ПРИВРЕДАвГРАДСКА ХРОНИКА 3. НОВЕМБАР 1980 • БРОЈ 161 ____________________•________ - ______________________________ Плана: ИЗГОРЕЛА МЛЕКАРА Y ноћл измеВу 9. и 10. октобра до тс.меља јс нзгорелж стаилца за откуп млека у Планп, коЈа је саграћсна прс .тве годјшс. Узрок пожлра Јс иеиснражна електрична писталацпја. Објскат јс приподао ОргапизаШ|Ји кооперапата „7. јул", а штега коЈу Је пожлр налсо овоЈ оргализацнЈи процсаује се па два мнлиона динара. БОНОВА ИМА — РОБЕ НЕМА Да ли Тртовииска радла оргаиизацмЈа ..ШумадиЈа'’. OOYP ,,Прехрапп врши правилну расподелу дефкшбтарнс робс у сс.тамз п граду, П1пон,с Јс о коме оспрошачл у Плшш ста.тно расправлоЈу. После yuobciLa бопова у септембру, у.гв и шећера Је бкло диво.ано, дох дстсрис1ггз тек јсдна половпна од стварних оотреба. односко четири crontne KM.iorpaAta, углааном маил naxoeaisa , Бнљанс". Опраадано Је што потрошачи лтворсно поставл>а]у ово mnaibc, кад за боновс lie може да сс иабалп пц загараптивана роба. Жарко Веклћ „15. мај”: СВЕСТРАНА АКТИВНОСТ На прошмрспој ссднпон Скушитине мгспс зајсдницс са свнм дру штвсио-политпчклм органнзацлЈама, коЈа јс одржана 23. октобра, Једногласно Јс усвојсн Самоуправпи споразум о заштктн децс, извршенс су послсд1бс прнпрс-мс за вежбу „Нлшта нас не сме изпенадлти", a no niiTaiby ..нивсстиционог дппара” орпнпповапп су noeepcimuM, коЈк су сс добровољно Јавл»алн, што гараптуЈс успсх акцнЈс. Ila пстој ссдннш! покрснуто Јс и nnraibc <г.кнвл>аван>а актналостк сскиијс жсна н других секција у оквиру Соцнјалнсшчког' сапсаа. Дслсгати су упозпатп в са формпранлм стрсллчкс дружппс, м дру. гнм текуНим пптап>нма. Душан Рнстић Својново: ПАРТИЗАНСКИ МАРШ ДО ЗМАЈЕВИЦЕ Борцн, резервне воЈне старсшпне п члановп Сгрсљачхе дружине .Напредак" из СвоЈнова, 14. октобра нзвелп су пар-пиапскк марш чо sierra Змајевкиа нв Јухору, где је 1941. године формпрап Јухорскн партпзанскн одред. Око стотннак учесинка марша одало јс пошту нзгнпулнм борцмма, п Предссдппку Tiny, почасинм плотупима из воЈимчких пушакд. Порсд догорске ватрс, посде ватромста, раавнло се козарачко коло. Токо су учесници марша на достојак начнн обслсжпли октобарсхе празнпке. Врсдно Је похвалптп оргашгаациЈу Стрељачке друж1ше .Д1апрсдак” н лсл целокутпи! рад, коЈа всћ веколлко годнпа успсшно радл н у отсжашш условима, а броЈна npiuiiaiba u дппломс сведоче о томс. Браннслав Бокмћ — Кап хроника месних Заједница СВОЈНОВЦИ СВЕ ДОБРОВОЉНО II порсд завсденог сдмодопрнноса за насилање путева. СвоЈновцима ннЈс било тсшко дд добровољно нзађу н насипају пут ,,.ма_\н друм", у думшин од Једног кмломстра. Пстпассгах домаћпнстава пзвсзло Је 120 кубнка моравског шљунхд н довели ову важну сеосху саобраћајшшу у нслравно сташс. Мирослав Николлћ Ратари: ЗАМЕРКЕ ТРГОВИНСКОМ ПРЕДУЗЕПУ Питање лохпе слабдслспоста дсфншггарпим артпхлима дошло јо па дпевни ред л Ословис оргаллзацијс Савеза хомуписта у овом сслу. Тргавписко лрсдузеће ^ШумаддЈа" није пспоручлда ни ону робу коЈа је бопошша загарантоваиа сваком грађаннну, а карочито дстериснта, коЈи је у прошлом мессцу за Ратаре излосно свсгв 190 кллограмд. па сс граћали довлјају па раанс пачине да дођу до ооог -важлог артпкла, каже Драгутнн Милстнћ, прсдссднлк Скуппгпшс месие заједншк. Раде Јовановић „Знојац — Данково”: БЕЗ ПОДЗЕМНИХ ВОДА Ових даиа трсДа да буде завршен пдеЈнн проЈекат за одводллваил оодзсмнлх бодз из овог васелл. — Радовл по овои пројекту трсба да одмах почму. л ажо врсмен. схи услови дозволс, одиоджаваЈис be блто завршено до краЈа годнкс. „Центар”: ДА ЛИ БЕ МАЛИШАНИ ДОБИТИ ПРОСТОР ЗА ИГРУ — Становницн Месне заЈедплце Целтар очекују дд СПЗ м ypebeiLC грађевинског зсмллтгта и Секрстарнјат за комулалло ста.мбепс послове Скупитше omunnie, колдчио, одгиворе на н»пхов захтсв, да се простор UtBiuer дома омладиис у улиин Саве Ковачсвкћа, уреднти кло дејче нгра-млите нлн паркнпг за аутомобнле. „Нвдамо се да he потрсбе малиuiana 6imi прсче од потрсба возачд”, рекао Јс МИЛЛН БОКИН, прсд* седнлк Скупштмнс Мссне зајсдннцс .Цсктар”. Ммлнца Живковпћ Y ПОСЕТИ MYPCKOJ СОБОТИ КАКО СУ - I a ——мч @ Крушшл! корацилта од неразвијених ка друш tbv најбољих ф Правовремене инвестиције ® Привредна сарадња између општина Мурска Собота н Параћпна у први план Годпна. од октобра до октобра, дала нам јс могућности да се поблкже упознамо, дл се заједпвчкн радујемо успесима н бри немо над потешкоћа.ма. Наша недавна посета братској Мурској Соботн пружила нам Јс заиста пријатну обавезу да срађанима параћнкске опптпше презснттрамо успехс наших пријатеља, тим значајније ило су постигнути у времену чпја оллнчја ми узимамо као обЈсктивну препреку на путу бржег успона. „Круппи корапп” из поднаслова још су крупнији кад се илуструју подаиима нз „словеначких” размера. Укупни при- .ход у првом полугођу већи је за 44 одсто (у СР Словенији 32). Доходак је всћи од прошлого« дишњег за 42 одето (у СР Сло венијн 31). Планпрано усмерење на извоз у саобраћајској привредп донело је повећаље пзвоза за 44 одсто. Тако сад нзвоз покрива увоз прекпивачем од скоро четирн ката. Ту предљачп копфекција „Мура" а за н>о.м прехрамбсни ко.мбинат „АБЦ Помурка”, „Паноиија” и другн. За све време инвсстиип* је на подручју привреде порасле су за 89 одсто, што говори да динамика раста не јењава. Акумулација је сто одсто већа. И још много података садрже пословнм извештајп и све у стилу „вишс, веће, боље!” Нови оојекти за празник слободе Празник ослобођења Мурске Соботс 1980. године био је и празпик свсчанпх отвараља, пуштања у рад и „прсссцаља врпци”. Нове робне куће, Фабрика минералних мешавина и адитнва ,Лек”, новн смештајни простори, новн средњошколски иентар, изложбенп павиљон, све је готово а кроз неколико дана бнћс то подновљенн хотел у центру града, товллиште капацитета 100.000 прасадп, фабрика фнлтера и контејнера... Залста су то кораци од седам мпља и н»их је лако начпнити небљу Прскомурја. Договор јс сачињел ове јесени на велико.м пољоггонвредном сајму у Горњој Радгони. „13. октобар”. грађевкнска радна организапија из Параћина, чпје смо представннкс затекли у МурскоЈ Соботи у веома срдачном разговору. такоbe је потражпо поље сарадње са „Конструктором”. сродном радном оргаиизапијом, xoia са гспехом завршава послове и ван гпанииа наше земљс. За сада иде на стргчну помоћ прекомурскнх грађевинара п набавку дефицитаонпг рспроматерпјала из Словеније. Вероватно ћемо, као плод скораипБе размене кулннарсклх стоучњака Мурске Соботе и Папаћина, моћи v Сисевцу или Грзи наоучмвати прекомурске специјалнтете, а наши спеиијалитети преселиће се у Прекомурје. Овим сва поља сарадње нису исцрпљена. Нашн највећи колективи на “подручју Мурске Соботе, још нису нашлн себе, али братски односи. односи пуни разумевања и повереља изванредна су подлога за развој. како рече секретар Скупштннс општине Мурска Собота Map* тнн Винчец: „Примарне сарадIbC”. Развој сарад»>с на друпсм пољи.ма, културном, образовном, друштвено-полнтичком таквп су какви се пожелети могу. Културно уметничка друштва, сликари, фолклори, друштвене п политнчке делегације, па и новинарске, у непрекидном су кад им је основа у добром плану и још бољем раду. Класнчно и толико рабл>сно: „Резултати су добри али могу 61ГГИ м бољи” у Мурској Соботи су свакодиевница. Нити у привреди нити у непривреди сматрају да су досегли врхунац. Фабрика млека у праху спрема се за градњу новнх капаиитета. Референдум којн предстоји трсба да обезбсди средства за градњу здравствених, културних ц образовних установа. A што се нас тиче и сарадље са побратнмљеном опшпшом, резултати су стварно добрн али залста могу бдтн бољи. Радна организација коопераиата „7. јул” из Параћнна део сарадње којп се односи на комерцијалне послове eeh осгварује са сродним фпрмама из Мурске Соботе. Планош! који тек треба да се остваре односе се на обострану сарадњу по питању размене искустава на гајењу хрена и зачинског биља код нас н шсћерпе репс у под* контакту и овп редовп,које са задовољством ппшемо. плод су једног од таквлх сусрета. М. МиленковнН !^аана^ 5 Y неколико редова СТИПЕНДИЈЕ ЗА НАЈБОЉЕ Надежда Костиђ, Лепосава Дрсноваковпћ, Бип>ана Борђевић, Љубпнка Cuxuih, Бпљана Милсно* вић седма су генерацпја стипенднста Титовог фон* ца из нашс оппгпше. О* впх дапа су поводом добн јања стипендпјс потпнсале уговор о њеном коришћсњу, а сваког месеца he на штедне књнжице ца стнжу средства за »и* хово даље школовање на факултетнма п средљпм школама. М. Ж. ШТА РАДЕ АЦрска Собота: Велики простор за сарадњу КОЛИКО И ШТА ИЗВОЗИ СТАКЛАРА И№8» ИИ*1 31 АМЕРМКУ о Нови послови са Америком и СССР ф Најтраженији иберфанг и столовате чаше Познати привредни токови у нашој земљи и проблеми око обезбеђнваља увоза репроматеријала и сировина натералн су Српску фабрнку стакла да сс све више окреИе нзвозу. Последље две године извоз у овој фабрици није представљао неку зиачајннју ставку. Махом је извожено трговачко стакло u то у Не.мачку и Аустрију и нешто амбалажног у Италију, Грчку н Израел. Због cbilx насталих проблема, који се последњнх година тало* жс у овој радној организацији, параћински стакларн су све внше оријентисани да извозе и то на конвертибилно тржишге. После првих контаката са фирмама из Америкс н Русије врата за извоз су отворена. Уследили су први договори и прве количнне трговачког стакла већ су испоручене Америцн, док be остала уговореиа роба бити испоручена до 30. новембра, а све то преко „Унис-а" нз Сарајева. Посредник у пословима са Русима је „Гснекс” из Београда. Склопљени су и уговори тако да he у ову зе.мљу у следећој годнни да будс извезена комплетна производња иберфанга, кригли и крахле производа, а у укутшој вредности од 2 мн* лнона и 150 хиљада долара. На* реде године биће извезено столовитих и обнчних чаша у укупној вредности од 1 милион н 800 хиљада долара тако да yxvпан извоз достиже суму од 4 милнона долара. У новембру he бити вођенн разговори са нсколико запад* нонемачкнх фирмн о снабдеван»у њнховог тржишта параћин* ским стаклом. Позната фирма „Цимерман” нз ове земље већ више годкна откупљује комхв летну производљу термо уло жака што достиже вредност И до 5 милијарди старих динара. Y Стакларн с.мо сазнали да су у изгледу и послови око извоза за Канаду где су већ понуђски узорци и цене док су Аустралнја и Новн Зеланд интересснти за иберфанг. Сви по.менуги послови треба Српској фабриии стакла наредне године да донесу 25 милија* рди старих динара, у девизама, што је у односу на прошлу го* днну само по питању трговач* ког стакла 4 до 5 пута више. — Тим средствима моћи ћемо да подмнримо све потребе за увозом, истиче Бата Балетић, директор ООУР-а .Лромет СФС”. Извоз неће да ремети испоруку наших производа дома* ћим купцима, а ми с.мо махом оријентисани да извозимо оно што се мање продаје у земљи. Да би се доста извозило потребно је проширити производњу нберфанга, оријентисати се на ручну производљу и маппшску производњу обпчних в сто* ловатих чаша јер су ови производи и најтраженији ван гра* шша наше земље. А уз то боље опремити погоне где се дува и оплемењује стакло. Сви овн послови допринеће да Стаклара што пре ггревази* be многобројне проблеме са којима је суочена последаих година. НА ИНТЕРВЕНЦИЈУ ГРАБАНА УШН АМРЦИЦЕ © Жалосна судбина три украдена зеца, добиће епилог на суду Жнвота Величковнћ, ловац Ловачког друштва „Параћлн” и То.мпслав Стојковић, неловац, ooojima 113 Голубовца, сматрали су да he њихов ноћни излет у голубовачка поља остати неопажен, вероватно, као и хшого пута до тада. На њихову несрећу ступили су у дејство најважнији чпниоцп наше друштване са.мозаштите, грађани, и већ сутрадан три зеца у шерпама, уместо на столу у њнхо* вим кућама, „разбаткарени”, немо су сведочшш ноћну пустоловину ловокрадица у станпци Мјстицнје. Велнчковић, своју пушку a Стојковнћ пушку која је била власннштво његове кћерке, по свој пршпшн више неће цобнти у руке. Такође нв реденике и муницију, као и „спецнјалну" опрему — батернјску лампу са магнети.ма за забрањенн ноћнп лов. Јадна судбина ловокрадице не доносп срамоту само њему. Овог пута и укућани понелн су бреме бруке. Мајка у жељи да заштити сина, несигурним старачким трнко.м покутала је да сакрије шерпу са припремљеним зецом. He зна се коме је било непријатнпје. Да ли мла« дом милнционеру Драгославу Милупшовнћу пли стариии, „у» хваћеној на делу”. Ружне успомене укућана из дома Велпчко* внђа u Стојковића на претрес раднпка СУП-а н пословичне прлче по селу, последтше су не« промншљеног понашања дво-’ јице Голубовчана. А брза н за» хваљујућн грађанима ефикасна акшца патроле Милпције још једном је доказала да друштво не трпи вршљање отпадника већ га са пуннм правом излуч\'је из своје средкне. М. Мпленкninth
5. НОВЕМБАР 1980 • БРОЈ 168 НАША ТЕМД • НАША TFMA „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” Покозанп висока спремност © Y ратним условима живело се н радило са пуно озбиљности н мобилности ф Постигнути резултатн показују добру обученост свих актера вежбе Y ноћи 24. октобра у нашој општнни почео је завршнп део вежбе у акцпји „Ништа нас не с.ме нзненаднтн” под назпвом ,,3но|ац — Данково ’80”, под претпоставком да је непрпјатсљ послс погоршавања међународне полнтнчке снтуацнје, искористио такву снтуацнју и напао Југославију 10. октобра. После четрнаестодневннх нсцрпљујућлх борбн, када јс услс дио снажан отпор „плавих” ча фронту п на приврсмено запоседнутој територнји, а услед исцрпљсностн резервн, развучевости снага и претрпљсних гу битака и то 10 одсто у људсгву н 15 одсто матернјално-техничких средстава, били су принуђени да обуставе наладна дејства н npeby у одбрану на линији леве обале Великс Мораве. „Плави" су располагали авнјацијом и убацивали извЈЉачко диверзантске групе у позаднну „црвених". Наше снаге на фронту успеле су да зауставе даљи продор „плавих". Вршиле су прегрупн савањс и довођсње нових снага ради предузпмања противудара. чслннк Сскрстаријата за опште народну одбрану. Пошто јс највишс матернјалнс штсте било у Штофари, ова органнзацнја јс затражнла помоћ ватрогасаца н специјализованих јсдиннца за рашчишћавањс рушевина које су брзо Ово.м прилико.м испољено је организовано, масовно и одговорно учешћс радних људи и граВана, завндна припрсшвеност и добра обучсност свнх актера ове вежбс. Радни људи и грађани су, лако се радило само о всжбн, показалп пуну озбиљност и мобнлност н велико познавање својих појсдиначних обавсза као н обавсза шнрег карактера у оваквим прилнкама. Сде организације удруженог рада којс су учествовале у вежбн показале су внсок стспгн прнлагођеностн процсса пронзводњс у условима рата. Сваки Мобилно од зоре Овако је укратко изгледала »долитичка ситуација на фронТу" оног момента када је требало да се радни људи и грађани наше општнне укључе у ову акцију. Y оваквој прилици, било је основно да организацијс удруженог рада и Месна зајвдница предузму посебне мере обезбеђнваља објеката и замра чивања на целој територији града на којој је вежба извођена, што је одмах и учињено. Почстак всжбе био јс праћсн мобилнзацијо.м свих структура ошптснародне одбране. Мобиднзацмја јс почела по.менутог дана v 4 часа. Пре тога, Савет за народну одбрану н Колштст за општенародну одбрану и дру штвену самозаштнту одржали су састанак на коме су усвојена документа за извоВењс всж бе. Y првим јутарњнм часовнма грађанн су на улицама пуTCAi Билтсна били упознаги са сктуаднјо.м на тсрсну н сапоступцнма на знак ваздушне опасности. У 8 часова градом је одјекивао звук сирсна које су означавале ваздушну опасност. На овај знак радни људн у органи зација.ма удруженог рада су зауставилп машине, искључили свстла н водовод и најкраћим путем отишли у склонншта. Тако су поступили н мештани Месне зајсдннце »Знојац — Данково". Истовремено је разгласна станица у ИВТКТ „Бран ко Крсмановић" упозоравала о мерама којс треба предузимати у том моменту, јер су диверзан тп, које јс непрнјатељ стално убацивао, всћ били откривени и похватани у поједишш оргаинзација.ма. појединац, учесник акције, nonce од курира преко стражара помоћ унссрсћснима указалс су спсцијалнзоване склпе бомбардовања рашчишћавање рушевина Y склоништа за тили час Зассдаљс ратног штаба желело да се провсрн мобнлност и спремност, исказане су нске тачке и сле.менти који се морају дограђивати и довести у ступањ још боље слремности. — Овакве вежбе и убудуће трсба оргапизовати, али носиоцн актнвностл не треба да буду само Република нли Федерација већ повре.мно и са.мс мс сне заједшше и органнзацпјс удруженог рада. На тај начин доћиНе до пуног изражаја н>нхова креатлвност, рекао на.м јс, оцењујући резултате овс всжбе, Радоје Нссторовић, прсдседник Ко.митета општенароднс одбране и друштвсне самозаштитс. Мнлица Жнвковић >.м оку нншта не може да промакне РЕПОРТАЖА СА ЗАВР1ПНЕ ВЕЖБ Е „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ” РЖ®ГШ1Шт₽ИАА (ПоложаЈ: Знојац — Данково, 24. октобар 1980.) „Плави" су се привремено учврстнли на домаку Југозападног дсла града. Билтен Ратног ко.митета Савеза комуннсга и друштвено-.политнчкнх организација за тили час разграбљсн јс у раним јутарњим часови.ма. Y пскарама људн су прс хлеба узнмали летак у рукс, на трафикама пре днсвнпх новина читали позив на отпор, мнош су заустављали ауто.мобнле н на брзнну кроз ,Д1ептнре“ узлмалн Билтен у руке. Ратна психоза била јс у пуном напоиу, а спремност rpabana п радннх људи да пруже отпор непрнјатељу нагло је букнула из дубинс патриотског народа. Мобллно стање оссћало се на свако.м кораку. Колектнв Основне школе „Ра доје Домановић” у замраченој просторији држи састанак. Пре узимају се хнтне одбрамбене мере. V Фабрици текстилннх .машина „Пролетер" војна стра жа на капији. Иако са уредно.м пропусшпдо.м, „ратног репортера” са сумњом проводе кроз крут, п тек кад се потпуно утврди iteroB лдентлтст могао је да уђе у погоне, који, пако у отежанлм ратним усаовима, ра де пуном паро.м. Будност „црвеннх” је лзванредна. Тако у свнм колекпшнма, радним оргаш!зацлја.ма. школама... Ваздушни напад који ће ,лла ви” всроватно извссги за који тренутак не с.ме никога да изненади. Цнљ непријател>ског бомбардовања у ово.м делу гра да бпће прс свега велики индустријски објекти. Y ФабрпЦН штофова лзузстна опрезност. Иза сваког грма, знда, ог радс заседа. Митраљеска гнсзда. Противваздушна одбрана „црвених” будно прати небо. — Тата, колико пма партнза на око нашег обданншта, чуди сс мали Иван, док га тата жур но уводн на сигурно место. Главу дајемо — децу не дајемо Гракћу мнтраљези челичних птица Зацрмело је небо над Параћином. Ваздушни напад „плавих”. Челнчнс ппше гракћу ми траљезпма. Истовремено са зс .мље дочекао нх јс осињак про тивваадушнс одбране ,лрвених”. Y ниско.м бришгћем лету бомбардори „плавих’’ кружи Интервенцнја ватрогасаца у Штофари Гледа нас горостас Тито — а то је већ победа Са.мо неколпко Miniyra послс лајаве ваздушне опасности два авиона „плавпх" бормбардовали су одрећекл део града. За то време јединпце територијалне одбране у месној заједннцн н оргаиизацијама удруженог рада су дејствовале на ниско летећс авионс. Напад непријател»ских авнона трајао је 15 минута, а пото.м су сиренс означпле престанак ваздушне опасностп. Међутим. радни људи п грађани нису напушталн своја склонншта док извиВачн ннсу утврдилн да нспријатељ није пзвршио контаминацију подручја које је бомбардовано. — По обавештењу извиђача, а на команду повереника п пгга бова цнвилне заштите раднп људи и грађанн су напустили склоништа а у то време‘звуик сирене су означавали пожар. Спс<и1јалнзоване јединице цнвилне зашпгге и једшшце опште намене су одмах нз склоништа упућнване на места гле је требало локалнзоватн пожарс, објашњавао нам је гок ове акцнје Гвозден Стањеннћ, ндпритекле у помоћ. Y акцији спасавања укључиле су се и јсдншшс прве помоћи Меднцинског центра које су стигле v рекордно.м времену. Свн они радни људн који нису били у јединЈшама цивилне заштите вратили су се на своја радна места и наставили са радо.м. Наредног дана вежба за проверу становништва органнзована је и у неким другим месhilm заједницама у граду. Акцнја успела — непријатељ побеђен Овакав вид организовања рад них људн н грабана и једннпца и штабова најбољи је момснат за практнчно провсравање свнх ззцртаннх планова Комитета ?а оптшенародну одбрану и друш твену самозаштиту којп су про шлс годнне формпрани у свнм основннм органпзацијама удруженог рала п месним зајелнпаама у нашој општинп, зајед но са јединииама тернторнјалне одбране п цивнлне заштнте. до чслног руководиоца у организацнјама трудио се, максимално ангажујућн се, да обавн поверен задатак у склопу вежбе. ' Као пример изузетног ангажовања треба поменути ОШ'„Р. До.мановнћ" где јс са изузет* ном увежбаношћу извршена свакуацнја. Поред успешлих ре зултата, који су овом приликом постнгнути, охрабрујуће је и то. што су и грађанн који ннсу били обухваћени вежбо.м, показалп огромно интересовање, нудећи се да и сами у h»v буду укључени. Пре.ма општоЈ оценн која је нсказана на заједничкој седннци Комитета за општенародну одбрану и друштвену са.мозашпггу и Савеза за народну одбрану као и на седннцн Општннског ко.мнтета СК стојп да је за вре.ме вежбс демонстрм ран внсок степен мобнлностн и стваралачке ак1нвностп и оспо собљеностп свнх радних људи н грађана за обављаље свих задатака у одбрани наше соцнЈалистичке заједннце. На овој вежбн, на којој се Покгшава.мо да уђе.мо у Дсчјс обдаништс Фабрике штофова, да се уверимо како су с.мештени малишани, да попри чамо са васпптачима коЈп у овн.м ратннм условима брину за млади социЈалистички нара нггај. На знду огромна Тигова слнка. Умне, плаве очн сигурно глсдају својс војппкс. To уллва снагу, повсрење, сигуриост сваком припаднику огромне Тн товс војскс. Гледа иас горостас хсрој, воЈсковоВа, најомиљснн Ји човек нашег века, коЈн с правом носи н>егово име, гледа иас, а од тог поглсда у нама растс нска непобсдива снага, одговорност и поуздањс. Тнто је са нама, у нашим храбри-л срци.ма, ц њега нс смс мо изпсвсрпти. Глсда иас горо стас Tirro, a то Је всћ победа над сваким непријатељем. ли су над димњацима, и крововнма града. Бљувалн ватру. Стрелни „црвених’1 са свих стра на осулн су унакрону ватру. Тих дееетак .мпнута чинило се да Параћин гори, у димној завсси. Жестоки отпор „црвенпх” На знак престанка ваздушне опасности, из склошиита су полетслс екипс цнвилпе заштиге. Сигуфно и увежбано ватрогасци су уперили шмркове у пожар који јс изазван бомбардовањем. Екипе прве помоћн, хнтре младе жанс и дсвојкс, прсвијале су ра>венпке и за не колико минута они су већ ojlih па нуту прсма болннци. Зауставља нас стража, начич кана око гвоздене оградс. Ни мушица нс може да им ттролети. Одлазимо код командира страже. Заменик командира на pcbyje нам да охпожимо фотоапарат и приргчни материјал из иепова. Свако сумњиво ллце може да буде диверзант. Убсђује.мо га да имамо пропус ницу с којом можемо слободчо да се крећемо. .Мала вајда. Мо рамо да сачекамо командира. Сваки покрет фоторепортера прати будно око замсника. — Имате велики задатак, жури вам се, сумн»1гчаво иас пнта. И кад су утврдили наше добре на.мере, командир страже нас опет није пустио код деце. Главу дају, ако затреба, алк децу не. Из Плане за петнаест минута Шаана^ Од првог телефонског позива није прошло ни петнасст ми нута, а десетак радника Фабри ке бомбона „Параћинка” стигли су из Плане на своје зборно место. Један радглпс из Трешње вице дошао је у Јгзвнђачко.м оделу за кратко време преко Моравс. Свп припадницн територијалне одбране, цивилне за пгтите, санитетскнх екипа и та ко даље, окупили су се да бра пе своју фабрпкг док си луппо лланом о длан. И све службе функционишу бсспрскорно. На знак ваздушне опасностн „Параћтшкннн'' радшпш из замраченог погона билп су за не пун минут у склоншпту,. мно гољудни штофарскн колектив за четири минута био јс безбедан. Материјална штета је вслика, али јс жива сила са^гвана. Незнатни губшш у људству за хваљујући жестокој противавионској одбранн ..црвсних”. Цивилна заштита на делу Y штофарском стамбеном блоку ври као v кошници. Са високих солитсра приладннци Професионалнс ватрогасне јсдиннце спасавају становништво. Низ џаковс за спасавап>е лсте људи из задимљенпх зграда. За то време другп race пожар. Дим гризс очи. Венггокао птине ватрогаскп на сту-бама по.мажу угроженим. Колона санитетских возила из Меднцлис^сог иентра журн прсма Штофари. Колона бглдо жсра и друпгх машнна за раш чншћавањс изашла јс из парка. Треба што пре рашчкстити рушсвине. Живот се полако нор.мализујс. Мирослав Дн.митријсвнћ
СТУДИЈА О АЕРОЗАГАБЕЊУ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА -НОВИ ПОПОВАЦ' ГОДИНА ХУШ БРОЈ 266 ј ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ ПРОИЗВОДНИ И ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ УТИЦА1 ЦЕМЕНТНЕ ПРДШИНЕ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ • СА УВОБЕЊЕМ ТЕХНОЛОГИЈЕ, СВЕ ВЕНИХ КАПАЦИТЕТА И ТЗВ. СУВОГ ПОСТУПКА, КОЈИ ЗНАЧИ МАЊУ ПОТРОШЊУ ЕНЕРГИЈЕ. НАСТАЈЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД СМЕРА BEТРОВА И ДРУГИХ ГЕОМЕТЕОРОЛОШКИХ УСЛОВАСТАЛНО ЗАСИПАЊЕ НАСЕЉАИОКО ЛИНЕ НАЈФИНИЈОМ ПРАШИНОМ ДО УГРОЖАВАЊУ ФЛОРЕ И ФАУНЕ И ИЗМЕНЕ ЕКОЛОШКИХ УСЛОВА ООД ОЧЕКИВАНОГ ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ПОСЛОВАЊА У ОВОЈ ГОДИНИ НИЈЕ ОСТВАРЕН ОЧЕКИВАНИ ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ. ОД ОСТВАРЕНЕ АКУМУЛАЦИЈЕ ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕШЛО СЕ НА ГУБИТАК ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ У ВИСИНИ ОД 9 МИЛИОНА ДИНАРА. • Овакав пословнн рсзултат је настао као послслша внсоких цсна репроматеријала н епергије, првенствсно мазута л врећа с једне странс и неадекватне цснс це.мента са другс странс. Y односу ла лстл перлод прошле годлне трошкови су повећанн за 47,7 посто, а пркхолл за 37,2 посто и плал је самлм тнм изгубио своју реаллост. Само мазут којл у цепн коштања учествује са преко 50 посто поскупео је од 3.722 длнара по топи на 5.996. — дллара што представл>а повећал>е од 61 посто НОВА ЦЕНА ЦЕМЕНТА Нова фабрлчка цена цемснта по тспл сада лзпоси 1370 длн. за цемент марке 450 у рлнфузу и 1.230. — дин. за марку це.мента 350.. Ова цена се увећава за лзнос набавне цсне врећа за паковал>е цемента. To је сада п новлна јср је ранлје цена вреће блла урачуната у целу це.мента, али сада се тај лзнос, цене врећа, накнадно урачунава зако да свако поскупљење врећа повећава и цену џакираног цемента. Цена врећа по тонл цемен та пзноси 145,70. — днн., тако да тона џаклраног цемсн та марке 450 стаје 1.515,70 дин. а тона цемента марке 350 стаје 1375,70. — длнара. п то још у јулу месецу, а последн,е поскупљење це.мента дошло је после целог тро.месечја, односно у октобру. Поред овлх екстернлх утицаја на рсзултат пословоња утлцалл су и нскл лнтернл утицаји изражелл у изостајању произ* водње цемента л делл.млчно клилкера. Влшеструкл су разлозл губитка у производњл алл највећи утлцај је одражел преко продуженог ре.молта, споро.м отклањаљу текућпх застоја, недостатку мазута и адлтлва, првен ствено шл>аке, л непроизводњи ка.менлх агрегата где је такође дошло до веллког подбачаја, a где је највлше утицало смањење потреба на тржлшту за овим производо.м. г Слсдећа главна пословпа орпјснтација била јс прошнрење •Малопродаје за продају л осталог граВевинског матерлјала. У овом перлоду то пол>е прнвредИаанаа 1 ие актлвностн јс влшс лсго скро.мво. Продатс су снмболичне коллчлне грађсвинског материјала. Све ово упшало јс л дало овакве флнансијске рсзултатс. За овлх 9 месецл остварен је доходак од 171.573.796. — длнара и он је за 4 процената већл од до.ходка у прошлој години, алл јс ледовољан да покрлје yeeliaле законске л уговорне обавсзе са обавезама пре.ма Радној заједлпцл тако да је члст доходак остварен у лзносу од 97.962.224. — длнара, a то је 85,9 посто у односу на прошлу годину. ЗАЈЕДНИЧКИМ СРЦСТВИМЛ АО ДИЗААИЦЕ За куповину дизаллца која је потребна људлма у одржаваљу прллнком обављања ре.монта л других шггервенција. Свс основне организацлје су сс договориле да удруже средства. Дизалица кошта 1.860.000.— динара, а средства ће уложлти ООУР-а „Површинскл откопл" у висинл од 285.600.— динара, ООУР-а „Пронзводња це.мента” у износу од 979.400.— динара, ООУР-а „Производне услуге” у лзносу од 289.000.— длнара, OOYP-а „Про.мет" у износу од 306000.— динара. Набављено основно средство — дизаллца, налазиће се у OOYP-а „Пролзводне услуге" која је л власник средстава. а амортизација he теретити укупан приход ООУР-а, власнпка основног срсдства. ООУР-а „Производне услуге” неће моћл да зарачунава никакве накнаде за услуге које буде вршила удружноцл.ма средстава (ООУР-има I, II и IV), овим основним средством. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Y ПОПОВЦУ КОД ПАРАНИНА ПРОДАЈЕ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕ Путннчко вознло марке Мрецедсс 230 произведено 1969. године. Почетна цена лицитација је 150.000.— Д1гн. Возпло се може видетл сваког дана од 7 до 14,00 часова у гаражл Фабрлке и то од 6. до 14. новсмбраЛкцнтаинја he се обавити 14. нове.мбра у 10,00 часова у сали Радничког савета Фабрике цемента „Новп Поповац”. Порсд осталих показатсља илтерссантал је и податак о крстаљу лпчннх доходака. Исплаћени просечли личнл доходак за 9 мссеци износл 7.562. — линара, којл је за 1.6 посто всћл всго просск лз цсле прошле годлне. Наша настојана до краја годлнс, обзиром на постлгнуту нову цепу цс.мента ићи ћс ка санлрању насталог губнтка. СтручНаша фабрлка цемента је паралслно са проширењем капапитста поклањала пажњу заштлти човековс средине јер је још 1956. год. када је дошло до првнх значајнијих прошлрења капацлтета, уградила електрофллтерс ла млинови.ма слровина и цемента којл су одговарали таданпвем нивоу технике. Данас фабрика изграђује л л.ма код свих већих постројења уреbaj за заштиту околине — електрофллтре, циклоне, мултлциклоне и тзв. механичкс отпрашлвачс којл одговарају данашњем стању науке и технлке у овој области. Међутнм, знатним проширел>ем капацлтета и увоћењем нове технологпје и новог поступка, стајањем слектрофилтера као л повре.мени.м испада* њима лз рада свих отпрашквача створен је „конфллкт” са околнно.м и ласеље.м. Нарочпто јс стање загађеностл блло погоршано веГшм кваро.м слсктрофилтра пећи up. 2. 1974. године, који јс потпуло салпрак 1978. годлнс. У жељи да задовољимо нове захтеве за заштиту човекове средлне, изграђен је потдуно ловл слектрофллтер по лиценци чувене фир.ме „Лургп” из Западие Не.мачке, а члја је цена нзносила 10 миллона динара. Већа коллчина прашине долазл данас лз старијлх електрофллтера, код повре.мених нспада из рада поједшшх уређаја за отпрашнвање и тд. Фабрика цемента је у међувремену вршила мерења ефикасности отпрашивања поједи* нлх ypebaja, извршила генерал* лл ре.монт електрофллтра мли« нова цемента 1. и 2. и предузела низ тсхиички.х мера за што бољл рад и са што мање лрекида у раду свнх отпрашивача. He треба заборавити да вредност ypebaja за отпрашлвање у фабрици 2000 т/дан клинкера износн, лзмећу 5 и IO3/® укупне врсдностл инвестиција. У циљу ефикаснлјег и дугорочнијег решек>а пробле.ма заштите човекове околлне узнмајући у обзир и дугорочни план развоја радне организације „Нови Попсвац” зајсдно са органима Друштвено-поллтлчке заједнице Општлне flapahmi л Републлке, договорено је да се уралл студија о „УТИЦАЈУ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОЗИ ПОПОБАЦ” НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НАСЕЉА ПОПОВАЦ И ОКОЛИНЕ". Овом Студлјом треба да се покаже стварнл утицај емитера Фабрнке цемезга на квалитст средине насет>а Поповац, да предлог мера потребнлх за обезбеђење здраве жлвогне средине као п слпл.мална стратсгија контроле свих емлтера. Од Студије се конкретно захтева да да следеће резултате: — ДефишшЈе зоне угрожечости околлне Фабрнке цемелта л то за постојеће стање: стање након изградње нове технолошке лпније за пронзводњу иемента; након поднзања нових погона лз средњорочног програма развоја Фабрике цемента; и након предузимања .ианираннх мера за постпзање потребног кваллтета жпвопе ср^едине. — Одреде оптлмалне мере за смаљење exuicnje из постојеђнх не службе су на основу планлране пролзводње л предстојећих фннанслјсклх резултата предвлделе да he крај годннс да дочека.мо са скро.мном акумулацлјом од 10 млллона длнара под услово.м да се задржп исти ниво личнлх доходака којл смо нмалн у прошлој годлнл. Љ. Босић Насеље Поповац почело је у једном периоду свог развоја, лепланскл п у одсуству рацноналног урбанистпчког плана, да сс развија непосредно уз саму фабрику, и да несрећа буде Bella један део насеља развио сс баш у правцу кошаве, ветра, који дува далеко највећл број дана у годлни. Насеље расте и модернизује се, и данас, када је постало јасно да је живот уз саме фабричке днмњаке л у правцу кошаве вео.ма тежак, у дане кад је повећана смисија прашлне из свс бројннјих фабричких димњака. е.члтсра Фабрлке цемента. — Извршни одбор опти.малнлх локаиија и одговарајућих тсхнолошких поступака за планлрана ноза постројења, — Дефинлше могућс акцлдентс, предвидл начин њиховог одвлјања и 'подседице по околлну Фабрнке цемента, као и да одредл мере за љихово спречавање, интервенције и санира1БС. — Утврдн критсријумс за дефиннсањс зона санитарне заштлте око фабрике цсмснта, одредл потрсбне зонс и процсни л>лхове ефскте на кваллтет ваздуха околине, нзграђене н настањене ловршине и пољоприв* редне и шу.мске површнне. — Дефинише укупну стратсгију коутролс загаБивача и правце развоја Фабрикс це.мента л насеља Поповац. Расписан је конкурс за лзраду студије са овако дефилиса« ним основнлм задаци.ма, на којл су сс јавлла четлри понулача са врло разллчлтлм лонуБенлм обимом послова л пенама. Пос лс бројних контаката образоване су ко.мисије са понуђачима у циљу с.маљлвања цена л ујсдначавања понуђеног оби.ма послова, за израду студије одабран је 31. маја 1979. године „Инстигут за технологију нуклеарних и других млнералних сировина. ООУР „Заштнта животне средине", Ееоград” по цсни од 1,750.000 дииара. Сви пнститути који су KOHKVрисалн бавилл су се ово.м проблематико.м алн ни један нијс радио овако обимну л ко.мплетну студију. Са одабраним Институто.м у рад су се укључллл и „Републички хлдро.метеролошкл, Београд” л „Републлчкл Завод за заштиту природе, Беогоад”. Пре.ма уговору који је наша органнзација склопила са Инстптутом — извоБаче.м вре.ме за реализацију пројекта је једла годлла н четри месеца, с ти.м uito he период припрема трајати јсдан месец, cnposobeibc испитнвања на терену 12 месеци, анализе добијених података he траЈати 2 месеца л коиачно обЛ1.кован>е студијс и окончавање лосла месец дана. 3£|*1,1,1,,,,И,Л11Н111Н!||||||||1П|1|«1П11||||ШПН||||Ц||||||||Ц|||||||||||1||||||||||||||||||Н|||Ш.......Illltlllllltltllttlllllltt 1 ГРАДИЛИШТЕ I пм вгам I с« । Недавно је започето испитивање транспортног спсте- .ма. Завршетак испитивања се очекује у другој половннн = новембра месеца, и то ће омогућнти да око 29. нове.мбра = дробнлнца део транспортера и део халс предхомогенншi ције крене у рад. X • = Завршавају се електромонтажни радови на слектро- । фнлтеру, зграда дозирања и бренер — бини. I Извршено је истпивање водовода индустријске во- | де у дужнни од 150 мстара. = Иптензивно сс радп на копању за рециркулацнју. иишии1ШНШициШЈШ1|11|||||||||||||||||||||||||Ј|||П11111111|ШМ1|1Ш»Н1Н1111!П111и»|1111!|П||11|1и1Ј11иШ11 ——— Институт за технологију нухлсарних и других минералних снровина, као imcnnymija одабрана за реализацију пројеката, доставила је обиман материјал — садржај програма, за нзраду студнје. Желећл да гпозна ширу друштвено-полЈггнчку заједницу са садржајем програма за нзраду ссудије и прибави мншл>ен>а Републичких надлештава, Кохшсша за праћење реализације студије се обратила и добила позитивна мчшљења о садржа- ♦у студије ол Републичког секрстаријата за урбанизам стамбсг.е и комуналне делатности и Републичког секретаријата за здравље и социјалну политиKV. Поменута Компсија одређена је Одлуком Радничког савета радне организације и ради у саставу: Радомир Трифуновнћ, надзорни орган и председник ко.мисије, Невенка Вучковић, Мирослав Драгутиновић, Тројан Станојевић и Стеван Павловић, уланови комисије. Пре.ма истој одлуци у току 1980. године Фабрика це.мента јс образовала стручну ко.мпспју изван радне организације од прнзнатих стручњака из области заштите човековс средине са задатко.м да изврши рецензију студнје у погледу испуњења захгева н задатка исте. УРАБЕНО ЈЕ... Са реализацијо.м послова на изради студијс почело се фебруара 1980. године и до данас јс ypabeno следеће: — За потребс ко.мплексног ис« траживања загађености ваздуха v Поповцу, створене радом фабрике. a no yroBopeitiLM обавезама постављене су две спецн« јалпе .метеоролошке станпце, једПа мстеоролошка стануца^ поставл>ена је краје.м априла у кругу фабрике и са радом је почсла 1. маја. Друга станица постављена је у селу Буљану са (Наставак на 8. странн)
5. НОВЕМБАР 1980 • БРОЈ 168 НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ СТУДИЈА О ЛЕРОЗАГЛБЕЊУ ПОРТРЕТ УТИЦА1ЦЕИЕНШЕ ПРАШИНЕ i ОНОАИНУ каћа је отишаа у мировину (Наставак са 7. стране) м.срен>има у термпннма 07, 13, и 19 часова. Програм рада сташше прилагођен је уговорнн.м обавезама н састојн сс у мсреи»у и осматрању — температуре н влажностн ваздуха, . — правиа и брзине ветра. — висина и облика падавпча, • — нкдљивости. — атмосферсклх ггојава. • — правца кретаља дима и прашине. Осмотренл подадп са станине у Поповну o6pabyjv се на лпцу места, а у Заводу се врши хонтрола н прнлагођаваил података за даљу обраду. Са станипе у Буљану подацн се обраb’yjy у Заводу. Такоће је обрађен једногодишн>и ннз података са ћупријсхе метеоролонгке станЈше за проие ну стабилности атмосфере н сачињен је коначаи изглсд графичког приказа честииа добијс них класа по правшша дувања ветра и класама брзппс встра. Исто тако, до дапас су обрађене мстеоролошке појаве нз десстогодишљсг осматрачког ма теријала са ГМС Нупркја. Свн побројани послови су статистички сређени н графичкн облпховани и налазс се у Заводу, спрсмни за даљу обраду. — Прикупља сс стручна н пагчна документација н обраbyje се теоријскостручна п та конодавна основа за врсднован>е ефеката загађнвача на квалитет жнвотне среднне села Поповаи. Екила која ради на Студији сарађује са обрађнвачнма ,,Просторног плана Општкне Параћнн” у оквиру кога he се изврUJHTH апализа &арактернстика села Поповац у мрежи насеља Отпитнне Параћлн и сагледатн могућности и потребе развоја овога насеља на макро ннвоу. Кроз предлогс које ћс нзнети „Просторни план” обезбедиће се варијанте основе за решешс проблема насеља Поповац које ђе се потврдитн кроз коначне предлоге које ће датн Студија. — YpabeHc су две серије лсшпиваи>а смисија и зфикасности рада свих 8 електрофилтера у Фабрнци цемента. Резултати прве серпје су сређени и достављенн Фабрицк у облику елабората. — Извршсно је псгпггивање загађиваи.а околине сулфатима за псриод фебруар — Јули 1980. годпне. Резултати су сређени и лостављени ’ у облику елабората — Извршена су мерења и ио гппивања за период јануар — септембар 1980. године таложних материјала, SOs и чађи за околину Фабркке цсмснта на 20 договорених мерних места. CpebcuH резултати су датн у елаборату. Са мерењима се наставл>а, a о коначним резултатима испитпвања колектив ће бити упознат кала Студија буде завриаена. р. Трпфуновпћ Ошгх дана OOYP „Промст”, а и цела радна организација ра стала се од једног вредног доброг и поузданог радника. Катарина Павловић pobeHa јс у Беогрзду 1923. године н у ње.му је лровела цео свој досадашњи живот, алн њсн радни вск всзан јс за нашу ралпу организацију. Наи.ме, 'Каћа како је сви зову, раднкк нашсг колсктива постала је још 1960. го динс. Свих двадссет годпна про вела је ла раду у нашсм представнлштву у Бсограду. Прс тога је радлла као представллк „Ссрво Михаља" л боодоградилшпта „1. мај" такоБе у Београду. Тако да у мировину охлази са 35 годлна стажа на iictilm пословима. А ти послови лису ни мало лакл и једноставни. Преко Каhe су се решавале све лабавхс, увоз, цариљење, транспорт. Ако негдс нема нечега илл га јс тешко наћи Kaija је блла ту да лајбрже и најсигурније набави то што тпеба. Познавала је мно ге људе и у свако.м моменту је знала ко може и шда можс да ОДРЖАНО 9 ОПШТИНСКО ТАКМИ ЧЕЊЕ — ВАТРОГАСАЦА учшш да сс хпјно извршм лабавка, блло делова за погон било неких друглх битиих ствари. Поред тог радног задатка ко је јс тако нссебично и брзо обављала Kaha је сглзапа да о 6nbe п болесне радлике којл су блли у Београду на лечењу, да обсзбсди транспорт болесника на најбржи и најбољи начин, да нскомс пролађе лек који му јс нсопходан. Свуда је стизала и свима јс радо лзлазила у сусрет. А сада после таквог активног живота оллазн у заслужену ми ровину. Hje’ne колеге и приЈатељи свечано су је испратили уз малу прпгодлу прославу органи зовану на Ртњу у њену част. Kahmia жеља јс само једна, једина. Желела би да је не забораве, да је посећују и да јоЈ се и даље обраћају за помоћ, a она ће свн.ма према својим могућностима изаћи у сусрет. УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ УНАГГРЕБЕЊИМА УСПЕО РЕФЕРЕВДУМ • РАДНИИИ ООУР-а .ЛРОИЗВОДЊА ПЕМЕНТА” CY НА РЕФЕРЕНДУМУ ОДРЖАНОМ 27. И 28. ОКТОБРА УСВОЈИЛИ .ЛРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ УНАПРЕБЕЊИМА". Како смо ралије писалн, овн.м Правплником ће се рс> гуллсати сви односи из.међу органнзацџје и радника који тсхјшчкл иди на други начин унапређују производњу. Њиме се TaKobc регулише и остваривање права радника на правичцу накиаду за остварсно техничко унапређен,е. Од 340 радилха колнко их и.ма у ООУР-а „Производња пемента” на референдуму се изјаснпло 273 радннка нлл 80 посто. Од тога 246 радпика или 90 посто јс било за прихватан>е овог Правилника, протнв је било свега 25 радника, а два гласачка листића су била исважећаОваквнм скоро једногласним прихватанлм „Правнлин ка о техннчкнм унапрсБењнма” потврВено је да је један овакав Правнлник био дуго очекиван. Сада he његово усвајањо, тек, дати подстицаја многим ралницлма — лноватбри.ма да своје проналаскс н реализују. KOHKYPC ЗА СТВАРАОЦЕ Центар за образовање и информисање наше радне организације, упутио је ових дана Председништву Акционе конференције основних организаци ја синднката, предлог да се у везв са прославо.м 40-те годиш* љице устанка и социјалистичке револуције народа и народности Југославије у 19G1. години као јубиларној годнни у Програм прославе укључи учешћс радних људи ФЦ „Нови Поповац" нз области културног стваралаштва. Уз овај предлог са образложењсм упућена је и садржина конкурса, који be по коначном усвајању од стране Председилштва бити објављен у нашем листу. Бићс обухвађени сви видови стваралаштва: ~ — у.метллчка остварења од бетопа, дрвета, гипса, .метала и глине. — слнкарски радови, — уметничка фотографпја, — израда макетс новог погона 2000 тона, — приче репортаже козери- “је и пес.ме све са те.мом из живота н рада радне оргаинзацп- ]‘е. Посебно ћс бнти оцствени литсрарни радовн на те.му: „Оружана револуција, синонп.м сло боле и независности нашсг са- .моуправног развоја н демократпје". Оцењнваћс сс и радови сарад ника листа. За најуспешзијс у свим овим областима усгановљавлн- • ' скромне награле за I. II и III место, с напоменом да ће двс најуспелпје ураВсне макете битн откупљсне по ценама које буду постигнгте са ауторима пстнх. С. Борђсвић КАЗНА ПРЕМА ПРЕКРШАЈУ ЦЕМЕНТАШИМА ПРВО МЕСТО © V ТАКМИЧЕЊУ ЈЕ УЧЕСТВОВАЛО ДЕВЕТ ЕКИПА ОД КОЈИХ ЈЕ САМО ЈЕДНА ЖЕНСКА ЕКИПА ТАКМИЧИЛЕ CY СЕ ЕКИПЕ И ДОБРОВОЉНИХ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ВА ТРОГАСНИХ ДРУШТАВА ® MEBY ПРОФЕСИОНАЛНИМ ВАТРОГАСНИМ ЕКИПАМА НАЈБОЉА ЈЕ ЕКИПА ЦЕМЕНТАРЕ, А ОД ЕКИПА ДОБРОВОЉНИХ ВАТРОГА СНИХ ДРУШТАВА НАЈБОЉА ЈЕ ЕКИПА ШТОФАРЕ Девето општлиско такмичс1бс ватрогасаца одржало је 18. селтембра ла игралЈппту Фуд балског клуба „Цс.мент" у Поповцу јер јс покровитељ такмл чења била Фабрлка цемснта „Новн Поповаи”. Учсствовало је пет екипа добровољнлх ватрогаснлх друштава л четирл еклле професионалллх ватрогаснлх јединлца. Град Параћин, Фабрику цечента л .Фабрлку стакла прслставл>алс c\r по две ватрогаслс еклпс, добровољаиа и ттрофесионалаца, док је Фабрика iutoфа порсд овс две екипс лмала и желску екппу добровољног иатрогаслог друштва. Таклшчење је имало две длсллплине. Прва дисцлплина јс такмичсње у раду са моторном ватрогасло.м пумпом, такозваиз мокра вежба. која сс оглс дала у повлачењу воде из резервоара и обарању мете, а дру га длсцлплина је обухватала штафетну ттрку са препонама као и гашење пожара ватрогас нлм апаратом С-2. Прво место међу добровољним ватрогасиим друштвима освојила је екипа, Штофаре, друго .место еклпа Цементаре а треће место екипа Стакларе. Прво место међу лрофесионалним ватрогасллм једлницама освоЈлла је еклпа Це.ментаре, друго место склпа Стакларе, а треће мссто скнпа Штофаре. Такмлчел>е је протекло у нај бо.љс.м реду мада је це.ментара по први пут била оргаллзатор једлог оваквог такзшчења. Дата је крлтика редакиији „14 дана” и фабрлчкој службн лнформпсања због непрлсуство вања овом такмичењу. Што се времснсклх услова ти че било је доста јаког встра који је донеклс о.мсо такмичаре. Поред овог такмичења ватро гасаиа, које се уклапа у акцпју „Нлшта лас ле смс изнеладитл” одржала је 23 октобра и вежба спецлјализоване једл •нлце за спасавањс, прве медитпгске noMolin и протлв-пожар ве заштите такође под лазивом .Ллшта лас нс сме лзвеладити”. Овом всжбом доказана је спре.мност и обученост јединиис која је све задатке обавлла бесррекорно. 24. октобра V оквиру Општил ске акцлје „Ништа лас нс с.ме лзненадити” учсствовала је и једлннца протлвпожарле заштите наше радне оргаллзације, а у саставу једлнлце ватрогас иог савсза Скупштине општи* не Параћин, гдс је такоБс постлгла влдне резултате. В. ПеЈић и С. Милуппшвнћ МПРЕ №РЕ ЗА ПРЕКЈШИПЦЕ ДИСЦИПАИНЕ ЗБОГ ВИШЕДНЕВНОГ НЕОГГРАВДАНОГ ИЗОСТАЈАЊА СА ПОСЛА ПРЕКПД РАДНОГ ОДНОСА. Заједничка дпсшпишнска комисија радне органнзацпјс, 16. октобра је одржала расправу и предложнла мсре за четрнаест прекршиоца дпсциплине. Најчешћи прекршајн су по оправда.чо лзостајање са посла к пензвршавал»с радних задатака. Најстрожија мера је прекид радног односа, замен>еиа условно.м за годпиу дана, а осталс мсре су умањсње ллчлог дохотка од три до десет одсто. У OOYP ..Попршипскп отко пн" нзречсве су четири мере за четлри прскршноца. Млхајло Раденковић, кочни« чар воза, због неоправдалог лзо стајања са посла од 1. до 17. фебруара. од 21. фебр\'ара ло 4. марта и 8. 9, 10. 11. ц 16. априла кажљен је прскидом радног односа — условло за годнну дана. Жлвојнн МллетиВ. помоћнпк багеристе у „хаменолому" одбио је ла pa.ii! као помћнпк багеристе у „лалоролому" н кажн>еи je vMaibetbCM личног лохогка за пст посто. Зоран Михајловић, краниста, који је добпо пријаву због напуштан»а радног места, ослобођен је одговорности. Мводраг Радовановнћ, руководллан клннкер траспортера, због једлохчсвног неоправданог нзостајаља са посла кажМнлан Мнленковнћ, палллац млла, одбио јс рад на компреcopy јер за то није обучен н Ко мисија га је ослободнла одговорности. ^Мнрослав Томнћ, пословођз због неовлашћемог управлања „терексом" п проузроковања квара кажљен је уман»ен»ем ллчног дохотка за три посто. н>ен je умањењем личног дох<?тка за три посто. х ТоплЈша Борђевнћ. руководилац транспортера, због издавањз нафте из магапина без одобрења кажљен је у.ман>ел>ем личног дохотка за 10 посто. Србпслав Јовановлћ, чистач бункера зоог једноллевног лзостзјања са послз кажл>ен је уманасаем лнчног дохотка у вискни од три посто. Y OOVP „Производња ле.мелта" изречено je седам казнених мера. Жлвојлл Биклћ. краниста јс због два прекршаја двоструко кажњен. Y првом случају због нензвршавања радлог залатка изазвао је застој мллна це.мента бр. три н кажњен је умањсл>е.м личвог дохотка за 10 посто. а за другл прскршај, такођс, неизвршенае рааног задатка чиме је проузроковао застој млина слровиие број три кажл.ен је прлвре.мелнм распорсђивањем на мањс вредноване послове у трајању од четнрл мессца. Драгослав Гојковић, помоћ* нлк лаборанта због чеоправдалог изостајања са посла од 1. • до 15. августа и 21. и 31. августа, кажњен је преклдо.м ралног односа илл условло за годилу дана. Y OOYP .Лро.мст" нзрсчене су две мсрс. Драган Милошевлђ, скретач opeha, због покушаја изношења уља кажн>сн је у.мањењем личлог дохотка за три посто. Божлдар Пантлћ, радлик у кругу, због неоправдалог нзостајаља са иосла у трајању од три дала добно је пријаву алл због застарелости прекршаја поступак је обустављсн. Y Радлој заједншш Милосаз Влдојковић дежурни ватрогасац код истакалишта мазута напустно је радно мстсо и кажњен је гмањел»ем ллчлог дохот ка за 10 посто. Да днсциплина још није на висшш говоре многобројне при јаве, алн да н за то има лека вндп се по нзреченпм мерамз за прекршиоце. Можда ће строжнје мере долринетн да сс број прекршаја смаљн н да најзад увидн.мо да је за добар рал ипак потребна длсшшллна. ивоанан 8 СВАКОМ РАДНИКУ 6 ДАНА БОЛОБАЈЉА Мање. болујемо ® ДА ЛИ СМО ЗДРАВИЈИ НЕГО ШТО СМО БИЛИ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ИЛИ СМО ДИСЦИПЛИНОВАНИЈИ НЕЗНАМО, АЛИ БРОЈ ИЗГУБЉЕНИХ ДАНА НА ИМЕ БОЛОВАЊА МАН>И ЈЕ НЕГО Y ПРО1Ш1ОЈ ГОДИНИ ЗА ИСТИ ПЕРИОД За девет месеци овс годинс на име боловања лзгубљено је укупно 7.399 радлих дала, од тога 422 дала на и.ме поврсда ла раду. Највише боловаља остварнли су ралници у OOYP „Промет” где је сваки радник у просеку боловао по 10 лана. vkvпно је пзп-бљено 1969 радних дала, од тога. за 6 повреда на раду 70 ралнлх лана. Другп по бпоју боловања су ралнипп OOYP ..Производља иемснта” где је сваки раплик боловао по 15 дана. Ту je vxynчо остваоено 2590 дана боло ван>а, а од тога за 7 повргда на ралу 102 дана боловања. У OOYP .Цроизводне услуте” остварепо је боловање од 1198 дана. Од тога за 14 повреда на раду 175 дана боловања. Они истовре.мено имају и највећи број повреда на раду. V просеку у овом ООУР свакп раднлк је боловао по 6 дапа. По 6 дана боловања у просеку остваралп су и ралнипи OOYP Ловошлнски откопи" или VKvmio 562 дала боловаља. Блло је свега трп повреда на ралу и 61 дан боловања. Радна заједлнца јс остварнла лајмање боловал>а свсга 941 дан. У просеку сваки радлик је боловао по пет дала. Било јс свега две повредс ла раду са 14 дала боловања. Радпицл ООУР „Малопродаја" остварнли су боловање од 64 дала што у просску износи да је сваки рад!шк боловао по 3,5 дала. Y ,Двсхиљадетонкп” остварено јс боловање од 75 дана што у просеку пзпоси да јс сваки радлик боловао по 1,5 дала. Прсма овим подацл.ма проПРИВИЛЕГИЈА ЗА ДОБРОВОЉНЕ ' ДАВАОЦЕ КРВИ Збор радника ООУР-а „Повртински откопи" је 10. октобра донео одлуку да Добровољнл даваоци крви који су крв дали внше од’15 пута имају право да најмање пола свог годишљег од.мора користе у летљим .месецпма, одпосно јуну, јулу и августу. Оваква одлука је донета у цнљу сти.мулисан»а падника за давање крви, а истовремено’ н да се вишеструким даваопи.ма крви омогући Kopinnheite бањских и кли- .матских лечнлишта у наЈпогодпије време. лстичс да јс сваки радник запослен у цед!ентарл боловао по 6,4 дана. V џрошлој годинп за девет .месешЈ остварсно је далеко Belie болрваље. Укупло је изгубљсло 10.602 радла дана што у лросеку даје да је сваки запослени боловао по 9,7 дана. ~ И прошле године највећи број боловања остварлли су раднлЦИ ООУР „Промет" гдс јс свакп радник боловао по 14 дана. Y OOYP „Површинскл откопи” свакп ралник је боловао 9.5 дана. У „Производњи цемента" сваки радник јс боловао т*о 1 1дала, у „Услугама” по 8 дала и у Радлој зајсдллци по седа мрадних дала. Смањсњс боловатва и број изгубљеЕшх дала свакако ће допринети бољсм л ефективнлјсм раду. /А ако се овако стаље настави л све маље одсуствује.мо са посла всрујемо да ће р^зглтати бити бољи н влдллји. To he показатн двалассто.месечли пзвсштај.
oaao Г5a PI Mao
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ РАПОРТ СА KYKYPY3HHX ПОЉА УНОВЕМБРУ-ГЛАВНАБНТКА .......I I I '?■ ..Ј-ДНДИТ Ф Дванаест хпљада хектара под зре лим кукурузом £) Обраиа једна трећииа ф Преко педесет метричких центи по хектару 0 Велпка вла;кност зрна Што пре скннути лепту са кукурузних поља, основни је императнв пољоприиредника у Поморављу. Са дванаест хиља« да хектара, колико је ове годинс под кукурузом, берба је завршена отприлике на једној трећини површине. Са бербом се мало више охмакло у брдским прсделкма. И овс годинс кукуруз држи рекорд по распросграњености БЕРБА ГРОЖБА Слабији род • Y току откупа пронзвођачима he се исплаћпвати по 39 пара од процента шсћера у грожђу Квалнтет грожђа ове јссенл лошији јс него прошлс го дине, први су утнсци на почетку бсрбс, коЈа касш! више од двадесетак дана од оптималиог рока. Неповољни временски услови, ниске темпе. ратгрс у време сазревања до прлнеле су да овогошпињп род грожђа н v чувеном јовачко.м виногорју подбацн. Према првим аналнзама до бпјеним v винарским подрумнма кв^литст шећера v гро жђу крсће сс од 16 до 18 сте neini. Овогодишња откупна цена грожћу представља малу новпну. Наиме, пољопривредни цима he се псплаћивати ирсма проценту шеКера у грожby, односно 39 пара по шнро* мерг. Пољоппнвпедниш! из лодјухорских села, којн исло ручују грожђе v Јовцу, имаJV још десет ла нме превоза. Copra „смедеревка" откупл»ује сс по 7 дпнара по кнлограму, стнмулисана је због производње белог стоног Buna, обавсстио нас је Мкодраг Радов? ч Diih, дипломирани ннжењеп пољопрнвреде, руковолилац Основне ооганиза пијс коопераната у Рашевицп. М. Д. пољопривредних култура. Земљорадници нису узалуд највеће поверење указали баш овој култури, јер ова јесен бићс рекордна. Хладно врзме, кшпе н поплавс крајем пролећа, нису много утицале на прнносе. На поплављсним њивама пољопривредшши су засадили раностаснс хибриде, који су дали изванредан род. Домаћи хибрпди положилн су још један испит. Просечан прииос сс оцсњује иа 50 метарских центи по хектару. На пољима око Мораве берба увелико траје. Сматра сс према првпм проценама да ће прлноси износитл и до 60 метарских центи, зависно од квалитета зе.мљишта. На пољпма свих основних организација коопсраната „7. јул” берба јс ангажовала удружене пољоприврсдлпке и коопералтс. У околјшм Мириловца обрано је две трећине жутог злата. Y, Сиклрицл скоро са половине њлва шаша је посечсна. На левој обали Моравс тек недсљу дана како је берба отпочсла и у пуном је јеку. Влажност зрна је врло велнка, чак н до 40 процената, али се пољопривредници надају да be до краја бербе која касни и прско двадесет дана, тај проценат с.мањити. Па ипак, са атара параћинскс општипе ове јесени убраће се 6000 вагона кукуруза, што представља добру залогу пољопривреди и сточарству. М. Д. НЕВОЉЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА СНЕГ УСРЕД БЖ ® Првн снег који се забелео 3. новембра, лривремено је прекпнуо све пољопривредне радове Е Овако неповољну годи- = ну за пољопрнвредникс рет = ко па.мте и старији земљо- = раднлцл. Сви пољопрнвред- = нп послови су у велмком = закаипвсњу, а журбу да се = летнна што пре скине са њн = вс и внноградп оберу, пре КЈПгуо је првп снег којн се = забслео 3. новембра. Е Нико co Hifje обрадовао = озбнљној најави зиме јер = су кужурузна поља још нее обрана, грожђе иије у ка- = цама, шеИсрна репа непо- | ваБена, а јссења сетва није е обављена. Све је то велика главобоља за земљорадиике и друштво у целлнн, јер од овогодишње сетве, завнсиће и жетва пдућег јуна. За два три дана берба ку куруза неће моћи да се нас тави као и други пољоприв редпи радовн, јер су њиве расквашене и претл опасност да не дође до труље1ва због прсобилне влаге. Чини се да је грожђе за сада у највепој опасности и треоа га што пре сместити на спгурпо лгесто. М. Днмпгрпјевић I I I сашириЗиЧни ylao ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Y просеку добро Приврсдд јс обрала бостан. а пољоориврсда још кмјс кукуруз. Као у бајцн Знатс лм ojry бајку Палчлћ н див? Прсвсдеио ма савремеп жаргон то Јс — мала приврсдд м велнка пепрпврсда. Обичајк Параћим још нпје надживсо паганскс обичпјс: за свакн важлпЈи иосао жртвујс сс Јапис. Дан глувих Двздесет осми октобар Је Дан глувих. Вероватко онн којн се ог.тушуЈу о олгукс зборова радшгх д»удм, внсу im чулл за свој празипк. Цена пшеннце В1плс lie важи мзр<ка: каква сства, такоа жетва, већ каква цсна, тзква сетса. Закашљење Новн срсдЈ1лрочЈП1 олак каснп као дд путуЈе аутобуспма „Ве.тмортралса”. Макар неппо Кад всћ ие могу да се пробију па тружнпггу, шездссет четнри радне орпшизације >и Параћпна оробило су фоидово исплатс дичшгк доходвка, МИРОСЛАВ ДилиПТИЈЕВНЋ KOBE SIE ЗА Ш ИИЕ Снгурно је да ове године јеceiba сетва пшенице касни. Опти.мални рок за јесењу сству је средпна октобра до почетка, од носно прве седмице новембра. Због познапгх метеоролошких прилика тај рок мора бити по- .мерен, јер н берба касни за -двадесетак дана, као п кампаља шећерне репе. Свс ово на.меће н мало другачији однос пољоприврсдника према сетви. Наиме, колпчлна семена, која се облчно креће од 260 до 280 килограма по хектару, мора бити мало повећана. Дубина сстве креће се од 4 до 6 сантпметара, а због закашљеља мора се повећатп и количпна минералног ђубрива. Трсба знати да внсокородне сортс траже н внше прехрањпвања. Јесења сетва увелпко почпље на нашнм пољима тек osirx дана. Углавном се сеју нове внсо кородне сорте Новосадска рана 1 п 2, Партизанка и од старншх Лнбелула. ■ Y магацлннма основпих органлзачија коопераната има довољно семена, као п мпнералннх ђубрпва, па се препоричује пољопрпвреднитшма да овај посао ураде у што скорнје вре.ме, како клше које метеоролозн најављују не бп н»иве учинпле непрпступачнпм за машлне, разговаралп смо са Миодрагом Радоваповићем, лппломираним нпжењером пољопрлвредс. М. Д. 1Лианаа 11 ЗАВРШЕНИ ОКТОБАРСКИ CYCPET И ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА ВШТШПУМ ПОГОДАК @ Гледаоци донекле изневерили Су срете @ Квалитет овогодишњих пред става на високом нивоу Јубиларни Октобарски сусрети позоришних аматера завршени су 1. новембра представо.м „Божји л>уди” АдЈатерског позоришта из Врања. Иако су ови Сусрети протскли бсз вели ке помпе и рекламе, можемо битл задовољни квалитето.м пре дстава које с.мо видели током протеклог мессца. Представе „Суд” из Великс Плане, „Ослобођење Скопља” С.медеревске ЦЕНТАР ЗА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВЕ Узуџбемнидруга средства Самоуправиа ннтересна заједница основног васпн« тања к образоваља је лрва у Републицп формлрала Општпнскн мултимсдија центар в До сада јс у Центру обучено за рукопање кинопројектором око 150 наставннка а за само трл мссеца ипсоле су приказале 237 фнлмова п Kopinnheibe најсавремс!П1Ј>{х наставних средстава оба веза сваког просвстног радника □ Цснтар he наставници Mohit да корпсте у обе смене Паланке, .Дпејбој” у извођењу Акаде.мског позоришта, ,Дранко Крсмановић" из Београда враћају веру у позоришни ама« териза.м в речито говоре о високом квалитету поменутих позоришних ансамбала. Задовољни квалнтетом представа, морамо да приметимо да< јс публика донекле изневернла Сусрете. Последње прдеставе игране су пред проређеним двораном. Овај податак ипак не бл требало схватити као неинтересовање публике већ као несналажљивост организатора. Верујсмо да би сале биле пуније уз правовременији контакт са потенцијалним гледаоцима. Резимирајући овоголишљс Су срете још једном нагласимо да онн квалитетом нису разочарали, али да би у другу деценију живота морали да уђу са другачијом фор.мом и конпепцијо.м. М. И. На основу концепцијс Цснтра за •иновацлје и усавршавање наставника у СР Србији, коју јс сачинио Републички завод за унапређнвање васшпања и орбазоваља, формнранн су н формнрајулсс републички, реги оналки и општинскн мултимсдија центрн — центри 'за усавршавалхг наставнлка. Потреба за формирање.м ових центара произилази из нових тенденни* ја и достпгнућа у савременој педагогији. Посебно сс напуш* шта схватање да знан»е треба да потекне искључиво из кљига._ Јавља се потреба да се уз \ТЈбеник користс ц друга наста вна срсдства (дијапозитлви, гра мофонске плоче, магнетоскопске траке, наставнн фнлмови) што управо садрже поменути цецтри. Наша Само\/правна ннтересна заједница основног васпитања н образовања јс .ueby npeiLua у Репубшши поздравила ову прогреснвну ндеју и уложлвши доста труда, прва у Србнјн, фор.мирала Опшгинскл мулти- -медија центар, популарно назван меднјатека, који ради од 1 марта 1980. године. Његова досадаццва активност углавном сопсцрпљивала у пзнајмљнваљу наставних фшлмова, организоваљу рада општнн ckilx стручних актлва, семинара за обучавање наставника у руковању кннопројектором (16 .\i.\i п 8 м.м). графоскопом и апаратом за приказивањс днјапозитпва. — Иако су овс актлвностн до сада органнзоване на приншшу добровољности, резултати су задовољавајућн. Обучено јс за руковање шшо-пројектором око 150 наставиика а за само три мсссца (март — јуп) школе су прпказале 237 фплмова. Ако се узме да је свакп фплм приказан у просеку у три одељења то пзноси 711 часова пропраћених фплмском пројекцијом. Me ђу просвепшм радгагцнма влада интересовање, али пе под|еднако у свпм средннама. ОШ „С. Јаковљсвић” 11 ОШ „Б. Крсмано вић" у Сикнрици, v помекутом перноду, нису користиле нп 1едан фн.Д-м. Договрнлл смо се да у будуће час 6vne впгпе вреднован, уколнко је пропраћен филмом »1ли другим наставнпм средство.м, нстакао ]с Миомир Мнрковнћ, руководплац Центра. Активност Центра у првим месеци.ма ннје дошло до пуног изражаја и због нсдостатка про стора. Сада је добно своју про сторнју, мада је то привре.мено решење, и очекује се да рад у овој години буде плодотворнкјиНаставна средства су утлавно.м набављена, а у плану је да се медијатека лопуни и 'видсокасстама како бн основци моглн да користе и снимљене ТВ емисије. Центар ће бити отво рен п у поподнсвним часовима да би наставннии могли да се припремају за наставу у обе с.мене, користећи се најсавреме HnjiLM аудиовнзуелним средстви ма. Заједница је за опрему Центра утрошлла доста фннансијскпх средстава (око 36 милиона старих динара за наставна срсдства и 12 мплиона за намештај) па је неопходно овом питању прићи студиозније, a ту вредпост отплатитн бољнм резултатом у настави п успехом' ученика. С. Јовановић ИЗЛОЖБА НАРОПНОГ МУЗЕЈА ИЗ КРУШЕВЦА ЛИКОПНИ СТВАРАОЦИ Изложба Наоодног мгзеја из Крушевца, која је отворена 31. септембра у нашем Музеју, прд називом „Савремени ликовнн ствараоцл", донела је пријатно освежење у ликовном животу нашега града. Разнородна ликовна струјал>а и дсшавања послератнос перпода у нас исказана су кроз радове трпдесет разлнчптах у.метнлка, колико је овом прпликом заступљено, а чији су радовн део ликовне збирке Народног музеја пз Кргшевца. С. Ј. CTPY4HA EKCKYP3HJA Цслтар за стручно усавршавањс наставника оргаплзовао је дводнсвпу екскурзнју за руководиоце основних школа н пре дседннк општпнскнх стру чмнх актива. Првог дана. 24. октобра пара1шнскн просветнп радннци обиш лн су новосадску Осиовпу школу „Иво Лола Рнбар” it упознали се са њиховим радом н достнгнућн.ма у наставн. Том прнлнком су вођенп разговори н размсњена нскуства. Другн лан, ове краткс али по садржају богате екскурзнје, посвећен Јс облласку Осповнс школс „Браћа Рнбар" у Бсограцу н СаЈму клига на коме су се наши просветш« радннци упозналп са иајсавременијим учнлима, посебпо са прпменом слектррнпке у наставп. ПОПГУМЉАВАЊЕ ГОЛЕТИ МЛАДИ ГОРАНИ Y АКЦИЈИ Y органнзацијп Ошптннског одбора Покрета горала, Републичке копфеоенцнје Покрета горана п СНЗ-а за шумарство нзгпсг Рстона у току Је акцнја пошумљававања голетп у нашој општн- >гп. Млади гоплни he v овом 1е сењем перподу засадпти 20 хпљада саднпца четинара на поврпппш од осам хектара, на рејону пзнад села Глави пе према Боилвану п Попов 4Y- — Акцију пзводе горанске брпгаде свих градскнх осноuinix школа, а ако устреба укључиће се и средњошколска омладпна. Младн гпрапи су obv обавезу схватили всо ма озбнљно, а у пролеђном периоду планпра сс да се по цгулп! још око седам хектара, такође четлнаром на подруч ју нзнад Глашше и багре.мом - изнад ауто-пута у такозпаном жгтом песку. реко нам је ДРАГОСЛАБ МАР.ТАНО. ВИБ, тгоедсе^птк Oninmniског одбора Покрета горана.
