦ ДАНА — ПРЕКО ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЗАПО ШЉАВАЊА: СКРАНЕЊЕ РАДА НА ОДРЕБЕНО ВРЕМЕ. Сва три всНа Скупштпне СР Србијс на својим седницамаод 24. јуна 1980. годинс усвојила су Нацрт лакона о нзменама и допунама Закона о рацним од« носпма и закључила да сс Нацрт стави на јавну дискусију. Јавна днскусија lie се обављатн у делсгацијама, основнпм организацијама удруженог рада, друштвено-политичким организацнјама и другим сзмоуп* равним организацијама. ' Сви предлози, мишљења и пргкледбе доставиће се Извршном achy Скупштине СР Србије до 30. септембра. времево повећањс обима послова најдуже три месеца, а за ссзонскс пословс најдужс шест месеци. О оправданостн рада на одређено вре.мс радпћс сс анализс којс сс подносс всћу удруженог рада н заједнипи запошљавања. (Ова обавеза је санкционисана). Предвпђа сс и да засниваље радног односа на одрећсновреме у хитним случајевима, до месец дана. .може да се врши само уз посредовање заједнице запошљавања, да би се ограничиле злоупотребе ове могућности. Полазећп од досадашњих појава деформације и неуједначе дашњсг разликовања измсђу мушкараца н жена, у погледу раннјег прсстанка радног олпоса раднице, Нацртом се пред лаже њихово нзјсдначаван.е, га ко да и радннку и радници по сили закона радни однос престаје под истим условима, односно — и радница може да остане у радном односу док не наврши 40 година стажа осигурања. Овим се делимично смањује простор за запошљавање нових кадрова, али је то убла« жено предложеним скраћнвањем допунског услова: поигго радник наггунп 65 годнна жјјво та, престајс му радни однос ако има 30 година стажа, арад иицн ако пма 25 голнна стажа — по садашњем закону: поновом Нацрту предложсно је да тај услов буде 20 година. To би. у најкраћем, биле неке основнс измене и донуне, предложене у Нацрту. О коначном тексту тек ће се изјашн>авати најшире структуре, па и делегације наше радне организације. Н. ДВАНАЕСТИ СУСРЕТИ ГРАБЕВИНАРА Y образложењу Нацрта каже се да јс овогодишња примена Закона о радним односимапоказала да поједнне нормеовог сложеног законског текста нису довољно јасне, па је у само управној пракси било недоуми ца и неспоразума код тумачења. Тако Нацрт закона предвиђа више из.мена и допуна. Краћи рад на одређено врс.че Код заснивања радног одмоса, предлажс сс обавеза основнс организапије да рок за подношењс прнјава за заснивањс радног односа будс нај.мањеб дана, а да се оглас обавезио понови у року од мссец дана ако првим огласом нс будеиза бран јшко од кандидата. Moryliiiocr преузимања радника новим законом би била ограпичена. Прсузимање радника можс да се пзвршн само ако сс на расппсани оглас не јави кандндат који нспуњава условс. МеБутп.м, да би сеомо П'ћнло ефикасннје решењс кад ровскнх „вишкова”. Нацртом закона се прсдвиђа да основна организација може да извр ши прсузимаљс раднпка зачнјнм радом јс прсстала лотрсба и без конкурса, односно огласа; на овај начин можс да будс преузет са.мо радник за чнји.м је радом прсстала погреба због економскнх тешкоћа плн тсхничких разлога. Обзиром да растс број запослених на одређено време пред лажс сс cKpahiiBaifac рокопа у којима може да се обавља рад на одређено врсме п то за прнне праксе, предлаже се уношеље у Закон изричите одредбе по којој претходна провера радних способности не може да се врши приликом заснива н>а радиог односа са прнправником. Као могућност остаје само прстходно проверавање физичкнх и пспхнчких способности. Y одељку Законд који говори о раду дужем од пуног радног времена, предвиђа се значајна нзмена: основна организаинја јс обавезна да одлукуо увођељу рада дужег од пуног радног времена доставп одмах надлежиом органу инспекције рада. Радници са беннфицпрапи.м радним стажом не могу да раде дужс од пуног радног врсмсна, што ранлјс нијс бллодс флллсано. Прсстанак радног односа по силп закола — за жене као и за мушкарце Y всзл с лапорлма да сс-што влшс прошнрн простор за запошљавањс младих шко.чова* ллх кадрова, чији број растс у гкуплом броју лезапослепнх, закључело је да би требалоостати прл решељу којс јс рани* јс углавпом блло лрлхваћеноу јавллм длскусијама: да раднмку престајс раднп однос по сллл закола нс само када лаврвшк 65 годила жпвота п 30 годлла лелзпјског стажа (за жене 60 и 25) всћ н када навр1лл само 40 година (за жепс35) стажа осигурања. Значл, да се брлше допунски услов у погле ду година жнвота. Y везн с покренутом инпцијативом за оцену уставностн са ........ ............................................................... . У ЈУЛУ Д ОШАИ 1 1. Славица Марјановић, = I-ICC дактилограф, па одре- = ђено време, у РЗ „Зајсднич- | ке службе”, i 2. Црнић Веселин, рукова = лац, компресора у, OOYP-a = -а „Површлнскл откопл” = 3. Милијана Остојић, ССС 1 реф. обрачуна личних дохо- = дака ла одређено врс.мс, V = F3 „Зајсдничле службе” = 4. Зорица Стефановић, 8— 1 истн пословл. I 5. Јадранка Марковић, 1 НСС дактилограф на одреi ђено време у РЗ ,3ајед!шч- | ке службе”. е 6. Милован Вељковић, КР i погонскн електричар, на одi ређено време у OOYP-y ,Ј1ро 1 лзводле услуге”. f 7. Радољуб Срећковић, = ПКР помоћник, руковаопа 1 дробшпше у OOYP-a „ПоврI ншнски откопи”. = 8. Милосав Павловић, ПКР = ралнпк на шенк — ваги, на = одређено време у OOYP-a = „Површннски откопи”. = 9. Страхпња Миловановић = Милена Мајнојловнћ — исти пословн у OOYP-a .,По- | вршинскн откопи”. з 10. Новица Добросавље- = влћ, КР багериста, на одре- = Бсно време, у OOYP-a „По- = вршински откопи” II. Милосав Радпсавље- = вић, НКР чистач трака, сита i и мостова, у OOYP-a „Повр- i шински откопл" = 13. Мирољуб Куцљак, КР = по.моћник багерчсте. на од- | ређено време, у OOYP-a „По- 1 вршински очкопи”. 14. Љубиша Ннколпћ, КР = булдожсриста. на одрсђено = вре.ме, у OOYP-a „Површин- = ски откопи" = 15. Мома Јанковић, КР ру = ковалац дробилиде и 16. Љубиша Стојановић. Е КР булдожерлста, у OOYP-a = „Површлнскл откопи". 2 отишпи 1. Радисав Михајловић, ад- е минпстративни радник, у | инвалидску пепзију. ; 2. Слободан Драгутановић i дипл. правник, у JHA. L ’<niiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiuiiiiimitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiutuniiiiiiiiuiiiiuuiiiiiniiiniiiiiiiiiiuiir>. ЛРВМПУТБЕЗ ПОПОВЧАНА И СУСРЕТИ ГРАБЕВИНСКИХ РАДНИКА И РАДНИКА ИНДУ. СТРИЈЕ ГРАБЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА ОВЕ ГОДИНЕ CY СЕ ОДВИЈАЛИ CAMO Y ВИДУ РАДНО-ПРОИЗВОДНОГ ТАКМИЧЕЊА ■ TAKO CY НАШИ СПОРТИСТИ И КУЛТУРНИ СТВАРАОЦИ ОСТАЛИ БЕЗ БРОЈНИХ ДИПЛОМА ЗА ОСВОЈЕНО ПРВО ИЛИ ДРУГО МЕСТО, КОЈЕ СУ YBEK БИЛЕ РЕЗЕРВИСАНЕ ЗА ЊИХ Традиционалнн сусретн грађсвинскнх раднлка Србије олр жани су овс године у Лесковцу, 28. јула. Овом републичком такмичељу претходила су, као л увек, регионална такмичеп>а. као л она по органлзацлјама удруженог рада „тако да је током године у ову смотру укључено влшс дссетлна хлљада радннка грађевинскнх органлзација л пролзвођача грађсвннског матернјала. На републлчким сусрстнча у Лссковиу учествовало јс 220 радника нз 39 органнзација, узаллмањлма: зилара, тесара.скслара, армирача, ксрамнчара, молеро-фарбара. краннста и монтера грсјал>а. Дакле. само екнпе за радно-пронзводно такмнчењс. Спортлстл л културпн ствараоцн су лзосталл. Овакав влд сусрета граНевплара, којн сс. иначс. одвлјају од 1969. годлнс, свакако налазп оправдање у разлозлма еколомскс стабнллзације. Траднллја је очувана. такмнчсље се успешно одвијало у најважннјој области, а свс то са скро.*.:- лијим средствима. Међутлм, опрсдељења за такмичење занатлија као једипо поље, смотра се практично све ло на грађевнна<е организацијс, док су се органлзације за пројектовање. пронзвођачи ipaђсвинског материјала и неке мањс организације нашле ван такмичења. У Крагујевцу. на реглоналегим сусретима, била је пријављсна једино наша екппа краниста. Од двојлце пријављених так.млчара спреман за учеигће је био само Душан Мкловано вић, па је „позај.мљен" краниста нз „Трудбсннка". да екипа не би отказала учешћс. На републичкој смогри у Лесковцу нис.мо имали представннке. Тако је прскннута вншегодишња традиипја да највећи број освојеннх диплома понесу такмнчари пз ..Новог Поповпа”: у скоро свнм спортским плинама, н у свн.м културннм, редовно с.мо освајали прва Meera. Сусретн грађсвннара, међутим, ннсу изгубили нншта од значаја због сужења областн такмнчења. Y радно — пронзводном делу, који предсгавља н обележјс Сусрета, постнгнутн су добри резултатн. За идуђу годину планира се да Сусрети буду одржанн у Аранђеловцу, а да се такмиче* н>е поново одвија и у спортским и културно-уметничким дисциплинама, тако да ћемосе опет појавнти као масовниуче сннци, са скнпама у свим дисшдитнпама осим радно-производних. Укупни победник Дванаестнх сусрета грађевинара је Грађевинска органнзација „Рад” из Београда. Н. ПОЗАЈМЉЕНА КАРИКАТУРА . . >■ Неш лЕвфе па Је д см а» .радном месту много чвршћн! ■ ’ ’ ’ ’ (Д. Патаков.ић)
О“ Х = СЈ > 2 is si II 5S §5 Е Big 3£ i £ 5 n co s u
И t?IOa ?-E z: osS>и 5=Cenчoи c gs ES§ I bJ$ PI © ^33a©И© aSw pi o r»3s ?*
SO. ЈУЛ IMO ■ БРОЈ 162 КУАТУРА»ОБРАЗОВАЊЕ сашириЗиЧни ylao ЗДДНИЧНИ ПОРТРЕТ 3*што жетоа касин? Пшегоша зуго ннје хтела да салрп хад Је чул> сооЈу овогодишњу отхупиу кену. Коаихо Је прпврсдпих гтроблгма нагомплано, Параћлн ће усхоро аа липп ка n.iaxHiuxo населе. V своЈој опшлрноЈ дпскуспјп гтео је да буде дооедан, а вспао ј« сл-мо досадан. Оспм cx^n.-Miba секундарких, u ли п остале лгровиме допрнноса стаЗилпзациЈи.’ Да лп Је к поеле зсвалвацнје смех на саоЈ (жиро) рачун наЈлепши? Behima пграча у ФК „Јединстау" носе сунчане наочари: нлп хрвЈу очи, нли од слгтле б\дућности хоЈа кх очекује. И трговпе треба пазватн у лпховку колонвЈу у Сисевап. Онп већ годинамз успешио фарбају потрошаче. V расторану органа управе грађсвплсхом внслехтору су еарвиралв покаарено Јело. Дох он одболуЈа „поеледнпе" ће већ да бузу под, кровои. Просто хао пасуљ: Имаш прпЈатс.-аа. а приЈател стрнчевог прнјателл, гоЈн има Једног познаннковог најбољсг хомпањона, пгго ради у суседиоЈ продавнлшг в — ето детериената. Мирослав Димитријевић И TO СЕ ДЕШАВА КАД МНОГО РОДИ Ако пема кафе, уља и шећера, има хлеба (и за бацање!) На слици: једног јутра нспрсд продавпнце „Електротсхна" улицу Је прекрио хлеб. Крнва су била незатворена врата на камнону 1. АВГУСТА ПОЧИЊЕ СА’РАДОМ ШЕСТА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА Y СИСЕВЦУ ВАЖНО СЛИНАРСНО ЖАРИШТЕ ® Ове године учествују сликари из Мурске Соботе, Крушевца, Светозарева и Параћина, a очекује се долазак уметника из Ниша н Крагујевца Центар ликовног жпвота По моравља и ове године биће летовалиште Снсевац. Шеста ликовна колонија почнње са радом 1. августа. и окупиће сликаре из Мурске Соботс, Крушевца, Светозарсва и Параћина, који су потврдили својс учешће, а очекује сс и долазак сликара из Ниша и Крагујевца. Учесницн Шестс ликовнс колније у Сисевцу радиће пстнаест дана, а и>ихова дсла сбо-. гатпће збпрку слнкарских ек споната у Завпчајној музсјскоЈ збирци. Почетком јсссни паоаћинска лвковна публика нмаћс приликс да вили цслокупну про дукипју насталу овог лста у Снссвцу. Ликовна колоннја у Сисевцу већ шесту годнну дајс значајан допринос општнм културним токовима града па Црници, активно учествујс у ствараљу и богаћсљу културног жнвота ове средине. Порсд стваралачке и друштве не дн.мензије ове ликовне колоније, треба нагласити и н>ен југословенски караткер, чпме још више доприноси разменн културннх вредности нарола w народностк, деиентралнзацији културс, а временом н траднцијо.м сврстава Параћин и околину у важна уметничка, сликарска жаришта па културној мапн. Спссвац са дивном околипом, живописношћу пејзажа и културно-историјски.АЈ спомешши* ма право јс место за сликарг н љихова надахнућа, алл нс трсба заборавнтн и ширу околину града, питоме равницс и наравно чвршћу везу уметника са удруженим радом, што бн још впшс обогатпло садржај и програм овс тспешне културне манифсстацијс. М. Димнтрнјсвхћ РЕПЕРТОАР ФИЛМОВА ЗА АВГУСТ 1980. БИОСКОПА РАДНИЧКИ, ПОЧЕТАК Y 17,30 и 19,30 ЧАСОВА Од 1. до 3. Кунг фу — Борци за слободу, Хонг Конг — каратс 4. и 5. Царство мрава, САД — авантуристички 6. н 7. Острво доктора Мороа, САД, фнл.м стравс н ужаса 8. н 9. Авантурс дсбсљка — Хонг Конг — карате 10. Звсзда јс рођена, САД, лрама (музички) II. и 12. Злочин без страсти, фпанцуска пснхолошка драма 13. Отлшчари — Грчка — САД — крнминалпстмчкн 14. н 15. Осг.ста човска паука — САД — авантуристички 16. и 17. Пзкао у Флориди — САД — авантуристичкп >8. и 19. Дсвојчипа v плавом — франиускн —пснхолошка драма 20. Фист — САД — кримнналпстичка драма ?1. п 22. Ксри — САД — психолошко крн.миналистнчка дпама 23. и 24. Клд кум плаћа — италијаиска кримнналистнска комсдија 25. н 26. Убнство у Амстердаму — Хонг Коиг — акипони 27. Агевција за склапање бракова — француска комедијз 28. и 29. Ченг — Хонг Конг — кунг фу 30. п 31. Багдадски лопов — Енглеска — авантуристнчки КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ БРИГАДИРА МААИ ФЕСТИВАА ПОЕЗИЈЕ Ударничке руке младнх бригадира нису штеделе цланове када је аплаузом требало одреднти најбољу песму, на књижевној всчерн бригадира, у срсду 23. јула у О.младннском насељу. Око педесеттак љубитсља н ствараоца поезије један час пловило је песничком реком састављеном од најлепшпх притока метафора и спитета. Десетак песника из крајсва пашс зе.мње чтггало јс своје радове настале на акцији, у Параћнну који одтшгу свежином, љубављу н младошћу. Био Је то малп фестивал поезије на скоро свим Језкцима народа и народноо Жнри су сачшвавалн сви присутни у сали, п спон* таним аплаузима су прогласили најбоље псс.ме, коЈе об јављујемо у овом броју. М. Д. ОД 15. ABEYCTA ПОЧИЊУ УПИСИ ВАНРЕДНИХ СТУДЕНАТА НА ВИШЕ И ВИСОКЕ ШКОЛЕ ПРИ РАДНИЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Y ПАРАКИНУ НАДРОВИ ЗА ПРИВРЕДУ ® Ускоро н центар за ванредно студирање на правном факултету ® Помоћ привреди у стручном оспособљавању кадрова Профнле образовања на виuiHM школама прн Радничко.м уннверзитету „Бранко Крсма* новић' одрсђуЈе сама привреда ужег и ширсг подручја у складу са својим плановима н програми.ма, тако да на свн девцији Заједннис за запошљаваља у Параћнну нсма ни једног нсзапошљсног који је завршио нску од вишнх нли впсокнх школа у Параћину. Већ внше годнна уназад Раднички уннверзшст успсшно се бавк организовањем и при прсмом за ванредно студирањс на нској од виших школа. Када су престалс потребс удруженог рада за економистима, машипскп.м тсхничарима, пнжсњернма организације paua н текстилцнма, указали се захтсвн за новнм калровн.ма. — Задњих година изражсна јс и потреба скупштнна општина и других организацнја са рсгиона и ширег подручја за фор.мирање пункта за до школовањс кадрова коЈн pane v овнм оргаиизаиијама што је законскн условљено одгова рајућом школском спремо.м. а како у СР Србији ннје органнзована двостепена настава Раднички универзнтет „Браи ко Крсмановнћ” у ПараИнну уз сагласност Републичког секретаријата за образовањс СР Србпје, верификовао је центар за ванрезно студирање на Ви шој управној школи, одељењс загребачког унивсрзитета каже Драгослав Обрадовић лиректор Ралннчког уннверзи тста у Параћнну. Као јсдан од облика ванрез ног образовања ради н цен тар за ванрадно студирањс! на Вишој саобраћајној школн за којс јс посебно заинтересо вана саббраћајна прнвреда на ше Републике. На оба ова облнка органнзује сс настава _50 процсната од пуног програма, и треба рсћи да наставу изво« дс професори овог универзи« тета, уз помоћ спољних сарадника са других факултега.на ставља Обрадовлћ. Привреда нашсг подручја добија и двадесет манпгнскнх инжсњсра, нс одвајајући свој перспектнвни кадар из процеса производњс, што је велика прсдност коју и.ма удруженн рад овог подручја. План и пра грам центра за ванрсдио cryдирањс на машпнском факул« тсту, одељење Нншког факул тета, за сада се успешно реаллзујс. Свс впшс сс истиче п пот« рсба да сс школованде уз рад омоп’ћи и на другом степену правног факултста, па се очекује да већ овс јесени, октоб* ра или новембра, почне настава и за ове студепте. Треба рећи ла угтиси на више и високе школс прп Радннчком гниверзнтетч’ ..Бранко Крсмановић” у Параћнну почињу од 15. авггста, рекао на.м јс Драгослав Обрадовић. м. д: жзз ЛЕТОВАЛИ СМО YMECTO ВАС Пише: Миодраг Миленковић Под Одимпом зедени се трава Еуфорија кратко трајаше. Мп пунвх сто.мака а „стојадин” пун бензина као јапанскн TanKep, нс слутећи упадосмо у лавиринт ннфгтацнје и поскупљења. Bch ту нспред царинских ра.мпи почео јс да пада мој балон у чијој сам корпи снивао can о „поменутом странцу". Када сам као што је ред, хтео да пријавим у декларацији фото апарат „Егзакту” на чију са.м „Цајсову” оптику био посебно попосан н кпно камеру, царлник је одмахнуо руком као да сс ради о некој старудији a ne о седмогодпшљој Егзакти н петогодишњем „Чинопу", апаратима у пајбоље.м добу. Стиснуо сам зубе и нрсшао преко „дилетапгиз.ма” једног цариника и покрај »DUTU FREE SHOP« који he битн ивтерссантап у повратку, ушао у колону ,да стравцс” пред грчком рампо.м. Површан поглсд па чаш чсргарско-турпстичкп изглед Грку је бно довољан да сс убеди у бсзазпсност name сскурзнјс. — Ево, дсцо, то је стигли смо у Грчку! Скоро разочаранн спавачи са задњег ссдпшта обазреше се око себе и безобзпра на величанствсност трснутка, утонуше у друго по лувре.ме сна. Нвсзм могао да их убеђујсм у cvTipoTno јер са.м и.мао врло важан посао. Чекала ме јс груба стварност: МсЈвачннца! Одмах иза рампе нспод великог паноа с добродошлицом (чију задњу страну нисам видео), налази се „супермаркет” и у н.ему при ручна мењачннца. Са благом зебњо.м око срца крочио сам у „ииостранство": — Мењате дннаре? — Мозе. — Одговорпла је ледсна сполоба са данцима од „Кока-коле” уместо наочара. — Колико драхми за дннар? — Било је мојс друго п пресудно пнтање. На парчету хартнје испрсд ссбс паписао јс нсшто што сам ја протумачно као 4 и 1. Хиљаде можданих ћслнјица ступило јс у дејство. Преметали су сс динарп, драх.мс, upojeвн, зарсзи. Узалуд. Што год сам ја више мк слио, то је валутна конфузнја у .мојој главп бнла већа. Једним захватом решно сам овај мој чвор замршенијп од Гордпјевог: дао сам му 50.000! Он ми је узвратио истом мсром у драх.мама! Нисам бројао одмах пред н>и.м, да се нс би предомислио, јер у повсрењу, ову лрву трансакцију сматрао сам својим чистнм ћаром. . У колима чекалн су ме мојн знојави спавачи и зајапурена супруга. Изгустирах плавс в црвснс новчанице у износу од 460 грчкпх нов чаних јединииа. Краћа провера на папиру до шла јс као шамар заврат: овогодшиља драхма коштала ме јс 70 динара н 80 пара, старих. Да бнх пзбегао издавањс својнх најннтим* ннјих oceliaiba, креснух „Стоиу” и истовремено разочарах овећу групу Аустријанаца из луксузних аутобуса чији смо предмет ннтересоваља били. Ипак нисам нздржао. Осврнух пм се по нашки, да су им сс шнлинзи no иеповима затрссли. Олсаидри крај аутопута воднлн су нас право подно Олимпа. Заправо, прво су нас провсли кроз шакс ннкасанта путарнне. Подучен вскуством са наших аутострада, самоуверено сам нзвадно десет драхми и за днвно чудо „Грскос” сс тнме задовољно а менн посталгично падоше на ум ннкасанти са Појата и Баточнне код којих „воз не пролази”, кад су у пптању транзитни туристн. НА ЦИЉУ! Послс 120 киломстара вожњс. по распаљено.м сунцу, уронис.мо у познату ат.мосферу. Грчко морс а крај мора дудови, шљивс, тополе, баште, парадајз, црни лук... Палме, сукалиптуси, че.мпреси, маслињаци, и овдс су „јужно дрвеНе". Још кад са.м у хладу ораха видсо старог газду, осетио сам се као у доњс.м Врапчану. Послс измсњеннх поздрава и краћсг разговора, на јсдинствсној мешавп ни грчко-српско-.македонско-не.мачког језика, Костас нас јс задржао у јсдној од својпх соба. Соба таман за југослопенског госта. Дл_ бн сс осећали као код своје кућс. рекао бнх, све је у духу стабилнзацнје п штедње. Ормар није н.мао задњу страну. Шта ће му кад и онако стојп уза зид. Полу сандунн на који.ма се налазе душеци HMHTiipaiy креветс, немају предњу страну. И бољс, нс може.мо мп Југословенн, какви смо да га развалимо. У купатилу славина за хладну в топлу воду. To значи, како сс показало, .можда има топле водс. Углавпом свс скромно в спроћу гостију. Једнио у чему нис.мо оскудсвали, биле су мушице. To су снтне грчке морске мушице са упорношћу оснца. Збо! ове напасти, прво што сам потражио у радњшта.ма, које се претенциозно зову све до једне „Супер маркет”, нешто за .мушипе. Мпслно сам да he на.м по.моћи давно забо рављена лепљива трака нз некадашњнх бакалница. Нажалост, у Грчкој се осим турпста, ништа внше не хвата на лспак. Много су убојптије неке пластнчнс „пљескалтше”, ко јнма су набружани скоро свп службенипв кампа преко пута. Од рана јутра ходају на около и поред осталог, пљескајућн по муш» ца.ма, зарађују хлеб свој насушни. Моја прва новчана трансакцнја, топила се на врелом сунцу као „ајс крем”. Ваљапс је поново у банку, која се на грчко.м зове „Трапеза” а ово што са.м ја намеравао да ведс.м са својо.м породицо.м у Грчкој у пз на редних десетак дана, мало је тесна веза сг еквилибристиком и акробатнко.м. Пођох мечки на рупу, у бапку која се налазнла у Катериин, нначе по југо-т\-рнст:<ч кнм мсрилнма, другом трговннском центр\ одмах после Солуна. На жалост, моје туристнчкс акције ни послс друге трансакцпје ни су много скочилс. Бсз обз1гра па све то, један поглед нз гужву у оближљем трговишту. био јс дова љан прораде женски куповни нагони моје супругс. To је значнло да ја преузи.мам уло гу комерцијалс. Из задњег џепа изоукао сам списак планиранс и непланиране куповине Брнжљнво ншпартана спецификација по килограмима, комадима н мстрима, на удар ном месту садржала јс кафу. Раскошнн мирис, давно заборављеп, довео нас је у једну малу пржпонпцу. Од зачуђеног продавца купили смо два килограма „златног зрна” а да нс би изазвали сумњу било какве врсте, на другом мссту купилп смо још двеста грама. Y трећој пржионпцп доглавнх са још једном кесицом а одатлс се упутнсмо у оближњн ресторан да поппјемо по шољицу. Што се мснс тичс, право из Катсриче моглн смо за Параћпн али чекалс су нас: еспадриле за жену, .мајице за децу, фердинаплска марама за бабу, осцнлујуће ра.ме за ауто поклон за прнјатеље и много тога још, евс са уредно забележени.м ,да тога и тога". Y неко доба дана сетим се да можемо в ла сс окупа.мо у мору кад смо всћ у Грчкој. О одос.мо на плажу. (Y идућем броју: ,Доме, слаткн доме!")
СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА Турнир у малом фудбалу ■ Прнјаве сс примају до 1. августа у Мссној заједницн „11. конгрсс” . Поводом годшпњице клуба „Младост” у Месној зајсдшши „11. конг0ес” органнзује се 2,3 п 7. августа турннр у малом фудбалу. За три првопласиране 'екипе предвиБснс су лепе наградс од опрсме, спортских реквпзита као п пехари за најбољс. Признања he бити уручена најбољем голману, стрелпу, најбољем и на]- Дисшшлинованијем играчу. Распорсд утакхпода је по трупама, а сусрети he се играти на терену фудбалског клуба „Младост”. Пријаве сепрнмају до 1. 8. 1980. године (код Мнла на Марковића или Ненада Живића). М. Д. ВЛАДИЧИН ХАН: МОРАВА — ЈЕДИНСТВО 2:4 (1:2) Млади се доназали Y предтакмичењу завршног дела такмичења за Куп Југославије на подручју ‘ Србије без покрајина, Јединство је савладало Мораву нз Владичи ног Хана са 4:2. Подмлађена екипа Јединства, у којој је наступило свега три првотимца и поред жар ке жељс играча Мораве за да љу квалификацију, сигурном нгром елиминисао је зонаша из Владичиног Хана. Утакмииа је играна по спар ном времену, веома тешком за игру и чини се да ће нова еклпа Јединства вратити пове рење својих навијача. Јединство у следећем колу, дочекује скипу Бора. Утакмнца ће бити одиграна 3. августа у Параћину. М. М. НОВИ ЧЛАН II ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ФУДБААСВШ КАУБ „ВРАПЧАНЕ46 Цруга оппгпшска фудбалска лита у лдућој сезони добпја новсг члана — ФК „Врапчане” лз истоимсне мсснс заједнице. О овом потезу говори нам председник скупштине Месне зајсдннце Врапчане, Предраг Марковић: ПОСЛЕ ОПШТИНСКОГ ПРВЕНСТВА Y МАЛОМ ФУДБАЛУ МААИ ФУДБАА - МААА БРИГА Y овогодншњем првенству општинс у малом фудбалу учсствовало прско 700 заљубљснчка најпопуларнијег спорта. Победник је екнпа „Снсеаац”, састављена од рааиика ТУП „Грза”. За освојено прво место међу 73 екипе, победннци добилн по мајвцу „Всчерњих повостн”. 50 ГОДИНА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА „БУДУБНОСТ” ГЛАВИЦА ВИШЕ ОД ИГРЕ Послс Сеоскпх олимпнјских нгара, турпир у малом фудбалу јс најбројније масовно такмичење. Бројни гледаоци и навијачи ннсу жалилн длановс док су у неколико такмпчарских дана бодрили своје другове и љубимце на паркету Хале спор това „7. јули". Проливени потоцн зноја најбољи су знак са колнко жсља су све екипе ушле у окршајс за наслов првака општине у малом фудбалу. Huje за занемаривање и повап којн су морали да уложе ла би се стекло право учсшћа. У пропозицијама, до којнх нисмо успслл да дођемо, стајао је број жпро рачуна СИЗ-а физич ке културс, на којн се од уплата екипе, стекло 36.500 длнара. Од тих пара требало је пспла титп судије, што је л урађено. Судије су свој труд процениле на 5.000 динара. Хали спортова, која је за ову прилику пзнајмљена под врло повољним условима, како нам рскоше, по договореној рачуннци на састанку у СИЗ-у физичке културе, припада 20.000 динара. Своју тврдњу да је Хала нзнајмљена по далеко нижу од ствар не ценс коштања, Небојша Обрадовић, управнпк Спортског центра „7. јули", поткрспио је чињеницом да радни сат Хале кошта око 800 динара, а за све дане такмичења, лзрачунао је, Хала би коштала 64.000 динара. To спуштање цене, уз обавезу да се такмичења одвијају без техничких проблема, у Хали спортова тумаче као свој комплетан задатак. Просто речено, за два стара милиона кључеви Халс спортова предати су органлзатору.(?) Прпсуство радника Хале на утакми* ца.ма сведено је на лајужу потребу. Како се даље крч.мс средства од уплате? Још је једна ставка позната. Тројица фулк* ционера из Општинског фудбалског савеза, на и.ме дежурства наплагили су по 900 динара. Дозвол.ава.мо себи join Mano математике и закљх^чујемо ла јс прсостало још 8.800 длнара. Познвамо у no.Moh раније договоре на којп.ма су се представници СИЗ-а физичке културе, Хале спортова и Општннског фудбалског савеза споразу.мелн о трошковнику такмичсн>а и подсећамо да су прсостала срсдства била намењена за куповину награда н признаља. Нажалост, парс су остале на рачуну, а победници и другопласирани, скнпа Гарнизона, нпсу добили ништа. Тачннје, екипа „Сисевац" добила је неколлко мајица са натписом „Ве черње новостн", за које нам рекоше да немају везе са наградним фондом, већ су поклоњени поклол. Финална угакмица у малом фудбалу, изазвала је оправдану љутњу, чак револт нграча обе екипе, рекли би, врло оправдан. Са.мо на кога сс љутпти? Овде помнњемо реч ОРГАНИЗАТОР јер нико се не прихвата ове значајне фгнкције. У СИЗ-у кажу и потврђују програ.мом: „Ми не с.мемо да се поставимо као организатори оваквпх манифестација. To би значнло узурпирање власти. Ту с.мо да помогнемо!" Y Халн су рекли: „Време је да свако понесе свој део одговорностн и да свој посао ради професионално!" V фудбалском савезу општине Параћнн кажу да је њпхово ангажовање било чисто лнчне природе! Ми завршавагсо: Малп фудбал, мала бриго, пређи на другога! М. Миленковнћ Маја мессца оге годлне павршило сс 50 година од формирања фудбалског клуба у Главнци, чнме се ^удућност** сврстава у најстарнје сеоске клубове у Србији. Тнм поводом објавићемо нсколпко краћич запнса. Почстком трлдесетпх година кожна фудбалска лопта „оппла” јс и младе Главичане. И до тад су по оближњнм пољанама, па нсгодовање старијих што кварс траву, главичкл младићи пикали крпењачу или гумењачу и све впше се одвајалн од традицноналнпх нгара: бацаље камена с рамена, надвлачење коко пца, швињке (иеке врстс хокеја на травп), попца л тако даљс. Фудбал је допутовао преко стакларских радника и тадашњнх гимназијалаца. Жеља за фудбалском игром рађала се у сталнпм сусрстпма стакларскнх раднпка са Словенцнма и Чеспма. По сеђањима фудбалсклх зал.убљсника, прву фудбалску лопту донео јс Станко Јовановпћ, стакларскн радник. To јс бнла поклоњева половна кожна „петица” од Фудбалског клуба „Борап”. Тај први „фудбал” бпо је љубо.морно чуван и јсдап ужп круг л.удп пмао јс ту привилегију да на њему исироба снагу шута. Другом половином маја 1930. године по казиваљу Косте Дннлћа, Стаика Јовановнћа, Божлдара Толића, Мпхајла Дпмитоијсвпћа, Радивоја Хаџпћа, Лазара Раденковића, Душа на Дннића л друглх, одржана јс оснпвачка Скупштпна којој су присуствовала 22 члана. На овом, за фудбал у Главпин, псторијском скупу, донета је одлука да се формлра спорт ски клуб Koin he носити назпв ГСК — Спортскн клуб „Главица”. За првог председника пзабран ic Коста ДиннН, нашатреннјн заговорник фудозлске вештине. На првом скупу договорено ic да се прлкупн прнлог за фопмпраље клуба ол 10 тадашњпх дпнара, којп бн се нскористно за пабавку фудбала, ппштаљке и пумпс. Речеио-учиљсно. Y Главниу ]е стпгла фудбалска логтта, пумпа и пиштал.ка и „велпка игра” јс могла да отпочие. Но. у почетку нс познавајући. добро правлла „гос и tcxhiikv нч системе, впшс се на пољанп (где је н дат/ашice нпззлпште) стварала гужва но што се пграо Фудбал. Међутим, прпскочили су у ломоћ Фрзнц Хочевар. Јозс Хапазлн. н Доди Рознн гадашњи нграчи ФК „Борап” и помогли главичким младићима да yby у тајне фудбалске вештинс. Интересантно је забележпти л како јс Tana изгледао терен. Најпре, под руководством Косте Диннћа, организована је акција на рашчншћаван»у пољане, а затим је по тадаш1MI.M прописима обележен тереп канапима 50 х 75 метара. Гол су била два дирека распона 6.5 метаоа, алп без прсчкс. Улогг пречкс преузнмао је конопац који је доношеи за сва ки тренинг и утакмицу. Након формнрања клуба, набавке фудбалскнх реквизлта н уређнвања нгралпшта. прпа званичла утакмица одпграпа ic крајс.м јула 1930. годпнс са Фудбалскпм клубо.м „Борац", којп је надмоћно победио заљубљенике фудбала нз овог села, пгго јс п нормално, ако се лма у видг да је „Борац” био далско искуснијн тпм. Y саставу првог тима бнли су: голмаи Будшшр-Б\'да Иванковиђ, бековскп пар Mirra Днмитрнјевлћ и Миле Аптић, халф лпннја Диса Борђевпћ, Мнлепко Борђсвић и Коста Длнић. крила Добросав Антлћ и Драгослав Тасић, полуткс Миливоје Матнћ и Ста лко Јоваловнћ, а центарфор Божидар Толић-Хитрец. Y периоду од 1930. до 1940. године одпграно је највише сусрста са „Борцем"-клубом Српскс фабрике стакла, затим са „Карађорђем” и Једннством" нз Параћина. Услед недостатка одговарајућнх дрссова у то време главички фудбалерп играли су шаренолпко обучени. Ко у опаицлма од свпњске коже, ко у гуменим, пеко у вуненпм чарапама, а нско и бос. МсВутнм,’ за фудбалскс сусрсте са градским скппама играчи су далеко фудбалскпје изгледали. Гости лз Параћина доносилл су своју опрему п уступали домаћинима из Главнцс. У том периоду одиграно је 140 званнчлих пријатељских утакмица, или просечно 14 годншње. Овс утакмице у 80 одсто случајева пгране су v Главици. После тридесетих година, тачнлје 1938. „фудбалски вирус заразио” јс и мештане Бошњана л Поповца. Пошто су стакларски радници Бошњана блли у сталном контакту са Главнчаннма договорплл су се да 6. јуна 1938. године одиграју једну по много чему пеобичлу утакмнцу, о чему је сачуван текст у тадашњем лнстг „Времс”. Наслов је гласло: .ФУТБАЛСКА УТАКМИЦА У ВИНО” Цитнрамо текст пз поменутог листа. — Драгп „Одјече, одјекни на ово што тп сада ппшсм и као твог редовног члтаоца задовољим! 6. овог месеца измеВу омладнне села Бошњана и Главице одиграла сс први пут фудбалска утакмица с ти.м, да ко од клубова пзгуби треба да да лобсднику 10 кила впна. Игра се хкиво воднла. Било је ту међу играчмма it деце ri ожсњеннх људн. На завршстку гостп у послсдњем моменту дали један гол и тим добнлл опкладу. За ову прву пгру прнјатс.Бску нијс било нн плаката, литп су пграчп има лн спрему, Beli сс пграло „фамплпјарно” како је ко rft-irao: ко бос, ко у гаћама п томе сличко. После хтакмице побсдшпш п побеВенч отишлп су у Механу и ту после попнјенчх 15 до 20 лптара внна друштво се толико расположрло да су гостн, враћаМш се кућн, иосилн па кркаче један другог. Било је и вратолом них акробата са велосипеднма, који су се попут звезда падавииа превртали путем. НаЈбољс су од н>их прошлн они, који су спавалн сном праведника и победника по лнвадама и пшснкцама. Тако се завршнла наша прва „прнјатељска” игра”. Да ли he бпти реванш, за сада сс не зна алч у сваком случају гостоваше овнх наших двају чнсто спортских клубова у Београду. за сличан хонорар било би за вас Београђане првокласна сензацпја. Позовнтс пас! Овако је својевремено писало бсоградско „Време” о првој пријатељској утакмпцп пзмеБу Бошњанаиа п Главичана а ради боље р.нформисаности поменимо да су Главичани у реваншу победили Бошњанце са 3:1. Напоменимо и да је о овом реваншу писало бсоградско „Вре.ме" где измсђу осталог стоји „Тнм босоногнх Главпчана са иентархалфом V цнпелама у реванш сусрету високо поразно Бошњанцс са 3:1”. Припремно: М. Илнћ V_ пдуће.м броју: Скојевскн састанак на фудбалском игралшпту. siillllillillllliiiliiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilliliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii: ■——___________ Скупштина Месне заједнице Врапчанс донела је одлуку о огварању културно-спортске секције. Од спортских грана, то су стрељаштво, кошарка и фудбал. За утакмице и тренинте користићемо помоћни тсрен ФК Јединства. Нарочито бнх истакао да нам је овај исти клуб н поред незавидне финансијске ситуације пзашао у сусрет и без надокнаде уступио терен. За тренера клуба ангажован је профссор физичког васпитања Света Младеновић. Циљ нам је да кроз рад клуба појачамо омладинску организацију и да сс одатле регрутују добри омладинци. Знајући упорност н жсљу Врапчанаца да истрају у својим намерама, сигурно јс да he кпуб бити одраз њиховог рада. Владан Љубичић Новофор.мнранн тпм „Врапчанс" На основу члана 133. статута Р. О. „Грза — турпст” 1 = Параћин, Радничкн савет је на својој седнинн одржакој = е 14. 07. 1980. годннс донео ОДЛУКУ _ О објављиван.у лицитације за продају путничког во- = = зила ,Д1ада” 1500, пронзводња 1977. годнне. Почетна лицнтацнона цена 55.000,00 динара. : Право лицитапије имају сва правна н фпзичка лица. I Право учешћа на лицитацијп обезбеђује се уплатом 1 = од 10 одсто од почетне цене лиинтираног возила. ЛицитациЈа ће се одржати у просторијама Р. О. „Гр- = 1 за — турнст” Параћин, Саве Ковачевића 7, дана 4. 08. i | 1980. године са почетком у 10 часова. Возпло се може видетп сваког радног дана у време- = | ну од 6 до 14 часова у дворишту дирекције. fiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiimiiiiiniiiiiiiiiiiiniiiniiiininiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiii= ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО Радна органмзација за пољопрпвредну производњу, кооперацију н промет „7. јул” у ПараИину расписује ЛИЦИТАЦИЈУ За продају расходованпх основипх средстава и то: — трактора, комбајиа, дрљаче, тракторских прнколица, плугова, мопсда, кола „Застава 750”, бурад дрвена, каце дрвеие, парнн казанн, сечке, содена пумпа, бакарнн казан, пластична бурад, балонн, нафта пећн, млин чекићар, мотор .Деро”, црсп и др. Списак свих средстава изложених продаји може се видсти сваког дана од 6 до 14 часова па огласној табли у Радној организацијн Улниа Моше Пијаде 5. Сва средства из списка палазе сс у: Сккирици, Мириловцу. Доњој Мутници, Поповцу и Рашевини и могу се видети сваког дана од 6 до 14 часова. Продаја путем лицитације заказује се и то: 04. 08. 1980. године(понедел>ак) у Сикирици 05. 08. 1980. годинс (уторак) у Мириловцу 06. 08. 1980. године (среда) у Доњој Мутпици 07. 08. 1980. године (четвртак) у Поповцу 08. 08. 1989. годипе (петак) у Рашевици. Кауцнја се полаже 10 одсто пре почетка лнцитације од почетне вредности средстава која сс лппитирају. Порез на промет плаИа купац. Право учешћа па лицитацнји и.мају сва правна it Фнзичка лииа. Плаћање се вршн одмах. Шпанав Нш]| QI3 свформжсам. Иишта самп Драгжв АнтаВ (прсдмдпп). Сдж»ши Урошеаађ (ммстшж), борђе Петжоваћ, Животв Сгојавовић. Гомвслж« Мпловакокнћ. Aparo.vyf 1«јип Милжво ]е Нетаћ. Зсрам Р»дпЈ««мћ, Ндха Брвижожжћ. Мнднц* Жжмопђ ■ Слжво^уе Обриоввћ. УређуЈе: Ргзакаимш солегиЈум I павни и оаговорнн ypeatntw и»олл.уЛ ОЛрадппнћ Н<>ли|<лрМ: снежаиж Јогшоваћ. Мллппв Жпвкпмђ. Мирослар 11имитри)е8пћ. МплнвоЈе Илвћ ■ Mnoapat Милепков.-ih Алрео Релаклије: Параћпн. AUkciiv.b Горкт 4. аоштат-кп фа> П Гелсфоии: I паг.ни ■< <м««»ворцн урспнив <2-2'2. новиндрз 5--Н4 Прстп.ита: Годншма 125.00 полугоошпња 62,30. За нносгранство двоструг.о Жл ро-рачуи СШ-а информисанл 6J5W—64*—16 коз СДК Иараћпн. Штампв rpn ГЛ4С- Бсогоаа. Б-иЈкомћем I тслефсн 340-551. Тнраж 6.500. ” ₽
Новк пропзводи Српске фабрикс стакла БОЈЕНИ КРИСТАЛ БУМ НА ТРЖИШТУ СТРАНА 3. 1 ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА С АВЕТА ПОТРОШАЧА ОДЛУЧИЛА I ОД I. СЕПТЕМБРА БОНОВИ I = После дужсг размагран>а пробле.ма снабдевања прехрамбеним н неким другим артпкли- = = ма, потрошачн и трговцн сагласни да су боновн најцслисходнмЈи начлш за гвођење ре- = | да у снабдевању Параћнна. | — Уз бонове: 1 кг шећгра, 1 кг детерцената, 1 лктар Јестивог уља н 100 гра.ма кафс за од- | | расле чланове домаћинства. * . = = — Одлука о увоВењу бонова привремена и ње на даља судбнна одлучмће се крајем септсм- 1 = бра. • СТРАНА 5. | ДОВОЛ.НО УЏБЕНИНД Н ПРИБОРА страна 11. ——1И^—И——^—44 I Ш| l|l| I I II LI. -Hill JI — ГОДИНА VII • БРОЈ 163 • ПАРАНИН • 27. A В Г Y С Т 1980. Г О Д И Н Е Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА И ФАБРИЦИ ЦЕ MEHTA „НОВИ ПОПОВАЦ” Y ПОПОВЦУ ВОБЕНИ РАЗГОВОРИ О TEKYHOJ ПРОБЛЕМАТИЦИ И ДАЉЕМ СПРОВОБЕЊУ МЕРА ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ДОГОВОРОМ 10 ВЕЋЕ 1МИ0Ш i> На окупу купци стаклене амбалаже Српске фабрике стакла ® Милион долара за несметану производњу до краја годинс @ Бржи заврше так започетих објеката @ За већу продуктпвносг нужност су и већи лични дохоци Гости из Привредпс коморе обишлп су н градилиштс новнх постројења у Српској фабрпци стакла Y СрпскоЈ фабрици стакла у петак 22. овог месеца Haui.ni су се на окупу купцп стаклснс амбалаже из СР Србијс, извоБачк радова на производшЕм објектнма, представннцн ,Југопстро* ла”, „Инекс-гаса”, ,југобанке” и Српске фабрикс стакла- Овом састанку су такође присуствова лн функционерн друштвеио-политичких оргаппзација општине и регнона, а седннцн је пред седавао Милојко Вељовић, пред ссдник Привреднс коморе Србије. Истовремено када објављује.мо званичнс податкс о сгшву наше приврсдс у првом лолугоby, и који су у првом реду ппо се Стакларе тлче вео.ма забриљавајућн, постигнут је једаи веома значајан договор који би трсбало да значи и прекретницу о даљој судбини овог најмногољудннјег колектива у нашој општинн. Прекретницу како у заустављању губитака, алн и прекретницу у начину договаран.а о пронзволњи, про* даји, ненама и роковима. ван у овој ситуацији, постиг- одсто, што н није спорно, да нут на састанку је да купцн учсствују у обезбсБењу дсвиза рпихвате повсћањс цена од 26 (Наставак на 2. страни) ТИТО, РАДНЕ АКЦИЈЕ Цена робе мора да се плати Bell дуже врсмсна Сгаклара производи стаклену амбалажу са планским губици.ма, односно веНа је производна од продајне цене. Сва кривица за овакву аномалију пе без основа сваљује се на Савезни комитет за иенс који вешгачкпм задржаваЈБс.м цена ловоди овај колектив у огромне губитке. Купцл стаклене амбалаже одавно су против оваквог сгања, пого тову због кене све веће нссташнце. Договор, једино нспра* КУКУРУЗ 1 РЕКОРД Кише које су пале у последњи час половино.м августа, лосле дужсг сушног периода, утицаће да се приноси са кукурузнмх пол»а повсћају у средње.м по.морављу за око 20 одсто. Сигурно је да he нзузетан род кукуруза пок рснути пољопривредне пронзвођаче да продају вншкове кшенице, тим пре што су н цепе откупа повећане. Уколп ко се нзвршн плапирани откуп, а пшснпце иначе пма до вољно, уштсдсће се велика дсвизна срсдства, што је у овоЈ ситуацнји н тс како потрсбно. Поред кукуруза, прогнозе стручњака су послс опако посољних времснских услова, бпће „добра годцна" и за шсћерну репу н сунцокрет. ИЗ АНАЛИЗЕ СЛТЖБЕ ДРУШТВЕНОГ КЊИГО ВОДСТВА PACT ДОХОТКА У ПРИВРЕДИ ОПШТННЕ ПАРАКИН ИЗНОСИ 14,5 ОДСТО, A У CP СРБИЈИ ОВАЈ ПРОЦЕНАТ ИЗНОСИ 39.8 ОДСТО И ОД ДЕВЕДЕСЕТ II СЕДАМ ОПШТПНА НАЛАЗИМО СЕ НА ДЕВЕДЕСЕТ И ДРУГОМ МЕСТУ D ОД ПЕДЕСЕТ И ОСАМ ОРГАНИЗАЦИЈА УД РУЖЕНОГ РАДА ЧЕТРДЕСЕГ ЈЕ ВИШЕ ИСПЛАТИЛО ЛИЧНЕ ДОХОТКЕ У ОДНОСУ HA САМОУПРАВНЕ СПОРАЗУМг ч\ КОД ДРУШТВЕНПХДЕЛАТНОСТИ, ИЗУЗЕВ СРЕДЊЕГ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА, СВЕ ОСТАЛЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ □ ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ ЈЕ ПОВОЉНИЈИ Y ОДНОСУ НА РЕЗУЛТАТ ПРИВРЕДЕ, ДОК ЈЕ PACT ЛИЧНИХ ДОХОДАКА ЗБОГ УСАГЛАШАВАЊА СА НИСКИМ РАСТОЛ1 ДОХОТК/\ V ПРИВРЕДИ, НИЖИ Y ОДНОСУ НА ПРПВРЕДУ И ИЗНОСИ 11,5 ОДСТО, ДОК ЈЕ Y Резултати прнвредс општннс Параћин у нрвом полугоВу идентпчни су нлн всома сличнн резултатпма из првог тромесеч ja, кажс се v аналнзн Службе друштвеног књпговодства, која јс овп.х дапа завршена. Пошто су услови прнвређпваша и даље отежани сада сс можс кона чно pehn да се пропорцнје сре Д1ћорочног плана развоја за пе рпод 1£76—19S0. године иеће ос тварптн. И не само због отежалнх услова привређивања, што се нс извршавају плаискп задаци, што производња илн опаИВТКТ: Испод могућностн ПРИВРЕДИ 19.5 ОДСТО. Друго CWAMW нздањс кљигс „Ства нгашмк шш раоцн неодољнвог полста”, посвећепс другу Тнту ирадним акцијама, угледхпо је светлост дана 24. августа на свсчаној промоцији у Омладинском насељу „7. јул”. Прмоцији cv, поред учссника треће смене ОРА ,Дуто пут братство-Једннство'’, присуствовали представнлцп омладннских радннх акцнја нз цругпх крајева зе.мљс п број1ш гостн. Између осталлх, међу гостима су сс налазили ДОБРИВОЈЕ БОШКО* ВИН. члан Предссднчнггва Скупштннс Србије и члап Председништва ЦК СКС н КРСТА АВРАМОВИП, потпредседник Републнчког нзвршног већа СрбиЈеО настанку књигс говорио је јсдан од аутора ГРУТИЦА СПАСОЈЕВИБ, док је своје акднјашкс успомсне на сусрете са друго.м Тнтом евоцирао БАТРИН ЈОВАНОВИН, командант прве радне акцнје „Ша.мац — СарајсМ. И. Батрић Јоваповић евоцнрао је успоменс на акцнјашке сусрете са другом Тнтом да нлп стагпира, већ и због тоia, што се са спгурношћу може pehn да новп капаинтетн нз велпких пнвестпнионнх захвата нећс однграти значајну улогу да сс побољша послознн резултат привредс, јср се касни са њпховим активнрањем. Губитак који бележн. приврсда остао је на истој внсинп као н у прво.м тромсссчју, што значл да основне органнзацпје удруженог рада којс послују са гублтком повећавају негатив но пословањс. Даље заостајање водећнх Укупан прнход белсжи стопу I раста од 173 олсто. а доходак од 14,8 одсто. Ови подаци, н.по ред раста производњс, али не и раста продуктивности рада пе двосмислепо указују на дал.е погоршаваље услова npunpebu вања прлвреде општцнс у примарној расподели. Садашљн послоонп рсзултати су испод могућности привреде ошитпне, а парочнто су лспод могућноспг носнлаца прнвреднс активностн, одкосно чроилводннх органпзацнја удруженог рада, као што су Срнска фабрнка стакла, Фабрнка цемснта и ИВТ КТ ..Бпаико Кр смановић”. Mcbynni, IIBT КТ „Бранко KpcMtiiiOBith” јс знат« но побољшала свој положај н успешнијс послује, без губитака, с тим што 11>сиа основна организација удруженог рада .Дедннство’’ и даљс послује са губитком, али сс предузи.мају мере да се и то стање превази be. Треба pehn да услсд посло сања са губитком у раннјим пе рподима, покрнћа тог губитка санацмоннм кредптима, пећпх ннвестнцпоних захвата, преливања обртних средстава у пивестицнје, алл и ислпквпдпошћу банака она је и даљс у тотал ној блокади. Y најнеповољннјем положају јс Српска фабрика стакла. Губпци се повећавају, прондволн>а је нижа у односу на прет ходну годину, плански задаци сс нс пзвршавају. Свп ови.проб леми су под утииајем неповољпог дејства цена, недовољне обе збеђеностн производље репродукпионим материјалом п енер гијом. Међутим, ову организају пратс и многп субјективни проблеми који ттроистичу liaise ћп.м лелом из унутрашње органпзацпје рада. Нешто јс охрабрујућа чињс* пица да су њенп производи. а нарочпто амбалажно стакло добилн посебан трст.ман на тржншту. Договарање са потрошачима тек сада долазп до нзражаја, што ће у неколико non равити положај ове органпзаипје. На резултатс припрсГлгеања Фабрике це.мепта такођс утиче дејство цена, а парочпто енергнје. Плански задаци се такође ие извршавају. како у производ нчт цемента тако и v производ ibir новпмала и производњп камена тржмште. V odom псриоду Фабрика је пмала лоста нслланираних застоја, а киа риранп ремонти су трајали зпа тно дуже. Са пзградњом новс фабрчке знатно се каснн. (Наставак на 2. странн)
27. АВГУСТ 1980. ■ БРОЈ 163. ДРУШТВЕНО политички живот ДОГОВОРОМ ДО ВЕЋЕ ПР0ИЗВ0ДЊЕ Из анализе СДК ПРЕД ПЗЈАШЊАВАЊЕ ГРАБАНА О ИНВЕСТИЦИОНОМ ДИНАРУ ЗА ПРОШНРЕЊЕ ВОДОВОДНЕ И ЗАВРШЕТАК КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ (Наставак са 1. стране) за набавку снровииа и спсргетикс из увоза у внснни од јсдног милиона лолара, а да им стаклара са правом првсн.тиа нспоручује на врсмс догаворелс колнунне а.мбалажс Кол решаваља овнх пнтања постнгнута јс пуна сагласност. Тнме се join једном потврднло праспло да сс бсз логовараља нс може Blanc. Јсдном речју, ако нско хођс стаклску амбалажу м.ора и ла јс платн. а да Стаклара испгњава својс обавсзс ла не би купнс довсла у сптуацију у каквој сс она налазп. Одговорност за своје ооавезе Y решавању обезбсђнваља лово.внс колнчппс стаклене амбалажс порсд улагања иапора радника овс раднс организацпје н обсзбсђнваљс сировнна потрсбно јс и нор.мално снабдсвањс енсргетнком. И овде сс очскујс пуна сагласност у рсшавању, пре свсга шго до сада енергетичари нису пспуњавали својс обавезе. V последње врсме Стаклара трпи огромнс штстс због пссташиие н честнхпрекида елсктричпе енергије. Крај н»е је времс ла ако Електродпстрибуцнја паплаћујс ..добре парс” за струју сноси олгсворност it иалокпаду ако је нсвспоручгјс. icp сс нс може нико постављати н понашати .монополпстнчки нпис од општнис, Рсгиона и Релублпке до Фсдсрацпје. За прва два п\ та, речено јс, да скоро и не.м апроблсма. бсгајс да др\- iniBciia зајсднпца испупи своју обавезу. Нова фабрика за Дан Републике ПРИВРЕДИ СВЕ ТЕЖЕ (Наставак са 1. страпс) ГРАЂАНИ К ОДАУЧИТИ Предстоји наставак н финализација акције на обезоеђењу срсдстава за изградњу главног колектора и про шнрење водоводне мреже • Сваки грађанин својим потписом треба да подржн ову акцнју, јер је у његовом „нтересу и интересу генерација које долазе Нема производње без лнчних доходака Лнчнк лохопп радннка Стакларс су међу најннжи.ма у Релублнцн. Овакво стањс траје всћ дуже вре.мс. Раднпми ралс, разумсју тсшкоће у којима сс црлокупна привреда, 1ЛГгЛппгако пс могу да разумсiy /ia^«6aUi'кала постижу рскордну производљу у нсторпјн овс фабрнкс, када повећавају iipoavKiiiBiiocr рада нзнзд проссчног пс.мају пара ни за овако нискс личнс дохоткс. Дошло сс, на ово.м састанку до закључка, да ако сс желида сс iL\ta нормалпа пронзводља jiiopa да сс нешто учими и на обсзбсВнвању колико-толико нормалних личннх доходака, јср само впсока свсст раднмчкс класс у оваквој снтуацнјп утнче да сс постлже рскордиа производња. Путеви за превазилажење стања За прсв^зилажегве craiba у ко ме сс налази Српска фабрнка стакла су трп нута: Унугар колектива у истеривању упуграшн»их резсрви, ripe свега со.болг унутрашљо.м органпзацијо.м и већом пронзводњом; лруги nvr партнерн.ма и трсћп v предгзЦмању мера друштвене зајсдИстога дана и у Фабрици немснта под прсдссдгпгштвом Мнлојка Всљовића одржан је састанак представнпка овог i.oлектпва п извоБача радова на новој фабрици. Разговарало се о проблсмпма на које сс наилазн, прс свсга оннх проузрокованнх нсиспуњавањем обавеза извоВача радова. Лнцс улппс извоБачи радова су прсбацивали крнвицу једнн па дру гс, алн су сс ипак логоворп.ш да до Дана Рспублпкс завршс Са градилишта новс фабрнке нову фабрику н да всћ тада изађу првс тоне цсмента. Зака* шњсљс од чстири мссеца, којс и ннјс тако вслико за овакву врсту објската, раднини овог вредног колсктнва v касчнјс.м раду 6iI падокнадплн. II дал.с сс одржава стара ка рактсрнстнка ириврслиих кре татва да носноцп прпврсдних актпвности имају велпкс тсш коНс п остварују слабпје пословне резултатс. а л?. мап»е ос новне органнзаиијс, са нскпи H3V3cuii.\ia, све успсшиије пос лују. Као што је то бпо случај за лвс послсдње годпнс уназад и даљс сс код прнврсдс општнне испољавају нсгатпвнс теидении ic кретан.а код мкогнх индикатора и показатсл.а прнвреВивања. Јако производња по фнзичком обиму белсжи известан раст, алп и број запосленнх ра сте прпблпжно псто. Укупан прихол бржс растс од дохогка. Дохолак споријс растс од пораста ангажованих пословлнх средстава за љсгово остварнва1бс. Стопс акумулатлвне п рспродуктнвнс способности су на ннвоу претходне грдпнс. а нсна •.Liahctni прнходн дупло већп. И на крају треба рећи ла по Резолгцији скономскс поли глкс за 1980. годнлу прнвреда је дужпа ла усаглашава расг личннх лоходака са расто.м дохотка. Мсђгтим, многс основис оргавпзаиијс удружсног рада лнсу се тога прлдржавале. Да , су се прндржавалс својпх Са 1 .моуправннх аката иплс бп у ј положају да прнмају нкже лл чне дохотке па су сс одпгчива ' лс да донеклс ллп v потпуиости I ирате трошковс жнвота, тс‘ су распорсБивале чист доходак у корист личних дохолака. До краја овс годлнс остала јс Још јсдна трећнна. Времсна за побољшаље оваквог стажа у прилрсди још увск има, мада нс др?ољно, и зато трсба корн CTinrii све могућности да се уб лаже последицс негатпвног пос ловања. Јер, превазнлажење о- ■ ваквс ситуације и спровођење । сконо.мскс стабилпзаипјс нијс акција кратког даха већ дугоро чно nonauiaibc свнх субјекага v лривредк и ван и,е. С. ОбрадоинК Наш лнст јс у прној половпли ове годиле у пшис наврата | дстаљно информнсао rpabanc о ангажовању друнпвепих сна1 га па обсзбеБсњу средстава за Ј изградњу градске каналнзацн- ; јс, односно ibeiior впталпог лсла — главлог колектора, као и за даљс проширењс водоводнс .мрежс. Ових дана га акција улазп v своју завриту фазу, у изјалпБаваљс грађана — потрошача водс о својој спрс.мности да дају допринос рсшавању овог акутног проблема Hauler града. Припреме за нову фабрику Брпгс радника Цс.мснтарс са изградњоМ нове фабрнке не престају јер вск увслико раз.ми шљају и правс планове о почетку још јсднс фабрикс, такоз* ванс трећс фазе, чијо.м бн нзградљом југословенско тржиштс прсстало да будс зависно ид увоза цемента. За овакво насlojaibc п напорс трсба им помоћи, подржати их и веровати и.м. јср уостало.м то су и на дслу показалп и доказали. С О. „ЗАНАТ СЕРВИС” ¥0ЧИ ИЗБОРА У ОМЛАДННСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ЗА СВЕ ЈЕДНОГОДИШЊИ МАНДАТ Y омладннским организацн* јама ССО увслмко се вршс пр»- прс.мс за прсдстојећс изборе ко јк he се одржати у другој половинн овс годннс. Како јс ила инрано, у осноеним оргакизацкјама предизборнн и изборни састании бние одржани у времсну од 1- ссптс.мбра до 15. ок* тобра. На предизборнпм сзсганинма разматраћс се аосадашњн рад и евидептирати канлидатн за ново руковолство, а на п> борннм бићс рсчп о наредннм задацима и по првн пут нзабраћс сс руковолство са манда* том од јсдне године. V Општинској конферснппји нлборе трсба спровестк ло 15. повембра. Конфсрсниијл ћебројатн 77 члапова. с тп.м штоће за разлнку од досадаципе праксс двс илп вишс органнзацнја делегирати једног делегата. На пос.1слк»ој седницп Предссдништва OK ССО, када је разматран програ.м изборшЕх активностн, yTBpbcHH су oapebeни прсдлози којс треба да разматра Опшишска конфсренин* ја на ссдниии заказаној почетком септсмбра. Тзла he сеут« врдпти задаци омладинс на ciipoBobcity преднзборних н изборних актпвностп u остварпвању и укапређпвању колектнвног рада и олговорносгн увоbcibe.u јсдногодпипБСг мандата председннка v основннм организаццјзма На тој конфсренцнјп утврднће сс и критсријумн за изборе у органс п гелииа ССО. М. Живковнћ ХТЕАИ БИ АА ШЗанатски ссрвнс којн послујс у okbiipv Ко.муналнс ралнс организаипјс „Параћин" bduiii свс запатске услугс у стамбеинм објектлма. Запосленн v овој радној организапијн пастојс да прошнрс своју делатност. Обзиром ла кваллфнка* цнону структуру запослеиих последњпх месеци члнс сс покг« шајн да оживн рад Стамбеис задруге у Параћину. Поссбно су залнтересованн да градс инлнвндгалле стамбснс зграде за потребе грађана на плаиевкма којн су овс годнне устчттљснн за овакву градњу. Од Милана Паннћа директора Сервнса добилл с.мо уверавања да је ова органлзацнја калровскн способна да грапи комплетне грађевипске објекте на плаиевнма гле су обезбеђене комуналије- Цсна по квалратном метру је веома приступачна. односно ма шгаоу су пена v стамбеним задругама н 1ГЗНОСИ око 750 хнљада старпх niniapa no квадратлом метру v завпсности од квалмтета п врсте пројекта. Ово јс још јелан начин ласе у нашој оптптнии брзо дође ло јсфтгпппс станова. Ако би сеуз то ожнвео pan стамбене задру ге у „режији” Занатског ссрписа свакако би се знатно смашго број отшх којн годпнама чскају на стан. М. Ж. Град је превазишао постојеће стањс Најпрс да подсетимо на разлогс којн указују на нужност обезбеђсња средстава за даљу изградњу градске капалнзаипје и за прошнрсње постојсћс водоводнс мреже- • Изградилн смо преко 20 кнло.мстара атмосферскс и фскалнс канализаиионе мрежс, алн због недостатка средстава са.мо јс започета изградља главпог колектора за одвоБење отпадних вода са спстсмом за прс чишНавањс. Нспостојањс овог снстема онсмогућгјс нормално функцнонисањс градскс кана* лпзацијс н у опо.м тренутку јс то свакако најнзраженијп комунални проблем града. е Најраспрострап>енијн пачин испуштања отпаднпх вода н даљс јс преко септичкнх јама. Како јс просечна потрошља воде у граду прешла 250 литара длсвио по становнику, снстсм септичких јама постао је рсална опасност за загаВење подземшгх вода, што може да и.ма нссаглсдивс нсгатлвне последнце. Порсд осталог, озбиљно се поставља питањс могупностп даљсг коришИсња пумпи и бунара као додатног извора водоспабдсвања, а сваког трснутка може да дођс и до загаБсња водс у градском водоводу. о Закоп о водама има прсдBubcHc всома строгс условс у всзп са начнном пуштања и пречсшНавања отпадних вода који у нашем граду ннсу обезuebcHir, те је изградња саврсменог систс.ма за одвођење и пречишћавање отпадннх вода обавеза на коју нас улућују н прописи. • Развој града и прнградскнх насеља указују п на потрсбу ripoiunpcita воловоднс мрс/кс. Садаилм! снстсм водоснабдеваita нс обезбсђује ни постојећлм потрошачима да без поре.мећаја у водоснабдевању дочекају 1985. годину. Потротша воле по становнику расте годишње око 8 одсто, а свакс годпнс иа градскн водовод сс прнкључујс па 300 новнх домаћинстава. Ови подаци сами за себс илуструју неопходност акције iia проширењу водоводнс мрсже. ¥з то, трсба рачунати и на дал>и пораст потрошњс водс од страпс радних организација, утолнко прс што рачунамо на бржс прошпрси.с и развој привредних капацитета. Где је решење? Одговорни лруштвепн чипнонн всћ дужс вре.мена ангажују сс на гражењу одговора на питање игга треба предузети да се садашње нсповољно стањс превазиђе н створе гслови за дугорочна рсшења. V току је израда студнје која he дати одговор на питање одакле н колнко воде трсба гразу приградсдим насељи.ма н сслнма до краја овог века. До ррве половине идуће годинс треба завршити истражне радове и прппремитн техничку документашгју. како бн сс лакои тога могло пристгпитн каптирању олређених врела. Из средстава месног самодоприноса градн сс Шоана^ 2 Ilapahiui: „Инвсстициони динар” за довршељс започстих послова уличиа каналпзација, која бсз главпог колсктора за чнју изградњу срсдства ннсу обезбеbcna iichc Mohn да сс користи. Значи, нужно је обезбедитн средства за изградњу главног колсктора са системом за прсчешћавање отпадннх вода, као и за прппрс.му п израду зсхничке докумснтацијс у циљу обсзбеђења нових количина водс. О томе постојп неподсљена сагласност свих друштвсних чи« пилаца града и једногласна подршка зборова графана н радннх људп.. Подршка је добије-. на на овим скуповима и за начин финанснрања овс ипвестиције. Прсма нзвршеним прсдрачупима, потрсбпа су срсдства од лреко ссдам милијарди старнх динара, која сс дслимично .могу обезбсдити и ангажовањем средстава rpabaiia н радннх организација, односно потрошача воде. Ради сс, као што смо раније всћ писали, о „ппвсстпиионо.м дппару”. Тако би сс обсзбсднла јсдна трсћила потребних средстава. док би сс остала срсдства обсзбсдила из других извора. Шта је „инвестициони динар” Инцсстнционп днпар бн се плаћао V3 постојсћу иену воде и за потрошачс бп ол практично бно пова цена волс, с тнм 1дто би се та средстпа наменскп издвајала за пазначеие ннвестиције. Тако фор.мнрана нова цсна воде изпосила би за до.маћинства чстири динара а за друшгвсни сектор седам динара, (ннвестицноии дпнар бн изпосио v првом случају з5 а дру го.м 57 одсто од овс иенс). Г1рдацп показују да he и са „инвестиционим дннаром” нова це на водс бнтн на нивоу цсна у другнм градовима .iauic Рспублике. Тако би сс акумулирала средства у мзносу од 220 мнли> оиа crapiLx. динара годишњс. што за десст годпна .кзносл нсшто више од двс мцлијардс старих днпара. Остатак срсдстава као што јс напрсд рсуено, обезбедио би сс нз других извора. Рачупа сс п „а срсдстава СИЗ-а за ypebcn»e грађс. внноког зс.мљпшта и СИЗ ,,Водопрпврслс” као и намснска срсдства Bchux радпих органи* зација. Органи самоуправљања радлих организацпја су овај начнн рсшавања овог актуслног ироблсма града всп прихватили. Остајс да сс овнх дана завршн акцнја и у месннм заЈсдинцама града, пошто сваки rpabaimu, односно потрошач водс трсба да озвапнчн свој прнстанак. He cy.Miba.Mo да lie акгнвистн градскнх друштвспо - политичких организација обавлти сфнкасио свој дсо посла. т»а he обићн свако до.маИннство — сваког потрошача водс да бн му ови своји.м потплсом и званнчно рскли ,да'’. Гости из Совјетског Савеза са своји.м домаИнни.ма МЛАДИ ИЗ СССР a HA ОРА „АУТОПУТ 80” Током августа у нассд>у „7. јул'1 боравила јс група од двадесетак омлалинаиа из Совјетског Савеза. Младн in нсколико совјстских република. осн.м рада ма траск, посстилн су н нсколнко радних организацкја. упознали сс са ку.тгурним знаменнтостима лашсг краја и посстнли Дреновац. НА СЛИЦИ: Прнлико.м посетс Дрсловцг |спиа mvija гостпју мз СССР-а, провсла јс неколико угодннх часова у до.маћпнству Топлице Стеваловића (првн с лсва). М. М.
