'Ј1|||1Ш111111111111Ш111111111111111111111111111111111|11111111111111Ш11111111111111111111Ш1111|1|11111Ш11111111111111|1111П11111111111|1|111Ш111111111111111Ш11111111111Ш11111П^^ I ATPO I ................iiniimilliuilllllilumillllli......I............................................................................................................. i.mu.anunm.numiK.m.imni...........liuimilin....... . 3 = = I ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" I СВИМ ПОТРОШАЧИМА | ЦЕМЕНТАII IIOIIIIMAAA | I ЧЕСТИТ A | I 1. MAJ I I МЕЂУНАРОДНИ I I ПРАЗНИК РАДА I .....................................iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiililiiin....... @\elmmtrans ЂУПРИЈА РАДНИ А>УД11 ОСИОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА — ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ — ТЕРЕТНИ САОБРАЋАЈ — РЕМОНТНА РАДИОНИЦА — Р. 3. ЗАЈЕДНИЧКЕ САУЖБЕ УЗ НОНУДУ СВОЈИХ УСАУГА ИЗ ДЕААТНОСТИ ЧЕСТИТАЈУ 1. MAJ МЕБУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА AKO ЖЕЛИТЕ КВАЛИТЕТНУ УСЛУГУ, БРЗ ПРЕВОЗ И ПОПРАВКУ ВАШЕГ ПРИВРЕДНОГ ВОЗИЛА, ПОКЛОНИТЕ HAM СВОЈЕ ПОВЕРЕЊЕ ..... ..................................
ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ШУМАДИЈА" ПАРАБИН, ИВАНА МИЛУТИНОВНБА 66 СА ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА — ООУР „ВЕЛИКОПРОДАЈА” — OOYP „ТЕХНОТЕКСТИЛ" ЦЕЊЕНИМ ПОТРОШАЧИМА, ПОСЛОВНИМ — ООУР „ПРЕХРАНА" ПАРАћИН — OOYP „ИЗВОР" — РЈ „ОБУБАРСКА ЗАДРУГА" — РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ЗАЈЕДНИЧКНХ СЛУЖБИ ПРИЈАТЕЉИМА, РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАТИН ЧЕСТИТА 1. МАЈ ПРАЗНИК РАДА . Имнаа ILiAjJe сиз онфоривсала. Излджатав савст: Драгаи Аатић (прелсднта). Слажкпа Урошвжпћ (замеши). Борће ПетковнЛ, Жнвота Ciojanoeub. Гомвслав Мнловамоимћ л„ le Hennib. Зораи РадоЈевнћ, Надв Бранконнћ, Мпдлца Жижковнћ в Сллволуб Обраловић. VpeDyje Исдакпмони жолсгијум. Глакнн н оловорни уредццк СпавздуА Обоад 1*P®ro*Vft »в|нћ Милнма гшаомА, .Мустнпа Жшжоаиђ. Мкросм« ЦншстрнЈеввћ, МшппоЈе Илић п Млодраг МЈиелковаП. Адреса Реаакпиј« Параћвп, Макснла ГоркоА 4, поштански фах 17 Тс. ’’""н"4р": “»• 32-352. нов1шарв 83«ем. Претплат«: Гпдјпшм 125,00 ло.-ту1одишн.а 62,50. Зо 1П<остранегво -востррсо. Жи ро>т» ClD-м мнформмсвмл бИМ-64^.16 код C1IC П <па>..\. m 'Глв,,н” " ° чрелннк В.1>јКов,Лс^ S телеЂон 340 551. Ћфаж 11.000. , ДК П-раПин. Штампа ГРО „ГЛЛС” Вс»грлж.
ЖИВОТ И ДЕЛО ДРУГА ТИТА ДАНАШЊЕ И БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ НАСТАВИЋЕ те ДЕАО Остали с.мо без нашсг неизмсрно вољсног друга, поштованог вођс и учнтеља. Њсговз смрт представља неизмсран, нснадокнаднв губитак за нашу Партију, за нашу зе.мљу, за наше радне људс и rpabaiie н за читаво прогреснвно и слободољубиво човечанство. Y историји нашег радничког покрста н наше Партије, у историји наше земљс то је највећл губнтак који с.мо до сада имали. Све највећс тековннс југословенскс соии* јалистлчкс револуције носе обслсжје мнсли и дсла друга Тита. Својнм допрнносом најпрогреспвнији.м тежњама свих лашнх нарола п народностн и целог слободољубнвог чопсчанства, као упорнн и дослсдни борац за ос лобођењс рада и човека. за бољн и срећнијн живот, за равноправнс п праведне односс меby народима и државама — постао је највеИа личност наше спохс. To he и остати, јер је н»сгово дело богата н леисцрлна ризнипа из којс he се напајати и учити садашњс н будуhe генераиије. Y свнм исторпјски.м догађајима друг Тпто јс бно п остао она људска величнна/водећа личност револуцпје, визионар н стваралап, који јс увек налазпо правс изласкс пз тсшкоћа п лутања, прсдводећи као рсволуиионар — марксист нсбројене блтке радннх љули и ралничкс класе у ослободилачко.м рату, у нзградњи соцнјалнстичког самоуправног друштва и у дослсдном залагаљу за ново лице савре.меног света. Често људи кажу ла жпвот пншс пајдраматпчлије ро.манс. Још чешћс сс може чутн да јс живот највсћа и највреднија школа. Живот и дсло друга Тпта најблиставија су потврда за то. Јосип Броз родно се у малом сслу Кумровцу, у Хрватском Загорју^ 25. маја 1892. годинс. Детиљство Јоснпа Броза било је врло тсшко. Када јс Јосип завршио школу. чекала га јс нста судбина као и свако загорско дсте — одлазак у свет за зарадо.м. Ссптсмбра 1910. годиле. изучнвшп браварски занат. постао јс помоНннк — калфа и нз Сиска јс отишао у Загрсб гдс се запослио н лостао члан Савсза мсталских радника Сопп« јалде.мократскс лартијс Хрватскс и Славоније. Као осамнасстогодишљак учествује у panничким дсмонстрацијама носећи ирвсну заставу. Наредис, 1911. годинс, учсствује у првомај* ској повории. као л у органнзовано.м снидикално.м штрајку, чнји јс рсзултат бпло левсточасовно радно врсмс и повишпца наја.мнина. Могућност бољпх услова рада и жеља да ЦЕНТРАЛНОМ KOMMTETY САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ, ПРЕДСЕДНИШТВУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Вест о смрти вољепог друга Тнта најдубље нас је потрссла. Нслзрецива туга прожела је сваког комунпсту, свс наше радкс људе, грађанс, омладтшу, пиолнрс... Ова страшна вест је обавила тугом свакн наш дом. Y нашим мнслнма је најтежс питак>с које смо до сада ссбн поставилн — зар јс заиста могсће да јс болсст налвладала пашсг друга тнта. Нспз.мерно смо жслелл да нам наш друг Тпто што прс оздравн н вратн на.м сс у свој својој вслпчнни. Радовалн смо сс сваком зрачку наде. Нисмо ini хтсли, ш< могли да верујсмо да лма снагс која је јача од Hauler Tirra, вашег нсизмерно вољеног друга и пријатеља, поштованог вођс и мудрог учнтсља. Сви као један били смо уз јвсга. Сва наша срца куцала су за њега. Алн болест јс побсдила« Узсла нам је оно што смо највишс во.1слп и поштовали, предвод* ника наше соцнјалнстнчкс револуцнје. Hauler самоуправљања. Узела јс највсћи да* нак који јој јсдан народ може да платн. Смрт друга Тита је неизмеран и ненадокнадпв губитак за све наше народе н народности, за Савез комуииста, за нашу земљу, за све наше радне л»уде п граћане, за све прогреснвне и слободољубиве људе шпро.м света, за цело мкрољубпво човечанство. Y досадашљој дугоЈ н богатој псторијн нашег радннчког пбкрета н name Партије ово Је наЈвећи губитак. Највећа ocraapeibn паше соинјалпстнчке револуцнје, у чптавом свом току, носе осповна п всома спажна обележја мнслн и дела друга Тпта. Друг Тито Је дао свој спо халнп допрппос оствариваљу најљудскијих Поводом смртп Прсдседннха Социјалнстнчкс Федсратмвнс Републнке Југославнје и Прсдседннка Савсза комуннста Југославије Јоснпа Броза Тита, 7. маја у 17 часова одржађе се заједннчка комс.моратлвна седнпиа Општннске хонфсренпије Савеза комуннста Соцкјалнстнчког савеза радног народа, председништва Већа савезп слнднката опшгннс, предссдништва С¥БНОР-а, прелссдништва огпптинског удружења резервних војннх старешнна и председннштва Оттштинске конференције Савеза социјалистичке омладине. Комеморативнс седнице у свим раднвм органпзанијама, месним заједкшдама и школама, 6. и 7. маја. Отворена хњпга жалости у Општинском комлтету Савеза комуниста и већим радинм организацнјама. Многобројни тслеграми од радних организација, радних заЈедннца и поједилаиа пз наше срсдине упућују се на адресу Ценгралног комитета Савеза комуннста Југославије и Предссдннштва СоцнЈалистичхе Федератнвне Рспубликс ЈугославиЈе. На свим радним местима минуто.м ћутан>а олата пошта премннулом ттредседнику Титу. Неиз.мерна туга и жалост свнх радних људи н грађана у лашој средини. стскне већс искуство у струци, одводе малог Броза у туђнну. ’ Боравећи неколико месеци у Чешкој, Јоснп учествујс у раду снажног слнднкалног покрета, свакако пајјачег од свих које је он до Tana упознао, јср јс Чешка била најразвлјеннја индустријска земља у Аустроугарској. Пут га даљс водп v Нсмачку: у Млнхен, Манхајм, Рур, па онда у Бсч, me сс запошљава у фабрлци мостова. Навршнвшн 20 година, Јоспп Броз се јавпо војним власти.ма 1913. годпнс које су га упутиле на одслужењс војлог рока. Војну обавезу је започео у царској војсци у Бечу. а затим јс бно прсбачсл у 25. домобралскн пук у Загребу. Y војсци јс noxabao војиу полофчцкрску школу где јс стскао прва војна искуства. Y војспи се палази и када је избно први светски рат. Франковци и реакционарни католички клер у Хрватској нскорнстилн су објављлвање рата за распнрнвање мржње између Срба ц Хрвата. Јоснп Броз јс, међутпм, још на самом почетку злао да он као Хрват. Југословеи и coпијалнста. не може и не смс ла х-чсствује у том империјалистичком рату н да сс борл за буржоазију и ryber цара. Када је после пола столећа од прве пролетсрске револуције у свету — Парнске комуБЕОГРАД тежњи свих наших ларода и народности и целог слободољубнвог човечанства, као упо ран и дослсдан борац за ослобођењс рада н човска, за равноправне и праведнс односе међу љ^шима, народима, партнЈама н државама. Друг Тито је највећа личност наше епохе. Његово је дело богата и неисцрпна ризннца мислн н идеја којс ће стваралачкн кнспирисатн садашње и будуће генерацнје. .Ми, Титови саборци у изградњи хуманог самоуправног друштва, стасалн смо уз Тита, и са Титом на челу. Настављамо Тнтовнм путем јер је то једнни пут који водн у срећу човскову. Следићемо лспоколсбљнво мисао друга Тнта да је идејни инљ п смисао борбе раднкчке класе, одлучу јуће снаге v нашем самоуправном друштву — „борба за људско међу људима, за све боље и хуманнје односе, за човјека као слоболног произвођача н ствараоца..." Захвални смо нензмерно нашем вол>еном другу Тпту за све оно што је за нас ичннно н обећавамо да ћемо непохолебљиво корачатн његовнм славним револуцнонарннм путем. Н ншпта нас од тога ттута не може одвојктн! ОПИГГИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СКУПШТИНА ОПЦГП1НЕ РАДНИ ЉУДИ И ГРАБАНИ ОПИГП1НЕ ПАРАКИН Херој Тито. 11 у најтсжи.м трснуннма водила га јс једна мнсао — слобода. Друг Тито рањен у крвавој епопејн Сутјесхе ие. која је у крвн угушена, избила Октобарска револуцнја 1917. годиле, Јосип Броз се као заробллник нашао у Русијм и прикључио совјстско.м пролетарцјату. Tv је на лицу места. у самој жнжи исторнје, учврстпо уверење да почињс време када су победс соцпјалистичкнх револуцпја могуће* али само под условом да н.мају шпроку н органнзовану подртку најшнрих радничких и народних слојева. Y врсмс боравка Јосипа Броза у Руснјп, створсла јс Краљевнла Срба, Хрвата и Словснапа 1. дсцсмбра 1918. годлнс. Нашп лароди, парочнто они који су ло тада жпвслн у Аустро-угарској монархијп, полагали су много надс у ту државу, очекујући да he ола х-чиннти крај јбиховом нацпоналном и сколомском угњставажу. Врсмсном сс показало да су тс жсл»с остале непспужсне, и да јс тек тада дошло до најизражсније тиранијс п бсскр\- пулозностп власти која сс бсз икаквих обзнра окомила на свс онс са лапрсдли.м политичким схватаљнма. Обссправљело радннштво, тск Tana јс осетило сву тежину сксплоатаинјс човека над човском и суровост буржоаског сн стема. Побсда Октобра и први нсторијскп актп совјетскс власти у Русији наншлн cv на всликн одјек у целом свету. И у југословснскнм зсмљама октобарсца рсволуцпја разбуктала је рсволуционарлп покрст, па јс априла 1919. Пре трндесст година пзгласан је Закон о ггредајн предузећа на управљап.с радннм колек> тивима. ДогаБај од пре три деценијс предстзвљао ,|е одлучуЈућу прекретницу v нашем друштвеном разсоју н означава датум у исторнји светсхог радничког покрста. Од тада па* до данас ca.\ioynpaB.i>aifae у нашоЈ земл>и сс поошнрило на спе пбластн рада и постало владајуће начсло нашег порстка Предссдник Тнто у Народној скупштнин пре 30 голина образлаже Закон о предаји предузећа на упРав-1»а,*»с радним колсктнвима годинс на Конгресу уједшвења основана Комуннстичка партнја Југославије. Одмах по доласку у зе.мљу Јоснп Броз је ступио у Комгннстичку партију Југославије која јс nch пред крај 1920. годинс злогласно.м „Обзиаиом" стављена ван закона и била прнлгђена да се од тада бори из нлегалностн. По доласку у земљу Јосип Броз сс 1921. годпне запошљава као механичар у Великом Тројству код Бјеловара. Y Бјеловару јс иеколнко годнна актпвно радио иа оспособл>авању раднпка за смндикалну п рсволуиионарпу борбу п на јачању партијских организаиија. Ту је почстком 1924. голинс постао и члан Окружког комнтста КПЈ. Условп за илсгалну борбу постајали су свс тсжп. Режим сс сурово обрачунавао са радничком класом. а нарочнто са комуннсти.ма. Због рсволуционарлог рада полицнја га прогања и хапси, тс јс био принуБел да лапустн овај крај и npebe у бродоградилиште у краљевицн. н >вој сре^ дини ластавно јс са рсволуцнонарннм радо.м, због чега је, као и због штрајка који јс тада органнзовао, био отпуштсп са посла. Из Краљсвицс 1926. годинс лрслази у Загрсб. Y то врс.мс у цслој зсмљи, па н у Загпсбу, трајала јс оштра фракцијска борба у КПЈ п v Незавнсним сннднкатима. Радницн су увнђалн и опасности и послсдпцс цспања својих борбслнх органнзација. Ванредно издање '3 5. мај 1980. 1^1панан 2
ЖНВОТ И ДЕЛО ДРУГА ТИТА ТИТОВ НЕПР0А43НИ ГЕНИ1Е V јесен 1926. годлнс Јосип Броз јс дошао v Београд ради запослсња, као и ла би се бољс упознао са радом и стањсм у фракционашким група.ма. којс су слабнле раднички покрет Како посао нијс нашао, одлази у Смедерев* ску Паланку где сс запошљава као бравар v фабрици вагола. V Паланци јс наставио са жнвим ПОЛ1ГП1ЧКИМ и снндикалипм радом због чсга јс лоново дошао у сукоб са послодавиима н полипнјом, па јс крајс.м априла 1927. годнпс напустио Паланку и поново сс вратио v Загрсб. - Због ранлјс делатностн у Краљсвици, на такозвано.м „Огулинском процссу” октобра 1927. годпнс Јосип Броз је први пут био ocvБсн па пст .мессци затвора. После издржанс казне вратио сс у Загрсб и тала је лрсузсо дужиост секрстара Савсза кожарских и прсрађивачких радника. Осма месна партијска конфсренција у Загрсбу, одржана фсбруара 1928. годинс, представљала јс крупну победу рсволуционарних. пролетсрсклх снага у нашој Партнји. Те снагс, с Јосипо.м Брозом на чслу, разобличиле су на Конфсренцлји штетан рад и леве и дсснс фракилјс у партијском руководству и омогућиле да загрсбачка организацнја постанс један од најснажнијих ослонана КПЈ и раднич* ког покрета. Ос.ма партијска конференција за дхт»и развој револуционарног покрста у Југославнјн вишеструко јс значајла. Тада јс Јосип Броз изабрак за оргализацпопог секрстара партлјскс оргаплзацлјс у Загрсбу н тада је на њсгов предлог прихваћеи концепт ла Партпја мора да сс врати масама раднлчкс класс и ралног народа и да у руководсће органе Партлјс v веНој мсрп трсба ла уђу кадрови пз ралнпч* кн.\ рспова. To. мсБутнм, иије бнло .могућс у потпупости остварптн од.мах, јср је убрзо послс тога допао затвора. На познато.м ’Бо.мбаш« ком процссу” осуђен јс на пст годпна роблјс. За врсмс cybciba on је, говореНн о класном тсрору буржоазпјс, нзјавио: „Ја сс лс ћутнм крнвнм и ако призлајсм оно, што мс тужл државнн одвјстннк јср пе сматра.м овај суд компстентним, всН са.мо суд Партије. Прлзнајсм, ла са.м члап илегалис' Ко.мунистпчкс партијс Југославлјс, признајсм, ла са.м радло на iinipcibv KO.MVIIIICTH4KHX лдеја и пропаглрао комуниза.м, тс приказивао каква се лсправла чинн пролстарлјату од буржоазије, свс то ла конферсниијама и сједницама, те у разговорг са појсднпилма. Нс могу казатп, гдје су се тс конфсрснинјс одожавалс. To сам свс чллло од опда када је Ко.мунистнчка лартија годиис 1921. била рпсиуштсна л прсшла чз легалностн у нлсгаллост... Ја Закол о залггитл државс нлсам члтао, али свм био свјсстап, да својпм чнном гријешнм протнв тога закона. Ја држп.м да су пплроднп закопн влши од оли.ч које створн јецна класа. ла притнсно другу. Ја сам :<а својс лдеале спрсман жртвоватп и свој жнвот”. Р0БМ1А - РЕВОАУЦИОНАРНА ШКОАА Пет годлна тамновања Јосип Броз је провсо у Лепоглавској п Марнборској казннонлпн. Затворскп зпдови нлсу га могли одвојнти од борбс раднлчког покрста. И ту, у лајтежн.м условн.ма. зајсдно са осталпм друговима органлзује ко.мунлстс. одржава везс са партијским руководством и учи и припрсма кадрове за будућп револуцлонарнл рад. Y међувремену, док Јослп Броз издржаг.а пстогодишњу роблју, у Јутославијн бесни Шсстојануарска диктатура. Укинувши Устав н Ларла.мснт краљ л буржоазпја завелн су нсчувени тсрор, обрачулавајућп сс лајдрастнчпнји.м срсдствима. пре свсга са радничком класо.м н 1веннм борцн.ма. Поубијани су млоги члановл КПЈ, а десетлне хиљада најнапреднијих људи налазило се по затворнма н на робнјл. По лзласку лз затвора, марта 1934. годлле Јосцп Броз јс дошао у Загрсб и олмах отпочео рад v Покрајпнско.м ко.митсту КПЈ за Хрватску. Тада јс л узсо псеудоним ТИТО. Истс годнне је кооптиран за члана Бироа ЦК КПЈ. За неколлко мессни успео јс да убрза cpebnван»с стаља у партијској организацији — да оргапизује покрајплскс партијске и скојсвскс конфсренцијс и прлпреми Четврту земаљскг конфсрелцлЈг КПЈ. Утнцај Партијс почсо се све јачс осећатп н у. Синдикату. Режнм је офанзиву јединствеле раднлчке класе искорнстно за још јачи обрачун са комуннстнма. . Пошто јс Тпто вс11 бно добро познат лолицијл ЦК КПЈ га јс од.мах позвао да отпутујс у Бсч. а потом н у Совјетскл Савез. Тамо јс на прсдлог ЦК КПЈ постао члан Балканског сскрстаријата и рсфсрелт за Југославију у Komihiтсрни. Jvna 1936. године Тпто је по оллгпч Коминтсрне на саветован.у руководиоца КПТ V Москвз поставл»е11 за оргаллзацноног секрстара ЦК КПЈ. Тнто јс одмах лзнео својс глсдшите ,ла јс основлн предуслов за vcnjeumo лјсловап.с јслне комунистичкс партијс ла 1м> ло руководство буде v зе.мљн, међу масама. ia са љнма днјелл добро и зло”. Следсћн то своје гледлште друг Тлто се пред крај 1936. годјшс лз Москвс враћа у зе.мљу, гдс наставља још упорнпјл рад ла оргалпзационом и идсолоџл<ом јсдинству Паптије. непосредло је повезујуИн са масама. Истовре.мено окупља у руковолство млађе револуционарнс борце п поссбно сс залаже за слање југословснскнх бопаца у Шпанију. Крајем 1937. године пруг Тито јс постао гсисралнп секретар КПЈ н како кажс лруг Кардељ — „ои је. у стварл убрзо- постао и вишс ол тога, то јсст истински sob Комунистичкс иаотијс Југославије. Њсгов положај к углсд v Партнји лису се, налмс, заснлвалл схмо на Смсрллцс XI конгреса Савсза комуниста Јуп. .мелјс пут су који.м чзрсто кср.зчају нз рош и наропносп’ Југославије, предвођснн Сазгзом кс.муннста н радппчксм хласо.и у борби за дал>и развптак соцлјалнстичкс са у.оуправче и кесврстанс Југославнје, онако како Је желсо друг Тнто Прсдссзнпк СКЈ Јосип Броз Тито подносл рсфспат па Првој пленарној седницн XI конгрсса Савсза комунлста Југославнјс — Протсклс cv скоро четирп децснијс од блтке ла Каанњачи. Али она. као и остале сиолеје наше борЛс, живп и данас у cjeha н»».ма и свиЈссти милиона наших радннх људн. Жи1јп и Ј.ао лапјет да велике тековине нашс Ревочуцпјс мора.мо чупати од свих no:<v»:aln да сс о1'* угрозс. Она Јс шлглјср п „алахнуНс за лтладс гснерацнје како сс стнчс н бран.ч слобода н нсзависност cbo.’c зс.мл>с, рекао је том приликом предссдннк Тито љеговој формалној функцијн. него првснствсно па поверсњу у његов таленат, у њсгову по- .•iimi4Kv способност". Са новн.м руководством Партнјс друг Тнто јс приступло дослсдлој рсалнзаплји колцспта in 1928. голинс, а лосебло ла повезивањс Партнјс са масама. Истоврс.мено, отпочсла јс V a Долазнли су судбоноснн дани — блок фапгистимкпх снага јс отпочео са поробл»аван>см Европс. Даљи развој догаБаја изисклпзо јс да КПЈ у тим исторпјскцм тренуци.ма будс потпуно .мобплна п способна за тешке задаткс ко.јп cv јс очекпвалп. Октобра 1940. годинс у Загрсбу је оаржана Пета зсмаљска конфера:- miia КПЈ. којом ic заврцтена троголншља стапа консолидаинје Партнјс п на којој је иза бра:< новп Цсптрали комнтет на челу са др\ гом Тито.м. Тада јс дата и оцена спољнс н yin трашљс војно*политпчкс сптуаинјс и указано јс па опасност од агресијс фашистичкпх држава. Захваљујући томс Партпја је п.мала ја сан курс п својс лсловањс је ус.мерила на мобилнсањс народа да сс супротстави фашпзму. Историјски .icrabaiii пастгпалп cv брзо. Мартовски догаБаји 1941. годннс су показали спремност наших народа да сс борс за слобо лу својс зе.мљс и способпост и одлучност комунпста да повсду народ у борбу протнв фашпзма. Tn aorabain cv представљалп прстхо; нлцу устаничкнх дана 1941. голннс. Када јс послс краткотрашог апрплског or пора рсжи.м капитулирао, Комунистичка партија на 4c.iv са другом Титом јс припремала устанак па пап.пнкпетпијп начин — ггоиксп. п конструктнвна актнвност на оса.мостаљивању Партнје, на ослобађању од иснтралист.ччког днрнговач>а нз руководства Коминтсрпе. Остварпвап>с тога бнло јс за пс.чокгпгч радничкп покрст всома значајно. јер умссто дирнгован>а тражнла сс саралња — нови концепт пнтсрнацпонализма. У ИИРУ л>ан>с.м и склањањс.м оруж.ја и обуком и органпзовањем vaananx rpvna. Четвр1ог iv.ia. Политбиро UK КПЈ јс. под непосрсдни.м руководством друга Тнта, донео псторнјску оллуkv о формираид' партнзанскнх одрсда и започшваљу оружаних акцнја. Тако јс отворсна једва од најславнијих странпца у псторији Комунистпчке партијс Југославнјс н велика четворогодишн»а спопсја борбс и побсда парода н народности Југославнје. Посебна исгоријска заслуга Ко.мунпстнчке партије п друга Тпта је v томе што јс на основу маркснстпчко-леилпшстнчке теорије о револуиији н улош Паптијс. полазећи од конкретннх пстопп!- скнх и других услова у зс.мљн. взвели нашу народноослободнлачку борбу и соцпјалнстичку рсволуцију. Дргг Тпто ic кас врховнн ко.мандзггт \ тоkv наоодноослободплачке борбе морао снакодневно да доноси вео.ма одговорне одлуке од којнх ic завпспо ток устанка. При томе ic on испољко нс само своју генпјалност у рс шавању конкретннх пробле.ма, већ п у дугорочно.м планирању п усмеравању тока устапка п реполуцпјс. Његова гсиијалност као војcKOBobc и стратсга потврђена јс у многобројннм успешно вођеним п добпјеним битка.ма нашс револуцнје. Но, уз свс то. у току дугих ратних година, у току нспрекидних војних опсраинја, н када је било најтежс. када се јуришало и пгнуло — брига за човека. борца и посебно за рањеннке била је увек на великој висини. Друг Тито је рскао: .'.Прсда мном јс била најтежа одлука за вријемс непријатељ« ских офанзива када је било у питању спасавање рањеника. На примср. за врије.мс четврте офанзиве .чорали смо спаситп раљеникс, иако је од почетка бпло јасно ла he то изпскивати да изгубимо нај.мање још толнки број рањених партизана. Билн с.мо опкољенн од лслрпјатеља и мсни је било сасви.м јасно да је брлга за рањснике постала крупаи морални фактор за сву нашу војску в за члтав наш покрет. Одлука јс гласпла: спасити рањенпке по сваку цијену". Всликп војнополлтлчки успесл Народноос- 'лободилачкс војскс постнгнтгн до Kpaia 1943. године створклн су условс за гбрзани уиутрашњи развлтак земље, за потпуно изграђлвањс. пре свсга. спстема властп н постављање темеља новс државе. На достигнутом стспену развитка ослободилачког рата и револуцијс. без централних државнлх оргапа властл нијс било могућно руководитн војском II всликим ослобођеннм деловн.ма зс.мље и остварлтн нспосрсдну сарадњу са ратним савезннцима. Стога ic послс одлукс Цснтрхирг комптета КПЈ. 29. новембра 1943. године у Јајцу, одржано JicTopnicKo Друго зассдање АВНОЈ-а. На }вему се АВНОЈ констптуисао v врховно заколодавно н лзвршно прсдставллчко тсло народа Југослг.впјс, којс јс ла ослову лсцрплс анализс и нзлагања друга Тлта о рсзултатима иародноослободнлачког рата и њсговој псрспсктнвл, о међулародном положају н нарсдннм задапима. допсло Декларалчју и одлуке од далекосежног историјског значаја. WAS! IB! Антифашистичко веНс народног ослобоВс1ћа Југославлје потврдпло јс и озаконпло рсволуплонарну народну власт. насталу у процссу народноослободллачкс борбе ла рутсвнкама старе, лслародне Крал>евине Југославије. Народчоослободллачкп одбори cv посталл органл једлно признате л пуноправне државне властн у земљи. Друго заседагвс АВНОЈ-а ic прокламовало збацивањс старс власти, које ic стварно већ блло извршено у ослободллачкој, рсволуционарпој борбп. Одлукама АВНОЈ-а озакошеко ie прствзолбс Јсгославлје у демократску федератлвну државу равиоцравнлх народа. што ie всћ блло остварсно заједнлчко.м борбом јсгословенскчх народа протнв окупатора л до.маћлх лздајплка. Оспоcan ie Налпоналнп комитет. v ствари народна peBO.ivunonaDHa влада, са дргго.м Титом па 4c.iv. Основпи задатак Националног комитста ic бло да предсз.мс свс мсрс за успешно настављање рата и учвршћнвања наооднс властл. за оргаплзовањс прлвредс па ослобоbenoi TepiiTopniii. за vcnocraB.baibc везс са савсзн1шкма н за посгпзањс прлзнања постојећег стања v Јггославији од странс савсзлнка. Такав развој догађаја лзазвао јс Хптлсра да пзвођењем ваздушчог десалта на Дрвар покуша да гништп руководство народноослободплачкс борбе у Југославнјн л лзврши нспо« срсдан налад на вр.ховног ко.манданта друга Тнта. Алч сс n Tai noKvmai лспрлјатеља завршио потлуним неуспехом. ,.То су бпли — рекао јс друт Тлго — послсдљи Хптлсрови покушајв. алп само покушајп, а зрачнп десант на Дрвар био је v ствари само очајнички акт освете и поксшај ллквпдације главних воћа устанка. Бр.зо.м интервенцијом Шсстс ллчкс днвпзпје п Офпцнрскс школе Врховног штаба тај очајнпчки акт јадпо је лропао”. Ради лакшег л успспшијег руковоВсња опс« рацијо.м и све оби.мнијлм државним послови« ма, а у складу са painije донетом одлуком, чајвчша руководећа тела народноослободц. лачког покрста вребацили cv сс почстком iv на 1944. годлне на острво Влс. Наилоналн!! комнтст oc.io6obeH»a Југосла-- вијс. са другом Тнтом на чслу, успешно јс водно борбу за међународно признање тековина наролноослоболилачкс борбс. У разговорима које јс друг Тлто водло са савезнишша v пово|' половппи авп-ста 1944. годинс, посгиг1пт је чачелач споразум о сарадњн пзмеђу Народноослободилачке војскс и савезнпчкпх сна га. Исто тако друг Тито је са совјетском владом постлгао споразу.м о заједничким акипјама спага Народпоослободллачкс војскс и трупа Црзснс ар.мијс. Народноослободплачка војска Југославвјс ic noi руководством друга Тпта лзрасла v још моћнију војну силу. која јс краје.м 1944. годлне коначно ослободпла источнс дсловс земл»е. остварила стратстјску пад.моИ п са својнм ратпштем бпла и надаље значајан самосталнп стратегијски фактор у олштс.м савезничком обручу око нацистпчкс Не.мачкс. Под руководством Комунистичке партнје Југославнје са другом Тктом на челу, пародл Југославијс почслл су и успешно завршнли народноослободллачкл рат. Taj par ic бло ол' велнког значаја не са.мо за нашг земљу веН л за победу прогрсслвчих снага света над фашизмо.м. . Оргжанп устанак ларода Југославлјс бпо је у 1941. години једнна светла тачка v поробљсној Европи. Он се разбуктао v пламсп онда када је фапшзам био на врхунцу свог војног успопа: он је показао читавом свсту да сс прогнв фашлзма може борити п да сс v тој борби може побсђлватл. Оружанп ххтапак парода Југославлје прерастао ic v огплтенароднп рат V комс су снагс Народноослободллачкс војске везпвале у просеку прско 500.000 фашлстичких војнлка. 3 Е^санаг Ванредно издање > 5. мај 1980.
живот и дело друга титд 34BEUJT40 Ш IE БРЈТСУВЕ1И1ЕПИНС1ВО V тој борбн значајан допрпнос дали су младп — омладнна и плонлрл. Пракса је показала да су Тлтова всра v младс и љсгови лапори на консолндацпји СКОЈ-а прс рата били оправданн... Младл cv мсђу првн.ма ступи лн у партпзанске једининс, младн су били v првнм борбсним редовима... Друг Тито је о то.ме више пута са поносо.м и дивљсњем говорпо, a 1944. годпнс рекао јс ово: „Када иду у борбу људи, војска Kojv јс држава створилз, одрасли људн, онда јс то љпхова дужност прсма својој отацбшш, онда јс то дужност сваког граБаштна и родољуба. Али, када бсз мобилизацпјс, добровољно, дјсла од 12, 14. 15. и 16. годнна иду у борбу. зпајућн да he v it»o j noгинутн, онда јс To ввшс него дуг прс.ма домовшш, онда је то надчовјечански хсроизам мла дих људп који жртвују ссбс. нако још нису право ни ступлли v жнвот — да би будућа покољења бпла срсћпнја". Токо.м цслс пародноослободилачкс борбе п социјалистичкс револуцијс, а и касније, друг Тито је, пмајући у виду нсрешено нацнонално гпггаље прс рата и трагичне последиис тога у рату, стално сс залагао за јачање и очување братства п једннства. Он је о томе стално говорио, стално испшао да јс братство п једпнство услов раста и развоја самосталне и нсзависне Југославије. „То је велика. света, сгвар” — говорио јс дргг Тито, још 1945. годпнс. — „Бсз братства п јсдинсгва нс може бп тп снажнс и срсћне Југославијс, а без снажнс п срећне Југославије не .може битн снажнс и срећне Хрватскс, Србије, Македонијс, Црнс Горс, Боснс и Херцеговнве, Словенијс.. Звскет оружја сс утишао. Рат јс завршен. НајстрашниЈП рат на тлу наше земљс. Југославију је то стајало милпон и седам стотина хиљада људскнх живота. Сваки девети Јутословсн дао јс свој живот за слободу. Кад co par завршио, кад се нз огња и патн»и роднла нова Југославија, за Тита је наста ло ново раздобље одговорног рада. Вслики инљ коме јс посветно читав свој живот н за којн јс зајсдно са својпм сарадници.ма л члановима Партије, ззјсдно са свпм борппма народне војскс п свим нашим народима водно дугу п тешкг борбу, требало јс спровестл у дело. Дочскао јс да радни људи Југославнјс, са Ко.муннстнчко.м партнјом на челу, приступс остварељу свог најважннјсг псторијског залатка: кзградњп новог, социјалистпчког друштва. у коме нсНс бпти експлоатацнје, у комс he се остваритн слободан п срећнији жјгвот, заснован на равноправностн, па братству и јсдннству парода. Био је то почетак новс BennKe борбе, нпшта мање од онс у рату, борбс чпјп јс цнљ био обповнтп разрушсну и оснромашсну зе.мљг и изграднтп снажну и незавнсну сопнјалистнчку заједницу равноправних народа. mi’chh односа производње и расподјеле у др\ - штву, з с другс страие, због тога што се ол остварује првн пут у хлсторијп, и то још у врло кратком псриоду проиеса рсволуимонарног развоја у јсдној малој и заостало’ј земгвк као што је била наша.. ГРДДШз НО1ОГ ДРУШТВА За даљп развој наше соиијалистпчке заједнпцс велнки значај и.мало је Треће заселањс АВНОЈ-а, које се током зассдаља прство рило у Привремену народну скупштпну. Законодавни акти донетп на заседању тицалн cv сс највећим дело.м припре.мања избора за Vcтавотворну скупштину. Пре.ма донсто.м Избор ном закону спроведени cv избори. Бпрачко право било је опште, једнако и непосрсдно, a изборп су вршени тајно. Бирачи cv гласали □а листу Народног фронта и друга Тита. Уставотворна скупштина је на сво.м првом заседаљу 29. новсмбра 1945. године донсла нсторпјскн акт — Декларацију о проглашсљу Федератлвне Народне Републике Југославлјс. Тнме је монархија у Југославијн дсфиЈштивно укинута. Непосрсдно послс овс одлукс усвојсн јс Нацрт устава који јс стављев иа јавну општснародну дпскусију. Устав јс донст 31. јануара 1945. године, а маја 1946. годние допет је Општи закон о народнп.м одборима. Нова, наролна власт, развијала сс као стварно демократска и социјалистичка, V3 организовану и активну подршку „ учешће радннх маса града и села. • И порсд велпког доприноса којн је иаша земља дала победп над фашизмом, опа јс на крају рата и непосредно после рата била evoчена са тешкоБама на мсђународно.м планг. Западнс капиталистичкс зе.мље настојалс cv да спречс унутрашњу и међународну стаблл „ост name земље која је изграђивала нове друштвенс односс и независну унутрашњу н спољпу политлку. Тај прптисак сс испољио на рочито по плтању границе између Југославијс и Италлјс у всзл Слободнс тсриторије Трста. Друг Тлто се одлучло томе супротстављао. Говорио јс: „Ми тражлмо да свакп буде господар на сво.мс... Мп нсће.мо влшс да б\ дсмо завпспи ни од кога, па ма шта сс ттисалој1 прнчало — пишс сс много. плшс се нелијепо, тпшјс сс леправедно, пншс се уврехт>лво, нсдостојно људл, који жлвс у савезпичкнм зс.мљама... Ми млсллмо живјети v миру. ми хшслимо да сада, послијс ове катастрофс. мир no пзграђујемо своју разорену земљу.. Доследна свом интернационалистнчком ставу наша Партлја на челу са друго.м Титом ie настојала да развије најпрнснлје везс л сарад1ву са партијом Совјетског Савеза и npvглх соцнјалистичких зе.маља. Y сарадњи на свлм пољима са социјалистичким земљама Партија је влдела снажаи фактор прлвредмс н политнчке лзградње name земље л фактор сигурности, јачања независности и мирног раз влтка. МеБутнм, Стаљиново схватање сарадјбс међу социјалнстичким земљама и партијама било је од самог почетка прожсто тсжњама за потчињаваљсм и хегемониз.мо.м. И. vnраво када јс наша земља прсшла на планску привреду, када јс остварлвала свој Први пстогодпшњл ллан, када је одолсвала снажним прнтисцлма западнс реакцијс, била је напалнута од Инфор.мбпроа п Стаљлна. Сутптлну лапада на нашг землд’ чпнс настојања Стаљлиа да нас политичкл п скономскн потчини. Послс лсуспсха да нашу земљу подвргвс свом утлцају, Стаљин се o.uivmvjc ла нрсдч зимањс оштрнх мсра према пашој земљл. У то.м цпљу повлачп пз наше земљс совјетске приврсднс и војнс стричњаке, клевета ргководство пашс Партлјс и народа. Ради лапала на наш\- зсмљу и Партиј\’ лоносп се Резолуција плформбироа и прекндају се свн дотадашњн полнтпчкм п економски односи са нашом зе.мљом. Рсзолуција Иифор.мбнроа ннјс бпла само збирка клевета протлв џашс Партпје л народа, всћ н дирсктан позив на жестоку кампан>у и притисак према Партији, са цпље.м да се смени руковолство лаше Партије. а наша Партлја и народ брггално narepajv на послуш ност и спречс v независном соиијалистттчком развоју. Непроисп>ива је псторијска вредност н рс волуционарна улога друга Тита v одбрани нашсг пгта v соппјализам и равноправннх одлоса мсђу ралпичклм и комунистнчхим партијама. О томс јс apvr Кардсл. рекао: „Сукоб са Стаљином бло јс ванрсдно тсжак ударац за пашу раднкчку класу и Партпју. Мсђутим, Тлто. којп је у то.м тренутку по прлроди ства ри скосло највећу одговорност, смело је одлучио да пружи отпор Стаљлну и позвао је Партију л народе Југославијс да га у то.м отпору подржс. Такву одлуку он није донео да бн једноставно бранло једну доктрллу од другс, всћ зато ла бл зајсдно са свл.м југословелскнм комунистнма бранио незавпсност одлучивања лаше Партлје у стварлма које се ти4V радничке класе п народа Југославнје, a нарочито зато што јс бло свестан чињснлие да би прлхватање Стаљлнове концепцијс у нашим условл.ма значило изолацију Партпје од маса, губитак њиховс подршкс v борби за нзградку соцпјалнз.ма и почстак тешких уиутрашњлх порсмсћаја. Данас лема вишс никак вс сумн»с ла је таква одлука Тнта л лаше Пар тије блла допрннос напретку социјализма од преломног историјског значаја". Једпнство, снага и љубав према Партпјл и Тнту снажно су се маппфестовали у претконгрссној активпостл и на самом Псто.м конгрссу Партпје којн јс одржан 194S. године. Конгрес је једнодушно прнхватло nvr којн је иза брала Партп.ја на челу са друго.м Тпто.м, јер је то бно јсдлно исправан пут за лзградњу соннјализ.ма у копкретни.м условп.ма нашс земље. Конгрсс јс донео Програм н Статгт Партије, Резолуцпју и друга доку.мента, што је отворило новс и још светлије перспектлвс у дал>см развоју лашс зсмље п Партнје. Оллучлим корацима ншла јс лаша зе.мља, предвођсна Тлто.м и Партијом, v дал.у изградн»у соиијализма. Јуна 1950. годнне Народна скупштина долела је један од лајзначајнлјнх закопа v стварању ловог соиијалнствчког лруштва. Говорећл v Скупштпни лруг Тнто је то.м прлликом рскао: ..... Пред Народно.м скуттшпгном налази сс данас иа nperpeev пројект јсдног од цајзначајнијнх закона социјалистпчке Југославлјс — пројскт Основног закопа о управљању државним прлвредлнм прсдузећп.ма и влшлм привредшш гдружсв»и.ма од странс радних колектпва. Доношење тог закола бићс најзначајнијл хлсторлјскл чин Народне скупштннс посллјс доношења закона о нацнонализаиијн средстава за пронзводњу. Преузнмањс.м средстава за пронзводн>у у државнс рукс још ннје била остварена акпиона парола радничког покрета „Фабрнкс раднииима", јср парола „Фабрлкс раднпш<ма, зе.мља ссљаилма” није нека апстрактна пропагандистичка парола, већ таква која лма V себн дубоки садржајни смисао. Она садржп у себл члтав лрограм соцпјалистичких односа у производњи: у погледу друштвелс својинс, v поглсду права и дужности трудбсника, и — према гомс — можс сс и мора остварлти у пракси, ако мислимо да заиста израдимо соиијализа.м...” Свој пунл доприлос напорнма v лзградл>л нове Југославнје наставпла је омладнна rpaiehn пругс, мостовс, фабрнке. градовс.. Друг Тлто је младнм градитељима одавао при знањс и подстицао ихца даља npcrnvha. Говорио јс: „Наша зе.мља је срећна што и.ма тако свјеснг омладнну која се увјск, иа свим мјестима, на свим градплиштима где јс потребно одазива у датом момслту...” Крајем 1952. годнне v Загребу је одржаи Шестп конгрес Комуннстнчке партнје Југославпје, на комс је донета охлука о промели лмела Комунистпчке парти.јс Југославије \ Савез комуниста Југославнје. На ово.м Конгрс су друг Тито се заложио за даљи развој само£ правл>ан>а и то.м приликом рекао је н ово: ..... Тек предајом фабрика и пред\тзећа v pvкс радника извршен је првп највеНи акт државе којн у себл садржл елементе њеног одгмпрања. тј. одумнрања њене функцнје v привредн, if v исто вријеме успоставл>а1Бе правс соикјалпстнчке де.мократнје v пролзводњп, a тиме п у самом друштву... Тај акт нма епохалан значај. с једнс странс, због тога што јбсму маркспстичка наука придаје један од најбитнпјнх, ако нс и најбитипјн значај v проВечна инслирацпја југословенске младости: Прсдседник Тито са омладинцима на једној од многобројних радних акцлја НаЈмлаБн госп< — наЈдражи гостп. Друг Тито је врло радо и чссто био домаћии пионнрнма Југославијс Срдачан сусрет друга Тита са рударкма тузпанског бассна Ванредно издање ф 5. мај 1980. Шпан^ i
7КИВОТ И ДЕЛО ДРУГА ТКТА КРОЗ ИСТОРИ1СКЕ ВИХОРЕ НА ЧЕАУ CBOIE ПАРТИ1Е Конгрсс јс усвојио нов Статут СКЈ ц Рсзолуцију о задацн.ма и улози СКЈ. „На овом Конгресу — рекао је Тито v завр пЈно.м говору — показало сс још јсданпут нс саломљкво јсдинство лаше Партнје. Његови резултати прсдстављају мођно оружјс за даљи рад ко.муниста Југославије v нзградњи сопијализма и шпрсњу и продубљиваљу соиијалистичке мнсли и у нашој зе.мљи и у свијету. Овај Конгрес има хисторпјски значај из вишс разлога. Он има хнсторијски значај због тога што су на њсму, и у реферати.ма и у днскусији, јасно освијетљенп и пут даљег нашег рада и сви рсзултатц којс смо до данас постиглн... Јединство н мополитност су гараннија name будућиости. Чувајтс то јсдинство, јср јс јединство лашсг Савсза комуниста Југослави је она снага која це.ментнра јсдинство нашсг народа, нашс земљс. Будите нослоци тог јсдин ства дољс у вароду, л ја сам увјерен, зајсдно с вама свпма, да ћс наша побјсда бити сигурна...” V годинама којс су следиле, два догађаја имала су поссблу важност за социјалнстичку Југославију. ДРП I И|ША> МААДИХ Другог јуна 1955. годинс потппсала јс позлата Београдска декларацлја лзмеБу Југославије м СовЈетског Савеза која јс убрзо постала акт историјскс вредиости. Y Декларацијп су први пут формулисани ставови о то.ме да се односи .xieby соцнјалистнчким зсм.иа.ма морају засллватл ла равлоправпостл, сувсрслости, нсзависностл пнтегритету и нсмешању у унутрашње пословс. Мстс годнлс, 29. новсмбра, oopaliajyhn сс пмонирима у Народној скупштини, који су до шли да прославс дссстогодпшљицу Рсиублике, друг Тито је рскао: „Наша је Рслублика млада, ола има десет година. И ви сте нстих годлна. Са рађањем лаше Републике и вн стс дошли на свијет, и ви се исто тако уздлжетс као што се уздпже и наша Република да би поста ла срећна и радосна зсмља за својс rpabane... Драга дјсцо, нас којл нисмо пмали дјстлњства, нас који с.мо сс борили и до рата н у рату, а послпјс рата лоснмо сву тсжллу борбе за изградњу лаше зе.мље, нншта влше нс бв ражалостило и бољсл® лего ако ви, дјеца Рсволуиијс, дјсца нашсг друштвеног прсображаја, нс бпстс злалл цпјснити сву опу борбу и сва она достигнућа и тсковнне које смо мл постигли... Као што јс лаша Република дссст година стара, данас всћ постала снажна и цијсњена од читавог свпјста и узднгла сс на тако внсок пиједестал да јс ријетко када у хисторији јсдна мала земља од 17 мллиола могла ужпватп такав углед као што ужива она — настојте и ви да се лсто тако уздиглете, да сс изграђујете заједло с лашо.м Рспублико.м и да будсте свјеснн, ионосни алч и скромни грађани ове Републике, члју прошлост треба да знате цијсллтл, да блсте градп* лн још љепшу будућпост.. Интересујући се непрекидно за жлвот и рад младе генерације, Тлто је н неколико мессцн касније, 12. јула 1956. годпне, у разговору са представннцима о.младине, рекао: .Будите увјерени да сам сс увнјск интс рссовао и желио да сс бо.вс упознам с ти.м како се ви васпитаваге. Ми смо жељели да ви добијсге све оно што he ва.м о.могућпги да car ледате сву дубину овога што се код нас збива и суштЈгну name револуције... Омладпна мора блти свјесна да ми градл.мо наш снстем на основама марксизма-лењшшзма, при.мсњуjyhn ову науку не као дог.му већ као средсгво да се лакшс сналазимо у свим врло комплико ваним пптањи.ма и проблемлма далашњицс. Веома је важно, разумлје се, како се та HayKa npiLMjeibyje. Ако је буде.мо круто примјсљивали, нећсмо успјетп. Мн морамо будло пратити свакодпевнн живог, и то не са.мо опо што се догаБа унутар name зе.мље, ла економско.м, лолнтичком и културном подручју Hero н оно што се дога!>а ван нашс земљс. Мн морамо свакодневно слушатн глас народа, морамо пазнти како наши људи, како већина нашсг народа реагира..." Још два догаБаја заузимају значајно место у наведеном нериоду: Закопом о ypebcity општина н срсзова уведено јс комунално уре- • Бењс. после чсга је почео много бржн происсразвоја самоуправннх односа у сви.м области ма живота. Други логаћај сс однсси на олржавањс Првог конгрсса ралничкнх савета ју иа 1952. године. Овај конгрес је био у стварп састапак представлика непосредних пролзво1>ача којн су сс први пут у модерној псторијн састалп да са.ми оленс како јс текао развој са Први јс био: заседање Народне скупштилс 13. јануара 1953. годинс у Београду, на коме је долст нови Уставни закон о основама друштвеног н политичког уређења ФНРЈ. Тиме cv нзвршечс значајнс промене v политичко.м снс тс.му, v правцу даље демократизације друштва. Пронзвођачк cv добили всћа права v vnрављаљу приврсдо.м. а сли радчп људи у одлуч.иваљу о друштвснпм лословима. Уставним закоиом увсдсне су и тр г новс ннституције: Председннк Репгбдике, Сгвезно нзвршно веће л Bchc произвооача у Скупштнни. За првог прсдссдника Републнкс изабран је Јосип Броз Тито. Послс вншсгодишљсг прптнска на Југосла вију за време Стаљлна, 26. маја 1955. годнне у Београд је дошла службсна делегацнја Совјет ског Савеза са Ннкито.м Хрушчовом на челу. „Према социјалистичкој Југославији су учил»сне у прошлости грсшке и .ми смо дошлн да то јавло кажс.мо и поправимо... Искрело нам је жао за оно што се доголило. — рекао јс тада ла београдско.м аеродрому Никита Хрушчов. моуправних односа и колнко је самоуправљан>е постало облик живота .милнона људн. Априла 1958. годинс у Љубљапн јс одржа< Седми конгрес Савеза комунпста Југославијс. 1-Бегов исторпјски значај бпо је у томе што јс усвојио нов Програм и Статут СКЈ, докумснте заснованс на кауци марксизма-лењиниз ма, и впшсгодилпБој праксп југословенсклх комуппста у изградњи повог соилјалпстпчког друштва. На Конгресу је посебпо нстакнуто да јс иод BobciBOM СКЈ н друга Тита Југославлја у свету стекла вслики углед, а посебно на нзграБиван>у п остварнвању прнпцнпа актнвне и .млрољубиве косгзнстснције. На базн одлука Ссдмог конгрсса СКЈ доиет јс нови Устав, у наролу назван „повсљом самоуправљаља”, којим је Југославија проглашена Социјалнстичко.м Федератлвном Рспубликом. Тимс сс и у највншем акту зе.мље одразпло стварпо стањс у демократском развнтку друштва, чија јс основа карактеристика постало самоуправљањс. Устав јс обсзбсдно дубљу рсфор.му друштвсночЈколо.мскнх односа п политичког спстсг.а, у коме сс јача улога радннчкс класс и самоуправљања. Истичућп да су рад и рсзултатн рада јсднно мерило матсрнјалног н друштвеног положаја човека, да јс самогправ* n>aibc нсприкосновсно, у Уставу сс кажс да „организација рада н управљаље у радној организацијн трсба да о.могућс да радни људн на свако.м ступњу и у свим деловнма радног процсса, којп су целина, што непосреднијс одлучују о лнтаљима рада, о урсБпвању .меБусобннх односа, о расподели дохотка и другнм питањнма свога скономског положаја, оснгуравајући истоврсмсно најповољнпје условс за рад н пословање радне органнзацвјс као целине". Почињала јс нова велика бнтка за са.моуправну будућност соцнјалпстичке Југославнје, која iiehe бити нн лака ии једноставна. Послс VII конгрсса СКЈ настао јс временски псриод испуњен веома значајннм друштвеним н полптички.м збиваљи.ма. На унгтраmibc.M ллану то вре.мс карактсрнше дпнампччан развој са.моуправних односа. У .ucbynapoднп.м односима наша зе.мља принцнппјелно и доследно сс залаже за спровоБењс полнтикс мира п мирољубнве коегзистенције, доследно заступајућп принципе усвојенс у декларација.ма Београдске п Каирске конфсренцнје шефова држава п влада нссврстаних земаља, чпме постпже вслики углед у свету. 1964. годинс одржан је у Београду VIII кон rpec СКЈ па коме је оцељено да су про.менс нзвршснс у југословенском друштву. нашлс своје право мссто у Уставу СФРЈ. Међутнм, у унутрашњсм развоју су сс почеле јављати п одређенс противуречностн, посебно у сферп друштвепо-екопо.мскпх односа. Новогсдишн»е поруке председннка Тнта граБанкча Југославнјс, увск су биле радо очекнване Ос.мн конгрес се својим одлукама јасно оп ределно за квалнтатнвнс про.мсне у лруипвсно-екомомском систс.му и истоврс.мсно јс значио велнки напредак у отварању псрспсктивс јачања матсријалне основс радннх организаппја и прсношења одлучивања о проширеној рспродукцији на радне колектнве. ГоворсНи о међунаипоналшш олносима друг Тито је па овом Конгресу указао на исто рнјску одговорност комуниста у сузбнјању на ционалнз.ма следеКнм речима: „Ако не желнмо да пам се јаве озбиљне тешкоће на нашем луту. .мп мора.мо отворепим очнма да глсдамо на још увек постојеће проблеме националннх односа. Морамо у првом реду, схватнтп да у натипм данашњпм условнма бирократско-паргнкуларнстнчки национализам нијс ништа ма њс опасан н коптрарсзолуционаран од „класнчног" — буржоаског нациоиализма". Осми конгрес СКЈ поставио јс идсјнс основе I! створно предуслове за привредну п друштвену реформу која прсдставља другу фазу у развоју самоунрављања. Нап.ме, скопо.мском и друштвсно.м рсформо.м пз 1965. године настојало се да самоуправ нн односи обухватс целокупну прошнрену рспродукцију. Сходно овој пнтснцији и доходак раднпх организацпја битно мсн>а свој карактер јср обухвата и средства прошпрсне рспродукције, што из основа мсња и положај самог непосредног произвоБача, као п .\tcbyсобиу зависност п одговорност радника у удружсном раду. ЕОРАЦ 1969. годнне у Београду је одржан Дсвстп конгрес Савеза комуниста Југославнје. У то вре.ме СКЈ је већ осгварпо крупне резултатс на рсорганизацији и унутрашњој де.мократизацији, а у складу са одлукама Ос.мог конгреса и Брнонског плену.ма, на ко.ме су ocybenc дог.матскс и бирократскс тснденције. Говорећп па Девето.м конгресу о уну грашibe.M развоју Југославнје у псриоду измсђу два конгреса. друг Тито сс посебно задржао на стаљу и развоју Савеза комунпсга Југославије и неки.м антисамоуправнпм тендспцијама којс су се јављалс. У вези тога друг Тито јс рскао: „Социјалистичка демократија ннје демократпја .за антнсоцијалнстичке слемснге п да љп.ма, пре.ма томе, неће.мо дозволнтп да у нме слободс п демократије. роварс протнв нашег самоуправног систсма и протни југословенске заједшшс равноправних народа и народности. Исто тако. сонијалнстпчка демократија не значп да се Савез ко.муннста одриче ндејно-полнтнчке борбе. Напротнв, што је дсмократнја развпјенија н вншс бн требало да буде квалптетно садржајннја идејно-политнчка борба”. Дсвети конгрес јс отворио путеве дубљс рефор.ме целокупног друштвено-еконо.мског н политнчког систе.ма социјалнстнчке Југославије. У том погледу Конгрес је припремио пдсјне и тсоријске основс новс уставне рефор- .ме и квалптатпвнпх промена у укупној познццји удружсног рада. ВодеНп успсшну бнтку са аптнсамоуправннм снагама радни људи нашс земље показали су снагу п способност да уставнп систем све впше усавршавају. Исторнјску улоту у свсму овоме п.мао је Савез кохгуниста Југославије п друг Тито лично. Огро.ман значај за мобнлизацију целокуп- * пог члансгва СКЈ и.мало је Писмо прсдседника Тита п Извршног бироа Предссдншптва од сеп те.мбра мессца 1972. годинс. Y Ппс.му сс изрнчито наглашава „да лостигнути резултати могу да буду угрожени, успех политнкс СКЈ доведен у питан>е, ако се Савсз комуниста нс преображава у гакву организацију револуциипарнс акинје која је у стаљу да својс ставо вс п полнтнку сфнкасннјс претвара \ жлвот’’. Сви смо сведоци колпко јс снажпо у нашпм основннм организаннјама Савсза хил<униста, .\ieby комувистима, код свих наших радннх л.удн и rpabaHa одјекнуло Пис.мо. УказујуНп иа задатке комуниспа из Ппсма друг Tino јс v свом позпатом ннтсрвјуу заг* ребачком „Вјеснику” од октобра .мессиа 1972. годннс изрнчито нагласио: „Ми смо у наше.м партијском жнвоту дошли у ситуацију кад се више пс .може причатл, кад се моpa npchii на дјела... Морамо у Партнјн предузсти најоштрнјс .мјере, против свнх оних који ис спроводс рдлуке, којн ннсу комуннсти, којн су дошлп због каријеризма у Партију и у iboj се понашају нскомуннстнчкн, несоцкјалистичкн Свнм овп.м акннја.ма друг Тито јс одбранно и даљс развио конгннуитет југословенскс рсволуцнјс, пстичуНи v први n.iaii доследну иорбу за самоуправ.пањс н стварање нових односа у Фсдсрацијн. као равноправној, јединствсној зајсднвца. Овнм је уједно био л утрт пуг доношсњу новог Устава, маја 1974. годинс, кала јс пред Скупштиио.м Југославије друг Тито рскао: „Са данашњим даном, уг« лавпо.м, завршавамо јсдан период којл he битп поссбно. заблљежен у хисторнјском развоју нашс з.мељс, нашс соцнјалнстичке самоуправпс зајсдннцс. Новнм Уставом паша рад ннчка класа први пут у хисторнји добива оно мјесто у друштву којс јој прнпада ..." Новн.м Уставом уведсн је дслсгатски прининп. чимс јс радничкој класн, радннм људима н граБанн.ма Југославпје омогућеио да непосредно учсствују v сви.м дргштвеним. пословииа — у раднн.м оргачпзацпјама п меснн.м зајсдницама, као нстпнским са.моуправнпм ћелија.ма друштва. Почсо је један новп историјски перпод југословенскс самоуправнс заједниие, у којсм ћс радничка класа остварнтп и свој најважнији револупнонарни чип: укидање отуђења срсдстава за произволњу од радника, прстваражс непосрсдног произвођача v господара услова н резултата свога рада. Такву орнјснтацију и стратсгију југословснског самоуправпог лруштва потврдпо јс н Дсссти копгрсс СКЈ. одржан у Бсограду маја 1974. годнне. „Рсволуционарнн курс name Партијс — ре као је из.мећу осталог друг Тпто у свом рсфсрату на Конгрссу — увијек, и прмјс свсга, завпси од ibciior односа прс.ма радпичкој класи, од утпцаја радника на полнтнку Партије. Због тога. у којој мјерн је водпла бригу о друштвеној позпнијп радннчкс класс и остварпвању ibciinx интереса, КП, односно Савсз комуниста је утолико успешнијс остварпвао задатке. Радннчка класа је моторна снага рсволуцпјс. Прсд нама је задатак да п даље развија.мо и подстичсмо јачање класног угпцаја радннчке класе и Савеза комуниста у друшгву, јер јс то најбоља препрска свим бирократскн.м, те.хнократским п други.м деформацнјама..." Ова Тнтова мнсао постала је и суштнна свих конгреспнх докумсната, рсзолуцнја и новог Статута СКЈ. Изражавајућп вољу свих радннх људи, народа н народностп. као п Савеза комунпсга Југославијс тс годинс је одлучепо да друг Тлто бсз ограппчења трајања мандата обавља дужностн Председннка Репиблике н Предссдннка'Савеза комуниста Југославнје. Ваиредно издање @ 5. мај 1980. И^^НИИНННВЕВ19ЕИНВ^НИМВКЗИК1В^Н1И1ИМВВВЕ1И1ИННИН01
ЖИВОТ И ДЕЛО ДРУГА ТИТА ТИТО |Е СВОЈИМ ДОПРИНОСОМ НЕСВРСТДНОСТИ $ Следсћн велики корак југословенске рсволуцлје било јс доношсшс Закона о удружено.м раду. Закон јс, на основама маркснстичке анализе друштвенлх кретања, противгречноети и нашс самоуправне праксс дао основла рсшсња за питања односа радника прсма срсдСтвима за производњу и прс.ма плодовлма сво га рада. Он представља логнчан наставак југословснскс револуције, то јест ове њене crane, када је социјалистнчко самоуправљаљс ушло дубоко у свсст радллчке класе п постало домннантна спага друштвсннх односа. Y исто врсмс овим Законом означене су н спелифлчпостн југословенског лута у сопијалнзам. чнја јс основна константа — са.моуправљањс. сУтмвног APfiliA Годину 1977. означила cv два велика ivGiiлсја: 85-ти рођендан друга Гита н четрдесетогодишњица љеговог доласка на чело ilaprnje. Прослављајући то, народл и народностп и сви радни људи и грађани паше зсмље изразплл су још јсданпут дубоко поштовањс и љубав пре.ма личностн друга Тита, као u привржеиост Јћсговлм идсјама борби за cauovirравну социјалпстичку Југославију. Y знак историјског прнзнања другу Tiny, за свс што јс учинио за напредак машс соцлјалнстлчке самоуправнс и лссврстанс заједплце, додсљси mv ie no трећл пут Ордон народпог хсроја Ју гославпјс. Y реферату, лоднетом ла Једанасстом коигрссу СКЈ 19/8. годпнс, друг Тлто је лзмиђу осталог рскао: „Y вријеме великих прсвлраља 11 крлза којс погресају савремели свлјет, раздобљс мзмсБу Дссетог п Јсдаласстог конгрсса Савсза комуниста у лашој земљи било је једно од најмпрнлјлх у пашс.м развоју, што је слажла вотврда стабиллостл нашег друштва и нашег система. Y лсто врије.мс, no успјеслма п резултатлма блло је једно од лајллоднлјлх. Јср, у мсђувремспу смо мзвришли суштлнскс промјснс у нашс.м друштвсном блћу у правцу владавинс удруженог рада и стварнс политичкс моћи радничкс класс и радлих људн. Тл.ме сс заокружујс дјсло дугогодпшљпх револуциопарних лрегнућа југословслсклх ко муннсга, прлјс свега оно што јс стварапо н створено за протсклс три дсцсплјс у млру, слободп 11 независности. Радличкој класи отворспс су повс, најшпре лерспектлве". Овај псрлод, као и они ранлјл, везан јс за Тјпово л.ме, за љсгов ллчни допринос. Y том .периоду под воБством друга Тлта осгварснс су двс крупне тековнлс на линији одлука Дссстог конгрсса — доношсњс н почетак примснс Закола о удружелом раду и оргаллзовал»с повог политлчког слстс.ма соцлјаллстлчкс дс.мократпјс члју основу у суштини члпе дслегатски принцип одлучивања и самоуправно споразумсвањс н договаран>с па свим нивои* ма и у cbilm областлма друштвеног жлвота и рада, чимс јс обсзбсБсма .могућност за рсализовањс повс познцлје и одлучујућс улогс радпог човска. На Јсдапасстом конгрссу, послс шнрокс п свсстранс длскуслје, сумлранл су востигнугл рсзултатп п утврБенн новл задаци Савеза комуниста у борби за развој соцпјалистичког самоуправ.ваЈБз и за матсрлјалнп и друштвенл напредак зсмл»е .V завршлој речи др\т Тито јс рекао л ово: „...мн, као револупионарл п ко.муш!стл, ипкада не смлјемо западатл v самозадовол>ство. Резултати морају увијек служлтп и као подсгниај за дал»е напоре. Наша активност мора сталпо расти, јср бн нс са.мо јвсно слабљењс, нсго н crarnnpaibe угрожавало очо што смо всН постигли... Сада са свпх рлјсчи које смо овдје изговорилн морамо прсћн на дјела... Кренпмо сада свл скупа v свакодлевне акцлје на пзвршавање договорсног л усвојсиог. Разулшјс сс. зајсдно са свлм раднлм људнма којпма је дубоко на срцу даљс јача!ве паше заједнине, овакве какbv далас л.мамо — социјалистичке, самоуправi:e и нссврстанс Југославијс. Кренпмо напрнјсд, прстворпмо лашс ријечн у дјсла .. На 'овом Кошресу, као и на Осмом конгрсcv Савеза снндиката Југославпје, друг Tirro је посебну пажњу посвстло даљсм развоју самоуправљања н делегатског система. На Осмо.м конгресу Сшадиката нзговорио јс слсдећс исторлјске мисли: „Прско својлх дслегацнја п делегата у друштвено-полнтичким л самоуправнлм интерсснлм заједнпцама, раднлцл л сви радлн људп треба да одлучују о цјслокуплој политицп иашег друштва, а посебно о поллтлци репродукције. Делегатски систем н даљн развој соцнјалистлчкс само.управнс дсмократлјс лмператлвло лалажу да сс у свл.м самоуправллм л државнл.м органнма, дслегатсклм скупштлнама, форумима и оргалима дру штвенополлтичких органнзација до краја примјени и њсгујс колсктлвни рад... Дубоко сам увјерен да бн такав начнн дјсловања још више афлрмлсао колсктивпи рад л одговорлост, да бл допринсо даљој де.мократнзацијн рада свих самоуправнлх л полнтнчких органа и онемогућио лспол.аваљс ллдсрских л других нездравнх амбнција поједилаца. Ykратко, рад бл учинио ефнкасннјп.м а односс .\teby људима бољлм п хумаллјлм ..." Идсја друга Тлта о колсктлвпом раду, одговорности л одлучлвању, а коју је on нсговао од почстка свог револуцнонарног рада, можс се, no својој социјалној дубинл и по могућностл даљс демократизацлјс друштва, упоредпти са лдејом о радничкнм саветнма п увођењу самоуправљања. Због тога наша јс обавсза и дужност да ову Титову лдеју доследно рсалпзујемо. Током свлх послератлнх година целокупна активност друга Тлта, како у партлјском тако 11 у друштвелом и државном жлвоту, лмала јс за цлљ стваран>с матерлјалнлх и друштвеллх услова за бољи жнвот нашег човека. Захваљујући тоатс лзвршена је лндустрлјализацпја и слектрпфикација земље, унапреВена је лољопрпвредла производња, остварсно ie бссплатно школован*е младлх, створенп cv vcлови за бссплатну здравствс!^ sauirnrv свлх rpabana. а остварен ie л вео.ма висок лнчнп стандард нашег радлог човска. Наша дсла данас iiAtaiv срсћно детињство, а стари мипHV и безбрлжнк? старост. Нашл раднл људм cv срећни л задовољш! оним што сс урадило лод BobciBOM Тлта и са Тлтом. CBSIE НЕ дмо Y Тлтовом оол.мном стваралаштвг његова војпа млсао л пракса, као стратега ослободллачког рата и револуцлјс заузимају изузетно значајно место. Заснлвајући своје војно дело па филозофскнм и лолптлчклм основама марксизма л успешно прпмсњујући своје поглсде на југословенску ствариост у рату, Тлто јс пзградио снажну стратсшју револуцчјс која јс омогућила устанак л оружану борбу, са највсћо.м побсдом у лсторпји нашлл парода; осгварсљс јединства нацволално-ос лободллачклх п класносоцлјалнлх циљсва на рода; копцепцлју олштелароднс одбралс као друштвени однос пре.ма рату и очувању независностн земље; стварањс ословнлх услова за изградњу социјалнстпчког друштва. И.мс друга Тита нсраздвојно је всзано за ствараљс и развој Југословелскс лароднс ар мпје. Тлто је овом дслу посвстло златан дсо свог живота и рада. С лажлл.м и љубавл>\ бдио јс увск над веллкл.м колсктивом бораца у рату и чувара млрпог рада н градлтеља сонвјаллзма у .миру, и мпоге љеговс мисли у минулим годинама блле су упућенс тој Ар.мнјл народа и сваком појсдинцу у iboj. Држсћл сс Тлтовс копцепнлје о ослан>ан.у на властите снаге, соцлјаллстлчка рсволуција је од самог почстка поклањала пзузетну пажњу нзградњн домаће војнс ипдустрпјс и сталном модернизованд' Армијс н одбра.мбенпх снага зсмл>е у цсллнл. To је била и оста ла трајна гарапинја незавлсностп и самостал- . лости Југославијс у борбн за властвти соилјалвстлчки пут и развој. Тпто је зато увск истицао да јс наша обавеза да непрскидно дограђујемо п усавршавамо лашу концепиију општенародне одбраве н да она завлси ол припремљеностп цслог друштва, свих његових људских и матерлјалнпх потслцчјала. Y тој концепппјн Југословенска народна ар.мпја л тернторпјхдна’ одбрана два су основна облика органпзовања народа п народностн за оружаnv борбу. На тај начнн класнп карактер нашсг одбрамбеног спстсма. као п руководеНа улога ралнпчкс класс п СКЈ, долазс до пуног пзражаја. 1’счп друга Тита па Шсстом сзмнту песврсгапих у Хаванп трасиралс су будућност покрету несврсталпх п права сиакс зсмље на слободу. иезаписпост и са.мосталан развој. Прп- .знањс другу Титу, прво.м оорцу за иесврстаност, на Шссто.м салшту нссврстанмх још јсдла јс потврда всличилс л значаја љсгов-з борбе и нашсг сигурног пута HarpabyjyhH систе.м општслародле одбралс II друштвенс самозаштлгс, у којсм јс свакл rpabainiii војннк, Тлто сс залагао за то да морамо блтл слособлл лс са.мо да сс успешно супротставлмо евентуалној агрсспјв, всћ п да својом улутрашњом слагом одвратлмо агрссора од љсговпх намера. Терлторијална одбрана л.ма у нашем слстему поссбло злачајну улогу. Као пај.масовнпји дсо оружавлх спага опа сс одллкујс всллкл.м богатством оргапизацлонлх обллка и способпошћг за брзо, ефпкаспо п разноврсно борбело деловање. Тлтова стратсглја оружанс борбе за одбра ну земљс — стратеглја јс побсдс. Ола лс прнзпајс бсзлзлазпс сптуацлјс, захтсва одлучну рсшсност за очување сваке стопс од агрссора, омогућава лајвишс јсдлнство свлх оружаних фор.маллја и освгурава дуготрајну борб\ против лепријатсља, са ослонцс.м ла властптс снагс. НЕ0ШЖШ Два су начела блла п остала у ословп Тнтовс спољнополлтпчке страгсглје: блтка за нс сврстапост л блтка за равноправне односе мсђу соиијалистичккм зс.мљама л партијама. Историја несврстаностп, као унпверзалпа лоллтлчка доктрнна, и псторлја југословелског опрсдсљсња за нссврстаност лсразлгчлво су пбвсзапи са лпчлошћу друга Тлта. Када апалпзлрамо вастајањс покрста нссврстаностл, а иарочпто н>сгов:1х цил>сва, немнновло долазпмо до закључка да јс несврстаност ластала као послсдлла објективлог историјског развоја п потрсоа. Алн, бсз двоу.мљсља се, такоБс. можс закл>\гчлтп да одлучујућа улога у пзграБпваљу несврстане позлцнјс Југославије, као и нзраста1вс нссврстаностл у мсђународни локрет са јасннм програмом л цил.евнма, прлпада другу Tiny. Својом \порном актнвношћу v областлма међуиароднс саралње Тпто јс допрпнсо да полптика HCCDpcianoстл постанс прнхватљлва за већину зс.маља name плансте, п л»сгова јс највсћа заслуга и лопринос миру л сарадњи у то.мс што јс одлучујућс утлцао да кссврстачост лрерастс у светску полптлку. Титов лични ауторЈггст и јасна концепција OMOiyhicin су историјскл сусрет државника песврстаних зсмаља на Првој конферснцији у Београлу 1961. годпис, чему су прсгхоллла многа Тлтова путовања по Азпји п Афрпци н npiinpcAiaibc овог одлучујућег самнта песврстанлх. На Другој конферелцнјп у Калру 1964. годлпс, у врс.ме свс тсже кризс лзмеby веллклх спла л блокова, Тнто је олиграо всо.ма злачајну улогу као заступлпк разумне равнотежс у односнма сд влсоко развлјсиим зсмљама. Опст, уз свој велпки ауторитст рсволуционарног лцдера и лпчни лапор. послс v.nonix нскушења и крпза. долазп ла Тпгову ш1лцпјап!ву идо Tpehc конферелције несврстаних у Лусаки 1970. године. Основна линлја, која јс всћ бпла пзграћсла постаје лолазна база за свс шпре окупљање несврстаиих и повн успоп покрста, што се показује п на слсдећлм конферспцпјама у Алжлру 1973. године п у Коломбу 1976. годинс. Y Хавани 1979. годинс Шеста копфсренилја шефова држава или влада несврстаних зс.маља, упркос тешкоИа.ма, завршсна јс са пуним успсхо.м. Ово. прс свега, захваљујући лзвалреднпм иапорлма, ангажовању, државллчкој мудростп и аугорлтсту друга Тлта. За целокупал допрлпос развоју песврстапости, очувању л ту.мачсљу изворплх цпљсва п начсла покрста као л за њсговс псу.морнс напорс за очувашс јединства нссврстанпх зсмаља, Шсстл самит нссврстанлх зс.маља у Хаванл јс донео л посебну Резолуиију о прпзлаiby другу Тлту као оснлвачу л пспмару покрста. Всликп успсси несврстаних зс.маља зпачајно су допрплсли II јачан.у положаја и Mcbyna-- родног угледа социјаллстлчке Југославијс. Титова акилја у стварашу песврстаног покрста покалала јс да су ставови Југославлјс у Mcbvпародним односпма, за које сс опа борлла још v рату, као и њспл лоссбии илтерссл. идснглчни са фундамснталлпм плтсрбсима всћмвс мпролдбивог света. Због тога ова његова стрг.- тсгија, која јс већ давно постала сгварност. лредставља један од лајвеНлх лодухвата лржавнкка лашег врс.мена у меБупароднпм одпослма. Као што јс бчо диг чедап v cnpoBobcrby noлшлке лссврстаности, Гито је Јоследно. снср1ИЧНО II дуготрајно водло борбу л ча равпо* правлс. незавпсне односе xiebv (*>Ц|1Јал11стпчкн.м земљама и у међународном радкичком покрету уопштс. Као лидер револуције. која сс под његовим руководством, властити.м снагама лзборлла за властити пут у социјаллзам Тлто се бескомпро.млсно борио за такве лрлнmine и начсла. Истори.ја је потврлила да јс био у праву л да је то јсдииа перспектпва coцијализма н међународлог радничког нокрста, што јс ушло и у звачајнс документс, оч Београдскс 'деклараиијс 1955. годинс до Бсрлинске конференције 1976. године. Ванредно издање ® 5. мај 1980. |^1оана@ 6
ЖИВОТ И ДЕЛО ДРУГА ТИТА ТИТО |Е УВЕК Најдражн госг, друг Тито, крећс лре.ма Сисспцу са железничке станице у Бупријн 1961, годинс Као што је и у целој зсмљн, у свн.м н»енн.м крајевлма бно радо дочекиван и влБсн. друг Тито је са одушевљсњем поздрављан и од наших rpabana и радних људи прнликом пролазака л посста нашс.м граду и општинл. Први пут су грађани Параћина топло поздравлли друга Тита у својој среднни у октобру 1948. године, када се кратко задржао па жслезннчкој станлил по повратку лз дводнсвнс посетс Бору и друглм местима лсточне Србије. У јуну 1954. годинс друг Тито је боравио у суседној Грчкој л у повратку, на железничкоЈ сталлцл у Параћину, прлрсБсл му јс велнчанствен дочск. Почетко.м дснембра 1958. годинс Прсдссдннк Рспублнкс Јоснп Броз Тито отпутовао јс у тро.мссечну посету зс.мљама Азије п Африкс, коју су новпнскп извсштачп назвалп — MUCHЈОМ МИРА". Вест о кратко.м задржавању Предссдника Тита у Параплну, о повратку из миспје млра, стнгла јс до лас нсколико часова ранијс, али io је бнло довољно да се на железнлчкој станицп окупс хшоде грађана Параћлна и околних мсста. 22. новсмбра 1959. годпне друг Тлто јс отворло Аутопут „Братство-једлнство” код Параплла. Бнла јс добијена још једна блтка за лспшу Југославпју. Друг Тлто јс желео да будс свсдок, да чсстита врсдлл.м градитељи.ма и да са љл.ма подели слављс успеха. Ово.м приликом друг Тлто је у Параћину. Прво је дочекан и бурно поздрављгп на перону железнпчкс станЈшс. а затл.м п ла градскпм улицама од преко 30.000 окупљенпх грађана. На леколлко месеци прс Првс колферснпије шефова ванблоковскнх зе.маља у Београду. друг Тито јс пошао у дводлевну поссту Срблји. Тада је боравло у Сисевцу. У пролазу прско срсдљег По.моравља, у току кружпе посете кроз цснтралну Србију, марта 1966. годпнс, друга Тита јс на железннчкој станици срдачно поздравнло бурнл.м аплаузима п усклици.ма преко десет хлљада окупљенлх граћана. Друг Тпто јс то.м приликом рекао да he испунити обећаље и ускоро посетитн Параћин, члјл јс почаслл грађаллл. V току дводнсвног путовања кроз Србију, апрлла 1973. године, друг Тлто је био и гост у Параћнну. Првлнко.м дочека на станичном псрону тлскало сс вишс хпљада грађана, којн су од pahor јутра чекали да најдражем госту упуте добродошлицу. Са жслезничке станицс колона аутомобила са друго.м Титом упутила се лрсма цснтру града. пробијајући се крозгустс шпалирс грађана, који су махањем заставица и срдачним усклнцима поздрављали најдражсг госта. Прецссднпк Тнто у часови.ма одмора испред хотела „Борјс” у нзлстпшту Сиссвац 1961. годннс то долази v град чнјн јс почаснн грађанин, у град са богатом пндустријском традниијом и бројно.м радннчко.м класо.м; у град који је дао велпкп број учсснпка у нашој соцнјалнстпчкој рсволуцнји, међу којн.ма и два народна хероја. На великихт псторијскпм раскршћима, — када сс одлучивало о то.ме за шта се опрсделити и којим путе.м ићи даље, када су се доносплс судбоноспе одлукс за Партију, радничку класу, народ, земљу, за мпр и прогрес у свету, — стајао јс друг Тито: — 1937. годпне, када је требало сачувати јединство авангардс радничке класс и оспособитп је за њепу револуционарну улогу; — 1941. — када је у срцу поробљснс Европе трсбало донети одлуку о устанку; ријн човечанства реализовати акциону паролу раднпчкс класе „фабрпке радницн.ма"; — 1961. — када сс требало одупрстл поли« тицл поделе свста ча блоковс и када је требало кренути једнл.м нови.м путе.м, путс.м мира н сарадње; — 1974. и 1976. годлне — када јс требало траснратн иовс путеве даљсг развоја соиија* листич^их самоуправнлх односа и ући у фазу у којој власт „у нме раднлчке класе” трсба претворлтл у „власт самс радллчке класе л свлх раднлх људл"; — и овс, 1980. — када јс лз болсспичкс постсл»е упутло поруке мпра, о потрсбл враћаља свста ла путсвс политлке лопуштања и сарадњс. Свс овс њсгове оллуке билс су с.мсле, али про.млшљене. Исторлја јс показала да су олс насталс као плод добрс процене сгања л односа друштвеннх снага и потврдлле лх као лсправне. Нспроцешива је заслгга др*,га Tina што јс лаша револуцлја жлвог који гечс л носп Специјални воз са посмртним остацима Председника Тита из Љубљане стиже у Есоград 5. маја у 17. часова. — Посмртни остаци Председника Тита оиће у Скупштини СФРЈ од 18 часова 5. маја до 12 часова 8. маја. — Цснтрална комеморативна седница највшпих оргаиа и организација Федерације одржаће се 6. маја у 11 часова у Велнкој дворани Дома синдиката у Београду увек ново п ттрогресивно. To је револуцлја свлх генерацлја. Ту и такву револуцију сгворилл су Тнто л Партија. Очувати такву револуцију, стално је развлјатл и богатити — обавеза је лре.ма Титу и љсговом делу. Токови те револуције нс могу сс нн замлслити бсз очувања л даљег развијања братства и јсдинства напп!х ларода п народноспг, као и без даљег развоја са.моуправљања у духу колектлвног рада, одлучивања и одговорностн. На лаш пут у будућност указао нам јс друг Тито: „Борба за људско међу људлма. за свс бољс и ху.манлјс одлосс, за човјска као слободног пролзвоБача и ствараоца — то јс лдсјнл Ш1л» и с.млсао борбе радничке класс... Облллп оргализовања друшгва ллсу сврха сами ссби ... Они су ту ради човјека ... Мн с.мо комунисти, а комунисти морају у прво.м реду бити хуманистм... Морају блтл у службл свомс лароду... Члтав ларод зна у че.му је њсгова срећа п то мора за нас бити путоказ”. Тим путоказом ластавља.мо нашу Револгцнју! Друг Тито отвара дсонпцу Ауто-пута Параћин — Ннш новсмбра 1959. гопине Тсшко је у овом тренутку изразитн огроман значај тих посста н сусрста са другом Тнтом, са човеком који је тако много учинло за свој народ. радничку класу, социјалнзам, несврстаност и мир у свету. Сваки долазак друга Тлта у нашу средину означавао јс нови подстрек нашој активностл. Друг Тнто нас јс лнспирлсао л надахњлвао, храбрло и подстлнао. Блтл домаћин другу Тлту јс залста всллка прлвллсглја, л мл смо бллн тога свеснл. Алл смо истовремено бпли свесни да друг Ти- — 1943. — када је требало поставлтп тс.мсље будуће пролетерскс државе као равноправлс зајсдннце народа н народностл Југославлје; . — 1945. — када јс трсбало спрсчитл пгрс всллклх слла л сачуваги изво|еваве тековлне револгцлје' — 1948. — када је требало од стаљплистлчког прлтлска одбранити лезависност Југославлјс if сопственл гп,т у лзградњл соцпјализма; — 1950. — када је требало први пут у нсто« (Бсоград, 4. маја, Танјуг) — Нспо« средио после седнице Прсдседнпштва СФР Југославије и Предссдпиштва ЦК СКЈ, Савсзно пзвршно веће одржало јс ванредну седницу и донело одлуку о општенародној жалости. Изражавајући осећања тугс и бола свнх парода и народности, раднлчке класе, радних људн п грађапа Coцијалнстичке Федератпвне Рспублпкс Југославнје поводо.м смрти друга Јосипа Броза Тита, вође п хероја наше народноослободилачке борбс, соцпја* листичке револуције п социјалистичке нзградње, стратега свпх нашнх победа и у рату п у мпру, всликана борбе за остварење историјских циљева радничке класе, за слободу п независност наше земље, за равноправност и нераскидиво братство-јединство наших народа и народности, за соцпјалпстичко самоуправљање, за човекову срећу п добро, за хумане односе међу људима, неимара полнтике и покрета несврстаностп п непоколебљивог борца за мнр v свету — Савезно извршно всће доноси: ОДЛУ КУ: О седмодневној општенародној жалости. 1. Поводом смртп Председника Социјалистпчке Федеративне Републике Југославије, Председника Савеза комуниста Југославије п Врховног команданта оружаних снага Социјалистпчке Фсдсратпвнс Републнке Југославије, Маршала Југославије, друга Јосппа Броза Тпта, проглашава се седмоднсвна општенародна жалост у дане од 4. маја до 10. маја ове године. 2. За времс општенародне жалости на свим државним и јавним зградама истаћи ћс се заставе на пола копља. 3. У данпма општенародне жалости отказују се све јавне манифестације, културне, забавне, спортске и друге приредбс у земљп. Бсоград, 4. маја 1980. годпие. 1 1^вана^ Ванредно издање ф 5. мај 1980.