СПОРТ• ФИЗИЧКА КУЛТУРА ФУДБАЛ — МОРАВСКО ШУМАДИЈСКА ЗОНА (11 КОЛО) РАЗМОНТИРЈН ..РЕИОНГ Јединство — Ремонт 3:0 (1:0) ПРВА ФУДБАЛСКА ОПШТИНСКА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА КОШАРКА ОДЛОЖЕН ПОЧЕТАК ПРВЕНСТВА СТОНИ ТЕНИС 1 Лебина: Будућност Рашевнца: Младост ва 2:0 — Јухор — Мора« Буљане: БСК — Једлнство 4:0 Бусиловац: Херој — Радничкл 6:2 ПараНлп: Младост — Зсмљо радннк 0:1 Боилваис: Борац — Напредак ^Давидовац: Раднпк — Исток Јединство: Богосављсвић, Анђелковић, 7, Мнлојевпћ 7, В. Пстковнћ 7, М. Петковић 7, Урошевић 8, Аризовпћ, 7, Матић 7, Васић 6, (Пантнћ —), Пеливановмћ 7 и Милнћ 8. Свс боља н снгурнија нгра „зслених" резултнра се головима II бодовнма. Из недеље у нецсљу голман Богосављсвпћ нема посла, што говорн да одбрана н даље држи ннво добрих нгара, док навала осцилира, на cpehy и тога је мање. Са.мо бод мање од водсћег на табелн, Златара, даје оправдану наду да је Јединство један од пајозбнљнијих капдидата за пр во мссто. Утакмице кошаркаша н кошаркашица одложене су за следећу суботу. Y оба ранга такмичења, због нсрешених организацноних шггања, почетак првснства одложен јс за следећу суботу. . Стартовали су јуниорл гостовању у Пожаревцу рнли два бода. и на избо* М. Милснковић ДРУГА ОПТПТИНСКА ЛИГА МОРАВСКО—ШУМАДИЈСКА ЗОНА (10 КОЛО) ПОЛИМЉЕ — ЈЕДИНСТВО 3:3 СШПЕНИСЕРКЕ ПРЕПУ1ШЕНЕ CAME СЕБИ РЕЗУЛТАТИ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА Мириловац: Развнтак — Хајдук 0:3 Бусиловац: Слобода — Омладннац 0:3 Бусиловац: Вихор — Напрсдак 0:2 Доње Видово: Слога — Железннчар 3:0 Доња Муттпша: Једннство — Младост 2:1 Горње Видово: Моравац — Лсшјашп! 3:0 Параћнн: Врапчанс — ИСК 7:0 Бод са гостоваља у Пријепољу велики је као кућа, ако бп мернли арпшоном од пре неколико годнна. Нажалост, сва три чудна и несреНна гола која су постигли домаћи, резултат су: неспретнс интервенције В. Петковиђа, случајног ауто-гола и трећи, грубог прекршаја над Богосављевићем, уз пристраспо суђење. Свс јс то допуњено понашањем нских стандарднпх првотимаца, којима нграње за зелене бојс we нзгледа частап задатак, всћ потешка обавеза која ннје бесплатна. М. М Одлука дисцкплинске комисије МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА СЕВЕР „ТЕКСТИЛАЦ" — „МОРАВА” (Рнбаре) 4:0 (3:0) СИНИША МИЛЕТИБ КАЖЊЕН ДВЕ ГОДИНЕ Играч Фудбалског клуба Исток 63 из Планс Синиша Мплетиђ, кажњен је забраном наступа на свн.м првенственим н куп утакмицама у трајању од две године због фнзнчког папада на помођног судију. Комиспја је имала у виду, прилнком пзрнцања овако високе казне, да је Милетић и раннјс чинио сличпе прекршаје. Због неспортског понаитап.а кажљена су н три нграча Фулбалског клуба „Железничар" из Клачевицс Јовпца Матић, н Славољуб Милснковић каж!вс* Стадион „Текстилца. Гледалаца 50. Време хладно, нсподобно за игру. Играч утакмице Тодоровнћ из „Текстнлца”. „ТЕКСТИЛАЦ”: Марковић С, Ташковић, Станковић Д, Миљковић, Стефановић, Миладиновнћ, СтанковиИ М, (Миловановић), Станојевић, Дачић, Тодоровнћ и Марковнћ М. Играчн „Тскстилца" су у задн>а два кола показали променл»иву форму. Послс пораза од месног ривала „Борца”, рсзултато.м 3:0, у недељу су гбедљиво савладалк скипу „Моравс” пз Рибара. Било јс тсшко прспознаги „Штофарце” на опој у- «««-- ------------------------такмпци после локалног дербп- "аступ® '|а ја са „Еорис.м". Сае линије доб- HOI ној vraKMllim утак.мвцн аa Спниша Ciiiiiniin Всљко- Rnn.ien- • онћ опоменом. М. М. Регноналко такмичење инвалида ШАХИСТИ ПРВИ — СТРЕЛЦИ ДРУГИ ро су функционисале, а плод добрс игрс cv чстирн гола у мрежи гостију. V обострано фср л лепој игрп голове за „Текстилац” су постигли: Дачић v 16. минути, Тодоровнћ у 21. Стефановнћ у 28. и Миљковић у 60. минути сусрета. Р. М. ПОБЕДА ЗА ПОДСТРЕК КК „Младп радннк” (Пожареваи) — КК „Параћнн” 59:61 (32:26). КК „Параћин”: Папчић (7), Јовичић, Марковић (4), Станојевнћ, Кнежевић (11), Марковнћ, Динић (13), Попов, РадснковнН (12), Павловић, Живковић (14), Мнтровнћ. Млади кошаркаши, или кадети, послс два пораза донели су победу са гостовања. Ова врло млада екипа, и за свој ранг показала је да упркос неискуству и годинама у спорту, жеља и срце доиосе победу. С. Ракић llllllllllllllltlllllllllllllltllllllltllllllllllllltllltliiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiuiuintiifiHUHiiiiiiiiiunH ПЛИВАЊЕ У СУСРЕТ П?ВЕНСТВУ ОПШТИНЕ Пливање као ваннаставна актпвност ученика основннх школа, лз недеље у недељу окупља младс пливаче у затворено.м базену, где се под надзоро.м стручњака одвијају такмичсња основних школа. Већ с.мо писалп о првенству школс „Стеван Јаковљевић", a v међувре.мену „испливали" су н основци ОШ „Радоје Домановпћ". Убедљиво најбољи је Зоран Фнлиповић, победннк у све четири дисшшлине. ФилиповиН је члан плнвачког клуба тако да су му упорни тренинзн донелн овако добрс резултате. Поред Филиповпћа добре резултате постигли су Слободап Петровић, победпик у рангу млађнх пионира, Миодраг Тасић, Марија Хаџић, Ирена ЖиBiili, Зоран Ивановић, Србољуб БорђевнН, а посебно заслужан за успех такмичења је и днрсктор школе, који је органнзаторпма Вељи Ивановићу п Светиславу Младеновићу, наставницима фпзичког, у свему изашао у сусрет. За Дан Републике најбољн плнвачи — основцп и средњошколци так.мичнће се на првенству општине у плпвању. М. М. PYKOMET: МУШКАРЦИ РЕГИОНАЛНА ЛИГА П1УМАДИЈЕ II ПОМОРАВЉА СВЕ БОЉИ „ТЕКСТИЛАЦ" — .ДИАМОТ Руко.мсташл „Текстнлца" II” нз кола^у коло играју све сигурније. Y претходном колу савладали су на гостовању скипу лКрагуја” нз Малнх Пчелица са 12 голова разлнке. Всћ ове недсљс. као домаћини, славили су убедљиву победу против младе, али занста добре, екипе „Шамота П” са 18 голова разликс. (Аранђеловац) 38:18 (17:8) За похвалу је ангажовање свих поједннаца у колектнвној игрн од почетка до краја утакмице. Данас храбрн узлазна форма мушке рукометне екппс која се бори за повратак v Другу српску лигу — Запад, одакле јс пспала прошлс сезонс. Р. М. ОБАВЕШТЕЊЕ ЛОВЦИМА МААИ ОГЛЛСП Од како су ипвалпди општине Параћин добилн својс просторије, н тако Савез инвалила званнчно .лоцирали”, осећа сс појачана активност. Порел неколико клупскнх такмичења. представнипи Савеза за спорт и рекреацнЈу инвалнда опттнле Параћпк учествовали су на регионалном такмичењу инвалида Шумади1е и Поморавља у АранБеловцу. Y кругу Фабрнке шамота одржано је такмнчсње у шаху, стрељаштву, куглању п рибопову. ПзраћЧнпи су били заступљснЈ’ у свим дисциплинама и на крају заузели врло добро друго место иза скнпе КвагујеЖиа. У шаху, екипа у саставу: Милан Пантнћ, Милан М. Пантић, Раде Филвповнћ и Милан Кандић, блла је убехт»иво пова. Стрелци су бпли други, а екипу су сачиљавали Драго.ман Пантић. Станко Здравковнћ и Милорад Ковачевић. Риболовпи су заузели трећс место a Kvrnainn шестојИ1ако са врло мхло гпчгпрема. ГРАНИЦЕ РЕЗЕРВАТА Промена у рсзсрг.атима доеознпа {е до тога да лоиии чссто ,,зхтутају”. Како у овогодншилм KxT.4i.iaру ппјс дат оппс гранпце, доносимо проиене: Код рсзервагл ..Буханка” с»с |с по старом и подхпачимо да јс мсто чна грашшз пута Параћкн — Нупри fa. Резсрват „7. Јуа’’ почшбс од ау топута ДО гранние са Купрпјом ца пссно, десна страна Батиначког пу та до Стоиарчсве шуме, а затим Кнеседачкнм потоком до места пре ко ауто — пута, свс на деско гдедајућп. „Чукара'* такођс све па десио. Пут Параћнн — Давндовац до Асро дромз па пругом до Мирцзооачког потокд а затим спрпм зајсчарским иде дхтх тим чсфхттнии пугсм ло старог пута за Давлдоваи. до укрш таид са nyrcxi Бошњане — Дон>а Му тпнца. Од раскршћа путсм до скпета!м за Горшу Мутнниу. Резсрнат лсжм на дссиој стралм пута до Гор igc Мутнпце а заткм се спуипа пу тсм ло Извора одакле се ндући за Јсчарским путсм спзја са почетно.м х тачком, желсзннчким мостом код Давкдовиа. Кормал: Жслезпмчком пругом од Стрпжс прсма Ратарнма. Ззтич путем од Ратара до Дон>ег Впдова оза кле се заокружује путем до Стри ПродаЈсм ормар за одсло. стаклену вптрину н сто у очуваном cTaiby. За ближа обавсштсил ^тиггатп: Рупић, М. ЈоцпПа бр. 1. Пзраћии. ооОоо Оглашавам нсважећнм свслоћанство VIII разрсдд пздато у ОШ ..РадоЈс Домжвовић” на име Слађаие СтжпоЈевнћ из Стршке. С. 3. Шванаи путем до Параћика. мКулајаа”, ..Бсговппа" „Петруш" су трж рсзсрвата који се ло лпрују поједлним сгранама. Опис взт: Пругом од зселезничког мостз V Ддвкдовцу до Боаишна, а затим рекои до пута за Буљале. Грзпица Прскоморавскв рсзерват се иала зп Јсшсћу пута Син. Вир. Својново и Велнке Мораве уоквареп Својно вачклм И Сињевирским потоком. Хајдучкн камел: Од Швајсованог моста до Табле, а запш на десно граннцом са Бољевпем до тромсђа са РажЈвем, а затпм Кољскпм путем до Турасе баре. Од Турске баре грашпха иде ГЕгошем до Шдзјсова ног мосга. Бербсрско фризсрска задругз у Параћнву продаЈе аослоане просторије у улицн БеоградсклЈ, Ламела 8, поврппша 104 мстара квадрапгнт са козпиттним саннтарним чвором. ПостоЈе моггћностп за отжараље два локала н две клкцеларнЈе. Право на куповтту mujy сва Обрапгтн се ка адресу: Бсрбер схо фрнмрска задрута, Парз- ||имитри|еапћ. МплнжоЈ« ИдгВ Вмјкошћсм а тадсфом 340-551. Тираж 11.000 Нити СИЗ физичке културс, HUTH СД „Борац" хоће да финансирају женски стони тенис. Сви имају 'своје разлоге, али ппак су најјачи разлози стонотснпсерки којн.ма за такмичсњс трсба свега 15.000 динара. Прсдседннштво клуба упркос све.му донело је одлуку да се сжнска екипа пријави за такми чсњс. Уједно је донета одлука да сс чланарина у Клубу повсћа на 10 дпнара месечно и ла сс са тако сакупљени.м новисм финансира такмичење жеиске скппс. Иако до сада у стонотениском клубу „Борац" има прско сто чланова тако сакупл,сн новац неће битн довољан за лормално такмичење. Свесни тсжинс ситуације, прсдссдништво клуба и играчп обратиће се друштвено-политичким оргаиизација.ма, а и па овај начии се обраћају јавностп, јер ће исги случај битн и са мушком јуннорском скнпо.м која да бн се такмичила у свом рангу мора и.мати најмаљс 12.150. динара. Права је штета да овај спорт, који се поново будн у нашем граду, на самом почетку наилази на проблеме овакве врсте. Ентузпјасти који воде клуб и тренер шггају се какве сврхе нма да држе па окупу ппеко сто чланова клуба ако онн не могу да се такмиче. Рудн Венск БОРАЦ БЕЗ ПОРАЗА Против солндне екппе „АС~ у Крагујсвцу 5:1, a прошле недеље 5:0 против .Јагодине П”. резултати су којн обећавају. Стоноте/шсерп нз Стакларс и даље ређају победе. Илић, Рајић, Дулнћ, Ицић и Милошевнћ на сво.м nvry газе свс препрске. Отворено прс те и екипн „Ресавац" из Великог Поповића са ко јом се састају у недсљу. Борац је на табели пр ви захваљујући бољоЈ партиЈа разлнцн, а исти број бодова и.мају Радтпгчкн из Бгпријс п Пар тизац из Мајура. Р. Ванек РЕПЕРТОАР ФИЛМОВА ЗА НОВЕМБАР 1980. ГОДИНЕ 2. Забрањеш! снови, САД, љубавни 3* — 4. Ватрена болничарка, италијански, сскси 5. Благо шпанских галија, западнонс.мачки, авантуристички 6- — 7. Осцсола, немачки, вестерн 8. — 9. Змај у Сан Франциску, 10. — 11. Орлово крило, САД, вестерн Лези, пуца се, Хонг Конг, акционп 13. — 14. Заводница, францускн, сексп драма 15. — 16. Пнрапа, САД, акционн Звездс диско клуба, енглески, музнчкн 18. — 19. Сам против клана, САД, акцнони Пссница велпког з.маја, Хонг Конг, карате 21. — 22. Коса, САД, забавно музичкп А. Б. Ц. Свс о љубавн и ссксу, секси Гарстова освета, САД, криминалистнчки 25. — 26. Неморалне калуђерпцс, италнјанскл, сскси 28. Долппшка, дух којн убија, САД, лсихолошка драма — 30. Човек из Сан Фернанда, САД, акционц Од 3. до 6. Мачак од 1.000,000 долара — цртани, од 15 часова. РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” — ПАРАКИН РАСПИСУЈЕ ЛИЦИТАЦИЈ V за продају једног возила .Дастава 1300" ТФ — комби са 8 ссдишта у возпо.м стању — производња 1977. година. Почетна цена возила 50.000 динара. Лицнтацпја ће се обавити 10. новсмбра 1980. године у 9 часова испред зграде Биоскопа „Раднлчки". Возило се може видети сваког дана до лицитацнјс у времену од 8 до 16 часова. Сви учесниии у лицлтацпјп уплаћују 10 одсто од почетне цене на благајни Уннверзитета. Раднички уннверзитст ПараИин ¥р«п—ић (ммспжх), bopt> исгшаввВ, Живот« ОгоЈаможнП. Гомхсла> МаломноаиП, Ар«тл.ут МмлнвоИ. YpeByJes Н-дакпиоав «одегиј\-м I оаенм « одтм.рнм урслмма Цлагављуб (Јбрал<>*иП Н|«миипри- Сн«жжк» 1оиовиП Алреса Редакаије: Параћпп, Мажсимв Горко> •. папгтт-ки фа» 17 ■«л<ч(мч»«. • .|ИПцм « Ш1«»».>р«|а* уреднма струго Жв ро-рачуи СИЗ^ киформпсаЈм 63104—44^—16 коа СДК Иараћим. Ш1амш Г**О Д Ј1АСК Бспград.
НУНУРУЗ СНОРО ОБРАН Страна 6. ГОДИНА \П guuiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiuiiniiiiuiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiii^iuuuuuiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiimiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiun' | БУ№ НА !АВНО| ДИСКУСИ1И | Страна 4. ! ^inillllllllinillllllllllllllininillllllinillllllllllHIlinilllllllllHllllllinilllllllllllllllllinilllllllllllllllllllHlIIIIIIIIIIllllllIIIIIIIIIIinninJIHIIIinnilllllllllllllllllHlIllIlllilllHIIIh! ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” УСПЕШНО И ПОРЕД ТЕШКОЋА БРОЈ 169 Сграиа 3. Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћии ЕШ - ’ 1375 —I ■ ПАРАНИН 19. НОВЕМБАР 1980. ГОДИНА ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ 3 ПОЧЕТАК КОЛЕКТИВНОГ РАДА, ОДЛУЧИВАЊА И ОДГОВОРНОСТИ Y ОРГАНИЗАЦИЈИ САВЕЗА KOMYHHCTA Y ОПШТИНИ ПАРАНИН • ''A' ПОЧЕЛА ПРОИЗВОДЊА БЕТОНСКИХ CTY БОВА ЗА ЕЛЕКТРОМРЕЖУ Y НОВОЈ ФАБРИЦИ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕНЕРГЕТСКЕ ОПРЕМЕ „BYДУННОСТ” * Конференција разматрала извештај о раду за протекли двогодишњи период и оценила да је у раду било доста успеха, али да су биле присутне и одређене слаоости @ Тежиште будућег рада на превазилажењу неповољннх економских кретања, очуван.у животног стандарда радних људи и грађана и даљем јачању организације Сав еза комуниста @ Седници присуствовао Добривоје Бошковић, члан Председништва СРС и Ц К СКС Опгаиизација СКС прсд одговоршш задацима — осповна порука из реферата Радоја Несторовића Општинска конференција Савеза комуниста на седници од 6. новембра разматрала је мзвештај о раду организације Савеза комуниста за пређени двогодишњи период у коме је cvmтинскл гледано највећа активност члапова СК п задаци који су стајали прсд органпзацијо.м блли посвсћеми спровођењу политике скономске стабилнзације н ipacupaity пута за спровођсње у живот нницнјативе другз. Тпта о колективном раду, одлучивању и одговорности. Овакву активност наметала је, лре свега, веома озбиљна економска ситуацпја општине због све изражснијег погоршаiba условд прирећивања у којпма највише тешкоћа н пробле.ма и.мају носиоци привреднс активностн. И поред свих напора који су чкњени, прнвреда општинс, суочена са многим тешкоћама и пробле.ми.ма, не остварује v потлуности планске циљсвс. И то не са.мо због отежанпх услова лривређивања, што пропзводња опада илп стагннра, већ и због тога што повп капацитети из великпх инвестицноних захвата неће одиграти значајну улогу у побољша&у пословннх резултата привреде за ову годину. јер се касни са њнховн.м актлвираљем, кажс се у извсштајуY ово.м псриоду забслежсн јс и бржи раст Л11ЧНИХ доходака у одкосу на пораст дохотка, ко ји Је био условљен високом стопом раста трошкова жлвота. И поред iora, његов просек од 5. 114 дннара прсдставља дон»у границу у Републици. Као последица тога, девет основних оргаиизација удруженог рада послује са •убитком, у износу од 81,6 милиона динара. Једно.м рсчи, средњорочнн план развоја општине ни нздалека се не испуњава. ИЗАБРАНО НОВО РУКОВОДСТВО Конференцнја је за пре дседника са једногодшнњим мандатом пзабрала РадоЈа Несторовића, досадашљсг секретара Опшгпнског колштета СКС, a Ко.митет за секретара са двогодишњим мандатом Нлнју Бупурдију, досацашњег заменика секрегара Ко.мнтета. На Конференцпји су изабраш! и члановн Ko53iсија, као и дслсгати за Међуссштннску конференцију СКС за рсгиоп Шумадије и Поморавља. Y превазилажењу таквог стаља улога чланова Савеза комуниста је од изузстног значајз. Y свим основним организацијама прихваћенп су закључцп и сачињени програми еконо.мске стабилизаиије, у којима се у првом реду инспстира на актввпрању унутрашњих резсрви и ћојачаном извозу. _ Савез комуниста пред одговорним задацима Основни задатак сваког члана Савеза комуниста и сваког радног човека, чуло се на седници, је борба за већи доходак СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ OK ССО НОАЕКТИВНО И ОДШРНО 9 Слободан Борђевић, радник из Штофаре, нови председник са једногодишњим мандатом @ Конференцији присуствовали Драган Живковић, члан Председништва Рспубличке кон ференције ССО, Зоран Костадиновић, секретар Председништва MOK ССО Шумадије и По моравља и делегација OK ССО братске општине Мурска Собота Y препуној сали Позорпшта омладинцн наше општнне су сагледалн резултате једпогодшињег рада OK ССО, а у оквнру тога и активност свих основнлх оргапизација и у свом даљех< раду још Једном ее определнли за колективан рад, одговорније понашање н једпогодпшљп мандат председника OK ССО. To би у најкраћем био рапорт са Изборне конференцнје ССО одржане 8. новембра- Y присуству велпког броја делегата из основних органнзацлја ССО и представннка друштвено-политичких органнзација, омладннци су разматрали извештај о раду који је садржао а то сс може остварити повећа- «ом продуктивношћу, рациопалнпјим коришћењсм и штедн»ом сировина и енергије, повсћаним извозом и смањеннм увозом. Y борби за стабилизаиију мора се такође nohn од потрсба даљег јачаЈва удруженог рада на основа.ма заједничког прихода и дохоткаКолективни рад — суштина демократије Колективни рад, одлучивање и одговорност, истакнуто је у извештају, представља одређени континуитет наше револуције и он не треба само да се сведе на спровоВење организационих из.мена у избору предссдшЈка, већ је потребно јачати и остваривати већ започетс актлвности у свим областнма, извршаватл правнлну расподелу обавеза, права н одговорности у руководствима и телима, извршавати демократизацију кадровске полптике у правцу што доследнијег вредновања кадрова по способности, радно.м доприносу н морално—политичким особинама, успоставити чвршћу везу са изборним основама и слично. (Наставак па 2. странн) све оне активности у којима су узнмалп учешће почев од дббровољног омладинског рада, омладинске политнчке школе преко делегатског система и многих спортскпх и друпгх такмнчења. (Наставак на 2. страни) Институт за исгштивање .материјала из Београда 6. и 7. нове.мбра извршпо је атестирање бетонских стубова 0.4 kw п 10 k\v од 9 и 12 у.етара дужине које јс Фабрика ових дана почсла да производи. Стубови су добили висо ку оцену квалнтета. Показали су нзузстну издржљивост оптерећеља које је немогуће да се појави у нормалнпм услови.ма, уз пстовремено показана и сва остала потребна својства која се траже од ове врсте производа. И потенцијални купци имали су прилнке да се на лицу места увере у заиста внсок квалитет производа „Будућности Страна 3. ОПШТА И ЗАЈЕДНИЧКА ПОТРОШЊА Y ОПШТИНИ ПАРАБИН Створена могућност да се радници изјашњавају о својим потребама, да се привреда растерети и да се реално спроведе договор о општим и заједничким потребама На последњој седннци Скупштлне општнне, која је одржана 14. новембра, усвојен је заједнички предлог за утврђивање обавсза за задовољење заједннчких п општлх потреба у општини за 1981. годину, иосно ве буџета за 1981. годину. Тиме је практично створена могућност за изјашњавање радннка да приликом одлучнвања о овим обавеза.ма сагледају могућностн основне организације удружсног рада и потребе њеиог развоја. Први пут се креће на најдемократскнји начин да радни људи сагледају заиста шта и.м је потребно и колнко да би издвојили средства да то и плаОвим је практнчно створена могућност да се привреда, кроз ограннчење заједничких потреба, растерети нереалних дажбина и вшпе окрене учвршћиван»у сопствене материјалне основе. Заправо, на радним људима је сада да веома трезвено утврде шта је ту нужно, без чега се не може, али исто тако да се ограде од онпх захтева ко ји спадају више у домен жеља. Наравно, да се приликом изјашњавања не посеку гране на којима се седи и да се не нађу fnINVESTBANKJI ј'--- ' РР КОМПЛЕТНА БАНКАРСКА УСЛУГА ЗА BAIHE ДОМАБПНСТВО у осиромашеној друштвеној надградњи бсз којс нема напретка друштва и нор.малног рада и живљсља. Заправо, нзјас« нити се и издвојити реална средства, а не да се после „вншак” враћа прнвредп као да су то сопствена срсдства која се ето поклањају. С. о. ИЗБОРИ Y СИНДИКАТУ За петак, 21. новембар, заказана је изборна сецница Већа Савеза стшдиката општине Параћин. Том прнлнком he 61ГГН разматран извештај о раду Bella а бнће усво јен и оријентацпони план рада за период новемар 1980. — новембар 1981. го дине и изабран нови председннк са једногодншњ* им мандатом. Став Коордннацноног тела за кадровску политнку јс да се овог пута за председника предложи Михајло Ат анацковнћ, радник СФС.
19. НОВЕМБАР 1980. • БРОЈ 169 ДРУШТВЕНО политички живот ПОЧЕТАК КОЛЕКТИВНОГ РАДА, ОДЛУЧИВАЊА И ОДГОВОРНОСТИ Y ОРГАНИЗАЦИЈИ САВЕЗА KOMYHHCTA Y ОШПТИНИ ПАРАНИН | Y CYCPET 29. H0BEMBPY ОТВОРЕНО 0 УСПЕСИМА И СААБОСТИМА ДАПЕКОСЕЖНОСТ ПОГЛЕДА И ОДЛУКА (Наставак са 1. стране) Y борби за стабилизацију комунисти морају да предњаче Радојс Нссторовнћ, новоизабрани председник Општинске коцфсрснције СКС у реферату полнетом на седннцн тако^е највише паж1ће посвстпо је колективном руковођен»у н друштвсно-скономском развоју наше средине. — Ми морамо применлгеатп свгда и на сваком мссту нницијатнвг друга Тита ттрп чемг се основнс органнзаппЈе СК морају још више осалгостаљивати, учвршћнвати метод свог рада и обезбедити акциону мо билност сзаког члана и ооганп зацпЈе као пелпне у идеЈно-по литичкоЈ пракси, нстакао јс Нестоповнћ. Говорећп о актуелној економско! ситуапији, Несторовнћ сс поссбно осврнуо на напоое Koie мора да уложи Савез комуниста у настављању процеса ћовезивања удружепог рада, удруживања рада и средстава. KOHCTHTvncaFbv основнпх организашна гдоуженог рада и н>иховог пнтегплсања v радне и сложенс организацпје. на основу зајелиичког дохотка. а нл базн заједнлчког шггереса и попгпрма вопећп пач«на ла н**- послепно до изпажаја ’’ппл.-.е Јпггеоеси падника и да OOVP-n ov.iv пппмапне ћелтне дргштвено-еконлмског пазвитка, односно место на коме се стиче п расподелдгје дохолак. Поссбан осврт v гводном 1Плагању Радоје Несторовић јс пмао на задацнма Савеза комунпста у области размене рада, образовања н васпитања, КОНКРЕТИЗОВАЊЕ ОЦЛУКА СЛВЕЗА K0MYH1I СТА Нспосредно после пзбо* ра у Савезу комуниста крснуло сс у општу акцију у којој ћс се у наредном перподу, вишс нсго да сада договаратл о конкретнпм пнтањи.ма и успостављати чвршћа повсзаност из.међу основних органп* зација СКС и Конференцнје СКС, посебно на плану повратиог ннформисања. Прпмећено јс још на старту. заправо од 13. нове.мбра, када јс и започела акција, да псма више оног класичног ..саборског” рада већ да се ради у маљим рвдннм групама којс сс далеко сфаксније договарају о битним питањима. У разговорлма су прнсутна углавно.м ова пнта* н>а: Реализација програма н плаиова рада у 00 СК, реализацнја програма п планова екопомске стабилпзацијс, реализација програма лдеолошко-политичког рада, л тако даље. Овим разговорима бпћс у нарсдном периоду обухваћепе све 00 СКС на територијп општнне. општснародне одбранс и друштвене са.мозаштнте, развоја СК и »>еговс водсће улогс, маркспстичког образоваља и ндејног дсловаЈва СК, кадровскс политнкс и информисања. Зоран РадоЈевнћ, члан Општннског комптета. у днскусији на Конференпији говорио је о досадашњим рсзултатнма у 11деј । io-пол11ТПЧКОМ оспасобљаван»у и даљи.м задацима Савеза комуниста на овом плапу. нстичући посебан значај политичкпх школа Савеза комуниста. Мнлосав Симић, делсгат Копфсрснције, говорно јс о скономској снтуацпји у нашој средннн. са посебиим освртом на непзвршење плансклх задатака и о већој потребп ангажовања св1к радннх људи, посебно комунпста у нзвршавању радних задатака. Снмић јс нстакао да се почстко.м следеће годипе очекујс пуштањс у рад нове фабрпке це« мента Koja је међу првима у Рспублнцл нзграБсна на чисто доходовпом споразумеваљу н удружнвању рада н срсдстава. Недсљко Гуљсвић, члан Општинског комнтета, у својој дискусијп сс осврнуо на прпје.м младих у СК, као и о могућностп.ма изналажсња метода и садржаја рада који he бнтп од животне важности за ооновне оргаппзацпје у радним органпзаинјама н људс у њпма, истнч\ ћн потрсбу всћег залагања и одговорпостп v пзвршаваљу радпих залатакаСлободан Ан&елкови!1, стручнп саралннк у OK СКС, у сво.м излагаљу освриуо сс на зпачај колектнвног рада, одлучпваља и одговорностп као пмпсративу CA ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО КОАМЖО и одг^волио (Наставак са 1. стране) Рсферат о паредни.м задаинма, који је на овој седниии подисо Боривоје Марннковнћ, досадашњи председник OK ССО, послужио је као подстрек за двскусије што све скула лрслставља полазну ослову v изради програма даљег рада. Како омасовпти омладинску организацију — Активност наше организације у наредном перподу мора блти усмсрена прс свега ла плтања како се још боље органнзоватл и снагу младе генерацнје укључитп у остваривањс об авеза којс произплазе лз задатака друштвено-економског развоја, јачања колсктлвног рада I! одговорностл. јачања социјалистлчклх са.моуправнлх односа и дслегатског система у целинл. Овакво схватањс наше друштвене активности произплазн из сазнања да се једино на тај начин доследно боримо за рсшавање кључнпх друштвеннх питања, међу њима и ош<х која су од посебног значаја за омладину као што су: запошљавање, образовањс, друштпенп стандард и тако даљс, потенцирао ie у свом гводном излаган>у Боривоје Маринковић. Зоран Дачић, делегат из Стакларе, говорло је о омасовља* ваљу омладинске организацијс. — Зависно од показаног кнтересоваЈБа, у свнм срединама треба формврати поједкне друштвене организацпје и у њпх укључпти сваког поједшгца залнтересовалог за њлхов рад. Тако би свакп млад човек могао да буде задовољал, а омладллска организација добила Behn број члановаОд 21. октобра почела је са радом Омладкнска политнчга школа Борбе „Ду шан Петровнћ — Шале". Ге.ма овогодншљег цлклу« са је „Социјалнстичко образовање л васплтаљс младих”. Полазницн ове школе, н>их 90. су омладинци и омладннке лз Це нтра за средње образовал>с. који је зајсдно са ОК ССО и Клубом самоуправгвача ооганнзатор осогоаишњег киклуса. — Савез соцпјалнстичкс омладинс мора развијати самоуправнс политпчке процесс и јачати повезаност са другнм ннстнтуцнјама политичког снсте* мз. Делегатски односи, који започињу на зборовима радних л.удп и rpabana, а развнјају сс преко дслегата и делегација, трсба да буду такви да омогућавају непосредно испуњељг шггсреса и потреба младе гснерације, као зајсдшгчкн за сес раднс л>уде и грађанс. Омладина жели и може више Слободан Борђсвић, новонзабранн прсдседпнк са јсдлогодишњн.м мандагом, рођен јс 1957. године v Доњем Видову. Завршно јс школу за КВ раднлке текстллнс струке. Члан је СК од 1975. годпне и учесник три савезне омладинске радне акци* је. До сада је био предссдлнк Коордлнационе комиснјс ССО у Штофари, гдс јс п запослен и члан ССО. Весна нтра за Прсдседннштва ОК Марковић. делегат Цесредње образовањс, гоУлога омладине у делегатском систему Аца Шутаћ, делегат из Штофаре, између осталог је рекао: — Y свом делокругу активности, основкс организацнјс ССО на селу треба да остварују упшај и међу онпм млздим људима којп још ннсу политвчкп актнвнн н чпје су органпзације тек у формирању. Треба их свс више „увлачптн" у друштвсно-политнчки жнвот н програм борбе за самоуправнн coцпјализам п спровођење еконо мске стабнлизацнје. ворнла је о новом систему школовања. — Новн систем школства омогућава ученици.ма да се актнвШ1Је укључују у самоуправнп живот школе и да теже ка укидаљу класичног, крутог односа профссор-ученлк. Y усмереном образова&у јављају се хгаогоброЈнн проблеми ка'о птто је vnuc ученпка на пронзводпа заннмз!ва. почотмпавање услова пада н лп’та. П«сд омлалчпом перноду отклонм све легативностп коЈс пу-гглју да реформа лобије чврст оглонац и правк смпсао. Варал?г’--» М”чптдовић, де- -егат in Плане. ie ставпла акиенат на место, v.iorv н задатке ССО у систему соцпјалнстичког самоуправљања. Слободан Борђевнћ, делегат лз Штофарс био јс такођс катсгорнчан. — Делегатски односи морају бити остварени кроз происс доношења плзнова н програма активнрсти, кроз усклађпваљс конкрстних 11 општих илтереса основних организацпја ССО, са општедрупггвеним опрсдсљењима, кроз разматрање најзначајнијнх тштања друштвеног развоја и утврђивање задатака ССО' у рсализацијп тнх питања. На ову тсму дискутовала јс и Вера Радовановић нз Планс, Мирослав Рајић, делегат нз СФС. Лшбомнр Миладиновић, делсгат Ферпјалног савеза општине н Мгпсица Мнлојевнћ. делегат СФС. Испрел представнпка друштвено-полнтичких организација присутне дслегате поздравио је Драган Петковнћ. лзвршни секпетар Опиггинске конферении* је ССО, залажући се за веће х чешће младих у свлм акцпјама којс се организују у нашој оппггнни. По његовим речпма омладина је п v лосадапгње.м паду постигла добре резултате. алч она хоће п може впше. На овој седницк изабпано ie ’»ово Посдселнипггво OK ССО. За новог прсдседнпка са Једногоднпгљим мандатом је Слободаи Борђевић. радшпс пз Штофаре, а за секретаоа Весна Марковнћ. х^еница Пентра за средп.с образоваље. На крају су на1бољнм поЈедитпшма и орган”зацијама гтнлпша ттплзпан>а. Мплпца Жнвковнћ за пуну демократију у Савезу комуниста и у друштву у целнни. Нпкола Стојаковић, члан Конферснцнје, јс, између осталог, посветио доста речи актпвностн чланова Савеза комуннста у месни.м заједницама, истнчући да са у пракси нлјс довољпо осећао н>ихов утнцај и да је то слабило месне заједннцс као основне ћелије делегатског одлучлва!1»а. Добрпвојс Бошковић. члан ЦК СКС и Прсдседншитва СРС. — Имам утисак, истакао Јс на почетку свога излагања Добривоје Бошковић, да су на овој конфереицпјп пзостале оне варнице о тпггањпма која су од огромног зпачаја за даљи рад органпзацпје. Поготову 1лто Је у досадаигњем раду на свпм нивоима баш о томе било лаЈвшле рсчл. Y првом реду када сс радк о колективном ралу, одлучиваљу н одговорности. Према томе, овде треба да се чуЈе права реч, да се каже све оло о чему сс до сада разговарзло, да се сажме и конкрстнзу!е досадашња актнвност. Говорећн о колективном раnv, Бошковић је нагласио ла у њему v различптости мишљсн»а треба ла се сучељава]у и изналазе најдемократскијн дијалози п одговарајућа решења. У даљсм пзлагању бпло је говора о активности Савсза комупнста у другим друштвенополлтичклм организацнјама, посебно у Месној заједнпшт која прсдставља ћелпју пашег жттвљења и у којој проводнмо на.јвећи део свога времснаКада је реч о скономској политицм. БошковнН је истакао да је она бнла тема свих ckvпова СК п других дргштвенополптпчкпх оргапизација. — Треба схватЈггп да је криза која је захватила чнтав свст морала да нма одраза п на нашу зе.мљу, па и на прнвреду Параћииа. И ово што је до сада учињено. а могло је и више, није тако мало. Није мала ствар запошљавањс близу хпљаду људн у оваквој екоћбМ-' ској ситуаиији. To би и .много јачи пожелсли. алп, то нс значп да на томе треба да се останс. Будућност је у новим програмима — Спровођење ЗУР-а лије свуда подједнако и није доволгно добро, рекао је Бошковић. A то свакако утнчс на успешан рад ц пословање. Зато јс пример Фабрикс цсмснта врло поучан- 'Гако су сигурни нешто моглс да ураде и Стаклара и Штофара. А бпло јс могупностн за то. Пут којп јс прошла Штофара, а којп није морала, најбољс илуструјс каквс су последице тога. Слпчло је и у Стаклари. Она мора да и.ма другачију структуру npoiuводљс. До нз.мене асортнмана сигурно мора да дођс, јер амбалажа не можс у толикој мери да буде атрактивна да бп обсзбеднла повољан и спокојан положај. Мада, и то се .мора рећн, ту стоје и неки објектнвни проблеми. Друштво мора да измени однос пре.ма грани као цслини Погоршана међународна ситуација Говорећи о међународној ситуацији, Бошковић је истакао да се врсме мења, да не може- .мо да будемо апсолутно спокојни и да се последњнх годнна то стање постепсно али стално погоршава. — Због такве снтуације ми лмамо доста својих брига. Оие су посебно изражене због још увек недовољле иаше развијености, нарочлто некнх подручја. Зато сваки напредак, ма коллкп да Је. добар је. Сада нам предстојн брига за очува- >ве животног стандарда и очуван»е постојећег стања. И због тога сваки члан СК мора да да пун допринос да се овако неповољна кретаља ублаже и превазнђу, завршио је друг Бошковнћ. С. О. Шоанм 2 Ш1ШШ11111Ш1111Ш11ИШГШ1Ш11Ш Стварање новс Југославије на заседан>у у Јајцу прс 37 година, у срцу огсупиране Европе, још непризнати и од савезника, 6icia је храброст која јс запањила. и не~ пријатеље али и пријатеље што једна мала зе.мља npeiaжена за нсколико дана успсва да се у тако кратком времену, под убитачном чизмом фаишзма, уздигне из neneпа и удари темсљс новој држави. Нама, Тптовим следбеници.ч'а то и нијс тако чудно, јер снага Комунистичке партије, a join eutue вера у њу, на челу са другом ТиYo.u, трасирале су пут jota у предратним дашша, да би се и тада припреми.ш за завршни чин када dohe време и грснутак. Раћање Републике могло је да буде спровсдено захваљујући пре свега чињеници да су се иа заседању окупили истински представници свих парода ц народности Југославпје, п то први пут заједно у својој дугој историји, равноправни паме уз pa.\te и прихватс далекосежне закључке који ће до краја народноослободилачког рата бкти звезда водиља, а и касније, па и данас tiatua дугорочна опредељења и путоказ наше будућности. Зато свако сећање на тај исторпјски dozahaj, на прсломни тренутак, noped aeh познатог и дужног мора да представља и указивање на тсковине које су резултат iiatae социјалистичке стварности. Такво сазнање и такав однос tiAiajy за циљ dcLvc јачање тих спрега у увск, спољним утццајима, будућој неизвесности. Прошлост нас јс научила да само заједно можсмо преживсти, да само договором можемо рачунати на бол,с живљење. И да само зајсдничким снагама. бсз napцелисања и парцијллности, јер захваљујући само томе ужцвлмо тековине таквог уставног опредељсња, можемо, а на~да26е"бити спокојни. ‘ Није никаква фраза ако опет кажемо да нисмо umojUi ншита а данас имамо све. Пре свега слободу, равиопрасндст, материјилно благостање. углед у свету и ioui много roza. А хоћемо још више. За то „још вишс” и треба да живн cehatbe на 29. новембар 1943. zodiiHC ц на одлукс ЛВНОЈ-а. Ако у друттау, у коме је човек највећа текооина, ако стоји иснред и изнад свега онда нсма бојазни да нспсмо и да нс можемо истрајати на свом путу. Јасно, уз обаое.зно подсећање на <зреме од прс 37 година, на Титов прилаз и одлучност у судбоносним тренуцима и на циљ icojti и.чамо пред собом на трасираном nvry чију градњу трсба са.чо да наставимо. С. О. I ЈУГОСЛАВИЈА |У КУЋИ ЦВЕЋА = Већ пола годинс непреклдно тече река л»уди Кућом g цвећа. Непрскинутл мимоход немо сс заклиње па вер- | ност Тлту. Y колони ЈугославнЈа — млади, ссдокоси раz тнлцн, Титови пионлри, лајмлађн који су тек лаучллл да = изговарају Тито. Крај мермерне плочс са златним слопн- | ма Јослп Броз Тито, откнне се суза седокосог ратннка... i Y истој колони су радници. студентп, 15аци. државнкцн, = стралци, поштоваоци Титовог дела. е Од како је отворена кућа цвсћа 25. маја, колонс ауј тобуса кренуле су нз ПараНнна. Радници, учсници осно- | вних и срсдњих школа, пољопрлвредници, мешташг сеоi ских месних заједплца, н>их 15.000, било Је да се поклоии | сенима ствараоца соцнјалистичке, самоуправнс и лесврi стане Југославнје. Наши мештали на приврсмелом раду g у илостранству, хитајући својим домовина за тренутак I су заустављали журбу да би посетили Кућу цвећа. g Meby првнма који су кренули у поход Кући цвећа | нашли су се и нај.млађи из Дечијег обданишта ЈБранко = Крсмановић”. Са њихових пет годлна бнлп су саврсме- | ници Тита. Кад одрасту с поносом ће причати о томс. g НајстарнЈи, носиоци Албанске споменпце, врсмеиши раg пшцн, чије старачке ноге подрхтавају, педавно су за тре- | кутак сталн млрно пред сенима ратника н револуцкон пара. i Колона у кући цвећа се не прекида. Нсми мпмоход | траје. У колони млади. ссдокосн ратници, радницн, др- = жавнпци, странци, поштоваоци Титовог дела. У колзли = ЈугославиЈа. М. Илић aiiiiiifiiiniiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiuunuiuiuuiiiiuiiiiiiiiiiiiHUUUiHiiiiiiHiiiiiiuniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijniiiii
ПРИВРЕAA •ГРАДСКА ХРОНИКА 19. НОВЕМБАР 1980. • БРОЈ 169 ПОЧЕЛА ПРОИЗВОДЊА БЕТОНСКИХ СТУБОВА У ПРЕДУЗЕНУ „БУДУВНОСТ” ЈБЕТОН КОЈН СЕ САВНЈД ® Радни људи предузећа „Будућност” постигли још једпу велпку побзду © Купци електричних стубова изузетно задовољни њиховим ква литетом g) До краја новембра биће испуњгн план пронзводње за 1983. годину ф Већ се разггишља о повим програмима Готово нечујно, бсз уобичајсних по.мпи и славља, у потпуно радпој атмосфери отворена јс нова фабрика за .израду бетонских стубова за постав.иање елсктро-снсрЈстскнх линнја. Тн мс су радин људн „Будућвостн” — раднс организацпје за производњу слсктро-снергстске опрс.мс — прославнли велику радпу побсду, која he допрпнетп да укупан приход од дсветнасст мплијарди, којп he оства рпти Фабрика алучслнчиих ужадп, будс скоро удвостручен. Уз производљу бстонских стубова од 0,4 и 10 кв пронзводиhc се и комплетнс моптажнс трафо-кућпце. Озо нпје крај жсља вео.ма амбициозног колектпва, који всћ увелико прнпрс.ма лроизводњу и стубова од 35 кв, односно од 24 метара дужннс. II овде пијс крај а.мбицијама. V предузећу кажу да he иhi< на формпрање инжињсрнша са пројектно-.монтажерским гру па.ма, тако да he моћи да уз комплстну опрсму понудс и све остало што иде, од пројектоваita до потпунс предајс па употрсбу готових лннија и објеката. Оваква оријентација, по речи.ма Драгослава Мркнћа, директора Раднс организаиијс ,,Ev дућност”, услсднла је због велике днфнцнтарностн ових производа. Са.мо на наше.м подручју, односио репрну Шумадн« је и Поморавља, за реконструСТАКЛАРА УОЧИ НОВОГ СРЕДЊО РОЧНОГ ПЕРИОДА 11ЕР131И OHOCHNIIA РАЗВД ® Без улагања у велике објекте настоје да у наредних пет година повећају материјалну основу рада Јсшкове у пословаљу послсдњих годнна и велика финанснјска оптерећсност по основу инвестнционпх улагаља утицале су да у Српској фабрици стакла дође до закашњсња у реализацији текућег средњорочног програ.ма развоја и преношењс у следећн средњорочнн псриод. ¥ току je реализација три прогрхма, чнја he изградња по свој прилици бити завршена 1981. године, односно у првој години следећег средњорочног пе риода и то: погона за техничко стакло посебне намене које је до сада увожено, две nehn са четири аутоматске линије за производњу дуваних и пресова них чаша, капацитета 10.000 тона годншње, за потребе до.маher тржихцта. као н отварање рудннка кречшака којп практпчно значи’ пропшривање сировинске базе за стакларску индустрију. Вредност улагања за ова три програма износи 500 мнлиона дппара . Петар Илић, члан Пословодног одбора за питања развоја, који је овом приликом бно наш саговорник, када је било речи о новн.м правци.ма развоја ове раднс организације говорио на.м је да he прсвасходан циљ у стедећем перноду бити повећал»е пословних рсзултата, али бсз некнх превсликих инвестиционих улагаља плн са маљи.м додатннм улагањнма, у оквиру nocTojchiix производннх програма. Новн скономски программ морају бнти утврђени на сснова.ма скономске оправданости. И.мајуИи у виду све ове околности, у Стаклари, сматрају, да сред!Борочном програму рада морају пастојатн да сс ефикасniiie коочсти радно врс.мс, смак>и шкарт, застој н повећа учинак и бол,е коришћење капанитета пећп и машнна, смањи утрошак сировина, електрпчне е3 ' а^јиана^ книју елсктро мрсже потрсбла је дссетого шшња садашња произвсдња која he износити 18.000 ко.мада. Наравно, да ту трсба рачунати п на нормална прошнреља мреже, тако да he практпчно продаја за дужи перпод година унапред бити обсзбеђена. Y прсдузећу .ЈБудуђност’’ i’oссбно истичу да су ову фабрнку изградили удружсним средствнма свих дистрибутнвпнх организација на теппторнји ПЈумаднје и Поморавља. које ће бити и купцн и иматн апсолутпи приоритет у куповини ових стубова. Вредност објскта, заједно са измештсном Фабриком алучслнчних ужадн, је пет н по милијарди, а запослиће 110 радника. Физичкн обим производње, у односу на план, биће нспуњен краје.м овог мессца. тако да ће се всћ у дсцембру раднти за кдућг годпну. Y предузећу су посебно задбвољнн и остварсним личннм дохотко.м чији је просек 6.930 дннара, а за девет месеци јс нздвојено 840 старих милиона за проширење матернјалне основс рада. Укупан ппнход у 1980. годннн биће око 15. милијарди, а доходак две и по милијарде динара. Остаје само да честита.мо раднпм људима „Будућности” на оствареној великој радној побсди и да нм пожелпмо још доста оваквнх тренутака. ncpnije, горива и осталнх материјала по јединнци производа и врс.мена, повећа употреба стакленог крша, рационалније користи транспорт, унапреди начин израде и дораде повећањем учешћа механизације и машинске пронзводње, треба да буде бољи избор пронзводних програма. повећање степена дораде п оплемењнвања новог про изводног асортимана. Уз то неопходно је п повећати асортиман калупа и алата сопствене нзраде, смањити увоз регтроматеријала и опре.ме, повећати извоз производа и тако даље. Сва пнвестпциона улагања у следеНе.м средњорочном периоду бипе заснована на потребама за одреБенпм пронзводима како на домаћем тако и на стра но.м тржншту к на нужност улагања у унапређење постојеће технологије у условпма рада и раднс средине. Најзначајнпјс улагање у нарсдпо.м петогодшпњем перноду бнће на поднзању нове пећн капацптета 200 тона стаклене Mace на дан, односно 60.000 тона произвсдене стаклсне амбалаже годишње. Увозна опрема за ову пећ већ је купл»ена и допремљена у фабрику, тако да н ово улагаље има третман препете пнвестицнје из предходног средњорочног програма. Изградњом ове пећи смањиће се увоз стакленс амбалаже у нашоЈ земљи. Mebv значајнија ннвеспшиона улагања у СФС спада и про ш.рипвање капацитета за сопствену израду калупа и алата што п.ма за цнљ сман»ен»е увоза овог неопходног матернјала за поонзполндг стакла. Значајни су и планови на проширивању енергетике базе по програму гасифнкације чнја реализација РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН" Y ОВОЈ ГОДИНИ ушшнв морад таком Y овој годнни оствариће позитивнс пословне рсзултате S Бнће рсализосаг. и рекордан извоз од 230 милисна динара. Ог.о су укратко најзиачајш|ји подаии којс смо сазнали од Божндгра Маднћа, ггиералног директора ИЕТКТ „Бранко Крс.мановиИ” када смо са н>и.м ових дана разговархли о ф1шаспјсш:.м сфскткма пословања ове раднс орга:шзације у 1-?80. годкви. Очекивапо је да ова годииа у пословању Штофаре буде стабилна п то на основу предвнђаita у санационом програму. Me ђути.м, поре.мсћаји на светском тржишту, коЈи су ималн одраза и на скономске приликс v нашој зсмљи, нужно су довсли до осстког погоршавања услова nocjionaiba и овс радие организацнје. Ту је у првом реду дсвалвацнја, која јс погодила све радис организаииЈе које су у економском односу према пно странству дефицитарне, однос* но које највнше увозе, а текстилпа 1П1дустри]а Је н по традици1и увозник. Због тога 1е Штофара само у овој годнни изгубила блпзу двадесет милиона динара. Y овој радној организацнјн нспогодне сфсктс ублажавају тнме што су на залихама нмалп всћу количинг спровипс, купљсне по старом курсу долара. Још приликом планирања пословања за ову годину, пмале су се у впду све ове тешкоће. па cv зато обезбећене сировпне у већем обиму. Извршена је и озбиљни.ја оријентација на нзвоз, и он ie овс годнне достпгап су.му од 230 милиона, док је у прошлој годпнп нзносно само 70 мнлиона. Иако се повећањем извоза можс бнти задовол.но, доста је неповољна његова структутЈа, јер се две трећнне пзвоза остварује на тржиште Совтреба да омогућн прелаз на земни гас и повећање степена снгурностн у обезбеђпвању горива. Планирана је и финалпзација термос уложака, јер је Стаклара до сада њихову целокупну производњу извозила. Y претходном перноду модернизацију и израду поједнннх пропзводних капанитста ннје пратила одговарајуђа нзрада или модернизација пратећих енергетских или услужних постројења и инсталација. Y том циљу реализацијом овог прогрхма унапредиће се тсхнологија, осигурати контннуптет процсса производње, постићи бољп квалнтет пропзвода и смањити губици у производњи. Да би се сви овп зацртани програми и рсализовали, према ттрвпм прорачунима, Стаклара треба да гложи милнјарду и 331 милион дпнара. Део средстава је већ обезбеben, док сс за преосталп део воде разговори са банкама и пословним (партнср'.1ма -на бази удружввања рада и средстава. Пуштањем у рад прсдвпђепих капацнтета настојаће се да се уз максимално ангажовање постојеће радне спагс запосли п 400 потрсбппх радшгка. Реализацијом ових програ.ма знатно пе битн ојачана материјална ба за у овој радној организацијн, а вредност пронзводње треба да буде већа за два и по пута. Биhc то једно пово раздобљс за Стаклару, свакако још успешније од предходних. На радни.м људн.ма ове фабрнке је да смогну снагу и да личнпм одрн* цаљс.м омогуће да зацртанп про грами буду н рсалпзовани. М. Ж. Бзлкндар Мадић јстског савеза, а статус тог извоза тскстилних пронзвода у нашој земљи није рсшен. По основу девизног прилива од тог извоза не може се куповати вуна п остали репроматеријал са конвертибилног тржишта. Због тога прско разних асоцнјација (удружења, ко.мора, пословнил заједница) пастоје да укажу па неопходност признаваља права куповине сировина по оспову извоза у Савјетски савсз. Ptшаваљсм тог питања у великој .мери би био олакшан положаЈ текетилне индустрнјс, а самим ти.м п Штофаре. Енергија и девалвација стварају проолеме На пословање Штофаре негатнвно је угицала и енергстска криза, а тешкоће су се јављале око обезбеЕивања довољиих колнчина угља којн је најчешhe лоихег квалитета. Са.мо у октобру бнло је застоја у укупном траЈању од око 60 earn, јер поЈедине ©азе у процесу пролзводње кису моглс да се одвиjajy због педостатка довољнс количпне и прнтиска nape. Saxo су овде настојалн да ове последице ублаже ндеалним ко ришћењем тпх капацптета у условима када је у инсталаииЈхма довољно nape. — Имајућн у виду све ове тсшкоћс. Buho.M мобнлношпу настојали с.мо и настојимо да основне планске задатке остварнмо, истиче директор Маднћ. Пословање Штофаре у овој години карактеришу извесне олакшице које је шлра друштвена заједница о.могућила текстилној индустрији. Само у првих шест месецн ове године ШтоBch ове године очекује се остатак чистог дохотка од 2 милијарде старнх дннара фара је мање платила разних пореза и долрнноса у нзносу од преко 10 мплнона. Ову организацију оптерећује п проблем нслнквидности, којн је доста сложен, и то из више разлога. У прво.м реду сировине које Штофара кулујс су сезонског карактера, јер се вуна најчешће купује два пута годашње. Ту су II впсокн губнцн које је ова радна органпзацнја у раниЈН.м годпнама бележнла. Нагло повећањс обима и вредности производње, пословне баике ннсу у AioryhnocTii да пратс повећањсм пласмана средстава код ове радие органпзације, што такође погоршава услове пословаља. Према девстомесечннм резултатима nocaonaiba всћ сада сс са сигурношћу може тврдпти да ћс Штофара остварити пози- . тнвне рсзултатс nocnoBaiba у 1980. годпнм. Такви резултатм пропзллазе кајвећим дело.м из noeenaiba фнзнчког обнма пронзводњс. До краја ове годнне бићс осгварсна произЕодЈБл пре дива за преко 20 одсто у односу ка прошлу годнну, тканнме за преко 15 одсто и трикотаже за 10 одсто. Ако се има у внду • да је сличан попаст пронзводк»е по фпзкчком обиму остиарсн у 1979. годинн у одпосу па 1978. годину, у Штофари су задовољпи позећаном колнчином матсрпјалннх добара. — Нсзахвално јс оцељивати коликп ћс битп остатак чнстог дохотка, алн се очекује да неhe бити .\taibii од планског, одпосно 20 милиона дмнара.hc:»i че днректор Божидар МациИ Међути.м, свс основне организацнје нсће пословати позитнвно као на при.мер ООУР „Производља трпкотаже” н OOYP „Конфскција” који је једно nono жарпште губитака у ИВТ КТ. Збсг тога јс одмах после де ветомесечног обрачуна сачнљен’ санациони програм са мерама које трсба предузети. Иако су резултатп послован>а задовољавајући, у Штофари н даље пзнала.зс нове унутрашње резерве како бн посгизали још бољс рсзултате, a то захтсза максимално ангажовање сваког радног човска. Будућност за конфекцију Пре.ма студијама развоја текстнлне индустрије Југославије, оквири друштвеног развоја не дозвољавају већи раст овс индустрнје од просечне годншње стопе од три одсто. Тн.ме се жели усклађивање степена развоја текстплнс нндустрије са потреба.ма друштва. Y ИВТ КТ „Бранко Крс.мановић” са сигурношћу се зна да се у даљем развоју ове организацнје не сме стати. Зато планирају да стално унапређују технолошки процсс производње, набавко.м пових машина уместо застарелих ради обогаћивања н промсне асортимана пронзвода. Новн средњорочни период требало би да буде период стабплизације и пуне афирмације, а најзначајније резултате треба очекнвати од конфекције. Прско две хпљаде запослешсс у Штофари послсдњих година нзборплн су једну од најзначајннји.х бптака у послератном развоју ове радне органнзацпје, а резултати, које смо чули прилнко.м ове посете 1Птофа*рн, говоре да за параћннске текстилце предстоје бољп данн. Мплпца Живковпћ Штофара Је ове годиие највншс нзвознла тканлне, преко 600 хиљада дужпнх мстара, и то две грсћнне у СССР, предиво у врсдпости од милпон до пара, 10.000 лакнх зимских капута у СССР н 1300 ауто капута за Норвсшку, 50.000 шалова за СССР п непгго ссталих трикотажнјгх производа. у ненолино редова... „ВЕЛМРОТРАНС" ПЕТ НОВИХ OOYP-a Ускоро радннцн „Велмортранса” треба да се изјаспс на рефсрендуму о новој рсорганнзацији, по којој ова иелнка основна органпзација која покрива Ilapahini, Ry прпју, Свплајнац, Дсспотовац, са шхлтерима у Крушс вцу, Зајечару, Ресашгци и Београду, треба да има пет основних организација удруженог рада. Први OOYP би ино аутобуска станица у Параћину, Нуприји и Деспотовцу, други турпзам и угостптељство, трећи прнградскп и градски саобраћај у Бупријк, Парађину п Свилајнцу, четврти мсђумесни саобраНај у поменута трп грала п петн ООУР градски саобраћај у Дсспотовцу. На референдуму запошљени у „Велмортрансу” изјаснићс се if о удруживању са ,Југопетролом” нз Београда. Душан Рпстић СВЕ О СН/ХБДЕВАЊУ ОГРЕВОМ УГАЉ II ДРВА Прва mia довољно поручују пз „Шумадије”. Цена је 1120 динара по кубику. На стоварипггу радае оргаппзацпје стигне хпљаду тона утља месечно, алп које не могу да под.мпре потребе. Угља из „Вреоца” и „Колубаре” има довољно, али нико нс жсли да нх купи. ЛОЖ УЉЕ После увођења бонова за лож уље редови испред бензинских пумпи су смањени. Лож уље редовно долази н биће га довољно до краја го дпне, али је примећено да је потрошња смањена у односу на прошлу годпну. БУТАН Снадбевање бутаном је отежано, јер је све више урс ђаја са овом врстом горива. Иначе, продавница бутана ,Југопетрола”, на путу према Нуприји, постојп већ три године, и поред Параћина снадбева и околне градове. CTPYJA Електрпчне енергије нећс бнтп довољно током ове грс јне сезоне. Од нове годнне очекује се повећање цене слектричне енершје од 10 до 12 одсто, а дпстрпбутерп је правдају недостатком средстава за проширење матернјалне основе рада. М. Живковић ОПШТИНСКИ СТАНОВИ НА ЛИЦИТАЦИЈИ Појачано интересовање грађана за откуп станова у којима живе, ових дана резултпрало је закључком Извршног савета CO о продаји станова, који су власништво Скупштине општине, зашгге ресованп.м грађанпма и радним људима. Одлуку о продајп сваког поједпначног стана доноснћс компсија, а Секретаријат за vnpaBHo правне пословс бнhe задужен за све остале послове у вези продаје станова. Право куповпне, путем лпцнтацпје, iL^ajy свп грађанн а продаваће се углавиом станрвп старпјег датума пзградње. Z- — М. М.