27. ABFYCT I960. ■ БРОЈ 163. ПРИВРЕДА»ГРАДСКА ХРОНИКА И TO СЕ ДОГАБА КАД СЕ ПРАВИ УЛИЦА МЕРЕ ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ V СФС УДРУЖЕНИМ СРЕДСТВИМЛ П0ВЕБШ1У ПРОИЗВ&АЊУ Параћинска стаклара договором са потрошачима решава проблем недостатка стаклене амбалаже Сагледавајући проблем снабдевања потрошача стаклене амбалаже у 1980. годлпп у СФС се дошло до закључка да постојећм капацитетн не могу у потпупости да задовоље њихове потребс. Имајуђн у виду овај проблем, у октобру п новембру прошлс гоцине одржани су састанци са групама потрошача, лролзвођача минсралне воде, алкохолних и безалкохолних пића, пндустријс пива, конзервне индустријс и другпма. На ови.м састаици.ма погрошачи су упознатн са могућношћу производље стаклене амбапаже у СФС као и са предлого.м Споразума о удруживању рада и средстава, где су дати предлози како би се у наредном псриоду решио проблем снабдевања стакленом а.мбалажо.м. Y цлљу повећања капацитета за пролзводљу стаклене амбалаже, предвиВсно је да потрошачл удружују са фабрико.м 0,60 zufHapa no килограму прсузстог стакла. Ово бн се удруво" — Славонскп Брод, „Србпјанка” — Ваљево, „Поцгорка" — Осечина, „Воће — Продукт" — Пожарсвац као и још нски потрошачи са којнма се очскујс закључлваЈве Споразу.маСвс ово говорн да постоји очигледно разумевањс од стране потрошача стаклене амбалаже и да потсшкоће параћипске стакларе нису само н»ене, јер последице осећају и потроша-- чи. а заједнички сс лакше рсшавају. Bch сада сс вршс припре.меи договорн за наредну годину. Од странс потрошача постоје већ одређепе инпција* тлвс и предлозл у погледу удружлвања девлзнлх средстава тако да се очекујс да he у наредно.м псрподг заједннчки јед ноставније н бпже рсшавати насталс проблеме. Б. Балетмћ рсивање вршило у току псгго- ---------------- _--------------------------------------- --------------------------------- дина, а висина средсгава завлеила би од крстања трошкова. V Споразуму је такоВе прсдвлbeno и удружлваље дсвлзнлх средстава за оне пролзводе који се извозс у стаклсној амба* лажп као н удружлвал>е Дсвпзних средстава за део увезепчх сировина, репро.матерлјала л опреме. Овлм начином споразумевања са потрошачима н удружнвањем срсдстава прпкупио би се део срсдстава потребан за проширсЈве капанитста за пролзводљу амбалажног стакла, док би други део обезбеднла фабрнка. Тиме би сс подпгла neh капацвтета 200 тона дневне производње, а производња бн бнла повећапа за скоро 40 одсто постојсИе пропзвод^веСтаклара се уједно обавезује да све потрошаче којл су удружнлл средства 'снабдева са потребном а.мбалажо.м до 1985. годлне. ПрихватаЈБС предложелог Спо разума од стране потрошача ншло је споро п поред очнгледпе обостране користн. Појединл потрошачл су удруживање тумачплп као једноставио повсћање цена стаклене амбалаже. док др'’П1 >1 поред сагласностн са таквнм Споразумо.м, због нпскс акумулатнвностн ни су бплп v могућности да пздво зјрвна лндустрлја. Увлђајући оправданост п пслравносг овајс средства, као на при.мер кон квог споразумеваЈва, као п да је то једини начнн за решава* н»е наведеннх проблема, потрошачп су све више прихвага* ли овај Споразум, тако да је сада скоро 90 одсто купаца СФС прихватнло и потписало. Како се ради о значајним улагањима потребним за предвиђену нзградњу пећи од 200 тона производње, очекујс се и помоћ банака ради решавања финансијскнх пробле.ма. Удруживањем девиза обезбеђују сировине Из.мењенн услови пословања, већи увоз него v протекзпшгодинама иако капацитети Стакларе нису повсћанп, довслесу фабрику у еитуацнју да мора да обезбеди за ову годнну девнзна средства у внскнп око 180 000.000 девизних динара. To је могуће учинлтв извозом својих производа, заједннчким извозом пропзвода у стакленој амбалажи као и удружпваљем ■девизвих средстава. Behn део средстава фабрика обезбеђујс пзвозо.м, док једаи део удружнвањем девнзних средстава. Наиме, потрошачн пзвозом свбјпх пролзвода обсзбеБују девлзна ’ средства п набавл>ају — увозе слровлле на рачун СФС — или преносе фа'- брицп на рачун девизних средстава, а ова пото.м плаћа своје обавезе. Споразум о набавцл сировлна из увоза за рачунфабрлке је потллсала пнвара ,,Трс бјеса” лз Ннкшића и увезла 1.000 тона калилнпране соде. Сада то члпл уљара „Серво Млхаљ” лз Зрељаиина као и БИП — Београл. Споразум о удруживању девлзних сречстава потписалп су ..Навип" лз Земула, „Рублн" лз Kpviueena, ..Проку-’ пап" из Бсограда ..Влно — жу* п?.” нз Алексанлповца. ..Агроекспорт” — Јарменовци, .Дслишес" — Влаллчнн Хан. .ЗвечеНОВИ ПРОИЗВОДИ СФС ВДИ »им - БУМ HA 1РКА1У ® Још један успех параћинских дизајнера © Планира се и извоз Половлно.м овог мссеца у излозн.ма Робне кућс „Шумадпја" у Параћину појавлле су сс стаклене гарнлтуре, пепељаре, вазс л другл пролзводи од стакла лзванредних облчка п боја који су пленлли пажњу rpabaiia л за тллл час бллл распродатл. Брзо се сазнало да су то новл производи Стакларе из овога града. Трагом ових података, у Српској фабрицл стакла смо сазналл да је реч о иберфанг пропзводима, једноставннје речено, пролзводп.ма од бојеног кристала са 24 пролелта оловооксчда што прелставља новлну на југо* словенском тржлшту. — Ова фабрлка је све влше орлјелтлсана на лепши л скупљл асортлман трговачког ста 3 ујаанав KO ЈЕ ПААЋЕН ДА МИСАИ? ® Помно планиран, добро припремљен, с пуном механизацијом, „напад” на улицу Мицићеву у Врапчану, осујетили водоводни прикључци То би био најкраћи рапорт са напуштеног градлллшта у Мицлћевој улинл, чијн су становници са разу.мљивлм одушсвљење.м пратпли темељне припреме за асфалтирање једне од последњих калдр.мпсанпх уллца у граду. Да би све блло по прогшсу н закону, израђен је пројект. Довучене су, најпре, цеви једне врсте да бл после неког времена блле замењене другим. Y међувре.мену, за једно пре-подне, навучен јс пссак за насипање, који је ускоро био прекривен коровом. Људи II машине дошлл су недавно. Beh првог дала положено је неколико клшно-каналлзацлонпх цеви.. Сутрадал, становнике уллце, члја радост беше кратког века, дочекала je затрпана рупа. Шта се деспло/ YnomTCBajyhii коте ПРОЈEKTA, који по својој прлродл у Симпозпјум Четвртл симпозлјум ста кла, који се одржава у наше.м граду идуће годи* не, биће још један покушај да се замисли дпзај нера што више прибллже укуснма шлроклх маса. На уметничко.м савету одржаном недавно одлучено је да наредни Симпозијум не буде слободно експернментнсањс уме тнлка већ да буде осмпш љсн, односно да буде не ка врста конкурса гдс he дизајнерп да предлажу форме будућности. Свс оно што будс занимљиво биће лзведсно у већнм се ријама. кла, рекао нам је, између осталог Бата БалетиН, днректор ООУР-а „Промет”, алн са цлљем да се не улазл у конкуренцију са стакларлма из Зајечара, Сомбора л Слатлне, Roju су познатл произвођачн крнстала. Зато лм је основна орпјентација бојепл крлстал, којл се производл на пдентлчан начин, а и по кваллтету одговара wajкваллтетнлјем иберфангу „Нахман" лз Западне Немачке, с тлм што је наш четнрл пута јсфтпнији. Ова врста пролзвода ради се искључнво ручно у мањнм серија.ма, п већ први излазак на тржшите када је све продато ynvlivje на закључак да јс реч о укусио ураВенлм и кваллтетнп.м производима. Стакларскл мајсторн ва овл.м производпма радплл су још крајем прошле годлне. алл су сс, након одобравања цена у сарадњп са „шумадијом". прризводи поја вллп на тржлшту тек недавно. V стаклари планлрају да лберфанг лзвозе. V току су договорл са Центром за мећународну сарадн>у лз Бсограда за извоз у Аустраллју, Нови Зеланд и Совјетскл Савез. Оријентација на шире тржиште Аутори ове занимљиве cepnje су Цветанка Вукобратовчћ н Алаксандар Портној, дизајнерл параћлнске стакларе, познатп шнрој јавности по успешним креацлјама стакла. Прво што с.мо од љпх сазнали је да то нису само покушаји да се направп нешто орлпшално и лепо већ да се у параћлнској стакларл настоји да се у продајн што пре појавс серлје употребног п декоратлвног стакла лнтересантних обллка л боја. Треба очекиватп да сс л у другим градовима, на једном месту, појавп bsaj нови асортлман лсто као л Параћлпу, граду стакла, п да ће на достојан начин да репрезентује Српску фабрмку стакла. Осповпа оријентацпја днзар нера прилпком пзраде новлх облика стакла јс савременн ламештај и савре.менп токовп на пољу уметностл. Веллко илтерссовање за пролзводе ручне лзраде правдалл су ла.м тл.ме да је свет заснћел хлперпродукллјо.м виеокотнражних производа пролзведених машпнама тако да сс све чешће јавља жсља да сс л.ма ручнл рад. На нзради новлх врста производа ангажовани су врснл стакларскл мајсторн којп прпхватају све ,луде” лдејс дизајнера н својн.м сигурпим pvua.Ma пре тварају их у изванредне облпкс од стакла. Y прппремл јс новп каталог репрезентативно урађеп, којп lie да рекламнра про лзводе it да упућује на могу11- ностл лзбора. Прошпрење асортл.мапа нберфалгом II другл.м врстама ква ллтетног стакла представља још један у нлзу покушаја да Српска фабрика стакла наставп традпцпју доброг произвођача трговачког стакла у пашој зе мљи. М. Жнвковић КРАБЕ ПРЕД ШАЛТЕРИМА ГраВани наше општлне he ускоро Mohn на бржл н једноставннјп начлн да остзарују своја права у поступку код Општинског оргала управс. Прнлагођавајућл се потреба.ма rpabaiia и постојећим ус ловлма наше друштвеноПОЛ1ГГНЧКС заједнице орга ini управе су припремн ini потребне обрасце под кесака* са иазнаком прн лога и рокова за обавезло решавање. На овај пачлн свакл rpabaiiiiii је у прилиип да прпллком подношсња захтева сазна и рок за ко јл треба да буде решсп. Уједно су органп управе обавезпп да у предпиђс* иом року докесу одговаpajyhe решежг. односно решс поднети захтев као п да по службеној дужно стл прнбављају одрсБене доказе нз евнденције дру гих органа л организација и на тај начлн у.много ме скрате и упросте пос тупак. М. Ж. потпуности треба да обухвата слтуанију на тсрену, кашлка ровокопача наишла је на изненадну препреку. Стала је машлна, сталл cv људи, окушши се да виде шта је то. Бпла јето водоволна лез од „пет фртаља", која сс као н свуда по свету налазл лспод земље и одводн воду* у до.маћинства. По здравој лопши, таквлх цевн има дуж целе улице и сви се добро сећа.мо времена увоБења здраве пијаћс воде у до.мове Врапчанала п значаја тог посла. Свл се сећамо само су то заборавллл онл којима је то дужност ,посао и хлеб насупши. Људл су окренули машине, очлстилл алаткс, пресавллл ПРОЈЕКАТ н отишли кућама! A све због леких цеви, које су ту, како која, впше од 15 годлна л сва домаћинства у Млцлћевој \'ллпп кроз те цевл утољују своју жеђ it слгжл л.м за другс текуће дотрсбе исто толпко врсмепа. с Епллог: сада су заселл стручњацл пз разних области да „пре .мосте" проблс.м. Уз некс v ПРОJEKTY лепредвиђепе трошкове „Водовд" he вршити премошћпвањс у право.м смислу. Пошто је кота каналлзацноннх цеви у равнл са водоводнлм, пластлчним цевнма, „прескочлће се" каналпзација и тиме док трају радовл водоилсталатера, свако до.маћлнство, у просеку два дала, корпстлће се водо.м из кантл, лонаца и брца, које може да захвати код првпх суседа, којпма вода нлје нскључе на. У.место планираплх л рекордних 8, II словл.ма осам дана, колпко је требало да траје копал>е, насипање и асфалтлрање Млцићеве уллце, механлзацлја л људл лз ООУР-а „Нлскоградн»а” свој боравак у Врапчану поодужлће за сад леутврђен број дана. ПС. Становкпцп Млцићеве у лице не љуте се због те о.машке Стрпеће се све у корнст давно сањаног асфалта уместо турскс калдрме, за коју их веже сентлментално сапллтање и одваљп вање штлклл. Али, можда ће сс наљутитн неко ко је надлежав да кваллтатлвно вреднује пројекте, који на граднлиштима ши ро.м Параћнна узимају свој да нак. М. МиленковнВ Брига за учеснике НОБ-а КРЕДИТИ ЗА БОРЦЕ Комнсија за стамбена пп тања учесннка народноослободплачког рата при Самоуправној интересној заједницл стаковања нашс општине расписала Јс конкурс за доделу креднта за стамбену изградњу. Конкурс је завршен н Ко.мисиЈа је предложнла Извршло.м одбору СИЗ-а сталовања да се кредити доделе седморнци учссника народноослободила« чког рата. Они ће укупно добкти три стотине хи л>аде длнара за стамбену лзградњу. Бесплатаи опоравак и бањско лечење Четворица учеснлка на родноослободилачког рата из нашс општине овог лета провелк су по петнаест дана у Ивањици ра ди опоравка, а трошкове њиховог боравка сносио је Републички одбор Саве за удружс!ва бораца СрбпЈе. Општински одбор Савеза удруженл бораца регресирао је бањско ле чење четворицл учесии ка пародноослободилачког рата. Д. Г. Одмор и рекреација најмлађих ДРУГА СМЕНА НА ГРЗИ Центар за дсчију заштмту п социјални рад по другл пут у току овог ле та шаље малишаие лз обдаилшта да у шри и заба вл проведу дссет дана у Наставно — рекреаиионом центру на Грзи. Наиме, прва смена малшиа* на из Обданишта ,Ј5а.мби” боравнла је у другој по ловини јуна, a 20. августа отпшлл су четрдесст маллшана лз Обдакишта прл ИВТ КТ „Б. Крс.мано влћ” и двадесет п два де тета из „Бамбија". Почстак своје „школске године’ машлиани ће дочекати свежи и одморни, још орнији за нове игреи препуни утисака са заједничког летован»а. С. Ј. ФТМ „ПРОЛЕТЕР" НОВАМАШИНА Фабрика текстллнпх машлна „Пролетср" лз Параћлна, дужи ннз година пропзводп апарате и опрему за текстллну лндустрлју. На ово.м подручју машлноградље трудбеници „Пролстера” пронашли су низ ycneuuiiLX решења специјалннх апарата за бојењс под притпско.м н бељењс, а некп од њпхових пролзвода са успехо.м раде п у далекој Јужпој Америци. Овлх дана конструкторл машина из ,.Пролетера” славе још једну радну победу. За потребе индустрпје хемијских пролзвода лз Прахова конститупсан је и лзрађен специјални урсђај за утовар. Овакве машине, потребне у цементарама и свим осталим индгстријама чија се роба пакује у цакове, до сада су могле да се набаве са.мо у лностранству за драгоцене девизе. Пре ма речпма Топлице Марлнковлћа, самостаплог конструктора, цена овог уређаја од 1200.000 длнара, далеко је пспод цене коштања овак« вих маииша у иностранству. Y .Лролетеру" сматрају да ће њпхов уреbaj за спецнјалан утовар наћи широку примену у нндустријихемијскнх пролзвода, прех рамбеној н пндустрпјп цемента. М. М.
11. АВГУСТ 1980. ■ БРОЈ 1М. ПРИВРЕДАвГРАДСКА ХРОНИКА W^AflHHCKA РАДНА БРИГАДА „БРАНКО КРСМАНОВИН” ЛАИИЦГ1УРИШАЈУ НА НУБИНЕ ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ И ШТА ТРЕБА ДАЉЕ * СПРОВЕСТИ Y АКЦИЈИ „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” ДОСАДАШЊИ РЕЗУАТАТИ ЗАД0В0ЉАВАЈУЋИ ф Остварења норми расту до вртоглавих внсина ® Свс заставс су везане у братски чвор ф Колачи, сокови и аплауз за градитеље Титограда Омладинска радна брлгада „Бранко Крсмановнћ”, носк« лац најзначајнијег акцнјашког прнзнаиаз „Плакета Вељко Влахбвнћ”, налазн се тренутно на радној акцијн „Тнтоград’ 80”. Отуда стижу добре вести. Параћински акиијаиш су оправда ли указано поверењс н посзижу вео.ма добре резултато и на траси п у друштвено-политичким актнвностнма. Овогодншњу брнгаду сачи* њава 44 брлгадлра н бригадлрки од тога 6 пнонира, 2 ветсрана и 17 девојака. По саставу ово је једна од најмлађих бригада и љен староснп просск је око 17 година- „Крсманцн” на акцији у Титограду раде налзградњн инфраструктуре (водовода, канализације, птт мреже), на изградњи новпх стамбсних блокова и уређењу спомен парка „13. јул”. Како смо у телефонском разговору сазнали од Синише Јовановића предссднлка Збора бригадира, раднн рсзултатн 'су веома добрп. Y првој декади параћински акцијашн су освојили ударнтпптво са 149,80 одсто остварења норме, што је свакако за похвалу, знајући структуру бригадс. Једном прлликом, поручује Синиша ЈовановнИ, млади су превазшплл сами себе и на'траси „освојилн” 270 процената остварења нормл. Порсд лзузетних резултата постигнутих на драси, параћин скн акцпјаши вео.ма су актлвни и у друштвенпм актлвностнма о чему сведочс изузетно тога, како ла.м јављају, смеш* тајни услови су добри п поссбно је истакнуто да се о акци* јаши.ма водл поссбна брига. Здравствени билтен бп бло кратак и јасан: Свл су здрави, орни за рад, а дланови су препуни жуљева. влсоке оцене љиховог paua. Y међуврсмену јавио на.м се и референт за информнсање бригаде „Бранко КрсмановлН’’, који нам јавља да је расположење ’ у бригадн лзузетло- Y свом доппсу истпче да јс всома’ добра и сарадња са брлгадама из Суботицс, Скопља, Затреба, Бугојна, Београда, Оиака и Херцег Новог која је крунисана всзивањем застава узаједнички чвор који симболизу* је братску сарадњу помснутлх бригада. Младићл н девојке лз „Бранка Крсмановпћа" успоставнлп су пзузетно добру сарадњу са младима Херцег Новог који pane на акцнји у оквиру бригаде „Орнјенскл батал>он” и најавЉУЈУ .и Даљу сарадњу. Поред ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ЈППЛПТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА НАСИАНО У СТАН ф Празни станови мета бескућника у нашем граду ф Како спречити ову појаву Послсдњпх мессцц лзражена је појава да се један број л»у ди бесправно усељава у празне станове- Када се то десила стане права збрка. Подносе сс кривичне пријаве, изричнто се ннсистира да се тн људн иссле, иитервеншпе се код друштвсног правобраниоца самоуправљан>а. Настојн се да се нађо решење које се само на нзглед назире. Свако нма свој дсо причс. Бесправно усељени радницн су више година без стана са вишечланом породицом. Махо.м су то сгарији н озбиљннји људи који и поред годпна стажа не видс начина да легално у скорој будућности рсшс свој стамбенп пробле.м, а стал зврји празан. Представници радних органп зацнја истичу, да се то коси са самоуправљаЈвем, да овп радни ци треба да буду кажњени п што пре псељени нз станзПравобранилац самоуправљања стоји на становишту да до ове појаве долази што нзве* стан број организацнја чува празне станове. Уз то нема 'са» .моуправних аката којн регулншу стамбене односе у тој срганлзацији, као на пример у „Штофарп" илн се тп актп не примењују као на примср у „Аг- — Прлјсм домаћина и самих Титограђана лајбоље може да ллуструје прллог zKimopaaa Петровлћа објављсл у брлгадним новинама: „Раднли с.мо на блоку ¥П на лскопу и утовару земље. Рад је био напоран, али се кроз рад прожнмала пссма, радост н смсх. Људи су пролазили пнталн одакле смо, дали ним новинама: ,Д*адллл смо на о акцлји ,о нашој брлгади, о акцијашком животу- Прлчали смо пуно о свсму, размсњпвали мишљењс н говорнлн да Јелако радптл кад с.мо сложни. На кон „марендс” домаћили сунас послужплк соковима и колачима, а ми смо им сс одужили добрим залагањем на раднли пггу. Заједно смо запевали и Kana смо кренули наново на по роекспорту”. Поред самовоље, ове околности упгчу да радник сматра да су му самоуправна права повређсна. Збогсвлх бвих околностл, правобранилац самоуправљаља нз нашс општпне ннслстлра, да Секретаријат за управно правнс пословс не врши псељавање бссправно усељенпх, веђ да се предходно изврпш рангпрање, јер су као по правплу бесправно уссљенп у самом врху ранг листе за доделу станова. Прошле године стамбсннпроблемп су no броју представки били на трсћем месту кодправобранлоца самоуправљања. Тешко се исељавају л сталовл чију јс одлуку о додели суд пошпптпо, што је бло атучај у СФС. Свс ово не трсба да будс подстицај за новс „бескуђнлке” да на овај начлн себи и својој породнпн обсзбсдс кров пад глзвом. всћ обавсза да све радне органнзахшје н заједтшце пздвајају средства за ста мбену кзградљу, да самоуправно врше рзсподелу п да се на базн ранг листе прзве плановп ?ешаван>а стамбених проблема. 1Ш пре што се све овс негаТПВЛОСП1 дегпавају у организа« ппјз.ма гле то није самоуправ« но решено. М. Жнвковпћ О.младинска радна брнгада „Бранко Крсдтановић" на поласку за Тнтоград сао лспратло нас је снажан р срдачнл аплауз што нам јс дало крила". Ето тако радс „нзки новн кллнци” н поручују: Акилјаос НЕМИО ДОГАБАЈ НА ФАЗАНЕРИЈИ ПУШКОМ НА ПРЕДСЕДНИНА ММ№Г ДРУШТВД □ Радомир Мплутиновић, радннк-чувар на фазансријл I Ловачког друштав хицсм нз ловачкс пушкс ранио Милоша Дракуловића, председника Друштва, пуиао на лрнпадникс Мнлиције и лакше ранло млллинонара Синншу ВеллвнНа, а лотом прссудно ссби са два мстка у стомак Нлко ллје лл претпостав.оао шта ће донетл сулчано јутро 20. августа ла фазанеријп, лити шта се зблло у главл чувара Радо.мира Мллутнновића и лагнало га да длгне пушку на нв криве ни дужнс људеНи председник ловачког друпгтва „Параћлл”, Мллош Дракуловић нлје очеклвао да ће га уместо разговора зрелпхљуди, дочскатл смртоноснн сноп сачме из пушке чувара. Када се тог јутра, обавештел о чудном понашању чувара којл је уз претњу лушком отерао свог друга лз прсдходле с.мслс, својим ауто.м упутло ка фазалерији пптао сс л са.м, шта би том на око мнрно.м л радно.м човску. Y том јс стлгао бллзу фазанерлје. Радомлр Мллутлиовић, уздигнутс рукс л уперсне пушкс, уставло је ауто и запрспаштено.м човску избсзумљснл.м гласом виклуо: Бежн! УбиЈам! Вlime шјштд ллјс рскао. Грунула је „чстворка”. Распрпггало сс стакло л лицс Милоша Дракуловлћа облила крв. Потпупо свестал Дракуловлћ убанпо јс у рлкверц а затлм пут Болницс- Y том трелитку бллс су пајважнијс очл. Само је срећал склоп околности у близллу фазанерлје вратно млађег ч\-вара, који је видевши окрвавленог Дракуловића алармнрао АШЛНЦПЈу. Патрола, која је заобплазним путем стнгла на поприштс немилог догађаја, с другс страле реке приметила је човека са п\/шком. Спреном су га упозорнлн ла своје прнсуство и позвалл да прпђе. Одговор јс бло сноп сачмс пспал>ел са око 60 мстара. Мллпиионар Сннлша Вељоввћ осетло је vwan V мнпггслу. Залеглн су иза патро* лнпх кола, по који.ма је задобовала сачма другог меткаYnyhen је познв за помоћ у ста нпиу миллпнје. Друга екнпа, опремљена оружјем како је налатала сигуаипја, хнтно је стигла до фазанернје. Начнљен Је чврстп обр\’ч око помахниталог чувара сапутаје акцлја, траса остајс траса, а младост свс то спаја у jenny иелину пуну среће, разумевања л лрггарства. М. Илпћ шко.м. Успостављсна је радио всза. коју су одржавали самосталнн нпспектор Душан Стсфановић н заменнк ко.манднра станице Стојадин Таснћ. Тасићеву групу, која се кретала истом обалом где и чувар Мплу> тиновић. наводпо је инспектор Стефановић обавештавајући га о положају чувара. Пос.матрали су га. Нервозне кретн>с и гсстови одавали су човска спрс мног на све- Ваљало је трезвено поступатн. Никакве жртве и несмотренн поступии нису дозвољени. Два случајна прола зника, један дечак и човск на бициклу пролазили су кроз она сно подручје. Мнлпционарн су повикали н онп су се нзвуклп. Јован Томпћ, потпредссшшк Ловачког друштва, још јсдиом је покушао да речима уразумл Мнлутнновића. Следно је нови хитан. Тасићева група стсзала је обруч Милииионари с другс страис свс време пратили су Kpciaibc злочтша. Y јсдном мо мситу нсстао им је са видика. Уследнло је мртво чекаље а затим пуцап.. Мукли, пригушен. а затим још једаи. Искусно ухо мнлпШ1онара препознало ,ic пуцање ловачкс пушкс уз reno. Како јс ко стигао, прегазплн су рску. Нза громадс шљакс лсжао јс Милутиновић преко пушке- Како јс још лавао знаке живота, патролним колима пребачен ie у болнтшу. Напоои хирурга бгсш су узалудни МиЈтутлновнћ јс сам себп нресудно. Мнлош Дракуловић. прслсед ник Ловачког друтптва, иначе председник Прсдседништва ОК ССРН, човск који је посебло бпо поносан пзвакредним радо.м фазанерије у овој годитпг н ралом људи на и>ој, још увек је у Бо.тниш! са тешкнм повргдама на лнцу од снопа сачме и разбпјеног стакла. Његовоздра вствено craibe за сада је у реду али шест куглица носнће још дуго у главн, све док лекари не гтврде да је време за операцију. М. Мнленковнћ Овс године први пут у нашој Републици а самнм тнм и у на шој лруштвсно-полптнчкој зајсдннцп спроводн сс акција „Нншта нас не сме изненадитн”. Сала је акција у мало.м за тишју због годитњих олмора. Но пошго се врсме годишњих одмора приводи крају сматрамо да би требало сумиратп рсзултате који су до сада постигнути с једне странс и дати до пунска упутства шта треба ура дити да бн се шгљеви овс акци јс остварилп a то је да сви од нпонира до пензионера свуда н на сваком месту у месној зајсднлци. организацији удружсног рала, друштвено политичклм организацијама, самоуправннм интересннм заједнлцама л другим самоуправним оргаии заиијама и заједницама, свлм расположлвп.м средствп.ма и знањсм са којим поседујемо што више и боље сс припреми мо за одбрану л заштиту наше соцнјалнстлчкс самоуправнс заједниисЗа ово такмиче&е су сс прнјавнлс свс .мссне заједницс, ор ганнзацпјс удруженог рада, као л друге самоуправнс оргаппзацлјс л зајсдннце. Питања која су пријављсла за такмнчење су разлнчитс при родс. Гро органнзација и зајсдница прсдвпдсло јс својим плановлма мобллизацнјске веж ј бе свог чланства док ннјс мали број организација којс су прсдвнделе да у овој акцијл упознају својс људство са зналнма за узбуњнвањс и поступком ла датн знак, заштлти од пожара и упознавање са апаратнма за г гашсн>с пожара, узбун>пван>с, замрачнвањс, свакуацлја, длсперзнја робннх фондова, ypebcње подру.мсклх и друглх просторија за склањање, обука лз прве ветсрвнарске и мсдлцинскс помоћи и самопомоћн. Провсра познварског систсма, заштита од поплава, заштита од непрнјатељског деловања, асананнју тсррца. борбенс особинс и употреба, обпчне, аутоматске и полуауто.матскс пушкс као н всликн број друглх питања чијлм рсшаваљс.м у до.маћинству, меслој зајсдници, ОУР-у и Општинл стварамо повољнс услоес да оспособимо раднс људс п rpabaiic за одговорно понашањс у ванреднлм слтуацијама л у случају рата. Јср.уколпко акцлја успе да повсђа редовну производњу, побољша квалнтст услуга, санлра нсхпгнјенске средлнс, уредп подруме л друге просторијс за склонншта, поправл нелсправис лнсталације и на тај начин спречи пожарс, рашчисти речнакорлта, теснаце и шаичеве лоред путева п спречл поплаве, гбрза сакупљање летине онда је на најбољн начлн проверена способност, одговорност н CRCCT нашег учесника у акцијл. Члановл Секрстаријата за народну одбрану, чланови Штаба TO као и одговорнп друштвено-политички радннци name on штинс су редовно прлсуствовали свпм радњама, акцлјама п активностима које су crrpouobeпс у оквиру акцпје „Ништа нас не смс пзненадити”. Општи јс закључак да свс оно игго је досада урађено и све актнвности које су до сала спровсдсие су добро организованс, прппрсмљене и пзвсдспсЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА Y НАШОЈ ОПШТИНИ БРЖЕ ДО ЛЕКАРА Меднцимаси центар „Параћнн” настојн стално да јача кадровски н да се опрсми сав* ременом медицинском опремом како би се радшш људнма н грађанима пружнла што квагпггетнија здравствена заштпта. — За непунс двс годллс, рскао нам јс 'днрсктор раднс органнзацијс Жнвојнн Радовић, добили смо пет нових спеппјалиста: анестезиолога, трл гинеколога I! ортопеда. Јачамо стално амбулаитно-диспанзерскс службе ООУР-а ,До.ма здравља”. Од' 1- августа ове године почсо је саредовним радом диспанзер за заштлту здравља жсна са сталнлм гпнекологом. Јсданаест лскара имамо на стажираљу, тако да рачунамо и на регенсрацнју кадра са посебннм акцснтом на службу хптне н неодложне мецшшнске помоћи. Више од десет лекара и стоматолога налазе сс на специјализаЕво неклх искустава са практлчних вежби које су изпедсне у оквиру овс акције а којемо* гу да послуже и за завршнн део акцијс октобра месеиа ове год!ше. Основна школа „Бранко Крсмановић" из Дожс Мутницс нзвсла јс всжбу „Исељавањс учемика у случају нспосрсднс ратнс опасностл”. На датп знак ваздушлс опаслостл. ученпцин радно особље су у највсћс.м реду н највсћом брзлпом органлзовано напустили школску зтраду и отишлл на унапред одређена зборна места 'ван села у шуму. На самом терену у шуми проверсл је рад и оспособљепост Службе ос.матратва, обавсштавања јављања н узбуњнвања, курирске службс, стажарскс службс и рад еклпа првс медицлнске помоћл, АБХ заштлте н склпс за гатсњепожара. Одељсња су прсдводнли командири које су учсшши раније сами изабрали на састанку разрсднс заједннце. Разреднс старешнне су псто тако на терену одржалс* по један час о значају општснароднс одбране и цлвнлне заштптс као п о месту и улозп пионлрскс и омладинске органвзацијс као п разредне зајсднице у општснароц ној одбранл и лруштвелој самозаштлтл. Радна органлзацнја „Параћип” — OYP „Водовод" пзвсо јс моблллзацпјску вежбу са пзвршсњем радног задатка- Напмс, претпоставка је била да је на подручју name општлнс убачспа длвсрзнатско-терорлстичка група која јс лзвршила дивсрзлју на водоводу пзмеђу села Главицс л Давидовца прскорскс Црплцс. За врло кратко врсме лзвршена је мобллизацлја људства л нзвршена поправка оштећеног водовода. Кроз ову вежбу провсрсно је функллонпсањс позлварског слстема, вре.мс окупл>ан>а људства. оспособљеност Слу'кбс 'за обдзбеђс- ' !бс, стражарске службе, пзвпђача, као п обученост скипе за рад у отежашЈм условлма. Има јот интсресантних примсра во простор нам нс дозвољава да пх свс помснсмо. Псрлод који је прсд нама је период завршне акцлје. Y том псрноду посебну пажњу треба посвстити припремању л организоваљу завршних актпвлости акције, којс he се извргиигл 25. п 26- октобра, ло цсо мсссц октобар ће бпти месец завршних активлостл. Да би се ове завршне активностл спровелс што успешнпје рзеба одмах где то до сада Huje учињено урадитн слсдеће: Формлратн стручно тело за организацнју и спровођељс завршних активности акцлје. донети методско упутство за спрово ђеље Завршллх активностн акоије, донети замлсао за извођсibc завршног дела тс акције донети Плап н програм активности у акцлји за 25. и 26. октобар као План и програм за цео октобар месец. Почетком мссеца септсмбра биће организован посебан састанак са свим носиоцима актнвности у акцији „Нтгалта наснс смс изнснадитл" око зајсдничкнх активности за 25. п 26. октобар овс годинс — за једннствену всжбу у оппгпшицијама. Ојачан је возни парк са пет новлх савремено опрем* љених санитетскнх возила. Хируршка служба Медицинског центра добија виши степен.односно могупност квалитстног збрнн»аван>а политраумс (несрс ћни случајсвл приллком саобраћајнлх удеса). Настоји се. и у том правцу чпне сс преговори са Медишшским центром у Нуприји за што квалитепшје функпионално повезивање нашлх целтара. Служба за очне болести од нове године добија још једног очног лекара тако да ће се много лакшс обапл ати и оваквс специ.јалистичкс услуге у нашој радној органнзаиијнкЛванаи 4