тито код нлс - ми код титл ? " 'v'-С' 't-'i По повратку из при|ател»ске Грчке 7. ivua 1954. годннс преко 5.000 радннка, учснпка н rpabaiia Параћнна н околине поздрави ло јс спог највећег пријатеља мира. прслседника Тита. Долазак воза јсдновремено су поздравпле свс фабричке снрснс ■ Jit«- . За трндесст пст годпна, обновс и содијалистичкс изградњс земљс, Тито је бло у многим колсктввнма. местпма и грало ви.ма Србнјс, па и у Поморагљу, којс га јс увск с радошћу и одушсвљенлм примало v госте м поздравгчало као пајдражсг друга п прнјатсља. V ти.м посета.ма иодстинао јс и подржавао сваку позитивну иниин* јативу, колектива и појстпнаца. Наша прошлост, садашњост и будућност везана јс за име друга Тита. Његова .марксис* тичка мисао била јс п остала путоказ и подстзшај даљсг ра ;• воја нашег социјалиспшког самоуправног друштва. Србн|к После дсведесет и шест дана провеленпх у миспји мира по земљама Азијс и Лфрнке, творац нссврстаности Јо- Топла рука мнра и тгријатељ- Oner nau 1с стпгао драгп гсст сип Броз Тггто с поносом говори о новим хорпзонтнма Друг Тито у пролазу преко Средљег Поморавља у гоку круж* ства. Друт Тито отпозлравља Друг Тмто силази из П.чавог сисвстског мира па железничкој станицн 7. марта 1959. нс поссте цеитралпој Србнји 1966. годпнс поздравио је rpabaue становништву Параћипа 7. мар- зс па napabinicxv желззннчку годиие ПараГшна та 1959. годтшс. crairnuv 4. априла 1973. године Швана^ ILxujc СПЗ вкформиста. Нздшчкм солсп Драгоа Адтпћ (прсдссдШ1К), Слашпв Урашелић (jimucik), Bopbe Петковпћ, Жмаота Стојаиоаић. (оиислов МилоклкоциП Драгол.',0 1а|ић Милнпо |е Нсонћ. Зорал РалоЈшлА, Нхи Epatixosiih, Мљишо ЖшковиВ п Слдва.*у6 Обрадовиђ. Ypebyjc: Ргдакппони колсп1ј\*и. Гдавнн и шговорнп урсоиик Саак>*у6 ОбрадовиВ iluHiiHapir. Jo* гажжаћ. Мпзшп Живковаћ. Мкрослав ДимитриЈевнћ, Млливојс Плнћ п Мнодраг Mjuietutoeah. Алреса РсдакпиЈ«: Параћсн. Максиг.а Горко; 4, попгтангки фа» 17. Тс :сфон„: Г iar.Mii п о.поворни грелинк мзаим*|Н1 &5-еМ. Преталата: Голаоии 125,00 оолугодншнл 62,50. За иностранство авостррсо. .Кирорачуп СИЗ-к ш|формнсгња 63504—64tf—16 код СДК Параћгн. Штампа ГРО „ГЛАС'* Бслград, BzajKcs.*ihcaa £ тсмфон 340-551. Тиуаж 11.U00.
piimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiffl ■ I ЗЕМЉОТРЕС HA КОПАОНИКУ I Y ПАРАБИНУ СТАЊЕ НОРМАЛНО ! = = Ц Земљотрес јачине 8 степени Меркалијеве скале и 5 степени Рихтерове у „огњишту”, g који је 18. маја увече задесно подручјс Копаоника, у Параћину осим краткотрајногузЦ немирења грађана, нпје имао других последпца. 5 iIllll№IIIHIIIIIIIIU№llfllllllMIH .........--'Ч ГОДИНА VII • БРОЈ 157 9 ПАРАГтИН, 21. МАЈ 1980. ГОДИНЕ НАРОД ЈЕ ИСПРАТИО СВОГА ВОЂУ ВЕШИ 1 ХРИ ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС РАЗМАТРАО ПОЛПТИЧКО-БЕЗБЕДНОСНУ СИТУАЦИЈУ Y НАШОЈ СРЕДИНП НА ПРАВОМ ПУТУ УВЕК СНАЖНИ 9 Снага лежи у нашем јединству и нашем самоуправном путу, чврстој решености и непоколебљивости да на н»ему истрајемо и поред тешкоћа које нас понекад прате. 9 Људи тугују, у тузи и болу јачају и постају пркосни ® Тито живи у нама, кроз нас наставља своје дело Као да су н неумктнм закони природс хтслн да сс поклоис TirroBoj сенн, задњн опроштај са великаном, човеком историје и легендс јбш за живота поклопио се са 35- годишњицом победс над фапшзмом, којој јс Tirro са својо.м Партнјо.м и народом дао посебан допрннос, преокренувшп пут нсторије у звездане путеве човечанства. Опростно се свст од Tina ко- - ме је дао неттроцењив допрпнос v борбн за мчр и једнакост, спростнла се Титова Југославнја и н>ени >'ароди које ,је Тито гједииио и повео у борбу за напнонално и класно уЈедињеље, v борбу против фашизма до коначнс побсдс. Опростио се и Параћпн од Тнта кроз који н v који јс шест пута долазио да вндн, да сс уверн, да каже. да покаже, научи и посаветује, да прославп радне побсдс. Опростио се град од свога Тита чији 1е почасни rvabauxii. Од човска чије Је мме значмло снагу ” празнмх за душу. Оггроштај од вољеног Тита бно је болан, потресан, био јс достојанствен и узвишен. Опростили с.мо се од најбољег друга н пријател»а, од свога boIjc. али он Је остао у нама. Присутан је у наилгм пдејама својом вечном звездом водиљом. На нама јс сада да још чвршће. још упориијс. са ново.м снагом кренемо у нова ттрсгнуОДАНОСТ ИДЕЈИ, ДЕЛУ И ЛИЧНОСТИ ДРУГА ТИТА СВЕ МАСОВНИЈЕ У ТИТОВ ФОНД 9 Колективи и појединцн и у нашој среднни сваким даном у све већем броју постају члановп Титовог фонда Поштовањс пре.ма личности друга Тнта и његовом делу задњи.х дана масовно сс нзражава н кроз учлањпвање у Титов фонд из кога сс стппендпрају млади кадрови, дсца наших радника. Тако иницијатива рудара нз Мајдаппска, покрснуга 1972. годнне да сс формнра фонд који he носити Титово имс постаје својсврсна мапифесlaiuija оданости путу којим пас јс друг Тито водио, политнцн коју наставља наша земља и потврда нашег јединства и снагс да п после Тнта сви ми будс.мо једио — Тнто. Раднс организацлје, заједииис. као н појединии масовно се укључују у акцију Тнтовог фонла из кога се већ сада стипендира прско 15.000 будућих стручњака који he заузети мссЗансмеле су улицс, утпхнуо јс град, застао јс дах. Такав јс био ПараНнл ћа, да гблажнмо његову одсутност. Ми то можемо. јср ми смо Тито. Опростпли су сс од Тита овај град л ова срсдпна са сузама чнји траговн неће битп никада избрисаги, док јс историје н док јс људи. Поворкс грађапа лнсу стнгле да сс улију у увнр кшигежалостн, јер сви су хтелп, сви су осећали, сви су жслелн да се и на тај начнн опросте. Никала овај грал ннјс бно тужнији н никада празнији. И заставе, спуштенс на пола копља стајале су у ставу лшрно. И ксбо н људк су плакалп, aiмо да за тренутак обасја сунис на испраћају до всчног боравишта човска чнјс је пмс значило свс, да као си.мбол вечноCTii ткжаже поштован>с п дпвn>eibc. та у свим областима рада, чврсто рсшени да дају свој пуни допринос и оправдају поверење које им јс указано да буду стипсндисти Титовог фонда. Свакога дана на списку учлањених је свс вишс организација лз областк пронзводЈвс, школа, самоуправних пнтсресних заједннца, месшсх заједнииа. пољопрнврсднпх организацпја и појсдинаиа. Дугачак би списак био набрајатн их појсдшгачно. Они то и пе желе. Онн постају чланови Титовог фонда зато што то оссћају у срцима, зато што тнме одају поштовањс личностк великог Тита н зато што желе да кажу да сложно н непоколсбл»нво настављају путем који је трасирао друт Тито. С. 0. ЈБуди овога града и овога краја тугују, а из туге им јача снага и пркос. И док је људи биће и Тита, снаге и пркоса. Бићс Југославијс. Празис су бнле улицс, a cpua препуна бола да препукну. Набујали су потоцп суза, зацвилелс сирсне. Свс сс прстворнло у јецај, у бол за Тито.м, за човеком. Жнвеће његове цмс док је исторнјс п док Јс плавог нсба над овом балканском земл>о.м, малом по пространству a горостасном п° свом путу, no свом народу. по сво.м Тпту. Јср вслпкп и храбри шгкад не узп<- PYС. О. Политичко бсзбсдносна ситуаипја у нашој општнни је сасвпм задовољавајућа. Чак ннкада раннје иис.мо бнли толнко органмзованп и спрсмии да сс суочн.мо са разннм нсдаћама и проблс.ми.ма, као сада, рсчсно је на ссдчнцл Општинског ко- .млтста СКС од 25. апрнла на којој јс разматрана анализа полнтнчко безбсдносне снтуа* цијс у општиин Параћих. Реализујући ставовс XI конгреса СКЈ и V1LI конгрсса СКС, Устава и Закона о удружено.м раду OK СК врши, сагледава и анализира рсдовно политичко бсзбедносну снтуацнју. Овом нриликом јс оцсњсно да јс политички систсм социјалистичког самоуправљања прихваћен у најпшри.м слојсви.ма радних љули и rpabaiia. Taicobc сс oueibvje да сс слободнијс понашањс v неким средннама углавном експонира кроз опуштепост, (мисли се на радно-тсхнолошку дисцпплину, неодговоран однос прсма друштвсним обавезама и задацн.ма и слично), и да се такво стање што бржс и снергичнлјс прсвазилази. На седници је истакнуто да је за ПОЛ1ГГНЧКО безбсдносну ситуациЈу од прворазрсдпог значаја стањс у нашој привредн. Стоји чхн.сница да су прпвредни токови вео.ма сложенм, а поссбно кала сс ради о снабдевању спровпнама, рспрома* тернјалом н снсргнјом. Но, н порсд врло озбнљнлх тсшкоћа чпне сс нзваиредлп папорп да се радни људи благовремсно и KOUTHiivirpano vno3«aiv са ства piiiLM стаљем. ПОВОДОМ 13. МАЈА — ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ МИ-Ш ЈЕ СИАГА © Захваљујупи сарадњи са радним људима и грађанима, поссбно у месним заједницама број кривпчних дела и прекршаја у сталном опадан>у © Припадници службе бсзбедности свуОДУЖУЈЕМО СЕ ТИТОВОМ ДЕЛУ СВЕ СУБОП У МАЈУ УДДРНЕ Смрт друга Тнта збнла је рсдове раднлчке класс и ра динх људи и мобплнсала н»и хов стваралачки ентузијаза.м и у нашој општинн. Радни људп су ових дана показа ли изузетно висок шшо рад не самодпсциплнне, укупне будностн и одговорности. Спонтана активност рад нпх људи усмерена јс на ви тална пнтаЈва даљег развоја нашег друштва, остварнва ity дугорочшк задатака, де легатског спстема и caxtovnрављан>а. рапноналЈшјег пословатва спровоВсња мера стабилпзацијс и активнпјег односа према општенародној одбрани и друштвеној само* заштптп. Инниијатпву радних љу ди да се свс суботе у мају прстворе у радне п ударне, прихватају овпх дана основ не организације синдиката, а поссбна пажња посвећује се и омасовљењу и материјалпом јачаљу Тнтовог фонда. Обс акцмје лмају нз ванредан одзив у свим стру ктурама нашег лруштва. М. Д. да и у право време Стан>с безбсдностн у нашој средини, као п у остало.м у целој нашој земљп је вео.ма повол»но. To се чуло на пријему у Скуппгппш општнне, који је прнредио Слободан Мнливојевнћ, председник Скупшпше општане поводо.м 13. маја — Да« па безбедпости. — Овај 13. мај прослављамо у једно.м изузетно.м тренутку тугс и бола за творце.м ове службс и нашс пунс бсзбедности, човеком којн je ушао у нсторију п легснду, другом Титом. Затб је п наша обавеза утолпко већа да пастављајући исти.м путем још впше јачамо бсзбсдност наше зе.мљс п наше среД1шс за мнрно живљеље и рад, нстакао је Слободан Милнвојевнћ. Систсм друштвенс самозаштите је изванредно органнзопан. Те.мељк се на нашем братству н једпнству, на сарадњп свих радннх људи н грађана са припадшшима Службе безбелкостп. Та сарадња јс ујсдно п Добитшшн прпзнања поводр.м Даиа безбсдности Зора Сучковнћ и Бранко ЈанићпјсвиН Питањс снабдевсности је таKobe од всликог значаја н мора му сс поклан>ати пуна пажља. Проблс.ми настали из тога, .морају се брже решавати, али уз знатно всћу. бржу и конкреTiiv по.моћ uiiipe друшхвене зајсднице. На седници јс посебно нстакиуто да су на плалу реализацнјс задатака скономске стабилизаиијс друцггвсно-политичке органпзацпјс ‘ it Скупштнна општине утврдплс програмску орпјентацију и истакле свс структурс и субјекте којн мотд' и морају да буду поспоци озс акиијс. Оцењено је да сс сложена питања у Српској фабршш eraкла и још нски.м организацмја« ма нз домсна приврсде. затим у усмерсно.м ибразовању. пољоприврсдп н слично. морају и одговорпнје рсшаватп. TaKobe је нстакнуто да су ра дни људи и одреБсни субјскти добро организовани да показу* ју посебну будност н одговорпост и дослсдност у cnpoBobeњу договорсних мера и да овнм иутем треба дал>е наставити. Y укупној полмтмчкој активностн Савеза кому1п<ста н дру гих друштвено-полнтичких органнзација оссћа се пншс iiero ракнјс рсшеност да сс до познтпвлих рсзултата долази брже. Присутно је то прс свсга у лктивности Савсза комуниста гдс сс желн да сс у понашању изгради већа спстематичност н олговорност, поссбно када сс ради о поштовању договора и уопштс извршавању залатака. највећа гаранција за даљи успешан рад, а што се више пута до сада доказало, посебно задн>их месеци када јс политнчка сптуација у свсту постајала све нестабклнија и када с.мо сви бпли окренути бризи за здравље друга Тнта, који је на жалост отишао из нашнх редова. — Са оваквом службом, чуло сс на ссдшши — спремни смо да брани.мо тековнне наше рсвол\-цпје и слободе, да обезбсдимо пуну' стабнлност у нашој средини, настављајућн гг\’тсм којпм нас је водпо друг Тито. Традшшонална награда поводо.м Дана безбедности ове го лине јс додсљсна Бранку Јани hiijeBiihy, начелнику Секретаpnjaia за унутраши>е послове. за дугогодншњи всо.ма veneшан рад н јачап»е ове службе. а Плакета Пезбедности за 20. годишњн рад Зори Вучковнћ, раднику Секретарнјата. С. О.
21. МАЈ 1980. БРОЈ 157 ДРУШТВЕНО ПОАИТИЧКИ ЖИВ0Т ДНЕВНИК МОРНАРА СА „ГАЛЕБА” МАРШАЛ И МОРНАРИ IlinillllllllllllllllllllllllUllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll^ ТИТО-ДОБА ПЛЕМЕНИТО А кад је престало да куца велико, племенито срце Јосипа Броза Тита настао Је дубок тајац у свету, у срцима cbiex Југословема, бескрајиа празнина испунила Јс душе, own сс влажиле суза.ма, бол је пспунио људе, нсма тугованка. Умро је ЧОВЕК И ДРУГ, ВОБА. Дуге колоне ожалошћеног, алп достојанственог народа чекале су даноноћно у дугпм, непрегледним редовима да се упишу у кљпгу жалости, да оставе свој отисак срца. Погођеп с.мрћу свог вољеног Tirra, алн н уједињен тугом V необориви бедем, југословенскн народ је још једном потврдно своју неизмерну љубав за Тнта, спрсмност да чврстим корако.м гази Тнтовн.м путем, да као зсннцу сачува братство п једлнство. Кад народ искрено казујс, то је трснутак за историЈУ' . — Док је народа биће и нашег вољеног Тита. — Твоје велико и топло срце заувск he куцати у homo. — Hiicu нас оставио саме, оставио си своје дело. — Волим Те еише него своје очи. — Радниче, металцу, вољени друже, хвала Ти за padничко достојанство и боље човекоео сутра. Поносап сам што сам Југословен. — Turco, у срцима Те носимо. — Кунем Ти се друже Тито, da hy одлично да учим. — Твоје дело је мој путоказ. — Ја. сам Титов пионир. — Постојаћеш у мени док год будем живела, и легенду о Теби причаћу својој деци и деци своје деце. — Драги Друже Turco, чесситам Ти на херојском држању. — Драги Друже Тито, мој трогодишњи син каже: Ја сам Титов војник. — Рачунајте на нас. — Тито — златна реч, исписана златним словима. — Највећџ губитак у мом жиеоту си Ти дружс Тито. — Ваздух, soda, жиоот и слобода — то је Тито. — V рату и миру Тито нас је водио напред. Титово дело — наш понос. — Драш друже Тито, слобода, братстао, јединство и самоуправљање су Твоја дела. — Тито је геније и свака друга реч била би сувшина. — Живео си за нас све. — Докле је свста и живота на њему, дотле he живсти и Haul вољени Тито. — Живео си за све нас. — Тито, Тито, Тито. — Са Тобо.ч остајемо и дал>е. — Друже Тито, ми ти се кунемо да са Твога пута че скренемо. — Друже Тито, волимо Те ја и .чоја породица. — Тита више нема, али he.uo живети и радити као да је мећу нама. — Све што си нам дао поштујемо и чуеаћемо. — Тито је човек саткан од рада, Тито је човек саграћен од љубави, наша светла прошлост и cpehua будућност. Cee iuto је добро једним именом називамо Тито. — Тито је име нашес живота. — У срцу туга, али и понос што живимо у Теојој Jyioславији. — Твоја смрт нас је дубоко потресла. Алм Ти ниси умро, Ти не можеш умрети. Ми се заклињемо да ћемо увек следити Твој пут. Ти hetu вечисо живсти са својим делима у нашој младости. — Самоуправним радом надокнадсЖемо Hajeehu губитак југословенских народа. Свет, а поссбно Југославија изгубили су највећег човека у историји. — Настаеићемо трасу братства и јединстеа, равноправности, самоуправљања и незаоисности коју сиТи друже Тито саградио. За сее Ти хвала вољени наш друже Тито. (Из Књиге жалости у OK СКС) Мнлорад Анђелнћ, Јсдан од морнара са школског брода „Галеб”, прсшао јс многа мора на путсвнма мира са другом Tiitom: „На путовањи.ма са Маршалом доживсо сам најлспшс трснуткс живота. Тито Јс увек био на „нашој странн”, на страни морнара. Сада кад га нема мсђу на.ма, свс дш Још тсже пада.” Узалуд пожутсле страннцс морнарског дневшгка обелсжавају дводссетогодишњу дпстапцу ол врсмсна „ндвчгаља" са „Галебо.м”. Ссћања су свсжа, као да сс свс догоднло сада. Као да јс, колико јучс, поноспа тробојка внјорила у лукама Рангуна, Коломба, Џакартс, Мадраса.'.. „Од 7. фебруара 1958. године када сам се укрцао па школскн брод „Галсб”, послс дсвето.мссечне обукс у цснтру Пула, крстарили смо многим морима. Све до 29. јуна, када сс на брод укрцао Маршал. Прва рута бпла јс Бриони — Дубровник. Y Дубровннку на брод сс укрцава и Насер, н одатле кроз Сплнт и Задар, враћамо сс на Брионе". — Било је то прво, ссдмоднсвно путован»с са Маршалом. На том путовању осстно сам којом снагом парод волп Тита — Рскао нам јс иивши морнар АкЈзслић. Мисија мира по афричким и азпјсштм зсмљама, која јс прсдстојала, омогућнла јс Мпло* раду Анђелнћу да дожнви треЈгутке, најлспше у жнвоту. Скоро четири мссеца на броду са Титом! — Далско путовањс зближи и обнчне, нспознатс људс, а наш пут са Маршалом, Врховним командантом, представио на.м је Тнта човека, сапутника, друга. Пловили смо кроз Јонско .Mope када се разарач „Сплит” нз пратње, издвојно и no нареБеЈву Маршала, допловио до шесдског брода „Трампер” са koi a је послат сигнал за помоћ. Швсђани су имали члана посадс комс је прсло слепо црсво. Морнар је опсрисан иа наше.м бро ду и остављен да сс опоравља у Порт-Саиду. Чулн смо каснпje да му је Маршал Тнто личио дао 100 долара да му се нађу у невољи. Швсдска шта.мпа је томе дала изванрсдан публнцктст, износећи Титову бригу за људе. Најдража фотографнја: Мплорад Анђелнћ у колу прсд Титом и Нс Вином у Рангуну па „Галебу” СВИ СМО БИЛИ МОКРИ! Јсдно.м прилнком лежао' сам обучен у кабини када јс дата узбуна. По.мислили смо на најгоре. Свако је заузео своје место. Ја сам бно ла кр.мслом везу. Одједанпут по на.ма јс ошннуо .млаз воде из ватрогасног црсва. Док с.мо сви .мп, морнари и официри, стајали запањсни, мокри до голе коже, лскарл са брода држали су црева и нс- .милице поллвали по нама. Тек тада смо се сетили да је у питан»у стари морнарски обичај поливања водо.м оних који први пут прслазс скватор. Тада је ластало отл.мање ватрогасних шмркова. Морнари и официрн хтели су да узвратс лекарима. V тој отимачинл .млаз воде отлшао је високо у ваздух и расуо сс по Тлту л пратњп, који су све вре.мс стајали ла мосту и посматрали ову веселу сцену. Тито се од срца насмеIV ГЕНЕРАЦИЈА РЕГИОНАЛНЕ ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ ЗАВРШИЛА ШКОЛОВАЊЕ ЧЕИ - НА1Б0ЉА ГЕШ11И1А 0 До сада са Титом испред нас, од садаса Титом у срцу његовим путем! ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ИЗДАВАЧКОГ САВЕТА И РЕДАКЦИОНОГ ОДБОРА ЛИСТА „14 ДАНА” ТИТОВО ДЕЛО - TPAIHA К0НЦЕПЦИ1А Лисг „14 дана” успешно је реалнзовао утврВену концепциЈУ, а поводо.м с.мртп друга Глia први је у региону Шу.мадијс н Поморавља лзашао са вакрсдни-м бројем посвећеним нспролазном дслу и животу Јосипа Броза Тита и у исто време објавио ссдам бројсва фото — — новила. Изузетла актлвност рсдакнијског колетјума, стална присутност новинара, допринела је далеко квалитетнијсм и правовре.меном информисању раднпх људи и грађана ове средине, што заслужгјс посебно признање како Редакцији тако н Редакиионом одбору ц Издавачко.м савету, чуло се на заједничком састагку ова два органа, 12. .маја у .малој сали CO, ко.ме јс предссдавао Драгал Антлћ, председнлк Издавачког савета листа. Драган Петковпћ, извршлн секретар OK СКС, пренео је ставове и закључке друштвенојао п менн се учнннло да бн и он сишао долс да учсствујс у овој морнарској шалн. ПОЗОВИТЕ ME ОПЕТ КАД ' БУДУ МАКАРОНЕ Нсгде у врс.мс ручка, пронео сс глас .мс1зу морнарима да је Тпто у морпарској кухпњн. Свн смо похрлили да чујемо Mapшала. Знали смо да he Тнто рсћи нешто у нашу корист. Он је увек бно на нашој страни. — Добар дан друговп — рекао је Тито. — Шта има за ручак? Дсветоро полазника Регионалпс политичке школе у Крагујевцу, 7. маја јс званлчно завршило школовањс. По општој оцсни IV генсрацнја била јс до сада најуспешнија а прсдставници општнне Параћш«, својим успсхом н владаЈвем, знатно су допринсли да ова генерација понесе прнзнањс најбољнх. Милош Стевић, СФС, Милорад Анђелнћ, Целтар за средње усмсрсно образовање, Мнлан Милутиновић, Занат сервис, Љубиша Миленковић, ИВ ТКТ „Бранко Крсмановић", Василије Миљковић, ЖТП, Борпвоје Тасић, Стрижа, Живорад Борђсвлћ, ФЦ „Нови Поповац”, Гордана Манојловић, СФС л Анђел Пстровић, „7. јул”, оправдали су поверење средннс одакле су дошли, завршивши са успехом школовање. -политичклх органа Скупштине општинс: Оцека јс једлнствена, да је лист лзваиредно обавно свој значајан задатак, благовре.мено је лзашао и дошао је до изражаја висок тг^фесионални iniво. Концепцлја ванредног броја посвећеног другу Титу је свеобухватга, а фотографнје квалитстне. И ладаље, рекао јс Драган Петковић, када је у питању Титово дело концепцлја овога листа остаје трајна. Затим је усвојена концепција страница на који.ма је до сада излазио подлистак СФС „Наше стакло”, које ће у будуће лзлазити са.мостално, н дати су прсдлози о покретању нових рубрика: делегатског инфор.матора, ђачке страге и других, a v разговорима су учествовали: Драган Антић, Борђе Петковић, МиливоЈе Вучковнћ, Тома Миловановић, Зоран Радојевић л главни и одговории уредник Славољуб Обрадовнћ. М. Д. — Пашта-шута, друже Тито. — Одговорио је кувар. — Шта је то? — Пита Тито као са чуђељем. — Па, то су резанци и млсвсно мссо — одговорн кувар. To јс, усгвари, врло често јсло у морнарској кухињи, али овога нута није слсдовало, јср смо на путовањи.ма пмали по.јачапу „таблнцу”. — Можс ли да сс проба? — Можс, друже Тито. Кувар јс одмах ставпо на тапну и дао Тпту алуминијумску кашкку. Тито проба мало, завртс главо.м и рсчс: — Кад буде опет овако доббро, зовитс мс на ручак! Никад више за врсме ггутовања нисмо имали за ручак пашта-шуту. . М. Миленковић — Све задатке којн буду став љеви пред менс. извршаваћу на лајбољи могући начлн — рекла јс Гордана Манојловнћ, чнји јс сс.минрскл рад „Развој друшгвеннх делатности у Параћину” оцењен са чистом десетком и наставила: —Организација Школе, почсв од припремног дела до наставе и организацнје учсња, оГорцана Малојловић могуђила ла.м је да савладамо све почетне готешкоћс и да, као што је закључено алализпрањем оцсна л владања, будс- .мо најбоља генерацнја до сада. Y то.мс су лам у.млого.ме помог* ли и врсли прсдавачи. Измсђу осталлх Милош Минић, Душан Чкребић, Марија Тодоровић... Уз све то и редовним посећнвањем наставе и дисциплиновашш понашањс.м, рсзултат ллје изостао. Задњи час, полазници IV генераннје Регионалне политичке школс одржали су 7. маја. Тај тужни и свечалл' час онл су претворили у коме.моративнп скул са кога су упућене рсчи ооећања” да су Титовс сто пе њлхов пут”! — Срећни смо што смо генерација лз Титовог времена. До сада са Тлтом испред нас, од сада са Титом у срцу, обећавамо да ће.мо следлти његов пут! — у име свих рекао на.м је Милорад Анђслпћ. М. Мпленковић 110 ГОДИНА ОА АШШОВОГ РОЂЕЊА Социјсин1за.ч је постао светски процес. Близу dec милијарде људи осло* боћено је колонијалнос ропства кроз антиколонијалну борбу и рсволуцијс. Beh осам деценија у револуционарном свсту и у свим великим револуционарним збивањима снажно јс присутна .чисао Влади^чира Илича Лењина, тсорстичара марк сиз.ча и револуције, страственог истраживача друштвених прилика, револуционара на делу, хуманисте и државника, иdejnoz творца Октобарскс револуцијс, прве социјалистичке државе, која носле покушаја Париске ко.иуне прсдставља први успех пролетаријата, Macao п ос.го всликог Лењина чају 110. годишњицу роћсња слаешло оае године. V нсисцрпној разноликости услова револуционарног делоеања можда јс најоажније уочити Лен>иново нешематско мигиљење. занраво мшиљење које се дослсдно спроводи конкретним историјским условима и праксс. Лењин је од Партије тражио велику одговорност, самократичност, доследност, да буде нокретач широких маса, да обогаћу]е своје чланство, да нреузима на себе најтежу улогу у свим истоpujcKiLH тренуцима. Мало је ко као Лењин био јасан и доследан у разумевању национално1 питања и поштовању национааног оссћања a свести, суверенитета и независности. Лењин је демистификовао империјализам као економски систем искоришћавања сировине, као систем плачке, извоз финансијског капитала и друго. Предвићао је стагнацију и труљсњс канитализма. Лсњинова јс заслу1а taro јс обновио и продубио Марксову теориЈу државе, која је обично била посматрана са становишта дневних, партикуларних интсрсса, док је Лењин суочио са pesoлуцијом, са проблемом борбе и потребе фор.чиран>а нове. Пролетеријат који pytuu класну владавану буржоазије, мора бити против сваке класне владавине. Развој самоуправља!ba Лсњин је разумеаао као битан вид даљег кретаи>а рсволуције, обсзбећеiba њеног масовног и демократског Kapaicrepa: „Кретати рсоолуцију даље, значи остаарити самоуправљањс", говорао јс Лењин. „Социјализам јс не- . појмљив без дсмократијс у два смисла: 1) про- 'лстаријат не можс да рсализујс социјалистичку револуцију ако се за њу не припреми борбом за демократију; 2) победнички социјализам nehe Mohn да коисоладује ceoју no6edy a noeede човечанство ка одумирању бржаве, ако не будс целовито рсализовао демократију." Лењин сс, наравно, нг може одвојити од рускс револуције, али његово де.ло и ibeioea мисао превазилази тс границе и имају ошате светски значај и вредност. „Социјалистичка револуција није једна битка или тренусак промене, eeh читава еноха промена", говорио јс Лсњин. М. Д. 2
ПАРАЋИН ЈЕ КРАЈ ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ tKPAHA ОДАО ПОСЛЕДЊУ ПОШТУ ВОЉЕНОМ ТИТУ 21. МАЈ 1980. БРОЈ 157 У ОЧИМА СУЗЕ - Hi ЛИЦИМЛ ДОСТОЦНСТВО Параћин 8. маја од 12 до 16 часова као да је замро. Све очи црвенс од суза упрте су у телсвнзијске скране. Улице пусте, никуд ни човека нн возила. Тек по неки аутобус са једним или два путннка протутњи своЈим путем. Наизмсннчно се смењује зелено и црвено светло на семафору, али онп ових сати не.мају за кога да раде. Улииа празна и дута и тек по који милицонар саставл>а корак са кораком попгуте главс и стиснутих внлипа. Кеј крај Црнице, коЈн увек врн од младостп, овога пута Јс празап и као да вшпе нс мирише пролсћно зелсннло. • Радник Фазлија Зековић: „Дао бих му живот” * Аутобуси cv путовали празни * Ни болесничка постеља ннје онемогућила праћење преноса I* Y Српској фабрипи стакла радници су заједнички пратили пренос ф Радник Радета Мишић: „Морамо да радимо, да наставимо Титово дело” * Параћин се заветује: „Друже Тито ми ти се кунемо...” — Тито јс за мене значио све п да 1с могло дао бих жн вот за њсга. Након пога стегло му сс грло if v крајичку ока заросила сс сгза, искрена, поштеиа и бисерно лепа. О оез путника hrhl I Уобичајснс гужвс и /ј ’ на Аутобуској сганнин нервозе овог дана нијс 61L7O. На паркиралиш- „Велмортрансови" ау тобуси InirtWIlIIliAWк®° Y почасном crpojy.'Ha'зс- 4ALUljHll irtr тР°°Ранниа слнкс друга Тпта псецане из новина, а на оглсда- |.шма црнн флор. Испрсд стани- 'чнс зградс нсколпко намсрниI ка утучени и без уобичајеног I разговора. Чскаоннпа, која јс обнчпо била прспуна свста, ко- ' ји некуда путује, празна. Y суссдној просторији завссс преко прозора и тлас репортсра. Свн они које је пут затекао v Паpahiniv. особље станице, возачи, којн чекају пхтнпкс којнх нсма, немо гледају у екран. Y ссбн стискају бол и заклињу , сс на верност Тнг\. Подне јс прошло и тачпо јс 13,30. Возач Живојин АнтонијсвнН с муком сс одваја од телсвнзора. Његов аутобус за И.ј- • вор нема овог пута путипкс. - Питамо га иа кратко, а он веН llapahMHCKii ксј, којн ври од младосги, бно је празан. Само ромор Црницс Заставе н платани у стазу „мирно" Последња пошта нред теАев11311|ск11м екранима Никада до сада вишс очијуне организаипје, да у iiiijc било упрто у „магични прозор у свег”, у тслсвпзоре. Желелп смо макар да на овај начин будемо блпжи Титу, да му на овај начпн, уместо мимохода кра.ј одра, одамо дужну пошту. Очи нису снлазиле са трепсравог екрана, а болни уздасн оти.малн се из груди. Осмог дана маја, мессца млалиости, лепоте и радости Параћин је утонуо у свечану тишп« ну. Улнце су сс испразниле, утихнуле н градом јс завладала чудна тииЈина. Ту свечану тишнну реметнло јс жуборење Црнице и цвркут птнца. Никада током дана нису сс чуле гпицс, ннкада ни ромор воде. Пролећни мирмнриси као да су намењени само једном човеку. Репоргер натоварен реквнзитима крећс на задатак душс и као нестварно привиђење лута улинама. По који случајни про лазник загледа у човека који полази на најтежл задатак н граби пут свога дома или радпородицс лли колега кругу нодсли Лараћинске улицс празнс. Излози на мајском сунцу одслпкавају једне другс. Свуда Тнтова фотографија оивичена ирним флором. Излози немо разговарају и bhuic нису весели и китњасти као обично. Међути.м, с.мирен, благ п надасвс људскп МАРИЈЛ И НЕНАД Док су звуци Интернационале означавали растанак са највећим сино.и револуције, два нова живота најавила су свој долазак. Смешанс и нсодвојиве боли, за сином Југославије и болови мајке, којом чедо обележава нови живот, у том тренутку за Бисерку Живић и Станку Хаџић остаће всчini спо.исн. Кидало сс срце Југословенке, грчила сс утроба мајке. Првн нлач два нова живота. поетворио се у кликтај. Марија и Нснад роћени на најтужнији дан, нека расту срећчи и веселп v зе.чљи коју је створио човек кога они нису et& дели. М. М. лсженнх. Дошли cv да својим драгнм помогну да лрсболе и да иоделс зајсдничку тугу за вољснпм Тнтом. Кроз болннчке ходннке уобичајснн мир и мнрнс лнзола. Из једнс собс ритмичкл тактови добоша. Полако отварамо врага да пс бпс.мо узнемприлн прпвремене становннке овс установс. Y кругу седе болесници и рођаци и у рукама држе патопљене марамиие. На узглављу једног крсвета портабл телевизор. Болссннни заједио са својим рођаипма немо пос.матрају скран минијатурног телевнзора, јер не желе ни да сс v оваквим tdchv цп.ма одвојс од свог прсдседнпка Тнта. су сузс и стрчалс низ лние. При тн сву снагу за обнову земље. чзо iv полетно н лепо као ia fe Прича нам о сусретнма с Тлу дани.ма када трсба мобилнса- том с видним узбуђењсм... Ралници Тнтови јунаци Ако с.мс да се каже тако, Тита cv највише волелн радници. јер и сам Тито јс радник, нелмар будућиости. V Српској фабрицп стакла, нскадашњсм јсзгрг предратног рсволгциопарног дсловања, с.мрт друга Тита болно је одјгкнгла. Вољс нн Тпто за собо.м јс оставпо лс уши. Y јсдпо.м кутку група радника седн п пос.матра за нос сахранс. Док су једнп за машином други су у краткнм предасима нспред телсвизора н тако на смсну. Н још једна потврда оданости дслу apvra Тнта, још један1 натппс: ДРУЖЕ ТИТО МИ ТИ поглсд фотографија као да поручује: „Сви с.мо мл Тито сви смо ми Југославија" Испред робнс куће „Шумадпја“ повећа група људп. Пролазмици намерници који нису сгпгли до свог одредншта прс прсноса загледани су у излог. Иза дсбелсх стакала телевизор са слико.м тужне поворке. Тон се не чује, алп из отвореног аутомобила чује се коментар радпп- •репортера н утпсак је потпуи. Људи гледају не коментаришу. Желс да сваку слнку, сваку реч упију, јер они су савременицн Тита и имаће о коме да причају гснсрацнја.ма које долазе. одговара и не чгвшп до краја пнтање. — Његово је дело вслпко и ми морамо да наставнмо н>еговим путем!. Почаст из ооа ничке посте ^е Игром случаја репортер у Дао онх му живот сбом лутању затекао Интерном одељењу болннцс. Чствртак — дан за се н на Градскс посете. Последње пуловаљс вољеног јер јсдноставнс и топле рсчн Тнта прати бсзмало сваки становннк 1 lapahMiia. Y салн Градског аматерског позоришта телсвизор. На окупу су раднпцн Средњошколског цснтра „Иво Лола Рибар". Y моменту када улазимо у салу поворка сс креће улмиама Београда. Тужни тактрви извлачс се однекуд и завлачс v најснћгппшјс nope. говоре свс. Исто питање постављамо Cva ннмнру bopbcBiihy. — Ово јс велики губнтак за нашу до.мопину за Југославнју. Мсни јс јако жао, и не жалнмо га само ми> всћ цслн свет. Иста је слика и у Bcliy иароднс гсхннкс. Крај тслевизора OKyiUbcuii су rpabanu Параћнпа, Фото апарат непријатно лу а__ ____ са њима п лрадннцн „Трудбепа, а блни nonvr ножа ссче нцка" из Бсограда којн нзводе салу. Људи сс окрећу и рспор- радовс на Школском иентру. тер првн п\т пред прекорним Жслпмо за тренутак да чујемо поглсдом oceha иелагодност, јер Од н>их коју рсч. Најпрс сс обнико нс смс да рсмсти тренуг- раћамо Слободану Јовичићу, ке растанка. Прилазимо првом радннку Српске фабрнке стаксаговорнику, Божндару Eopbc- са желлм да чујс.мо шта за пићу. Питамо га шта значи за јвсга значк Тито. ibcra Тито. Скрушсни глас нам очговара: Одговор јс кратак и јасан — „Изузсгио сам га ие- све. Колнко има истннс у тој иио и волсо. п шта да вам ви« шс кажсм". И шта више рећи, 3 Мсђути.м, ова посста другачнја је од уобичајсннх. Онк који ту лмају најближс дошли су до својнх драгих лицсм боло.м обс Улази нова посста. Тслеграфска размена пнтања: Како тн је? Добро!, и то ,јс сав дија* лог. Свсчаиу пшшну рс.метн само цвркут птица. Дирљивс сцене pebajy сс у ннзу. Свуда ла свако.м месту Југословени, Тптови саврсменици на лицу пс скривају тугу. Тако је било н у стану Бранка ByjaciiHOBiiha, некадашњсг радника Стакларс сада пензионера н члана Председнкштва CYBHOP-a Параћин. На улазним вратнма кратко звонимо не желећи да ремети.мо свечану тишнну. Желнмо да погледамо део преноса сахране друга Тита с њим и њсгово.м породииом. Чика Бранко са супругом и ћерком прати пренос од почетка, не одваја очи од телевизнјског скрана. Жслн.мо да га упитамо како му је у овом часу, како сс оссћа, када је вндсо Тнта? Не треба мпого пнтатн. Чика Бранко је почео своју прнчу полетно, јер је он нз онс гснсрацијс која јс носила најтежс бре.ме историје. Длк нам прича како је чуо најпотресинју всст и како није могао у н»у да поверујс у очи.ма њсговс Иерке, студента скономијс, заискрнле Радницн Стакларе заједнички прате пренос сахране једној рсчи потврднлп су на.м и каснијн саговорннцн. Фазлија Зековић, раднпк „Трудбеника" којп је у Behy техннкс пратио последњс путоваљс друга Тита, узбуђен и нескривеном тугом на.м је рекао: Са комеморативног скупа у „Кос.мају' празнину коју сви мп својнм радом н ангажовањем на продужен»у његовог дела треба да попунимо. На улазу у фабрички круг. на славолуку велика Титова фотографија’ и порука: ДРУЖЕ ТИТО МИ ТИ СЕ KYHEMO ДА СА ТВОГА ПУТА HE СКРЕНЕМО. Y фабричкој мензп нсколико стотина радннка на два тслсвнзора прати послед1вс путовањс светског путника мнра, друга Тнта. На стамсним и or рубелим лиипма оглсда сс туга, али и достојанство. Тнто иас јс гчио да мора.мо гвек да бгде.мз достојанствени и у најтежпм трепуцима. Y Гравсрнпни слика пмнрссивна. ИзмсБу раднн.х пултова ра ,111111111 тужно! ока н још п кпијсг срна пратс тслевизијски прснос. Жене нс скрпвају сузе. Теку ннз тужна лнца и ујсдају нсумнтном нстином. Му шкарии стамсна лнца чувају сузе нсгде у углу душс н боре сс са тренуцвма псумнтпс истннс. Са радиинима су и њпхови руководнонн. Сви су заједно, iv у фабрпин да подсле тугу, јер лакше јс бол поднети у заједнпцп са прнјатсљима, друговпма, колсга.ма. Још једна лмпрсснвна сцсна из Српскс фабрнке стакла. Y Новом погону, пропзводни прлпсс не сме да сс зауставп. Радннци су за CBojiLM‘машинама. По хали су излепљсне слнке Тита. Бука заглушује нснавпкСЕ KYHEMO . . . , ту међу машинама, .Meby непосредним произвођачима'. . . Из групе раднпка издвајамо Радста Мишнћа, рсглера да бисмо га упиталн како се у овом тренутку осећа. — Врло тсшко, алп морамо да раднмо. Тнто јс значио све за нас. Изгубнлн смо великог Boby, револуцнонара, дшслиоца. Бнтно јс сада да следимо iLerob пут. пут ко|и ie Тито зацртао, да чгва.мо братство »I једннство it да свс његове замис* ли спроводи.мо v дело.” ... А оида кад јс потекла Интерпацнонала, за час јс прскниуг сав посао. Спренс су болно јаукнуле, низ лпца су се слнвале сузе, топлс. људскс, ис крснс н као оисер лепс. На стамсним лицц.ма, сузама оквашснпм, оглсдала сс туга u бол, али и понос — достојанство. Тнто пас јс учио да увск будемо поноспи и достојанствени, јср у свима нама живи Тито. Из стсгнутн.х грла потекла јс пссма ♦ оданостн и верности: ДРУЖЕ ТИТО МИ ТИ СЕ KYНЕМО ДА СА ТВОГА ITYTA HE СКРЕНЕМО. И свс сс поново утншало. Само је Црница жубором и цврkvt птица реметпла свечаку тишпну. Репортер: Мнливојс Илиђ
ПРИВРЕДА «ГРАДСКА ХРОНИКА 21. MAJ 1980. БРОЈ 157 САВЕЗ КОМУНИСТА И СИНДИКАТ РАСПРАВЉАЛИ О ЗАПОСЛЕНОСТИ, СОЦИЈАЛНОЈ И ДЕЧИЈОЈ ЗАШТИТИ .ШУМАДИЈА” САДА И Y БЛИСКОЈ БУДУКНОСТИ МАТЕРИЈАЛНА БАЗА УСЛОВ ЗА БРЖЕ ЗАПОШЉАВАЊЕ У САУЖБИ ГРАДА И СЕАА ИЗВРШНИ САВЕТ CO ПАРАБИН ПРИХВАТИО 9 II поред остваривања стопе раста запослености од 3,7 одсто, још увек великн број незапослених ® Социјална и дсчија заштита све успешније у свом раду • Садашњост Прометно производне радне организације „Шумаднја” и плановн за будућност овог трговинског колектива у потпуности се темсље на прохтевнма грађана параНинске општине Остваривањс права на рад и с тим у вези запошл»аван»с јс гиггањс коме Савсз комчпшста општинс Параћин и Савез синдиката поклањају пуну пажњу. при чему су своју непосредну активност ус.меравалн у правиу стварања услова за бржн н стабнлнији раст запослености, као it обезбеђЈгватБс још бољих услова за соцпјалну и дсчију запгпггу, речено је на зајсднччкој ссдницн Оппгпшског комитета СКС и Предссднпштва Општннског всћа Савеза снндиката на којој су разматрани актуслнн проблеми запошљавања. социјалнс и дечпјс заштите н ности и протскпноннз.ма постаЈУ свс мање случај а свс чсшhc појава н да сс таквом понашању мора снсрпгчно стати на пут. За рсшава>Бс свнх ових питан>а, проистичс из свега рсчсног на седншш, пеопходно је бржс јачаље материјалне основе, јср без економскс развнјеностн нсма ни. услова за запошљавањс п соцнјално збршћавањс. Али, ујсдно. о^о су if полнтнчка пнтања н тако нх трсба пос.матзадаци овнх двсју организација v овим областима. Пптање запошљавања јс па ссдЕпшл нзазвало велику пажљу па јс и највећи бро) учссника у дпскусији узео учешће по том питању, јср јс оно пуно нзражснијс од социјалнс и *дсчнјс заштите које су веома кобро органнзованс и дају добрс рсзултатс. На ссднпци јс рсчсно да сс успсшно остварује стопа запосленостн која пзносн 3,7 одсто, алн да се и поред тога па евиденцијп Завода палази велнкн број незалосленпх са тенденцијом даљег повсћаваи>а. Запош- .Бавањс младих школованих кадрова лз групс суфпшгтарних заннмања и запошљавањс жена код којих су роковп чекања веома дугн чинс централно питан»с у шпснзнвном запошљавању. Истакнуто јс да сс још увск лсдовољно вршп планира&е потреба кадрова п да је погрсбно кадрове усмераватн још у раiioj фази школоваЈва, поготову за занммаља која cv дефицитарна у нашој средпнн. Са пла ннрајБС.м економског развоја мора сс планирати и већа стопа запослсностп, која јс у крајњој линијп условљена матсријаливм развојем. Чуло сс мишљењс да су лека радпа мсста још увск попуљсна лнцнма која нс би трсбало в;ппе да радс, да сс нска места чувају, да постојн бојазан пријс.ма због погоршаних услоза привређивања п бојазности за всћ стсчсне позицијс. Оно што забрињава је свс мањс поштоваљс друштвсног договора о запошљавању и свс чешћс н>егово кршсње. Појава фамилијарнов однос Од комуниста се данас тражи ц нов однос према раду. Нс може нико бити комуниста ако јс заокупљен само расподјс- ■1О.Ч, a не tipuje свега нронзводн>ом онога што треба расподјељиеати. Ка да неког члана СК захватн приватнзација. каоа почнс да гледа са.но својс личнс интересе, onda радни људи с правом нс.иају повјсрења у такeoi комунисту. Такво.и и пијс мссто у Савезу комуниста. Једпом речју, комуниста мора увијск бити бсскомпромнсап борац за самоуправне социјалистичкс односе, за братстео и јсдинство, за пуну . равноправност наших народа и народности, за стално јачање name самоуправне заједнице п then углед у свијету као несврстамс социјалистичкс земле... Тпто (1974) ратн. Мора да се бијс бнтка за поштовањс одрсђсног рсда, олносно договорснс политикс. Другачији рад довсо бн до нсзадовољстпа. На крају јс рсчсно да мн сами морамо да урсБујсмо односс у нашој средини, јер нпко са стране неће доћи и да морамо сви бнти далеко ангажованијн и одговорнији уз сву озбнљност решавања, овог, уз прнврсду најболнијег и најважнијег шгтања. ЗА ОКРУГЛИМ СТОЛОМ ГРАБЕВИНАРИ, ПРОЈЕКТАНТИ, ИНВЕСТИТОРИ И ФУНКЦИОНЕРИ ОПШТИНЕ ВИШЕ РЕДА И РАДА ® Кривицу за прекорачење рокова поред граћевинара често сносе и пројектангн, зато свако за свој нерад треоа да сноси и одговорност Послс разговора са дирсктором ГРО „13. октобар” објављо иог у нашем лпсту прс кратког врсмсна услсдио је састанак руководећих људн на ннвоу „13. октобра”, како по линпји стручног руково1>сн»а, тако и по линнји друштвено-полнтичког рада и самоуправљања. Састанку су такођс били присутЈ1И прсдставници пројектннх ор ганизацнја и свнх инвеститора код koj'ilx „13. октобар” пзводи радове, као п функцпонери дру штвсно-полптичких организаinija н Скупштннс општине Параћшг. Y једној веома отворсној н конструкптвној расправн аналпзиранн су успорени токовн градЈБО, како објеката за потрсбс прпврсдс, тако и објската стамбсног карактера. Констатовано јс да су пропусти прс свега код нзвоћача и пројектапата (јср пројектанти често у старту каснс) али да велнки проблсм представља и нсдостатак радае снаге којп ic код гра Јјсвпнских органнзаиија посебно изражен. Сви су пнЕеспггори ннснстирали ва поштоваљу рокова градие, пз всћ добро познатпх разлога повсћања цсна и трошкова и осталог што прати неуобнчајено дуго каилБењс уговорсних обавеза. Било ic рсчи да трсба да буде внше сарадљс, чешћнх контаката на рслаиијп извоћач ралова. гтројектант н пнвсстнтор, такоБс да буде и више повсрења» алн и вишс одговорности. Y разговорима јс истакнуто да било какво закашљењс ннје у духу закључака Прсдседништва СФРЈ н ЦК СКЈ од новсмбра прошлс године, од када смо у органнзоваиој акцији спровоbcita мера економскс стабилнзације. Исто тако речено јс да сваки дннар прекорачсња представл>а поссбан проблсм за ннвсститора, како га додатно обезбедитн, а посебно када сс ради о обсзбсћивањг преко банака. Закључак састанка јс да су свп субјектп везанн за градњу обавезтш и одговорнп да сс дисциплпнованпје понзшају, јср се у крајњој лтпшјп радп о друштвенпм средствима и свако суттротио понашање од одговорног треба да повуче за собом н одговорност. Богато снабдсвсна Робна кућа „Шумаднја** Почевши од остварсња v про теклој годими, чији су парау.сг ри, укупан приход, доходак, чист доходак ... сви већн за преко 40 одсто од основних показатеља пословања v 1978. годинн, па до тромесечних рсзултата у овој, ППРО „Шумадија" н запослени у јбој у потпуиосш су извршавали свс своје пословс н задаткс. Овај вслики пара ћинскн колектив, кога за сада чине четири OOVP-a и радна зајсднпца, ннјс „нсспрс.мно дочскао" добрс пословнс резултатс и по формули полнтикс кратког даха прстворио их у „вишкове" к трннассте платс. Вео.ма добро припре.мљснн на нове токовс н заокрстс којк.ма јс њнхово подручјс дсловања подложно, усмсрили су снаге и средства на новс активностп илп благовремсно саглсдавшн потрсбе подручја којс опслужу ју, појачали постојеИс, прн.мслившн при том .како самл кафицитарнс робс, гдс се заједннчки.м средствима проширују капаинтетн произвођача, (угља, глннсних производа, нс.мента), илн користи стсчсни углсд па ШОПИНГ ЦЕНТАР нира сс у првој половини 1982. годвнс. Овс годипс почсћс са ралом и модернизована пекара у OOYP-y „Извор". Нова пекара аутоматизованом пронзводњом, већим асортнманом пропзвода, измсby осталог и кекса за дневну употрсбу, гараитујс грађанима Параћина потпуно задовољсњс убихових потреба за хлебом н пецивом уз одговарајућл квалитет. На крају рсцнмо и то да ППРО „Шумадија" има разгранату мрежу продавница и у дру ги.м фпштннахш у чему прсдњачн ражањска, где сс такође предвиђају одрсђени инвестиШ!они захвати, супср.маркст, у завршној фази, продајно сервисна радионица за пољоприврсч нс машинс, преуређнваљс пролавница. а свс заједно се уклапа у планираних 300.000.000.00 динара инвсстииија v овој и наредних пст годнна. ' Иако с.мо припремајући овај чланак, v разговору са одговорним у „Шумадијц" чули доста о потешкоћа.ма у садашљем и нарсдном периоду, чулн с.мо н ово: „Места жалопојкама не.ма! Морамо да се придржавамо зацртаних програма, a Јавна хигијена у просеку 13,5 одсто скупља Уз регулисане обавезе и права потписника Друштвеног ’ договора о образовању псна комуналних услуга, цсна коришћшва водс, услуга из области хлгијене и ослалих послова нз домена РО за комуналне занатске услугс „Параћтгн”, договорсно јс ла раднс м друге органпзаиије и грађани плаћају у просеку 13,5 одсто више него до сала. Кубнк водс за домаћпнства коштаћс 2 уместо 1,8 динара. Изношење смећа поскупело јс за 28,6 одсто по квалратно.м метру простора, лок су остале услуге за домаћннства поскупела врло мало. жу ла : „Скоро, заборављена начо скономнкс". СНАБДЕВЕНОСТ ДОБРА Даљи развој ППРО „Шумаднја”, крајсм следећег срсдњорочног плана, предвнђају изградшу такозваног „шопинг цситра”, објскта у ко.мс бн купцу било понуђсно свс, „од нглс до локомотивс". Шопинг цснтар бн трсбало да нма око 10.000 квадратнпх мстара продајног простора, осам пу та вншс него дечја робна кућа, која трсба да с>с гра ди. Објскат оваквс врстс треба, осим грађанкма ПараНина, да пружа успугс и становницпма Суссдиих општина, па he му н локација бити сходта тој намени. не да сс ослањамо на „спољнс" мере!. ” !езнк: бсру!" Прсводимо на народни „Пружамо сс прсма гуМ. Миленковић Корак ближе економским станаринама Општнна Параћин чијаје Скупштина потписник Друштвеног договора о спровоВењу полптике цена у СР Србији за ову годину, корак ic ближа скономским вредности.ма станарина и закупнина гаража. Y впшс наврата констатовано јс заостајањс раста станарнна за растом трошкова одржавања стамбеног фонда, ових дана добило је н спнлог. Корисници друштвених станова и пословних просторнја плаћаће станарику, односно закупшшу, 2о одсто всћу а корисници гаража 15 одсто, почсв од 1. .маја 1980. годнне. М. М. СТАКЛЕНИ КРШ НАО СИРОВИНА Ухвативши сс у коштап са всИ опште познатим стаљсм про нзвода из уиоза, као н оних чија јс пронзводња всзана за дефииитарпс сировине, у „Шумадији" oueityjyhH да јс снабдсвсност ПараИина и околинс задовољавајућа. При том сс констатујс да јс код појсдиких производа овс годиис забслсжсн већи нссклад измсБу понудс 1< потражњс. На тржншту прехрамбснс робс oceha сс нсдовољна и неуједначсна пону« да свежсг меса по асорткману, количини и квалитету, кафс и лстерисната Дугачак јс списак остале робе, грађевинског матсријала, глинсних производа, паплра, стругова, преса, бушилица, лнвенкх радијатора, рсзервних делова за „Заставина" возила, нски лроизводи бсле гехнике, рспро .материјал за инлустрију. И поред тога предмет јс остварен u премашенн cv плански задацн за првп квартал. Али и порсд оваквог наставка, фнвансијскл резултати у овој години нс могу имати исту улазну путању као у прошлој. Година стабилизацпјс н штсдње на свнм нивоима, запошл>енима у „Шумадији" налаже да побољшањс матсријалнс основе рала тражс у повсћању иродуктивности рада и економнчниЈСм пословаљу. Субјсктпвнс слабости су у домсну н.иховог унутрашњсг дсловања алн објсктивнс потеткоће: ма ксимиране нсне, спсцифичан по ложај у даваЈБима из пословног фонда, услови за добијањс дугорочнЈгх крелита, нови услови v политиии потрошачкнх кред»та, пореских стопа п још доста тога уз недостатак обртшпс средстава, нагаали су раднпкс „Шумаднјс" ла сс чврсто придржавају стабнлизаиионнх про грама а у љи.ма, нзмсђу осгалог. заппсано јс свођск>с залиха робс на оптпмалнс, повећањс продуктпвности по рал!П1* ку, прско банака илн авансима купапа обсзбсдитн обртна срслства. предузстп посебнс мере ла ттродавнЈПК* буду снаблсвенс аефицитариом робом, усвојити средњорочнп план развоја. Од ставке до ставкс, стабнлнзацпони план „Шумаднје'', нессбнчно је везан и за интерес грађана. Почев од набавке деСтаклени крш као додатак у лндустријн стакла прн.мсњујс се од самог почстка производн>с. Трсштчо v Југославтпн пма око 350.000 тона стаклеге амбалажс. Прсма подаиима ко- ;има сс располажс, прско 80 одсто овс амбалаже завршп v каптама за с.мсћс као отпад п крцг. Мањн дсо се враћа на поновно топљење. У всћнм граловнма v смсћа.ма се налази 7 ло 8 олсто стаклсног крша СаОве годинс јс постављено 30 мсталпЈХ буради, али резултати такоЈзе кису влдни. Покренута је н акиија преко основних школа на прикупл>аљу стаклеког крша. За похвалу јс аигажовање школс „РадоЈс Домановнћ”, која јс прпкгттила 25 тона, школа „Момчило Поповнћ” 13 тона и школа „Бура Јакпшћ” је прнкупила око 9 тона стакла. Ова акција још гвек пабав.БЗ кафа, дстсриснт, до V Бсограду се лнсвно бацн средЕБорочног плана, развоЈа, 80 до 90 тона стакла. који Параћину доноси звање . ■ _ Српска фабрика стакла јс од модсрног и свсооу.хватног Tpio- свог осннваља па до чагашвачког центра. iMix дана заинтересована за са Остварсње срсдњорочног пла- кгпљање п корпшћсн>е крша v на стајаћс „Шумадију” 300 .ми- процесу производње. До сада лнона динара. Извори и дкна- га је добнјала ол нндустријских мика прилива срсдстава cv по- пунионица алкохолних и безалзнати. V свн.м нови.м нассљима кохолннх пнћа, a v прошлој гобићс отворснс мање самоуслу- лини Стаклара ic потрошила гс. Y Глождаки, Нншкој vjih- 22.000 тона стакленог крша. ол ци, градиће сс супсрмаркет. тога 12.000 уе сакупљено a 10.000 Прсдвиђсно ic поеурсђсњс мно ТОГа пз своје пронзволње као nix продавница. , тсхнолошки отттадак. MebvTHM. Прва ie на реду гвожћара потрсис фабрикс у садашњем „Србија". Главна инвестицнја, °биму су много већа, око 35.000 по значају, изградња спсцнја- тона годлшњс. Сва пастоЈања, лизованс робнс куће за дсцу, ла сс игго пс^с колтгчиие крита која носи „радни назнв" — прикупе из ломаћинства и vroБа.мбн, прсдвкђено јс да кошта ститељсккх обЈската, до ламас 23.000.000.00 динара, а врло бли- H’’cv дала искс 3”ача|ни,е рсзу јс предвиксни тсрмин поче- 3'?.т^Је’ . . тка градњс, јули мли август. ' Србији постоји више оргаВаља напомсиути да ic тсрен за низацнЈа којс сс бавс прикупградњу, угао улице Савс Кова- •’ка16см *< прометом секундапчевића и Маршала Тита, на «« сировина. Само у Параместу бившс кафанс „Зајсчар" трс.бало првобитно да будс спрсман за гралњу 1. jviia, алл СИЗ становања, комс јс уплаИсно 5,5 милиоиа. ннје v могућности да иостигнс тај термин и иссли садашњс станарс. У тој робној кући треба да се запосли 50 нових радника. Робиа кућа „шумадија", ко ја ради више од ссдам година, показала сс као „мала". Њој ће бити дограђен још јсдан спрат, са чиме ће сс лобити нових 1200 квалрата продајног простора. Овај захват коштаћс. ппе ма предвпђаЈБИма, 13.000.000,00 дтшара. . OOYP ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХТЗ ОБУБЕ Од крупнијих ипвсстпцпја ваља забележнти и нзградњу производне халс за садашндг радну јединицу „Обућа", бквша задруга, која сс бави upoio водњом ХТЗ обућс. Садашња производња обуће овс врсге не заловол>ава нн десети лео потреба, па сс изградн»а фабрике сама наметнула, будући да на шнрезт рсгнонх’ таква не постоји. У фабрнцл ХТЗ обућс треба да се ззпосли 100 новпх радника. Пуштање у рад платрајс. и ССРН ву за Градска конфсргтија је покренула нницијатнсакупљање секундарних сировнна а сами.м тнм и стакленог крша. II ова ic акција већ дала пскс рсзултатс. Срстска фабрнка стакла је и v друг.ш местима покренула ншјијзпгву за прикупљањс крша а рсзултати се тек очекују. Почсвшн од овог броја у саставу листа „14 дана” неће вншс излазтгти подлистак „Наше стакло”. Све актуслне догађајс ]{ збивања пз Српске фабрике стакла наћи ћете на наши.м рубрнка.ма дају. странмцама у којнма припаРЕДАКЦИЈА ћину л.ма пеколико. До сада те организаније нпсу билс заиктсресоване за стаклсни крш. Прсма јбиховим o6iamibeibH\ta. зато што ic стаклена амбалажа врло јефтина, а самим тим н хрш. Овс ралне органпззцпјс ралпјс caxvnjwjv гвожђс. папир и друге секуцдарне сиров’?.с . као што то сада чинн „Инос". \ настојаљима да прикупи Ситуацију највише огсжава то шТ° вишс крша за својс потрс- што ie крш всома јс а бе. СФС )с потписала Самоуп- гов тра„спорт всома CKvn. Пр„ равни споразум и уговор^ са меиа крша „ма вслпк0 ;коио,'м. ско оправлаНаС. Maibe се троши погонско гориво, а мањс сс користс и сировпгс. Y стакларској производнап кпш може да оудс заступљск п ло 40 одсто. Тако говорс v Стаклари, a ако се зна у каквом сс полошкоћа. Осиовп! paxior ic што жа’у налаз" OBn . напш грађанн нсмају павику РЗДна органнзашпа, ттопкупља- „Тсхногас — Иносо.м” из Беог рада који покрива највећи део Србије v обезбеђивању крша. И на подручју општпне Паоаhrni, Стаклара је заједно са ТП ,Л1у.мадијом’’ покушала да про шле и овс годинс прикупи бар лео стаклене амбалаже из ломаћинстава, али је ту бнло тс- — Све су то акције кратког даха кажс Зијад Кадрић, члан Пословодног одбора за гехничке послове. По угледу на друге зсмље, крајља рсшава сс могу тражити прско ралпе организације која би сс бавила сакуп* .-saifee.M сскундарних сировина. да сс прсма секундарним снро- н»с стаклсног крша од странс вппам односс као према роби граћана можс ла буде део стаол врелпостк која се можс веп- билизационнх мера за Cpncxv ма рагшонално пскориспгпс. Према логовору, у tokv про- ФабШЛУ стакла. шлс голиве поставллна су метална Gvpan пзмеђу поједнних зграла са патписом за стакленк крш. Послс пзвссног времена, v иским бгра.пима ie било вишс смећа него стакла. а било ie п таквих грађана који cv бград односили за своје потребс. М. Ж. ^иана^ 4
ПРИВРЕДА *ГРАДСКА ХРОНИКА 21. МА) 1980. БРОЈ 1ST ВАНРЕДНА АКЦИЈА ДАВАЊА КРВИ МЛДДИ СЕ поново ДОНЛЗЛАИ Ученици Центра за средње усмерено образовањс „Иво -Fiona Рибар", схватајући значај акција на прикупљању крвн Општинског одбора Црвеног крста, масовно се одазивају позиву. Y понедељак, 28. агтрипа су по други пут v овој шкод ској годиии показалн своју ху* магост н iwdc 55 јс дало ову драгопсну течност, која ће спасити многе Ж1ГВОТС. — Ова акцнЈа, као и ранн|с V овој школп, 1с услела. И иа почстку овс тпколске годннс око 60 ученика 1с дало крв што доказује да млади схватају врсдност ове незаменљпве течиостп, док Је одзпв наставннха веома слаб. V овој лругој акТшЈи Је само два наставннка, од око 150 запослених, дало крв, рекао нам Је Браннслав Хаџић, дирсктор друштвених делатности и Један од главннх opramtзатора акцијс. С. Ј. Y Месној заједшши радни људи и rpabaiui остварују одрсђснс зајсдвичкс интсрссе на основа.ма солидарностп н узајамности и задовољавању заједннчких потреба. Један од најзначајнијих јс н заједиички интерес н потрсба у области одбранс и самозаштитс. Y гој осповној са.моуправној зајслнини организује сс и спроводс ве ома ширске припрс.мс за општснародни отпор у супротстављању агресијн. Полазећи од тога да само морално политнчки чврсти, идсјно опредељснн. стручно оспособљени и техничкн опремљенн радни л»уди и грађанк .меснс заједнице могу битн правн браниоци соинјализма, мссна заједница чини мзванредне напорс V овом правцу. Доноси разновр сне плановс којн.ма прсдвиђа оспособљавање и обучавањс ра динх људи и грађана како за Bobeibe оружапе борбс тако п на идејно-политичком, психолошком, стручном и другн.м видовнма обучавања за учсшћс граБана у оружаној и другнм облииима борбс и отпора у свим условима, па чак и на привремено заиоссднутој тсриторији. Порсд тога, наши радни људн к rpabaiui .морају би* тн оспособљсни за учсшћс у заштитн н спасавању људи и материјалннх добара од ратпнх дсјстава. Y то.м правцу сс вриш опрсмањс н оспособљавап.с јсдинипа инвилие заштнте. И у миру вриш сс прнпрсма органа управљања у месној шЈед* шшн за одбрану н самозаштитуМесна заједнниа мора да сс оспособи да органнзујс и спроводн све мсрс потрсбнс за одржаваке реда и .мпра, бсзбсдностн и друштвене самозаштпте. Комуналнс и другс потрсбс ДРУШТВЕНИ ПРАВОБРАНИЛАЦ САМОУПРАВЉАЊА ПРЕДЛОЖИО, ИЗВРШНИ САВЕТ ПРИХВАТИО И НА СЛЕДЕНОЈ СЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РАЗМАТРАКЕ СЕ ОМРЕИЕНЕ МЕРЕ < (КШОВМ ИЕИ ■111И1111М111111111И1111ШИ1И11Ш S Прнвремене мере у Образовном центру, по предлогу павобраниоца самоуправљања, састојале би се у распуштању ужсг састава Савста Центра, и сазивању привременог. до избора Y CYCPET АКЦИЈАШКОМ ЛЕТУ БРИГАДИРИ, СПРЕМИТЕ СЕ ■ ПАРАНИНСКИ АКЦИЈАШИ РАДИНЕ ОВЕ ГОДИНЕ НА ТРИ САВЕЗНЕ АКЦИЈЕ ■ Y ПАРАБИНСКО НАСЕЉЕ ОРА „AYТОПУТ' И ОВЕ ГОДИНЕ ДОЛАЗЕ МЛАДИ ИЗ СВИХ КРАЈЕВА ЈУГОСЛАВИЈЕ СвоЈ предлог друштвенп правобранилац са.моуправља ља темељп на оцени да су са.моуправнп односи у ово.м •колективу бнтно поремсће ini. To јест да недостајање одговарајућнх самоуправн* ннх опнгтнх аката онемогућа ва уређпвање са.моуправних олноса, као н свом 'убеђењу да су се стекли свп условн ла се у овој установи од по ссбног друштвсног значаја уведу прнврс.менс мерс. Y материјалу који јс усту пљен правобраниоцу само управљања од његовог рспу бличког колегс, налазу Ко мисије за ттредставкс и прсд логе Прсдссдншитва СР Ср бије оцењено је ,да су органи на inraov дргштвено-по литичке заједницс CO Пара ћин, толерантни на постоје he нездраво стањс..." ( у СТЕВАН СТОЈКОВИН: СЕКАЊА (2) KP1SABA ПРЕДСТАВА ЗА ДОЧЕК ... Сада смо већ близу тих зидина. скрећемо лево и. неколнко десетнна корака ндемо нраво. Камени зид који је п/, сасви.м близу, са нашс десне стране, ствара утнсак некс огро.мнс тврђавс, a no самом врху зида пружа сс наелектрнсана бодљикава жица. На крају lor знда колона скрегу десно, it након краћег кретања, нарсднше да станемо. Са деснс странс, угледасмо једну огромну капију и схватамо да јс то главни удаз у логор. Стојпмо тако нзвесно времс н при.мећујсмо како из даљнне, право прс.ма нама, корача гекаква шарсна поворка. Тек Kana нам сс довољно прпблнжншс, видимо да су то логорашп. Изгледали су ужасно. Одевени у некаква пругаста олела, са дрвени.м кло.мпама на боси.м погама, крајње изнурепн јсдва се крећућн, госили су на своји.м рамсинма по један нс баш мали камен. Заустазишс и 1бнх. ту, у нспосредној близинп и истог тренутка однскуд одјекнуше неколпко пупан>а. Из првих рсдова овс кологс паде нсколицмна логораша. смртно погођени. Занемесмо пред овим призором. Убрзо, вико.м и тучо.м готерашс колону и она се ynvти ка улазу у логор, а мртвс, као каквс предмете, набацашс V двоколицу. па на Kpaiv колоне и њпх одвсзоше. Гледамо забезскнути и схватамо да јс НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ МЕСНА ЗА1ЕДНИЦА У СИСТЕМУ ОПШТЕНДРОДНЕ ОДБРАНЕ * Многоструки задаци у цнљу одбране и заштите Образовном центру „Нво Лола Рибар. Прнм. М. М.). Лаље. Комисија закључг е да се Савет Цеитра не пона ша као делегатски орган.да своју функипју не осзвару јс ослањајући сс на ралне л»уде, да неуредно обавеЈпта ва делегатску базу о својн.м одлукама... Делегати на предстојећој седниии Скупштипе општн* не, која је оснивач овс уста нове, имаћс за заиатак да своју интервенцију ус.мерс само на Савст Центра. јср како истиче Правобранилац самоуправљап.а. одговорнп cv и досадагпњи носноии по словоднс функције, вршкогш дужности, који то виите wifey. а салашњи ДЈгректор је скоро нзабран те нс.ма разлога за тражење њсгове сме нс. Исти однос Правобрани ова крвава прсдстава направљена за кас, да бнс.мо од.мах. бсз нкакве заблуде били начисто где се налазимо. Као да су хтслн да нам кажу: Одавдс сс не.ма куд. Ту свако доживн свој крај, на овакав илн неки други начнн, све јсдно, али прс тога исцедићемо из вас свс што може- .мо. Ово се потпуно уклапало са једгом реченлцом, коју смо касније негле запазнлн, а пнсало је: Остави свс наде за собом. Видимо потпуно јасно гдс се налазимо. Почео је наш сусрет са најцрнијим недаћама. it то треба, по сваку цену, излржатн. Како, то шко за сада нс зна, али видеће.мо. Креће и наша колона лрема улазу у логор. Ускоро npoboс.мо кроз огромну кагшју, а одмах иза ње скрећемо десно, a затнм иза једне зградс лево и ту нас на платоу. између тс зграде ц високог ка.меног anna, зауставпшс. Око нас су још увск есесовци, алн О1?екуда наиђе и једна повећа група неких типова, за које смо убрзо утврдилн, да нешто представљају у логору. јср сада дођоше они да нас „сре byjy" да. се дсру и да нам нешто саопштавају, те ми, онако као ошамућени почссмо да се прилагођавамо и да снлом прнлика схвата.мо шта нам нареbvh-. . Иако не схвата.мо потп\’ио лаи има и прсма накнадно изабраннм члаловима Савс та, после оставки ранпјих, па н свој прсдлог Скупштп нп да онн врш}Ј функцију Савета у цслпнн до нових нзбора, темсљн на исти.м ра злозима. Закључак допкса Друштве ног правобранноиа самоуправљаља, најављујс појачани рад на консолидацнјп мс Буљудскпх олноса од време на ступања па дужност Honor дирсктора Цептра, каол мишљење ла he нзбор новог Савета Цснтра допрпнети превазилажењу поремећених самоуправних и међуљудскнх односа у Образовном центру „Иво Лола Рибар" у Параћину. М. Милснковић шта на.м говоре, неки почешс да сс свлаче, па н свп осталп прихватисмо то као наредбу. Поскндас.мо свс са ссбе и norпуно warn чекамо даљи посгупак. Ови што сада располажу са нама, представљају логорску власт и по хијсрархији, има ју разне титуле, као: лагер фирер, блокелтсстер, штубелтестер н коначно капо као најцрњн изданак људског рода. Овај људски талог и.мао је потпуну власт унутар логора. што значн да јс логор бно у рукал<а макијака, чији сс задатак састојао у томс да нас нсмилосрдно прогања. свуда п на свако.м месту, дању и ноћу. Свој посао cv обавл»али крајibe савесно. педантно н рскло бн сс са уживањсм. Били су достојни слуга сво.јих господара. Каснијс са.м често пмао обпчај. и нс само ја, да их називам пси.ма, алн је то бпло лоше порсћење, Изједначавати овс монструмс са псом, била јс вслика увреда и за пса. Чи.м је наше свлачење бнло завршено. стадс грабсж наших стварк. Најбољс су узималл, по хијерархнји, ваљда највиши „функционери". а затн.м су на ред долазили нижи члановн ове банде. Оно што јс преостало однешено је у магашш. Када јс са тим завршено, прс ђоше на детаљан преглед нас самих. Завиривали су свуда по наше.м телу и пронаБоше неколкко прстена н бурмн. а онп код којпх је то пронађено. билп су га лицу .места премлаћснп до крви, јер су покушалп ла оиггетс, односно покраду Трсћн рајх, cKpiiBajvhn те своје успо.мене од злата. раднпх л»уди и гоађана у мссној заједшпш биће вишс лзраженс v .миру па прсма гоме мссна зајсднпца н tv трсба ла Habe cBoie мссто. Посебан задатак меснс зајсдшшс јс обука цслокупног становништва у пружању првс помоћи, самопомопи и узајамне помоћи. здравственој 'заштити \познаоањ\- грађана са знаиимл за узбук>иваи>с и тако лал>с. Ycлсд ратиих дејстава отежава сс снабдсва1ћс храном н другнм потрсбама rpabana мссне зајслшшс н јслиница тсриторнјалнс одбранс на љеној тсриторији па јс потрсино ла сваки грађанпн и у миру обсзбсди основне животне на.мпршшс бар за 15 до 20 дапа. Евакуација становниш* тпа у непосредним слу чајевнма ОбсзбеБен.е изнсмоглнх граbana и роднтеља чијс су кћсри н синови на фронту као п обсз ocbcibc децс чнји су роднтсљи на фронту један је од задатака .меснс заједнпце. а она треба и да обезбсђгје смештај за panne људе и граБанс који су због бо.мбардопања остали бсз крова над главо.м. Ту трсба по.менути протнвпожарно обезбеђсљс подру.ма, шупа, стаја, тавана и других просторија а обезбсдићс сс нзбацнвањем свих лако запаљнвих предмета, .матернјала н других ствари из н»их. Чишћењс шанчева и јаркова, проширивање теснаца н регулација потока и бујЈша обезбе.цићс месну заједницу од поплава а у рату ови објекти се .могу користити као заклони. Борба против издајника и сарадника окупатора и непрнјатељске пропагандс, спровоБсњс .мера за мобилизацију радних људи и грађана, припрема ње и уређсн>с територијс за време рата, склањањс и евакгацнја стаповништва и матсријалнмх добара. нзвлачсње из рушсвина, замрачнвањс н маскпрање, заштита од несксплодпраних убојнпх срсдстава и од намерно остављених днверзантскпх средстава (разних врста упаљача, налнв псра. сатова, прсдмета наоружања), асапација тсрепа pa.ni спрсчаваiba накнадних послсднца којс Morv настати послс непрпјатсљскнх дсјстава разних врста и елемснтарннх и другнх несрсћа ширих размера, су основнн задаип за чије извршење раднн људи и грађанн морају би111 оспособљпи у миру у мссној зајсдшшп. Гвозден СтањсвнИ На овом простору не постојн никакав закон, а данас као завнат, сунис немилосрдно пече и са.мо повсћава патњу за водом. Цсла ова процедура је такођс део логорске тортуре, коiv уз крајњс напорс подгосимо. ЖеВ више нема с.мнсла нн помнњати пошто смо њом толико опхрванн. ла нам јс, чини ми се, разум поремећен. Све нашс мукс под гпеклпм сунцс& се уз то устростручују. Коначно, завршншс све могу he претрссс, па затпм порсд јсдног стола почс логорска алминистрација свој посао. Потnvix> изнсмоглн. јелва сс држећп на нога.ма, прилазимо полако том столу, ла бп се регпстровала наша нова имена. Ол данас, ја сс зовсм 96694 и тешко на.ма ако од овог трепутка нс vnaMTiiMO наше бројеве. који he ол тала чссто у току лама бити извикнвани, разумс се на нсмачком. Пратнћн нас онн всрно п на рад и по повратку са рада и прп одласку у гаchv Ko.Mopv п свуда гле нас нашс уморнс ноге носе. Када једном посустану, онда нестајеш за свагда, одлазиш у крсматоријум, алп и тад са крупно псписагнм бројкама на гргди.ма. Та бројка. остајс заувек хлтамћена. До краја жпвота, она ocraie v cehaibv 11 никала се Ш1ШС пс заборавља. (Наставнће се) |Диана^ 5 До почетка акцијашког лста остало јс дссстак дана. Ужурбанс су припреме за формираibe омладинскнх радних бригада које he раднти ове голннс па трн југословенска раднлншта. Мла.ш Параћина и Мурскс Соботс. у оквиру брнгадс братских општмна. први ће стартовати. Ол 8. јуна ло 6. јула акцијаши из бватских општина радиће на ОРА ..Полриње — Колубара ’80” у Шапцу. О.младннска рална бригада „Бранко Крсмановић” која је протеклих година на о.младинским радилиштима Југославнје часно н ударнички испуњавала својс залаткс, овс годинс поку* uiahc дд учини главни град Црнс Горс лспшпм. Y августу, тачиијс од 8. августа млади раднинн, учепнци, студентн, сеоска о.младппа, радиће на ОРА „Тнтоград ’80". Y оквиру међуопштннске брнгадс биНе места и за .младс нз Параћина којн изразе жсљу за одлазак на ОРА „Смедерево". Велпки подгхват на изгралibii аутопуга Београд — Ниш, неће ini ове годинс протећи без учсшћа .младнх Југославије. ОРА „Аутопут", као и прошлс годлнс у о.младинском насељу „7. јул", прнхватиће младе, њнх прско 1600 из целе земље, сврстаних у 32 раднс бригаде. Акцијашки старт у насељу „7. јул" заказан јс за 8. јуп, а трајаће четири акцијашкс с.мене и бнће најдужа акција у Србији. На „Аутопуту” у другој смени јула месеиа, радиће и бригада „YU стаклари’’ састављена од младнч радника свнх југословенских стаклара. Овогодпшн»и домаћнн и органнзатор бригаде је Српска фабрика стакла из Параћина, која је и раннјих година успешно организовала овакве бригалс н наравно давала акцијашс — ударнике. МАЛИ ОГЛАСИ Орлашавам ншажећим cseдочапстео о завршеној осмогоииинлј школи, издато у ОШ ,t25. мај” у Попоаиу. 1972. годике на 1ше Љубннкс Mitjajлопић кз Стубице. Продајем у Параћкну хомфорну кућу (уселииа) са помоћнкм просторијама в гаражом. Плац 4,5 арл. ОбавештеЈМ у Брегалнкчхој 22. Продајем хућу са помоћхом згдддом, са д^-плои гаралсом, плац 5 ари. Драгољуб Милосав.-мвпћ. Сказзрска 15, Параћин. Прозајем Ш1кендлиу нл Грзи од 40 квадрзта. Упитатн: Александра Снјића, Мостарска 9, Параћнн. Продајвм ,Ладу''-Стандард’ '74. у добром стшу. Цена noва-wia. Упитатк Новицу Ракићз Н>егошева 33 Параћнн. Оглашавам нсважећнм свсдочанство U разреда ХемпЈске tnKaie лздато 1978. roaime на нме Драгапа Милосављсвпћа па llapahnua. На основу члана 9. Правнлника о крнтернјухшма и условнма за решаван.е стамбених проблема учесника НОР-а општине Параћин. Комисија за додслу зај.мова за стамосну изградњу п расподслу станова учсспнцнма НОР-а распксујс ОГЛ AC за додслу зај.мова за стамбсну нзгралњу учссницнма НОР-а на подручју општине Параћпн Рок за подношење захтева по овом огласу је 15 дана од његовог објављивања у лпсту „14 дана”. Захтев се подносп Самоуправној интересној зајсдниии станова!ва, улица Крагујевачка број 4, Параћпн, на проппсаном обрасцу. Право на корншћење срсдстава по овом огласу имају свн учесницп НОР-а под условима етроппсаннм Правклпиком. Запнтересованп учесшшн НОР-а, дгжни су ла уз Money поднесу одговарајућу документацкју која је нсопходна за одлучивање, а Комиспја ћс нзвршнтн пспосредан увпд на лпцу места код сваког подносиоца захтева. Непотпуне и неблаговремене захтеве Комиснја неће разматрати. На крају помснимо да су за акцијашким алаткама резсрснсана .места и да ћс нешто прско стотнну бригаднра моћи да прн бавс ..резервацију". Зато из Опшпшске конференцпјс Савеза МЛАДИ Y MAJY Y зиак л.убавл н оданостп Титу млад из нашс општинс ћс и убудуће мајске празнп кс обележавати на прнгодис начинс. Овс годнне целокуп па актнвност у оквиру прос лавс Дана младостп у сви.м организацијдма ССО пмаћс илејно-васпитнп и радничкостваралачки карактер. Y овом месецу млади ћс се у својим радним срединама борптн за што всће panne рсзултатс. За 24. мај пла мнран је свечани прнјем пи онира у ССО. Ова свечаносг ћс бити одржана у салн Гра дског аматерског позоришта уз богат културно-забавнн програм. Најбољим о.млади нии.ма у OOYP-и.ма, школама и .месним заједннцама бнћс уручене партијсад књпжице. Централна свечаност, смо тра физнчке културс бићс сдржана 25. маја на Дан младости. Тај дап јс у знаку спортских сусрета о.младине збратимљсних градова Мур« ске Соботе и Параћина. М. ЖивковнИ соцнјалнстичке омладннс поручују да пожурнте са пријавама у ваши.м основшш организацнјама ССО или директно у Конфсренцнји омладнне. М. II. Оглатавам неважећнм свсдоча Reno II разреда Хемпјсхе шхо лв пздато 1977./78. на нмс Јасмлне Јоваиовкћ пз Лешја. ооОоо Оглашава.м нсважећим свсдоча нство од I до VIII разрсда, hi дато у ОШ ,.М. Поповнћ" iia хмс Драгана Ристнћа из Параћина. ооОоо Продајсм брако прихолшгу — лухс — нова. Цена noso.vu. Упнтатн на адрссу: Млливоје И.лић, кафана ,,Трп селаха" .Маршала Ткта 167 Параћлп. ооОоо ПАЖЊА: НИЈЕ РЕКЛАМЛ НЕГО КВАЛИТЕТ Y Параћину на врло прометпом мссту. одобрена ш< Је локацнЈа за изградн>у нндивндуал хе стамбепе зграде са два лока ла, од 56 в 70 квадраткпх мета ра, и са два трособна стана ол no 84 квадратнкх метара хоји продајсм нлм нздајем у закуи на 9. 10 нлл 15 годнна. КлрнЈа 5 годлна уналред. Рок предаЈс за локало 6 иеседп а за становс годпну дама од дана склдпд п>а уговора. Мнћа МилепковнН ..Јосннац’ , Параћнк, Мајора Ма рка 60.