ПРИВРЕДА *ГРАЛСКА ХРОНИКА MI rods • '08«1 JV3TV3H0H «1 СА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Y УДРУЖЕНИ РАД БУЏЕТНА ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈ И МААА ПРИВРЕДА HA МААА ВРАТА Година која се завршава, нарочито у свом другом делу, носпла је печат стабнлизацнје прнвреде, штедње и свеопштих кретања ка смнривању тектонских поремећаја у нехшрном тлу инфлације. Флнансијски документи, једни од најважнијих чинилаца свнх друштвсно-еконо.мских це лина, при својпм устројавањима. поготово у оваквој ситуацији, никако пе би с.мелн да превагну на теразијама задовољавања отптих друштвених н заједнпчких потреба и терета, у корист ових другнх. Друштвепо договараље, као самоуправна инстанца, има у оваквим односпма претпоставку да средства за заједннчкс в опште потребе не расту брже од дохотка у прнвреди. Уз то, самоуправно пнтегрНсањс рада у друштвснпм делатностпма са материјалном производњом, неадминпстративно упоређењс износа средстава, требало би да већ у наредном периоду даваоua II корисннка услуга доведу у однос слободне разменс рада. Овогодишљн предлог за 1981 годину, који су разматрали делегати Скупштнне општине, налази се на средокраћи у којој се тек донекле може сагледатн стварни рад и испуњење, прошле године усвојених програма рада даваоца услуга и реалност потребних радних људи н грађана у односу на издвојсна сро дства. Новина, администратнвна мера, доношеља Закока о изјашЈваваљу радника о обавсза.ма за задовољавање зајсдничких н општих друштвених потреба од стране Скупштнне СР Србије, тачно одређује роковс, начин и докуменда која морају битн предочена радним људПма да на основу могућности радпих организација н својих потреба. ИДУНЕ ГОДИНЕ ЦОСЕБНО БУЏЕТ ПОСЕБНО ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОТРЕБЕ Од идуђе године, у финанснјским програмима посебно ће се договарати и била нсирати средства за опппс друштвене а посебено за заједннчке потребе. Висина средстава за задовољење заједничких потреба договараће се постепено на нивоу општине, региона и Репуб лике. Средства за опште друштвене потрсбе регулисаће се јединствеппм друштвеним договором на нивоу Републике. ДВЕ ВАРИЈАНТЕ Нацртом резолуције о ос тварнвању Друштвеног плана у 1981. годннп пораст средстава СИЗ-ове и друго треба да буде 40 одсто ннжи од планнраног раста друштвеног гтроизвода прпвреде. По тој алтернатнви средства за задовољење заједничких потпсба могу да 6vav већа од 10 одсто него прошлогодншња. По другој алтернативи средства треба да порасту за 16 одсто. Y самоуправнпм пнтереоним заједннпама припрем.;»рни програмп рада за 1981. годину, који су предочени де легатима и по љима за оства рење планираног потребно је 16,5 одсто‘средстава шппе Hero у 1980. годинн. Било која алтернатива да буде прихваћена, Пројекпија програма за 1981. годпну, не прелвнђа нпкакво пове ћаи»е процената порсских ст опа нитн допринпса дохотка и личног дохотка. ■ Предлог за утврђипањс обавсза за задовољсње заједннчких и општих друштвених потреба у 1981. години, базира се на истом проценту издвајања из дохотка и лпчннх доходака као и прошлс годинс ■ Коначну рсч даће корвсннци, радницц у удружсном раду п грађанн на тридесетодневној дискусији, која претходн крајњем пзгледу овог финасијског докумснта Е Премијерна прпмена Закона о пзјашњавању радника о обавезама за задовољаватве заједничких н оппггпх друштвених потреба, адмпнистратплна мсра која има за задатак да усклади раст и развој прнврсде и њенс могућности са обавезама. ускладе внсину предложеннх издвајања. Y краћем осврту председава jvher Председништва OK ССРН Љубомира Рашковића, на заседан>у Скупштнне општнне, нс крнје се жаљење због малог у ТАНКА ОПШТА ПОТРОШЊА Y ИДУГ1ОЈ години Република дозвољава раст од 14,5 одсто @ Делегати Скупштине спштинс прихватили план прихода буџетских средстава којп је већи од прошлогодишњег за 14 одсто и износи 123.433.СОО динава РЛСПОРЕД БУЦЕТСКИХ СРЕДСТЛВА Y ХИЉАДАМ.А Пропспа Плап ocnmpcibR за у 1980. г. 1981. г. 1. Средства нз коЈпх радне ззједпвце оргапа стичу доходак 50 011 57.999 2. МатсрпЈолни трошхооп 4.530 5.4М 3. За проширељс мат. оа«. ра_и» и орг. 250 250 4. За рад Скуттштпис Извршиог савста п н>1<ховлх оргака 6.796 6.903 3. СоцнЈадпо старапл 1.045 1.196 6. Здрааствспа заштнта 3.310 3310 7. Комуиадно дслатност 8. Осталс посебкс номсвс које сс 4.750. 5.403 нзаршавају прсхо огпитпп. opraira 3.478 4.250 9. ИпгсрвспцпЈс v пршрсди 13. За дслатп. друцЈти. пол. орган. 2.838 3.242 друштБ. орг. и удру;к. грађапа 11. Дотацијс самоуправ. нптсрсс. 3.350 3.817 зајсди. фондоаа п др. корнс. 13.860 13.875 12. Срсдства за прсиос други.м ДПЗ 1.759 2.203 13. За рад МССШ1Х зајсдкица 14. Крсдптп, орочепа п пздвоЈ. 4.151 4.806 срсдсгава тскућа и стални рсзсрва 5.563 7.7/3 103.693 120.433 Корисннци ошптннског буиета по свој прилици мораће да у идућој годинн „притегну Kanin”. Средства буиета која се у највсћој мерп остварују од пореза на промст, три четвртине, нн пзблиза нс задовољавају потрсбе корисника. Примера ради* срсдства за финансирање рада месних заједнииа прибав.Ђена су нз пореза од поЈвопрпврсдне делатностн. Како се тај порез пс повећава или повећава вео.ма спо ро, прделожено повећање средстава за месне заједннце од десет одсто оттгерећује буџст а на вилику нс.ма хитрог решења. Ванредни трошкови такоБе чине значајну ставку. Само за ЗАШТИТА НА РАДУ Y НАШОЈ ОПШТИНИ КО КРШИ ПРОПИСЕ? Најчешће појаве кршења прописа из области запгпгте на раду на тернторнји општине ПараИин јављају се због невршења перводнчних прегледа оруђа и ypebaja за рад и невршеља или делммичног вршења коптролно периодпчних прегледа радника којн радс на радним местима с посебним условима рада Организације удруженог рада, код којих се у технолошко.м процесу рада стварају хемијске штетности, бука п внбрације, дужне су да врше пернодична испитивања степена загађеностп радне средине — саме нлп преко овлашћенпх организацпја за заштиту на раду, односно овлаџЈећних научннх организација, у poKOBiui’a како је то про писано одређеннм правилницима. Закокска обавеза је и да радне организацнје врше периодичнс прегледе и нспитнвања одређенпх оруђа и ypebaja за рад ради безбедностп радника, који на њпма раде њти долазе у до дир прн раду. Поједпне радне организацнје ка територијп наше општнне врше периодична нспитнвања оруђа и ypebaja за рад, ангажујући за то овлашћене стручне установе, п оне достављају стручне нхтазе радним организаш!ја.ма, на основу којих се из дају потврде о нсправности уре ђаја. Међупш, присутан је про блем да се у појединим раднпм организзцпјама, као пгго су СФС. ИВТКТ, ФТМ „Пролетер", РОГД „Вук Караџић" и друге врше перзодичнп прегледи н ввда коринснка у рад даваопз услуга, СИЗ-ова н разних радних јединица. Изостанак контроле довео је до недошЈСтивог понашања. ненаменски трошсних сосдстава, нсзадовољавања потрсба раднпка а уз то, нснсш поправку зградс Општпнског суда потребно јс око трн милиона. Средства за матернјалне трошковс расту највпшс у оквнру просека, за 19 одсто услед повеhan>a цсна. Најмањс, два одсто, планнран је пораст срсдстава за рад Скупштпнс, Извршког савета, олбора, комисија и лнчнс дохотке функционера. Највећн дсо рас.хода буцст* скнх средстава употребљава се за рад радннх заједница државних органа. За личне дохоткс дохотке и заједничку потротн»у. Рачинато по радгшку, планирано је повећање од 1’4,5 од сто. испитивања, а да се уочени недостатици не отклањају. Y то.м случају .мерења н испитивања немају ннкакву сврху јер сс средства троше, а не добијају се жељснн резултдти. ПРЕГЛЕДИ СЕ ЧЕСТО HE РЕАЛИЗУЈУ Y ПОТПУНОСТИ Контролно периодпчнп прегледи радника имају задатак да открију почетна обољења организма и појединих органа да би се предузеле одговарајућс мере лечења и промене радних .места, да обол>ен>а не бп прешла у хронична. Оваквн прегледи благовре.мено указују да сс на нзвсскнм радним .меспсма морају предузети одговарајуће мере заштнте на раду, ради спречавања даљег штетног утицаја појединпх штетности на органмзам радника. Међутим, у многим радни.м оргашгзацијама у нашој општинн овакви прегледи се не врше нлп пак неки радници се не о дазивају познву службе медпшпте рада. Примера ради у СФС има 1174 радника који раде на радним местима с посебпнм условнма рада. Служба медицине рада је у уговореном року нзпуњенн програми рада СИЗ-овз никад нису довели до повсћаја средстава стварном власнику удружсном раду. У основним органпзаиијамз удруженог рада, судећи по пступању делегата ИВТКТ ..Бранко Крсмановић” Драгог Савића, всћ постојс одређснн судовн о пачину корпшћења њихових средстава. Мада су тнтодарци и мало пожгрили, пред лози п при.медбс на Пројекцију заједничког лоегитога за vtврђивање обавсза за задовоља вање заједничкнх и огшггих друштвеннх потрсба на ннвоу општнне Параћин за 1981. годину. V наредннх тридесет дана омогућиће да добијемо јаcan финанснјст'ч доку.менат по ко.ме ћс се v i,?ol. години испгњавати наше огпвте и заједннчке лотрсбе. м. Миленковић Y органв.ма наше општине пе постојп могућиост всћег раста пичних доходака. Разлог су ограпнчсна средства буцета, с јсдне стране и доста високе обавезс општнне с друте странс. Како јс нагласно у уводном излагању на заседању Скугпи,- тине општине Радослав Јовановић, идућа година мора бнтн, внше нсго пкад, година рационалнзацпје и штедње. Годнна у којој lie започетн извршење новог петогодишњсг плана н у којој ће почсти да се спроводс не ке поставке из Устава и Закона о удруженом раду, за којс су тек сад створени условн. М. Миленковић вршила прегледс, а извештаје да су способни за рад добило је 802 радника, 308 — се уопште није јавпло на преглед, a 64 радника Ш1јс обавило свс Правилником предвиђене прегледе. Та кав је случај и у ИВТКТ где п.ма 835 радника на радннм местима с посебним условима ра да, од којих је 693 способно за рад. нису се одазвали прегледу 124, а 18’радннка нису обавили свс прсгледе. Слпчна је ситуаш!ја н у другим организација ма удруженог рада у нашој општини. Инспектор рада је решеље.м наложио радним организација ма да свн радници буду подвргнути контролно периодичним прсгледнма. Међутим, радинои којп нису обавилп прегледе по одредбама Закона не могу да раде на својим радним местима, па се јавља проблем гдс п како пх распоредити. Брпга о здрављу радтгка трс ба да буде већа. Зато је неопходиа чвршћа сарадња здравствене службе у радним организацијама са органима управљатва. службом зангтнте на ра ду, соцпјалном службом и синдпкалном организацијом. Драгал В^ковнћ пспсктор рада 1^оана§ 4 Крај године јс прилика ка да сс раз.маТра пословањс целокупне привредс у нашој општишЈ. Тада се дају оценс, заузнмају ставови, прсдлажу мере. Последљих год1П№ резулта тпма пословања нс можемо бити задовољни. Да овом приликом нс помип>емо све објективнс и субјсктивнс факторе који се најчешће на састанцима по.мињу као разлог што name највеће panne opram!зацпје бележс гу* биткс. И тако сс нско ссти мале привреде. На бројпим страницама писаног матери* јала дају се предлози п могућности за н»ен развој у на шој општшт. To се затим . разматра на неколпко нивоа, дискутује, усвајају пред лози и закључци којс преносимо и на страннцама Hamer листа. Тако пз годпне у годину без конкреппгх проп>ама развоја и резултата. Незнатан јс број конкретних програма у области wane приврсде којн су и реализованп. Као да за то у нашој огпдтинн нема интере совања, а често је истицано да могућности постоје. Условн кредптирања и инвестнрања су поопггренп. За то схватамо све тешкоће коКО КОАИКО МОЖЕ ДА ПОГРЕШИ Има људи п професија код којнх „грешке” дођу као пешто најнормалниЈе, код којих је .Јгрешка" заштптни знак. Рецимо конобар. Ма колнко се један човек трудио да увери госта, да му је рачун тачан, да се све што садрлси откннути листић већ налази дубоко у вашој унутраш- №ости, поједено нли ’ попиЈено, сенка сумње пратн обављени посао. Y зависнос ти од убеђења о висннн „грегаке”, дајете плп нс дајете бакшиш, и на том сс за вршава. дпгкч«п'е 1е са ђапима. Прозвани ђач одговара, начшш прн том „грешке” и он то плати. Добијс слабу оцеггу н „грешку” може да исправи другп nvr. Опет свс пде у рок службе. Ткач у Штофари направи грешку у ткању. „Ко ради тај и греши”. закључује кон тролор и нзатканп штоф сврстава у IV категорију. Ткач „грешку” плаћа на коа ју месецв, кад добпје пантљику. „КОАИКО ПАРА, ТОАИКО МУЗИКЕ“ ,ЈНема опреме. Нема простирија. Нема л»уди. Нема плата. Колмко пара, толнко музнке!” Овако отприлике може да се сажме кратко, јасно и не баш оптамистнчко глсдање на блиску будућност најстру чнијег кадра у Медицинско.м центру „Здравље" у Параћину, а чуло сс на нсдавном састанку њиховог колегијума од др Миодрага Трајко вића, анестезиолога. Шире н још јасније, др TpajKOBiih аргументовао је своју максиму: „лнчни дохо им радника Медицпнског иентра са средн>нм образоватве.м, на нивоу су општинског просека одговараЈуће школске спреме. Лнчни дохоии лекара далеко су нспод просека одговарајуђе образованнх у општшш. Bpno брзо ћемо се питати: Зашто да не одсм тамо где ме боље ллаћају!” ,АКО КОЗА ЛАЖЕ, РОГ HE ЛАЖЕ” На најмеродавнијем месту, Служби друппвеног књиговодства, у Одељењу анализе, потражилн смо помоћ у неумољивом свегу цифара и математике. Објашљење је било кратко и рсчито: Лични дохоии на послови ма и задацима високе струјс се јављају око обсзбеђпвања средстава, алн за нова улагања у мање радиони цс и погоне нису увек, ннтн са.мо, потребне мнлијарде. Поготову када су у питању заштитне радионице, мањи погони у области пољопрпвреде п занатства. Прихватајући до сада вишс пута изречену копстатацпју, да само новнм програми.ма разпоја и то баш у области мале привредс може* мо побољшати доста неповољну структуру нашс прлв редс, повећати доходак н број залослених, морамо констатоватн да сс новим пословпма мора смелпјс н одговорније прилазити. Поготову је потребно одговорније понашање и већа одго ворност појединаца када су у пнтању конкретни договори и утврђени рокови за рсалнзацпју закл.учака. На то посебно обавезује преко 3.000 незапослених у нашоЈ општннн, Јер је, да поновимо још једном, судбина нсзапослених у рукама запосленпх. Нарочито сада када с.мо пред доношењем новпх средњорочннх програма раз воја. М. Живковић Сасвнм друкчије је у трговини. Трговац „грешп”, а ку пац плаћа „грешку’'. И у апотсци. Апотекар (може да) погреши, попусти му кон центрација, цех плаћа пацијент. Али и то може да се превазиВе (новчаним) „додат ком за концентрацију”, како мп v слободној ннтсрпретацпјн пменујемо један њихов званнчни захтев. А кад пројектант погреши (читај Косово-пројект”) па „преклопи” две грађевинс (анекс Робне куће „Београц” п зграду до њсј ко ту плаћа већи цех? Постоји обичај да се у оваквим cnvMajeBiiма, кад пзградља због тога касни и покови се пречораЧУЈУ» плаћају пенали. Пенала вероватно неће бптн, иако јс ово чист фаул нал тгвестптором. Да ова1 ссеј о „грепгкама” завртд^тмп оптил'чстнчх»1: грс шака је било и бпће пх још. Ha cbv cpchv на прави пх миисри а минсрп са.мо једном греше. М. Миленковпћ чне спремс у привреди, у просеку износе 9.905 дпнара. Одговарајући у друштвеним делагностима 10325 динара. Y органима друштвено политцчке заједнице 9215 динара. Y друпш радним заједни« цама, СИЗ-овима и слично, 9.154 динара, а у Медииинском центру »Здрављс" у Параћину просек исплаћеннх личних доходака впсокообразовним стручњацима износи тачпо 10325 динара. Једнако просеку у друштвеним делатноспЕма. чији су саставнп дсо. Овим подацима из првих шсст месеци ове године придружујемо и чшвешшу да магистар у Медицннско.м центру добиЈа за свој месечни труд око 4.000 динара више него одговарајући сгручњак у органима дру штвено политичке заједнице. а доктор медицинских наука je неупорсдив јер таквнх про фила ван Центра нема. Његов просечни лични доходак износи 16.121 динар. На крају напомснимо да су сви ови просеии искључиво средства која терете личие дохотке а да сва остала примаља у Мелицииском иентру, накнада за дежурства, хонорари, рад на превентнви и друго, чиие посебну значајку. М. Милспковпћ
ПРИВРЕДАеГРАДСКА ХРОНИКА I . -------------------------------------------------------------1 Плаиа: ПОКЛОН СЕНИМА ДРУГА ТИТА Почетком месеца вслпки броЈ сталошпгка Планс обтлао Је гроб *руга Тита у кући цосћз, п поклонпо се сски.мз во.мног Прсдседмика. ne wкапа name спохс. lIirrcpccoBaibe меоггапа ове месне заједниае за обидзззх'Куће цасћа јс пслнкп, пз сс ускоро гланнрз и друга групха посет- ; HEMA ОСНОВА ЗА УКИДАЊЕ ВИШИХ РАЗРЕДА ДелсгпплЈе п друштвсло-поли-гпчхе органпзацлЈс у Месној »јеиптпп Плапа разматрале су Нацрл Програма осповпог образовзња п час« nirraiLa до 1985. годцне. у хомг стоји ла треба утапц-ni п припоЈити Mime разреде ojko.ib у Aoiboj Мутницн Нсма оснооа та укндажА вкшнх разрсаа у Планп, закључак Је сгпх структуро у МссниЈ заЈеднпцк To би бпло нсосповано малтрстпра1чс дедс, Јср r у селу ппстоЈе can услови за осморазрсдну школу. Плзна је гсографскн уда.мна и ксповсзана комуппкацпЈама са Доњом Мутипцом. Удал»е11а Јо седам кплометара п тсрснехи уеловп не дозво.мваЈу да се Асца изложе путовл>ку. Чнжница Је дд је и пастввшшпма преко зимс закста теитхо да дођу до школе, па Јс долазпто и до прскидаља нвстаге. Због свега овога. оадј преддог програма ннЈе прихваћсп. Жарко Всклћ I РатареТРИ РАТАРА Y ЕМИСИЈИ „СЕДО BECEJIO” . Y параћниском Ратару 27. новсмбра cinntahc сс емпсија „Ссло ве- ' село” Радио телевнзпЈе Београд. Из три Ратара побратпма стпћп ђе наЈ- • бол>п пеоачн, хуморпсти, прнповслачп н забавл>пчи, коЈс ћс rrpanmr вс- * Л1псп орксстар Радно Бсограда Традкцноналво прпЈатсл>ство ова трп ссла Још впше he се учарстптп у овоЈ запнмљнвоЈ прпредбп под називом „Вссела РатаркЈада". СтоЈан ПстровнН ПОШУМЉЕНО ОКО СЕДАМ ХЕКТАРА КИША ПРЕКИНУАД АКЦИ1У Горанскс бригаде нз ОШ „С. Јаковљевић", ОШ ,А1. Поповић" н ОШ „Б. Јакпшћ" засаднле, на површини од седам хектара. око 15.000 саднина ■ Лоши метеоролошки услови нису дозволили да се акција завршп в Помоћ, уз пуно разумеван>с, пружпле све др^-штвсно-политичкс организације наше општпнс, Републпчка конференција Покрета горана и СИЗ за шумарство нашег Регпона. Брдо изнад Главице неће више бити голо. Бригадс горана су га оплеменилс младим садnnua.ua црног и белог бора. За саг.о шсст дана младп горани из Основнс школе „Стеван Јаковљевић”, „Момчило Поповнћ" и „Бура Јакшић” засадилн су. радећн по два дана, око 15.000 садница на површинн од седам хектара. Око 5.000 борнћа није могло да сс засади због лоших .метереолошких услова. Учснипи ОШ „Р. До.мановић” и срсдњошколска о.младнна, уколико и.м не омогуНе услови сада, засадиће пх у пролеће, како сс планнра. још око 10.000 садница четинара и 2.000 багрема. — Радилп с.мо са бригадама од по 65 ученпка. Два наставника, два шумарска стручњака, која нам јс дала Скупштиу неколико pegoba хроника месних заједница Главнца 'л ‘ ‘ -z-Л.. ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА ЗА ПРАЗНИК ’ ■’ •' i • ••• . г,0 : • ’ Сто псдесст домаћмнстапа нз Глаинцс добпћс телефонске прнкључхе за празиих Дан Рспублпхе. Y току Јс монтнраи>е аутоматскс телефонске цс>ггралс коЈу заједшгчкп граде IIГГ Параћпп п Меспа зајсдшша овог села. Цена по прикључку јс 7000 динарз, коЈу пдаћаЈу влаошип тсдсфопсхих апарата. Стојан Динић „4. јул” ПОТРЕБА ВЕНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Y CAOBPAfiAJY Fpabairu Меспс заЈсдпице „4. Јул” се веђ голјгпхмз суочавају са Једшш вео.м;> KpyniniM пробдсмом кога и порсд свнх покушоЈа Још кису уследн да решс. Наиме, у упици МаЈора Марка која је наЈаро.мет>п|Јз у граду, данопоћно јуре nynmxi! аутозтбнли, аутобуси п xaaaioini недозвољсно велнком брзнпом. Порсд букс, таквз вожња често повод-.i и до саобраћаЈнЈГх удсса у којтш свакс годпнс и.ма доста повређсннх па и иопшулих. Повремене контролс саобрађзјхс мплпциЈе ипзх пису дооо.гпс за рсгу.чисаље саобраћаја овом саоОраћаЈшгцом, па rpabaim са правом очсхују предузтшм копхрспп|јих мера за зашпггу својих жпвота и сан без претеранс буке. с. о. „Глождак” ОМЛАДИНЦИ ПРЕДЊАЧЕ Всћ вишс од годнну дапа у МсслоЈ хзјсдницн ,,Гло;кдак” успсшпо ради омладинска оргаинзациЈа која, no рсчп.ма РаЈка РаЈковпћа, сскретара ОО СК у свим акцпјама покамг1е чзузстпу активиост. Оргмпизција броЈн 27 члапова п сви су члаповп СК. „Знојац — Данково” ОТПОЧЕЛИ Р.АДОВИ Окјгх дана у ow.l MeciioJ ла|сдт1цп оттточелп су радови па отнопаваи,у капала за одвоз подзсмних вода тог ас.и града. Послс тога слсдп nocran.-'diibc оспи н ико ирсменскл усзовн дозводс радовк he бпти довршскп у прсдппКеиом року. м. ж. „Рашевица”: БОРЦИ АКТИВНИ Псдесет Оорзаа наро.шоослооодЈИдчког рдта 20. новсмбра креће на тродлсвну скскурзпЈу по Грчкој. Том приликом посегпће гроб-чл на Зс)пш.1лх* м положшн вснпц. Иначс ова каЈмасовнија борачкд органпзадпја свакс годнме рсдовно оргапизујс слично схскурзпјс до асторпј ских |1 куллуртпс спомсппка name прошлостп. Славошгр Стефановлћ Иначе, ова ахција треба да буде дугорочног карактера, a горанн ћс. оснм пошумљавања голети, раднти и на уттеђењу школских дворшцта и градских површпна. С. Јовановић на општпнс, н домар ОШ „С. Јаковљевић" свакодневно су ко нтролпсали рад и пружали по .моћ још невештим али врсдни.м горански.м рукама. „Шумадијншш” аутобусом одвозили с.мо се и враћачи, а прнликом рада деца су се освежавала чаје.н, соковима и богатом ужнном, коју јс обезбедила Ску пштина општине. Помоћ су на.м гтружиле и друге друштвсно- -политичкс организације, Сскрстарвјат за општенародну одбрану и Месна заједница Главнцс, рекао нам је Драгослав Марјановпћ^ председник Општинског одбора Покрега горана. Ученици су школовање.м схва тилн значај горанских акција н радилп са велики.м одушевљење.м. Брнгаде су формиране од ученика од петог до осмог разреда тако да настава нијс трпела. Горане су на тсрсну обишли Бранислав Милановпћ, за.меник секретара Републнчкс конференције Покрета горана нз Београда, Бранислав Мвлетић, сскретар СИЗ-а за шу.марство Региона Шу.мадије и Поморавља н прсдставннцп Скупштине општинс и закључили да је акција у потпуности успела, а радови су беспрскорно и стручно изведенп. Судбина младих садница завпсиће сада н од савесностп мештана Главице н околних села ,јер се засад мора заштитити и неуннштавати. МОГУННОСТ ЗА ЛЕГАЛИ ЗАЦИЈУ ОБЈЕК.АТА Ускоро власницн бссправно подигнутнх објеката мо hu ће да своје објекте лега лнзују. Одлуку о легалпзацији објската донела јс Скупштпна О1ШГПШС, а односи се на зграде подпптутс пре 1. јануара 1979. годппс. За легализацију довољна је скнца објската од пројектантске организације. Накнада за уређење грађевинског зе мллпита плаћа се пре.ма стамбеној зонп п крећс се од 200 до 400 дпнара по квадратно.м метру. Објектп изграћени на градском земљпшту које ниЈе предвпћено за инднвпдуалну стамбеиу градшу, прогласн ћс се приврсменим до нзври' • v ги.лннстпчког плана. Бссправно поднптутп објсKTU, чији се статус нс регулише до краја 1981. годнне, nopyunihc сс. М. М. ПАС - ПРИЈАТЕЉ ИЛИ И1МАТЕЉ ЧОМ Један од највернијих човекових ттријатеља, вековни пратилац и корисна домаћа животиња — пас, бива свг друго само не то ако живи ван контроле власника Овај најчешћи миљеник по родица илк корисни чувар куhe и до.мазлука, уколико се вла- ! сник не стара о н>ему, врло ла1 ко можс да се прствори у највећег непријатеља. Првенствено, ако пас није заштићен од беснила може да постане узрочник једне од најтежих н углавном болести са смртшш исходом. | Регистровано бесннло лисице у оближњој општини Рековац позива на повећану будност и у нашем крају. Прошлс године благовремено је у Ветерннарском ннституту у Београду утврђено беснило код једног ловачког пса из Параћина па су предузете опсежне мере у Штабу за борбу против заразних бо лести. Том приликом уннпгге но је много паса луталица а па раћинскн ловци одстрелили су више лпсица. једног од главних i преносника бсснила. Током новембра и децембра ове године у Ветеринарској служби вршпће се заштитна вакштација паса. која је законом обавезна за све псе старије од три месеиа. Вакшшаиија је је дини начин борбе против овс опаке болести из зооноза, врсте болестн од које обољевају и жп вотшве и људи. Акцију вакцинаиије паса обнародовао је наредбо.м Секретарнјат за инспек цијскп надзор и н»оме позива власнике паса да се односе са пуно одговорности пред овим злом. Посебно ће битп ангажовано Ловачко друштво на акиијп одстрељивања паса луталица, којих је наш град препун, a то је знак да се влааппш немарно односе npe.ua домаћим псима па и npe.ua својим ловачким по.моћницима. Ha.ua је потребан пас који је АКТУЕЛНО • ВАШИ ЗБОГ НЕБУДНОСТИ? спре.маи да живи са на.ма у урбаној средини и да служи својој намени. Да чува и.мовину, по.маже не.моћним лииима као водич, да помаже у лову и на задовољство деце нгра се са њпма, али само здрав пас, пас којн се чува под сталним надВашљивост главе, прнсутност одраслнх вашнју и њихових јаја — пвнда — у коси главе, региструјс сс у повеНаном обиму у ашоги.м зсмљама света, па и код нас. Она се појавила тамо гдс јс није било већ деценијама. и у средннама са релативно внсоклм стандардо.м, што представља посебам разлог за забринутост. На твриторцји наше општнне регнстрована јс појава вашпљвости ттре неколико годнна и до данас јс остала присутна код деце предшколског и школског узраста. 0 узроцима који су изазвали инвазнју вашљнвостп, мишљења су по> дељена. Преовлађује тумачење о недовољно пзученом федомену бнолошке цикличности у еволуцији ове жнвоУињске врсте. Можда је разлог н недо вољна будност роднтеља а н здравствене службс, јер другн, савре.мени медецински проблеми углавном мобнлншу све структуре унутар Мидишшског центра па се за здравствене проблеме не.ма увек довољно времена а ни калра. Истражнвање вашиљвостн изнскује екипу којој у раду трсба обсзбеднтп подршку и сарадњу 5 !Лмна^ ФОРМИРА СЕ ДРУШТВО ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА На шпшијапгву Општинскс конференцнјс СС РН формиран јс Иницпјатнвнн одбор Друштва за борбу против рака. На састанку у OK ССРН, ко.мс су прнсуствовалн представшзди здравства, Центра за ус.мерсно образовањс, Центра за социјалну заштнту н представпици већнх организаци i ја удруженог рада, зак- I ључено је да садашљп | треиутак стања малнгних | обољења у општинн Па- । раћпн. захтева организо- ! ваш/ борбу протпв овс опаке болести. Друпггво ће радитп у оквиру секцпја у Onurr«w?Koj кон- ’ ерснцпЈп ССРН. Ј. П. наставног особља, васпитних радннка, ако п -родптеља. ЗАПРАШИВАЊЕ ЈЕДИНИ НАЧИН Y току је акпија на искорењивању вашл у свим схЈновним школама на територијп општнне Параћин. Изводн је полпвалентна патронажна служба у сарадњп са хпгијенско- -епидс.мнолошком службом. Пошто је нађено преко 15 одсто позитивних случајева, пре двадесетак даиа запрашена су сва школска деца у граду. Прп контролно.м прегледу констатован је повећан број вашљп востп и због тога је обављено поновно запрашивање. Бнло је случајсва негодоваља роднтеља па и појединих просвепшх радника, али заузет је енершчан став здравствене службе и школе да се после ове акци- , је свакн \-ченнк код кога се регпструје вашљивост одстранп пз школе до потпуног унпштења вашп, а његова породица обпђе и запраши. Само се на ова! начнн .може спречнтн даље ширење ове појаве. Јасхпша Пегковпћ — Митић зором власника и ветерпнара, тако да је заштићен од беснила. Ако није тако, онда је власник пса јединп крнвац што се од корисне и племените домаће животшће пас мења у не пријатеља људског здравлл н постаје опасан по околину у ■ којој живи. । Значи, од тога колику бригу I посвећује.мо псу, зависи да ли ће нам пас бити пријатељ илп непријатељ. Никола Јоцкпћ ветеринарски пнспектор ‘4 САВЕЗ ПОЗИВА ИНВАЛИДЕ Савез за спорт и рекреаднју — рехабнтилацнју ннвалвда општнне Параћнн, позива све ннвалиде иа се учлаие у спортске секције. Савез располажс '-•вим реквнзнтнма п сапом за тренпнге. Стручна по.моћ очекујс пнвалпде у Савезу, а учлањнван»е се вршп сваког дана од 8 цо 11 часова v улицл Буре Салаја број 11.
СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА 19. НОВЕМБАР 1980. • БРОЈ 169 СЕОСКИ ЈЕСЕЊИ ЗАПИСИ ПРВИ СУСЕД ПАРАЋИНА (© Насеље будућности © Најзад повезани са центром града © Телефони за сада најпречи ф Проблеми који прате развој Текије © Снабдевање није најбоље © Стиже нова генерација младих ентузпјаста СТАЊЕ НА ПОЉИМА HYKYPY3 ГОТОВО ОБРАН Е KYKYPY3 ЈОШ НА ЈЕДНОЈ ЧЕТВРТИНИ ПОВРШИНЕ НЕОБРАН ■ ГРОЖБЕ ИЗМУЉАНО ■ СЕТВА ТЕК НА ПОЛА ■ ВАБЕЊЕ ШЕБЕРНЕ РЕПЕ НА ПОЧЕТКУ Недсља 16. новембра. Дан сунчан, правн пролећни. Ако су метеоролози н погрсшнлп, пе љутнмо се. Ко може са сигурношћу да предвиди небо? Сетих се Коперника. Кад је био најсигурнији, завршио је на ломачп. Колсга и ја се договарамо да сутра предложнмо нашем колективу да уместо зи мс изгласа још једно лето. Значи пролећс, два лета и јесен. Две-три жетве, вечно сунне, дпвота п благостање. Свн би сс сложили са овим предлогом. — Па п то није добро. Поцр> калн бисмо од рада, прихвата шалу Радосав Сп.мић из Текл је. А сунце се не шали. Сија, као да наилази пролеће. Деца лако обучена, јурцају испред кућа. Такмиче се у пимплован»у лоптом. Фудбал, vomnre.je најкомплетнији си.мбол. Снмбол земље. А земља је у човековим рукама (и ногама). Рекло би се да нпко више не Bonn ову планету од човека. To ПЧЕЛАРСТВО НОШНИЦЕ У WKN ДМ Y месепу новембру пчелнња друштва нмају најмадо посла. He одгајају легло, врло мало општс с околином, немају готово пикакве потребе за радом на регулпсању микроклпме, мнрују растурене по саћу у мрачним улицама свога гнезда. Чак и на лепом сунчаном дану ретко која радллица да се може видеги на лету кошилце, да излетл илл улети у кошннцу. Јсдннп пословн су нм, да се хране, да би одржавале живот, да негују матицу, да одржавају мирлс друштва којл сс доблва од матице, да би мо* гла да распознају своје чланове од чланова других друштава и да брале своје гнездо од туђлца и других непријатеља. Кад се нека кошница отворл, нарочлто без употребе дима, не види се она живост, карактериспгчна за актлвну сезону. Пчелс радллице се крећу по саћу, алл мирно и са.мо оноллко, колико је потребно за одржавање једлнства, за органлзовање псхране, одбране л тако даље. Разуме се, да свако oiBapaibc кошплце, нарочлто кад се ово обавља са употребом цима, у извесној мери ре.метл ред и мир л уз то повећава погрошњу хране л снаге. Отуда је цобро, да сс у ово.м месецу кошнице не отварају л гнезда не растурају без нарочлте потребе. Y ово време може блтл и хлацних дала л још хладнпјлх ноНи. Док спољашна те.мпература no падлс лспод 13 степенл целзијусовлх, пчелиња друштва се налазе растурена ho саћу. Када гсмпература падне лспод 13 степени целзијусових друштва се ловлачс ла простору, у ко.ме је одгајено последње легло и ту образују пчеллње клубе које се углавно.м састојл лз два дела: гредишњег л спол>ашњег. Y средлшње.м делу пчеле нлсу зблјене. Ту се оне могу слободно кретати и својнм физи* чким радом, кад је потрсбно, лроизводити топлоту. Y спољашњем делу су збијене, с трбу- . сп.ма окренутнм у поље. Тај део јс устварл омотач, љуштура, која, с једне стране спречава губљење топлоте лз средлшњег дела, а с друге, продлрање хладног спол>ашн>ег ваздуха у средшињм део. Живот пчела у зл.мско.м клубету је утолико лакши л обезбсђенијл, уколлко је друштво јаче л уколлко влше има пчо ла радлллпа лзведених у августу п сепгембру. Јачс друшгво регулише лакше микроклиму, успешлнје производи л одржаса одговарајућу топлоту, маље rpouiu храну л тако даље. Ранлје се млслило да је за успешно зимовање пчелињег цруштва врло важно да се оно утопли, па је препоручлвано да сскошннце с пчелама уносе у спецнјално припремл>ене просторлје. па чак л да се ставл>ају v ровове. који су зати.м добоо покрлпенн и тако даље, а кад ocrajv на пољу, да се добро об мотавају угопљавајућим материјалом. Саврсмена- пчеларска пракса је показала, ла то није потребно па чак н ла је у извесној мепч if ппегно Пчеле не загревају кошницу. Температура ваздуха у кошницн, лзвал пчеллкаже етика. А екологнја? Пог лсдајте Параћип са текијско! брда. Стално у магли, дп.му, прашини... Никада чист впаик. А замислитс панораму лећих градова. она се снгурно правп кроз жути филтер на објекти ву фотоапарата. — Ноћу кад се враћам нз смене, тек на успону уз текнјско брдо осети.м други ваздух, свеж, прави природни, каже Мирослав Радојковнћ, раднпх пз Текије. Текија — пасеље будућности Текија је такорећи пупчаном врпцом везана за Параћин. Ова месна заједница је устварн за.метак илн зигот бу дућег новог насеља, куда Параћлн треба да се шири. До 2.000 године Теклја треба да лма 3000 становнлка. Данас свега 150 домаћлнстава. Затим обданлште, школу, дом културе, бољл л већл, а.мбулалту... To све стоји у урбанлстлчком њег клубета, мало је влша од спољашње температуре, док ра злика лзмеђу. температуре у гредлшту клубета л спољашне гемпературе може да лзносн ледесет, па л више степенл. За успешно зимовање пчелињлх друштава од веллког су значаја и заштлтл од jaKirx зетрова, лзложеност суниу, мир, храна и тако даљс. За пчслиња друштва сасви.м је дово-* љно да се утопле одозго преко унутрашњег покрлвача jaciyчетом лспуњенлм маховлном илл неким другим порознпм магерлјало.м. За ову сврху су добрл и јастучићи сашивслл од новлнске хартије. Овај материјал уплја и лспушта водсну пару л спречава јаче губљеље гоплоте лз пчеллњег гнезда. За чспешно зи.мовање пчела врло је важан кваллтет хране, |ер пчелс док су у клубету не опште с околвно.м м ие члсте сс. Кад за злмску лсхрану имају цветлл мсд пчеле могу да нздрже л шест мессци без члшћеља. Милорад Станојсвнћ лнжењер пољопрлвреде РАЗВОЈ ВИНОГРАДАРСТВА Y НАШОЈ ОПШТИНИ СТАРИ ВИНбГРЛДИ И НЕПОВЕРЕЊЕ ВИНОГРАДАРА © Опада ли интересовање пољопривредника за виноградарством © BeanKa улагања и труд, а цене неадекватне © Програм развоја „7. јула” нуди лепе повољности за пољопривреднике Данас се не исплати гајлти влнову лозу, кажу пољопривреинини, много се уложл зноја и груда, срсдстава и флзичког paua,’ а целе грожБу су нискс, гогово десет килограма rpoжba кошта колпко ллтар флашлраног внна. Значи ли то да ће влногради и надаље стагниратл, □а ће влноградарство изгублги примат и лнтересовање пс> љопривредника, иако постоје готово лдеални услови за н»егов развој? Чнњешша је да су од пре десетак годнна многи влноградп искрченл, а н за nose сорте л засаде земљорадниш< нс показују вслико ннтересовање. Извесне охрабрујуће вестн цобалн смо у Кооперацији „7. јулн" v Параћину, од директора Петра Адамовпћа: — Y прошлој голлнн сачнниди смо програм развоја виноградарске пролзводње на терену параћинске општлпе. Наши инжењерл који су л направилл овај програм овс годнле ралили су и на његовој реализацији. To је, не заборавлмо, дгг л стрпљив процес, каже Петар Адамовић. Y сарадњи са Пољопривредном станином из Светозарева обншли смо све погодне терене п д!лл предлоге како санирати старе винограде, непогодне за машинску обраду. Разговарано је и са заинтересованлм пољопривредницнма о новлм сортама грожБа и плантажном гајењу хибрлда, којл цају п по два вагона грожБа по хектару. Спремнп с.мо да и фтгнансијокн помогнемо подлзању винограда и гаранту]*ех<0 спгуран огкуп. Y време резидбе наши пнжењерп су на терену давалп упутства пољопривредницима, неки стари впногради су про плалу. Највсћл прлллв станов ннштва очекује се у овом делу Параћина. А цела no ару креће се од 15000 до 20000 длнара. Круг „гпадским” кроз Текију До скоро Текнја, лако прлроднл ластавак Ilapahinia. блла је одсечена, што се тлче ау тобусклх всза. Од 13. октобра почела је градска линлја л тск од тада ова месна заједнл ца лма сталну всзу са целтром грааа. Аутобус повезује цело насеље, кружллм асфалт ни.м прстелом, са чегирл аутобуска стајаллшта и седа.м полазака. Јутарње всзе су погодне за раднике л ђаке. Mebyтн.м, вечерное везс не одговарају ђацима, п ту се мора нешто изменчти, кажу људл лз Месне заједнлце. Са доласко.м аутобуса Теки чанп све ређе пале моторе сво јлх ауто.моблла. Добитник октобарске награде 1977. Прнсетлмо се да је 1977. годлне ова месна заједнлла била најуспешнија по својлм актлвностима и добила заслужено признање Октобарски на граду општиле Параћлн. Са скромним средствима и великим ентузијаз.мом Теклја је успела да изградл водовод, асфалтира пут, уредл просторлје у Дому културе... — Овај са.молопрлнос од 6 опсто нстиче на.м 1981. године. Уколлко се раннје „покпијемо” верујем да ће се грађанл СЛОЖ1ГГИ да продужнмо са.моцопрлнос, наравно са ллжом стопом 2 до 3 одсто, јор имамо још ттуно тога да градл.мо, каже Радосав Симкћ, председник Ск’’пштине Месне заједнлце. Предстоје нам телефони, проширење продавнице у пому културе, лзградња терена за мале спортове, проллгрење електрлчне мреже л довршетак уллца које нлсу асфалтиране. А све су то неопходнс ннвестицлје, ако желпмо да на.м насел>е лма свс елементе лфбанизонане средлне, каже Радосав Симић. Како неки избегавају самодопринос Кад је реч о самодопр|гносу, трсба рећл да некл Теклчанл врло често лзбегавају плаћање самодопрлноса. Рсцлмо прчјавп место боравка у друго.м селу, где се не плаћа илл плаћа по нижој стопи Hero код нас, а користс све угодлости овс средиле, каже Радосав. Нске залатллје, TaKobc, успевају да излграју ову средллу л закон. Прнјаве радњу лег де на југу, у неком граду, a овде користе сва права. Интересантан је л податак да још ллје тачно одређело гдс почнњс Текија, а где се завршава Параћли. Јср десна страна пута кроз Тсклју лрлпада Параћнну, а лева Текијл. Ту се сада јавл»а л пробле.м насеља „Багремар”, које физл чкл прлпада Текијл, а са.модопринос ллаћа у Параћлну. Снабдевање није најбоље — Нлсмо задовољни са снаб дсвање.м ..Шу.мадлје”. Роба, на рочлто дефлцлтарна, стлже са закашњење.м или је нема. лако се овом органлзацлјом п.мамо уговор о редовном слабдеван»у. „Шумадлја” нас је помогла око лзградње Дома културс, ми смо уступилл просторлје на 15 година без клрије, алл под условом да нас редовно снабдева. To није лспоштовано. Имамо понуде и других за лнтересованих предузећа, гово ри Мирослав Радојковић, поедседннк Извршног олбоиа Ску пигглне месле заједнлце. Телефон па кола — На рачуну Месле заједнице Једва ако л.ма 2 млллона старих динара. To нлје довољ но за редовну делатност. Зато преко лета одјављујемо улпчну расвсту, међутњм, рачунл ла.м стлжу, настављају Радосав и Млрослав, људи којл Bone Месну заједнкцу Теклја На реду су телефонл. Мислим да је телсфон савременом човеку потрсбнији од кола. МсВутлм, ПТТ Параћин лзгледа да нас мало уцељује влсоклм ленама прлкључака. Ако цене буду као у Главици, слгурно lie се око стотину н>лх одмах пријавлтл. Фудбалски пех Спортскл жлвот Теклје развија сс кроз актлвност фудоал ског клуба „Радннчкл”. Mebyтнм, последњчх месеци ни ту ле лде најбољс. Руководство клуба као да нема снагс да се пзборл са проблемлма. Неколико изгубљенлх утакшша последњлх недеља „Раднлчкл” је коштало другог места. Фудбалери, које смо упозналп мало огорчене после преклнуте утакмице у Бошњану, жалилл су се ла crapy опрему, па и небригу Месне заједнлце. MebyruM, свс cv то добри мом цл л друговл. Нарочито импре сиолира актлвност најмлаБлх у спортско.м, а нарочлто у кул турном животу. Тл плонлри оргализују приредбс, хоће да сс иска2К”, и всрујемо да за коју годину стижу залста доб ра генерација омладилаца, твр дс наши саговорлицл. Мирослав Димитријевић ређени и подешени за машинску обраду. Око четрдесетак пољоприврецника с пролећа су обишлл „Џервин" л упозналл се са лскуствима тамошњих внноградара л воћара. Y том цлљу предлагалл с.мо пољопрнвредницл.ма л гајење купине у шлалиру, која даје лзванредне прлносс п не тражи велику обраду. И за винову лозу, купину и воће обезбећује.мо садни матерпјал. Алл сва овојесења искуства за грожђе.м и откупом, нлском цено.м, помало су пол»ул»апа интересовање пољопривредника. Настојаћемо н даље да развијамо виноградарску произвооњу, трудићемо се да поправиио услове и пласман, каже Пегар Адамовић, директор Органлзације коопераната „7. јули". М. Д. Почстак овс нсдсљс донео јс сунчане дане, драгоцснс за пољопривредннкс. Y понедељак, 16. нове.мбра стање на.пољима блло је охрабрујућс. На друштвено.м сектору кукуруз јс обран на седамдесет хектара лли 70 процената од укупие површпне. На приватном сектору „жуто злато" је обрано на 2400 хектара. нешто прско 80 пролената. Највеће прнносе кукуруза нмао је Жарко Борђевић, 12д00 кллограма по хектару. Bopbeвић јс, иначе, ове годинс нмао 10 хектара само под кукурузо.м. Напредни пољопривредннк из Врапчана л.ма сву потребну механизацију за обраду зе.мљишта, па и комбајн за брање кукуруза. Просечнн приноси крећу се ОТКУП ГРОЖБА ПРИЈЕМ - УСКО ГРАО ® Све понуђене количине грожђа биће откупљене @ Психоза пољопривреднвка због спорог пријема на откупним станицама © Проценат гликозе у грожђу од 15 до 17 Неповољплјс јесени за пољопривреду није скоро бнло. Вегетација је у закашњењу, од скоро месец дана, кукуруз још није обран потпуно, репа такође, а грожђе је у два наврата покривао снег који је поранло. Последњи су мннутп за јесењу сетву, тако да је време данас за пољопривредннке права драгоценост. Y то.м вре.менском шплцу, у гој пакленој журби, пољопри* вредннку кола пуна грожђа чскају и по седа.м даиа на откупним станлцама. Грожђе пропада, шира капље у блато, кола заузета, а редовл се отегли по пола километра, примера ради, на откупној станици у Сикирици. Уз го мала је корист и од тнх пара. Грожђе не.ма до вољну слаткоћу, цене су нлске, 0,39 пара по широмеру, а просечан проценат гликозе у грожђу је око 15. Због лошег квалитета накупии и прскупцл су опет окрснуј1И леђа виноградарима, јер шта he им лош квалитет. Кад су јесени сунчане они се тада разбрзе, дају динар два више по килогра.му, и има вајде за обе стране. О овом проблему разговараШЕБЕРНА РЕПА ПРОСЕЧНА ДИГЕСТИЈА © Квалитет шећерне репе стандардан © Вађење у пуном јеку © Пољопривредници не постављају питање цене, већ лоших односа на откупним станицама © Репа ове јесени на пет стотина хектара И са ваБењем шећерне репе касш! се ове јесели. Ипак, ка.мпања је у пуно.м јеку, јер треба што пре ослободитл парцслс за јесењу сетву пшенице. На пољима наше опш,тине под шећерном репом заузето је учЈЈриватном л друштвеном сектору око петстотина хектара, односно у Коопераллји „7. јупл” л .Дгроскспорту”. Прерада шећерле репе још није почела због реколструкције Фабрике шећера „Данило Цлмлтријевлћ" у Куприји, која се по последњлм инфор.мацлјама приводл крају. Да ли то смета npoH3Boba4Hxra? Свакако ца длректно не утиче ла ослобађање парцела и послове у по љу, али има посредан утицај због недостатка резанаца који се користи за исхрану стоке. Квалитст шећернс репе је стандардан, значи од петнаест до преко 6000 килограма по хектару. ПОЛА СЕТВЕ ГОТОВО Прс.ма подацима којс смо добнли од свих зсмљорадничкпх задруга и органнзација за пољопривредАу пролзводњу и коолерацију, грожђе јс обрано на 310 хектара илл 95 процената внноградаПшеница у друштвеном сектору нлје зассјана. Од 217 хектара планиранс површине нл јсдно зрно није бачено у зсмљу. На индивидуалним парцллама засејано је 1855 хектара или јсдва једна половина. На доуштвеном газдинству репа није повађсна, а пољопривредници су успели да са 41 хектара скнну шећерну penv. М. Д. ли смо са Петром АдаМовићем, директором „7. јула”: — Са дванаестлм новембром откупили с.мо непуних сто вагона грожђа. Других година до овог вре.мена откупљујемо и по 200 вагола. Ове године рачунамо да ће.мо од произвођача откуплтл око 250 вагона. Опрсдепили с.мо се за „Навипов” подрум у Јовцу п прнхватили смо друштвено договорену цену од D39 пара по проценту- шећера. Проценат шећера у грожђу ове годлне је мањи него ранијпх и креће се од 15 до 17, а у бољим годннама и 22 процента. Дневна цинамика откупа је 5 вагона, алл мн нис.мо испоштовали тај цоговор, па смо откупљнвали и око 10 вагона. Чека се на истовар дуго, јср је пријем уско грло тог процеса, а ми и пољопривредници смо сада део тог тржишног беочуга. Откупићемо све понуђене копнчине, a то је и подрум у Јовцу загараитовао, па према т> ме за психозу која је створена код пол»опривредника нема разлога. Знамо да су октобар м новембар шплц завртних по љопривредних радова, па то и уноси неспокојство. М. Д. седамнаест процелата слатко* he, јер нн земљиште ове годинс није блло лајпогодније за неке боље резултате у дигестији, због неблаговре.мене влаге и топлоте. Откуп шећсрле репс организовала је Шећераиа у Буприји скоро у сваком селу. Питање откупне цене пољопривредннни не постављају, већ углавном истичу лоше односе на откупним станицама, спор процес, ларочито прошле године. Договорено је да се тл односи ове године поправс, а мерењс, откуп и лсплата убрзају. М. Д. I кАианаи 6
19. НОВЕ.МБАР 1980. • БРОЈ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ЈНОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XVIII БРОЈ 267 ПРЕВЕНТИВНО ОДРЖАВАЊЕ ОРГДНОМАТИН Hi ДЕАУ ЈОШ ДВА МЕСЕЦА ДО КРАЈА ПОСЛОВНЕ ГОДИНЕ У ОКТОБРУ ИСПОД ПАДНД ОЗБИЉАН ПРОБЛЕМ КОЈИ ПРАТИ ПРОИЗВОДЊУ BER ДУЖЕ ВРЕМЕ, НАЈЗАД ЈЕ РЕШЕН,. НАИМЕ V ОКТОБРУ ЈЕ КОНАЧНО ИЗВРШЕН РЕМОНТ И МОНТАЖА ДУВАЉКИ НА ЛИНИЈИ POLYSIUS. ПЛАНИРАНИМ ПРЕВЕНТИВНИМ ОДРЖАВАЊЕМ ПОСТРОЈЕЊА ИЗБЕНИ RE СЕ ИЗНЕНАДНИ НЕПЛАНИРАНИ ЗАСТОЈИ, А БЛАГОВРЕМЕНО ПРИПРЕМЉЕНИ ДЕЛОВИ СКРАТИКЕ ВРЕМЕ СТАЈАЊА ПОСТРОЈЕЊА Проблс.ми у пропзводњи нису заобишли ии октобарску производњу. Нспланирани застоји и други дсо ре.молта линијс три условили су да се произВОД1БЗ у октобру само дсллмично остварн. План производЈве клннкера оствареп је са 105 посто, однос* но пронзвсдено је око 2000 тона клинкера више. Цсмент је остварен са 93,4 посто, одпосло произвсдено је 3000 тола мање цемента. Новнмал је остварсл са 50 посто, одиосно пролзвемессиа јс угрожавао пролзводн»у овог .мллла и условпо јс да се планиранн део рсмонта ллнлје трл раллјс обавл. Ре.молт је почео 18 октобра и завршсн је у планнраном року, односно за девет дала, Рсмолто.м ллсу обухваћени векл ллаллранл послови. Малп зулчаник нлјс окренут, a noMohiiH мотор лнје замсн>ен новл.м због већих захвата на озиду пећл. Такође није саллрач ни сллсправаи па сс радлло са резервнлм агрсгатом. Ових дала упућсп јс захтсв флр.мама које могу евснтуално да отклоне квар на ко.мпресору. и да дају peuie1бс за салацлју. Свс ово су проблеми којл cv спутавали несмстану л добру производњу. Уз прсдпоставку да до краја годпне нс буде проблема у спабдевању репро матерпјалима, Ових дана навршдва се годпна дана од почетка рада на реализаиију Уговора о научно-стручној сарадњи на лзрадлпоојс кта „Пројектоваљс и увођсње лланско превентивног одржавања л органлзација одржавања", закљученог измсђи лаше радне зрганизацлје и Института за зрганизацнју л развој „Органочатик" из Београда. Циљ склапаља овог уговора 5ло је увођење плалско прсвслтчвног одржавања чиме би :е испланлрали застоји пролз вод1ве постројсња л свели на мнни.мум, што би трсбало да цоведе до повеНаља стспеиа искоришћења капацлтета постројен>а у односу на досадашњи. Свакако најобимнији део посла на лзрадл овог пројскта био је утврБлвање врстс и облма лослова превентивних прегледа, иалих, срсдњих и генералних лоправки машина л ypebaja. □вај посао је сада у завршној фазн, односно технологија је уpabena за свс мллнове цемента, кранове, нстоварне машлне, уypebaje у отпремл цемелта, дро бллице и млин слровине бр. 3, као л за једал део слектроопре.ме. Треиутно се радл на изради техлологије за млинове сировлна бр, 6 и 2 и ротацлопе пећи. Y нсто времс у Hhctiitvtv сп. за опре.му члја је техлологлја vpabeua израчунавају ре-’орттг гложеностн, ре.монтле јединице и ремонтни шгклуси што ће послужити за израду годишњих кварталних и месечних планова превентивних прегледа, малих средњих и генералних поправ кл као и израду мрежннх дијаграма за извођење средњих и гснералних ремонта постројења. У послелгБОЈ фази пројекта потребло јс лзврипггк планирањс резсрвних делова и спрове- :ти ефпкасно управљање залихама л на крају пројектовати колачал облпк организације о лржаваља са пословима и бројс.м лзвршилаца у прлпре.мном л лзвршном делу одржавања. Рок израдс пројекта је 19 месеци од дана потгшснвања уго вора. Обзиром на обимност послова, .мале могућности ослоба baita људн од текућпх послова, да бл радлли на пројекту, не постојање комплетне докумен тацлје н друге тешкоћс, до са па нлје обезбеђен такав лнтензлтст рада који бл гаралтовао одржавањс овог рока. М. Симнћ До краја годиие очекују се бољл резултатл O4EKYJE СЕ BERA АКТИВНОСТ Y НАСТУПАЈУБЕМ ПЕРИОДУ МОГАО ЈЕ1 В11ШЕ I БОЉЕ РАЗМАТРАЈУЕИ СВОЈ РАД У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ ОД 1978. ДО 1980. ГОДИНЕ ОМЛАДИНЦИ СУ ОЦЕНИЛИ СВОЈ РАД КАО НЕДОВОЉАН. АКЦИЈА ЈЕ БИЛО АЛИ РЕЗУЛТАТИ НИСУ ОНАКВИ КАКВИ CY СЕ ОЧЕКИВАЛИ. A KAO ПО ПРАВИЛУ V СВИМ АКЦИЈАМА КОЈЕ СУ ВОБЕНЕ НИЈЕ БИЛО МАСОВНОСТИ депо је 9000 тона новл.мала Maae од плаилране пролзводње. Због лоше лзвсдене санације иа прсградном знду млпна сировине број два, мллл је пражљен два пута, a то је довело до смаљсља слровлла брашна и застоја у раду пећи 1 л 2. Циркулационп вентллатор у млнну снровине трл задп>а два стем за затвараље помоћног димљака због нелзвршене прлпреме за овај посао. Мллновл цемелта су пмалп велике застоје због пуних сллоса, а стајало се и због недостатка гипса. Недостатак аеранта условло је подбачај у производњл новимала. Компрссор КСБ такоБс нпје мазутом л врећама, као и пепланлраним застојнма, може се очеклватл лспуњење плансклх задатака у задња два месеца ове годлле. Десетомесечла пролзводња клиикера остварена је са 97 посто, це.мента са 91 посто п повлмала са 73 посто у односд па план. Л>. Босић САСТАНАК ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УКАЗИВАЊЕ НА СААБОСТИ УСЛЕД СПОЉНИХ ТЕШКОБА И ЉУДСКИХ СЛАБОСТП ЈЕ ДВА СЕ OCTBAPYJY ПЛАНСКН ЗАДАЦИ. Y ДИСКУСШИ УЧЕСТВОВАЛИ ИЛИЈАБУПУРДИЈА.СЕКРЕТАР OK СКС И СТОЈА ДИН МИЛЕТИБ, ПРЕДСЕДНИК ВСС ОПШТИНЕ. ЗБОР KOMY МИСТА ЗАКАЗАН ЗА 24. НОВЕМБАР Представнлцл основнлх организација СК, Синдиката, органа самоуправљања л рукивоbeaa, популарно речено Полигички актлв у радној органнзацпји, раз.матрајућл пословаљс и пословне резултате за 9 месеии. Веома детаљна писана анализа л бројне дискусије присутннх. истакли су успехе алл н слабости од почетка године цо данас. И ако је указано на плалска остварења за ово вре.ме, стављене су оштре замерке за многс слабости које су утицале да крајњи резултат остане делимнчно окрњен. И анализа и дискуснје, истлна, указали су на глабости које су долазнле спо- 'ва, дакле ван наше фабрпке. Мећути.м, оцењено је да су дапско бројпије блле управо оне члји корелл леже у са.мом копектлву. Непотпунл пословнл резултагл, каже се у писаној аналнзл, пролзллазе лз леодговорног понашања веллког броја људи у фабрици према средствима рада, лли другл.м рсчн.ма пре.ма друштвсној имовпни. Y првом реду су нсрад и недисциплина, како код појединих руководплаца тако л код једног веллког броја радника, затим лошл .ме1зуљудскл односи којл су нешго влше лзраженл код руководилаца, па л код чланова колектпва, фамилијарност која се >авила као вео.ма изражено плћења капацлтета, појава уских грла у процесу пронзводње, л руковање постројеншма без одговарајуће пажње и контроле, споре лнтсрвенцлје у отклањању застоја, нарочлто у другој (I трећој смени што доводи до огромних губитака. Трн основна питања, по речнма Топллце Нсдељковлћа, генералног директора, су блтна да се превазиВу по.менуте слабости it то: боља организа* ција, рада л руковођења посло вима, затим контрола истнх и што доследније награђивање рада. Y длскусијл осталих учсснпка чула су се слична мншљсња и прсдлозн за бржс превазллажење слабостл л недостатака у нашем колективг. На крају треба рећи да јс заказан Збор комунлста за 24. ган>е. . • новембар ове године на коме заједно са родбинским4 he се расправљатп о свим пиАкција „Младл радник самоуправљач" која је до сада блла увек масовна овог пута није прпвсдена кр&ју! Од добровољних локалних раднлх акцлја омладшшн су учествовали само у акцији око ypebeaa парка око споменика испред фабрике и копању калала за ограду око тог лстог парка. И ту је раднла само једна мала група омладлнаца. Једино веће учешће омладлнаца це.ментарс блло је у органлзовању дочека и нспраћаја штафете за „Дан младостл”. Та да су нашл омладинци ималл ту част да лзраде локалну штасћету л организују полазак нсте пз наше радне оргапизанијс. У Савезним радни.м акиијама учсствовало јс нсколико лаших омладплаиа н сви онп су се вра гили са ударничким значка.ма. Овако слаб рад омладлне не може се личлм други.м објаснитн ослм њиховом незаинтересованошћу. Скоро сви о.младинцл су завршили школу самоуправљача, или омладлнску политичку шко лу. Свл су укључени у рад друштвено-политичких организацнја али кад је у питању рад у омладинкој организацијл њнхо ва активност је скоро незапажена. О.младпнци нашег колектива су оргаллзовани у шест основ них организаицја и .можс се реКл да су неке од н>пх скоро не примећене у свом раду. Узрок, оваквом понашању свакако треба пронаћи. Пред омладиниима се сада на пази другн период. Руководство јс промењено па н неки влдовн организовања. Нови задацл су зацртани у „Акционо-поллтичком програму рада координационе конферен цлје", те остаје да се само са чекају резултати. Најважнлјл задатак који је омладпна сама себп поставлла је борба за повећање продукти вностл рада л јачање радне л те хнолошке дисцштлине. Затим јс ту и cnpoBobcac акције „Младл радннк самоуправљач" као и друге радне акције. Идејно-полнтичко п марксистлчко образовање, и активно учешће о.младинаца у раду свих друштвсно-поллтлчклх организација л органима са.моуправљања је TaKobc веома важан задатак. Надамо се да ће .млади успети аа одговоре свим зацртаним задаллма л да he лх успешно осгварлтл. Од љих се очекује далеко ве ћа актнвност него што је показала у протеклом периоду. R. ГРАДИЛИШТЕ односи.ма, прлјател>ство, толерантност, незамерање нтд. Као послсдица поменутих навода су нлзак степен искоришгаљлма која су била на поллтичком актлву. Радомир Милосављсвлћ Шаанав 7 ДДН РЕПУБАИКЕ - 29. НОВЕМБАР СВИМ РАДНИЦИМА И ГРАЂАЧИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ЧЕСТИТА КОЛЕКТИВ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ,НОВИ ПОПОВАЦ' Радови на озпду пећн у новој фабрици напредују без пробле.ма. До сада су озиданн сателити п пећ у дужини од десет метара. Радовл озпдавања изводе радници „Магнохро.ма” из Краљева. Радовл на изради цевовода за дпмне гасове су у току. Вршл се прнпрема „мишбет” хале за хладну пробу. Крајем новембра се очекује завршетак лспптлван>а транспоргног система, a то ће омогућлтл кретање у рал цроблллце, дсо тралспортног снстема и део хале прсгхомогенпзације. R.