П. АВГГСГ 1Л0. ■ SPOJ ш. СНАБДЕВАЊЕ • СНАБДЕВАЊЕ • СНАБДЕВАЊЕ ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕТА ПОТРОШАЧА ОДЛУЧИЛА ОД ПРВОГ СЕПТЕМБРА БОНОВИ '9 После дужсг разматрања, потрошачи н трговци сагласни да је увођење бонова за куповнну дефицитарннх артикала неопходно као заштнта а не као административна мера за ограничење продаје 9 Бонови важе за куповину шећера, јестивог уља, детерцента и кафе 9 Грађани месних зајсдница града Параћина бонове могу реализовати у свим продавницама у граду а мештани сеоских месних заједница упућују се на продавннце у својнм селима | После одржаних седнипа Извршпог савста Скупштпне оплпгас Параћин, зајсдшпке седнтшс Изрвшчог савста CO и ГЈредседннштва ССРН, са којих је упућена прспорука о нсопходним мерама рационалнзацнје у снабдевању грађана општи ’ че Параћин, Општннска конфсрснција савета потрошача донсла |е одлуку о vBobeity бонова за КАттовппу дсфчцлтарннх артикола у рацпоналним колпчпна.ма. НА ПОМОЛУ РЕШЕЊЕ НЕСТАШИЦЕ ЛЕКОВА BtTiE ЦЕНЕ У ПОМОЋ НЕСТАШИЦА ЛЕКОВА ДОБИЈА ЕПИЛОГ Y ПОВЕНАЊУ ЦЕНА ВЕЛИКЕ ГРУПЕ НАЈТРАЖЕНИЈИХ МЕДИКАМЕНАТА, ПА СЕ PA4YHA ДА RE ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ЕКСПОРТ ЦЕНА СА ЦЕНАМА НА ДОМАБЕМ ТРЖИШТУ, СМАЊИТИ ИЗВОЗ II НАПУНИТИ РАФОВЕ АПОТЕКА Од свакоднсвинх лвс и по до трн хнљалс peueiiaia. колико пристнжс v параћнпску апотеjcv, v лвс трсћннс елучајсна папијсптпма сс нзда прсписани лек илн прсдложн нека од зљ мсна. Јсдна трсНвна остајс не задовољспа и ynyhvjc сс илп лскару који треба да прспишс некн другн од расположпвнх илн лрагоиенн лек тражи по ivuajyhn сс по апотекама на страни. To јс рсзпмс трсттпс снтуа цпје у којој параћииска апоте ка умссто 1500 разиих лекопа сваколнсвно нс.ма >60 до 35G најпогрсбнијнх лскова, оси.м антибиотнка. — Ситуација са несташпцом лекова свакоднсвно нас ставл.з v положај да нисмо у могуЈшо сти пацијентнма ла изаБсмо сусрет — рекла иам јс руково дплац апотскс магнстар фарма1ШЈс Веоа Мнлованог.нћ. — Mopaм ла нагласим мзванредно разумсвањс у параћниском стог.аршпту ..Встпрома" који су нас редовно снабдевплп дсфнинтарним лсковима п њпховим могуЛностима, нс условљавајући набавку прометом Опште познати разлог всза ног увоза за извоз, а нарочнто много вншс иснс лскова на ннсстраном тржншту. својн.м ско номско-политичкнм н ко.мерци јалним оазлознма условилн су пзвоз. којн ic левалвапија само поспсшнла. V оправпаност разлога Biuije н нс морз па се улази iep ic Савсзно нзвршно већс својом одлмком о образовању највитсг ннвоа псиа за одре bcnc лсковс. која је ступила на снагу 21 августа, цене на домаћем гржншту знатно приблпжило иенама пекова које произвођачн остварују у нностранствг. To зпачв да. по завршстку техничкнх onepatuiia шгвенrape no апотскама и, гсроватпо брзс испорукс пронзвођача icкова, хроппчнн болесници, астматнчари, inchcpaiuii. оболслн ол срчанкх болестн н свп оста ли који су „навиклп па cboic СКУПЉН РЕНТГЕН ФИЛМОВИ Срсбро, од кога сс измсбу осталог прапс рслтгсн филмови, кспадс ску пљс од злата. Прошлого лнипва потрошња овпх филмопа pcirrrcii лабо раторији Дома здравља у нзносу од 20 старих ми лиона, сада покрипа тек чстворомессчну потрошњу а какве последпцс иза знва (Бихова нестаншца у дијагноспши пе можс ни да сс саглсда. УЧЕШБЕ ЗА ЛЕКОВЕ ,,НА РЕЦЕПТ" ОСТАЈЕ ИСТО Повећање цсна лсконнма ннјс условпло и повсhaibc учешћа за лековс „на рецспт". Учсшћс од 3 дннара остајс колнко Јс, бар до краја **ОД1ШС, како лроппси палажу. лсковс". ускоро умссто спсоп вајућег: „Xohc лн замену?” могу добити прсппсав км лск За сада још iinie нл1?сн сфика сан лек за СИЗ здравствсног соинјалног и лензнопог осигураша, којс ic и прс овог драстпч. nor повсћања цспа лсковпма кубурно са вслпким гуолпн ма. М. Мкленковнћ Први договорп v цнљу прсвазилажсња проблема у спабдсвању општпне Параћин услсдиin су пспосрсдно no одржаном савеговању за представпикс нзвршпих савста скупштнна опшгппа ужс Србнјс п олиосилп су сс па изпалажсњс начнна за урелнпјс спабдевз1вс. Најпре ic Извришк савст хтврдго ста«г.с снабдевспосги у олштпнн- Y заједннци са пајбројнијом лр\- (лтвсно политнчком органнзапијо.м, Соиијалнстнчким савсзом, тачпије Прсдссдпишгвом OK ССРН. закључујс да сскао мсра раиионалнзаинјс v omnгпни спроведс огранпчаваЈке пролајс лсфншггарпнх арппсала. Такав закључак оллазч на Општипску конфсрснипју савсга потрошача, која 21. августа 1980. голннс лопоси одлуку о увођсљу бопова за набавку шеhcpa, уља за јсло. дстсрџеиата it кафс Ова оллука нма прилрсменн карактср п иажч само ;а мссец ссптс.миар. To зпачп да после анализнрапог стаГоЗ на тржпшту крајсм сепгембра хгоже па услсди одлука о уклдању бопова илн да сс важпост одлуке продужн за нарсдиа трп мсссиа. Бонови су штампапи na поссбпи.м обрасшша за сваки ар тккал н свака мссна зајсднпца прс.ма постојсИнм сиископп.ма подслпћс боновс домаћпиствнма Корскцпјс у броју члапова домаћвнства, вршпће сс на лнцу мсста. . Прпхваћена верзпја бонова садржн назив пролзвода, колпчин\' п мссеп за који важе. Боповн пз протскли?Гмссе(1Л нсва же у паредпом. Грађапи из месних заједпипа грала nncv упућепн на посебпс продавницс, тако да боповп важс v цслом граду. Како he сваки боп садржатп к псчат меспе зајсдпиие, то сс п.маоци бонова са жигом ссоских месних зајсдпнпа ynvhvjy на продавниис у својпм сслима да не бп лошло до поргмсhaja у снабдсвању. М. Мнлснковпђ Мцана^ 5 IJITA II КОЛПКО ЗА БОНОВЕ: Мсссшо свачи члан дпмаћипствд добнјаћс бопо ве за набавку: 1 Л!ггра Јсстивог ул>а 1 кидогра.м шсћсра 1 кплограм детерисмта 100 грама кафс. Ulina је у моћи Грађана Боновн hs допринети да се уразумс помахнитали са* купљачи за.шха. Ceawi tpabaiuut u.\iahe исту могућносг за иабавку eaxjuix артикала широке чотротње, бсз обзира има ли Јфијателм. ио1нан:и:а ми нријателевог чријстсла у некај продавнпии. Бсз обзира има ли времсна да, чссго и незиа:у1ш иаа, чека испред продав^ нице. , Бопосч нису caeMDfyhu. Очи којн су томс склзнИ U пични, пронаћи he иачкн да остваре било какав ћар КоО таконх сигуација у помоЧ гржитној инспекцији треба да г.риско ic opr.aiKUoearui погрошачн. ■ Погрон-ачкн cggctu, чеџа се дслатност no. месниА! зајсднииама бо спда није много occha.ia имају многа права у случају с>а се npiUtcru било каква неправи.^ ност у pad" рраУагкица. Какс недаопо рсче ЈОВАН МА« РИНКОВИ Н, иирзктор чрогсЈче радкс оргахизацша ,.UIv.4adui-'-: САВЕТ V МЕСНОЈ ЗАЈЕДННЦИ ИМА ПРАСО И ЗА71ЕЧАТИ РАДЊУ Y КОЈОЈ ОЛВИЈАЛ' НЕЈАКОИНТЕ И ДА О TOME O.7.W 1.V ОБАВЕСТИ ТРЖИШНУ ИНСПЕКЦИЈУ. И Р \ДН\‘ ОРГАиИЗЛЦИЈУ". Потргччачи бч трсбалп da ;t са.чи чомогну у превазн.'сжс1с\' iier.i'x иесттиина. Зато нијс занемарљи^ iiped.ioi da > с чабавка, напрнмср ул,а, ерши искључиво yj чамсну боцс. ■ Нско.шко J'yra uit.io јс рсчп da јс количина бд јсд» hoi лнтра уља ::а ;л.1о \ нскиу случајееч.ш! лшла, На сагтацку прсдссбии^ .чсснчх злједница града, упућен јс aitc i за co.tudapHOcr. Породинс са малом децрм мог- .ш бч da својс бодоае за јестиво уље уступе дијеталцч* ма, јер уколико сс бон г.с утрошн у еажећм месецу, нолако nponadti. , • > i ДА НПЈЕ ПСНХОЗЕ ПРОБЛЕМ СА ОГРЕВОМ НА ПОМОЛУ Да пнје психозс из које следи прекомсрна кулози на. гурњава у редовмм.1, коЈн узгрсл пису Јппгад ни билп рсдовп већ неконтполисанс гомпле жуin. гомилања залнха. Па pah:n< Гж спсга нмао! Ако коза лажс, poi: нс лажс: Подаци о лродатим ао тнклима око коЈих сс бијс битка. цспа одсћа, ло Xie излози, говоре да јс у ПараНину продато: — Прско 14 одсто вишс Јсстнвог уља лсго прошле ГОД1П1С — 4 одсто впше лстсрцс ната н — 66 одсто шсћсра ии шс нсго у истом, бсз гу жвн, времснском периоду протекле годннс. Ово су подацп лз про дајпих служби „Шумадп јс” п Робнс кућс „Беог рад". Остали снабдсвачн „Грза", „Тргопро.мст „Кр аш" IIгд., пису узети у об зир. Колпко је то занста много, нска кгжс статис тнка: По утрошеиој ко.шчини inchepa, нспада ца јг свакн становник ПараИи на н ссла oniimnie cca:coi мсссца, бсз обзлра на уз раст, јсо ни ман>с пи вншс нсго два кнлограма ше ћера мессчно! Само је кафс било ма ље. iicro у прошлој годн 1П1. He npobc састапак једног фору.ма, чпја јс пробла»матика снабдсван.с а ла сс, за сада још псакгуслан проблем огрсва ne ivpa у првк плап. Дпректор „Ш-.: .адпјс", Јовап Марнпковпп, ’ чдне органпзацијс која углавпом снабдева Паpahnn \тл.см своју забрпнушсг педавно јс потркпно и нелобитии-м 4Hii>eniiua.\ia: — Прсма нашнм лроценама, значи кад сс узмс у обзпр по Beliaiia тражња угл»а због нслостатка лож ул>а н свснтуалнпх потешкоИа у снабдсвању слсктричном снсргиЈом у зимском мссгцлма, Параћнку треба 27 800 тона угл»а а до 1. Јулаус пелп да испоручимо са.мо 8.115 тона." HajiioBiijc прспорукс Савезпог извршног всИа о заједпнчко.м улагању у рудникс, „Шу.ма дпјп" ппсу hi! новс нн стране. Н прс н»нх ова прометна радпа органпзапнја уложпла јс пе мала срсдства у развој рудника у блнжој п даљој околини. МсБутим, срсдслва, којих трсба да сс пајхитппјс одрскне орочавањем, па углавпом нст тли па н уз нпжу камату од банчнне, iincy мала а они их п нсмају. Према за сада позиатим лахтсви.ма рудппка, потребно је обсзбсдпти око мплпјарду н по старнх дипара за орочавањс да бн сс лооила каква такпа спгурпост у мспорукс уговоренпх количнна угља из угљенокопа Србнје н Босне. Прсдузегс су ВИШЕДРВА^ onpebene мере* За сада смо у впду прспорукс параћинскнхс Оапкама да из својпх средста« ДО САДА О ЛОЖ УЉУ. НИШТА КОНКРЕТНО Да и потрошња лож ужа лахтсва неки впд рацнопалнзације, као u свк остали нафтнни дерпватл. нико нс сумаа. Баш зато је погребно што хипшје донети одду ку како if на који начтп! вршити продају овог про нзвода. Лож уља има на стова* ришту .Југопетрола” уПа раћину алн продаја сепе врдш. ПостоЈн могућност да стигму нове залпхс али it опасност да се оне spare назад, јср нема места за ускладнштсљс. ва пздвоје дсо ове суме и такб нспосредно „Шумадијп” а посрслно граћани-ма Параћина псн могну v набавцн огрева за ову з>шу. „Шумаднја” такође не сед« скрштених руку. Њсшг комерцпјалисти за ову грејну сезону \говорнли су знатно всће колпчине огрсвног дрвета каа припомоћ v зн.мским месепима. М. М, СТЕВАН СТОЈКОВИВ: СЕБАЊА НА ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР MAYTXAY3EH (8) ПОВРАТАК У ДОМОВИНУ Пз Маутхаузена група Југословена, мсђу којима н аутор ових рсдова, одлази у Лини гдс сс суочсни са многим опасностима н разноврсннм провокација.ма опорављају и прилрсмају за повратак у домовину. Послс два н no мсссца чскања, добисмо обавсштење, ла ћс за дан-два бнти обсзбсВен довољан број вагона за наш транспорт, па прс срећни због тога почссмо да се припре.мамо. Утврђсно јс воВство овог транспорта, у чијн састав одрсднше н мсие, а вођа трапспорта бпо јс јсдап друг нз Црпе Горс, чнјсг се нмена ие сећам. Оса.мпасстог јула 1945. годннс композипија тсрстних вагона била јс ту. Y блпзннн нассл.а. постојао јс јелан крак нскадашњег ивдустрпјског колосека, тс на њс.му поставишс композпннју всНсг броја тсрстннх вагова н то знатно paiiiijc од прсдвиђсног врсмена доласка. тако ла смо п.мали слободног врс.мена нс само за утовар ствари и прско хиљаду н двс стотппс љулп. већ ла потпуно прсобратимо из глсл пелс композпиије. Цео воз јс бно лскнНсн транспарснтнма, зелсннлом, и застава.ма, а локомотива је бнла посебно украшена. Ннјс сс готово видсла од велнког броЈа транспарсната н зелснила, а на прслн>ем крају, у чсло локомотиве прнчврстпI лн смо велики портрет лруга Тнта, са већнм | бројем укрштених застава. . Пошто нзвршнсмо свс прнпрсмс за путовап»е, лођс трсштак, да после тако дугог н жељеног пшчекнвања, са песмо.м, испгњсни радошћу, вссслп п раздрагани, крснсмо прсма iiainoi зе.мљн. Haul воз првп пут сс зауставља у Салцбургу п всИ ту сс сукобљавамо са нсколппнном чстпнчкпх агитагора, којс уз помоћ заробљсннка удаљујсмо из воза. Крсћсмо нз овс станице н убрзо пролазимо поред нскаквог заробљсннчког логора у које.м прспознајемо нашу тробојницу и пршшчан број официра бившс војскс. Bchima ihiix стоји сасвп.м гз ограду од плетсне жице и нешто нам довнкују. Успсва.мо да чујемо н схватамо ла нам то офипирска госпола упућује разнс погрлс, па нп ми ituxia нс остаје.мо дужнн. Наставља.мо лаље н ло наше граиипс. зауставнсмо сс у пеколико местк н свуда с.мо ималп сукобс са разноразннм представниипма пропалог друштва. Коначно, наша компознција ybe у тунел, да који на.м рекошс да је на самој граннип нзмсђу Аустрпјс п наше земље. После путовања тунслом, уђосмо у пашу зсмљу п убрзо наш воз стадс. Радостп коју смо оссћали не.ма краја, када после свих псрнпсткја и малтретирања, од Линца довдс, првн nvj углсдасмо наше другрвс, војску, офшшре, исквћену железннчку станицу у нашу част и срдачан прнје.м којп на.м прнредпше. Овдс сс прв/ пут окрспис.мо топли.м млеком „ чајем, па пошто беху обављенс свс формалности. наш воз крену даље, ка Љубљаии. Свуда, гдс је паша композиција пролазвла или сс краћс задржавала. оссћалн смо пуну топлину наших људи. Тако свс до Загрсба, гдс су нас всома лепо дочекалн п ту првн пуг, послс тако дугог вре.мсна добнјамо за ручак богат оброк војшпгког пасуља. Те тренутке никада нећу заборавптп. Огромна .маса Загрспчана дошла је да нас поздрави, да нам пожсли добродошлпцу, ла нас понуди храном, воћем и то је бпо најлспши п најдирљпвији призор, јср смо знали да и са.ми оскудсвају, а ево дошли су да са нама подслс и оно што имају. Из Загрсба паш воз плјс могао ла крспс главном жслезничком магистралом прс.ма Београду. Н>у су нсмачкн злнковцн прн повлачс- )?.у потпуно уннштпли. Крећсмо сс прависм прс.ма Оснјску. - Нис.мо сс задржавалп ни на јсдној станнци до Вировнтиис. Ту с.мо стали |< задржалн сс готово недсљу дана, лослс чега је сваки појсдннац добио одговарајуИу нсправу и наставно пут пре.ма свом месту. Са групом другова, из Вировптицс пошао са.м према Бсограду. Прођосмо кроз Земуп, негдс пред свптањс н сво коначно, ocli назнрс.мо Београд. , Прнблнжавамо сс а ја нс .могу да стншам узбуБсњс. To је град у којн сам дошао no очсвој смртн, са својнх дванаест година, да бп како јс .моја мајка говорила постао нешто. Ту сам учио занат, стасао у моммнћа, ту сам стскао вслнки број пријатеља и осетио сав тсрст дубоке нсправде једног друштва. Ту са.м стекао и прва сазнања о снажно пзражсној класној подељеностн, прочптао првс кп»нгс Горког, Островског л других и сврстао се v рсд радничке класе, која је у оннм бурннм предратннм годпнама рамс уз ра.мс са студентима Бсоградског унивсрзитста дожнвљавала оштрс сукобс са фашнстичким рсжпмпма бившс Југбславнје. Ту сам са спојим друговима. нз Асронаутнчкс индустрнје као мсталскн ра.д ник више ол лва мсссца учсствовао у штрајку и гаљао сс са штрајкбрехерпма, и страхотс Главњаче сам у то времс осстпо и v бројним дсмонстрацнјама са.м сс калпо. Узбуђсн сам, јср са.м у њс.му провео добар дсо спог жпвота, стекао велпко нскуство, ноПЈСН сви.м полнтичкнм. скономскпм п сопијалним вртлознма и коиачно ту сам као илегалап 1943. годнне ухапшен п после тога доживсо ово што сам опнсао. Сала јс Бсоград потпуно наш. народни, без трутова, бсз израбљивача. без политиканата разних боја н сам за себс размишљам, било јс тсшко и прстсшко. али се исплатило. Ја барсм имам epehy да доживимту радост, н прелазсћи neunnje прско Савског моста, јер воз тала још нијс могао, радовао сам сс бсскрајпо. Само за јсдап дап, успсо са.м да нађем и обиВе.м својс бројпс познаннкс, а били су то нзузстпо узбудљиви сусрстн. Дође на ред п последња стапа тог дугог ву« Toeaiba. Копачно ссдох у воз да бж посдс не« колико сати вожње стигао у родни град Па, pahnn. Сусрет са измх^сном мајко.м и сестром нс трсба пп опнснватн. Био јс то потресан трс> путак. испуњсн боло.м, срсћом, радошћу. Сада с.мо зајелно п ваља паставнтн нов живот. На« жалост, здравље ми ннјс било добро ц лечсњс he битп иастављено свс до пролећа 1946. годинс, када са.м како тако био опорављен. Са мојпм Душком, о ко.мс ништа нисам знао ол тренутка шеговог одласка из Гузсна, убрзо са.м успостанио контакт. Срећом и он сс вратио. To сазнањс мс јс изузетно обрадовало. Значп, ипак he сс наша пскад веома ие« рсална и магловита .маштања остваритн. По оздрављељу, прво сам ја био гост »е« говс породиие, а затн.м је on са својом Зорком лошао код менс. Тако смо наставили сваке гознне п Први мај с.мо славплп заједно у Параћину. а бербу гpoжba у Вршцу. Кал сам одлучио да заснујем породицу, Душко мс јс венчао, а мој син на Душков прсдлог лобио је име нашсг заједничког друга, који је па жалост готово пред само ослобо. beibc страдао. To је Слободан Слоба Павкон из Bpiuna кога сам у сеИап>пма помеиуо на јелном месту. Еето, то јемојаверзпја cehaita. на прежнв* љене страхоте у концентрацноним логорнма. КРАЈ
27. АВГУСТ 1980. ■ БРОЈ 163. СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА OTKYII ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА ЗАПАЖАЊА ВИСОКЕ ЦЕНЕ 3ATBAPAJY СТАЈЕ Још увек је мало до.мл ђинстава која у својим стаЈама нмају великп број прасади илн теладн на товљење. II они који су неколпко година уив зад нмалп стално пуна то внлишта, све ређе се одлу чују да поново напуне сво је сточарске објекте. Сталнп пораст цсна сто чне хране и високс ценс по којнма се продајс под младак прнморавају тов љачс да буду опрезнији. Кплограм живе мерс прасади коштао је и до 60 дннара, а за телад се већ плаћа н 59 дпнара, жнве вагс. Обичан кониентрат за тов стајс 6 динара, а це не осталнх протеинских хранива готово нсверова тно високе. И кад се пољопривредннк прорачуна, остајс танка парица за његов труд, п не исплатн му се да купује подмладак и много улаже у тов. Тако да те високе откупне цене стоке и penро.матерпјала полако затварају врата на стајама. М.Д. ВИШДН ПШЕНИЦЕ У ДМБДРИМД ВДМИШВИНККЛИИБгХКВМВМННННМННттЖЗИНИМ • Кукуруз обећава рекорд, па ће најесен бити и више пшенице у силосима ® Откупне цене осталих пољопривредних производа крећу се пре- ,ма дневним ценама на пијаци Битка за пшеннцу јс успсшно прнведена крају, иако с-Manual закашњењем којс су условиле вре.менске прнликс. „Прпа дама” пољопрнвредне културе и ове године обилато је родила. а а.мбари напуњснн. За.хсаљујући домаћи.м високоролни.м сортама, пољопривреднпип .у имали још једну рекордну годину, са проссчнп.м прпносом по хектару од 45 мстарсклх иенти. На многнм парпелама белсженн су и својеврснн рекорди и добО метарскнх центи no хофру. * Пшсница ове годнне на тржи шту има далеко веВн углед и цену. Пољопривредни пропзвођачи стимулисанн су да гтродају пшеницу, новом ценом од 6 динара по килограму н 50 пара премнје за сваки продатн килограм. Уз то и цена сламе повећана је од 2 до 5 динара по килограму, а за н»у су заинтересоване фабрике лспенкл и пронзвођачи Па нпак, са откупом пшсинц? иде споро. Који су разлози, и порсд стнмулације, шго се Са управо завршене жетве: Пољопривредницп су очнгледно задовољни приносима, али вншак пшенице још увек сс не налази на правом мссту хроника месних заједница УДРУЖЕЊЕ СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА „МРЕНА” СПАШЕ11А РНБЉА МЛАђ ® Преко сто хиљада шаранске млађи Удружење спортскпх риболо ваца ,А1рена” организовало је акцију за нзлов шаранскс млађи коју је затим пустпло, односно порибило три Језера nopea Мораве, популарно звана језера на Буљанки. У лролећс када јс ниво BennKe Моравс био вслики, рекао нам је председннк Удружења, Атанасије Аранђеловић, 'поплављено је и зе.мљиштс нзмеђу Мораве и села Трешњевшхе. После повлачења реке, вода се задржала у нижим тсренима a са водом је остала и рнба и то углавном шарап. Како су природни услови били повољни, шаран сс измрсстио н у току јула и августа рнбље млађи је бпло у изобиљу. Чланови Удружен»а спортских рнболовапа ор ганизовалп су акцкју која је трајала од 29. јула до 3. августа и том приликом нзловљсно је преко сто хиљада шаранске млађи која је пуштена у поменута три језера. Поред тога уступљено је око пет хиљада шаранскс млави спортским риболовцнма у Beлнкој Плани, ради порибл.аван»а вода на њиховнм подручјима. Предстојн, рекао iiaxt јс на крају председник АрапВеловиГЈ још Једна акцнја за порнбљаваjte других бара, затока н мргваја, као што су Сикиричка. Чепурачка и Шавачка бара, a свс у циљу обогаћеља рнбл»ег фонла рнболовннх вода на подручју наше општннс. д. г. пшенпца нсрадо нзноси на тржиште, разговаралн смо са Зораио.м Јовановићем, руково* диоцсм комерцијалне службе у Радној оргапизацији коопераната „7. јул" у ПараНнну- — Тренутно у свнм нашим основни.м органпзацијама вршн се откуп по.љопривредннх лронзвода. He располажемо гачним подацн.ма колико јс пшсни це откупљсно, али јс сшурно да су тс количинс незнатнс. По ллпрнврсднп пропзвоћачн се прибојавају да одмах пшсницу изнссу пз амбара, док не впдс каква he бпти берба кукуруза. Многа дома11инства још пшеницу корнсте за нсхраиу стоке, а овакво стањс је произишло због недостатка хранива на тржишту, па п љиховпх впсокнх цена. MebyTiiM, кукуруз обећа* ва рекордну годину, па he noчстком јесени вероватпо бити внше пшспицс у силоснма. Можда један од разлога јс и тај, што псма довољно пара за откуп, јер he се пре.мнје нспла ћивати каснијеСа откупом јечма смо задовољнп, наставља Зоран Јовановић. Јсчам је ове годнне донео просечан принос око 40 мстарсхих центн по хектару. Његова откупна цсна је 64 дпнара по килограму. Код откупа осталлх пољопрквредних пропзвода управљамо се прс.ма дисоннм нена.ма. Кллогра.м папрпке плаћамо 12, белог лука 22. црлог лука 6 н пасуља 18 дннара. Попуда овлх пољопривреднлх пропзвода ic задовољавајућп, кажс ЈоваловлИ. М ДимнтрнјСБаћ Впњета: С. Здравковлћ КОМЕНТАР БОРБД ЗА ХРАНУ А ЊИВЕ ЗАПУШТеНЕ СТАЊЕ YCEBA НА ПОЉИМА Апсурд савремене пољопривреде: док се на једној страни бије битка за нове сорте, хибриде и високородне пољопривредне културс, у че.иу су шаии институти постигли изванредне успехе, на другој страни је све вишс несбраћеног зсмљши та, напумтених и закоровљсних њива. Од ове појаве није иму на ни пољопривреда name onumiHC. Тужна јс слика која сс ових дана може ви дети у атаршла скоро свих села око Параћина. Многе њиве су зануштене и то у равници, у брдским пределима. углавном, виноградч поеаћени, шљиваци нсоднр.- говани... Где леже разлози необра ћчоања добре, зиратне зсм ље н напугитања ораница? Све eehu број сгарачких домаћинстава, недостатак радне снаге, од^газак лиадчхиз села и лшграција према граду, привремени pad у иностранству, неекономичност уситњених парцсла ц непогодност земљшита за савремену обраду машинама и тако даљс, створили су „услове" да и најбоља мораеска земла остане неис коршикена. У унанрећењу нољопривредне. производње и нроизводњи храие неће се отићи далеко> ако се. и ово зем^гиuire не узме. у обзир, уср мо у ужој Србији остане необраћено 70000 хектара гоduuubc, кажу бољи познаваоци ове проблематике. Шта бн требало урадити у оваквој апуацији? Наше пољопривредне организације требало би у својим про 2ра.мнма прсдвидети и решавањс овог проблема, уместо што се оријентшиу на тргоеину и промет. Треба изна hu срсдства да се ове парцеле откупс илн у договору са нољонриврсдницима уз.ч> под закуп, убрзати комаса цију У свим селима, код наслећнвања водити рачуна да сс земљшите преда оном наследнику који xohc да га обpahvje, стимулисати joui више пољонрнвредиу произ водњу и на oHic\t парцелама којс се запуштају... a то није ствар само месних заједница. задруга, већ и taupe заједнице. Док сг у многим крајеви ма земља отима од noivtaea и непогода, док се батарима доноси землга и камсњари претварају у њивице, ми мирно гледамо како првокласно зсмлиште зараста v коров нсобраћено, и говоримо о нсдостатку хранс, пшенице иа тржшиту, мањку xteca и увозу оних артикала које са мало труда можемо tlMOTU у довољним количинама и за извоз. Мпрослзв Днхштрпјевпћ КИША ПАДЕ - ПОЗААТИ СЕ ПОЉЕ Кукуруз пред рекордном годином © Ман»е репс него прошле године, алн за сада добро напредује ® Виногради понели никад боље Метеоролошкл календар овог лета залста је наклоњен пол»о приврсднлшЕма. Y великој стре пњл за усеве прошла је прва декада августа. када су лесносне врућине и до 35 степени Целзлјуса харале поднебл>е.м. Олда, готово минут до дванасст, права летња кигаа задржала се неколико дана и жедиу зе.мљу обезбедлла влагом. Пољо прлвредницл су одахнулл, јер летина сада добро напредује.а стањс свлх усева на пољима је изванредно.' Кукуруз је у фази вопгганог зреља. На пољима параћинског атара засејан је домаћи високороднп хлбрлд. Поред стандарнпх сортл СК, пољопрлвред нп лронзвођачи одлучивалл су сс углавном и за Загреб 66-61 и Земун-поље 704. Кукуруз обећа ва прошлогодшпљи род. Значи — рекордна годлна, са просечним приносом од 4000—5000 кплограма кукуруза у зрну по хехтару. Тржлшла цена кукуруза креће се око пет длнара по килограму. С обзлром на високе при носе којл сс очекују ове јесенл, због веллке коллчине кукуруза треба очекивати нешто лл жу цену ове житарице. To he се сигурно добро одразлтл и на пшенлцу, и вероватно јс неће бпти у храниллцама за стоку. — Шећерна репа ове годлнс засејана је мање у односу на прошлу, кажс Зоран Јовапо влћ, пољопрлврадни пнжењер у „7. јулу”. Што се њеног развића тиче за сада је добар, корен се лормално развија и та производ л>а је уговорена са Фабриком шећера у Бупријн. Код усева су завршене све агротехничке и агро.мехлјске мере, и остало зависи од временсклх пригшка. • Повртарскл усеви такође су у одллчном стан»у, каже Зоран Јовановић, а лзванредан родсе очекујс п од впновс лозс. М. ДтштрнјеЕнћ Шпанав 6 Дреновац: ТЕЛЕФОНИ Y 160 ДОМАНИНСТАЕА У току Јс монтиршае лутомптскс тслефокско цсЈгтрплс од 160 број« ла. Срсдстиа од 1350000 дннара обсзбсднлн су rp.il»aiw будући корксннц.*) к Основна органкмциЈа удруженог рада ПТТ Параћнп. ДРЕНОВЧАНИ НА ЉУБЉАНСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ Јубиларшс Дессти фестнм i аматерских фопклора у •Бслтиицима. општипа Мурска Собота, one годннс окуппо 1г закмичарс нз Пталвјв, ЛусгрнЈе и Мађарске, као и фолклорие скупмнс нз СловспиЈс. На фсстчвалу је учсстиовала п фолклорка група вз Дрсновц.1, коЈа Јс наншла на топао приЈс.м код око 5000 посетткрцн. Дан након фсстивала, ТелсвизнЈа ЈБубљанл смптовала Јс десстомп1<утну репортажу посаећену играма пз СрбиЈс, које Јс фолклорна дружи па из Дремовца гако успешно нграла. „СЕЛО МОЈЕ, 3ABH4AJY МИЛИ” ПО СЕДАМНАЕСТИ HYT Фсспгаал народпих лссама „Ссло моЈс, заглчају мкзи” Једап Је којстаријих ахитсрсккх так.\шчсн»а у СрбпЈн. одржан Је и ове голиис 9. и 10. августа у Дрсиовцу. Прву награду за иаЈбољп глас однсо Јс млидп певач МАРКОВПБ >13 Нићсвиа, а такчпчарс јс прптпо орксстар „Илмоа 79". Овај охтнчно оргаиизовак фсстнвал вкдсло је прско 2500 глсдалаиа. Тома Мплосављевић Рашевнца: СПОМЕН ПАРК ПАЛИМ БОРЦИМА Скупшткка Мссне заједннцс донела Јс одлуху о нзградњн Спомеи парка палш! борцчма у Прпом ц Друго.м свстском рзту. Срсдства ће се обсзбсдити »з фоидп Мсснс зајсдиицс, и добропол.пнч учсшћсм rpabana и рпднпх органнза<1и]з. ВЕСНА ТАСИК „ПРВИ ГЛАС ПОМОРАВЉА” Традицпош1Л'<о так.мнчсн>с псвача аматсра ,,Првп глас Поморавља" коЈс сс сваког 2. августа одржааа у Рашсвици мсћ дсцснију ц no, oat годикс имало јс изузетао доиру поссту. V конкурсшшјп деадссстак псвача прло мссто освоЈила Јс НЕСНЛ ГЛСИЛ, члан Културно умстннчког друштва из Рашсвицс. друго МИ РОЉУБ TII.MIIh пз Ноточца, а трсћо ЖИВОТА ПЕТРОВИВ нз Рашсшшс. Док.а Мутница: . РЕКОРДЕР НЕШКОВИБ Пољопривредншш Доил Mvnnuie су задосољмп овогодшшмсм родо.м пшспицс, вишс нсго што сс очсклвало, Јср су врсиенскс орпликс послсли>пх доиа жстпс пилс нсповољис. Најбољс приносс у овом сету имао Је ВЕЉКО НЕШКОВИН, ратар којм Јс сз хектара пожњао прско 5000 кнлограма пшсиицс. — Нс постоЈи нска чаробкз формула за лоаЈ успсх, кажс НЕШКО РЛ<л. Земљиштс сам добрс наВубрно стајским ћуоривом, а затим сам блзговрсмсно примел»нвпо спс агротсхппчке н агрохсмијскс мсрс >ia nap iic.w. Пшснпцу свм даапут npiixpaiMioao азотним ђубривом, и на краЈу опрскпо протпо биљнпх штсточнни и коропо. Тржнп П1Ш1ЛК испоручнћу задрузи, каже НЕШКОВЛН. РадлвоЈе Васић Поточац: ЗАДРУГА ОТКУПЛЛ ТЕ СВЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЕ Пољопривредна задруга Поточац овог лста откуппла од пољозрмврсзника Јс свс noir,bcuc количнкс повртарск!« производа, воћа н пгум ских 1<лодова. Само паприка јс откупл.сна у колпчкпн од осам namna no иооОЈМШМ цснама п за пољопривредиикс » чадругу. Све пољопрпореднс пронзводе поточка задруга пласира преко своЈе послоане Јединицс у Бсогралу, коЈа всћ нсколико годпиа послуЈе пзалпрсдпо. За откуп пшеницс овс. годнне мсђу оољопривреднпцпма не влада велнко iiirrcpcconaibc, а ни задругп нема потрсбап складинпш простор. Својново: НАЈМАСОВНИЈА СТРЕЉАЧКА ДРУЖИНА Y ОПШТИНИ Стрсљачка дружипа „Налредак'’ пз Својнопа нсдавпо Је оргалнзовала Још Једно такммчељс у rabaity војннчком пушком за своје члаиове. Јсдпа од паЈмасовнпЈих стреллчкпх дружшп wa селу у пашоЈ општлнн. па овом тикмичсњу окуппла Јо прско шсздесет стрелаца свкх узрасза. а међу шгав и исколико жепа стрслацл. Најбол« резултате поспптпг су ЛШОДРАГ БЕЛПСАВЉЕВИК, ДУШЛН СТЕВИК ц ЛиЛДЕН СТЕВИП. Станко Здравковић Ратари: ОСМИ CYCPETH ИМЕЊАКА Осма ,,Ратарп}«да’*, сусрети селл имемака код Обреновид, Смезвр«кке Паланке и Параћква, овс годпне одржапм су 23. и 24. у селу Ратзру код Смедсревске Пжлапке. Као н свакл сусрет старих првЈатеља п оваЈ Је протеко у броЈввм ку.тгурпо уметвичкпм н спортсшш приредбазиОДРЖАНО „РАТАРСКО ПОСЕЛО” П у Ратару Је 8. плгуета оДржано прво rai.-мичсњо всвача аматера под шитгвом ,Ј*апрско поссло", п како рекоше орпшизатори, сваке годиве ћс се п одржштл. Y коихуреидаЈп 20. певача, даровптпх аматсрв проо место освојво је МИЛЕН МИЛЕНКОВИН пз Лвћсвца. Све певаче аматсрс пратпо јо оркестар ЖИВОТЕ МИЛЕТИБ, а приредбу Јс воематрало блвзу 800 поеетжлаца. Миодраг Васпђ