21. МАЈ 1980. БРОЈ 137 СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА ТИТО - О ПОЛјОПРИВРЕДИ и селу САМОУПРАВНИМ ОДНОСНМА У БОЉУ СУТРАШЊНЦУ ф Прву бразду у тек ослооођеној земљн изорао је друг Тнто 12. маја 1945. године у атару сремс* ког села Добановцн Joni сс зсмља није нп охладкла од експлозија и граната, још јс такорећи подрхтавало тло под ногама, а друг Тито јс дошао међу орачс и ссјачс који су почиљалн пролећну ссгву. И од тада Тито јс редовно долазпо међу пољопривредни* ке да видн њпховс успсхс, да чује њпховс жеље п тсшкоће. нлкада није жалио труда да nobe v села, задруге и аољо* привреде комбпнате и укажс на главнс правцс развоја. прсдложи нова решења. Тито и сам поникао у сеоској средшш Хрватског Загорја, дубоко је још у детињству проникао у проблема села и пољоприврсде и целог свог жпвота интересовао сс за развој овс врло важнс гра не нашс приврсдс. Титов ставаралачки дух и ди јалектички приступ у анализн свих појава и процсса у пољопрнвреди н на селу има огроман значај. Y условнма развоја специфичног, оргиналног пута развоја социјализма са до.мк* нантним самоуправл>ачкпм односима, јачала је и развнјала сс ова област. Консолндован јс н побољшан рад друштвсних газдинстава, развој друштвсног ссктора пољопривреде отворио је ново поглавље у нсторнјн нашс пољоприврсде. Устварн, створсн је сопствснп модел организованости, нзрастао је снажан друпггвсни ссктор пол.опрпвредс v облику агропндгсријских ко.мбината, добара и задруга у којима сс примењујс највипш стспен технологије, техникс, организадије у производњи, преради и пласману. Данас су наши комбинатн раме уз рамс са најбољпма у свету. Истовремено са јачањем друштвсног сектора пољопрпврелс и нндивидуалнн пољопрнвредни произвоБачи почелн су да сс добровољпо удружују на прн inxiinv добровољпостп v разги - читс облнке, развкјајућв пзван* рсдну сарадљу земљорадннка п друштвсног сектора, јачајућк тако свеукупно лољопрнвредну нитензивну пронзводњу. Тако је за кратко време југословснска пољопривреда од заостале аграрно прснассљене земљс успсла да се сврста у ред развкјених земаља, саврс.мена п напрсдна која јс данас у могућностн да значајпо помаж; зе.мљс у развоју да унапрсде своју пољопривредну производњу. To је готово бсз прсмца у свету. Титов визионарски дух вндсо јс даљс и бољс, па јс* прс нсколпко годпна ц порсд свих успсха нстипао да „вслпку пажн»у морамо посвстити развоiv пољопрпвреле и соипјалкстнчко.м преображаЈ7 села. Т(ољопривреда је од велпког значаја за приврслни развој v цјелнни, за всћу стабвлнзапн* iv, а поссбно са становишта животног стандарда радннх лл*дл”, рекао је друг Tirro. V ово.м броју објављује.мо плбор нз књигс ЈОСИП БРОЗ ТИТО „О ПОЉОПРИВРЕДИ И СЕЛУ", . М. Длмнтрпевић КОМАСАЦИЈА ЗЕМЉИШТА V ЧЕПУРУ □ РАЗМЛТРАЊЕ ППФОРМАЦНЈЕ СКУПШТПНЕ ОП1ПТПНЕ О КО.МЛСЛЦИЈН У КАТЛСТЛРСКОЈ општиHII ЧЕПУРЕ Н ДАЉИ ЗАДАЦИ НЛ ТО,М ПДАНУ, БИДА ЈЕ ТЕ.МЛ ЗАЈЕДНПЧКОГ САСТЛНКА ЧЛАНОВА ПРЕДСЕДНИШТВА OK ССРН, КОМИСИЈЕ ЗА СЕЛО И КО.МИСИЈЕ ЗА СПРОВОБЕЊЕ КОМАСАЦИЈЕ СА НЗВРШНИМ ОРГАНИМА ДРУШТВЕНО.ПОЛИТНЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЧЕПУРА. КОЈП ЈЕ ОДРЖАН 24. АПРИЛА У ДОМУ КУЛТУРЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ са.мн. удружнваљсм лпчиих средстава платићс сс мсханнзаunja, како бк се тај посао окои чао па врсмс, јср свако кашљењс поекупљуЈС трошковс. По убираљу лс1ннс лапочећс пословн на терсву и падсла земљишта. Да јс пројскат путнс мрсжс ypabcu доиро говорн и податак да је свега трп хсктара више узсто за none путеве, а ла јс сачувава пеза са сваком суссдпом катастарском општнно.м. — Ко.масација, односно урсћсн>с по.ћоприврсдног зсм.инш та, део јс стабилизацијс, нагласпо јс Милош Дракуловпћ, Послс извештаја прсдссдника . Комисије за комасацију Драгишс ДоиросављсвкКа. судпјс Општинског суда. учеснпин комдсацијс, који су већ упознатн са пдсјннм тгројектом путнс 1 мрсже и каиала на будуНсм комасирано.м поседу, у исцрппој днскусијм ставнлп су вшис умеснкх при.медби. којс сс углаRHO.M односе на мрежу комуликаинја, канала. нскрнчавап>г зе , мљкшта и заштнту човсковс срсдинс у комаснраким парцслама. Својнм ггри.мсдбама cv довољство, ако се зна да један још бољс завршп на општс задовољтсво.. ако сс зна да јсдан овакав процсс, први у натој ; onnmnui. нијс нимало лак. Комнснја за ко.масаиију у сарад- । н»и са Мссном заједжшом. прн кугпЊс жсљс грађана, гдс сма- ; трају да треба да добпју новс ' париелс. размотрпће љнхове । примсдбс и предлогс, н послс Ј тога нзврипгги надслу. ¥ днс- ! куспјн су учествовали пољопрпвреднтшп: Светислав Радиво- ' јевпћ, БоривоЈе Јовановић. Жп влта Борђевић, Мнодраг Радпвојевић, Тнхомнр Дадивојевлћ, Ана Лгкић, Никола Bacnh. Борнвојс Мнљковпћ н дрггп. ! Сви сс у једном слажу: да ! је комасација прска потреба у [ условима уснтњености чепурач- [ ког нмаља, и v том правиу пред , пољопрпвредницима стојп зада- ; так даље реалнзацнјс овог по- » духвата. Искрчпвањс земљнш* ’ та н пртшрсмање за комасацију ) треба да буде завршено најда* > ље до селтембра месеца. однос- ‘ но до јесењег орања. Тамо где 5 пољопрнвреднипп нпсу у мо- - гућностн да тај посао заврше прдеседавајући Предсслнмш* тва Олшгнпскс конферснинје ССРН. Цил> нам јс да са маibe трошкова произвсде.мо више друштвеног богатства. Предстоји нам вслнки задатак. ла овај пнонирскн посао v нашој општннн, успсшно приведс.мо кра ју. и ту морзмо бити сложнн, јсдииственп. мора.мо тражитг? заједнпчко рсшењс. Пре свсга то је задатак ко.муниста у осој средини, друштвено-полктнчкпх радника н самих учеснпка кома сације. За сада не.ма нм јслног земљорадника који смзтра да комасаиија нијс потрсбма, и io охрабрује све да ћемо посао брзо и успсшно завршгтп, нагласио јс па крају Милош Дракуловић. М. Димитријеввћ 6 Моана^ ОНЕМОГУПИТИ ОКУПАТОРИМА ДА i ОДУЗИМАЈУ СЕЉАЦИМА ЖИТО V општој борби прапш нспријатсља пашсга народа = = партизански одрсди имају .иногобројне задатке, Они мо- в = рају рушити свс онс објсктс, који служс фашистичким н 1 oceajaHiL\ta: жсљсзницс, .чостовс. фабрикс, радионицс, = | складшита муниције и оружја. Онн морају сви.ч ctua.ua = = otLCMoiyhuru окупатоpu.ua да одузнмају ссљацн.иа жнто, = = стоку и осталс на.инрницс. Рсквирирано жито. стоку н = = другс намирницс трсба снло.и одузн.чатн окунатори.ча н = = днјслити народу, а потрсбну количину задржати за исхра- з 1 ну одреда. Паргнзански одредн .чорају онс.иогућптн убн- = ! ран>с порсза и другчх дажбина, јср у оанашњс.и .ио.иснту i | свс то служи са.ио окупаторн.иа за eohctbc освајачкнх ра- = = това н даљс yiibcraeaibc нашсг народа. Задацп народноослободнлачкпх партнзан« | ских одреда, „Билтен" главног штаба НОПОЈ, број 1, 10. VIII 1941. TO ЈЕ МОРАЛ КАКАВ СЕ РИЈЕТКО И ТЕШКО НАБЕ Mti u.ua.uo висок .иорал нс са.ио у нашој војсци. — мо- = pa.i који задивљујс читав свијет — ech и у нашем народу. = Глсдајте на она попаљена села. Крај њих, на зими, no dam- | чара.иа или под голим нсбо.и, у шу.ии крај ватрс, ce.batfu i | и селакиње нс ponhy на своју суббину, eefi кажу: ..Браћо ј .иила, 6optrtc сс — a .ии hc.uo da da.uo и послебњи залогај = taro ia ii.ua.uo, da бисте побијсдили нашег зајсбничког неј пријатсља." To је .иорал какав сс ријстко и tciuko наће, | то јс попос народа Југославије. Из говора на Првом заседању АВНОЈ-а у Бнхаћу, 26. XI 1942. I ОБЈАШЊАВАТИ, A HE КОМАНДОВАТИ Трсба објашњавати .bydu.ua. He Ko.uaudoeaTti neio f упорно објатњавати. Ко.ианбовати наробом нс epujedu. s Ко.ианбовати се можс војско.и и dpyziLU унифор.иисаним = odpedu.ua. али uapodo.u се ко.ианбовати не .иожс. Hapod 1 је навикао да .иу сс објашњава. А ко.иунисти .иорају и.иаs ти то сбојство, da им никаба нс docadu објашњавати на- = pody о че.иу сс ради, у чему су наше тешкоће. Ја ва.и ка- = же.и отворсно, другови и другарице, da наши љуби, наши i радни ce.batfu — нећу говорити о разним богатаиисиа — = разу.иију кад и.ч сс ствар тс.исљито објасни. Зато бубитс = неу.иорни у то.и руковоћењу народни.и .ucca.ua, у велики.и = привредни.и 3adaha.ua којс ii.ua.uo. Из говора на Друго.м кодгрссу КП Хрват- = скс, Загреб. 26. XI 1948. НОВИ ПРАВАЦ Ми брзо ude.40 на свим линијама своји.и новим пу- | I тс.и и, разу.иије се, не .иожемо у пол»опривреди uhu era- ! г ри.и путе.и. И наша пољопривреда тражи своју нову коло- = = течину, свој нови правац — и она трсба da буде подигну- 1 1 та на виши степен у начину обрадс и у остало.и. Јасно /е = = да се ту padu о .иатеријалним и tcxhuukilu cpedcvetLua = 5 која^ су потрсбна нашој пољоприврсби и која he o.uozyhu- i 1 ти бржи ирслаз на интснзиван п .иодеран начин oopadc | r 3c.u.be. Јер, ако .ии 6yde.uo остали на то.и иивоу у пољопри 1 = apedu на ко.ис с.ио daxac. ако нс 6yde.uo имали бовољно = | разних машина за обраду зе.иљс разнс алслке, вртилицс = и друга срсдства, .ии uehe.uo .uohu da постигне.ио ни uaui = цил> у uHdycrpuju, то јсст Hchejuo .uohu da dodujc.uo do- = eo.bHO paduc cuatc за uauta инбустријска npedyseha која i заправо прсдстављају темсљ иашсг 6yoyhci бољсг живота. Пз говора одржаног у Чачку, 25. IX 1959. УНАПРЕБЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ — ИМПЕРАТИВ НАШЕ ЕКОНОМИКЕ Наша no.bonpuepcda јс снажно коракнула чапријед. ; = Но. трсба упорно и с.ијсло uhu da.be. Нарочито јс потребi no noecharu ссочни фонб и осшурати нсхрану. обезбије1 г)ити рснтадилиост производн>е и протирити сјственс no : вршинс на социјалистичком ссктору. УнапЈЈсћење пољо- = привреде и њене npoueeodibc и.ипсратив је name сконо- = .ипке и ова грана npuepedc мора da сс развија упоредо | с нашом инбустријом. Зато је. потребио проширивати da- = .he социјалистички ccicrop oTKyn.buaatbe.u земље, организо | eatbc.u dpyiuTeeuc npou звод/bc на напуттеној зе.иљи и dpy | 7н.и ttyTceu.ua. Потрсбно јс, такоћс, више стимулирати : индивидуалнс ссљакс, иарочито оие који .иогу da пронзе еодс и за тржиштс, jep'he to o.uotyhuTu da сс произвоби € више no.bottpuepeduux произвоба за сеоско становнииство, f = којс jotu увијек сачињава близу 50 оОсто свих tpahaua на- 1 1 utc зе.иље. = Нз новоголишњс порукс народима СФРЈ, | Бсоград, 1. I 1964. годинс I САМОУПРАВНИМ ОДНОСИМА Y БОЉУ I СУТРАШЊИЦУ Jcdiia од карактсристика cadatutbux кретања је и ос- = = таарибањс свс тјешња савсза рабника и сељака, иа ос- I = иову убруживања рада и средстаеа. Индивидуални нољо- = 1 приврсдни произвоћачи свс вишс саглебавају da јс удру- = f xcueatbe pada у њихово.и интерссу и оа јс tbuxoea боља = = сутратњица нсраскибиво повсзала са развојсм социјали- | 1 стичких самоуправних односа. На сслу је. иначс, оства- f ј рсн значајан друштвени и .иатсријални напредак и no- I = pact животног crandapda, што сс оглеба и у позитивно.и = | ио.иаичко.и расположсњу ссљаштва и tbcioeoj подршци = i uatuoj укупној политшрс To јс најбоља гаранција da he- I i .uo са ycnjexo.u cae.iahuearu пробле.ие који произилазе из Г = Оубоких про.ијена на селу и da he се наставити његов co- I = цијалистички прсображај. Део говора иа Скупштшш СФРЈ, Бсоград, = 26. XI 1976. 1 ИЗБОР ИЗ КЊИГЕ ЈОСИП БРОЗ ТИТО „О ПОЉ^ЧРИВ- i | РЕДИ И СЕЛ¥” . 1 2 * Ј .<n>llinilllIlllllfnilllllll!l|l!!llllll!lllllllllllllll!llUllllllllllimilUlllllllllllltlUIIUIIIllllllllllllllltllUllllinillllUIIII^
I БРОЈ 157 ТИТО - ЦЕО живот У БОРБИ ЗА РАДНИЧКУ КЛАСУ ЧИТАВ ЈБУДСКИ ВЕК ТИТО ЈЕ БОРЛЦ ЗА ИНТЕ РЕСЕ И ИСТОРИЈСКЕ ЦНЉЕВЕ РАДНПЧКЕ KJ1ACE II СВИХ РЛДНИХ ЉУДИ, ЗА НАЈПЛЕМЕНИТИЈЕ ИДЕАЛЕ И ТЕЖЊЕ НАШИХ НАРОДА И НАРОДНОСТИ. ГИТО ЈЕ НАШ НАЈДРАЖИ ДРУГ. СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ГОРЕО ЈЕ У РЕВОЛУЦИОНАРНОМ РАДНИЧКОМ ПО КРЕТУ. ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЈАЧАО ЈЕ РЕДОВЕ ЈУГО СЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА ВИШЕ ОД ЧЕТИРИ ДЕ ИЕНШЕ ВРШИО ЈЕ НА НАЈДОСТОЈНИЈИ НАЧИН НАЈОДГОВОРНИЈУ ДУЖНОСТ V НАШОЈ ПАРТИЈИ. БИО ЈЕ ХЕРОЈСКИ ВОБА V ВЕЛИКОЈ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ И У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ. ТРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ СТАЈАО ЈЕ НА ЧЕЛУ НАШЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ДРЖАВЕ II VBEO НАШУ ЗЕМЉУ И НАШУ БОРБУ ЗА НОВО ЉУДСКО ДРУШТВО Y СВЕТСКУ ИСТОРИЈУ. ИС^АЗУЈУБИ СЕ II ПОТВРБУЈУПИ II CAM KAO НАША НАЈВЕНА НСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ. (Из Прогласа Цснтралног комнтета СКЈ н Прсдседниигтва СФРЈ) Из архнва: Тито на отварању ауто-пута 1959. годннс на слицн је н наш радник Љубнша Милошевић ГРАДИЛИШТЕ ПЕЋ У КОНАЧНОМ ОБАИКУ ПОШТО СУ МОНТИРАНИ САТЕЛИТН. ПЕБ ЈЕ НАЈЗАД. ПОСЛЕДЊИХ АПРИЛСКИХ ДАНА. ДОБИЛА СВОЈ КОНАЧНИ ОБЛИК. Ypebyje: НЗДАВАЧК11 САВЕТ Уредкик: НЕВЕНКА ФЛАЈС ФАБРИКА ЦЕ.МЕНТА -НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XVIII БРОЈ 256 КОМЕМОРАТИВНИ ЗБОР У уторак, 6. маја у 13 часоза на вслнком платоу у кругу фабрикс окутшли су сс сви раднипк Фабрике пемснта п радници — .монтажерн и грађсвншш којн радс па лзградњи новс фабрикс. Овај всликн, тужни скуп отво ТИТОВЕ РЕЧИ поздрав вслнком вођи и учигељу упутили су н припадниин јсд|?ог вода једнниис териго ријалне одбране и једиог одс- ,т>сн>а јелшпшс цивилнс зашпггс раднс организаиијс. О животу и делу лруга Тита говорио јс Манојло РадисавШО! С0ЦИ1ААИСЈИЧК01 ЗА1ЕДНИЦИ (ИЗ РЕФЕРАТА НА ШЕСТОМ КОНГРЕСУ КПЈ У ЗАГРЕБУ, 2. НОВЕМБРА 1952. Г.) Ја сам се увијек нарочито радовао што сам v сваком cvсрсту са млади.ма .могао да осјстмм колико им на срцу лежи братство и јединство наших парода. На вама је посебна оба веза да tv драгоцјену текови* пу, која јс била н остајс гараноија свих нашлх успјеха, даљс нсгујсте и увршћу.јете и да се одлучно супротстављатс свим покушајима да сс она наруши. рио је прсдседннк Раднпчког са вета Александар Симић. а пос,/ ннтонаипје хн.мне сви прнсутни су .мннуто.м hvraita одалп последњу пошту лремнпулом великану нашс историјс. V ставу „мпрно” последњи т.свнћ, секрстар 00 СК „Пронзводнс услугс”, а уз звуке ннгсрпацногалс’’ вслнки скуп се растао, са тугом v срцу алн и чврстом решеношћу да сс Титово дсло пастави и сачува за будућност. ГИЛМ-ЗДРДНИЖКИЛЛуајк-дкик.wимлчд ■.дстл?дл_-» МИРНО ПРЕД Д1К« ВЕАШИА ОД РАНОГ ЈУТРА 6. МАЈА ПРЕД САЛОМ РАДНИЧКОГ САВЕТА ФОРМИРАО СЕ ДУГАЧАК РЕД НАШИХ М РАДНИКА КОЈИ СУ ЖЕЛЕЛП ДА СЕ УПИШУ У КН>И ГУ ЖАЛОСТИ ДА ШТО ПРЕ II3PA3E МИСЛИ КОЈЕ CY ИАВРЛЕ КАДА CY ЧУЛИ ТУЖНУ ВЕСТ. ПОРЕД НАШИХ РАДНИКА — A Y РЕДУ CY СЕ НАШЛИ СВИ КОЈИ CY ТОГ ДАНА РАДИЛИ — Y ТУЖ HY КЊИГУ НАЈИСКРЕНИЈИХ ОСЕБАЊ/Х ПОЖУРИЛИ CY II СВИ РАДНИЦП ГРАБЕВИНСКИХ II МОНТАЖЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈЕ Y4ECTBYJY Y 113 ГРАДЊИ НОВЕ ФАБРИКЕ. ПРЕД ЛИКОМ ВЕЛИКОГ ВОБЕ НАШЕ РЕВОЛУЦПЈЕ II СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИЗГРАДЊЕ СВАКП ОД XII ЉАДУ РАДНИКА НАЈПРЕ ЈЕ МИРНО СТОЈЕНИ, ОДАО ПОШТУ ПРЕМИНУЛОМ ВЕЛИКАНУ. A ЗАТПМ СВОЈА ОСЕБАЊА ПРЕТВОРНО Y РЕЧН КОЈЕ БЕ OCTATTI КАО ТУЖНИ ДОКУМЕНТ П0К0ЉЕЊНМА. »Хдала је мало за cbe! Зансмс земља заплака море угишаше се zope поста земља Ј дубља за једну јаму срце крвавије за јсдну раку. Радничка су^за тсжа од гвожћа. чијс жуљеве руке кују тсче у поља плавих дубина неба. Младост прессчена тугом, цвсће јс увело заливсно сузом камен је пукао од бола. Плаче зсмља. Уткано имс твоје кроз срца naiua чоносно стоји занавск и послс твојс смрти и послс name смрти учлетени венцсм саплетенил1 твојом руком драги наш, друже Tino који си нам оставио. Подигнута чела гледамо у сунцс iuto нам на зекиту сја. Нико га замрачгаи не може високо се издигло оно. Хвала је мало за све. Славица Благојебић (ИЗ ГОВОРА HA ОСМОМ КОНГРЕСУ СОЈ V БЕОГРАДУ 11. МАРТА 1969. ГОД.) Увсрсн сам да he Савсз соиијалистпчке омладине Југослави је. као идејно-политпчка и масовна оргачизација, соцнјалистнчки јасно опрсдијељена, одговорити потрсбама и жељамз најшнрпх слојсва омладине, го јсст да lie ваш рсорганкзовани савсз — као саставнн дно једни ственог Фронта оргаипзовапих социјалисгичкнх снага, са Савсзом ко.мушгста па чслу бпти прави органнзатор тргчгтвснс активности. ТИТО ОМЛАДИНИ Кад нду у борбу људи, војска коју је држава створила. одрасли људи. онда је то њпхова дужност прсма отаџбинн, онда јс то дуг сваког грађанина и родољуба. Али. кал исз мобилизације, лоброволЈНо, лјсца од дванаест, пстнаест и шеснасст годнна иду v борбу, знајући да he у н»ој попшути — онда јс то вшпс Hero дуг прс.ма домовнни, онда јс го натчовјсчански хсронзам, младих људ« који жртвују себс, иако још нису управо ни ступнлн у живог — да би будуha поколења бнла cpchna. (Из говора на Првом конгресу Уједињеног савсза антнфлшистнчке омлалнне Србијс у Београду 16. новембра 1944. годпне) Данас јс всћ читавом свијету лознато какав јс беспри.мјсран радни хероизам показала наша народна с.младина, а показује га и данас, дајућн свој богатп прнлог омладпне. ....... .. (Из говора на Дсветом конгрссу ССОЈ v Бсограду 21. новсмбра 1974. год.) ТИТО О ЗАЧЕЦИМА САМОУПРАВЉАЊА ПАРОЛА „ФАБРИНЕ РАДНИЦИМА, ЗЕМЉА СЕЉАЦИМА“ ИМА ДУБОНО САДРЖАЈАН СМИСАО □ ЗАКОНОМ О ДАВАЊУ НА УПРАВЉАЊЕ РАДННМ КОЛЕКТИВИМА ФАБРИКА II ПРЕДУЗЕКА ЛОГНЧНА ЈЕ ПОСЛЕДИЦА РАЗВИТКА СОЦНЈАЛИСТНЧКЕ ИЗГРАДЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ Y сво.м експозеу о Прсдлогу основног закона о управљању државни.м прнврсдшЕМ прсду« зећима и вјшнем прпвредним удружењп.ма од стране радннх колектнва, поднетог Народној скупштнни Југославијс 26. јуна 1950. године, предссдннк Републпкс Јоспп Броз Тнто јс. пз.мсby осталог, рскао: »Доношсњс тога закона бнће најзначајнијп хпсторијскл чин Народнс скупштине послије доношсн.а Закона о нацноналнзаппји средстава за пронзводњу. Преузпмањем срсдстава за пронзводњу у државнс руке још нпје била остварена акциопа парола радннчког покрета „фабрике радницнма”, јср парола „фабрнке радницима, земља ссљацима” није иека апстрактпа пропагандна парола, већ таква која и.ма дубоко садржајан с.мпсао. Она у себи садржп читав програм социјалнстичког односа у пронзводљп. у поглсду друштвенс својнне. у поглсду права н дужности трудбеника. и према томе, може сс п мора остварнти у праксн ако мислпмо да занста нзградимо сопнјалцза.м. Тај наш закон о даваљу на управљање раднпм колсктивн- ,ма фабрнка. предузећа нтл. логична је посљеднца развшка соцнјалнстнчке нзградљс натпс зе.млл. To ic досљсдан наставак Ј ннза мјера којс наша народна власт спроволи на свом непоколебљнвом путу у сонијализам. Услови за то већ су дјелнмично сазрели. Наши радни колективи свакоднсвно показују своју лрелост, своју високу свијест, коју испољавају у својим херојски.м напори.ма на нзвршаваљу планских задатака”. У 00YP „ПРОИЗВОДHE УСЛУГЕ” УСПЕО РЕФЕРЕНДУМ 24. апрнла одржаг јс реферсндум за радинке OOYP „Производне услугс” на које.м су сс радници изјаснили и усвојилп Правклшгк о стамбенпм олноспма и прелложену корекцнју стартпнх основа. ИЗВРШЕН РЕМОНТ БАГЕРА Рад1ПП1И OOYP „Производгс услуге” су извршили ремонт багера Х-4! у 00YP ..Површннски откопн". Ускоро lie гзети v рсмопт н други багср. Чека се на прпспсће резервннх делова пз Немачке.
21. MAJ 1980. БРОЈ 157 ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ САМОУПРАВЉАЊА (5) №ВА ЕТАПА РАЗВОЈА - ЧЕ1ИРИ ООУР-П После дуготрајних припрема (вишс од годнну даиа) V току којих сс н.мао у виду склад взмсђу права радних људи, љихових жеља п оптималних тсхнолошких и сконо.мсклх услова, радно тело састављсно од делегата скопомскнх јсдиннца нзашло јс прсд колектнв са прсдлогом о конституисању четирп основнс организацијс удружсног рада. Y октобру 1973. годпне конституисани су ООУР-п: „Површинскп коповп", „Производња цсмснта”, „Пропзводнс услугс" л „Зајсдничкс службс”. Зборови радннка су усвојнли Са.моуправнп споразу.м ° удруживању v радну органпзацију п Стаггтс основнвх органнзацнја. Прсма овим акгима, OOYP-и бнрају радннчке саветс, а сви зајсдно — радничку скупштнну. На изборима 6. децсмбра 1973. годинс, радннци OOYP-a изабрзли су члановс својих радничкпх савста. укупно /0 (од 11 до 19 чланова, завнсно од броја радника v OOYP-y). Y зајсднички самоуправпи орган, радничку скуп- - 1 ---- ■„ штину, чстири ООУР-а су дала по оса.м дслегата. За првог председника новог тела нзабран је висококвалификоваки бушач мнна Михајло Јаневски, радник „Површинских копова”. Само мсссц дана прс избора за органе управљања, коиституисана је самоуправна радничка контрола. С каквим узбуђењем се очеклвало доношење програма и почетак рада Контроле, види сс из изјавс њеног новоизабраног предсеаника Мнлована Малсновића. објављене v фабричком лпсту октобра 1973. годнне: „Неко сматра контролу бауком. Ола јс. међутнм, самоуправно тело, којс нма за циљ да укаже и по.могне у отклањању слабости и нсдостатка код нас. Други, опет, од самоуправнс радничке контролс очекују решењс свнх лроблсма, као да је она чаробни штапнћ. Y ствари, првенствснн задатак Конгролс јс да развије смисао за самокоитролу". На почстку 1974. године, када су свсдснн резултатп пословања 1973. године, забслежсно је једно залажање Кон* троле: .^али.м увидом у податкс, можс сс уочнти да су се у 1973. години могли осгваритн мањн трошковн. Због тога указујемо да у 1974. трошковс можемо да смаљимо за око 450 милиона дннара и то: за слектроенергију око 300 милиона, за .мазут 120 мшшона, за лапирнс вреће, ПТТ услуге п друго око 30 мнлиона. За ово постојс реалне могућ ности, само уз одговорнији однос према послу, бољу контролу пријема матернјала, већу пажњу прн руковању”. Тако је Самоуправна радничка контрола почела свој жнвот у нашој фабрпци. У АПРИЛУ УТВРБЕН ПРЕДЛОГ ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНА ДОХОДАК ВЕЋИ ЗА 29 ОДСТО ■ ИПАК, ЧИСТ ДОХОДАК БЕ ПОРАСТИ ЗА 12 ОДСТО, КОЛНДОШЛИ: Драгиша /^сениЈевнћ до шао је 7. априла за помоћ ника багсристс на одређепз време и Томнслав Илић, НКР путар дошао је 30. ап рила, у OOYP „Површинскл откопи". Бранко Најцановнћ, НКР убацивач угља у сушару по чео јс са радом 11. апрнлау OOYP „Производ1ва цемента". Мподраг Радојковнћ, полу квалификовани радник до шао је 4. апрпла у OOYP »Лропзводне услуте” као помоћни радник у енергетици» на одређено време. ОТИШЛИ: Трифун Младсповнћ, ква лпфикованп багериста споразумно је прешао у другу радну организацију, 7. априла. Станоје Вучковнћ, квали фтпсовани руковаоп пумтгс на истакалишту мазута’ оти шао је 3. апрнла пз ООУР ,Дропзводне услуге” у нн валидску пснзију. Милорад Голубовић, впсококвалификовани електроме ханичар споразуммо је напустно 31. марта 00YP „Про изводне услуге” и отишао у другу организацију. Радисав Радуновић, ПКР, помоћник руковаоиа дробилнне 1 и 2 отншао је 11. апри ла из ООУР „Површински откопи”, у пнвалндску пензију. Милап Младеновић, квалпфикованн млинар угља у 00YP „Производња цемен* та" отпшао је 14. априла у ннвалндску пензију. Кристивоје Мијајловић, нс квалификовани радник на утовару и истовару из 00YP '.Про.мет" отишао је 18. апри ла у инвалпдску пензију. Радисав Михајловић, ква лификовани подмазивач из OOYP .ЈТромет” отишао је 18. априла у инвалндску пен зију. Жнворад Сихшћ, Мирос лав Радуновпћ, Новииа Ми лстић, Илија Илић, Зоран Мнлнћ, Горан Савиђ, Зоран Мнлосављевић, Станко Цве тковић, Мнлован Дихпгтријс внћ напустпли су OOYP „Провзводне услуге” 3. ап рпла завршетком рада на одређено време. КО И ЛИЧНИ ДОХОЦИ Финапспскн план за 1980. голнпу, чпји јс прсдлог утврдио Радничкн савст на седници од 28. апрпла, засннва сс на ве11 усвојеном плану производње, који прсдвнђа потпуну орпјсптацију ча пемснт марке 450. Укупни илан пронзводњс, да сс подсетлмо, прсдвиђа произ« водн.у н реалпзаннју 608 хиљада тона ие.мента, 200 хнљада тона новимала н 150 хлља.ца тона кречњака за трећа лнца. План прнхода, трошкова п дохотка утврђен јс према одрсдба.ма нормативних аката, по којима OOYP-н остварују укупан приход подело.м заједничког прихода, односно учешћем V дохотку. док радна заједни* па остварује свој приход од дохотка основннх органнзаци* ја. Укупан приход износићс у овој годинн преко 160 старих ПОРТРЕТИ ААЕКСАНДАР СИМИЋ ИЖ РААНИЧКОГ ЗА НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА РАДНИЧКОГ САВЕТА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗАБРАН ЈЕ ДУГОГОДИШЊИ РАДНИК НАШЕГ КОЛЕКТИВА АЛЕКСАНДАР СИМИБ УПРАВНИК ПЈ „МА- ШИНСКИ ПОГОН” V фабрпку јс дошао још септсмбра 1951. годнне, (у стару фабрику). 1955. годинс прелази у нову фабрику. За овс три дсцепије Алсксаидар је радио као машппскн техничар у бироу, бло јс замспик пословођс машннске радпоннис у старо.м погону, а зати.м и пословођа машинске радноиицс. 1959. годинс постао јс vnравник машинске раднонице. Касније је радио као рефсрент за унапређење производњс, зати.м као рсферснт за маилтсг« во у групи за ипвестнцпјс у здружсној организацијп. Био јс и рсферетгт за образоваљс у Центру за образоватвс. Сада је управтпгк П.Т „Машпнскп погон" у OOYP „Пропзводнс услуге”. Успешно јс одговорно свнм радни.м задацнма п за свс ово врсме рала успешно је радио и v лруштвено полптнчкпм органнзацгпама. Члан Савеза комуниста постао је 1951. годике мада је всП САРДЊА „НОВОГ ПУТА И ЦЕМЕНТАРЕ „НОМ П0П0ВА1Г И РАДИО ТАААСИМА Радио-новитхка установа ,,Нови пут” из Свстозарсва упутила је захтев нашој радној организацнјн за успоставл>аљс тешњс сарадњс измсћу овс двс организацнјс. Радио-Светозарево емитује програм пуних 17 годнна и у том периоду постлгао јс више залажених успеха и стекао углед у области радио информација. Располаже добром тгхјшчко.м основом, има три модсрпа студија и тп-штаљсм у рад тпх техничких уређаја пзметлтла је и структург актгелних лнформација. ПовезиваЈвем са opratnnatm* јама удруженог рада обогаћуje програм ц пружа бо.љс пнСАРАДЊА СА СРПСКО- -ХЕМИЈСКИМ ДРУШТВОМ Српско-хемијско друштво је нашој радној оргагнзаннји упутпло позив на сарадњу. Стручни савет и Радничкп савет радне организације разматралн су н прчхватилп Самоуправни споразум са Српским- -хемијским друнггвом о сарадн>и. Тбмпслав Мнловановић директор OOYP „Производња иемента’’ овлашћсн Је да потпиme овај Споразум о сарадн>н и утовор о међусобним правима и обавезама. милијарди, што јс за 63 одсто вишс него у прошлој годинн. Доходак, у износу од око 35 мнлпјардн, биће всћи за 29 одсто, али, због раста законских и уговорпих обавеза, чист доходак може, по плану, да растс само за 12 одсто. За толико ћс порасти и лична II заједннчка потрошња, односно лнчни дохони. За стамбену нзградљу планира се само рсдовно нздвајањс пз дохотка, не и додатнп износ од 2 одсто 1<з личних доходака, као што је био случај у прошлој годинн. Планирани финансијски резултат нс показује знатније повећан»е чистог дохотка, а самим тим п могућност за веће личне дохотке и акумулаиију. Ипак, и у оваквој величини зависиће од остварења планова пронзволње и рсалпзаиије. прс тога лве и по годнне био кандидат за члапа СК, још у школи. За ово вре.ме био јс на многнм функцијама. Био јс сскретар Ооновне оргажгзацпјс Савсза комуниста, члан Фабрнчког комитета СК, члан Прсдседгшптва Општинског синдикалног већа Параћин и неких комисија. Био јс и више пута члан радничког савета, а ово му јс други пут да је председник пстог. Први пут је предссдник радничког савета био 1964. и 1965. годнне, а сада му је поново указаго то повсрсњс. Члан управног одбора бно јс 1959. године. Сала је прсдседнкк управног одбора ватрогасног фопла при Скупштннн општинс и члан Скупштпнс Тптовог фонда. За свој добар рад награђен јс 1978. годш-с Орденом рала са сребрннм вением, а носнлац јс н ватрогасне звездс II реда фор.маттсвнс прсгледс свнм запослсним људима н широј јаиностн. Наш колекпгв је прнхватио ову врсту сарадч>с ц убудућс ћемо нмати програ.мски блок који би сс састојао од неколп* ко прилога и говорннх csuich* ја Вести, »нформације, разговорп, ко.ментари и други новиk'apcKii радови бнли би испуљени тсмама из производњс, самоуправних односа акгивност» друштвсно-политичкпх органнзаннја и других облас* ти. Први ттрограмски блок са вестима нз иашсг колектнва бићг већ у мају месецу. НОВА ЗДРАВСТВЕНА СТАНИЦА На седннни Радннчхог савста радне организаиије донета је одлука о изградњи здравсгвене стаизше у кругу радке организацијс. To he битн мовтажна зграда чнја врелност са свим пратсћим радовнма изкоси 1.600.000 динара. До изградуве нове зграде дошло је услед потреба да се v крут фабрике ггресели цела здравствсна стантша која је бнла у селу. „ТРУДБЕНИКОВИ” РАДОВИ НА ХАЛИ ПЕКИ РЕМОНТ ОДЛОЖЕН ЗБОГ САНАЦИЈЕ ■ За санацију крова хале пећи 1 и 2, којн сс срушио прошлс годинс, „Т1>удбеник” јс вршпо неопходне припремс, н уочн са- . мог празника почсло Јс рушсн»е поља на крову која су раннјс бнла назначсна Зајсдно са „Трудбсннком” у санаиији учсствује и „Београдско браварско предузсћс”. Због предузстс санацијс рсмонт „Шмптовнх” псћп је одложсн, јер се планнрало да сс те две интербсниијс ускладе. Мсђутим, због закаипБСња којс јс извођач ралова проузроковао, одлагање ремонта доспело јс у забрпњавајућу фазу. Пош* то јс од прошлог ремонта проДОПРИНОС СТАБИЛИЗАЦИЈИ ДОБРОВОА>НО У ДВЕ СМЕНЕ ■ И ако су после осмочасовног рада за тај дан заслужнли ПРЕДСЕДСАВЕТА за развијање ц уиапређење рала овс спужбе. Алсксандар Си.мић II после трн деценије оваквог активног рада како на послу тако и у друштвено-политнчкнм организацијама Алексанлар Спмић сс нијс заморпо. И задашша, које му је га.метнуо нзбор за прсдседника ралничког савста, успећс успсшно ла одговорп и да нх спровеле у дсло. Зна да је перпод којн долази прспун задатака који трсбајг на време и добро да сс урадс. Љ. ВЕСТИ V ГРАБЕВИНАРСТВУ НОВА ПИРАМИДА - 18 МИАИЈДРДИ ДОД. Јапански грађсвински стру чњаци су израчунали да бп изградња новс ииновскс пира.мидс, псте као чувена Ксопсова ппрамида на платоу Гиза, недалеко ол Каира, уз примену најсаврсмснијс јапанскс грађевинскс техникс, коштала око 18 мллијарди долара! Са.мо израда npoieкта за ову пирампду кошта ла би око 563 милиона долара, а изградља би трајала најмањс пет годнна. Били бп то трошкови за пројсктовање и изградњу пирамидс високс 147 .мстара, чнјс су ивтгцс дугачке 230 метара а запрс.мина 2.600 кубних метара. МОДЕРНИЗАЦИЈА ГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА КОД БЕВБЕЛИЈЕ Око 200 милиона динара бнћс утрошсно за нзградњу и модернизацију граннчног прелаза „Богородица” на грчко-јутословснској границн код БевБелијс. Поред велнкс зграде царинскс службе. банкс са мењачиицом, угоститсљског ко.мплекса, радио нице за сервиспрањс вози* ла. бензииске пумпе, телсфонске говорннцс’ и продавшше за бесиарннску робу, биће изграђено и пет кнлометара савремепог ауто-п\та. тскло вишс од годшгу дана (ipc бало је да ре.монт будс још у апрнлу), опека у синтер-зонн псћн je врло угрожсна: дсбл.нна опске јс већ опала испод крнтичннх врецности, што угрожава плашт псћи. 1 Очскујс се да ћс радови на крову хале бпти завршенн до половпне маја, и да ће тада рсмонт моћи да почпе. да се одморс, четворнца рад* ннка остала су у суботу, 26. апрнла, да ураде и оно што нису морали: чнтаво подне превозили су клттнкер нз погона I у погон II. Драгољуб Давидовнћ, Милан Мачковић, Бане Пајић и Драган Диннћ превезли су 11 траклорсклх приколица клинкера. Транспорт клинкера је, иначе, ометен недостатком транспортпих средстава па јс ова само иницијативна помоћ четворнцс радннка за сваку похвалу. Нове номисије OOYP Д1РОМЕТ” Y Ко.мисију за стамбенс односс изабрани су: 1. Бракко Нсшовић, за прсдсса* ника 2. Нада Стојковић, за за.мепнка председнкка 3. Светолкк Глпторијевић, 4. Жквога Ракпћ, 5. Alia Ожват, 6. ДралЈца Радосав.т.еапћ, 7. Мплан Радуновић. Y Комиснју за радне односе нзабрани су: 1. Зоран Нкколмћ. за председнкха 2. Младсн Петровнћ, за заменика прсдседника 3. Миливоје Кузмамовнћ, 4. Петар Јоваковић, 5. Богосав Јовановић, 6. Рада Мидовзновић, 7. Будкмкр Пегровић. У Комиснју заштите на paay изабрани су: 1. Ранђел Јоваповнћ. за председнпка 2. Радисав Бокмћ. за замсннка председника 3. Нихола Радојковкћ, 4. BeibKO Бурпћ, 5. Стојадин Жквковић, 6. Мнодраг Манојловић, 7. Благоје Благојевић. РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ,ДАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ” Y Комисију за стамбенс односс изабранн су: 1. Божилар Ивзловип, за председннкз 2. Мнлован Мклојковић, за заме* ннка председника 3. Србијанка Бабнћ. 4. Сповко Мнлутииовнћ, 5. Мнлан Милојковнћ. 6. Зорица Седић, 7. Томислав Милутиновић. V Ко.миснЈу за раднс односе нзабранн су: 1. Алсксаизлр Пантнћ. м председ* ника 2 Muojpar Маиојловић. зз за.мснкка прелссдиика 3. Милутнн Милснковић, 4. Дссанка Милић, . 5 Иоанка Трпковкћ, 6. Мнлам Павловић. 7. Браикнца Бранковић. Y Комиснју за заштиту на раду изабрапп су: 1. Радојииа Кијаковић. за прел* ссдлкка 2. Биссрка Костпћ, за замсннка председника 3. Момир Иваиовић. 4. Драгослав Живковић, 5. Мића Manih. А. Бранислзћ Богосав.ћев. 7. Жавзкз Рзлуновкћ. Мианаа 8
. ..............■■■■....... ■■. I"1. .