НОВИ ПОПОВАЦ е НОВИ ПОПОВАЦ 19. НОВЕМБАР 1980. БРОЈ 169 ЗАВРШЕНИ ИЗБОРИ Y ОМЛАДИНИ ПРЕДЛОГ СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ НЕШТО НОВО — НЕШТО СТАРО Градибор Матић, нови председник ТРЕНЕГ НОВЕМБРА, ЗАВРШЕНИ CY НЗБОРИ Y ОМЛАДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ Y НАШОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ■ ЗА ПРЕДСЕДНИКА КООРДИНАЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ИЗАРАН ЈЕ ОМЛАДИНАЦ ИЗ OOYP-a „ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА", ГРАДИБОР МАТИН, КРАНИСТА Имао је л има безброј друш твенпх функција. Тренутно је секретар Извршног одбора Слн ллката у OOYP-y „Пронзводња цемента" н секретар Партпјске организације у селу. Вредан је и добар радник н пре пар годнна проглашен је за најбољег младог раднгска са.моуправљача. Овлм нзбором за Председннка Коордннационе конференцнје пружсна му је још једна могућност да потврди своје раднс квалитете. Он са.м каже да је свестан .да га очекује велики рад и да је и до сада бнло доста 'проблема у раду и органлзовању омлалине, алн н да се нада да ће рад омладнне у наступајућем периоду блти активннји него до сада. VocranoM резултати ће говоритл У НОГОј ФАБРИЦИ 2« РШИКА Градлбор Матић Ових дана Раднички савет Раднс организације разматраће Систематизашцу послова и задатака за нови OOYP-a „2000 т /дан клинкера”. Овај предлог Снстематлзаплје је већ прстрпео неке лзмснс н всроватно ћс их бити још алн сада по њој за потрсбс новс бабрикс планирано је 194 радника. Од тога 20 радника ће радити у управи OOYP-a н пословнлх Јединица 82 радника ће блтл у пронзводњл, 46 радника радиће на машннском одржавању постројсња, 32 радника на електроодржавању постројења, н 14 радннка у Лабораторнји на контроли квалитета. Према садашњем npeonorv, OOYP-a „2000 т/дан кллнкера”, имаћс четирн пословне јединице и то: — РЈ „Пролзводња це.мезта" — РЈ „Машинско одржавање постројења" — РЈ „ЕлектроодржаваЈве” — РЈ „Лабораторија". За потрсбе OOYP „2000 т/дан клннкера” и остаЛе Основнс органнзације прстрпећс измене у броју радника и to OOYP „Површпнски откопл", OOYP „Промзводне услугс”, OOYP .JIpoмст" н Радна заједнпца „Зајсдничке службе". Сада је у току израда предлога пзменс постојећнх систематлзација ових OOYP-a и РЗ да бл се видело за колико је ће се број радника увећати и које структуре радника ће бити потребне. Љ. Носиђ YCKOPO ПРЕД КОЛЕКТИВОМ ОСНОВАН ОДБОЈНАШНИ НЛУБ „НОВИМАЛ'1 : • ЛРИЈАТНО ОСВЕЖЕЊЕ НА СПОРТСКИМ ТЕРЕНИМА КРАЈ НАШЕ ФАБРИКЕ • ПРЕДСЕДНИК ОК „НОВИМАЛА” 30- РАН РАДОСАВЉЕВПЕ, ТРЕНЕР ЈЕВТА БОКИН, А КАПИГрадибор Матић спада у групу најактнвннјих младих људи нашег колектива. Родом је пз Буљана. Радник фабрнке цемен та постао је 1977. године, а члал Савеза комунпста још 1973. године. Завршно је 1976. године Реглоналну политичку школу у Крагујевцу, a 1977. године и Шк олу самоуправљача. ■ у.мссто њих. Мандат председника Координационе Конференцнје је једногодишњи и та честа смена у руководству свакако да ћс омладинце држати будније н они ће онда бити орниЈИ за рал. Сваки нови председник имаће новс ндејс и пуно слана за рад, које ће преноситн н на младе око себе. Б. ПРАВИАНИ 0 ШВАРМАЊУ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ ОРГАНИМА УПРАВЉАЊА И КОЛЕКТИВУ ДАТ ЈЕ HA РАЗМАТРАЊЕ ПРАВИЛНИК О ОСТВАРИВАЊУ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „НОВИ ПОПОВАЦ". Правнлником су обухваћени основне одредбе, организација ВЕСТИ ИЗ OOYP НОВА ГР¥ПА ВАРИОЦА За потребс OOYP „Производља цс.мента” организовач је курс за обуку радника за пословс аутогеног сечења, слектрнчног сечења н слектричног заваривања. Курс је похађало пстнаест радника од којнх су чет;> наесторииа из OOYP „Пронзводља иемснта’’, а један из OOYP „Производнс услуге”. На крају курса извршена је провера н курс су уо псшно завршили: Томислав Шагшћ, Мнливоје Радсиковиђ, Бура Милосављевпћ Драган ТрпфуновчН, Перо Toкановић, Зоран Раднвојевић, Бранпслав Љубисављевпћ, Зоран Стојановић. Милутнн Вукадиновић, Радомир Радошевић, Видан Радивојевић, Всрољуб Борђевнћ. БорБе Алекслћ Радосав Раднсављсвнћ н Милан Мачковнћ. Ч. УСВОЈгН ИЗВЕШТАЗ 0 ШН0МЕСЕЧН0М ПОСШАЊУ Извештај о девето.месечном пословању разматралп су и усвојили Радничкн савети свих основпнх организанпја п Радне заједниие. Овај нзвештај усвојнли су и зборови радних људи OOYP-a „Производња цсмснта" п OOYP-a „Малопродаја ’. Остали зборови раднпх људк одржаће сс током следеће нсдељс. Љ. Носић сгимоуправне контроле, сарадн>а са органи.ма ван радне организацпјс казневе н завршне одредбс. Зна сс да су носиоци самоуправне раднпчке контроле сви члаиови радног колектива, зато сс остварпвање самоуправнс радничке контролс врши непосредно од радника, преко органа управљања и преко посебног органа самоуправне радничке контроле — Комисије п Одбора СРК. Основни задатак самоуправне радннчкс контроле као функције самоуправл>ан>а и власти радничке класе је заштита самоуправнпх права радника, дру штвене својине и морала удружспог рада. Контрола се вршн у погледу спровођења Устава и Закона, Статута Самоуправног споразума о удруживању OOYP, СпроBobeiby одлука збора радника и радннчког савета, остварнван>у радних и Самоуправних дужности радника, примене начела расподеле, распоређивању и остваривању дохотка и средстава за личне дохоткс, пословаљу основне односно Радне организације и др. ■ Ради оствариваља циљсва Самоуправне радничке контроле сваки радник Радис органнзације има право да предложи покретања одговарајућег поступка са.моуправнс контроле н тражи предузимање одређених мсра. Своје циљевс СРК радннци остварују преко Одбора Самоуправнс радничке контролс, алн тиме се не искључује право радннка да нспосредно остварују циљеве Самоуправне радничке контроле. Самоуправна радничка контрола у Радној организацијн спроводл се као трајна и редовна контрола ради спречавања појава и радњи које могу битл нсзаконите, штетне илн на другп начлн неправилне. Одбор Самоуправне раднлчкс контроле дужан је да најмање једном у шест месецн подносн лзвештај о сво.м раду Радннчко.м савету Радне организациЈе о утврђеним нсправллностлма и предузетнм мерама. Такође обавештавају Друштвсног правобралиоца самоуправљања, лнспекцијскс и правосудне органс, о свакој појави за коју постојл сумња да подлеже јавном roibeity. Непрндржаватве одредаба о вог Правплника и ометање лли спрсчавањс Одбора Самоуправне радиичке контроле у обављању својих функција повлачл за сббом кривлчну одговорност. Љ. TEH ЗОРАН АНБЕЛКОВИН Када су 50-лх година, нсимарн пројектовали и градлли удобнс радличке станове у тада вероватно названом новом ласељу ллл новој колонлји, неко сс лзглсда сетио да оставп и простор за рекреираље: Алл и да нлје, ово насеље израсло на ливади, као да је створено за игру. Првл корак чим се изађс лз згради из стана, управо јс на травл. Првл кораци многих маллшана у овом насељу, скоро чствртлну вска, везани су за лопту и нгру. А и први слободни часови код старијих noone рада, везанл су такође за надметање на популарном Вемблнју. Нико сада незна, и не може да утврдн колико је овде било „екипа”. Чак п када би толико бло упоран, слободно може да кажс: колико дана — толико екипа! најчешће су оне састављене од младлх, на једној страни, и старијих на другој. Y заносу игре, мрак их редовно затицао са лоптом, а сутра дан опет исто. Ако је лстина фудбалска лопта доминирала у игри на Вемблију, они који познају ово пасеље сећају се колико су пута мењани дотрајали стубовн на терену за одбојку и крпљене старе мреже. Чак и са нешто мањом „публпком" од фудбалера, заљубљенлцл овог лспог спорта играли су углавном за своју душу. A то је, полако и слгурно, стварало једну одбојкашку традииију. Зато становллкс нове колонлје лз Поповца нлје лзненадило званично формирање одбојкашког клуба „Новимал” пре месец ипо дана, a join мањс три победе н са.мо један пораз. ■ Резултати лз четири сусрета: 3:1 са Јагодином из Свстозарева 3:0 са Елмосом из Нупт- 3:0 са Беллиом из Белице 1:3 са Јединством из Ду. боке. Зоран Анђелковић је једна од жица на првој одбојкашкој виолнни, а можда и цела прва виолина. Он одушевљено прлча о новорођенчету. — Био је последњи час да региструјемо оио што одавно лмамо нз хобија. Први резултати још вигпе су нас охрабрили. Могу рећи да смо напшли на лзванредно разумевање name Радне организацнје и Основне школс у Поповцу, у чпјој се салп за физичко образовање одржавају сада сусрети и приредбе. — Да кажем и то, вели Зоран, Одбојкашки клуб „Новимал" у оквиру је спортског друпггва цемент, али има своју управу, свог тренера и све што траже прописи. Понпкао у Новој Колоннјн, сада званично из Поповца, са настугшма на средокраћи (Y Основној школи), а све то на домаку фабрике то је укратко ОК „Новимал”. Рспимо на крају да је овај клуб широм отворен за све младе н талентованс љубптеље овс игре са подручја овог краја и нашс Општине. Радолпгр Мплосављевнћ НЕРЕШЕНИ, РЕШЕНИ ПРОБЛЕМИ ПЛАТОИ ЗА ОДЛИВКЕ И КУГЛЕ ПРАЗНИ У ОКТОБРУ дошли - отишли ДОШЛИ: Снсжана Миловановић, дактилограф, дошла је 9 октобра у Радну зајелпнцу за рад у трајању од месец дана. октобра у OOYP „Производља иемснта" на одрсђено времс. УСП1К КУД .SMS0 РИС№ Н ЧЛАНОВИ KYJITYPHO УМЕТНИЧКОГ flPYIIITBA „БРАНКО РИСТИБ” ПРИ НАШОЈ ФАБРИЦИ Y TOKY ОДРЖАВАЊА РЕГИОНАЛНИХ СМОТРИ Y КУЛТУРИ ПОСТИГЛИ CY Милосија Марјановнћ. Радица Петровић, Гордана Миловнћ, Десанка Стојанчевић, Љлљана Марковић, Млрјана Борћеинћ л Зоран Костић, хсмијски гсх ничари дошли су 13. октобра као приправници у OOYP „Пронзводња цемента" а за рад на рснгену у лабораторлјв пове фабрлке. * ОТИШЛИ: Вера НкриБ, ССС благајник. отишла јс 30. септембра лз Радне зајсднлцс у старосну пснзлју. СВИТА.ЧгЕ Мирослав Стефановнћ, полуквалпфпкованп котлар у погону П дошао је 16. октобра v OOYP „Производне услуте" на одрсђсно време. Мнло.мнр Мнлановић и Слободан Мллојевлћ, висококвалифлковалл електрлчарв дошлп су 22. октобра у Радну заједницу. Мллан Петровнћ, квалифнковани радник, помоћник багеристе дошао је 27. октобра из ЈНА у OOYP „Површински откопи". Светлапа Лукић, ССС админпстратившг раднпк дошао је 29 Још јсдна блудна ноћ, оде нз мојс собе кроз прозоре. Зањкха завесе. л модре шљнвлке, л изгуби сс v ргмено праскозорје. Одавно већ певају петловп, a ia будан join онако саљарим. Свиће л v менл нешто се буди, неки жлвогнл нагон којц v дан бодј?. Глелам зору имнвеног јутра, и вкдпм њсн лик v разбијеном прозору. Зорал Марјановић ЗАПАЖЕНЕ РЕЗУЛТАТЕ На смотрл музлчког стваралашпза региона ’Шу.мадлје л По иоравља која јс одржана у 1*ачл Крагујевачкој у септембру мссецу, ластупили су тамбурајлкл и народни оркестар, а од солиста публици се представло Слнлша Борђевић свирајућп ма дромбољи. Y такмичсњу оркестара тамбураши су осво јили I место и представљаће регнон Шумадије и Поморавља за прсдстојсћој републичкој с.мотрл под назлво.м „Сусретл друтарства радллка Србије". Слнлша Борђевнћ је такође освојио I место л учествоваће на републпчкој смотри. Ништа мањи успеси нису по стлгнутл ни у ластупу наших представнлка на смотри дра.м ског стваралаштва Решона ко ja јс одржана у Свллајнцу 17 октобра ове године. Наши драмски ствараоцп успе лл су да у всликој конкуренллјл представника пет општина зазуму друто место. Треба истаћи поједлнце — освајаче првих места на пољу дрмаског стваралаштва. To су Добрила Борђевић која је освојила I место за најбоље тумачење женске улоге н Миодраг Таслћ за најбољу лнтерпретацлју мушке улогс. Најбољи сценограф на смотри бло је друг Љубиша С"о јановић. Освајање II места је свакако веллки успех јер су иза нас остали представнишЈ Крагујевца, Аранђеловца и Свилајнца. На смотрн литерарног стваралаштва региона Шу.мадије и Поморавља која је одржана у мају 1980. годлнс у Буприји, лрИЈатно нас је по други пут лзненадила, а уједно својим лесмама и потврдила свој таленат Славица Благојевић. Она јс заузсла II место у региону и представљајућл нас на смотрл „Сусретл другарства радннлка Србије". На с.мотри фолклорног стваралаштва која јс одржана у Параћлну, нашу општлну су представљалл фолклористи нашс фабрике л фолклористи фа брпке штофа. Мада нлсу освојена прва места наступ је био запажен. Из свега овога може се заклдгчити да је рад КУД ,ЈБранко Рлстић" био у овој години веома запажен, a то потврђују и постигнути резултати. Оваквл успеси постлгнути су првенствено захваљујући онима који су директно учествовали у раду друштва, а затим н онл.ма којн су обезбедллл како материјале исто тако и другс услове за нес.метан рад чланова М. Тасић кДоанаи 8 Дугоочеклвани плато за одливке је направљен. Док га ллје било говорлло се како је један такав плато неопходан, како бц, када би га имали свл одливци и резерзни деловл, којл лс могу блти смештспи у магацину, били сложенл, а лс разбацани на простору између гаража и магацлла. Сада плато постоји, величине 1500 квадратних метара. Налази сс између магацина и гараже, а поред индусгријског колосеха н избетолиран јс. Свс јс урађсно, али на. њему не.ма сређснлх рсзервплх делова л одллвака као што сс очекивало. Нсгде, негдс пронаВс се која хрпа неких делова, а ван платоа^ делова колико хоћеш. Исто као и пре. Y кругу фабрике играђен је још јсдан плато за куглс које служс као тела за мељаву. На том простору, ллаллрано је, да се изврши разврставање куглл, л старих и ловлх л тиме спрсчи да кугле буду растуренс по фабрнчком кругу. На платоу се налазе неколико бурадп са куглама али се куглс још увек могу влдети свуда по погону. Од два платоа нлједал нијс искоришћен онако како јс планирано. Остајс лада да he се лпак то средлти и постојећл платои буду наменски искоришћени. Н.
X o w i o o 33Fl a S o > n a o 35M a s o a o 13м ti a o a © 13 9 o ° M a s so n g
КУЛТУРА«ОБРАЗОВАЊЕ 19. НОВЕМБАР 1980. • БРОЈ 189 t1"""""1"""1........................... . | ИЗЛОЖБА СЛИКА ВЛАДАНКЕ PAUIHIi I ВАТРОМЕТ БОЈА Владанка РашиН, сликар нз КрагуЈевца, 5. носе.мбра представила се параћпнској ликовноЈ публшш својпм нај бољим делима. Ј Ј Љубитељи ликовне уметности са платнима Владанке Рашић нису се први пут срели 5. иове.ибра. Jota 1972. године ова крагујевачка сликарка сеој уметнички свет презентирала шиием граду ц отада је чести гост у нашој средини. Аутор п& десет самосталних и колективних изложби јс увек доносила нешто ново и била пријатно освежење у лико вном животу. Овом приликом Владанка Рашић је изложила тридесет и четири слике, и посетиоцима омогућила уживање у чудесном ватро.иету боја у чији је импресивни распорсд унела део својс природс — еруптивне и сксплозивне у осећањима, танане нама у порукама, сиаажованс у најдубљем xy.uaнистичком смислу. — Њено пои.иан>с живота и света је, како је приликом отварања истакла Љиљана Радовановић, карактеристично и дубоко. Има у њеним сликама много та.иних понора пред којима је човек мален. Природа, најuetuhe сурова на њеним пла» THU.ua, негде дубоко tt.ua и оазу за човека који се тек наслућује. Te.unepa.ucur слика Владанке Paiuuli је задивљујући. Ен^ргичност и апсолутДстаљ са отварања изложбе ^lllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllH)^ сашириЗиЧни у заједнички портрет Многе he камен тс.мељац уместо у врх да одвучс на дно. Палс су јессњс кишс, замутнле се реке. Лла he бити лоса. Уз кафу сс н савесг продаје нспод тезге. Пао је први снег. Од сада ће са ценама и људи бнтп на клизавмци. Када бих поново почиљао животни пут позпв би мн био чувањс коза — алн на државнн.м јаслима. На мору брод који тоне последњи напушта капстан, а на суво.м први. Шах је игра паметних, мада често у њему и коњи од лучуЈу бизкс. Славољуб Обрадовић на окупираност уметношћу, којом се тако успешно бави доследни су поштовања. V њој, стиче се утисак пред њеним платнима, је пламен који на њеним сликама го ри. Некада је она окупирана стихијом незадрживе сна ге без милости, и тада се њена суптилност тек паслућује. Она је сведок са дискретном поруком и обичан човек пред хеизвешногаћу. Такее су слике са мотивима земљотреса, суровост природе је окупира, и било да је обузета снагом бујице, .иећаве или непогоде, експре сија је дубока: Владанка Pauiuh је у покрету, заљубљепа у даљиие, жељпа иових пространстава, оидика и сусрета. Њен сликарски опус то потврћује а и њене бро^не изложбе широм наше земље, ван границе и признања која су је пратила, биле су, из.иећу осталог, речи Љиланс Радо вановић. Мирослае Ди.иитријевић, песник и Ненад Павловић, професор .иузике, кра/тм програ.иом су учинили да вече, приликом представљања ове у.иетницс, обојено песмо.и и .иузико.и, за нокло иике уметиости буде иесвакидашњи доживљај. С. Ј. РЕГИОНАЛНИ САСТАНАК О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ ОДРАСЛИХ 0 ОБРАЗОВАЊУ ОДРАСАИХ iiiiinuiinmiiiii'iiiniiiiiiiiiiiiiiiiniiiiimiriiiinniiniiiiiiiiiiiiimmnLimimiiiiiiiinnnniininiiEiiiiiniiiiiiiimmiiiiiiuniiiuiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiininuniniiiiinniiinni БРИНУ СЕ CAMO ШКОАЕ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniii■■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimnmmi< iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinimiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiin iiiitiiiiiiiiiiiimiifiiiiiiini -iiimin Наставннци н директори школа за основно ооразовање одраслих нашег региона 31. октобра на Радничком у ниверзнтету „Б. Крсмановић” водили су најактуелније разговоре и усвојили план и програм школа за наредни период Школа за основно образовање одраслих при Радничком уннверзитету „Б. Крсмановић своји.м радом и резултатима на описмењаваљу одраслог становништва н искорсњивању непис мености, сврстава се у сам врх сродннх образовних институци ја. Да је то тако сведочл указано поверење да се састанак директора и наставника школа за основно образовање нашег Региона одржи 31. октобра у наше.м граду. Пшшена новог иаставног плана п програма, усвајање плана за наредни период, као и размена искустава у реалнзацији наставе су темс о коЈима сс то.м приликом дискутовало. Да присуствују састанку били су позвани и свн секретари СИЗ-ова основног образоваља н васгп1таи>а, предствавпнци основннх заједница запошљавања, прсдседшшн акциопих одбора, представннцн Псдагошког завода нз Крагујевца, секре тар Регионалне заједницс за основно образоваљс, алп су сс састанку одазвали само људи које радс у школама и којих се, изглсда, највншс тмче образоваље одраслих. — Циљ састанка није био да се говори само о проблемима НАСТАБА Y ПРИРОДИ С УСПЕХОМ ЗАВРШЕНА TO ЈЕ ПРАВА ШКОАА Први пут плански и организовано за ученике III разреда основне школе изведена је настава у природи ® Св ака школа дала нешто ново Q Усавршавање наставе пратнће и побољша ње услова рада Ученпцп III азреда осношшх школа у иашој општшш, за разлнку од својнх млађпх и старпјих другова, и.мају ову школ ску годину лспшу и богатију. Седмодневни боравак у Наставнорекреационом цснтру на Грзи п изведена настава у природи не са.\1о да су обогатилн знан>е .малишана него су учврстшш другарство и пријателг ство и утицали на развијање колективизма, одговорности н са.моиницијативе ученика. За вре.мс боравка у Наставно рекреационом центру ученицн су били органнзовани као прнвремени тшонирски одред којим ЗАВРШЕН КЊИЖЕВНИ KOHKYPC ПОВОДОМ „МЕСЕЦА КЊИГЕ” КВААИТЕТ ДОБА^ На конкурсу поводом „Месеца књнге", који су распнсали Библиотска „Др Впћснтије Ракић" и Књпжевни клуб „Мнрко БаЈвевнћ" за најбољу збирку песама н прнча Јавило се дванаест кандндата. Жири у саставу: Душица Анbiih, професор и уредник лнста „Наше дело” у ИВТ КТ „Б. Крс.мановић”, Живорад БорБевић, песник н новинар „Новог пута" из Светозарева н Мнлнвојс Нешић, управник Бнблнотске „Др Вићентнје Ракић", оценио је радове са закључком да масовност пе задовољава алп да је неколико кандндата показало пзвестан квалитет. За најбољу збирку песама проглашена је збирка под пшфром „Наруквнца Л" аутора Мирослава Дпмитрнјевића, пссника н новинара нашег листа. Другопласнрана је збирка под Шпана^ 1’ са којима смо суочени, али је ток дискусије тскао тако да су просветни радници овом приликом говорлли, углавном, о проблешша са којнма су суочени, рекао нам је Стојан Арсић, управник наше Школе за основно образова»»е одраслих. Говорећн о новом наставном програму, као први већи про блем истакли су уибенике, ко јих нема, као ни дневника, ни ђачких књижица. Школе су вео ма скромно опремљене училима, а припре.мљеност наставника да прнхватс нов иачин рада је слаба. РАД СЕ ВРЕДНУЈЕ KAO Y РЕДОВНОМ ШКОЛОВАЊУ Вредновањс рада у образоваљу према резултатима није новина. Проссчна оцена успеха, број реаллзованих часова, допунска, додатна настава, друштвене актлвности и слнчно су мерила за вредновање рада н у редовном школовању н у школа.ма за основно образоваЈБе одрасллх. Негде су извршене ко рекције, (Крагујевац) алн у Hamoј опш.пши јс још увек исто. Просветни радници у овој специфичној школн због тога нсгодују. јс руководио Савст пноннра. Преко зборова утврђнванн су дневни задацн н вршена процсна љиховс рсалнзацнје. Посебна пажња у оквиру пнонирске самоуправе посвећена је ypebcљу жнвотне п ра,дне средине, одржавању хнгијене п раду секција. Учитељи у заједннци са представнпцнма Просветно педагош ког завода из Крагујевца н стручних сарадника СИЗ-а основног васпитања и образоваЈва извршили су анализу и закључили да је настава у потпуносги успела. Школе су благоврсмсно и на одговарајући начин пла шифро.м „Јутарњи нзласци”, Томислава Ивановића, студента класнчне философије, а треhe место равноправно деле Зорица ВссковнН, ученниа IV разреда Центра за образовање кадрова „Иво Лола Рибара” п Снежана Миливојевпћ нз Поточца. Првонаграђенн аутор збпрке прпча је Зоран Ивановић, чији је рад стигао под шифром „Нежни дисач ваздуха". Друга награда прмпала je збиркн под шнфром „Моравске блпзнакин»е”, Мнрослава Ди.мнтријевпћа. Награде у књнгама, награђеним ауторнтла, бпће уручене на посебној књижевној вечерн, када ће награђени аутори чнтати своје радове. С. Ј. Изнеошо податак да је про сечна оцена успеха у школи за Основно образовање одрао лих у нашем граду ок 230 а у редовном основном образовању преко 4. Када бисмо набрајали друге компоненте добилп бисмо исти резултат. Ти подаци су неупоредиви. Школоватн одрасле људе, тачније пружнти им прилику да основно образовање стекиу по скраћено.м програму (за годину две) и школовати децу од седам година па на даље ннје нсто. Ликвидација нспнсмености (најпродуктивнијег дела станов ништва) 'заиртана је до 1981. године. У нашој школи за основно образоваљс одраслих наста ву тренутно похађају 209 полаз ника. Велики је 6poj оних којн су одавдс изишли са звањем вариоц или завршеним курсом кројења н шивсња. Од како она ради, пре.ма званичним подацнма, деликвенција је опала за око 30 одсто. Ови подаци још више говоре да се читава друштвена заједница мора још одговорнијс понашатн пре.ма овој образовној установи. С. Јовановић пиралс боравак и остварнвањс образовно-васпитннх задатака. Настава сс нпје одвијала на класнчан начин. Свака школа је дала нешто ново. На при- .мер, организованс су изложбе Бачкнх радова, збирки шумских плодова, коровског и лековитог бнља ученнцп О Ш „Б. Јакшнћ” су чак урадилн н рел>еф који их' окружује. I — Иако је ово прва годнна □ланског организовања наставе у природн, може се рећи да су резултати изврснн и да су родитељн, ученнцн н салш просветнп радннцн пзненађенн са оннм што ова нгкола пружа. Са то.м констатацијом су се сложи ли и Извршни одбор и Скупшнтна СИЗ-ова основног васпптања н образовања. Међутнм, н даљс треба усавршаватн ову на ставу, уколико фннанснјске могућпости дозволе проширитп је и на друге ннже разредс, а нарочнто раднти на побољшању услова којн бн допрннелн да бо равак деце буде још успешнији. Y целшш, оваква настава, према ономе колпко је до сада бнло могућс сагледати, је не само потребна већ и неопходна, рекао нам је ДРАГАН АНТИН, стручнп сарадннк у СИЗ-у осиовног васгштања н образо вања. Посебно треба овом прнлико.м пстаћн н сусрете које је са пионнрима у СВ1Ш сменама имала другарица Зора Гајић, борац VI крајишке бригаде, првоборац п познати полнтичкн радник. Евошграјући своје успомене она је дала великп допринос на развијању и неговању револуцноонарннх традицнја код ученика. Оно пгго је такође важно су и успомене које су учениии по нелп и ново другарство које је стечно за време овог седмодне вног боравка на Грзи. С. Јовановпћ кулшурни днеђник CAIIIA БОЖОВИћ ГОСТУЈЕ Y организацлји Библиотске ,Др. Вићентије Ракић”, 26. новембра у нашем граду гостоваће књнжевник Саша Божовић, којој је живот својим жпвотом спасно народни херој Бошко Бгха. Саша Божовић имапс сусрет са љубптељима лепо пнсане речи, у 19 часова у салн Позорншта где ће евоцнрати своје успо.мене и говорпти о свом прнмарном делу, посебно о књизи „Моја Долорес”. ОШ ЈАКШИБ” ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ДАН ЈОШ ЈЕДНА УСПЕШНА ГО ДИШЊИЦА Y остварнвању основно образовннх задатака колектива ,,ОШ Б. Јакншћ’ забслежена је још једна успсшна годншњнца. Боље прилцке, да се сумнра рез/лтат годишњег рада нема него дан којиозначава крај јсдие п почетак следеће године постојања и рада. Тога дана, 16. новембра ова васгаггно-образовна установа јс подсетнла на резултате н напоре који се чнне у основном образовању. Прско спортскнх и кљнжевннх сусрета, ликовне изложбс, такмичења и свечане академпје, ученици су показали оно што су са наставнншша постиглп, а славље у ра ду, нспуњено видним резултатљма, је најлепше и најзначајније. ИЗЛОЖБА СРБЕ КИЛИБАРДЕ Y просторијама ИВТК .,Б. Крсмановнћ”, 23. новембра у 10 часова биће отворена прва самостална изложба цр тежа и графнка параћннског сликара Србе Кнлнбарде. До сада је овај уметник пмао више грутших изложби, нз.међу осталог, у Параћпну, Зрењанину н Кпклнди. Такмичење рецитатора основних школа ПОТОЧАЦ НАЈБОЉИ Најбољи рецнтатори школскнх такмичења 15. новембра су одмернлн своје снаге на оппгпшском нивоу. Y млађој узрасној групи, у конкурениији осам школа, најбоља је Бнљана Радпвојевпћ, ученнца ОШ „В. Карацић” у Поточцу, друго место припало је ДаниЈели Фнлнповпћ из ОШ „М. Поповић Озрен”, а треће Веснн Мнјајловић ученииа ОШ „Р. До.мановић’’. Y старијој конкуренцијп прво место је опет припало учеinuui из ОШ „В. Караџнћ” у Поточцу, Маршш Милановнћ, Наташа Стојановнћ нз ОШ ,Ј5. Јакшић” је освојила друго .место, а треће Снежана Мнлетић, ученица ОШ ,»М. Поповић”. Y укупном пласману прва је школа ОШ „В. Караинћ” из Поточца, друга ОШ „М. Поповић Озрен” н треће место деле ОШ ,3- Јакшић” и ОШ „Р. Домановнћ”. Квалитет који су показали ученици основних школа је за сваку похвалу. Код младнх решпатора примећују се п елсментн уметничког рецитовања што говорн да се са рецитаторским подмлатком доста ради, а да се лепа реч у основном обоазоваљу негује сведоче п високи пласманп на такмпчењнма впшнх рангова. Треба, свакако, пстаћи органпзатора н домаћина ове манифестације ОШ „Б. Јакшић” хоја је учнншта све да такмкчен»е протекне у пријатној атмосфери в најлепшем расположен>у и тнме употпунн прославу Дана школе.
спорт«физичка култураЕ!^^ Фудбал МОРАВСКО-ШУМАДИЈСКА ЗОНА — XIII КОЛО кошарка ОКК Параћин — ОКК Ергоном 86:75 (48:34) И ДРУГИМ К0МШИ1АМЛ БОД ДВЕ МДО - ABE КСБЕДЕ Једпнство — Јагоднна 1:1 (0:1) Стадион: Једннства. Гледалаца 900. Судија: Станковпћ (Чачак) Стрелци: Милојевнћ у 82. за Једииство a М. Пантић у 25. минута за Јагодшгу. Жутн картонп:: Милојевнћ и Васпћ (Јединство), Николић, М. Панић и Јоваиовић (Јагоднна). Црвени картонн: Р. Марковнћ (Јагодина). Јединство: Богосављевнћ 6, В. Петковић 6, Miuioje* вић 8, Урошевнћ — Анђелковнћ 6, М. Петковнћ 7, Мпрко* вић 7, Васић 6, (Пантић) 6, Матић 6, Николић 6, Пелива* новић 6, и Милнћ 6. Јагоднна: Петковић 7, Јовановић 6, Стевановић 6, Бош ковпћ 7, В. Панић 7, Илић 5, Р. Марковић 6, М. Николић 5, М. Паннћ 7, Ј. Ннколић 5, (Радисављевнћ 6), Миљковнћ 5 (Никодијевић —). Играч утакмпце: Мирослав Милојевић, Јединство. (Оцене из „Спорта”). РОМАНТИЧАРИ Место: Хала спортова. СуднЈе: Димитрије Дннић и Миро ПОБЕДИЛИ БОРЦА слав Томовнћ из Крагујевца. 13. Октобар — Борац 3:2 ОКК Параћин: Хворостански (10), Раденковић, Мнљковић (8), Џслатовић (8), Лалић (7), Вукадиновић (8), Јевтић (8), Милосављевнћ (18), Маринковнћ (19), Миљковић и Динић. кошарке. Динамнчне и борбе13. октобар: Kapuli, Симић, Живковић, Борђсвнћ, Петковић (Поповнћ), МилојковнН. Стојановић, Радић, Гагић. Живковнћ 3., Михајловић. КОШАРКА: — ДЕВОЈКЕ БОРБА ЗА CTAPY CJIABY Нажалост, нису се остварила предвиђања капитена Пели« вановића у једно.м делу. Њего ве „зјаве, које су предходиле утакАпши, да тренутна фор.ма није најбитанја за победника већ да о победн одлучује срећа обистиниле су се жеље да сусрет протекне у фер и cnopi ској борби без повреда и картона, на жалост није се осгварила. Утаклиша је била нервоз на, груба. тешка за суђење, a многорбојни гледаоци отишли су незадовољни кућама. Одавно се на нашим теренн* ма судија није машно шест пута за жути картон а један пута за црвени (Р. Марковић Јагоднна). Већ је постало пословнчно да на овпм страницама жалнмо за пропуштеннм шанса.ма а са њима и бодовнма. He може да се умањи заслуга доброг голмана Јагодине Петковнћа, али чини нам се да Параћин још дуго жалптн стрелшша калибра Бабпћа, Стојановића. На крају првог дсла првенства „романтичари" су пред многобројно.м публиком савладали градског ривала Борца. Сигурном игром и сталним вођством, они су били ти који ђе су диктирали темпо. Овом no33 бедом 13. октобар се учврстио Тако су бар за ову сезону ,делени” са вечнти.м комшијскпм ривалима, Јагодином и Моравом, поделнли бодове на срећу нашнх комшија који су оба пута били гостујуће екипе. Y следсћем колу шраче Јединства очекује још један на поран .меч у ко.ме би један бод бно велики успех. и у средини табеле. Голове за 13. октобар постигли су Гагнћ, Михајловић и 3. Живковић. М. М. Младост (Јовац) — Текстилац 2:2 (0:0) На кадетском првенству наше кошаркашице су освојиле друго место у оредтакмичењу, одмах иia Звездс. Победама над Студснтом нз Ниша и 1угоекспресом из Лесковца, девојке су се пласиоале за финале првенства Србије, којс се нгра 21., 22. и 23. новембра. Y хали 35. мај” у Београду, заЈсдно са екипама Љубовије, Звезде и Партизана, каше нај.млађе кошаркаоииие бориће се за стару :лаву параћинске кошарке. Кошаркаши ОКК Параћлна једина су непоражена екипа у прва два кола так.мичсња у Републичкој лиги. Са првог гостовања у Тополи вратили су сс и са прва два бода, КК Шума* дија поражена је са 72:69. На тој утакмици најефикаснијн је био Маринковић са 30 постигнутих кошева. Друга утакмица, играна прошле недељс против ОКК Ергоном нз Нпша, донела јс нову победу Параћинцима. Утакмица је ,била вео.ма тешка али, сложна екипа, у којој су се и постигнути кошеви подједнако распореднлп, савладала је другу препреку у Републичкој ли- ,ги. Позива се публика М. Миленковић КОМШИЈСКИ Пред рекордним броје.м глс далана недељна утакмица у Ра шевици завршена је победо.м домаћих. Оба ти.ма, н Рашевииа и Јухор нз Поточца, прика* зали су вео.ма лепу и допадљиву нгру и што је најважннје врло фср и KopeKTiiv, мада јг дсрби одлучивао о борби за лрво местб. Иако су због значаја утакми ие некл играчн били нервоз ни, судија Гвозденовић шце имао тежак залатак захваљг јући врло доброј организацнСПАСИЛИ БОД Текстплац: Марковнћ С- . (Зимоњнћ), Миловаиовнћ 7, Ста7 ----------------------------------- -------—. пковић 7, Мнљковнћ 7, Стефановнћ 7, Миладиновић 6, СтаноХ7 ТТЧ7Т1 аттттжм < Јевпћ 6, Дачић 6, Томић 6 (Сто- ПОРАЗ Y ЛY 1АНИМА јановић — ), Тодоровић 7, MapМладост — Јецинство 3:2 (1:1) ДЕРБИ РАШЕВИЦИ ји н припремљсно.м терену Овом победом Младост из Рашевице осигурала је прво место на крају пролећног дсла пр вснства. План: Н Исток 63-3е.мл>орадннк 0:2 Буљане: БСКБудућност 2:4 Бусиловац: Херој-Јединство 2:2 Рашевица: Младост-Јухор 3:2 Бошњане: Борац-Радничкн 3:0 Параћин: Младост-Морава 3:0 Давидовац: Радник-Напредак 1:0 м. м. ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛНГЕ 1. Младост (Р) 12 9 1 2 31:19 19 2. Борац 12 7 1 4 23:17 15 3. Јухор 12 6 3 3 31:27 15 4. Земљорадник 12 6 1 5 31.19 13 5. Младост (П) 12 6 1 5 20:14 13 6. Херој 12 5 3 4 24:22 13 7. Исток 63 11 4 3 4 28:20 11 8. Напредак 12 5 1 6 26:33 11 9. Јединство 12 4 4 4 26:28 10 10. Будућпост 12 4 2 6 25:32 10 11. Радннк 11 3 4 4 15:23 10 12. Морава 12 4 1 7 24:27 9 13. Радничкп 12 3 2 7 28:33 8 14. БСК 12 3 1 8 18:36 7 ковнћ М. 7 Y задње.м колу јессњег дела првинства, Текстилац се из Јовиа вратио непоражен. Осокол.ен поразо.м Борца од скипе „13. октобра”, пако ослабљен неиграњем три стандардна првотимца, Текстилац се надао, бол>с речено, прижељкивао је пун погодак у Јовцу. Међутим, по кретању резултата, али не н по шансама за гол, „Штофарци" су у дословце задњем мимуту спасили бод. У првом полуве.мсну била је то равноправна игра. До.маћин јс нмао ишшијативу, а гости гол шансе. Резултат после првих 45 минута, 0:0. Друго полувреме је донело голрве. Екппа Младости је пз наизглед безопасних ситуација најпре повела са 1:0, а нешто каснцје н са 2:0. У.место ла се обесхрабрс високнм воВством домаћина, играчи Текстилаца су до краја сусрета играли знатно ангажованнје. Peзvлтaт таквс игре је I! погодак Тодоровића, a v задљем .минуту Миљковић је успео и да изјсдначи резултатР. Милорадовић PYKOMET: МУШКАРЦИ РЕГИОНАЛНА PYKOMETHA ЛИГА ШУМАДИЈЕ И ПОМО РАВЉА ТЕКСТИЛАЦ — ЈАГОДИНА (Светозарево) 32:16 (14:5) II УБЕДЉИВО II СИГУРНО с. р. Хала спортова отворила је ипфом своја врата љубнтељи.ма СТОНИ ТЕНИС БОРАЦ АОМИ СВЕ ПРЕД СОБОМ Y пето.м и шестом колу Поморавско шумадијсвг стбнотеииске лиге Борац је најпре остварпо своју претњу и екипу Ресавца из Великог Поповнћа савладао са 5:0 а у суботу 15. нове.мбра савладао ко.м шије, Раднички из Буприје, такођс .максималним резултатом 5:0. Екипа Радничког до сада је бнла без пораза што ову победу Ч1ши још значајнијо.м. Екнпу Борца чмнио је стан дардни састав Дулић, Илић и Рајић. Резерве: Милошић и Ицнћ. Y седмом колу Борац гостује у селу Добре Водс код Светозарева где му је до.маћнн екппа која још није осетила сласт победе и играчи сс надају ново.м тријумфу. Очекује се висок квалитет стоног тениса, јер ће на овогодишње.м такмичењу учествова ти клубовп из Прве н Друге српске лиге. Р. Ванек Куп Параћина 1980, нс утак.мице век су биле заљубљеника коша. кошаркаша одуправа посластица игре пзмеђу два У следсћс.м колу кошаркаши „Параћина” домаћини су Младости из Зајечара. Утакмица се игра 22. нове.мбра у 19 часова. С. Ракић РАСПОРЕД УТАКМИЦА КК ПАРАБИН Y РЕПУБЛИЧКОЈ КОШАРКАШКОЈ ЛИГИ ГРУПА ИСТОК IV коло — 22. XI 1980. Параћнн — Младост V коло — 26. XI 1980. Студент — Параћин VI коло — 6. XII 1980. Параћин — Пирот VII коло — 13. XII 1980. И. Топлица — Параћип VIU коло — 20. XII 1980. Параћин — Југ IX коло — 27. XII 1980. □зрсд — Параћин X коло — 7. I 1981. Параћин — Леда XI коло — 10. I 1981. Г. Рајковић — Параћпн Све утакмице у Параћпну ггграју се у Хали спортова. РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” — ПАРАНИН РАСПИСУЈЕ ЛИЦИТАЦИ J Y За продају следећих возила: ДРУГА ОПШТИНСКА Чспуре: Хајдук-Младост 3:0 Б^слловац: Вихор-Лешн>анин Параћин: Врапчане-О.младпнац Доц>е Видово: Слога-Напредак 4:1 ФУДБАЛСКА ЛИГА До1ва Мутница: Јединство-ИСК 3:0 Topifcc Biuobo: Моравац-Слобода 4:3 Мнрнловац: ничар *3:0 Развитак-ЖелезТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Слога 12 7 5 0 49:19 2. Хајдук 12 9 0 3 48:14 3. Једпнство 12 9 0 3 36:14 4. Моравац 12 8 2 2 35:19 5. Врапчане 12 6 3 3 41:29 6. Напредак 12 6 2 4 34:21 7. Развитак 12 6 1 5 35:23 8. Младост 12 6 0 6 33:25 9. Железничао 12 5 1 6 23:33 10. иск 12 4 2 6 21:36 11. Вихор 12 3 1 8 23:46 12. Слобода 12 2 2 8 25:40 13. Омладннац 12 ■> 1 9 25:65 14. Лсшјашш 12 1 0 11 8:52 19 18 18 18 15 14 13 12 11 10 б 5 2 Игралишта Текстилца. Гледалаца 100. Време лепо, пријаг • но за лгру. судије: Илнп (Ла k пово) н Мнјатовић (Крагујевац) добро су водили сусрет. Текстн- • лац: Јсленнћ —, Буоић 3, Пеливановић —, Cnacjih 6, Бојковић —, Савић —, Радовић 7, Димитријевић 1, Вујасиновнћ Н. 6, СтаноЈевић 6, Вујаснновић 3 3. Стевановић —. Рукометашп Текстилца су још једног противника положили на плећа, овога ггута екипу Јагодине II. Истина, гостп су повели са 2:0, алн се ни тада није стекао уписак да ће Текстилац са много зноја освојитп два нова бода. Млада и неискусна екипа гостију трудила се да што дуже има лопту у нападу. To je био једини начип да се очита разлпка у квалитету екипа не изрази адекватном разликом у головима. Па ипак, разлттка од 16 голова, довољан је доказ о игри мачке с мишом, који у 60 минута игре није имао право склоннште. _ Р- Милорадовић I У част 29. новембра, Дана Рспублнке, и 30-годншњице са моуправљања, под покровитељ ством Интереоне заједнпце фи зичке културе и Фабрике стакла. стонотениски клуб Борац организује двадесето јубнларно појединачно првснство гра да под називом КУП Параћп* на. ТакмЈГчење ће се одржлти у суботу 29. новембра са почетком у 9 часова по турннр систему, поједначно. Игра се V два добнјена сета. Органкзаторн су упутили по зиве у 52 клуба тако да се надају да ће се учешћа прихватпти прско сто такмичара. Куп Пграћина игра сс од 1949. годиие са прекидима, и до сада су најуспешнији били Ру дн Ванек, који је девет пута освојио прво место, Првослав Вукмановић, три пута првак и Милош Петровић два пута. МАЛИ ОГЛАСИ Потребап ученик у берберскоЈ радњн „Украс" код Мире. Продајем шшопројектор ОЈИНИГ, супер нормал. Мирослав Јовжловић М. Тита М. Параћнн. Оглашавхм неважећим лупликit сведочансти четвртог разреia ка нме Жнвке Јовановић из 2војнова. Оглашавам немжећом диплоку о зиршеној Гнмназпјп на ■ме Зорана Пешнћа нз Пара1нна. 1. .Застава 1300” ТФ — ко.мби са 8 седншта у возиом стању — производња 1976. године. Почетна цена 50.000 динара 2. „Застава 3. »Застава 4. „Застава 5. „Застава 750” регистарски број СВ — 439 — 19, почетна цена 40.000 динара 750” регистарски броЈ СВ — 443 — 59, почетна цена 40.000 дипара 750” регистарски броЈ СВ — 439, — 37, почетна цена 50.000 динара 126—П” рсгАстарскк број СВ — 437 — 05, почетна цена 40.000 динара ЛицитациЈа ће се обавити 6. децембра 1980. годиие у 9 часова пспред зграде Радничког универзитета у Параћпну, глица Бранка Крсмановића бр. 47. Возила се могу видети сваког дана од 1. ХП 1980. го цине до лицитацнје у времену од 6 до 18 часова. Учесници v лишггацнји уплаћуЈу 10 одсто од почетне цене па благајни Универзитета. Радиички универзптет Параћин Фабрика текстилних машина „Пролетер Параћин продаје путем ЛИЦИТАЦИЈЕ две рендисаљке са почетном ценом лицитације 10.000 динара. Лицитација ће се обавити 25. новембра 1980. годипе v 8 часова у просторијама Фабрнке, а могу се видетп сва' ког дана од 6 до 14 часова. Сви учесници у лицитацији уплаћују 10 одсто од по четне цене на благајни фабрнке. Ивзмаа . нг,п«ћ ГшдлЈе-ић Ндд* (Цмив.итћ И.лжи Жижомћ • ОЛрадовжК Ргджкципнв молегиЈум. Гпввнв . адговорнв уреахнж Слввлжу« Обрадажпћ Новникр.г U ... ........... Мшто). ИлиВ • Мвпдр*. Милспвомћ ААрСса РелакпнЈ« ГНраћжв. Мввеим. Гсфжо. « ао.пт*нгмв фчи I? 1*лефонн: 1.и«ин ■ ./ «.»«.■»,.< --ЖЧ4 „р,. |пд,(11|)к. ш.оо иолугодкпшл 62ДО. Зв оиострмспо двоструго Жл ро-рачув СНЗ-в квформасам 63504-449-1« СДЈС ПараЛп. Штамп* ГМЈ МГЛАС Влајкишћсп ђ гелефов 340-331. Гараж 11X00
I ПОЧЕЛА JE ПРАВА ЗИМА ПРВН СНЕГ ПРВЕ НЕВОЉЕ Лист Социјалистичког савеза радног карода општине Пара&ин ГОДИНА БРОЈ ПАРАНИН ■ 3. ДЕЦЕМБАР 1980. ГОДИНА ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Послс два „покушаја" у новембру, сиег се коначно забелсо 1. деце.мбра. Дебљина снежног покривача тренутпо износи десет сантиметара. Сигурно да су сс маллшанл највлшс обрадовали првој зи.мл, алн јс снег донсо и прве непрнЈатности на путевима. , Како нас Је обавестно ДУШАН ПЕТРОВИБ, начелшгк Штаба цнвилне зацггитс, на локалним линијама саобраhaj се не одвија у правцу Поповац — Забрега, Мирило вац — Плана, док су пре.ма Буљану ко.муникације врло отеисане. Сви магнстрални путеви су проходнм, и уколико се вре.мснске прллшсе нс погоршају и завсјане део пице у току дана биће оспособљене за саобраћај. Саобраћајних гдеса за сада није било. НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ПОЛИТИЦИ ОСТВАРИ ВАЊА ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА СР СРБИЈЕ ¥ 1981. ГОДИНИ СА ПРАТЕВИМ ДОКУМЕНТИМА HA ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈИ V ПАРАНИНУ ВИШЕ РАЗУМЕВАЊА ПРИВРЕДА ОПШТИНЕ НА СЕДНИЦАМА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС И СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЗА УДРУЖЕНИ РДД • Терет стабилизације треба сви подједнако да поднесу • Селективан приступ при одређиван>у приоритета за увоз репроматернјала © Што брже довршење гасовода до Параћпна и Поповца ■■■w—।■uhiiii—Wil II iiiiwim iiiMiiiiiiMiiBMiiimii—■ ® Општински комитет СКС прошле среде, а данас Скупштина ошптине расправља о деветомесечном стању привреде у нашој општини О Споро и тешко превазилажење проблема са којима се суочава привреда © Животни стандард у озбиљном заостајању По програму Извршног всћа СР Србије у Параћину, чији је домаћин била Српска фабрлка стакла, одржана је расправа о Нацрту резолуције о политици остварлвања Друштвеног плана СР Србијс за период 1981. до 1985. године у 1981. грдпнн са пратећим документима, у којој Поповац од внталног значаја су заузети ставови и упућенл предлози за које се сматра да би у овомх тренутку бнли најцелисходнијл. Y расправл су учествовалл представнлцл јсдног броја органпзацлја удруженог рада са територијс општнне Параћип и представници једног броја ко рисника опште и заједничке по грошње региона Шумадије и По иоравља п Републлке Србије. Основни су циљеви и опредељења, једнодушна је оцена учесника у расправи, да се у том послу мора доћи до стабллнијих услова прлврсБлваља, дал>ег развоја самоуправнлх соцлјалисти чких односа, пораста продуктивности рада и ефикаснијег ко ришћења нлза друглх могућвостп што у целпнп треба да допрннссе јачању матспнјалног и друштвсног положаја ра дника у удружено.м раду и друштву у целнни. Сматра се да прсдвпђена стопа раста нндустријске пролзводњс на нивоу ове годлне, може да огранпчавајуће делује на интснзпвније и всћс корлшћење про нзводнлх капацитета, као л на значајнлји пораст продуктлвности рада. Исто тако. сматра сс, да и.ма мсста предвлБању већсг пораста физнчког обима пол>опривреднс пронзводљс, који бп и.мао запажсн утицај на с.ман»ен»е платног ребаланса Репуб лнке. Када јс реч о нндустрији нсметала. истакнуто јс да у при вреди нашс Републике она још увек има нсловољан третман у односу на остале нндустрнјскс гране, што у многоме отежава њен садашљи и будући положај. Y оваквој слтуацији стакларска лндустрлја је посебно угрожена. Како се за ову пронз* водн>у један део производних ресурса мора увозпти, јер се домаћом пролзводњом не по крлвају укупне потребе, мпшљења je да је рацлоналнлје о безбедитн део недостајућлх сировлна лз увоза, уместо да се увозл готова стаклена амбалажа, па се предлаже да се предвлдл селектлвни приступ при одређлвању предностл за увоз репроматерлјала за оне пролзвођаче којл доприносе смање&у увоза и посредно омогућавају већн лзвоз друглх роба л пролзвода. Поссбно је лстакнут значај коначне изградње маглстралног гасовода до Параћина л Поповца, јер јс то објекат од влталис важностл за повећање степена слгурностл у снабдевању електрнчном енерглјо.м, пошто је ово подручје једно од највеКих потрошача у Републици. Када је реч о општој л заједнлчкој потрошњл, с обзиром на слтуацлју каква је у лашој срсдлнл, с.матра се да 6ji номлналini пораст издвајањ? л удружлвања средстава за задовол>аваље заједвлчклх потреба требало да буде у влслни од највлшс 16.5 одсто уместо 18 одсто, а у то.ме средства за раднс зајсдiiiuic СИЗ-ова требало бл да имају просечан пораст од 14 до 15 одсто. Даваоцл услуга, сматрају да овакви.м предлого.м једап број СИЗова који су и до сада л.мали вишак средстава itche много осетити то смакење процелта пораста, док he се оли којп су и до сада бллл без довољно сред става, паћл у лзузетно тешком положају. Једно јс јасно: све структуре, како оне у областл матерпјалне пролзводше, тако и оне у вал пролзводллм делатностпма мораће максл.мално да штеде јер 1981. годлна неће блти шшало лакша и боља од прет^одне. Актуелна питаља пословаља привреде у протсклом девсто месечју и задаци СК нашли су се прошле средс у дневном ре ду седнлце Општинског ко.мл тета СКС. Тнме, ова најчешћа пробле.матлка на свим форуми ма у општинл, укључујући и ор ганнзацлју СК и у новом проо раму активности, не само да- ие престаје до буде актуелна, Bdi добнја своју нову димензију. Наи.ме, све се комплетније рас правл>а о cbilm привредним лроблслшма и слабостнмн, укључу јуГш н прозивање одговорних за такво стањс у средннама где су субјектнвш! факторн билм израженији, алл се лсто тако наглашава и друга страна, од носно субјектлвни факторг ко јл су блли вео.ма лзражслл и од значајног утицаја на посло вање привреде. Из аналлзе о девето.месечно.м пословању сажето се може рећи да се л даље радл, л порсд предузп.мања нлза мера, под веома отежалл.м условл.ма који све лзразлтије утлчу како на доходак, тако и ла жлвотнл стандард радних људи и гра ђана. Укупан приход далеко испод планираног Пораст укупног прихода ОД20.7 одсто у овом перлоду у односу на прошлу годину бло бл задо вољавајући да се процес друш твене репродукцлјс одвијао у стабллнлм условима прлвређн вања. Упоређујућл овај paci са растом укуплог прлхода у СР Срблјп где укупал прлход расте преко 36 одсто не може .мо блтл задовољш! лако је овај пораст пре свега због инфла торнлх крстаља л пораста це на. Ако то упоредимо са рас то.м укуплог прлхода у нашој општлнл, онда са процентно.м од 20,7 не можемо блти задово љли л морамо настојатл да no тражлмо разлоге пре свега у оствареном флзлчко.м обнму пролзводњс којл у BChllAl раднл.м органлзацлја.ма стагнлра па чак п опада, што јс случај п код неклх мањлх оргаллзаци ја. За ападаљс флзлчког облма производње има нзвеспог оправ дања, пре свега због несташнце репроматерлјала л девлзнлх срсдстава за увоз резервних де лова што се одразлло л на ефекте у пролзводњл. Застој, шкарт л сллчно, што је нарочлто случај код Српске фабрлке стакла гдс је пролзводња маља чак за 11 одсто у односу на прошлу годину. Решење овде треба тра жлтл у бољс.и повезлвању са купцима и добављачнма. Један број организациЈа п због својих сопственлх слабос тл је лмао мање остварене пронзводне резултате. Ако се овом цода да су н трошковн брже расли од укупног прихода за 23 одсто, што је резултат положа ја неких организацнја у прл.марној расподелл, нпје се могао ни очекивати већи раст укупног прихода. Иста ситуација и са дохотком Овако повећање цела л ова кав однос укупног прихода л трошкова пословања одразло се и ла раст дохотка који је у оц носу ла лстл перлод прошле го длне порастао само за 143 од сто према планирапом од 26,9 одсто. Остварсни раст дохотка у прлврсдп Републлке од 31. одсто довољно говорл игта п коллко мл можемо да остваримо са оваквим растом. Разлозл за овако нлзак пораст дохотка су лстл: раскорак цена, недостатак спровлна, субјектлвне слабостл, л тако даље. Опадање реалних личних доходака Y расподелл члстог дохотка настављају се позлтлвне тснденције. Средства за прошлре н»е материјалне основе рада бележе пораст од 49 одсто што је доста повољно, мада је овај пораст у Републлцл 59 одсто. Међутлм, и поред таквог раста срсдства за прошлрење материјалне основе рада, пропорцлје расподеле ннсу лспоштоване СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОПШТИНСКОГ ВЕНА СИНДИКАТА ПРЕД HOBNN ОДГОВОРНИМ ЗАДАЦИМА © Привредна кретања у нашој општини и активност синдиката на реализовању Титове идеје о колективном раду, одлучивању и одговрности су теме о којима се највише дискутовало © За новог председника са једногодишњим мандатом изабран Михајло Атанасковић, радник СФС Изборна седилца Већа Савеза синдлката name општлне, о држана 21. нове.мбра, протекла. је у знаку сагледавања постпглутлх резултата за последњу го дпну дана у овој организацијн, као л у знаку Тнтове идеје о колектлвном раду и одговорно сти. Y прлсуству Николс Пауиовпћа, председннка Мсђуопштлиског већа Савсза синдкката регнона Шумадије л Поморавља и представнлка друштвено -полптлчкпх органлзација наше општпне, члановн Всћа су разматралл лзвештај о досадашise.M раду, усвојлли смернлце за будућл рад и отворено ioboрллл о многлм слабосткма у нашој опшпши у члјем решавању треба да узме учешће л слндлкхпна организација. Извсштај о раду препун је подацлма о свн.м актпвностима којлма је Скндлкат бло заокупл>е„ од новембра прошле до по вембра ове годлне, почев од друштвелоекономсклх односа, спровођења Закона о удружекод већлне радних органлзацл ја. Лчнл дохоци су пораслц за 193 одсто — просечни у привреди износи 5276 длнара, a no раст трошкова живота је прс ко 28 одсто што указујс да су реалнл лични дохоци опалп за око 8 одсто. Пословање са губитком Неповољни услови привређп Bafta, који су се одразилл на низак раст дохотка и неодговарајућа расподела (ллчнл дохо ци не иду са расто.м дохоткај, учпнили су да привреда општи* не и у ово.м периоду послује са лзузетно високнм губитком ко јл представља 10,5 одсто оства реног дохотка илн 16,1 одсто члстог дохотка. По обрачуну за посматрани период 17 основних органлзаци ја удруженог рада -послује са губитком од 137.540 хлљада дк нара. Гублтак је резултат’ лошијег пословања у односу на исти пе рлод прошле годлне, јер док OOYP-и без гублтака лмају раст дохотка од 32 одсто, шлс је на нлвоу плансклх предвиђан>а, дотле OOYP-и са гублтком имају мање остваренл доходак за 12,6 одсто у односу на претходну годину и оне су управо те које утичу на успорен раст дохотка привреде. Поред овога, ном раду л развоју самоуправнлх односа, актлвностл на о масовљавању Тлтовог фолда, прско рада Основног суда удруженог рада у Крагујевцу л друштвеног правобраллоца са моуправљања. Реферат о наредним задацл ма, на овој седншш. поднео с СтоЈаднн Милетаћ, досадашњв председнлк Општлнског већа, са акценто.м на организовање колектлвног рада, одлучлвања л одговорности у слпдлкхтлој INVESTBANKA КОМПЛЕТНА БАНКАРСКА ¥СЛ¥ГА ЗА ВАШЕ ДОМАКИНСТВО овако високи губитак изазвала су и ненаплећена потраживак>а. Нелнквидност је и надалл прлсутна у привреди name onштине. Раст обртилх средстава за 101,9 одсто у односу ла истм период прошле годлне далеко прслазл раст пословног рсзултата, тако да је прлвреда и даље упућена ла нова задужења код балака или добавл»ача. По мањкаље средстава ва жиро рачунима отежавало је набав* ку репро матерлјала а недостатак девизних средстава кочио је пролзводњу па је у извесним .моменпша долазио и до њене обуставе. Потребно је дакле да се у наредном перлоду посветл вгћа лажња наплати потражлвања и creapaiby оптималнпх заллха, јер због корлшћеiba туђлх средстава прлврсда је платила на лме камате 108 млллона длнара. Задаци Савеза комуниста, за кључено је на седнлци, су всо ма обпдшм и одговорни. Сваки члан Савсза комгниста мо ра својим личним npii-мсром да да пупп допрлнос у превазлла жењу присутних тешкоћа, а основне органлзације СКС као прлорнтетно пнтање своје активностн у први план морају да ставе прнвредну проблематику. На такву мобплност упућуЈс стање у привреди које је раз.матрано па овпм ссднлцама. органлзацији. Циљ оваквог начлна рада је да се омогући нај шлре учешће чланова слнднката у лзградњл поллтлчклх ставова организације и њихово сгтрово1>ен>е у жлвот. О то.ме је, нзмеђу осталог, друг Милетлћ рекао: — Због тога је потребно кри тичко анализнрање досадашљсг рада између синдлкалннх под- (Наставак на 2. страни)
3. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 170 АРУШТВЕНО политички живот СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОПШТИНСКОГ BERA СИНДИКАТА ПРЕД НОВИМ N ОАГОВОРНИМ ЗАААЦИМА ЧЛАНОВИ СУБНОР-а V БОРБИ ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ сим № миет О Привредна кретања у нашо ј општнни и актпвност синдиката па реализовању Титове идеје о колектвинол! раду, одлучивању и одговорности су теме о којима сс иајвише дискутовало ® За иовог председтшка са једногодпшњим маидатом нзабран Михајло Атанасковић, радник. СФС Ф Револуција није завршена © To је непрекинута нит у историјском развптку Hainer друштва, која у миру има само другу улогу и карактер (Наставак са 1. странс) ружннца, основтшх оргаштзацн Ја слндпката, акционих конф& решшја, Предссдпиштва н Be ћа Савеза сиидпката у проиала* жсљу начпна и методх рада за најшпре учешће радника у ут врБивању 11 изградњн друштиеко-полнтичког опредељсља г стазоиа у основшш организапијама снндиката, што непосредimjc учсшће радннка у самоу« правном одлучивању у основ ним органпзацпјама удружепог рада, раднпгл зајецнтшама, самоуправннм пнтересннм зајед ницама и друштвено-полигнчкпм оргаипзаипјама. Такмпчарски дух за боље пословне резултате Стојаднн Милетиђ је даље говорио н о привредннм крстаљи ма у нашој општини и о томс због чега су она неповољна. И овог пута су поновљене све онс тешкоће које последњих годнна прате пословање већег Gpoја радннх организација пз на ше општине. Y таквој ситуаиији значајни су задаци на остпа рнваљу политике скономске стабнлизацијс које је утврднло Огшггннско веће Савеза синднката. Готово све основне орга пизаиије снндиката су усвојпле своје стаоилизационе програме н добар број њих је на то.м пла ну постигао задовол>авајућс ро зултатс, иа повећању произвол ње, квалитета, продуктивности смаљењу трошкова пронзвод ље Вслнки део одговорностн за прпмсну мера економске ста билизације сносе н основне ор ганизације синдиката. Зато uv на том пољу предстојп борба п у наредном периоду. t/, Бшхо је рсчп и о активности 'Ј синдиката на cnposobeity Зако :на о, удружсиом раду. На овом пољу јс у протеклој години по стигнута задовол>авајућа актн виости, али трсба још миогс учинити на усклађивању само управних односа са Законом с удруженом раду и дограђиза њу самоуправног система. Учесниш! у дискусији cv нас тавилп по поменулсм шггањн ма, а дотаклн сс и друпгх која су, такође, всома актуслна. Михајло Атанасковнћ је говорио значају колективног рада, одлучивања и одговорности које треба применитн и у син дикалној организацији. Нагласио је п сва она питања на којима треба да будс усмерепа активност синдиката. V првом реду самоуправно организова 1ве удруженог рада, плановр друштвено-економског развоја стицање н расподела дохотка и средстава за личнс дохоткс и друга. ИДЕЈНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ КОМУНИСТА Широка обухватност чланства Идејно политнчком, друштвено-економском и марксистнчком образоваљу ко.муннста у нашој општнни н у наредној години биће посвећена велнка пажља. Целокупна активност на том пољу одвпјаће се рсализацнјом програма идејно-политичког образоваља у основшш организацпјама СК, школама, као самосталним облицима рада п семинарнма л предавањима. Ирејно-полЈггичко образован>е у основшш организацијама СК остварнваће се прско програма који су утврђени још пре две годнне, а на секрстаријати ма основних организанпја СК је да интензивнрају њпхово реаллзовање. Стални облиш! идејно-политичког рада су и школе и то: Омладинска поллтнчка школа. Школа самогправљача „Милеи тпјс Поповнћ”. Вечсрн>а политичка школа Савеза синднката п Политичка школа Савеза ко муниста. Омладинску полнтнчку шкопу организоваће Центар за образовагвс кадрова у шест одељења, лок he у оса.м основиих школа у по два одељења, рздпти омладинска полктичка uiko ла за ученике основпих шко ла. Рад Вечерп»е лолитичке школе биће организован у Срп ској фабриш! стакла, ИВ1К1 Бранко Крсмановпћ”. Попобцу и ЗабрезД/ Стубици, Буљану Владнмнр Севић је говорно о актпвностн снндпката у Српској фабрнцц стакла. којн јс протеклнх година највнше бпо ангажован на превализажењу проблема v овој радној органи зацкји. Залагао се и за организовање такмнчења у раду попут онпх у Стаклари, a то би свакако дало одређене познтнвне резултате. Драгил Мнхајловнћ је у својој дискусији највише говорпс о привредннм резултатима н могупностима даљег развоја призреде у нашој општини. Том приликом је инспстирао да се омогући нови квалитст у планнраљу, да новн планови булу својнна ра. • шка, а они детаљно са њнма упознатн. Да бн се увећао доходак треба што бо.т-е користнти оно што имамо. a средства улагати у оно што се највишс псплати и што јс дру штвсно и оправдано. Зато ic потребно н објсдшБавати сре v ства како би сс у отгапишт грзднли значајни привредни објс ктп. Стабилизација дугорочна оријентација Укллч.ујући СС V ДИСКуСНЈУ Раде МклановнН је говорио о методу u садржају рада Већа Савсза сипдиката наше општпнс, уз констатацију да проблсmv органнзоваља у сшшикату греба посветнтп још већу паж ibv а БорБе Кржа, сс осврпуо Одговорпи задапи у наредном периоду: са нзборне конференцнје Синдиката и БоипБану и трајаћс укупло 80 часова. Школа самоуправљача ,Л(нлентпјс Поцовић" радићс по програму који јс већ усвојен а рад школе he бити ■ организован v Српској фабриии стакла, v ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, Фабртшн цемента н једно.м одељењу у граду. Политнчка школа Bcha Саве за снндиката је облик обрззовања и оспособљаваља кадрова Савеза сшишката. Рад ове шко ле организоваће се у једно.м одељењу од 35 полазника. Рад Поллткчкс школе Савеза коMiHircra органнзоваће се у јед bgm одељењу од 50 лолазнпка. Полазппци школе ћс бптп чланови Секрегзрпјата и секрстари Основннх организација СК. Семинарн и предаван>а, који he бити одржани у токе на реднс голипе, бпћс посвећени годишњнцп смртм лруга Т:гга н четрдесегоголишљиии устал* ка нарола Јутославије. М. Ж. Млхајло Лтанасковнћ на активност Снндикалнс организације у ИВТ КТ ..Бранко Кр смаповпћ” и залагао сс да се радипци поспешују за још бо л>и стваралачкп рал у органнзаиија.ма удружспог рада. Узевшн реч у дпскусији Пстко ЛековиН је највише говорио о токовима развоја наше прпвреле са који.ма всћ годипама нисмо задовољни. Иако је бсзброј пута јавпо речсно н закључено да из тих разлога требз мењатп структуру привредс, нп у овом средњорочном плаву у СИНДИКАТ На подручју наше ошптине запослено је 13.934 радника који су oprainiзовани у 97 синдикалник подружница, 94 осноиних органпзацијв синдшсата, 7 акционпх конферснцнја, 124 комнсије прп основним организапиЈама и 38 комисија прп акцмо* (1им конференција-ма. том цпљу није нпшта значајније урађено. Као да у овој општшш ннко не брине који су тс нови пропзами које треба реа ллзовати. Уједно је нагласио дз су могућности за производњу хране у нашој општини огоом не п да их треба пскористиги Илија Бупурдија је замерио што се, пако се већ дуже времена говорн о стабнлизашОи н инсистира на њеном реализован>у. у многлм срединама пона iua комотно и потрошачки. Ста бнлнзапија није караторочнн задатак већ дуготрајна орнјен тација у свпм срединама. Ује дно је инснстирао на одговор ннје понашање чланова снидпкалне организације, поготову када је у питању запошљаваже и расподела прсма резултати ма рада. Да свако одговара за свој рад О Залошљавању је говорпо н БорЈзе ПетковпН, и ,глашавају> ћл да јс сада прилика да Сннднкат учшги нешто внше како би сс нзбегле негатмвне лоја вс v овој области, јср је у току усаглашаванл самоуправних општих аката у радним организаппјама са Друштвеним дого вором о запошљавању. Све опе који то нису урадилн треба ја вно истаћи путем средстава јавног информпсања. Ранко Николић је у сеојој дпскусији нстакао да се спндн Kai у сво.м досадашњем раду бавио животним питаљнма, алн да се најчешће затајило онла када је требало спровести онс игго јс п договорено. Ннсисти рао је и на већој одговорности сваког појединпа за свој рад, поготову оних којтт су на руководећп.м радним местпма. Гвоздек Стањевић је упознао присутне са резултатима иедавно одржанс акилјс „Ништа нас не смс пзненаднтп”, која је, између осталог, пмала за пиљ да провери н плановс оппленародпе одбранс којс трсба ла вма свака синдикалиа ор гшшзацнја. За рсч сс јавио н Нпкола Па уновић опењујући да \тлед син дикалне организацнје умногоме зависи од питања којима сс бавн. Посебно јс нстицао од говорност основне органлзацнје еиндиката која је по многим питањима већа и од одговорности Отшггпнског сиидикалног већа, а тај степен одго ворности радни л>уди Mopajy да подигну на још виши ннво Осврћући се на развој привреде у иашој опшгини, друг Пауновић је пагласио да се плано ви развоја у добром броју ор гашоаиија доносе брзоплето, a да су радниш« мимо тих опрелсљси>а. Будућност параћинске прнвреде је у пољопривреди и удруживању. Уједно је упоз нао присутне са током припрсма за предстојсћи Трећи koi> грес самоуправљања Југославије. На овој седнишг донета је н одлука о додељивању повеља са Плакетом »Јоскп Броз Тћ то” — 30 годпна ‘ самоуправља п захвалннца вајактнвнијпм појединцима и организацијага који су далн зиачајан доприкос у развоју самоуправннх односа у нашој ОППГП1Н11. На крају је Михајло Атанацковић, радннк Српскс фабрике стакла, изабран за новог председника Општинског већа Са всза синдиката са једногодиш њим мандатом. Милица Жнвковић Иитересујући сс за целокупан развој наше средине, а прс свсга за прнвредне проблеме којима јс послсдн лх година оптсреИена Hama општнна н желећи да дају свој допрннос у савлађнвању тпх проблсма, бор1Ш — члановп СУБНОР-а. у прршли уторак разговарали су са председником Општинскс конфсрениијс СКС. У разговору који јс трајао пушгх шсст часова најпре јс Радоје Несторовнћ пзнео пресск лрнвреднс снтуаилјс у овој готнгни. са конкретннм стањем у свпм основН1гм органнзапнјама удруженог рада, дотичући се н јавне управе, самоуправнпх ПОВОДОМ ЧЕТВОРОГОДИШЊИЦЕ УСВАЈАЊА 3YP-a аВ! У WB® ВД © Одредое 3YP-a заживеле у највећем броју организација @ Потреоно је даље дограђивање самоуправних општих аката Овпх дана навршило сс четлри годнне од доношсља Зак з па о удружсном раду. О њсговом спровођењу у нашој општи ни дискутовано јс па последн»ој седниии Општинског снндикалног всћа. Y информашцн која је том приликом била презснтирана дата јс оцена активности у удруженом ралу на спровођењу овог Закона. По оиени, том прнликом изре ченој, учињени су крупни ко рани на прилагођаваљу удружс ног рада прпнципима које налаже 3YP. Оорганизационе промепс су заживеле у највећем броју радннх организацнја. Ове про мене значе даље прнлагођавање органнзаштошгх облика удружног рада потребама радних људи н грађапа и омогућују нови квалитет у развоју само управнпх односа. Када је у тпггаљу норматлвно усаглашавањс са ЗУР-ом може се pcliH да су у свим организаипјама и радним заједницама углавном донета предвићсна самоуправна општа акта, док у неким организацијама поједина недостају и поред тога што су предвиђена за доноше н»е. To указује на чињеннцу да је нужно и даље наставнти актпвност да се самоуправни односи до краја нормативно уреде. Када јс реч о квалнтету всћ донетих аката, а на основу ана лнзе друштвеног правобраниоца самоуправљања, самоуправна општа акта су доста. често преопширна, у њима су парафразирани закони и други проплси. Честа је појава препнсн Batsa општлх аката, а запажено је да су у актима задржане ста ре категорије. Y вези доношења аката залажен је уттгаај стручних служби и носнлаца пословодиих функпија, да није увек поштован поступак о доношењу самоуправних огаптих аката, по себно када су у питању акти о стамбеним рдносима. Доходовпи односн п расподета према резултатима рада се стално надограђују онако како је то ЗУР-ом п предвиђено и ту се примећује извсстан напредак у Јоградњи успостављених односа. Пробле.ми у овој области интсресних заједлица и дру nix ннституција у општинн Параћин. Борцп су, прсдлажући одређена решен»а, тражпли да се појача одговорност и дисциплина у чланству Савеза KOMyinicra, као водећој идсјној организаццји у нашем друпгтву и да сваки члан Савсза комутшста мора према својим способносткма ,и умећу да понесс тсрст стабллизације али п пуну одговорпост за стагве у сопственој срединп. Они су сггремни да својпм личнтш радбм допринесу са влађиваљу присутних тешкоћа, настављајући, како ка жу револупију у миру најчешће се јављају у стицању и расподслп заједннчког дохотка основних организација у саставу радне организацијс. И систем расподеле према резултатм ма рада мора и даљс да буде дограђиван, а у првом реду за успостављање што прецизнијнх мерила за учешћс у заједнички осгвареном приходу и дохотку и што конкретнијих нндивндуалнзкраних .мерила за учешће у раслодели лпчннх доходака сва ког поједтшог радника. Закон о удружсном раду пред Biiba и самоуправну радннчку контролу, а пнтања из те обла* сти су блнже уређена посебним самоуправним онштнм актима радннх органнзцаија. Самоупра вну радш!чку^ контролу оствару ју за то посебно формирани органн, најчешће одбор мада првенствено треба да је остваруЈу сами радшнш. Ови органи најчешће раде од иницијативе до иницијативе, које долазе од рад ника. Иако је присутна самосталност у раду, не дешава сс ретко да су ови органн често препуштени сами себи. Y самоуправннм општнм актн ма уређена су и питања информисања радника, чији би садржај требало да буде актуелнији л прилози јаснији и сажетијн. Информисање има посебнл уло гу п значај пред одлучивањем о значајнијим питањи.ма, било да је реч о охтукама које сс доносс на органима управљања, бкло да су у питаљу одлгке које сс усвајају непосредннм нзјашњавањем радника. Ово су укратко најважнија питања обраоена у информацији о cnpoBobeiby Закона о удруженом раду у општшш Параћин коју су разматрали чланови Опшпшског спндикалног већа. Синдикат .мора и даље да актнвно прати самоуправни жлвот организација удруженог рада уосталом како и стојп у по.мснутој информацији. М. Жнвковић 2 №оанан