27. АВГУСТ 1980. ■ БРОЈ 163. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА _НОВИ ПОПОВАЦ" . ГОДИНА ХУШ БРОЈ 261 ПОВЕЗИВАЊЕ са рудником гип са ГИПС ЈЕ НЕОПХОДАН ■ ЗА ПРОИЗВОДЊУ СВИХ ВРСТИ ЦЕМЕНТА II НОВНМАЛА ГИПС ЈЕ НЕОПХОДНА КОМПОНЕНТА, МОЖДА ДРУГА ПО ВЛЖНОСТЦ КОЈЛ СЕ HE МОЖЕ ИЗБЕНИ ПРИ ПРОИЗВОДЊИ В РУДНИК .ДИПНИЦА” ИЗ ГРУЖЕ ЈЕ ЈЕДИНИ РУДНИК HA ОВОМ ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ КОЈИ НАС СНАБДЕВА ОВОМ ВЕОМА ВАЖНОМ КОМПОНЕНТОМ, А ЈЕДИНИ НАЧИН ОБЕЗБЕБЕЊА ОВЕ СИРОВИНЕ У ОВОМ МОМЕНТУ II НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ ЈЕ ПОВЕЗИВАЊЕ СА ОВОМ РАДНОМ ОРГАНИЗАЦШОМ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМИ РАДНИКА КОПОВА ДО КАМЕНА |i ТЕШКО ■ YCKO ГРЛО У ПРОИЗВОДЊИ Y OOYP „ПОВРШИНСКИ КОПОВИ” CY ДРОБИЛИЦЕ s РАДНИЦИ УЛАЖУ MAKCHMYM НАПОРЛ ДЛ ПРОПЗВЕДУ ДОВОЉНУ КОЛИЧИНУ СИРОВИНЛ ЗА ПОТРЕБЕ ПОГОНА Производњу у ООУР „Површински откопи" прате многп проблеми. Од укуппо расположиве механизаиије половина је у квару и често сс радн са.мо са једнпм багеро.м, једном утоварном кашико.м л једном дробилнцом. Тренутно радп само Поллзијусова дробнлииа која је мањег капацитста н често се кварл. Послс оправке старс дробилице ла Полизијусовој ће сс извршити реконструкција. Стара дробилица је већег капацптета и у могућности јс да обезбсди две трећине потребнс производње. Један багер сс налази на поправии. вари се катарка, а кашика од утоварне лопате налази се у „14. октобру” у Крушевцу на поправцл. Због лошег одржавања на багеру, који сада радл, цурл уље тако да је цео доњн део у уљу. Днсвно се пзгубк од 40 до 50 литара уља, a то је око 1.000 дннара дневно губитка. Два возила такоБс не радс. To су терекс 5 који стојл.већ Mecca дана н на њему треба да се нзврши ре.монт, н Перлини 2 коме су кочлонл уређаји у квару л они he ускоро бити поправљени. „Коповл” лмају п’ два булдожера али оба не раде. Са булдожера ТГ 170 скинут је мењач ц однет у „14. октобар” на оправку, а булдожер ТГ 90 се налази у раднонини већ два месеца на поправци. За њсга су се чекали иеки делови, којл су недавно стиглн те се сада на н>е.му врши монтажа. У лапоролому тренутно нема некпх већлх проблема у раду, али л ови у кречњаку су довољни па да се ради са пуно напора на обезбеђењу сировина. Због лоше механизације и недовољног капацитета Копови не могу да прате велике скокове у производњи, да према потребн ПРОИЗВОДЊА Y ЈУЛУ 0CIBME ИСПОД ШВ а ПРОДУЖЕНИ РЕМОНТ УСЛОВИО ПОДБАЧАЈ Y ПРОИЗВОДЊИ н У TORY ЈУЛА МЕСЕЦА ПРОИЗВЕДЕНО ЈЕ ЗА 11.119 ТОНА КЛИНКЕРА, 19.828 ТОНА ЦЕМЕНТА II 11.777 ТОНА НОВИМАЛЛ МАЊЕ НЕГО ШТО ЈЕ ПЛАНИРАНО R РЕАЛИЗАЦИЈА ЦЕМЕНТА ЈЕ ТАКОБЕ ЗА 13.959 TOHA МАЊА ОД ПЛАНИРАНЕ Овогодлшњу пролзводњу пратили су проблеми од почетка године. У јануару н фебруару проблем је иедостатак мазута л прскањс плаипа пећл бр 1 (тс нлје раллла цео јануар месец) л они су условилл смањеље проH3BOIUM1. СкоаИлван.ем ремонта nchu бр. 3 v алрилу месеиу л веома успешном пролзводл>ом V .мају месецу успело је да се смзл>е губпли v пролзводњи, те јс за шест мссеци производл>а к.|!”!::ерл бнла само за 1000 гона ! о.г плзннране МеВутим. V )улу месецу дола: зи до лерчеклваног продужетка производс час вишс час мање сировина. У врсме ремонта пећи, да није блло траке за слободну депоннју код сепарацлје, копови би морали да престану са радом, јср не би пмали где да лагерују сировнну. Овако они су обезбедплл залихе од 10 до 12 хлљада тона те сада када је стара дробллица у квару сировине има довољно за пронзводњу. Једаи од проблема јс непостојање неке просторије ллл надстрешниие где бн могло да се вршп оправка ових великих машпна. Ускоро ћс коповјј. адорати да обезбеђују још всћу количину сировнне за потребе нове фабрике. Бпће потребни и нови багери 11 нова возила. Предстоји н прппре.ма копа за експлоатисање спровнне за нову фабрпку. Све су то велпки послови. Радннци кречњака већ раде у свс трп смене од почетка ове године. Када је уведена трећа смена због сепарацнје, планирано је да се у првој вршп просејавање Ji стварање залиха, а у другој н трећој да се пропзводи и тран спортује сировина до фабрике. Зна се да је сепарација пуштена у рад маја месеца, али због недовољног капацитета и кварова механизацлје и због тога што је фабрлка прлорлтетна за нспоруку крсчњака, сепарација не може да да оноллко коллко се од ње очекнвало. Ола је лпак део себе већ отплатлла самнм тлм што је у јулу месецу у време ремонта у производњн обсзбедлла заллхе у слободној депонлјл тако да коповл нлсу престајали са радом л нлсу створллл губитке. Остаје нада да he сс овл проблемл решлтл п да he сепарацпја кренутл са радом пунлм капацлтетом. Можда he сс ускоро решлтл ремонта л нелспуњеља. плана пролзводње. План пролзводл>е кллнкера остварен ie са 74.6 одсто, цсмента са 64,4 одсто и новлмала са 46,1 одсто. Реализацлја је остварена са 74,6 одсто. Сада1 је седмомесечнл плал производњс у подбачају за 13.144 тоне кллнкера, 42,931 тону цемелта л 34.264 тоне ловимала илл у процентлма седмомесечнл план је код кплнкера остварен са 95,1 одсто, код цемента са 87,5 одсто л код новлмала за 71,5 одсто. Реалнмција је остварена са 91,5 одсто. и проблем гардеробе л купатлла за раднике копова. Њихове гардсробс су у старлм бунксрлма, а од купатила иема нл трага. Немају чак нл воду за плћс. To је проблем којл ллчно погађа раднлке овог ООУР-а, јер онл раде лапољу пзложенл cv сулцу, ветру, прашлнл, па бл лм л те како добродошло купаљс после напорлог рада. Поред овлх проблема којл су већ познатл л може сс рећи старл лма л једна новина која даје добре рсзултате. Налме, прошле годлне почела је прлмена експлозлвне смеше за масовна млнлрања уместо класлчлог експлозлва. Резултатл који се добијају оваквлм минирање.м су веома добрл. Маља јс потрошња експлозлва, јефтиније је, мањи је рад око пуњења, јер је пуњење механизовано, а л транспорт експлозлва је сигурнлјл л нсма претовара. Експлозлвна смеша АНФ-а је производ „Мллоја Закића” из Крушевца.Једина мана овог екс плозлва јс што бушотлна мора блтл сува (без воде), a то је терен у коповлма са прллпчном коллчнном воде. У плалу је л употрсба једнс друге врсте кашасте смешс експлбзива којом могу да се пуне л бушотлне са водом. Једлнлм минирањем са експлозлвлом смешом АНФ-0 може да сс обрушл 40 до 50 хлљада тона кречњака. m ■■ »вм Председлнк Прлвредие коморе Срблје са својлм сарадллцлма посетио је лашу раднуор галлзацију, облшао граднлиш* те нове фабрике л упознао сс са текућлм пословлма л динамиком лзвођења радова ла новој фабрицлУЗРОЦИ КАШЊЕЊА СУ ПОЗНАТИ ПОЧЕТКОМ ЈУЛА, ТАЧНИЈЕ 7. ЈУЛА, РЕМОНТ СТАРЕ ШМНГОВЕ ЛИНИЈЕ ТРЕБАО ЈЕ ДА БУДЕ ЗАВРШЕН II ДА ПЕп GP. 2 И МЛИН БР. 2 KPEHY СА РАДОМ. Међутим, дошло је до драстлчног продужетка ремонта ових постројења и мллна слровлнс бр. 1, тако да је због недостатка слровинског брашна дошло до заустављања л пећл бр. 1.0 узроцлма кашњења ремолта Радо.млр Трифуновић, управннк погона, нам је дао следеће податке. Укупно кашљење ремонта по постројењлма је: — сушара лапорца је касллла 25 дана, — млнн слровллс бр. 1. касније такође 25 дана, - — мллл слровлне бр. 2 каснло је 18 дана, . — neh бр. 1 је каснлла 18,5 дана, — пећ бр. 2 је каснила 19 дана. Y ремонту су поред радллка ООУР-а „Пролзводне услуге” учествовалл и раднвцл ООУР-а „Производња цемента” л то у току заједнпчког дела ремонта седам радника, а у завршноЈ фази осам раднлка. Раднлци.ма „Буре Баковнћа" поверенл су.накладнл радовп, које су иначе требалл да ураде раднлцл ООУР-а „Пролзводне услуге". Они су радплл на: — варењу напрсллна око сателлтсклх отвора, лначе то је кључнн посао у ре.монту, — варењу папуча на првом фундаменту сушарс и Садашња потреба пшса за пролзводљу цемента и новимала у нашо] радној организаннји износи око 35.000 тона годишње, а у наредном планском периоду, реализацлјом новлх пнвестлционлх програма изно* cube око 80.000 тона. Уколико дођс до реализације лзградњс још једне линпјс за производњу цемента онда би потрошња Ulrica требало да износн око 120.000 тона. С обзлром да је до краја наредлог средњорочног планског перлода плаллрана пролзводња цемента од 43 милиона тона у Срблјл без noKpajiuia биће потребно око 200.000 тона пшса годлшње. Ако сс лзузме евентуална могућност корлшћеља отпадног пшса, онда трсба лматл у влду да се следећа локација за добијањс овог важног матерлјала налазл у Боснл што довољно говорл о важностл ове компоненте у производњл цемента и новлмала. Наша фабрлка од постојања до данас снабдева се слровлм глпсом лз „Липнице” код Гружс. Садашња опремљеност радника Липнице и број радника једва задовољавају потребе наше фабрике уз повремено снабдевал>е цементаре у Косјерлћу. Рудник глпса ни економскл, нл техничкл, нп кадровскл нлје спреман да пратл даљл развој лашс цементаре, а да не гоBopiLMo о друглм цементарама са овог подручја. Садашњл начлн експлоатацијс лма веллке експлоаталлоне губитке којл лзносе н до 50 одсто, чнме се ово драгоиело лежлште нерацлонално експлоатшпе. Механлзацнја која се користл у овом руднлку је доста застарела л захтева веллко учешће радне снаге која сс тешко обезбеђује на том подручју, тако да л задовољен>е наших садашјблх потреба се тешко остваРУЈе. У цлљу рацлоналног корлшhcita ове' драгоцене слровлне, повећаља продуктлвностл л заСастанку су поред нашлх ру ководлоца присуствовали л представллцл друштвено-поллтлчклх оргаллзација Општлне и Реглона л представннцп лзво Вача радова. — ла лзрадч днстантнпх прстенова на трећем фундаменту пећн бр. 2. Моментл којл су тлцалл да сс ремонт овако много продужл су следећи: — почстак ремолта пећл бр. 1 јс бло ометен демонтажом скела лз хале, од страле „Трудбеника". Демонтажа сателлтске главе на овој пећл је каснлла о дана. Y реаллзовању послова повереилх „Бурл Баковлћу" дошло јс до одступаља од уговором дефннлсане технологлје л то: ламеле зупчастог венца сушаре су спојене завртњима уместо уговорсног заварлвања, оштећен>е папуче на трећем фундаменту пећл бр. 2 нлсу пзбрушене, илје лзвршено отпуштањс унутрашљлх напрезања зупчастог велца, које је блло предвиђено у радлоллчкој пећл у Славолском Броду. — Y току ре.моита ООУР „Про лзводне услуге" је у влше махова ангажовао варлоце из друглх предузећа. — Нису урађепл сви захватл са сппска послова за ремонт. — Прлллчан број захвата урађен је неквадптстно о чему све- (Насгавак на 8. страни) довољавања потреба за овом слровином у наредном планском перлоду образована је заједнлчка радна група од стране наше фабрлке, рудника „Липнице” п Регионалне’прнвредне коморе Крагујевац са задатком да укажу на то шта се све треба предузетл за повећање производњс. Извештај ће сс овлх дана наћл ла разматраљу код органа управљања. Према лзвештају радне групе потребпо је у ларедлом периоду лредузетл следеће: — предузети свс лнтсрвептнс мере за повећање пролзводње на 70.000 тона годлшње, у првој фазл, л 120.000 тона, v другоЈ фази. Те се мере састоје у набавцл одговарајуће опре.ме за повећану производњу л поболг шање услова рада, — потрсбно је што пре прлступлтл детаљчом рударско-гсолошком истраживању како бн се стекла реалча сллка о ко.мплетном лежишту. На базл овлх детаљшос гсолошклх истражлвања треба урадитл комплетлл лови рударскл пројекат експлоатацлје којлм би’сс пројектовало л ново решен>е за свентуаллу лзмену методе лскопавања која би стајаГРАДИЛИШТЕ (ИАОВИНОМ П.Ш ПР8Е ш Радови ла Моигажл .машлнскс опреме дробиличног постројења су завршени а до 1. септембра 6nhe завршелл л радовл на транспорту сировнне л складишту предхо могелпзацлјс. Накои овога трафостанлца се сгавља под напон п почлњу пробе на хладно, а затнм л пробе под оптерећсл.ем. Половлном септсмбра доблће се л прве Tone лздробл сног матерлјала за нову фабрлку и дробљеног кречњака за лостојеће технолошке ллније, преко овог дробллнчног попројења, чи.мс he се омогућлтл преклд досадашн.ег лачина транспорта дробљеног кречњака из мајдапа до фабрпке, дотрајаллм ваговлма и слектрлчплм локомотлвама. Уклањањс колосека омогућује наставак лзграшве дру ге фазе транспорта кречњака ол сспарацлје до постојеће и пове техничко-технолошке ллнлје. Завршенл су и сви електрофллтерл, лзвршене су п хладне пробе као л технлчкп прлјем лстих. „Термоелектров" ради па разводу мазута л парс за ложлште пећи л два генератора код мллнова цемента л слровпне. „Фаграм" радл у одсљењпхт сллоса хомогеллзације л млина слровлне па монтажл опреме за спстем хомогеппзирања л пражљења силоса л постављању флукс канала у млину снровлпе. „МИН" из Нлша монтлра длмоводе л цеви за отпрашпвање код млппа сировлне л nehn. „14. октобар'* почео је молгажу слстема клинкер транспортера. .Рад” нзводл заврлЈне радовс на свлм објекти.ма. a no себно је важно напомевутп радове кол пакераја МИНПАК уређаја п снабцевање водом. ла мањс раднс снаге и имала далеко мање губитке у процесу сксплоатације. * С обзлром да ћс лстражлвање пројектовање п стварање услова за нов лашш експлотације трајатп до краја планског пернода потрсбно је хлтно предузети мере набавкс опрсме за повећану производњу како бп се обезбедлле потребне колнчине птпса у наредном планском перлоду. Прсма аналлзи заједничке комлсије потребна инвестициона улагања за капацитет од 120.000 тона годишње би дала добре флнансијске ефекте, а број радника би се од 70 повећао на око 90. Из алаллзе рада ове кохшсије п потребе га гипсом у наредној производњп може се закључити да бл јсдлнл начлн обезбеђивања ове леопходне сировлне у овом момелту и наредном периоду блло повезивање са овом радном органлзацијом, уз потребна улагања и свесрдну кадровску л тсхничку помоћ. Вероватно ће део флнансирања за оспособљавање руднлка за већу пролзводњу сноспти и цсментара у Косјерићу, као и друге цементаре.
НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ 27. АВГУСТ I9W. ■ БРОЈ 163. УЗРОЦИ КЛШЊЕЊА CY ПОЗНЛТИ ИЗ ИЗВЕШТАЈА 0 ПОСЛОВАЊУ МАЊЕ БОЛУЈЕМО РЕМОНТ |Е КАСНИО (Наставак са 7. странс) лочс застоји н лош рад постромена јс ypabciia у току једнс с.менс, а бсз длзалнцс радллл бн све грн смсис. Радивојс Вељковнћ, впсоко* jciba од.мах послс рсмонта. — У току ремонта само један , ----- _ опсратлвли руководилац OOYP квалпфикованл пскач је нзлсо, „Произволнс услугс” јс контро- TaKobb, својс Biibcibc Kauiibciba лпсао цео дпјапазон • - - послова. - ------ рсмолта. Изнсо ic како сс врс- — Током ремонта бно јс нзрал<сп н нсдостатак рсзервннх дслова. Јслнпо је пре рокп добро и квалптетно нзвршсн озпл спптср зоне nchn бр 2 по спстему ре.мената п то у току парсња плашта nchn чн.мс је продужен>6 рс.монта смањсно за 6-7 лана О кашњењу л узронима кашisciba н радници су н.мали cnojc внБсн.с УЧЕСНИЦИ РЕМОНТА О PEM0HTV РадивоН Всљковнћ ПОЗМШВНИ (DHHJHCHICHH РЕЗУЛШИ ■ СВЕ ОРГАНИЗАЦНЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА И РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ИМАЈУ ПОЗИТИВАН ФННАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ ■ ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА ЗА ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРОИЗАШАО ЈЕ ИЗ ОСТВАРЕЊА ПРОИЗВОДЊЕ Н РЕАЛИЗАЦИЈЕ КАО И ПРОМЕНА ЦЕНА ЕНЕРГИЈЕ, РЕПРОМАТЕРИЈАЛА И ЦЕМЕНТА ■ ТРОШКОВН ГОРИВА И ЕНЕРГПЈЕ Y4ECTBYJY Y УКУПНИМ ТРОШКОВИМА ПРОИЗВОДЊЕ ЦЕМЕНТА СА 55 ОДСТО, A TO УСЛОВЉАВА ПАД РЕНТАБИЛНОСТИ HE CAMO Y НАШОЈ ЦЕМЕНТАРИ BER Y ЦЕЛОЈ ИНДУСТРИЈИ ЦЕМЕНТА СВАКОМ РАДНИКУ, ЧЕТИРИ ДАНА Y ОВОЈ ГОДИНИ МАЊЕ БОЛУЈЕМО. ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ ИЗГУБЉЕНО 16,5 РАДНИХ ГОДИНА ЈЕДНОГ РАДНИКА ИЛИ 4.992 РАДНА ДАНА. НАЈВИШЕ БОЛОВАЛИ РАДНИЦИ OOYP-a ,ПРОМЕТ” ГДЕ ЈЕ Y ПРОСЕКУ СВАКИ БОЛОВАО ПО 6,2 ДАНА. мс губило зиог нсоргаиизовалоУпнтали смо и раднике да лзнесу своје мшпљење о томс због чега ie ремопт тако много каснио. 1 Душан РадиН На такво пигање, висококва* лпфнковани бравар. Грала АнђелковиН и квалпфикованн варилаи Мподраг Марјановлћ плсу далн ликакав олговор. Олмахнулп cv главом и оллазплл бсз рсчи, всроватно су сс пла* шилн реаклнјс коју бн пзазвала н,н\ова лзјава. Душан РаднН. висококвалнфнковани бравар, учссннк у ремонту јс бпо бољс расположен за разговор. По њсму. било јс вишс узрока којн су утниали ла рсмонт касни, али главни > зрок јс тај што ремонт пнјс бчо припрс* мљсн. Hitјс бнло потребннх лелова, ннјс било довољно ЉУЛЛ. снабдсвањс из магаиина јс Onno лошс. Дсшавало сс ла иема ни доRo.hito шрафова па сс н ла то чскало. Ни само место ремонта ннје било припрсмљено за рсмонг, постројсн>а пчишђсиа. Такођс за овакав веИи ремонт иијс бнло нн ловол.по техличке опрсме с којом бн људн ради.тн. Нпјс било ini малих дизалнпа nch сс свс ралило ручно Са.мо за подпзањс три роллс на пећн које су замсн.ене набавпли су дизалпцу и та цсла застп. — Са псћн бр. 1 сккнут 1е слсктро.мотор, јср су хтели да га поправс, а за покретање псћи плапнран јс мали мотор — бснзпнац. Кад су хтсли nch да окре* ну установилн су да јс тај помоћни мотор у квару. Чекали су да слектричари оправс слсктро.мотор, који кад су га по« ставили нијс опст могао да окрснс neh. Бнла су пагађаља, да сс псп нскрпвпла тс сс зато нс окрсћс, али када cv ставили електромотор са другс пећн, neb јс почсла да сс окрсћс и тада јс слсктро- .мотор попово узст у рад. Због овакве псорганизованос* ти изгубљсно је око нсдсљу дана. Бранко ЉубисављсвиН И порсд млогобројиих проблсма којп су пратилл производ њу, одржаваљс, набавку и рсалнзаннју, фннанснјскн рсзултат пословања показује покрићс губитака из првог квартала, покрпНе личнлх доходака н осгва peibc акумулаинје- од 7 млллола лпнара Плаллрали расг дохотка нпјс остварсл. а тимс л раст аку.мулацијс н чистог дохотка. Прлходп п трошковн су маibii због подбачаја рсализације у малопродајн н мањс заступ« ЈБСностп набавке л реалнзоване вредносп! трговачкс робе уодносу на план. OOYP „Малопродаја” јс почео са радом тек ма ја мсссиа. a то сс такође олразлло на очскивале ефскте. Преглсдо.м финансијсклх рсзултата уочава сс већи индекс трошкова од пндекса прпхода, као одраз дсјства цсна, a uno оставља последицс на всличилу дохотка. Планирани лоходах јс остварел са 33,4 посто, а у односу на исти период прошле годллс всћи је за 7,8 постоЗбог повсћаних законскнх п уговорнлх обавсза, углавном због већих хамата у овој голп« нл јс дошло ло опадања чистог дохотка. Каматс cv хтлавном одлосе на сепарацнју н нову фв брнку и укалкуллсалс cv за nicer мессин са 8 мнлиона н ло краја годилс he нзвосптн 32 ми лвола. Остварсл јс члст доходах од 71.680.757 лнлара. алн ол нијс довољал да сс уклопимо у одговарајућу nponbpun.iv no Споразуму групаинјс л обавсзама из Рсзолуцијс. Порсд онпх показатеља за саглсдавањс пословама раднс органлзацнје посматра сс н проДУКТИВИОСТ, СКОНОМНЧЛОСГ II рснтабилност пословања. Продуктлвност показује одпосс производњс п уложенс радне снагс’ А. у овој годплк ола јс мал»а нсго у прошлој 1ОДННН за исти период, изулсв код повимала гдс јс продуктивлост ксшто всђа. Због недостатка у систсму npaheiba продуктивностн прско крстања пролзводњс по раднпку, пратс сс упоредо л показатсљк о Kopiiiuhctby радлог вре.мспа. Kopiuuhcibc фолда радлог врсмела у овом полугођу изиосн 85 одсто. Из података о планираннм и оствареннм трошковима no тонн пролзвода односно реализације внди сс nacTojaibc да нам трошковл буду .мањл. To сс постлжс праћсњс.м угро шка масовпог рспроматерпјала н горива. Код .мазута морматлв јс свсдеп на 109,2 кг no тони пролзвода ц ако јс у првом кварталу био вео.ма висок лорматнв. Клинкер јс више трошсл од плана, а нсзнатпа суодступања па внше или ниже код других матернјалаЗбог различитог понашања трошкова прс.ма обиму произЗа првлх шсст мссеци овс годнлс изгубљело је за прско хнљаду радлих дала мањс, на нме боловања лего у исто.м перлоду прошлс годинс. Y просску свакл радник нашс радлс организације боловао јс по чстири дала. Најмаљс су боловалл радлиH1I Радлс заједнице гдс јс у просеку сваки радник боловао по три п по дала. Највншс боловаља јс блло у OOYP „Промет" гдс јс свакн радлик боловао по 6,2 дана. Y OOYP „Површинскл откопи”, OOYP „Пронзводнс услугс” по раднику је изгубљено чстирл дана, а у OOYP „Производња це.мелта’ сваки радннк је боловао по 4,3 дана. Од укупно 4.992 изгубљсна радна дана, 321 радни дан је нзгубљен због повреда на раду. Највише поврсда је било у OOYP „Пронзводнс услуге", 11 поврсда и за ibiix је изгубљсно 138 дана. Y OOYP „Производња цс.мсита” било јс шест повреда п 80 лзп/бљсних дана. Y OOVP „Површински откопи" билс су двс поврсдс II 28 изгубљспих да. ла. Y OOYP „Промет” бнлс су чстири поврсдс и лзгубљсн је 61 дан. Y Раллој зајсдпппн билс су лвс поврсде л 14 нзгубљслчх дала. Укупно је бнло 25 повреда ла раду, док јс у пстом периоду прошлс годинс било 29 поврсда. Са.мо у јуну .мсссцу блло јс 6 повреда за којс јс лзгубљсно 78 радних дала. По двс повреде биле су у OOYP „Пронзводња цсмента”, OOYP „Производне услугс” и OOYP „Промст”. На имс боловања v јуну ме« ссцу изгубљсно је 85f,4 дана за 148 случајева. II мада број изгубљених радних дана нлје много мањк од прошлогодишњсг утешно је што јс ман>и, а остајс нада да ће се смањење поновлтл и у дргтом полугоБу овс годлнс. Љ. Н. водњс разлнчнто њс трошкова и плал и у одпосу јс л остварсу односу ла на остварсну лроизводњу. НајвсНа прскорачсња су залажена у Радпој зајсдншт и у OOYP „Пронзводне услуге”. Релтабилност рачулата лрско прлхола п лросочно корпЈлћсннх срсдстава показује тендсн* лију опадања у ово.м полугоћу у олносу ла прошлогодишн.л псриол. Разлог трсба тражити у всличнли ангажовалих срсдстава н вслпчлли остварспог доЈсдан од највсћпх узрокаопадању рентабнлности у ininycTрпјп пемснта, па п у нашој цсмсптари јс однос нЗмсђу цспа исмснта п репроматсрпјала, посебно горива п слсктросисрги* јс. Трошковн гормва и снсргијс учсствују у укуппим трошковима пропјводн>с нс.мсптаса 55 посто. НОВОСТИ Y ГРАБЕВИНАРСТВУ мост Бранко Л>уб11саил>евнћ, квал।|ф|।коваш। знлар, ра.тник „ГраbcBinicKC опсратлве", учсствовао јс у озидаваљу nehii, дао je • веома кратку пзјаву: — Heopiaiui3onaiiocT бравара л слаба органпзација рада none.ia ic до закаппвсња рсмонта. . Грађсвилска оператива ic свој ; лсо посла урадила v року. Мо- । гла јс и бржс, алл су другн кас iiii.ni и па зај начи11 су л лас ј омелп. ПРЕДСТАВЉАМО ВЛМ РУКОВОДИОЦИ КОМАНДНОГ ПУЛТА 'itiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiituiiuMitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiiiiiuiiiiiiiimitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiM НОВИ НАЧИН ОЗИДАВАЊА ПЕБИ У нову фабрлку, чпји сс радови прнводс крају. прлстижу л први раднлли којп ћс у љој раиггп и водпти производњу* Mcby првима у фабрику је доП1ло п пст прпправннка којн ћс да раде за популарло названим „команднп.м пултом”, односно ош! he водитн пронзвбдњу. To су Рапко АлсксиН, Радлсав ПЈссто, Мполраг Маљпћ. хеми]- ски тсхничар и Драгал ЖикпН н Славољуб Млловаловић, маuiriHCKii технкчари. Њих псторлпа су у фабрнку дошлн крајсм јапуара овс годинс н за ово врсме, прпправни* чког стажа упозлалл су сс са радом старс „Шмлтовс" лннијс и ралом „Полнзлјусовс" линијс. Сада сс всћ налазс у ловој фабрЈШН гдс трсба да се упознају са технлком рада нових постро- — Мост копно — Крк, Тнтов мост је јединствено остварсњс V свстској мостоградњп. Распоном измсБу опораца всћег лука од 390 .метара, између копна и острва Св. Марка, за 85 мстара премашујс до сада у свсту наЈдужн бстопски лук ла мосту v Гледсвилу у Аустралијн (305 метара). — Мањи лук, пз.међу острва Светог Марка и Крка, дужином од 244 мстара заузн.ма ссдмо мссто у свстској лсствици бстон« ских лукова. — Нс са.мо по всличини распопа лука, већ п по начину гради»е — слободно.м .монтажом, бсз сксла, мост јс први у свсту таквлх днмснзија. — Дужнла моста излосл 1309,50 мстара (коловозла трака ла всБс.м луку 758,50, ла острвцу Св. Марко 96, а иа мање.м луку 455 мстара), а впјадукт с копнс* пс странс дуг јс 130 мстара, тако да је укуппа дужила моста 1440 мстара. Мост јс шнрок 11,40 мстара (двс саобраћајлс тракс н двс пешачке стазс). — Највиша тачка всликог лука лзлад површлнс мора (у Тнгодлле, а мост је пуштен у саобраћај 19. јула 1980. године. 6. АВГУСТ — ДАН РУДАРА Всћ по традицији, 6. августа свп рударп славе свој дан, Дан рудара, дан свих који нз дана у дан, io сменс у смену, воде борбу са свим it свачи.м, са топлотом .мразс.м, прашином, ваголетима и норма.ма. Y хотслу „Борје" у Сисевпу, око стотину рудара OOYP-a „По вршллскл откопл" свој дан је прославнло онако олл знзју, „Срсћло . како са.мо вссело уз поклик Поздравни говор одржао јс дирсктор OOYP-a Милија Васнћ. Рударима који одлазс у пслзиЈУ урученл су ручнн часовнлци који he их потсећати ла данс провсденс ла послу са друговнма са који.ма су сс овог свечаног дала опростили. Дан рудара јс свсчано прослављен н v руднику гипса ,Дип* лииа” у Гружи, а прослави су хом каналу, гдс јс дубина 70 м) присуствовалп н прсдставниик нзиоси 67 мстара, а мањег лука нашег колектива. jciba, а прсдстојл нм п практи- моптажнпх (у Бурло.м калалу) 54,50 метара. Вслнкп лук јс састављсн од 640 слс.мсната, ypabeчна обука коју he олп лзвсстл Н|,х на граднлишно.м плацу. у Апхову у Словенлји, у Дап- — Кроз луковс моста пролазн РАДНИЦИ 4EKAJY УГАЉ ВЕСТ ИЗ РО „НАТРОН" ОКРЕТАЊЕ КА СТАРОМ ПАПИРУ ској л можда v Грчкој, како су 20 лсвллх водова за пстрохе.млолл самл то нзјавилн. ју и југословснскл лафтовод, V току ссптсмбра прсдсто.јл што овај мосг чилн и илдустрлј лм л полагањс прлправнлчклх ским објекто.м. исгпгга, када he сс видсти ко.41- — Y току лзградњс моста лско су онн за дсвет мессцп лау- копало је око 30.000 кубнлх .мсНалази.мо сс на прагу јссени, а две трсћннс раднлка, који су уписали угаљ још прс нсколихо мссецл. прско синдикалне оргализацнјс, истп још нлсу добили. - ----- ----- . Од 1700 тола ггља из Боговине, чплн Тск са почстком рала no- тара материјала, у објскат >е колико ic укупно уппсано до вс фабрике иима ћс прсдстојп- vrpabeno 2а 660 кубннх мстара сада јс радштпма испоручено тн можда наЈтежп пспит у жн- бстона, 3.520 тоиа арматурс и само 550 топа. Нскп раа111ган »оту кала сс буду ухватнли у 280 тона високовредиих каблова Beh стрпљСн,с it почињу ла коиггаи са всликом фабрпко.м за прсднапрезање. отказују угаљ.како бк се на вре- — Мост је израђск у рскорд- ме спабдслп на нском другом лом року. Припрс.млл' радовл месту. Можемо л.м само пожслстп почслл су 10. апрлла 1976. го- До сада јс угаљ отказало око срећу у раду. динс, а главлн 23. августа лстс 20 радннка. са пролзводњом и проблемлма који уз то илу. Y току рсмонта, псћи I и 2 су озлдиис на јсдал лови мачлл. Првл лут nchn су у.ировалс, a о?ил јс зскао. Гојс такозванп олилавап-c- пспи по.моНу лрвелих рсмепата. Улравннк Грађсвипскс олератпве Вељко Зсчсвић нам јс полвукао да јс опакав одзнв сннтер зоне, помоћу дрвсиих рсмената. уопигтс првв п\ т нзвс icii у псмснтној ин Бсллкн рилнк са овакнлм начлном озлда прпхааттпн = су спв из OOYP а „ПроизводЈМ! лсмелта”. алп овакав ла | Mini озплв показзо сс као леома успешап. = Техлнка озила гс сасгоји v точс што се поставл рс- | мснат п прско co peba опекз. Ремснат сс послс постзвљања = тог рсла очскс ломера за слсдсћи рсд. то јс такозвало пр = гтенасто niinaihc ко.јс јс у олиосу ла painijc класпчло зл | laibr лалеко бржс. | Овакппч зилањсм раднппп Опсрапше cv 30 мстапа = fncliri I н 2) озпт»тл за пчтт лзла пре плашграког рока. 1 ■»■iiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiiiitxiiumtiiuiiiiniiiHiuiniiiiiimiiuiiiinniitr Проблем слабдевал>а целулозлнм дрветом јс ве!) дуже врсме актислно niuaibc у Радној оргалнзацлјн „Натрол” пз Маглаја. која је наш спабдсвач са врећама за паковатвс иемента. Проблсм нссташнис дрвета плјс лзражен само у нашој зсмљл всћ к v ислом свету. Увозло дрво нз Каладс јс всома скупо, а тај проблем је млого пзраженлјп ако се узме v обзлр нелостатак девнзллх срсд става. Једал од пзлаза лз ове кризс те и макснмалло коришћеме секундарннх скровниа, пре свсга старог папнра. Потребе „Натрона” за старим папиром лзносе око 30 хиљада тона. Корншћење старог папира даЈе вишеструку корист. Смаљио бн се увоз, допрлнело би сс бољој заштлтн човекове срсднне и очувале бн се шуме. За израдг појсдпннх врста натрон ЗА HCTY HAMEHY паппра може сс иноситн 20 посто старог пагпфа. и до Шаанаи 8 Ове две зградине имају исту намену. Старл . . бункср всћ годила.ма служи као прссплачиоилиа 3аријс,<11КС ка'мснолома' а ова згРа^11Ца У изград!М| бићс прссвлачпоница за радникс ЛаборатоРалнкии каменолома, такву просторију, у којој ћс моћн да сс пресвуку л v.Miijy послс на* порног рада на cywuv н у прашини, чскаћс још гвек. лок ћс ралннпн v лабопаторнје, којнма Је стара просторија прстворена у канцелариЈу, добити одмах нову н лепу зградицу.