s>5M 3=4 M laO£>Eww rna©
21. MAJ 1980. БРОЈ 157 КУЛТУРА*0БРА30ВАЊЕ ОДУЖУЈУ СЕ ТИТУ ДОБРИМ ОЦЕНАМА Први радни дан у мају у сви.м школама протскао јс у необичном миру и тишнни. Суочени са чињеннцом да вншс нема друга Тита, најдражег друга н пријатеља, малшиани су са туго.м у срцима и сузама у очима уместо уобичајспих поздрава минутом ћутања почињалн час, ода јући пошту човску који је створио безбрнжну и срећиу данашњицу. Лик којн су упамтплп још са први.м појмовима, расли с њпм, развијајући љубавпрсма човеку који јс младе бескрајно волео и ценио нсћс избледстп из ibiixoвих сећаља. Томс сведоче н рсчешшс још псдовољно вештом руко.м нсписанс: „Нпкад те uchy заборапити вољени Тито , „Друг Тито је великл део мога срца, а своји.м учењем и при.мерно.м дисциплниом одужићу му се", ,Дружс Тито, воли.м те као ма.му и тату".. су са.мо пеколико од безброј порука н обећања најмлађнх. Панои и зндови испуњсни су ликовни.м и литерарним радовнма, исечцима из днсвннх и псриоднчних листова, мислима које је друг Тито .много пута изговорио, а којс пламтс као Ученнцп ОШ „Момчнло Поповић Озрен” уписују се у кљнгу жалостн ШАМПИОН ЗНАЊА „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА — МИР” ТИТО НАС |Е IAKO УЧИО Е V Акцији Шампионат знања „Тито — Револуција — Мнр” на те.му „30 годнна социјалистичког самоуправљања у Југославијн”, Зорана Јовановића, ученнка VII1-2 разрсда ОШ „Б. Јакшић”, после другог места на Општинско.м н трећсг па Регионалном такмичењу, као трећи предсташшк Региона учсствовала је на Републнчком такмичењу н постигла запажене рсзултате. — Живим у врс.мену самоуправљаља, види.м га у свим срединама if-'occhaxt у школи. Ннје мн било тешко да савладам матерпју која је од нас тражена и да у овогодишњој Акцији Шампионат знања „Тито — Револуција — Мир" на тему „30 година социјалистнчког самоу« лрављања у Југославији” постнгпем добар резултат којп ми јс омогућио да се сретнем са најбољим ученишша Региона и Републнкс, 'биле су првс рсчп које смо чули од Зоранс Јовановић. —Ова област и свс оно што нма везе са Тптом побуднло је у менп посебно интересовање. Радтша сам и кући, али наро* чнто у школи уз помоћ наставника Милана Милутиновића. Име нашсг вољеног друга Тита присутно јс сада више него икада у мојој школи, међу мо- •јим друговима и другарицама. Ми, Титови пионири и омладинци не смемо да изневеримо лашсг најдражег друга. Наставићс.мо они.м путем који нам јс он оставио, онако како нас је он учио. Од нас се рчекује да добро учнмо. Нашс добрс оцсне и успех су допринос нашој домовини, даљој лзградњи лашсг социјалнстичког друштва. — Иначе, доживљај од 25. ап« рлла у Пријспољу, када сам сс срела са вршњацима из цсле Републике и са љлма одмерлла знање из по.менуте области, јс лајко.мплстнлјл дожпвљај из мог школовања. Тако говори шампнон у зна« л»у „Тито — Револуција — II I^naHag всчна ватра, осветљавајућн пут младој генсрацијн. Од пионира н омладинаца друг Тито јс очекивао да буду врсднн, актнвни, да имају лобар успс.х н одличнс оисис: „Вп моратс доб ро учити, учити свс осиовнс ствари којс су потребнс за живот јсдног човјека. Ви треба да учитс и како вал>а вољстн своју зе.мљу, чпји су спновп и кћсри дали толкко крви за слободу. Ја сам увјерен да ћете вп своје задатке испунити,” поручнвао је често друг Тито пионнрама. Тито је веровао увек најмлађнма, а они поноспп пгго су рођени и расли у ibcrosoM вре.мену, чувајући успомену на њсга и његово дсло одужују му сс радом н добрим vcnexo.M. Зорана Јовановлћ Мир", вуковац, од септембра средњошколка са жељом да језлцн буду п»ена специјалност, можда л' животно опредељењс. С. Јовановић Изложба „Пролеће и младост” Традлционалла изложба ллковнлх радова ученнка средњих основллх школа л маллшана лз Обдалишта „Бамби” л Дечлјег обданлшта ИВТ КТ „Б. Крсмаловић" блће отворсна 22. .Maja у холу Градског аматерског позорлшта. Најмлађи ликовни талентн овом прллико.м ћс се представлти својлм најлспшл.м иртсжл.ма а органнзатор СИЗ културе, СИЗ основлог васплтања и образовања и СИЗ соцнјалнс л дечлје заштлте најбоље ауторс ће наградити вредним наградама. СВЕЧАНОСТ Y РАДУ ДРУГАРСТВО,ПРИЈАТЕА>СТВО И НОВА ИСКУСТВА # Дан школе н годишњица роћења хероја чије име носи, 23. апрнл свечано прослављен у Центру „Иво Лола Рибар” * Гости из Мурске Coботе, 47 ученика и 5 наставника п ровели два дана код својих вршњака „ колега Q Спортски и културпи сусрети, друмсења п пријатељство наставићс сс 17. октобра у Мурској Соботи Овогодишња проспава Дала школс за нашс средл»ошколце л.ма.ча јс лзузстло обслежјс. Боравак гостлју лз побрати.мскс Мурске Соботе. нз Цсктра покличллх шол (Школс за позлвна занл.маља) учлпио је да опа годлшњтша будс обележела достојно рсволуцлолару чнјс и.мс носл и да стсчсло ново пријатељство обогати младс за другарство влше а колектив за нова искуства у васплтно-образовно.м раду. Ово јс први прави сусрст (ранлје је гостовала лаша споргска екипа) представннка средн>сг усмереног образовања двсју побратл.мсклх општпла л договореиа сарадња јс дала прве рсзултате. ИЗЛОЖБА Y ЗАВИЧАЈНОМ MY3EJY 1И10 MUNM loci UMiltt • Фотографије и документи о боравку друга Тита у нашој средипи изложсии су у Завнчајном музеју Грађаии Параћина и.малп су част да више пута у својој средини поздравс предссднлка Рспублике Јослпа Броза Тита. Увек са радошћу дочекпван, пајдражн гост радних људн п непоколебљлви борац за са.моуправна права п бољу будућност радничкс класе, за братство и Јединство народа п народпостн Југославлје, за млр л соцлјалнза.м, наилазио јс на сваком кораку на изливе одушевљења н безграничног поверења. Параћнн јс шест пута бло домаћлн сво.ме најдражем госту, члји је сваки долазак у нашу средлну прсдстављао увек празнлк за све раднс људе. Ти сусрети, почев од 1954. годпне, 1959. (два пута), 1961., 1966., и 1973. године остају незаборавнл, нс са.мо за оне који су тај трсиутак лично доживелн већ „Трнова ружица” ' На сцени Градског амазерског позорлшта, 15. .маја гостовало јс позориштс лутака из Нлша са представо.м „Трнова ружпца". Ову дра.матлзовалу Грп- .мову бајку видели су ово.м прпликом ученпци првог разрсда градск^х основних школа и .малншани лз Обданлшта. Дрвени предмети у сеоском домаћинству У Завичајном .музеју, 23. апрлла отворена је изложба: Употребни прсдмстл од дрвета у сеоско.м до.маћлпству средњсг По.моравл>а. Свл тл предмети су били обавезан лнвентар сваког нашег сеоског до.маћпнства, без всллкс разликс у иметку, алл у зависностп од .маште л спрстностп .мајстора којн лх је израђлвао. Изложбу је отворио Слободан Мллпвојсвић, председннк Скупштпнс општлнс л топлл.м речп.ма говориоо оно.м лародном благу којс не с.ме да се заборавл. Оно трсба да оживп ссНања ллл да оне који су тај псрлод жлвљсња упозлалл само кроз историју конкретно уверл, да лх упозпа са жлвотом предака, једле плвнлнзацпје која јс живела у времену када сс много мање знало л и.мало. Гостл лз Словснпје су боравили два дала у нашсм граду. Младс нз Мурскс Соботе прлхватилл су лашп учсшши бсз рсзервс, пглим срис.м, другарство јс склопљело одмах, баш као лгго младп злају л умеју да сс дружс II волс. Договорснн облици даље сарадње f Изузн.мајући гостопрлмство, којс јс било присутло на спаком кораку, домаћлнл су органнзовалл за учсникс обллазак Фабрикс бомбона „Параћинка”, а наставпицл су сс упозлалн са произвођачем чувеног параћнлског стакла. Проспстлс радпикс Мурскс Соботс примпо јс н и за све онс којл су тс најлепшс .мо.менте видели ва фотографија.ма, које су заједно са делл.ма Тптосн.м п о њему лзложенс у Завичајном музеју. Y свечаној тлшини обилазе радлп људл, грађанл, ученици л омладилии и чс.мо посматрају фогографлје од којих је сBaKa прича за ссбе, одајући пошту вољеном Тнту и подсећају« Ии сс и ово.м прнллко.м када с.мо у нашој срсдини поздравнли човска члја јс .мисао била и остала једнлл путоказ и подстлцај даљег развоја соцчјалистлчког са.моуправног друштва. Ова изложба обухвата свс. посстс друга Тнта нашс.м граду а рсализована јс у заједницп Завичајног музсја н Библнотскс „Др Впћснтпјс Ракмћ”. С. Ј. ИСТОРИЈСКА И ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА ОШ „Б. ЈАКШИН” ши П0СВ1ШИ Н1ЦРШ1ИП Последњи часовп историј скс и литерарне секипје уч^ ннка Основне школе „Бура ЈакшиИ" no садржајности и лепоти надмашплп су свс ранпје. V изузетној ат.мос фсри и декораннји, у свсча пој тишинн .младп историча рп н литсратс су говорилн о прсдседнику Јосппу Брозу Титу, човеку name прошлос ти, садашњости п будућнос ти, легсндн наше псторнјс, човеку чнјс су мисли путо каз младој гснсрацнјп. Најлепше речи, стнховп. и мнслп најпознатијих ауто ра пзговореш: су овом прнлико.м, а учсшгчки радови бплп су 'испуњени топли по.м, љубављу. заветп.ма н обећањима да ће се марљи во радитп м учити и наставн тл Тптовим путем. Рсипмо да су организато рн овнх часова руководп оцп секција Цвстка Симнћ, наставник историјс п Љиља на Станојевић, гпзофссор српскохрватског језика. С. Ј. сскрстар Општпнског комитета СК, Радојс Несторовнћ, којо.м прнлкком су представницл иашлх друштвснополиткчклх организацлја улозналп госте са стањс.м н ириврсдних! потенцлЈалом града и огпптпнс. Вођенл су и разговори п договоренн дал.и облицн сарадж п размсне искустава ових образовлих структура. Заједничка академија На свсчалој акаде.млјл, која јс органлзована поводо.м ове годпшњлце л доласка гостију, исг:рсд Цслтра за срсдњс усмсре* но образовање „Иво Лола Рибар" све прлсутле је поздравио длрсктор Чсдомнр Новаковић, осврћући сс на рад и даљу сарадљу са средљим образовањем лз побрати.мског града. Пригодал културло-у.метнлчки програ.м, који су лзвели ла« ши учешши, био јс допуњен и обогаћсн тачкама словсначклх средњошколаца, који су веома пластично дочаралл богатство л лепоту словсначког фолклора. ОСНОВЦИ У МУРСКОЈ СОБОТИ Учслицн и наставлнцк Основлс школс „Бура ЈакLUiih”, на познв Основношколског васпнтлообразовног завода лз Мурске Соботс, провсшНс трл дана, од 22. до 25. маја у ово.м побратлмско.м граду, прлдружу jyhii сс њлхово.м мајском слављу н враћајућл посету коју су словеначки основни учнлллн наше.м граду прошлог новс.мбра. Сарадња која јс између овлх образовних институција успостављена још прошле године прошлруЈс се, попримајућн лове обликс u садржајс. Наши ученнцн приллком овог гостовања ћс се представнти најбољим лнковннм н литерарним радовнма a доћл ће и до спортских и културно-умстничклх сусрета. С. Ј. Прнјатсљство сс пзражавало и на спортски.м сусретима. Нашн су навијали за њих и оорнуто, али спортска срећа је била наклоњена нашим срсдњошколци.ма који су однели победс у свн.м дисцпллинама, мало.м фудбалу, рукомету и стрсљаштву. Млади из Мурскс Соботе су испробали п параћински базен. употпупплп своЈе утнске н ово апрплско дружењс је завршсно обпласко.м манастпра Раванпца, Сисевца, музсја и спомен парка у Крагујевцу. Боравак јс био кратак, али пријатељство н другарство чврсто, учвршћено са по неко.м сузо.м уз поздрав н познв за враћан»е посетс. Представшши нашсг средњошколског центра позвани су да \тЈвличају њпхово октобарско слављс п да побратима нз Мурске Соботе посетс 17. октобра. Користн од оваквпх сусрета су .многоструке, а најважннјс, ширсње братства и једннства, развијањс другарства н прпјатсљства је на правом путу испуљењз. С. ЈовановкВ кулшурни днеђник Трећи Симпозијум савременог обликовања стакла . Y4ECTBYJE СЕДАМ ДИЗАЈНЕРА Традиипонална мећунаролна .манифсстација Симпози ју.м савре.меног облпкован.а стакла, ове године отпочсо јс 11. маја са радом.На овогодчшњој с.мотрп појавп ћс сс 7 днзајнера из 5 зс.маља. На радилшптпма Српскс фабрикс стакла своје пројскте реализоваће Марвип Лнповскп (САД), Бер ВанЛо (Холанднја), Марта Мссарош (МаБарска), један пред ставнмк Источнс Немачкс, затим југословснски дизајнери Ванда Беседњак, Всселко Зорић и ДимитриЈс Гвоздсновпћ. Сн.млозијул1 се завршава 30. маја, а организатори су Српска фабрика сткла иРспубличка и Општннска зајсдница културе. „Коло” у Параћину Познати бсоградскн ансамбл „Коло" гостовао јс у уторак 20. .маја у Параћину. Изванредан програм хорске, драмске, музичкс н фолклорнс секцијс одушсвио јс гледаоцс у Спортској хали „7. јул” која је у сарадњи са СИЗ-о.м културс организовала ову вредну прнредбу. Параћинке се одлнчно пласирале Нашу општину на регцонално.м такмичењу у репптовању, које је одржапо 26. априла у Рачн, представљале су Наташа Стојановић и Снежана Милетић у .млађе.м п Славица Пајић н Весна Милутиновић у старије.м узрасту. Параћинскс такмнчаркс су у конкуренцпји најбољих рецитатора Шумадијс н По.моравлл постиглс запаженс резултате н из обс групс се пласиралс по јсдна’ за републичко такмнчсIte. Међу пионирима највншс успеха јс и.мала Наташа Стојановић, а .међу о.младинцим Весна Мплупшовпђ, која he лас н представљатн на рспублпчко.м такмичењу. Иначе, свс нашс решпаторке су ушле у ужи нзбор it награђсне вредним награда.ма. Вечс уз виолину и клавир Y среду 14. .маја у Музич* кој школн Миленко Живковпћ” гостовали су младп београдски у.метннци Срђан Грујић са внолином и Олгпца Антић, клавпр. Концерт су организовалн СИЗ културс, Факултет му* зичкпх уметности из Београда у заједнпци са Музичко.м школо.м ,Д1иленко Живковић" из Параћина. Младп уметницп, обоје по стдипло.мцп на факултегу музичклх у.метности, бпли су пријатно освежење за свс љубптеље овс врсте уметно сти. Музички таленти Ha XXIV фестпвалу обла за основно .музичко образовање СР Србије са покрајинама, одржаном од 24. до 28. апрпла у Прпштинп, Музичка школа „Мнленко Жнвковић” учествовала јс са четпрп солпста и једнп.м намернп.м саставом. Y конкуренцнјп 39 школа из 39 градова Србије, нашп м.ладп музичарп постмглн су запажен резултат II из Прнштине понели јсдну другу и четирн трсће награде. С Јовановпћ
I На основу члана 35 Одлуке о грађевинском земљишту („Општпнскн службенн гласник" бр. 3/80) н члана 28 Статута, Самоуправна интересна заједнппа за упр^вљањс грађевннским земљтпптсм и комуналне делатпостн, распнсује КОН К YP С ЗА ДАВАЊЕ HA ТРАЈНО КОРИШБЕЊЕ HEИЗГРАБЕНОГ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА Y ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА I. Прсдмсг овог Конкурса јс иензграђспо градско грађевинско земљнштс, и то: гед, бр. УЛИЦА Кп. Површпна Укупна впбр. м1 сина накнадс I. ИваиаГорана Ковачића 631/2 620 198.400,00 2. „ 627/1 565 180.800,00 3. „ 626/1 470 150.400.00 4. „ 626/2 444 142.080,00 5. 626/3 451 144320,00 6. „ 626/4 443 141.760,00 7. „ 626/5 443 141.760,00 8. „ 625/1 456 145.920,00 9. „ 625/2 455 145.600,00 10. „ 510/1 500 160.000,00 П. » 510/2 455 145.600,00 12. „ 510 3 414 132.480.00 13. „ 510/4 422 135.040.00 14. „ 510/5 431 137.920,00 15. „ 510/6 384 122.880,00 16. „ 510/7 390 124.800,00 17. „ 510/8 397 127.040,00 18. „ 510/9 403 128.960.00 19. „ 510/10 410 131.200,00 20. „ 510/11 417 133.440,00 21. Угао С. Вујадина н М. Бурсаћ 4716/7 584 186.880,00 22. Старог Вујадтша 4720/2 576 184.320,00 23. Марпјс Бурсаћ 4718/4 472 151.040,00 24. Матије Гупца 4723/4 544 174.080,00 25. 27. матра 4747/6 543 173.760,00 26. Марнјс Бурсаћ 2389/3 529 169.280,00 27. Кнсз Мпхајлова 2680/2 598 191.360,00 28. Првомајска 482/2 413 132.160.00 29. „ 482/1 462 147.840,00 30. „ 482/3 418 133.760,00 31. „ 482/4 409 130.880,00 32. „ 484 414 132.480,00 33. „ 488 318 101.760,00 34. Војводс Степс 493/5 416 133.120,00 35. „ 490/1 438 140.160,00 36. „ 490/2 418 133.760,00 37. „ 490/3 400 128.000,00 38. Нассљс ,Јагодњак" 2290/8 405 129.600,00 39. „ 2290/11 405 129.600,00 40. „ 2290/12 351 112.320,00 41- „ 2290/13 351 112.320.00 42. „ 2290/10 405 129.600,00 43. „ 2290/9 405 129.600,00 44. „ 2290/6 405 129.600,00 45. 2290/5 433 138.560,00 46. „ 2290/4 531 169.920,00 47. 2290/3 706 225.920,00 48. „ 2290/1 453 144.960.00 49- 2291/1 540 172.800,00 50. „ 2291/3 557 178.240,00 51. „ 2291/4 565 180.800,00 52. „ 2292/1 506 161.920,00 53. „ 2292/9 582 186.240,00 54. 2293 1 489 156.480,00 55. „ 2294/1 480 153.600.00 56. „ 2294/3 481 153.920.00 57. „ 2294/4 473 151360,00 58. 2294/5 459 146.880,00 59. „ 2294/6 457 146.240,00 60. 2294/7 471 150.720,00 61. „ 2294 8 523 167.360,00 62. „ 2294/9 551 176.320,00 63. 2294/10 497 159.040,00 64. 2294/15 503 160.960,00 65. 2294/16 491 157.12000 66. 2294/17 380 121.600,00 67. „ 2294/18 403 128.960.00 68. „ 2294/19 470 150.400,00 69. „ 2294/20 441 141.120,00 70- 2296/3 391 125.120,00 71- „ 2296/4 406 129.920,00 72. 2296/5 399 127.680,00 73. 2298/1 455 145.600,00 74. 2298/3 517 165.440,00 75. „ 2298/4 508 162.560.00 76. „ 2298/5 508 162.560,00 77. 2298/6 504 161280.00 78. 2298/7 505 161.600,00 79. 2298/8 328 104.960,00 80. 2298/9 304 97.280,00 81- 2298/10 275 88.000,00 82. „ 2298/11 318 101.760,00 83. „ 2296/10 325 104.000,00 84. „ 2296/11 335 107.200,00 85. „ 2296/12 332 106240,00 86. „ 2294/36 330 105.600.00 87. 2294/33 424 135.680,00 88. „ 2292/11 424 135.680,00 89. „ 2291/23 424 135.680,00 ’0. „ 2291/24 424 135.680,00 91. Насељс ,Јагодн»ак” 2290/25 625 200.000,00 92. м 2290/24 506 161.920,00 93. „ 2290/23 404 129280,00 94. „ 2290/20 404 129280,00 95. „ 2290/19 404 129280,00 96. ж 2290/16 404 129280,00 97. „ 2290/15 352 112.640,00 98. „ 2290/14 352 112.640,00 99. „ 2290/17 404 129280,00 100. „ 2290/18 404 129280,00 101. н 2290/21 407 130240,00 102. „ 2290/22 493 157.760,00 103. „ 2291/20 616 197.120,00 104. „ 2291/21 441 141.120,00 105. „ 2291/22 436 139.520,00 106 „ 2292/5 424 135.680,00 107. „ 2292/6 424 135.680,00 108. „ 2294/32 424 135.680,00 109. „ 2294/31 430 137.600,00 ио. м 2294/30 426 136320,00 Ш. » 2294/29 430 137.600,00 112. 2296/8 309 98.880,00 нз. „ 2296/9 350 112.000,00 114. „ 2296/7 574 183.680,00 Ред. бр. УЛИЦА Кп. бр. Површина м’ < Укупна внсЈгна накнаде 115. 2294/28 501 160320,00 116. 2294/27 . 500 160.000,00 117. .. 2294/26 499 159.680.00 118. 2291/16 469 150.080.00 119. .. 2291/15 344 110.080,00 120. 2291/14 413 132.160.00 121. 2291/17 622 199.040.00 122. 2292/7 489 156.480,00 123. 2294/24 500 160.000,00 124. 2294/23 500 160.000,00 125. .. 2294/22 500 160.000,00 126. 2294/21 500 160.000,00 127. .. 2296/6 485 155.200,00 128. 2294/11 486 155.520,00 129. 2294/14 475 152.000.00 130. 2292/8 506 161.920,00 131. 2291/13 556 177.920,00 132. 2291/12 737 235.840,00 133. .. 2291/11 481 153.920.00 134. 2291/10 520 166.400.00 135. 2291/9 473 151.360,00 136. 2291/8 486 155.520,00 137. 2291/7 751 240.320.00 138. 2291/6 582 185.600.00 139. 2292/3 475 152.000.00 140. 2294/13 475 152.000.00 141. .. 2294/12 489 156.480.00 142. 27. марта 4747/4 488 156.160.00 Површине парцела v улиин Ивана Горана Ковачнћа, Прво.мајској I! Војводс Степс су пројсктне, тс he прнликом омеђавања бити утврђснс стварнс површтшс н могућа су миннмална одступања. II. Опремљеност граБсвннског земљншта по овом коикурсу, прсдвпђена је п то: А) За парцслс од редвог броја 1 па закључно са редннм бројем 20 и парцелс под рсдиим' бројсм 22, 24 н 27: нпсконапопска улпчна слектро мрежа, улпчна водоводпа мрежа и асфалтпрана улпца; Б) За парцелс под рсдни.м бројем: 21. 23, 25 п 26, и за парцеле од редног броја 28 па закључно са реднвм бројсм 37: ннсконапонска улнчна електро мрежа, уличпа воловодна мрежа и пошљунчана улица; В) За парцслс од рсдног броја 38 па закључно са 141: ннсконапонска илнчна елсктро мрежа. глична водоводна мрсжа, асфалтнрапа улпца, кншна каналнзаиија н улнчна фскална канализаинја; План парислаинјс са локацнјом објската н урбаннстпчко техннчкнм гсловнма, бпћс нстакнут v ппосторија.ма Стручпс службс СИЗ-а — улнца Крагујсвачка број 4 у Параћпну, н чиин саставни дсо овог конкурса. На парнела.ма по ово.м конкурсу у складу са урбаинстнчко тсхничким условима, условљена је градња, к то: А) За парислс од рсдног броја 1 па закључно са рсдлим бројсм 20: стамбснн објекат: сутерен са приземљем и поткровљем, макси.малнп габаркт 9x12 мл, помоћнс просторијс v склопу стамбсног објскта, гаража у склопу ста.мбепог објскта нли као самосталнн објскат: Б) За парцелс од редног броја 21 закључно са редннм бројс.м 27: стамбенп објекат: подрум са прнземљем н поткровљем, максимални габарит 9 х 12 мл. помоћне просторнјс п гаражс као посебнн објекти; Ц) За парцелс од рсдног броја 28 па закључно са реднкм бројсм 37, исто као под А); Д) За парцеле од редног броја 38 па закључно са редним бројсм 40- стамбенн објекат: подрум са приземљсм и спратом, макспмални габарЈгт 8 х 12 мл, помоћне просгорије н гаражс као поссбни објекти; Е) За парцсле од рсдпог броја 41 па закључпо са рсдним бројем 46: ста.мбени објекат: високо призсмљс са поткровље.м. максимални габарит 8 х 13 мл, помоћнс просторпје и гаражс као посебни објекти; Ф) За парцелс од рсдног броја 47 па закључно са редннм бројсм 48: стамбсни објскат: подру.м са прнземљем н поткровлсм, габарити различнти прсма условпма, помоћне просторијс н гаражс као посебни објекти; Г) За парцелс ол редног броја 79 па закључно са редним бројем 97. нсто као под Д) са.мо разлнчптн габарнтп ттрема услови.ма: X) За парцсле од рсдног броја 98 па закључно са редннм бројем 111, исто као под Е) само макснмални габарнт 10 х 12 мл; И) За парнеле под редним бројсм 112 н 113 „сто као под Г) са макснмалипм габарвтом 6x12 мл: Ј) За парцслс од редног броја 114 па закључно са редиим бројсм 141 исто као под Б) само различнтв габарнтн према услови.ма: III . Учсснпцн па конкурсу могу истовремено конкуриearn за највише 3 парцелс. IV. Првенствено право за давање зе.мљншта v смислу члана 31 Охлукс о грађевпнском зсмљишту и члана 3 Правилника о ближсм одређивању мерила за давањс зсмљишга на трајно коркшћењс путем Конкгрса. кмају: — учеснхши НОР-а. — ратни војни пнваллди, — ннвалпди рада, — грађани чцЈс су зграде прелвиђене за рушењс. — радннпи нз непосредне производње, — грађани којима јс забрањена градња на постојећој парцелм, — радншш са дужим раднпм стажом, — грађани који уступају стан, — дсфтшитарнп кадровп, — породиде са всћнм бројем деие. — породште које имају трајно оболелог члана. V. Учесшши Конкурса положићс гарантнн нзнос v виснни од 10.000,00 динара, упдатом на жиро рачун 63504-662-500079 — Са.моуправна интсрссна заЈСДЖша за управљажс грађевинскпм зсмљиштсм и ко.муналне дслатности Опигтинс Параћин. УчеснЈШнма којшма буде дато зсмљиштс на коришћеже гарантнп износ сс урачунава у накнаду за уетулањс^земљшпта на трајно коришћсњс, а осталим учссннцнма гарантни пзнос сс враћа v pokv од 10 лала. Учеснтшк који одустану од уступљсног зсмљишта гарантпн износ сс нс враНа. VT. Корпсннк лобијсног зсмљпшта по ово.м Конкурсх обавезан је да изградљу зградс започнс у року од 1 године и доврши v року од 2 ГОДГП1С од vBobciha V поссл. a v противно.м прсстајс му право коришћека зсмљишта. VII. Захтсв за лобијањс градског граВсвинског земљишта подносп се у затворсннм ковсртама са назнаком „за Конкурс”: Самоуправној интерссној заједнвии за \прављан»с грађевинскнм зс.мљнштем н комуналнс делатностн Параћпн, улииа Крагујсвачка бр. 4. непосрсдио плн пгтем поштс. V року од 15 дана од дана објављивања опог Конкурса v листу „14. дана”. Захтсв сс подноси на посебвом oopacuv који сс добија заједно са другнм потребннм обрасцима v просторијама СИЗа. VIII. Пријаве поднесснс противно условкма Конкурса нли послс одрсђсног рока нећс бпти разматранс. IX. Отвараљс прислелих прпјава вршпћс сс јавно комнсијскн на дан 9. јуна 1980. годинс, са почетком у 9,00 часова V просторијама Стручне службс СИЗ-а, улица Крагујевачка број 4. Од трсштка када је почело отварањс пријава учесMinin не могу мењати нитп допуњавати датс прнјаве нип< подноситн нове. X. По утврђнваљу приоритста Комисија lie на огласној. таблн Стручне службс истакнути редослед кандидата. На утврђеип редослед кандидатн могу да поднесу прнговорс у року од 8 дана. XI. Коначии резултати овог Конкурса бнће објављени на огласној табли СИЗ-а. XII. За сва обавеигтења заинтересовани се могу обрагнтн Стручпој службп СИЗ-а улппа Крагујевачка број 4 (бивша зграда СУП-а) или на телефон: 52-013 н 51-014. ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР БРАТСТВО — ЈЕДИНСТВО ПЛРЛНИН ПОБЕДНПК Hapahiut ic 11. м 12. маЈп био домаћнп Омпадннског фуабадсхог гурнира брзтских и прчјатслеких гра.тооа Горажда. Марпбора, Краљсва н Параћина. Оадј гурнпр којк трсба да пооаж чрадпцноиалан пкупио Је пајбол.е мдаде фулбалске селскциЈ* пз чстрп прлјалслскл м братска трааа. Па т\Т”п’Р¥ Јс прикамм :<сп и узбудљнп фудбал. V npaoii кр\'П' cacra.ni с\' се Гораждс — Краљсво 2:1, Пораћнк — Марг. (чц» 3:1, а у фпналнпм мсчсчима Краљево Марибор 0:6 n Flapahnw — Гораждс I:!. Након кзвођења пеипла Параћпп Је постао побслник опог Турнпра. Поберипху. пзЈбо.т.см стрслиу. пајкорскпп<Јо| екнпп п иаЈбољем судн|и •o.ic.Kini су псхери. Домаћпк турнпр кпрсднс годнне Јс Фуабплскн сапст Гора. 1кда. СРПСКА ЛИГА: ЈЕДИНСТВО — ЈАСТРЕБАЦ (НИШ) 2:0 Стрслкл: ПслпазнопнЛ, у 3». аппцту (пз JesaimccTcpua) it Ннколнћ у S*. мннуту ” Једннстжо. Јеапнетм! Јанковић 6. Јопановић (. Шмновић 6). Петковић 7. Apw-maiih 7 Пслкваиовпћ, Мпрковић ". „лнћ 6. Manth 6. Ннколмћ 7. Павловнћ 6 м Васнћ 6. КОЛУБАРА (ЛАЗАРЕВАЦ) — ЈЕДИНСТВО 2:0 Једднстао: Богосаг^свпћ 6. Јовапог.кћ 6. Петкпанћ 7. Арпзовпћ 7. (Апћелкпаић—), Пелквановмћ 7. '1нрксгмћ 6. Илпћ 7. Матпћ 7. fhtxo-nth 7 * и Васпћ 6. 1ЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕЗО 13. ОКТОБАР — БЛАГОТИН (БЕЛУШИП) 7:0 Стрелпк: Tenth 3. Живковпћ 2. Мнљковлћ н Милојковпћ за ..13. октобар' 13. октобар: Мзрковнћ 8. Спмић 7. МпхаЈловнђ 7. Стефаповнћ 7. Богзанлinh 7. М. Гадић 9. Мл.тоЈкоинђ 7, Стсфзповић 8 (Грбоппћ—), Гагић *. Mn%xovnh 9 п Живковлћ 7. КОШАРКА: РЕГНОНАЛНА ЛИГА ШУМАДИЈЕ Н ПОМОРАВЉА ВАРВАРНН: ТЕМНИК — ОКК ..ПАРАБИН” 39:70 ОКК ITapahiin: Жннкоалћ 2. Mapnomth, Блрћсинћ 12. МмрковлА 11. leanth 4, Ла.таВ 8. Дини11 б. Пскпћ 4. МплосављсвИћ 14. MapititKOMth 7 п В\чхо»лћ 4. СТРЕЉАШТВО: Ifa Pent бличком такмпчску стрелапл у гаћам>у ссриЈсклм ха.путлпом пуп'- ».ом четлри параћннска стрелоа плаелрала су сс ла аржавло плвсистпо. . Ви^е" су r...6opm>t: Зопал Мплојкоалћ. Мплорал Пплолић. Cphati РакиН u Ш1«<кмр Драгап Марковмћ. ТУРНИР ПИОНИРА У часг Дапа млвдоспг оЈржан !«• Стре.-вачкн турнмр плонирсинх стре.-ввч клх аружлнз. ПаЈболе реЈултате постлглр су гипннрл м лноммрк« Основке агк« лс ..Стсмп Јлковл,евпћ". ’Ipyrc мссто прппалл Је пл:оли ,,Рало1<* Ллмипоаић". С Драгггннопнћ :< С. Зпрллкожић INVESIBANKA СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО Шпана^ Hxule CH3 офсрмзсам. Излавачкв cum Дрвгаа Антнђ (прсдссдгаг), Саиио Vpomeaah (здмежжх). Борђ« ПсткоаиВ. Жквитв СтоЈаловмћ. louncaat Милоиноакћ араг>.>\С (а|нћ Ммлам |« Нсшнћ. Зори РадоЈеааб. Нала Бриковмћ. Мклкаа Жнхковађ ■ Слажмуб Обралоааћ. Vpebyje: Исаахдмопи калсл<ј\м. Глаеив в паговории урелмнк СзаеолуЛ Образпвић Нпанкарм: ( ножана io гачс-иД. Мкмаа Жпвкошћ. Мкроспр Цкмитријевпћ. Мвлтпоје Пдаћ ■ Миплраг Мнлеоковађ. Ааресл Редакдије: Параћпи. Макспул Toptcoi 4. пошгаигкп фа> 17 1<-.кфг»пи: I -ммт и nitonopiti* spe.iKV •2-332. шмтнарв К’-*94. Прстпллга: Гојпппил 125.30 пол\гозши1М 62Д0. За опосгранство иоструко. Жпро-рачдп С113-« ииформасала вЗЗМ—649—16 кол СДК (lapahin«. Штвмза ГРО ..ГДЛС' ботра:. Вжјвмн1иаа S гаавфс« 340-331. Гнраж 11.000.
БРОЈНИМ МАНИФЕСТАЦИЈА.МА ОБЕЛЕЖЕН ДАН МЛАДОСТИ СМОТРА МААДОСТИ И ФИЗИЧКЕ КУАТУРЕ Најдражи празник младих, 25. мај обележен је бројним манифестацијама. Најпре ове године то је била смотра физичке културе и спорта и братства и јединства. Параћинским младићима и девојкама на Дан младости у гостима су били млади братске Мурске Соботе, са којим су делили мегдан на спортским теренима и полигонима. Централна прослава одржана је на Градском стадиону 25. маја на којој СУ учествовали ученици основних, средњих школа, чланови планинарског друштва и извнђачи и млади Мурске Соботе. Фого-репортажа Страна 6. —ПЛАКЕТА—„ВЕЉКО—ВЛА ХОВШж" ЗА ОРБ „БРАН КО КРСМАНОВИН ПРИЗНАЊЕ У ПРАВЕ РУНЕ Најзначајннје Југосло I венско гтрнзнањс за до* бровољпи омладпнски рад, Плакета „Вељко Влаховнћ" додсљена Је ОРБ „Бранко Крсмано* вић“ из Параћнна. Изузетни резултати па [ раћинскпх омладинаца, последњих година на ом ладинским радннм акцијама нису остали незапажени. Параћинске брнгаде са свих акција враћале су се окићене бројним признањима и ударништвима, а ових дана стигло је још једно ' изузетно признање. Савезна конференција ССО доделила је Плакету „Вељко Влаховић" ОРБ „Бранко Крсмановић" која је радила прошле године на акцнји „Рпг.ка 79“ | М. И. ГОДИНА¥П • БРОЈ 158 ® ПАРАНИН, 4. .TYH 1980. ГОДИНЕ ДАНАС КРЕНЕ ВОЗ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” ВЕЧНИ ПААМЕН ЗАЈЕДНИШТВА ® Настављање револуционарних традиција, јачан>е братства и јединства и све чвршћи контакти и сарадња на свим нивоима основне су карактеристике ове манифестације © Y возу 6. JYHA НА СЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ АНАЛИЗА ПРИВРЕДЕ за братску Словенију 21 путник из Параћина СЛОЖЕНН УСЛОВН ПРНВРЕђНВАЊА Резултате привређивања огпптине Параћин за протекла три месеца Скупштина општине разматра у тренутку свеукупне друштвене акције на превазилажењу неповољних кретања у појединим секторима друштвене репродукције и пуне одговорности свих субјективних снага друштва за превазилажење насталих тешкоћа у националној економији. Прсд7-дништво ЦК СК Србиie на својим седннцама од 28. апрнла и 19. маја 1980. године •обавезало је све комунисте да шпце него било када схватс сву озбиљност у слровођењу полнтике еконо.мске стабилпзације. Y 1980. годјшу с.мо ушли са повом Резолуцијом, са новнм Планом друштвено-економског развоја. Опредељење је сасвим јасно: лнчну, инвестициону н општу н заједнпчку потрошњу свести у оквир реалне могућности, односно ставити у функцију дохотка. Планом друштвено-економског развоја за 1980. годину у општини Параћпн предвндели с.мо раст дохотка од 26,9 одсто. За први квартал остварили смо доходак у прнвредн Behn од остварења у нстом периоду прошле године за 14,8 одсто. Лпчни дохоци, којн треба спорије да расту од дохотка већи су за 24,2 одсто. Ycaглашавање личштх доходака са остваренн.м дохотком ннје остварено код 30 основних организација удруженог рада, са прекорачењем од 77.542 динара, док губитак нзноси 82,5 милпона дннара и већи је за 253,7 одсто у односу на нстп период прошле године. Од 61 инвестиције, колнко јс прнјављено код Службе друштвеног кшиговодства, код 14 јг утврђено прекорачење у укупном износу од 60,5 милиона дпнара, а остварена акумулаЦнја је симболпчна. тетима, па према томе и транспорт. Летина се убпра у трећем кварталу, а грађсвинарство оживљава у другом. И код сваке организације би се ту м тамо нашла по која „објективна околност” оправдаОтклонити субјективне слабости Привреда општине Параћин јс н посебно специфнчна. У н>ој је заступљена и пољопривреда и граВевннарство, а развијамо и саобраћај. Погоршана .међународна снтуација са последицама драстичног повеНа1»а цепа нафте и њених деривата, са никад већом понудо.м капитала алн и никад већом 1<а.матпом стопом, са знатио повећаном цепо.м неких сировина које наше фабрике морају да увозс, условило је производц>у са смањеним капацпње за слабије резултате, али оно што је основно: („Објектнвне околностп”, повећање цена нафте, сировнна, погоршаних услова у примарној расподели не треба чекати само на решавање од неког са стране (Републике, Фсдерацнје), већ активност знатно појачатл на отклањању свих унутрашњих субјективннх слабости. Када би се извршило упоређивање одређенпх података, дошло би се до следећег: Доходак у привреди општине је далеко нспод планираног раста и релативно је низак. Резолуција о полптици оствареља Друштвеног плана за период 1976. до 1980.. у 1980. годинп обавезује све кориснике друштвених средстава да лнчни дохоци спорије расту за 5 одсто од раста дохотка. Они су брже расли за 9,4 одсто, али су л најнижи у Региону, а од просечног у Републицп нижп су за 11,9 одсто. , Због свега реченог нарсднп пернод мора у свим органпзаиијама удруженог рада бити нспуљен активношћу на стнuaity што већсг дохотка, прс свсга кроз повећапу продук* тнвност рада. Организације удруженог рада које су нмалс прекорачеља у исплатама лпчнпх доходака, а онн су релашвно ниски, нсте морају анулнрати са.мо повећани.м дохотком. Оне организацнје чпјн су лпчнн дохоци знатно пзнад просечних, а пмају прскорачења, морају их свестн у дозвољсне оквирс. Зависност виспнс лпчних доходака од тога где ко радп а не како и колнко ради мора се свакодневно н упорно отклањатн. Ситуацнја је таква, када јс реч о прпвредм, хтелн или не морамо рећи да на.м она зд прва три месеца ове годнне бележн до сада за овај период највећи губнтак. Узроци губптака су вишеструки: Од погоршаних услова у примарној расподели због високог раста цена репро.матернјала и горива, впсоког степена ненаплаћени.х потраживања, а код неких орванизација прнсутан је и висок раст залиха, па све до сезонског карактера привређпвања и на крају и до субјективних слабости. вестиционе са реалним могућпостима. Од тога како будемо испоштовали све мере, како будемо цију и радили номска схватили иасталу ситуакако „ колико будемо зависиће и наша екобудућност. Данас, no дсветнаести пут од свога званичног организовања 1961. године креће за братску Словенију воз Братство — Једннство. Воз је резултат одржавања пријатељских односа н међусобних посета грађана, пераскидиво везаннх у току народноослободилачког рата, када је братски народ Словеннје био принуђен да напусти своје домове, буде расељен, али да у тим тешким данн.ма наБс своја нова огњишта и пријатеље у Србији. Као сећање на те дане и годнне проведене у Србпји настала јс традицнонална манифсстација — воз „Братство — Јединство” која се органнзовано спроводи већ деветнаест годнна. Колнки је значај ове манифестације довољан је податак да је 1974. године 1вен покровитељ био друг Тито, a 1976. и 1978. Савезна конферснција Социјалистичког савсза радног народа. Покровптељ ове годннс је Репчбличка конфсрснцпја Социјалистичког савеза радног народа Словеније и супокровитељи Рудник мрког угља из Трбовља и РЕИК „Колубара” из Лазаревца чимс сс још више и на привредном плану потенцира повезивање великог броја збратимљених општина социјалистичких република Словеније и Србијс. Ове године из општипе Параћин путује 21 путник. Највише њпх бнће гости код својих побратима из Мурске Соботс. Онн he својим до.маћинн.ма пренети топле и искрене поздравс грађана општнне Параћпна н целс Срб.чје, са нскрено.м жељом и радошћу да се поново внде и крену једап друго.м у братски загрљај v нашој срединн. Рационалнија организација рада, већи доходак Оваква тенденција неповољ* них кретања тражи свакодневну активност свих субјективннх снага и самоуправннх структура у правцу доследне реалнзацијс политике економске стабилизације. Актпвност пре свега треба усмерити у правцу бржег превазилажен>а и отклањан.з субјективних слабости и недоследности v организацијама удруженог рада и други.м средпнама. У то.м с.мислу неопходно је знатном актпвношНу Савеза комуниста, Синдиката и свих осталих самоуправнкх сргана обезбедити рационалаиш оргавизацип' рада и сфпкаснлје послове OYP-a, бржи пораст продуктнвностп рада н повећа* њс дохотка, целисходније располагањс н корншћење средстава друштвене репродукције, већу и бољу штедљу. Y тој актнвпости треба и даљс радити на удруживању рада н сред става, на основама доходовне завпсности и повезаности, успостављање нових и одговарајућих односа у стицању п распоређивању дохотка и чпстог дохотка, како би се па тај иачш! омогућнло повећање акуслулативнс « репродуктивне способностп II промепе које бн довеле у склад све облике потрошње, нарочито личне п нн« С. О. - ПОСЛЕ СТИХИЈЕ НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ ОРАНИЦЕ ПОД ВОДОМ К“Ше К°Је С¥ °ВНХ дана нелшлосРДно натапале земљу допсле cv нам велики поручЗу ЗопрТрадш! с3^^аац}™‘ШТИЛа ТРе6а ИСеја1И К'ГК™'3 са б₽30м »егетацијо«, . Ошпнрно СТРАНА 3
4. JVH 1980. БРОЈ IM HA ДНЕВНОМ РЕДУ ПРИВРЕДА ТРАЖИ CE РЦ N ОДШВОРНОП * Извршни органи друштвсно-полигпчких организација и Скупштине оп штине јуче разматрали тромесечно стање у привреди и друштвеним делатностима на седници која је одржана у Српској фабрици стакла. Председавао је Радоје Несторовић, секретар OK СКС Резултати тро.мессчног пословања прнвреде, очекнванн су са посебном пажњом, јер је то био период у коме се кренуло са реализацијом мера економскс политике, речено је на јучерашњој седншш. Констатацнја- јс да је привреда у првом тромесечју по- . словала као већ н дуже врсме, у сложеним и отежаним условима мада cv финансијски резултати нешто повољнијн. Губици су исказанп у већпм износима, док је за проширењс материјалнс основс рада издвојепа ашболична маса. Лпчни дохоци су изнад оствареног дохотка . Због такве ситуацнје намеће се нужно да све субјективне снаге, пре свега Савез комуниста и Снндпкат у предстојећем перноду посветс највећу паж- }ву баш шгтањима прнврећнваjta. Наимс, 00 СК биће дужнс да 'сачине пресекс за предходних пет месеци п сагледају шта је реализовано у склопу гсвојених програма мера економскс стабилизације. И акцноне конференцнје СК у веђим раднпм организацијама бнће обавезне да о овим питањнма у најскорије времс расправљаiv, iep с обзиром на структуру привреде наше опнгтине која у великој мерн зависи од увозних спровина, могуће је очекивати још теже услове прнвређнвања. To сс пре свега односи на увоз вунс, содс, мазута, бутана н других сировина где сс очекују скора поновна повећања цена. Y наредном периоду Савез комуниста he у склопу'органнзованог рада н чешћих сагледавања тока реализације мера скономскс стабилизацнје у при ликама гдс се истој не посвсћује одговарајућа пажња инсн* стирати на примени личне одговорности. Друпш речима сви радни људи својим радом, односом и понашаљем бнће обавезни да дају пун удео у презамократски развој организације Савеза комуниста чију полазну основу и реалност чтпш колективни рад, одлучивањс и одговорност. НА1АН1ИВНИ1И ЗЕММЈРАДНИЦИ © Фонд СИЗ-а здравствене заштите је 17 милијарди старих динара © Делегати се залажу за што рационалнијс трошеље ових средстава с.о. Kpaj’eM марта основана 1е нова Самоуправна интересна зајсдница здравствснс заштптс. Тачније, Основна заједница здравственог оснгураља прераслаје у општински СИЗ здравственс заштнте. Прилнком конститунса1&а изабрано j’e председништво а првп председавајући па годину дана је Мнливоје Васић Цига, радник v ИВТКТ Нова Скупштина пма два већа и то Всће корисннка и Већс давалаца гслуга. — На првој седшшн разматрали смо проблематику 113 програма стабнлизаннје у областн здравствене заштите, рекао нам је у кра11ем разговору Милнвоје Ва сић. Залажемо се за рационалшцу и економичнпјг’ потрошњу фондова. Програм стабнл!1зацнје је -врло конкретан и у 1&е.му је набројено у koj’hm вндовнма н којс свс мере треба прсдузтн ла би сс оствариле мере стабилизације што повлачн одређене актнвностн и у Медицинском центру. Први ста тистпчки показатсљи говоре да се отпочело са применом програма стабилизапије. Милнвоје Васић јс био и председник Скугаптнне Основнс заЈ'едниис злравствсне заштнтс v старом сазпву. Та Скупппттна је разматрала фннансијске проблеме Заједннпе, стање и проблеме здравствене радне организаци]'е, како сс остварг ј’с слободна размена рала. н । к?ко сс ocTBapyj'y права ко- . рисника устуга. оспттрзнпI ка. Прављепс су п перполнзилажењу прпсутних скономских тсшкоћа. A to v праксп до сада није бнло свуда схваћеио и примељпвано. Пред нама је перпод у ко.мс морамо свс то превазићи, јер по оној „да се ухвати задњн воз" сада јс СТАТУТАРНА КОМИСИЈА СК ЗАВРШИЛА РАД КОННРЕПМ ИАПИЗАЦИ1А ЗАДАТАНА © Ииицијатива друга Тита о колективном раду, одлучивању и одговорности широко прихваћена у редовима Савеза комуниста у општини добија коначни облик пред конкретну приMVHy Непосрсднн задаци органа и организаиија Савеза комуниста Србије на реализовању иннцијатнве друга Тнта о колективном раду, одлучивању, одговор ностн и даљој демократизацнји друштвенополитичких односа прихваћени на VIII седшши ЦК СКС, добијају и своју конкретну реалнзацију у Савезу комуниста у иашој срсднни. Са сачињеним предлогом нацрта који је ових дана завршнла Статутарна комисија СК и Комисија Конференције орга низације СК у општини за развој и метод рада СК, у чнјем раду су учествовали Павлс Бран ковић, председник Статутарнс комисије Савеза комуниста Ср бије п Мнљен Чогурић, прсдссдник МОК-а СК ићн he се по четком јуна месеца на седницу Општинске конференцнје, а заtiim сс покреће шпрока политичка акција v рсновнпм ррганизацнјам СК која he Tpajarn до Kpaja јуна да би након тога по разматрању ттримедби и пре длога Конференција и коначно усвојнла овај докумспат. чнс анализс о коришћењу здравствсних услуга нашпх осигураника ван општине. Анализиран је и број изгубљсних радних дана за боловања н рад лекарскнх коми сија. Највсћс интерссовањс за све овс пробле.ме показивалн су делегати зе.мљораднн* нн, а недавно су и они добилн комплстно право оснгураника. Кол свих важнијнх пнтаља око права и обавеза оси гураника, код статутарних и других органнзционих питан»а, акиије су спровођене V сарадљн са Синдикатом и Соннјалнстнчким савсзом н уз великг подршку општинских органа. По оиени прелседавајућсг овог СИЗ-а. активност дслегата би требало да буде мно го већа, јср делегатн у дискусијама најчешће иступају са CBojiLM мишллњем. Врло ретко говорс у нме своје делегатске базе која их је и делегирала. На свих 1S скупппина, колнко је олржано у старом сазиву, нстн број делсгата j’e увек биоак тиван н за рсч су сс јављала иста лниа. Како нам је на крају разговора рекао Мплнвоје Васић, актнвност делегата‘у скупштпнама требало бн да разматрају руководства дру ШТВСНО-ПОЛ1ГПГЧКТ1Х органпзашла v радни.м органн запијама и да се том прнлнком нзнађг методи н начвHU за веђу ак~ibhoct дслегзта М. Жнвковић внше нсго икада раније нсопходно. Y протнвном. сви ћемо бити одговорнн и сносићемо скупа последицс за нзгубљенн корак у наше.м кретаљу и развоју. С. 0. Значајно је у нзменама н допунама, поред осталог да he сс код основких организацнја СК појачати колектнвни рад и одговрност, a то у принципу важн и за све органс. Исто тако у будуће у припреми одлука и расправама учествоваће сви члановл Савеза комуниста. Значајна је такођс и новпна да сс председник Конференцн* је СК у општини бира на годину дана, с тим да према садашње.м предлогу може бнти биран само једном у том мандатном сазиву Конфсренције. Зпатно сс појачава улога Конференције као основног органа организацијс СК у општнни. Конференција ће бити много оперативнија, чешће ће се састајати. Своју програмску актнвност Конференција ће много внше него до сада заснивати на идејно-политнчким пнтањнма програмскс актнвности Скуп штине општине, скупштина СИЗ-ова, и тако даље. Статутариа одлука предвнђа низ новина. Онс су од непроцењиве важности за даљи деНИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ ОДБРАНА И ЗАШТИТА У РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА © Ооучавање и провера так Основна организацпја јс основна ћелија удруженог рада у којој раднп људн стварају матернјална н духовна добра на базн удруживања рада и оствариваља својих самоуправннх права. која служе као за лога слободног ствараља тнх лобара, развијања својс раднс, друштвспо-политичкс, културнс н мисаонс делатности. Због тога јс врло важно да сс свс области рада н стваралаштва у основној организаиији удружс ног рада, па н подручје одбрам бене и самозаштитне функције организују на самоуправној ос нови, као интсгрални део само* уггоавннх односа. Тим развиЈањем и јачањем самоуправних односа и слобол нпм гдруживањем самоуправних ттрава. организанија удр\'- женог рада се на ефнкасан начин оспособљава за организовање и врптење послова оппгге народне одбранс и друштвене самозаштитс као н за прелунређивање и одстрањивање нсгатпвппх појава нз ceoj’e срелине. Успешно функцноннсање одбрамбених и самоуправннх активностн у организацпјп удружсног рада уто.тико ћс бити већс уколнко се у свакој основној органнзаиијтт удруженог рада створе гсловн за ттуно пспољавање шпшијативе и акпиie чланова радног колектива, њнховпх самоуттравних тела као н лрупггвено-полнтнчктгх органпзација. Ово се постиже viiiKiiiiHiiiiniiiHiiiiiiiiiinmnmniiimiimimiimtiiiinniiiiiMimifiiiiiiimiimiiiitimiinniiiiiHiiiiiimiiiiiine 1 НОВИ ЧЛАНОВИ САВЕЗА КОМУНИСТА | | СЕОТИНУ ЧАДНОвА У АЛРИАУ И Ш | На свечаности у сали Позорншта, 86 омладннаца 24. = | маја добило Је књнжице Савеза комуниста. Заједно са = | новопрнмљепим члановима СК у априлу н мају, чланство г = Савеза кодгуннста Јс богатпјс за стотину младих кому- | | ипста. | i На истој свечаности и великн број пионира из VII = Е разреда основних школа прилшо је књижице Савеза co- 1 = илЈалиспггке омладпне. ЗаЈедно са ппонирима из сеос- = | ских школа, 615 пионнра стасало је у омладинце. | М. М | .IIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllIltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllliililliiilliiiilitlllllllllliT Градска конференцпја ССРН БОГДТИ ДНЕВНИ РЕДОВИ Градска кенференцнја ССРН јс иа својој последњој седннци одржаној 22. Maja разматрала и усвојила програм активности за 1980. годину II програм активности на остваривању задатака економскс стабилнзапије. Том прнлнком је било речи о проблемпма незапосленбстн. Градска конференцпја ССРН у овој годинн треба да организује јавну дискусију раднлх људн и грађана на којој he се разматрати извештај о пзградњи комуналних објеката н трошењу средстава грађана из месног самодоприноса. Исто тако нзвршиће аналнзу функиионисања делегатског снсте.ма спремности трајап задаодговарајућом организацијом, разрадом и остваривањем про грама обукс за општенародну одбрану и друштвену самозаштнту, обезбсђсњем потребних матсријалннх средстава, свакодневном мобнлизаторском ак пнјом на решавању актуелних проблсма одбранс и самозаштитс, подизањем свссти и одгоМесец цивилне заштите Y ЗНАКУ ТАКМИЧЕЊА ЈЕДИНИЦА И ШТАБОВА Јуии је месец иивилне зашпггс СФРЈ. Тај месец ће у нашој општинн бпти у знаку такмтгчења јединнпа и штабова цивилне заштите v месним заједнинама и OYP-има. Планиране су свечане седнице штабова цлвилне заштнте. тематскс фото нзложбе, филмске представе и прелавања на тему цивилна зангпгга. Редовна обука штабова и једншша бићс знатно ттојачана, a opганизоваће се н смотра ieдишша у месним заједшшама и организаиијама удруженог рада, гтробне мобнлизације, н вежбе цнвнлне зацггите на нивоу општине. за период од двс годнне. Ангажоваће се и на остварнвању цнљева социјалнс политике, дечје заштите, заштите стандарда радних људи и грађана и снабдсвања, а расправљаћс п о активности савета потрошача, о прн премп и cnposoheibv актпс „Нншта нас нс сме изненаднтн”. Овај 'форгм ће разговарати и о остварквању полвтике стамбене нзградње. коришћењу и одржаваљу стамбених објската, активности кућннх савета, о роковима изградље стамбсинх објеката, а инеистнрао је п на већој активности на поn>v ннформпсања. М. Ж. ворности радинх људн к тако даље. Спровођењем акцнје „Нншта нас не сме изненадити" у овој годинн основне п друге органнзаннјс удружсног рада могу проверити илн увсжбати следеће: функимоннсање познварског система, врсме трајања мобилнзапијс н спремност ieшшниа TO. цнвплне заштитс, појсднних смсна у ОУР-у као п нелокулног људства у OYP-y. Треба провсрити и функнвонисање појединнх команди и службн, а свс чланове удруЖсног рада упозпати са знапима за узбуњиваљс н како треба поступати приликом узбуне, по жара, землотреса. поплаве, хаварпја п v слшппгм прнликама. Наиме, свакн ралник мора да зна како треба да постгпв на латп знак опасности на свом радном месту птта ла ради и на који взлаз треба што пре да се улаљп уколпко v тој опгакпзапији не.ма склонпигга. За све ралнике н п.пх-ове чланове породица потребно јс обсзбедпти заштитне маске. Организацијама удруженог рада предстоји провера обучсносги „ спремностп ЈТО и ЦЗ и учешће у прославн Дана цивилне запггите СФРЈ. Провераваћс се обезбећеност организацпја удруженог рада крнтичпим репроматерпјалом и другнм средствима и могућност постепеног преласка на коришћен>е домаћнх сировина и рспро-магеријала. Нсопходна је п провера појединих, како војннх тако и планова произволise у пракси. Г. Стањевнћ КАКО CAM ВИДЕАА 1ИТА Тс 1959. године моја послератна генерацнја стнцала јс своја прва школска знања.. Тита смо знали са првнх страница Буквара н Чптанке it осталнх књига и многобројннх прича учнтељице о нашем Маршалу, рсволуцио* нару, Прсдседннку Републнке. To iixic јс бнло дубоко урезано у свест свнх основаца којн су са поносом носил1< црвенс ттнонирске мараме. Тс године v iccew обећаше нам да ћемо впдетн Тнта п да ћсмо га поздравнтн у нашем граду прнликом отварања Аутопута „Братствојслвнство" од Параћнна до Ниша. За нас скромне ђачићс бешс то лрилпка ла обученн у најлегпне што смо тада вмали, за руку по двоје, машућн ирвеним заставицама нскажемо своју љубав it оданост п наравно да многи ол нас по први пут вплс Тита. Новсмбар је бпо хладан н влажан. Тога дана град је бпо на ногама. Прспуне улипе грађана, омладине, пнонира од железвнчке сташпд« до тек нзграђеног аутопута. Тискалн смо се у улицн Мошс Пвјадс трудсћн се да пам погледн што далл допру, да што прс внднмо Маршала. Нешто послс jeсет зачуо се аплауз. Y колони аутомобнла препознали смо Тнта, насмејаног, како отпоздравља. Њсгова ведрипа. жпвахне плавс очн н. челинча одлучност лаваiw су спагу н уливалн повереibc. Само ла га што бољс впдпмо. Мајушни, у гомнлн света, издизали смо сс на прстс, махали заставицама, желсИн да тај тренитак што дужс noTpaj’e. Taj сусрст најдужс трајс у нама самима. Времена су сс промсннла. ГТосредством тслевнзпјских прнјсмника бнли смо сведоци многобројних успеха нове Југославије предвођеие искуством и љубављу Тнта. Y 'многим судбовосннм приликама глсдали смо како се невероватном снагом u одлучношћу бори за једнакост, за светскп мпр. А увек су у тиА! прплпкама нз моје свестп извирала сећаља на ту 1959. када сам се у шпалнру малншана неколнко мстара први пут сусрсла са Титовнм као небо плавнм очнма и оллучннм изразом лвца п када смо ношенн н>сговом снагом и вољом сложно запевалн „Друже Твто мн тн сс кунемо". О том догађају свелоче и фотографије у нашем Завичајном музеју н тадашњп малишанп којп су Титу за љубав посталн акиијаши, правнпин. комунистн, самоуправљачв, .. Милица Жнвковић ПРОСААВА 1УБМЕ1А Y суботу 31. маја одржана јс свечака седница радпих људи Органа правосуђа поводом 35- годнш Н.1ШС постојања п рада ових органа. Рсферат о развоју правосудиих органа поднео јс Љубомир Рашковић, председннк Оп штннског суда. На седници су уручсна и признан>а великом броју радниј ка за дугогодишњи успеi шаи рад. 1 Швана^ 2
4. JYH БРОЈ 158 ,..У неколико pecioba... Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА Д0В0ЉН0 СИРОВИНД ф Договарањем на самоуправној основп обезбеђују репроматеријал ГПП „13. октобар” ЧЕТРДЕСЕТ НОВИХ СТАНОВА Идуће године крајем маја трсиа да буде завршена још Јсдна стамиена зграда са чечрдссет једнособннх и двособлнх станова у удиди Цара Лазара, код Некарс, чнја инвестицнона вредност износи 23,5 милиона длнара, које лнвестпра СИЗ становал»а у Параћину. Радовс нзводи ГПП „13. октобар". м. д. OOYP ПТТ Параћпн CYCPET СА ПОБРАТИМИМА ИЗ БЈЕЛОВАРА Основна организација удру женог рада поште, телефона и телеграфа у Параћину била је и ове годлне домаћин OC.MIIX братсклх сусрета са збратимљенпм ПТТ* радници ма, својлм колегама, предузећа ПТТ саобраћаја из Бјеловара. Колеге из Бјеловара имале су прилику да овога пута по - сете Фабрику бомбона „Параћинка" у Параћину где су сс упознали са технологијо.м посла и флнанслјским пословањсм ове фабрике која већ дугп низ годнна не зна за губитке. Поред ‘.Лараћннке" гости вз Бјеловара посетилп су п Фабрику вупенпх тканлна „Бранко Крсмановић" као и споменике средњевековне културе, манастлре Манасију и Раванлцу н туристичко излетиште на Грзи. Идуће године маја мессца параћлнскл поштарл биће гостл побратлмима лз Бјеловара. С Петровић До прс пзвесног времена'Срп ска фабрика стакла је нмала проблс.ма око обезбеђлваља ос новних слровина. Било је момената када су извесна постројсља стајала а стакло је на тржишту било веома тражено. To јс параћинској . стаклари стварало велике губитке. Код Зијада Кадрлћа, члана Пословодлог одбора за техничка шгтања, лнтересовалл смо сс како је трснутло стаке у фа брлин и том прилико.м с.мо чулм да је највлше проблс.ма блло око обезбеђлвања кварцног песка и калциниране содс. После ннза акцнја и договора СФС и лспоручлоца сировина стање је знатно повољ* није. Члтав проблем је настао због тога што испоручиоци соде нису лспоштовали договоре око обезбеђлвања ове основне слровлне за стакларску инлдустрију како лз Домаћлх „звора тако и код увоза а за то је постојало оправдање да нс.ма довољно девиза. Српска фабрика стакла |е максимално користнла принцлп самоуправног договараља и захваљујући томе, а уз средства својлх купаца, обезбећена Је већа количина калциниранс соде. И на ово.м примеру се Јасно види да се само удруживањем н договарањем произвођача и купаца стакла■ овакви проблеми могу решаватл на обсстрано задовољство. Y Сгаклари очекују да ће након реновирања капацитета до.маћи произвођачи рсдовно нспоручивати калциннрану соду. Највећл пробле.м стаклара v нашој земљи је како обезбедлти довољне количлне стакленс амбалажс која је всома тражена за потребс домаћих пунноница, јср су у овој грани све влше оријентисани на извоз. Како с.мо овом прилико.м чулн, и даље ће сс радлти за лзвоз, у цлл»у обезбеђиваља де влза за репроматеријал, из увоза, а да ћс се на основу договора о удруживању средстава са купцима подмириватп дсо домаћег тржлпгга. М. Живковић НОВИ YCIIECH ПАРАБИНКЕ ЖВАКЕ ДВНОСЕ MEAAJbt И ПРИЗНАЊА На седмом Међународлом по- љопривредном сајму освојили луци овсојнли су златне ме- укупно 28 медаља даље. Овогодлшњи Новосадски пољопрлвредни сајам бло је још једна потврда доброг кваллтета параћлнсклх пропзвода. Фабрлка бомбона, ратлука и жва каћих гума из Параћлна је овом прллнкбм овсојила 11 златних, 10 сребрнлх п 7 бронзанпх медаља за одличан кваллтст својлх слатклх пролзвода. У всома јакој конкуренцији пролзвођача „Параћл1пп<нс’’ жвака* ће гуме, желе бомбонс и ратII ла недавној нзложбн прехрамбених пролзвода у Чехословачкој, а у органнзацији „Интсрекспорта" из Бсограда, на којој је блло заступљено још 10 пронзвођача из наше зе мље, „Параћинкнне" жвакаће туме налшлс су ла добар прпјем у Братислави и Прагу. Циљ овс лзложбе је бло да се представнлци трговилскнх органи« зацлја нз Чсхословачкс упозла ју са југословенсклм производима намсњеним за пзвоз. V Последња два месеца градо.м се често преносила весг: овлх дала сти же кафа. Биће је у понедељак ллл уторак. Сви су се позивалк на поуздане изворе, на пријатсља свог прнјатеља, јер је он добар са трговцнНАШ КОМЕНТАР @ вафи ма. Y јутрошњнм ма многи устају вета ранлје него да чекају кафу. часовниз кре обнчно, Од ше- -маркету су грађанл сво јеврсмено сломлли врата гурајући се у ред за кафу. Да не напо.мињсмо изгубљене радне часове. Зар је то уоппгге важно када је кафа у питан»у?! И тако до сле деће приллке, када се за два сата прода колнчи* на кафс која може да подмири месечну потребу грађана ове општине току су преговри око извоза параћвнсклх жвакаћнх гума у Чехословачку. Главнн проблем око органпзовања извоза за свропско тржиште је тај што су цене југословенскнх кочдвторских про извода доста високе у односу на цене на светском тржишту. ..Парапллка'' улаже огоо.мне на порс да пзвози како би на тај начлн обезбећсна девизна срсд ства могла да користи за купо* вину нове опремс. М. Жлвковић ПОЉОПРИВРЕДНА ОРГЛНИЗАЦИЈА „7. ГУЛ” фова и шефчнћа се уз љубазан осмех захтеи то за вре.мена. време радног вало да одобре излазак за време радног времена на који лшнут због кафе. А тај млнут јетра јао и по неколико сати. Сутрадан се препрпчавало да јс Мллицлја одржавала ред, да је гужва била огромна и да свл нису успелл да добију овај цсњенн нашпак. Y сал!опослузн Ламели про суто је >i изгажено неколико килограмв кафс. Y самопослузи у Врапчану кафа је продавана само уз број којн су трговицп лз те продавни* це „из.мислили" и прстходно издали по сопствс но.м нахођсњу. Y суперКако да ову појаву на зовемо? грозницом, Потрошачком потрсбом за овим одомаћеним наштт ком или нашим менталитетом да што пре дограблмо, пре свих и само за себе. Било како да је назовемо једно је сигурно, да опи коЈи нај више „кукају" на којекакве несташице, a то су свакако потрошачл, својим понашањем највишедоприносе да до њих долазп. Томе добрл.м дело.м кумују н трговци који у садашњој ситуациЈм пмају највише „прп Јатеља" а наравно и користи. ‘ М. Ж ... И не Dpaliaj се без кафс л детерџеита! ПАКЕРНИЦА ПОЧЕЛА СА РАДОМ Пољопривредна органнзација „7. јул" у част мајсклх празника отворила је погон за конфекцлоннрање пољопрлвредклх производа који успевају на овом терену. V Пакернлцл која тренутно за пошљава 17 радника паковаhe се за домаће тржиште све врсте воћа и поврћа у колнчннама од неколлко стотнна грама до неколпко стотина кнлограма. Једлли погон овс врсте у реглону Шумадије н По.моравља за сада послује прс.ма предвиђеном плапу. Bell у првој ледељи лспоручено је тржишту око’ 4000 кллограма пасуља, у вредностп од 17 милиона динара. . — Ускоро ћс почсти откуп и прсрада печурки за тр* жпигге, а у свим селима гдс „7. Јул" пма откупне станпце откупљнваће се овај шум ски плод. Откупљиваћемо л паковатл све сезолско $ohe и поврће, а део тлх пронзвода пласлраћсмо на словсначком тржншту у оквиру договорене сарадње са братском општш1о.м Мурска Coбота, као и околним местима н самом граду, каже Сто јан Динлћ, руководллац ове радне једлнние. М. Д. ПОСЛЕ СТИХШЕ НА ВЕЛИКОЈ МО РАВИ ® Најугроженија поља на левој обали Мораве, која није регулисана насипом © Обилне кише изазивају труљење стабљика и појаву пепелнице ® После повлачења водс из поплављених парцела треба зассјати кукуруз са кратком вегетацијом После обллллх клша, којс су пратиле готово иео месец мај, корито Веллкс Моравс плјс блло у стању да прл.мл свс водс лз сллва. Y птоћи лз.међу 25. и 26. Maja, послс крлтлчког водостаја рекс од 5 метара и 30 сантлмстара, измерено код ћупријског моста, вода је почела да сс лзлива лз корнта на левој обалл која није браљсна ласлплма. За само једну noh поплављено јс шестотина хектара плодне моравске равшше под усевлма у паралћнској општиY СКОРАШЊЕМ ЗЕМЉОТРЕСУ НАЈГОРЕ ПРОШАО АНДРИЈА ИЛИБ КРОВ ИД ГДДВУ Разорпл земљотрсс који је задесло копаонлчко подручје, оставпо је последлце и у Параћлну. Kyha у уллцп Вука Kapaunlia број 4/2. у којој је сталовао Андрнја И* лић са породлцом, лпјс вшие за становање. — Као да је гром ударио у кућу. Тако јак тресак је бно — још увек видно узбуђен, говори старн Андрија држећп се за конопац шатора. Време нестабллно, сваки час може да пљусне а ни Андрлјине i-одине ни малл шатор не могу дуго на просто pv иза Ламеле, где су сс „улогорили” и чекају. * Накрлвљени, псттуцали зидови трошне куће, једва задржавају половину крова. Друга половина расула се по дворишту. Kyha је празна. И пас се одмакао даље, у‘ сигурност. М. Миленковић nr, који су билп у доброј всгетацлји. Поллавл»сни су атари села Слњсг Вира, Трешњевице, Рашевице, Поточца и Својнова. Већииа попрлављеног земљишта неће .моћи да се обрадл у току овог лета због саме кон« фигурације лугова и јаруга у којлма he вода врло дуго да се задржи. Водостај опада Даља опасност од водене стпхпЈе не претн, пошто јс 27. Maja водостај Веллке Мораве почео да опада, обавештени смо из ВодопрЈгвпедне заједнице из Бутгрије. Hacnmi су пздржали налет стлхпје, а бпла је оргапизована и техпичка коптрола токо.м критлчгшх дана. Општински штаб Цлвлллс заштлте бло је у току сптуације и предуезо потребнс мере код месних заједница радл евентуалне интервенције. Труљење усева и пепелница Поред поплава велнку штету поморавским ратарпма нанеле су и обилне падавине. Велпке количиле воде задржале су се на парцелама, па јс прпмећено труљење младих стабљика п пожутелост. Пшеница у фази класања тражпла је сунце. Ово је неоспорно нагли застој ове културе, поготово што су примеђе* не и биљнс болестп, пепелница која све влшс узима маха. Закоровљегосг парцела, такође, ће успорити развој. Кукуруз са кратком вегетацијом Могу ли се санпрати блло колпко штете частале од поплава, пптање је icoie ie v овом тренутку најважније?. На растреситнм парцелама после повлачења воде пољо* прлвоедницл треба да пгго пре засеју културе еа кратком всгетацнјом. Хибрпдни кукурузп, са краткнм периодом вегетацлје бнће најбоље решсње у ово.м трен\тку, затпм соја, а иа касниie нсушешгм њлвама п сачма ће добро доГш, рекао нам је Стеван Млтровнђ, референт за пол-опривреду Скупшпше општпне. Компспја за процену пггете обллазп поплављена подручја и тачле процеле знаћемо у следећем броју. М. Длмптрпјевпћ 3
ПРИВРЕДАТРАДСКА ХРОНИКА 4. ЈУЛ 1980. БРОЈ Ш КОМЕНТАР СЕЛО - МАЈДАН СЕКУНДАРНИХ СНРОВИНА Тромсссчни извсштаји пословања многих радних организација говорс да су мсре и напори на стабилизацији привредс, пословања и целокупнчх друштвсних токоеа правилно c.xeahentt и рсализовани. Стабилизација, то јс сваки појединац. њсгов однос према раду и средстоима рада, њсгова сесст самоуправљача. И ову животпу школу забрткћс.ио успсгино, као што смо нрсвазилазили многг другс тешкоћс и препреке. И скунљањс сскундарних саровина дсо су мера стабилизацијс. Али ту нисмо join много учишши чи у својој радној ОЈпанизацији, мссној зајсдници, граду. Колико јс стабилизација. закорачила у село? Питањс на које he сви да слегну рамешсча. Тврдим да нијс изашла из наишх градских оквчра, да није учинила ни кордак даљс према сеоским месним зајсдница.ча. А село је .чајдан сскундарних сировина. Дугачак јс списак ствари које сс отуда могу искориститн: Тонс старс хартије, метала. пластике, чафгиних дсривата. стакла. гвожћуријс, крча, а колико тск пољонривредног отпатка који заувек иструпе на њчвама, no кошевима и авлнјама. ~ , Зашто јс увезени nantip у прошлој годиик, како јавл>ају HOGiiHc. бољи од оног што труне на сел\\ да лп је могућс да су отнаци од кукуруза квалитетнији од до.чсhci са пашег подручја, зар сурутка из иностранства нијс слична нашој сурутки, колико смо искористили отпатке од шсћерне репе. ншенпцс, ?рожћа, меса, коже, сла.чс, дрвета... Нема одговора. А у тридесет и четири ссла наше општине тр\ ну овс секундарне сировпнс. да би друштво било принуЂено да увози чак, апсурд. свињскс чекиње, за разнс чстке које мп у скромноЈ машти нс впдпмо и газимо иогама. И Mantra је дсо стабплизаццје рскло би сс на нашсм прпмсру. Да ли макар у једном селу пашс општине има стаntitta за откуп овпх отплдака? Нема. Ни једна радна onганизаиија нпје у својпм програмпма стабилизације прсдвпдсла да пскорпстп it те итроке могућности ссла. А број ссоског станобншатва v комунп кпсће сс до чстрдеоет хиљада, скоро два пута ашис од града. Ссло Guinc n нијс ссло у класпчном смислу. He можемо сад кривчти великс падие организације, и онс мањс, затим пољопрнаредпе задругг. чс можсмо no старом обичају аигом пронаГш кривца’ Криви смо сами, наша ппсртност. лењост, jota увск чедомаћинско пословањс... Али пикад није касно. Тс секундарне сировине cv норед нас. Јсдном широм акцијом могли бисмо малнм срсдстсима и трудом нмати вслпке користи. ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ВЕЛМОРТРАНСА ОД ПЕТ КЛМИОНА ДО ДДНЛС • ДЕСЕТАК РАДНИКА И ПЕТ КАМИОНА ИЗ 1950. ГОДИНЕ, ЧИНИЛО ЈЕ ТАДАШЊИ „ПОЛЕТ” @ ДАНАС „ВЕЛМОРТРАНС”, AYTO-TPAHСПОРТНА РАДНА ОРГАНИЗАЦША ИЗ НУПРИЈЕ, СА СВОЈИХ 265 ВОЗНИХ ЈЕДИНИЦА, ПРЕДСТАВЉА ГИГАНТ ТЕРЕТНОГ И ПУТНИЧКОГ CAOBPARAJA Од првнх задзтака, превоза угља нз Се»Бског рудника и лрва из Троглам бара и Пасуљанскпх ллвада. са пет камнопа. данашњп „Вслмортранс” у јсдном трегггкг можс да nonene преко 3.300 тона терста п 10.000 путника. скоро трн ттута. Запослених има зултата а део сс очекујс током ШШ1С него дупло. За то вре.ме нарсдног псриода. Склопљсеи V објекте ннвсстнрано је скоро дугорочни уговори са „Југоаушсст милнјарди старнх дина- том" о снабдевању рсзсрвнпм pa. Y исто време за возила јс Дсловима, за оое стране де ви- \ трошепо прско 25 старнх милнјарди. КРОЗ ПАРАПИН Y КРУГ НАЈВИШЕ ИЗ ПАРАНИНА Мирослав Димитрнјовнћ Окаснсла градска аутобуска линија Текија-Аутобусска станица, стартује. „Вслмортранс” нз Бупрнје органн зовао је ову кружиу лпнију, која бн, пз.мећу осталог, лшла порсд Железничке сташшс на „мали мост" и даље до Новог Села н Текијс. једпница (камиона и штстерни) л curvpwo he спремнс дочекати .марг 1981. године н старт нове фабрике цемеита. И у прсвозу стаклене амбалажс новости: Набављају „се нисконосеће" приколпце, које he бнтп у могућности да носе много вишс овс кабаст.с робс. Тачно 202 полазака „Велмотрансових” аутобуса у Параћину. стављају наш град на прво место по значају за ћупрдјске аутопрсвозшгкс. Друга је Нуприја са 150 полазника. Y теретно.м саобраћају, ситуација је иста. „Велмортранс” је обсзбедпо средства за куповину још 40 возних РАДНИЧКИ САВЕТ СФС ОРШИЗОВАНОМ ДКЦИ10М Д0 ■ НА ПОСЛЕДЊОЈ СЕДНПЦИ РАДНИЧКОГ САВЕТА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА РАЗМАТРАН ЈЕ ПОЛОЖАЈ ОВЕ НАЈВЕБЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Y НАШОЈ ОПШТИНИ V САДАШЊИМ УСЛОВИМА ПГИВРЕБИВАЊА. А УСВОЈЕНИ СУ П ЗАКЉУЧЦИ У КОЈИМА СУ ПРЕЦИЗИРАНЕ МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА ДА ПО БОЉШАЈУ РЕЗУЛТАТЕ ПОСЛОВАЊА У уводцом пзлагању Внтомир Иванишсвп]). вршилац дужностп председавајућсг Колегпјалног пословодног одбора говорио јс о пробле.мп.ма на које је ова радна органлзанија наллазила у сво.м пословању v овој годЈппг и о унутрашилм слабостима којс су сс јавл>алс осталог констатовано и то да се у циљу постизања iuto бољих пословних резултата у Фабрини организује рад и у слободне даие. М. Живковнћ Развојни пут Вслсмортранса шпс био ни мало лак. Потсшкоћс разнс ирнроде, тсхнодошкс. техннчкс, скономскс, кадровске, ншле су v корак са љпма. Покушаји јамаша удружнвањем, мЕтеграцнјом. са coбом су носили п проблсмс којп увек нису могли да сс преnaanby статусним про.мспама. На крају. тачнијс од 1973. године, преостало јс ла но лародној „у се и у своје кљусе”, ћупријски аутопревознини pane и градс н постапу оно што cv данас. Број аутобхса три пута је всћн гсго 1973. Број камиона. ОБЕЛЕЖЕН „ДАН ДАВАОЦА КРВИ” ЧОВЕК - ДОВЕК у досадашњс.м раду, ли прнтом акшцс и lie порсд одобрспог цепа знатно утпратп juaite матерп.јалног стакларс. Y закључцнма сс предлажумсре које повсћања на побо.т>- положа-,а ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА Y ПРОШЛО.Т ГОДИНИ инсистира да органн управљаља у фабрндн донссу одлуке у всзп орnu-шзацнјс 1Г унутрашњс расподслс и да се v будућсм paav прндржавају заједничклх одлука у овој области ради спро чавал>а даљег нарушавања одпоса у вредновању поједнних врсга лослова и зздатака, н> менн квалнфпканнја као и повсћања броја нспронзводних раннка v фабрлии. Колстидални пословодни орган, заједно са прсдставннни.ма др\ - штвспо-политнчких орпишзација фабрикс. има за задатзп да на основу >Tiope.iinix показатсља о пословању за npouiлу годпну, v оквнру rpniannjc пронзвођача шгагсг стакла н на основу саглсдавања постојећс органнзацмјс п систсма расподслс код срсдЈвих фабрлка стакла у зсмљи сачшш предлог за доношеил одоговарајућнх мсра за рациопално посло ваље и побољшање пословннх резглтата. На основу фннасијских показатеља 1:з првог квартала ове годппс неопходно јс саглсдати ппа свс трсба ураднтп до краја тодине како бн годпшњп план био остварен. Y овим закључиима јс нзмсђу ПРЕВЕНТИВА ЧУВА ИМОВИНУ Свсга двадесст п шсст ложарних интервенција Профееионалнс ватрогаснс једшпшс, са укупном штстом од мнлион н тристопше осамнасст хиљада дпнара, пајмањи је број ннтсрвенцнја н најмања штета од пожара у дссетогодишњем no стојаљу и дсловању ове јединнцс. Разлозм овако успсшпих резултата леже прс свсга у превентнвној делатностн Професионалне ватрогасне јсдинице на територијн општине, али и v брзом и ефикасном деловаљу и внсокој обучености н>еннх ватрогасаца. Највећн део врсмена утрошен је на обплазак радних органнзаццја, благовременом уочавању пожарппх опасности. и давању пред лога и сугестнја радним органнзацпјама да се опасност н евентгалнп нзворн пожара отклоне. Y оквиру прсвенпгвног деловал>а у већини радних организација које су потппснпцп самогправног споразума о проттгапожарној заигпгги,* спровелетш cv курсеви и обукс свпх н>ује сс на трндссст и два лиона динара. миШироки круг активностн Активност профссионалнс Новап ic трошен рачунинј-' скн. Нсшта мимо договора, нншта бсз стручпог саглсдавап»а а стручњакс н добрс сарадникс нашли су i:a Caoonahajном факултсту v Бсограду. Захва.Б\ јући овој сарадњп, поред OTK.iaibaii.a разннх проб.тсма нз технопогије, carpabcна јс и аутобаза са сви.м својим деловнма и од које се очскујс да ћс знатао допринсти Bclioi тсхпичкој исправности возила и безбсдној вожњи. Порсд аутобазс „Вслмортранс” има и сопственс аутобуске сташше v Параћнну и Дсспотовцу. Пословниие п турпст бирос V Свиланшу, Крушсвцу, Зајсчару и Београду. Ралнн људп ..Бе.тмортранса” 1079. гопини, забелсжпли су врло лобрс резултатс и ла нпic било иеповољних општс привредгих крстатва, била би то голина којг сваки ппипослипк можс само да пожели. Прн том као ochobhv потешкоћг наводе два за редом поскитгл»ен»а горпва, ауто гума и псзсрвнпх дслова. Али ц v тој cirrvaunin нађеп је лск. Ynpvжена срелства н тссна сарадња всћ су дали лсо добрих рева4 Имнав п апара-пша v случају пожара. Превентпва је даларезулта те. а тшовпна сачгвана. Вредност слдшеке кмоеннс процетрогасне једппице опим се нс псцрпљује. Ifceno присуство јс нсизбежно кад су у питању по моћ код елементарних испохода, ссрвпснрањс ватрогасних аларата, добра сарадља са осталим ватрогасним једшшпама у граду и околинн, учсствова1бс и висок пласман на такмлчевдша ватрогасаца. учествован>е у свим акиија.ма Цивилис заиггитс, одлпчна сарадп.а са Гарнизоном JHA, п шп других актнвности. Успеси Профссионалпс ватрогасне једннтшс vтолпко су већи, ако сс зна иа нпз годпна постојн проблем пн вестицпја, у улагаља у нову опрему к олржаваЈве nocrojehnx објеката. Због лсдостатака фп нансијеких средстава ватрогас пн овс јсдтппше. пначс побслипцп на Републичком такмнчсн»у, одусталп су од југословепског такмпчења ватрогасаиа, што може да се десп п овс годнне, пкао су шансе младттх ватрогасаиа нз Параћпна за ос вајање првог места врло реалнс. М. Димптријевић шеструко повољан. Оспгураваjvhn завод улажс своја средства у„Велмортранс“, заузврат оснгурању имовине. „Југопетрол” је заннтересован за снабдевање горивом и мазнвом и то је решего за дужи период. Већ по.менутн Саобраћајни факултет из Београда. уговорно ic обавезан да Велмортрансу саогпшава најновија достппгућа v областп ауто техникс a за узврат добија искуства из удруженог рада. ■ Сто годпна Црвеног крста у Параћнну ■ Поводом ,Дана давалаиа крвп” на Скутпптини Општииске органпзације Црвс ног крста 31. маја у салн Град ског позорпшта, уручено 58 знакова прмзнања вншеструким даваоцима крвн и заслужним активиспсма □ Медаља Црвеног крста Југославије Браниславу Бсгуигу ■ Акцнја добровољног даваља крви 11, 12. ■ 13. јуна НЕМА СТАМБЕНИХ ПРОБЛЕМА Анкетом утврђена 23 стамбена проблема то вн ше пису. До краја 1981. године изградњом 16 станова у Нупрнјн и 5 у Параћнну, сви раннцн „Велмотранса" и.маће сређено стамбсно тпггањс. Станови lie остати у трајном власништву корисника, који и самн учествују у ibiixoBoj нзградњи. Y зависностп од внсинс лнчниХ доходака, по скали за исплату дечЈих додатака учествује се до 5 до 15 одсто а отплатом дугорочног кредн та, стан остаје у трајном власннштву. Сигурнц у то ла су услужиа оргагизацнја. раднп људп „Бслмортранса” свој програм рада п развоја стављајг v функцнју програма органнзапија удружоног рада којс опслужујг. Било да сс рали о прсвозу радннка, снровннс, пог матсрнјала, готовс робе. vbck ускачс. penpojvKUiioснсргије плп „Велмортранс” срппе.ман да највеНом одговоппошћу преуз- -мс лсо својнх обавсза. За превоз калшгинсане содс, која пма релативио малу специфичну тежнну „Вслматранс” ic набавио нистернс запрсмине 38 кубних .мстара. Овс цистерпе, највећс у Југославпји, за сада користп само за прсвоз сировина потребн|тх Крпској фабрнци стакла. За свој рад „Велмортранс” |е добио и неколико значајних признања. Октобарску награду града Нупрпје за 1979. годттну п НовогодЈПшву награлу Регпопалне прлврсдне коморс — Крагујевап, 1979. гоиднс. Садашљи момснат „Велмортранс" гарантује стабилан пут н сигурност за свих 860 радника, којн својим зпаљем п искуство.м из тридесстогодишњег рада, заједно са самоуправљачвма граде и своју оргапизацнју удруженог рада. ; М. Мнленковића ПРОЈЕКТАНТИ О СТАМБЕНОЈ ИЗГРАДН.И Признање за вишеструко да» ван>с крви, преко 30 пута, заслу жни актпвистп, радне п друге организацијс, добили су: Живота Давидовић, Мплојв Васић, Новка Вукичевић, Boroјс Мнлошевић, Милорад Миловановић, Љубпсав ОстоЈнћ, Ангелииа Бурић, Миливоје Митић, Бора Рупић, ИлпЈа Петро« вић, Фра1ва Цандер, Милаи Бурић, Милорад Рашић, Милутин Давпдовпћ, Обрек Матаћ, Стева Павловић, Браннслав X® џлћ, Браинслав Бсгуш и Рацо* мпр Станојевпћ, као н Клуб ДДК нз Поповца, „Параћинка", Секретарпјат за ОНО, Штофа* ра, Цснтар за социјалнп рад. Скупштнна СИЗ-а соцнјалнс заштнтс и Градско аматерско по 3ODIHUTC. Срсбрии знак: Драгомпр МаpiniKOBiih, Милап .Товановић, Славољуб Спмоновић, Јовак Рпстић, Поедраг Јовановнћ, До бривоје Милојковиђ, Цвета Ни колић. Нпкола Јсвтнћ, Богољуб Раднћ, Добросав Станковнћ, Драган Милојковић. Слободан Савнћ, Лспосава Васнћ, Станислав Самац, Радмнло Јвн ковнћ, Мплорад Тодоровић, Жарко Анђслковић, Родољуб Бирић. Златнп знак: Милутнн Гајнћ, Томнслав Ulaniih, Јанко СтојановиН, Зоран Нлпћ, Славољуб 1 Поповић, Драган Мнлојковић, Никола Јсвтић. Добрнвок Мнлојкопнћ, Предраг Јовановић, Драгомнр MapiniKOBiih, Свстњ слав Филнповнћ, Радивојс Фи- .тпоБнћ, Радивојс Филнповнћ, Милорад ТодоровиН, З.мајко Ск мовић, Зоран Пслнвановнћ и Влада Сгевановић. Златнс плакстс: Прсдраг Лазнћ, Драган Милојковић, Владнсав Милојсвић, Славољуб ПопобнИ, Владан Степановић, Милован Мнкић, Станоје Нико лнћ, Зорап Псшић н Стевал Павловнћ. Уручене су и три захвалнице: Милицп Гајнћ, Борђу Здравковићу и Тодгаславу Рајићу. Y среду 11. јуна почиње акцпја добровољног давања крви у нашем граду и траје до 13. јуна. Радни људи,' о.\1ладнна и грађани могу да своју драгоцв ну тсчносг за спас угрожених живота дају у просторијама Црвеног крста, Штофари и Ст* клари. м. д. РАД ПО ИНЖЕЊЕРИНГ СИСТЕМУ „Параћинпројект", Завод за комуналнс послове и урбаннза.м бавп се пројсктоваљсм свих врста објеката нискоградље. внсокогра;(ље, хидроградње, пнсталацијс електрике н грејања, доносн и урбанпстнчке плановс и вршп надзор на нзграБеним оијектима. V прошлој години је пројсктовао Ламелу са KOUKtRta, објкат СО-6, хотел. кафе посластпчаршшу, послапibe пројекта, олносио док се ин реалнзује у објекат. Око 30 залослснлх, од чсга 15 стручног Ј.адра, прима лични доходак no V4HHKV. no хшопш доста вспикј! за овдашље приликс. али. како cv нам рекли v овој оогаиизацијп, v cnoioi групашии cv no прпмањима v дољелт дету табелс. Овде превасхолан но-стамбени објекат за потребс ипштине Ова оргашгзааија припиипу иотгуде и Атина, свс ПараНин. ради на потражн>е. нема неког ccher континуитета пргсшком обсзбеђпваља послова, и зато радп п за друте општине, а око 40 процната од пад. на1бптни|и ie лични тчинак м зато свп настојс да uno пре заврше свој део посла. V послсдњс врс.мс доста cv че сто падале оптужбс, да сс становн у пашој опшпши споро граде и због неефнкасности урбанпста. одпосно због нспотпу« не техничкс документације. Cvочснп са овом чгиБенлцом. v укупних радова отпада на над- .Заводу за \’рбапизам се слажг зор, што практично значи да да сносе део крлвипе, али ла стручна скипа пратп спровођс- овакав начин организовања era мбенс изградље гдс сс инвеститор, пројектант и извођач ра доиа појављују као самосталне организације и гдс сс код насталих спорова прслуцавају, ничсму не водн. Зато ипсистирају ла сс свс пројектпе организаии јс и извођачи радова мсђусобно повсзуј\ самоуправннм спо. разумима о дугорочној послов* но сарадтви где би сс иступало. ПО ИПЖС1БС0ИНГ CHCTC.MV. оапос.чо где би сс пројектанти н гра bcBHiiapn заједно договарали од почеп:а пројсктован.а нског објската па до ibcfobc изградшс. Прсдлог вредан пажње. Ово ie још јелаи доказ ла у стамбеној лзградњи трсба мењати односе. М. ЖквковлИ