ПРИВРЕЛА«ГРАДСКА ХРОНИКА 3. ДЕЦЕМБЛР 1980. • БРОЈ 170 СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА Н ДДЉЕ ЗАВИСИ ОД ш нл точновимд КОМУНИСТИ „ШУМАДИЈЕ” О СНАБДЕВАЊУ ЦЕАОКУПНО ТРКИШТЕ 11РЕМЕИ10 • Уз веће ангажовање комуниста више робе у продавница.ма • Очекује се већи асортиман робе и још боља снабдевеност Нажалост, оптпмизам из чланка „Полнтике” и ,Ј1риврсдног прсглсда" који су се недавно дотакли проблематике на релациЈи дистрибутери „Бугап-гас” — Српска фабрика стакла, нс краси раз.м1Ш1л>аља оних који су свакоцвевио суоченн са конкретном набавком овог драго* цсног ropima у параћинској стаклари. Y Производно промстној радноЈ организацлЈи »ДИумадиЈа" у Параћнну три осповне оргнизаније удруженог рада баве се прометом робе, једној је основна делатност производ!ва хлеба и пецнва, а једна се бави транспортом робе, док све адмлнистративне послове обавља Радна заједлица заЈедничкнх служби. Преко 220 ко.муниста оргаинзовано је у пет основннх органнзациЈа СК, а у оквиру „Шумадије” актнвпо раде и шест сиидикалнлх организацпја. И даљс прспуштени самл ссбн н сопствсној иншшјативп, набављачн СФС свакодневно сс боре за сваку цистерну, немилпце расипајући прн том свој ко.мсрцијални галелат. Тслефонски разговори и телексп који се при том размењују са чистнм днстрибутсрпма, а не произвођачима, како су тнрокогрудо н нетачно лазванл другови из бсоградског „Бутангаса” V шта.мпн, речлтлјл су од било каквог новинарског облпка. Бнло јс у њи.ма ц „моллмо вас", и „разумите нас”, „платиНсмо", „платплл смо”, „застојн у пронзводњи'' па чак н рсч ,.ка тастрофа" а као одговор лз Београла параћллскл тслекс јс тпг.као хладло л уљудно: „Жао нам јс” плл лаконски „Зауставитс пронзводљу”... Тако јс 1! дошло до немлллх догабаја у СФС и вакума у сиабдевању бутал-пропало.м, ко ji! на срећу н захваљујућп залагању мајстора нијс добпо лајављснс „катастрофалне размсре", гашењс всликс пећл, лстакање захлађенс стаклсне масс л штстс од око 17 старнх милпјарди. Захваљујући ппсању штампе у јавност јс продрла еуфорнчна слпка о садаипћсм стању у сиабдевању гасом са којом се у Српској фабрпцн стакла пс слажг. Бар нс лпсто.м. — Цистерне са гасом п дап данас пратимо од прсласка граниис, до рапжирнпх станица. пругама Југославије и Србкје и свс ло Параћина бдпмо над њпма, страхујући од техннчкпх п органнзаиионпх потешкоћа ка њпховом путу. ка Српској фабрипп стакла. V све.му томе нсувишс смо изложенп рпзпку да најобичппјк шраф пли застој запрсти новп.м вакумом у снабдсвању гасом. Са ауто ЗАПОШЉАВАЊЕ ЗА ДЕСЕТ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ НАЈВИШЕ У ПРИВРЕДИ ф Запослен недовољан број приправника Постигнути рсзултатл у области запосленостл л запошљавања у периоду од 10 месецл ове годинс, могу се сагледати кроз неколлко најбитнлјлх показатеља, a то су: исказане потребе за радницима, реаллзоване потребе, односно број запослених, запошљавање приправника, квалифлкациона структура запосленлх. као л број лица на евлденцији тражлоиа запослсња. Y периоду од јануара до октобра OYP и радне заједнлле пријавиле су Основној заједквци запошл>ава1ва 1755 слобод* них раднлх .места, што јс за 250 раднлх места мањс у одлосу на годшшвл план. Најтраженији су у овом псрлоду били КВ радннци, I! то скоро 30 одсго од укуппог броја оглашслих потреба. Од укупног броја лсказалнх слободних ралнлх места више од половиле је за послове на одређсно вре.ме док је 45 одсто за сезонске и послове па одређено време. Број реалнзованлх потреба за радннцима, односно 6poj запослених радника, износи 1349 ллн 77 одсто од укупног броја ipaженнх, a 67 одсто од броја планираних потрсба за раднпцлма. Y овом периоду дошло је до изражаја брже запошљавање у привредннм делатностима. тако је опнос запослених раднлкМана^ 3 цпсгерна.ма случај је исти, истакао је Стојан Цветковнћ, заменик руководиоца набавлс службс. Све у ссему о нској већој резсрви гаса у СФС нсма говора. Тврдс у Стаклари, да ситуацпја са бутан-пропаном није срсБсна н да сс љнхове потребе и даљс задовол>авају стихнјскп. Из нсдавнс проблс.матичне ситуацијс нзвукли су сс, али сумљају да бн псћ издржала у слу чају иовог захлађсља. Пословност нпјс страни nojaw у Српској фабрицн стакла и они схватају „Бутангас” кад неиспоруке правдају нсрсдовним плаћањс.м, односно даваibC.M дсвизног права. Алн нсто тако траже разу.мсвање за потсшкоћс у њпховом начину добаB.baiba девиза бпло извозом, бнло удруживаљс.м девнзнпх срслстава купаца, који своје ироизводе сппају у флашс н извозе пх а ту флашу прво трсба направити уз учсшћс увозног рспроматеријала. Ту су и дугорочнн пословии односп са „Бутангасом” у којима Стаклара ннје увск била у положају понизног молпоиа као данас п за којс нико не гарантује да сс неће промснити. На крају у смислу „вук cm и овцс на броју" стакларп лз Параћина позивају рспублички СИЗ за економске одпосе са ппостранство.м да сс осврнс по земљн п упорсдп положај зајсчарске и iiapahinicKC стакларс у односу на вслнке потрошачс гаса v другим републикама и покрајинама. Тада nehe моратп да реагује интервентно, у случају нсвоље, всђ би благоврсменим аконтацпјама остварло довољло дсвпза „Бутангасу” а стакларннма долео млрал can п гас у резервоарл.ма а ле на точковпма. М. М. ка у привреди 91 одсто у односу на 9 одсто запосленлх у непрлвредлпм делатвостима, што је бло један од цлљева политнке запошљавања у овој годпли. Пријем првправшп<а у овом периоду много је мањи од броја којн су радне организације и радне заједнице обавезне да по закону прлме, као и од броја којс су почетком годлне гЕлалирале. За 10 месеци оглашепо је 222 слободна радна места за прпправнпткма, а попуњело је 179 потреба, док јс један број потреба у току реализацлјс. Од укупног броја запослених радника, 51 одсто отпада на нестручне раднлке, тојест, НК л ПК раднике, док је врло Mano учешће, свега 6 одсто радника са впшом л високом стручпом спрсмом. Такођс, проблематично је запошљавање ллца са средњом стручном спремом, поготову када се зна да број средњошколаца пајвлше расте у односу на остале категорлјс лнца која траже запослење. Број лица ла свпделцлјп у овој ГОД1ШП стагннра у односу па прстходпу. Проссчан број тражлоца залослсња за 10 мссени у овој годинл је скоро лстл као л проссчал број у 1979. ГОД1ШЛ. На крају треба лстаћл да су највећл број раднлка запослллс: СФС, ИВТ КТ ,.Б. Крсмаловлћ”, „13. октобар”, „Параћннка”, Медицински цсптар, „1Иумадлја”, „Грза”, Штампарија, Цснтар за дечју заштиту, „Параћлн" и тако даље, ллп боље рсчено всће раднс органлзацлје. Мллнца Симлћ Планом промета за ову годлну зацртано је 176 милијардп I! пронзводња хлеба н пенлва у врсдностл од чстлри и по мллнјарде. О раду основних органнзација СК и другпх друштвело политичких органмзаиија, о пословању и снабдевању разговаралл с.мо недавно у овој радној организацији са сскретарп.ма партијскпх оргапнзацлја н представнпцпма синдикалнлх организација. Сви сс у једноме слажу, да је текућа годипа са становлшта про.мета и остварспог дохотка блла доста сложена. Разлози су познатл. Највсћи дсо пропзводље у нашој зсмљл орпјснтлсап јс ла лзвоз п с.мањсл увоз, a то значл л мање робс у 'нашнм продавшшама, смањен промет л умањеп остатак дохотка. Y3 то за 9 месеци овс годпне лснс у малопродајл ловсћапс су за 30,9 одсто. Y лродавллцама нема довољно лрсхрамбених производа, белс техиикс, ла.мсштаја, воћа, угља. тскстила. Једлом речју целокупно тржнште јс порсмсћсно. Комуплстн „Шумаднје” најозбпљнијс су схватнли овакву МОГУПНОСТИ РАЗВОЈА ГРО „13. ОКТОБАР” Y НАРЕДНОМ СРЕДЊОРОЧНОМ ПЕРИОДУ Стамбенаизградњаунорак са привредним токовима Развој ста.мбено комуналне делатности у нашој општннн зависвће од тсга колико средстава буде издвојеио за ову област Када је почстком ове годлле плавирап развој „13. октобра” за ларедни средњороччн перлод, лмало се у впду да у то.м пе риоду треба постићи стабллннје пословање, омогућлтп бржи раст запослености, да производна ннвестициона потрошља бу де еконо.мски оправдана, да се интензивније развијају све ор ганизације и јединице удруже ног рада. Све ово треба постићи, а да и мере економске стабилизаци је заживе, а у основи сплста отежанлх могућлости развоја лсжи успорен развој стамбсно- -ко.мучалне изградњс. Промење ни услови прлвређлвања у на шој земљи допрлнеће да условл за развој грађевинарске делатностн, посебно у делу стлцања дохотка буду веома отс жани н то како за развој пропзводне грађевинске делатности „13. октобра” тако л за развој завршне монтажерско-инсталатерске делатности. Нз тих разлога нл у нарсдно.м перподу нс можс сс очекивати експанзлја у развоју стамбсло-комуналнс областл у на шој општлни. . Колико пара толико станова Грађевппско пронзводна рад на организација „13. октобар’ је у досадашњем средњороч ном перлоду развоја ла терпто рлјл општлнс Параћлп лзгра ЈЈИЛИ само 180 стапова. Полазе ћн од ппвоа садашње оргализованости и начина рада, техли чкс опрсмљеностч л броја рад ннка нл нзблиза нису њене ства рнс могућностл, јер ова радла органлзацлја може годншње да градн 200 сталова. Међутлм, ко ллко lie станова у наредне че тнрн године да буде лзграђспо највише ће завпснти ол стопе раста иивсстициоилх улагаљз од развоја општинс као целпне. Y програму развоја за наре днн средњорочни период са ко ситуацију. На састанцима су сс договорнли, а на своЈим радпмм местнма настоЈалм да рсализују договоре, да обезбсде довољне „Шу.маднЈа" је за девет месеци ове године остварнла већи доходак за 19 одсто, исплатила nehe личнс дохотке за 18 одсто. Остатак дохотка је за 40 одсто већи него за нстн лериод прошле годнне. Просечно исплаћеп И1ЧНН доходак. износн 5.750 дннара. количинс, у првом реду прсхрамбене робс. Прсма подацима који су нам бплл на увид н nope.! тога што су сви говорзлл да нсма довољно прсхрамбеллх пронзвода у време лссташипе у ibiixoBii.M продавницама продавано је знатно више уља. шсhepa, кафе и детерџсната иего јим су упознати радкици „13 октоора" HJMcby осталог стоји и то да су могућности за стпцањс дохогка у делу стамоено -ко.муналнс привреде у нашој општини велике, алн да ои оне биле искоришћене морају де буду присутни п остали факто ри који допрлносе таквом раз воју. Y прво.м реду треба пове ћати производњу грађевинског матсријала, прнродног песка и шљунка, укључујући и могућно сти за освајање производње гра Бевинских елемената и префабриката за лндустријско грађсвннскс објекте. Y овој органл зацији зато верују да би уз до датннје напорс производња грг bennncKor материјала у наред ном перноду била зиатно већа Када је у гштању монтажср ско-инсталатерска делатнос! још увек се разматрају могућ ности* за преорнјентацију за де лимичну ллл потпуну произво цњу поједине опре.мс Koje нема на домаћем тржлшту. За овак ву оријентацију постојл сконо мска оправдав.ост, а програми бп бплп базлранл на домаћој опрсми. Из свега онога што је Служба за плал н аналнзу ове радне органнзације прсдвлдела v днализи о могућностнма развоја за нареднп средњорочнн период произллази да треба очекиватл да за наредних пет годлна укупан приход „13. октобра” расте по просечној стопи до 15 одсто, продуктивност рада за 7,5 одсто, доходак за 17 одсто, а.мортлзација по стопи од 25 од СТО, бруТО Л1ГЧНИ ДОХОЦЛ ПО СТО' mi од 12 одсто, нздвајања за по словна средства за 20 одсто, фолд заједнлчке потрошње за 20 одсто и број запослених за 5 одсто. Да би се ово реаллзовало потребно је н да инвестп цпола потрошља расте по стопп од 20 одсто. Тачннје, ако се буде више улагало у изградњу објеката, реализација поменутлх плалова he блтл знатно реалннја. М. Ж. у пстом псриоду прошле године. Зато се овде са пуним правом сумњало на залихе које су \ вођсшсм бонова знатно смањснс. Комунисти су иастојалн да сви дсловн града буду подједнако снабдсвсни и да ни село у то.ме ле заостаје за градо.м, да не буде злоупотреба прилнко.м продаје робе и слично. Y протсклом лерлоду посебан проблсм је представл»ало снабдсвањс угљем кога рудници нису у могућности да редовно испоручују у довољним колтпшпа.ма. Зато су у „Шумадијп” блли приморани да са поједлним рудннцима удружују средства како би могли да подмире потребс грађана наше општине за овом врсто.м огрева. Нн грабевплског материјала нс.ма ловољно баш сада када је пндпвидуална стамбсна кзградња у нашој општплл у процваСВЕЧАНА СЕДНИЦА РАДНИЧКОГ САВЕТА И СИНДИКАТА Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ГРАДИТЕЉИ О Трлдесет година од формпрања пробног раднлчког савета у СрпскоЈ фабрнци стакла, који је почео са радом пре доношења Закона о управљању привреднн.м предузећима О Од 1950. год1П1с до данас бпрано двадесет радничкпх casern 0 Кроз оргапе управл>а1Ба прошло је скоро свнх 3700 рад пнка овог колектлва, који се у међувре.мену развио у гиганта стакларскс индустрије, поз нат и ван граница Европе © © Самоуправии односп у Ста кларн достпглн такав степен развоја који ни највсћп оптимисти нлсу прсдвнђалл о Повељу са Плакетом ,ЈОСИП БРОЗ ТИТО — 30 ГОДИНА САМО- ^ТЕРАБЉАЊА” добило тринаест најзаслужниЈнх радннка • 114 захвалница најактивнијим радницлма © Подељене награде полазницима Школе самоуправљача • Свечаној седнлцл председавао Новица Јоцић, председник Радничког са вета • О развоју самоуправљања говорно Владимир Севлћ © Свсчаној ссднлци присуство валл: Раша Несторовић, Илнја Нупурдпја, Љуба Рашковић Михајло Атанасковић, Петко Лековнћ, Љуба Стаменковић и други. О јубилеју са.моуправљшва говорно је ВладнАшр Севнћ — Први пут у нсторнјп људског друштва раднцци су посталл господарн средстава за производњу, почели су да одлучују ° расподели и резудтатима свога рада, то 1950. годигу. Према очсклвањима неће га бити довољно ни наредних година. Потешкоћа их(а н око продаје појединих врста робе за које се не дају кредитн* И поред свлх поменутих тсшкоћа у „Шумаднји" настоје да уз додатне напоре обезбеде довољне количине робо за подручје које покривају, а самнм тл.м да обсзбеде већп промет и већи доходак. Сарађују и са месним заједнлцама п савети« ма потрошача по овим питањима тако да је превасходан пнтсрес радннх људи л грађана. Y овој радној организацнји добллп смо увераваља да ће иако има проблема око добавллња робс, тржтпте у нашој општини блтл слабдевено квалнтетнлјл.м асортиманом јер су комукнсти то себп ставили у ■ задатак. М. Ж. не у Српској фабрици стакла формлрањем првог пробног ра дничког савета. Упоредо са ра звојем самоуправљаља кроз три деценлје расла је и мате» ријална база, начшБен је огроман корак у сваком погледу. Дапас Фабрлка стакла има 3750 радаика, од тога 172 стру* чљака, три стотине са cpcaibow стручлом спремом п 1500 висо» коква.тифлкованпх и кваллфи* кованлх радника, који годлш* ње пролзведу 145.000 тона шуп љсг стакла, и чији пролзводн су цењип! шлром света. Тридесет годииа је мали перподу развоју једног друиггва, па лпак довољан да са^оуправни односи достлгну такав степен ла ни највећи оптлмисти то нлсу моглп да предвлде. Но развој самоуправних односа има дпг роке ” могућности и морамо нх стално усавршаватп и дограђн вати у наредном периоду. ре као је' у реферату Владимр Севић, председник Акдионе конференције ОО синдкката Y СФС. I ПОВЕЉЕ — ПЛАКЕТЕ НАЈЗАСЛУЖНИЈИМ На нницијаливу раднпх ор« ганлзацпја и кл^^ва самоуправљача Преаседнлштво Асоцијације клубова самоуправља ча Југославије у жељи да трај но обележи допринос творца само\прављања Јосипа Броза Тита донело одлуку да се усга« нови ПОВЕЉА — ПЛАКЕТ/Х .ЈОСИП БРОЗ ТИТО — ТРИДЕСЕТ ГОДИНА САМОУПРАВ ЉАЊА" која ће се додељива, ги најзаслужнијим организаци јама удруженог рада, друштвено-поллтлчким заједнлцама н појединцима. Поводом јубилеја самоуправ љан»а у СФС ово значајно прн знање за развој самоуправља* н>а добллл су: Драгшпа Бокић, Мллојко Мллошевнћ, Милан Нешлћ, Млца Антнћ — Старчевнћ, Мнодраг Живаднновлћ, Радомнр Јоцнћ, Србобран БорБевнћ, Браико Вујасиновнћ, Ви томир Иванишевић, Нада Иллћ, Драгохпф Бурнћ, Нлкола Буклћ, н Олга Ракић. Сто четрнаест најактлвнлјлх раднлка у протекло.м перподу доблло је захвалнице, а седам« наест свршежгх полазннка Шка пс самоуправллча награде. Значајан јубллеј само^прављања у Фабрлци стакла, добри резултата u успеси ове надале ко познате фабрлке, најбољи су поклон Дану Републике. М. Дшштрнјевнђ
3. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 170 ПРИВРЕДАеГРАДСКА ХРОНИКА ОД 1. ЈАНУАРА ЗАКОН О ДРУШТВЕНОЈ ИСХРАНИ 'juiniiiBiiiRiiiiiiiiiiiHHtiiHiimniniiiirniiiiiiinimimmiiiiiiiiiHirniiiiiiiniiiniiiiiBiniiiiiiiiriiiiiinimi НЕМА КУПОВИНЕ ЗА БОНОВЕ ^///////////////^^ хроника месних заједница Закон о коришћењу средстава намењених за исхрану радннка ступно на снагу 21. новембра а примењиваћ е се од 1. јануара идуће године. С обзиро.м да се под друштвеном исхрано.м подразумева обезбеђивање топлог оброка за ра дне људе, а да је резолуцијама конгреса Савеза синднката Југославнје н Савеза снндиката Србије прихваћена обавеза да се овај проблем на најбољи Hanim разрешп и спроведе у дело, Закон о коришћењу средСАВРЕМЕНИ КОЛОВОЗИ БЕЗ СЛУЖБЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЂАЈУ УГРОШАВА И ЛОША СИГНАЛИЗАЦИЈА На подручју општине Параћин, рекао нам је инспек тор за саобраћај у Секретаријату унутрашњнх послова, Предраг Андрејнћ, за десет месеци ове године догоднла се укупно 121 незгода. Код 15 незгода регнстрованп су смртнп случајевп, код 79 бпло је ca.uo повређеннх, а са материјалном штстом, од преко десет хзпида нових дннара 27 незгода. V саобраћајним незгодама поппгуло је укупно 16 лина, од тога је 10 возача, 3 пешака и 3 путника, а теже п лакше поврсђено је 137 лица, 60 возача, 26 пешака и 51 путнпк. Незгоде су сс углавном догађале ван насељених места (57 на отвореним путевима, a 37 у насељу). Према категоризанијн путева, највише је незгода било на магистралним путевима, 31 незгода, на регионалним 21. а укупно на локалним ттутевима и у насељеним местима било је 42 незгоде. Када је реч о локалним путсвима, може се рећи да су сви путеви којп повсзују град са сетша асфалтиралн, једино су ЗАКЉУЧКЕ ДОСТАВИТИ НАДЛЕЖНИМА )№|ИМ 0№8 ЗИЕ ■ Епнде.миолоптка снтуација у Параћнну osc годлнс у знаку жутице ■ Најчешће обољевају основци ■ Y југоисточном делу града иајвећи број оболелих ■ Штаб за сузбпЈаље заразних болести предузео мере алн и закључно да трајно решсње лежи у здравствеиој просвећеностп п бољој комуналној хигиЈенп И површна анализа епидемиолошке ситуације у опшпши Параћин говррн да смо ове године дотералн „цара до дува« ра". Заразна жутпца, нефропатија, вашљивост, регистровани су у повећаном броју али пела ситуација нема одлике ешихемије. Без обзира на и>ихово спорадично јављаље, недавнн договори проеветних радннка и лекара довели су до иницпрања Ттаба за сузбијање заразних болести, који јс упутио апел за широку друштвепу акиију под паролом „Уреднмо раднп п животни простор!" Како данас стоје ствари, здра вство је немоћно а школство пије криво, то су закључнли лекарп н просветарн, пгго је очекиванп јесењн талас заразJinx болестп „закачио" велики број наидтх суграђана а од тога највише пз старосне групе од 7 до 14 година. Жутпца је (eratee од 13. новембра) на најмаље три месеца, удаљпла из јико ле 33 ученика основне школе ,Д1омш!ло Поповнћ — Озреп” н још 11 из осталнх градских школа. Као што сс може претпоставитп, жуппха јс нашла станиште у југоисточно.м делу грала, у насељу Глождак. Адресе оболелих најчешће садрже имена улнца Нишке, Хајдук Станка, 27. марта, Цара Душана н 4. јула. Штабу ннје требало много времна за већање п закључак да је јелан од главпих разлога унестале жупше недостатак опште а и лтгчне хнгијене становнипггва овог лела града На опа ckv да је заказао рад на хиптјестава намењеннх за исхрану радника једап је од конкрстнпх корака ка том шчљу. Разговори који се у последњс време воде п у органпзацијама снндиката н у нашој јавностп имају један псти циљ, a то је да се средства намсљена за топли оброк запста користе у тс сврхе. Поједпне организације, неасфалтиранн путсви из.међу села. Међутим, треба истаћи да се овп путеви не олржавају како треба. 'Наи.ме, СИЗ за локалне и некатегорисане путеве, који јс дужан да*се стара о твиховом одржаваљу, не.ма склопљен уговор са нском радно.м ор ганизапијом о континуираном одржавању овпх путева, већ то чини од случаја до случаја. Саобраћајна сигнализацнја па овјш путеви.ма делпмично јс постављена што. такоће, има вслнкн утицај па безбедпосг у саобраћају. Д. Г. нском просвећнвању, одговорнла је Патронажна служба. Зајсдно са Епидемиолошко-хигијенском службом организовала предаваља за ђачке родитеље која су држалп лекари алн са половичшш успехом. Нажалост, био је то и јединп одговор. Чуо се предлог, вероватно у жару дпскуспје, да се поново х^веде хигијена у наставне програме основних школа, уз сентиментално подсећањс иа прсгледе ушију, косс, ноктпју и учитељеве пацке када нешто не би задоволдгло хигнјенске нормативе. Данас таквнх учитеља не.ма, а и ђаци су пораслн, „пацке”треба да деле саннтарни инспектори, који су „добили РАЗМЕНА ИСКУСТВА Удружсље здравствеШ1Х раднпка региона Шу мади!е и Поморавл>а ово годншњн радни састанак одржало је у Параћпну, 21. новсмбра. Здравствснп стручљаои са овог регнона одржали cv неколпко преда ван»а нз области педнЈатрпје, шггернс медпдине, мсдшшне рала н гинекологнје. Размепа пскуства била је основнп циљ скупа ме лнпинара а ломаћппи су бплп ралпипи Медицинског пентра га Параћнпа. коЈи сг прошле годпне основалн своје удружен>е. а поссбно установс, умссто топлог оброка својпм запошљеНП.М издају боновс а онај ко сс н мало крећс продавцииама п самоууслугама можс да закључп колико је права сврха бонова пскорншћепа. Почсв од иигарета, осповвих средстава за хигнјсну, па до гшћа и даљс најчешће пуне плстенс корпе у самоуслугама плаћају се боновпма. Да би колико толнко стскли праву слику о то.мс како сс користе средства намењена друштвеној нс.храни, нскорпстићемо информацнју Већа Савеза синдиката општине из 1979. гоЈшне’ Од 14000, колико у општи ни Параћпп има запошљених, око 6.900 радника добијају топлн оброк којн се припрема н сервпра у њиховнм органнзалијама удружсног рада. Око 700 запошљспих користе услугс угоститеља п за топлп оброк добијају допремљену хранг. Ман>п, алп још увек великп број запошљених и то искључиво оних у „епроизводпом лелу привреде добпјају боновс за које Caio рекли да су намењенн друштвсној исхранп, топлом оброку, в служс као платежно срсдство. Из података из 1979. годинс две раднс организацнје. ТУП „Грза", и ППРО „Шу- .чадпја" у своји.м продавшша* Aia и ресторашсма опслгжуЈу преко 4.000 запошљенпх којп при том корпстс боповс својпх радних органнзација. Прича о износу дневно потребвпх бонова врло јс ннтересантна и почев од пзноса па до начина нсплаћиваља шароодрешенс руке". Y цпфру тачно то су четирп руке двојипе опшпшских инспектора, којн би требало да стигну н у ресторане и кафане и да завире око препуних кантл и контејнера за ђубре и да виде ко пере ауто у Глождаку на улицп, ко је од буиара налравно септичку јаму н још много, много тога'. II док се па њих днжс повика, нстн тн људп избегавају да упру прст у комшију и посведоче да он крши прописс о јавној хигијени а без сведока ништа јср пут ло „пацкс” води кроз законски лавкринт. Тако се овнх дана заседало, већало, одржала предавања па се умирило. Умирила се и жутнца. Нових случајева од пре неки, дан нема али стручљацн кажу да жута гошћа мало одморп па опст, док прођс пнкубашЈЈа, нападне. Закључци са састанака достављају се наллежнима. По мишљењу лскара то су Извршни савет 'Скугшпнне општнне, СИЗ здравствене заигпгте, СИЗ образовања. председништво ССРН и месна заједнипа. Свс овс друштвене и друштвено полјгпгчкс органи* зације могу, у оквпру својих могућности, да говоре, плаћају, саветују п тшицирају „ширу акцију” за борбу са заразним болестима. Ипак, метла је у рукама грађана а покреће се кад свест сваког од нас схвати колпка је корпст од чпсте животне ц радне среднне алл пре Hero гпто се некоме разбпје о главу сасвпм погрешно схватање, као разбнбрпга, на крају крајега и ових редова, л у кућу му се увуче века незвана гошћа, бпло као жутипа, бкло као Hexa чпје пме и не смемо да поменемо. М. Мнленковнћ лика је. Примера ради, у „13. октобру" запошљенп су као накнаду за топли оброк добијалн v бонбвима 8 динара дневно. V псто времс СИЗ запошљавања проценио је да шихов топлп оброк стаје днсвно 20 шгнара. Нсгдс јс одсуствовањс по службеном задатку умањивало месечни износ бонова док негде го нијс био случај. Разпи дозаии на ллчни доходак, теренскп, такође плсу повлачилн умаљењс мссечне надокналс како су трошкови нредвиђени за оваквс случајеве садржалн у себи и накнаду за исхрану. Законодавап јс дао довољно времена па свс ралнс органи* заиије и радне заједниис благовремено прнпре.мс терен за спровођење Закона о кортппћек»у срспстава намсњених за исхраиу радника. Они који не нскорпсте рок ол месеп латза моrv да се счкобе са врло строптаг санкција.ма предвпђспим у Закону. Y осам чланова Закона потпуно су регулисанп путеви и пачини коришћсња средстава за топлн оброк. Бо.ч као платежно срелство ол 1. јануара .981. годитте втппе пе постојп. Радна организаиија која сс бави про- .метом робс и огреши се о Saxon прн.мајући бонове плн некп друш облик евиденштјс као срсдство плаћаЈва можс лоћп у ттрилику да плати од 200 хпљада до 500 хнљада динара a одговорно лице од 5.000 до 20.000 дпнара. Друштвсно.м псхраном у смислу Закона сматра сс исхрана радника у сопственом ресторану односно другом рестораку пли угоститељској организаидјн и прибављањс готових прсдмста нсхранс од оргаиизације чија је делатпост производЈва плп промст предмета нсхранс под условбм да 'корпспик организује исхрапу радннка односно нздавањс оброка. Корпспик друштвснлх средстава којп средства намељена за нсхрану радника користи на неки другп начин излаже сс рнзику кажњавања ол 100 до 500 хнљада дпнара п сходно томе одговорно лиие. М. Мнленковић НЗ САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА ДОМ ОПРАВДАО HAMEHY Јула месеца ове године у нашсм граду отворен јс Дом за рехабилитапију и спортску рекреацију ннвалида „Бранко Крсмановић’’. За кратко време Дом Је постигао веома добре резултате, како смо сазпалн од Емпла Будисалића. Y протекла три мссеца, од осниваља Дома његове услуге је корнстило 23 инвалида, који су под надзором рекреатора, a no упутству лекара, изводили разнс вежбе на одрсБени.м спраиама ради рехабилитације. Већина teiix, који су били у Дому радп рехаоплнтације, г-ратпли су се на посао пзузев пен зионера коЈи се само рекреираЈу. За инва.-шдна лица Дом оргаиизује п разна спортска такмлчења. Екипе дома су учествовалс и на регпоналнл.м таклпгчешима, где су постигле .запажене резглтате. Тако је шаховска екипа освојпла на рсгионалном такАпгчен.у златну медаљу, стрелш! сребриу медаљу, рнбарп су освојили треће, a куглаши шесто место. Д. Г. В^оана^ 4 Годишња конферепција огалтинске организацлје Савеза пнвалида рада одржана је 23. новсмбра. Минутом ћутања одата је пошта преминулом председнику Јосипу Брозу Тпту, a затнм је поднет извештај о једногодишњем раду овс организације којп је по свом садржају и реализацпји био врло богат. Од увођења колективног рада н одговорности до сада ова организација постпгла је извалредне резултате. Решавана су сва важна пнтаља од стамбених, преко рекреације и одмора пнвалида, иовчане помо ћи, кредита до огрева и здравствене заштите инвалвда рада. Програм и план рада за 1981. голину је, такође, обпман в садржајан. Y приоритстне задат- | Стуонца: | БОГАТ ПРОГРАМ ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ = Даи Рсп^-бднке у Стубпгпп обслгжси Јс ботатпм п разповрским програмом. Лмдесст и осмог ковсмбра одржан Јс турпир у шаху за омла- = дппце до 21 годппе. Yr-сче су млалг прттрсдп.-п< свечану ахадемнЈу. На = Дан прз.игика олржан је турнпр у хгалои фудбалу, п у поподнстиптм = часопггма турпир у шаху за сениоре. = Увече 29. иоте.чбра nprrpcbcna јс фпнплпа гтр1грслба квил так»шч»- = пл, коЈе Јс омладпнска оргмшзацмја овс мсснс заЈлсшше волп.\а Res’ кол>п;о псде.м. | НОВЕМБАРСКИ КВИЗ = ' Под покромгтељствбм Основпс органнзацлЈе Совеза соиијалнспгчже = омладиие у Стубнпи к бсоградског педе.шппса ,3ум рспортера” тохом = повембра одржан Јс амлалиискн квпз „Зпам, зггамо, знате” хојп Је се- = држао областп: Југославнја у Другом светском рату, оппгта кулгура, = ■гкчпостп ж догаВајх и спрстносг н духовитост. Интсресоваљс sluubx = бхо Је вслггко, прпЈаћл>епо је оса.м екипа, а ниво зпаш Је био пзмнре* = дал. Неграде победннчхоЈ склпи су 800 дпиара, коЈу даЈс ООССО, п п> = дптпља прсгплата на „Репортср". = Радпша Раднсављевић = Лебина: ПОПРАВЉАЈУ ПУТЕВЕ = Т1а шппшјатпву омлтдлнскс органнзаипје у Лсбптш сс приступило = vpebeay путева у селу у дужнни од три клломстара. До сала Је на се- = оске саобраћајннце иастптана шљака у дужннп од Јсднаг хмло.метра, • = радгге акцпјс сс >сзволе с^-ботом н псдс.тлм. Узгрсл, млади су уредилл п = простор охо Дома кудтуре. = Спниша Јовановпђ | Плана: УЛОВИО ДВЕ ДИВЉЕ СВИЊЕ = V недељу 16. повембра ВЛАСТНМИР СТОЈАДИНОБИН (54) пошао = је са групом ловада у лов на зечевс Неочскнвано па планиим Бабн асН прсд »м?га су се појавнле двс младе дппљс свитвс. Бсз оклсваил Влвсg rmtitp Је подтггао ггуигку н at no Јсднггм патроном одстрсдло обс дил- = љачп. = Назимхце су бнле тсптхе по чегрдесет кнлогра.ма. KO ЈЕ ОДСТРЕЛИО СРНУ? Пре неколико далл па самоЈ гранпци пдањанског п годубовачког = атара ДРАГОСЛАВ ПЕТРОВ1ГН из Плаве пашо Је убпЈспу срну тешку = око псдесет килогралга. Поштенн падазач обавестно Јс о овомс Ловач« — ко дрлтптво у Параћпхг н српу предао. Није ово ггрвн случаЈ да мештшш Плаие н околнлх сс.и» вд.шс убпjciry дкв.мч која Јс мкоиом залптћсна. Зато трсба лоаокраднцс гониЕ Tir и откривати. | Жарко BCKIih Г Ратари: ТРИ РАТАРА У „СЕЛУ ВЕСЕЛОМ” = т напредвом полопргаредвом седу Ратарнма 27. новегибра еннмл*. = иа Је емпогЈа „Село еесало” Радпо Београда. g s Био Је то Још једаи вовод да се кајбољв хуморнстп, певачи. ж м* бављачи из rpw Рвтаре вобреткмж поново еретпу ш веселој прнредбв, = вроткдпоЈ нлролнкм хуиорсм И музнхом хз Поморавлл. 5 . ............................................................................................. ОДРЖАНА ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ОШПТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА ИНВАЛИДА ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ • За новог председника изабран Жарко Векић • Обиман програм рада за наредну годину • Колективно учлањење у Титов фонд ке спада благовремено снабдевање чланства огревом, формлран>е основних органпзација у cejiiLMa где још то није учнље- "°’ npaherbC рада делегација, допршкх: на формирању заштитних радноница у радним odганизадцал1а у коЈ,в,а за т« постоЈе услови. обезбеђеил ефикасније здравствепе заиттите ннвалнда рада ангажоваљем посебног лекара, колекпгано vУ Тнтоа фонд „ ооезбећење радннх просторнја. Конферецција јс зати.м изабрала Жарка Векнћа за новог »редседника. док је дужносг секретара поверена Мљтоиу Heдељковнћу. м. д.
СЕАО* ПОЛјОПРИВРЕДА s. ДЕЦЕМБЛР 1980. • БРОЈ 170 ТОКОВИ КОМАСАЦИЈЕ Y ЧЕПУРУ Y НОВЕ ПАРЦЕЛЕ - НА ПРОЛЕЂЕ 9 ¥ комасацију ушло свхи 400 хектара • Око пет стотина учесника комасације • Комисије за комасацију обиман посао приводе крају 9 ОдЈпгчне комуникације на новим парцелама ® Пољопривредлици задовољни садашњим токовима комасацијс До пролећне сетвс пољопривредници Чепура трсба да сс уселе у новс комасиране парпсле и отпочну нову пољопрквро дну производљу у далеко Сх> л»им условима. Ове јесени на збору договорили су се да не обавс јсссњу сству, како бп омогућили стручљаиима на терелу да што пре изврше наделбу замљЈШгга у чепурачком атару. Злачи овог пролећа треба да будс завршена прва ко.масаинја земљнпгта у нашој оптитнни. До сада ооављенн су сви лрнпремни послови. а ошгк дана посстили смо подко.мисију за нзраду прсдлога иаделс зс.мљиштз. — Од свјгх пет стотина учсо ника комасације узели смо н»иховс жеље и предлоге будуЛих парцела и на основу тога лравимо пзглед будућих табли на комаслраном лодручју, и овај прсдлог бићс осам дана на шгскусији, u током јануара гкд-лс прнмедби пОљопрнврсдшгка би ћс усвојен, да би до пролспнс сетве комплетан посао био <*- вршен, каже Мнша Илпћ, секретар Комисијс за комасаиију. Комаслранл атар има поврплгну од 385 хсктара и бпће нодељен на 44 табле, са изванредпом комуннкапијом и капхлс- I ко.м мрежом. Свака парцела и> лази на један пут, а око 60 одсто парцела н па двс саобраћајннце. За путеве, гробљс, игра« лиште, встсрЈшарску станниу п другс друшгвепс потребе од сваког учесннка узето јс трп одсто земљишта. — Једини проблем за сада јс иепосечено поље. кажс Мгала Илиђ, али верујемд да ће током зиме пољопривредницп и ту своју дужност обавити. М. Дтпггријсвлћ „СУСРЕТИ СЕЛА 1980/81” „Сусрети села ’80/81”. почеће најкасннЈе до 5. јануаоа идућг године п треба да буду окончани до 1. марта 1981, како би се и иаша општина укључила у регионално, односно републичко такмичен>е ове најмасовније манифестације ,,од маја до маја”. О томе ће коначно одлучити Скупштпна такмичара и организатора ко ја би требало да се одржи до срединс децемора када ће учесницима „Сусре та селл' 'бити уручена н сва потребна литература. Сусрета села одвијаће се у два дела: Развој самоуправних и друштвено-еконо.мскнх односа на селу, унапређење друштвсног н приватног стандарда п аматерско културно-уметннчко стваралаштво. Село победник у друштвено-еконо.мски.м односима биће до.маћин регио* налног такмичења. Признаља и иаграде биће додељене за прва два места у свеукупном такмичењу, значи у друштвено-еко иомском, аматерском културно-уметничком стваралаштву и квиз знању. Прва и друга награда бпће додељена само за културно-уме тничко стварапштво, као и награде за најбоља остварења noјединада и група. За регионал но таклигчење изабнрају се најбољс тачке из културно-умстни чког nporpaxia које ћс рспрезелтовати општину. Културни програм треба да обухвати следеће области: Изворнс пес.ме (група н поједпнац), пзворне игре, рецитовање Поповачки фолклор на прошлогодлшњнм сусрепша лнрске или спскс песме. свиран>с на изворном инструменту. Савремено музичко стваралаштво: инстру.ментално нзвођењс новокомпонованс песме (дует солиста) и хумористички прилозн (с.мсх на свој рачун). Песме и стилизоване итре: игре у кореографији, хорско псвање (најмање осам извођача) револуиионарних песама и песме по слободном избору, рсиитовање уметничке поезнје. Дра мско стваралаштво: краћи дра.м скн инсерт познатог кн>ижевног и објављеног текста као и вођен»е програма. Квлз так.ми neibe обухватнће област лољопрлвреде, нсторије u народчс одбране н саобраћаја. Уколико село не може да при јави све тачке можс поједнначне, али најмање десет. ПојеДШШИ, такође, могу учествовати. иако се њихово село ннје пријавнло за такмичење, с nw да своје учешће пријавс органнзатору. Пол>опрнвредншш су корпстилп свакн лсп дан, али Јс снег прскинуо радовс ЈЕСЕЉА СЕТВА На индпвидуалном сектору пшслица јс зессјана на преко 2.000 хектара О На друшт« венпм гаадинствима сетва обавл>сна на половшш плапираннх површнна © Ссју се „крагуЈевачка 56” u новосадскс сортс о План сетвс неће бити пспуљсн у потпуности Шпра и ко.мллстнија концеп ннја наредннх „Сусрета села” пружиће веће могућмостн разнородним талентима, упшаћс на масовннји развој аматсрлзма, уз учешће свих снага н фактора у подизању свеукупног нпвоа развоја села н културе М. Д. РАЗВОЈ ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ ДО 1985. ГОД. У СЕАУ - ПОТРЕБА V среднлрочном програлгу развоја, који се управо завршава. велики број до.мађинстава у селима на подручју наше општине добио Је кућнс телефоне. To прсдстав.га крупан корак напред коЈи је остварсн захваљујућп заједшгчкн.м напорима ООУР ПТТ у Параћину и меснлх за Једннца. О то.ме смо разговаралн са днректором OOYP Мнрком Јовановпће.м који нам је, из.међу осталог, рскао: — Од 33 села caxio 7 немају никакву телефонску везу, 16 села имаЈу телефоне најчешће у месни.м каниеларијама, док дссет села нмају аутоматскс 1елефонске централе капашггета од 20 до 160 бројсва, а аутоматска телефонска централа у Планп бнће пуштена на Дан Рспублике. Y новом средњорочно.м програ.му до 1985. годпне поставили с.мо обавезу да седам села која нс.мају уошите телсфонску везу до’ 1985. годиле повсжемо бар са по једним телефоно.м, што значи да ће на крају наредног средњорочног програма развоја сва села имати телсфопскс линије. Обзиром на ннтересовшве којс влада у месним зајешпшама и мсђу сеоским становништвом, наш друти задатак у средњорочном програму је да јоцј 18 села буду укључеиа у аутоматски Сунчанп прстпразлмчли данн дошлп су у прави час, кад су пољопривреднЈлхима билл и нај потребнлји, и тако проду/кили рок завршетка свнх пољоприв* редних послова. Кукуруз је обран, алн napnene се споро прштремају за јссељу сетву пшенице, и вероватно да ове јесени сстве нспе бнти испуњснс. Треба pehn да је тпешши потрсбно најмање десет до петнаест дана пре мразева да буде у бразди, како би стекла пот рсбан и.мунитет за каснији нормалан развој. На ппдивпдуалпом сскгору пшсннца је посејена преко половине од планираних површнна, илн оквпрно преко 2.000 хе ктара. Пољопривредшши Чепура нису нп зрно бацллл у бразду нз оправданнх разлога, због терелских радова око ко.масаштје. V друштвеном сектору сетва тплетпше је планирана на 127 хектара, a ло сада јс nocejciia слпрнлнке једна лоловина. Како с.мо обавештсни из ..Агроскспорта'’, са економнјс у Данкову, пшешша ће се ceiarn све до пролећа, онако како се парцеле буду ослобаНале од претходних култура. Углавном се ceje copra „крагујевачка 56”, нспоробана и доказапа у овом овом поднебљу. телефонскп caoopahaj, што значи да ће н у њима од 20 цо 300 домаћинстава доблти кућне телефонс. To пракгично зпачп, уколпко се план оствари, 28 ссла наше општине и.маће ауто.матски телефонскн caoopahaj. односно вшпс од 4.000 до.маћш1С* тава имаће кућне телефоне. На пнтаље на којп ће начин битп обезбеђена средства за монтнрање аутоматскнх тслефонсклх централа и телефонскнх мрежа у селнма, днрекор Јовановић је рекао да је н до сада била пракса заједннчког улагаЈва, наи.ме на захтев грађана, друштвено-политнчклх органнзацнја п скупштина .мсснпх заједнпца водн се акштја на обезбеђењу средстава. Такве нницијатнве већ постоје ц у току су разговори да се закључе уговори о увоБењу телефонскнх нентрала у нсколико села. Д- Г. На обронцима планнне Јуж> ног Кх-чаја у селу Криво.м Впру жпвела јс породлца Драге ЖивановиНа, данас су се преселнлн у Параћин, у којој пчсларска традиција трајс пуних двестотине годпна. Од гтрс неколико дсцекпја пчсларску традицију ц велики пчелшБакпреузела’једа водн до.маћнца Љубинка Жпвановнћ, узорни пчелар и мајка, један од најхтледпнјнх чланова Пчеларског друштва ,Трза” у Параћину. Љубннка има две ст отине пчелиљнх друштава, у савремешш кошннцама ,Д5ерзонкн", врло погодним за руковање и преношење. Љубннка има два пчелљака, летњн на обронцпма Јужног Кучаја и зпмскп у Лапову. На пчелињаку ове узорне породнце може се впдетн све оно што један пчелар може пожелета. Сетва јечма на парцелама »Агроскспорта” планирана је на Ј50 хектара, ненгго више Hero прошле године, и његова сетва је у току. М. Д. ИДУНЕ ГОДИНЕ Кампања вађења шећерне репс последгБнх дана новембра била је у пуном јеку. До понедељка 24. новембра било је извађсно око половнне засејаиих површпна. Овогодишљи приноси шећерЈге реле били су знатно испод просека мшгулих година. Дигесгнја, такође, просо чна, значи око 15 процената. — Овс годпне је под шећерпом рспом било најмање засејаних површнна откако пам« тим, каже Милорад Јовановнћ, економ Фабрнке шећера „Даннло Дилштријевпћ”, на екиномату у Параћину. Нискс откупне цене шећерној регтн највише су утицале да пол>опрнвреднишг све маље сеју ову културу. He само у нашем крају. всћ и другнм, производн>а шећсрне реле опада. Y ииљу унапређења пропзводјјбс шећерне репе за ндућу годпну пољопривредннцн су подстаклутн измеоу осталог и новом откупном ценом од 1,40 паpa по кплограму. Шећерана се обавезујс да откуп све поиуBelie коллчннс. Увећана длгеПОСЛЕДЊА ВЕСТ КУКУРУЗ ОБРАН Највсћа јессп»а блтка ла пољшта је доблјела. Кукуруз је обран са свнх парцсла на приватном □ друштвепом ссктору. Поз нн повембарскл данн до нелн су наклоност пољо ■вриврсдпицгша п по по.м, сунчаном врс.мену, ,ркуто злато" скшхуто Јс » ibiisa. Проссчнп прнносп куKypv'ea крећу сс око 6 хнљада кнлограма по хекгару. Рекооднп приноси пзносллл с\ □ по 12 хиља ца кплогрхма. Добро се показао п зехгунски хнбрид 704, коЈи јс давао род од преко 70 метарск!« цснти. Влажност зрна нормална. Под кукурузом овс године бппо Јс 12 хиљада хектара. М. Д. Шећерна репа по новој цени ® Динар и четрдесет пара по килограму • За површине преко 50 ари бесплатно семе © Шећсрапа ставља на располагање машинску услугу н хемијску заштнту стнја од 15 процената доплаћпваће се на бази просека пријемне станице. Ако се ,у меБувремену пропише и већа цена од 1,40 динара нста цена ће се примењивати. Пронзвођачу који засеје шсћерну репу на п> вршинп гтреко 50 ари, Шећера« на даје бесплатно семе. За за* чггиту шећерне репе од „сегсоspore” организацлја даје бесплатно заштитна срсдства. Свим произвођачима нуди благовремену машинску услугу н потребна утт\пгства. Организација се обавезује да пропзвођачу да 3 процента сувих или 35 про цената сирових резанаца, рекао нам је Мплорад Јоваповнћ. — Хтео бих затпм да демантује.м вест из прошлог броја вашет лнста, у коме се каже да су односи на пријемним станипама лошп, откуп спор и плаћање неблаговремено. Можеге се и сами уверптн на било којој пријемној станици. кажс ЈовановнИ. Верујем да ће дроизводња шећерне репе по новој пени бити далеко већа нлуће годнне. М. Дихпггријевпћ V ПОРОДИЦИ ЉУБИНКЕ ЖИВАНОВИН ИЗ ПАРАБИНА Ред и рад. Поред обпмног пос ла око пчела, у којем јој пома* жу муж Бора U дсца, ЈБубннка нађе времена п да по.могне млаbiLM пчеларнма. Ни у најлоишјим годинама кад су паше бп» ле снро.машне, Љубннка ннје разочарала. ЈБубннка Жавановић је носн« лац вшогобројннх признања за пчеларство, завршпла је курс за прегледа^е пчела, више пута бпрана у руководству Пчеларског друштва. Жпвота РадивојевпК 5
3. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 170 KAMEPA JE ЗАБЕЛЕЖИЛА На АкаделшЈп су поводом Јубплеја самоуправљања уручена прнзнања заслужним поЈединцима п органнзацијама Y част Дана Републике. 27. новембра одржана Је пригодна Академнја па којој су учествовали учсшпЈИ. ОШ „Радојс Домановнћ” Указом Председшцитва СФРЈ поводо.м 29. ноие.мбра, Дана Републкке одлнковани су: Орденом рада са црвеном заставом ДРЛГО КЛНТЛР и ПЕТЛР BYPA3EP. Орденом заслуге за карод са срсбргшм зрацима одлнковани су 30- РА ГАЈИН и СТОЈАДИН МИЛЕТИБ. Орденом братство и једннство СТЕВАН СТОЈКОВИБ, Орденом заслуга за народ са сребрном звездом одликовани су СВЕТИСЛАВ НИКОЛИН и СТАМЕН ТАЗИБ. Орденом рада са сребрннм веацсм одликованн су: РАДОСЛАВ ВАСИН п МИЛОРАД КОВАЧЕВИБ. Одликовамима орде!БС Је уручио СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИН, прсдседшпс CO Параћин на свечано.м пријему 28. новемора, у Председшшггву Скупшпше општине. ПРОСЛАВА 29. НОВЕМБРА У ЗНАНУ јУБИAEIА САМОУПРАВА.АЊА Плакете поводом ЈубилеЈа уручене су и заслужним радницима Српске фабрике стакла
S. ДШЕМКАР 1W0. • war ФАБРИКЛ ЦЕМЕНТА ЛОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XVUJ БРОЈ 268 ПРОБЛЕМИ НОВЕМБАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ СТАВОВИ СА ЗБОРА KOMYHHCTA КОНКРЕТНО Н ОДГОВОРНО У ПТКЛАЊАЊУ СЛДБОСТИ ф План производње новимала је остварен још половином новемора, a до краја месеца оствариће се и планирана производња клинкера. Heдостазак гипса условио је неиспуњење плана производње цемента. Да ли he због гипса застати лролзводња? Ја двадесетчстпри дана у пове.мбру месецу пролзведено је 35.684 тола клинкера илн 82 no сто. 33.284 тона цемента пли 60 лосто н 14,336 тона повимала нлп 143 посто. Обзлром па стање лостројсib'a и орој дана до краја месеиа уз услов да снабдевал>с гип сом буде редовно може се оче кнвати оствареље производње клшжера са 101 посто, цемента са 87 посто л новнлтала са 150 посто. Због пробле.ма на преграцном виду млина cupoBiuie број два н проблема' на цнркулационо.м вентилатору у новемоарску про пзводљу се ушло без залпха снровинског брашна. Услед коришћеша односа у .мешавшш 3:2 и споре изменс локације за експлоатацпју лапорца дошло се у cirryamijy да се користи лрејака мешавнна лз чега су проистеклп погонски проблеми у раду сушаре која није могла да обезбеди не сметан рад млинова сировнне 1 и 2. Застоје у раду свр трц млина изазвалн су и краиистп крајње неодговорнпм понаша« ње.м, нарочЈгто, код прлмопредаје смена. . Због овакве ситуације у погледу залиха, хомогенлзацијани јс радила пар дана. Очекујесс, да се ова аномалија одрази на квалитет клннкера. Само' нсколико дана послс лавршетка другог дсла ремонта линије број три у прошлом ме сецу, дошло јс до поновлог пр скања радног кола циркуларног вентилатора, који је иначе саннран у време ремонта. Ово је условило застој пећи број три и млина од 70 часова, а само радно коло је зам.ењено новим, које је у међувремену испоручено од „Вентнлатора’* из Загреба. Ова neh је стајала и 24 часа због разова ла трапспортсру клпнксра. Стални проблс.мп у раду кра вова, ко.ји потичу услед дотрајале електро опрсмс н свс дра .матичнијег текућег одржавања условљавају лоше опслуживан.е млш!ова. као и недоследно компоноваље сировина п penроматсрпјала што сс одражава на квалитет фнналннх пролзвода. Највеће проблеме н највише застоја у раду млинова цемен та изазвао је недостатак гипса, тако да је млин це.мента број три стајао преко дванаест дала, млилови цемента 1 и 2 по 8,5 дана, млин новимала 2 да на п .млин новл.мала у погону два 1 дан. Оваква снгуација условпВе и подбачај у пролзводњп це.менКЉУЧНИ ПРОБЛЕМ, ОБЕЗБЕДИТИ ДОВОЉНО РЕПРОМАТЕРИЈАЛА Рафлкерија нафте из Панчсва и Металуршки комбпнат нз Смедерсва обсзбедиће испоруку мазута и шљаке до краја године у количина.ма довољним за нес.метану производњу цсмента и нови.мала. Y ледавно обављсшш разгоно ри.ма представника Рафннерије нафте лз Панчева п представиика нашег колектпва постигнут јс договор о колтлнулралој нспоруцл мазута до краја оле пословне године. Y току следеће. 1981. годпне потрсбс за мазутом биће дупллране, због кретања нове фабрпке у рад. Пошто постојећа два резервоара мазута у Поповцу, не могу па гарантују безбедио снабдевање мазутом и нове технолошке лпније, логоворсно је са Рафилеријом да се пзврши закуп резервоара у самој рафинсрпјл, капацитета 10,000 тона мазуга. Трошковл закупа бпће мннималпп илл пх уопште неће бнти пошто с.мо се обавезали да за раднпке рафинернје Панчево, за нлдивидуарну градн>у станова „ за градњу стапова v друштвеној својпни као п за градњу прпвреднпх објеката у рафипсрпјп Панчево, обезбедлмо приорнтетне нспоруке пемелта, посебно иаклраног. V овом моменту је неизвссно снабдеваље мазутом у 1981. гонлнл због лерешеног питања обезбеђења увоза слрове пафте. Вео.ма је важно, у оваквој сита. Као што се нз изнетог види н нове.мбарска производња иије могла протећи без проблема. До завршетка овс пословне годш<е остало је само још месец дана. Подбачајп у ранијим месецима се неће моћп нзбрисати али се могу бар деллмично ублажити. Р. Трифуновић n'amijH. да превознпк мазута, „Велмотранс” уредно и благовремено извлачи из рафннернје договорене количинс мазута што до сада није био чест случај. Ангажоваље железнпчклх цпстернп за превоз мазута у зимском периоду јс отцжан због лсдостатака маршрутннх возова.а л због проссчног колосска у кругу фабрнкс, којл јс проссчан зиог лзградњс нове фабрике, тс цнстсрне не могу доћп до резервоара мазута. Поред обављеллх разговора за обсзбеђсње мазута са представлпцп.ма Рафинерлје, обазљснп су н разговори са представнпцима Металуршког комбппата Смедерсво. Постлшут јс договор за.лспо руку 15.000 тоиа шљаке што је довољно за лор.малну мељаву иемента и ловп.мала до краја године. Проблеми са смањеЈћем испоруке шљакс послсднца је с.маibcjic пропзводње у жељезарн Смедерева због недостатка спрове рудс, а поссбно кокса п угља за коксовање који се увозп. Металуршкн комбинат С.медерево је спреман да за 1981. годину нспоручн сву потрсбну 2 Y раду Збора комуннста учествовали су Илнја Бупурднја, сгкрстар OK СКС Михајло Атанасковић предссдЈшк ВСС општш:е к Борисоје Мармнковић, члан ОКС КС ■ Ко.муннсти у ссноеним организацијама СК мораће ускоро да укажу на слабости и неодговорностн које су се јављале до сада, најпре код чланова Савеза, па и других ■ To је најкраће речсно закључак Зиора ко.муниста који је одржан крајем новембра Копови недовољно опремљепп Од снаге и умсшности основ* них органпзација Савеза комуниста да конкрстно означе носноце нсодговорностц у извршавању залатака, завкспћс умного.ме како ће.стање бити каспијс у тим срелинама, наглаше но је у бројним дискусијама на । Збору комуниста. Тамо, дакле, где се отворено мисли и говори, биће .мање онога што се обично назива неодговорност. Напротлв, свако прећуткиваље блло из којих разлога, још впше ће допрпнети да се слабост гомилају и утичу на извршава* 1бс наредних задатака. — Капаиитете неких построје ља користимо са.мо са 60 и 70 одство, и.мамо губитке и го првк пут у историји Цемснтаре, и нико се не пита ко је за то крив н одговоран, рекао је Богоје Ми лошевић. Ако други неће, комунисти мора да кажу ко како ра ДИ? Говорсћн о скоро.м завршењу ! нове фабрике, Душан Стеваповић јс указао на недовољну олрсмљсност Копова, машинског н електро погона и других који касније иеће моћи да пратс и учествују у рад 2000 тонке. — Тамо где комунисти ћуте, слабости и.ма, нагласио је Слаико МилутиновнН. Примсра ради, прва радна субота очпгледно говорп како сс изигравају раднс обавсзс. Већ од осам часова напушта се Фабрика; прво руководиоии а затим и остали. Најчешће су то и комунистн л сви и.мају неигго зарађено, а одкуд им то? Где су и како су то зарадллп? — Још увек плаћамо вре.ме a не рад, каже БорнвоЈе Божиновић. Можда се баш зато многи неодговорно односе према раднлм задацпма и обавезама. Доraba сс реци.мо да стане читаво јсдно постројење у трећој с.ме1HI и ништа се не предузима све до доручка у првој сменн. Околичину шљаке од око 160.000 тона. Поред овог договора постпгнутл су и другн договори о дугорочнијој и свеобухватниioj сарадњи са ови.м комблнато.м. Интелзиван јс рад ла идсји ciapoj више од десет година, а то јс да за потребе жељезаре С.медерсво лспоручујемо знатне количинс кречњака пз паших копова, око 100,000 кубика. V том случају бл сс вагоип који би одвозили кречљак сфикаспо користили за довоз шллке. Металуршки комбинат Смсиерево приступа изградњи лнвнице капацитета 10.000 тона одлпвака годншње. Садачш.а ливппца јс капацитста 3.500 тона одливака и одавно је недоволг па у односу на нарасле потребе машпноградње Србнјс. Наша радна органпзацкја као всћн потрошач одливака лз Смедсрсва (чстврта по количинп) обсзбедиће срсдства за суфлнансирањс пзградшс ове ливанце ради обезбеВења одливака како за потребс наше текуhe пропзводње тако и за потрсбе повс технолошке линкје. Сада смо при.моранп да одлпвке обезбеВујемо под врло тешким условима нз ллвница шлром зсмље (Никшића, Шторе, Равпе Лесковца н сл.) Само овако шлроко.м л обостраном сарадњом Хшћи ћемо да обезбедимо континуирано спабдеваље и несметан рад у пролзводњи. Љ. во.м прилнком споменуо бих и лошу контролу послова и координацију из.међу Производње, Копова и Услуга. Милан Млтровић указао је на слабости у механичкој радионнци, почев од лоше опре.мљености, радионпчког простора и других којн су на ннвоу од пре двадесет година па до пада ефективног радног времена и раста прсковре.менпх часова у OOYP Ш и другде. Има и појава поврцшостл у раду, па п незнање, додао јс Митровлп, што је необјашљиво за многе. Говорећи о награђивању рада Милосав Симпћ лстакао је назадовање на ово.м пољу. Чак и раније разлике лзмеђу ООYP до могућности од 10 одсто сада смо довели скоро на нулу. To је тежња за уравниловком. Друштвено-полптнчке органнзације, а на првом месту Савез ко.мунлста, мора конкретно да укаже на слабостн н људе којн се нсодговорно односс у свему. Градилиште ИЗВРШЕНА ИСПИТИВАЊА Y ХАЛИ ПРЕДХОМОГЕНИЗАЦИЈЕ Завршена су испитивања опре.ме у халп прсдхомогенлзацнје. Све је спремпо за пробнм рад: дробллина, транх спортни систем и хала прсдхомогенпзацпје. Проба треба г да се обави 27. пове.мбра, тако да he хала бптл пспуњена I материјало.м прс рока. Радови на цевоводима л даљс се одвијау п ако не бу- ‘ ду лоши временски услови. радови lie бнтн завршенн у Е року. ‘ За десетак дана се очекујс п пуштање грејања и прнкључење аклиматнзацпјс у „Централној команди". Сме I тљу представљају изолаторски радови. МИН из Нкша .монтира стабилни кран за монтажу ■ последњег дела тсхнолошког цевовода, на висини од око I 70 метара за транспорт снровпнског брашна. Радовп на озиду пећи и дал>е се несметано обављају. — Има проблема у преддји сировпна од стране Копова, кд* же Бранко Батић. Ту се нађе све и свашта, почев од неодговарајуће мешавине до блата н као да ш<кога то кв занима. Кроз погон може да се иде с»- мо у добри.м чизмама а за нека места потребан је чак к чпстач или булдождер. Проблеми су даклс стари, споро се решавају и зато људи ћуте. Илнја Нупурднја, секретар ОКСК, у својој дискусији иа Збору истакао je неке слабоста које су узроковане ван ове Га» днс организације. Неке од љих могу да се савладају а неке ћ« бити прнсутне и у иаредном пе. риоду, нагласио је он. To тражи мобилност целог колекттгва а пре осталпх свих 350 кому« ниста. Нсопростиве су међутим слабости које чнне људи из Цементаре, а међу н>има има и комуниста и руководиоца. Чиме може да се правда кад два директора OYP-a не разговарају a чланови су исте Партије и истог колектнва. Чпје шггересе они заступају? Најгоре је, рекао је Бупурдија, ако се на грешкс и неодговорно понашање одмах не указује и не реагује. Касније св то разводњава, а нове их стављају у друпг план и тако у недоглсд. To ствара „мртво .море” које погодује лошим међуљудским односима, оговарању, групашењу и друпсм негативним појавама. Овде постоји програм стабилизације, али су минималнл резултати у њсговом спровођењу. Мора далско више и ангажованнје да се сви престројавамо. Наредни средњорочни план тре ба да буде сав у духу стабплизације. V дпскусији ла збору узели су такође учешће: Живан Стој ковић, Милисав Николић, Љубиша Милошевић н други. На крају Збор комуниста усвојио је у целости анализу о положају Радне органпзацпје, прсдлог мера које она предвнba и све дискуспје и примедбе које су том приликом изречене. Р. Мнлосављевпћ
Ј. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 170 НОВИ ПОПОВАЦ НОВИ ПОПОВАЦ ПУНО ПОСЛА ДО КРАЈА ГОДИНЕ ПОРТРЕТ |Bmu КАДР0ВСШ1 шВш , гоиша ради па допол-торау. Вредан Је и одговоран' ■ ■ јч П« пзостаЈе са посла дгада MY Ј= посао доста тежак и мож Крајсм прошлс ГОД1ШС, тачније 28. XII 1979. годинс, проглашеи Је усвојепим Закон о јединствепој кадровској евндеицпји. Овнм Зако ном установљава се једпнстиена кадровска свидсценпја на чптавом подручју СР Србијс радн што успешнијег праћења и усмераванл кадрова. доношења кадровсклх одлука У нашој Радној оргаппзапијн непосредно предстојс послови за организовању в спровоbciiy једннствене свнденцнјс о кадровнма на основу донетог Закона и Других пратећпх докухтената (усвојеног Упутства, шПфарника и устаповљеног једннствсног обрасца). Установљавање п вођење једгшствеке кадровске свидснпијс у Републлцп Србнји представља један од приорнтетннх задатака. Такав задатак утврђен и статистпчклх података. — начшЈ гппсиваља п ажурпра- Због јсдног таквог стања, тешко је бнло могуће, да сс у свим досадашњпм припремннм фања полатака, — одрсћпваље лица у opiannзацији које јс одговорко за ycnoci ављаље ц вођсљс евпдеицпје, — начин Kopnuihcita и залигп« те података и — казненс одредбс. Поступајући по одредбама чл. 11 овог Закона, Завод за каје пре свега Резолуцпјом П Ко- дровскс послове Србијс је уз шреса самоуправљача Јутосла- _________ _____________ вије, затнм, Резолутшјама X « кадровскс пословс, 14. маја 1980. XI Конгреса СКЈ, Резолуинјом годнне лонео методолошко YnyVII и VIII Конгреса СК Србије, тсгво зз гспостављаље и бокао п тггервјуом друга Тита ђење ЈКЕ. Ово Упутство уствасагласност Савета Завоаа за 2.‘ Именовано јс 5 комнсија са по два члапа, у којима су носноци посла радшшн Секгора за калровскс н самоуправнс по слове. „Вјеснпку” и документима к заЛвучцпма других друштвсно- -полптичкпх организацпја. Овде ваља поменути и Друштвенп договор о кадровској политпци СР Србпје, Рсгиона и наше оппггине, у којима је псред осталог угврђено, да ће учеснпци Договора успоставитн и во рц обезбеђује јединствсни поступак и љиме сс детаљнпје разрађује поступак и ралње стручнпх служби и залаин лпиа ко ја учсствују на овпм пословпУ складу са овим, донето је н Упутство које садржи два дела:*првн, Упутство за организа- ' успостављан>е п вођетве дитп одговарајућу сталпу евиденцнју кадрова за својс п за- ииЈУ» ----------- ------- -- ---------- јелничке потребе, с тим, да се ЈКЕ п другн, \ путство за поосновнп циљеви, методологија пуљаваље хиитника ЈКЕ. вођења евиденције, обим п па« чин н>еног корншћења утврде посебним актом, који ће донети Скхтгштина Србије. Полазећп од утврђенпх пачела. Завод за кадровске пословз СР Србнје урадпо јс Пројекат Октобра мссеца ове годпнс. Завод за кадровске послове СР Србнје, пздао је једпнсгвепи Шифарник класификације и номенклатуре са одговарајућим шифрама за одревена обележ- . - - -- ___ја — значеља података. под ко- |едннствено кадровске евндси- „одразгмева претварације, који је послс unipc јавнс •' 1 - г расправе у Републпци ттрихвање текстуалннх података у симболични бројчани облик. што омогућује аутоматску обраду података на свн.м нмвопма. . . . Полазећн од тога, да јс у докадровској евпденпијп. садашљем успоставллљу и праСкугаптина СР Србнје, као ђен,у свидепције кадрова бнло нгго је већ познато. донела join дОСта мањкавостп, ла она као децембра прошле годпне За- таква пије обезбсБтзала јсдшхскон, којпм се регулишу: гвспост података. тсшко јс бпћен л прпступпло сс његовој реализацнји. Упоредо са овпм пројектпма, радило сс п на припреми Закона о јединственој — циљеви установљавања ЈКЕ, ло могуће скоро па свим ппвои- — субјектп којп воде ЈКЕ, — обухват кадрова, — салржај података ЈКЕ. ма добити праву н потпуну информацију о сташу кадрива, а још мањс о промсна.ма које настају У jwixubom напоепорг.- зама и формирању прсллога за пзбор радних људн у нзвршнпм оргаппма друштвено политпчких организацпја, дслегата на свнм шшоима самоупрапљања па п на руководећим фупкиијама, предложнти праве људе, ко ји he и моћи да дају пун допрпнос на одређеним фупшшја* ма н пословима ове природе, којп се морају сматрати делом процеса производње. V ппљу стварања информапионе базе на свнм нцвоима, која ће представљати полазну основу за успостављање и функпионисаље спстема ЈКЕ у на> шој среднни, треба спровестп попис кадрова према обухвату који Закон прсдвића. Овај поплс као методолошки прпступ, омогућава брзо и ефикасно прн купљан>е великог броја података и информанија из сопственнх нзвора, који чине сложену мрежу информапионо документациовнх пунктова. Попнс кадрова има и низ специфпчнпх карактеристпка којс су дефннпсане потребом увођепл и успостављаља састема ЈКЕ, који Ие омогућити стално и ажурно праћење псдатака за потребс кадровске полнтнке. Домст обраде подагака п лнформација не треба схвати* ти као једнократно коришћсње, већ као сгвараље сталне информаипоне базс са штљем трајног одржавања и коришИсња. Y организаиијама удруженог рала и друпш самочттравним ор 3. Одржан је семнпар, са носнонима послова попнсаних гру па, на коме су практично обученн носиошг поппсних комиспја са правилном гтрименом Упутства, служењем одговарај her ШИФРАНИКА н практич1шм попун»авањем утгпшка КАД-1, који сс н корпстм у првој фазп пописа, 4. Пописне комисије су обезбеђене Упутствнма за попис п пелокупним осталим попнснпм материјалом. Ако се сложимо са тим, да с\ на нтгеоу наше Радн£ организаннје пзвршене благовре.мсне и потпуне припреме за спровођење прве фазе пописа, онда не треба сумњатк у то, да ђе посао бити квалнтетно и на време обављен, уз услов, да и наши радннци који ће битн обухваћени овпм пописом схвате овај посао као законску обавезу, и члановима пописнза ко.хшснја благовремено и сасвим тачно и прецпзно дају све оне податке до којнх се нс може дођи уви-’ лом у радну књшкпцу и персоиални — кадровски доспје anna које се попнсује. се рсћи опасап по живот. Рођен је у Буљану пре трндо сет годнна/У пементару је доniao 1972. године п од ттрвог да на радп на истом радном месту на допол-торњу у све три смсне. Његов посао се састоји у падгледавању рада система предгрсјача, обијаљу налспа у гасоBoflv, одгушиваЈву циклона, коЈггролтг довода материјала, контролн пртпритиска и слтгчно. Најопаснији део посла је одгушпваље шпслона и чишпеље гасовода. При оваквом раду Станко користи потпуну запггитну опрему. азбестно одело, рукавицс, капу, јер и у нормал« ном раду може доћи до пзненадног одлепљивања ужарене Mace од којс можс да настрада. Станко н његовн другови, који радс нсти посао, то добро знају и зато се труде дд не направе неку грепгку у свом раду. Активан је друштвени ралник. Прати збнвања у радпој организаиији и ван ње. Школу самоуправљача Је са успехо.м завршио 1977. годинеСада је делегат у делегалијн за неприврсдну делатност. Станко Муратовнћ јс млац п ттред нлм стоје године рада како на радном месту тако н у зацијама и органпма управља* Он ће свакако за све наћп времена. СА НОВЕМБАРСКЕ РАСПРАВЕ — средства за вођење евидеи- н,у. Једпо тако стање пратпло пије, је II нашу Радтгу органнзапнју. гашззацлјама заједннцама лзвршпће се попис слсдећпх ка дрова: САМОУПРАВНИ АКТИ СИЗ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ НА РАЗМАТРАЊУ — председштн радннчких савста. односно њнма по фуикцијн одговарајућих органа управљан>а, — предссдавајући делегација за скупштине ДПЗ н СИЗ-а. секретари Основшгх органи зација СК-а, — председшши ’Основних организашуа синдикада. — председншш Основннх организација ССО-с, — ннокосно пословоднв ортан, — прсдседник п члановп колсгијално пословодног оргапа. С. Eophcunh 9. 1» I Олштинска Самоуправна шггересна заједшша здравстпсне заштнте послала је свим ссновним организаинјама удруженог рада и другим самоуправппм органтгзацпјама н заједницама, нацртс самоулрашшх општмх акага општинскнх заједннца здрав* ственс заштите на јавпу дискусију. Имајући у внду значај материје која сс рсгулшпс овим актима, Статуто.м општинске СИЗ здравственс заштите и Правилнлком о условима u начину оствариваља права из области здравственс зашткте потребно је да у одреВеном року основке организације обаве расправе и • своје примедбе, предлоге и мишљења доставе заједкици здоав ствене заштптс. у Општинп нај каснијс до 1. децембра 1980. године. Матерпјали су достављсш! наmiL'.t основним организацијама и јавна дискусија ћс на време почети. Нанртом Статута утврђује сс Новмпа у односу на постојо ha права осшурамика је проширељс круга корисника здравствене заштитс. Сала право заштнте п.мају и лпиа на ваноедном школовању, стипендисги Титовог фонда, лииа која примају соштјалпу по.моћ као и припадптш верских секгп. Порсд обавсзннх видова здравствене заштите усоде се п veрс активне здравстгснс чаттпте, затнм лечшвс оболелих од паралнзе и лнстрофије мншића лриродним факторнма п рсхабплптаилја раднпка са угроженнх раднпх мсста. Нацрт Правнлника о иачшпг п поступку остваривања права — радиишг којп обављају ловс и радне задатке себним овлашћељи.ма говорности, — раднпии са високом са посI поодшо.м школском спремом. — висококвалифнковапи 1ШЦИ, вирал- — радшшн којп pane на пссловима за које сс као посебаи услов тралси впсока п виша школска спрема, као п спре.ма ВКВ раднпка, ч ЈГДАНАЕСТ ПРИЈАВА ЗА ДЕСЕТ РАДНИКА Да дисцпплина још увек нијс онаква каква се тражп од раднпка, говори н број пријава које пристнжу дисциплпнском референту. На расправн одржаној 6. новембра разматрано је једанаест пријава, поднетпх протпву десет раднпка — прекршноца и свих десст радника кажњено је умањењем лпчпих доходака од 3 до 10 посто. Y ООУР „Површпнскн откотш" поднстс су трп пријаве. Од тога лве за Мплорада Милова* повића и једна за Жнвојтша Мплутпновпћа. Протпв Милорада МнлованоBiiha, возача дампера подиета је прпјава зато што нпје водио кљигу вознла н по тој прлјави је ослобоБеп, а због тога што јс непажљивом вожњом покпдао ипсталаннје, кажњен је у> мањењем лнчног дохотка за 3 посто. ‘ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД ЗАПОСЛЕНИХ ускоро слта о здрављу Незадозољавајуће стање код радннка у отсжаннм условнма рада. лолптика здравственс заштЈпе. нз области злравствене заштиozui^'Myje се о обављању здрав- тс ц»ма бптппјс из.мене v одноственс аелатностп. утврђују ли- зосалцшн,„ Правшпшк. чне и ззјсдничкс потребе п пп- ■ . к терссн који се заловол>авајг г - овзј наирт унетс су посеообластп здравствене запгпгге и нс одредбе о осгвариван»у праобезбсћују срелства за за.пово- ва заигпгтс за учеспнке НОР-а. љење тих потрсба, остварујс За н*их је предвиВен приоригег слободна размена рада, гтврђи- У примању на прсгледе и укази- . , ■ * - вал>с друге иедишшске заштиЈУ права у ооласти здравствене те> преВеНТивна и патронажна заштите п остварују друпт за- здравствена заштпта. системаV структури овс радне снагс, односно кадрова у нашој Ралној организацији имамо скоро 200 људи. који he почев од 1 ло 31 децембра 1980. голпне бити обухваћснп пописо.м. Живојин Милупшовић. булдождериста, због непзвршаваit>a радног задатка кажњен је у.мањењем личног дохотка за 10 посто. Предмети односно. пријавс ООVP „Пронзводља цемеита” нису разматране јер се нп један члан Компсије није одазвао позпву за расправу. У ООУР „Пропзводне Услуге” бпло је поднето пет пријава, од тога две због неизвршаван>а радног задатка п три због несавесног обављања радног задатка. Жарко Спаспћ, бравар. кажЈвсн је умањењем личног нохотка за пет посто зато што је одбпо да продужено радн на мо1ггажи фулер пумпе и тимс изазвао застој. Мнћа Миловановић, бравар, кажљен јс умањењем личног дохотка за три посто зато што није извршио раднп задатак, иалме требао је у другој смегш да учврсти појас на сателиту пећн број два. Душан Радић, бравар. Исндор Савић, варвлац. н Жпвадин АнђелковиИ бравар. кажњени су умањењем -•пгчјпех доходака за три посто зато што су после делимнчно обављене шпервениије напустнли посао н нису га на време завршнлп. Y ООУР „Про.мет” два родника су добпла пријаве за учињене прекршаје. Саити Сали, маркнрант врећа. возио се теретшш лифтом којн служи са.мо за превоз врела п кажњек јс умагвсЈ&е.м лнчnor дохотка за трн поспх Милојс Раднсављевић, .тач врећа, скрекажтвен је умањсјсдннчкн Права вственог љиховог лнше сс ннтереси. осигураштка оспгурања остварпваља из здраи начип не регуСтатуто.м већ „Одлуко.м о ираввма из области здрасствеие заштпте” и „Правплнпком о начину п поступку остварпваља права у областп здравственс заштитс. тски преглсди, кућно лечење, нега п др. Код осварввања спеиијалистлчклх прегледа ван подручја .Заједннце без удтута или са унутом на лпчнп'захтев, отитнн* ска зајаднпиа прпзнаје 80 посго трошкова тпх прегледа, а оснхураннк плаћа 20 посто од цене преглида. Очекујс сс да he \*чесшши јавне длскуснјс својим прнмедбамз н преддозгша допринетн да се поједине одредбе и прсдложе.ча решења у нацртима ов:»х докумената допуне, побол шају ц‘нзмене. Ако бнсмо аналпзирали шта је све учињено на нивоу наше Радне органнзацијс у прнпрсмиој фази, са пиљем да се овај оои.ман н одговоран посао обави стручно и квалигстпо, одвосно онако како то закон и одговарајућа Уттуства налзжну онда је то слсдеће: 1. Донста је одлука Ралнпуког савста РЗ „Заједничке службе”, којом су одрећена лнца за вођење калровске евпдсшшје п носилац оргаштзацпје поппса н утврђена методологвја V току је дстаљан лскарски лреглед свих запослсних v цементарн. лли популарно речено систематски преглед. Том прилнком посетнлц смо скппу у време закључења овог листа, пре недељу дана, и обрагпли се бих неке показатељс о контролно-периодичном прегледу радника који је обавл>ен марта и апрнла ове годинс. Реч је о раднишша у посебним условима рада. Од 431 радника са по- _ _____ ___ . . менутих раднпх места, прегледу доктору Радивоју Томашевнпу се одазвало 362. а здравствсно којн нам је дао неке полатке.------- —**——:---------------- Љ. пописа, Лекарсклм прегледом оиухваИено јс преко 600 радника • за двадесет дана у .месеиу новембру. Поитто је овај посао у току, тешко је сада лати неку одреbew слику о стању здравља ралника који су лекарски преглеланн. О томе можемо pehn непгго касније. — Овом приликом. лолао је доктор То.машевнћ, спомепуо стан>е прегледаних је незадовол>авајуће. Без ooo.’beiba је намме само 83 радника, илн око 22 о дство, док је код 279, или нешто преко 77 одсто, нађсно неко обољен>е органа н сисгема. Толико је сада рекао доктор Томашевић, а касније свакако ваља очекивати више н детаљније о стању здравља свнх иементаша. Р. Милосављевић 1Бс.м личиог лохотка за пет иосто, због покушаја изношен»а уља из круга фабрнке. Y Радној заједнишг поднста je само Једиа пријава. против Радосава СтеванониНа, порпгра на портиршпш два. зато што је у другоЈ смешт папустио радно 7miJC СС впше вРатио па посао. За то време кроз капијг je пзашло 26 цистерни и 16 камнона са цементо.м. За овако несавссно обављање посла кажљсн је умањсљсм лнчног •’охотка за три посто. Према овпм изнетцм подаиима внди сс да Заједнпчка дчсилплннска комисија н.ма п\;нс руке посла јер прскршаја н прекршиоца има још увек доБ.