a > E W w w o 3 a E w 34 tfl tl o 3
КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ n. AKYCT »М. W EFOT 1«. ПРЕД ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ | УМЕТНИЧКА КОДОНИЈА СИСЕВАЦ '80 ЗАВРШИЛА РАД 10111 ЈЕДИА УСПЕШНА ГОДИНЛ уџоеницима и школским приоором ф Књиге Седморица ликовних уметника боравили су од 1. до 15. августа у прекрассе набављају у договору са школама $ Основ- ном Туристичком месту Сисевцу и постојећу збирку слика насталих у Kokh се снабдевају преко ћачких задруга лонијн обогатили новим ликовним изрази.ма ® Потреба за новнм облициПриблнжаваљс школскс голline, нзмсБу осталог, паговештава и већа гужва по књижара.ма, као н њпхов повсћан промет. Родитсљк и ученшш всћ пабављају уибсникс н прибор нс чекајући правс ссптембарскс гужлс. Продавци у кљнжарама нмају пунс рукс посла, а како смо обавештенп добро су снабдсвенк н могу да удовољс ђачкнм потребама. Књижара „Кос.мај", како смо чулн од пословођс Драгише Николића, и.ма ко.мплст уцбсникс од I до VI разрсда основне школе и за првс две године ус.мсрсног образовања, као и приборс свих врста и ђачки.х торбп. Још снебдевенија јс књпжара „Просвета". • — НЛбавилп смо до сада .за основну школу прско 90 одсто уибеника, за прве двс године усмереног комплет м за трећу' п четврту годнну срсдњсг образовања преко 80 одсто уибеника Углавном нмамо свс уибенпкс који су изашли из штампе. Ученшш основних школа све набављају прско својих, ђачкнх залруга, са који.ма н.мамо склопљсне уговоре. а тиме се с.мањујс гужва, истакао јс послово!?а „Просвстс" Радо.мнр Танић. Слична ситуација јс и у к»бижари „Мултура”. — Ова продавнипа углавпом снабдева Осиовну школу „Радојс Домановнћ" и „Момчило 11оnoBiih”. књпгс н.м већ отпремаAto а такође п прибор. Имамо ко.мплст уџбенике за први и дру ri: разред. н оно што je пзашло за трсћу и чстврту годипу срсдп»сг образовања, рскао нам јс Милутлн Мнлосављевпћ, послопођа „Културс". Уибеници сс набављају у договору са школама тако да нсма боЈазни да ће се књиге кгповатл лзнова, а благовремено снабдсвање ослободиће роднтеље н ученнкс уоблчајенс псрвозс н панлкс коју ствара свакн почстак иове школскс годнне и допринећс да сс 1. сспте.мбра мирно ссднс у ђачкс клупс. С. Јовановнћ ма и садржајима 9 Слике траже дом сашириЗиЧни ylao ЗЛЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Чудимо с« што у ipiay има толнко хранова, а нлгрздља споро нлпредује. Шглеза дн крановнмн поанжемо прквреду на здравс ногс. Дамас љузн кал се туже пс шкргћу зублмж. гсћ звепхаЈу џелим. Много с.мо се нсило пофралиузили: бон за лрашак, бон зз \.!>с, бсн зж шећср. . . Бон жур> трговнно! Данас сс ствпрч w.iJ6c.t>c подмазују уљсм. Мнрослав ДнмнтрнЈсвић РЕКЛИ БИ 0 BPAKY: Војсковођа Освојио сам је а.ти је то мој мајвећп пораз. Метематнчар Брак јс norpcumo прорачуната путања дпсЈу раз.ипнткх осоЗл, путшм без тпчке оЛостраног звлово.гсгвв. Ihi.iHTH'iap Поствјшм Орака нужно изнскуЈе убеђимн.е п гобру оргвнизаинЈу. прчо Je th yficbyjem лз сјхпи у брз« к оргавмзуЈиа заЈслнииу, после опа убеђуЈе тебс и oprainuyje кућнс приЈагсл.г. Ссн скмптоми којп сс јавл.иЈу у браку су; Узбуђење, затпч лаха лрхтавнца. главобоља. ко.ма н на крају ропак. Брак је сслстпеиа прссуда без права жалбе. Петар Мнхајлов —• Грк Шсста по рсдг Колоннја ликовнкх лсла у Сисевиу успешно јс завршила рал. Седам hook х слнка придодато јс всћ поcrojchoj збирии.а нзложба која грсба да булс отворсна pchii he о оно.мс шта сс догађало v срну н души умстника док су ' 1р\ жсИп сс са платном и кичи- ' пом. бојама н уљсм, суипсм и лвркутом птнла. пссмом зрикаваиа и жубором воде слика- ' ли тај нстакнути свет v срцу природе. У.метнпии нз разнпх крајсва размовнвали су своја нскуства • а задовољство н пријатно изненаћсЈвс о лспоти овог мсста II пзванредннх услова за рац ■ допонпели cv да ово пстнасстопневно лружсн>с будс плодотвор но. Нн кнгна која је последн»их пана трајања Колонијс иатапала огранкс Јужног Кучаја, нп магла која се тајанствено провлачила између брежуља ка запахњујући својим дахом ннсу поремстпле расположен>е 1 сликара. Такав дан нас је дочскао кад смо нх посетнлн. Рад cv прлвели крају и имали cv разлога да буду расположспп. Ди.митриЈа Гвоздсновића, акадсмског слнкара нл Пупријс н Родољуба Спасојсгића, вајара из Крушсвпа нисмо нмалн прилике да сретнсмо у Колонијн. Завршили су посао н вра ! тпли сс свакоднсвнч.м обавсзаI ма. ' Коломан Безнсц, слнкар из । Мурске Собото. запршавао јс својс четврто платно — Први пут са.м v Јсдној колонији у Србнји и у вашем месту. Одуигсвљсн сам. Лспо ми |јс овде. Јражко сам мотнвс и сликао на мнру. Поссбно су ме зашггсресовалс куће у ово.м крају па су к три моја платна еа том тематиком. Иначс, људн су овдс днвни, а органлзатор сс потрудио да нам боравак у снссвачкој коло1П1Ји останс у незаборавном сећан>у, нстакао је овај неуморни шсзлесетчстворогодншњак. слнквр кога очекујс нзложба у и.сгопом меctv н ’'чсствоваље на нзложби у Пољској. Илнјп Вукнћсвићу, слпкару ј из Светозарева, уметннку са велнкнм бројем нзложбн и боrani.M нскуством времс јс помх тнло расположсњс, алн нс и ралнп слан. — Услолн cv добрп за pan, a органнзатор, СИЗ културе, 1е учпмпо свс да мн стпарно бу дсмо задовољнп. О свему томс рс!ч< be BHuic ихпожбв слика ко ia he битк отворена у ПараИн ну. Са њнм сс слаже и љегов м.га- । пн колсга Слободан Стетнћ. I слнкар из Светозарсва, који јс Коломан Безнец, сликар нз Мурскс Соботс, одушевљен је кучајскнм пејзажима смпрсни.м покрсти.ма гцртао по ко зна коју лннпју па иртсжу започетом ових дапа. Југослав Радојичић, акалсмски сликар пз Крушевна, јс првн пут у Спссвцу, али нс и у колонијн.' — Учествовао сам у више копоннја, али ова јс нешто друго. Она прслази пацпопалне оквнре п радног јс карактера. Ми овде ствара.мо и размавујемо искуства. .Та са.м бпо у могућпости да поведем и свог сина ко]и ми јс учнпнб боравак при- <атнн1им, говорио ic н са ос.мехом посмаграо Јсцпог петнасстогодкшњпка којн he, можла. суочсн са умстпошћу nohii очепн.м стопама. Ллсксандар ПаонпевнИ. акаде.мски слпкар, дизајнср ИВТКТ „Бранко Крсмановнђ" пз Пара1н<на први пут учсстчује у једној колоннјн. — Ннсам нп претностппл.ао да v Јсдној колониЈи може тако лспо да сс радп. Нзузетно сам одушевљсн прекрасном прп родом коЈа пас овле окоужујс и потпуно испуљапа. Дошли смо нз разних крајева са различнтим нскустпп.ма, помажсмо јсдпи други.ма, склапаМо нова прнјатсљства. Ово за сликара значи миого, нстакао је овај млади уметннк. 0 овогодшшвој колонпјн, сигурно, мпого вншс he рећи изло жба, која како смо сазнали од сскрстара Милнвоја Вучковића, трсба да буде отворена у данс октобарског славља. Ииаче, сскрстар Вучковић јс истакао да бн будуНе колонпје трсбало обогатнти и новнм садржајпма н облнцпма. Тнмс бп сс н боравак тмстника и туриста учннио још пријатнк.јим у овом де пом туристнчком мссту. Сликс насталс у колоннји, трснутпо стојн у Завичајпо.м му зеју, тражс свој до.м. Место којс he припасти њима, мсстс које he им датп праву врсдпост. Јер близу стотпну платна бсз сталпс посгавке нс значс много. За јсдиу прикладпу Гаперију верујемо нс треба много. а за све послснике у кул- »урп н поссбно за умстнпкс чи је сликс лежс нсвнБене то јс вредпост која нсма нсну. С. Јовановнђ позоришни живот „СИРОТИЦА” ОТВАРА CE3OHY I Лнсамбл Градсхос ама* терског позорипгта пскористмо Је летку пжузу Д* прнпрсми нову Иредставу I! позорпшну сезону отворп савременом дра« мом МиливоЈа МаЈсторо« внћа ..Сиротипа”. ! Представу на параћшгској сцсии овом прпллком поставио је нама so бро познатн режисар ДУ ICA ЈОВАНОВИК. И глухг ' цп и режисер озбиљно су пришли послу тако да ће, вероватно, љубитељн позоришне умстноста дожи всти пријатно освежење . пећ почстком септшмбра. < V представн, поред осталих, учествуЈуСЕКАПА р ВЛОВИН. БРАТИМИР CT 1 EBAHOBIIR, ЖИВОТАС 1 ТОЈАНОВИК и МИЛО- д » МИР ЈОВАНОВИН. ј V овом аматерсхом хо лективу тренутно вдада рална ат.мосфера, аасам* > бл је на окупу, а отпоче ле су it гтрипреме за пред ’ стоЈеће Октобарске сус« рсте позоришннх жматера на којпма ће се наши. глумцп представити ■ менутом представом. СЕОСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Y ЛЕТЊЕМ ПЕРИОДУ ПРЕДАХ УЗ КЊИГУ Всћина народних кљижницаИ читаонпиа у селима на подручју наше општине нису без п<н сетнопа нн у овпм врелпм лет« JbiiM дани.ма када су пољскд радови у пуном јеку. За разлнку од зпмскнх месеци, у лет* 1ВН.М је једнно померено радна врс.мс, па су књижнице обична отворенс од 10. до 21 час. Вео« ма добрим радом н добромпсн сетом могу се похвалитк књм« жнице у Горљој Мутници, Изва ру, Доњој Мутници, Дреновиг. Рашевнци и Трешњевици. Потражња KiMira је ових даначак н појачана, јср млађп читаоцц, ученици основних н средвих школа корнсте летњи расггусг да прочитају што всћи број, књнга. • Всћи број посстиоца долазН у вечерњим часовима у народ« не књижниие радк дневне шта« мпе. Свс књижнине к читаони* пс у нашој општини претплач ћене су на .Лолитику”, »Илус« тровану политику”, „Задругу”< „14 дана”, „Добро јутро, „Омлх« днну” и друге лнстове и чассм mice. Д. Г« 11 ЛЕТОВАЛИ СМО YMECTO ВАС Пишс: Мподра! Мнленковнћ „Доме, сдатки f доме! Пођосмо на плажу а на плажи купачи и они .за које рекао да се нскључнво сунча ју. Умеето подо.м, квасе сс разноразннм кремовнма и сирсјовима а све у инљу „Баш ми јс бнло лепо. внди колнко сам поцрнео” И стварво. Тек каа сам дошао xyhn. видсо са.м да ic у ствари то једипо мсрило за леп провол на летовању. Нскако с нсвсрицом прнмана јс моја пионнрска екскурзија а да сваком објасним како у грчким кафана.ма, као и у нашим. нс снја суипс. нисам пмао Morvhностн. Еле.м, храбро закорачнх мсћу овс пскусне купаче „у зноју лииа свог”. а наравно н међу купачнпе. Онс су стндљивс провирквале нспод савнјсних рукг н раскопчаних горљнх лслова бнкнн!иа. Нажалост, нзлражао сам само први палст. Ипвазија НрвозеланБапкн и.з лвоспрат ног тоб\ са. обара мс с ногу. Hainpc сам помнслио ла сс зго.имшаво. псгано девојче v сиппом oivineB.i»ei<»v о.ч мора заборавпло. па бзиајгћп onchv паоколо остадс само v лон.ем ac.-iv Атн кал внлсх ла се н осталс ..забппавл^ајг' гхватих иа ic .враг олнсо ina.iv". Фото апапат ми сам скочн v price, icp писањс без чиженипа н докгмскатп. може да нза.зове нсповерс1ис чпталапа. сетнх сс ieiirc о.л новниапских макскмп. Слпка рашгра« пс младости под мсдптсранским сунцсм не потраја дуго. Одједно.м у окулару објектпва појави сс једап „доњн дсо лс1за", како би то рсклн боље васпитанн Енглезп. Био ми јс довољан и површан поглед да утврдп.м да сс радн о нсидентификованом ХоланБапнну у »лајбољим" шездссетпм годпнама, како сс из приложеног могло закљу*шти. Ноншалантпа промена купаћих rabima усрсд пуне плажс, судећи по реакипјама, привукла ic много впшс пажн»с мхојјког дела плажс лок лспшн део у томс ннје 'налазио некп поссбап разлог ш<- тсресоваља. Заправо Новозеланђанке су остале овековс чснс н докумснт постоји, само таква фотографија у пашем листу изазвала бн разпе комснтарс па јс стога сврстава.мо у архнву пеобјавлгсннх фотографнја. - Интерссантио је ла сс на плажа.ма, у суссдном кампу н око њсга, можс прско дапа срести п no који Грк. Осп.м опих за тезгама п рсцепцијама, грчкл дбмаћннн, чнни се, скри вају се у дсбелој хладовнни н тск залазак сунна тсра их пз „скровншта”. Тако са.м јелном, скрнвен у зассдп тавернс, лочекао праву грчку ноћ. После вечсрс. која је узгред будпречспо, коштала 500 и кусур драхмн. сместнвши жсну н дсцу, упутнх се у ноћни жнвот. Таверна, скрпвена у сспнп Олнмпа, всћ дужс време подстниала је моју радозналост, па се стога. воВсн инзом снјалпца кроз шумпиу упутих у н>у. Ту гпе су престајале сијалнис. почнњала ic таверна. Паркпрах ауто нспред лрвепог ллања са пространпм ајатом пз кога сс ч\’ла лбркана пес.ма, коју јс надглашавао сиртакн. Нпсам нв лагледао распевану бра miy, кал ме поштено нзненади: ...Тугосла« Југослав!" Осврнух сс п кад ннсам прпметно BHIBCHHKO1 зб\'н>еннх, схватнх ла сс познв односи ла мсне. Заиста у углу, за столом, којп би v нашс.м хотслу пазвали „музички”, ссдсо јс и махао ми учнтсљ скпјаља са плажс, интерпаиноналап Ннколас, са i рчквм педигрсом, чије Л1С је познанство тога дапа коштало 300 драх.ми за јсдан круг скнјања. Всроватно нзнснаВен тп.м ,што са.м ја колико-толнко усасuiho завршио туру на скијама по узбурканом мору а уз то добро изведеннм заокрегом пскочио на обалу, пс уквасивШн си, и при том иобрао аплауз скнјашклх нсзналаца на o6a.ni, Николас мс позивао за љнхов сто. Прнхватно сам позив н са н»пм уз чашу вина, којс су мн насулн нзвелнког лнмепог бокала. Сваки на сво.м јсзику наздравл>ао је а друштво шаролико понављало јс здравицу. He зна.м како сам ја говорио али нашс „живсли!” на снглсско.м сс кажс: „Џнвели!”, на нсмачком: „Шнфелн!", на грчком: „Знвслп!". — Бнлс су то правс малс ујсдињснс нацијс, ог.ог пута уједиibciic око 'овслнког бокала вина, који сс стално допуњавао. Ускоро у тавсрни осталп с.мо са.ми ми. Старп интернаипоналац. Ннколас својим полпглотским способности.ма апимнрао јс друштво, па сс седсл.ка отегла до Radio v иоћ. Када јс дошло ло песме, тек тала са.м впдсо да ми сс исплатнла ннвестниија v пашс.м хотслу п слушањс грчкнх пссама. Нпсам знао речн али на псвању мн нико ннје замсрао. Ујутро сам нмао кубурс да женн објасним ко ,је и откуд познајс.м Hcmibiv са плажс. . Та сс ссдел.ка завршила у ранп.м јутаоњнм часовпма и то на грчки начнн. Најпрс с.мо вграјућн сиртакн одгсгалп до кола a онла је власннк суседпог панспона Дионнс. у 3 гјутру отворио бар 11 доглавплп послс свега са по флашом ледепе леместпке. Тахва је била моја прва грчка noh. која кал сс нзанализира. наликује параћнпским, с him што сс овс нашс завршавају на Аутобуској станнци. Сутрадан негдс око 11 сетно са.м сс љубаз* ног Днопнсовог позива да са жено.м н децо.м р\ ча.мо у Н.СГОВО.М ресторану. Нс знам пз којих разлога, био је то бссплатан ручак на 'мојс п join nehe женнно нзнснађење. Следећпх дана ручавалн смо код њега н много .ми јс свс oilio јасннјс нарочнто прцликом плаhaiba. Тсклн су дани а са њима отнцао је н с.мотуљак, што дннара, што дсвнза (уредно пренешснпх са девизне књижице). Наше новине, којс сам тамо чнтао са два дана закашнЛн»а н по псни од 80 драхмл, јављале су стање на нашсм .мору а у менн Јс расла посталгнја. Моја два мпла турнста. жнвели су свој жнвот и нс сањајућн каквс и.м муке .муче оца. Почсв од онс „грчке ноћн”. која је коштала колнко н пун папспон по дану, смнрио сам лопту н всчерњп прог.од са породицо.м ограннчио се на неки „суфлакн" који у величнкн нашсг ражњнНа, са четврт литра .ЈРнћнне” и Једном „Портокаладом", (грчкк „Јупн"), коштају „скромннх" 400 драхмн (пута ссдам банки и још нешто). ч Тако се мој „пнсокн турнзам” прстворно у „краткн 1\'ризам" па јецне вечери ка породи чпом савету рспшсмо ла следеће вече проведсмо пол окрнљс.м старог ораха у Врапчану. Тако je II било. Из чнсто патрпотскпх раз лога најавио сам путовање лаљс кроз Грчку а пут ме је устварп волно кроз Солун, преко .•Free Shopa«i право v Бевђслију п даље у сред По.моравља. v елатку моју кућпцу ла са другарнма пошпемо виски пз бссцарннскс зоне, iicnviniTMO ..Папастратос” п смажемо масгшн ке, једну успомсну. која сс пдан данас вуче no фрижидсру it не можс да сс поједс. (КРАЈ)
Стрељаштво ЈУНИОРИ ИДУ HA I ДРЖАВНО | ПРВЕНСТВО На стрелшпту „Мирнјево" код. Бсограда, 23. и । 24. asryc'ra одржано је првенство Србнје у гађа- I њу сернјском малокалпбарском пушком, тростав 1 3 х 20. . II поред веома лоших врсмснскнх услова за га- I ђан»е, киша, ветар, слаба видљнвост, скипа пара- I ћинских јуниора заузсла је одлично четврто место и ти.ме сс квалнфиковала за државно првенствоко- | Је ће се одржати 13. и 14. | септембра у СкопљуНајбољн поједннци у I I екипи Параћина билп су 1 МИРОСЛАВ ТЕШИБ са 1 I 480 кругова, МИЛОРАД . НИКОЛИН са 479 и МИЛОЈКОВИБ ЗОРАН са 460 кругова. 1 । С. Здравковић । МОРАВСКО-ШУМАДИЈСКА ЗОНА ПОБЕДД ЕЕЗ С1Ш Јединство — Раднички (Свилајнац) 2:1 (2:1) Стаднон: Јсдпнства. Гледалаца: 300. Суднја: Тутнновић (Тптово Ужице). Стрелци: Пслпвановнћ у 27. мннуту н Ннколић у 40. минуту за Јединство. Вптковић у 43. минуту за Радничкп. ХСути картонн: Николић и Милојевић (Јединство), Божш1овпћ н Трајковпћ (Радннчки). ЈЕДИНСТВО: Богосављевнћ. Павловцћ, Мнлојсвнћ, Петко* внћ, М. Петковић. Марковмћ, Васић (Мплић), Матић, Николић,- Пелпвановнћ, Арлзовлћ (Урошевнћ). Слабији фудбал у Моравскошумадијској зонп, ‘инјс пнспприсао нграче Јединства да покажу свој квалитет. Игра јс бпла слаба а гостп из Свилајнна показали су параЋинској публици да нскадашњи равноправни конкуренти .зеленнч” не играју онај фудбал каквог сс сећамо. М. М 50 ГОДИНА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА „БУДУННОСТ” ГЛАВИЦА (2) ПјЕВСКИ ШМНАК Н1 ФУДБААСКОИ ИГРААИШТУ МАЛИ ОГЛАСИ ПродпЈсм плацсвс у Глаогшн, >га улазу. За информацнЈс обрспгги сс Вепибору Хдвнћу, Г.тавица. ооОоо Оглашавам нсважећим свезо чапства од I до IV разрсда Гпм пазнјс it длплому нздату 1930. годпне па имс Спсжаис Нстровмћ га Парићппа. ооОоо Продајсм кућу у у.ипш Максн *ta Горког 125, Пардћин. Ушгга тн ка нсту адрссу. Марко Маиднћ ооОоо ПродаЈсм пдац у Јошаиичкој банш, код Соко Baioc, у оовршп ни од 3 ара. Обрапгги се на адрссу: Зоран Мллошсвић, Цреновац. ооОоо ПродаЈем кућу. снкспдиау, у Параћжву, на Караћорђево.м брду, прско пута СФС, са плацем од 15 ари засађсжга разннм во hcAi, лозом п цвсћсм. Поглсдатм ita лицу мсста: Жлвка Крстић. Куђа са плоцсм нд продају, Церска бр. 60, Параћш!, Слдсо Јспић,’ тсаефов: 52-436 Продзјсм кафану бифс ,.1'ребснар" у удици Маршхта Tirra бр. 111. За блпже обавсштсњс утпатн на исту адрссу Дпилт« рија Pucntha. ооОоо ПродаЈсм заставу 101, npoinwo дња нооеибор 1975. године. Миодраг МмтлА, Макагш Горког 26, стан 15, Параћпн, телсфоп 53-647. ооОоо Продаје се ..застава 750 ’. За бллжз обазсапс>ка упптатп С р brc ЕИ, Лхмела бр. 9, Ппраћин. Лшштацкја he се одржата 30. августа у просторпјама Ссрчлса. ооОоо ОгладЈдљш исважсћим свсзочаиства од V до VIII разрсда издато 1976/77. у ОШ „Моиплло Поооаић" пд име Горала Вида новнћа id Параћппа. ооОоо Огчапрпам иеважсћим сведочамство IV разрсла и дпплоку о завршпгој пшназлји inanry 1977/78. па ммс Марпне Радоснћ цј Парићлиа. СЕ 0ПР8С1ИА0 ®д југе-кум После победс у Владнчином Хану и тријумфа над друголпгашс.м нз Бора, фудбалери Јединства поклекли су у сусрету са Хајдуком из Београда. НА СЛИЦИ: Детаљ са улаклшцс у Београду, протв „Хајдука". Центар шут Пслнвановића, Армзовић (први с лсва) ннје искорнство. М. М. Текстилац — „13. октобар” 2:1 (1:1) Параћнпски И Ш дерби протекао ОШ ИРЖ је у слабој пгри и врло неспор тском понашаљу фудбалера оба ти.ма. Судија Мирослав Бурђевић п.мао јс пунс руке посла п кар тона. Свакп тим јс зарадпо по четири картона. Играчима Текстплца додељена су три жута и један црвени, а фудбалерп „13. октобра’' зарадили су два црвепа и два жута картона. Утакмица би била у свему нс решена да су фудбалери „13. октобра” нскористили једапаестерац у задњим минутн.ма сусретаВ. Љ. МАЛИ ФУДБАЛ Y СОПСТВЕНОЈ РЕЖИЈИ ВАЖНО ЈЕ ДРУГАРСТВО Студенти и омладишш Параћпна, под називом „Трофеј Цр Hinje” организовали су мали летњи турнпр у малом фудбалу. Би ло је прнјављено шест екипа, али фер и борбене утакдпше учипп пе су да квалитет турнира не заг.псн само од броја учесника. НА СЛИЦИ: Другарство јс бпла посебпа одлпка лстњег гурнлра. Загрљенп, прва и послсдња екипа на заједнпчком снимку нашег сарадника Владана Љубпчпћа. Којн су који, мислимо □а није важно. м. м. ћИпанан Ни ратни вихор којп јс захватно свст по четком четрдссстих годшса није успео да угасн љубав гтре.ма фудбалу. Иако су наплази лс тешкс ратне године акгивност фудбалског клуба нијс се гаспла. Играие су фудбалске улакмицс измеВу двс скнпе клуба нли пак из међу 1 орњс и Доње мале, којс су побсђивалс видно ннтерссовање код мсштана Главпцс. Након шсстоаприлског слома у иелој земљи почеле су ирипреме за пружањс организованог отпора окупатору под сођством Ko.mvhii стнчке партнје Југославије. Фудбалсрн ГСК-л прикључпли су сб општој акиији па свој, спс иифнчан начин. О тим акиијама говоре КостаДннић, Лазар РаденковиН, Радивоје Хаџнћ Ирагослав Гајпћ, Станка Јовановић, Божидар Толић 1! други. Тадашњи свршени П1мпази1алац н студснт првс годнне факкотгета у Београду, члан CkOJ-а, Слободан БириН Бира Меркалије”, као члан клуба пмао јс знатан утицај на под cnmaibe .младих на организовани отпор. Остало јс забележсно да јс 22. јуна одржан јсдаи„с^о,еврс1а1’ ‘Фенннг н „скојевски саста- • нак .Тогдана заказан јс уобнчајенц трспинг првотимаца на који јс са закашњењем стигао и Слооодан Нирић. Тренннг је прекингт да бн ,.finpa Меркалнје" саопштло ла јс Не.мачка напала Совјетски Савсз. Том ттрнлнком говорио им |с да тек сада наилазс тешкп дани за раднпчку класу читаве Европе. Исто тако говорио јс и о јединству радннчкс класс Pvcnic и о њсној сназн и спремности да брани сиоју нсзавпсност, као и то да јс Хцтлер овим потезом отпочсо себп п својој војној машпнсрн нг да когк* раку у коју пебитибрзо покопак гоаппгпм..Оталачнјенијсдан тренннгпрошао а да СлоболагЈ Бирнћ кли Ннкола ЈовановиН iihcv детаљпнје информисали играчс о нопостпма v cbctv и tokv органлзоваља отпора окупатору п његовнм сарадницима. MebvTHM, ннсу са.мо састаицп бнли јсдан од видова укључлваљс у соеопшти отпор. По cBcaoueibv Слободама БнриИа члановн ГСК-а организовалн су н прикупљањс оргжја за новоФор.мирану Паоаћинско — ћупријску чсту. Mebv оргжјем којејс требало предати паптнзанима, палази се и један митраљез „Брпо”. Нажалост ло прсдаје оружја нијс дошло јср јс чета издајом разбнјена. Из тих првпх устаничких дана забележетт ic још један интересантан детаљ. На Дан pv дара 1941. годинс одиграна је и пријатсл»ска утакмица са екнпо.м „Рудар”^ у mcctv Барс. HA CTAPTY ДВА БОДА Борац — Партизан (Гло говац) 1:0 (0:0) Током целс хтак.мицс Борац је био скипа која је нападала, тако ла су гости гол Лукића угрозилк само у два-трп коптранапада. Супериорност „стакларана” рсализована јс у другом полувремену гол.ман Мпшића. Утакмица је била врло коректна и судија Симпћ нз Свппајнца ниједном се није машио картона. В.Љ I ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ II КОЛА: Хсрој-Младост, 3:2, Mopaва — Земљорадник 3:1, BvayhnocT-Bopau 0:1, БСК •Напрсдак 5:4, Јухор-Радник (прекинуто). Y среду 27. 8. 1980. »гра ју се утакмнце Раднички* Исток 63 и Јединство Младост II ОШПТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА . РЕЗУЛТАТИ II КОЛА: Слобода-Слога 5:5, Вихор-Врапчане 3:6, ЛСК Младост 3:1, Моравац— Железннчар 5:0 Лешјашш-Јединство 2:1, Напрс дак-Хајдук 1:2, Омлади* нац-Развлтак 1:11. Са по 4 бода воде: Развитак, Моравац, Хајдук н Врапчане. Током 1942. годинс у ГСК-у замрла је тако рећи свака активност, што је била п нор.мална послсдица тадашње ситуацијс. Међутим, младалачкп дух није- био миран н успаван. Иако су ратнс невољс притпскале све мешта не Главицс млади су желели да и даљс делују у оквиру клуба. Тако је једног дана освануо плакат откуцан на машинп који јс сачуван и којп гласи: „Пажња — Пажња! Данас у 3 часа попод нс 30. VI 1942. године преминуо је спорт клуб Главички v својој десстој години живота после тешког алн кратког боловања. Испусти своју племенпту душу. Покојник јс уживао повереље целокупне спортске јавпости прсдстављајући себс као младог клуба. Ann у последње.м вре.мену код покојнцка сс осстила јака болест која сс са мало заузимања могла нзлечити тако да је покојник нагло оболео и ти.ме завршују увек са својнм животом... Највишс грех носп на души: Коста Динпћ који је својо.м лењошћу заие.марио покојника тако да јс он морао да лодлсгне својој болести. Највишс ожалошћсна је ужа породица и то: господин Светислав Xauuli, благајник главичког спорт клуба, Г. Душан БорБевнђ, прсдседннк клгба и економ клуба Коста Дн« Hiih, главни кривац за ову жртву. Са болом у душн изјављујемо свим пријате лима и члановнма спорт клуба главнчког да he сс погрсб одржатп сутра на нгралиште спорт клуба главичког у пет сати. Да би се покојннку одала што већа почаст молимо сроднпкс и пријатсље као п чланове а највпшс економа да мссто вениа донесе на пгралнштс једну лопту и положп над одром покојникове статпве. Као вредном и марљи. вом клубу и његовим играчима: Драгослав Га jiih, Душан Хаипћ. Станко Павловић, Михај ло Ди.митријевић, Душан Мнлошевић, Сретеп Јовановић, Нпкола ЈовановнИ, Душан Дини11 и тако дат>с. Изјављујс саучешће иелокуппс управе спорт клуба Главмчког. Штампарнја — Ссљак. Тако су млади Главпцс у ово нсвреме зна лп да сс нашале п на рачун свог тако вољеног Фудбала. Током ратнпх година одпграно је неколико пријатељсклх утакмпца свим п свачпм шго јс могло да сс котрља u отскаче. Крај у пдућем броју Припремио М. Илнћ СТОНИ ТЕНИС УСША П0ПУСЕ30НА „6ИЦ“ Од марта месеца на овамо, од времена рсактивпрања, стонотенисери „Борца” постигли су неколико значајних успеха Кроз турнпрс у оквирг раднпчко спортскпх нгара на нивоу општинс и рсгнона, просто су сс прошетали да би на републичком такмичењу освојпли прво мссто- To прво место гарантује им наступ на савезном првенству, које се нажалост неће одржати нз разлога штсдње по стабшшзационпм мерама, На овогодццлБој „Стакларпјадп", стонотснисери били су, уз фудбалере и одбојкаше, убројани у фаворите скипе Српске фабрике стакла. Међутпм, несрећнп и склопом околности за корак и.м је из.макла златна .медаља па су се моралн задовољити другпм местом. Златна медаља сигурно би припала нзванредним стонотенисерима из СФС. да обавезе на радном месту нису одвукле од зеленог стола Илмћа, а болест спречила најбољег играча Pajnha да помогнс својпм друговпма. Од јуна у Клубу ради школа стоног тениса за коју владавслпко интсрссовањс па се сад испречпо недостатак сголова, као проблем. Појединачно првснство Клуба у јуниорској и ссниорској конкуренцији, које је у току, потврдило је да међу ссниорнма главну реч водп Мплосав Pajuh а да је своје време најавпо јуниор Ненад Јапковић. ко ји на табели водс бсз ијсдногпораза н до јссени биће прнкључеч првој екипи. Пуна радна сезона почиље 2- септс.мбра и to he бити прилика да сс тренеру Клуба. јапе ом лалинци п омладннкс заннтере’ совани за стони тенис. Руди Ванск INVESTBANKA Све оанкарске услуге за ваше домаћинство ПхжлЈа СНЗ оформвсажа. Нхшпчжж савеп Драгав Amnh (прслссдкп), Слж>жв> УрошелпВ (заменнк), борћв Петжажић. ЛСивот« СтоЈааошћ, Гомвсди Мадомновнћ. ДрагсмцуС IWjah. Милвж> la Rasmh. Зораа Над» вранжовић. Мплнца Жжвковжћ ■ Сдлаздуб Обрадовић. Vp«bvk: Нсдакцнокв козегајум. Гажаха ■ одгоаориа урсдкик Слжволуб Обрадоанћ Нимпнари: Смежакв Јо* мжмђ. ичЈмч« JKiHMtnawh Ми|мм-каг |1нмитри|ем|ђ. МоливоЈе Илпћ • Мпоараг МллепкоаиП Аареса Редакције: Параћнн, Макснма Горко! 4. оолггааскв фал I? Гелефони: Гпавин п од|«>м>рим урсаима 52 И2. иоахмлр.1 !> е94 flpcrn iara: ( сдиш|».в 125,00 иолутаишшт 62,50. За нпострамство даоструг.о Жи ро-рачуи СПЗ-а инфорцнслжа 61504—649—16 icon СДК Параћип. Шгамт* ГРО „ГЛАС* бсогрвл Влајкоааћсаа 8 телефом 340-531. Тираж 6300.
KAKO CE ГРЕЈАТИ? РАЦНОНАЛНА РДСПОДЕЛА ОГРЕВА | | • Две тоне угља no домаћинству до 1. јануара када стижу нове количине | S 300 литара лож-уља, искључиво на бонове Страна 5. ј ............. iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihiiiiiiiiiiiiiiiiuhiix ГО ДИН A VII • Б Р О Ј 164 ® П A Р A К И Н '• 10. С Е П Т Е М Б A Р 1980. Г О Д И Н Е ДЕВЕТНАЕСТО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕН»Е ОРАЧА СРБИЈЕ — ПАРАНИН ’80. НМАЕПШЕ БРАЗДЕ ■ ОД 18. ДО 20. СЕПТЕМБРА ПАРАНИН HE БИТИ ДОМАНИН НАЈБОЉИХ ОРАЧА СРБИЈЕ ■ Y4ECTBYJY 25 ОПШТИНА НА1ПЕ РЕПУБЛИКЕ ЧИЈИ HE СЕ ПРЕДСТАБНИЦИ БОРИТИ Y ТРП ДИСЦИПЛИНЕ W ПО ТРИ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВНИКА СТИЧУ ПРАВО ЗА САВЕЗНО ТАКМИЧЕЊЕ ОРАЧА ■ ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА ПОЉОПРИВРЕДНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ, ПОЉОПРИВРЕДНН САЈАМ, ДЕФИЛЕ, ПРИГОДАН КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ Страна 3. ПОЧЕЛА ЈЕ НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА СА ЊИМА ЈЕ ОЖИВЕО ГРАД Првог дана у септембру, после дугог летњег затишја град је поново оживео. На његовим улицама, у парковнма, пред књижарама и школским зграцама појавнли су се ученици основнпх и средњих школа. Тако ће то трајати до следећег лета. Њих 1920 у школи за средље ус.мерено образовање и преко 3.200 у основним школама чиииће оваЈ град лепши.м, радоснијнм и живљим. Посебну лепоту даће лгу 370 првака. И у селима биће исто. Тамо ће око 330 првака учкннти почетак јесенп још летпим и колоритнијим. Ми Иемо се радоватн њиховом жагору и осмесима, а они ће брипу« ти своју бригу. Генерацнјс се смењују, младн увек долазе. Уосталом, на њима је п будућност. , ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС И ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА СТАКЛАРА НМА БУДУЋНОСТ @ Отклањањем унутрашњих слабости, изменом система примарне расподеле и другачијим третманом стакларске индустрије очекују се бољи данн у највећој органнзацији удруженог рада у нашој општнни © Комунисти су снага која треба да буде покретач свих акција ИЗВРШНИ САВЕТ О СНАБДЕВАЊУ ДЕФИЦИТАРНИМ ПРОИЗВОДИМА НА ТРЖИШТУ ИМА РОБЕ S За настале поремећаје у снабдевању највише смо сами криви, али потребпа је и већа синхронизовано ст снабдевача и правовремено уговарање са произвођачима ради добре снабдевености тржишта Сиабдевањс дефшштарнпм пронзводима на подручју општине Параћин, нстакнуто је на последЕвој седннцн Извршног савета који је узгрец будч рсчсно у стално.м заседању због насталог поремећаја у снабдевању, каракгерише стање које је ман>с — внше н у суседним општина.ма. Углавном, било је месташице кафс и детерџената, а у току лета, захваљујући пре свсга створеној потрошачкој пснхозв, дошло је на кратко до несташице шећера, а сасвпм изпснада и до несташнце уља. Исто тако поврс.мспо је, захваљујући гласвна.ма, претила опасност да нестану и некн другв производи, али је трговинска мрежа изношењем довољчих количина тих артикала на тржиштс, успела да такво стањс превазиђе. На подручју општине у првнх шест мсецн, у односу на псти период претходнс године стављено је у промет 38580 кнлограма, нлн 73 одсто кафе, детсрпената 221.400 килогра.ма или 104,2 одсто, шећера 751.100 кило грама или 165,8 одсто п јестнвог уља 293.330 килограма илп 114,3 одсто. Ови подаци довољно плуструју да је параћчнско тржпште добро снабдевено и да је непотребно ствараље било каквих залиха. Међутим, остаје обавеза снабдеваЕБа да благовре.мепо сннхронизовано и договорпо, пошто параћинско тржиште снабдсвању две велике органп* зације н неколико мањих, орга ннзују свој рад тако да не доbe до несташица н поре.мећаја који уносе нервозу код грађана. Тренутно, што се тиче .мсса, осећа се несташица поједшшх На иницијативу Предсецништва Акционе конференцнје Савеза комуниста Српске фабрике стакла заказана је проширена седннца Општинског комите та Савеза ко.муниста и свпх извршних тела друштвсно-полптн чких оргакизација Стакларе, ради разматрања већ дуже времена присутних поре.мећаја у нормално.м раду ове организације удруженог рада. Седницн, чији је дневни ред заправо био „Економски доложај радне организације Српске фабрике стакла н задаци Савеза комуииста", присуствовали су: Жарко Папиђ, извршни секретар Председнпштва ЦК СКС, Драгутнн Марковић, преседннк Скупштине меЕуопштинске регноналпе заједннце Шумаднје ц Поморавља, Борlie Костнћ, сскретар Mebyonui* ткнске конференције СК, Никола ПауновиК, предсецник Веha Савеза снндиката Регпона, Жнка Милутиновић, председннк Привредне коморе Рсгиона, Драгомир Мнлојевић, потпредседник Привредне коморе, Мирко Дондур, извршни секретар у Међуопштинској конференцијн СК и функционери дру штвено-полнтнчких органнзација општинс Параћин. V уводном нзлагању, које је поднео председавајући Акшtone конференције СК Српскефа брнке стакла Мо.мнр Илић, истакнута јс целокупна пробле.ма тика са којом се ова рацна органлзацпја сукобљава задње двс године н напори које чине радни људи да би се она што пре превазишла. Свесни да се еконо.мска стабилизација можедоврста, али не у забрињавајућс.м обиму. Снабдевање огрево.м може да сс јави као посебан и веома деликатан проблем. Због тога јс дошло до заједничког договора представннка Скушптпне. рацне органнзације која се бавп прометом огревног материјала п пословне банкс радп обезбећења средстава за орочавање код произвођача угља и огревног дрвета. Сажето речено ситуацпја око снабдевања у нашој општини је савим задовољавајућа и увођење бонова, које је привреме ног карактера, морало је да уследи због насталих поремећаја, створене психозе н прптпска по трошача због куповпне већих количина, појава препродаје и нагомплавања робе. С. О. Рашчишћавањс са унутрашњнм слабостпма Набрајајућп унутрашње слабостп, речено је да одговорпост за овакво стање једним делом сноси прпвредно п друшгвенополитнчко руководство, па је из тога проистекло и непзврше I£»е радних задатака у ово.м полугоћу, а да је то условљено лошом радном п технолошком дисциллином, велпким изостанцима са посла, паспвношћу једног броја стручног и руководећег кадра, лошим међуљудским односима, нарошгго једног броја руководећег кадра. Исто тако лоша организацпја радан нерехулисан начнн расподелеу знагној су мери утнцали дапо Ссдинци је прнсуствовао и Жарко Папић, извршни секретар Председништва ЦК СКС бити са.мо повећаном продуктивпошћу рада, штедњо.м, нзвозом п бољим коришћењем унутрашњих резерви својски су прионули на посао и почелида бележе изузетне радне резултате. На жалост, баш у прошлој годинн (рекордној по производњи) забележени су доста внсоки ’губнци, а већ за првих шест месеци ове године губипк прете да доведу у веома озбиљв.у ситуацију ову радну органнзацпју са преко 3.600 запослснпх. Разлозп за овакво стање, пре свега, леже у отежаним услоБн.ма послован>а којп су екстерпе прнродс. Y прво.м реду перешеним пнгањем у примарној расподели п недостатку сировпна. Истина, нма ту и унутрашњих слабости, којп су свп свесни и за чпје решавање предузимају одлучујуће кораке. Зато је потребна изузетна актпвност Основне организације Савсза комуниста, а што је и закључак и ранијпх и ове конференције. ред спољнпх фактора доприне су овакво.м стању. Y расподели, речено је, од увођења Зако на о удружено.м раду дошлосе у апсурдну сптуацпју да је паграђивање у режији у всликом порасту у односу иа нагпађивање пре.ма раду. Да би се изашло нз кризе, стало на здраве ноге и кренуло нор.малним токовима нужно је да се доходовном повезпвану, односно удр\'живању ндопЈварању са куппима, пре свега стаклене амбалаже, прпђс на сасви.м друкчији начпк неголо сада Заправо, онај ко желида му се обезбеце производн Српске фабрике сгакла мора то да плаги, да учествује у његово.м обезбеђивању. а па Стаклараса своје стране ишуњава уговорене сбавезе. Исго тако свеунуграшње слабостп морају игго пре да буду елиминисане, а гла вни носилац тога је Савез ког.униста. Од друштвено-полптпчке заједнпие такође се тражп помоћ. Y прво вре.ме разним олакпшцама, одобрељу повећан»а цена, а касннје сасвим друкчије.м третману стакларске индустрије, без које се, што је сада сасвим јасно, не може, јер њеним застојем трпе велпку штету прерађивачи пољопрпвредПЂ INVESTBANKA Комплетна банкарска услуга за ваше домаћинство нпх производа који су пресвега оријентпсани на инострано тржиште. с. о. 10 ГОДИНА РОБНЕ КУЋЕ „БЕОГРАД" Страна 4.
10. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 164 ДРУШТВЕНО политички живот ИМЗВ0|ЊА ПО НААОГУ КУПЦА СА СЕДНИЦЕ ОДБОРА ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА BPAHKY KPCMAHOBHHY ® Yboaho излагање друга Илнћа подстакло је многобројне дискусије у којима је отворено и конкретно говорено о свим слабостима што је још један допринос комуниста у разрешавању тешких проблема у Стаклари Излагање Витолшра Нваношсвнћа, председавајућег Пословодног одбора, које је потом уследпло, још јасннјс је расвстлило стварно стањс у СФС. Ис гичућн да у парађинској стаклари никада није било •. чнше пробле.ма, лруг Иванншсвнћ je нстакао да сс о њима почело да днскутухз у вншим форумнма тек када је прерађивачка ин цустрнја. која- употрео.љава шупље стакло, почела да ствара губнтке. Дотле су били узалудни свн напори које су упагали произвођачи шупљег стакла у нашој земљн. Говорно је л о актнвностнма у циљу отклаљаisa свнх субјективних и објсктвннх фактора који су довели Стаклару у оваво тсшку ситуацију. налогу Kviiua. а роба продавана франко у СФС. Уз свс то нсопходна јс још всћа помоћ савезних органа, а на челг пелокупне акцијс стоје комуннсти Фабрнкс од 3620 раднпка. БорБе Глншић, секретар једнс од ОО СК овс Фабрике, говорно је о субјектллплм слабостима које су делом утплале на стање у Фабрлци. Том прилпком је нарочпго подвукао да је добар број проблс.ма одраз лоше расподеле, великог броја боловања и лошпх мсђуљудскпх односа, а да сс у многим делнкатним слтуацнјама нс и.менују кривии за лоше производпе резулта ге, већ сс то заташкава. УпознаваЈућп присутне сазакључцнма са недавне седжихс одржанс у прнсуству републичкнх функционера, а који су целпмнчио н реалнзованм, дуг Иванишевић је рекао да he либерализација цеиа стакларскнх производа допринетн стабилнзовању стакларске индустрнје. Уз то додао је да је неоп ходно јачатп радну днсцнплипу, разматрати скономски лоло жај радника, јер их је достаса вео.ма ннскн.м личним дохончма, повсћатн извоз, извршнтн типизаш<ју стакла, а у сарад* њи са ИНОС-ом боље оргапнзовати прнкупљање стаклене амбалаже. Главнн акценат у помстднм закл-^шнма је да буAfraЧпроизводн»а греба да буде 'брганЈГЗОвана нскључиво по Већи лични доходак за производне раднике Миодраг Живадиновић раднпк у производњп је истакао да је у Фабрици потребна већа солидарност међу ООУР-има, јер је запажено да се поједннс основнс органлзаинје удруженог рада чссто понашају као да нису део Фабрике, а Која Аксентијевић члан комитета је ннсистлрао на веће.м разумеван»у савезннх органа када су у питатву цене стакларских производа. Владимир Севнћ иредседник Слндиката јс говорио о томе Фабрици прсвишс нспроизводmix радника у односу на 33 одсто производних. За рсч сс јавпо и Ранко Нико лић и том прилнко.м, између осталог, рекао ла је овој Фабрнци потребна конкретна помоћ, а не са.мо морална подршка. Ујслно сс залагао за всће личнс дохоткс пронзвоаних радника што би. снгурно, био јсцаи ол стнмуланса за бољу и већу производЈву. О проблему обсзбсђнваљу ка лра за стакларску инлустрнју говорпо јс Новнца Јоппћ. председнпк Радничког савета, истичућн да јс неопходпо повсНати н нпске цене стакларскпх производа, јер због тога всћа прои.?вод1ћа ствара н всће губитке овој Фабрнпи. С тим у всзи говорио јс и Димитријс Шљивпћ, један од најстаријих радннка, прсдлажући да сс само већнзг ПИЧН1Ш дохоиима могу обсзбсцнти стакларски радниин у непосредној производњи. Уз гоје потрсбно мењатп и систсм шко повања. Стојадин Милетић, прсдссдник ОСВ, инсистирао јс да се и ааље истражују унутрашње резерве у самој фабрицп. Уз то је нагласио да се још увек вишс радника плаћа у режији Hero што се награђују прс.ма резултатима рада. Међу дискутантима је била и Нада Јовановић, члан Општинског комитета. која се сложмла са оценом стања у СФС, нагла шавајући да су проблеми Стакларе н проблс.мн опшгипеПарађнн, којн he да имају далеДрагупт Марковнћ. предссд ннк Међуопштинске скупштине регнона Шумадијс н По.моравл»а, јс, укључујући се у дискуснју, из.међу осталог, рекао да је снгурност у пословању стаклара неопходна, јер она омогућује всћу производњу пољопрн вредних пронзвода н бржн развој прехрамбене нндустрије, ко јс корнсте стакло као амиалажу. Будућност у новим инвестнцијама да се унутрашње слабокосежне ластима. стн доста споро решавају. Ннски лпчни дохрцн. угрожавају стандард радкика а томе, свакако, допрпноси н то што је у последице у свнм обУјсдно је инснстлра* сви на својнм радпи.м залажу како бн цепокупна прнвреда нашс оиштннс стала тга здраве ноге. 113 БЕЛЕЖНИЦЕ ДРУШТВЕНОГ ПР АВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА ’/ »И ДДИ - Ш ЏЕИ ИИ ® Када дугују сви су за строгу примену 3YP-a, а када им се дугује онда га најрадије заобилазе У пракси друштвеног правобранноиа са.моуправл>ан>а, не ретко, а нарочито у последжвх меколнко мессци, јавља се про блем накнаде штетс из радног односа, која сс јавља када организацији удруженог рада игге ту причини љен раднлк у вези са радо.м л када раднвк претр ли штету за време рада у организацији. У оба случаја поступ Ш1 за утврђивање постојан>а, висине, одговорности за штету л накнаду штете су међусобно сличнн, а регулисани су Законом о удруженом раду и самоуправнн.м општим актима организација удруженог рада. Нажалост, онн су у ово.м тренугку у нашој средипи мало познати. Када. штста настане, у оргаиизацијн се формира комисија која на основу правплника утnpbv'je постојание и внснну пггета, одговорност једног лли више лица за н»у и начин на који he бити накнађена. Лице одговорно за штсту може да прихвати овакву одлуку н да штету накнадн, или да је прихвати. У том случају организација водл дал>с постл пак, јср Закон о удруженом раду недвосмнслс ио у члану 207. став 2, каже: ,Ако радник не накнадн штету, основна организација покреће поступак пред Судом удруженог рала за накнаду ште7с”. Исто тако, ако радник пре трпи штету од странс органпзашгје, on joj се плс.мено обраћа са својим захтево.м да му сс штста накнади, а ако ова олбије онла и он може накнаду остварити једино у поступку прсд Судо.м удруженог рада. Међутим, мало је оних кош ове одредбе Закона пошНанме, обе стране када се на by у глозк оштећеног желе лз поступак упросте и да што пре дођу до накладе, док у супрог но.м, на све начнне покгшавају да избегну обавезу. Организација удруженог рада као економскн јача, најчешће, од рад ника накнађује штсту, мимо прописаног поступка, тако што му потребан износ одбија од личног дохотка, без његовог пристанка, што сс правда жељом да се друштвсна средства заштите и што прс обнове. Нс тако давно друштвени пра вобранилац самоуправљања је због тога интервенисао у Српској фабрици стакла, а сличне интервснцпје биће, по свему су дећн. потребне и у „Шумадији" Робној кући „Београд", „Агроекспорту”, „Грзн” и неким друпш организацијама. Најзначајннји пробле.м јавио се прошлог .месеца у Шта.мпарији, где је око 40 радника од једном одбило да прими личне дохотке умаљене, у просекг, за 1000,00 динара, у наредних 6 ме сеци, чи.ме је био угрожен hjiхов животни стандард. Друштвени правобранилац самоупра вљања је на захтев тих радника посетио Шта.мпарију н заузео став да се rope поменутн члан ЗУР-а мора поштовати и да организација, пошто радни ип одбију да накнаде штету, покрене поступак за накпаду титете код Основног суда удруженог рала у Крагујевцу. Пословоднн органи н Раднички cater су овакав став правобранн оиа прнхватнлн. Слично је бпло и у Органпза Ш1јн „7. јул”, где је решењем ннокосног пословодног органа, а на основу одлуке Радничког савета. код преко 100 ралника бно умањен личнп доходак. Вс ћшга радннка. која је вероватно сматрала да је крива за настхтс штету, је ову сама накнадила. Мевутнм, група радника је ово олбкла и' обратнла се лпрекгору и друштвеном правобраниоцу само\трављања који је заузео исти став као н код Штампарије. Договорено је да се повуку сва решења и да радннни са.ми одлуче хоће ли накналитн штету, нли ћс организација, у противном, да покрене поступак пред Судо.м удруженог рада за сваког радника понаособ. У противном, све организацнје чека судбина „Стандардтранса”, којн јс овнх дана пред Судом удруженог рада у Крагујевцу изгубио спор, који је љегов радник, повео, пошто му је организација од личног лохо хотка одбила износ за витак утрошеног горива, бсз његовог пристанка. Суд јс, дакле, за строгу примену члана 207. 3YP-a. Прнхватање пословних органа да сараћују са правобранионем и да сс Закон о удруженом раду поштује, у сваком слу чају храбри, мада, забрињава чињеница да су овакви гтроблеми чести и да ово нису једннп случајеви пзигравања ‘ закона. Чуди, међутим, понашање радннх људн којн када организација треба н>има да накнади штету на све начине покутпавају да то буде у организацнјн. а нс на суду удруженог рада, а онда када они дугују органи заштјп грчевито се боре да се иде на суд п позивају се на ЗУР. Изгледа да код обе стране v оваквтш случајевима постоји двојни морал и лнчно ннтсрпретирање Закона. У свој пеп лако је ставнти, али из свог иепа тешко је дати и организацијама удруженог рада II радницима, као да у нашем друштву сахш раднипн не чине органпзацију удруженог рада и да се ннтереси свих не npehv у пстои правцу. спомм до мш • Простор око споменика погодан за одржавање културних манифестација За рсч се јавио н Жарко Папић, нстлчући да је задовољан начином па којн се дискутујео тако важннм проблсмима са пуно крнтлке п самокрнтпке. Такође је нагласно, уверавајупн присутне, да су свн републнчкн органн дстаљно упознатн са стањем у СФС н да' настоје да се проблс.мн стаклара у целнни разматрају. Зато се залажу да сс повећају цене стаклар ских пронзвода, а уједно подржавају н напоре за повећање лнчнпх доходака радника, јер се само на тај начин ствара озбиљнија прстпоставка за повећање производње. Друг Папић је и са пуно одо бравања говорио о доходовном повезивању са купцпма стакла, јер се само на тај начнн утемељују односи у производљи и расподели. Једини начин да се сви поменути проблеми решс је да се решавају упоредо и спољни и унутрашњп проблеми, а за то мора да се борп Савез комуниста у свим својим органнма н телнма. Жарко Паппћ, завршавајући своју дискусију, рекао јс да СФС има солидну перспективу н да јс tbcna будућност у новнм лнвсстнцијама. односпо у повсћању пролзводње. На крају овог састапка, Радоје Нссторовнћ, сскрстар ОК СКС, сумирајућв све оно што је овом прплико.м речено, нагласно је да је ова Фабрика имала доста проблема у свом раду, алв никада као овс годинс. Последњнх месепн нзражен је и проблем расподелс готове робе купцнма. У СФС су орпјентпсани да внше пронзволе за цомаћс тржнште, јср јс боље да последице несигурности на тржншгу осећају 3500 радника у параћннској стакларн нсго много внше у пунноницама шпром земљс. Око 750 чланова Савеза кому ниста у овој Фабриин предсгављају нзузетну снагу која може да се избори за већи доходак, смањење боловања, за всћи број производа. Секретар Несторовнћ је још једном подвукао потребу дасе изуче свн путевн којн воде всhoj стабилнзацији, прикладнн1см систему награђнвања и да сс положајсм фабрике буду упознати, како њени радници тако н највншн органи у Републицн. Српска фабрлка стакла јена добром путу да на адекватап начин реши свој економски положај. Свс активносги после На последЈвој седнпии Одбора за изградњу споменнка народном хсроју Бранку Крсмановићу, одржаној 6. септембра, разматран је и усвојсн предлог партерног рсшења споменика. Прсма идсјном рсшењу, које је урадио архитскта Небојша Деља. плато око сломеника је пројсктован у три ннвоа симо* трпчно постављених са лсве и дссне стране. На платос се долази степенЈша.ма, које нх опасу ју са три странс, што је врло погодно за окупљаљс већег бро ја rpabana н одржавањс пригодних јавпих маннфестација. Постоље н поста.мент су усаглашсни са скулптуром и изражавају актнвност, односно покрет којн је карактеристичан код са.ме фигуре. Постоље треба аа будс изграђено од грантггних коцки, а ивични делови од белог бетона. Скулптура, која сс већ ради у Београдској ливници, је двоструко виша од Бранкове ствар не виспне и налазиће се на постол.у ВИСОКОМ око два метра. Основна замнсао пројектанта је да степенние и плато чине просторну сцену, а све то асоцира на крнла из којих израста Бранкова фигура. Пројектант је својим идејним решење.м детаљно обрадио чнтав ко.мплскс око споменпка, али због недостатка средстава, тре нутно ће се уредити само најужи део. Изградња спо.меника финансира сс средствнма која су рад ни људи издвојили на нмс једноднсвнс зарадс прилозима гра ђана и радних органпзацнја и заједница. Очекује се, како се чуло на састанку да ускоро буцу уплаћена и срсдства Perryбличке заједнице културе и Ре публичког одбора СУБНОР-а. Цео радова око споменика пзводиће н неке радне организаиијс нз наше општине без надо кнаде, као на прнмер „13. октобар", „Електродистрибупија" и Цементара. На радни.м организацијама, које су планирале да уплате средства, a то до сада нису учиниле, је да то што пре ураде како би радови око споменика могли нес.метано да се одвијају и да споменик, како је планирано, буде завршен до маја месеца наредне године. Упоредо са радовнма на споменику, спроводн се и акпија око издавања монографије о животу и раду Бранка Крсмановића. Како се очекује, треба па буде дата у шта.хгпу до краја године, а коначно завршена у марту мсссцу, у 10.000 примера ка. М. Живковнћ ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН Y ПАРАНИНУ У ^£СЕТИ „ВНПРОМУ Н ЈВДИОПГ « дњих месеци усмерене у то.м правцу. На радшшима Стакларс је да на својим радним местима, кроз већу произволihy, изборс већп доходак а самим тнм н всће лнчне дохотке. С. ОбрадовиН М. Жпвковић Крајем лрошлог месеца у Параћнну је боравпо Добрлво је БошковиИ, члан Председј киштва. СР. Србнјс л Централ ног ко.митета GKC. Том прилиј ко.м јс у Фабрини електроенср гстске опрсмс ,,Будућност" раз говарао са Драгославом Мркн ће.м, лиректоро.м ове радне организацијс, о правцима даљег развоја ове делатности у наiuoj Општнпн. После тога об:< шао је новс производне ххлс „Будућиости” које су у завр niHoj фази. у којима ће сс про изводнтн стубовп за потрсбс електропривредс. Ту сс детаљно лнтсрссовао за свс поједнности које су везане за изгра пњу ових погона, почев од вре дности објекта до капацитетд и еконо.мске оправданости чн гаве- инвесппипс. Након тога је у ООУР-у ,Ве гпром" разговарао са представ ницима ове радне органнзаии« јс на челу са гснералннм дпректором ..Ветпрома” Снмом Докиће.м. Тада је упознаг са могућностима лаљег развоја овог одскора ООУР-а, на пољу снабзевања ветеринарскпм про изводима и пропзводн.ма за ху ману мсдицпну. OOYP „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА НОВА ПРМЗВОДНА МОГУћНОСТ ® Граде са.мо неопходне објекте @ Очекују се искључења струје Након б\т>них догађаја, последњих .месецн у „Електродистрибуцлји” у Параћину ситуација се нормализује. Извршена је реорганизација која је прилагођена будућнм потребама ове радне организације и изабрано ново руководство. Послови све вшие добнјају свој свакодневнн ток. V „Електродистрибуцији'' су ве више оријентисанн да се у новом објекту, чија је изградња у току, изнађе могсћност за производњу и тиме делимично про.мени његова намена п повс ћа доходак. Зато је формнран сектор инвестиција који успоставља контакт са електрбпрнвредним организаиијама да би се обезбсдио производни програм, који би омогућавао произ водљу лли монтнрање у поменутим просторијама. Пошто је изградња овог граи диозног објекта, због прекорачења инвестиција била доведена у шггање, донета је одлука да се одлолси лзградња дела на мењеног друштвеном стандарду и адмлнистративнпм послови.ма. Наставиће сс градља ба ждарнице л трафорадионпце. a у завршној фази су гараже, ма гацлни и радионице трафостаница. Како смо сазнали од Драгомира Хацнћа, директора овог ООУР-а, очекује се да извођач радова „13. октобар" интензнвира радове и да сви ови објек ти буду готови половнном нарс дне године. 1^оанан
10. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 164 ПРИВРЕДА »ГРАДСКА ХРОНИКА __ __ - -__ _ _ • ОМЛАДИНСКА РАДНА БРИГАДА „БРАНКО КРСМАНОВИП” „КРСМАНЦИ“ iEIOCIPyW УДМОДИ ■ми!111111111ш;|11111П1Пш ® За изузетне резултате постигнуте на СОРА „Титоград” сригада је предложена за најзначајније признање Републичке конференције ССО Црне Горе @ Поред пет ударништва и Трака акције © Успостављсна присна сарадња са младима Титограда За младс којм су овс годннс радили на радилиштима о.мла иднскнх акција, јурнш на кубикс јс завршен. Бригадири па pahniiCKiix брвгада паставили cv траднинју добрих резултата прстходника и оправдалн указаво повсрсље. Овогодишња брлгада „Бранко Крсмано* вић" радлла је на Савезној ом ладннској рад.чој акцијл „Тнгоград”, до коаја прошлог мс deua, па уређењу инфраструктуле и ста.мбсних површина гаавног града Црне Горе. Отуда „крсманци*' долазс са прегрштом зпачајних прлзнања за резултате постлгнуте на радилишту и у друштвеиим дктввHOCTiLMa. Младл Параћнла са 178 одсго остзарсља нор.ме „зарадчлп” су пет ударништва л Траку акцнје, док су за лзванрсдке резултате у друшгвеном животу предложенл за вајвеће погзнање РК ССО Црне Горе Плакету Будо То.мовлћ. На грудн.ма „крс.манаца” блиста 21 ударничка значка, а исто је к толико похваљених. Могло је још бити гдарника, можда је неко неоправда.чо остао без одличја али исправиће се то на вдућим акцијама. На крају најлепше ударничке значке су ожуљени длапови и сазнање да је једно лето поклоњено до.мовини. Y „галерији” ударника ушли су: Новица Стефановић, Драгал Вучић, Данило Милен« ковиђ, Драгутин Аоанђеловић, Радивоје Милошевић, Војин Милошевић, Новица Тодосијевић, Новица Михајловнћ, Ннкола Илпћ, Милан Поповић, Синиша Јовановић, Душан Спасиђ, СлаЈзана Алекснћ, Сто Јан ВасиИ, Горан Ристић, Милован Милојковић, Миломир Миленковн>1, Јадранка Ивавовић, Милош Перовић и Драгољуб То.мвИ. По речи.ма ВоЈина Милоше* впђа, радника Српске фабр:<* кс стакла, акцијаша дстерала и удариика, на крају пису ни толико важна сва првзиања колико чнњешша да су млдди подарили значајнс објс кте домовини л да су постали богатијв за многа пријател^ ства. Иначс, Војин Мплошевић је на овој акцији био и секрсгар актива Савеза ко.мунвста. 11о љеговом рсчима трс ба очекивати да ових дана Са вез буде богагијл за 18 нових члазова, који су свој захтев „испкзали" зноје.м и одличним раднљм резултатл.ма. М1&ана@ 3 Највредлије што су млади понелл са овс акције су нова поијатељства и нова нскуства. Како нам рекоше, „Крсманци" су се као и увек оцликозали дружсљубљем и акцијашком солидарношћу. Овакзпм пона шањс.м стекли су бројпе симп» nije у са.мом нассљу н граду домаћину. Посебпо су полоснл што су сарадњу са градо.м домаћлном и њсговл.м младнма крунисали повењом о трај ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИ.ТА „АУТО-ПУТ БРАТССВО ЈЕДИНСТВО” ДОВИЂЕЊА ДО ИДУЋЕ АКЦИЈЕ О.младинско насеље „1. Јул" задтрло је 29. августа. Млади из осам градова Југославије завршили су свој дсо задатка. За њи.ма Је остао завршени ауто пут Појате — Делиград. Овогодишља акциЈа трајала јс 3 с.менс и на н>ој је раднло 25 бригада лз исто толико градова Југославије. Током акцлје радилл су к млади, припадницл папреднлх омладинских покрета нз Европе, Азнје л АустралиЈе. Последњег дана акцлЈе 29. августа на свсчаностн поводо.м завршетка акцнЈс говорио Је Мллош Мллосављевић, подиредседник Скупштине Србије. ној сарадњн са о.младином „ЕлекпЈоднстрпбуцијс” Тптоград. Тнтограђани су вољли да се сарадња започета на акцијл настави л даљс, меБусобил.м посетама л већ су најавнли долазак у бригаду „Бранко Крс.маловпћ”. To бл био најкраћл рапорг о бригадл „Бранко Крс.мановпћ” л довлђења до идућег ак цлјашког лета. М. И. ШТЕДИТЕ CTPYJY Да подсетимо да Је електрична енсргија за дома ћлнства поскупела за 15 одсто, а за елсктродистри буцију 32 одсто. Пошто добар број термослектрана у нашој земљи радл на мазут, наслућују се проблехш око њнховог снабдевања, а све то може да смањп количину електрнчне екергијс. Зато су нас у OOYP-y електроаистрзбуција у Параћлну упозорили да свл грађани чашс општине треба да (дто рацлоналннје троше електричну енергију како не бл долазлли у слтуацнју да у најхладнлјим данима остану без струјс. М. Ж. ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАНАТА „7. ЈУЛ” ИЗРАДА ИДЕЈНИХ ПРОЈЕКАТА 3/\ ПОГОНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ II ПРЕРАДУ ЛЕКОВИТОГ БИЉА II ПРОИЗВОДЊУ ХРАНЕ ЗА ДОМАБЕ ЖИВОТИЊЕ ДОНЕЛА ВИШЕМЕСЕЧНА ЗАКАШЊЕЊА Програм развоја Органлзацлје коопералата „7. јул” у Параћину предвндео је л по/ииање два погона — фабрикс, за прсраду лековитог биља л фабрлкс за производњу храле за жнвотињс. Са реаллзацлЈо.м ове замнслл, која треба да донесс добрс прлходе овој пол>опривредној орга ллзацлјл, касвл се готово у старту. Шта је разлог закашл.е iba, објаснио на.м је длректор Пстар АдамовлИ: — Каснл се због израце лдсјног пројекта, које раде Илстлтут за планирање у Београду, комс јс поверел овај посао. Обећало на.м је да he 30. септембра блтл завршел кдејлл лројекат за изградњу фабрлке за прераду лековитог биља. Наредног месеца, тачлије 30. октобра, блђе готов и другм пројекат за изградњу фабрлке за производњу хранс за домаће животиње. Овај зч.мскл перлод искорпс* тиће.мо за договоре за зашгге* ресованлм органлзацлјама удруженог рада за подизање ових прерадних капаци гега, грговинским предузећл.ма и банкама. Блло бл то удруживање рада на члсто.м доходовно.м повсзн* вању, каже Петар Адамовић, тако да очекујемо да с пролсha заокружимо флнаиснјску конструкцију. М. Д. НАНДАИЗАЦИ1А Н1 У0Р1ВШЕ водеду 0 даљој изградњи каналпза* ннје л њсној предајч OOYP-y „Водовод” разговарано јс на седницч одржаној почстко.м ссптс.мбра. То.м прпликом јс радла група, која радл на оввм по словима, поднела извештај о сво.м раду. Тада је речено да је потребво прикупвти сву тсхнччку документацију о мзграБеној канализацијн, да катастар снвми ситуацпју и да од 1. јавуара 1981. годинс јјо сда изгра Бена каналнзацлја буде предата OOYP-y „Водовод” на управљање и одржавање. Том прлликом јс разматран лредлог градскнх ковферевилја ССРН да свп грађанл у нашој општинн добнју здраву пнjahy воду, како бл сс спрсчлло даљс ширење заразнвх болести због употребе воде из бунара и са пумпн. Поред тога разговара но је- и о даљем току зођеља акцлје-у везл ннвестпцпоног дл нара за пзградњу главног коле ктора за капалпзаци.ју. М. Ж. ДЕВЕТНАЕСТО РЕПУБЛИЧКО ТАК.МИЧЕЊЕ ОРАЧА СРБИЈЕ — ПАРАВИН ’80. НАЈАЕПШЕ БРАЗДЕ ■ ОД 18. ДО 20. СЕПТЕМБРА ПАРАНИН RE БИТИ ДОМАНИН НАЈБОЉИХ ОРАЧА СРБНЈЕ ■ Y4ECTBYJY 25 ОПШТИНА НАШЕ РЕПУБЛИКЕ ЧИЈИ БЕ СЕ ПРЕДСТАВНИЦИ БОРИTH У ТРИ ДИСЦИПЛИНЕ ■ ПО ТРИ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВНИКА СТИЧУ ПРАВО ЗА САВЕЗНО ТАКМИЧЕЊЕ ОРАЧА ■ САДРЖАЈАН ПРОГРАМ ТАКМИЧЕЊА И БОРАВКА ■ ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА ПОЉОПРИВРЕДНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ, ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ, ДЕФИЛЕ, ПРИГОДАН КУЛTYPHO-УМЕТНИЧКИ програм Деветнаесто републичко такмлчење орача Србвје ове године одржава се у Параћлну од 18. до 20. ссптембра у оргавнзацији Друштва за пол>опрвврс ду и технику села Стриже, Општинског и Републнчког већа технике, а под покровитељством Скупштлве општиве Параћин. Најбољи орачи из 25 општива СР Србије, без локрајина, огледаћс сс на полигони.ма .Змлча" илв „Знојца** иа парцелама „Агроекспорта" у трв дисцишш ве: У категорији лаких трактора, у категорпји тешклх тракгора it спретнс вожње. На такмичењу орача учсствоваће и три женске екипс, а међу љима л еклпа жена орача из наше општине. Организатор припрема в учешће једне плонирске екипс ваи конкуренцлјс. По тројлца првопласвравлх у ковкуренцлјл лаких л гешкнх трактора представ.паНе иашу Републику па Савсзно.м так- .мкчсњу орача Југославије. Y оквиру так.мичеша бићс отворсна it продајна изложба пољопривредле механизацијс. ЈОШ ЈЕДНОМ О НЕСТАШИЦИ ВIE1EP ИЕ М Када с.мо последњнх дана прошлог мссеиа посетлли Фабрику бомбона ратлука и жвакаГшх гу.ма „Параћинка" са намсром ла лнфор.мацлјом о провзводњи попуннмо новинарски сгубац, дсчекала су иас смркнута лица, како у управној згради тако и у провзводнн.м халама. Y први.м југарњим часовнма један од радника производње „рапортнрао” је да у магациннма има са.мо још неколлко џакоаа шећсра. Мирослав Мирковиђ, инжењср у оогоиу производљс, покушао је да нам објаснл свтуацију. lllehcpa ие.ма довољно нл за фабрикс, иередовно се сиабдевају већ дужл вре.менскв период. До сада су дневну потрошњу, која износн око 10 тона, обезбеђивали на разне начвне, довозећл из разних крајева, удаљених и по неколлко стотина квлометара. Сада су „пресушилл" сви извори. Када с.мо по.мснули ПИК „Бупрвја", у чвјем саставу је поред „Параћивке" и Шећерана вз истоименог града уследио је коментар да ви тамо нема шећера за „Параћннку". Y то.м моменту нико нлјс влдео излаз из овакве ситуацпје јер више ннјс помагао ни ауторнтет ни Тренутни застоЈ пронзводњс иа простору поред Хале спортова и пољопривредни сајам у Стрнжи. Организациони одбор овог такмичсња, ва састаику од 8. сепге.мбра, одредио је конкретиа задужења раднл.м групама, лро гра.м так.млчсња боравка којн је врло садржајан и пригодан: Парада такмичара, учесника н представлика нашвх месвнх зајсдница заказана је за 18. ссп ге.мбар V 17 часова, а свечаво отварањс одржаће се у Хали спортова у 18 часова. Такмиче« Ise he otbodmth it поздравитп Слободан Миллвојевлћ, председиик Скупштине општине Параћин. Y пригодном програ.му учествоваћс всроватно в орке стар Раке Костића, победннк на овогодвшњем сабору трубача у Драгачеву, први орфеј села Добрица Ерић 11 други. Следећа два дана најбољи орачи у Србији бориће се за назнв побеника који ћс бити проглашени 20. ссптембра. М. Димитријевић Д. Гајић реноме ini мвогобројис мсдаље nit квалвтет провзвода. Нико вишс нвје бво спре.ман да кажс шта he 330 радника Ј1араћинкс” да ради наредних месецл. Све чињениие су упућн* вале ла то да ће се морати на прнвре.мени охмор док се ситуација не разрешв. За среду, 3. септембар, зака- ,зана је седннца Радничког савета којој су присуствовалп и функцчонсри вз ваше општине. Извештај са тог сатанка, кога с.мо незвавлчно добили, каже да је проблем решен. Шеhepa и.ма. Beh стнжу првс колпчлне. Сви су одахнули, али са страхом коллко ће га дуго бити у довоњнн.м количинама. М. Живковиб
10. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 1М ПРИВРЕДА»ГРАДСКА хроника ЈУБИЛЕЈ РОБНЕ KYHE „БЕОГРАД” Y ПАРАБИНУ ПОЈАВЕ ДЕЦЕННЈА СТАЛНОГ УСПОНА НОВО »ЗАНИМАЊЕ« ПРЕПРОДАВАЦ ЦЕМЕНТА Запошљснп у Робној кућн „Београд" за десст минулих годнна уалужнлн су прско 14 мм лиона потрошача остварнли прско 1000.000.000 длнара промста н сопственог капигала од 50.000.000 динара. Од десет годишњнх обрачуна ии један лије био исгативан, a ол 27 исриоднчннх обрачуна сви су бнли позитивнн. V јубиларној годшш уложено јс преко 3,500.000 динара у .*/одеринзац||ју и прошнрсњс, тако да продајнн простор Робнс кућс „Бсоград” спада у ред најсавре.меннје опрсмљених су лср.маркета. Y снстему робних кућа „Бсоград” no ycnciUHocni пословања параћннска „бсоградска" ро бна кућа сврстава сс у сам врх табсле. Поводом десет година рада Робне куће „Београд" — Параћин, 14. септембра у Спортско рекреационом центру „7. јули” одржаће се свечани збор радника на коме ће бнти додељено 50 плакета радницима који су непрекидно у овој кући од отварања 29. августа 1970. године ® О развојном путу ове угледне Робнс куће, говориће директор Стојан Обрадовић Без стамбеног проблема Робна кућа ..Бсоград” у Параћпну запошљава 136 ралннка. Просечан лпчни доходак јс 5550 линара. Основна оргаппзацнја Савсза комуниста броји 75 чланова, углавном младнх. Друштвенп стандард радлика је на внсоком нивоу, а седамлсссторпци ралнпка * решсн је стаг.бснн проблем путем крслпта и лнчних улагања, тако да се можс рећи да нсма радлмка бсз нерешсног стамбеног питан>а. Овај колектлв већ дссет голина актнвно сс укључује усве лруипвено-по.читичкс токовс на ше отптине, увек јс показпвго потребпу солндарпост и пружао ломоћ увск кад је то било потребно. бно покровитсљ мно* гих манифестација. Ако се овако настави ускоро ће.мо .морати да у програм ус.мереног образовања увсдемо још Једно „занима* ње" — препродавац цемснта, јер се послсднбих година, ла л овог лета, локазало као наЈуносниЈс. Иронија на страну, али стварност је ту. Замлслите ту кућлцу у ко ју јс утрошено две стотине тона цемента. А управо по толико су неки људи уплаћивали, преко везе или редопно, цемент, најкуректннју робу код нас на тржлшту. А још нигдс нис.мо запазили такав солитерчић у при* ватноЈ своЈшш у који Је уграђено 200 тона бетона. Како сс даље креће пут то само зна №сгов власнлк, условно названо препродавац, јер прспродавац увек нма изговора: купује за брата.. оца, кума... A no којој цсни препродајс то најбољс зна „купац од купчевог купца“ коме је цпемент нсопходан. а до њега се споро долазн. По ду плој илц тродуплој ценл, ствар је договора у четири око. А некад се и зажмурв. Узгрсд речсно цсдуљс са рсдним броЈем продаване су if по тристотине хиљада старих динара. Ако не можеш да увечс заузмсш рсд, има помоћи. ПостоЈе људи коЈи се свакодневно гурају да за тебе дођу до редног броја. Наравно и то се плаћа. И ту има.мо ново заннмање — про фесионални чскач. Како стати на пут овој појави која штети и произвођачи.ма и потрошачнма. До ста тешко, чули смо од инспектора. Било је и прија« ва тржлшне ннспекције, н првостепеннх и другостепенкх решсња, али до.мшшра чињеница да човек има пра* во ла купи за своје nape, птта хоћс и колико хоћс. А пут цемента даље водн „нспод жита". Нису ли ту н прописи прет. впдсли некс моменте, којима се врло вешто користе на« купци, прскупци, препродавци, швсрцери... М. Димитријевнћ Потрошач — прво лице трговнне ЈАВНИ РЕД И МИР СВЕ МАЊЕ ПРЕКРШАЈА 113 супсрмаркста Робнс кућс Бсоград Y периоду од 1. јануара до 30. јуна Органу за прекршајс цснтра који су најчешће дава поднето јс 245 захтсва за покре оцн када је потребна свежа ------ ------------------ ------------ СА ОДЕЉЕЊА ТРАНСФУЗШЕ КРВИ пз Штофарс, као и сестрс Олгпцу и Гордаиу Босић и брачini пар Борку л Михајла Мило ичновића. Добровољннх давалаца и.ма и .међу особље.м Медицинског Брзим и ефикасним поступком, адекватном казненом политиком и дорбом сарадњом Органа за прекршаје и унутрашњих органа број прекршаја v јавном реду и миру нагло опада из године у годину Y нарелном перподу пословна полптпка запошљсних у РК „Београл” остајс иста: иоштован>е потреба и укуса потрошача, оријснтаиија на куповп- »V робс ломаћс пронзводље и активан однос прсма срсдипи у којој живс и радс. Прско 95 проиената артикала У рафовима јс од домаћих про нзвођача. Шестотнна самоупраОбсзбеђују крв за око 650 прималаца годишње - •........ вних споразу.ма непосреднн.м произвођач1ша је потписано, односно преко хлљаду уговора са основни.м органлзаии* јама, чимс се у периоду стабплизације прнврсдних крстања даје значајан допринос. М. Дтштрнјсвић Одсљсњс трансфузнје крви, којс всћ лссет годпна постоји у оквнру параћкнске болHjiiic, ради на ширењу идеја о лавању крви, на окупљаљу лобровољннх давалаиа, конзервнрању н обради крви, води бригу о њено.м правилном чу вању и прммени. одређивању крвних група и РХ фактора тргдница и болссника. мун>евито п глс жнвот зависи од нечије хуманости. внм ситуацијама на Y такпозив На овим послови.ма раде Нада ГроздановиН, Гордана Стојковић и Мирјапа БлагоЈевић, модииинска сестра, чија хуманост у мнопш деллкат ним ситуацијама долази допу ног изражаја. Бсзброј је примера, којс су нам наводиле, где мора да се интервснлшс овнх сестара пристнжу лобровол>ни даваоин. Та по.