4. JY.T 1980. БРОЈ 158 СЕЛО • ПОЛоОПРИВРЕДА УДРУЖИВАЊЕ ЗЕМЉОРАДНИКА ИДЕ СПОРО хроника месних Заједн и и.а_ Плана: ТЕЛЕФОНСКА МРЕЖА Изграл№» тс.чсфохс«. мрсжс v Плакм коштала Је 1.000,000 зпкара. к за неколкко дана очскује се OKOiwaibc рздова н свсчано гтуштаги у рад оутоматеке тел.-фонске цснтралс. Жарко Векић Дреновац: ДРЕНОВАЦ СЕДМИ Y „СУСРЕТИМА СЕЛА” - V овогодлшн.п.м регпопалпим „Сусретпма ссда" учествовала -.у дссст сма, побсднпци општинских такмичекл. Нашу олпггпку представљзла јс сккпа Лр/повца, коЈа је за лрутiwио-екоиомскк разиоЈ иобнла 595, за ку.тгурно умепшчкн део 130. a Y хвиз так.мичеп.у 10 бодава. тако ла се са 735 бодов.« пласнрал* на ссдмом мссту. Прво мссто заузела јс Медвсђа. Својново: • ДОБРИ СТРЕЛЦИ Седал|десет и пет мсштанп овог прско.моравског ce ia ловозом мајских празника зивело Је rabnixc мојннчком пушком на полигону стрсллчке дружнис „Напрсдак". НаЈбољп су Г.цли Владаи Богдановпћ. Hyman СтевнИ, Гриха Ciumh. Рндосвв Спмнћ, Душанка Марковић н Berlin* Псјковнћ. V остварпвању програма акцпЈе „Ништа нас нс смо изканаштк" учествовао |с к Стрељкчкк сакез општнпе it Сскрстаријата з* опппспародну одбрану. Станко Здравковкћ Мирнловац: СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМА Прмпрсма ее пзгралпл спомсника палн.м борцнма у првом п друrow свстском рату. којн ћс бптп постннл>сн у центру ссда и чнја ђс пр«1 рачунска вредпосг хоштати мгсну ззЈсдинцу ссдам мнлнона лннара. АкппЈу водп Mccita прганизачпЈа Сасеза бораца са осталнм друштвсио-ооллткчким ирганизацнјпма. АСФАЛТ ДО КРАЈА JYHA Пова асфалтнЈ траха од падоожшка до ссла Мирнловца биће за- ^Нвршеиа 'ло краЈа оонг мессца. До садз Јс ураВена дсонкиа од око чегирн , кпло.мстра, а радом гзводн OOVP ..Нискоградња" мз Параћнна. Поповац: ГРАДИПЕ AYTOBYCKY СТАНИЦУ Мссна заЈсдннпа Попован н OOYP „Путннчхп caoupahaj" прнггрсмг-ју сс да заЈеднлчккл! срсдсгви.ма нзграде аугобуску станкцу. Радови ho почстл у току годинс, а ново.м аутобуском сташгцом пвЈјод бв сс pcnnto проблем саобрпћаја и парккра>ћс у ово.м промстком месту. Рашевица: ПРВИ ТЕРЕНИ ЗА МАЛЕ СПОРТОВЕ Гашсвици Јс гтрва у пашој ипитиш нзградкла тсрснс зв малс спортове. Прс нскодико дапа окончанн послсдњи радовп н на нолонзграђсннм пгралнш ги.ма одржалс су сеоскс олнмпиЈске нгрс. Врсдност радоаа износп 25 мплкона дннара, са дсастнасст мпллока учсствовало Јс Мсска заЈсдннца а са шсст мплпонз СНЗ за фпзичку културу пз ПараПипа. Вредност штернјала у лрнлремнпм пословп.ма коЈо Је обсзбедила Меспа заједннца нзмоск дсвсг ашлмона старкх данара. |0Ш YBEK РОБНИ КАРДНТЕР VДРУЖИВАЊД ,ши и »■■■:, v jiihiiib—hi ......... ■'■nil iin- w ~~ — ПРОТЕКЛО JE ГОДИНУ ДАНА ОД ДОНОШЕЊА НОВОГ 3AKOHA O УДРУЖИВАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА H 3AKOHA O ПЕНЗИЈСКО.М И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГАТАЊА' ЗЕМЉОРАДНПКА. A ДО САДА Y НАШОЈ СРЕДИНИ HHJE ПОКАЗАНА ПУНА АКТПВНОСТ HA СПРОВОБЕH,Y ОВИХ ПРОПИСА, ЦГТО CE ОДРАЗИЛО И HA УДРУЖИВАЊЕ ЗЕМЂОРАДНИКА Ни ралие органнзацпјс нч задруге пису улож,,ле довољно напора на ббјашњавању постоjehiix законскнх пропнса, па јс колсбањс земљорадника н лаље присутно, а зпачај н место пољопрнврелс у структУР” оп* штинске арнврслс је такво ia захтева лалеко озбиљннји прпступ питању удруживањо. Развој соиијалистичких саПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТИ Y ПОТОЧЦУ СА ТИТОМ У СРЦУ Дап младости у Поточцу и овс годинс прослављсн Јс у знаку бројнкх спортских и културнкх мапнфсстациЈа. Око стотнну чланова ССО и пионнра узсло Јс учсшћс у разннм спортским дисциплинама, како бн увеличалн свој најдражи празник — Дан младости и рођсндан воВс и учнтеља наших народа, хуманистс н ствараоца .Тосипа Броза Тпта. Нпјс бнло тсшко окупнтн толпкп број младпх када су им добро познатс рсчм друга Tirra, да спорт краси људс нашсг поднсбља, да јс спорт васпитач духа н тсла. Овом всличанственом скупу придружно сс н фудбалски клуб „Напредак” из збратнмљеног села Вашица код Шида, као и спортско друш7во Фабрикс бомбона, ратлука н жвакаћих гума „Параћннка” из Параћнна. Поточаи је 25. .маја био ссло младости и свсжннс, рскс људи сливале су се у ово прско.моравско ссло са свпх страна. Гости збратнмљених ссла Вашнца код Шида н Товарннка код Вуковара, којп траднциоиално nocehviv Поточац свакс годннс, бплп . су присутни 1! овога пута, међу којима је бно и пуковник у пснзијн, родо.м из Вашица, друг Илија Брдар, који је евоцирао успоменс и изнео своја сећања о сусрету са прсдседником Рспублнке другом Титом. — Почетком маја 1945. године налазио сам сс у Словенији око Цеља где смо хватали последње фашистичке групс и домаће пздајникс, који су били лоциранп и неорганнзовано деловали у реону Дравограда. Ја сам у то врсме бно ађутаит гснсрала Костс Haba. Никада управиих односа у пољоприврс ди и на селу путем удружи* вања рада и средстава земљораднпка јс била и остаћс сгалпо прнсутна те.ма у жижн активности свих одговорних 41b нилана пашег друштва. Y струк тури нашс општинс пољопривреда заузима водећс мссго. У укупној пољопривредној про изводљи пнднвпдуални сектор .ми се дубоко грезао v памћсњз тренутак када сс друг Тпто, након што се са свима позлоавпо нашао прел пстнасстогодишњег Смаја Мејрића. родом пз Срсбрсницс. Знајући да јс Смајо ратпо спрочс и да јс с пушко.м у руци п петокраком на капп с војвођанскнм бригала.ма тсрао нспрнјатсља кроз Црну Гору п Србпју и да јс учествовао у борба.ма за ослобоћсњс Бсограда, Тпто га јс помиловао по главп и рскао: „Ти ћсш бити великн човјек у пашој слободној земљи". Тс рсчи смо свн чулн и запамтили а посебно С.мајо, који је сада впсоко* квалификоваии радиик „Торпеда” на Ријсци. Друг Тито на.м јс том ириликом говорио о крначном ,ослобођењу нашс земље п о жнвоту који нас у слободпој Југославији очекгјс. Распптивао се о поједпицима. бринуо о сваком човеку у чсму јс п његова всличнна, љегова човечност и љсгова јединствсна лпчност. Ова успомсна сс памтн, сећан>е па Тита, човека који нас јс научпо како се треба борнти за идеале револуцнјс ннкада нсће избледети. Наша јс туга непзмерна, алп је још већи понос што смо Тптова генрацнја, његови саnpc.MCHinui и саборци рекао јс па крају разговора, Илија Bpnap. пуковннк ЈНА у пензији. Традпцпонална прослава Дана младостп у Поточцу, у npncycTBv побратнма нз Хрватске н Срсма, и ове године била је у знаку Тнтовог дсла и лнчности, са Тнтом у срцу. Сто|ан Петровпђ учествујс са преко 95 одсто, a v погледу сточарства, воћарствл i*i внноградарства тај однос је још лзражсннји. Укупне обрадивс површинс нзносе 29.736 хсктара, а на индивлдуални посед отпада чак 28.100 хсктара. Овг површнну обрађујс прс ко 9.000 пол>опривредних дома ћпнстава. ИмаЈући ове чшвс* ницс у ввду, удружнваљс зсмљорадника постаје императнв савремене пољопрнвредне про изводље, који.м би сс пајзад ре шили купопродајни односи из- .мсђу зсмљорадника и радних организапија у овој области. Они cv и даљс присупш, а њи ховом превазнлажењу сметалн су и неки проблсми као што cv: нестабилне цене, неоргани* зоваио тржиштс, нсусклађснп односи пронлводњс, про.мета и прсрадс, перешсни доходовни односи зсмљорадника и радних оргаипзакија у овој областп и тако даље. За садл највсћи број удрунећу заборавити трснутак, којн ИАЕШ HER ИШЗА В ТРЕБЛ ПРИМЕНИТИ ДВА ПРИХРАЊИВЛЊА И TO ИСКЉУЧИВО АЗОТНИМ БУБРИВИМА За добар пораст и развиће кукуруз захтспа чктав кнз радова, којн трсбз такође да сс бдагоорс.мсно н прлвипно iubcay- V противнол« сс уссв нсће дгбро развијати, iuio he утицатн ita смаit-cibc прпноса. Hera хибрпдног хукуруза почшбс од Н1шам>а и траје свс до зрсња и бербе. Др.Баљс сс обавља нспосрсдно посдс ницања, када биљке ммају 2—3 лкста. Дрљамсм сс рззбија покорнца, чува влага, побољшава иаздуипш рсжим ио вршинског зехгллштог слоја и атргчова пораст и развићс изнвклог корова. Дрлшнл треба сматрати обавезноч xtepoM негс усева. Изводп се током то пдог ч сутог дела лана, хада се мла.\с биљке могу најмаие поврсдши. Никако ову мсру нс треба обављати Vjyrpy ” no роси када су бпљкс сочппјс п кртс, јер сс тада лако ломе. Прорсђивањс уссва сс врши када Гнљкс имају 3 ло 5 листова. Овок мсром нсге одстрањују се (чупаЈу) сувп пшс н слабо развијенс биљкс. To трсба радити врло пажљиво, руком како би се на одрсђсно.м растојаљу у реду оставно потрсбап број бнљака. Прорв* ђиваке трсба обавитк на време. Са о« по.м меро.ч неге нс с.ме се закаснитк. јср сувншан број бпљака корнсти храну к влагу нз земљишга к доводн до пскормспе самозаштитс биљака којс остаЈу на париели. Међурсдно култивпрање уссва пајбо ље сс обавља хулткватором, који сс може прнмсњнватп од ницања кукуруза па свс док биљке не достлгну виснну 60 до 80 саншмстара. Ово.м мсром жених је по основп сточарства, док јс знатно мањн број пољопривреднка удружен у биљној н воћарско-внноградарској про нзводњи. II ово удруживанл користи средства „зеленог плана" и углавном пма робнн караткср, а да скоро иема газдлнства које Јс комплетао удружило рад it срсдства, одиосно све своје капацнтете. Анализирајући постојећу ситгацнју трсба предузети слсдсће мере: Поново оживтетн лн тензивну активност на плаиу објашн.ава1Ба процсса удружпвања, испитатн могућност да сс у оквпру раднпх организаиија оснује 'још више основнпх организанија коопераната за одређсн број насељених мссга са циљем приближавања зсмљорадиинпма и бољег увида у остваривањс дохотка, а ток улруживања мора бити контннупран, нс кампањски. М. Дшпггрл^евкћ псге чува сс влдга у вемљишту, хоЈа јс нсопходна уссву, ушшггава co короз I! омогућујс сс бо.гс развиће жип, Како правило трсба да важк: прво кулпшкраж јс најдуб.вс 8 до 10 санти метара када бпљкс кмају 3 до 4 листа, а остала су плића н вршс се иа дубшис од 6 до 8 сантиметара, односно 4 до 6 к 2 до 4 сантимстара. Прихраи>иван»е уссва минералшш ђу бривима добро дслујс па пораст и ра>г влће бпљака. Овим начином ђубрсна даје сс кукурузу храна баш у ме када му је најпотрсбннја. Треба npic менпти и до 2 прихрањпва&а и то иа кључиво азотнкм ђубривпма. Прво прн храл.1,ва1Бс сс иззодн истовремено сд другим међурсдним ку.тгивираљем, a друго са Tpchint. При првом прнхрањивању ђубркво сс уноси ближе рсдовпма биљака, на pacrojaibc од 5 до 10 сантиметара. Прч друтом прихран>ива№у ђубрпво сс уноси између рсдова — по средшш. Ако је пред сетву унег јсдап део азотвнх Бубрива, oGiriHO 1/3 потрсбне колкчлнс, онда сс остатак од 2/3 употребљлва за једно прпхрамиваље и то у времс кад бпљкс кукуруза имају 5 дз 6 лнстова. Миодраг Станојевнћ. инжењер пољопривредс СТЕВАН СТОЈКОВИБ: СЕБАЊА (3) МАТХАУЗЕН ФАБРИКА СМРТИ После хтшснван.а, силази.мо v неки пбдрум. где нас очекујс следеће мучење. По реду, прво идемо на шншање, али то је внше чупање, пошто су машпне потпуно тупс н у рукама незналпца. Тако полуочупанп, опет рсдом, одлазимо иа бријање штрафтс преко срединс главс која је приближно пет сантиметара ширине a протеже се од потиљка до чела. Бријање иде потпуно на суво, тако да послс буквално рсчено губљења коже, одлазимо окрвављеннх глава. Следећи „берберин" на истн начин брија сва остала мсста по наше.м телу и тако док прођосмо кроз руке овпх „стручњака” са потпуно тупн.м алаткама, били смо сасви.м за.мазани сопствено.м крвљу. а о лнчном omicv ла и мс говорим. Наше „удешавање", завршава се запрашивањем н то тако што некакво.м ручно.м пумпо.м право у лицс, а затим по цсло.м тслу нздувавају прах, толико много да се вкше не препознајемо. Онда опет по реду, одлазимо да примимо „одећу”. . Е. то је врхунац целокупног преображаја. коју овде доживљавамо. Добнјамо нешто. што су некада биле гаће. односно кошуље. Мо ia кошуља је без иједног рукава и без дон»с1 дела леђа, а гаће cv имале само једну ногавпиу до колена. Тако маскиранн окрвављени н опрсмљснн, нзађосмо из подру.ма н чинн ми се, да нас и утваре угледају, прсплашилс би се. Наша поворка тужна колнко п с.мешна због онвх дроњака, крсну са овог места. Постројени по пет у реду, изађосмо одатлс, те од.мах до зградс где смо билн, упутис.мо сс десно ка уиутрашњости логора. Тск сада запажамо колики јс простор ове фабрике смрти. To јс готово читав град са огромним броје.м барака, чијом средпном иде прилично широка, да је тако лазове.м, улица. Лсво од нас су баракс у којима су смештени логораши, а десно су зиданс зградс, гдс су како с.мо каснијс сазналп билс ћелије за неке затвореннке. затнм кухнња, па гаснс ко.морс, крематоријуми и тако даљс. Y пролазу запажамо повсћи ди.мњак који сс пуши. Осећа сс воњ псченог меса, тс нспогрсшиво утврђујемо, да је то крематорнју.м. Касннје ће.мо сазнати да их јс трн н да всћ годннама непреклдно раде, а ми ћемо, као и сви прс нас, брзо свикнути на свакодневни мирпс. ко}и се отгда ширн. Идемо стотину метара, а затим скреће.мо лсво. Уводе нас у један посебно ограђен проcrop са већвм бројем барака. Изгледа као логор у логору, а неки рекоше да је то карантин, којп у ствари више служи као јсдан од сслективннх центара у логорском систсму унпштавања, него као изолацнја од свентуалног уношења болести. Ко прегрми ово прво мучилпште, идс даљс. Овде су, међутнм, наши у прнличном броју посусталн и наша група |с већ ту почела озбиљно да се сман»уЈСПре него нас угураше у бараку, ишло сс иа вршењс нужде, ту одмах пспред бараке, па отвореном простору, над једно.м повећом рупом, преко које cv стављене паралелно двс заске, са малн.м раз.мзком нз.међу. На тп.м даскама, свако је морао да чучи, алн највишс двадссстак сскундн. Тешко ономе ко прскорачн то време. Био је до крви прс.млаћсн, не знајући због чега. Ја сам такоbc, не знајући за тај рсд, прекорачио врс.мс и ради тога, добро ћу упамтитн плсара, односно блокшрајбсра тог нашег блока. Нажалост, Чсх по народности, тако ме јс истукао да сам скоро учинио оно што нисам могао над рупом. Утсраше нас у бараку, која је на срединн, на само.м улазу имала нсколико мањих просторија, а са левс н дсснс стране прплично велике две просторије, где су логораши ноћ нроводилн. Y свакој јс блло с.мештсно више троспратнпх дрвеннх кревста. Са повсћо.м групо.м ушао сам у леви дсо баракс п запажам да јс ту и бсз нас било прспуно. За трснутак смо у недоу.мици, гдс Исмо сс и ми, поред толикнх људи, сместити, алн убрзо и тај проблем јс био решен. Капоји су нас моткама размешталн и тако с.мо сс на сваком спрату кревета налазили по шссторнца. Разумс сс, у оваквим условима, не.ма нн говора о неком 'спавању, јер онако стнснути, једва с.мо могли да седнемо поштено. Седимо тако згрчени, брадом доднрујућн сопствена колена, а .мене та{ потпуно неудобан положај, за сада, не .мучи. Уопште не раз.мишљам о то.ме, како ћу овако искрнвљсн да справам. Друга ме мука прнтиска. Због жеђн, непрекидно пати.м, те одлучује.м да нађем воду по сваку цену. Мислим се како да то учпним. када је у бараци, а ван 1бс „ да не говорим, забраљен било какав покрет. Па и поред тога. оллгчујем да тражим воду, које овде практнчно не.ма. To .ми рекоше и неколицина Руса „староседеоца”, као и да је бес.мислено губнтп главу ни због чега, пошто сс свакн покрет у бараци у ово вре.ме третира као нарушавање реда и повлачи тешко физичко кажњавање па и с.мрт, а покушај нзласка из бараке, као п покушај бексгва, a то значи и лнквидацију на лицу места. Ипак, полако, безшумно, силазпм с кревста пс слушам ни савет мога друга Ивана. Довољно сагнут да ме нс опазл кроз прозор, прпближавам се вратима стиже.м до њнх и тихо, вео.ма опрезно их огвара.м. Ту јс одмах ходник којн прсдваја леву и десну просторијг. а пз самог ходника врата воде у нека мања одељења. Ни слутно нисам, ла јс у једном с.мештен блок елтестер, или главнп старешина целе бараке, да је у другој била канцеларлја писара, онога што ме јс пзмлатио, а да ic трсће одељење клозет за tv блоковску слиту. Сасвлм тихо и вишс по интгпцији приблнжих сс једнпм вратима, на кбји.ма није бнло никакве ознаке. Притиснем на кваку н осетим да нису закључана. Опрезно их отворпм и виднм да је то клозет. Y левом углу угледам буре испуњено неком течношћу, н за тренутка био сам избсзу.мљен од среће, јер ћу коначно да се напије.м воде. Притворио сам врата и заборавпо сав страх. Пригрлио сам буре, нагнуо се над њнм и почсо халапљиво да гутам ту течност. Тек пошто сам се добро нагутао, осетих да та „вода ’ одвратно с.мрдп и да no љеној џовршини плнва неколико саргија које вероватно служе за прање клозета и целе бараке. Жеђ сам делимично угасио али са знан»ем да сам био нешто ужасно прљаво у мени изазпва неодољиву потребу за повраћањем. Морао сам што пре да напустпм ову одвратну просторнју јер нагон за повраћањем ннкако не бп смео овде да ме задесп. To би се одмах чуло у суседној просторији н бнло би фатално. (Наставићс се)
4. JYH 1980. БРОЈ 158 БРОЈНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА ОБЕЛЕЖЕН ДАН МЛАДОСТИ сш™ iAAAOS ‘ 1^И^НИИИИИИВНИИИИИИ1ИНИМИв1ВИИИИВИИИИИННИИИИВИНвИИМИИИИИИВИОИвв®®®"®®®'®'®"""" ® На смотри су учествовалн ученици основних, средњих школа, планинари, извиђачи и млади спортисти нз братске општине Мурска Собота Старт будућпх атлетичара био је под|сднако узбудљив као и сам фшпп тркс Отакако се прославља најдражи празник младнх 25. мај овај Је био најтужнији. Ннје било највећсг пријатеља омладине друга Тита, да сву радост младости подели са својо.м омладином. Овај празник протекао је у атмосфери завета другу Титу и манифестације достпгнућа на спортском пољу. Младн кз Параћнна празник су обележи ли бројним спортскмм надме* тањима. Најпре на О.младинско.м фудбалском турниру „Братство — јсдинтсво" на коме су се појавиле екипе Параћнна, Горажда, Краљева и Марибора. Такмнчарске манифестацнје настављене су 25. маја када су у госте дошли млади спортисти Мурске Соботе, града по братима. Млади из братскнх градова надметали су се у малом фудбалу, женској кошарцн, стоном тенису, стрељаштву, шаху и пливању. Коначни скор спортских сусрета било је ново прпјатељство, ново поз нанство и завет Титу и њего* вом вечном делу. Централна прослава Дана младости одржана је 25. маја на Градско.м сгаднону. Као и сваког 25. маја невелнки простор трнбина испуњен Је био до задњег места. Након добродошлице предсе дника Општинске конференцн је Савеза соцнјалистичке о.младине Боривоја Маринковића, на зелени тепнх и атлетске ста зе изашла јс младост нашег града. На атлетским борилиштнма над.метали су се осиовцн и средњошколцм, који су показали да у нашој средини и.ма мсста атлетнци и да би „крал>ици спортова" трсбало поклонити впшс пажње. Порсд спортнста, всштину. обучсност н знањс дсмонстрирали су извиђачс II плашшари. Показали су да у случају потреба могу да буду изузетно ангажовани у одбрани земље. Најмлгфц учесшпш будући планинари и извнВачн На парксту Хале спортова де монстрирана је добра женска кошарка у мечу Мурска Собота — Параћин Извнђачи и планннари показалп су завидну брзину у монтирању шатора За шаховском табло.м „мсгдан су поделили” будући шаховски „рнтери” Параћина и Мурске Соботе Бацањс куглс изазвало је живо интсресовање Ни обнлна кнша ннје спречила најверннје заљубдонике планшЈа да крену у ,Доход Маадости” . И ОВАКО СЕ УЧИ ИСТОРИЈА Ретки сунчанн данп овог кшпног Maia користе се за изласке у прнроду, за обилазак историјскнх споменика. Нсдавно се и наш фоторепортер задссио поред споменика стакларским радницима, изгинулим у НОБ-у, где Јс затскао ову си.мпатичну пионирку коЈа прсдано исписујО све податке са бронзаних плоча. Од нас је добила петицу из историјс. ВЛиана^ S
4. ЛИ 1980. БРОЈ lit ИЗ HHTEPBJYA ИЛИЈАЗА КУРТЕШИЈА ПРЕДСЕДНИКА ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ, ЗА ЛИСТОВЕ ОУР-а ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ДКЈВИ ПОПОВАЦ’ I ГОДИНА XVIH БРОЈ 257 Путеви превазилажења енергетске кризе КИСЕОНИКY РОТАЦИОНИМ ПЕЋИМА СТЛБИАИЗАЦИ1Д V ПРВОМ ПЛАНУ ПИТАЊЕ: Стабнлизација је у првом плану акпгености организаци* ја синдиката. ПоДазећи од тога да су програ.ми мера стабилизације донети, нашс шгтање би било — да ли се и колико осећају резултатн активности на плану економске стабилизаиије? ОДГОВОР: Y РЕАЛИЗАЦИЈН ПРОЈЕКТА ОД КОГА СЕ МНОГО O4EKYJE Y4ECTBYJY МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗ БЕОГРАДА, „ТЕХНОГАС”, .ЈУЦЕМА” И ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ”. V последње вре.мс је енергет ска криза један од најакутнпјих светских пробле.ма, посебио је зиачајпо осврнути се на место цементне индустрије, великог потрошача енергије, у превазнлажењу тог проблсма. V ситуацпји када издацн за енергију прсдстављају 55 одсто трошкова производњс, актуелни су сви потези који бн о.могућилп да пементаре троше мање енергнје. Тако се, па пример, говорило о преласку на ложење угљем али су бројни разпози због којнх ово решење не бп било за цементну индустрију прихватљиво. С обзиром да се мора подржатн свакн папор који има за 1Ц1Љ смањење трошкова за енергију, у овом броју ће.ми говорнти о пројекту па коме се у нашој фабрицн ради. Реч је о пројекту под називом ,,Ко ришћење кнсеонпка у ротацнонпм пећима за производњу клннкера", а на њему ће радп тн „Техногас", Маившски факултет из Београда, „Јуце.ма" и „Нови Поповац". „Шмитовјс” линијс (локација је изабраиа уз строго поштовањс прописа бсзбедности). Увођење кисеоника код нас he се пзвести на начин којн сс назива „клсеоничко копљс'': чист кисеоник се убацујс у зо ну нз.међу пламена и клипкера који се пече. Ова метода има највишс предности. сеоником који свакако не дола зе у обзир због величине наше пећи. (Наставак са 8. странс) Период је недовољан да се дају поуздане онене о томе да ли се токови привредне активности крећу у гранпца.ма предвиђених Резолуцијом. И поред тсшкоћа једног броја организација удруженог рада везаннх за набавку спро* вина if репроматеријала како са до.маћсг тако и са ннотсраног тржишта, оби.м производње беПОСЛЕ ВИШЕ ОДЛАГАЊА лежи динамичан раст од 10% (јаиуаЈ>фебруар 1980.) Резолуцијом је предвиђен раст од 5р до 6 %, док индустрјска производња за прва три месеца расте по стопнод 8,7%. Стање залиха и отежане могућности у решавању пробле.ма набавке увознлх сировина упућују на тражење могућности за всће коришћење сировина и боље корншћење капанитета. Већа продуктивпост рада доприносиће остваривању политике економскс стабилизацнје у стварању простора за јачањс материјалне основе удруженог рада. Кретања цена указују да се иа ово.м подручју настављају л преносе прошлогодишње неповољне тенденције убрзаног раста. Пораст иена производа нафте, електричне енергије, као и производа у базичним гранама црпе и обојепс мсталургије врши притисак на ланчано повећање цена. Тако цене индустријских производа расту за 16,5%, пољопрнвред- .Можете ли нам рећн у којој се фази налази та активност и на које се проблеме наилазн у одржавању утврђених рокова? Такође нас интересује ваше мишљењс о томе у којој је мери питање економске стабилизације у функцијн средњорочног планирања развоја. ОДГОВОР: Нис.мо задовољни са бројем организација удруженог рада у којхша се о овим менте за са.моуправне споразуме о заједничкн.м основама плана са партнерима у процесу ре продукције повезаних органи зација удруженог рада. Ма ли је број организација удруженог рада у којима се о овим документима расправљало са радницима, стручне службе за државају планове код себе, зато јс неопходно да се са овим документима идс пред радниКо реалнзује пројекат? ВЕЛИКИ РЕМОНТ Добре стране увођења кисеоннка Носнлан овог пројекта је Ма шински факултст из Београда који даје вдеје, литературне н стручне подлоге за реалпзацију пројекта и техничко решеље кнсеоиичког копља — које и испоручује. COYP „Техногас" из Београда даје извођачку доку.ментацију и резервоар са целокупном инсталацијом, монтпра их и дајс неопходне количнне кисеоника за обнављање експеримената. ,Јуцема", која представља ин тересе произвођача цемента, учествује у пројекту са 105 старих милнона динара. Наша фабрика уступа своју пећ за експериментисање, a преко својих стручњака о.могућује нужно прађење свих лаШМИТОВИХ ПОСТРОЈЕЊА ПЕН 1 Y PEMOHTY ОД 18. МАЈА ДО 12. JYHA, А ПЕН 2 ОД 28. МАЈА ДО 7. JYJIA е Y PEMOHTY Y4ECTBYJE ОКО ПЕДЕСЕТАК РАДНИКА ООУРа „ПРОИЗВОДНЕ УСЛУГЕ ’ ■ РАДНИЦИ — УЧЕСНИЦИ РЕМОНТА БИНЕ СТИМУЛИСАНИ ЗА СВАКИ ДАН СКРАКЕЊА РЕМОНТА СУБОТЕ, ДАНИ УДАРННШТВА Суботе које су до скоро били дани одмора, по стају раднн дани ударника. Радници OOYP „Произ водне услуге” су на свом збору донелп одлуку да суботе, 24. мај, 31. мај и 14. Јуни буду раднс — — ударничке суботе. За њиховнм примсром Једна од могућностп ннтеизивирања процеса производње клинксра без значјннх улага ita (изградње нових делова погопа) је u увођење додатне количине кисеоника за сагоревара.метара рада пећн пре, за време „ после експернмсната из којих се може извести закључак о постојању одређсних ефеката. Извођењем додатног кисеоље у пећи за печењс клинксра. ника у пећ постнжу се у прннНа основу досадашњнх нскус- ципу следећп технолошкп латава у прпмени кисеоника мо- раметри: • гу се пстаћи следећи позитпв* ни ефекти: — значајно повећање капацитета постојећег система nelin — смањеље утрошка горива . . Baiba. Пла.мен је оштрнји, свес.мањење улагања у изград тлијн, а љегова те.мпература z~rjr»T4»»«a frMir гнг папк 11ГТР г- — квалитет пламена битно се мења. Дужина и попречни пресек пламена знатно се смањују, тако да се скраћује зона сагорсњу система који би дали исте ефекте. виша. Емисивност пламена се повећава у површини према Цнљ овог пројекта је да се к™нкеру, тако да је повећаиа на основу лнтературшвх пода- топлотна размена и™ така, експерименталнпх истраживања у индустријским усломена и клинкера. — повећава се између плате.мпература Biixia, на основу оригиналних сагоревања, тј. техшература га конструктивнпх решења и ана- сова у зони сннтеровања, — опада запре.мина днмних лиза уради техноекономска студија о могућностима примене кисеоника за интензнви- гасова, пошто се рање производње клннкера, од hyje киссоником, ваздух обога кренулн cv радницн них производа 28,8%, цснс иа тпошковн ПИТАЊЕ мало 26,6%, вота 27,5%. OOYP „Површински откопи" који су такоће суботе, 31. маЈ и 14. јуни прогласилп радни.м субо тама. Активност на доношењу средњорочног плана развоја је такође у првом плану активлости организација синдиката. ГРАДИЛИШТЕ Ток процеса самоуправног споразумевања и договарања зависи од тога да ли смо планирали исговремено и заједнички. Зато је у наредном периоду неопходно појачати политичку активност свих субјективних снага да се планови донесу на новим основама како би се остварно суштинскм заокрет у планирању. Залагање органа и организаиија Савеза снндиката биће усмерено ка то.ме да све организацијс удруженог рада донесу планове на самоуправан начин и од стране радни ка и да донети планови не буду израз жеља већ реалних усаглашеннх могућности. Од посебног је значаја да се код нових средњорочних планова обез беди плански предуслов за развој доходовних односа на прин I ципима заједништва у стицању , дохотка. Срсдњорочни плановн развоја су страгешка основа стабилизаиије, исти морају одразнти с.мер прнвређивања н пред стављати даљу борбу за остваривање Устава, Закона о удруженом раду и Закона о планнрању. Једи.чи исправан пут за решавање текућнх тешкоћа је њихово дугброчно решавање, то кроз нови план треба што 'потпуније обезбедити. 700 TOHA МОСТОВА Y петак, 30. маја, подигнути cv челичнм мостови за монтажу гумених транспортера. Укупна тежина овнх мостова је око 700 тона, а радове на подизању мостова изводе „Трудбеник” и „11. новембри”. „Термоелектро” ће до 15. јуна завршити радове на пећи н млину сировине. Радови на пећи ти.ме неће бити завршенн — „Магнохро.м” ће се накнадно укључитн да бн извео ознд. На градилишту ових дана све врвн од људп н меха* ннзације. Тренутно радове изводи око 300 органнзацнја, а огромни терети се дижу помоћу 12 дизалица од 16 до 120 тона носнвости! носно израда подлоге за евсн- — повећава се Ре.монт старе линије „Шмитових" постројења почео је 18. туалну масовну примсну кисе- рнва која можс оника у цементној индустрији. Пећи, количина го- маја ремонтом пећн бр. 1. До сагоретп у по.мсрања првобитног плана по- * четка ре.монта дошло је услед Y свету јс овај поступак по- _ „овеНава се капацигет ^а"^а^ТЈацн^кпов?^"1'’ зват још од 1903. годпне, али псћц ва на санацнји крова хале. се није могао реалнзовати no- ' пе^и °Р- 1 изврше>1а je што cv vpebain за производљи — °паДа утрошак топлоте по санац.ца лопатпце и кофица кнсеоника били премали, а њп‘- добпјеног клинксра, као и прегорелог плашта nehn. ховл пена ппевпсока Kacunie ■ Започет )е ремонт дозпрних V- је извршен нпз^п^ва^ '5сћаЈа код пећ" " предузете су Немачкој, САД, СССР. Код нас сс кисеоник није прн мењпвао због малог об.ша про . - повсћава се квалнтст клип изводнзе и тешкоћа у снабдс- ксРа- СадржаЈ слободног крсвању и Tpancnopiv већих коли- ча се сман»УЈс ПРИ пепро.мељсчина гасовнтог кнсеоника. Тек “J™ а СаДР' " освајањем индустријска про- жаЈ алита у клџнкеру растс, ђајима> изводња течног кисеоника пос што Је последица повеБања тс- •- ледљих година пружа се могу- клинкера Y 30ни са‘ Iihoct снабдевања велнкпх пот горева”>асс капацигет — смањује сс д1емних гасова који напуштају мере замене делова компензаци систе.м пеђи, ја на цевннм водовима. Почети су и радови на елсктрофплтру п оспособљавању механизма за отресање таложних it емпсионих електрода као и радови на транспортним урерошача (фабрика у Смедереву). када „Трудбенпк" завршп радове на сапацији крова и скло> ни скле прнступиће се скпдаДосадашња искуства у раду н»У главс сателита. са кисеоником указују и на Ремонт nehii бр. 2 почео је 28. факторе који могу да ограни- маја и трајаће око четрдесег inBowe'rain/JepT'nXh? » чс’“^о^оп-ће‘његову^ри. ДаАа. Истовремено са ремон- »мвиднл. Ј.лииксра у мену; том овс пећи вршиће се н ресеокика захтева мала удагаља, ¥ монт . сировине, jep je увођсње инсталација рс- ------- ~— ------ ----- Ј н лативно једноставно. мену: ЦСЈ1С J1I11-111J с сиривпии, — опада сфекат рада хлад- односно ремонт млннова сиро . љака с обзиро.м да капацитет вине 1 н 2, хомогенизацпје, тран Y нашој фабрици he битп ин пећи расте, а смаљује се пот- портера клпнкера н сушаре __ 1 ~ _________^.... vnnttuttua nnQiwvij за ТДПОрЦЗ сталнран резервоар за депонп- ребна количнна ваздуха t _ је течног кисеоника капаците- сагоревање, у ово.м делу ремонта узећс та 50 кубипх .метара. Резсрво- _ .1епостатп,с Учешће и раднпци „Буре Бакоар има 'пречник 3,3 метара п no..0uS огошпчава «о вп& к0]п he "ЗВРШ1,Т11 сана' ДЛ'Ж11НУ 11 метара, п бпбе ло- " ? ,° е*екте °П>аиичава мо ц1цу озубљеиог зупчаника, заииран поред садашњег мага- ’ 4 менптп дсо плашта ■■ посивог цииа за техничке гасовс пре. — могућност повсћања брзп- прстена на трећем темељу. Онп ма лабораторији. Уз резервоар не пећи, .с са радом почети четвртог ће бити монтирана испаривач- „ ка станица која прсводп течпи — јављају се проблеми у по- Поред радника из „Бурс Бакисеоник у гасовито стање, а гледу трајања ватросталног оз- ковпћа" у ремонту he радпти одатле цевоводом и одговарају ида у зонп синтеровања, алп и пет варилаца из неке друге ћо.м ар.матгро.м кисеоник he сс су они евндентни само при вс- радне оргапизације. транспортовати до пећи 1 ћим процеЈгтима обогаћења ки- Завршетак ремонта пећи бр. 1 очекује се 11. јуна, а завршетак, на пећи бр. 2 6. јула. За радиике учеснике у овако великом ремонту предвићено je н награбивање, односно стимулисање. За стимулнсањс ремонта издвојена су средства у висини од 170.000 динара у не1о износу. Ако се ремонт обе пећи изврши у року износ за стимулацију износи 70.000 дннара, ако сс ремонт скрати за 1 дан стимулацнја износп 90.000, за два дана скрабења 120.000, а за три дана 170.000 динара. Средства за стимулисање ремоита обсзбеђена су и то: 100.000 динара из средстава радј не оргтннзације и 70,000 динара из средстава ООУР-а „Про-' пзводне услуге", нз дела планираног за прековремни рад. Свп радници који учествују у ремонту, а према оствареним часовима рада, учествују у деоби стимулације. Средства исплаћена на име стимулације имају карактер иаграде и неј долазе у основ за расподелу no основу економичности. Неоправданн изостанци учесника у ремонту повлачс нскључење из стњмулације, а намерно одуговлачење благовременог извршења радног задатка умањује стнмулацију за 5 посто уз иокретање поступка одговорности. РаднитБма ООУР-а „Пронзвод ња цемента" којп буду учество-, вали у ремоиту, стимулација ће се нсплаћиватн из средстава пздвојеннх на нивоу радне организације. Љ. Носнћ
НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ 4. JYH БРОЈ 1Ј« ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ САМОУПРАВЉАЊА (6) НА|НОВИ|И ОДНОСИ - У СКААДУ СА ЗУР-ОМ У складу са Уставом пЗаконом о удруженом раду органи управљања постепено су усклађивалп своју функ ннју са растућом скономском самосталношћу ООУР-а. Ословна ћелпја скономског систсма постајала јс п основни носилац одлучпваЈва, како пспосредпо, тако п прс ко оргапа управљаил. Четпрп OOYP-а и РЗ „Зајсдппчке службе” (00УР „Промст” јс основан 1976. годинс) бирају својс радннчкс савстс, ло 13 до 19 чланова. На ссдшшама ових органа одлучујс ее о свим питањнма живота н рада, од плана ппонзводње п систсматизацнјс послова п задатака до тро шкова репрезентаиије. Раднички савет ралие организацијс бројп 27 чланова и састављен јс од делсгаиија свнх ООУР-а п Радпс зајсдшше. О највећем броју пнтања раднпчки савст сс изјаш љава тако што доноси ПРЕДЛОГ пекс одлуке, а после лзјашњавања радничкнх савста по ООУР-има ПРОГЛАI1JABA усвајањс одлука. Раднпчки савет раднс организацијс нма своја тсла: — Извршни одбор, — Издавачки савст, — Комисију за одликоваља и лаграде, — Комисију за унапређење кадровске полнтике, — Ко.мисију за општснародну одбрану и безбедност, — Штаб иивилне заштитс. Раднички савет, нзабрал апрнла 1977. годнне, зассдао је за 21 у.ссец 25 пута, и донсо 262 одлуке. 21. априла^овс годннс изабран је нови раднички са вет којн је добно н 28. члана — представника новоформп раног ООУР-а „Малопродаја". Стручнс службе Радпс зајсдшшс прппрс.мају матерп јал за седниис, које затим систе.матлзује, у.множава и дистрибуира Одељење за самоуправне послове. Члановп радннчког савета могу да се детаљнијс инфор.хпппу чп тајућп материјале, који у просеку бројс 20 страница и достављају сс „ет дана прс одржавања ссдницс. Добро информисатги if припре.мљени за изјашњавање, чланови радничког савста посталп су правп носпони одлучивања. На путу дугом трп деценијс остварсна јс за мисао: раднтши раде п управљају. ПОРТРЕТ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА ИСТОМ ПОСАУ и Мало јс радника који у свом радном веку нс про.менс неколпко послова па макар били у истој струци в Али, радити пуних 27година као пскач код нстих пећи јс својсврстан рекорд Такав рекорд поставио је Ра дивојс Вељковнћ родом из Половиа којп је пекач код пећи 1 и 2 био од првог дана њихо* г>с монтажс до данас. већ пуних 27 година. Радивојс је са „Термослектром" дошао у Цемснтару да радн па монтажл пећи 1 и 2, 1953. годинс. Монтирао је пећи, отишао на обуку за пекача п остао да са њпма другује већ скоро три депенпје. Са овог радног места he највероватније да одс п у пензију. Beh има око 32 годпне стажа. укупно са бенпфнцнраним стажом пскача. Све ово времс Радлвоје је радпо у све три смене и како он кажс не бп ш< могао да Мпанаи 8 Раднвоје Всљковић радн само у јсдној јер му је овако далеко боље. Никад није неоправдано изостао са посла илн закаснио. И здравље га добро служп те- ни то од cvcTBOBaibc није хшого имао. За свој рад је впше пута био похваљиван н награђиван. Ак« тиван је у друштвеном раду. Витпе пута јс био биран v разне органе члтрављаЈва и у синдикату. И сада у 56. годннп старости Радивоје јс ведар п чло човек који са лакоћом обавља и да* ље своје послове којн се од њега захтевају. За пет — шест година отнћи ће на заслхркнн од.мор али ће се увек сећатк својпх пећл коЈе је он монтирао, а које he остата н даље дз разе. Прва генерација политичке школе успешно завршила рад 33 ЧААНА САВЕЗА К0МУНИС1А - СА СВЕДОЧАНСТВИМА Одсљсњс полнтичке школе чствртина од укупно запослс- клисура са Всликнм и Малим Савсза ко.муниста прн Фабри- ннх. За похвалу је податак, да казаном. Лспенскн вир, Мироч ии исмента „Нови Поповац" јс кроз овс видове образовања планина са својнх 18 врстп јор формирано јс на шшцпјативу обухваћено 98 о.младинаца до говапа, Граднштанско јсзеро и Општннског ко.митета СКС. 27 година живота, што чини Голгбачка тврђава. Ова иницнјатива прихваћсна 40% свршсннх полазника и v- На крају трсба рећи и то да је ол стране свих основних ор- главиом оних из пајнспосред- ђе сс почстком јуна месеиа ганпзаипја СК у првој половп- ппјс производњс. Опај пода- Одпжа1ц свсачпост. на Koioj 1111 мсссца децсмора 1979. годп- так сам no сеои говори, да уз ће се Поднсти извештај о paw i.c. тако да сс ољмах прпступи- )едан правнлнијк однос кому- школе. л ручпти сведочанства ло пзоору полазппка и тиме пнста са всћим партијским ста свршеним полазшшпма, а онио.чогу1111ло ла сс са радом отпо- жом н уопште радних људи ма кој„ cv бпли примсрнп и чнс веп Kpajew овог месеиа. прсма младнма, нема бојазнп скро.мнс маграде тачнијс 25. дсисмбра 1979. го- за даљи успсшан развој само- F 1 ' дннс. управних односа, за даљи раз с. Б. вој наше радне организацпје и Настава у овој школн одви- уопште наших укупних однојала сс по Програму Вечерњнх са, јср се са снг\рношћу може У спортском цеитру у Караташу политпчки.х школа у СК Србије, кога је на предлог* Марксистн* чког центра Србијс, усвојило Прсдседништво ЦК СКС. Овај Програ.м садржи укупно ссда.м тсматскнх цслина са 35 тсма које су изложене — обрађсне са слушаоиима на укупно 80 часова. укључујући овдс и кон султацијс. Избор прсдавача извршсн је добри.м делом из нашс средипс, ангажовањс.м другарице Нсвснке Флајс, днпло.мираиог полнтиколога, Бранислава Ралнћ, дипло.мираног економистс л Слободана Драгутиновиђ, дипло.мираиог правника а исто тако п ангажовањем излагача из Актива прсдавача Центра за марксистичко. образовањс прп OK СКС, чимс јс био обезбеђсп тражсн.ч крнтернјум, а нсто пако н један од битних услова за успех полазника овс школс. Када је реч о идејном н марксистичко.м, друштвеносконом ском и самоурпавном образова н>у не само чланова СК, веН и свпх осталих радних људи, ва л>а се подсетити, да јс кроз седам гснераинја школе само* управљача прошло и са успохом завршило 210 наишх радника, илн скоро 20 одсто од укупно запослених. Ако овом броју дода.мо и 33 свршсна полазннка политнчке школе СК. долазимо до податка да је кроз разнс организованс обликс овог образовања прошло 243 радника, или без мало једна Кисеонин у poioiiHOHHM пеђимо (Наставак са 7. сгране) Унедостатку наших искустава v примсни киссоника, укратко пемо приказати испнгивањс у Ипстнтуту цс.ментне ин дустрије из ДЈ1зслдорфа н то зато што јс испптнвана nch, која радп по свом поступкг, сличнпх каракгерпстпка као што је наша. Вршена су испитнвања уз променљнве количнне кисеони ка тако да се његов садржај у ваздуху кретао од 21 од 30 одсто. Добијени ефектп v пове ћању капаиитста пећн су нзносили од 6 до 23 одсто. Rao onтимално обогаћење ваздуха кнссоником сматра се 25% (већа обогађења дају мање економске ефекге због повећаних трошкова) када је добнјено повећан>с капашггета са 720 на 842 тонс на дан, даклс за 17 одсто. Потрошља топлоте је смање на са 850 на 755 (калорија по кплограму) што »зносн 12.6 одсто. На основу rope нзнетог може се о прнмени кисеоннка v ротацпоним пећима за клинкер рећп следеће: тврдктн да су ови млади људн стеклн осиовна знања научног социјализма н нашс друштвено- •скономскс и самоуправне прак сс, што ћс им корисно послужи ти у практичном решавању будућих задатака и проблема. Настава у школи завршсна је 28. апрнла 1980. годннс, што значи, да је времснскп трајала укупно четири месеца. Треба истаћи и податак да по броју полазника предњачн ООСК „Производне услуге" са 11, „Производња цсмснта" са 9. а затим следс „Површпнскн откопн" са 6, „Промет" са 5 н Радна заједшша са свега 2 полазпнка. По одлуцн радннчких савста ООУР-а — РЗ, у даие 21. 22. н 23. маја овс годнне, нзведена јс тродневна екскурзија са полазницима школе на релаци јн Параћин. Неготин. Кладово. хидрослектрана Бердап, Доњи Мнлановац, Велнко Градиште — Параћин. Полазници ове екскурзије обишли су у Неготпну споменнк Хајдук Вељка и родну кућу — музеј Стеванз Мокрањпа, нашег познатог ком позитора. Полазннкс на овој екскурзнји су одушевилс чудесне лско тс Бердапа: хидроелсктрана Ђердап. чувени спортски иентар у Караташу, Бсрдапска ОбогаНењс ваздуха кисеонп* ко.м може се успетно користити као средство за повсћа«се капацитета пећи и за смап»сн»с потрошње горива. што је упра во циљ сксперимснта који he сс у нашој фабрици взвссти цо краја годинс. Ово наравно не значи да је коришћсњс кнсеоника увск изводљиво или ложељно за свс фабрике. Свакн систс.м пећи мора се проучити и извршпти скспериментални провери. па би се ггврдило. v Koioi месж ie погодан за обогаћпва»»е вазду ха кисеоником и где би могло доћи до потешкоћа v оадг п применн. Такође се .мора урадпти н економска калкулација која ће на основу очекиваних дола тних трошкова у примени кисеонпка и доказанпх познтивних ефеката дати одговор на питање да ли ће се прнмена кисеоиика. као метода интензн вирања производње клипкера, користити у нашој фабрипи н шире. v пементнсл mcn’crwiH Југославпје. Р. Трифуновић УОБИЧАЈЕНИ ПРОГРАМ ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ ОРГАНА УПРАВЉАЊА Семинар за чланове Радничког савета Новоизабрани чланови радничких савета, председницп кохгнсија, предссдавајући зборова радника и представншш руководстава друштвено-политичкнх организацнја — укупно око 150 радннка — пратиће једнодневни семпнар Y цпљу тгрипремс за што успешннје обављање нових задатака. већ годинама је пракса да сс за чланове органа управљања и јвнховнх сталних комисија нсиосредно по избору организује кратка ссрија прсдавања са консултацнјама. ’ У Цсптру за образоваљс пзрађсн јс програм прсма ко.мс he, и овс годнне, новонзабранп члаиови органа управљања бн ти укљученн у овај специфични вид образовања. На семинару ћс бити нзложс не слсдећс теме: — Друштвено-економске прст поставкс развоја социјалнстичкпх самоуправвих пропзводнпх одпоса. КОМУНИСТИ О РАДУ ДЕЛЕГАЦИЈА И ДЕЛЕГАТА . Иоједнначна одговорност ■ НА САСТАНКУ ОО СК РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДИСКУТОВАЛО СЕ О АНАЛПЗИ РАДА ДЕЛЕГАЦИЈА Н ДЕЛЕГАТА ■ ЗАЈЕДНПЧКА ОЦЕНА ЈЕ ДА СЕ ПОБОЉШАТИ Члановима СК Раднс зајсдницс на састанку од 27. априла је презенгирана Анализа рада делегација и дслегата у Радној зајсднкци „Зајсдничкс службс”. Аналнза сс односила па рад трн делегацнје „Зајсдничкнх службн", али сс за изнете проблсме можс рећи да су рспрезен« затквнн п да анализа заслужује пажњу и изван овс паргнјскс организацнје. Како јс у аналнзи речсно, проблем бриј јсдаи у раду 29 чланова делсчација је — недолазак на састанкс. На рачуп делегата упућсна је оштра замсрка да не упознају делегације са одлукама скупштнна, ми у фазн прнпреме ни коначно, по доношељу. Поред критнкс која се односн па нсакгнвност носнлаца делегатског одлучивања, примедбе су ynyheiic и обавештавању лелсгага. Лисани материјали су непр.чступачпи по стнлу, преопшнрни, а најчешће сс не лобија довољан број прнмсра* ка често само јсдан). На ову аналвзу. која јс указала на већ познате проблеме наловезала сс дискусија неколико чланова органлзације. Сво је мншљењс пзнела јс Ружииа Јатвсвић, делегат у скупштини СИЗ-а дечнје заштите, а наводе нз анализс потврдили су и Борис Павловић, Граднбор Јаблановпћ, Душаи Ннколић. Борис Павловић је нарочиго инснстнрао на методу рада. и као пример навео да се, ето, уочи схтрашљс седнице Радничког савета није предузело ниБЕТОН АРМИРАН СТАКЛЕНИМ ВЛАКНИМА Нову врсту армираног бстона произвели су недавно стручнлци Техничког универзитета у Те.мишвару, уРу муннји. Рсч је о бстону армираном стаклсним влакки* .ма, који сс при.мењује првенствсно у хидротехшши, a такођс и за израду кровних конструкцнја, носача, разннх рсшсткп II сл. Нови бстонскн елементп лакши су за 50 одсто од конвенцио* налних, а за imixobv израду троши се 10 одсто мањс цсмента. Својс прсдности овп слементи су посебно показалн приликом поплочавања канала за наводњавањс, јср су притом постпгнутс знатне уштеде у потрошњи гвожђа н цсмснта. — Доходак као лруштвено* -еконо.мски садржај социјалистичкпх самоуправних односа. — Колективнн рад, охпучнва ње н одговорност. — Општенародна одбрана и друтитвсна самозаштнта. — Перспективс даљег развоја v смнслу повсћања материјал* не основс радпе организације н задацн органа самоуправл.ања на том плану. Оцењује се да јс овакав избор тема актуслан. и да ће слу шаоцима по.моћи да се прнпрс- .ме за квалнфиковашгјс одлучивање. Програм рада семинара за само управно образовањс у фазк је усвајања од стране радничких савета .а време одржавања he се накнадно одрсднтн. НАЧИН РАДА НУЖНО МОРА шта да сс дслегаццја раднс заједнпцс састане ради формирања зајецнпчког става. Градибор Јаблановић се није сложио са примсдбом у аналп зи да нерад прсдставља и то iuto сс рстко постнжс присуство великс всћннс чланова делсгација. „Ни у једном органу није случај да су сви чланови прнсутни сви.м ссднпцама, па сс нпак ради. Битни су закључ цп, ставови". Што се тиче највећсг пробле* ма — упорног пзостајања са са станака који се рстко и зака3УЈУ — Мирко Крстић је прелложио рсшсње: позивати појединце на одговорност. Ако и даље упућујемо уопштене кри« тике СВИ.М дслегатима, оне he остатн Ссз рсзултата. Треба свакога појединачно подсетити на обавезе и захтевати одговор no понашаље. „МсВутнм, треба помснутн и да сс неке инкик* јативс из базс нису афирмисалс (у односима са СИЗ-ом стаповања, на примср) па и то дслујс дести.мулативно на члапове делегаццја н делегатс". Сви дискутанти, а било нх јс впше, сложпли су се: нераду треба стаги на пуг, нс изговарајмо се објсктивним околно* сти.ма. Начнн да се делегацнјс припрсме и упознају с одрсђсним проблсмом прс ССДНШ1С скупштине увск сс може наћн. Да би опширна днскуспја дала и резултатс, сскретарлјат основнс организакијс he пркпремнти закључке који пз ње проистичу. Н.
9
4. JYK 1>гх БРОЈ 158 КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ ПЕТА ИЗЛОЖБА „ПРОЛЕПЕ И МЛАДОСТ” ТИТО, НАДАХНУЋЕ НАЈМААЂИХ Изложба ликовних радова ученика основнс и средње школе и малишана из ооданишта која је отворена 22. Maja no квалитсту и масовности надмашује све ранијс ■ Наградс за ауторс најбожпх цртсжа бићс накнално ур\- чспс. ЗАВРШЕН III СИМПОЗШУМ САВРЕМЕНОГ ОБЛИКОВАЊА СТАКЛА НОВЕ ФОРМЕ И ИДЕ|Е ф Шесторо дизајнера, иностраних и домаћих уметника, реализовало је идеје у Српској фабрици стакла а резултат тог петнаестодневног дружења са стаклом, велики број урађених предмета, нових и необнчнлх, обогатиће галерију „Стара воденица” S Портрет председника Тита у стаклу биће поклоњен Музеју „25. мај” у Београду ЗАВЕТ ТИТУ Традиционална чзложба ликовнчх радова ученчка свчх основнчх школа, Цечтра за средњс усмерено образовањс „Иво Лола Рибар”, Деччјег обданчшта „Бамби" и Деччјег обданишта при ИВТКТ „Бранко Крсмановић” 22. маја ушла јс у псту годшињицу жчвота. Око ссотину радова члч боље речено имена дожчвело је ово.ч приликом прво представљање широј јавности. Почсв од ончх најмлаћих којима јс то и прво чзражавање, првс слчкс о жчвоту, о свету. простору којч чх окружујс па и код старчјчх НАЈБОЉИ РАДОВИ | Ортанизатор, СИЗ оснопног | образованл п васпнтаља зпјеи- = 1П«цс хултуре, дсчпЈс н соци- = Јалне .-мшттте, Библпотска ,.Др = Виђогтхјс Ракпћ" п Лнкопнп = КЛуб, ПР1ШРСМПЛ1! су за ауторс = п«Јбо.т.их радопл нагрвдс у лн- = комоч прнбору. којс ћс нак- = П8ДН0 61ГП1 YPY’ICHC МкрЈзни = Мармнкопић it JacMinm МкчаЈ- = ловић 113 Обданпипз „Бамин”; = Гамлрн Бошкопнћ н Ивлпи Лс- г ковић мз Дечјсг обданишта При = НВТ КТ „Б. Крсминовнћ". Н = Биллнн Jonanomih м Драгани = Дветковић пз Oil! ..Б. Крс.ма- = ioanh" у Дон.оЈ Мутннцп: Ми- = лољубу Цвскућу и Јасмннн Јс- = новић” у Дои>оЈ Мутнпцн; Мм- = рсмпћ мз O1II ,.Б. Крсмановић = у Смкнрнцн; Славпцн Марковнћ = м Божнцн Плић нз ОШ „В. Ка = раонћ" у Поточиу; Добрилл = Цлић и Слободану Нвковнћ из = ОШ ,.23. мзј" у Поповцу; Евге- = нијк ПортноЈ п Can.it Јоцић нл = ОШ ,.Б. Јакшмћ"; Прслрагу = Глншнћу >1 Нрсни ДсдиЈср из = 0111 „М. Поповић"; Зорнцк To- = мић и Снсжамп Жнжа пз 0111 = „Р. Доманопић"; Жарку Стапко = екћу н ТвтЈапи ЈсротпЈсвпћ нз = ОШ ,.С. Јаковљсвнћ”. Mcby = :ред1М>школипма наЈбољн су Во- = |нслав Мнлстнћ. Добрииа Јовано = И1ћ. Биллна Борђевнћ, Сммлл = Иаларсвић и Славииа Стсвамо- = тћ. .чашта и талснтована рука уччнили су да ти радови не. буду само симпатични за око ech и да буду прнча за себс, исказана посебчч.ч начином и стилом. За разлику од ранијих toдина мессц младости, радости, цеећа, мессц пролећа и у очи.ча деце имао јс тужач одсјај о чел1у говори и већи број цртсжа. Смрт прсдседника Јосипа Броза Тита забелсжсна јс и оловком ч боја.ча. Најдражсг друга. н пријатеља више ne.ua, али tbcioea љубав је толчко била јака npe.ua најмлаћима da he увек грејати ч побстччатч мдадс да наставс пуггс.ч којч јс он поставчо. II па овај чаччн најмлаћч name општчпе су сс завстовалч за будућност. Немогуће јс поменути сва чмена и све учеснчкс изложбе, мада, сигурно јс, изложен. је само део вредних радова. Млади креатори ликовне секцчје ученчка основне школе ^Вук Караџчћ" у Поточцу представшш су се колекцијом модела за најмлабс и чзазоали поссбчо чнтерссовање прчсутнчх. Рсцч.чо да ч мећу naj.uAabiLua којч су ирве појмовс сазнања прснелч на папчр и .\tcby ончма псшто старчјчм ч.ча н те како талентоаанчх од којчх he сеакако нски чзрастч ч у правс уметнчке ч ову уметност одабрати за жчвотнч позчв. — Иначе, како је прчлчком отоарања нагласчо и Миодраг Анћелковчћ Беле, лчковнч nedatot и доајен napahuHCKOi сликарства, свс се више долази до уверења да дечији цртеж постаје незаменљче у васпчтном процесу јср on OMOiyhaea да се ученчк ча најпрчроднчји наччн чзразч ч ангажује. Ова чзложба ученччких радова има свој лчк, а сваки ученчк своју чндчвчдуалчост бчло у цртезку чли колорчстччко.ч решењу. Они су својчм радовнма желели да покалсу свој лчччч, субјективни наччн темс н технчке која и.ч јс бчла постављена, чстакао је Миодраг АнБелковчћ. С. Јовановчћ Радни људи Сппскс фабрикс стакла и ове годинс су прнмили врсне умстннкс, одличнс позгаваоие стакла, у своју срсднну не штедеНн ни време трул да лизајнсри реализујг својс замислн п идсјс. Свакн умстник донсо јс всшто својс, тако да су сс v нашој Стаклари овс roiime укрстила не само птословенска и свропска искуства всћ п светска. Два у.меткика. Марвин Липовски САД и Берт Ван Лоо Холандија донели су светска знања о ово! крхкој и реској материји која је у рукама уметника и мајстора стаклара укроћена. Марвкну Липовском, профсcopv на Калифоршпском колеиу за стакло v Can Францнску је прво учествовање на једком оваквом Снмпозијуму, .мада ie п»егово тникатно стакло обишло свет. — Први пут раднм у јсдноЈ великој фабрици где се углавном ради плдустриЈски дизајн. Навнкао сам на мање раднонице и атаљса, тако да сам опседнут новннма и одушевљен иацом и залагањем мајстора. Овн радници са којпма сам се дружио mtaiy велико српс п настоЈс да нам пруже и ви- »чс од cuoiiix могућиости. Опо ћс ми послужити у мом даљем падг са младима, а н ја сам ппеко лонспгх слајдова желео да покажем лруга искуства. Бсрт Ban Лоо, слободни уметпнк из Амстсрдама, лрвн пут је боравио у Југославији и лрви пут се срео са оваквим начином производње. — Y Европи н Амсрнцн пос тојп великн број школа за стакларе — дувачс, али то ннје овај тип стаклара. Они се углапном баве уннкатнн.м стаклом II захвалан сам органнзаторима Снмпозијума који су нам омогућили једно ново искуство а верујем да смо и мн уметници и радлнци обогатнлм једнс другс новпм знаљпма. Марјан Месарош, слободнн VMcmiK, Baiap нз Булнмпеш* тс је углавном радила скулптуре v стаклу. Необпчно н ново искуство за нашу фабрику а и за љу. — Ово јс вслико нскуство »I за мсне и за озс радне људс са којим сам сс овом прпликом срела. Сматрам да у МаbapcKoj немамо тако добрих дувача, а и стакло је овде бол>с. Иако не гозорпм вашим јсзиком ниЈс ми бнло тешко да сс споразумем са ови.м племеНИТНМ II гостопрнмљивим л>удима, рекла нам је уметнвца из Будимпеште. Од јггословегскпх уметника учествовала је Ванда Бессдл>ак, дизајнер Фабрикс стакла у Храстнику која је такођс обо гаћена новим искуством и задовољна радом за који cv првенствено заслужни раднпци. Ди.митрије Гвозденовић, акалс.мскл слнкар. дизајнер из Нгприје с.матра да овај Симпозијум, оспм размегс искуства служи и за афирмапију днзај* на. што трсба да подстакнс и втпе фору.мс Привреднс коморе Југославијс да више пажњс посветс лизајпу у нашој земљи. Иначс, порсд других примсрака, овај умстннк јс радио и портрет прсдседника Тита у стаклу. Групн гмстника прпдружио сс и нама познати са ранијих симпозкјума београдскк умст1 т.к Веселко Зорпћ, којп јс између осталог радио и портрсг предссднпка Тита. Јсдаи од трађенпх поргрета биће поклоњен Музеју „25. мај” у Београлу. — ОвОГОД1Ш1Н»И Снмпозијум јс донсо драгоиено искуство али показао и да још хшого тога треба ураднти, како на оргапизацпоном тако и на технолошком плану. Многа лепи комадн су нам и пропали баш ■ због одрсђенпх технолошких тешкоћа, но у пркос томс, резултат јс великн п свака година бива све успешнија, што ћс се вндсти и у Галернјп унпкатног стакла „Стара Воденипа” гдс ће најбољн прпмерцп овогодишњег рада бптм изложенп, рскао нам јс Александар Портно|. уметнички директор Снмпозијума. С. Јовановић Сваког 25. маја до данас, Био си са нама, А сада када Твоју вечну Kyhy, Покрчва та.ча, Сећамо сс Твојих рсчч, И дајс.ио Тч завст: Мч хоћсмо, Ми можемо, Ми знамо! „Tyhc нећсмо, a својс нс 60.40." Маја СнмиН V-3 ОШ „Радоје До.чановић" Паракчн I БУДУНИ ЕКОНОМИСТИ Y ПОСЕТИ „Ш¥МАЈ дији’’ ; ТЕОРИЈА УПОТПУЊЕНА ПРАКСОМ МЛАДИ ТАЛЕНТИ Утврђен план уписа ученика у III и IV разред средњег усмереног образовања !ИМИИ W S ПРОИЗВШИ зжш □ ПРЕМА ПЛАНУ, Y III РАЗРЕД СРЕДЊЕГ YCMEPEНОГ ОБРАЗОВЛЊА, Y ТРИ YITIICHA РОКА, БИПЕ УПИСАНО 504 Y4EHHKA Y 18 ОДЕЉЕЊА A Y IV 270 Y4EHHKA Y 9 ОДЕЉЕЊА в ЗА ПРОПЗВОДНЛ ЗАНИМАЊЛ БРОЈ НИЈЕ ОГРАНИЧЕН Л РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НУДЕ НЗВЕСНЕ ПОВЛАСТИЦЕ Уз сагласност удруженог рада. Координационог одбора ла спровођењс реформе срсдљсг усмереног образовања п Скупштине Регионалнс зајсдниле средљсг усмереног образовања гтврђен јс план уписа ученнка у Ш п IV разред средљст ус.мсрсног образовања за школ ску 1980/81. годнну. Према плаny, v Центру за средње образовањс „Иво Лола Рпбар" у Параћину бићс уписано 504 ученика v 18 одељења у III разред и 270 ученика у 9 одељс ља у IV разред. Миодраг АнВелковић отвара изложбу дсчјнх радова СТРУЈА И ПДАЕТА Зорал Илкћ, двадесстогодпшњи младиИ из Трешљсвпце, електротехничар бсз запослсња, аутор двадссстак слика, тачннје цртсжа, са великнм жсљама, амбнцнјама и плановима чека својс прво јавно уметннчко представл>ањс. сашириЗиЧни ylao ЗД1ЕДНИЧКИ П0РТРЕ1 НаЈбољн роштнљиија у Параћнну јс савест: многе поче, а не тражи плизу. И зкдови нмају ушн. Зависно од просторвје; нске магарећс, неки врасећс. Парађкшш чмм взградс становиштс склопс су у н>сга. Корнсге ш као склонкале. н кид их кико нс иалада. Недавно обЈавл.епа кјвмгп рашсвачхпх пссш«кж „ПразслшаЈ с« од весме*’ стоји иа лагеру, и буђа с«. Ycxopo he Је продазати под називом „ПролелшаЈ сс од илесмс”. Нмнтпрањс н опонашаил стнла међу параћкнскл.м слнкарима Је узело маха. па тоис нс важл оно ...мгчн ко Јвјс јајсту"; всћ ко слнкар сллкару. Да лм сс KOnaiM по пркватннм жилотима убраЈа у бенефнцнранп рздш< стаж као код рудзрз. Нски кариЈсрвстп у Параћину овако схлатаЈу нлсју: ндја. Хлеба н нгзра. Ал’ како да сс пгра.мо кад хлеб све biidic поскупљује. Шансс су пам полједнаке: сзл ћемо по Јсдном испасги будале. Мирослав Димнтријсвић Талентована рука младића нз Трсшњсвице, Зорана Илнha, по струип електротехлпчара, забелсжила је многс трснуткс и прсдмете трснутнс ипспнраиијс. ухваћопс у нсобичном трснутку II одсјај светлостп. V тренуцпма одмора. лок јс још као средњошколац сал>арио роднлп су сс први озбиљнпји пртежи урађенп обнчном графнтном оловоко.м, али познаваоце овс уметности нису остављали равиодхгшиим. — Иако сам по струцп елсктромехалнчар, жслео бпх да струја не буде мојс жпвотно опредељење всћ лнковна у.метиост, која ме је од малнх ног\' опчинила. Браиислав Бокнћ Кан, мој наставник у Основној школи научио мс јс првнм појмовпма и развио љубав за ову грану уметности. И сто. данас са.м на велнкој прскрсгницп. Желео бпх да наставнм школоваљс v некој умстилчкој школи, алл мп је нсто тако неопходно л запослењс, да бих могао да сс макар и аматерскп бави.м овим радом, јср овако не.мам инкаквпх срсдстава, чулп смо од овог младог уметнпка. Инсппрација за Зорана. како на.м је рекао, углавном лежи у предметима којп сс заборављају, којпх јс свс маљс V срединн у којој он жпвп. а којс он покушава ла на овај лачпн отргне од заборава. Његово стваралаштво по броју урађеннх слнка нпје велико, алп двадесстак њетовнх слика говоре и дају представу о младом талентованом 4obckv пред којнм ie тек стваралачки nvr и могућност већс афирмацнје. Прелстављањс параћинској јаBHOCTJI. које он жељно очекујс, даћс и први јавни суд о н»с- !ово.м раду. Жел»а да сс учланн у параћинскн Ликовнп клуб такође нијс нескромна, јер је младом у^втшпсу потребна п ова помоћ. a BCDvie* .мо да tic љубитељи ликовнз уметности. упознајућп се са његовнм радом, нматп пријатно освежсње. С. Јовановић Друга генсрација средње ре* фор.мисане школе лма могућ« ност да сс опрсдели, прсма успеху и склоностп, за неку од 13 струка и мзабере јсдно од 22 aaiiii.Maiba, од којих су само пст непроизводна. Интсресантно је напоменути да сва производна занпмања, изузев грађевинског лп.мара, стаклодувача н реглера стакларских .машина имају даљу проходност. самн.м тпм могућност за стицап»е четвртог степена стручностн. За овогодишњу генерацију средњошколаиа која бира животно опредељење додата су н нова занимања: граБевинскп ли мар, монтер ypebaja за греја« ње, електро .мсханпчар .мерних н регулационпх ypebaja и преводнлац. Према расппсапо.м општем копкурсу за подручјс нашег Регнона, учснпии нашег Центра корнстиће трп уписиа рока, два у јуну и један у августу. Мада је планом уписа утврђен број одељсн.а, директор производних дслатности Олга Стојковић нас је обавестпла да број за промзводна занпмап.а нијс огранпчен и да ћс ту .моћп да сс уппшу свн заннте* ресоваии. Напоменимо ла јс за следсћу школску годину, осим редовпог школоваља. планирано и оспособљавањс одраслих полаз ннка стакларскс струкс п стру ке за пропзводњг rpabcunncKor матсрпјала, такођс без огранн ЧС1БЗ. Раднс оргалнзацпјс како јс договорено, трсба да нзнесу још прс уписа какве погодно сти очекују ученике дефицита рних занимап>а, што бп уједно бно и један од начина стиму ланса. Чстврти степен стручиости у овој годнни стицаћс ученици седам струка. од производних по једно одел>С1Бс машинске и текстилне струке. С. Јовановнћ Одељење 1Пз у току рсдовне наставе посетило ППРО ,,Шу.мадија” a Ш12 Скупштину општнне Настављајући традицнју стЗ рнјих колега — економских тс« хничара. да своја теоретска зна ља стечена у школи употпуњу« ју н у пракси, учсницн Ш-13 одсљсња скономско-комерш!- јалпе струкс два пута су овс годипе билн гостп ППРО ,,Шу« .мадија" у којој тренутно обав> љају и производну праксу. Ове посетс сигурно да су остале у пријатној успоменп л биле освежење и проширењо знања које су учешпш могли да стекну пз 'уџбеника. Поссб« иу пажњу за све ученикс прпвукло јс механографско одељеље где се налазс и ра« де механичкс .машнне маркс „Олпг»ети** на којима ра« де стручна лица чији је једнни задатак да уносе већ припре.мљене програ.ме п контролншу њихов рад, који вео.ма Mano заостаје за компјутерпма. Овс, тако сложене, алп всо.ма интересаигне механпчко Mainline заинтересовале су ученпке и многн од 1Бпх су 'пожелслц да раднн стаж започну у оваквим условима. После овог нзузетног одељсња ученнпи су обшпли финаксијско, фактурно п одсљсњс ________ ____________________ f УЧЕНИЦИ ОШ „Б. ЈАКШИБ” ПОСЕТИЛИ КУМРОВЕЦ При повратку из Мурске Соботе, гдс су провелп два дана код својих другова it прнјатеља, прндружујућп се њихови.м мајскнм свсчаностп ма, ученнпи п паставни* ни Осмовне школс „Б. Јакшмћ” посетплп су Крапику и Ку.мровец. Посста Кумровцу и обилазак роднс куће друга Тита, v којој је он провео нсзаборавнс дане детшБства, била јс за свс н>пх нзузетап и незабораван доживл»ај. С- Ј. дужника и поверллана, а упознали су се н са начипом рада у рачуноводству. Поред ових посета младп скономистп су обишли робне куће и улозпали сс са радом каса. Сви радшс људп из one наше Трговинскс организације показали су пупо разумевања н трудилп се ла ученнцима што је могућс in nue покажу од својих свако дневних лослова. Учешши Ш-12 одељења прав по-биротсхничкс струке у току године су често обнлазнли Ску пштину општине упознајући сс са радом intcapin'me, прпма њсм it завоВеље.м поштс п другпм пословима. Тиме су н ошг као п њпховп другови економпсти прошпрплн своја теорег ска знања захваљујући превнствено разгмевању и помоћк раднпх људп. Милан КаштсвараЦ
СПОРТ«ФИЗИЧКА КУЛТУРаЕВво СРПСКА ФУДБАЛСКЛ ЛИГА ЗЕАЕНИ „ОШИСАНИ" ЗЕЛЕНИ СВЕ БЛИЖИДНУ. ТАБЕЛЕ АВЕ НЕДЕЉЕ НИГДЕ БОДД ншЈедно гостовање п једна угакмпца на сво.м тсрену имају рсзнме од седам примљсних и два дата голи. Нај пре су гости нз Ваљсва нспрађсни с I јсдпнм голом у мрсжи н два бода ј у џепу. Следсћа псдсља била Јс „бс jnhcTiniJa”. Јсдипство је из Лозннцс нспраћсио пзрсшетанс мрсже п са пет голова у јбоЈ. Осо.м прнлнком схмо напохигње.мо предходнн мсч са Кодубаром y Лазарсвцу чпји су фудбалсрп оштром игром по тешком тсрену, простом снлом „умували" два гола н по двапасстн пут ,рсленп" су погнугс гла > вс нзашли са тсрена. Помпњсмо п овај меч Јср сва три ! сусрста inuajy зајсдначки пменитељ: Судпјс су „кумовалс”! Кад сс овако псшто поноаи н на сопствсном тсрену, лако закључујсмо да Јс Јсднн сгао пало у немилост. 11ико ништа друго, посде неславних догаБаја у Tlapahuuy и Бсограду, није ни очскнвао. Како сс сејало, тако сс и I жан»е. Елнлог јс очекисаи a nporuo зс да he иарсдну ссзону „зслешГ* нгратн у рангу пиже, свс су блнже ; нстшш. Да ли he то бти јсдиа ссзоиа илл Biiuic iehx, можсмо само ia прсглостављадЈО. Подсстнмо се f имсиа клуба из Моравско-Шумадиј- I ске зопе; Новн Пазар, ПолЈШље, Ја ? годпна, Морава, Златар ... Претучени судија, иокаутнран са I играч, a О mxuapiuia и СЛКЧННМ, I „шшшшјнм” поступцнлш „љутих” I играча Јсдннства да н не гогорнмо I аахтевхш су интсрвеитну акцију. Из свсга тога нзродила сс одлукл I о кажЈваваљу Милоша Млличсвнћг. ј Четворомсссчном забрано.и »trpaita „иа првенствешш н куп утаклшцама” ФК Јединство! Милнћсвнћ јс згрсшио јср јс нзбсгалао званнчап ј коцтакт са Јсдинством, иа „саслуша ње u изЈашидгванл'’ после aorabaja ; на утакмлци са Чукаричким, када •; га Је љсгов клупскв „друг" В. Пстко вић покаутпрао ударцсм главом, на невпш му повредс у усиој шупљп- ј ни, лакшн потрес иозга и ихтомнв- ■: ши му Јсддп зуб. За овај поступак В. Пстковић Јс кажњсн од званнчис дисциплинскс комиснјс српсколигаша, а кдо што ШДИ.МО, Мнлнћсвнћ од странс свог .( клуба. To што нс долази на трешшгс пајпсроватлшје значп да нс жслп ’ да нгра за тај клуб: „Па, кад оп то осћ нс жели, сад му пмниедамо”. | Лспнспица iia Јединства бн бнла i вшого логнчнија. . i В. Пстковлћ н дал>е трсмира. Како I фудбалску, тако н iteroee „призна- 1 тс“ всштннс. Вндсс.мо то одмах иа i:p°jY утакмицс са скппом „Будућ* ностп" нз Ваљсва. На срсћу .мсђаш- »>сг судмЈс, који јс „крш> за го.т (13 офсаЈда”, на време га ухватшпе! ; ; Из свнх ових п пскнх објектпв- гј mix разлога, Једнчство другу полу- И ссзону игра без осдм стаидардних И □рвопшаца. Сада остаЈс бсз Још Јед ЕI пог. Шамар на нстој yraiannyi, који ■ је добно млади ЦдвловнИ, учивио 8 јс своје. П тако кола су пошла пнз брдо. а сада сно сигурпп да ће се заус1ШЦГП1 у Моравско-шумаднЈској зопн. М. Миленковић П0САЕ4ЊЛ ВЕСТ Из Трговинског предузећа „Шумадпја” јављају да на залнхама имају довољне количине шећера и јестивог уља и да нема потребе за било каквт< стварањем залиха у домаћинствима. СРПСКА ЛИГА: ЈЕДИНСТВО — БУДУКНОСТ (ВАЉЕВО) 1:2 (0:П НЕДОСТИЖНА ПОБЕДА Стадион Једннства. Гдсдалаца: 3.000. Стрелцк: Крамаиовнћ у 34. мннуту и Лндрнћ у 68. за гостс и Васић у 65. минуту за Једннстио. Судмја РанчпП (Београл) од^шчан. Жути картон Пааловнђ (Јединстао) ЈЕДПНСТВО: БогосављевнВ 6, Јовзновић 7, Пстковнћ 7, Анђслковнћ 7, ne.uiBauoBuh 6, Мирковнћ 6, Илнћ —, (нМлпћ 6), (МклоЈсвић 6), Матнћ ђ), Ннколић 6, Павлоиић 6, Bacilli 6. Две шансе гостију у првом полувргмсну, осталс су псискорншћене а треha »з које је посткгнут погодак, проглашсна је офсајдом. Ипак то јс бно само наводни офсајд, јер јс покрајни судија остао спуштенс руке. СРПСКА ЛИГА: ЛОЗНИЦА — ЈЕДИНСТВО 5:1 (3:1) ПОСЛЕ ВОБСТВА ДЕБАКЛ Стаднон у Лознпцл. Гледалаца: прско 1.000. Суднја Јанковић (Beoppa.'.i. Стрс.ши: Малнћ у 29. н 39. mwivtv, Ковачсвић у 23. Јовпчић у 70. н П'тровић у 28. мннуту за Лознпцу н Bacilli у 8 минуту за JeAiuicmo. Јсдинство: Богосавл>свић 7, Mii.vo.'Cвић 6, Пстковић 7, Анђслковнћ 6, Пелнвановнћ 7, Мнрковнћ 7, Васић 7. Матић 6, Николић 6. Пстрозпћ 6, АрпзовиИ 6, (Ивановић —). Погодак Bacuha у 8. мннуту н радост Јединства трајала јс пстнасст m:iнута. Уследила је капонада Ao3inr<ai>a и резултат свега био је јсдап од плјтежпх пораза „зелснпх" у првснстиу. Слсли утакмица са Мачвом. Утахмица трсба да буде иктсрссангна ;ер јс дерби зачсља табсле Српскс лнгс. М. Мплснкоппћ ЈЕДИНСТВЕНА ЛНГА МФС СВЕТОЗАРЕВО ПАРАНИН: 13. ОКТОБАР — МОРАВА (КОЧИНО СЕЛО) 2:2 (1:1) Стадион: Јединство. Глсдалаца: ЗОЈ. Стрслцн Гараић 2 за 13. октобар, а Бур bcaiih и Ннколнћ за Мораву. Судпја: Лнтанасијевнћ (Нупрпја) — 5. 13 октобар: Карић 7 — Симнћ 6, Ми xaj/oBiih 5, С. Стефаповић 6, Богдановић 6 (BopbcBith 6), Раднћ 6 — СтевановскЈ« 5 (Мнлокјовнћ 5), М. Стсфаповић 7. Гагмћ 7, Миљковић 5 и Жнсковић 5. Играч утакмицс: Милучмн Стсфаковић (13. октобар). Нападачи 13. октобца вропустнли су 11 на овој уггакмицк безброј повољивх прилпка тако да је слаба скипа Морапе из Ко иног ссда ycncia да освоји бол. Ако играчв оба т«.ма не заслужују мчого похвала за своју игру, онда јс си.урно да је најслабији појсдилац мсоа био сигурко судија Апталаснјевић којл је најпрс обилато помогао госгима призиавшл им први погодак из офиЛ'- да и нс досудивши једаласстарц за 1?. октобра, да би у фикишу сусрста настојао свс то да компензкра нс досудниmil најстрожу казиу u за госте. СТОНОТЕНИСЕРИ БОРЦА САВЛАДАЛИ У ПРИЈАТЕЉСКОМ CYCPETY СОБОТУ ИЗ MYPCKE СОБОТЕ ПРИЈАТЕЉСТВО ВАЖНИЈЕ ОД РЕЗУЛТАТА V Параћину јс одржан заним.-лиз сусрет стопотеннсера збратимлених градовз Параћлиа u Мурске Соботе. Искуспа склпа Борца у сасгаву Pajuli, Ду.шћ н Нднћ успела јс да забеижи Miu>inia.uiy победу нах младом ск!шо»< Соботе. Боје огстију бранпла је xovплстна јуииорска се.\екцнја ооог к.1,*- бз, која је недавно на јунпорсхом првснству Југос.ихвије заузела чсгар;о иссто, тако да је утодмко успех Борит значајннји. Јуниорке Соботе убсдлиро су сзвлалале ујнноре Борца са 5:3 га је то још једна потврдд да се у Словенпји ш-ра квалитгтзн cross rerun. Сигурно је дд је сусрег стонотеппсеоа Параћилз н Мурске Собоге донео hobs псдстшшј раззоју братских одно-аа даа градд која су сахо географскз уддлекд једди од друрог. С. Д. НА ГРЗИ ОДРЖАНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПЛАНИНАРСКОГ СЛВЕЗА СРБИЈЕ , ЗЛАТНА ЗНАЧКА ЗА ПААНИНАРЕ ■ Скупштнну отворно Слободан Милнвојевић, председник CO ПараНин ■ Највећа признања за ПСД ,Даворак" п његове чланове ■ Бранко ШИепановнћ у председннштву ПСС ПСД „ЈАВОРАК” ДОМАБИН ОВОГОДИШЊЕГ ПОХОДА „МЛАДОСТИ” КИША НИЈЕ ОМЕЛА УЧЕСНИКЕ ПараИннскн љхапннари бплп су домаћнш! овогодниивсг похода „Млјдостн' , традиционалиог скупа планпни* ра Србијс који сс свакс годнне одржава у част Дана хмадости. Преко 200 учссника похода, који јс носно имс прос.\авл>с11ог пародног хсроја Браика Крс.маповића, пошло је нз Доњс Мугшшс прско Извора и Црног врха до планинарскор до.ма на Грзп. Пред родном кућом Бранка Крсмановића, иа великом збору о славним тсковинама наше рсволуцнје и соцнјалистичке hsградње говорно јс Раша Нссторовнћ секрсгар OK СК Параћина. овог nvта iLiaitiipaiiii нз ПСД .Даворак” били су добри домаћини својнм гостима из cbilx танинарских друштава Србп:е, тако да заслужују све чсстнткс за успешну органнзацију похода н пор:л нзузстно лоших врсмснских прилика. Иначс, парзћинскп планинарн нс зиају 31 прсдах па he токо.м лспвих мсссии учествовати у нсколнко зидчајних похода. Bch 7. јула плаппнари Јааорка iiahn he сс на Ртњу, где hs учес'<Бовати на слегу плашшара Ср<»1- јс, Kojii сс one голннс одржава у част осхчдесс1огодш11н>11це ociiiuiaiba планинарских друипава Србпјс. Запиа he јслна група планннара крсиути у noход планниама Максдоније н Босче, a npcABiiben јс it излст на Трнглав. С. Д. СТРЕЉАШТВО ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ Параћински стрелци настављзју ссрију всома добрнх резултата. Bii'jokh квалитст потврднли су и на држазл-.**! првснству у rabaioy серијском ваздушном пушком у Сомбору 25. маја. ПараБинска омладннска екииа осоојкла је псто мссто нзмсђу 12 најбол»нх југослсвснскнх скипа. Омладипску схнпу Параћнна сачшћавалн су ч-iauorn Стрељачке дружине „Иво Ao.ia P.i Gap" нз HcroiLMciior школског цсшрз Mcby машим стрслци.ма најуспсишнјн јс Guo Зораи Мидојковић 360 кругова, док је Cpbaii Paiuih yGuo 359, a Мнлорад HiiKOAiih 343 круга. Tvphhp младости Поводом Дана младостн, најбољи стр&шк Ilapahiuia и Мурске Соботе од.«срили су снагс ка стрслншту Срлске фабрпке стакла. Највншс успеса нмала је скнпа Школског цеитра „Иро Лола PuGap” 712 кругова, затим СФС 701 к Мурска СоОота 394. крура. Најбол>и појсдиначнн рсзулгат ix> стнрао јс гост нз Мурскс Соботе Балашко Штефан 185 кругова, запш по 180 кругова убнли су Иван МнлојескЛ н Зоран Живковић. Свпу учесницнма додељена су признања ,Дан младости” а најболе стрслце Стрсаљчки сзвсз је наградлз медаљана. С. Здраакоапћ 'АБЕАА ■INVESTBANKA ■■ ■ ■ Ш ■ 4. Мдадост (ТМ) 16 7 3 6 41:48 17 5. Железничар 15 7 2 6 45:36 16 6. .Моравзц 16 7 2 7 40:40 16 7. Слобода 16 6 3 7 52:41 15 СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ’ ““ ” •> 3 ’ 37:48 •’ 9. Разшггак 17 4 1 12 41:52 Ч ЗА ВАШЕ ДОМАВИНСТВО 10 Вихор 16 2 0 14 15:85 4 Y хотсли „Колиба” на Грзи, одржаиа ie v недсљу 1. јуна редовна годпшља скупштика Планинарског савсза Србпје. Скупштину, v чијем раду ic vчествовало 86 дслегата из свич планинарских друштава Србиie, отворио је поздравшим говоро.м Слободан Мнливојевиђ, председник CO Паранић. Ова Скупшпша остаће дуго v сећаibv свим планинарима Параћина, пошто ie њихов .Јаворак” за нзванреднс резултате позтигиутс v неговању и развијандг планинарства лаграђен Златном значком Планинарског савеза Југославије. Внсоко прнзнање дошло ie немг. сумње v праве рике пошto ie Јаворак одувек био поави расздннк врсних планинара ко1'и су бнли нс само неустрашнвн освајачи планнна већ и по-, штепп п врсднп градитељи Hamer друштва. Златном значком ПС Југославије награђени cv и неуморни енттзијасти кош cv већ годинама носноци развоia планинарског спорта v Параћину: Бранко Шћепановић, Љубиша Бранковић, Радомир Рнстћ, Властимлр Игњатовић, Борнца Тодоровић. Саша Ypoшевић и Мирослав Павловић. Сребрном значком ПС Југоспавтц‘е награђенп cv: Живадпн Милсчковић. Светпслав Тодово вић Живојпн Митровић, СгаHoie Бурђевић и Јозеф Брнић.. Ереди истаћп да ie на ouoi Скуиштини Бранко Шћепдновић изабпан за члана презссднтптва ПС Србчје као лелегат рсгпона Шу.мадијс и ПомопавКОШАРКА: ЛИГА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА ПАРАНИН: ОКК ПАРАћНп — МЛАДИ РАДНИК (КРАГУЈЕВАЦ) 78:83 ДРУГИ ПОРг\3 ПЛРЛП14НАЦЛ Кошаркаши ОКК Параћина прстрнслн су н другн пораз у овом првензт&у изгуснвши мсч од Младог радника из Крагујсвца. Момцнма трснсра Саок'?а побсда је нзмакла у послсдн>им мчнутима када су гости всшто искорпсти.ш своју предност у внсинн к дошлп /о бодова. Наши кошаркаши су на очзј угак-мнци бнли хсндиксниранн iicatpaibCM Лхчнћа, нскуснн Мнлосављсвнт је нграо само једно полуврмсе, а једчн од најбољнх играча Миљкоиић јс искључср зОог приговора. С. Д. ПАРАБИН: ТЕКСТИЛАЦ — БОРАЦ 2:1 (2:1) TECHA ПОБЕДА „ШТОФАРАЦА” Игралнштс: Тскстнлца. Гледадаца: 500. Стрелци: Марковић у 12. а ЖиаKonnh у 25. за Тскстилац, а Букнћ у 3. за Борац. СуднЈа: Радоваповић (Параћнн) — 5. Лскалнн дерби донсо је кдо п увск доста узбућеља. Текспиац је зап?ле. жио хшшишлну побсду, Xin је иа овај успех „штофараца" пх\а мр.%а у 85. иннуту када арбнтар Радовановић ннје досудио очигледам једхнаестерац ?а Борац. а потом је да би ва.ида заоиитно себе исклучно двз играча н трснера Борца Мљшћсвића. С. Д. ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КУП „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО BU НИВС ФШШ • изузетна атмосфера дру жељубља и пријатељства • Параћен је као домаћнн ча сно испунно задатак Недавко завршени Омладннскл фудбалскп турнпр ,,Братство-јсдинС1во", још јсдном је показао да смо зсмља са неисцрпннм изворнма талсната. Оно што сс вндсло током турнира заслужујс оцену високог пивоа фудбалске нгре и знан>а. ТаKobe, могао бп да посдужн п као добар при.мср старијкм колсгхма кл ко сс бори спортскн п фср-плеј. Поссбно поглављс овог турннра био је пријатсљскн дух, и с правом овај r^'piinp можс да носи н.мс ..Братство-јсдинство". Све утакшше протсклс су у фср п прнјатсљском духу. Прнјатслхггво са зелспог терсна прснсло сс н послс двобоја и ка ко рскошс, учсспици опо he наста ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Рсзудтати послсдн>сг кола» Шаваи: Морава — Радннк 3:1, Бусиловац: Херој — Јсдпнство (ДМ) 5:1, Лебнна: Будућност — Јухор 2:1, Ратарн: Јсдннство — Борац 3:4, Булане: Напредзк — Младосг 4:1. ТАБЕАА НАКОН ПОСЛЕДЊЕГ КОАА 1. М.\адост 22 14 3 5 55:39 *1 2. Напредак (Д) 23 13 2 8 55:37 28 3 Јсдинство (Р) 23 12 4 7 42:41 25, 4. Јухор 23 12 3 8 71:44 27 5. Борац 23 12 3 8 53:36 27 6. БСЕ' 22 12 2 8 54:34 26 7. Морава 23 9 7 7 61:47 23 8. Хајдук п 8 7 7 32:38 23 9. Будућност 24 10 3 11 60:62 23 10. Гадник 23 10 2 11 44:48 22 11. Херој 22 9 2 11 38:48 20 12. Јединство (ДМ) 22 8 0 14 45:60 16 13. Напрсдак (С) 23 1 4 18 25:90 6 14. Полст 13 1 2 10 21:43 4 ДРУГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Рсзултатн последЈсег кола: Горнл Л1утиица: Младост — Впхор 3:2, Извпр: ИСК — Раднички 2:3. Мнриловац: Развитак — Жслсзиичар 4:5. внти и ндућнх година на ндућим тур нирнма. Кад говоримо о турнпру ред јо да каже.мо н то да је Параћнн на првом турниру освојно заслужсно прво место. Рсч јс о младој даро-, интој генсрахшјп која долази и прсд којом стојп лспа фудбадска бу дућност. Након суморних резултата којн прате параћинскп фудбал, сво једног правог освсжена којс уноск оптимпзам након свнх догаВаја у нашсм фудбалу. Очнглсдно је да овпм стручнпм младићнма трсба тружити прилнку за доказиван>см и добар псдагошки и стручни рад иас гавитн. Домаћнн овогодшшћсг туринра, Параћин, јс по рсчима учссника нспунио сза очекпвап>а и всо.ма добро обавно дужност домаћина Првог омладпнског фудбалског туркрра „Братство-јсдннство", на комс су паступале омладкпскс скипс из Горажда, Марибора, Краљева н Паpahmia. ПРИЈАТЕЉСКИ CYCPET Y базену Спортскс хале „7. јул" 23. маја- одржан је пријатељскн пливачки меч нз.мсby припадника ЈНА из Гарннзона у Нукрији п најбољих пли вача Пливачког клуба „Црннца". Домаћнни су нмалн нсшто боље време и победили са 35:18. М. Димитријевцћ ркаммжнммв ОБАВЕШТЕЉЕ Y току прве пологине јуна месеца биће у више наврата испробане сирене за узбуљпваље, ради зровере техничке исправ4ОСТИ. ОПШТИНСКИ ЦЕНТАР ЗА ОБАВЕШТАБАЊЕ И УЗБУБИВАЊЕ МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм комфорну кућу еа помоћнкм одељетмша и гаражом у ул. Стсвапа Срсмца бр. 19 Параћип. Боривојс Јађовпћ. Продајсм парпслу од 26 арп Ј потезу .Дозннца'* прем;» .Мирнловцу, погодну за воћ њак, викоград н внкенднuy. Y близиин постоЈе викецдт(е. Прилпз солнлан. Ynuтатн сваког радног дзна «ui телефон 53-478 од 7 до 14 часова. Оглашавам нсважећим свелочанство I разрела ГнмназмЈс нздато 1976/77. године на нмс Бшаане Caeiih из Поповца. Оглашава.м неважећим евс хочанство VIII разрсда дел. број 315/78 па (1мс Драгапа Радојсвића пз Погочца. 1ЛданаЕ1 НхиЈ« СИЗ жнфорилсажа Издшчкв еавеп Драгав Антнђ (аредседвжж), Слмнц* Урошевнђ (заменлк), 6opbe ПетковнП. Жнвотв СтоЈаповић. (ошклав Мнлованоонћ |е НешжА, Зоржв Рхи>)еанђ. Нада бранковнћ. Мплпцв Живковнб а СлазоАуб ОЛрадоваћ Ypebyje: Ргдакиионв холсгаЈум. Главни в оаговорнв урелник Сдавпљућ Обралчлић ланосаћ. Мнмпи Жпвкпимћ Мнмх-лаа Цнм1лрн|евпћ. Мплпсоје Нлић о Мвозраг Милепковнћ. Азресз РедакцнЈе: Параћип, Максиг.а Горко! 4, аопгганскв фах |7 Гелсфош«- I 52-352. лзблнаро М-694. tl|u*in.i.ua: 1олиш11л 125,00 получодтиља 62Д0. За ннострапство двоструко. Жи ро-рачуи СИЗ-а инфоримса>ва 63504—649—16 «оа СДК Параћин. Штам! з Влајгпдићем 8 тсЈСфои 340-551. Тираж 11.000. Apaiuvyt Гв|нп А1нанв1> Нонмпарн: Сиежапа 1очккии и пгцонорнн урилник ГРО .,1ЛАС’’ белград.
„НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ" Y ОШ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ДОЊА МУТНИЦА ОПРАВДДЛИ БРДНКОВО ИМЕ СТРАНА 6. ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА KOMYHHCTA НОМУНИСТИ U ЧЕЛУ СВИХ АНЦИМ ф Измене Статутарне одлуке о колективном раду, одлучивању и одговорности на широкој расправи у свим ОО СКС @ Запошљавање — брига целе друштвено-политичке заједнице © Ycneшан рад дечје и социјалне заштите © Y стамбеној полнтици има доста тога што треба мењати Огпитинска конференција Савеза комуниста, која је одржана 12. јуна, имала је на дневном реду гштаља која изазпвају већ дуже времена широко Јштересовање целокупног члан ства Савеза комуниста, алн н осталих радннх људи и грађана. Спровођење у живот иницијативе друга Тита Иннцијатива друга Тита о колектнвном раду, одлучивању II одговорностп кроз нзмене статутарне одлуке организације СК у Општини улазп у завршну фазу. Наиме, Конференција СК је усвојила предлог о 'нзменама и допунама Статутарне одлуке која одлази на широку расправу у све основне оргнизације СК, а потом крајем месеца поново на Општинску конференцију ради коначног усвајања. — Полазећи од иницијатнве друга Тита о колективном раду, одлучнвању п одговорности, речено је на Конференцији, ми у развоју Савеза комуниста иде.мо на даљи демократски дијалог усаглашавања одређених ставова у свнм областима Hamer рада и живота. Новом Ста тутарном одлуком предвнђа се ОРГАНИЗОВАНУ F1OCETY KYRH ЦВЕБА — ВЕЧ3 НОМ БОРАВИШТУ ПРЕДСЕДНИКА СФРЈ И ПРЕДСЕДК НИКА СКЈ ДРУГА ТИТА УЧИНИЛИ CY И НАШИ РАДI НИ ЉУДИ И ГРАБАНИ. 9. јуна поклоннлм су се сени друга Тита учсницн » Б иаставницп Центра „Иво — Лола Рибар” и Основне шко- [Ј ле „25. мај” из Поповца — њнх 2.000, учениии н наставпиh ци Основне шксле „Бура Јакшић”, Основне школе „Сте 1 i ван Јаковљевић” — 250, Основне школе „Момчнло 3 Поиовнћ — Озрен” — 100, 150 радннка Српске фабрнке i Ј стакла, 50 радника ИВТКТ, Бранко Крсмановнћ , 55 радД ника Фабрпке це.мепта „Нови Поповац”, 70 радннка ЕлекН тротехничке деонице и 45 радника Трговинског предузе- ]■ ha .ДПумадија”. I Y следећој групи 22. јуна наћн he се 100 радних људи Ч из GnurrinicKor суда н Јавног тужилаштва, 55 из Центра ц за дечју заштнту н социјални рад. „13. октобар” радие ј зајединце — 50 радника, 50 радника из Органа управе :! Скупштине општннс, 50 радннка „Агроекспорта” „Пог љоприврдене пронзводн>е”, 150 граВана Месне заједнпце Н Горњег Впдова, 250 радника Комуналног прсдузећа „ПаI раћин”, 50 раднпка Инвест-банке и 500 радннка Сскцпје за одржавање пруге. ПУТНИЦИ ВОЗА „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” ШЈИАМАНО СРЦЕ ■ ■----------- ~ Страна 2. г ИНИЦИЈАТИВА ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” теПААНА ЗА ЦЕО ГРАД Из.мена статутарне одлуке изазива велико ннтсресовање целокупног чланства Савеза комуниста у Општинн. све мање професионализма у СК, тако да колективни рад добија одлучујућу улогу. Запошљавање — брига целе заједнице Y досадашњој актвиности СК је поклањао доста пажње запошљаваљу све већег броја незапослених лица у нашој срецнни. Његов је задатак н убуће да том питању поклања сталну бригу, јер незапосленост тражи и политичко ангажовање, и представља и економски и политички проблем који тражи сталну бригу целог друштва, пре свсга организације СК. Када је реч о овом питању на Конференцији се чуло мишљење да се у велико.м броју организација удруженог рада не поштује договор о запошљавању, да је све више појаве протекцпонизма п фамнлијарности и да то иритнра радне људе који све више губе ентузијазам за рад. Овоме се мора статп на пут a то је превасходни задатак пре свега чланова СК и то првенствено у својим средннама. Социјална и дечја заштита на добром путу Мада на плану органнзоваља у овим областима, join све није приведено крају, консгатовано је да су постнгути резултати све запаженнји и да се може рећи да се они у потпупостп пспуњавају. Истакпуто је да неке организацпје сагледавају своје уже интересе који директно утичу на развој ових служби, пре свега дечје заштнте, алн да се проблеми који се јављају могу на самоуправнпм основама брзо п безболно решити. Стамбена политика камен спотицања Стамбеца изградња у нашој општинн условљена је пресвега привредним ЈсрехоЈВИма. Како неколико задњих година привреда послује у отежаним условима и бележи губитке, довело је до тога да је и стамбена нзградња у озбиљној стагнацији. За протекли плански период изграђено је свега 45 одсто од планираних станова. Међутим, за овакво стање кривицу сносе и они који воде стамбцну полнтнку, пре свега Самоуправна интересна заједни ца становања, пројектна организација и извођачи радова. На четирн изграђена стана, у време градње, један стан се гу би, то је чињеница која мора да забрињава и да тражи хитно р^ешење, поготово што још увек велики број радних људи и грађана нема решено стам бено питање. Има случајева да у неким органнзацијама стоје празни станови по две до три године, док нма радннка у истим организацијама који чекају на стан већ 30 годпна. Овако се не може. Због свега овога, речено је на седнпци, Савез комуниста очекују веома крупнн и озбиљни задаци. Снагом свога аутори тета if рада он мора да што пре предузме све потребне мере ка ко би се све слабостн и пропустн којп постоје ефикасно н брзо отклонпли. С. О. ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ О СТАftY Y ПРИВРЕДИ И ВАНПРИВРЕДНИМ ДЕЛАТНОСТИМА ИИ» Д8®РЕВ D Личну, инвестициону и општу и заједничку потрошњу свести у оквир реалне могућности, односно ставити у функцију дохотка, једини прави и могући пут за превазилажење стања у коме се налази привреда општине Параћин Организаиије удруженог рада и сви остали субјективнн чиниоци у општнни у наредном перводу морају уложити максимум напора за остварење што већег дохотка. Исто тако оне организације које у овом обрачунском периоду нису стри ктно примењивапе своја самоуправна општа акта о исплатп личног дохотка, да то безусло вно учине по обрачуну за сле деће тромесечје. To су закључии последње седнице Скупштиџе на којој је разматрана анализа привредеи ванпрнвредннх делатностп у огшгшни. На овакве закључке упућује озбнљност сптуације када се радн о прпвреди која не само да стагнпра већ показује тевденцију сталног погоршавања. Већ је речено да је од почетка године прпвреда општине пословала у знатно отежаним условима у прпмарној расподели због високог раста цена репро.материјала и горива, а због опште нелнквпдности изражен је внсок степен неплаћених по траживања и пораст залпха, па је из тпх разлога раст дохотка знатно испод планираног, а забележенн су н високи губици. Све ово намеће да се резолуција о полптицп остваривања друштвених планова у текућем петогодшпње.м плану, у овој гоцнни мора стрпктно поштовати, ца не сме бнти колебања и пзузетака. Лични дохоци морају спорије да расту од доходака у привреди, да се ннвестпцн* она потрошља сведе у реалис могућностп, односно да пнвесINVESTBANKA CUE БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАЕИНСТВО стиције буду одраз реалности нашнх могућности а не наших жеља, и да општа и за- (едничка потрошња не изађу из договорених оквира. Ово се до сада у велнком броју органнзација није пошговало. А да се потсетимо, то :.мо сви заједнички прихватнпи још пре годину и по дана. Од тада било је довољно вреиена да се уочн шта значи непоштоваље договорене полнтцке. Има се утисак да he следећи збрачунски перпод, бар на основу излагања и дискуснја на лоследњој седници, бити нешто бољи. Међутпм, веће организације удруженог рада још увек ће бнти у доста сложеној ситуацпји. Најновије мере СИВ-а, којима се подстпче извоз а поскупл-ује увоз ситуацију чпне још сложенијом, али и јасно опрецељује понашање у нашој привреди. Одређују пут којнм треба да се нде. И јасно указују да другог пута не.ма, сем прихвађеног и договореног. Y том правцу и друштвено-полптичке организације и Скупштина општине у договору са организацијама удруженог рада договарају се и прппремају да што је могуће пре нађу излаз из привредшгх тегпкоћа у којој су се нашлп и сопственом крпвпцом, алп и нерегулисаним односом у прпмарној расподелп која је посебно погодила прпвреду ове општине. С. О. н’
I 18. JYH 1980. БРОЈ 159 ДРУШТВЕНО политички живот ПУТНИЦИ ВОЗА „БРАТСТВО — ЈЕДИНСТВО” ДВА НАРОДА - IEAHI) СРЦЕ а ДЕВЕТНАСТИ ВОЗ „БРАТСТВО — ЈЕДИНСТВО” ВРАТИО СЕ V НЕДЕЉУ УВЕЧЕ 8. JYHA 113 СЛОВЕНИЈЕ СА ОКО 980 ПУТНИКА ИЗ 31 ОГШГГИНЕ ИЗ СРБИЈЕ, МЕБУ КОЈИМА ЈЕ 836 ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА КОЈЕ CY Y ТЕШКИМ ДАНИМА РАТА ПРУЖИЛЕ УТОЧИШТЕ, ГОСТОПРИМСТВО И ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗГНАНИМ СЛОВЕНЦИМА п Y ОСЛОБОБЕНОЈ ЗЕМЉИ ПОСЛЕ НИЗА ПОЈЕДИНАЧНИХ ПОСЕТА СТАРИХ ПРИЈАТЕЉА ДВЕ БРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ, 1961. ГОДИНЕ KPEHYO ЈЕ ПРВИ ВОЗ „БРАТСТВО — ЈЕДИНСТВО”. В ОВЕ ГОДИНЕ СЛОВЕНЦИ CY ШИРОМ ОТВОРПЛИ ВРАТА СВОЈИХ ДОМОВА, И СВОЈИХ СРЦА, A КРОЗ ДВЕ ГОДИКЕ ПРИЈАТЕЉЕ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ 4EKA.JY ШИРОКИ БРАТСКИ ЗАГРЉАЈИ НАРОДА ОВОГА КРАЈА D ИЗ ПАРАБИНСКЕ ОПШТИНЕ Y BO3Y „БРАТСТВО — ЈЕДИ НСТВО” БИЛО ЈЕ 23 ПУТНИКА пријатеља, цвећс и транспаренти са поруком братства и јсдинства, на сваком кораку, оп Загрсба до иајзабаченпјег мсста Словсније. Као да јс цела Рспгблнка била јелна кућа прнјатсљства. казујс Стсзаи Стојковнћ. Бпо сам гост породнцс Фашка, у mcctv Ползсла, оглнтнна Жалсц, али сам сс осећао као у кући најрођснијнх. Са овом прмјатсљском породпцом годинама већ негујемо прпјатељство. — To је доживљај за који ћу живетп, каже Драгослав Мркић, члан ошптинске делегације. Хиљаде пријатеља, од најмлађпх до најстарнјих, излазпли су нам у сусрет. To се не да описати речима. To треба доживетп. Прпјатељ на сваком кораку, свуда гостоприатство, топла рука, сузе радоснице. Пријатељ сс пријатељу радује истински. Камо среће да свакн Југословен овако нешто доживи, да се увери у снагу братске љубави. Препу1П1 перони железничких станица, кроз које је пролазпо воз ..Братство — Јединство", поздрави н пољупцп радника из фабрике, са прозора домова, махањс ратара на љивама дуж пруге, велнчанствено гостопрнмство народа Словеније. Y Кршком на пример, мало је било људи који нису пустили сузе радоснице. А тако јс било и у Зиданом Мосту, Лашком, Цељу, Дравограду, Љубљани, Марибору, Словенској Бистри1Ш, Равнама на Коротксм, Кра isv. Мурској Соботп... Пронашао сам свог пријате* л>а Ивана Пусовнпка, радника Жслезаре Шторе, који је све преме рата био у мојој кући. Неоппсив је то сусрет. Нашс пријатељство исковано у тешким ланима рата п немаштина, сијало је као највећп драгуљ, блистало му јс лицс као жа- | руља, укресана искром успомена. । Пронатао сам и једну породицу која је била настањена v суседно.м селу, за вре.ме изгнанства. II то је био непоновљив доживљај. Жао ми је и замерам тслсвизији што није још више вре мена посвстила овом изузетном логађају говори Драпппа Мркић. ДВЕ ПОРОДИЦЕ У PATY ДЕЛПЛЕ ЈЕДНУ ПРОЈУ — Срећна сам кад сам видела колико сс волимо ми и Сло венци, колико с.мо везани љу- ПОВОДОМ ТРИДЕСЕТПЕТОГОДИШЊНЦЕ бављу, шта јсднн лрушма зна- nPAROCViTHHX ОРГАМА чимо, прпча Зора Радосављевпћ, “r 5 ДИИЛ uri АНА а сузе јој навиру на очи. За Хч.с&ушл™^°п^ ЧУВАЈУ ТЕКОВННЕ РЕВ9ЛУЦИЈЕ лицу из Крања. He само да с.мо се сродпли и спријатељили, већ За 35 година постојаља пра- бени органи за заштиту нашег и окумнли. V нашој кући ро- восудни органи у нашој Оп- лруштвено-економског ц полидило сс дете, четворо по реду шппш су били и остали бор- зичког система, за остваривање ------------------------ цпљсва социјалистичког друш* тва, за учвршћивањс одговорОПШТИНСКО BERE САВЕЗЛ СИНДИКАТА ности и друштвснс дисцип* лине. Како доћи до стана ® Мењати односе у финансирању стамбене изградње Веће Савеза синднката опшшне Параћин је на својој последњој седници упознато са закључдпма Председииштва Be ha н Координанионог одбора за рсформу средњег усмерсдног образовања v вези са стимулнсшдем ученика за олредељење за радничка занимаља к уписом у школску 1980/81. годину. На овом састанку ie донета одлука о учешћу Beha Савеза синдиката опшгнне «> у акцнјн „Ништа нас не сме нз ненаднтп” а разматран је и пзвештај о раду прве генера цпјр Политичке школе Савеза спкдиката огпптине. Највеће ннтересовање прнсутнлх нзизвала је кнформацнја о проблемима расподеле станова и кредита за нндивидуалпу сГамбсну нзградњу у једном броју ochobhidc организапија удруженог рада на подручју огпптине. У дискусијама на ту тему •гулп смо податак да само у СФС има преко 150 молби за стаповс, да су средства која сс у овој органнзацији нздвајају за стамбену пзградљу недовољпа н да се ие води д> у тој породиип и мој отац ми је дао име Срба, зато што се родпло у Србији. Наше две породипе делиле су последњи пројин хлеб нз црепуље. Милана, Душана и друге одмах сам познала. Свакс године се редовно посећујемо и проводимо по дссетак дана заједно. — Нема псра које би могло приближно дочарати тај сусрет, каже Боја Јовановић, првоборац. Била сам гост у кућн Јосипа Ернјевца којн је пзгубио живот на Црном Врху. Дочскпвани с.мо свуда оссћајпо. Са дочска воза у Параћииу 1978. годннс Најпријатније дане у мом животу, готово провела сам баш за то времс у Лашко.м, међу мојим пријатељима. Тај ланац сплетен од наших пријатељских руку на растанку нико нс можс раздвојити. V БРАТСТВУ СМО ЈАЧИ — Величанствени митннг у Кршком. Шпалири граћана и вољно рачуна о начлну финансирања стамбене изград>вс. За.мерено је што се споро гради, што самим тим поскупљујс трошковс градљс и што је веллки број радника који одлазе у пензнју без стана. Стављена је и примедба на цену плацева за индивндуалну стамбену градњу које додељује СИЗ за уређење гиађевннског земллшта V овој областн веома често се крше прописи, не ретко људи се бесправно усељавају у празне станове или се не поштујс ранг листа о доделн станова па су ови проблеми на трећем месту мо броју преставкл код друштвеног правобраниоца самоуправљања. Зато Снндпкат мора чешће да разматра овакве проблеме п да на стоји да се у свнм срединама урадс крптсријумн за доделу станова а да се они прпмен>ују поштено. одговорно н савссно. Предложено ie н па се ■ ov.iyhc ме&ају одаосв у расподелн срсдставз за стамСену пзградљу v корист икдивндгалне стамбене чзградље. М. Жнвковнћ — Зденко и Ника Станп из Словенгралеца били су моји домађпнк. каже Вуле Са* внћ. Оссћали смо се као чланови порошше, као најрођеннји. To пријатељство, та трајна веза од нераскиднвих нити, нај боља јс гараниија чврспше наше заједнице. Сенка туге због смрти воље* ног председника Тита пратила је овогодишњи воз „Братство — јединство", али је овогодпшља макпфестанија показала још већу чврстину, пријатељство, братство и јединство два народа Словенијс и Србије, свс оне најплеменптпје особнне и тековине за којс се друг Тито борио целог жнвота, и које ћемо наставЈгги са још всћом вољом , као најлепши дуг другу Титу. М. Дкмнтрнјсвић Ова констатација је изрсчена краје.м маја на свсчаној сед ници поводом тридесетогоднш њице рада правосудннх органа која је одржана у Општикском суду v Параћину. Накоп ствара ња новс лржаве, напорн друштвене заједнице билп су усме рени да се преко органа нове народне власти зашпгге у првом релу тековине народнс револуцнјс. Општикски суд у Параћину је у 1979. години «ntao у раду укупно 15 283 предмета свнх врста од чсга је решено 13 621. И у Параћшгу су пре 35 го дпна Народни суд н Јавно тужилаштво, на основу одлука АВНОЈ-а, отпочсли са радом, доку су органи Судија за прскршаје Општинско јавно правобраннлаттво отпочели са радом нешто каснпје. Радни људи запослснп у овпм органи ма су уз огромно пожртвован>с п одркцање допринели да се очувају тсковпие пародно ослободллачке револуције и да правосуша организацнја достп гнс онај >шво којп данас има. М. Ж. Полазнпцн полнтнчке школе нз Параћнна ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛИТИЧ КЕ ШКОЛЕ MOK СКС УСПЕШНО ЗАВРШИЛА ШКОЛОВАЊЕ СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТ ЦРВЕНИХ ДИПАОМА © Четврта генерација — најбоља © Деветоро параћинских комуниста показало одличан успех @ Титов о хумано, револуционарно дело-трајан путоказ. Y сали Дома самоуправљача „Душан Петровић — Шанс” у Крагујевцу 2. јуна одржана је свечаност. на којој су урученс дипло.ме свршеним полазницима четвртс гснерације Политичке шкојЛ: MOK СКС Шумадије Поморавља поводом успешно завршеног школовања. 0 грандиозном делу Јосипа Броза Тита, његовом револуцнонарном путу и деловању. о неимару мира, слободе, са.моуправллња н несврстаности о светлом лнку друга Тита, који је соиијализам спровео најдаље у пракси кроз његов јединствен и специфичан облнк самоулрављања, говорио је доктор Жарко Папић. пзвршни секретар у Председнпштву ЦК СК Србије. Доктор Благојс Стокић, директор школс, говорио је дстаљније о раду и успеху четвр те генсрацпје. н то.м прмликом је истакао да је највсћп број полазника нз непосреднс производње стекао идеолошко-полптичко образовање, које треба да применп у праксн, ангажујућн се и бореНи сс свих 24 часа дневно као комуниста. Дипломе је уручио Борће БуриН — Шарац, председнпк Савста школс, а затим јс спонтано одјскнула псс.ма „Друже Тито, ми Ти се кунемо”. Политпчку школу MOK СКС из општинс Параћнн успсшно су завршилн: Бора Таснћ, млади пољопривредннк из Лсбине, Жнворад порђевић, раднпк Фабрике пе.мента ,.Новн Поповац”, Милан Милутиновпћ. радник OOYP „Занатскп сервнс”, Милорад Анђслнћ, профссор у Средњошколском центру, 1'ордана Манојловић. радница Фабрике стакла, Василије Мпљковић, раднпк Железннчко транспортног предузећа. Анђел Петровић. ралпик „7. јула". и Љубпша Мпленковић раднпк Фабрикс пггофова. По ошптој оцсш! чстврта генерација била јс ло сада најуспешнија, а дсвсторо прсдставнпка наше општмне знатно су допринели својим олличним успехом и оправдалн поверсжс средине одакле су дошли. ДЕВЕТОРО ПАРАБИНСКИХ KOMYHHCTA ПОКАЗАЛО ОДЛИЧАН УСПЕХ — Титово дело остајс нам трајаи узор и путоказ, кажс Бора Тасић из Лебине. Знан»с које смо стекли у овој школи зопрннеће не само нама, ech he се одразити и у само.м раду нашлх основних органнзација 1^панав 2 — Наш рад тек треба да се манифестуЈе у непосредној производњи, који he пре свега завнсити од наше активности. али и подршке и разу.мевања осталих чланова колектнва, пре свега чланова СК. Најважнијп ће бити наш приступ, активност и напори уложени око решавања текућих пробле.ма, па с обзиро.м на знање које смо стекли у овој школи верујемо да ћсмо бржс и лакше разрешавати све пробле.ме у својој радној организацијп, испгче делегашска трибина ТЕХНИЧКА КУЛ1УРД У ПРОЦВАТУ © Садржајин програми клубова, a још Beha актнвност. Друштво за пољопривредну технику ове године домаћпн орача Србије Делсгатн Скупштипе Са моуправне интересне заједницс технпчкс културе не са стају се 4ccio, како смо чулп делпмично и због огранпчсних срсдстава којима распо лажу, актнвност свнх делега та није у завидној висннн, алп су програми рада којс усвајају почетко.м свакс године богати и садржајни. Ова Самоуправна интсресна заједница, како на.м је рек ла Босиљка ПавловкН, прсцседник Скупштине, настанник Основне школс „Радојс Домановић", коорднпира рад свнх клубова, организација и удружења народнс техникс као што су: Клуб младих тсхшгчара. Клуб народне тех никс, Удружеље инжењера it снергстпчара, Радио клуб „Жслсзничар", Ауто мото друштво, Друштво за пољопревредпу tcxhiikv Y Стрижи. Асро клуб „Наша крила", Фото кнноклуб, Удру- /Keita наставника тсхнике и друга. Програм рала СИЗ-а обухвата актнвност клубова тех нике у свим срединама. Y прошлој години добро сс сарађивало са омладином из Омладинског нассља „7. јуЛ1|” Вршена јс обука ак иијаша у падобранству. a радили су радио и фото-кино клубовн. Овакав вил сарадњс наставчће се и наредних година. Capabvje се и са лругим струкптама у нашој општини. Резултат те са paaihe су многобројна такмичсња птирег значаја хоја сваке године организује јеИз Секретаријата општенародне одбране РЕГРУТИМА ВОЈНЕ КЊИЖИЦЕ Око 400 младкћа из наше оппјтинс, који су регрутова- »п< овс голинс, 7. jpia примило је војнс књнжипе. На пригодној свсчапости тим по водо.м омладннпи су упознати са Законом о војној обавези и њнховим иравима и обавсзама пре.ма Југословснској народној армијн. Том прнликом јс изведен и приголан културно забавни програ.м. М. Ж. Жнворад Ropbeenh, ралних ФЦ „Новн Поповац”. — Ова генерација која је своје школовање завршавала у најтужнијим тренуцнма за наш народ. у тренуцима неиз> мерног бола за другом Титом, и својим успехом је доказала спремност да настави најху.маније дело друга Тнта, речп су Благоја Стокића, директора школе. М. Днмнтријевић дан од поменутих клубова. Тако на rrpiL\iep. 1977. године у хали спортова, у нашем граду, организовано јс Рспублпчко такмичење клубова младих техничара н клубова народис техникс Србпје. У 1978. години у Давпдов* цу јс организован Падобран ски куп младости. a 1979. Државно падобранско првен ство. Истс годнне Фото клуб јс оргапкзовао републнчку и.зложбу фотографијс. Овс го дине Друштво за пољопрн* врсдиу технику из Стрнже је домаћин републкчкој с.мо грн орача Србије Порсд наведсних манкфсстација v свн.м клубовима сс поссбан значај придајс обупп аматера, ииструктора п паставннка. Плаиови п програмк рапа клубова саставни су део актнвности СИЗ-а гсхничкс културе, а делсгати својим учсшћс.м у раду СИЗ-а допу1вавају, усвајају н координк рају љихов рад. Y досадаш . п.ем раду овс самоуправке интересмс за једнице. највећу активиост мсполлши су делс гати из основних школа и три највећа параћинска ко лектива. Како нам је иа крају паз говора рскла Босиљка Папловић, знатно бн се бо.т>е радило кала бн се нзменио начин финансирања СИЗ-а и кад би средства била већа. И садаштћи.м скро.мшг.м срелствима. постнжу резултате на које могу да буду поносни. М. Живковиђ
ПРИВРЕДА»ГРАДСКА ХРОНИКА 18. JYH 1980. БРОЈ 189 СТАКЛАРА УОЧИ НОВОГ СРЕДЊОРОЧНОГ ПРОГРАМА РАЗВОЈА [ААВНИ ОСЛОНАЦ Н1СОПСТВЕНЕ СНЛГЕ ЕПИЛОГ ИЛИ ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ ОДАУКА 0 ПРИВРЕМЕНИИ МЕРАМА ОДАОЖЕНД ф Започете инвестиције пренеће се у наредни петогодишњи план В Све већа оријентација и улагања на домаће сировине Y протеклом периоду средњорочног развоја 1976. — 1980. годнне Српска фабрика стакла је повећала производњу по про сечној стопи од око 7 одсто гонеколико pegoba... OOYP ЗОП — Параћин И HA IIPV3I1 СТАБИЛИЗАЦИЈА Основна организација удру женог рада ЗОП у Параћину је међу првгша, 15. фебру ара, усвојила програм мера штедње у свим ввдовнма потрошње и пословкња. Посебна палава посветићс се технпчкој исправностн пруге за безбедност и сигуран caoopahaj возова, пзвршењу рсда вожње, рационалном одржавању и корнш ћен>у основних капацитета дишње. Овај период карактерише и веома ниска репродуктпвна и спшулативна способност. Y појединнм годинама јавили су се губици, а производња Huje могла да се одвија планираном дннамиком. Пре.ма плану инвестиционог улагања у основна средства за овај средљорочни период, сагладевајући тадашње услове привређивања, урађени су инвестициони програхш и техничка документација. Добар део планираних послова је завршен. Пећ за стаклене штапнће јс завршена у првом кварталу 1979. године. Прошпрена је гвоз дена калупара, набављен је Behn број новпх машина. Y току је израда главног пројекта за погон оптпчког стакла, зашта је већ склопљеи споразум о преносу технологије. Реализован је и дро пројекта за отварање рудника кречњака. Тачнпје почело се са радови.ма, набављен је део опреме, али се стало због лоших геомехапичкнх особина тла, што је захтевало нзмену локације постројења и прсраду основнпх пројската. Радови ћс се наставитн почетком јула интезнвшш темпом тако да се надокнади изгубљено вре.ме. Излаз је у коришћењу домаћих сировина Y току је испорука увозне опреме за програме изградње пећи за машинско трговачко стакло и реконструкцију пећи за амбалажно стакло. Радови на пзградњн објеката су по- • На последњој седници Скуппггине општине, друштвени правооранилац самоуправљања оп штине Параћин предложио је одлагање одлуке на свој предлог о привременим мерама у Образовном центру Подстакнут најновијим развојем догађаја у Образовном центру „Иво Лола Рибар", тачније прихватањем његових ранијих предлога, правобранилац је мишљења да се одлука о при врсменим мерама одложи за неку од седшша пред летњи распуст, односно годишње одморе. на колективну оставку, нпти је руководство убеђено у досадашње процене ситуације од стране друштвеног правобраниоца самоуправљања и Комисије Централног комитета Савеза комуниста Србије. Чланови ужег састава Савета Центра на седници од 31. маја, њих 15, поднели су колективну писмену оставку, за разлику од предлога правобраниоца, којп је то предлагао само „старим” члановима. Делегати Скушптнне општине прихватилп су предлог друштвеног правобраниоца самоуправл>ања. М. Миленковнћ пруге, стнцаљу и распоређивању дохотка према резултатима рада, подпзању продуктивности рада, која је једина стварна оспова бр же еконо.мске стабилизацпје, а одређени су носиоци не посреднпх задатака и рокови за извршења. Одбори и комисије за пра Нење извршеља мера економ ске стабилизацнје за сада су задовољни резултатима реализације програма. Виктор Станковпћ 28. јуна у Параћину РЕГИОНАЛНА СМОТРА ФОЛКЛОРА Y оквиру акцпје „Култура у удруженом раду" Параћин је 28. јуна домаћин регионалне с.мотре фолклора нз радних организацпја Шумаднјс н По.моравља. Најбол>с фолклорне групе пз Крагује вца, Светозарева, Деспотов. ца, Свплајнца, АранБеловца, Кнића и Параћина представиће се параћинској публиЦ11 са по два сплета. Y хали спортова „7. јул". Почетак у 19 часова и 30 минута, улаз бесплатан. м. д. Средње усмерено образовање НОВЕ погодности ЗА БУДУЋЕ ПРОИЗВОДНЕ РАДНИКЕ На шшцијатпву Основне заједнице запошљавања одр жан је састанак представнпка кадровских службџ организације удруженог рада, Образовног центра и Заједннце запошљавања на коме су разматрани проблеми л ак тнвности око уписа ученнка у трећп разред усмереног образовања и спровођење за кључака Синдиката по питању опредељења ученика за производна занпмања. Тада је закључено да се ученицпма који упишу пронзводна занпмања обезбеде неке погодностн као на прнмер стипендије, бесплатни уџбеници, екскурзије, заштитна одела, превоз, топли оброк и друго. Ово се пре свега односи на ученике стакларске и грађевинске струке. Поред стпмулисања редовних ученика на школовање за производна заннмања, Ос новна зајсдница запошљаван»а вршиће припреме за преза дефицитарна занимања. квалификацију незапослених Душица Кркић чели крајем 1979. годнне, ба да буду завршени до ка наредне године. а трепочетЗашто касни реализација програма До закашњења на реалнзацнјп некпх програма је дошло због тешкоћа у обезбеђпвању потребннх финансијских средстава, а све оно што није завршено у претходном средњорочном програ.му развоја биће пренето за паредпи период. По оценп планске службе оде : фабрпке, а наш саговорник је био Предраг Борђевић, директор Радне заједнице за развој, планови инвестиционог улаган>а за период 1976. — 1980. године су реалнп јер су полазп- - 5UI од развоја потрошње шупљег стакла. Међутим, отежанн условп привређивања стакларске нндустрије довели су до тога да параћинска стаклара послујс са губптком. Велика прекорачења у вредностн.ма улагања и тешкоће око обезбеђивања покрића како сопственпм учешћем тако н путем кредпта, добрим делом су допринели да ови програми не буду реализовани. Y Српској фабрицп стакла су свесни да се само максималним ангажовањем сопствених средстава могу ублажити тешкоће у којима се ова организација налази. Зато им је основна оријентација у наредном периоду повећање пословних резултата пнвестиционим улагање.м, како у мање додатне капацитете, тако и у нове, у оквнру постојећих производних програма. Започети инвестициони програми, изградња нових линија за машинско трговачко стакло, проширивање производње трговачког стакла, изградља погона за стакло специјалне намене it отварање рудника кречњака су превасходни задацп које овај колектив треба да реалнзује у наредном средњорочном програму развоја. Евентуално неизвршење свих тих програма може да доведе стаклару у безизлазну еконо.мску ситуацнју у целинн. Основа наредног средњорочног плана развоја _по завршетку ових програма, чпја реалп* зација треба да обезбеди стабилан и сигураи жпвот свнх запосленнх јс увођење земног гаса, гасификације, која би допринела да се фабрика ослободн увоза врло скупог мазута it течног пропап-бутан гаса. Стаклара мора оријентисати своја улагања на до.маће сировине, на њихово оплемењпвање н постизање квалитета који захтева техно.лошки процес. Овде се пре свега мисли на ква рцни песак који се за високо квалитетна стакла још увек увози, на шта се троше знатна девизна средства. । Улагање he се оријептисатн и у правцу сгварања услова за - коришћења већпх колнчина Зстакленог крша у процесу пронзводње, о чему се последњих - годнна много прнча, док су резултати у овој области тни. незпаY прсдлогу одлука о смсрпинама за припремање Друштвеног плана СР Србије и договора о основама Друштвеног плана СР Србнје за период од 1981. до 1985. године, који је претходно разматрало и усвојило Извршно веће Скупштпне Србије, педвос.мнслено се каже да се остваривање основних дугорочних циљева нашег друштва, a посебно пзвршење друштвено економског развоја за наредни средњорочни период, захтева се да се оствари дпнамичан н стабилан развој у свим области.ма. Оствариваље ових цнљева треба да се заснпва на бржем техничко-технолошко.м развоју, већем коришћењу сопственог знања и технологије, сопственик прпвредних потенцијала, повећању продуктивносги рада, потпунијем коришћењу капацитета, јачању материјане основе удруженог рада, економичнијој производњи, променама у привредној структури, усклђпвањем робно-новчаних односа на тржишту, и складнијим односи.ма у токовима друштвене репродукције. Y складу са овим констатацијама реализација поменутих инвестиција захтева да се рацнн људи СФС орнјентишу на сопствене стручне кадрове, који Ие се погоднијом оргаппзацнјом формирати у посебне тимове ради изградње сопствених програма и технологије, усавршавајућп сопствена знања, могућност за запошљавање до.маhc машиноградње за сопствене потребе, у којима је аку.мулпрано доста солидног искуства за изградњу пропзводних агрегата, машина, уређаја инсталације и друге иеопходне опреме. О друиш програми.ма СФС и Кандидациони зборови н референдум за избор новог Савета Центра 26. јуна, као што се наводи у предлогу за одлагање одлуке, организованп снагама Синднката и партијске органпзације Центра, требало би да у Савет доведу људе који својим досадашњим понашањем гарантују брзо превазилажење nopeмећених међуљудских и самоуправних односа у Центру. Другн део разлога, .ранијег предлога Правобраниоца са.морављања недостатак самохптрав них општих аката и уређивање са.моуправних односа, такође треба да буде ускоро превазиbeii убрзаиим радом на прип ремама за њнхово усвајаље. Новом Савету Центра, у ужем саставу, а и целом колс- | ктиву, по свој прилици пред- „ стоји позамашан посао на исцелини ннвестиционих планова Ј за период 1981. — 1985. годнне, Т1,нском иормализовању ситуакоји се припремају у духу ста- [ ције у овој организацији од билизационих мера п опште , посебног друштвеног интерсса. усвојеие економске политике , Ч1Ш,еНица је да ни досадаname зе.мље оиће впше речп у ! Ј нашем броју наредног листа. | шн»п чланови Савета пнсу мирМилица Живковић | не душе ставили своје потписе ОТПОЧЕЛО АКЦИЈАШКО ЛЕТО Основна заједница запошљавања КОКРШИ СПРОВОБЕЊЕ KOHKYPCA Ко.мпсцја за праћење спро вођења друштвеног договора о запошљавању у нашој општини, на својој седници одржаној почетком јуна, раз матрала је констатацију и закључке Републичког савета за представкс и предлоге у вези са појава и проблеми.ма поводом спровођења конкурса или огласа за пријем радника у радни однос. Обзнром да слпчних појава има и у нашој општинп закључено је да се до 20. јуна ове године одржп про- ! пшрени састанак на коми бн I учествовали представницн I друштвено-полнтпчклх организација, радних организација, друштвени правобранилац самоуправљања, инс- '• пектор рада, а расправљало би се о овом проблему. Душица Кркић ј СиндикатСФС СТАКЛАРЦИ НА ОДМОРУ У ПОЉСКОЈ Између Пољске фирме „Витропак" и СФС почетком јуна потписаи је договор о размени одмаралишта двеју фабрика. По двадесет радни* ка „Витропака" из Познања летоваће на Светом Сте'фану, а двадесет наших радника у Черњави у Пољској. По љаци he на Светом Стефану летовати у првој половиин августа, а стакларци одлазс у Пољску у другој половинп августа. Српска фабрика стакла V 101. м. ж. НАЈБОЉИ БЕСПЛАТНО ЛЕТУЈУ суботу 7. јуна група од радника СФС отишла БРАТСКА БРИГАДА У ШАПЦУ Слооодан МилнвоЈеваћ, председник CO Параћин, пожелео је братској брнгадп пуно лепнх резултата је на бесплатан четрнаестодневни одмор у одмаралпште ове радпе органнзацијс које се налазп па Светом Стефану. Ово је наставак некадашње праксе Синдиката, а на бесплатан одмор послати су искључиво најбољи радници низ свпх OOYP-a. Y Стаклари верују да he и овакву акпију убудуће практшсовати, а критернјум he бити рад и однос према сред ствима рада. Н. Гушевнћ • Млади Параћина и Мурске Соботе од 8. јуна раде на ОРА „Подриње — Колубара” Збратимљена брпгада младих Мурске Соботе п Параћпна отворнла је акцијашку сезону. Бригада „Братство-јединство” од 8. јуна ради на ОмладинскоЈ радној акцији "Подршве-Колубара” у Шапцу. Братску брнгаду сачињавају млади из братских општина, 51 брпгадир п бригадрка. Из Мурске Соботе дошло је 26 акцијаша, а преостала места попунплн су параћински младићп U девојке. Вредно је поменутн да су момци нз бригаде „уступплп” чак 16 места својпм другарицама из Параћпна п Мурске Соботе. Од ове годнне у брнгадама внше нема команданата и штабова, већ њихову улогу преузима предоеднпштво збора бригадира, које руководн целокупним акццјашким жнвотом. Рад председништва у бригади коордпнпраће председавајући, ове годпне Раде Милутиновић, секретар Ошптинске конференцнје ССО Параћин. На нспраћају, када им је пре дседннк CO Параћин Слободап Мнливојевић уручио брпгадну заставу, млади Параћина и Мурске Соботе обећали су да ће оправдати име бригаде и највеће акцијашко признање, Плакету „Вељко Влаховић", чијп су носиоци млади из оба града. М. Илнћ
1«. JVH 1И0- ВГОЈ М* ПРИВРЕДА«ГРАДСКА ХРОНИКА ИНИЦИЈАТИВА ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН' Из јавног тужилаштва поручују ПРЕУЗМИТЕ СВОЈЕ СТВАРИ Петроввћ Жнвотнјс, пензвонер вз Параћина оргавизовао јс двс годинс комисвону продају половнвх ствари у пијачној хали. У договору са.влас шшима, вршно јс происну и издавао првзнанвце са гаранпшм роком всплате, али до данашњвх дана већем броју власпика није дао нн динара. Пошто се против н»сга води кривнчна встрага, Јавно тужилаштво позвва све грађане наше и суседних општвна да се јаве, дају тражене подагкс и прсузму своје ствари које нису продате, a стојс складиране у пијачној хали. М. Живковлћ ЗЛМЕНПТЕ СТАРЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ Крзјњл рок 31. Депембар 1980. годш!‘с Закон о лЈгапш картама прописује да свн грађани који поседују личне карте у пластичној фолији, издатс по ранпјим прописима, трсба да нх замене hobilxi најкасније до 31. децембра овс годинс, јер послс овог рока ове јавне исправс губе важност без обзира на рок важностн. Секретарнјат за унутрашње послове је до краја мар та издао око 76 одсто личних карата грађанима општине Параћкн, а до краја ове године неопходно је из дати још око 9.500. У ово.м органу се чине напори орга низацлоне приоде да сви овн захтевп буду решјени у поменутом року. На грађани ма је да што пре поднссу захтев за издавање личних карата, a то могу да ураде у Секретаријату за унутрашн»с послове у Парађину сва ког радног дана сем суботс у врсмену од 9 до 13 часова. Сви они који у наредној годани не буду имали нове ли чне карте биће кажњавани. ГОПААНАЗА ЦЕО ГРАД • Капацнтет 150 тона nape на сат I* Совјетска опрема под повољннм условима • Изјашњавање до краја септембра Већ неколико година у Индустријп вунених ткшшна копфекцијс и трнкотаже „Бранко Крсмановић" постоји нницнјатива за нзградњу енергетског построЈсња коЈс бн подмирмвало потребс ове фабрикс за електрнчном и топлотном енергиЈом чимс би сс омогућмла сигурна п Јевтнннја пронзводња. Пошто се у првим контактима са произгођачнма постројења дошло до захључка да је повољније кушгпс котлове већег к »пацитета, Штофара је одлучила да понуди да вншак пронзведснс снсргије устутш граду, тачније, другнм радним органнзацијама из наше општине. Како је енергетска криза свс израженвја, овај подухват добија све већс оправдањс, тим пре што се шше настојања ла сс течва горива у происсу производљс замсне домаћим свровинама. На састанку који је одржап 11. јупа, коме су првсуствовалп дкректори радних организација из нашс општине, потврђена јс оправданост оваквог вида улагања у енергетске објектс. На овај начин би се решио про блем грсјања града, јер како смо чули на састанку, та топлана би могла да загрева свс изграђенс објекте у нашем гра ду и оне који ћс сс градити до 2000. годЈше. Према предлогу којп су нзнели другови из Штофаре, снер гетско постројсњс се градило удружснпм срсдствнма свнх лотрошача сразмерно учсшћу у потрошњи енергије. Носилац овог пројекта је „Инвест-импорт" вз Београда. Опрема би била набављена у Совјетском Савезу, а отплата би се вршила штофарсклм про изводвма, ч».мс јс peuiew пробле.м обезбеђивања дсвиза за увоз опре.ме. Услови кредитлрања су вео.ма повољни, са малом каматом. Према ндејном пројекту оријентаииона врелност овог објскта је око 53 милијарде старих динара, а калацитет око 150 тона nape на сат. Према досадашњим исвама гре јан>с стана од 50 квадратвпх метара за 100 дана коштало би 765.000 старих динара. Након изградњс топлане, раднла би се и разводна мрежа за читав град, тако да би свн они који жсле, могли да сс при кључс на градскп топловод. За потребс one енергане користио би се угаљ вз Алексвначких рудника са који.ма јс всћ по стигнут договор за испоруку лотребних количина. Прсма по менутом пројекту, објекти који су у фази градЈвс до коначног завршетка топлане, која јс пла лирана за 1984. годину, грејали бн се помоћу топлотнс енерги* је са садашњих агрегата у Што фари. Прсдставннцн банака, који су лрисуствовали овом састанку, полржали су лнлцијатнву, „зносспи своја уверења ла ћс оба банчвма систс.ма у Параћвну моћв да својн.м сред ствима ловринесу реалвзацији обс внвсстицвје. Y прилог њенс оправданостн иде и то што је граду прско потрсбна топлотна енергија, што мноштво цистсрни због разноликости у грејању предстваља одрсђену опасност за 1рад. Због локацлјс помснутс снсрганс знатно би сс смањила загаВеност ваздуха у граду. Сма њнла би сс потрошња електричнс енергије за грсјање станова, а нови капацитети би омогућили даљи развој привреде, мање трошкова у току експло* атације и рацноналннје кориш* ћен>е раднс снагс. После свих изнеткх података, ситуација је јасна. Потреба за оваквим енергетским посгројен>ем постоји. После неколико радних састалака на нлвоу општинс, јасно јс да постојн расположсњс да сс овај подухват што лре реалпзујс. На послсдњем састанку је за кључено да Скупштина општи нс оцени друштвену оправданост ове нивестиције, да сс уради преглед о трошковима улагања да се са констатацијо.м са овог састанка упознају сви они којн пису били присутни, а заинтересованн су за овај внд инвестирања, а крајњи рок за изјашн.ава1вс је ссптсмбар месец. Са жељом да подржимо ову иницијативу, треба одати пуно признањс стр^^чном тиму из ИВКТ „Бранко Крсмановић", који је студиозно радно на овом пројскту, који је од ннтсреса за нашу друштвсно-полнтичку заједницу. М. Живковнћ ВРЕДНИ ВРАПЧАНЦИ УМЕСТО НЕДЕЛјНОГ одмора Становкици месне заједнице Врапчане, v трн недеље за редом, организују радне акицје на уређењу простора око зграде Месне заједнице. .Дољче”, простор око друштвених проеторија, и рани.јс је био стешгште младих Врапчанаца. Наново уреbar, биће то пријатан кутак за све мештане ове сложене Мссне заједнице. НА СЛИЦИ: Уложеки зној и труд. бићс стоструко враћен за летолх жега v хладовилн кестена. м. м m- piw ■■ • Y прошлој години испоручили преко 20 тона секундарних сировина 9 Због нис« ке цене стакленог крша није успела акција прикупљања стакла Пословна јединица „Сировина", у сеставу OOYP „Тсхнотекстлл" при Трговинском предузсћу „Шума* днја" у Парапину, свој доходак ствара на тај начин што врши прикупљањс сортирањс сскундарних н потом их враћа нндустрији на даљу прераду. У нашој зсмљи сс послсдн»их година инсистира ца што већој употрсби отпадлих материјала у ироцесу пролзводњс, што умногоме појевтињује, а и смањује употребу иначс ску ппх сировина. Пре.ма подацима који су недавно зва нично објављени у средствима јавног информисања, да би се произвела тона папира потребно јс посећи 14 дрвета старих 15 годингџ Ако сс у производњи папира употребн 100 хнљада тона отпадног папира уштеди се 1 милион и 180 хнљада стабала целулопдног дрвета. Да помснемо још н то да је инDccTiipaibc у нове пронзводне капацптете 5 до 8 пута скупље од инвестиција у капацитете где се користе секундарне сировине. Пословна јединца „Сировина" улажс напорс да у овој областн постигне што бољс пословне резултатс, иако за то нијс спшулисана. Y акцији прикупљања старе хартије, коју су инициралс, школс су прикупиле 10 тона папира. Акција прнкупљања стакла пије дала жељене рсзултатс јер је и цена по ки« лограму крша веома ниска, док су транспортни трошкови велики. Ова пословна једница је у претходној години испоручила 2.600.000 килограма отпадпог стакла, старе хартије, лима, гвожђа, бакра, алуминпјума, акумулатора и тд. шго представља успех поготову када се зна да има 24 запослених радника и да нема потребну .механизацију. Како су за овакву врсту пос лова неопходнс одговарајућс машине, ООУР „Технотекстил" је уговорио куповину пресе за балирање старог Л1ша. Планирана је и набав ка мале топионице за прераду обојеног материјала, камиона са \товаривачем и других машина које ће омо гућнти да се много ефикасније ради. Набавко.м ових машина омогућиће и запошлдевање већег броја радника што нужно намеће формиран»с ООУР-а при „Шумаднји*', чији би задатак био прп купљање и прерада секупдарних спровина. Како с.мо сазналп од Радета Милојевнћа, шефа овс пословне јединнце, доста потешкоћс у пословању стварају другс организације које се бавс про.метом сскундарних сировлна, а чија седшлта ннсу у Параћпну, стварајући нелојалну конкурснцмју. Ово питањс трсба да бу« де решсно на нпвоу општп* не, а отклањањсм свих недостатака у досадашњем ра, ду, у пословној јединицп очекују успешније резул* татс. М. Живковнв ИЗ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР КАЗНЕ НА ЛВДУ МЕСТА САРАДЊА ТРЖИШНИХ ИНСПЕКТОРА И ПОТРОШАЧА YPOДИЛА ПЛОДОМ □ ЗБОГ ВЕБИХ ИЛИ НЕИСТИЦАЊА ЦЕНА КАО И ЗАДРЖАВАЊА РОБЕ ИНСПЕКТОРИ ЈЕДАНАЕСТ ПУТА ИЗРЕКЛИ МАНДАТНЕ КАЗНЕ ПОСЛОВОБАМА ПРОДАВНИЦА И ЊИХОВИМ РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИ.ТАМА Апели Сскрстаријата за пнспекцијски надзор Скупшппгс Општинс Параћин, упуНнванп потрошачима у лослсдњс врсме постнжу све бољи сфекат. Један број потрошача, непра« вилности у раду продаваиа нај чешће прехрамбене робс пријављивао је Служби тржишне инспскније која је одмах преду зи.мала одговарајуће мсрс. И док у ранијсм периоду није би ло случајева кажњавања на ос нову пријава потрошача, сада су овакве појаве све чешће. Из разних разлога почсв од напла те робс по већој цени, закидан>а иа мери ,нсистицања цене, задржавања посебно тражеис робе од продајс, испоруке унапред уллаћенс робе прско реда и друго, инспектори су изрскли јсданаест маидатвих казни од по 500 динара пословођама пролавница и њнховим рзднлм организација.ма. Ситуацнја на тржншту умно гомс јс допринела да појаве прлкрлваља робс. нарочито ка фс и детсрџсната уз.му толико маха. И са.ми лнспскторн свссни су да свс г.ојавс прлкрпваља нису рсгистровавс н прсдузете одговарајуће мсре, али помоИ граБана у оваквнм случајсви« ма била јс прссудна. фс. Њсна колеппппш Малина РистиИ, огрешила се о Закон наплатнвши већу цсну н то јој јс њу стајало 500 длнара. При ово.ме трсба иматл у внду да радну организацију казна кофта исто толико Ружа Аранђеловић из са.мо» услуге „Глождак" такођс је „оглобљена" са 500 динара због „погрешно" откуцане цсне. Љи л>ана Бинић из продавннце „Но воселац" одбила је да прода дстерџент и по кшшљењу инПредњачи безимена самоуслуга Удружење дистрофнчара РЕШЕН ПРОБЛЕМ ФИНАНСИРАЊА ву алн такођс тражену робу, жицу. Њега тај „тврдкчлук" такође кошта 500 динара. II „приватници” у бележници инспектора Фармерице, доњи веш, техлнчка роба, играчке и ко зна шта још у торби, требало јс до бро уходаним, шверцованим ка налима из Италије, Румуније, Пољске и Бугарске да нађе куп це на параћинском тржишту. Шаро Бабош, Снежана Петровић, Снсжана Васић Николл Марјановић, Мнрјана Муратовић и Михајло Борђепнћ, сви »3 Параћина брзом интервеннијом тржишних инспектора остали су „Краћи” за 4,5 стаУдружење днстрофнчара Шумадије н Поморавља већ пнз година се сусреће са проблс.мо.м обсзбсБења средстава за обављањс најваж* нвјих послова и задатака, јср нс постоји трајнп извор финансирања. На седнвпв координационог одбора за рад друштва у Крагујевцу 2. марта закључено јс да се приступу потписивању друштвеног договора чији погписншш су MOK ССРН, Скуп штина Међуопштинске регионалне заједнице, скупшти нс општина и са_моуправне интересне заједнице. Cxvn« штина огпптине Параћин he у 1980. годвни за рад Удру« жења дистрофвчара обезбелитп износ од 22.198,00 динара Дсо заплсњсис робс код СудиЈс за прекршајс спсктора заслужила јс казну од миниламно — максвмалнвх 500 дииара. Подужи спвсак каж1венлх продаваца „красс"још шест и- .мена: Драгослас ЖнбковиИ, у Својнову , Мирослав ЛазиБ, Да лн зоог блпзинс самоуслу- Главина. Драгољуб Eorojccuh, ге у улицн Бранко Крсмановић Поповац, Љуба Марјановић, н седишта Инспекиијске служ- продавшша „КарађорБево брбе, тек у тој самоуслузи која до *’ послово^а ’° продавнице Ј — са.моуслугс „Партизан н јсне.ма имена често се стекну тр- дан о£ п}>одаваца из Робие жишш! ннспекторн на позив куће Београд, чије имс нисмо потрошача. Надица Мигрић из утврднли. „Инкриминисане самоуслуге" кажњена је са 500 дннара на ли Сви њиховн прекршаји везани су за прехрамбене произво- - де и једино седми, Миладнн Бла цу места због задржавања од гоЈевић, продавап из гвожћаре продаје ,толнко тражене ка- „Метал" нлје дао, мање јестирих милиона динара. Роба им јс одузета, јер су се бавлли лсдозвољсно.м препродајом индустријскс робс страног порскла 11 ОНИ су ПО Х1ГГНО.М поступку кажњснл код судијс за прскршајс. Иитсресантно је да одузета роба, која јс Л1шитацијо.м‘продата „Шумаднји" „ појавила се у малочродаји, ннје изгубила интерес бивших власника. Сви су се они охмах интересовалн да је Kyrte у продавшша- .ма, јср на тај начин иггитс свој монопол н купци за такву робу моралл би поново да сс обрате овим незсашпшим увозницима. м. м. Против неправилности у запошљаван>у ДО РАДНОГ МЕСТА КРОЗ MECHY ЗАЈЕДНИЦУ Доста дпскусије на за« ссдаи>у Градскс ковферен ције ССРН, изазвале су појавс нерегуларног запошљаваЈва у нашој оп« пггини. Нетачни подаци о и.мовном стању и приходима кандпдата, често су узрок грешака у одлукама и раигираљу незапослешгх. Стога јс донета одлука о формирању ко.мисиЈа у мссшем заједпицама, чи« Ј» Јс задатак да пратс про блеме незапослелнх у своЈидТ срединама и захваљујући „прнсутносп1 на лнцу мсста“, буду упу ћеније у тачност података којс дају кандидатп. М. М. 1/1пана»' 4
18. JYH 1980. БРОЈ 15» „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ ШТА У САУЧЛЈУ ЗЕМЉОТРЕСА Већ неколико година елементарне непогоде и друге масовне несреће наносе велике, како људске тако и материјалне губитке, не само у нашој земл.и и нашој лруштвено-политичкој заједници већ и читавом свету. Једна од тих јс земљотрес. Настаје изненада и не може сс предвидетп ни време ии интензитет. После рата, земљо* трес је навећа несрећа која мо же да задеси једно друштво. Он проузрокује велика разран>а, пожаре а има и велики број људских жрвата. Поред тога велики број људи остаје без крова над главом. Земљотрсс оштећује канализаинону и во доводну мрежу, клда пруге и путеве итд. Отклањање последица од зе мљотреса је дуготрајно, а спасавање затрпаних вео.ма сложе но. Да би ови губици били што мањи, уколпко дође до земљотреса и других масовних нссре ћа, мора.мо се још у мнру припремати и оспособити за понашаље у таквим ситуацијама. Да би се у кратком времсну, цок земљотрес још траје снашли, потребно је да познајемо просторије у којима живимо п у којима радимо. Још данас треба да одредимо најпогодније место које ћемо користити за заштиту у моменту земљотре са. Најпогоднпје су просторије које имају најмањи распон (хо дници, купатила, ВЦ и остапе мале просторије). Исто тако греба да на одређеном месту имамо батеријску лампу и најнеопходније ствари које су нам потребне за пзношење. Уколикр се у моменту земљо греса налазимо у згради, на послу или у кући, треба урадити следеће: што пре, односно, одмах треба угаснти сваки пламен који у ку!ш постоји, а пото.м стати поред носећег знда у про сторијама најмање величине. Исто тако може се лећи испод масивног стола илн поред масивних предмета, стати у ра,м од врата, али код носећих зицова. Y том положају треба ос тати док првн потрес не пре стане. После тога, узети најнеопходније ствари и брзо, најкраћим путем, напустити зграду. Уколико се нађемо изван зграде, треба се клонити зидо ва и ограда од опеке и камена, димњака и кровних покри* вача. Исто тако треба се удаљити од великих обала и каме нолома. Када се нађемо на улици у мо.менту земљотреса треба се држати средине улице » то даљс од грађевина за две висине од њихове. За време зел>отреса често се због рушења длже велика прашнна. Због тога је потребно да се преко уста стави чиста марамнца или нека друга крпа. Приликом напуштања зграде не треба се користити лифто вима и степеништем јер се рецовно прво лпфтови н степени игга кваре и рушс. Исто тако, греба избегавати блнзипу зпдо ва узнданкх између скелета зграда. Треба се што вишс уда љнтн од зиданих пећи н днм1ћака, водити рачуна да не допирујемо опттећене пнсталапн Је и делове рушевипа. Поред тога треба неким дрвеним прсд метом лагано ударити о зидове if околне прсдмете да бн видели да лн су стабплни. Обавеза је сваког грађанина да после земљотреса приступи спасавању како себе, чланова своје породиие тако и суседа. Главно је прп томе сачуватп и .мнр и прнсебност као и уми рпватп друге. Прво се треба уверитп да лм је неко у блнзини повређеи, и отклоннти опасност од накнадног повређивања, спровести контролу да ли нема гасова, да ли ниЈе оштећена електрична ннсталациЈа итд, како би се из бегла загушивања, експлозије, поплаве, пожарп и пад прсдмета као и пружање прве помоћи. Увек треба имати на уму да жпвот повређених често зависи од благовремено пружене прве помоћи, чак н од једног и два мннута (престанак рада, срца, велико крварење). Место где се налази жртва можемо утврдити пажљивнм ос матрањем и ослушкивањем гласова илн удара у водоводне цевп, зидовс или слпчно. Исто гако, трсба корпститн и суседе и њнхово мишљење у којима су се просторијама обнчно налазилн пострадали укућанп. Да би се избегло накнадно повређивање затрпашгх прили ком спасавања, треба пажљиво руковати алатом. Када се дође до унесређеног све остале радове око извлачења треба радити рукама. Прво треба ослободити лице, отклоннтн са њега прашину а потом уколико постоје ране превити их завојем или чисти.м крпама. Повређеном треба дати да пије доста течности у коју се ставља једна половина кафене кашике соде бикарбоне на један литар воде. По указаној првој помоћи, повређеног треба однети на безбедно место и чекати кола за хитну помоћ. Г. Стаљевић АКЦИЈАШКО ЛЕТО — ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „АУТО-ПУТ БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО HEMA BN111E Ш1АБ0ВА И КОМДНДДНАТА 9 Y омладинском насељу „7. јул” налазе се мла дићи из осам градова Југославије ф Вредност овогодишњих радова 20 милиона динара S Успостављена сарадња младих Параћина и бригадира О.младинско насеље „7. јул" у пстоименом парку изнад Параћина оживела је ове годнне 8. јуна када јс стигло оса.м бригада којс ће радити у првој смени на ауто путу. Са акцнјашима у акцијашки град стигла је радост, пес.ма и Младост, а паравно и радни елан који се ових дана претаче у видљиве вредности и жуљеве. Y првој смени ОРА „Аутопут Братство Јединство" раде млади нз Урошевца, ,Јосип Броз Тито", Макарске, „Браћа Гргасовић*', Бсограда, „Браћа Стамснковић", Беле Црквс, „Саво Мунћан**, Штнпа, Славчо Сто именов", Сребрсниие, „11 март“, Прешева, ,Дбдула Красни11и“ и ОРБ, „Петар Лековић" из Ужичке Пожеге. Младе нз помснутнх бригада н»их 400, чв ка посао на финалним радовима на деоници Појате — Ражањ. Матернјални ефекат биhe 20 милиона динара. Овогодншње акције увеле су једну револуционарну новину. Млади су одлучили да доследно следс Титов пут и колектив ну одговорност и руковђење спроведу у пракси. Са бригаца.ма нису допутовали штабовн, штаблије и команданти, они су од ове акције лрошлост. V бригади сви одлучују о свим бригадирским животним питањима преко зборова бригадира и председшшггва збора, а рад коордипира председавајући. Та кође ии некадашњи штабови акција нису више садашњост већ прошлост. Техничке пословс обављају службе акције н секретар, а о свим домснима живота одлучују сами брига* дири кроз скупштину смене акције. Очигледно је да су млади оберучке прихватили да сами себи кроје капу, јер како неко примети у шапи, сахш себн ће бити бољи кројача. За брнгаднре у овој . сменн обезбеђен је и бројни културно забавни програм, затим низ курсева, добри условн за одмор и рекреацнју, а наравно и за постизање добрнх радних резултата. Сарадња омладинских органнзација из месних заједннца, радних оргапнзација и гарннзона Параћина настављена је и ове »однне. Омладинске организације из града бпће домаћнни по једној бригади, а већ су успостављенн први контактн, одржани први заједнички излетн, спортски сусрети. Очигледно је да је Параћин показао жељу да своЈе младе госте прихвати широка срца, a акцијаши обећавају да ћс гос- познанствнма п пријатељствитопримство узвратити добрнм ма. резмггатнма и паравио бројним М. И. ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ ОБАВЕЗАН ВИД ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Патроиажа а гвредавања Y оквиру плана и програма рада на подручју здравственог васпитања, свака служба у Meдицинском центру има одређену обавезу и задатке. Те се оба везе спроводе било при свако дневном послу илн приликом по себних акцнја превентиве. Y Патронажној служби, чија је основна делатност превенти ва, здравствено васпитни рад одвија се непрекидно. Подићи ниво здравсвенс културе н тиме сачуватн здравље грађапа њсн је основни задатак, јер ка ко каже Светска здравствена организација у својој дефини цији: „Здравље је стање пот ГТуНОГ фИЗИЧКОГ, ПСТ1ХИЧКОГ н социјалног благостања а не само одсуство болести и орону лости". Y свом раду патронажна сестра делује у заједницн, породи ци, где методом разговора, жи вотне де.монстрације и понекад очигледним средствима пружа нова сазнања и утиче на мењање негативних ставова поједннаца и породице у целини. Њехов досадашњи рад дао је одређене позитивне резултате, нарочито на подручју здрав ствене заштите деце. Брига за новорођено дете, где зачиње де латност патронажне сестре, касније се наставља у доба одојчета, малог и ттредшколског де тета. Благовремено упућивање мајки на правилиу негу, псхрану, н потребу вакцинације детета, знатно су смањиле проценат обољевања деце у Параћину од миогих акутних и хроннчних болести. Рад патронажне сестре наста вља се у школи. Кроз одређени фонд часова реализује се програм који је прилагођен узрасту па, лична хигијена, заразне болести, пубертет, опасности у пубертету, нису више страни појмови детету у школ ском добу и све појаве захваЈвујући припреми дочекује спре мно. У наредној школској години озваничује се овај програм и добија своје место у допунско.м програму за више разреде. ИЗ ДОСАДАШЊИХ ИСКУСТАВА За потпунији здравствено васпитни рад потребна је већа ан гажованост здравствених радннка. Код иас због недостатака кадрова, лекара, овим послом баве се утлавном патронажне сестре. Како код већине здравственнх радника не постоји на вика, рутина или добра воља за бављањем здравственим васпитањем, дугорочним програмом развоја здравствене службе планнра се едукација, усмеравање постојећег кадра на бављење првенствено здравствено васпитним радом. Ha ОРА „Подриње — „Колубара” БРАТСКА БРИГАДА одлично СТАРТОВАЛА Млади Параћина п Мур скс Соботе, који раде у оквпру братскс брпгаде „Братство — једпнство”, налазс се од 8. јуна иа ОРЛ „Подрињс — Колуба pa". V првом телефонском рапорту, Раде Милу тиновпћ, прсдседавајућн председнппггва бригаде, јавмо нам је да Је брига да одлично стартовала. ¥ првнм даппма на трасп су показали пајбоље рсзултате у насељу. Параћннскп и собоћански младићи и х1гвојкс. како смо сазнали, радс па изградљи одбрамбеног насппа на Савп и на пзградњи Термоелектране „Обреновац”. Такође смо сазнали да у бригадп вла дају изузетни односи н да краткотрајно познанство и језичка барпЈера нису прспрска да сс сви осећају као једна породп Захваљујући добром раду ко ординатора за здравствено васпитни рад, др Борђа Чубрила, поједини регионални програми из ове областн врло добро се спроводе кроз рад Патронажно службе на нашем терену. Добра сарадња здравствсне службе са друштвено-политичким организацијама резултирала се кроз два недавно одржана предавања из области здравствене заштите жена. Јсдно предавање је одржано у Горњој Мутници а друто у салц Градског аматерског позориш« га у Параћину и оба су била изванредно посеђена. Популар не теме „Контрацепција" за ученике трећег и четвртог разреда Центра за образовањс и „Рано откривање малнгних обогења дојке и гениталних орга на код жене", доказ су да на време треба упознати жену са последицама непознавања овс пве областп. Предавање је одржао др Теодосије Радуловић, гинеколог, а њихов успех погврда је организовашк напора здравствених радника и друшгвене заједнице на заштити здравља становништва наше Оппгпгне. Јасмина Нетковић-МатнН Идшдвј 5 СТЕВАН СТОЈКОВИБ: СЕНАЊА НА ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР MATXAY3EH (4) СТЕПЕНИЦЕ СМРТИ ... Крећемо се правцем којим смо јуче дошли, управо до места нашег сусрета са оном колоном која је носила камење, па ту скретос.мо на десно. Значи и нас очекује исти муко трпни рад, јер идемо ка каменолому. После неколико стотина метара стигосмо до краја стазе, а затим поче силажстБе низ камене степенице, које су биле всома стрме. Сиђосмо доле у један огроман простор и на- «ша група приђе гомили камења, те почесмо сви да бирамо камен који ћемо понети. Натоварени камењем, опет у колони, кренус.мо назад. Наша готово гола рамена, пови* jajy се под теретом и оштрим ивицама ка.мепл. веН на самом поласку, а када поче успон степеницама, мислио сам да до врха нећу издржатн. Но, издржало се. Издржаћу ја тај успон од сто осамдесет шест степсннца неко* лико стотина пута, чак ћу и другом помагатн да га не сатру. При врху овнх стспешша стоји кордон од зесетак есесоваца са псима и корбачнма г ibiixoB посао је овде да проверавају, ла ли je ка.мен на рамену сваког логораша довољне зслнчине. Ако по њнховој процсни не задо вољава, то је значило крај за онога који је понео мањи камен. Кад смо по реду излазили на крај степеница, они су пажљнво осматрали сваки камен и одмах ту издвајали оне чији им се камен учинио недовољно велик. Убијао их је стражар, који се вероватно радн тога сталпо налазио ту, у непосредној близини ове контроле. To су биле потресне и неизбрисиве сцене и оне ће нас од тада, па у току наредних дана, односно преко два месеца, колико сам овде теглио, свакодневно пратити. При изласку са степеница, на јсдном малом платоу, дневно је убнјано због „малог” камена двадесет до двадесет пет људи, то су оне по томе добиле назив „степеннце смрти". Ми смо се повијалипод теретом камена, дупта пам је била у носу при врху степеннца, алн есесовпи су увск проналазилп недовољпо велики камен и задовољавали своју обесг. Носимо камен путем ка логору и иикоме од нас аије лако. Велнкн број стспсника л њнхов оштар успон, толико нас изморе, да је дпа дишемо. Камен засеца голо раме и многи су раскрвављени и толико уморни да се једва на ногама одржавају. Ово треба издржа ти. Тек прву туру приводнмо крају, а већ пам је неопислво тешко. Како лп ће се н када дан завршити. Целог дана, од раног јутра до вечсри, носимо камен и направимо осам до десет тура. Наш дневнн оброк хране био је nioiie него бедан и cacrojao се од пола литра црне водс, назови кафе, за доручак, у подне смо добијалп порцију некакве чорбе са љускама од кромпира, а увече сто грама хлеба, плеспивог н г.уног cipyroTinie од дрвета, н парче маргарина, величнне коцке шећера. Тај рад је бцо немплосрдан, тотално без.аушан и превазнлазпо је све наше могућпости. Данас, када доживљено посматрад< с угла. који ми дозвољава да о свему размигаљам и шире п дубље, имајући у виду пре свега граHiray човекових могућностп, питам сс како је бпло могуће издржати тако тежак психо* фнзички терет. Након 30 година на степеницама смрти Масакр над немачким родољубима Једног дана смо бнлп сведоци ужасног масакра над групом Немаца, разуме се логораuia, оннх правих поштених Не.маца, протнвнн ка нацизма. Овде смо се свачега нагледали, a и сами много тога доживљавали, али такву острвљеност есесоваца, тих садистпчких убица, од тада нисмо видели. Довели су тога дана од некуда грулу од десетак Немаца. Прво су их по оном туцанику, посутом по централном простору у лоropy, гањали толико, док ови јадници нису бити потпуно крвави и поцепани. Загим су их постројили на простору близу излазне капије и ту су као укопани морали да стоје неколико сати изложени, да их онако сатрвенс иео логор гледа. Но то није крај њиховнх мука. Оне тек предстоје и трагедија овпх људи бпће незамнслива. Бнло је то впше него потресно, јер смо немо и бсспомођно бнли сведоци нечувсног масакра. Цео дан смо носилп камеп а рнтуал униш1аван>а овнх људи трајао је веома дуго. Послс мучења на оном платоу поред каппје, noвели су пх у каменолом. Тамо су сваком ставилп дрвени самар на леђа, да су им појединачко патоварпли камен, који би течпсо м тројнца могла да изнесу уз оне степеннце, Већ ту па месту, они су тетурали, посртали и једва се одржавали на ногама, под тсрстом тешког камена. Бнло је сасвим јасно, да неће моћи ни неколпко корака да направе. Међутим, есесовци су мајстори да несређу зацрне, па су из тако натоварене групе, прво издвојпли тројицу и потерали пх ка степенниама. За свакпм је ишао по један есесовап и чепичнпм ужетом превученпм гумом, немплосрдно и свом снагом тукао једног од њих, в то само по глави. Ови несрећниди, једва направе no који корак и по оном рчоном про'’- тору до стспешша и тешком муком се одр жавају па ногама. (Наставнће се)