E м M ■ O 3 B « *5 o 2 ,S E w o
КУЛТУРА*0БРА30ВАЊЕ S. ДЕЦЕЛГБАР 1980- • БРОЈ 170 САРАДЊА ШК0Ј1Е И ПОРОДИЦЕ ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА СРБЕ КИЛИБАРДЕ ПУБЛИКА ЗАДОВОЉНА Преко четрдесет слика и цртежа говоре о оогатству тема и инспирација транспопованих вештом сликарском руком Од 23. новсмбра до 2. de? цсмбра у просторија.ма Саееза за сггорт и рекреацију инвалида ошитинс Параћин Motjta се видети прва са.иостална изложба младог нараћинског сликара Србе Килибарде, аранжера у Српској фабрици стакла. Килибардина преа излож~ ба пре свега обилује богатстаом re.ua. Сликар је изложио четрдесет ц четири уља и цртежа, додуше, *елики број експоната је .иалог фор.иата, али то само norephyjc итроки дијапазон инхересовања и. y.uevnt^ чких npeoxynaipija. CattKapcreo Србе Килибарде је онај познати хибрид распрострањеп .uehy ново.ч сликарско.ч генерацијо.и. ко ја је спојила или покушлеа да споји надреа.1истичко и реалио. По идеји уметнички свст Килибардин јс надреалистичан a no форми и.иа знатне елеиентс pca^iucruчког исликаоања. .иагите, хоја га води хроз лгнога питања ti odioeope, разноарсне npo6.ie.ue онстапка и постојања, разућенс кроз низ детаља и наслова. Треба рећи да неки Килибардини цртежи имају и једну духовиту ноту, рекло би се карикатуралну, no ономе како третирају одpebeuc те.ие. На крају из кн>иге утисл’ ка преносимо два зшшљсња сасвим случајно изабрана: — Његов говор олооке и пера открива нам немирку душу, лепршаву и експ.и>- зивну. Уља нп.и откривају љубав према боји и једностаеним, али лепим peuteњима, написао је посегилац Mo.ua Стамисављмић. — Више сам мего изнена* ћек лепотом слика, кратко је рехао Зоран ГТсткоеић из Параћина. V сваком случају прва изложба само може da jota оишс подстакнс с.1икара Ки либарду, а покровитељ изСрба Килибарда добро је Савез за спорт и реовладао цртежом, .иада и бојом остаарујс својс за.иис.ш корехтно и функционолно, не претерујући у китњавости: Цртежи су му огледало његовс разигране креацију инвалкда има још један добар погодак у noслу који ди.иензијс креације. nonpu.ua и taupe од физичкс реМ. Дшштрпјсвкђ КЊИЖЕВНИ CYCPET СА САШОМ БОЖОВИН ШНОПСНА ВРЛТА ОТВбРЕНД ® Школа и породнца су најодговорпије за правилно васпитање младих • Сарадња пгколе и породкце v нижим разредима је далеко боља него у В1£шим © Најнеодговорнији роднтељи ученика са слабијим успехом Брнга родктеља за правилно васпитање н образоваље депе је једна од највећих брига којс човска преокупирају. Савре.мени проблс.ми друштва, које пза ЗЈгва урбанлзаиија, пораст стан дарда. нови пачин живота иаме by и новс променс у усмерава- >i>y младих да нс пду стрампутином жнвота. Сложенијп наставнгт садржајн представљају свс већу бригу породнпе. Свм признају ла је градиво, које трсба да савладаг-ченпк, у осиовној школи, у усмсреном образовању н далс, доста тсшко, али не и несавпадиво. Наравно. за н»егово савла bimai^e потребан је озбиљан п с—Ј<одневни рад. Од тога смо пошли. желећи ла подсетимо родптеље на обавезну сарадњу са школом. Јер. школа п поро дииа су најодговорннји за праШ1лно паспнтање младпх. Пос.матрајући тс односе преко Основне школе „Радоје Домановпћ" дошли смо до података да ова васпитно-образоина установа има нзражснс и провс ренс облнкс сарадње. Y свнм одељењп.ма постоје саветп роди теља. На ннвоу школе, на лочстку свакс школскс године, конституишо сс Савсз роднтсља Школе. Основана јс п Педагош ка трибпна за родитеље. Постоје, такођс, и псограпнчепе мо гућности за индпвидуалне коптакте родптеља са разрсдним старешинама. разрсднпм учптсљп.ма и наставштпма. ОД ПЕТОГ РАЗРЕДА САРАДЊА ЗНЛТНО СЛАБИЈА Свн ови органи. преко својнх плаповз, добро pane. Сараања школе и родитеља задозаљава, алн не са свим роднтељима. Из 1ћи?совог искуства, а всроватно и код других школа, пра ва сарадња губи се код ученика од петог до осмог разрсла. Нанме, сарадна родитсља Од првог до четвртог разреда је сасвнм добра. За сваки већн прсблем родитељи се саветују са ушггељем и скоро увек сс нађу права решеша. Од петог до осмог разреда ова сарадња јс зна тно слабија. Ишчезава онда када је најпотрсбнија. На ово питањс тешко је наћн прави одговор. Он може само да сс наслутн. Познато је да сс у старпјнм разредима, нарочито петом разреду дешавају крупнс ттро.мепс због преласка на предметнп систем наставе. Дена, обнчно, поусте у учењу и владању. Само маљп број ученнка. завршава исти нпво успсха и баш са њиховим родитељи.ма се сарадња наставља као и paкнје. Родитељи слабијих ученпка обрате се онда када је касно, односно онда када и школа н породина зајсдно трсба да савладају најтсже прспреке v даљем напрсдоваљу њпхове дсцс. Ово поткрспљује н подацп са последњнх родггтељскнх састанака у поменутој школи, на којима јс саопттаван успех учешп<а на крају првог класификаШ1ОНОГ периода, када они. углавном, нису присуствовалн. iep њпхова дсца пмају по две и вишс слабих оцена. Y школи је оцсњсно да родитељски састанш< у старнјим разредима нпсу успели, па је неопходно да се позову па разговор и ролгггељи који тгису прнсуствовали редовном састанку Савста родитеља. Бежање роллтсља од стварпе пспше можс да донесе још кр^тннје последице. За правплан ннтелектуални развој детета погрсбна јс тесна сарадња родЈпеља и школе, а ова, вергјемо и друге школе, имају увек широм отворена врата и пуно разумевања за све родтпслл. BNOfiiVM ЧМ1Ш ВРДЗЈЖИ рддв кудам ЈЕДИНСТВЕН ДОЖИВЉАЈ Саша Божовпћ, лекар, жена — борац и писац ислрнчала је дра.матлчну истннпту жпвотну причу, која је публнковањем и објављпваљс.м књиге „Теби, моја Долорес”, добила уипверзалло значеље u прсрасла у псповест свпх мајки којнма су страхоте рата са груди отргле децу. Новннско лздавачка рална органпзација „4. јулн”, пздавач поменуте књпге, н Библиотека „Др Вићентије Ракић” омогуГшли су сусрет параћинскиАт љуби тењпма писане речп са ово.м племенитом жсном — херојем — која he 26. новембра скоро два часа задржала бсспрекориу пажњу препуне салс Градског аматерског позоришта. сашириЗиЧни ylao ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Брак и кредит Пигање Превазиђено Дрсвшг /Кивотин мото Нм*гова В« *niKit Разлика io псЋне баролс. a TTapahim nawoHohiu Тврда бољка Сапрсмена басна тан.тор.т ..Злрпво, мпли", каже UEHA и опаиг ,.ГТ»платлће тп м овп моЈ бр»т „Нл кредиг нпЈе иише што јс олхосорм ЦЕНЛ. Мирослав ДимптриЈевић ШАМШ1ОНАТ ЗНАЊА „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА — МИР” ПРИПРЕМЕ СУ У ТОВУ Учс1шцп Основне школе „М. Поповпћ — Озрсн" обпшлп Фабрику бомбона, ратлука н жвакаћпх гума ,Д1ара11ннка", ОШ'„Р. Домановић" 1ГВТКТ „Б. Крсмановнћм, „Параћтг" и „Стандардтранс'* а ученшш ОШ „Б. Јакшић” M3 „Врапчане" п „С. Јаков.Бевнћ“ Српску фабрпку стакла, Скугшгпшу олштнне и СскретарнЈат унутрашњпх пос пова н радннм људима и грађанпма честиталн 29. повембар — Дал Рет/блнкс. И обс године, као и ранијпх, ппонирн п о.младина нашс општинс веома актнвј?о сс укључују у акплју Шхмпмонат знања „Тито — револуиија — мнр”. Овогоднш1Ба тсма, па коју ћс ученини основннх школа, средњошколска омладнна u о.младина пз орпанизаспја удружсног рада п месних заједшша одговаратп је ,»На родноослободилачки рат н сопијалистнчка револуццја од 1941. до 1981. годинс”. Коордннацнонп одбор Ша мпноната, како смо сазналн од председника Одбора, Дра гослава Марјановића, одржао је неколико састанака п закљ^го да се са прппремама благовремено отпо чне. За ученике п омладгпг' је обезбеђена потребна литература, а према пропозн« цијама до 28. мартЗ треба да буду завршена школска такмичења, док ће се ошптннско одржати 12. апрнла 1981. годнне у Основној школп .Дранко Крсмаиовић” у ДоЈвој Мутнишг. Цлљ овогодшиље акпкје Шамгшонат знаља „Тито — револуцнја — мир" је да по масовностн, пако је и до са» да било најмасовније такмичеље, премашн све раније и да се у н>у укључн ппо већи број раднтгчке и сеоске амладнне. С. Ј. ГОСТОВАЈП1 СВЕТОЗАРЕВАЧКИ писци Непосредним днјнлогом, лр Cauia Божовнћ је износнла своја још увек свежа сећаља на бројнс сусрете са Јоснпо.м Брозом Тито.м, на дане кала јс као млади лекар кренула пуге.м пра вде п истипе п по беспућу Нрногорских планина на псјакпм лсђима носила рањснике и ппевпјала најстрашније pane. Њена лична трагадеија. губљенл летста, јој је послужпла као мо то да испрнча пг>пчг многих мај ки и горких судбииа. Успоменс на хсројску nonionjv Бошка Бухе, којп је бранећи н»у и сам погннуо. бнли cv одговорн на upoiiia питања најмлађнх. Всче јс иротекло, мог.чо бн сс рећн, у јсдном даху. Публмка је са пуно пажље и поштовахва пратпла сваку рсч. а бурни аплауз био је потврда п доказ за једно несвакидаилве н исзаборавно вече. Представншш одел»е1Бских заједнпца Основне школс „М. Поповић — Озрен” обншли су хо лсктнвно Фабрнку бомбона, ратлука н жвакаћнх г\’ма „ПараГшпка” и улозналп се са пронз водилм озс. за најмлађе, на.јпо гп-ларнпје радне организацпје. Окружени слатким мнрпсом, пионпри су у колектпву „ГГараhuiiKc" иајсрдачније честиталп Дан Рспублпке, а најбројније потрошаче домаћин јс послужно својим производима. Учсшши Основнс школс „Р. Домановић” посстпли су ИВГ КТ ,Б. Крсмановнћ”, Радну организацију .Лараћин" u ,.Стандартранс" где cv се, такоћс, упозналн са производњом н стеклп првс појмове о самоуправ- ■елна' ц нашЈну рада у органи- .•чашцн удружсног рада. Прсдседннк пноннрског одреда је у нме својнх пругова раднпм људпма честптао празник. Меспој заједнтпш ..Враггчаке” v гостима су бплп учснпии Осповне школс „Б. Јакшић” п за грађанс извели прптодан пт>ог: рам уз топлс чсспггке за Цан Рспублнкс. Свсчаној седнвци поводом 30. година самоуправљаља у Српској фабрици стакла присуствовали cv ученнцп Основне школе „С. Јаковљевић”, преносепн честиткс својпх другова cbilm радним људнма овог колектива, a једпа група ученика из ове птколе чеспгтала је празнттк радним људпма Скупштине оптптпне и Секрстаријата уиутрашшгх послова. V организацији литерарпс секције Центра за средњс образовагБе „Бранко Крсмановиђ”, у четвртак, 20 новембра гостовалп су чланови Кљижевног клуба „Бура Јак шнћ” из Светозарева. Светозарсвачкн књнжевки ствараопи су се средњошкол ској омладини овом прплнко.м представилв својим најбољпм лптерарним остварењем. ДРУШТВЕНА ИСХРАНА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОДА УЖИНА ПЕОПХОДНАЗАСВЕ ® Допунским оороком у оснозним школама у 1979/80. годинн обухваћено 72,12 одсто учсника @ Бачке кухиње раде у свим школама ® Ужину бесплатно добијају око 350 ученика НА РАСПОЛАГАЊУ БА ЦИМА И НАСТАВНИЦИМА ПЕДАГОГ, ПСИХОЛОГ И социолог У ЦЕНТРУ Y Цснтру за усмерсно образовшде »ЈБранко Крсмановпћ', у ново.м делу зграде, сл почстко.м школске годпне стартовала је н Стручна служба коју сачињавају пснхолог, псдагог и соцнолог. Звучи чудно алн је истшшто да за постојан>е овс Службе до скоро нису знали н некл за посленл v Центру а са luiMd it ученпци. С тога п задаци ко јп су стављенн прсд н>у чекају на нзвршење, али судећи по заиочетпм пословима, Службу о чекује увећан труд, што је и нор.малпо на старту сваке новнне, па .макар је ц закон прописао. Социјална слика школе, стру чна помоћ у раиионалпзацији учсндз, учешће у „пзборшш бло ковн.ма”, прн.мсна пових наставних средстава, предаваља за наставннке на тему »Лспхолошкс карактерпстике наставни ка‘- са анкетом међу учсницима, све су то послови у току нлм за најскоријс време. Уз све то, Слађана Тасев, педагог, Радашлз Миловановнћ, психолог и Верина Богосавл»евнћ, социолог, свака пз својс области, у ходу саветују н помажу свима који закуцају на врата 20 и 21 у Центру за усмерепо образоваље, бпо он наставштк. ђак нлп ђачкн родитељ. М Мнленковпћ I^ELHHa^ 11 Кад школско звоно означи почетак великог одмора уч_нини раздрагано крену у трпезарију по свој оброк, топао и ми« ришЛнв, који ће преклн\тн умор и бпти тгоијатио освел <п»г да се без проблема поднесб Hanop ирсосталих часова. Та слика јс всћ устаљена у сшш о> новннм школама у нашој опшпгнн. Допупскнм оброком јс у 1979/80. годшш обухваћено 72,20 одсто основаца. Y всћнни школа број ученнка обухваћених допунскзЕм оброком је мањи у односу на прошлу школску го дину осим у Основној школк ,ЈР. Дрмановић” н .Д1. Поповн11”, што је последнца повремене за бране рада ђачких кухнн»а v неким селима (Забрсга, Сикирп ца, Поточац) због појаве жутпце. Y ОШ „С. Јаковљевпћ4 је највећи број ученнка који добп јају ужину (90.03 одсто), а најмањи у О1П „25. мај“ у Поповцу (51,58 одсто). у градскпм школама број ученнка којн до бнјају допунскп оброк је прпблнжно истп, док је у сеосклм разлика већа. Све ћачке кухпњв су добро опремљане, а оброцн ое припреuaју v пентралннм школама и одатле развозг у нстурена одсљења. Самоуправна шггересна зајсд шша основног образовања и васпитања, у зависности од фннанснјскнх могућности породнца ученика. дотира сваки оирик и то у овој годинп са 1,30 динара дневно. За ученнке Koir пз члану домаћннства не.мају впшс 6д 800 динара, учсшЛе Заједшше је 4,20 динара, односно за њих је обезбеБена бесплатна исхрана. Од укупног броја ученика обухваћенпх допунским оброком, бесплатну ужпну до 6njajy просечно 33S ученика. Организацији друштвене псхранс у основном образоваљу све се вишс посвећује пажња п можс се рећи да у свему задовољава. /Хко још изнесемо податак да ученици у средњем усмереном образовању морају да се о ужипн са.мп брипу, па често све часове преседе без иједне унете калорије осн< вно образован>е је далеко испред њих. Али то пе значи да н садашње оброкс не треба обогатитн и рад кухиња подићи на још внши ннво. С. Јовановнћ
XX KVn ПАРАНИНА Y CTOHOM ТЕНИСУ ЗОРАН МАРКОВИЋ ОПЕТ НАЈБОЉИ • Јубиларни XX Куп Параћина у стоном тенису припао Нишлији Зорану Марковићу, освајачу XIX Купа Параћпна пре четири године ф Међу првом десеторицом нема Параћинаца Јубиларни XX Куп Параћпна, такмпчења у стоном тенису Y част 29. новембра, Дана Републике одликовао сс великнм бројем такмичара п квалптетним стонпм тенисом. Учешћа су се ирпхватилп осамдесет стонотенисера из I nil Српске лиге и нај бољн нз регионалних лнга. КОШАРКА — МУШКИ КК „Студент” — ОКК „Параћин” 94:85 (45:44) ИЗГУБИЛИ WAH V ДРУГОМ о ФУДБАЛ МОРЛВСКО ШУМАДИЈСКЛ ЗОНА Б0ДП0Б0Д-ЗШШ1 ЧЕТВРТИ ЈЕДИНСТВО (ТИТОВО У/КИЦЕ) — ЈЕДИНСТВО 3:3 (1:1) КОШАРКА — МУШКИ ЈУНИОРИ ОКК „ПАРАБИН” — КК ЗЕКАС (РАЧА) 72:66 (30:31) КАДЕТИ ПОБЕДИЛИ ОКК „ПАРАНИН”: Панчић. Марковић 2, Радснковић 17, Митровпћ, Пујин 2, Ракић, Живковпћ 20, Марковић В. 8, Дшшђ 23. Победа после раннјих пораза резултат је добре itrpe неколнцине кадета, који су по речима тренера Бранка Савића стасалп за првг eKiinv. С. Р. ОКК „ПАРАБИН”: Вукаднновић, Хворостанскн 15, Раденковмћ, Мвљковмћ 6, Лалић 5, Радспић, МилосављевиН 19, МариHKOBiili 32, Мптиковић 8, Динић. Судије: Радосављенић и ЛазаревиИ, Светозарево. Са гостовања у Крагујевцу, се нпори су се вратили поражени и са утиском да екипа нијс Onna хомогена то јест да сс сви нису подједнако залагали. Недостатак елана можда може до иекле оправдати гостујућн терен алп први пораз у ово.м дсли такмнчења лије разлог за забрннутост. Bell у следсћсм колу надамо сс бољем резултату. С. Ракнћ Игралиште спортског центра Крчагово. Гледалаца 300. Суднја Марковић, Лапово. Стрелци: Ристановип у 5, Удовичић у 50 и Ојданић у 72. за Ужичане, а Васић у 22, Матнћ у 60. и Пелмвановић у 66. за Јединство. Жути картонн: ОЈданић и Удовчић (Једннство Титово Ужице), а Пеливановић и Павловић (Јединство Парапин). Једннство: Богосављевић 6, Анђелковић 6, (Павловпћ 6), Стефановић 6, В. Петковић 7, М. Петковић 7, Мнрковпћ 6, Аризовић 6, (Урошевић —), Матић 6, Васић 7, Пеливановић 7 и Мнлмћ 7. ПРИА01 мш ОРЕШАНШ Y шцр досадапЈљих освајача КУПА ПАРАНИНА организатору се захва лио Љуба Стаменковпћ, бивши грађанин Параћи* на, који је уједно пзабрап за почасног председника Организацпоног одбора Купа. Као некадашњи играч стоног тениса п активни спортиста имао је пуно разумевања за потешкоће поновног буђења стоног тениса у граду на Цр ншш. Овом приликом, осим леппх жеља за раз воЈ и успехе Љуба Стаменковпћ поклонио је Стонотенпсерском клуоу »ЈБораЦ” и 500 дннара за унапређење женског стомог теннса. Р. В, ДЕВОЈКЕ ИПАК СТАР ТУЈУ На конфсрнцпји представннка МО-СС за рсгпон Шумадије и Поморавља донета је одлука да се осиује женска стонотенп серска лига и да се стонотенисерке такмиче по дуплом бод спстему на турнирлма у Крагујевцу 7. дедембра, у.Лапову 11. јануара 1981. године, у Светозареву 22. фебруара, у Арапђеловцу 8 мар та и v Параћшгу 29. марта 1981. године. Други круг турпнра одиграо би се у апрплу, мајуијуну пдуће године. Средства за такмпчење обезбеђују се од чланари не. Почело је најсвечаније. Нај пре је инж. Стаменко Јездпћ по здравио бројне такмичаре и го сте, као и досадашње освајаче Купа, окупљене за јубилеј. Пре почетка мечева, у име досадаш њих победника, захвалио се Љу ба Стаменковић, који је уједно изабран за почасног председннка Организационог одбора Купа. Само такмичење било је борбено и врло квалптетно са изненађењима, који отворени.м првенствпма дају посебну драж. Најпре је Предраг Мујић пз Тр стеника победио носиоца групе у шеснаестинп финала а затим у осмини отворио пут до бољег пласмана савладавши још једног фавортгга, Милана Баковца id Светозарева. Поражеи је V полуфцналу од Дробњаковића, освајача другог места. Осмнна финала донела је изнена ђење у ввду пораза Јована Мла деновића id Светозарева којп је био носнлац групе. Цело вре.ме доминирали су Милинко Дробњаковић из Про купља п Зоран Марковић из Ниша. Њих двојица су се сусре ла у финалу XX Купа Параћина и у врло лепом мечу Зоран Марковић је још једном тријумфовао. Трећи је био Љуба Миленковић нз Крагујсвца, четврти Продраг Мујић пз Трсте ника, пети Јован Младеновић мз Светозарева, шести Првослав Вукмановнћ пз Крагујевца, седми Слободан Варјачић из Крдгујевца, осмп Милан Ба ковац пз Свстозарева, девети Ратко Јовановић пз Крушевца и десети Драган Бурковић из Трстеника. Наших шест стонотенисера са успехом су пребродплп прво коло и нашли се међу 32 најбол>а али спортска срећаим је окренула леђа већ у следећем кала су сви слимшшсани. Боривоје Дулић н Ненад МилошиИ поражени су од фавори та н освајача награда, што мо же да послгжи као утеха. Куп Параћлна у част Дана Републике добија на зпачају н штета је ако након љеговог поновног активирања не ybe у календар такмичења Стоно тсни^ког савеза Србије. ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВО Б9РАЦ И1,1ЕКЛШЦ „ИГ1 Табела Јединствене лиге МФС Светозарево Борац 13 8 2 3 26:13 18 Текстилац 13 7 3 3 28:14 17 Слога (В) 13 7 2 4 25:21 16 Благотин 13 7 1 5 24:19 15 Ц. застава 13 7 1 5 19:15 15 Партизан 13 5 3 5 24:19 13 Напредак 13 5 3 5 22:23 13 Левач 13 4 5 4 15:20 13 13. октобар 13 5 2 6 27:25 12 Морава 13 4 3 6 19:26 11 Младост 13 4 3 6 14:21 11 Слога (Д) 13 4 2 7 ' 18:29 10 Буцућиост 13 4 1 8 24:30 9 Рембас 13 3 3 7 18:27 9 Још једанпут су „зелени’’ доказалн да v гостнма много лакшс постижу голове. Параћинској публици остаје да жали због неправде за коју су криви стрелци Јединства. Тако је било II овог пута v Титбвом Ужпцу. Два вођства домаћих „зелени” cv анулирали изненадним н сфектиим головима. Најпре је Матић са удаљености од преко 30 метара ефектно савладао голмана Ужичана Јеремића, да би шест минута касније Пелпванбвић још једном шокирао публнку. Његов шут id корнара дирсктно је завршио v мрежн на опште изненађење играча, а нарочито несретног Јсремпћа. После д-ва вођства Јединство лз Тптовог Ужица голом Пелпвановића „зелени” су ималн прм- .•пгку да са последњег гостоваља v јесењем делу првенства донесу оба бода, али нису ималн снаге да започето дело доврше до краја. Многи се слажу да је нерешен резултат и потпуно праведан исход овог уабудљпвог меча. Четврто место у Моравско- -шумадијској, зонп не може се сматрати пласманом којн. треба да задовољи бившег српсколпгаша, поготову ако се зна да Јединство у овој такмичарској сезони и.ма ојачан тим. Y следећем броју донећемо опшпрнпји пзвештај о пласману Јединства, уз разговор са стручним штабом и председнико.м Клуба. М. Мпленковић ТАБЕЛА HA KPAJY ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА МОРАВСКО-ШУМАДИЈСКЕ ЗОНЕ Јесењи део првенства у Једин ствсној лиги МФС Светозарево најавио је мртву трку у следећем пролећиом делу фудбалских надметања. Актери те трке по својој политици ће бити параћински рнвалн Борац и Текстилац. За сада „за прса” води Борац али пе треба сметнути са ума оптимпзам „штофараца” који се надају титули иа важније.м icpajv пролећном. Нн осталн тпмови на табели me заостају миого за водсћим, што he другн део првенства учпнитп веома занимљивим. Трећп прсдседник Параћина „13. октобар”, некако по статусу а и по пачину нгре прнпадају „романтизму”. V последњс.м колу савладали су Борца и збро јнвши и ту победу, задовољпп су постигиутим. Можда п не бп требали јер од последљет „орже" само трн бода. М. М. ПРВЕНСТВО ШКОЛЕ Y МАЛОМ ФУДБАЛУ МАСОВНОСТ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА Нови Пазар 15 9 3 3 26:13 21 Шумадија 15 9 2 4 24:12 20 Златар 15 7 5 3 29:26 19 Јединство (П) 15 6 5 4 28:20 17 Слога (Б) 15 6 5 4 27:21 17 Младост 15 7 3 6 17:14 17 Прва Петолетка 15 6 5 4 22:21 17 Ремонт 15 9 0 7 22:19 16 Јагодипа 15 4 6 5 17:20 14 Морава 15 4 6 5 15:17 14 Полимље 15 4 6 5 16:20 14 Први Партизан 15 3 6 6 16:13 12 Раднички 15 4 4 7 22:23 ' 12 Јединство (TY) 15 2 7 6 17:16 11 Слога (П) 15 3 5 7 17:21 11 Ауто-превоз 15 4 2 9 18:20 10 СТРЕЉАШТВО ГАЂААИ ОСНОВЦИ ИЗ ЛИСТА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" О раду, животу и успесима клуба незнамо ништа. Надамо се да ће овај чланак подстаћп некога id управе клуба, да ца неку информацнју, како би п други сазцали нешто о том клубу који се водп као паш, односнс наше радне организације. Од председника клуба више пута смо затражили податке о резултатпма клуба, али одговор нпсмо добили. Зна се да је прсдседннк клуба Божа Миловановић, a тренер Велнмпр Милићевиђ. ШТД РАДИ ФК О клубу знамо само неколпко података и то да је ’ крајем апрпла одлуком Радничког савета радне организација клубу дато 150.000 дпнара на име рекламирања напшх производа. _ Сшпла је добро познато да прп нашој радној органпзацији постоји фудбалсга! клуб „Цемент”, али о љему се нипгга не зна, већ дуже време. Можда неколмцна п зна резултате овога клуба, алн то је всома мали број. љиди. Већмна се пита шта је са фудбалскмм клубом „Цемент” и дали join увек постоји. ВЛиана^ Већ је постала традицпја да се на почетку школскс године у средљи.м школа.ма организују такмичењс у мало.м фудбалу. И ове године 1. новембра стартовало јс 57 одељењских екипа у такмпчењу за којс иам је Момчило Тошнћ, профссор фпскултурс рекао: — Пошли смо са тим да запнтересујемо и апгажује.мо што већи број учсника. Фудбал који се приказујс из кола у коло све је бољи a no квалитсту се иарочито истпчу одељења чствртс годинс, 4:2, 4-9 и 4-5. Циљ овог такмпчења није борба за редослед на табели већ развој другарства и жеља да се кроз већу спортску активност створе здравнји људи. На слпци: Један од тпмова учссиика првснства „Ко то гамо пева". ' Владан Љубичпћ ® На општинском првенству основних школа у гађању ваздушном пушком прво место и у мушкој и у женској конкуренцији припало је основној школи „Стеван Јаковљевић” Масовност пре свега краспло је општинско првенство пионира п пнонирки, осиоваца, у гаБању ваздушно.м пушком. Све школе наступпле су са мушком и женском екипом оси.м основне школе „25. мај" пз Поповца и основпе школе „Момчило Поповић — Озрен” из Параћина. Гезултати постигпути на стре лишту основне школе „Стеван Јаковљевпћ” у Параћпну, неу* једначени су али то је и Јио један од задатака овог првснства, да регрутују младе п та лептоване стрелце. МеВу појединцпма, најбољи су бпли Славица БорБсвмћ из ОШ „Стеван Јаковљевић” и НенаД Си.мић из псте школе. За органнзацију овог такмичења бринули су радлици ОШ „Стеван Јаковљевић" уз стручну помоћ Стрељачког савсза општине Параћии. Учествовало је 60 стрелаца сврстанпх у четрнасст екипа. МАЛИ ОГЛАС Продајем магацин v Улилици 7. јули 'број 25. Цена повољна. За блпжа обавештења упитати на rope наведену адресу. Раднички савет OOYP „Производне услуге "у саставу Радне оргализације ФЦ „Нови Поповац”\ Поповцу, распвсује К О Н К Y Р С За стипсндлрање једног ученика Ш годинс ус.мереног образовања за механичара хидралулике. Предност код пзбора имаће опи ученпци који имају С-ољи просек оцена из предходних година. Висина месечне стнпендије пзпоси 1200-днпдра. Молбе за конкурс прсдати Сектору за кадровске послове, а рок трајања конкурса је 15 дана од дана објављпвања. ttuAjc СНј ввфсривошл Нхиичкв сжагл драпш Антађ (првдседниж), Смодј ГродеввА (зшенп), SopD* ЦетжовмВ, Жижотв Стојпаоаић Г<мгасда» Мачоваиииип Aparnvyt ЕијнП Мнлж м Нешвћ (*адо|екић Над* Бранковкћ «илнп> Жнввпнпћ о Сдавму« ОбрадпвиВ Ypeby|e: ггдакпиони колсгиЈум Гаавив • одгоМ|рки урмиик Слаапл.^ ОАрадовиП Н|»иццарнЈ Снежанв iX (tartowsh Имгаклмић Миросла* iIhmiopufeBnh Миливоје Илић • Мвпцрш Милспковаћ Алресв РедакдиЈ« Параћпн, Максич-.в I орксл » поштангкм фа« 17 lejie«;4>UMi 1 иапин а аапни>рнв v жлниж 12-352. ‘З Л9Л претплапк Гплиип|.в 125.00 полугодшдља 62,50. За оиосгралство двоструго Жа ро-рачуп СИЗ-в нвфоринслња 63504—649—16 кол СДК Парађин. Шгамм ГГО ВзајксваАсжа 8 ге-тсфон 340-551. Гвраж 11.000
I i | НЕОБИЧАН РОДИТЕЉСКИ CACTAHAK Y TOM COMEOPY BOM 1 Y сусрет Дану JHA Страна 4. 1 КОНФЕРЕНЦНЈА САВЕЗА KOMYHHCTA ПРНВРЕДД У ПРВН ПЛАН m:; . ttwtmги^.ттттг.^чw! wawmidw—*' ц ГОДИНА VII ■ БРОЈ 171 ПАГАКИН П 17. ДЕЦЕМБАР 1980. ГОДИНА ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Циљ Конференције Савеза комуниста наше општине заказанс за 17. децембар. на којој ће сс разматрати пословањс привреде и друштвених делатности за првих девет месеци ове годнне, порсд аналнза стања садашњег гренутка јс и заузн.мање одређеннх ставова који he бнти од изузетие важности за старт у идућој години. Благовре.мено указивање на одређсне слабости и пропусте, договаран>е о конкретним мерама I* акцијама, конкретпзовање приоритетних задатака органнзацпје Савсза комуниста и сваког члана је у стварп програ.м рада органнзацпје за 1981. годнну. Поред овога на Конфе* ренцији ће се раз.матрати и нека актуелна питања пз рада организације Савсза ко.муниста. ЗНАЧАЈНИ РАЗГОВОРИ О ДАЉИМ ПЛАНОВИ MA Y ОБЛАСТИ ПРИВРЕДЕ НЗВЕСНОСТ ТЕШКОГ ПОЛОЖАЈА Зиало сс још почетко.м године да ће привреда општине ПараИин пословати у всо.ма отежани.м условнма и да he се сукобљавати и сретати са нвзом лробдема и невоља. Taicobe се знало да he неке организације удружепог рада пословати са губицима, (јер нске су то у својн.м плановпма и зацртале), за неке сс претпостављало, алп ее за један број ннје могло рачунатн да he се и оне паћп, у овако сложенн.м условн.ма, у групп oiuix које послују са губитком. ЕЈЕКСНОРИШћЕНЕ МОГУћНОСТИ ПИ || Ш11Г11ЈГ~ГГ: • '■-------------------------------------- - -------------- и н— ® Стабилизација остаје најважнијн задатак и у ново.м средњорочју ® Мала привреда још увек тапка у месту @ Целокупно привредно и политичко руководство ангажовано у решавању овпх проблема ® Славица Радић и Будимир Вукашиновић, чланови ЦК СКС и Милојко Дивац, помоћник секретара за привреду СР Ср оије учествовали у овим разговори.ма A/iajitiJO.u (иесго.чесечног пословања претпоставке су се потврдиле и eeh тада /е било извесно da he губици битп велики п тегико надокиадиви. Ипак, рачунало сс da he се у другој половннп Јодине, због спсцифичности пословања појединих организација стање у знатној мери побољшати. Говорено је и указивано да треба искористити све могућности и капацитете и -уложити макспму.и папора да се до краја године стање поправи н превази!>у присутне слабости. После разматран,а девето- .мессчног пословања постало је cacetLu извесно, јер истало јс мало вре.чена, да се на неко озбиљније noбољшање пословнпх резултата не може много рачунатч. Истпна, напори који су у једном броју организација удруженог рада уложени, корекција цена иекпх производа, наплата потраживања и jotu неки моменти, смањиће негатпвно пословапе привреде у целннн, ни могли очекивати неки позитивнији трендови и бржи корак ка стабилизовању name npuepdde. На недавно одржаној седHiapi Скушитине општине први пут је гласно и јасно речено да се не може вшие толерисати да једне тс исте организације годинама noслују са губитком, да их друге организације којс брину своју бригу, односно радни људи у њпма издвајају своја тешко стечена средстоа и покривају их. OAU толико колико се половином годиис рачуна- .io. Тако одлази jota једна година која у слсдсћу уноси губитке, стрепњу и немир како he се покритч губици и превазићи наголтлани проблелш. За овакво стан>е разлози су довољчо познати. Од нсстабилне економскс снтуаиије која је захватила цсо свст, преко све отежанијс набавке репро.натеријала п снергетске крпзе. V доволмој мери с\> иам позчати и сгбјектчвни разлози, корг. то моразго признати, бап r.oAoeuHv гдела имају за овакво стање. Наше noHaiaaibe, па које смо безброј пута указивали, у областн инвестиција, потрошње, штедње. па и рукоoohetba нису се мпого пз.ченилк. па сс оправдано иису Постављено је tutraibc, мада је то требало и раније, да ли су такве организације потребне овој средини и њешил раднпм људ1сча. ТаKobe, постављено је и питањс да ли може неко да у свом понашању иде тако далско п да пробија Резолуцијо.ч*зацртане личне дохотке, а да при том бележи подбачај у извршењу планскнх задатака и који се то онда дохооак (ако нпје стсчен) расподељује. Сада је најбоља прилика (јер почетак годнне је на прагу) да све рачуне сведемо и са јасно искристалисанпм намерама н задацима кренс.чо у нови tLian. Морамо се odpehn нереалних жеља п амбицнја, ко.чотиог нонашата и лагодног живљења. To је суштина п стварност, то је нужност да бпс.мо што лакше HacraetLui путем социјалистичког самоуправног развоја. Да нс буде no старом: Нека, лакше ћемо у другој половнни године, или 1Гннсмо сами": „како други, тако и .чи”. To би било опасно заваравање. Равно неразулшости. Заправо и не трсба постављати питање хоћемо ли или иећемо, јер го је нужиост потрсбна pada више иего икада. To морамо. С. Обрадовнћ I V протеклих недељу дана у нашој срединн одржана су ј два значајна скупа на којима су вођенн разговори о данас, сваI како, најзначаЈннЈим питањима не само за нашу средину, него * уопште. Нанме, у разговорима у којима су учествовали приврсднпци и функционерн наше општине разговарало се о спрој вођењу мера скономскс стабилнзацнје и развоју мале привреде. Стабилизација — па остало На првом скупу на коме се разговарало о полнтици спровођења мера економске стабплизацијс прнсуствовали су Славпца Раднћ н Будн.мир Вукашиновић, 'чланови ЦК СК Србпје. Закључак је да су програми, чпја је основна садржнна активност на стабилнзовању привреде- на реализацији програ- .ма за текућу годину и за нарсдни средњорочни период добри, алп да они, бар у досадашн>ем делу нису донелн неке крупннје рсзултате. Разлози за овакво стање траже се, када је реч о већкм органпзацнјама удруженђг рада, односно носисиима прнвредног развоја, великим делом субјектнвне прнроде. Тачније, због структуре каква је у нашој прпвреди бележн се нсгатнвно пословање. мада се нс потцењује нл негаiiiBHH фактор којн бар исто толнко и.ма удсла у њиховом по словању. На састанку јс са доста забринутости и са мало оптнмнзма нстакнуто питаље о будућлосги паше привредс. He бсз разлога питали су се присутни каква је то прнвреда у којој су исплаћени дохоцн за скоро 17 старпх милијардн више Hero што је Резолуцијом дозвољено- а њихов просск је и поред тога на дну лествице у СР Србијн. Једно је јасно. Лако и брзо неће се моћн решнтн годпнама нагохшланн проблемн, алн баш због таквог сазнања мора се уложнтн максимум напора да бп се постепено,' али трајније, рсшавало ово, за нас жпвотно пптање. ку ндеја п жеља. Сматрало сс да само великн капацитети могу да реше економске, соцнјалне и друге проблс.ме ове средине. Данас је друкчије. Мале рздне организацлје. у укупној акумулацнјп у опигпши твују са преко 70 одсто. Y средњорочном развоју прноритстно питање трсба да буде преструктуирање прцвреде, развој оиих капацитета којн треба да повуку папред. Исто тако стоји ннтензивннји развој пољопрнвреде, кроз објсдиња- ■I ful IKTBANKA ЈВ Ј КОМПЛЕТНА БАНКАРСКА WllrtuBMP YGJTYrA ЗА ВАШЕ ДОМАБИНСТВО Мала привреда — велике могућности Одмах на почетку разговора малој прнвреди, у којн.ма је учествовао Милојко Дивац, поо хгоћннк секретара за прнвреду СР Србнје, у уводном нзлагању Драгана Вељковића, потпредседника CO Параћин. речено је да се на плану развоја малс привреде нвје нтпта, заправо да се врло мало учшшло. Односно, остало се само на списг вање организација и удруживање рада и средстава. Милојко Дивац је, говорсћи о ови.м питањлма истакао да се о н>има није довољно водило рачуна и да с тога и нису могли да дођу неки значајнији резултати. Неразвијеност мале привреде све внше постаје ограничавајући фактор даљег развоја постојеће привреде. Покретачи њеног развоја треба да буду пре свега удруженог рада дннце. Једнодушна је организаипје н месне зајсоцсна- да покушаји који су до сада учињенн указују да је у том правцу добра оријентација и да постоје доста добри услови за њихово убрзаније настављање. V овим разговорпма v којима су учествовали Радоје Несторовић, председник Опиггин« ске конференције СКС, Мпхај« ло Лтанасковић, председнпк Beha Савеза синдиКата општнне, Љубомир Рашковић, председник Општннске конференци« јс ССРН, Драган Вељковић, потпредседннк Скупштнне општине, Живојин Николић, председник Извршног савета Скупштннс општине и Зоран СгаHKOBuli, начелннк Секретаријата за привреду Скупштнне општине, дата је пуна подршка нниннјатива.ма и закључено да he ово питање бити једно од најважнијих и у њнхово.м раду у следећем периоду. С. О. ПРВИ СНЕГ ПРВЕ ЧЕС1И1КЕ Први обилни снег који је пао почетком месеца нанео нам је доста невоља. Y међувремену снег се отопно, али су остали мразеви и залеђени путеви, те се возачима препоручује опрезна вожња у вечерњим и Јутарњим сатима. Са првим снегом долазилн су и први продавци честитки, треиутно једини зимски декор који нас подсећају да својим ближњнм зажелимо топло и нскрено: „Срећна вам нова година”
17. ДЕЦЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 1Л apWbeho политички живот РЕПУБЛИЧКИ ФУПКЦИОНЕРИ Y ПОСЕТИ НАШОЈ ОПШТИНИ СТАКАДР*ЦА УРОДИАИ ПАОАОМ . sraassys?,.. -,и ■ к т. —^=TS==s. -■ ——~== — ——===== =Z^_J ^.-1==^х=====-2__-г-^- ---------.. ■■ , ——————• — ® Опсежним стабилнзацноним мерама могу се превазићн настале тешкоће у прнвреди наше оп- . пггине Б СЛАВИЦА РАДИН н БУДИМИР ВУКАШИНОВНБ, чламовн Пептралног комптета СКС, нсдазно су соравилп у Параћипу ■ Том прлликом посзтшш су ИВТ КТ .ЈБранко Крсмановнћ” п Српску фабрпку стакла, а у зградп CO са представнишша прпвредног и друштвсно-поллтичког живота нашс општмне воддстп разговоре о економским крстањмма и стабплизацмоним мерама у ттараћпнској прнвреди. Највеће интерссовањс гости су показалн за проблеме Стакларе, о којима је разговарано са прсдставнииима ове оргапвзаннје. Витомир Иванншсвнћ, предссдник Пословодног одбора. гиознао је прпсутне госте са пословаљсм организаинје од 3.650 раднпка, којк има 20 ООСК н v њп.ма 754 члалова СК. Од 1907. године- када је Стакдара основана, пронзводн.а <е по фнзичком обиму повсћана за 50 пута а број раднлка за 5 пута. У првом петотодншн»ем плану фабрика је бшта највсћн произвоћач шупљег стакла у Југославији и у укухшој југословенској прокзводњи учествовала је са 57 одсто. Мсђутнм, односи у прнмарној расподели су се промсиилн, тако да од 1963. године у овој фабрицл ннје нзграђен ни једап комллетно нови капаци 1ст. To се негатнвно одразнло на производњу тако да се ове године дошло у ситуанију да су । обог. нсдостатака амбалажс пунионицс v нашој земљи морз.Че" ла *з'Ауставе својс пронзводне калаиитсто Застој v производњи стакла ремети производн»у и y другим фабрикама Друг Иванпшевић је даље говорио о губнпима који су сс у овој Фабршш првп пут јавилп 1976. године, а ове годнпе ониће износјгги иамеђг 30 и 50 милиона дтгнара. Гуошш су с.маи>енн у односу на очскивања због повсћања цека стакларских пронзвода н бољнх по словних резултата. А до бољнх пословпих резултата дошло се борбом за нзједвачавање положаја са осталим произвођачима стакла у зсмљп. којн су пмалн повољнчје условс привређ|тван>а. Огромнп напори су улагани и за обезбеђиваЈБС око хиљаду тона материјала, колтгко је днсвно потребно за редовну пропзводњу. И овог пута се показало да поједине нндустрпјске грале треба упоредо развијати. јер кад стош Стаклара долазп до поремећаја v производњи лекова. алкохолјгпх п безалкохогпппс ппћа, хране н много дрггнх пропзвода. Када су у Стакларн иастале пе.менгте тешкоће. оеновно определ>ен>е запослених је бнло да се што рационалнпје троши матерпјал н енергија, да се смањи шкарт н заслој, да се строго контролпше шта и холико се гвози. Насупрот томе повећап је извоз. повећана је употреба стакленог крша, смањена репрезентапвја. Захваљујући неговању лноваторства к рацно лализаторства. чиме се у овој фабрицн бавп већп број радннка, постигнгте су знатне упггеде. Стаклара јс јединп ггронзво ђач стакла у зс.мљн који Је УСФС 1981. годшзе просечан ЛД 7.000 динара прмстулно организованом удру;киван»у средстава са куттци- .ма својих пронзвода, а сред ства су намељена за подизањс нових пећн за производљу стакла. Носилац акције штедње је синдикат И остали учесшшн у дпскусијн износили су дстаље који су карактеристични за поједине OOVP-c н који су од упшаја па укупно пословакл раднс органнзаиије. Тако на пример било је рсчи и •> застојнма који су се јављали у овој годннн а једап сат застоја у непосрслној производњн повећава шкарт за четири одсто. Говоренр јс и о малнм личним дохоппма. јср је главни терет стабилизаштје ишао на рачгн ллчних до ходака радннка. Задњнх година у Стакларн је настојано да сс максгп1а.-тно штеди, зато о' урађени обпмнн гтрограми где јс детаљно обрађено где и колнко може да се уштеди, a главнн носилац овс акцнје је Синдикат. Будпмир Вукашиновпћ се овом приликом посебно интсрссовао како he- према предвиВањшма Стаклара 6imi снабСТАБИЛИЗАЦИОНЕ МЕРЕ Y ППРО „ПГУМАДИЈА” ШРОШЊА У РЕДАНЕ 0ИР1 • Зоог пораста цена смањен промет ф Већим залагањем обезбећивати више робс девена снровинама и репрома тсријалом у иаредпој годшги п колики се просечнп личнл доходак можс очекнвати у 1981. години. Од најодговорниfiix у Стаклари добпо јс уверапања да ће проблема око снабдева>ва бити, алн да се већ сада улажу напорп и средства да се обезбеди довољно, у првом рсду содс н бутана. Што сс Tiwe Л1ГПШХ доходака очскује се да ћс. пакон коргкппја које су у tokv, у следећој годјпп< просечан лнчшг доходак битн око 7.000 динара. Друг Вукашиновић је том прнлнком подржао налоре ко јс чнни Стаклара у настојаљнма да поститне стабилнпје пословаже. Међутим, у борбн за бољс економске резултатс нс смс се заборавнти са.моуправл>ан>е u љегов даљп развој, јер праве стабилнзаш|јс нсма ако је не прлхвати сваки радкик у колстспшу. V томс наЈЗначајнпју улогу имају соппјалпстичке снаге у самој фабрпип- које морају да мобнлттг сваког радног човека да предлаже решења и узме учсшће у одлучиван>у о сви.м питањима. На крају је истакао да иако политнка цена у нашој земљп још увек нпје у пуној мери под утпцаје.м удруженог рада, повећањем цена не с.меју да се покривају субјективне слабо сти v самој Љабриин. ¥з to ie подржао оријенташЈЈу да се у овом колективу израђују производи са ВППП1М стспеном обраде за које на тржишту влала велико шггересовање. На састанку са функцпонс рима, ко.ме ie присуствовао један бпој прпвредиика највнше је бпло речи о тешком по ложају у коме се налази параћинска прнвреда, разлозн који су довели до таквог стања, a разговарано је и о могућим конкретшш мерама којс треба да допринесу да сс настала си туација што пре превазпђе. Мнлица Жнвковић ПОСЛЕ ДРУГОГ РЕФЕРЕНДУМА Y СФС i ШТА САД? * Y два OOYP-a већина радника гласала против Y Српској фабрипи стакла 10. деиембра поново је спроведен рефсрендум на коме је требало усвоЈити Самоуправни споразум о лзменама и допунама са- • моуправног споразума о заједничким основама и мерилима за распорсВивање дохотка н средстава за ллчне дохотке u заједничку потрошњу и правил* пнке о распорсБлваљу чнстог дохотка и расчоделп срсдстава I за лнчну ч зај-.*5Ш1чку потрош1 «»v Да поасетимо да јс пред- . ходни референду.м када су усвојена ова акта поништен на предлог цруштвеног правобраниоиа самосправљаља, јер све правне ралњс које су прсдходиле референдуму нису бпле валоде. На поновљевом референдуму већнна раднпка у два ООУР-а од укупно седам није се пзјаснила за ова акта и to у OOYP-v »Амбалажно стакло” и OOYP-v ..Технпчкв поатови". Зато новп систем расподеле није могуће у потпуности примењивати у иелој радној организапнјн. Y лнформацнјн коју је том прилико.м нздало приврсдно н друшТBCIТО-ПОЛ1ГП14 ко руководство СФС између осталог сс кажс: — Полазећп од важећих прописа да о расподели дохотка OOYP-a одлучују сами раднтш тог OOYP-a. новп систем расподеле примењиваће сс у OOYP-пма u радннм заједнпиама гдс су ти правилнтш и усBojciui. Y OOYP-има у који.ма нпсу усвојена поменута акта и надаље ће се при.мењивати одредбе досадашЈБих општих аката ООУР< о расподели. Делнмичном примелом новог система расподеле н награВиван>а не могу се отклоиита досадашљи уочени недостаци. Зато ће v Стаклари у најкраћем poxy извршити анализу узрока кбји cv довелп до овакве сптуације. Уједно је потрсбно ангажоватв све субјективне снаге на нзналажељу п гсвајању таквтгх решења која ће ббезбедлтн да се гтитање расподеле н награђивања v чптавој радној органлзацији постави на оттште прихватљнве основс. М. Ж. СА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ CO ДОКУMEHTA ПА ДИСКУСИЈИ © Крајњи рок за усвајање је крај годнне На последњој седници Скуппггнне општине одржаној 3. децембра \тврђенм су нацртн друштвевпх договора о основама Друштвеног плана општнне Параћнн у периоду 1981—1985. године за развој нндустрпје, arpo-iniдустрнјског комплекса, снабдевања, мале прпврсде, друштвеннх делатиостн и за развој народне одбране к дру* пггвенс самозапгпгтс. По.мснута докумемта су иа јавној днскуспји, а разматраЈу се у месштм заједннцама. организацијалш удружеког рада, самоупрлвним u другим заЈсд!шцал1а. Нацртима друштвених договора о основама плана друштвено економског развоја за на редни средњорочни период дап< су заједнички тгтересп, цпљевн и задани у дргиггвено-еконо.мском развбју, заједнпчка по.игтика развоја и мера за н>ено остваривање, материјалне и друге обавезе за остваривање зајсднички договорене политике развоја као и мсђусобни односи в права и одговорности учесника у закључиваљу дого вора због неизвршавања хоговором прсузетих обавеза. Ова акта треба да буду усвојена до краја ове годлне. На овој седниш! утврђен је п напрт Резолуцијс о полхгппш остваривања плана друштвено- -економског развоја опттнне ia 1981—1985. годиие у 1981. годинп. Резолуција прсдвиђа основне циљсве и задаткс које треба остварити у 1981. години. У првом реду ie потребан даљи развој социјалистнчких самоуЕкономска стабилизацнја захтева свођсње свих видова потрошње у гранЈше оствареног до.хотка, затпм повећање ггродуктивности. јачањс радне дисшшлине и одговорности, доследну прлмсну самоуправккх начела награђиваља према раду, доходовно повезиваље прнвредс, пршшипијелаи однос прс.ма одговоршш задацима и обавезама н свођсље инвсстицноне потрошње у реалне оквире. Тако су стабплизапију схватпли комунистп Шумадије и v проградшма стабплзгзацнје за слакн OOYP понаособ уграднли све ове елемепте као задатак за превазилажење свих тешкоћа са којима је суочена ова про.метна радна организација. На заједничкој седншш акшјоних конфереаш1ја Савеза ко.муипста и Савеза синдлкатз коме су присуствовалл и Мнхајло Атанасконнћ, председнпк ОСВ, Илнја Нупурдија, секретар Комнтета н Мнрчета Сганковић, Извршни секретар Оп- □пинске конференциЈС СК- nopea стабцллзације разговараио је И о резутттатпма поатовлн»а ..Шумаднје" и о раду акштрнпх 1-онференш<јз v гтротеклом перводу. ’ Привредна кпстања у rpche.xt кварталу овс годпне каратерише нестабплпост тржиштв, не \ једначена поихда п потражн>а. велнки раст пепз. недоетатак новчаних средстава у банкарском снстему, а све то утгшало је и на пословањс ове радне организације. Економски показатељи говоре да је за девет месеци ове годиве у односу на прошлу годнну промет порастао за 22 одсго. међупш, ако сс зна да је у овој години дошло до наглог скока цена окда сс јасно вндп да је промет опао и то за 7 до 8 одсто. Упоредо са расто.м пена расту и залихе, док коефицијенат обрта опада. Основна карактеристнка овог перпода је п та да је разлика у цени у масп расла. док стопа рззлнке у ценп опада. ТрооЈкови пословањз су у односу на нсти перпод прошле године порасли за 21 одсто. Све ово указује да п ова прометна организација мора да пгго доследније примељује мере *кономске стзбшшзашгје са којнма су сс сагласпли свп раднлци» а крајнл тп> је осгваривање већег дохотка по запосленом раднику. Y првом реду у наредном средЈворочном раздобљу велика пзжн>а мора oirru поклоњенз повећаљу продуктндаосги рала. Веохга сг знзчајна и внЕестпгшона удагаља у ссновна средства. Y складг са прввредном crrryannfoM потребнп је још веће ловет.гаање са пропзвођачтша пали дакшег оое.> бећпвања робе. V шсву ста&’дннјег пословалз чеопхолно је залагаље за контпнупт^ану снабдевеносг, jep кзд робе нема доволло на тржЈппту, потребно је већа ангажованост на њспом обезбеВивању. Оснбвне оргаЈшзацнје удруженог рада које се баве прснзводњом имају проблема због бсллког ворасга трошкова, поготову рспроматеријала u енсргије, а проблеми се јавллју и око обезбеЕивања бутана. Зато сви у овим OOYP-има мораа се придржавају начела економичности како бп се по већала продуктивност рада. Да би снабдевањем бпо задовољан шири круг потрошача треба наставптп са израдом noр.мапша рада- а п ангажовати се на побољшаваљу техничке и радне дттспиплипе у свнм дело вима радне органнзацпје. Све ове мере треба да допринесу даљем јачању материјалне осиове рада кроз оставд рнваЈБС већег дохотка, а сазпсм Tint побољшаће се п жпвотни стандард раднкка. — Зато сви морамо бити спрсмнп на сарадњу п решавање актуетпгх еконо.мскпх проблема, а ттше ћемо допрпнетк бо љем остварпваљу задатака стабплизапионнх мера, рекао је на крају свог уводног нзлагања Дутпан Љубпчпћ, председавајући Акпионе конферелшгје Спидпката, у коме је говорно о оствариваљг политпке екопомске стаоилизацнјс ППРО ДПумадпја*. ОТПИСАНА ДУТОВАЊА ПОРЕСКИМ ОБВЕЗНИЦИМА 2,4 МИЛИОНА ДИНАРА BAH КАСЕ Извршни савет Скушптине општнне отписао дуговања за пореске обавсзе у пзносу од 2,4 хшлиона дннара ц Дуговања су ототтсана соцнјалпо угрожсгпш лппима уз консултацпје са меспим заједнпцама ■ Meby дужншшма било је п оних са дуговима од преко 50 хп-длда дипара Након три године Извршни савет СкА-пштиие опет је имао на дневном реду отпнс дуговаisa пореских обвсзника. Овог гптз донета ie охтука којом се 2з6 лица са подручја огппткне Параћнн осзобађају дутова на име пореза. Одлука је донета на предлот Службе друштвених прихода xoja је након исцрпллвања свих законсклх мера н принудне наплате, закључила да су се стеклп ххловв за примену оваквог начпна решавања проблемати чних дуговаља. Одлука о отписивању поргских дутова ама у себи и со цијалвп карактер |ер ie списак ослобођепих дуговања pabea после коасултацнја са месшш заједнппама па и сошгјхчнгш раднппима, како се дужници не бн довели у још гежн положај. На овзј начЈШ, може се рећн, месне заједнпде су сс одрекле дела средстава за свој рад. јер је параћинска општнна једпа од ретких v Србијн која средства убрана на овај начин ставл>а на располагање месним laједшшама. бар кал је у пнтан»у оорез иа доходак од пољопривредне делатносги. Овај «к>- рез п у следећој години we мења стопу. за разлпку од пореза на приход од прековременог рада.прнхода пензионера у радно.м односу и паушалпог гторсза, ко in he гторасти за 14 до 15 одсто у 1981. годипи. М. Мнленковп!) правннх друштвепо-еконо.мсклх односа н јачање матсријалне основе удружепог рада кроз брз и стабилан развој производпих снага. Резолуција предвиђа и даљс уналреЕиваи>е и ширење самоуправпог договарања и сло разумеваља, повећан>е производн>е хране, повећање извоза ц дал»е успоравање увоза и раиионалпије трошење сировпна а посебно епергмје. Значајни 'V н цпл>еви на порасту продуктивног залошљаBaiba, брже завршаваЈве започетнх инвсстиционих објеката н њихово активираље. pacnopebnBaibe лохотка и чистнх доходака у ф^нкилјп стабилизацијс. даљп развој лру штвених делатностн у складу са могућностнма удруженог р.ада ц погребама радних људи и грађана. CBobeii>e свпх впдода • □отрошње v расположиво матсријалне оквтгре као н даље јзчање одбра.мбене способности, безбедностн и •др^игтвене самозаштнте. . Поменута Резо.туција треба да буде усвојена на наредној седницп Скупштине ошштше. М. Жпвковпђ ЕДаанаа 2
17. ДЕЦЕМБАР 1980. ■ БГОЈ 171 ПРИВРЕДА»ГРАДСКА ХРОНИКА СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ РАЗВОЈА „ПАРАНИНКЕ” ВЕБИ ДСОРТИМАН IIБРОЈ РДДНИНЛ • Основа новог програма развоја су нови пронзводи Средњорочни програм развоја 1981—1985. године у Фабрицн бомбона, ратлука и жвакаћих гума „Параћинка” базирав је потреба.ма тржншта у нашој земљн за кондпторски.м производи.ма. Те потребе сагледао Је Индустријско-пројсктнн завод нз Загрсба, који Јс урадио студкЈску оспову за нзраду сред!Борочног плана развоја овс раднс органпзацнје. Основни елементи нз те студије разрађеви су и прилагођенп условн.ма н могућностима њиховог прнвређивања. Оспова планнрања су вови производи којих нема на тржишту name Републике. Ново.м производком би се постигло да „Параћинка" у 1985. годнни л.ма најкомплетннји н најквалптетнији асортиман кондиторских произ вода у земљи. Полазећи од расположнвпх сировина из пронзводног програма „Параћинке" н ПИК ,,Поморавље”, у оквнру кога је ова радна организација, као и ПЛАН ПРЕ РОКА Половлном нове.мбра.та чниЈе, 47 дана пре рока ,Ј1араћ1шка” је оствари ла свој производни нлан за 1980. годпну од 2485 то на пронзвода. Само за 9 месеци за фондове је из двојено око 10 милиона динара. расположивлх капацнтета у пре рађивачкој индустрнјн и расположивог складншног простора треба очекнвати да he реализанијо.м програма доћи до још бржег развоја самоуправнпх односа, проширења производног асортимана на бази нзучености тржишта и расположЈгвлх сировина. Овај програм треба да обезбедл н већи степен коришће н>а расположивих капацитета. како са становиигга оби.ма тако и са становишта асортпмана и квалнтета производа и маПЕНЗИОНЕРИ Y НОВИМ СТАНОВИМА ПОДЕЉЕНО 25 РЕШЕЊА - ЧЕКАЈУ СЕ КЉУЧЕВИ После закашн>ен>а од годину дана С-9 у улици Буре Салаја бб спрема се да при.хп! станаре. To су пензлонери и њихове лородице, коЈи су на малој свечаностн у Клубу пензионера н званично постали власлици нових станова. Y суботу 6. децембра жима су уручена рсшења а до 25. овог месеца наши најстарнЈн суграђаии очекују и кључеве својнх нових станова. На СЛИЦИ: До нове годпне и Мнлсва Бстковић селн се у иови гтан. М. Миленковнћ ти прл.мену мсра заштнте на раду ла тим местлма. Владица Петровић, руководплац ове службе, лстакао јс зна. чај заштитс на раду у укуп.чом пролзводлом процесу. — Заштита на раду трсба да буде саставлн део производње и треба да је прати у фази планнрања, израде пројекта, у то. ку израде opyba за рад, као в у току са.мог рада. Тачлнје, тре. ба да нма прсвентивлн карактер. Да је ова констатација тачла nornpbyjy н подацл: са.мо у 1979. годшт као накнада на име 376 повреда иа раду у СФС лсплаћено је 430.000 динара. Да додамо још и то, да су за последњнх пст година у овој радној организацији повреде на paay учестале, а број лзпубљелих раднлх дана је све веИл. Пре.ма подашБма којима се располаже’ за саинрање једне повреде на Известан број ^апатллја нз name општпне протеклнх годила био јс органпзовал у Занатску задруту, гдс је реалпзовал део његовпх производа. Пошго овакав обллк оргаллзовања Huje био у складу са укупнн.м друштвеил.м токовпма у нашој земљи и са Закопом о удруженом раду, у прошлој н овој годннл нптензивно се радпло на реорганизацијн овс Задруге. Тако je она сада регпстрована као ,3анат-продукт" чијн је основнн цнљ удружпвање рада н средстава самосталнпх занатллја. Ијоанаи 3 кспмално коришћеЈве расположиве енергије. Y овај сред!ворочнп програм развоја преносп сс и део внвестиционог програма предвнђеног за реализацију у овој години, а који је одложен због смањења увоза опреме. Ти.м програмом је предвиђсна модернпзацнја и ко.\шлетира1Бе досадаппвег произворног асортимана „Параћинке". Да би се постигао жељени циљ потребно је инвестнрати око 360 мнлиона динара у грађевпнскн објскат и нову опрему. V новој пропзводној халн трсба да се израђују нови пронзводп од гуми базе и шећера, пржених плодова и шећера, бра шна са и без шећера, а планпран је и откуп и паковање меда. Укупна пронзводња до краја 198з. годпне треба да буде од 9217 тона годшпњс. Новл програ.ми захтевају и нову радну снагу. До краја новог средњорочЈа за повећану пронзводњу блће потребно још око 230 радника, претежно непосредних произвођача, што са постојсћо.м радном снаго.м треба да да број од око 630 радника. Део богатог асорти.мана производа ова радна организација на.мерава да ус.мерн на инострано тржиште. Како је планирано годишње бн се извозило око 1000 тона колдлторсклх проп> вода. „Параћинка”, која последњих годнна постиже изванрелне пословне резултате, новл.м произ* воднлм програ.мн.ма сврстаће себе у ред највећих гтронзвођача кондлторских пролзвода у нашој земљп. М. Живковпћ ТЕАЕФОНИ ПО ПРИОРИТЕТУ • ПОЛОВИНОМ НАРЕДНЕ ГС 1ИНЕ ПОЧИЊЕ ПРИКЉУЧИВАЊЕ 3.000 НОВИХ БРОЈЕВ Ових дана почнње монтажа нове аутоматске телефонске централе. Почетак радова каснл, јер део објекта у коме су лоциранп елементл за нову цен. тралу касни за више од годину дана, а многи од лзведенпх ра дова нлсу предвлђелл пројектом. На стручњашгма „Искре” из Кран>а је да дају пуи догЈрлпос да се овај капацитст за што краће врсме оспособп за рад. Упорсдо са монтираЈвем иентрале неопходио је пројсктовати и градЈггл мрежу у граду СадаплБл капацлтет градске .мреже може да примн и укључи у caoopahaj једва десет одсто од капацлтета бројсва нове аутоматске централе. Послове око пројектовања п нзградње обавлће радни људв ООУР-а ПТТ у Параћшгу. Стручна комиснја формпрала оз стране Радничког савета п.мз задатак да поред пројекта ло ве мреже одлучи н о .прнорнте ту укљу^пЈвања поједлллх делова града у телефонски саобра ћај. Утицај на то лмаће у пр во.м реду интерес прлвредс. по трсбе општемародне одбране в друштвене са.мозаштлте. кас и концентрацлја лнтересената пре.ма прлложенлм захтевл.ма сазлалл смо, лз.међу осталог, од Мирка Јовановнћа, .ткрсктора ООУР-а ПТТ у Параћину. д. г. ЗАН1ТИТА НА РАД¥ КАО ВИД СТАБ ИЛИЗАЦИЈЕ ВЕЋА ПРЕВЕНТИВА - МАЊЕ ПОВРЕДА @ Већи.м улагањем у заштиту на раду знатно би се смањнла боловања Служба заштите на раду у СФС, једна од реткнх у нашоЈ општкни, органлзована је тако да пружа услуге OOYP-има в радним заједница.ма. Њен задатак је да свакодневно врши надзор над применом .мера заштите па раду, да органлзује пе. риодлчне лекарске прегледе запослених радника и vpebaja којима људи радс,. да'даје упутства за безбедан рад, да проверава микроклиматске услове рада. да по налогу инспекнлје рада инсистира на отклањаље voченкх нлдостатака, да пратл научна достигнућа у областн заштнте на раду. • Да би се све ово постигло у органлзацлјп од преко 3.500 радника потребна је тесна сарадн>а са осталнм стручшш служба.ма у овој фабрици, а уз то и кадровскл опремљена Служба тако да свакл ООУР д.ма свог реферепта заштлте, чл.ме Стаклара не може да се похвали. Поарсбе за оваквл.м начнном рада постоје, јер овако органл. зована Служба не.ма увлда у сва радна' места. а самим тлм нпје увек у могућностп да праНЕМА ДИЛЕМЕ У ФОНД ИАИ СОПСТВЕ1ЈО СКАОНИШТЕ Прлликом последње поделе плацева за индпвкдуалну стамбсну изградњу, грађани поткованн познава»Бем општинских прописа и закона, затражлли -су тумачење неких чланова из Општлнске одлуке о изградњи, коршићењу, одржавању и финанснрању нзградње склошшгга у случају ратне опасностл. Фамозних два одсто од гтредрачунске вредлости објекта. који су се до тог врсмсна, код индивидуалне стамбенс изградње.' уплаћивали Фонду за лзградњу склонлшга, полегдс су заиста оптерећивали личне лнвестлцнје л неки лнвестптори су, тра жећл начлн за уштеду, покушали да пронађу јевппшји пут до склоиишта, лзградњо.м у соп- • сгвеној режији. Општшгски секретарлјат за управно правнс послове, у чију надлежност спада и ту.мачеље Одлуке о склонлштима. сигурнрсти ради, обратло се Уставно.м суду Србпјс. Консултација јс уроднла плодом утоллко што је одлука препуштена општинскнм органл.ма. Заправо рсшеЈБе је лежало у члану 22. односно 21. Одлуке о склонлшти.ма. На Извршном савету CO ово јс и детаљно проту.мачено: Уколнко илвестлтор’ у пројекту зграле поседује л пројекат склонлшта, лије обавезан да уплатп два одсто у фонд. Поштујућн одредбе пројекта можс да изградп „прнватло” склониште, с тнм uito се у то.м случају прнмсЈвујс л члан 33. по коме надзор над пзградњом склонлшта врши орган CO. задужел за по словс народне одбралс. Просто речсно, склонлште rpabeno сопственлм средствл.ма тсхничкн прима ко.млслја Штаба цлвллне заштите, која контролише поштовањс критсрнју.ма безбедностл склонлшта. На крају ред је да се каже и опо што штурл правллчкл језик ле садржи v својн.м нзразима. Тих ивз сдсто допрлноса, преведено v дмнаре износл 20 до 25 хиЈ»чда динара. 11редрачунска вредност склонпшта у личној режији чијн пројекат може да се види у Секретаријату за урбанизам и комуналне послове, кошта нл маље ни више него 200.000 и кусур нових динара. Слободш! с.мо да закључимо: Дилеме нема. већ по старом. Боље два одсго у фонд. него 200 хлљада под земљу. М. Миленковић ПИСМО ЧИТАОЦА ПРИМЕР ВРЕДАН ПАЖЊЕ Приликом куповине робе и пмћања код касирке Мире V сучермаркету Робне куће „Београд", заборавио сам 5. новембра своју књижицу „Елсктродистрнбуције” о плаћеној потрошњи струје. Нисам могао da се certut где сам књижицу заборавио, и на Moiy радост 11. деце.ибра добио сам писмо U КЊКЖИЦУ ПРСКО HOIUTC. Радницима Робне куће „Београд" много се захва.Ђујем и овај случај нстиче.ч као редак пример v нашој трговиии. Раднсав Филиповмћ Прво.мајска 25, ПараИин раду потребно је у просеку S дана а у овој фабрлци због по вреда дневно одсуствујс 12 ра ДНИК9. Нв пословн.ма заштите на раду радс и Мирослав Јевђевнћ. Драгослав Грујић и Живомир Жлвковл11. Од н>их смо сазнали да се најве1ш број повреда дешавају због неупотребљавања личнлх заштлталх средстава, не прлдржавања .мера заштнте л недлсштлине, а најче. mhe се повреВују металци и радници у контроли кваллтета. Један од разлога за такву ситуацлју је и то што се за ову област не издваја довол>но сред става. Флнанснјским плано.м за наредну годлну за потребе заш. тлте на раду планлрано је 7,5 милиона. Сума ни пзблиза ннје довољна за ллчна заштитна средства, перлодичне лекарске преГледс, прсгледе радне оредлне и opyba за рад, појачану нсхрану. за хигијенско здравствс. иу запгпггх'. V овој организацији у току ове године настоје да максл- .малним ангажовањем свако: појединца на радно.м месту допринесу стабклнијем пословању .л с.мањењу губитака које пока. зују финанслјскл резултатл. Свакл изгубљени дан због боловаЈБа или заустављена .машлна представља нову нсгативну ставку у пословању Стакларе Зато се намеће закључак да је знатно јефтлнлје улагатл у за шткту на раду као превентквну мерх^ него касније тражлтл узроке због велнког броја боловања н взгубљеннх радннх ла на. To је једаи од лајадекват ннјлх .мера економске стаблллзације која може да да нзванреднс резултате. М. Живковнћ ЗАНАТЛИЈЕ СЕ ОРГАНИЗУЈУ ЗАНД1АИ1Е НА САМОУЛРАВНО] ССЖВИ ® Основнп циљ удруживања рада н средстава Преко ове Задруге занатлије пз name н суседних општина моћн he да обезбеде снровине н реализују своје пронзводе. — Циљ на.м је да развнје.мо производно запатство које треба да буде делатност за допуну name прнвреде, сматра Бого.мир Стојковнћ, обућар, члан Извршног одбора .Запат-продукта '. Формирањем Задруге асоргнман услужних делатности које пружају приватне заналије биhe знатно већн. Она може да увозл, да уговара послове у име и за рачун заналија, да набавља матернјал. Овакви.м облп ком органпзовања може да буде обухваћен неограннчен број Предлог ВЕНА ЗАШТИТА ИНВАЛИДИМА Општинске орпшизацмје цивнлшк инвалпда paia у шест општнна Поморавског регнона упутале су Скуитги на.ма општине Светозарсво, ћуприја, Деспотовац, Реко- ' вац, Свнлајнац и Параћкн захтсв за проширење заштите цлвнлнлх лнвалида рата н .на лица са оштеђељпма од 20 одсто. Инвалиди са оштећеншма маплм од 60 одсто до сада нису уживала заштиту и повластнце па би уколлко општинс прлхватс иплциЈативу, упркос републи чком закону коЈи лх не поми 1БС, стскли право на пнвалндскп додатах ол 500 динара месечно, једнократну новчану помоћ од впснне зајамчсног лпчног дохотка. оргопедски додатак под одрсђеmew условмма, здравствеку заштнту, бссплатпу вож’Бу агтобуснма „Велмотранса'*, 60 одсто попуста на трн вожње железницом и 50 одсто на Једно путовањс авпоном ГОЛГПШБС. Пре.ма прорачуну за проишрспу заштиту ципнллих инвалида рата са подручЈа општине Параћин потрсбло је нздвоЈнтп око 134 хиљада динара a то је око 50 хн.-вада динара внше него до сада. М. М. ПЕНТРАЛНО СКЛАДИШТЕ Прсдузеће Робних кућа „Бсоград” градиће у ПараНпну цснтрално складиште за потребе својих робннх ку ha за пОдручје уже Србије. Складнште he бити смсште но на подпучју ссверне зонс према Нуприји. За потребе изградл.е складпшта бнће взвршена експроприЈација око четири хектара земдо. О велпчнни складишта довољно говорл и податак да he се пз опог складишта сна бдсватл свс робне куће „Београд” од Смедеревске Паланкс до Bpatba и унакрс од Зајечара и Бора до робннх куha на западу Србије. М. М. НОВИ МАГАЦИН ДЕНЧАНЕ РОБЕ Стари магацин денчане робе на Железничкој станици у Параћпну после скоро једног века службе одлази у „заслужсну пензиЈу”. Новн магацин дснчанс робе, велнчлие 25 X 14,50 мстара градиће се на простору пзмсђу насеља. Врапчане н железничке пруге, северно од Жслезпичке станпце, за разлику од првобнтног решсња, магацлла у насељу Жабаре. С.матра се да he нови магацпн у потпуности о.могући« тл опслуживање и новс Жслезнлчке станице чија је изградЈБа у перспектнви. М. М. занатлпја, а само у нашој onштнни нма пх око 280. Интересовање за љсн рад меby napahiiHCKHM заиатлпјама је велпко. Консгигуисана је Скупштппа и Извршни одбор па делегатско.м принцлпу. V току је и конкурс за руководпоце Задруге, послс чега се очекују првп резултати. Инпцпјатпва коју су занатлнјс покренуле н реализовале заслужује велику пажњу. Користп he бпти вишеструкс, ти.м пре што овакве Задруге, како пам рскошс. нсма од КрагујевЦи до Крушевца. Потребно је да н паша друштвено-полнтичка заједница подржи ове напоре и омогући да изванрсдна идеја да што конкретнпје резултате. М. Живковнћ
17. ДЕЦЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 171 НАША ТЕМА - У СУСРЕТ ДАНУ ЈНА irminiiiminimnniiiiiiiiiii'.iiiiiiiiifiiiiiuiimmMiiM НЕОБИЧАН РОДИТЕЉСКИ САСТАНАК Y TOM COMBOPY ПРОСЛАВА ДАНА ЈНА ПДРДЋИНЦИ НА МЕСТУ ВОЉНО ’Z77777/7ZZZZZ/7ZZ7ZZ7ZZ7Z/ZZ77Z/7Z7777Z777Z77ZZ77ZZZZZ/ZZZ7Z77Z7Z/Z7ZZZZZ/Z/Z////////////Z/////////////Z//ZZ/7/77ZZ7777777ZZ////A БОГАТ И РАЗНОВРСТАН • Колективна честитка за Дан Републике ф Да лн војници носе вунене чарапе ф Први бркови и нова фризура © Младима је лакше, а ии ст аријима ннје тешко ф Част Је служити слободн, поручују млади војници ПРОГРАМ . . ' Након „РодЈгтелгСКОГ састапка” снвмак за успомену Почетком октобра нрепуни возови, аутобусн и раздрагала младосг. Прва гемерацкЈа која након срсдњс школе креће у војску, Још нс схватајући зпачај тренутка, улази у нову фазу живота, тешку ц изузстно одговорну. Широм Југославије дојучерашњи средњошколцн сричу воЈпичку азбуку. У месецу слободе кренула је и повећа група злладнћа цз иаше општине пут ссвсрле Бачке у прелспи Сомбор. „Престонппа" Бачке отвара срце будући.м војннцнма. Први даии. прва несналажења, прва сопзнаја војннчког живота. До свечане обавезе дојучерашњн дечаци посталн су правп војници, свссни своје дужности и обавезс пре.ма до.мовнни. А онда гро.мке, гласно и јасно: Ја воЈник... Радосниие родигеља, браћс, еестара, девојака и наравно понос. ма и порука: Буди добар ник. Верујемо биће то добри војDOjници, јер како и сами рекоше, част јс служлтн слободи н оц тога не.ма светлије дужности. Још један снажан н мушки стисак руке, још један пољубац и још једна порука: Будп добар војник. Док напуштамо Сомбор у прво снежно вече схватамо да су ти дечаци за кратко војнлчкн одрасли и да н.м ннје тешка нн прва појпичка зима> нм прво велпко одвајаше од куће, нп прва воЈничка порцпја. II зато зажеллмо да се на н.иховим прснма нађе одлпчјс „Примеран војннк", да будно чувају слободу и да не забораве свечану обавезу, и наравно да нм честнтамо празник. Срећан вам праз»шк друговн војницп! Прнпремио: Милнвоје Илић Овогодишља прослава Дана Југословенске народкв армије започела је вочетком месеца. У току су бројни сусрети младих Параћииа ц војника из касарне „Народии херој Бранко Крсмановић”. Ученици основних и средњих школа латили су се пера и најбољп радови посвс* ћеии Дану ЈНА бићс награБсни пригодним кшогама. Прошлс суботе одржало јс и традииионално такми« чс!ве омладине и војника „¥ песми речи л вештини Тшо Револуцнја Мир" н изведен краћн културно уметничкн програм ученика и војника. Сусретн младих и војника пренеће се и на спортске полЈГГоне и то у оквиру традкпионалног стрељачког туринра, на ко.ме учествују екнпе Гарнизона ц стрељачких дружлна наше општине. ТакоБе је ггрсдвиђен u турнир у шаху са скипама радних органлзација. Млади војници посетиће ових дана и нске од радних организација где ћс се упознатн са производни.м процеси.ма и тренутнпм стањсм V параћинској прнврели. Поред поменутпх манифе* стација по школама и радним организацијама, поставл>ене су фото нзложбс из жнвота и рада ттрипадннка Југословенске народне армије. За ученнке Средљошколског центра органнзоваћс сс н тактичко технички збор на коме ћс се срсдјбошколцк упознатн са лаоружање.м н ibcfobom тактичко.м наменом. Y прсдвечерје ттразллка ЈНА у салн Градског аматерског позорншта одржаће сс Свечана академија када ће бтггн подел>енс наградс за најбоље радове. На акаде.хшји учесгвују војницп Гарнизона и ученшхи срсдњих школа. Цаггрална свсчаност одржаће се 22. децембра. На свечаном постројавању нај1 i , ।I I болжи.м во.јнлцима и старешинама биће уручсне награде и признања. ТЕРИТОРИЈАЛНА ОДБРАНА НАЈБОЉА ЈЕДИНИЦА — САМОСТАЛНИ ПИОНИРСКИ вод Поводом Дана ЈНА на свечанодт постројаваљу 22. децембра прогласиће се најбоља једишта територијалне одбранс, п уручпће сс призпања нај* бољшт старешкналта и војницима јединица тернторијалне одбранс. Овс годннс за најбољу Јсдиннцу проглашен је Самосталнн пионлрскн вод који ћс добпп! прслазну заставпцу териториЈалне одбране. Ово прн знањс уручује сс за пзу« зетне резултате на вишедневној обуцп када јс сто одсто задатака нзвршспо, а са обуке није мзостао ш< јсдан обвсзшж. Поводом Дана ЈНА такођс су похваљенн поЈе ДИШП1 н то: Миодраг Благојсвнћ- Дгшан Ристнћ, Миливоје Миљковић, a награђснн Сн.ма Јовпчић, Слободан Ракпћ, Драгомир Станковнћ. МплпвоЈс Борђсвић, Никола Стојановпћ, Драгослав Вељковнћ и Стана Илиђ. игш цппеле? Питања на која момци нерадо одговарају, веп са.мо одмахују руком н загонетно се с.мешкају. Успут падају и првн комплименти ла рачун фризуре н првлх бркова којл су тек лстрчалп на. такорећи, дечачкл.м усницама. Војтвгин ко.мснларнту и истичу да лм јс оваква честитка најдража и да иросто ннко од другова није всровао да Параћтпшима долазн пун аутобус у посету. Млађима је лакше Међу средњогпколил.ма, бруцошима којн још увек нису осетили сласт факултетске аулс. налази се и ..ветеран" Мнћа Јовановић’ политиколог. У раговору, питамо га како носл „бре.ме од 27. година" мећу младићима пуним снаге и конллиије. — Млађима Је лакше. алн ни менн ннје тетпко. Раз^уемо сл и поред разлике у голинама. Ја им помажем колико моту, Јер често сс менн обраћају за савет. Мпсллм да Је боље пгто одмах након средње школе нду у воЈску. Маринко Бокић из Параћнна такоБе је мишл^ења ла јс овакав потез исправан, алц се мало прлбојава паузе. Раз.чшшља о то.ме како ће се уклоплти на факултету и већ се интересује за уибенике и скрштте. ‘ Из Дон»е .Мутнице у Сомбору су н два добра другара који су такође из школске клупе ускочллл у унлформх/, Мподраг Маршгковић и Верољуб Мнленковнћ. Обојлца тврдс да им војллчкс обавезе нпмало тешко не падају и да ће се труднти да буду занста добри војници. Док разговарамо са тек стасалљм војнлцкма. снег је прекрио Со.мбор и несвесно у разговор се увлаче п љегове дражи. Мнопх ће међу њима за којп дап крснути у нове јсдлнлце. .међу нове другове. да стечеио знање прн.мене на делу. Кроз утодап разговор време нсосстпо тече, Посета се приводн Kpaiv. а да све гтрпче нису пспрпчзне н сва гоггаља нису постлз.-ћснх Осгаће аа другу прплиху, за неку друту nocerv. У међу-времену кружнће писКолективна честитка за празник Meby бројннм гостима на cdечаиој обавезп нашлн су сс » родитељи, pobaun, пријатељн младнћа из Параћина и тог тренугка потекла јс ндеја за <х> илазак параћлмсклх рсгрута. ДоговореноАЧНњено. Договор је гласло: Колективна посста 30. нове.мбра и колективна честлтка за Дан Републикс. Препунл аутобус родитељнма, рођацима, девојкама, за ову прилику спсццјално закупљен, слаже километар за километром. Први снег прекрпва лагаво равла војвођалска поља, док забршгутс маме комснтаршпу како се сналазе слнови по ве-» предвиђеној зп.ми. Чују сс коментари в плтања. „Смеју лн воЈнпцн да носс вунене чарапе вз домаћс падиности и коиснс рукавнце? Колвко Јс топло у воЈничким унифор.мама и да је хладно на стражи?' Питжн»а тску- а м\тикл део аутобуса чврсто негира све могуће Женске претпоставке. Испред касарне, гужва. лака нервоза и узбгђеље. Момин јелан за другим пзлазе, чврст заrph>aj, стисак рукс. Прва телеграфска питања. још бржи одговорл. Мо.мии који су до јуче кружилл корзо.м, кејом, младалачкл бучно* овог iiyYa су озбпљни н одмерени у свако.м гджреП’ и свакој речн. За кратко, човех да ле препозка и ро ђено летс. Недоумнии нема Meera, Озбнљлост задатка учмнила је своје. Раздрагани родитељн нз бунксра а\тобуса извлаче торбе, кесе са најомлљенпјлм питама. колачима, воћем.-"Момпл нерадо узпмају прстешке поклоне бранећл сс да пм ништа није потребно — нлустру јући све својс адуте новом килажохт. У аутобусу’ до Сомбора јелвнствени родлтељскл састалак. Само овог пута не реферишу разредне старсшлне већ сами војншш- Потекла је npirna о првој стражн. Bvinna пктзља сваљују сс на војнике. међутжм на нека је олговорело: Иавпни, али то је војна тајна. Међу војнлчклм гостпма неверица: Да ли је могуће да устајеш тако рало- дд сам чнсY ЈЕДИНИЦИ СЛОБОДАНА СТОЈАНОВПБА Ових дана у Једпншш старешине Спободана Стојановнћа пеобично је живо. Порсд редовних обавеза и обуке у гоку су и манифестациЈе поводом Да на Југословенске народне армије. Недавно смо посетнли ову јсдиницу и разговаралн са воЈнпцима и старешинама. Први утисци су да су се младл који су стигли у Јединице ЈНА непо средно након средње пхколе нзванредно уклопилн у војнички начии жнвота и да у обуци постижу вредне н запажснс резултате. Наше заговорнихе војнике Отавка ГоЈковнћа из Гацког, Зорано Столлковског из Ресна и Бојана Мрака из Велења затекли смо на полигону где су проверавалл стечено знање, Са њима је био и старешина Го мнслав Ракић. Разговор је лако потекао од нелзбежне чшвенице да нам је сада Архшја врло млада. Славко ГоЈковнћ, кршни херцеговал, дојучерашњл матурант п будући професор књижевности прича на.м: Ни у ком случају ннје тешко каб што с.мо очсклвалн. Прс свега овде смо налшли на разумевање п жељу ла нам помогну да се игто пре уклогпсмо у редован војничкл живот. Зорап Стоплковскп допунио је свог претходнлка: Слушао сам и ранлје о другарству и јединству војничког калектива. Мећутцм, ниса.м нп могао да претпоставим да ће.мо налћл на овакав пријем, овакво разгмеван>е. У почетку нам је блло мало тешко, алн сада нема проблема захваљујући наптим старијим друговима н старешинама. Бојан Мрак сгудент Више гео дезијске школе, иако старпји не осеђа се подређеннм. Бојаи нз_у, је посебпо нагласно да је пријатно изнанађел пријемом код наптх суграђана, а посебно сарадњом са младима из Hamer града. Док ћаасамо о свему н свачему, нашл саговорници не прекндају посао. Обука тече својнм токо.м. Јединствен војнички колектив — гаранцнја високе борбене спремности Сва четворипа лашнх саговорника чланови су Савеза комунпста и активно учествују у н»егово.м раду, а војлипи w такође и члановн омладинске организације. Причају пам да nopeд спенлфпчностл у раду СК у Армијн постоје многа поља за деловање комуниста. Нашн саговорниин истичу да поред редовног марксистЈгчког усавршавања, кроз састанке, марксистичке кружоке и партијске, главна актнвност пм је на очувању јединства војнпчког ко лехтива јер то је гаранција влсоке борбене слрехсносги и ЗоЗоран (лоилковсхн, Славко Гојковић и Бојан Мрак на задатку ран Стоилковски наглашава да ВОЈНИШ! КОМуНИСГИ CBOjlLM понашањем, савлађнвањем војпичког градква и извршава»кем задатака морају да буду пример свнм осталим, што успешно чине. Томнслав Ракић, н»лхов непосредш< старешина нстичс особита задовољство својим војнишша-комунистима. По његовом казивању предљаче у свим акнијама, а уз то су добри војницл. Такође нам наглашава да су наша трн случајна саговорника, реална слика своје генераинје. По његовнм речима ово je из^-зетна геиеранија која са макснмалном концентрацијо.м, жељбм н успешношћу савлаћује^све војничхе дисииплине. Желећи да се што боље упозпад!О, кроз разговор смо се дотаклн и слооодног времена војннка. Како ла.м рекоше нема га много али нма га довољно за личне- сгварн. Тако се Зоран Стоилковскв припрема да почне да ради у фолклорној секпијЧј, jfp то му |с велпка љубав још’ нз Ресла, жели да своЈе другове Haymin максдолским играма. Славко Гојковић своје слободно вре.ме поклања доброј књизи док Бојап Мрак на.јрадије дели мегдан на црно-бслој табли. На крају овог крокп групног портрета пренеси-м.о поруку лаших саговорнлка да ће н у будуће бити добри војници к нзвршавати војничке задатке са максимално.м прсданошћу и чеспггку за Дан армије свим припадминихга ЈНА.
ПРИВРЕДА •ГРАACKА ХРОНИКА 17. ДЕЦЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 171 ЈУБИЛЕЈИ ПРОИЗВОДНО ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА „О Б Y Н А” У новим ципелама v будуђност Излижба ХТЗ odylie коју јс пронзвела производна јединмца „Обућд”, у саставу .ЈПумадије”. има идванрсд не квалптнтс п вслмку потражњу iia тржншту ■ Сто парн шшели днеона пропзводп»а п Ускоро u модна обућа Од 12. јула прошле годзше Обућарска задруга послује у оквиру Про.метно пронзводне радне организације .ЈПумадија", као производно пословна једнннца „Обућа ’ Основна дслагност овс јелинице је производша обуће за хигнјенско техничку '-аипиту. Закључно са новембром у овој голинп је произведсно 11.456 пари обуће, што у просеку нтносн 1041 пар обуће месечно. Тренутна днсвна пролзводља јс око 100 пари ципела. Стручшш оспосо бљавањем радчика, клристећи најновија научна пскуства Факултета заштигс на раду у Нишу, добар глас о квалитегу ове обуће шири се све брже. Неколико најно вијих модела обуће пзложсно је на сталној међународпој изложбн зоштите иа раду у Нишу, а четрдесетак радника ове производне радне јсдннице спрема се да у пдућој години отпочне и пропзводња високомодних модела му шке шшеле, ручпо израђенпх, обавсстио нас је управник Мирослав Марковнђ. М. Д. „Центар”: РЕШЕН ПРОБЛЕМ ПРОСТОРИЈА Меспа АдЈедгашз .Дентар” за адалтирањс п уређен* просторнја зр састанке, чз својкс срсдстак! уложила ј* трилесст хпљада дпиара. Радоли су у току. л по euexobom завртетху проблем радвих npocropina баће редгеч. обаве^-пго нзс је .Мнлап БокпА, предеехчик СхупЉгпие Me све заједппие. „Чепуре”: ОЗВУЧЕЊЕ СЕЛА Удружитаље.ч средставз Месне заједнкие п аовчаиих награда ко)а је основна '»ргаи.иалнја ССО у Чепуру добиЈала у „Сусретпма ссла набавл»ага јс готово с&а оирсма потребна за озвучење села, за коју је m‘icio сжо сто днкара. Разгласнз CTaintaa у селу порсд осгалпл нхмена *шаће пелики uiaqaj u .м б.\дгоорсмсно ппформлсиБе грл bana. рскао иам )'е Драгољуо .Марговкћ. јолди од посиоча ове окцијс Поточац: ДОБРО ПОСЛОВАЊЕ ЗАДРУГЕ Зсмљораднпчка задруга Поточдц у овој годпни нскзлала je noairniaно послонаЈК, аобру сарадљу са пагоиривредлпипма, а укгпан прпхоа . остварси гоком Јвданзест мсссцп осе годлпс iruiocii 62.630.108 длвара. иеупоредлгл пише лсго у прош\ој годјгнгј калз је ужупап приход пзлоaio 8.938.000 Јлнапа Дреновац: СЛАБИЈИ РЕЗУЛТАТИ По>О11рчвре.м1а оргакдзадмЈа у Дрсиозпу ооу поеловву годшгу мвршавЈ са 77ЈО1дЈ0 j.tiupa ^кглнот приходз. Прогале године ота ццфpc lonocjcia је 335.7Д1ДЈ0 ,vuu>pa. Својново: ЛОВАЧКА САРАДЊА Дсссгзк сг.ојиовачклх лоаахи 29. к 30. saiewopa поселгзн су csojc капсге мз Лпгачког удрумсеља у побратимском сслу □етроацк жод Куко мро. Y та дпа ловпа дапа ловци су оасгрелпли вслики броЈ дјпшго меВу ч,гпга и два срнддћа. Тако се сарадња Својпов* в Пегровада. про шируЈе пл cse области в ова посста Је још вгппе учврстила првЈггелства к ообратимску везу ова два селл. МИРЈАНА СТОЈАНОВИЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ВАТРОГАСТВА ф Од Ј950. годинг до данас ватрогаство v нашој општини достигло је висок степсн ефикасности, стручиости и брзине ф Спашена имовина од непроцењнве вредности Ватрогаство — значајан чинилац општеиародне одбране ф Одликовања и признања најактивнијим Поводом успешног завршеткз акиије „Месец дана заштите сз пожара у СР Србчјн”, која сс сегпембра к октобра одржавз ла v OKBi’py Акппје ..Ништа изс ие сме изиевадЈПи”. трпдесето годшињпие рала ВатрогасноЈ савеза Србнје п обслсжаваЈи: Дана јутословенуког ватрогас тва — 27. септембра. одржаис је свсчана седшша Ватрогасног савеза општннс у четвртак 4 децсмбра. на којој су додсљс на прнднања. дплломс тг пехарн за разноврсне актпвностн ват pt гасаца. За нарочите заслугс на пол»\ ватрогаства Батрогасиу звезд^ другог стспепа добнлм су: ил жељери протипожарне заштнтс Иллја Пупурдија, Ранко Нико .•nih, и Стојаи Живановић, за ти.м Александар Маоковпћ. Ие дељко Гуњевнћ, Добривоје Николић. Милан Марковнћ, Л!ш> драг Буриђ, Влаздмнр Ссвнћ. Мупшир ТрумпнИ, Раденко Јсстнћ, Влала Козић, Величко Шо шклћ, Милоје Симић, >Kimojin< МнлошевнН. Драгиша Марко niih. Љубнша Алекснћ и Драго- *шр Мнјајловић, вагрогасцл Ин дустријског добривољног ватрогасног друштва Српске фабрике стакла. Ватрогасном звездом другог стспена охдикованн су н ссд.ем чланова ИДВД ИВТКТ .Span* ко КрсмаЕИОВић”: Гера Скмпћ, Славомир ЦвстковиН, Томнслав Милетнћ. БорБе Мнљковпћ, Жл вотпјс Јаковљевнћ. Бранко Мн* ладииовић, н Срстсн Перовић. РАЗВОЈ ДЕЧИЈЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ БРЖЕ И БОА>Е @ Y циљу још успешнијег развоја дечије и социјалне заштите у нашој општини све организације дечије заштнте обједињене су у јединствену радну организацнју, а Служба социјалне заштите издвојепа и формиран Центар за социјални рад @ Отвараљем новог обданишта „Колибри" престале бриге многих родитеља око смештаја деце © Y току новог средљорочног планског периода предвпђена је и изградња дома за старе Крајем 1972. голггне фор.шфав је Центар за дечију заигпггг и соиијалнн рад .Лараћин” у Параћину у чији састав су ушлв Дечп.је обдантшггс „Бамби" сз ђачком кухлњом и Сзужба co пијалне заштпте која је до та за била у саставу Оргапа упр.чвс Токо.ч осмогодиппвег рада о ваква радна органнзанија је о јачала u оба њена дела, ц део који сс бави дсчпјом загптгттом п део за соцнјалн« рад, дости скп перлод планира нзградња још јсдног објектз. бојазцн з: родптелл неће опти вп касније Остарела лииа ће. такође, оо зорижннје проводити csoje era рачке дапе, јар је Интересна заједнипа соокјалне зашттгте планнрала изградњу до.ма за ста ре у току средњорочног план ског пермола од 19S1. до 1985. годнне. Д. Г. Током акдијс .Лкссц дана заштите од пожара” одржано је н општписко такдагчсње ватрогасаца. а гтрва мсста освоји* јпх су у евојнм лпсппплинама женско ИДВД из Штофапе, ДВД Параћкн, мгшко ИДВД Шгофаре. ИПВЈ Цементзрс и ТВЈ flapahiiH. ..Вагрогаство јс позив храбрнх. несебЈгчнпх п хуманпх" бнла је тема за учсиикс основнвх школа који су кроз лнковне и лшерарне ралове дзли свој допрннос јубилејима чатрогаеаиа. Прве три наградс за литерарае радовс добплн cv: Кзтаринд Станковић, ученица ОШ .ЈБура Јакшпћ”, Драгана Ивапковић. ученпца ОШ ,Ј5ура Јакшпћ” и Мппол.уб Милић. у чснјпс ОШ „Стсванл Јаковље niih". У конкуренцији лпкошасс ралова нагр?де су добили: Дс1ан Живановпћ, ученик ОШ „Стсван Јаков.т»свић'’, Драгомир По повпћ, ученшс ОШ .Радоје До мановић” н Марко Шћспано впћ, ученик првог разреда OIU „Бура Јакшић”. ПрвонаграИсис раловс об.јављујсмо у овом броју иа 11. сграни. На свечаној седннпи подељенц су и пехарн најбољим екипа.ма на први.м споргскнм cvсретима ватрогасаца. Трицесет годнна рада добровољног ватрогасног друштва у Параћнну Добровољно ватрогасно арспггво оппгпше Параћтгн формнрано је још 1950. године. и ri тада до данас постпгло је Kpv пнс резу.тгате у заштити дргштвене 1гмовппс п лппз. и већ три деиенијс ibcfob \тпиај ic нзражен и вихвпв. а нарочшо v оквиру оппггснародне одбрапе. После поздрзвне речи Јована ToMulia, прслссдавајућег Доброво.мЈог ватрогасног друштва. о развојном путу ватро гаства у нашој општннн гоно рно јс Бранислав Гајнћ, старешипа ПВЈ. Свсчану ватрогаспу засгаву Добровољном ватрогасном дру иггзу уручио јс Слободаи Мл ливојевпћ, прелселшск CO. За нарочпте заслуге на пољ\' ватрогаства Ватрогаснозм звсз дом другог стспена охпткованв су: ДВД Параћим. Отпгннскк штаб шшилне зашгитс н ВП 7518 Параћил. Медаљом за храброст пргки рела Ватрогасног савеза Јуто слапијс одликован јс Гвоздев Јанковић из ДВД Параћнн, в .Мелаљом за храброст другм рсда Мнодраг Мнлошеваћ в Милија Благојсвић члаловв НДВД „Бранко Крс.мановић” Ватрогасном зс^алом другог рс ла одлпковано је ИДВД Српске фабрпке стакла. Спомен медаље су добилм: .'Лилутпн Панчпћ, Бранислав Гајнћ, Мнлупш Петровић н Ми лојс Пујин. Плакетс су добили: Скуттштина опшпгне, СФС, ИВТКТ. „Шумадија”, ВП 7518, ПВЈ. СУП, све осповнс школе у Параћ;шу, О пштшјскч штаб ЦЗ, Хала спор гола. Ватрогаспи сазезопуггн нс и Гвоздсн Јанковић. Ватрогасна прнзнања долеле на су: ДВД „Петар Драпшим' Пупрмја, ГПРО ..13. октобар”, РО „Будућност”, Инвест банкд Штампарија. ФТГЛ „Пролетер” OOYP ПТТ Параћ1Ш. Луто шко ла. Параћин пројект, и ФК Јединство. М. Дииптрпјевпћ глп су завидан нггво v развој\> својих делатности, који је по себно интензиван од оснивања огшгпшскЈгх заједшша дечпје н согшјалнс залтгге. V цчљу још успешнпјег раз воја oBirx делатности. а нмајг !ти v виду ла је Дечији вртић .ЈБранко крсмановпћ” пословао као друта организацпја дечије зашгите у Параћину и да је новембра ове године бгворено но вонзграђсно обдаЈшште. дошло се до закључка да треба дечи ју заштнту објединити у јсдлнствеву радиу органнзациЈу, a Службу соцпјалне заштите io двојити н форхпЈратн Центар за социјалнн рал. Y том с.хшс.тг. како смо сазналм од директора Пера Мркичевнћа, урађе на je анализа која је показала рправданост овакве реорганп зације, па јс од 1. октобра ове године Центру за дсчију зашги п' гс социјалнл рад „Параћин" у Параћпну прппојен Дечијл вртић „Бранко крсАгановнћ”. V мећувре.меиу је Скуппггина О ппгптнске заједнице социјалне зашпгге донела одлуку о фор мирању Центра за социјални рад, којн бн пре.ма утвређсном програму требало да отпочне са самостаЈпшм пословаљем од по четка 19S1. године. Овим статуснтс променама створенн су условн за још бр жи развој ‘и дечпје и соцпјал не заптгге у пашој опиттни. с ткм што те промене нпсу до велс до повећања броја радника, мада је извршен пријем но внх радника за рад у повом о5 данвшту ко}е је добило кме Јчолибри". Треба посебно нагласнти да су са отвараљем новог обдачн шта престале бриге многих роллтеља око смештаја деце v јаеле и вртић и да у трн обданнтта у граду нма ]ош слобод нпх мсста за депу предшкол ског узраста, а обзтгром да се за следећн средљорочнп план Иааназ 5 ДО БАНКЕ ЈОШ ТЕЖЕ Све у пнљу смаљења потрошње и креднтна полтгткка заоштрава своје границе. До крелита се све теже долази. V Параћмну je још геже доћи до банке. Испред зграде у хојој је смештена Jvtoбанка недавно је урећена бетонска стаза н усред стазе уоетониран масиван гвоздекл стуб (у кругу) којц на самом почетку стазс саиииће зајмотражиоце. Ако је и то у циљу стабнЈшзације. стуб је оправдао уградљу. „БУС“ У ГЛАбУ Овог иута граБаннн Поповић, у^ рало јутро, на врс.ме је опазио „БУС” таолу. Иажалост, некп hiicv н ми нм пружамо по.моћ тек толпко да знају на чпју одрссу да шаљу по рукг иосле ,.упозиава1Ба'' са ознакама сганииа градске аутобуске лнније. Стручшашг ii3 „Вел.мортранса" који су по стављалп табле сигурно да наслућују моћ рз кламс. А где ћеш бољу рекламу за нову аутобуску дилнју од оне која ,д|де директно у главу”. Текст п сшшцн: Миша Мнленковпћ
I 17. ДЕЦЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 171 СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА • . • ■ .....................■________________________________ • - АКТУЕЛНА ПИТАЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ ПР8К330.Ш ХРАНЕ - СТРА1НИН0 ПИТАЊЕ —джоса—двиаижгаЈПН—.1«- mi-шнп ни iiiw——е ® Ни половнна могућности развоја пољопривреде није искоришћена 0 Мали број удружених, a нн један пољопривредник Hte користи права из пензијског осигурања © Укрупњавање парцела важан задатак Побољшати економски и друштвени статус пољопривредника Укупна обраднва површнна у onumnni Параћин износн 21.677 хсктара. Сд тога само у нндивидуалном сектору налазн се 20.562 хектара нлп око 95 одсто. Услови за паљопрнвредну производњу у нашој општинн су врло повол.ни и огледају сс у природним погодностнма за развој свих ратарскпх култура, сточарства, воћарсгва и внноградарства. Подаци о колнчннама произведенкх и откупљеннх прокзвода, као тржннх вншкова. кажу: 3.610 ко.мада утовљеннх Јунади, 439 крава за клање, 3.342 теладн за даљи тов, 2.588 комада утовљенпх свиња, 8.7СЗ прасади за тов и 5.675.750 литара крављег млека. шпном од 17 арп, односно 11 арн .мањс у одиосу на просечну величину парцсла у Србпји. Друштвено економскн односи Ослонац будућег развоја агроко.мплекса мора бити друштулагања, повољнс услове кредитирања 1! бол>с самоуправно оргапизопап>с радника по разни.м видовшча. Новостворсна организацпја „7. јул” формирала је три основне организацијс коопераната, док су две организашце Дреновац и Поточац остале у ранијем статл/су. Код постојзћих пољопривредних организаСТАБИЛНИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ТРЖИШТЕ Y ИДУНОЈ ГОДИНИ ГАРАНТОВАНЕ И ПР0ДА1НЕ Ш 3' Покушај да се стимулише пољопривредна про изводња, стабилизује тржиште и обезбеде сопствене сировине Свн ови подацн о производн«и у прошлој годинн говоре да ни издалека ннсу испуњсне све могућности. сви капаиптетн н потенцијалн за развој пољопрнврсде. Разлогс трсба тражитп у нсдовољној органнзованостн н нсповезаностн на релацији прнмарне . производње прераде и промета, неадекватно.м систему цена пољопрнвредних пооизвода и репроматернјала. Пољопрпвреду наше општнне, такође, карактсрише ннска акумулатнвна и репродуктнвна спосббност, презадуженост и недовољна активност, боље рећи немогућност бржег превазилажења таквог укупног стања. Друштвено организовање производње хпане. која у овом моментг представља н стратеiuko пнтање наше заједнице, јсстс осповни задатак пз свих органчзација пољзпрпврсде у jiaujoj onumnni. V ово.м момснту п стаљу организованости пста се спроволс* преко четири органнзашпе- од којих се три бавс ПООПЗВОД!ВОМ са тпишвидуалнпм сектопом, а четврта искл>учсво на друштвеном газдпнству. Смћ'боли«ан број удружених Сзе тпн органнзације удпужуЈу 537. односио по ново.м Закоиу о гдпу’—rvv’.v земљопадника свсга 408 чндпвидуалних газдтшстпва, што у односу на уCYCPETII СЕЛА ’80/81.” и« ВУМУРНЈ • ДО САПЛ СЕ УП»ИЈАПЦ ТЛ J! 7ВЛ СЕ . ЈА А П(УТ.ТХО.'Л ЈЛ n IICSU КВЛЛИТЕ ТИ V ПРОГРАМУ Ппнпте.хЈп, почстак ..Сус •era села ’$0'8!” приводе с roajy. V pct?’:. I"*, децсмбр? чдпжаиа је Скгп’ип«на так ••ичапл п опгхчпзатора на ••o.ioj ie рл-матр^н и усвоје.ч ^павнгччк оппг-рпског так- •пчеља со~а. нлабргн такмч чапсхп о”бор и ппсцседннк бкупштпне овс акције, и продубл>сна су доуга гиггат:-а и вг.;кн" поједивости ор ганлзовзња овсг најквалтгге 1нмјег аматгпског тахмичеч>а v пашој општ'’чи. До са ->а сс за ово тгг.ммчење прнјавгла двадесет п лва ссла. । али још четчрп села су наја пила своја учешћа, тако да he no броју учсснпка ово та KMirceibe б'пп пајмасовннје. — Ако нека се ia не буду пријашЈла споје ко.мплетие скипе, то нс значн да cv uiancc за тгпелтоване п загнтересовлне појединие изгу З.т.спс. Напротпв, аматери моги п појединачпо да се пријаве за учсшће у култур но — забавном програ.му и да тако дпринесу још binue v квалитету и квантитегу '•акм1гчсн»а, каже Слободал ЗопђевиН, предселнпк Опч-тинске конференције ССО. Нзвлачшве парова обавнће сс ла Скупштнни ове мани фсстаиије 26. депе.мбра, кл аа ће се знати и коначан број села учесннка. М. Д. За већу пронзводњу млека, средства из .Зеленог плана” купан број индивидуалних домаћинстава представља симболику. Овај податак добија посебно обележје ако се зна да на тсриторији општнне нм један удружсни зе.мљораднпк не остварује права из инвалндско* ■пензионих основа што he рећи да доходовна повезаност удружених земљорадника са орга1шзацнјама плн у оргакмзаиијама нијс још зажмвела у духу интенција новог Закона о удруживању земљорадника. Допрннос у производњи хранс .морала би у далеко всћој мерп да да и пронзводња са пмања у дргштвеном власнпш* тву. Битан предуслов за већу производњу прсдставл>а уређсн»с земљишне територије на газдпнству „Агроекспорта", одвод|;»ават!»е комплекса -.З.мич" и .^nojau", затим гкрупњаван>с парцела куповином нли заменом земљишта. потпуно механизовак^е зс.мљпшта, потпуно механнзовање свих прои.зволних лнпија због све изражснијег нсдостатка раднс снаге. Комасација треба да заузме валсно место Наши пбљопривреднп поопзвоБачи свеспи су свих овпх чињсница н околности па већ и са.мп предузнмају одговарајуhe мере у ниљу стварања услсва за економичнију производн>у и што већу оријентацију на робну производњу. Опн то чнне све чешћнм захтевн.ма за мсђусобну разменг парцела у ниљу группсања земт>ншта — комасаније. Такав је пример пољопрнвредннка села Чепура којн већ с пролеђа треба да сс уселе v новс комасиране парцслс. Да је стан»е уситњсиости достигло забрЈпвавајуће сра.змсре ла павсдс.мо примсра ради да у Србпји проссчно пољоприврсдно домаћпнство располажс са 35 хектара а просечна уситЈвеност париела је око 28 ?рп. Y нашој општннп укупна новршина зсмљишта пзносн око 54 хпљаде хектара. Од тога само на сеоске катастарске општине отпада 35.195 хектара. Y onumnni има укупно 8.919 домаћннстава а просечна површина по 1'едпом до.маћпнству нзпосп 3,95 хектара односно 45 ари по ломаћннству вшпе у односу на просечну површину по домаћпнствг у СР Србпји. Међутим* ако погледамо број парцела који износи 202.645, нспада ла свако пољопривредно ломаћштство у просеку има по 23 парцеле са просечно.м поврвено организована производња хране а да бп се поменути потенипјали и цроизводне могућностн подручја индивидуалнпх произвођача оптимално иско* ристнле мора да се зна потребан ниво уговореие производн»е, купац за кога сс производи пена производа и однос цене производа и репроматеријала, другнм рсчнма мора да постоји сигурност у пољоприврелној производњн а што је једнно могуће повезивањем односно подруштвљавањем пнднвидуал* нс производње са оргатизација.ма за прераду и про.мст. Пропзводња пољопрнвредннх производа, а пре свега ратарскпх и сточарских, за потребе тржишта је и даљс незадовољавајуће. Y перноду од 1974. до 1978 годннс, пољопривредне органпзације су обезбедиле знатна средства за ннвестирање у пољопрнвреллу пропзводњу на нндпвидуално.м сектору кори* шћењем средстава нз „зеленог плана". Ова средства су већим дсло.м рационално утрошена и зпатан број пољопривредника је прсшао на робну производљу, а нарочито на тов стоке и пронзводтву млека. Из овог периода имамо и прве робне произвођаче који су испоручили прско стотнну комада товних свиња и преко 500 хиљада литара млека. Y будућсм средњорочном плану аграрна полптнка н питање производгве хране долази у најкрупнији план. И.мајући у виду природне услове за пол>о* привредну производњу у свим селпма наше општине уз прнмену најсавре.меннје техннке н технологије пољопривредна производња може се повећати за преко 50 процената у односу на садашње crait»e. С обзнром да индпвндуалнн сектор учествуЈе са 95 одсто, наше шаисе су управо на овом сектору. Тре ба уложитн већи напор у рацпоналном корншћењу свих обрадпвнх пољопривредннх поврппша, потпуном коришћењу технологнЈе, а нарочито побољшатн сарадњу на релацији пољопривреднс органнзације — земљорадннцн, уз повећана ција може се чути и прпговор на нелојалну конкуренцију н жељу за монополом терптори- ,јс и послова. Забрињава к одсуство сарадље и разумевања постојећпх органнзацнја по многнм пптањпма. Са удружпвањем зе.мљорадннка стало се на пола пута, а да не говорнмо о квалнтету удружпвања којк је далеко од удружнвања под једнаким условпма н на доходовним односима. Овакво стањс у.многоме погодује врло активном алн недовољном контролпсаном раду накупаиа и прскупаца. Тешко јс утврднти да ли постоји извесна процена да су накупии л прекуппи на подручју наше општине откуппли више прасади него све пољопривредне организације, а њихова активпост јс велика н на откупу другпх лсфицнтарних пронзвода, белог лука, семена, повртарскпх пронзвода... По.љоприпрелне органнзаинје name општипе удружене су у два снсте.ма ПИК Нуприја п •.Агроекспорт" Бсоград и налазс шпсреса у оквиру imix, a опи су изражаш у заједничко.м наступу ових организација на тржишту у пабавци опреме и робе у пласману пронзвода и тако даље. Ово су све погодпости и омогућавају далеко бољп услов него код појединачннх случајева, а поменутн системн омогућују нашпм организанија.ма услуге разних научних стручннх н других институција и тако даље. Нови еконо.мски и друштвени статус нндивпдуалнпх произвођача, утврђен уставом, треба да допринесе актпвирању свпх постојећих огромнпх производних онага, да створи новс друштвено-сконо.мске односе у пољопрквредн и да кроз удружени рад у основи изједначи права и дужности пољопривреднпка са осталим радшшима. To би била основна орпјентациј^ даљег развоја пољопривреде и ловећања обима робне пропзводње, у првом реду хране. , М. Днмитријевић Mnauas Пронзводња хране и готово цела област агроиндустријског комплекса јс врло подложна утицају цена, внше него било која друга област. Због свсга тога долази до брзе преоријентаније пољопрпвредних произвођача на оие културе које нај. боље пролазс иа тржишту. Y суштинк то се негативно одражава на еконо.мику, као и на прерадне капатгтетс који због недостатка одређених произво. да не могу да у погпуности ис: користе своје капацнтете, штб се одражава на тржиште. Како је производња хране један од најважнијпх задатака у наредном средњОрочно.м периоду Савезно извршно веће донело је одлуку о гарантовани.м (заштнтни.м) н продајним цена. ма пол>оприверд.чих пронзвода, за род 1981. годпне. Гараптована н продајна непа пшенице креће се од 6 до 6,80 пара, зависно од класс пшеннце. Цена кукуруза у идућој години биће 5,30 динара, шећерне репе 1,40 динара. Цена сунцокрета биће 10,35 дииара. а продај-на 11.50 динара по килограму. Скупља „жива вага” Одлуком о гарантованнм и продајним ценама стокс Савезно извршно веће утврдило је следсће цене живе ваге: Гарантована цена свиња је 32,76, а откупна 36,40 динара по килограму. Говеда по 44.50 од. носно 56,20 динара по килограму живс мерс. Овцс 50,80 до 35 динара, а продајна 56,60 днна- у ра. Живииа п.ма гарантовапу цену од 31,50 до 30,20 динара, a продајну од 35 до 33,60 динара по килограму. Свакако да ћс ове цене представљати сасвим солпдну еконо.мску основу за повећаље по .-вопрпвреднс производње, стабилизацију тржишта и прехрам бене Јптдустрнје, али се поред ових мера морају прсдузи.мати и друге мере техничке природе. Нове гарантованс п продајне цене представл>ају и стимули* сан>е пољопрпвредис пропзвод« н»е и стварање сопствених сировина. М. Д. НАПРЕДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ: РАДОСАВ ЈАНИБИЈЕВИН ИЗ БОШЊАНА ЗА МОВНЕ ОЖЕ ® Петнаест хиљада литара млека годишње ® Сва потребна механизација — гаранција брзе и добре оораде земљишта @ Бсз доходовног повезивања пољопривредника нема ни веће производње хране Кад се уђе у дворпште полхх прпвреднпка Радосава Јанићи. јевића „Саласија" из Бошњана, стекнс се утисак као да сте у једној малој „полЈОприврсдној фабрнцп": комплстна механизаш<ја за обраду зе.мљншта, пространа н светла штала, пуно то. вл>еника. пуни обори ... Радосав верује у последње слово науке, користи савете стручњака н по/вопрпвредну литературу, па није случајно што постиже запажеие резултате. Има чети. ри хектара обрадивог зе.мљиш* та на комс сеје претежно кукуруз, пшенину, алп п остале кул. пфе. Радосав се међу првпма удружЈго и купио сву потребну механизацију. Краве ко лађе Y огромној шталн четири краве сиисмталке високо.млеч* не pace јунпца и три женска телета за запат. Кравс ко лађе. To је моја фабрпка млека, упире чика Радосав прст у четири своје срећнпце око којнх се од. мах видл рсзултат беспрскорне пажње и чистоће. Радосав сваке године испоручи од 12 до 15 хиљада литара млека у лросеку од 3.5 маснс јсдиннце. Међути.м, када се све сабере лнтар .млека кошта колико и ЛЈггар мш1сралне воде. — Ту шкрипп, каже Радосав. Док год мн пољопривреднп произвођачи не будемо доходовно стпмулисани тећи ће све тањи млаз млека. Моје потенцијалне .могућности су далеко веће, али ја ради.м оловко.м и кад виднм да не.мам рачунице прсоријен тпшем се на другу производњу. Y даљем развбју иаше пољопривреде потребно јс учинити заиста велики заокрсг ,наставл>а чика Радосав, а пре свега треба ко.маспратн овс распарчане п»п« вице, јор ако се овако настави лепо замишљени плаповп развоја полоприврсдс iielie сс остварити, тврдп напредни сточар и добар пол>опрнврсдник Радосав Јанпћпјевнћ из Бошшана. * Радивојс Васић KPAI „ВЕАИКОГ АОВА Акција ловаца Ловачког друштва „ПараНин” на хватан>у зечева практично јс означила крај „всликог” лова. Прсстао је још дан-два ко.мерцијалног лова на фазане а потом ће пушке мпровати, осим код највећпх заљуб* љеника зимског лова на дивљс пловкс, лисице н дивљс свпње. Па слици: Добар одзив члапова лолачког друштва за акцнју хватања зечеоа
ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ЛОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XVIII БРОЈ 269 ■ Дутогодишњн наш партнер у снабдевању пшсом ускоро ће постати равноправнн OOYP у склопу фабрике пемента ЈНо вн Поповац” БОЉЕ КОРИШНЕЊЕ ПОСТОЈЕНИХ КАПАЦИТЕТА ИЗИЕНЕ У ПЛАНУ РАЗВОЈЛ У ПЕРИОДУ ОД1S81 -1985. 1ОДИНЕ С.мернице плана развоја „Новог Поповца” за псрнод 1981—1985. годвнс усвојене су на Радничко.м савету радне организацнје половнном го дине па је од тог псрнода почсла детаљкија разрада плана развоја. • ПРЕД ИНТЕГРАЦШОМ „АИПНМЦА“ У СКАОПУ ЦЕМЕН1АРЕ Пуштањем у рад нове фабрике ,2000г/дан'клЈгнкера”, потребе за репро.материјаллма и енергијом ћс се дуплирати, па и за гипсо.м чија ће потрошња да порастс до 100.000 тона годишн»е. Једино налазнштс птса у овом делу зе.мље је руднпк гипса .ЈТигонша” у Гружи. ,Лшшииа" је наш дугогодшпњн снабдевач гипсом и прнпада нашем рсгиону, тс је у наше.м интерссу, са аспекта сигурностл у спа бдевању, а п у интересу, Репк> на да сс овај рудннк интегрпшс са иашом Цементаром. И од стране „Лнпнице" постоји велнки интерсс за припајаље Цементари. V циљу рапионалног коришћења овс драгонене снровлне, повећање’ продуктивности и задовољавања ттотреба за овом сировнном треба што хитније набавити одговарајућу опрему за повсћану производњу и лббољшаЈБе услова рада. Треба постојећи машински парк ојачати новим машинама, како би садашње лежшпте onno исирпљено радо.м на класи* чан начин. За набављауве нове опреме и За овакву инвестицију потребно је обезбедити и сопствено учешће од 20 посто, што би у јадном делу, после извршене 1гнтеграш<је то обезбедили OOYP-и Цементаре, јер „Лишот ца” не.ма толико сопствених средстава. Остала средства би се обезбсдлла из банкарских кредита. Вероватно ће део финансирап»а за оспособљавање рудника за већу производњу сносити и це.ментара у Косјерићу, као л друге цементаре. ПовсзЈгвање са руднлко.м пшса „Лвпница” је јединп начин за обсзбеђељс ове неопходне побољшањс услова рада потре- сировине уз потребна инвестибна су инвестнциона улагања цпона улагања и свесрдну Kaon око 35 милиона дннара. дровску и техшпгку помоћ. Уклапајући се у политпку стабллизаинје ча плана, још једном детаљно раз.матрао раније којс сс састојс у бољем коришћењу постојсћлх них погона а и одустајање од изградњс. зе.мљс Стручпи савет јс, на предлог обрађиваусвојене смернице и прсдложио извесне измене капацнтета, померању рокова нзградњс поједиОвнх дана почнње са.моуправна актнвност на коначном усвајању планираног развоја па је ово најбољи начин за упознаван>е колектпва наше организацлје са предложеннм нзменама и кратким садржајем. V делу који се односи на обезбеђс1вс сировина и рспроматеријала за садашње и будуДетаљ 113 фабрике (коповн) л,ће догрне, код садагињпх лока- 'цнја' основних снровнна предвивају се додатна бушења 'ради добијања карте квалптста, а планирана су прелиминарна геолошка истражпвања на новим локација.ма кречњака, лапорца и песка у околини Бошњана. За гппс се прсдвнБају знатна улагања у геолошка истраживања, пројектовање и кабавку опре.ме за noeehaibe капацлтста. Код туфа и шљаке лоред истраживања нових локацпја предвиБају се истраживања на .могућност замснс ових .материјала другпм матерпјалима (пепео, кречњак и сл.). Y енергетици се поред набавкс лужне опре.ме за резерве код садашње ТС 110/6 KV главна улагања предвиВају у истражнвању могућности примене н дели.мичле ’ замеле садашњих горнва до.маћвм горивлма из лаше околине (угаљ н угљанн шкрлљцп). Највећа улагања сс предвлђају у noBehaite производл>е цемонта како би се задовољнле ловећане потребе републике Србије за овим материјалом али су ту п направљеис највеће нзмене. Наиме детаљнијн.м раз.матрањем се увидело да се укупло noBehaite производље це.мента може и треба постнћи бољп.м коришВењем лостојећнх капацитета. Y том с.мислу је допуiben план тн.мс да се повећанн.м залага1ве.м оргалпзационим .мера.ма п мањнм улагањи.ма треба постићи у току наредног вериода вре.менско коришћење калацнтета пећи измећу 85—90% са макси.мално могућим просечллм калацитети-ма. Друга измена се састоји у даваљу приоритета прсткалцнпацијп — процесу којл уз улагањс не са.мо да повећава капалитст пећи всИ и о.могућава коришћење лошијнх горива што је већ планлрано у дслу енсргетике. Y првој верзији С.мсрнипа прсдвиВсна јс била изградња једпе новс тсхнолошкс лшшјс за производњу 1,100.000 ? цемента годиипБс са почстком нзградл>с у 1981. години. Разматрајући овај предлог Стручни савет је оценио да су малс шансе да ова изградња почне прс Kpaja иаредног планског псриода обзпром на внснну улагања (4,5 мнлијарде динара), а изградња јс једино могућа уз макспмално удруживање средстава са заннтересованим потрошачи.ма. Y поглављу који говори о uniрењу производног асорти.мана и даљ^ су остади да фигурирају програмп изградње погона за производњу бетонских цеви п бстонске галантерије као н програм израде еле.мената за програм израде елемената за нзградњу станова. Програ.м израде еле.мената за ста.мбену лзградљу могуће је јсдино реализовати' у оквлру ширег система у региону и шире јер је једлно тако 'могуће обезбедитн ПРЕДАОГ ПЛАНА РЕМОНТА И ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 1981. Н Овнх дана се очекујс да на органе управљања лзађе коначан предлог плана ремонта у 1981. годинп који је заправо трсћа варијанта прсдлога. До овлх коригованнх прсдло га јс дошло углавпом захваљујући отежаноЈ набавци п дуги.м рокови.ма испоруке одлзгвака за .млинове, очекивано.м отежано.м снабдевању мазуто.м у зи.мскн.м месеци.ма и врло лбше.м радно.м стаљу хладњака на пећи бр. 3. Ре.монт пећи у ООУР-у „Производља цемевта" јс зато планиран у прва три мессца када сс и очекује највећи недостатак мазута. Y ремолту постројења ООУР-а II нису предвиђсни пословн већег обима којн би захтсвали искључиво алгажоваљс трећпх лица, осим ремонта вентилатора у млину сировлне бр. 2 који lie лзвршити браварска група лз OOYP-a 2000 т/дан. Ремонти важаих постројења у производлпхП OOYP-има и „Про.мсту" дати су како следи: dlllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllll'IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIP; I ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” | Y ПОПОВЦУ расписује поновну ЛИЦИТАЦИЈУ За продају путничког возлла марке МЕРЦЕДЕС 230 § 1 пролзвсдеиог 1969. године. | Почегиа цена лицитације је 90.000 динара. | Возвло сс можс влдетн сваког дана од 7,00 до 14,00 ■£ = часова, у j-аражи фабрике, од 17 до 25. децембра. ЛнцигацнЈа he сс обаввти 26. деце.мбра у 10,00 часо- = = ва у сали Радннчког савста Радне оргаинзације, у Фабри- | = ци цембнта „Нозн Половац". = правилли лзбор система, еконо- .мичан број еле.мената и обезбеbeno тржиште. Одустаје се од програ.ма изградЈве бстонсклх плочица јер сс ради о малој инвестнцијн, a вслик1см издали.ма за плаћан»е лиценце. Велккл део аткивности у овој области представљаће лстражлвачки рад за производњу различитнх .малтера коришћење.м резерви у постојећлм капацитстл.ма. V области проширења делатности предвиБа се веће повезивање са железницом али и повезивање са лревозннчком организацијо.м ради развијаЉа овс функције. Поред овога предвлba се пружање шггелектуалнлх услуга (израда програма, лабораторијске услугс, ладзор лад изградњо.м итх), од стране нове радне заједницс за истражлвање, развој и контролу квалитета. Ова радна заједнпца бавлла би се нстраживање.м у области маркетинга н усавршаван»а пословног систе.ма. V области про.мета предвиђа се даље прошлреље малопродаје и у другим центрнма Србпје. У области удруживања рада и средстава, кадровима, заштити жлвотне средипе и развоју друштвено економсклх односа није било измена. Коначно усвајање смерннца предвнВа се' после радничклх савета и зборова радннка на реферснду.му крајем ове годнне. Миодраг Стефановић Дробиллца лапорца (шмит), август — септембар Дробнлица лапорца (полизијус), април Дробилица кречњака (шмит), октобар Дрооиллца кречњака (полицпјус), септембар Багср бл. три два три, мај Багер X 41, апрнл Пећ бр. три и .млпн сировине, број три, јалуар Пећ бр. 1 и*.млнн сировнне бр |, фебруар — .март Пећ бр. 2 и .млин сировнне бр. 2, март Млпн ле.мента бр. 3, април Мллн це.мента 1 и 2, мај Млиновн нови.мала, деце.мбар Пак машииа бр. 1, март Пак .машина бр. 2, април Ри.мфузни утовар, .мај Истоварне машине, .мај — јун Оргалпма управљања he такођс бити понуђен план производПост\-пак око спровођења интегранлје јс већ у току. Елаборат се већ налази пред колектлвом на разматрањс, a vckoро сс може очеклвати и Референдум. Прнступањем Цементари и потписивање.м заједничких аката руднлк „Ллпнпца” постаје равноправнн OOYP у спстему фабрике цемента „Нови Поповац”. Рудник „Липница” нма испнтане резерве руде за експлоатацлју у наредних седа.м-осам година, 'са годишњом сксплоатацијом од око 120.000 тона. Нова исграживања указују на дру га налазингга и нови начлн експлоатације. Ради се нан.ме, о дугорочној орјентацијп и будућем ново.м систему рада путем уношеља нових машина којс су високо продуктпвнс. а опслу жнвање истих захтева мали број извршиоца. Садашња опре.мљеност рудпи ка „Липнице” и број радннка једва задовољавају потребс нашс фабрике уз пбвремено снабдевал>е нементаре у Косјерићу. Руднлк птса ни сконо.мски, ни технички, ни кадровски није спре.ман да прати даљп развој наше цементаре, а да не говорлмо о другн.м цс.ментара- .ма са овог подручја. Садашњи- начин експлоатапије и.ма велике експлоатацлоне губнтке који лзносе и до 50 посто, чп.ме се ово драгоцено лежиште нерацлонално експлоатише. Механизацпја која се користи у овом руднику је доста застарсла н захтева велико учсшће радне снаге која сс тешко обезбеђује у том подручју, тако да и задовољење паших садашљнх потреба се тешко остварујс. н>е Радне организаније који у глобалу изгледа овако: Лапорац 428000т Кречњак 5О7ОООт Кречњак за трсћа лица 150000т Клинкер > 487ОООт Це.мент (укупно) 625000г ПЦ 15 3 450 40000т ПЦ 10 3 10 ДТ 450 385000т ПЦ 15 3 15 ДТ 350 200000т Нови.мал 150000т Овакав план гтроизводње основних снровнна дефиннсан је да под.мпри лотребе у плаловима производње клинкера и нови.мала, а план производње креч љака разннх гранулацнја за продају остао је на нивоу прошлогодЈлињег плана. План пронзводЈве клцнкера већи је за 6000т од лрошлогодишњег и то са.мо захваљујући краћс.м рс.монту код пећн бр. 2. Што се тиче броја дана за текуће одржавање пећл, он је остао исти, пет .мана .месечно, Збнрни дневни капацитед пећи је такоБе остао лсти 1740 т/дан, али су капацлтети пећи 1 п 2 смањенн а пећи број 3 повећан тако да је исти прлблнжно реалло .могућем остварсњу поједииих пећл. Код планлраЈва асорпсмана ■ цемента узета је у обзнр доходовност поједлшгх .марки в наuie обавезе пре.ма купцима тако да востављенл план представља огггиму у том смислу. План новп.мала је дефшшсан пре.ма .могућностпма реалпзацвје у овој години, мада је што се тлче могућности пронзводње .могао да буде знатно влшп. Раде Трифуновић ЈЕДАНАЕСТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА НЕОСТВАРЕНН ПЛАНОВН ■ Последицс ранијих застоја је тешко отклошггп В За једанаест месеци произведено је 488.555 тона це.мента н 143.000 тона новнмала ■ Реализација пратлла пронзводњу За једанаест .месецл пролзведено је 423.180 тона клинкера лли 97,1 посто, 487.420 тона цемента или 88,2 посто и 143,119 тона нови.мала илп 75,3 посто. Да би се план испунио потребно је произвести још око 12.000 тона клннкера, око 65.000 тона цемента к 46.880 тона новимала. Реализашгја је за једанаест мессии остварена са 498.465 тона цемента, илл 91 посто, 135.198 тона нови.мала лли 69,7 восто н 39.968 тона кречњака за трећа лнца или 28,5 посто. ГРАДИЛИШТЕ НИСНЕ1ЕМПЕРШРЕ ГСМК РШ№ . W 28. новембра пуштено је у рад дробшшчно построје- [•« н»е транспортери и складлште снровине у хали предхо- ' i; могенлзацвје. После периода уходавања од седам дана н обавлћс се још једна контрола свнх оввх постројеља. ■ Сада предстоје завршни радовл у одељењу дозвраЕБа ? сировлле који се односе на монтажу слектро опре.мс на ;; дозирачу сировпне и постројељу за .млевење сировине. Монгажа цевовода kojv пзводи „МИН” лз Нлша је в отсжана. „МИН” ва градилиште нлје допре.мло дизалнцу Џ коју је планирао всћ другу, а и .монтажа те двзалвцс се В не одвнја :io плану. в Y одел,ењу хомогенлззције н дозвратБа пећл заврше- 'ј на је машинска .монтажа. Преостао је .мањн део елскL; тро.монтзже. Минел-.монтажа је преузела обавезу да до ■ 15. деигмбра заврши монтажу, а од 15, деце.мбра ФЛС he 9 отпочетн свој део псплтпвања. Након тога he кренути ® са пробама елсктро-.мотора н лостројења без оптсреће9 ња. S Радови ла озиду пећи прпводс сс крају. Псћ је ози- « дана у дужини од 63 метара (пећ је дугачка 80 метара). 9 Да бл почела нсшггиваља осталлх одељева мора се 0 извршити исплтивање клима постројења. „ИЗО1ЕХНЧ НА" из Осијека, „ИЗООПТИК” из Скопља л „ИЗОПРОГg PEC” вз Бсогрлца ураднће заједнички посао око изолаци9 је и планчра се да ти послови буду завршени до Kpaja 8 .месеца. В Иначе, лзвођење радова јс видно стагнирало због ниЦ склх температура, јер познато је да се постројеља врло Планирана реализапије није осгварена за 59.000 тона це.мента, 58.000 тона новв.мала и око 100.000 тона кречљака за трећа лица. Овакву пронзводњу и реалнзацлју условллн су застојп и проблеми који су пратплн пролзводњу током годвне, а који су већ свима добро познатн. Децембарска пролзводња леће .много изменити годјпнебс оства реЕБе плана јер оно што јс нзгубљено тешко се може надокнадлтл посебно у зимским мссецЈсма.