мо11 јс као по правилу благоврсмсна, а мећу даваоцн.ма је највлшс младих. Тешко јс мсђу 800, колпко нх у просску гозишљс да крв, нстаћи најсавесиије, алн су другарине са овог одељсња ин систиралс да поменемо Фран»у Бучак нз Стакларс Живо јнна Стефановнћа из Медлцинског центра, Зорана Јови чића нз Стакларе, Милана Беслаћа, Лепосаву Васнћ, Благо ја Трпчевског, Милорада Рашића и Љубишу Ристића сви крв илн рстка крвна трупа са нсгативним резус фактором. Одазивају сс даваоци и из суседннх градова, а поссбно добро capabyjy са мсдицинским иентрн.ма из Бупријс и Свето зарсва са којима се у хитним случајевн.ма размењује крв, јер јс трајносг крвн 21 данод момснта давања. Ова служба годјпшбс обезбс ди крв за око 650 примаоца којима је ова драгоцена тсчност неопходна. Пошто је крв из голине у годину све потребнија, Нада, Гордана и Мирјана желе да буде што више да валаиа, јер се на тај начин исказује људска соллдарност и xvMaHOCT, а са аспекта здрав ственог васплтања представл*а бригу за сопствено здрављс, здравље своје породице и друиггвенс заједницс. М. Жквковић тањс прекршајног поступка. Највећп број прскршаја су Tyne на јавннм местима, које ниКРАЈЕМ НЕДЕЉЕ „ШВАЈЦАРНЈА" ПРНМА ПРВЕ ГОСТЕ Грађесински радовн на новом утостител« ском објекту .ДПвајцарнја*' завршени су након неколико охдагања. Током недеље очеку* је се и тсхннчки пркјем. тако да ће први гости посетити овај објекат до краја ом неде.-мг. .ДДвајцариЈа" поседује посластичарницг ка фе бар и ресторан са спецнјалитетима и роштнљем н моћн ће да прихти 180 гостиЈу. Када времелскн услови буду погодни радиће и тераса за 600 гостију. Y вечерњим часовима палазиће се п музика док се не пзградн новн хотел. ПРЕВЕНТИВА ПОМАЖЕ Бссправна изградња у нашем граду задњих годнну дана, како нам је рекао грађевннски инспектор Драган Шљивић.бележи осетан пад. Y овој години имамо око 40 случајева бесправне градње што је у односу на прошлу и 1978. годину, када јс било 262 случаја, и тс како мање. Разлог томе јс свакако подсла плацева, који су подсљени крајем прошлс годнне и почетком ове грађанн.ма за индивидуалну ста.мбену изградњу, а поред тога лакшс добијањс грађевинских дозвола у циљу доградње, реконструкцијс и адаптацијс постојећих стамбених зграда, на оним подручји.ма где је то могуће. — Овјгх четрдссетак објгката нстакао јс инспектор Шљивић, су махом доградњс, реконструкцијс, изградЈБв помоћнпх зграда и гаража, а само у десетак случајева ради се о стамбеној пзградњи. Инспекција ради на АжлаЈБању грабевипског материјала са плаца инвеспгтора који матернјал складпра, а нс- ,ма одговарајућу граБевннску дозволу, што је у складу са од луком Скупштине општине о изградњи објската у граду. Ово је само једна од мера да се гтревентивно спречи бесправна градњаи мислим да је умного* ме пожељнија од уклањања бе* справно подигнутог објекта-До сада овај впд превентивног рада даје познтивне резглтате. * д. Г су и.мале шири утицај на мир и безбедност грађана и учнљо нс су углавном у кафанама, под утпцајем алкохола. To су били „голоруки” обрачуни бсз употребс оружја, сем у два три случаја претње ножс.м, к та средства су редовно одузимана у прскршајном поступку. Учнњено је девет прекршаја излагањем порузи СФРЈ, за свс прекршаје који су и.мали политпчко обелсжје изречена је макснмална казна затвора и иста извршена одмах без обзира на свентуалну жалбу. Бпле су три, али безуспешне жалбс. Орган за прекршаје био је на рочито ригорозан код политичких прекршаја и карактеристи чно је истаћп да је подносилац захтева вео.ма брзо сакупљао доказс и презентирао органу за прекршаје, тако да је нс7ог дана виновннк био кажњен и одстрањен из средине у којој жлви и ради. Било је и осам прекршаја вређања и омаловажавања пат риотских и националних осећа ња грађана, 14 прекршаја вре ђања службених лица и органа, 11 прекршаја дрског и насилног понашања, три прекрша ја свађе и непристојног понашања, 17 прекршаја коцко.м и 1 прекршај давања пића пијаннм лпцнма. На сва донста решсња до сада ннје изјављека нн једна жал ба од стране подносиоца захтева, што јасно указује да је подносллац захтева био зацовољан изречено.м казном. Орган з'а прекршаје је задовољан квалитетом поднетих захтева у области јавног реда и мира, ко ји су поткрепљени испитаним чињеницама и предложеним до кази.ма. Закон о прекршајима јс за сада вео.ма ефлкасан, a што није предвиђено овим Законом прописано је одлуком Скупштинс општинс, рекао нам јс Душан Петровнћ, стареишна Органа за прскршаје у Параћину. М. Д. ТУЖНО ВРЕМЕ ЗА ПРЕПРОДАВЦЕ КАЗНЕ СМАЊУјУ ПРЕНРША1Е • Заједничка акција тржишне инспекције, суди ја за прекршаје и органа унутрашњих послова смањила појаве прекршаја у области промета робе Сва девијантна понашања и прекршаји у областн лромста робе, иарочито у периоду стабилпзације, биће строго кажњавана, пооштриће сс казнс на политика. поготову код при кривања робс, и морају се свс сти на нај.мању могућу меру, договорено је на недавном сас танку тржлшне инспскције, су дија за прекршаје и оргала унутрашљих послова, Од 1. јануара до 31. августа овс годпнс Орган за прекршаје у Параћину примио је 50 захтева за покретаље прекршајног поступка. Од тога прско половине, чак 28, захтева у области недозво љенс препродаје робе: кафе, хвсзенс робе, печурки, стока, робе индустријског порекла н тако даље. Због повреде проггиса о стан дардизацији робе: продаја недекларсане робе, непотпуно декларисана и супротно декла« рпсана роба, поднето је 14 зашача, а пет случаја наплате робе по већим цснама од одрећсне. Y договору са инспекцкјским органлма било јс кажл>ава»е по такозваном хитном поступ« ку, гдс иису недостајатли докази. Велику тешкоћу представ љају прекршионн ван тсриторије општине па су предмети уступани на рсшаваље друпш органима. Од укуплог броја прад_мета 13 је рсшено новчаном казном . које сс крећу од 500 до 2.000 динара, 13 устулљено друтим судијама, 23 су нерсшена, алп су сви у tokv, прикупљају се докази к саслушаваЈу прекршиош< и сведоци. сазналл смо од Душана Пстровића, старешинс Органа за прекршаје. М- Д. хтева кажњавање. Бкло је и три случаја неиздавања робе на захтев потроиианаз
1«. СЕПТЕМБАР 19M. ■ БРОЈ 1М СНАБДЕВАЊЕ • СНАБДЕВАЊЕ • СНАБДЕВАЊЕ ДВЕ ТОНЕ УГЉА И ТРИСТОТИНЕ ЛИТАРА ЛОЖ-УЉА ПО ДОМАБННСТВУ ДО 1. JAHYAPA хроника месних заједница Рашевица: Y ПОСЕТИ „КУНИ ЦВЕНА” Омтадлтш. борци и грађапп села Рашевпце 27. август* посетпли су гроб Јоскпа Броза Ткта м похлопклм се сенпма свог во.-мког Предесдниха, чиЈи ће пут п да.%е следнтн, онахо како нас Је Тито п учио. И>псресова»м*. мештана Је било велико. тако да he сс усхоро оргаинзовати Још Јсдма лосста Тнтовом гробу. Плана: YCKOPO ЗВОНЕ ТЕЛЕФОНИ Још Јеми s.a.Tnn ns ар\-штп*ио економеког рмпоја Месне sajeaмлце Плана за пернод 1976 — 1980. слроведен је са речи на дело. Свс Је спрсмно дв усхоро у 160 аомаћннстапа зазвонс телефони. П.танлнн нс жале уложеннх 1500.000 дннара, колико је дала н OOYP ГГГГ Ппраћнн за аутоматсху телефонсху централу, јср he већ за Дан Мссне мЈеднипе — 10. октобар, телсфокска мрежа бити готово. н рсшен проблсм ,,слојмог путж”. Torn дана н новонзграђенн мост биће пуштен у caoOpahaJ. ПРИЈАТЕЉСТВО СА КОНАРЕВОМ Y недељу 24. августа олржвн Је трећп прнЈатељскп сусрет фуд. Аалсра ..Исток 68" — „Булућност" из Конарсва код Крх-vcaa. И сам мерешеии резултат говорк о приЈатељству двс мссне заЈедмжце, хоЈе и.ма пзглсдп да прерасте ннво спортских сусрета. Представннии ова дпа села редовно корвете спортскп догађај да ее међусобно боље упознају. размене нскуства и спријатељс. Жархо Векнћ Чепуре: YCKOPO AYTOMATCKA ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА Мссна заЈедлнпа Чепур« п ПТТ Параћин погпнсалп су угохор о нзград>БН аутоматске тслсфонсхе иснтрале од 128 до 210 бројева. Пошта ће о5сзбсд|гп| споЈнн хабал н AT централу, а грађанн су дужнп да нзвршс свс припре.мне радове. За садв се за телефоне прпјавпло S3 мсштана, a 55 су всћ уплаtilth потребан аванс од 5.000 дпкара. •*77**' ‘ •’ Лрагољуб Маркоимћ Дон>а Мутница: ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФУДБАЛА Први фудбалскм клуб у ДоњоЈ Мутннци основаи је 1948. годнне, ва иниинјатнву Радмсапа Ружића. Тада се звао .Дпнамо". Прва утакзиша однграна Је са Глашшом у којоЈ су гостн билп бол>н м лобсдилп е 5:0. Клуб хаснмЈе мења пме у ФК ..Јединство”. ПостаЈе наЈпогтуларннјп н наЈмасовпмјн спорт. НаЈпише голова у саоЈој фудбалској карнјерн дао је Раднсав Ружпћ. Иако током тридесет годнна ниЈе нмао вслике успехс, хлуб је остао расадннк талсната и пајлегшш спорт у селу. ВИНОГРАДИ OBEHABAJY ДОБАР РОД Биће аише стоног п впнсхог грожћа вего прошле годпве вадаЈу се винограддрн из Дон>е Мутнипе. Оптнзгаста је □ наЈболл виноградар у селу Жика Всл>ковпћ. — У пољопрквредн иема чврстпх прогноза, јер сада лосле агротехшгтих мсра род завлсп од сунпа. Гроздовн су Једрп, „слаткн чичак", зрно Је здраво н налазп се у фазп калпвања. РадивоЈе Васпћ Стубица: „СЕЛО МОЈЕ, Y СРЦУ ТЕ НОСИМ” Традицнонално тахмпчсше певача аматсра „С«ло моје, у срцу тс воскм”, одржаио Је 29. августа у Стубпци. Око хиљаду гледалаца, присуствовало је занста добром такмнчен.у. Покров1гге.т.н такзшчс>ва су б>сти: „7. Јул” Параћпн, РК „Београд” ■ .А1ннел" мз БулриЈс. Радгапа Радлсавл>св11ћ „Врапчане”: YCKOPO БИЦИКЛИСТИЧКИ КЛУБ Y тоху су прмпремо за формлрам* бицпклпстпчхог хлуба. Поводом октобарскнх npaaiuixa ллаш<ра сс н бицнклистнчкм крос, за којп међу младима у граду влада хслнко нитсресовање. Прс нзмсхог врсмена фор.ммран Јс н Шдховскп клуб, којн оку-пла око 25 чла>1ова н такмнчмћс сс у општннској шаховској лнгм. Млодраг ГлигорнјсвпЛ „15. мај”: HOB РЕСТОРАН — КАНТИНА Снабдевсност грзђапа ом Месме заЈеднпдс, ж града, поболдаана Је аддлтирз>1.см досодпцпм пскаре у ресторзн-хантхну, у улшл Бранха Kpoianoanha. Иначо ..ШумадлЈа" Је овај своЈ добро снзбдевенн обЈехт onopiLU 4. ссптсмбра. РАЦИОНАЛНА РАСПОДЕЛА ОГРЕВА Општинска конференција потрошача, на својој последњој седници од 3. септембра, препоручила је Трговинском предузећу „Шумадија” да до краја године потрошачима испоручује по две тоне угља по домаћинству, како би се постигла равномерност у расподели овог важног огрева у несташици, а од 1. јануара стижу нове количине ф Домаћинства која се греју искључиво лож-уљем, по списку Штаба цивплне заштите од фебруара месеца, добиће по 300 литара овог течног горива до краја календарске годнне нскључиво на бонове. . Што с.мо ближи зими проблем са огревом постаје свс израженијп, рудниии нс могу ла испоруче спе колнчине огрсва, а увол нафте н нафтиних деривата је ограничсн u смањен 25 одсто у одиосу на прошлу годину. Оптимална norpouiiba угл»а која можс да задовољи потрсбс потрошача овс опиггине је 27.ЕОО тона, пре.ма подаиима Прсду.зећа „Шумадија”, дугоголишњсг снаблсвача угља за ову срсдину. До сада „Шумадија6 јс набавила свсга 9 хиљада тона што је тск једва трећина. Поред тога што испоруке угљенокопа нису редовне, рудници траже милијарду и по орочених средстава. У таквој снтуаннји принуђени с.мо да се најрацлоналнијс понашамо, да се све количине равмо.мерно расподелс, чулн смо на помснутој Конфсренцији потрошача. Тако he потрош ачи којн су уплатилн угаљ добити по две тоне до Нове годнне, а од Нове годкне очекују се нове количнне које ће подмирити осталн дсо потреба. ЛОЖ-УЉЕ НА БОНОВЕ Код увоза пафге и нафтиних деривата ситуација је још озбиљнија. Увоз овог горпва јс смањен за 25 одсто у однос^ на прошлу годину, а нафта је парнлетно подељена по република.ма, регионн.ма и општииа- .ма. Параћинска општнна доби* ла је 460 тона лож-уља за заг рсвањс у домаћинствима. Подел>ено на број градског становшпнтва испада да сваком грађанину следује свега 60 лнтара. Мсђути.м, према списку Штаба ннвилне запггите, сачињсном приликом попнса у фебруару, 1300 домаћинстава корнсте *.тож*уље за загрсвањс, та ко да ће свако домаћинство моћи да добије по 300 литара лож-уља. To је била полазна основа за иггампање бонова за лож-уље, којим he потрошачи једино моћи да набављају ово горнво. Y сеоскпм месним заједнииама треба да се сачине спискови корисника лож-уља, који не.мају лруго огревно сред ство, како би сс онн уврстплн у списак за бонове. Наравно, н количннс од 300 литара по домаћинству важс до 1. јануара, када be сс уговорип! нове ко личпнс нафтс. Боновн за ложуље су штампани у талонњма од 50 ллтара п пуштени у оптинај, и делићс се по месним заједницама. М. Димитријевић СНАБДЕВЕНОСТ НА СЕЛУ С0ИНДАРН9СТ У НЕПАШИЦН Бонови су наишлл на одобравање и у селнма широ.м општинс, а зебња грађана због несташице је престала. 0 снаб дева1ву на cenv 6piijic углавном ТП „Шумадија”, и мои$с се pchu да у већнм селнма по стоје бар двс продавнппс којс заодвољавају потребе потроша ча. Потрошачи са села упућују се да за бонове купују v својим продавннцама, у које је „Шумадија” дистрнбупрала потрсбне количнне дефи цитарннх производа. Каква 1'е ситуаиија на том тржлшту после рацлоналисаiba потрошњс шећера. уља, де териената н кафе чулн смо од званнчних представннка месних зајсднлца на Општннској конференцији потрошача. Бранко Милићевић, Попо вац: — не.ма гужви п нсрво зе. Подељено је 1200 бонова. Можда су нека лица испуштена на списку, али и то ће.мо решити. Треба видети да се ра днишша „Трудбенка” који бораве у Поповцу. а многи чак и са породицама, обсзбеде бо новн за снабдевање како прехрамбеним производима тако н лож уљем. Драга Тодоснјевић, Дон>е Влдово: — Y снабдевању Доњовндоваца нема проблема. Ра дници на привременом раду у иностранству, којп свој годишњи одмор проводе у селу, ра спитивхти cv се ла ли н њима прнпадају бонови. Сад смо и то решили, к они he добнтн бонове за онај месец који ов дс проведу. Треба видети како раде продавнице у селима јер би двократни.м радним вре .мено.м бнло о.могућено да се у свако доба дође до потребних H-’-'iipniiua. Ни у Сгрижи В1ГШС се нс поставља гпггање несташице, рекао је председник Месне зајед ниие Бркић. Само треба повећати количине јестивог уљадн јеталцима п друпш болесницнма као и детерџента непокретним особама. Ситуација на тржЈЛНту је пуно зближпла људе и људска солидарност дошла је до већег нзражаја, рекао је Бркпћ. Y КрежбЈгниу. такође, посао око поделе бонова је добро завршен. Можда ћс се јавитн it вншак јестивог уља и шећера, јер има доста вишечланих породппа које на пример не могу да за месец дана потро iue свчх шест нлп оса.м литара уља. Снгурно да ће нагомплане колтптне v резервп утлцати да у рафовима ггродавнтша остане доста шећера, уља. детериената. М. Дпмнтријевић ОД 1. СЕПТЕМБРА Mimi muni спшш Боновн рационалисали потрошњу □ Дефкцитарннх пронзпода у „Шумаднји" има и преко реалних потреба ■ Координацнони одбор конференције потрошача решиће и проблем снабдсвања дијеталаца н велнких конзумената уља, дстерџената кафе и шећера. Увођењем бонова за куповниу дефицитарних артикала шеhepa, детериеита, уља н кафе у рационалним количина.ма, ко ји су пуштени у оптицај 1. сеп тембра, нестали с? редови нспред продавнпца, гужве и потрошачка грозница за куповино.м „ стварање.м кућннх резер вн животно важннх намирпн* ча. Тржнште се полако стабп« лизује, а сигурност потрошача поново је успостављена. За подручје општине Параћин подељено је 59.000 бонова у месннм заједиидама града л села. Боновн су дељсни по домаћинствима преко поверенн* ка или поднзани у просторијама месних заједннца и тај noсао је обављен на време и коректно, захваљујући пре свега напорн.ма челннх л»уди у месhilm заједнлца.ма. МеБутнм, не ке сеоске месне заједнице још ннсу нп подигле бонове за сво је потрошаче, а „Шумадија" јс дистриб/ирала одређену колнчину робе за та села, тако да све то ствара пометњу међу по трошачп.ма, рсчено је на Општинској Конференцији потрошача, у среду 3. септембра. Радннци па привремсном paly у иностранству којп одређеног месеца користе одмор у заБнчају, и.мају право на бонове за то вре.ме боравка у овој срсдини. Уље ће се и надаље узнмати уз замену боце, али је на Конференцији разговарано да се поново покрене органнзована акција скупљања стаклених боца. Уосталом и произвођачи уља ово условљавају трговинскп.м предузећпма, јер је проблем стаклене амбалаже на тржишту прилично нзражен. Коордннацнони одбор конфсренције потрошача решиће н проблем снабдеватва у спеиифи чним случајевима, кад се рали о дијеталиима, дијабетичари- .ма, којн уљс троше у већим колкчкнама; зати.м код велпкнх потрошача. као што су школс, болннце н други, код прнватннх угостнгељских радн>л п осталим приватним објек тнма који су већи потрошачн детериента, кафе и уља, закљу чено је на Конференцији потрошача. Y циљу бољег снабдевања пренстггаће се и радно време свих продавнлца како би двократни.м радни.м вре.меном о.могућено и запошљенима мз прве с.мене да дођу до пот ребннх намирница. Y разрешавању проблема не сташице за сада мали допрмнос су дали снабдевачи „Тргопроме та” нз Бићевца, „7. јул”, ТУП „Грза", „Краш”, који нису узе ли много учешћа у договормма потрошача и трговине, тако ла ту није успостављена потре бна коордннација, пако су ови ман»и снабдевачи дужни да се брину о потреба.ма тржишта у месту где су лоцмранн, закључак јс са недавне конференцнје потрошача, којој је предссдавао Станојло Богдановнћ. М. Днммтријевнћ БЕЛЕШКА Ивана^ 5 РОБЕ ИМА И ПРЕКО РЕАЛНИХ ПОТРЕБА Дефншггарних артикала Oiilie у довољним колнчинама и надаље. Примера ради наведнмо податке које је саопшто Жпкица Спмпћ, днректор OOYP „Про.мет" у Шумадијп”. По 65 тона детерџента, уља, и шећера н 6,5 тона кафе, колвчтгне су ко је су пре несташпце билс реалне да подмире потребе пот* рошача, а да не рачунамо друге мање снабдеваче који, такође у овом тренутку н^де поме нуту робу за бонове. Значи тренутна снабдевеност премашује реалне гранпце потрошње. Сваки члан до.маћннства нма право да за бон купн килограм шећера, литар уља, килограм детерцента и сто грама кафе. НЕОДГОВОРНОСТ Ружна слика гурања испред продавница, потрошачка наника, девиза: купи што више данас, јер сутра га неће бити, од пре неколико дана у граду ц сели.ча наше општи не je прошлост. Бонови су регулисали тај потрошачки хаос и страх од несташице, а потрошњу свели у рационалне ок вире. Мећутим, на Конференцији потрошача изнесен је t> пооатак да неке сеоске месне заједнице нису jota ни no дигле бонове за сеоје мештане, податак који говори о не допустивој немарности људи који раде у тим друттвено -политичким органпзацијама. До 4. септембра нико од тпх чмних људи није дошас да узме бонове, а да не zoeopiuto da he бар jota два данс. требати да се ти бонови доставс на праву адресу. Реч је Својнову, Шавцу, Мириловцу, Поточцу ц Сињел Виру. Трговинско предузеће „Шумадија", које углавно.ч снаС дева Hajeehu део општпнске територије, благовремено jt испоручпло потребну количину рационалисаних артика ла, али потрошачи у овим мсстнма не могу да набаве без боноеа ни Један артикл. И ustajy npaeo да се љуте, али на своје званичне представнике Месне заједнице. односно на себс, taro су т& неодговорне другове и бирали.
10. СЕПТЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 164 СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА СЕОСКИ ЛЕТЊИ ЗАПИСИ ИО М СЕНВОМ ЕМВМИ Ономад смо опет посетплн Лебину. Без села — не.ма (новинарског( ирела. Нсенлљнвн пинтар довршавао је буре дана. Смр кло се. Дрвсће је дуисило своје сснке, секундаре вечности. Сунча нн печат оверно Је још једном тапију неба. Неколико облачака са севера мало је укрмачило у всчну ђачку свеску. Стигли смо поштапајући се точкопима. Навнли смо мало часовннке да нас пробуде на истину. А легенде су историјска валута. НепотроШ1гва. Легенда о настанку Лебине Бежећи нспред турског насиља, Властиће са Косова, изро* ђене под Шар планином, тражећи власт над добром ораницом. засврбсше дланови у хумусу моравском. Плашећи се царског друма кроз равнииу. скрснуше мало у брла и запојатише сс. колико да жнваљ н стока имају сувоту над главом и ла их азијатски коп>ан1ши одмах не пронађу. И већ прва бразда. првн долир са вечношНу. заувек остави браћу Милана и Радована Властиђа. Трећи брат. ооазривијн продужи пгт севспа и нађе себи нгстамбу око Багрлана. Прво лето им донесе пуне амбзре хлсба. И свом станишту му умна снага увек омгућавала да видн боље. Тамо где деда Драгољуб седи п днктира нешто у перо. мора бити да је мудро — н за кратко време десетак људи опколише ушима прн че седе старине. Деда Драгољуба помало нздаје памћење, али се прнсетио неколлко „расковничарских" бисера п обећао ла ће за следећу гтрилику знати тпппе наподних умотворина. Да се не заборави. Деда Драгољуб је Босну прошо с народном вој ском и првн стигао у село, као весник новог пролећа у слободи. Водич кроз Лебину Ако би сс данас правила туристнчка разгледница села, коШта кажу мештанн Крнлата оловка новога времена бслежн разне промене у судару села и новога вакта, испнсује редове за будућност. Ссло ипак чине људн. Шта онп мисле о свом месту, шта би желели и шта замерају. забележи* ли смо овим литерарниА! магнс тоскопо.м: — Нисам задовољан укгпним напретком села, каже Жарко Илић, о.младинац. Још није асфалтнран гтут кроз село, иако је то бнло запланнрано за овај средњорочнн план. Ангажовам»е младнх снага скоро није ннкакво, једна недопустива лежер ност омладнне. Ја са.м покушао у више наврата да нешто заједнички променпмо. алн сс нн је могло. — Наша о.младина нема где \ вече да нзађе, остаје Параћин if његов корзо, као једина разонода. Игравке су врло рсткс, скоро сам заборавила када се послсдња одржала, прирсдбс само два три пута преко зиме, а о биоскопу нс можемо ла чн тамо ни преко новина јер ретсклони и да прескоче ред вожн»е. To би требало Месна заједница да се договори са овим лревозником, алн до сада нпје много учињено на том плану. Катанац на читаоннцу Драгутин Симић, потпредседник Скутитине меспе заједннце н сскретар месне организације СУБНОР-а каже: — Читаоннна је данас отворена, јер у њој ради геометар, а већ три месеца на н>у стоји катанац. Човек кога смо задужнли да је отвара нијс то учинио цело лето. Тако да овај скромни фонд књига нн ђаин на од.мору hhcv могли да корксте. Трсбало би да чнтаоница буде место скупљања људи, разопсде и договора. Код нас није тако. Коров око дома културс II случајном пролазнику бнће јасно да ових дана немар расте у селу. Око дома културе коров, али изгледа ла не може да ybe у салу јер нс.ма глазницу, а и шта ће кал се прирсдбе не олржавају. .См- . — Око 60 о.младннаца Лсблне овога лета ннсу извелп ни jc.uiv добровољну радну авди* ју. Макар су могли коров испред До.ма културе да почистс, кажс Драгутин Силтпћ. Озоиљност за наредне задатке КОМЕНТАР ДА ЗРБАЦИ Hi УСО0РЕ КОШСАЦИЦГ Ко.чисија за спровоћење комасације извришла је процену земљшита, одредила про ценбене разреде, упозналаучеснике комасације са тим, пројектовала пугну и каналску мрежу, узела изјаве — жеље за будућим поседом и није бнло примедби од стране самих учесника комасације. На реду су радови геодетско-техничке природе, пре ношење стања парцела са папира на терен. С јесени тре ба да отпочне надела зелгљишта када се скине летина и поље очисти. Значп, послови Колшсије за спровоћење комасације одвијају се према предвићеном темпу, с обзиром да је комасација планирана да се заврши за три годинс. На једном збору учссника комасаЦије и чланова Komu* сије за спровоћење комасације и представника taupe друштвене заједнице одржаном почетком године, договорено је да се постепено пар целе у чепурачком атару прн преме за наделу, да се врбаци, шуме, дрвеће и меће раш чисте. НА ПОГРЕШНОМ ПУТУ И ту је мало застао ланац испуњавања обавеза и спонтаног тока комасације. Чепурачко поље и даље је | под шумом, дрвеНе није уклоњено, а јссен је на прагу. Са.У1О је један број учесника испунио своје обавезе. Многи учесници комасаццје нису испунили још једну своју обавезу, нису исплатили свој део учешћа у комасацију од 1000 динара no хек тару. Ако се терен не очисти, питање је да ли је могуће извести ко.иасацнју у npedeuhe ном року, то јест ове зи.че. Нераскрчен терен представљаће велику сметнл' гсодет ско-техничкој служби прили ком рада на тсрену. По речима Милоја Илића, председника комисије за спровоћење ко.масације, Чепурци су били врло објектив ни приликом изражавања жеља за будући посед, без прпмедби. Очекује се da he се и овај посао за .чесец — два привести крају, с обзиро.ч да се и то посечено дрвеће треба искористити као техничко дрво. а због вегетације усева нш'е могло почет ком пролећ(Г и токо.ч лета. М. Дплштријсвнћ кога већ населише друге бројне поролицс, дадоше и.ме — Лебина. Данашњи потомни Властића презивају сс Танићи. Драгољуб Танић — живи летопис лебински V ДОЛНН1П1Н кол Доње Чес.мс, све на камеи седсНи бепежили смо oev лсгснду нз уста Драгољуба Танића, најмулријег стар иа у селу кога с попгговањем н Hahtaibe дете позлравл»а у сп~ какг. Драгољуб нма 70 голнна. И још јелно бпстро око. Али ПИСМО ЧИТАОНА ЗА КЉАНЕ НЕИА РОБА! Домђај који са.ч доживсо у са.уопослузи Робне K\he „UlvAtaduia". 4. септембра ове тдине. лео.ча ме је непријатно изненадпп. nozoroev што се раАи о шефм саAtnvcavze, човеку који dyto контактира са л>\'дима. noслује v јеЛчој угледној Kvhu, и мисли.ч да треба да води рачччи п епо.и чонашању. Почен\то> Аана \шао сам у comovcaviv РК „Шумадија" Аа бч зл бонове Аобијене од Месне зајеАнице Чеnvpe Kvnuo кафу и бетеоџент. јер их је то?а бана било бовољнп. Каб сам трголцу поклзао бонове vnvruo ме на шсфо са.чпусл\че. iep се рабпло о бонови.ча добпјечим v cenrtcni vecnoi зајеАниии. Прв? рсчи uicrpn самоуслупе биле cv: Jlai чо.чсри се оАатле ба л.уби Kvnviv. а за тебе he роба da 6nhe v село. Упозпрпп са.и 7п ба нам је речено v селч Аа бпновп раже за ue.iv leptrroptijy. Његове слебеће речн бпле cv: Hai, rei>axv. бежи обатле, нема роба зп тебг! Сагнгп сам главу као лопов, изашао напоље испраћеп not 1^Ан.\1а купаца. Знпчи. бошми cv нас избелили на „сељаке” и „госпобу". зпкључак ic после овахвпг дрског испшања ч!р(ћа cnunvriv/f. Питам се Kota су птрошачи требали crime An 7 icAniv: мене iliu шеФа ca.\:ovcAvte. И бокле толсоцгптц спашнољгг Tpionana и шефова. прижс. шефе. пко ово будеш прочитао. ја ниса:л ..ссљак”. сећ патрошпч кло и сви остали, a ипо се кулrvpe и 1гнтелп7^нци:с тиче. мохемо још и говорнти, tiaxo си ти теф, а ја возач. Вита Мапковић Чепуре јс све више нестаје у оном класкчном облику. онда би требало сликати Радомнра Лазића, и Бо рнвоја Илића, као најугледннјс пољопрнвреднике. Старца Снмсона Петровића. који држи рекорд у годинама, уз своје нај већс стадо у селу. Љубитсљи вина н комовиис требало бп да вндс грожђе браће Ннколс и НикодиЈа Пстровнћа. Највећа кућа Алсксандра Милстића била бн всроватно у центру фотографије, свс до података да Лсбина нма 1.150 становника у 226 домаћинстава. ко долазе. О.младннски састанак је реткост, а готово и не зна.м ко чини председништво, кажс Љубица Мплићспнћ. Женска омладина на селу нема гслова за бавље ње спортом Нпје ово само случај v Лебинв. већ н у свн.м селима општине па и шнре. Женска омла лина практично искључсна јс нз спорта. Y заосталишм среди нама то је п .срамота" па сс жснско дете ака по игралпшту, негде нс постојс теренн, а нсглс органнзација иако снага и.ма. Овај последљи пример јс 1<з Лебинс. Девојке и младићи лсбинскн годинама на Сеоским олимппјским игра.ма постижу запаженс резглтатс. левојке поготовг. алп v самом caiv newajv гслова за тл Нпкп ср «»цјс заинтерссовао па им oMorvhn некп терен To нам јс потводпла и Ружи»«а лпћевић. омлапинка. која би могла да сачннп цобру женску petuiMO. •'••••amcthv cKiinv. попут оне из Доље Мутниие од пре неколико година. Рсзултати бп сигурно дошли сами по себи. Несигуран превоз радника Мнлорад Лазић, радник Српскс фабрике стакла, пожално се за новине да радницима који раде у првој смени, од 5 часова, је врло тешко, јср морају да нду пешице до Стриже по свакојаком времену, icp avtoбус „Велмотранса" није подесио време које би раднииима одговарало. А возачи су често Мпанав 6 Све ово остаје као чињениие које се не дају превндети. Алн да каже.мо да he се у наредном средњорочном плану Лсбинци потрудити да доврше асфалт кроз село, уведу телефоне, водовод, изграде млекару. За сала и.мају три продавнице, станнцу за откуп пољопривредннх произврда, вагу. пол.оприврслну апотску. Н да закључпмо речима Симића: Друштвенн стандард последњих година у селу стагнира. Л»уди у Мссној заједниии нису јединствени п одл\псе не спроволс у дело. Углавном су то запошљснн у разнкм организацнјама тако ла и.м за друштвене обавезе нс остаје много врсмена. На^лни план месне заједниие неће сс ло краја пспунити ако сс са оваквом лсжср ношКу прилази задацима. М. Дн.митпнјсвиђ Снимцн: Мн.тивоје П.тић Вуковим трагом НАРОДНИ КАЗИВАЧИ БАЈАЊЕ ПРОТИВ ГРОЗНИЦЕ Света среда сина же1шла, па позвала све сватове. Y сватовима русе нема Тад се руса наљутила из ксрена слутнла. Yctvk русо, у ка.меп да ударнш. Казивао: Драгољуб Танић. стар 70 година, село Лебина БАЈАЊЕ ОД СТРАВЕ Страво, стрвчно, упрвл>ала лед1шо, у свет сс не вратнла, у сан ие повратила. Казпвао: Борпсав Марјановић, стар 60 година, село Лебина @ Да ли је пуру да се од сваке ма наплаћује такса? Од пстка 29. августа на улазу v чепурачки спруд стоји врбова ралша поред које се наплађује такса превозннцнма шљунка на пме експлоатацпје асвалтног nvra. Аутопрсвозпт!- ini плаћају за камион 200 дцнара, трактор 100 и запрежно возило 50 динара по тури. To пажи за све прсвозннке којп нпсу жнтсљн Меснс заједниие Чепуре. док мештанн не aaiv пикакву надокнадч. ГПП „13. октобар’’ нма са Месном заједницом посебап споразум. по ко.ме је дужан да одржава асфалтни коловоз и насипа прплазне и пољскс пгтеве, а урсдио је и плато испред Дома културе. И TO СЕ ДОГАБА Аутобус на три точка В За оио што се догоднло 2. ссптембра са аутобусом „Вслмотраиса" коЈи Јс саобраћао иа рсдовној линнји Параћнн — Плана, можда he неко рсћи да је с.мешко ■ Mebynnt, изгледа да ннЈс тако ■ Нанме, шта се збило? Аутобус пун путника са времено.м поласка у 7,30 из Плане. ушавшл у Мириловац, уз изненадно кочење нагло се зауставно. Узрок је бно — отпадање оредњег левог точка са аутобуса.(!) Запрепашћење путника је било велико, јер тако нешто се може видети у цртани.м филмови.ма. По речима возача аутобуса, срсћне околности биле су те што сс то десило непосредно послс оштрс кришше, на равном путу, и што је брзина била мала. У супротном би последице веро ватно биле много веће Како је дошло до тога питали с.мо возача аутобуса, који рече да је кола истерао из гараже чеисправна одлука збора бирача у Четуре шљунка превозници- — To бп исто било као кац бис.мо ставшш ра.мпу v Чепурачко.м насељу п сваки улазак у ПараИин наплаћивали Чепур ии.ма. Те одлуке нису исправне, косе се за Законо.м и Статутом општине. јер се тачно зна п\т и начпн н ко јс надлс жан да допоси овакве одлуке, каже Влада Милојсвић, ин спектор за водопрнвреду и сао браћај. Такву одлуку може да доне се само Скгпштина општине, a нпкако месна заједница или збор бирача, јер то је и криви чни прекршај. __________ М. Д. тирл дана ранкје. послс техни* чког прегледа Дан пре „кнк> са" пожалио се истој техничкој служби да нсшго није у реду са предњим певи.м гочком. После преглела двојиие механичара, рсчеио му је да аутобус може у редован саобраћај и да „то није ништа". Шта се догодило иосле тога веђ је познато — a шта је Momo да се догодн nnraibe је вредио пажње. Јер, чему онда стотннак радника у техничкој служби, ако се у питање доводе гвудски животи? (Или it то „ниЈе ништа"??) Владан Ракић