18. ЈУН 1980. БРОЈ 159 СЕЛО • ПОЛаОПРИВРЕДА „НИШТАНАСНЕ СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” Y ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ ОПРАВДЛЛИ БРАНКОВО ИМЕ хроника месних Заједн и ца ф Захваљујући брзој евакуацији приликом бомбардовања ннје било људских жртава и тежих повреда ф Настава у ратним условима @ Никуда без Тита Среда пре подне, Доња Мутнлца. Након кишовитих дана провнрнло је сунце. Село полупразно, уобичајена слика у време кад пољски радови узимају највгаие од дана. Слика Y TOKY ЈЕ ПОТПИ СИВАЊЕ СПОРА3YMA О УДРУЖИ BAH.Y ЗЕМЉОРАД НИКА Y ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КООПЕРАНАТА Нооперонт - родник • СВЕЧАНО ПОТПИ’ СИВАЊЕ CAMOYTIPABНОГ СПОРАЗУМА О VДРУЖИВАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА Y ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦПЈЕ КООПЕ РАНАТА ОБАВЉЕНО ЈЕ 6. И 7. JYHA Y РАШЕВИЦИ И ПАРАНИНУ. Y задрузн у Рашевнци самоуправнл споразу.м потписало јс тридесет н осам земљорадника из прскоморавског подручја, педесет три пољопрнвред ннка из села која гравнти тирају Поповцу и двадесет седам пољопрнвредника нз околпне Параћина. Y основне организације коопераната у радној ор ганпзацији „7. јул" за сада има сто осамдесет п че тпри земљораднлка. Пот хшсивање споразума траја he до 25. јуна. За 22. јуни заказапи су избори за радничке савсте основних органпзацнја коопераната, а послс тога следи пот писиваље самоуправног споразума о удружнваљу основнпх организација коопсраната у радну органнзацију. Кооперанти сптчу сва права раднлка из удруженог рада, значл учествују v самоуправиим то ковима, у спшању и расподели дохогка, право нз здравствено, социјално н пензијско оснгураЈве, што представља прекреткицу у са.моуправном органлзовању пољопривредс. помало лдллична. Сеоску иднли почеше да кварс тмурни облацц некуд нз правца Параћина. Са кишним облацима као да јс дошла и пеочскивана вест. Одједном у недоба огласи сс сирсна са најаво.м ваздушног напада. Из школских учионнца кроз прозорс н врата похрллше учелицл ОШ „Бранко Крсмановнћ" н нестадоше некуд за репортера у непознатом праи цу. Днм н ватра обухватили су школу, алл на срећу сви ученици и npOCBCTHl! раДНИЦ!! бпли су на већ безбеднн.м местима у ћувицима изнад села. Учионица у ванредним условима Пронаћн импровизоване учи онице у ратним условима нн мало није било лако. Након ма лог планинарења одјекнуо је нејак дечији глас: „Стој? Ко иде?'*. — Фоторепортер”. — ,Ј1о зинка"? Незваиац се нашао у чуду, каква лозлнка До врага. Никакво убеђивање нијс помогло ни причс о новинама ни фото- -апаратн, који су изазвали још веће подозрење. Није било другс. стати и чекати. Тек након интервснције директора школе Душана Белића, добијамо визу за улазак у брањено подручјс школс у ратним условима. Y густншу брда изнад села покушавамо да nabc.Mo bane н њиховс наставннке. Тешко на.м полазн за руком. Ови дечаци и девојчице чија се ведра граја обично на далеко чуЈе сада су тиши од највећс тишинс. Случајно iipHAiehyje.MO групу извићача која будио мотри околнну и пратн ситуацнју на терену. Уз њихова објашљења некако налазимо групе ученика на часу у ратнмм условима. Тс.ма прсдавања након доласка на зборно место овога пута је општенародна одбрана, друштвена самозаштита, улога по јединца, разредне заједнице, пнонирске организације и осталнх друштвено-политичких организација. Ученици озбнљна ллца it са виднн.м интерссоваibe.M слушају предавања. Никуда без Тита ме је потребна и отпре.мс га no првс болнице. Све је као у правој ситуаинји, чак н киша која је немилосрдно почела да сипа по дечанн.ма и девојчнцама с титовкама на глави. ци н радиици овс просветнс организације спре.мни да рсагују у свим снтуацијама, евен туалном нападу агресора, земљотреса и других непредвнђених снтуација. ВРЕМЕ И YCEBH Вежба је успела На једно.м пропланку постројена стоји екипа прве по.моћн са свим неопходним реквизшн- .ма. Кажу, спрсмни су да сваког тренугка укажу помоћ коПламењача и лелелница лрете ■ Земљорадннцп морају чешће контактирап! са пољопривредннм стручи»ац1Ема у својим задругама, који ће их благовремемо обавештавати када н које прспаратс треба користнти у борби против овпх болсстн ■ Прссејава1вс најпречс Провера спре.мности наставља сс у школском дворишту. Приказ функцпонисаша екипе првс помоћи. постављање протлв пешадијских и протлв тенковских мина, приказ антибиолошкс и хемијске заштнте, гашен»а пожара... Mcby ученлцлма којл пратс приказ је и јсдан сн.мпатнчни и озбиљан ђак са сликом Тита у руци. За време узбуне понсо је Тнтову слику из учионице као најдражу ствар, носио Је на мссто узбунс, вратио по киши али лије дозволло да покиснс. Meby школашм торбама нашла се пластична фолија која је послужнла као добра заштита. Док гледа прлказ дејстава чврсто држи слику и као да се на лицу чита: „Нлкуд без Тнта". На крају вежбс Штаб јс аналнзирао рсзултате и заједно са гостнма, пос.матрачлма, констатовао да је всжба у потпуностн успела и наглашено је да би се тако постушшо у свакој слтуацнји. Рсчено јс да су baМи само можемо да додамо да треба всровати друговнма нз Штаба, јер с.мо се и са.ми уверили у ефикасност са.мозаш титс у Основној школи „Бран* ко Крсмановић" и да су ђаци олравдали Бранково имс. М. Н. Чепуре: КОМАСАЦИЈА — ПО ПЛАНУ l^ostacauiija у Чепуру упслнко се пршоди крају. У току Јс пзЈаппмваж по.Боприпрсдпнка за мссто жсљспог комасирзпог поссда. и судсћи прс.ма овпм происнама прва комасацпја у напк>) опипппл успсшпо !к се прквссти краЈу. Упорсдо, зсм.иорадппин нскрчуЈу дрвсћс и врбакс п ссптембра би требало почети са палелом земмгагта. ВОДОВОД KPO3 СЕЛО OcitOBiiu oprainuauiijn удргженог рала „Водовол” птаолн рачосс » Чепуру на гдпвном дотоду за седо. Како смо оиазештсни тлком о?« го дипс свн послови би трсбадо да буду окончапи н датн прикл>\чах домаћнпствжма. Извор: СТАНИЦА ЗА OTKYn МЛЕКА Пол.опр1гврсдници Извора за који дан добнће станхиу за отхуп млека. У току су радопн па пдаптааиЈи просториЈл коЈу Је уступнла Месма заједнниа Пом>прпвредноЈ органпзацијп ..Лгроекспорт”, на обострану корпст. Главица: ВОДА Y СВАКОЈ KYRH Изградња водоводие мреж. у Га.впоп прпводп се крајр. Vpabena Ј. готово пела мрсжа, осии у Једној удпцп. Bchinta домаћннстава већ је прихл>учепо у водоводну *1режу. Поповац: НАЈАКТИВНИЈИ АМАТЕРИ Културно уметшгасо друштво нз Поповаа јсдно Јс од паЈакгквпијнх у нашоЈ општнкп. Y нпзу гостовап>а и самосталних прирсдбп. пелавно су паступалн и у салн Градског аматсрског позорпшта поволом свечзног уручнваи>а војннх KiLicuinia новн.м рсгрутпма. Фолклорпа секциЈз прсдставнла сс са трп добро упграна сплета. Поточац: НАЈБОЉА ПРОТИВГРАДНА СТАНИЦА Стрслии из десст протквградппх стпница у нашоЈ огшгппш за сада добро излазс иа краЈ са грпдобптппм облацттмо. У гтрошлоЈ годпнп за на]бо.%у прсппЈградггу станицу проглашеп Је полигои у Поточцу, прсма подацима рсгпопалнс спужбе за пропгеградиу заштнтт. Трешњевица: ГОСТОВАЕЕ Y MYPCKOJ СОБОТИ Члановп Културно уметннчког друштва „ШумаднЈа” пз Трсшн»евнцс овпх дана нптснзпвио сс припрсмаЈу за госговањс у МурскоЈ Соботп. у побраткмској опигпиш из Словснмје. Онн ћс учсствовати у заЈеднмчкоч програму са младпм аматсрн.ма пз побратимског града у оквиру „Не де.Ће културс” ко!а сс одржаол првкх дана Јула. Аматсрп TpcinibcuHuc пркрсдлћс к посебан програм у јсдном од се ла општине Мурска Собота. To псће битн први контакт младпх, Јер су омладтши Трсшисвицс већ бнлл домаћннп младпм акциЈашнма нз Мур скс Соботе. Слмо у мзЈу >ш itaiucM подручју пд30 J® И5 литара аолевог талога ла кмлрапш истлр, npc.ua подацима Meтеоролошкс стапицс у Купрпјн. што јс з* оао доба годпнс ксиадмашан рекорд. Оволихс кшие нс гшгтс itn кајстарнЈи станоампцц name ошптппс. До срсдкне јуц> клшс јс било скоро свакоднежно, па he Јун бнти всроватно киш пнЈи од претходног месеца. ОСилие паддмшо паислс су вслпкс штсте прижрсдн п пољоприлрсди. ‘ Многм радозл су олдожснн а пггетс нсороцењмве. Лзгдсдд да Је ‘ваЈвшпс стрвда полопривреда. Великд вдажлост зг.иллшта штетп уссаима, дошло Је до труљсн>а стжб.хлм и ложутелостп. Упорсдо, веаремс прате а појаве р&знжх билиих бодестп и штеточпвл. Нссрећа нпкад ие гае самв, клже наш карод. Поврх оегж поалилеш су парцеле, охо шест сп> тпжа xwrrape ва лгвоЈ обзлп Мораве, псзаштићено иаслпом. п пжпесенс су »илнонскс штетс. Недоумица пољопрнжрднпка је опралдана. Њивс још блапмвс, дубоко с.мо зашли у лсто, а условн за npecabnваж нли мшаље култура још пису повољнл. Пољопрквредиа органнзацнЈа „7. Јул" пдбавнла је доаслпе колнчлнс хибрпднот кукуруза „браозрелаца". Тек кад срсстаиу клшс, претн пова опасност од бољпих бодести. Са топлнм суттчлкпм временом, које метеоро* лози преджпћаЈу од положпле јуна, пшс ictUY нсхутпеље пепелтце. Врсме плдмтлче долазп п за внлограде. За то у овои псриоду землорадннцл мораЈу егто чешће коптактпрзтк са подлсршгредвим стррошцшп у саоЈкм задрутазга, којж ђе жх блдгсаремево обахскгажхтв када п коЈс препарат« трсбв кораттв у борбв прошз nuwc.". *.пч болсст*. М. Димптрвјевић ИзвнВачн будно прате сваки покрет ЛОВАЧКО ДРУШТВО ПАРАБИН БОГАТИЈИ РЕЗЕРВАТ ■ ПРЕМА ФЕБРУАРСКОМ ПРЕБРОЈАВАЊУ ДИВЉАЧМ HA TEPEHY ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА БИЛО ЈЕ 1500 ЗЕЧЕВА. ПСТО ТОЛИКО И ФАЗАНА, 1100 ЈАРЕБИЦА И 150 ГРЛА СРНЕНЕ ДИВЉАЧИ. Прлродли прпраштај фазана очекујс се до 4000. тако he укупно бити 6000 овс пле.меплтс дивљачи, прираст зсчева на 2300, јаребица на 2200, док ће још 50 нових срнећих грла бити на терену. Одстрел зечева сс планира у новембру. фазана октобра и новембра, јаребица само четирн недељс у новембру. Y цпљу запгглтс пле.мените длвљачл утрошиће се 2000 кллограма зрнасте хране, поставиђе се још двадесет хранллишта и соллшта за срнсћу, и педесет хранллишта за осталу дивљач. Забрињава појава све већег броја лисица, н треба очеклвати нешто већл број уништаваља пле.мените длвљачл. Зато је обавеза своког члана Лова* чког друштва да стално и организовано врппг ушпптавање ових штеточина. м. д. Шпанаг 6 Сикнрнца: ЧАС ИСТОРИЈЕ Y MY3EJY Учспицм основне шхоле у Снхирцци посетпли су холвктивно, 10. јуна, Зовичај|гу музејску збирку у Параћлпу, гдс су сс на иаЈупечатлхвиЈн начин Још јсдном упозпзли са исторнјом овога краја. Очпгледн^ наставу у музеЈу, од сеоских осповилх шкода, први су извслн вастав* inion нз сикЈгркчке шхоле. Бусиловац: TYPHHP МЛАДОСТИ Y чист 25. маЈа — Дала мдадоста Ослоанд оргаинзациЈа Савсза амдадпне у Еусидовцу оргакнзовада Је тургагр у стре.«шггву стоаои генису, калом фудбалу и хпаху. Одзкв Је бна велики, ■ учествовало је 14 екппа н 32 поЈедпкца. С обзиром па вслдко нптерсссваае допета је оддуха дв озај туриир во> таде трвднцаопадад. Првпремио М. ДнАштријевнћ
IS. JYH IMO. EPOS МУ. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА _НОВИ ПОПОВАЦ’ ГОДИНА ХУШ БОРБА ЗА СВАКИ РАДНИ МИНУТ, ЈЕР РОКОВИ ИСТИЧУ КРАЈЕМ ГОДИНЕ ЦЕМЕНТ ИЗ ■ НОВЕ ФАБРИКЕ ■ П.??Е.ТКОМ 1979’ ГОДИНЕ YCBOJEH ЈЕ И УСАГЛАШЕН ОД СВИХ ИЗВОБАЧА ТЕРМИН ПЛАН, КОЈИМ ЈЕ ПРЕДВИБЕН ЗАВРШЕТАК СВИХ РАДОВА И ПУШТАЊЕ Y РАД 30. JYHA 1980. ГОДИНЕ, НОВЕ ТЕХНОЛОШКЕ ЛИНИ ЈЕ ДО РОТАЦИОНЕ ПЕНИ, А ОСТАЛИ ДЕО ПО И ПЛКЕРАЈ Д° 15. ЛВГУСТА 1980. ГО ДИНЕ. ПРОГРЕС — ИНВЕСТ КАО НОСИЛАЦ И ЊЕГОВИ СУИЗВОБАЧИ СВОЈОМ НЕАЖУРНОШБУ СУ И ПОРЕД СВИХ ПРЕРИ№ТИХ МЕРА ПРОУЗРОКОВАЛИ ПОМЕРАН.Е УТВРБЕНОГ РОКА ЗА ЗАВРШЕТАК ФАБУСПЕШНА MAJCKA ПРОИЗВОДЊА Производња преко плана Закључно са мајем радови на пројектовању су извршени ггреко 98 одсто у односу на уговорене послове. Преостали послбви, односе се на пројектоваif>e споредних објеката ситних детаља челичне и кровне конструкције који немају утицаја за коначан завршетак радова. Грађевински радови су извршени око 75 одсто од последње предрачунске вредности. Недостатак радне снаге, механизахшје и ефективан рад од свега 4—5 дана недељно, кочилн су радове те су се објекти са закаипвењем предавани на монтажу. Радови које изводи „РАД" су у завршној фази на објектима: млпн сировине, силоси хомогенизацнје, зграда дознрања пећи, зграда електрофнлтра, ротациона пећ, централна ко.манда трафостанице и кабловски тунелн. У току су радовн на згради пакераја н утовара це.мента. Радовп иа дробилици лапорва, хали предхомогенизације, згради дозпрања сировина, мли ну цемента, које нзводи „Тру\- беник” такође су у завршној фази. У току су радови на бункеру додатака и тунелу, силосу клинкера транспбртнн.м мостовима II кулама.- Заканпвења на објектима које ради Трудбеник створила су потешкоће око монтаже опреме. Ради се углавном о транспортним мостовима, односио угрожен је читав транспортни систем. Трудбеннк је у последн>их 14 дана великим дело.м надокнадио закаснеле радове н сада има само па кулн 5, усппном бункеру и транспортном мосту, кључне задатке који могу д’а утичу на рок завршетка лзградње. Што се тиче испоруке опреме она је различита. Увозна опрема је од стране ФЛ. Смпт, мспоручена са 96,5 одсто. Преостала колпчина опремс лагерована је под специјалним условима у Данској и бпће испоручена пред почетак монтаже. Из Пољске је испоручена целокупна опрема. Домаћа опрсма већ је требала бити пспоручена. Један део опре.ме је испоручен са закашњење.м, а код појединих испоручиоца ни до данас није испоручена сва опрема. Процентуално нзвршење нспоруке опреме по испоручпоцима је следећа: „МИН” — Ншп 95 одсто; „14. Октобар" Крушевац 73,6 одсто; „Фаграм" — Смедерево 63 одсто; ,Д1агноШоана^ ] хром” — Краљево 100 одсто; „Изопрогрес" — Београд ништа није испоручио и „Минелмонтажа" — Београд 100 одсто., Закашњење у нспоруци успорило је монтажу. Поред овог проблема монтажу успорава и неблаговремени завршетак грађевинскпх радова, недовољна опре.мљеност монтажера мсхаиизацијом и алатом. До сада је једино „Термоелектро" привео крају монтажу свог дела машинске опреме, око 92 одсто. Извршсње МИН-а, од 74 одсто, је задовољавајуће док je „14. Октобар" из Крушевца извршио 32 одсто монтаже. Термоелектро ће своје радове завршити до 20. јуна, те збОг тога сви остали извођачи у одел»ен»има млнна сировина морају да интензивирају свој рад Степен готовости машннске монтаже закључно са 6. јуно.м је 75 одсто. Y току јуна монтажа he бити прнведена крају са 85 одсто.>Преосталн део машинске монтаже од 1. јула па надаљс односиће се на монтажу цевовода, изолације и преостали ма 1ви део монтаже опреме. Олрема коју монтира „Фаграм" долази на крају машипске монтаже јер се радп углавном о цеводима и компресорима. Почетак тих радова очеKijBao се средином јануара али се „Фаграм" одазвао тек априла месеца. Израду п монтажу гасовода „Фаграм" је прс пустио фабрици вагона из Краљева која је цевовод урадила али je моитажу препустнла НИН-у из Ниша. „Фаграм" и фабрика вагона још увек нису испоручили око 30 тона цевовода. Мо1пажа гасовода почела је 9. јуна и биће један од највећих задатака у даљем раду. Монтажа електроопре.ме одвнјала се у условима недовршених грађевинских објеката и машинске монтаже. Обзиром на околности прд којима се радови одвијају проценат извр* шењч је сасвим задовољавајуhiL На основу свих obiix проблема може се закључити да су закашњења у односу на утврћени термлн извеснн. Радове које изводи „Трудбеник”, „Фагро.м” и „14. Октобар” посебно угрожавају рокове завршетка фабрике. Обезбеђена средства за стимулацију монтажних радзва дала су ефекта само код „Термоелектра" пз Бсограда. Из тих разлога потребно је размотри* тн, и да се преостали дер премије подели непоседним извршиоцима на градплпшту након утврђивања конкретнпх рожова за поједине врсте радова. Потребно је такође разматратп могућност повећања износа премпје уколнко би се гараитовао завршетак фабрике (осим паксраја) до новембра овс године. Исто тако потребно је повећати ангажованост свих радника цементаре који су укл>ученп у изградЈву нове фабрике, а посебно радника Сектора за капиталну пзградњу. РЕМОНТ ТРАЈЕ ВЕАИКИ ЗАХВАТИ ПОЧЕТАК РЕМОНТА ФЛС ЛИНИЈЕ, ЗА КОЈИ СЕ СМАТРА ДА IE НАЈОБИМНИЈИ Y ОВОЈ ГОДИНИ, ДВА ПУТА ЈЕ ОДЛАГАН ЗБОГ ПРОДУЖЕЊА РОКА САНАЦИЈЕ КРОВА ХАЛЕ Санација крова хале, коју изводи предузеће „Трудбенпк", првобитно планирана да се заврши 2. априла, каснила је 56 дана, због крупних измена које су морале да уследе у пројекту санације, а добрим делом због субјективних слабости и неажурности извођача радова. Поред уобичајених интервенција у овом ремонту планнрани су већи захвати као што су замена дела плашта пећи, за мсна носећег прстена са обрадо.м папуча и генерална санација зупчастог венца на пећи бр. 2 која подразумева ривање обе страие зуба н брунава* шење истих. Овс радове изводн „Буро Баковић" из Славон* ског Брода. Варење напрслина плашта nehn 1 п 2 око сателитских от вора су накладпо у току самог ре.монта такође поверени радпнцама „Буре Баковић", пошто је процељено да ће онп далеко квалитетније и брже да обаве овај посао. Уместо скидања сателитских глава код обе пећи, избацивања јако оштећених ливених грла реалпзује сс једно сасвим ново решење, које подразумсва убациваље комприт масе у сателитска грла, тако да се пзбацују тешки, скупи п непра ктични одливци. Очекује сс да he сс на овај начин постнћи боља топлотна заштитна грла. Да би се посао око замеие компензација на гасоводу могао да обави, морале су да се направе специјалне платфор.ме које је урадила заанатска задруга „Бапкан" нз Црне Траве. На сушарп лапорца се прсдузимају велики захвати као ■ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ КЛИНКЕРА Y MAJY ОСТВАРЕН ЈЕ СА 117,5 ОДСТО, ЦЕМЕНТА СА 101 ОДСТО, А НОВИМАЛА СА 62,4 ОДСТО. ОВАКВА ПРОИЗВОДЊА ЈЕ ПОПРАВИЛА PEЗYЛ TATE ОСТВАРЕНЕ Y ПРВОМ TPOMECE4TY. ОД ТОКА РЕМОНТА Y JYHY МЕСЕЦУ И JYHCKE ПРОИЗВОДЊЕ ЗАВПСИНЕ ШЕСТОМЕСЕЧНО ОСТВАРЕЊЕ И поред ремонта старе линпје који је почео 18. маја (пећ 1 и млин сир. 2) и 28. маја (пећ 2 н млин сировине 1) пронзводња је успешно остварена. Према плану у мају је требало бити произведсно 39.080 тона клинкера 54500 тона цемента и 20.000 тона новимала, a произведено је 45.914. тона клннкера 55.042 тоне цемента и 12.479 тона новнмала. Процентуално остварсње износи 117,5 одсто, за клинкер, 101 одсто за цемент и 62,4 одсто за Новимал. Производња новимала је подбачена у погону I због пуних силоса, а у погону П због отежаног транспорта клинкера. Y мају је планирана производња од 33.010 тона лапорца и 57.300 тона кречњака, а остварена производња износи 35.407 тона лапорца и 61.694 тона кречњака — или 107,3 одсто за лапорац и 107,7 одсто за кречњак. Петомесечни план произвоцње лапорца нзносио је 156.410 тона, а произзедено је 147 292 тонс или 94,2 одсто. План кречњака је износио 249.770 тона, a произведено је 227.235 тона ијш 91 одсто. Петомесечна произодња клинкера остварена је са 99,4 одсто. За пет месецн требало јс произвесТи 192510 тона клинкера, а произведено је 191.397 тона што је свега за 1.113 тона мање од плана. План производње немента за пет месецп је износио 234.000 тона, а проивзедено је 224276 тона или 95,8 одсто што је за 10.724 тона мање од плана. Планирана пропзводња новимала за пет месеци пзносила је 80.000 тона, а произведено што су замена носећег прстена, окретањс зубног венца и испра вљање осе сушаре, и замена збуног венца на млину снрови* нс број 2. Ремонт пећи број 1; млина сировине број 2 почео је 18. маја, a nehn број 2 и млина број 1 као и сушаре са такозваннм заједничким делом, 28 маја. Планирано је да се ремонт nehii 1 заврши 12. јуна, а млнна 1 и сушаре лапорца 18. јуна. Међутим, одмах на ночетку настао је низ околносш који су. битно пореметиле динамику извршења ремонта на пећи бр. 1. Најбитнија операција за дипамику ре.монта, скидањс care литских глава каснила је 6 дапа због пробпјања рока санације халс. Због квара по.моћног мотора nehn нзгубљено је 4 дана на чпшћењу синтер зонс п 4 дана иа ознду пећн. На истом мото* ру јс обављен гснерални ремонт (15 дана), тако да је тек obiix дана оспособљен за рад. Браварскн радови у сатслитама каспе јако много, због лоше органнзованости овог посла. Имајући у виду све ове окол постп као н закашњење „Буре Баковнћа" на санацијп сушаре лапорца, а у цнљу убрзања ремонта пећн број 1 представници ООУР-а II и ООУР-а III cv сс договорили да се прнвремено прекпне ремонт заједничког дела н млтшова сировине 1 н 2 осим радова на цнркуларном вснтнлатору млина број I. (Наставак на 8 странн) је 69.200 тона нли 86,5 одсто или 10.800 тона мање од плана. Успешном мајском производн»ом још више су се поправили резултати и успсх пстомесечне пронзводње. Узроцц неостварења планскс произодње су разноврсни. Најизразитнји пробле.м јс био недостатак мазута, који је посредно због тешкоћа око покретања пећи изазвао м прскање плашта једне пеђн. Повре.мсни недостатак шљаке и пшса као и иакова такође cv допринсли с.маљен>у производње и реализације. ГРАДИЛИШТЕ Монтажа у пуном замаху Монтажери пмају пуне руке посла jcp се монтажа одвија на скоро свим објектима. „Фаграм , ради на монтажн опреме у силосима хомогенпзације. Y објекту за дозираље пећи дошло је до завршне монтаже ко.мпресора н фулер пумпп. 12. Ј><на јс почела и моитажа транспортпих vpebaja у млину цемента. „14 Октобар” моитира опрему у хали предхомогенизаиије, припре.ма монтажу транспортсра клинкера п завошава монтажу елеватора. „МИН" из Ниша монтира силос кречњака. „Тер.моелектро” изводи завршне радовс на пзлазном дслу ротацноне пећи и ради на уређајима у мепербшш и нзводп завршне радове на млину сировинс. „Минелмонтажа” врши електромонтажу осветлења н енергетског развоја у објектима где је степен машииске монтаже завршен више од 65 одсто. Од грађевпнских радова тренутно се изводе радовп на моитнрању транспортних мостова за транспорт клии- .. кера н додатака. Врши се припрема за покривање силоса клннкера и ради се на водоводу и канализацији, споља. Радови на кули пет су завршени, a то је била једна од највиших кула у склопу транспортног система. Завршен је озид ватросталним матерпјалом у цлклонском предгрејачу. Радп се п бетоштраље претпоследње плоче на пакирници, а изводе се н радови на коти О у млину сировине. Врши се ископ зе.мље за градњу резервоара за индустриску воду. Од пројекта тренутно се ради пројекат за пзградњу магацина џакова. Сви овн радови и још многи други обављају се у вео.ма задовољавајућем телшу. Е. Проблема још увек и.ма. Квалитет сировннског брашна веома је несталан јер нова хо.могенизација радн са једпом дуваљком. Очекује се приспеће дуваљки из увоза, јер да сс ма која дуваљка од постојећлх покварп, условиће застој линије три. Петомссечнп план клиикера је остварсн услед скраћења рс монта пепи 3, бољпм ским искорншћавањем капацптето.м псђп 3. Подбачај цемента и вре.мсни већим Новн.мала изазвалн су: продужсње ремонта млпна цемента три, недо статак регтроматеријала (шљакс и гппса) и недостатак врепа. Силоси су били пуни, II мељава није могла да се обавља. Н.
IS. JYH 1980. БРОЈ 159 PEMOHT TPAJE BEM ЗАХВАТИ CYCPET ГРАБЕВИНАРА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА КРАНИСТИМА ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА РЕГИОНАЛНЕ ПОЛИ* ТИЧКЕ ШКОЛЕ ЗАВРШИЛА CA РАДОМ i 10111ЈЕДАН УСПЕХ _ (Наставак ca 7. crpaiic) — Да cc рок завршетка pe монта млпна спровине 1, зајед ничког дела и сушаре лапорца помери за 25. јунн с тнм што be сс пећ број 1 снабдевати рсзервама брашна (стари силоси су пунп) уз нстовремени транипорт брашна са нове линије. — Да се на рачун привремеno прекинупгх радова макси* мално ажурпрају послови на теру клинксра, браварскн радовп на транспортерима испрсд пећи, варсње ојачање на сатслитски.м грлима л монтажа гла ва и озид пећи. Уколико сс ови договори реалнзују и у међувремену сс нс јавс већи непрсдвиђснп проблемп очскује сс паљешс пећн број 1 у поподневним часовима 15. jyna* тако да би пећ кренула са пропзводњом у понедсљак 16. јупа, што зпачи да he ЧЕТВРТО МЕСТО ■ ОВОГОДИШЊИ СУСРЕТИ ГРАБЕВИИАРА ШУМАДИЈЕ Л ПОМОРАВЉА ОДРЖАНИ CY Y КРАГУЈЕВЦУ 8. JYHA, ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ Г.Р.О. „КАЗИМИР ВЕЉКОВИБ” ИЗ КРАГУЈЕВЦА ■ РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИЧКА ШКОЛА Y КРАГУЈЕВЦУ, ПОЧЕТКОМ MAJA ЈЕ ЗАВРШИЛА СА РАДОМ. ЖИВОРАД БОРБЕВИБ ЈЕ БИО ПОЛАЗНИК ОВЕ ШКОЛЕ. ЗА OBY 4ETBPTY ГЕНЕРАЦИЈУ КАЖУ ДА ЈЕ ПРЕМА ОЦЕНАМА. БИЛА НАЈУСПЕШНИЈА Учешће у такмичењу узсло јс 12 радннх органнзацпја, ,меby који.ма н наша радна opiaI пизацпја. На овим (Јусрстима биле су заступљене само радно-производне дисцнплнпе. Наша радна организација прнјавила је двс екипе такмичара п то: екипу краниста н скнпу .молера — фарбара. Док сс сглта краннста такмичила и зау.зела одлично четврто место дотле се екипа молера — фарбара није ни појавила на такмичењу и ако су дали свој пристанак за учешће. На досадашљим такмнчењима наш колектив је бпо најмасовнији учесник, а ове године у такмичењу грађсвтшара појавили смо се са са.мо Једном екипом. Овакав олнос прс.ма та^мичењу јс за сваку критику. Сви наши раднпцп трсба да схвате да на оваквнм сусретима онн представл>ају нашу радну организацију, н да треба да сс што масовнијс укључе. Посебна неодговорност је када се скипа прпјави, а каснмје се не појави на такмичењу као пјто је то учинила екипа молера — фарбара. Средства су била обезбеђена тако да тих проблема није бнло само је воља радника за оваквим видом доказивања нестала. Нема више такмичарског елана као да су сви уморнп и незаинтересовани за било који другн вид акције оснм свакодневног рада. С. М. До ланас су Рсгионалну политичку школу нз наше раднс органлзације, завршила трн радника и то Новлна Остојић, Боривојс Божнновић н Жпво рад Борђсвић. Живорад Борђевић је трећтт, најмлађи и најуспешннји по лазник. ремонту пећи број 1 као што су: санација напрслина око сателитских грла, израда шалунга п елипсастнх плоча радн битонпрања масе око грла, бра варскн радови у сателнтима, браварски радови на транспор ремонт исте каснити 4 дана. Уз овакво кашњење ремонта пећи број у поподневним часовима рад нове линије може се очекивати испуњеље плана ттроизводње клипкера. Р. Трнфуновић ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА СРЕДЊЕ РЕФОРМИСАНЕ ШКОЛЕ 1РВДИНЈ номх шмим □ Цруга гснерациЈа средн»е реформисане школе има могућкост да се опредсли прсма успеху и склоности за неку од 13 струка и изабере Једно од 22 занимања Радник нашег колектива постао је 20. маја 1974. године. По занимању је квалификовани ра дник — багериста. Члан Савеза комуниста је постао фебруара 1975. године, а већ 1976. годнне је завршио школу самоуправљача. За всома кратко вре.ме Живорад је постао један од најактивнијих омладинаца. Учсствовао је у раду многих органа управљања п друштвено-политичких организација. Сада је за.меник председника Раднччког савета Радне организације, члан cxvnштине и Извршног одбора Са- .моуправне интересне заЈ’еднпце за здравство. 1978. годинс учествовао Је на Омладинској радној акцији Шамац — Capaj'eno. одакле се вратио као улареник. Прошле' године његова Основна организација Савеза кому ниста га је предложила за полазника Регионалне политичке школе. Y школу је отишао 15. окто« бра и после седам месеци је са успехом завршио. Успеху четврте генерације овс школе. каја је имала 76 полазника допрннсо је и Жнво рад са још осам полазника из Параћина. а сви скупа још ће много допринети својим стеченим знањем и својим добрнм радом. Љ. ИНИЦИЈАТИВА СИНДИКАТА !И ШВ МИЗ Ц KYJITYPA РАДА ЈЕДНА ЈЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ОБЛАСТИ ДЕЛОВАЊА КАКО ОРГАНА САМОУПРАВЉАЊА ТАКО И СВИХ ДРУШТВЕНИХ И СУБЈЕКТИВНИХ СНАГА Y НАШОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ Овом питању у нашој радиој ерганизацији прндаје сс паж* j!»a, свакако нсдовљна п непотпуна, али је последњих дана лрисутан озбиљан захват одрсђених служби и фактора да сс ова област студиозније и i веобухватније проучи и аналпзира ситуација постојсћсг стања п прилика свс у жсљи п са циљсм да се урадс одређсnit копкрепш ттрограмн из Koi' lx he проистећи конкретнс гкштјс за превазилажењем онпх слабости којс су очито уналад неколико година присутнс код нас. Зато је у прикупљању података, анализираљу стања и покретању стваралачккх itumni јатива узсло маха, јер јс од странс Извршног одбора Акпионе конференције синдиката формнрано 14 радвих група, у којима јс ангажовапо преко 60 активних чланова снндиката. Осим тога, при изради ana* лиза и конкрепппс акционих програма, ашажоваће се струч пе службс, а добар део пози* тивних пскустава из друпк ра* дннх организација свакако ће наћи простора за далл проширсњс и обогаћивање раднс акишностп наших радника на по л»у развоја културе. Сврха писања овог прилога је у томе ла сс ангажовани чла новп радних група и стручне службе у потттуности и на вро ме ангажују у решаваљу ове проблематикс (а рок за израду апаллза и програма рада је 15 јун 19S0. годпне), јер чшвеницс п садашње пршшке нам намећу задатак да што пре гтрио тупимо реаллзацпји неких идеја, пројеката и акционих прог рама. Свакако да је питање нзград »с савременог п хигијенског објекта друштвене исхране кренуло и да he проблсм култу ре п начпи псхране радника битн ускоро скЈшут са дневног реда. У хштању побољшаља друштвеног стандарда радника (и> градља и раслодела станова, ре Hianaibe бољсг превоза радгагкз као н прсдузнмања мера за изградњу савременог аутобуског стајаллшта, како радници нс би били изложени кјшји и лоше.м времену, бржс и савременије рсшаванде пробле.ма. за штита радника и животне срериие радника од загађивањз прашино.м, строго поштовање хигијенско технолошких мера и прописа, срсђнвање круга, објеката, одражаван>е и озсљеи.аван>с површина и цвсћњака. правовре.мсна и прсвентив* на здравствсна заштита радника путсм учесталих систе.матских прегледа и контрола, ограђивање тсрена за спорт и др.). л нскс другс .мсрс и акиије којс су у току, упућују нас на закључак да се код нас има у внду побољшање жи bothilx и радних услова. Но, нккако не треба заборавнти и нека сле.мснтарна пптања општс културс која кол вас нису у потпуностн решепа, .мада са мало више добрс воље и лнчне ангажованости свих радкика стан»с би се мог> ло рапндно поправити. Која су то нсрсшена питања, и којим темпом их трсба решаватн? У првом реду то су питања очувања културних вредностн л добара у нашој радној организацији. Зато се указује као нужна потреба да се прикупе све онс вредности којс за бу« дуће генерацнје могу да буду огледало наших напора и стрем л>ен>а у изградњп фабрЈтке, раз па архивска грађа, монографије, фотоси. разни освојени трофеји па спортским борилишти ма и у такмнчењу на смотрама „ играма, пехари, заставипе, плаксте, захвалннце и све оно што илуструје богат и садржај ни рад прошлих генерација ове фабрике као п нас којн сада радимо и стварамо. Зато је неопходно да се што пре н неодложно прнступл санахшји и очувању дома културе од кова чног пропадања, јер он мора да буде стешшпе и жарнпгге свих културнпх акиија наше фабрике и раднЈтка који жтгве и раде у Поповпу. Д. ТасвВ (Нзсгаднће се) Једно од заннмања је и занимањс млпнар, струкс за производњу rpabcBHHCKor матернјала. ч На основу захтева Цснтра за образовање „Иво — Лола Рнбар" у Параћииу и плана уписа ученика у Ш разред средљег ус.мереног образовања, Раднички савет ООУР „Производња цемента" је дао сагласност Центру за yrntc 30 ученика за занн.\!ан,е млинар, струке за производњу грађевпнског матсри« јала и обзиром да постојс потребс за повим кадровнма, за занимаЈБС млинар. Новим ученицима — млинарима обезбеђсни су и условв за практичну обуку на постројењи.ма у OOYP „Производња це.мента” а подучаваће их, и водитн рачуна о љиховој безбедности, млинарн који раде на твм постројењима. Y прошлој години наша радна организација је дала саглас* ност за упис 11 млинара н 6 погонских електричара, који су сада IV разред усмсреног образовања, а већ ндуће годинс ће бипг спремни да се прихватс посла за којв су оспособљепи. Љ. ВЕСТИ ИЗ ООУР-а РАДОВИ ТРУД6ЕНИКА У ООУРII На депозитној хали у OOYP „Производња цемента” у току су радови на ојачању депозитне хале и пренапрезању попречних носача што ће отклонити уоченс грешке у конструкиији хале у односу на кретањс кранова као и толерисање једне одређене количинс прашнне на кро ву хале. Управо су завршени родови на санацији неколпко љускн крова хале пећн 1 н 2 чиме су омогућени радови на ремонту тих пећи. И »ш овој хали предстоји ојачање осталих попречних носача ради толерисања извссне количине прашнне на крову хале. V току ре.монта пећи два извршиће се ојачаље днм 1нака пећп обзнром да су још раније примсћсне прскотп lie. ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА Нови чланови СК П ПРИЈЕ.М НОВИХ ЧЛАНОВА Y РЕДОВЕ САВЕЗА КОМУНИС ТА ИЗРАЖАВА ОДАНОСТ ИДЕЈАМА И ДЕЛИМА ПРЕМИНУЛОГ ПРЕДСЕДНИКА ТИТА За пст мссспн овс годнне v редовс Савеза ко.муниста, у на* шој радној организацнји, примљено је трндесст нови.х члано* ва Савсза комуниста. Душица Глнгоријевић на свој 25. рођендан, 25. маја примљсна у чланство СК. Највише нових чланова при« мљено јс уочн празника ,Дана жена — 8. марга” и уочи „Дана Младости" — 25. Maja. Y част лразпика „8. марта” прнмљено јс 13 жена, раднииа, v част „25. маја” примљено је 7 омладинкл и о.младинаца. Треба напоменуги да сс овдс иијс радило о неком стихнј« ско.м пријему, већ о таквнм акинјама у који.ма сс прпликом пригодиих свечаности јављају слављеници као инпцијатори предлога. Сви новопримљени чланови Савеза комуниста су добри и врсдни радништ и самоуправ* љачп. Сви они су верни ндејама и дслима друга Тпта и учлан»иваibCM у редовс Савсза комунис* та жслс да следс Титов пут и 1И.МС дају доказ великс оданог1и другу Тпту и његовом гигансном стваралаштву. Љ. УСВАЈАЊЕ НОРМАТИВНИХ AKATA УСПЕО РЕФЕРЕНДУМ Најновијом рсзолуцијом о поллтицн стицања н расподсли дохотка, као и расподели срсдстава за личне дохотке, и ограннченлсма у то.м смпслу основне организације и радна заједница нзвршиле су усаглашавање норматпвних аката која се односе на расподелу. Референдум на коме су се радници изјашњавали о усвајаљу: Самоуправног споразума о изменама и допунама спбрааума о сподању прихода, дохотка. расподели дохотка и расподели средстава за личне дохотке: Правшхннка о сптаљу п распоређпвању дохотка и расподели средстава за ллчне дохотке, п Анекса уз Правилник о стицању н расподеђивању дохотка и расподели средстава за лнчне дохотке, је успео. Ова нор.мативна акта усвојили су радншш Радис зајелницс, OOYP „Малопродаја”, ООУР „Промет” и OOYP „Производiba цемента". У ООУР „Прошводне услугс" референдум he се одржати* I1). јуна, a v OOYP „Површннски otkoidi" i5. јуна. Љ. 8 IZInaHas Занатска задруга „Јутоелавија” из Бсограда већ цуже време поставља хидро-изоладију на крову депозшне хале. Радовп се приводе крају. Са њима је уговорено да сс после ремонта нзвршк изолација крова хала-е нзнад пећи 1 и 2. У току је поступак уговарања послоиз за покривање новог дела лепозитне хале, валовитим лимо.м са ГРО „13 Октобар'', ООУР „Прогрес” из Параћина. • Р. Трифуновиђ ИЗВРШЕНА САНАЦИЈА КРАНОВА Санаиија кранова ie успешно нзвршена и на н»има cv хгграђени нови тоеђаш за кочеље. Сала he сс нзвршитн и ре.монт малог крана. TpeirvTHO сс раш< на санаиијн халс. од пгкотмна. ко* ie cv сс појавнлс v tokv прошле голппе. Н. Y OOYP III И IV ФОРМИРАЊЕ ЕКИПЕ ЗА СПАСАВАЊЕ V OOYP „Пронзводпс vanvre" п OOYP ..Промет” оллгкама радничких савета Формиранс cv no две екнпе за спасаваље v cnv4aiv елементарттх непогода. V ООУР ..Ппоизводне vcnvre” екипе има!г шест односно једанасст чланова. Вође екила су Драгослав Милосављевић и Милорад Ташков. У OOVP „Промет” обе екипе iiMaiv no пст чланова. Bobe екппа cv Светолик Глигорпјевиђ п Милснко Јевтић Ускопо he доћи по Формиратва спаснлачких скппа и v другнм ocHOBint.M организаинјама. П. НОВОСТ ИЗ СПЛИТСКЕ ЦЕМЕНТАРЕ ТЕРАЦО ПЛОЧИЦЕ ТИПА „САЛОНА” Краје.м ове или почетком пдућс године v Crcnrrv he почети пооизводња терацо плочииа типа ..Салона", као н кглир и бетонских плоча за грађешгнарство. Ове бетонске префабрикате производиће сплитска цементара ипsvcrpuia .Дал.мација цемент” v иовој агтоматизованој гсхнолошко! линији. v 4niv ће изградњу битп пнвестираио око 655 милнона динара. Годшпњи производнп капацитети ове технолошкс лт<- тппе биће око 400.000 квалратнтгс метара оазпих поефабрнката, од чега ће се само тсрако плочипа ппоттзволиги 344.000 квадраттшх метара. Б.
s a o O g O. 'д o' 3 s no o oД coS Л co ce§S C8 ECS o - д. a “ = o rt San н e Q »■< A g®л - S g< ± — o & s 0 £ c g = 6 4 5 = S □ & S g = > а>5 a o „ « = 58 3 ' S И Б6 3S83 P a s 8 » d o H rt : = © G - cs S d sS s ©© @ sm P C C b 5 O a a a н a 8 ©s §s o o « o = ° H 3 2§ = c-?s 5 - C3 ftoaS5 2SИO cs ’£? ar GS §. И& 1 Лass ECsQ a. и£ChoSaoa at a sog55 X a ° 2 tc coo S Д д S2 v = = g 5 s o a a p§ “ d = e « ДС 5 2 a o . 5 s S * sosH5 s a e.43 ua a 8 « g g o S, s 8 g - O « - 3 § E Ф « ° - 3 ч 5 ° sg.S§5«S § ^^:& в gs c. S a = g =>S £ Bso lE'ir .......................... ................... 0pEu
§ o s 3 s o s o 4 3 s x! □ 1 g 5 o I s
КУЛТУРА»ОБРАЗОВАЊЕ 18. ЈУН 1980. БРОЈ 15» РЕПУБЛИЧКАСМОТРАМЛАДИХ ТЕХНИЧАРА ПАРАћННЦН ОКНЋЕНИ МЕДАЉАМД Заједничкм сннмак после великог успеха ■ НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ НАУЧНО-ТЕХНИЧКОГ ПРОИЗВОДНО — РАДНОГ СТВАРАЛАШТВА КЛУБОВА МЛАД11Х ТЕХНИЧАРА II КЛУБОВА НАРОДНЕ ТЕХ НИКЕ И АКЦИЈЕ „HAYKA И ТЕХНИКА V ОДБРАНИ |{ ЗАШТИТИ" НАШИ ТАКМИЧАРИ CY ОСВОЈИЛИ 27 МЕДАЈБА, ЧЕТИРИ ЗЛАТНЕ, ШЕСТ СРЕБРНИХ II 17 БРОНЗАНИХ. МИРОЉУБ ЦЕКИБ, УЧЕНИК ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „Б. KPCMAHOBHR ’ V СИКИРИ Ш1 ПЛАСИРАО СЕ ЗА САВЕЗНО ТАКМИЧЕЊЕ Y ДИСЦИПЛИНИ БРОДОТЕХНИКА Чланови Клуба лшадкх технлчара, ученици основннх школа л чланови Клуба лародне технике, углавном средњошколска омладнна, победнлцн општлнског такмлчен»а, чијп је организатор блло Општлнско Belie лародне технике у заједниШ! са СИЗ-о.м основног васплтања л образовања, чинлли су еклпу која је Параћин представљала на Републичкој с.мотрп, која је одржана од 5. до 8. јупа у Лесковцу. Млади технлчарп лз целс Рспублнке Срблје показали су сноја знања. спретност. исказали своју љубав л у.меће у разлпм технлчкл.м областпма од којих he за многе нека блтл и жлвотно опрсдељење. Параћлнска еклпа се вратила лз Лесковиа оклћена медаљама. Члаловл КМТ освојлли су две златне (Горан Сн.ммћ н Мнрослав Алексић), пет сребрнлх (Милан Јовановић. Мнрољуб Цекић. Томислав Толић, Наташа Алкозлн и еклпа у акцијл „Наука и технпка у одбранл п заттити”) и десст бронзанлх (Зоран Буклћ, две, Миро љуб Цеклћ, Бора Божнћ, Натагиа Алкозшг, Горан Сихшћ, Зоран Лазић, Славко Бондур, две, и Мнрослав Алексић. Из ове еклпе, Мнрољуб Цекнћ уч. ОШ „Б. Крсмановић" у Слклрицн у области бродотехннка показао је најбољс резултате и са једном сребрном и бронзаном медаљо.м пласирао се за Савезно таклшчење, које се одржава у Вршцу од 27. д до 29. јуна. И ове године, као и претпрошлс, н.мамо учсннка из Основ* не школе „Б. Крсмановић" у Снкиршш који ће нашу огтштвну представљати на Савезној смотри, што је доказ да се у спклричкој школи међу младима развнја љубав према овој пауци н негује тсхничка култура. Наставник општетехничког образоваља Мирјана Јсвтић приближује ову на нзглед тсшку и неприступачну област младима који не само да преко редовних часрва употпуњују своја знања већ и додатнпм. преко техннчкс секиије, а љубав прсма овој науци је многи* ма лз ове школс наменила познв технлчара или инжењера. Y конкурениији клубова младих техничара. \*ченици ОШ ,.С. Јаковљевић” (Дејан Мархнковић, Драган Марковнћ Иван Станојевић н Мпрослав Петро внћ) у дисипплннп „Наука и техиика у одбрапи и заштитл” освојнли 'су друго место и донели сребрну .медаљу. Такмнчари КНТ такође су по казали запажене резултате. После овог Републичког такмпчс* н»а богатији су за две златае медале (Гордана Павловпћ и Јасмцна Иванковнћ), две сребрнс (Мллован Милетић и Гордана ПавловиН) и шест бронзаиих (Мнрољуб Нешић, две, Слободаи ЈоиановиН, Нснад Јели* савчиН и Драган MapioncoBiih, две). Напоменимо да је са н>има, лрипремајући нх за такмичен»с, радпо Богомир Ракић, наставник општетехничког образовања у Основној школи „С, Јаковљевић", један од ветерана и ентузијаста народне техннке, чији су ученнци у свим акцлја.ма блли нај.масовллји са запаженим резултати.ма. — Овогодлшн>а смотра младнх технлчара л.мала је лзузетно обележје, јер је посвећена 30-годлшњици самоуправљан>а, 35-ГОДПШЊИШ1 победе над фашпзмом и Дану младости. Hauia еклпа је постигла лзванредне резултате, .мада јс л ранпјлх годлна учешће Параћлнаца било запажепо. Општннско већс народнс технлкс л.ма разви* јену сарадњу са Активом наставника општетехпичког обралован>а л СИЗ-ом основног образоваља л макспмално корнсти могућностл да код плонира if омладинс развлја љубав за тсхнику и пегује технкчки под- .младак. Нашл даљл задацн блћс превасхолло орлјснтлсани на о.масовљавању, одакле ћемо лрпстл квалитет и још боље рсзултате, рекао нам је Славољуб Тодоровнћ, референт за технлчка пптаља у Општннском всћу народне технике. » • С. Јовановић ОСНОВЦИ JIETVJY НА ГРЗИ И Y МЕЉИНАМА KAKO СЕ ЗАБАВЉАJY МЛАДИ ИСКОРИСТИТИ И ПОСТОЈЕЂЕ Често се упитамо гледајуhu препун корзо, испуњене носластичарнице, кеј, 'кафанице, да ли ти млади људи тџеба време да проводе забављајући се ca.no на тај начин. Имају лн нзбора, или су препуштени случају. Параћин 2pad младих, са око 1000 средњошколаца, ооста студената, бројно.п о.пладино.п и не пружа и.п .пного. Оскудан биоскопски репертоар, no која позоришиа представа или .пузичка група требало би да разбију .чонотонију и унесу мало саежине. у културни живот града. Знамо, .члади немају свој кутак — дом о.пладине /е jotu увек ca.no у замислима. Мећутиме, намеће се и пнтање: Да ли се користи н оно што постојн? Уместо одговора изнесимо чињеницу да су за недавно заказану приредбу београдског ансамбла „Коло" нродате ca.no ДВЕ улазнице, Представа отказана. Нема публике. млади шетају градом, cede у зади.пљени.п noсластичарницама. Гостовање београдске Оперс привукло је опет ca.no стотину озбцљних гледалаца, млаће ни то нпјс ннтересоеало. fia отаарању бројних изложби једва да се може пидети no којп омладинац, књижевне вечери такоћс су слабо посећене. А стално се прича: Ми ne.na.no где да сс забавља- .no. Председник Опиаинске конференцнје Савеза социјалистичке о.чладине то демантује: „Ншита конкретно ннје планирано што се тиче забаве младих, мада је и о то.пс било речн. Али, млади немају разлога да сс жале и да тразке да и.ч се по.чогнс. Л сами морају da oc.ntiсле своје слободно аре.че, јер забалс ннсу ca.no у диско клубоенма. Истина /е да .чладн понекад и не знају шта xohe. Многе чанифестације, na.ncibCHc баш њнма, проћу без ceoie пчблике. Оао?а лета .члади ће .поћи да сс забааљају н у Насељу „7 јул” Ta.no је недаано ?х>- стовала „YU" група. у току акцијашког лета бнће и noзоришних прсдстаоа. uipauки. Ca.no, трсба искористити, .иада прошле годинс Hama o.njiadiuia то ннјс практиковала. истакао ic нредседник Маринковић. С. Ј. XXIV ФЕСТИВ.АЛ МУЗИЧКИХ ШКОЛА СРБИЈЕ ТРЕЋЕ МЕСТО В Ученици Музичке школе ,Д1иленко Живковић” на XXIV фестивалу школа за основно музичко образовање, које је одржано од 24. до 28. априла у Приштини освојилн четири треће и јед!гу другу награду S Y укупном пласману, нашој школи припало треће место Овогодлшњи фестивал школа за основна музлчко образован>е нашим младим музичарима је донео треће место у Републнш! и још једну потврду ла квалитет произллази лз рада и да много развијенијл градови и школе немају такав музлчки лод.младак. Сусрет са учениша1а лз 39 школа који имају далеко развијеннју музичку културу п наступ пред стручним жирпјем, састављеним од еминентних професора музике, није збунио параћлнске такмичаре да* покажу таленат и знање стечено у овој школи. Наши учешши су учествовали у двема категорнјама — солиста »I камерЈпгх састава. Јелена Трипковпћ, (клавир, друга годнпа), Гордана Милошевнћ (клавнр, пста годшш) и Небојша Танасковлћ (пггара, пета годнна) освојилн су по трећу награду, Виолетк Миладиновнђ, (четврта година хармонике) прлпала Је друга награда, а Горданп Милошевић и Силванп Милић клавлрскп дуо) трећа лаграда. — Може.мо блти и ове године вео.ма задовољнл са освојеним трећи.м местом, мада с.мо НАЈМЛАБИ Y АКЦИЈИ „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” БОЉИ ОД ПЕтаЦЕ @ Y оквиру акције „Ништа нас не сме изненадпти” вежба у Обданишту „Бамби” показала спремност и обученост најмлађпх Y нашем лајмлађе.м колективу, Дечјем обдаллшту „Бомби", 11. јуна раднп дан je започео као и обпчно. Првс лгре, новости и тајне су размењене, јутарњн оброк поједен у сласт, Еклпа прве помоћн на задатку прошле године бнли други у Републипи. По пропозицпјама, ученик који једне године освојп неку награду, нема право да учествује наредне године, тако да ми сваке годинс наступа.мо са новим лменима, рскао нам је днректор Музлчкс школе Јован Милосављевић. Чињенлца је да ова школа разаија и негује музлчку кул, туру и лгузички подмладак. Toме сведоче не само бројна прнзнања и награде која красс витрине и злдове у овој школк већ и школска такмиче&а па којпма је све сами квалптет и мећу којима је тешко изабратн лајбољег. Иначе, за тако добар квалитет заслужнп су сви наставници којл не само преко редовних часова спремају учснлкс, већ п преко додатнлх, д чести копцертп и успешни јавни наступл су такође сведочанство о добром раду и кваллтсту. Гостовања позлатлх .хгузичкнх лмена као п размена лскустава са разннм музичкл.м школама чине такођс добар пут у васпитању и музлчкоч образоваљу .млалих нашега града. С. Ј, књига и филмова п веома брзо овладали основшш појмовимл из прве помоћи. За само мсссјс дана рада они су научнлн оно цјто су данас показали, пстакла је другарица Стефановић. сашириЗиЧни ylao ЗА1ЕДНИЧНИ П0Р1РЕТ = Највећн сгрупБацл м турнмм у патем граду семАфорв. Окз = : Једино могу мало дд задржс турнсте. = = Лко ucsia меса у касапнниома, драгн моЈ суграђаниие, пођи до ро- = = ђако нп село, али им понссм квфу и детерџснт. = Због тс ка<]>с нам домаћтк expos iteacce.ic. Знате оно, ндс цура прс = = ко ссла 40’.'■ псвессла. = = Maibc сс слуЈкнмо жафом, а све вишс свнм к свачим — да доћемо = = до љс. 5 = Још ilmxmo људс коЈи сматраЈу да све н.маЈу у малом гтрсту — а у = = палду потпнс. = IIckji нашм профссорп су се аропстовстх.тн сл предметима. Друш су = = олгј песталн суЈспсршг страшмо всрују у себс. = Ha'achn идсалпста je xapnija, још Јадна асруЈс ла сс важнс одлу- = Е ке доиосе пнсмешш пугем. = = Оовх дана трговци су зрло лубазни u прсступачнн. Е = Правши грсшкс ннјс тешко, а грађевннски материја.1 инјс скуп. £ = Колико Је овпх дана воде м блата на улицама чисто нам дође хри- = | ео што нема смега. = = Узгред в Један савет за жехе будуће аозаче: прво се лако о5у*ч*те, = = а оидл Још лакшс обуч>пе. = = Данас у ери сстабнлхзацмјс свн зпаЈу да се пајмаж трошн — у = = др^иггвепим колнма. = Фудбалсрн „Јединстаа” су прсбркнулн брпп'. Нема вшаа дл брину = = за опсталак, а боксерн „Каблом” уложилл жалбу ггротиа ihdi ппо itm = = одвлачс публлку пз бохссрскс дворахе. М ДимптриЈевић = aiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiuiniiiiiiiiiiiuiuiiiiiiiiiiiiiuuiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiuiniiiiiiiiitiiiiiiiiii'. ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА MOPE И ПЛАНИНУ ф Прва група ученика за који дан, тачннје 2. јула одлази на Грзу, а само неколико дана касније, 6. јула друга група креће на море где he у Мељинама код Херцег Новог провестн дванаест дана Покушај Цен1ра за дсчнју заштиту, да ове годпгс нашнм ссиовцима обезбедл лстоваље на Власинп није се уродило плодо.м. Летовањс је планпра* но Ji за ово одмаралпште, међутим, за Влаату су се прнјаввлн само 14 ученмка. мада ie раннјс увск гстнцано да су наша деца заснћсна Грзом, да 1рсба извршити размену летовалишта, што ic био и узрок слабог ИЕтересовања за наше познато излегишге. Међутим. ове годнне ситуаци ia сс обрнула Планнрани број за летовањс на Грзп и мору попуњен ie а пријав-вено ie н вишс децс од планкраног. мала Заједница осноиног васпитања к образоваи.а регресира лнтовање за по сто Ачсгика за свако летовалишге. тако да he HenvHv иену плаћати онк ученшш са нижим приходнма по члану домаћннства. — Капацптст v Наставно-рскрсативном neurpv на Грзи поiivitoH ic sa iic.rv летњу сезопу. Осим наших ученнка лстоваће и дсца пз Крушевца, Gaванншта и Чортановаца. Иначе, н.малп смо до сада београлскс ученике који су у цснгру пзводнли рехреатпвну наставу, а са нашом Заједичцом основног васпитања и образовања постнгнут ie договор да се од 5. септе.мбра почне рекреатлвЈ^а настава за III разред свих сновних школа, тако да ће нам следеће године лај.мањс оса.м .месени битп тај капацитст аткнвно нскоришћен. Vcлови за pan и лстовање на Грзи cv сада далеко бољп, терасз ic застакљена. санитарнп чвор уређен a v tokv ie нзрада плакара за свс собс рекао нам је уттоавлтк оекреаттЈвног цептрл, Новнпа Мнлосављевпћ. одједном знак за узбун>иван>с је прекннуо тренутну атмосфеPY- * t Малпшани, уз помоћ својнх васпитача, за само неколпко мн нута сишлн су у складиштс. На сигурно.м су. Екппа првс помоћи дејствовала јс брзо и ефикасно. Отвараис су торбпце, вађени завојп, превијапи повређенн, гказпва* на лм је прва помоћ. Превијена је глава ,рука, груднн кош... Теже повређсин стављани на носила н збрињавани у склони шта. Свс су то чннилп малшианп који да једва имају по шест годпна. За nybcite и дквљењс са колико сс озбиљности и вештине то радило. А када су свн веН билл на сигурном, у склошшггу се разлежс пес.ма: „Ој Козаро", .Дружс Тнто м„ ти сс куне.мо*'... Нови звуждук тшштаљкс огласио је крај вежбе. Ходниип » собе су поново ожпвели. Ма лншани су се вратпли својој нгри. Славицу Стефановић, главну медЈшинску сестру. пнтали СМО како је могуће и за колнко врс мена обучптп шестогодишљу децу. — Овом послу с.мо пришли пајпре кроз игру. За њих је сна ка новпна забравна. Попстовећнвалн су се са ликовнма нз НОБ-а, које су упозналн преко Закључак је једноставан п конкретан: Иако мали, ову оба везу су схватнли вео.ма озбиљпо и спремнн су да у најтежим МАЛИШАНИ ИЗ ОБДАНИШТА НА ГРЗН Група .малншана пз обданншта „Ба.мби“ већ недељу дана проводи одмор у Наставно рекреационом центру на Грзп. Y игри н друштву вршЈвака данн пролазе брзо, а лепа и ослпгшљена забава надокнађује родитељ ску љубав и чиш1 те дане незаборавним. Y другој половпни августа летоваће на Грзп још једна група деце из „Бамбија" н обданшпта при ИВТКТ „Б, Крсмановић". тренуцима помогну једнп другнма. Оно што су показали, боље је и од петнце. С. Ј. 14панан II
ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВО Параћин: 13. октобар — Партнзан (Глоговац) 3:1 (0:1) ГОСТИ ДОБРО . ПРОШЛИ Стадион: Јсдииства. Гледалапа: 100. Стрелци: Радпћ, Живковић и Гашћ за 13. октобар, а Илић за Партпзан. Судија: МихајловлН (Светозарсво) — 7. 13. октобар: Карпћ 8 — СиАП1ћ 7, Богдановић (Грбовић 7) — С. Стефаиовић 7, Борђевић 8. Радлћ 8 — Мплојковнћ 7, Миљковнћ 7, Гагић 7, М. Стсфановнћ 7 и Жлвковић 7. Играч утакмнце: Борђевлћ (13. октобар). Фудбалери 13. октобра опростилн су се од својлх навлјача победом па су тако освојилн друго место на табели. Иначс, била је то утакмлца са два различита полувремена. Док је у првих 45 минута бпло веома мало успелих потеза, дотле су у наставку сусрета домаћи фудбалерл заиграли пуном снагом, ређалп шансу за шансо.м тако да јс право чудо како Партизан није пспраћеп са још којпм голом у мрежи. С. Д. НА МАРГИНАМА НОВОГ НЕУСПЕХ А „ЗЕЛЕНИХ" 3B0H0 31УЗБУНУ У1ЕДИНСТВУ 9 Пласман на табели — одраз стан> а у клубу 9 Дубоки узроци кризе 9 Криза игре али и криза односа Ловратак Јсдинства у српсколнгашко друштво трајало јс само једну сезону. „Зелени” су поново доживелн неслав ну судбину па lie најессн поново наћи у Моравско-Шумадиј ској зонн. Сама та чшденица спгурио је да бн трсбало да наведс на озбиљна размишљања људе којн воде овај клуб да пронађу праве разлогс неуспеха, алн уједно то је добра прилика за пшру друштвену акцију. Јер, иако је Јединство најпопуларнпјп спортски колсктвв Параћнна, нпак су рсзултатн овог клуба последњнх година прспуштени често случају, па се град н у тренуцима и пораза н победа држао доста по страни. Можда је ово правн тренутак да се јасно каже да лп Параћину треба стабилан и јак српско лигаш који би miao иза себе подршку свих структура града на Црнинн. снн бек Каровић, који је нменован као једини кривац. Meђутим, остали актери немилих сцсна остали су некажњени и всћ у следећем сусрсту нова ПараЈшн је бно домаћин плнвачима ШКОЛА СТОНОГ ТЕНИСА ПРП СТК БОРАЦ ИЗАЗВАЛА ВЕЛ11КО ИНТЕРЕСОВАЊЕ НАЈМЛАБИ СТАРТОВАЛИ Почетком јуна прп СТК „Борац” у Параћлну стар товала је школа стоног тениса чпји су полазници пионЈгрке и пнонири из параћинских основних школа. Тренер будућих асова јс мајстор цслулоид не лоптлце Руди Ванек та ко да треба за коЈу годи ну, ако се наставп са систематским радо.м, очекл вати талеитоване девојчи це и 4счаке којп ће заме нитп проверене параћинскс стонотснпсере. Иначе, стонотенисери „Борца” пнтензлвно се (пошто су сви радницп Српскс Фаб рикс стакла) пргшремају за предстојећу „Стаклари јаду” која ће се одржатп у Панчеву. V два навра та о!ш су одмерлли снаге са Радшгакнм нз Буприје, а у току је и поједина чно клупско првснство. с. д. КРИЗА ИГРЕ Мада јс бодовнн салдо Јсдинства у ово.м првенству вишс него скроман, мора се pehii да је и низ објективних тешкоћа пратило „зелене" на овом кратком српсколигашком путу. Повреде су као ретко кад спречавале тренера Цекића да сасгави најбољу једанаестоpimy. Један од најбољих нападача Огњек повређен је још јесенас на утакмицн са ФАП-ом тако да је одсуствовао са зеленог поља целе* сезоне, а дуже врсме били су повређенн Милнћевнћ, Милојевић, Богосављевић и Арпзовић. Ако томе додамо да je због теже повреде каријеру практично завршио и леви бек Цонић онда јс јасно да „зелешГ ни иа једној утакмици нпсу наступили са најјачим саставом Међутим, то је само једна страна медаљс. Јер руку на срце бледе партије параћинског српсколигаша одраз су и оннх много јаче изражених субјективних слаоости. Beh низ годкна јединтсво нгра са готово истнм ТН.МО.М, а млади се уводе у тим тек силом прнлика. Доје нтекако пожељан, али не по цену зане.маривања сопственог подмлатка. Током овог првенства често су „зелени" испраћанн звиждуци.ма са Градског стадиона. Шансу до остану у Српској лигн прокоцкали су управо у Параћину где су у пролећном делу претрпели три пораза. Једннство је нграло споро и немаштовито без пробојности у нападу, и одбрана је била несигурнпја него икад. Дешавало се на неким утакмицама да ,зс ленн" играју готово незаннтересовано што није ни чудо Kana сс зна да је појсдиним трепннзима присутсвовало са.мо 6 до 7 првотнмаца. КРИЗА ОДНОСА Ако су фудбалери( пружили бледе и неубедљиве партије онда је и управа Једиднства вукла често чудне н неразу.мљиве потезе. Пролећни део првенства започео је познатим инцидентом на утакмшш са Чу каричким када је радп мира у кући искључен из клуба демрља пада на име некада славног клуба. Верољуб Петковић на утакмицл са Синђелићем нокаутира свог клупског друга Милоша Мнлићевића и за дивно чудо званичници Јсдинства устају у одбрану Петковића. Пи шу сс жалбе, изражава иезадовољство мада je на стадиону Синђелића на овој утакмици било и много Параћинаца који су због овог инцндента црвенелн од стида. И без обзира на све то, председништво Јединства остаје доследно у грешкама. Кажњава Милићеви ћа са четри месеца забранс играња јер је и он „један од актера инцидента", а уз то разочаран вероватно и у фудбал и у људс одбија да тренира са јучерашњим (не) друговима. Петковпћ наставља да тренира, прима принадлежности као да се нншта није десило, јер је у Једннству изгледа важније бити нечији љубимаи нсго лп прави спортиста. Није то био једини пример неспортског понашања и самовоље појединаца у Јединству, алн су они привилеговани могли једноставно све. Ако су постутши људи нз Јединства билп чудни, онда је још чуднијс да нико у Параћину не реагује на овакво exalte у клубу, које је сви.ма добро познато. Зато није ни чудо да прави љубитељн фудбала све више окрећу леђа свом тиму који ми последњих година приређујс углавном само не пријатна нзненађења. С. Драгутиновић ШКОЛСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ Гимнастичарке „обелиле" образ Од 5. до 8. јуна 1980. године КрагуЈевац Је био домаћин првлм спортсклм олимпијским играма ученика СрбпЈе. Наш град су представљали таклшчари нз разллчитих спортских храна, од којпх су запажене резултате лмалп ш.мнастичарн, стрелци, фудбалери и атлетичари. КОШАРКА: ЛИГА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА Параћин: ОКК Параћин — Локомотива (Лапово) 105:69 (56:34) МИЛОСАВЉЕВИК НАЛТРЕЦИЗНИЈИ Хала спортова „7. јули”. Гледалаца 50. Судије: Јаллћијевић и Протић (Крагујевац)). ОКК Параћин: Вукадиповић 6, Пеклћ 2, Борђсвпћ 11, Лалић 8, ДинлВ 8, Марковнћ, Мило сављевлћ 30, Вучковић 22 и Тодоровпћ 18. V сусрсту којп је впшс подсећао на јачп тренпнг, ОКК Параћин је убедљлво савладао неискусан тим Локомотиве. Од првих минута блло јс јасно да гости у овом сусрету ne.Majv шта да траже, па су домаћинл п са пола снаге у првом полувцемену повели са осамнаест поена разлике. Најефнкасннји играч сусрета бпо је капптен ОКК Параћин који је забележио 30 кошева. С. Д. воде се играчи из других клубова, често и сумњивих квалитета, а генерације младих играча из подмлатка Јсдннства одлазе једна за другом. Можда је већ помало досадно истнцатн пример бившег капитсна под млатка Једннства Урошевића кога су „стручш! људи“ Јединства послали у локални Борац да се кали, а потом су ти исти људн довели двојнцу јуниора крушепачког Напретка који по фудбалском знању нису ни близу младом Урошевићу. Из Урошевићсве генсрацнјс зелени дрсс изборилл су само Павловић и у финишу Анђелковић који је ваљда најбоље доказао каква јс неправда учињена према младзша. Ово никако не значи да сс оспоравају вредности старијих играча, посебно ПеливановиЈја, Петковнћа, БогосављевиИа и ветерана Аризовнћа ,алл бл уз њлхово веллко искуство л млађл брже стасали. Изгледа да у Једлнству нису ималл смелостл да лзврше с.мену генерација л таква поллтика „кратког даха" довела јс клуб на овако нлскс грале. Није лл можда ово трелутак да Једлнство освежл сво је рсдове л да макар по лслу да сс н не вратл одмах у Српску лшу, створл соллдну екллу која he блтл кадра да сс носл са најбољим тимовима Србијс. Све то подразумсва л кваллтетнијл стручнл рад као л знатно бољу селекцлју. Јер свакл псрспективал играч са странс МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм iMLsy од 50 ари, КО flapahiut, место звано Вслш.-и Бачин, Шнднћсв Луг. Упнтати Ружниу Гајнћ, Бслчсва 12, Паpahinu Продајем кућу са два у.шп, сутсрсп, иартгр, спрат, гаражж, плац, цела клп пароиЈална no хориаонтали. Ми.зсиковпћ Пстар Параћил, или Мвлстађ, Мутапова 3, Београд, тел. 437-756/ 011. Продзјш њиву у Глождакг. позршшса 44Д7 арп. За обавсшrate обрагпттл сс СтаноЈлу Хлспћу, село Г.ташгцд. 'Ииана@ СРПС1СА ФУДБАЛСКА ЛИГА Касно буђење зелених @ Прокупље: Топличанин — Јединство 1:6 (0:4) Стадпон крај Топлице. Судија Лаих (Београд). Стрелци: Васнћ 0:1 (13.), Арпзовнћ 0:2 (15), Васић 0:3 (21), Петровић 0:4 (43), Ннколнћ 0:5 (50), Матић 0:6 (60) и Брадић 1:6 (67). Једлнство: Богосављевнћ, Павловић, Мллојсвић, Мило јевиИ, Анђелковић, Петковић, Мирковић, Васић, Матић, Ннколић, Петровић, Арпзовић. Ово што се догодило нл највећл оптлмлстл нлсу очекивали. Зелснл су просто лзрешеталл мрсжу домаћпна, којл су морали покуљене главе да напусте домаћн терен. Прсма пзвештачима дневних ллстова играчл зеленлх су показали добру н борбену urpv н достојно сс опростллп од Српске лигс. Међутим, ово буђење је касно дошло, на жалост. . Идуће недељс у гостс Јед1шству долази тим Индустрл 1*с мотора лз Ракошше н надамо сс да ће зс.чзнл бар на крају прнрсдптп достојан опроштај. Глмнастичарке, Дејана Гостовпћ, Невенка Кокаљ, Слађана Костлћ, Славица Вулић, Светлана Андрејпћ, Бпљана Борђевић, Светлана Вељић, Ивана Станојловић, Албнјана Пауљевлћ и Слађана Станковић су у Крагујевцу доказале да cy'ca правом прваци Региона. На такмичењу су освојлле треће, односно четврто место. — Потпуно могу блтл задовољна пласманом, јер је конкуренцлја залста бнла веома јака, а л много већл градовл су лза нас — рекла нам је проф^- сор, Љлљана Тохшћ, која је од првог дана тренлрала гимнастнчарке л покренула ову apery спорта у Параћину. И у стрељаштву с.мо ималв доста успеха. Екипу су сачпњавалн: Мирослав ПслпЛ, Срђан Ракпћ, Милорад Николић, Вполета Јалковлћ, Снежана Мллетић н Весна Марковић. Укупно шест омладлнаца је освојлло друго место иза Чачка, којл је првак Југославнје и уједно фаворнт на такмичењу. Несумњнво јс да оваквлх такмлчења треба бити влше, јер Невснка Кокаљ се баш у таквнм приликама упознају младл нз свлх крајева, што допрлносп шлрењу братства II једлнства. Владан Љубичић ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултати претпоследњег кола: Буљане: БСК — Будућност 4:2, Забрсга: Напрсдак (Стубпца — Хсрој 0:3, Доња Мутнпца: Јединство — Напрсл** 3:3. Снклрлца: Младост — Морава 2:4, Давндовац: Радннк — Јединство 3:0 (службснл резултаг), Бошњале: Борац — ХаЈдук 5:0. 1. Младост 2. Напредак (Дрсновац) 3. Јухор 4. Борац 5. Јединство (Р) 6. БСК 7. Морава 8. Радник 9. Херој 10.Будућност 11. Хајдук 12. Јсдинство (ДМ) 13.Напредак (С) 14.Полет Резултати послсдњсг кола: Поточац: Јухор — Борац 4:4, Чепуре: Хајдук — Радник 2:3, Ратаре: Једпнство — Младост 5:0, Шавац: Морава — Једннство (Доња Мупшца) 5:0, Дреновац: Напредак — Напрсдак (Су ботица) 3:0, Бусиловац: >'срој — БСК 4:1. 25 15 3 7 25 14 3 8 25 13 4 8 25 13 4 8 25 13 4 8 25 13 2 10 25 11 7 7 25 12 2 11 25 11 2 12 25 10 3 12 25 8 7 10 25 9 1 15 25 1 4 20 13 1 2 10 62:50 33 61:40 31 79:48 30 62:40 30 47:44 30 51:53 28 70:49 27 50.50 26 47:54 24 62:66 23 34:39 23 61:68 19 25:96 6 21:43 4 СТРЕЉАШТВО жовно У оквлру најмасовније манифестацмје сеоскс омладинс на Ссоски.м оллмпијасклм игра- .ма 8. јупа у Рашсвлцл појавлло сс 20 стрељачких склпа са 140 стрелаца. На ватреној линији борило сс 12 мушклх л осам женсклх екипа. НА ОСИСУ Резултатл мушкнх екипа: Својново 423, Рашевлца 414, Сво јново (пионирл) 379, Шалудовац 362, Доња Мутиица 296, Доње Видово 286, Буљане 283, Трешњсвлца 281, Дрсновац 279, Слњл Вир 275, Чепуре 270 „ Поточац 245 круга. Првепство у Првој фудбалској лпги општнне Параћлн загршсио је прошле недељс. Титулу шамппона освојнла је Мла дост из Сикирице и она стиче право ластупаља у идућој ссзони у МсБуопштлнскоЈ фудбалској лип! Светозарево. На дну табсле нашлл су се Хајдук из Чепура. Јединство — Дол>а Мутиица, Напредак — Суботица п Полет из Забреге који ће сс од ндуће године такмичити у ДругоЈ општлнској фудбалскоЈ липе ДРУГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултатл женсклх екипа: Својново 315, Шалудозац, 255, Рашевица, 222, Дреновац, 217, Чепуре, 211, Буљане, 176, Трешњевнца, 134 л Дон»а Мутница, 122 круга. Најуспешније омладинке: Славица БорБевић из Чепура 69, Вера Мнллћ, Шалудовац 67 I! Гордана Алекскћ из Својнова 61 круг. Најбољи појединачш! резултати: Верољуб ПетровлВ, Рашевлћ, Својново, 76 н Драгаи Јовановић, Рашевлца, 75 круга ко.тико има II Љублша Антлћ из Шалудовца. Попласлрана еклпа Својнова бориће се на регионалном такмичењу у Крагујевцу крајем јула. С. 3. Резултатл претпоследн.ег ко- Резултати последл>ег кола: ла: Параћлн: Младост — Сло- Горња Мупшца: Младост — бода 4:1, Дснде Впдово: Слога — Влхор 4:2 п Клачсвица: Жеслога 2:1, Буслловац: Влхор — Радннчки 4:4 и Мирлловац: Развлтак — Младост (Параћин) лезничар — ИСК 6:3. 0:4. ТАБЕЛА 1. Младост (П) 18 12 3 3 75:23 27 2. Радлички 18 13 3 2 60:37 27 3. Слога 18 11 3 4 57:33 25 4. Железничар 18 10 2 6 57:39 22 5. Младост (ГМ) 18 8 3 7 46:52 19 6. Моравац 18 7 2 9 40:46 16 7. Слобода 18 6 3 9 53:48 15 8. Иск 18 5 3 10 40:54 13 10. Развитак 18 4 1 13 41:66 9 9. Вхиор 18 2 1 15 21:13 10 . “""I *Р“" ворб. nmo.M Жиш. Сто!,™«!,. М„лп»> Н .1 ₽ ... к ,, ₽ ,1кож,,ћ Мили1»* ^Кивковпћ и Славолуе ОбрадлвнА. Ypefc\|е: Исдакцноив roaenijyu. Гвавии а одговорпи уреаиик Славо»ув Обраловић Нооккарп* Снежал* 1о- ” -“VW--3» Ждрсрачи СШ-. анфор^е.«.. СДК Љраћ™. Шаит. ГГО „ГЛЛС“ 6<~ри.
. .................................................................................................................................................................................... Ites, сложншш шшш) ГОДИНА VII • Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин БРОЈ оанаи 160 ф ПАРАНИН, 2. J УЛ 1980. ГО Д ИНЕ ПОСЛЕ НАЈНОВИЈИХ МЕРА САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕПА У ПРИВРЕДИ ј0ШITЕЖЕ ® Од добро постављеног плана до „плана жеља" > Негативни ефекти девалвације у три највеће фабрике износе једанаест милијарди старих д инара @ Y ИВТКТ „Бранко Крсмановић” још теже • Недопустиво понашање „Југобанке” ф Будућност привреде општине Параћин у удруживан>у Остваривање плана друштвено-економског развоја за пери од 1976—80. и утицај најновијих мера Савезног извршног већа, као и актнвност на припреман»у средњорочних планова за пернод 1981'85. године са посеб ним освртом на проблеме у Ин дустриЈи вунених тканина, кон фекције и трикотаже „Бпанко Крсмановнћ” било Је на*дневном реду Већа удруженог рада заЈсдно са Већем Савеза синдиката општпне и КомисиЈом за друштвено-економске односе овог Већа, коордннацноним телом за спровођење мера економске стабилизације, комнсијом за друштвено-еконо мске односе OK СКС, Извршним саветом Скутпитнне опшTime, Одбором за друштвени план н привредии развој и директорима организацнја удруженог рада. V уводном излагању које је поднсо Зоран Станковић, начелник Секретаријата за?јлривреду Скупштине општине истнче се да веома амбициозни планови развоја општине Пара ћнн чија се реалнзација очекивала у планско.м периоду којп се завршава, (међутим, циклично кретан>с нривредних токо ва није мимоишло и нашу п^Ј« вредуј, па сс добро постављеш< план постепено претапао у „план жеља”. Y таквој ситуацији део наших организација нашао сс у тешком положају. Све је то утицало да се реали* зација плана одвија у врло сложеним условима привређиван>а и да производња бележи симболичал раст од 0,1 одсто. Услови у примарној расподели су стално погоршавани a учешће дохотка у укупном при ходу смањивано уз стално повећање губитака. Ефекти девалвације Носиоци привредног развоја у нашој општини Српска фаб рика стакла, ИВТ КТ „Бранко Крсмановић” it Фабрика цемеи та „Нови Поповац”, као велпки лотрошачн мазута из увоза, а уз то Фабрика штофова и као увозник лајвећег дела сировнна, најновијом одлуком СИВ-а нашлс су се у још теже.м положају. Негативни ефекти девалвације са.мо код њпх износе 11- милијарди старих дннара. Све ово намеће да је будућ ност у удруживању. Ако би се свака организацнја аутонохшо понашала п свако о себи бринуо то би изазвало још теже последице. Y дискусији у којој је-учествовао вслпки број делегата п представннка радиих организа ција нстиче се жеља и напори да се ова ситуацпја превазиђе, али да ли ће имати снаге за све то сада већ нико није сигуран. Радоје Несторовић: „Борба за економску стабилизацнју ни је тренутак нн кампања. To је вре.менски меогранпчен пернBeha продуктивност, штедња п удруживање, императив стабплнзације од и задатак свих радних људи, посебно чланова Савеза ко муниста. Било је код нас доста нерационалног. Крајње је време да почнемо домаћинскп да послујемо, да внше ради.мо, више штедимо и да много шта мењамо у нашем понашању. Посебно се тражн одговорнијс понашање органа управљања и друштвено-полмтичких орга низација у органпзацпја.ма удруженог рада. Са припре.ма.ма за следећи средњорочни период развоја касни се; кривицом и организација удруженог рада и друштвено-политичких организаци ја, а без доброг и благовременог плана не може се ни радити. Због закашњења често организације усвајају планове на брзину, без много размишл>ан»а и анализирања због чега касиије настају последице које остављају веома виднс трагове. I КОЛЕКТИВНО И У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ = Делегати свнх већа Скуп- _■£ дитнне општине су на својо! = последњој заједничко.1 сел- | 1шци, одржаној последњег | дана јуна, утврдили нредлог = за промену Статута општи- | не у складу са остзариваЕ н>ем начела о колективном = раду и трајању мандата у = органима и тслима огпитине = Параћин. i На тој седници Је измеБу = осталог одлучено да у „Еле = ктродистрпбуцији” престану = привремене мере и да се ова i кав облик друштвене зашти | те не уведе у Центру за об- = разовање кадрова „Иво Лоi ла Рибар”, јер су након спро = веденог референдума створе 1 нп услови за даљи развој = самоуправних односа. Y Штофари опет тешко И поред изузетннх напора ра дних људи овог колектива, ситуација која је привре.мено ох рабривала, поново се погоршава, што је најгоре, без њихове кривице. — Данас по речима Божндара Мадића, директора Штофа ре, сваки четвртн радник није прнмио личнп доходак. Мн ула жемо напоре, али је потребна и по.моћ шире друштвенс заједшгце. Y противном бићемо угушени. Чија су средства „Југобаике”? Понашање .Југобанке” вз Светозарева, посебно према привреди општине Параћин је недозвољнво. Због таквог пона шања, по речима Драгана Вељ ковића' потпредседника СкупuiTinie огпнтнне нћн ће се на се дницу Скупштине опшпше и Општинске конференције Саве за комушгста, јер уместо да по маже привреду и враћа прив реди оно што је њено, она већ дуже времена оглушава се о своје обавезе. Крајње је време да банке раде и постоје за прн вреду a ne обратао. Y дискуспји су још учествовалп: Светнслав* Николић, Ра домпр Мнлошевнћ, СофиЈа Ивановпћ, КТиша Димитријевнћ, свп ira ИВТ КТ „Бранко Крс.мановпћ”, Мнлан Таннћ нз „Стандардтранса”, Жнка Стојковић id Фабрике цемента и Вндојко АрснИ пз „ПараћмнТРИДЕСЕТ ГОДИНА САМОУП РАВЉАЊА Oeux дана, тачније 27. јуна, навриишо се тридесет година самоуправљања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, један од највсличанственијих јубилеја које је name друштво обелеокило. У Савезној народној скупштини 26. јуна 1950. iodane разматран је Закон о управљању државнам нривреднам нредузећи.ча и тако је нрви пут у историји padmiukoi покрета у свету животно начело .^фабрике радницима” бобило и своје практично озакотете. Kad је 27. јупа у Скупштини изгласан овај Закон била је то после napodnoo^o6odtLia4Ke борбе najeeha noOeda padnunKC класе. V вре.ие разматрања овог Закона dpyi Taro је рекао: „Постоје oanpedno велике тешкоће на путу U3ipadње ко.иупизиа у .једној заосталој земљи, као што је, на пример, паша. Али шта сада? Xohe.uo ли чекати da сви padnuipi 6ydy једнако паметни и способни da управљају нредузећем? Разумаје се da не. јер бис.ио у то.и случају морали бескрајно dyzo чекати. Бат у пракси управљања, у непрекидно.и процссу рада и управљања ceu pad ннци lie стећи потребно искуство, упознаће не само нроцес pada eeli п све пробле.ие сзог npedyseha..." Jota npe doHomeiba Закона o оадначко.и caxtoynpaeљању no odлyl^u tiatuux najeiiiuax Оржавних u синбикалmix организација y Фабрацн стакла y Flapahuny осно-' ean je пробни раднички савет. Било је то 27. јануара 1950. zodune. Разлога зашто' је бат колектив Српске фабрике стакла изабран da yeede пробни раднички савет и.иа више. Пре свега, у вре.ие припре.иања законског npedAoza о падпичком самоунрављању Фабрпка стаклау ПараЈшну је у стакларској инбустрији npedtbauiLia како no организацији pada тако и no yuetuhy у остваркeaiby dpyuiTeenoi бохотка. Због тога јс. било сасви.и лоzu4ho da jedno такво npedyaelie уз.ие на cede ооу велику odzoeopHocr da cnpoeede пробне padmiuKe органе управљања. Оси.м тога развнјепост свести колектива као и систе.и нроазеодње, утицали су da се ово.и пребузеliy noeepu ова часна бужност. _ Пробни рабнички савет успостављен 27. јануара 1950. zodime paduo je do ступања на снагу Закона о упраољању, odnocno do 14. септембра 1950. zodime. Пробни рабнички савет бројао је 52 члана, а обржао је за вре- .ие ceoia deAoean>a ceda.u редовних и jedno eanpedno sacedaH>e. Od почетка увобења самоуправљања па за ових траdeccT zodima стицано је искуство, разеијалн с.ио се и јачали da би дапас постали оно тто јес.ио: соцпјаластичка самоуправна 3ajedntma у којој je padmi човек госnodap ceoza pada и cpedcraea којтиа ради, за себе, за ову заједницу. С. О. ЈУЛСКА ЗНАМЕЊА Јулски danu cyd6oHOcnc 1941., doK је скоро читава поробљепа Eepor.a Бутала притиснута чпз.ио.и фашизма, nod којо.и се нашла и Југославија разједињена п сиромаиша, Ко.иунистичка партија Југославије на челу са другом Тито.и npunpe.ua и dioice napod на свеошити југословепски устанак, који прво почиње 7. јула у Србији, da би се у кратком вре- .иенско.и разбобљу разбуктао у ceibu natuieu крајевама. За нешто eutue оо четири zodime крваае епопејеју гослооенских napoda, ослобаћано је парче no парчс, deo no deo name зе.иље. Heпријахељ, иако decerocrpyKO јачи у npeiLU zodunoMa para, полако je odcrynao da би ce на ти.и np6cropn.ua стеарали бастиони слободе y окупираној Eeponu. Oea херојска битка југословенских napoda имала је noped оружапе борбе за ослобоћење зе.иље и карактер социјалне и класне револуције кроз коју је један наpod epmtio npanpe.uy заства рање jednoz иовог порстка на сасвти dpyzauuju.u ocnoea.ua него taro je do rada био. Рееолуција je била uiko ла y којој cy учили u из коje cy изашли борци noee Jyгославије ca jacno odpehehum циљем ко.ие тежи name dpymreo. Устаничке јулске еатре значиле су си.ибол c,w6ode, стибол стеарања нација, yjedutbeiba и изнад свега брагстеа и jedimcrea jyzoсловенских napoda. Tti daни живе y HauieAi сећању u nodcehajy на raj креави u тежак, али слаеан nyr. Onu живе y на.иа не ca.uo као сећање na epe.ue Kada je zo лорук napod кренуо y нерав ноправну борбу, еећ као се ћање на снагу која је била реалност као reopeeuna Комунистичке наргије Југосла еије и dpyza Тита. Јулски устанички данибиhe у натој cpedunu обелсжени свечано и padno. He ca.uo као дужно сећање на те историјске тренутке. на хероје name револуције, eeli и као путоказ натој и будуhtcu генерација.иа како треба да се чуеа слобода и негује братстоо и јебинство namux napoda за .иирцу и cpehny Ovdyluiocr. С. О.
ДРУШТВЕНО политички живот 2. ЈГУЛ 1980, БРОЈ 180 ■ - а х..Г ■ ч ■ Еу**'■ • ■ - ■ )■.. .- ’ ' ” ' ••* РАДНА ГРУПА ЦК СКС РАЗГОВАРАЛ/\ Y ФАБРИЦИ СТАКЛА О МЕРАМА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ НЕОШДНА »САРАДЊА Сусрет резервних војних старешнна Члзновн раднс групс ЦК СКС Ратко Бутулпја, Слободанка СтоЈаловлћ, Драгомкр Арсснкјсвнћ и Мнодраг Мнлошевић разговарали са представннцнма фабрнкс н комунистнма о мсрама стабилизацнјс и прсвазплажењу иасталнх тсшкоћа. Излаз у отварању ПАРАНИН ДОМАБИН ДОБОЈАЦА Параћлнскл стакларл вншс го дина уназад послују у отежаннм услови.ма, уостало.м као и готово сва нндустрлја стакла у .Тугославпји. До погоршања је долазпло сталним повећањем цсна бутана. мазута. транспортнлх трошкова. застарелс технологнје н запостављање.м услова рала, а затлм н несразмериом повећању пена слровила у односу на стакларскс пронзволс. Све је то довело Српску фабрлку стакла у занста тежак положај. Потражња трговачког н амбалажног стакла је веллка да тржиште неће моћи да буде у потпуности задовољено, а рачуиице показују да ће сс ова пословна година завршитл са пла нираии.м п^бнтком од 240 мили она длнара, лстакао јс Витомнр Иваншпевнћ, циректор овог ко лектива у разговору са чланови ма радне групе ЦК СКС коју су сачшћавалн Ратко Бутулија, Сло боданка СтојановиН, Драго.мнр Арсенпјсвнћ л Мкодраг Милошевић, ла састапку 19. јуна. је п орнјентзинја на већп извоз иеопхолна у наредно.м перноду средњорочног ллала. ¥з млллмално запошл>авање ралне снагс. произволља тер.мос боца и оспособљаван.е пећн од 200 топа бпћс ословна пнвестиција у петогодишњсм плану. Наравно, учпнлћс свс да сс п гублцл на шкарту свелу на неопходне трошкове. HciiiiTcpecoBaibc младпх за стакларско занл.мањс бнће још једал важан проблем за неколнко годлла, јер нсћс моћила сс обезбелл потребан стручнн кадар. којег већ сада нс.ма ловољно. чуло се на састанку пословодног одбора и члалова рад ле групс ЦК СКС. ПРЕДСТАВНИЦИ НТАЛИ.ТАНСКОГ СИНДИКАТА Y СТАКЛАРИ Нерегулпсан систем цена V години стабилизације, која сс у ово.м колективу спроводи врло озбнљно. тренутно главни проблем су девизе, неопходне за снаблевањс енергетским матерпјалом, бутаном и мазутом, чпје исне eV скочилс готово неразумно. На пример само цена бгтала повећана је за четири пута, док је цена мазута скочила н за двадесет девет пута. Зато Прсдставлицл Конфсре нције италијанских сннли ката, на челу са гелералним секретаром Маријом Латегодпм, били су гости лашег * тиона и том при лико.м су посетили Српску фабрику стакла где су се ллтересовалл о раду Сишшката у овој фаб рпци, као н о самоуправ љању п друштвсио.м стан дарду раднпка. Говорећн о овом проблему Ратко Бутулнја јс лстакао да јс за прсвазнлажење оваквог стања лсопхолла join чвршћа вс за са добављачлма л купцима, програмн развоја морају бнти усаглашсли. са љиховим јср сакп програм за себс лс значц млого, затим бо.'нс мећусобно позпавап>с и информисаљс. оллосно решењс проблсма трсба тражптл у удружсио.м ралу, a нпкако у лсклм сполдтм факто рнма. Прпролло јс ла се систс.м иела регулишс улутар удружсног рада. лзмсћу продавна, купла н набављача. и нсдопустлво је да Завод за лснс ле прлзна Српској фабриип стакла леке всћ уговорсне цсне са пословннм партнерима, као што је то био случај. Излаз лз стабилнзације не треба влдетл у стабнлизаинји са.мо улутар једие фабрике, всћ у систему удружспог рада, дохо довним повезивање.м, зати.м интензлфлкацијом свнх располоЖ1гвлх потелцијала. превазллажсл>ем усклх кругова пословал>а, отварањем прсма шнроким системнма економскс политикс. Члановл раднс групс разговаралл су затим и са комунисти- .ма Акционе конференције СК фабрике о питањима мера економске стабилизације. М. Днмитријевић Целтралла прослава дс сстог тралилпоналног су срста Савсза резспвлих војннх старсшина Југос« лавмјс ..Братство — јслпнство’’ олржава сс у Чачку 4. јула. Овс годннс покповнтсљ овнх сгсрста јс Рспубличка колферслипја СРВС Србнје. Наша Оппггннска колфсрспцнја СРВС јс домаliiin rocTiijv из добојског регнола зајсдно са ОпП1ТНЛСКОМ колферснцијом из Купријс. Двалссст гостпју нз овог pent она, од 2. до 4. јула, трсба ла одбпђу псторпјске предел.с Србије, ол Дрлнс прско Ваљева, Оплелца, Крагујевла л нсколико радшгх организација нз ове лвс општлнс, исто рпјскп Иванковац и ролну кућу лародног хероја Бралка Крс.мановнћа. На цснтралној прослави у Чачку, порсд гостију. присуствоваће и пред ставллил ословних органлзацлја СРВС Параћина и Rynpuje. ПРОМЕТНО-ПРОИЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ШУМАДИЈА” I и ии ®мп Спровођење програма стабилизацијс и снабдевеност потрошача блле су две основнс тсме на седницн Акционе конференцнје сИлднката „Шумаднје” 17. јуна, којоЈ су прнсуствовалп Стојадин Милетпћ, прсцседпик Општннског Belli Снндиката и Млија Бупурдија, замепик секретара OK СКС. Модернизовано 60 километара путсва © Изграђене путеве треба брижљивије одр жавати Пре доношења новог Зако на о путевнма у општннл Па pahim јс формпрала Самоуп равна илтерссла заједлипа за локалпе л некатегорисаие путевс. Али нзласком овог Закона Самоуправна интсресна зајсцница је тралсформисана у Основну заједшшу за локалне л нскатегорисале путеве. Средства за њен рад обезбеђују се од лакнаде које се плаћају за употребу јавлнх путева, за реглстраии ју возила, пореза од продајс бензина и пллла и средста па грађана која сс удружују путсм месних самодопри носа. Y свом програму који је донела Скупштлна ове заје дллце осиовица даљсг рада је развој самоуправннх одлоса, а ларочито делегатсхог спстема, а у циљу свс бржс лзградњс и модсрнизације локалних п лекатегорисаннх путев?.. ¥ овом програму је постављсно да до i960, годн нс сва ласс.'ва у лашој општшш са градом буду лове зана савремсллм асфалтним иутеви-ма. Овај плаи је скоро реали зован, јер ће закључни са овом ГОД1ШОМ сда села лма* ти асфалт. Задњих нсколико roaiuia је модерллзовано н изграђело око 60 кллометара путева. Сви ови путеви су доолли асфалт и потреб лу снгналлзацмју. Финанслјска средства за овс радове обезбећена су на тај лачлн што је вршено удружмвал>е срсдстава ове заједнлцс и заинтересованнх мссних за јсдшша у одлосу јсдан пре ма Једал. Све ове податке добили смо од Душада Радића, прс цссдника Скупштине Основ нс заједшшс за локалие н кскатегорисанс пудевс, којп нам јс рекао ла је за овс ралопе уложено прско 6 ми лнјарди старих днлара, чнмс јс створена једла ноза вредност коју у наредном псрноду треба одржаватн. Последњих годмна лнтерс совање за нзградњу и модер низацију путева у општини Параћин је велвко. Новпм начнном организоваља путем делегатског система дошло се до кваллтетлих про мена у односу. јер јс ранији иутли фонд нудно срсдства месних зајсдница алл оне нису биле у могућлосту, илл нису хтелс да нх прихвате н обезбедр своје учешћс за изградњу путева. Данас је ситуаиија таква.ла месле заједнпце лудс своја средства. али Ословна зајед ллца нлје у могућности да обезбеди учешће за све заилтересоване. Због тога be доћи до одлагања модерниза цнјс поједлллх путева као ла пример Главииа — старл мириловачки пут, ластавак пута у Дебини, Горљем Вн дову, пута Параћнн — Дрсновац и тд. Добрл рсзултатн у овој об ласти постлжу се и због ор гализовања рада на дслегат ском принципу јср је Скупштнна Основнс заједшше са стављена од делегата свих месних заједлица н заннтересованих ОУР-а. До сала вије одлагана ниједна седнтша Скутитлне, јер делега тл показују видно интересовање за ову лроблематику. На својим с^днлцама деле гати су више пута нстипали проблем паркнрања и одржавања путева као јавних добара. V том погледу су најнсдисциплинованнје транспортне организапије, јер љнховн возачл паркирају ка млоне на местпма где то нн је дозвољено, а путевнма се крећу возпла веће ловлвости од проппсаних, због чега долазп до оштећеља путева. Зато се залажу, да органи« заипје које се баве ттревозом за своје потребе обезбеле паркпралишта. На тај начнн бп се повећала проходност путевз којн су најчешће ззкрченп теретнпм кзмнонлма. чули смо на кра iv разгопора са Душаном Ралнћ-м. Програм стабилизације у ..Шумадлјл", пре свега, ослања се ла максималло коришћење унутрашњлх резервл целокупног потснцлјала, повећане рацлс и техиолошке дисциплине, рацноналнлјс корншћсње свих расположнвих капацитета, уз всллко залагање сваког радлог човека залослелог у овој оргаллзанијл. суштлна је лзлагања Мнхаила Алакознна, којл је затлм лагласио да се програм стабилнзације рсаллзује ло OOYP „ИЗВОР” ШМ ОЖ - ШИРИ АСвРТММШ М. Живковић предвиђеном плану, алм да још има места скономичпијем пословању. — Y то.м циљу треба поново пренспнтатн висину лагера у нашн.м капацитети.ма, усагласнти расподелу, извршлтн прерасподелу радне снаге у цил»у веће продуктлвности, рад учинити мсрљивим у свнм дело внма удруженог рада, до краја рашчистити међуоурске одно се, удружити средства основH1IX организација ради бржег превазилажсња стамбене проблсматлке, путне и репрезентативнс трошковс задржати на рани |ем пивоу и чешће анализирати пословаиче у тренутно заиста тешким условима пословања, закључио Је своЈу информацију о досадашњем спропођењу програма стабилнзацијс ДРАГИН МИХАЈЛОВИБ. Промет за првлх пет месеци овс годннс белсжи раст у односу на лсти перлод прошле или претпрошле године. За десетак година уназад Шу.мадија се од малог трговннског предузећа ра звлла у всллку трговпнску оргалпзацлју. Удруживањем са Пекаро.м „Извор” постаје проО Физпчки обим прокзводње у Основној организацијн удруженог рада „Извор”, која однсдавно послује у оквиру „Шумаднје”, смањсн је за 10 одсто. Y првих пет мсссци овс годннс про нзводл>а Је мања у односу на прошлу или претпрошлу годи- „зводно Про.мстла радла органи лу. Y прошлоЈ годннн пролзво- заш<ја а плану унапређидило се 13.000 кнлогра.ма днев- ваЈБС ПрОИЗВОдње у радној јено хлеба, од тога 60 одсто Је дјППШИ обућара. Модернизаципродавано у граду, док остало • • ’ н - — -- ја је саставни део програма развоја ове куће, а основни мото, блти близу потрошача. због чега је само у скорије време отво рен читав лиз продавнлца и самоуслуга, како у граду тако и на селу. је четири пута поскупео у одно- Стабилизација, лови курс fluey на прошлу годину, а који се лара, отежани услови на тржкувози, даће се целокупна аку- шту, који ће још дуго блтл сас мулација из прошле годлне од тавни део свакодневице, sax120 милиона, тако да се у овој тевају још веће напрезање радгодини планира губитак, изаз- нлка овог колектива, још вепе вал св1ш ОВН.М потешкоћама, ко „стезање каиша , чуло се у опје ће се повећати најављеном но пшрној анализи пословања „Шу вом ценом брашна. мадије”, у којој су учествовалн: -До нове пшенице тешко ће Жишгаа Си-лнћ, Дуиан Љубнсе нздржати, a у tokv је прошп- 1МаРшп'о„ви|}; рење мпашгтета прбизводње, Илић. Богоје Јовановић, Сто арекао је Аца КузЈновић. Зато смо V днлеми шприти Аца БузмаиовиД н ЛРУ™- асорта.ман или капашггст. Новп љу'5п' "а асортнман пекарс дао је добре стабилизацлЈе, доиесени на резултате. и поред смањења обп овом CK™V. постају обавеза сва ма Јфоизводље: За смањење обп ког.ралиог човека рекао je на ма производње утицало је и при Kpajv Душан Љубкчић. председ- ____£2 ______ Ј™ ник ИОА конференније, KOja je затим усвојша нова правила ликвлдност друштвеног’ секто- Р^13’ п »зветптај о пословању па,____________________________ извршног олоора. М. Д. М- ДнмнтриЈевић на ширс.м подручју. Ове године тај проценат је смањеп за 20 одсто • Нови производи надокнадили губитак И ову организацлју прате теш коће повсћаља цена енергије. Само за бутан ове годлне, који суство приватних -пекара. KOje у мпогоме ynw на тренутну не СЕДНИЦА КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА KOMYHHCTA ОПШТИНЕ KA НОВОМ ПААНУ Разматранл и усвајање Предлога нзмена н допуна Статутар. не одлуке Органнзацијс СК оппггине Параћин и разматрање реализацпје Плана друштвсно скономског развоја за псриод 1976. — 1980. године и утицаЈ најновијих мера СИВ-а, као и активност на прппремању срсдњорочнмх планова развоЈа за период 1981— 1985. година, бнле су две основне темс на седницн Конференције СК одржанс 30. јула у сали радничког савста Српске фабрнке стакла. О Прсдлогу измена и допуна Статутарнс оллукс органнзапијс Сапеза комуниста било је речп и ла проптлој ссдници Конфсрсниије СК о чсму је говорело у прстходлом броју лашег листа. Y готово мннулом средњорочном плану производња је бележила пораст у фнзичком обиму. мада лс код свих организација удружсног рала, али се мора пстаћи да је ова област пословала у врло сложеиим условима, лзазвани.м пре свега порасто.м иена репродукнионог матерлјала, енсргије и транспор та. Y најтежој ситуацији нашле се двс лајвеће оргалпзацнје Штофара и Стаклара, које вслнки део репроматеријала увозе. да би се са новим курсом дилара та област још више закомпликовала. Инвестициона улагања у псриоду 1976—1980. годиле била су приллчно веллка, а лајвећа активност је показана 1979. године. Укупне плачиране инвести* ције износе 1.828.751 динара од тога су исплаћене 903342 или 50 процената од планираних. Нема објеката чију изградњу би требало зауставити, углавлом parry привредле инвестиције, а у оквиру улагања у опрему, и све те инвестиције треба само убрзати. Од непривредннх инвестиллја треба спо.менути изградњу школског простора, ретлавањс здравственог простора и ко.мулалне објекте. Динамика запослења у овом перлоду кретала се испод предвиђене, и да се у наредном срслњорочлом плану овој проблсматиии мора посвепгги велика пажња. Раскорак лежн у захтсвима приврсдс н занимањима којнх има на евиденцнји незалослснпх код СИЗ-а за запошљаван»е. Посебна пажња иа Конфсрслцнји је посвећена и проблс.му Штофаре после девалвацнје длнара. По ново.м курсу динара извоз-увоз ићи ће 15 милиона динара на штету ове радне оргализације, с обзиром да се две трећине реттроматеријала увози, а само једна трећина пласира на иностраном тржишту, a тај баланс погоршаће и отплата за увозне машине. Ситуација у Фабрици штофова за сада се одвија са аспекта активности на побољшању положаја, али ће морати још неколико година да прође да се губици санирају. Плас.ман пронзвода и залихе за сада одлично пролазе на тржлшту. Y активности на доношеву новог средњорочног плана за период 1980—1985. година се касни, а пре свега код носиопа планираЈва. Зато треба укупну друштвену активност и одговорност појачати у свим средина.ма од радне организацнје до месне заједнице, где грађани и радни људи путем личног изјашњавања треба да одлуче о новим програмима за наредних пет година развоја. М. Димитријевић АКЦИЈА УЧЛАЊИВАЊА Y ТИТОВ ФОНД Масовннје него нкад ' ® Све већи број организација и појединаца приступа Титовом фонду Y првом петогодпшњем перноду, од фор.миран>а Тлтовог фонда 1973. годлне, у читавој Југославији, а и нашој општшш, постлпгути су круттнл резултати на плану омасовљавања и јачања љегове мЛтеријалне основе. V том псриоду вођења акцнјс нз нашс општилс Тнтовом фонду, из чиЈих се средстава стилепдпраЈу млади радкици и дсца радника, приступнло је преко 50 радних и других органнзација и око 5.000 поједннаца. To су рсзултати којн нас по масовности сврставају мсђу првим општкнама у Републици. — Међутлм, органи Титовог фонда, заједно са његовлм оснивачем, никада се нису задо вољавали постигнутим резултатима, па је занлмљиво истаћи да је у поновљсној акцији о.масовљавања, по истеку првог петогодишњег пернода, за непунАх годину дана овом Фонду прлсту пило или обновпло чланство око 55 радних органлзација. Од тога 50 одсто трајно н толико за пернод од пет година, каже између осталог Бора СибиновпН, председник Савета Титовог фон да из наше општине. Овом Фолду јс приступило н око 10.000 поједннаца. Y првом петогодишњем периоду при купљен је улог од 240 милиона старих дилара, док је члански улог за овај псрлод од 70 мили* она старлх динара годишебс. Резултати активности на омасовл>аван>у Тнтовог фонда су 85 стипендија за првнх пет година и то 51 за средњошколце и 34 за више и високе школе. Од поменутог броја 26 средњошколаца и 12 студелата је завршило школовање и засловало радни однос у организацијама удруженог рада, а неки су и наставили школовање. Иако се оваквим успесима може бити задовољно, забрињава то што у протекло.м периоду није било ллједног стипендисте, младог радннка из удруженог рада. Прилико.м боравка делегације Тптовог фонда ЈугославиЈе, на челу са ттредседником Бором Петковским, код друга Тмта, априла прошле године, друг Тито се сам веома похвалио нзразио и фргкцнонпсању Фонда н том прнликом Је сугерирао да органи овог Фонда изнађу мо гућност и постеЈеће критеријуме прилагоде ишрем броју стлпсндиста. Ннсистирао Је и да се омогући да средства из Фонда користс и rpabatm неспрстанлх и других зе.маља као и прнпадници ослободнлачклх покрета. На бази тлх сугсстија приступило се лз.мели постојећих нор.мативних аката, тако да ће већ почев од седме генерацнје право на стипендију иматп сви грађани СФРЈ бсз обзлра на њнхово занимањс, под условом да просск оцелс у претходном периоду не буде нижи од 4,51 за средњошколце и испод 8 за студенте. V том случају материјал пн приходи по члану домаћпнства треба да буду пспод 250.000 дилара. Приликом избора кандк дата целиће сс и друттвсно-полнтичка алгажованост. Органи Титовог фонда Јутославије су урадлли предлалрт Друштвеног договора о мзменама назива Фолда, који треба да прерасте у Фондацију Јосппа Броза Тита из чијих средстава ће се поред наших грађана стипендирати и грађанн несврстаних земаља, припаллика ослобо дилачких покрста и осталих прн јателлких зе.маља. Прсднапрт договора је на јавној дискусији. Y општини Параћнн акинја на омасовљељу Тлтовог фолда и даље траје, јер од вислле сред става зависи и број додељених стипендија, а каво с.мо чули од друга Сибиновнћа, очекујс сс децелтрализација средстава. Предстојп и обавеза прпликом предлагаиа кандидата да то буду они кадровп који су преко потрсбни нашој пппврелп. М. Живковић Шаана^ 2
ПРИВРЕДА »ГРАДСКА ХРОНИКА 2. ЈУЛ >980, БРОЈ 160 ХОМУНАЛНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ПАРАНИН” ‘•lllllllllllllllllllinilllltlltlltlllllllltllllllllltllllllll'llll'llilllllltllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllfllllllllllllllllg ЧИСТОЋА ГРАДА НА ТАПЕТУ Комунилиа радна организацпја „Параћни” у нашем граду постојп r,eb 76 годика. Од 1. апрпла 1979. године, каиздвоЈеп OOYP „Стандардтранс", сачпњавају је ООУР „Услугс”, OOYP „Водовод" н OOYP .Занатски сервис , а запошљава 220 радллка. OOYP „Водовод" са 50 запослемлх бави се експлоатацнјом водс ц одржавањем градског водовода, OOYP ,Далатски сервис” обавл>а све занагске псслове на стаглбеним и пословнпм просторнЈа.ма а у његовом саставу је и електроссрвис којп ссрвлсира слектричне машине. Y саставу OOYP-a „Услуге” су пословпс јединице чистоћа, пијаца и зеленило. Теретњаци и даље сметају Прошла пословна годнна, обзиром на услове рада ц цепе на тржлшту, завршена је са позлтивннм остатком, како то обично кажу економистн, остварел је укупан приход од око 4 мнлпјарде старих динара, а проунекоХико pegdba ПРЕДСЕДНИШТВО ОК ССРН Оцењен рад друштвеиог правобраниоца самоуправљања На последњој ссдннцп Председнлшхва Опшглнске конфереиције ССРН, одржалој крајем прошлог месеца, разматран је и усвојсв лзвештај о ра- . ду друштвелог правобранноца самоуправљаша. Овом приликом у богатој днскуслјл гопорело је о свим нсгатипностима ко је се јављају у крш-ењу самоуправних права радлих људи и друштвене својиле. Таквс појаве су осуђене уз констатацију да се Још енергичније треба боритн протнв н>их. Незаконита продаја на дневном реду Председништво Општинскс конференцнје ССРН разматрало је и случај Животија Петровића, про тив кога се водн крлвичнн поступак због незаконите продаје старог иамештаја у пијачној хали. На овом састанку је осуђен поступак Комуналног предузећа из Параћина, које му је омогући ло да у њиховим .просто ријама врши ту продају. УЈедно јс за.мерено и органу инспекције службе што је две годнпе толерисао овакав начин рада. Затражено је од ових ор ганизација да дају званично објашљење како јс дошло до овог случаја. Повеља и плакета Градској конференцији ССРН Чланови Председннштва су предложллн овом прнликом Гпадску конфс ренцију ССРН за Повељу и Плакету, које додељујс Репгблнчка конференцнia ССРН за пос-ппнуте рс чултпте на плану остварипан.а цруштвсне улоге ССРН Том приликом је vcBolen л Преллог канди лата за лппломе Реиубли чке конференције ССРН Србпјс за допрннос успе- \у заппВења зајма за из гралшу ауто — пута и во цопрлвредних објската. М. Ж. Шиана^ у „Водоводу" су ових дана ангажовали на испитивању могуђ ности снабдевања водом Параћина, приградских насеља и села до 2.000 годнне. Први резултати у тој области показују да се уз извесна улагања може решити проблем водослабдевања. Зато у другој половини године трсба да почну истражни радови за каптлрање једног од врела. сечап ллчнл доходак од 47000 длнара је за сто хиљада нижи од просечлог у њиховој грани. OOYP „Услуге" л.ма задатак да одржава јавну хпшјену лзносл и депонује смеће, подлже л одрЖава зелене површнне, вршл погребле услуге л стара сс о зеленој п сточној плјацл. Иако је ова организацнја од посебног друштвеног интереса, н>ел рад је у великој завнсно1сти од понашања грађала. I На рачун јавне хлгијене у I граду и одржавању зелепнх лоI вршина доста су чссто лзрлцане јосуде од стране грађана, а у [овом OOYP-y с.мо чулл да су |за ове потребе у нашем гра1ду још увек недовољна средства, која се лначе добијају лз општллског буџета. Уз то да додамо да нема тротоара, добрлх прллаза граду, што у веллкој мерл отежава одржавање јавнс хлгпјене. Степенлшта се у зградама редовло не члсте, град лема канализацију, па се прлллком прања и поливања улица стварају баре, а уз то су л некл постојећи тротоарл нижи од коловоза. Један број улнца у граду нема горњи слој асфалта. Уллца Боре Петровлћа је једлпа комплетно изграђена са потребном канализацијом и асфалтлом тра ком. Иако је рддуком о одржавању чистоће проплсано како ко треба да се понаша, многа се грађани не придржавају те одлуке, а посебан јс проблем како од варварског полашања појединаца сачувати л оло мало зелених површина v лаше.м граДУTo је укратко све оно са чим су суоченл радлицл OOYP-a „Услуге” а уз то још да каже.мо ла постоје л унутрашњл проблеми око обезбеђивања станова за радллке и недостатак про сторија за рад. Y овој организацији се залажу да се реши питање парклрања теретних моторних возлла који је најизраженлји у суботу пијачног дана. Зато већ дуже времена предлажу да се на периферији града изгради паркннг за теретна возила. Y нашој општннл се увек н.мало довољно разу.мевања за тешкоће са којима се сусреће овај OOYP, па је друштвено-политичка заједница, пре.ма својим могућностима, помогла. Тако је купљен и део потребних машина. Значајно је и сопствено учешће у обезбеђлвању потребног машинског парка, што је допринело да се одржава већа површина града. Нови километри водовода Y OOYP-y „Водовод” су у току ових летњнх месеци преокупнранн тиме како да обезбеде потребну количину воде за све грађанс наше општине. Зато инсистирају да напишемо да је потребно наменски трошпти воду. To значи не користити воду из градског водовода за посу Коме сервис служи? Y OOYP-y Сервис проблемн почелл да настају још прлликом његовог формирања. Добар део је решен, али остају они кључни, који умногоме отсжавају нормално пословањс. Сервис је формиран да пружа занатске услугс грађаннма, али сс укупан приход у нашој општини остварује са само 20 одсто. 65 запосленлх радника лзводи послове шнром Србије док у Параћину цвета приватно занатствр. Недовољна је и сарадња са СИЗ-ом становања по питању одржавања стамбеног фои да у граду. За то не постоји никакав уговор, всћ сс најчешће ради од случаја до случаја. Y Параћину нема ни плана за тскуће и инвестлционо одржавање стамбених објеката. Када је у питању рад сервиса за одржавањс електро уређаја ситуацнја је идентична. Један број организација удруженог рада се радије опредељује да своје машине сервисира у Суботици, иако су и саме биле иницијатори да сервнс буде отворен у нашем граду. He ретко се сумња у квалитет љлховлх услуга, a то члне најчешће онп који.ма нису обављанн ти пословл. Ова органлзација удружелог рада са оваквом политиком п односима ле.ма никакву већу перспектнву. Зато се очекује да се ово решл уз по.моћ шире дру штвело-поллтнчке заједнице. Поједлиости о раду Комуналне радне организаније „Параћлн” чули с.мо од Миомира Аранђеловића, длрсктора OOYP-a „Водовод”. Мллана Панића, дирсктора OOYP-a „Занатски сервнс", Владимнра Мпјатовића, директора Радне заједнице л Влтомлра Живановића, директора OOYP-a „Услуге”, који је, накол увођења колектлвног руковођења, прсдседавајући посло водног органа. Многи лапори којл се овде чиле упућују на то да се са.мо заједничким снагама радних људи и грађана и запослеллх у овој радној организацпји може х^чинити још више у области комуналне дслатлости у нашем граду. Милица Живковић НАМИРНИЦЕ ОД ЖИВОТНОГ ЗНАЧАЈА НЕ СТВДРДТИ ЗААИХЕ ■ V потрошачкој паници, кад се ради о важним животним намирницама, из Про.метно пронзводне радие организације »ДПумадија" стижу охрабрујуће вестл ■ Шећера, брашна, уља, детерисната, па и кафе, биће у довољннм количина.ма да се подмире потрсбе параћлн ског тржишта, чулн с.мо на Акционој конферснцији синдиката „Шумадије'* е Детерцента и сапунских = прашкова није било довољ 1 но услед недостатка увоз1 них слровина и масноће .за 1 сапунске прашкове, алл је i криза створена и огромнлм = лагеровање.м овог пролзвода 1 у домаћинству. Са произво- = ћачл.ма С1слопљ1ени су угово | ри о набавцл детерџента, = пре свега са „Меримом” из Е Крушевца, која повећавапр i оизводњу са 15 на 50 хиљада i тона, тако да ће до краја го Е дпне блти довољно овог не- = . опходног производа. = Брашана и уља и.ма довољ 1 но, а несгашнце су биле нај i дуже дан — два, док нису = пристигле нове количине, и 1 до краја године и ових арти = кала биће сасвим довољно. 1 Месечна потрошња шећеf ра у „Шумадлји” крсће се | од 80 до 100 тона, уговорене | су но>е количине са Шећераном у Бупријп п до кра- = ја године никаквих несташи = ца неће бити. : Загонетка са кафом Је ма- = ло компликоваиија. Има ка = фе, не.ма кафе, недостају де = визе, нма је спрове, али се | не исплати добавл»ачнма да = је прже.. Y ггрошлој годи- = ш< у .ДИумадијшшм” прода- i внлцама потрошено је 105 то = на кафе, а ове године за пр- = вих пет месеци 33 тоне, пгго = да није ове грознице потро | шачке, била би сасвнм нор- = мална колнчнна. Како нас је ннформисао | Миодраг Вељковић на поме = нутој седЕптп, учнњено је е доста напора да се до краја = године обезбеде довољне ко i личине свих важллјих артн = кала, и да не треба ствара- i ти непотребнс залнхс. М. ДнлпггрлјевиП е .. .......................................... . ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ЗА НАРЕДНИХ ПЕТ ГОДИНА ОТВОРЕНО О ЗАПОШЉАВАЊУ . HO СЕ HE ПРНДРНиВА ДОГОВОРА? О Изнети појединачни случајеви кршења прописа из области запошљавања ПРЕВЕНТМОМ ПРОТИВ ПОЖАРА @ На једној од последњих седница Скупштине општине усвојен је план противпожарне заштите наше општине за наредних пет година Поменутл план урадлла је оадна група, на основу Закона о заштлтл од пожара, a no оцснл делегата свеобухватан је л пред ставља читаву малу студлју из те области. Y првом делу овог плана ана ллзлрано је стање протлв-пожарне угрожености у нашој општини. Назначене су географске и друге карактерлстлке, лндустријски објектл, складишта и објектл јавле намене, могуДлости снабдевања водом, оргавч службе заштлте од пожара у свим средпнама, као л лачлл обуке људства. Y другом дслу означено јс шта све треба да буде урађено како би противпожарла заштита у општини Параћлн блла још боље органлзовала. Y том правцу предлажу се урбанвстичке мере, грађевинско-технлчке и пожарно-превентлвне, као л млнимални условл којл су потребни за протлвпожарну заштиту у раднлм организацијама н устачовама. За све предложеле мере лазлаченч су л лзвршлоцл послова л нослоцл флнанслрања. Даље је разрађело како треба урадлтл хлдрантску мрежу, како треба да буду организоване ватрогасне јединлце, лнспекцнјска служба, служба обавештавања л узбуњлвања л чови програми обуке раднлх људл л rpabana. дити планове у организацијама удруженог рада н радним заједшшама. М. Живковип Ycnex грађевинара ГРПО „13. октооар” ЗИДАРИ И АРМИРАЧИ НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ Дванаестн сусрети гра ћевлнара Шумадиј£ п Поморавља, ове године одржанл су 8. јуна у Кра гујевцу, под покровлтељством Грађевлнског предузећа „Кази.мир В:ељковић”. ливање башта и прање аутомо- Дата јс н категорлзацлја про била како би блло воде и у вл1Ш1М спратовима зграда. Y овом OOYP-y су заинтересовали да преузму градску канализацију на употребу и одржавање и у том правцу је формнрана комлсија која треба да сагледа све могућности за то. УвоВење инвестиционог динара треба да решн проблем даље лзградње каналлзације и глав пог колсктора, јер не постојајвс канализације у једно.м граду ових размепа доводи до загаћења подземнпх вода, а понекад п самог водовода. Ове године око 400 домаћинстава ће битн прикључеио на градски водовод. Y току је изградгва водоводне мреже у Чепуру док се у Главици тн послови приводе крају. Запослени тлвпожарие заштите у завнсно сти од процеса производње. Ранко Нлколић је председнлк комисије за израду помснутог плана. V краће.м разгору нам је рекао да јс приликом његовог доношења основно бл: ло да буде мање пожара, а д-л се превентива што бољс организује. За то је измсћу осталог потребно да на једлог стачовннка, у цистерлама у ватрогас-* нпм спремнпггима буде 1 литар воде. Да би се све поменуто реаллзовало потребне су две милијар де старих длнара. Уз то треба на базл општшшког плала ураПараН|гнску грађевипску организацију „13. ок тобар” представљало је пет екипа, које су заузеле внсока мсста у конкуренцнјп тримаест граВеви нских предузсћа. Прво место у региопу Шумаднје и Поморавља заузела је екнпа злдара Основлс дрганлзацнје уд руженог рада „Граднтељ”. Друго место у конкуренцијп армирача, такође сшта ,;Градител»”, доксу cv остале екипе пласира ле међу пет најбољих у својил! дисцнплпнама. Злдарп н ар.мирачи „13. октобра” представљаћс наш Регион на републич чком таклшчењу граВеви ■ нара. М. Д. За округлим столом у просторлјама Основне заједнице запошљавања у Параћину, 25. јула. лнспектор рада, друштвени правобранллац самоуправљања, лредставници Основне заједнлце запошљавања и органлзацнја удруженог рада из наше општлне разговарали су о проблемима л појавама у везл са расплсивањем огласа и колкурса, радп засллваља радног односа у нашој општлнл. Као матерлјал за разговор послужллл су закључцн Републичког савета за представке л предлоге СР Ср блје о овим проблемњма и појавама л поједллачлл примери у органлзацијама удружелог рада у општлнл Параћин. Ралко Браиковић, секретар Основне заједнице запошљавања, говорло је о појавама које се јављају приликом лзбора кандидата са ранг листе, о прилагођавању огласа и конкурса појединим кандидатима и посебнл.м условима да кандидат буде одрсБене старости ллн мушког пола. Радомир Жлвковић, инспектор рада, је изнео карактеристлчне примере непридржавања законских прописа из области запошљавања. Y појединим организацијама, као на пример у ТУП „Грза", не постоје одлуке о потребама за кадровима већ одлуке о прлјему радиика доносе поједлнцн и од случаја до случаја. Y конкурсу за пријем једног раднлка, „Агроекспорт" је захтевао да кандлдат будс способан да се пење уз степеллце, лако је Законом предвиВено да се само за рад у кесонл- .ма тражл спецнјална физлчка способност кандлдата. Закоп проплсује л да желе лг могу да раде ла поједлнл.м раднлм местима. али се ово доста често злоупотребљава пошто ни у систе.матизацијама раднлх ме ста то нлје назначено. НајвеНп број органлзација нема добро урађеле ситематлзацлје раднлх места, што ствара проблеме приллко.м расплслвања коккурса л огласа. Y везл преузимања радннка ллспектор Жнвковић је истакао да до овога може да дође само уколико се појавл тсхлолошки влшак у некој организацлји ллл ако доВе до њелог гашења. Mebyrmi, није блло много случајева кршења ових правлла. Алл почели су да сс јављају случајевн засллваља радног односа без конкурса и огласа, а кандлдат се на посао најчешће јавља по позлву неког од руководиоца, што је рсгистровано у Штофарл. И код прпјема до 30 дана често се тра же одређена ллца и са том пра ксом бл требало обавезно црекннути. — Прпјемом пргшравнпка за првих 5 месецн можемо бити задовољни, рекао је лзмеђу ссталог инспектор Живковић, jep се веће радне организације доследно придржавају обавезе о пријему прлправнлка. Код пеклх мањих органлзацлја занажено је затварање када су у питању прнправнлцл, као што су на прл.мер „Шумадија", Пошта, Земљорадничка задруга пз Дреновца. По речима Јшспектора рада прековременл рад је у опацан»у. To је посебно карактеристлчно код Стакларе л „Параћинке", док се код „Штампарлје" и даље обилато корлсти. Yговорл о привременим пословпма најчешће се закључују у „Електродистрибуцијп" због очлтавања бројила и „Шумадијл” због утовара. Друштвенл правобранилац са моуправљања је говорио о лрпјему приправнлка и том приликом истакао да се нлко не користи институцијом пријем приправника на одређено време, што је сасвим погрешна оријентација. Приликом њиховог пријема одмах их распоређују на радна места п дају им се радне обавезе уместо да приправнпчки стаж служп за обучавање младог радника. Карактеристичло је и то да постоји двојно понашање људи у вези прлдржавања Друштвеног договора о запошљавању. Велики број њих се као друштвено политпчки радницн *на састанцима залажу за стриктну прлмену договора,’док у својнм организацијама у конкреТшш случајеви.ма и сами доприлосе да се тај Договор крши. НајBelin број их је ко.мунлста. Зато се правобранлоц залагао за поштенији однос у запошл»аван>у. Y добром броју органлзацлја нор.мативна акта ллсу усклађела са Друштвеллм договором о запошљавању л Заколом тако да је лове.мбар крајњи рок да се одредбе из Договора уграде у акта раднлх организацлја, по сле чега he правобранилац ллслстирати да се те одредбс л поштују. И другн учеслици у дпскусијп као што су: Миленко Довнјаннћ, Верлца АнБелковпћ, Стојан РадосавЈБевнН, Радмила Мллојевић и Мнодраг Нпколнп својлм дискусијама су допринелл да многе одредбе законсклх проплса, које се односе на запошљавање, буду јасније. Истаклуто јс да се о овлм проблеми.ма треба чешће разговарати овако отворело а са закључцима са овог састалка бпће упознате све радне органлзације п заједнпцс лз наше општпке. М. Жнвковнћ
ПРИВРЕДАвГРАДСКА ХРОНИКА 2. ЈУЛ 1980, БРОЈ 160 Y ПОСЕТИ ОМЛАДИНСКОЈ РАДНОЈ БРИГАДИ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” KOJY САЧИЊАВАЈУ МЛАДИ ИЗ ПАРАБИНА И MYPCKE СОБОТЕ СЛОЖНД БРДТ1Д ШАБАЦ П»ДДЕ ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „AYTOIIYT БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО" Прва самоуправљачка нскуства охрабрују Y братској брнгади се најлспше радн — Братство јединство, братство Јсдинство! — Изабрали смо Тктов пут! Братство-јединство, Братство-јединство! — Собота — Параћин, Параћнн — Собота, браћа, брађа, браћа! Избралп смо — Титов пут, Братство-снотност, Братство-снотност, Параћин — Собота, Собота — Параћин — Братјс, братје, братјс, братје. нак учини ништавпи.м. Међутим, правнла су иеумољпва, сви у нассље на заслуженн одмор. Тако почиње свакн новл panini дан, тако је увек кад се ради, тако је у насељу, тако је у збору кад се проглашавају резултати. Тако то раде браћа из о.младннске радне бригаде „Брат ство — јсдинство" Мурска Собота — Параћпн. Младп из двс општнне чврсто плету нити братске сарадње потврђујућп их већ отврдлн.м жуљнви.ма, пес мом и заносом који плени. На омладннској радној акцнЈи „Подриње колубара” у Шапцу, рд 8. јуна налазе се млади збратнмљештх оппггнна Мурске Соботе н Параћина. Њнхов зној већ Је уграђен у савске бедс.ме који треба да чувају плодну 1< набреклу Мачву, и у темељс будућег гиганта термоелектране „Обреновац”. Гостопримство Шалчана младп из братскихопштина узвраћају добрпм резултатима на траси п новпм пријатељствпма. Ове младиће и девојке, који са нензрецивом радошћу и поносом паказују ожуљене длановв» посетилл смо ових дана и Заједништво из насеља Равномерно брујаље мотора, неких четрдесет мтшута, у рано јутро служе као најбоља успаванка. Ненавикли на буђење у четнри сата, ујутру, многи кра ду од путоваља до трасс за још хоји тренутак слатког дремежа. Y другом крају аутобуса ноко певушн. Cyiuic већ одскочпло и прлпрема јунску добродошлнцу. Термоелектрана „Обреновац” ЧелЈгчнп костури назначују будући електро-гигант. Ту у подножју наше бригадире очекује радни даи. Јутарњи мамурлук разбијају први ударци крампа о шљунчапо тло. И као да занграшс крамловп, лопате и колица нскакав чудесан балст у рукама младости. Првн потоци зно ја најављују свој непресешни тох до краја радног вре.мсиа. Песковито п водпо тло највећи је непрнјатељ вредннм aioniјашхп.м рука.ма. Тек ископаш« каналн обруне се н неко кроз зубв процеди псовку. Из песка излазл непријатељ. вода која тп хим подриваЈБС.м претн да посао учиии узалудним. Рамс уз ра.ме девојке и младићи, Срби и Словепш* све дубљ« улазс у земљу. Beh само гла Срећни жуљевн ударнзше пожелели да виднмо како живе и раде, V први мах нисмо могли да распознамо ко је нз Соботе, а ко из Параћлна, јер једноставно .лретопнлп” су се II сви као да годанама живе заједно и познају се, као да годинама pyuie нормс на акција.ма. преноси се на трасу вс вире и високо уздигнуте ловате. Између лопата и глава „мо та” се „санитет” и водоноша који могу слободно да кажу да су данас били најзапосленијн. Вредна и симлатична „санитет” обиграва око сваког брнгадцра. Жуљевс cainipa јодом, својим друговнма it другарнцама маже крему за заштнту од прејаког сунца. Водоноше, са не баш лаким пласпплшм кантама, у слалому обплазс препреке н нуде чашу воде, пазећк да се нп једна кап нс пролпје. Тако је до марендс (ужине), а онда, након некошгко сати, заслуженн одмор. Јогурт, хладовина и нсзао* билазна акцијашка паштета. Треба окрепмтн снагу, посла н.ма још до краја радиог дана. Случајнн пролазинк који се нашао на трасн, у моменту могао јс да помисли, да сс нашао на морској обалд без мора. Пре планули младићн п девојке на јунској Bpvhinni осуичавају акШ1јашки зној и к^нке којнм ће обогаткти своју домовнну. Акцнјатхп раднп дан је лстекао. Пакују се алаги, али неки бп још да остаку да заврше посао, боје се дд вода ие напла тн свој далак п акднјашкн учн* И на рад и св рвда иде се с песмом >Дружс Тито, мн ти сс кунемо” рођенад. Уместо шампањиа кока — кола, пригодан поклон, пе сма .Дружс Тито, ми Тп се кунемо . — Необично сам срећан што овако прославља.м рођендан на акцнји са браћом нз Словенн- |е. Идуће годиле поново ћу да прославим роћендан на акцијн!, поручује РпдоЈица Жнвковић. На платоу заљуољени, по.мало заљубљенп и онн што воле да нграју. — Нассље ннје баш најбољс, али још увек се формнра. Иначе на акцији је лепо, каже Ју« Д1гга Звер из Мурске Соботе. — Бно сам на двс акције, али овде јс боље, овдс су Словенци и Јудита, поручујс Миловановић Драгослав. Еашл Ерјавсц из Мурске Соботе, популарни бригадни „тра ско” предводн групу својих школских другара. Са собо.м је повео још четнри „мускетара" Валерију Жалт, Миру Мислету, Јудиту Звер и Андреја Халаса. Свн онп су из најбољег одељења птмназнје у Мурској Соботи, сви су ученицн 11b и каже да му је жао што јбсгово иело одељењс нијс пошло на акцију. Биће н тога, поручује Емил. — На акцију сам дошао да ширим братство и једкнство. по готову што јс ово братска бригада. Другови су ми причали да се на акцији рађају хајлепша пријатсл»ствп. И ндућс године идем у братску брнгаду, тврдн Штефан Коларић ученнк меди* цннске школе из Мурске Соботс. Сашу Лсковића упознали смо за врсме дсжурства .у ходнику. Како речс, чува личне акцнјашкс стварн да нс побсгну н размишља о акцији нарсдне годн« нс п наравно о једиој Слађани. Још бн пуио тога могло да се наппше о акцијашким даннма, .можда о ппсму, можда о опраној мајннн, можда о новој песми плн чему свс још не... Всчс сс склапа над Шапцем, трсба обновнтп снагу за сутра изјутра. Остају са.мо онн који he ноћ пробдсти над мнрни.м сном својлх другова н по некн закаснслц пар који желк да украдс још који тренутак акцнја шке прве љубави. М. Илић Акцијашки рођендан Како рх^ак зна да буде укусан после напорног дана пајбол>с свсдочс празни тањири, и како сан добро прнја након ру чка, али вре.мсна за сан псма. Трсба ухватлтн што внше од ак цијашког жнвота, у акцијашки спо.мсиар улисати ;ош којн лсп тренутак. Поподнс прошарано курсеви* ма, активностнма на уређењу нассља, прављењу бригадних но внна, прнрсдби... Всчс остајс за забаву за неки скривени кутак, за нову акцијашку љубав. V спаваонини бригаде „Братство-јединство" необнчно је живо. А како и не би кад бригадир Радојица Живковић слави 22. • Млади из осам градова Југославије остварили су преко 35 хиљада норма сати или просек извршења 144,82 одсто ф Седам бригада прог лашене ударним у првој декади • Акцијапги о самоуправљаљу на акцији Y лрвој смени омладинске раднс акције „Аутопут братство-јединство” прнводи се крају. Млади из осам градова Југославнје, Урошевца. Макарскс. Београда, Беле Црквс. Штн па, Прешева и Ужнчке ТТожеге у првој декади остварилн су 35.000 норма сати. Просечаи учннак о.младинских бригада је преко 144 одсто. СMena на аутопуту се .завршава 5. јула и већ ос.мог јула долазе омладпнске бригадс. Током Јула на траси аутопута радиће брнгаде: „Универзитетска" нз Ниша, „Бранко Крсмановић” из Параћина, „XVII азбуковачка" нз Љубовијс, „Љубица Правица” из Лендаве, ,Д1. новсмбар” нз Тивта, затим „ЗиЈад Диздаревпћ" нз Фојннца, „Благоје Ботев" нз Титовог Велеса, бригаде из Озл>а и брпгада деце нашкхра дтшка на прнвременом раду у Фрахцуској. Порсд поменутих, на аутопуту he радити поврсмено п омладннска радна бригада Културно-уметничког друштва „Коста Абрашевнћ” нз Београда. Бригадири анализирају самоуправ^ање на акцији Од ове годнне на омладниским радним акнијама нс пос тоје вид1е штабови и командан ти акцнја. Н»лх су сменнли збо рови бригадира н председава |ући председништва зборова. Порсд тога вишс ис постојс ни насељски команданти, већ јс њихову улогу преузсо сскретар акције, а улогу штаба ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА БЕРБЕРСКО ФРИЗЕРСКЕ задруге ЗА БЕРБЕРЕ ИДУ БОА>И ДАНИ • После тешких година, положај бербера и фри. зера се побољшава Ф Очекују нове просторнје у центру града Награде за 25 и 10 година рада Трновит је био пут Берберско-фризерске задруге у Параћину од 1946. до данас. Недостатак одговарајућмх просторија, селење из локала у локал, минимални лични дохоцк, чести губнци, били су готово ста лни пратиоцн задњих годнна, четрнаесторо запослених рад1шка, колико нх тренутно има у овој задрузи. После споразума са ППРО „Шумаднја” о преузимању шесторо радника и њпховој преквалификацији и санационог про грама након губитка од преко пет милиона динара, снтуаиија јс кренула на бол»е. Данас у фондов1сма задруга нма 23 милиона динара, а први пут од постојања двојици радника који су отишли у пензпју дат је по једап личнц доходак. Прослава тридесетпетогодшнibiuie постојања прослављена је свсчапо ц радно. За двадесет и пет годнна рада додељепи су ручнн часовници: Драгану МилоЈевићу, Добрицп МиљковнИу и ЈБубиши БорВевнћу а за десет година рада Мнрјани Милосављевпћ и Радомнру Жнвадпновићу. — Очекујемо да сс ускоро решн проблем просторнја, каже директор задруге Радомир Живадиновић, с обзнром ла су нам за неколпко година уназад срушена два локала у центру града. М. Днмнтријевнђ Ж^Шанав 4 служба акције. О деловањунових опгаг-» и првим искуствима млади су недавно разговарали и у оквиру своје О.младнн скс полнтичкс школе. Интересантно је да су акцијаши, за разлику од ранијих година, сами рсфсрснти, сами припремају предавања и наравно претре сају сва бнтна питања самоуправљања. Из разговора који су водили акиијаши може се закључитп да се стара и нова акиија више не могу препозна ти н да су прва искуства веома познтивна. Међутпм, још увек по негде постоје п некс нејасноће што је п разумљиво када се има у виду ла јс овакав начгтн самоуправљања на акцији новина. М. И. Време првнх жуљева је прошло САЛОН „ЈУГОДРво” КАЖЊЕНИ ЗА НЕОСНОВАНЕ ЦЕНЕ Окружни привредни суд Y Београду недавно јв донео пресуду и утврдио условну повчану казну од 20.000 динара Радној организациЈн »Југодрво”, зато што су у Салону намештаЈа у Параћину, про тивно прописпма, извршл ли попис робе на залиха ма, п на постојећс калку лативне малопродајне це не неосновано одредилк н образовалп впше цене намсштаЈа, којк је стављен у про.мет. Суд Је нзре као новчану казну и ДИ* ректору ссктора Милији Јовановнћу у внсинн од 2.000 дннара. Тржншни мнспскторСе кретаријата за пнспскциЈ скн надзор Скупштинс оп штние, по извршеној ш<- спекиијскоЈ контроли над пословањем Салона .ЈУ* годрво” у Параћину, до* нео је peiucite којим се одузима остварена позитивна разлика у исни ОД 47.000 дннара. м. Д-