НОВИ ПОПОВАЦ ® НОВИ ПОПОВАЦ 17. ДЕЦЕМБЛР 1980. ■ БГОЈ 171 ОСВРТ САСТАНАК ПРЕВОЗНИКА И КОРИСНИКА РАСТАНАК С ЏИПОМ ДУГИ ПУТ0ДДОГОВАРАЊА ДО СПРОВОЂЕЊА ■ Скоро четпрн месепа тгрипреманс мере којс трсба да се реализују до Краја годпнс : Y „информапијама’* број 63 почстком овог месепа шталшанс су ,.Мсре за остварење планова Paine организаније до краја 1980. годиие**. Скоро свакл наш радник. no обичају како се доле »лшформанпје”, узео је исте долазећи на посао ил.ч у озласку кући- На лвема странама. кратко п сажето, поређапе су гсвојене мере у 16 тачака. Нп хгного, пл мало, гледано са те стране. Некала нх није било више, а некада u .маље. Али, то садд није битно; нека су само п дз>е мере, то су тшак хтере које су прошле кроз све наше самоуправне н друге механизме. Сада су оне на спазн п обавезују све редом у Радној ортапизаииун. На свакоме ie, дакле, да нзвршава и спроводп v дело, завнсно од тога колнко се односе на нсгово радно место и itera самог! Довдс је пзгледа све у pony, али v свему има једно ,длн”, и то велико. 0 чему је заправо реч?! Ининијатива и потрсба за овим Мерама потеклн су после аналнзе пословања за првих шест мессшт ове године. Најпре је Радтптчки савет РО усвојио предлог Мера тгочетком септембра, а одмах затнм п раднпчкн саветн Производ«>е ие.мента и Производних услута, а остали тек у новембру. Логично је онда што су Мере на нски начнн озваничене п дошле до сваког члана колекгнва почетком депембра. И шта сада? Могу ли оне да се остварују за двалесетак дана? Ннсу ли понешто тгзгубиле у значају и актуелностн? И да нлсу, а неке сигурно јесу, поставлл се пнтаље: зашто је ишло све тако слоро? Зар јс пут од потреба до усвајаља н спровођел»а морао да буде толико дуг? Зар смо изгубвли рефлекс да одмах п брзо рсзгујемо, или је, можда, мно гп.ма свеједно како ћемо пословати н како ћемо завршити ову пословну годпну! Ако је' тако, то је лош знак! И нсопростнв грех према имовини н средствнма у кругу фабрике. А на прагу смо нове године и нових и још већих планова! Може ли данас да се корача тако споро н неодговорно!? Одтовор на ово питање, знају -наравно свп. Р. Мплосављевић ШТА ЈЕ СА ФАБРИЧКОМ БИБЛИОТЕКОМ КЊНГА ПРЕМА ПОТРЕБН Библиотска која ттостоји у нашој радној оргшп<заш<јн већ трп деиеније сада не служи оној намени ради које је формирана. Некада су у њој налазнле места све стручне кн»иге н н>пма су могли да се користе свч они којима су тс кљигс требзле. Сада је та сит\’апија друкчпја. Бнблиотека је само једно стоваршитс старих и давно некорлспнх књига. Нове књпгс всћ годттама нс стижу до ње. Поједишш, којнма. затреба која књнга, наруче је, опа дола.зи п постаје власништво наручиоиа. Такетгх књига има бсзброј. Налазе се код мањег броја људн и досгупна је само онима којп су јс каручилн, a други о њеном постојању чак u незнају. Данас ми уместо једне лепо опре.мљене библиотеке са иовим пздањима из науке п технике и са многобројнпм стручним часоппсима имамо безброј малих прихватннх библнотека. Да ли ће се овакво стаље ускоро изметптти п кљиге пронаћи пут до библиотеке зависи управо од тих људи којима те кљпге трсбају. али нс да стварају приватпе библиотеке всћ да створе једну библиотеку коју ће користитп сви раднпци нашсг колектива. У НОВЕМБРУ ДОШАИ-ОТИШАИ ДОШЛИ: Драган Мил\-тпноБнћ, полу- * квалифшсовшш радник код ОБАВЕШТЕЊЕ РАДНИЦИМА ЦЕМЕНТАРЕ Сваке другс недељс у 10,30 часова иде радпо емисија посвећена Фабрицл цемента мНови Поповад", преко Радно Светозарева. Следећа емиснја биће с.хпгтована у недељу 28. децембра. ОБАВЉЕНА CTPY4HA ПРАКСА Стручтвадп наше раднс организациЈе вратплв су се пз Данскс п Грчкс где су бнлп на стручној ттракси. Циљ ове праксс јс упо знавање са радом це.ментара чија су постројеља нста као у нашој фобрицн "2000 Т-дан клннкера". БИЋЕ Beh дуто, главна тема разго- • вора на аутобускнм станипама је превоз 'радшиса на посао и с посла. Критнке cv сваклм даном свс >гногобројннје и све гласнпје, a превознлци као и да не хају за ту нагпу, не тако малу муку. Аутобуси касне, н не само сада када cv временскн условн тежн. каспплп су н усред лета по 10 до 15 мннута, скоро сваколневно. Раднппн који раде по смена* ма често остају без превоза до кућа јер док једна смана прсда посао дрхч-ој аутобус који je каснкје дошао, потрудп се па на времс оде, а раднппп остану. Порсд закашљавања. путннкс љутп и огромна гужва по аутобусима где гптнппи једва некахо успевају да се увуку у аутобус. Број радника — путника је повећап, а број аутббуса је остао псти. Аугобуса нема. a на посао се мора, па како буде. Када је револт путника достигао максимум дошло је до састанка превозника и кориснлка. Нашп представнлтш изнели проблеме, а иревознипи су наводећи своје објективне разлоге покушалп да се оправдају п на крају обећалн да ће све учтпгп< да превоз буде бољи. БОЉЕ Трудећн сс да аутобуси полазе на врсмс, да стајалиште будс обележено, аутобуси такођс. да се зна којн аугобус у ком правцу нде, увешће и јошЈедан аутобус за повратак из Поповца пре.ма Параћину. Ове проблсме ће „Велмотрапс" решитн охмах, а птгтања о повећању цене учешћа радника и аванснрању унапред, о којима је такође било речи на састанку решнће сс у што скорнје време. Да ли ће дато обећање бити одржано уверићемо се салш за који дан. НОВЕ ЦЕНЕ ПРЕВОЗА Аутотранспортно предузеће »Зелика Морава”, OOYP ,ЛутН1ГЧКИ саобраћај” нз ТГуприје повећао је цене превоза пугннка за 10 посто. Нове цене важе ол 1. октобра 1980. године. До повеђања иена превоза дошло је због повећања иена горнва, репроматеријала, ауто гума п ауто делова. Н. Седим докон и размишљам притом, О растанку и раду са иипом, Јср прођосмо киломегре многе Одморнсмо тс уморне ногс. Растасмо сс остаде ми туга Слагасмо сс као u два цруга Оставнх га мислпх драгс воље Понадах се, да биће ми бољс. А возих га што најбоље знадох И у квару пигдс не остадох Јср то ципчс та дивиа машнпа He боји се брда ни крнвина Возити га права јс мнллна. Савлађује свс успоне тешке Да се тггде не би ишло пешке. Сад га слушам крај мене кад бруји Чннн ми сс, псвају славуји. Ирисстих се врло радо тада Кад јурнсмо и до Београда И потреба натера нас нека Па бриснусмо и до Мајданпека. Једног дана рекоше нам, мора, Тад јурисмо по снегу до Бора. Ал највише успомене живе Кад возисмо разне експлозиве И мазива разна за багере И гориво за све булдожере. Беше лепо тако нек остане Друг са другом када се растапе. Богосав Павловић ПОРТРЕ* Родници са кајАужмм сгаиом И 3a две и по деценпЈе рада не.ма пи два месеца боловања ■ Увек тачиа на послу ■ Најактивнија жсна добровољни давалац крви Лозана Јаневски, радннца Рад не Заједнице је пстовремено и најстарија радница, по радном стажу, у целој цементари. До данас пма двадссстншест годпна радног стажа и свс је провела у овој радној органпзацнји. Прво радно место јој јс блло место адмпнпстратпвног радипка у старом погону, а од 1956. годпне је v новом погону. Радпла је на послрвтша економа н око авадесет година као архивар. Од 14. новембра, ове годјше ради на пословима блатајника. Всћ се прпвнкла на новм посао u нове одговорностн. Лозана спада у грутту савесних радника који не закашњавају на посао, а на боловање одлаПетар Вељковпћ, внсококвагтфиговани ТТ — мехаиичар. дошас је 1. иове.чбра у OOYP ..Производне услуге’’ на иеодре beno време. Бранко riainih, впсоко квалификовани раднпк, дошао ic 1. новсмбра за дежурног електричара у ООУР 2000 т/дан хлинкера . хладЈ^ака н транспортера, дошао јс 18. иовехгбра у ООУГ „Пропзводња цемснта . Драгап Гркић. ССС, шеф сме ne у OOYP „2000 т/дан клинкс* ра” дошао је 19. новембра. Јадранка Марковпћ, дактилограф I класе дошла је 26. новембра у Радну Заједнипу, на одреБено време. зс кад баш морају. За двадесетшест година рада Лозана није одсуствовала са посла ни шездесет дана. Она је уједно и једна од најактивнпјих жена добровољнпх даваоца крви. До сада је дала крв деветнаест оута. Жеља јој је да још једном да крв и заокружи на двадесет давања, a онда ће крв давати само ако неком хитно затреба, јер п н>ено здравље није впше онакво као што је било. Више пута била је бирана у органе управљања u синдпкату. Увек се радо одазивала свим акш<ја.ма које су органнзовалс жене Цемснтаре. Лозана се нада да ће на овом радном месту дочекати н пензију, а до тада радиће н даљс одговорно и савесно као што јс радила и све овс године. ЦЕМЕНТАШКИ РИНФУЗ XYMOP Топлипа Радовановић, квал.?- фиковани радник. багериста. вратио се из ЈНА, 12. вовембра у ООУР ..Поврптинскв огкогти" Милка Јовановнћ, квалификованд куварица — сервирка. лопвта је 13. новембра у OOYP Д1ромет”. Радош Жпвковпћ, патхпсва лнфиховани радннк, дошао је 14 новембра за помоћника зидара у OOYP „Производња иемсита’. • Божетар Петровпћ, Арса Лазаревнћ, и Владнхшр Мплоеав- .oCBiib ССС, дошли су 18 новем бра за шефове смена у OOYP” 2000 т/даи клпхнсра" ма исодрсђено време. ОТИШЛИ: Чсдомпр Радовавовић, стражар у Радној Заједнппи, умро је 4. ковембра. Павлс ВојнповпК, ВКР багерпста у ООУР ..Повртппискп откопи отишао је 31. октобра v ипвалпдску пензију. Жпвота Нкколић, квалмфиковани ковач п ргковалац ксмпресора у OOYP ,Ј1овршш< скп откопи", оттпао јв 18. октобра у инвалгсхску пензпју. Милнја Мвлепковнћ, квалнфиковани помоћник багеристе у OOYP „ПоБршпнскп откопи'' оттглао је 21. повсмбра у гпгвал»оску пензпју. ДОБАР РЕЗУЛТАТ О раду и успесима ФК „Цемеита” незна се много, осим да води са 150.000 динара на име рекламирања цементнпх пронзвода. HERE ВАЉДА .ЈВеЉиотраис” је повећао цене превоза у пупннчком саобраћају. Путници очекују и повећагве времсна закашн>ења. МРАЗОВИТО Ниске температуре успориле радовс иа градилишту, a ниску тсмперагуре међуљудских односа у канцеларијама. ЗДРАВСТВЕНА СЛИКА С.дпка о здрављу у Цементарп је добра. јер нема вишс по.-всклх радова. МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИН НОВОСТИ У ГРАМВИНАРСТВУ ВИШЕСПРАТНА ЗГРАДА „НЗЛИВЕНА” ОД БЕТОНА Архитекти у х’збекистанском главном граду Ташхенту. којн се налази у сеизмички веома пестабилпом подручју, констру исали су вишесггратну стамбену зграду отгторну и на најснажнија померања тла. Изгзетнз асеизмпчка отпорносг ове зграле са охо 120 станова постгггнута је применоч посебне техно логије грађеља. Наи.ме, зграда чије грађена на класичан зачнн него је .лнвена" од бетона дуж челичних носача. АТОМСКА ЦЕНТРАЛА НА ДУНАВY Планом рззвоЈа енергетике у САП Вотводппи до краја овог вска предвпђена је и изградња •пклеарне електране јачнне 1.000 мегавата. Ова електрана грздпће се на Цуиаву. МЛатим то кеће бтттп (едлна атохсскз пентрала v Во1*водшт. До храП вехз почеће ’гзграднл п друге. Такоће се предвића и могућ ност пзграггље неко.тпко оваквих електрана v заједншш сз СР Србијом и СР Хрватском. МОСТ ЕРДУТ — БОГОЈЕВО ПРЕМОСТИО ДУНАВ V редован саобраћај пуштен ie нови мост Елут — Богојево који спаја две наше највеБе житнипе — Славонију и Војводину. Нова мост је дуг 668 метара. а ппгрок 125 метара. Његова нзградаа стајала ie еко 360 хаЈлиона динарад ннвестнтори су бплн рспиблпчка Самоуттравна тпгтересна заједница за путеве СР Хрватске и САП Војводина. Y нови мост уграђена је челична конструкција тепжа 2.390 тона, а произвела ју ie Фабрпка ..Буро Баковић” из Славонског Брода. Иначе, радо ве на самом мосту н прилазима хгавели су радницн грађевинске ралне организаиије „Мостоград ња" нз Београда. (Из листа ГРО Наш Рад од 7. октобра) јДоанан 8 ОСМБОћШ 0ДГ0В0РН0С1И Радничкл савет ООУР ,Ј1овршинскн откопи" ослободио ie одговорности за учшвенн гтрекршај, Жпвојина Милетића и поништио одлуку Заједничкс дисцмплинске комисије, Живојин Милетпћ је кажњен у.манлЛБем личног дохогка за 5 посто, зато што је одбио наређење предстостављеног и ннје извршио постављени му задатак. Ралничкп савет је разматрао у.чожени приговор Живојина Мплетића и закључпо да кривтша иије пскључиво Живојп* нова веђ п пословође који је прпјаву п поднео. ВЕСТИ ИЗ ООУР-а ВЛАСТИМИР МИЛЕТИН, ПОЛАЗНИК РЕГИОНАЛНЕ ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ Y Регноналну политпку школу ове годнне отишао јс Властимпр Мллегић, омладпнац п радник OOYP „Производне услуге”. Настава се одржава у nepnoav од 15. октобра до 1 маја. у Крагујевцу. <•_ Властшшр ie шесги полазшш ове полјггнчкс школе, из наше p^bie организациЈе. ПОМОБ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ИЗ СВЕТОЗАРЕВА Историјски архпв .Средње Поморавље” нз Светозарева пружиће нам стручну по.моћ око сређпвања ypebiiваља целокупчог архивскот матсријала, наше радне организацијо. Цена ове услуге износи 100.000 дннара. ПРЕМИЈЕ РАДНИЦИМА „14. ОКТОБРА” Радиишвса „14 октобра’’, нзвођашша радова у новој фабрици ,2000 т./дан клинкера” исплаћене cv премије у чзносу од 100.000 динара. Премијс су нсплаћсне због по штовања рокоаа за пзградњу. ,
IX «?
a©aaaa£ao r>g->w ooO ja“S iIo
КУЛТУРА»ОБРАЗОВАЊЕ 17. ДЕЦЕМБАР 1980. ■ БРОЈ 171 МЕСЕЦ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ч ВАТРОГАСТВЗ ЈЕ ПОЗ^З ХМБРИК, НЕСЕ5МЧНИХ И Х/МАНИХ Летнл аоаодле. Брућлнз. Ovtopmw. Рстко xd Је на глшхп. а ти коЈп су на ’о примораш! *ф<ћу с* нспоз вслгпскх ееикв зграла в тражс дебслу хладон1шу старпх крошљн хрпгтва. Мадв у гралу гтсач гг-.галл инKJкаог оослд, iL.iam.vi <жм Асфапт пол ипгама сс угт<ло од ВрућИЋС. Било је среме голштпмј« озсморг. и мало поролшм ј« остжло у граду. Немам шшалав цмл» Шстал- ». размлшл>ам. Ax, vote друтарнцг су далеко одавлп. Cnrvpno аежс ва иској пешчаној цлажм пли се брчка/у у топаом мару Можжп су н«кс на иланиии, ча чистом саежем плакмаском вазлу*г. Ох, кдко јв овдс вруће! Из ратммшдеиш мс јс irpcirya* стгреда мтрогасннх кола. Осврнух сл. Недалеко одатлл горслв јс једпа прпзслша зграда. Пожар тсх пгто Јс почсп да L* шпрв. И м тплл час ту бклн мтрогасдв. Почлл* еелкха борба за жквот ухућшм. Застала сал» н почслз да посматрам пео догаћаЈ. Кл1ихп је бидо срчвностн у ткм лудлма коЈв су спашавали жквот друпгх в твме мшодили свој у опасност. Колнко Јс бнло храбрости, нссеб17чпостн Стајалв су Јелан порсд другог мтрогасши н«кп младв, нскп старнЈи, пекв високв о коврцавн, нскн нпсхн в здепаств алн здружснп као 6paha са пстом жсљом ла иобсло не&пш. ИаЈважппјс је бнло снаситн хвоЈо мале деде коЈа су се млесила у кућв срсд ил*» мспа. Коллко Јс бнзо плс.ииштости у човеку коЈи Јс ускочпо у кућу и послс векогмхо грсвугака fti ал извухао шлу гараву лечтгиу. Кахо je бво бллг прс.мз п-нма. Кедвхо очиискс л»у6апп нм Јс ооклоино у Јслвом трепутг.у. Врсдпс рухс см поспику- Труд се всплхгво. Пажар Јс био угашсн. Ја сам оселтла пеку нсеЛпчну упутрашжу редост. Пут са.м ’гастзпали разз<лшд>аЈу!и1 о овом чуднов позиву. Колнко сл вза ifacra крије eave, надаља. згжртвомња, хумапостм п среће после □обеде. Колико поиоса кддз «кспш» да сл спзсао жшип чопеха. А дз и> Је нопга yiDpabcita та v\naa н хузикост? Нс. оии Јс голнко двЈу ла им иико достојио не можс узвратнтн II зато у чпсоанма одмора размислн о ошш људнма н ibwxtmov ху* маиом позиву. Радмисли о људима коЈп two вск проживе у crpexv за name ддпас. А када инднш тт чорска иа y.iinui. заглсдај му сс у ллце. ВндсћсЈД П1^аде и хл.мдс бора, за слакв жлвот по Једиа бора. ПогледаЈ му у руке. Бнћс стврднулс и грубс од ОелброЈ опскотнна. Поглсдај му у срце. Вндећеш да )е изморепо, пуно гара алн још увек мско, племсшгго ij зсжво. Ралмпс-ТЈг о ов1Ш људнмд. Сам ђсш свс рззумстм. Квтаршга СтаЈГхагнћ \ТГ-1 ОШ ,ЈБур!) *зкш1Љ" ПрконаграБенл %д ва конкурсу поводом .ЛЈесеца заштпте оп пожара". ■ Оствариш рсзултати у о сновпом образоваљу у пашој огпптннн су меВу најбољима у Регпону и Републпцп. Шта је све значаЈно урађсно у срсдн>орочном перводу коЈи је »а и» маку? — Налазшмо сс на истеку п>> следље годпне предходнот средњорочног плана, а на почетку прве гоише новог срсдњороч ног плана, па је могуће да се реално оцене резултати досадашљег развоја и реално пропе тте могућности дал>сг развоја о сновног образовања. Основно образовањс name 0 пиггине у предходпом шгааском периоду развпјало се веома дк намичло н са цостигнупш нп doom можемо да будемо задр вољни. Ову констатацлју може мо да поткретпгмо н следећнм показатељпма. Обухватност по лазтгка основног образован.з Y сетгм основннм школама је стопроцснтна. Створтипт смо добре просторнс услове за успешан рад основних школа. Ол осам матпчннх школа. седам школских зграда су скоро сасвим нове (шсст су новосагра« ђенс а једна је реновирана), све имају централно rpejaite и проОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ УЧИЊЕНО ЈЕ ДОСТА кулшурни днебник У осштвном образован>у у нашој општинп v срсдн>о рочном периоду који је на пхмаку постигн^-ni су значаЈнп резудтати ■ Подјелнако су чигБепн напори на подизаљу квалитета васплтно-образовпог рада и ло бол.шању друштвено-економског сталдарда радникп у ословном образоваљу, о чему смо разговаралн са ЛТподраго.м Радованослћем. секретаром Самоутгравие шггересне зајсдниде оспонног васпитања и образо ваља гпссне фпску.тгурне салс. Остало је нсрешено једино шггање школског простора у Поточцу. Обезбеђеност шхола намештзјем и гчилима је на завкдном кивоу. V последње две године уложено је 240 милиона старих лггнара за набавку HaAieurraja, 400 милиона за набавку гчила и 100 милиона старих динара за набавкг књига за шхолску лектиру. Ефикасност основиог образовања је на завпдном ш<- bw — срелња опена опппег vспсха стално расте, а гтроценат гтролазности приблнжава се шко ли без оонавл»ача. Унапређивзње васпитно-образовног рада је ста.тна брнга свих оргаиа зајелнппе и школа п резултати су сзсвЈгм заловол>авајући. Успех наших ученпка на такмичењн- \га (регноналним. републичким и савсзним) пз године у тодлiry је све бољи. Усавршавање основа и мернла за стпнан»е лохотка слободном размспом рада у оквггру СИЗ-а је стални аадатак ове Заједтгппе и по п<м резултатима предњачимо у РепублЈпш. И друиггвена средина је доста задовољна са радом и резултатима рала у основном образоваљу. Дејав ЖивановиН VIII1 ОШ „С. Јаковљевнћ” Прва ваграда за најбољн диковнн рад КЊИЖЕВНО И ЛИТЕРАРНО ВЕЧЕ ПОДЕАвЕНЕ НАГРДДЕ © Поводом наградног конкурса у оквиру Акције „Месец кљиге” одржано је 10. децембра литерарно вече на коме су подељене награде ауторима за најбоље радове на тему „Књпга је непресушни нзвор нашег знања” и 11. децембра књпжевно вече када су уручене награде за најбољи циклус песама и прича. На литерарном конкурсу поводом »дМесеца књнте" на тему ,Кн>лга је непресушни извор нашег знања”. јавнло сс осамнаест ученкка основт« школа. Жмри је оценно да је најбољп рал Тање Јовановић, учсншЈе VIII-2 ОШ „Стеван ЈаковљевиК”, другу наградг деле Caiba Лековић, учешша VIII-l ОШ „С. Јаковље. внћ и Христина Цвстковић, ученица VIII-2 ОШ „Радоје До.мановнћ” и трећа награда је припала Бил*али Борђевнћ, учениии VII-1 ОШ ДМ. Поповић Озрен” н Оливери Јачнћ, гчсншгз VIT-2 ОШ „Бура Јакшнћ”. Ученицпма најбољпх радова прппале су вредне награде у књнгама. а свакл учеснкк на копкурсу н наставник српскохрватског језпка добпо јс по једну кљпгу — дар бнблиотеке ,Др Вићентије Ракић” — uno је најбољи начнн популариса. iua KJbura и развијање љубави према лспо пнсаној речи. Y органнзацЈПИ библиотеке ,Др Вићентијс Ракић” н Кљнежвног клуба „Мнрко Бањевкћ” у Музичкој школл ,Л<и. ленко ЖлвковЈт' 11. деиембра одржано је Књижевно вече Kana су поделепе награде а^то рима за најбољк циклус песа. ма н прича. Највреднија награда у кљн гама за поезмју припала је Мн рославу Дпмитријевнћу, песнн ку п новинару пашег ллста, за зблрку песама под називом „Пс следња шпхта”. Другонаграђе на је збнрка песама ПС јутар њих излазака" То.мислава Ивановића, а трећа награда је прнттала Снежанп Мплнвојевић н Зорици Васковић. Прва награда за прозу прппзла је раду ,Лпс:.л Томпсто. телу" аутора Зорала Иванови ha, а друга шпстусу прпча пол називом „Снага" Мнрослава Дндштрнјсвића. Награђени аутори су том прт?. лтгком ЧЈгталн своје ралове. a гост вечерп био је Предраг Map ковић, књпжвнн критпчар. Про гра.м су употпунлли и ученицн Музпчке школе „Миленко Жив ковић”. С. Ј. сашириЗиЧни yfao СУДБИНА СРЕДЊОВЕКОВНОГ ГРАДА Петрус под заштитом државе Петрус — средЈвовековно yrepbeibe у Попоапу, пошто представља најзначајнијн исторпјски објекат тс врсте у нашој omunum, any ово.м дслу СрбнЈс, стављен пол зашпггу државе. Опасност од каменоло.ма Фабрнкс це* иента ,Лови Поповац” и дал»е прета овом срсдњовековном граду, што захтева брзу питервенцнју н детаљно нсmiTimaibc Mcby naoahiuicKJiv лпрскторкма има н нско.мско бнвтих noaopinuккх раднкхч. Ово Је кзглсдд иајбо.м< шчив дв сл култура прнблжжн удрркеном риду. ооОоо Ако ге ускоро »аопс жлп удајетс за кумове бпрајтс гргооие. За свакм случлЈ. ооОоо По броју пр«лставкЈ1 кид аралодраниоиа сад10уирав.Ш1м ш>ж« с* закључити дд се у параЛмнскмм радккл! оргашиаппЈама см чсшђе усujajy вепрааиАМшш о рледодсли. ооОоо Како то д«с£3 нс.ма a мгсари учхшгм в* сллбсЈ ооОоо ¥ пол»олривреди ни тслл ш<Ј4 виш« слагка као am јс блда. Загорчадп ЈоЈ -кжзот на опсушпш сташшама. ооОоо Неки стаокји UipahHMQB су у дјшлш. Хдћс .<ш дочскати асфалт ? у.шпи ц.ти калс.7) ? Мклнца Жлвковпђ УШанаа II Петрус — срсдњовсковно угврђење — који је вероватно представл>ао војни и ахмннис* тратнвни центар Петрушке областп. подкгао је око 1355 годнпе жупан Вукосав са сино.м Ирепом. Град је жнвео кратко, према подацпма до 1413. године. када га је разрушио султан Mvса. псте голмне када н Сталаћ Прва сондажла псгпггпваља сазнали с.мо од руководноца Музеја Марина Бр.мболпћа, ск> чела су на -Петрусу 1978. годи не, a 1980. су започела снсте матска археолошка нскопаван»а. Радовн су се махом одвијали на фпадели. Открнвена ie дс сада јадна просторија велл чине 10 х 15 метара поплочана опеком којој су зндови били жнвоттисаии, птго гтотврћују п многобројнп остацп фресака. Испод шгтаделе. нсточно ој ње, у оквиру великог града открквена је још јеана простори- ■ Познатм су вншсгодшшви иапори коЈн се чнне да се основно образовање изједначн са прнвредом н друхптвсно.м делатношћу. Докле се стигло на то.м пољу? — Основва преокуааиија свнх оргала Заједнпис била јс да сс дрпптвено-окономскц положај радннка у основном образован»у изједначи са радшшима у лргтпм сферама ^оруженог ра да у нашој огтштнни. У том циљу смо. хтторедо са напорима за' поднзање квалнтета васпитно сбразовлог рада на вшди ниво, упорно pa^icni на побољшан»у друпггвено-економског стандарпа радника у основно.м образовању. Мере н акдије у овом правиу утврдилв смо пбссбни.м програмом и сада на крају овог планског перпода можемо па кажемо да смо у томе у ве ликој мерп успелн. Према дсве томесечним подаиима о висшга ллчнкх доходака ралнпка у наtuoj •оппгппш могло сс констатоватгс да је положај основнот образовања изјелначен са при вредом наше отшггине, али још увек кспод нквоа непривреде, а нарочтгго усмереног образоваи»а. Чинимо даље напоре да у следећој годчни остварнмо изједначавање виспне личних доходака по раднлку у општнни као целпнп. О Да ли he делатностн које фпнансира зајсдннца, с обзн ром на ограннчсњс средстава Molln нор.мално да се развнја ју и у наредном перподу? — Годлне које нам предстоје биће нспуљене напорпма за е кономску стабилнзацију. Стабп лизација неминовно тражи смз Ећивање опште н заједнпчке по трошље, пгго ће се неминовчс одразити на положај ochobhci образовап>а. To ће захтеватн да се прелузму ефикасне мсре за радноналнпји обим пословања у основном образован>у. Сада се палазимо у периоду када ово утврђујемо па проблема има мпого и они неће моћи да сс реше све док се не прнступи реалпзашгјн принципа слободне размене рада. Надамо се да he се средином наредног планског периола матергтјалнл положај основног сбразовања стабилизоватн и омогућити нормалније задовоља вање заједцичкнх пнтереса раднпх људи и граћана у области основног образовања. С. ЈоваиовиИ ја правоугаоног облпка чија намена Huje јзсна, јер је од и»е сачуван само један део. Интересантно је да се испод Петруса налазе остаци праисторијске градннс (утврђења) из периода старијег гвозденог ло ба нзмеђу 1000. н 500. голине пре наше ере. Овај среди»овековни град представља најзпачајннјк објекат ге врсте у uamoj општинк. a сигурно и најзначајнијк у звом делу Србије. С обзиром на гај значај. Петрус је сгављен под заштнтг државе. Опасност уништека од стра не каменолома Фабрнке цемеп га „Новп Поповац" п дал»е прс ги, како откривеним тако н не откривенмм делови.ма, тто на лаже хитну ннтервешшју ок гетаљног исгппивања објекта н очувања остатака овог најва жнијег средњовековног vrepfec ња. G JoBiuioBuh Изложба радова сисевачке колоније Y част Даиа Јггословенске народне армије, 22. деисмбра у 18 часова у холу’ Градског аматсрског позори шта бићс отворена пзложба радова насталих на ово годЈПШБОЈ Сисевачкој като ннји. Седморо аутора, Длмл трије Гвозленовић нз Купрн јс, Илпја Вукићевпћ н Сло бодан Штстић из Светозаре ва. Југослав Радојичић н Ро дољуб Спасојсвнћ из Крушевпа, Александар Павићевић из Параћпна н Коломан Безнец из Мурске Соботе, би ће овом прилпком представ- ?вено радовпма који су нае тали у петнаестолневном дру жељу са прекргснпм Сисев цом и његовом живописном околином. Ова нзложба је резу.тгат и потврда о loneur ности шесте годнпс трајала овс \*мепп!чкс колоније. „Перспективе VIII” Југословенска галеријарв' пролуктпа умстнпчких дела и СИЗ културо омогућпле су параћпнским љубито л»има слике да од 9. до 16. депембра втше^ радове оса.м младпх слтгкара којп су ове гоЈтине веома успешио завр Н.ГНЛИ своје рсловно школова и»е на Факултету лпковнкх II npuMCisennx умстностн. Светлапа Кнежсвпћ. Игор Драгпчсвпћ, Мнрос.лав ТЗор bennh. Алексзндар Taiuh, Де јан Јовичић, Мнлан Тодоро вић. Ралослав Вучпнић м Светозар Зипајлћ cv join но ва и неафпрмисана имсиа у уметничком свету, али нме па која доносс посебну ларовтгтост. свежпну и младост сликара. „Перспективс’’ су током седам годпна постојаља, пре раставшн v традшвгју, загзеле одређено месго v културно.м жпвоту многпх кул ■npiHLX центара па н у наirioj средини. Кунозе гпафике у Параћику Графике Борђа Андрсјеви ћа Куна са тематиком пз ру дарског живота бпће презен тнране параћннској јавноети у лрутој ттоловпни леис.м бра. Изложба he бити посгављена у Завичајном музеју а плод је сарадље параћлнског .музеја и Музеја ргдар сзва н ’ мсталуртијс из Бора «п£је је и власннштво иомеЕл/та изложба. Пета изложба Милована Лазаревића У Галернји самоукнх лтпсо ВШ1Х умстника у Светозаре ву. 20. децембра бићс отворсна пета самостална изложба Мнлована Лазаревића из Суботице. Ово.м прнликом младп уметник he се прсдставнтн са 35 cBojiLx најбољпх лпко виих остварења. насталпх, углавном. у овој годинн. На свсчаности поводом предстаБ.т>ап.а Милована Ла заревлћа светозаревачкој пу блнки гостоваНе п песннци Добртша Ерић u Мирослав ДимитријевиН који ће том прплпком говоритп своје стпхове. Спрема се ..Ивкова слава” Ансамбл Градског аматерског позорпшта ових дапа се прп.хватио озбиљног пос. ла. Параћипскп глумни пс чсли су са припремама Сре мчсвс „Ивкове славе” коју режнра Браннслав Брапа BoiimoBJih п.з Народног по зопшлта из Ниша. Жпвот Срсмчевог Ншна. проткан спеиифичш1м нара впма. карактерима и богагим xvMopo.M. за члапове Hauler позорншта ппедставља тежак залатак. али потпомог пути искуством рсдитеља, Behn рал, трсба очекива- , тп. после дужег псриода. да । параНинскп аматери на свс iy ctieuv пзнесу дсло које ће за спе љубчтеље позорнтне тметноспг бити пријатно ос вежен>с. С. Јоваповиђ
ФК ЈЕДИНСТВО — ЗИМА НА ЧЕТВРТОМ MECTY ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ — ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ ф ФК Јединство јесењи део првенства завршило иа четвртом месту ® Пласман на табели и финансијски положај Клуба тесно су повезани V првп мах можс да се у размпшљањнма клупског и стручног руковолства ФК Једпнство осети лоза разочарења али eeh на следећем кораку избнја оптнмизам. који п трсба ла коасн дух свих споптиста. па и <±>vдбалера. — Мисли.м да не може.мо да се борнмо за прво место! — рекао нам је прсдседпик Клуба Бура Букнћ, а зати.м исувише брзо да би бно чврсто убеђен у то не баш оптнмистичко размншљаље. долаје: — Ми смо iecen дочскалн на четвртохт месту. а ни1е само наш закључак: 1елино Нови Пазар може ла се меон са на.ма. To што сс тнчс КАДРОВСКИХ СНАГА. Пратимо све клубове и нажалост мн че можемо да сс меримо ни са Новим Пазаром hii са Шчгмади.|ом из Koarv’eBna. што се тиче ФИНАНСИЈСКИХ СНАГА. Финансијска ситуација јс стожер нашпх разхпппљања Смемо ли ла поновимо слнку пз претходне сезоне када с.мо повратили статус српсколнгаша а затпм, наглашавам, после кра ткотрајне падости сишли међу „зонаше”. Можемо ли ми са 1еднпм милионом па прогурамо TaKMHMapcKv годнну? Морамо, али уз Ojipiniati^a как.пнх нема можда hii у *едном тиму Моравско-шумаднјске зоне. Аутобус за Пријепоље, на при мер. кошта 11.000 динара а мн сваке друге недеље. у просеку, шаљемо на пут три аутобиса За пнонирски хтлади и први тнм. А та путовања су посебпа прича. Док су другн тимови мотивисали играче разнпм давањима, наши се играчи боре за ћевапе. Миломнр Пеливановнћ-Ерац, који је такођс учествовао у о вн.м разговорима н са.м се сећа вре.мена у припремном перподу када је играчима, спортпсти.ма чији напорв днктпрају и псхрану, сервиран густ nacvib, обичан пансионскн, са ...мало више меса”! Сећа се. са самосажаљиHA KPAJV ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕН СТВА ОМЛАДИНСКЕ ЛИГЕ Д« ЗЕЛЕНГ ЕРАБЕ У ВНС • Мало која екипа у било ком спор ту може да се днчи са само два пораза за две године такмичења ® Јед на од н>их је подмладак фудбалског клуба Јединства, која под сигурн ом „диригентском палицом” Љубише Богдановића, професора фискултуре и тренера граби ка највишем рангу, републичкој лиги ¥ сепци првог тима параћнн* ског Једпнства дуже време ствара сс окосница новс екипе — подмладак. чијнм резултатн. ма можсмо да се днчимо. Та скппа за скоро двс године такмичења у Шумадијско-поморав. ској фудбалској лигн за омла- . динце, доживела је само цва пораза и ове ссзоне боре се за прво место и улазак и Рспубли чкг лнг\ . Ако се остварс оправдана надања омладннаца н њпховог стручног огковолства. всћ идуће јесенн на стадиону ЈсОБАВЕШТЕЊЕ Раднички универзитет „Бранко Крс.мановић” у Параћину организује почетнн п средњи курс енглеског и немачкој језика. Ппијаве се примају до 15. јануара 1981. године. Ближа обавештења се могу добити на телефон 53-169 нли на Радничком универзитету. вим ос.мехо.м. н тушева у свлачионици пз којнх заједно са вотод „течс” и струја(!). ОпремА п просторнје ФК Јединство прн чају сами за себс. Како тако скрпљена опре.ма то су уствари оне, толпко помињане „боје клуба” за којс нграч треба ла нзгара. По цичн знми, по киши, ветру, у блату п снегу па и по немнлосрдном сунцу, треба изгарати на терену, цитмра.мо, „за ћева-пе”. Просторије на стадиону на нивоу су осталих прилнка. Изанђали намештај у „гостинским" н службеним просторнјама, чн- |е зидове разједа влага, довољно речито omicyjv финансијско стање Клуба.* Слику о toxic носе гостујући нграчи, делегатн и судије. Ти врло осетљивп и често сујетни људи, свикли да се око н»их ,х>креће свет”. — Кад сс све то занемарн, кад неко ову голу н јадну истнну гурне у запећак и као главно мермло стања у Клубу узму пласман, који је резултат ових напред наведених чнњеннца, испада да је крив Бура, Цека илн Љуба Шалетпћ. He би требало да мене и било кога узнмају као синоним. док се .,на лице х1сста” не увере шта је уствари Јединство! Ове препознатљнве речи, Бура Букнћ, председник Клуба ни је оставно без аргумента: — Потпупо је пропао покушај да се Клуб организује на самоу правној основи. Преко осамдесст одсто делегата у Скутпптпни никад ннје дошло па заказани састанак вли би неко дошао и отворено изразио своју неспремност да се бави проблсмима фудбала или спорта уопште.” Реклн бн да Је то довољна нлустрација статуса и дово љна илустрација статуса н vгледа Клуба у граду. Из тих разлога, да их неко не би назвао. аутократијом, Букић је v внше наврата најављивао свој одлазак са дужности преддинства гледаће.мо младе тимове Црвене звезле, Партнзана и других v борбама са младим .зеленн.м змајевима". За успех младог ти.ма Јединства и можсмо рећи, параћииског фудбала. најзаслужнпји је Љубшиа Богдановић, тренср: — Створили смо екипу са пеоспективохт. Овај тим може нграти јога најмањс три сезоне бсз бнтн1ппх промена. Ми cxio за сада првп. алп неће.мо дозволитм да иас трснутни успех успава н доведе v craibc пасивностн. седника али нпак је остајао јер су размншљања о лнку новог предссдпика остајала у тсорнјском облику. Сада се ближи крај мандата који на кормило Јединства мора да доведс човска а сптуација је нста. И v painijiixi покушајима. финансијски момснат Једннства, практнчно будућност. однграо је своју улогу у одлучивању евсптуалног председннка и сигурно да без неке променс на релаинји потребе — додељена средства, Једанство .мора да се пружи према губеру. — Можда треба нешто променити у схватаљу спорта у Параћнну. За сада се оно крсће око трим-стаза, вежбалишта у природи па и некнх немасовних објеката па се и новац ус.мерава у том правцу. Са својих стотину старих милиона дннара годишње Јединство не може да буде внше него што Је у овом моменту — закључно је Bvpa Букић. Тренер првог тима, Радослав Цекић, задужен за оптимистичку ноту, задржао се на кадровској полиппш клуба: — Долазе нам млади играчи. Имаћемо, што с.матрам врло добрим, комбинацнју нскуства и младости. Старији нграчи послужиће нам као учитељи младих. И све прнче о нетрпељивости оних који долазе и оних који су своје вредности доказалп проглашавам неистинитим. Ипак, слабости постоје. Играчи коЈи много могу п мало даЈу, нама нису потребни и ове зиме знаћемо са колнком жртвом можемо да се лишимо њихове помоћи." Нека као нлустрација добре перспективе промене послуже, на крају, речи капитена Псливановипа: — Ко не воли да игра са добрим играчем. Посебно ћу да уживам док п са клупе посматрам моје млађе другове!” М. Миленковић што је врло чест случај код тимова баш онда кад су на врху успона — рекао јс овај младн стручњак. Рскли бисх1о на крају, да јс код младог тима Јединства остварен овај срећан склоп околности; жел>с су се поклопиле са .могућносткма. Остаје времс и други део првенства да се н практттчно. vBcpuxio v стасан>с х!лад!Ех и амбшшозних. В. ‘Мнлојковић СТОНИ ТЕНИС ТЕСНО ПРОТИВ „ПАРТИЗАНА” Борац — Партнзан (Мајур) 5:3 Играчн Борца сахЈоувсрено су ушлп у дуел са Партизаном нз Мајура, до тада непораженом ехипом и директним конкурснтом са Јабеле. Исувише опуштсни и сигурни у победу. сгототенисерн из Параћина би ли су до краја принуђени да сс лобро помучс за ова два важна бода. СТОНИ ТЕНИС БОРДЦ ПРВАК ЗОНЕ СЕЊЕ: .J1OJIET” — „БОРАЦ” 3:5 V последњем колу Регионалнс лиге МОСС-а за Шу.мадију и Поморавлл „Бораи” је гостовао у Ссњу. Овај сусрет, као претходнн са „Партизаном” из Мајура „Борац” je теже добио. Врло добар ЈБубиша Стојановнћ, нанео је сва три пораза, победнвшп Илића, Рајића и Дулића, и тимс ублажло пораз. Ца су два клуба из последњнх кола и.мали по два добра играча, као што „Борац” и.ма уједначеиу скипу, Х1огло јс да буде н обрнуто. ла у последња два кола „Борац” претрпи и пораз. Искуство старих нграча је донело прво место „Борцу” без пораза, што је за сваку похвалу noone паузе од две године. „Борац” је сигуран први, а за друго место решићс у xiebyco6- ном сусрету „Партнзап” из Мајура и „Раднцчки" из Нупријс, док IV место заузнма „Полст” из Сења. Коначну табелу првог дела првенства Регионалне лиге објавићех!о у следећехг листу. Други део првенства се наставља 15. фебруара 1981. године. Руди Ва.дек КОШАРКАШН ПОСУПАЛН КК „МИЛАН ТОПЛИЦА” — ОКК „ПАРАБИН” 101:89 (50:45) ОКК „Парађин”: Вукадиновић, Хворостанскм 21, ’Мпљковнћ Д. 6, Лалић 2, Динић, Радсвнћ 5, Ми^осављевић 19, МарпHKOBiih 26, Миљковић Н. 8, Марковић 2. Тренер Бранко Савић правда овај пораз у Прокупљу tpyooxi игром екипе домаћина. He тврди да су наши младићи били „нежни" али у овој утаклшцн „на снап/", победпли 'су јачи. Еклпа домаћина добила је чак три техннчке грешке. С. Ракић ПЛИВАЧИ ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ ФИНМЕ ОСНОВАЦА И СОДЊОШКОМЦА П81ЕДННАЧН0 @ Звезда такмичења био је Драган Павловић 9 Свој најбољи резултат поправио је за четири секунде @ Његов стил и ефектни салто окретни најављују перспективног пливача Предтакмнчења основана по. служила су да сс у основии.м школама изврши селекција најбољих пливача, представника школа на општннском пливачком првенству. Такмичење у част Дана репу. блике имало је н драж екштног надх!етања, борбе за свакн поен. Главну битку са секундаxia водиле су еклпс основне школе „Бура Јакшић” и „Радоје Домановић". У тој борби мушкарци су бпли равноправни па cv одлхжу донеле плпвачпце пз ОШ „Бура Јакшнћ”. јер сс њпхове конкуренткиње нису појавилс на старту. Најбољи појединш! xtebv основцима били су: Ненад Костић, Зоран Филиповић. Саша Павловић п Дарко Тасић. Онн су освојнлн пехарс — дар Српске фабрике стакла. МАЛИ ОГЛАСИ ПродаЈем 9 ари внпогриа код Мотела поголан за лпксндиис. Впдосава Днкнћ, З.мвј Јовкна 7, тслефон 51-002. ПродаЈем усс.^ип двонпособап конфоран стап, 72 метара квадратиа, повоградња v Пдраћииу. у.-unia Зслспгорска 23. Драгохшр Николић. Пролајем врбово пруђе (првена амернчка ку.ттура) погодпо за саднице, кувано за внтку п круттнс пластарске производе. Костаптин Стамекковнћ, Рашс внца. Оглашалам неважећим сжедочаиство о завршеноЈ основлоЈ шхоли па нмс Радета Цвсткоанћа, пздато у Параћнму у ОШ ,Д1. Поповвћ”) ЈУНИОРИ ПОБЕДИЛИ ОКК „БРЕСНИЦА” — ОКК „ПАРАНИН” 45:61 (23Ј7) ОКК „Параћик”: Раденковнћ 21, Филиповић, Марковнћ 19, Митровић, Васић, Пујин 6, Дпнић 20, Живковић 4. Јовичић, Ракпћ, Марковић, Милутиновић. За победу су заслужни подједнако сви кадетп. Нарочито се нстакао добром пгром Дарко Пујин. С. Ракић Средњошколцп су пливали на дужој стази, сто метара у свим дисцвплинама. Запажене резул. тате постигли су Вили Митпћ, Мнлош Станпшић. Горан Милосављевнћ и Биљана Адамовић. Ипак, по свему јс одскакао Драган Павловић. Своје најбол>с врсме на сто метара краул поправио је на 1.07,7 што је чс. тирн секунде бол»е од досадашњег. Начин пливања којим је он савладао стазу. а нарочито ефектнн салто окретни: најављу ју талентованог пливача чијн развој може битл врло интере. сантан. Такмичење је органпзовао Плнвачки клуб „Црнмца”, чпјп је прсдседннк понео добар део терета. Љубиша Јовановић СТРЕЉАШТВО ПИОНИРИ ПРВАЦИ РЕГИОНА Регионално првенство у гађа’. н»у ваздушном пушком за осковце и срсдљошколцс завршено јс успешно. Пионири нз ословне школс „Стеван Јаковљевић”, представницн општнне освојили cv прво место и путују ца рспубличко првенство. Успех је потврђсн п у појединачној конкуренцијн заузимаљем прва три места. Пионпркс су друге а омладннци су подбацили, уколико сс то може pclin за освојено друго место. Свс у CBC.MV, Параћинци се ннсу показали као много „гостољубиви” домаћшш на лепо уређеном стрелишту у ОШ „OreBan Јаковљевић". Y сшш диснпплинама доста трофеја остало je v Параћину. Прпо место екипло за пионнре освојили су Зоран Петровпћ са 174 круга, Дејан Симић са 166 н Ненад Симић са 163. Они су били и најбол>и појединци. Пионирке су бпле друге иза Крагујевца а омладинци уттркос надан»у такођс други опет иза Крагујевца. Друге су биле и омладипкс а запажен резултат постигла је Виолета Јанковнћ. Други и трећи били су и омладинци Милорад Николић и Душан Марић. ’ Уз честитке домаћину за и> ванредну организацију, пнонирима ОТ „Стеван Јаковљевић” желимо што блл>и пласман на регп-бличком такмичењу 22. деnexi6pa у Горњсм Милановцу. С. Здравковић llllllllllllllin l!'llll!llllllll!K1i:illll!l!llll IIIIIIIIIIIIIMI СТОНИ ТЕНИС — ЖЕНЕ ВАНЕК: КАЛЕ СЕ НА ПОРАЗИМА! Бораи — Локомотива (Лапово) 1:5 Борац — С.^ога (Баточпна) 3:5 _ Женска регионална лнга, која због оргапизанпјскпх про.мена има два члана xtaite, стартовала je v Лапову и одиграна су д^ кола. Стонотенисерке Борца новај лпје v лиги и стоном тепнсу уопште, имале cv ватрено крштењс п доживеле два иораза. Најпре су од помаћина поражсне са 5:1, а затнм ублажпле првн утисак у сусрету са „Слоroxi” нз Баточнне, изгубивши за сст. Још млада и неискусна екппа, тражнла је гтрави састав, тако ла јс тренср Руди Ванск покушао са вмшс пграчнна. Најпре су игралс Весна Mapковић, Љиљана Поповић н Јас.мина Милетић. а у другом сусрету уместо Милстнћеве, стар товал? је Снежана Стојковић. Екппа јс била ослабљена болешћу Весне СтојковиИ, која ннје путовала у Лапово. Други турнир игра се у Паnahnny 18. јануара и паше стонотенисерке дочскују „АС" из Крагујевца и „Шамот”- из Аран ђеловпа. Трепеп Ванек иада се победо.м, схттпајући турнпр у Лапову као добру npunnexiy. М. М. ИадаН СИј жнформжсажд. Иадааачга оавеп Ајжгжв АатаВ (орадвмап), Сажвжцв УропмлаЛ (аамекхх), вор&в £Ј»пговаа, Жжвотв ОвоЈжвоввД Гомамаа Машмноаић ^рагоау* rtfab «(алма». I« Нешжћ 4ора» РаллИжаБ Мрвик<шмВ МаажпаЖкмвпжађ • Оаавмуе ОбрадовжВ. УреВуЈе: Рсикцвоив кплегаЦ-ш • важн» • одгоАорнм ypeaHim СлаполуА (ЈЛржцониВ Нопннари- Г-межанв 1о- «чми|> Жиккпкмћ Ии|м>г.>а1 i|i«MHipM|«mthМнпивл|г Илнћ • Maonpat Милеикпвмђ Аа ресв РедакцмЈе: llapahwa. Мвшсимв I орвш <. поагшигжв фа> I? I влгфоин i v(>«nMinr <Ј ЗЧ •ажимжр«. О/-М <lpe.nai.rwt ГППИППМ1 125.00 аалутодлшљ. «2^0. За онострансгао авоструко Жа рорачуи СИЗ-« шфоршвсам 6350*-W~16 *ол СДК Цараћмм. IUibmub ГВО J’JiAC* БеогрвХ Влајкоаиђсм 8 хслефоа KG-55I. Гвраж 11.000
ГОДИНА VII БРОЈ 172 Лист СоццЈалистичког савеза радног народа оиипмне Нараћнн СРЕЋНА ВАМ —ДЗЕИ.М.■»■!«". 441 •—< g; '. ’ .V,5 »$П *ЛЧ:< >£:Mu<h '-5rz*••><: .; W>» № i«»S® '. < ,t ;'- vv&> *1 ?ож д«1 Шј •'■•«->/.’^5 ■Жд ■; -.--A--г; ■• : - '■ ■ •■ - ; ■'i-i^,; ;Г2ж-;.■■ >Ж ;■'■& ;-'^ч-.'^*^ =-4^ -х.Г^ -------------
лруштвено политички живот 31. ДЕЦЕМБАР 1980. • HPQJ 172 ■ ■ . , ___________________ ______ СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ БОРАЧКЕ ОРГ АНИЗАЦИЈЕ ‘ liPNMSP 31 МААДЕ ГОДИНА I 1 За новог председника Општннске организацијс Савеза бораца изабран Никола Стојаковић, досадашњи члан Председништва. ЗА СЕЋАЊЕ Представници борачке ооганнзацнје кз наше општине састали су сс 20. дсиембра да сумн рају резултатс в утврдс задаткс за нарсдни јСЛНОГОДИШ1иН период. На взборној седнпци Општннског одбора СУБ НО1’-а највише јс било речи о негошгњу тековина НОР-а п задацпма које v том шеј»у и.мају борци и омладнна наше спштине. Бура БукиН, досадашњп пред седник OnuiTimcKor одбора Са веза бораиа је пред гости.ча .ј лелегатима у свом уводно.ч л i лагању говорио о актнввосгв бораца у друштвено-полвти« кл.м оргаввзаиијама, месви.ч за једнниама и другим органнзацлја.ма. — Прпсуство бораца у свни средннама је многоструко. Ту сс гајн култ н преноси нашој о.млаллни како се борило и страдало. To су волике вредвоо тв н особвнс које добша наш о.младннац. војвнк за евентуа.зhv одбрану наше земље. Вредud је истаћн да су на.м учеснчini НОР-а бнли нстакнули бо,л. mi зз сузбијање свнх слабосгв друштвеног развоја наше зе.мАКТИВИСТИМА ПРИЗНАЊА Друг Букић је говорно и о колектввво.ч раду и одговорности који се спроводи у свим друштвено-поллтвчки.ч организацијама. МИЛИВОЈУ ПЕТРОВИЋУ II BOJI1HY МИЛОШЕВИНУ дугсгодЈШЈгЗНМ активпстлма У Снндикату нз наше општи* . не нсдавчо Је додељена По всља са сребрном знач« ком као друшгвено полнтичко признањс за допринос раду и развоју Свндиката и социјалистнчких самоупра шигх односа у СР Србнјк. Са« вез сштнката Србије је додслпо и Повељу са бронза* ном значком ВИКТОРУ CTAHiOBHRY И МИЛУ1ИНУ оУРИБУ. Ова ирста иризнања додез»ујо са послсдњих ссдам го дина a U3 паше опигпгас до сада »IX јс доблло још 13 заслудкних актнввста. КРСТО ПОПИВОДА Y ПАРАНИНУ — Нашс чланство искрено је прихватило идсје друга Тнга, видећи у њи-ма далл 'развој основних тековина НОР-а и соци јалистичке револуције. Зато Пе бсрцп и даље настоЈати да сс степен одговорности за рад н раззој п бржс крстање у развоју поднгне на нпво до стварног полагаља рачуна без всроализма и лажног прнступа. И ове године придавали смо всли ки значај задацнма на пољу кеговања и развнјања пажље п бриге на чувању традиција НОР-а каших народа и народностн. Развнјалн с.мо п тесну другарску сарадљ’-- са друшгве но-полптички.м организацијама н кадросп.ма у Савсзу комуниста, омладнни. Соипјалистичко.ч савезу, Савезу сиидиката. а »арзчито са школама н нашоч Армијо.м, рекао јс. из.мсђу исталог. Бура Букић у сво.м уволпом нзлагаљу. Y извештају о раду ОпштињКОГ одбора СУБ НОР-а за 1980. годину, који су дслегати раз.маг рали, обухваћена је иелокупна актнвност, а она је била богата н садржајна. Мстод рада Општинског одбора и његових ieла поеле увођења колектнвког руковођења прилагођаван је са временим друштвеним н полнтнчкнм кретањима. Програм ра да је био заснован закључци-ма Ос.ме скупштине СУБНОР-а 0Р Србије, а реализован је акгивношћу бзраца у Председлишр ву. Олштпнско.м одбор\, у комисијама и удружсљн.ма бораца. Борачка органнзација је у сво.м раду брннула н о лроб;:е> мпма друштвеног развоја наше општпнс, своје органнзованостн. текућој проблемаптци пз ра да меснлх удружења, Предсеанишгва, компсија, делегата н делегација. Y домену њнховпч брига су пензије, инвалиднине, инвалпдност ратннх ветерана, остваривање права, стамбечи проблемн, оањско п климатско лечење. чко и друштвено скбно.мског развоја. област општс народнс одбранс п друштвене самозашти* те, неговање револуиионарних тралицнја НОР-а, сконо.мско co ипјална питања бораиа и илваinda n orcagnzaonoga n kadrovka лида и органхзацлона н кадровска плтања. И прогрм рада за 19&J. годину је такоБс богат и садржајан. Y љс.му су садржала сва пнтања ко.ја заслужују пажњу и која he бити основна актизност бораиа у наредној години. Дискутантн, који су се нз овој седшши јавили за рсч. на] више су говорили о актквносгн бораиа v своји.ч срединама, развоЈу пољопривреде у нашо.| опшгнни. нсговању традииија НОР-а, посебно .међу о.млхзлном, а било је речл н о снабдсвању. О свему то.ме говорили су Светислав ГајиИ, Мнлисав Јанп ћијевић, Светнслав Ннколић. Драгослаз Јовановнћ. Бранко Савић и Стезан Стојковић. Учешће у дискуспји узео јс н Раша Несторовић, прелссдник Општннске конферениије СК, који је прнсуствовао овој седници и том 'приликом нстакао да борин морају да о свнм питањл.ма расправљајг и да н»ихо во .мншљс!Бе трсба увск да и.ма саветолавни карактср за све дру ге друштвеко поллтичко организације. Уз то јс инсистирао да игго чешћс уливају о.млалпни све што у сеои носс, како би ндсје зашто сс тоеба боритн што дубље биле уграБснс свест сваког омладинца. У На овој седннци изабран је новн председник са јсдноголиш Љ1гм мандато.м. V наредној го дини седницама Општннског од бсра СУБНОР-а предселаваНс 8 I 1 1 = 1 I I I I I = i = i 1 1 = = Никола Стојаковић, дугогодиш Њ!1 друштвено !полвтнчки pa I ' ник н члан ове организацијс. Активност борачке организаиије захватала је област полнтн- М. Живковиђ И ПОДСТРЕК Народпи хсрој КРСТО ПОГШВОДА, члаи Савста фсдсрацпје, је 16. и 17. децемира боравио у Параћипу. Том npivniKOM јс полазнииима друге гснерацијс Политнчке ш.<оде СК и Политичкс школе Синднката одржао предавањс на тему: „Идсјно политичко оспособљавањс и о сразовање кадрова у Паргији уочи п за врема рата као п v поратном псрноду". Прс« давању јс прнсуствовао Једаа број друштвсио-полнтичкпх радника из нашс општи« ис. Uboxi лрплнком КРСТО ПО ГП1БОДА је посетио Српску фабрику стакла у којој Је боравио још 1937. годинс по налогу Партнјс, ради организоваЈва иартнјског жпвота међу стакларскнм радницм* ма и евоцирао успоменс на те даке. Y Стакларн као н у ИВТ КТ „Бранко Крсмано внћ", који је такође посетпо са представшшима ових орпшизација разговарао јс о садашшн.м прнврсдни.ч токо вкма у овим органпзацнјама удружеиог рада. V ЧАСТ ДАНЛ ЈНА РАТНЕ ПРИЧЕ ЗА НАЈМЛАБЕ Малншанн Дечијег обданншта „Бамби”, „Колибрн* н Крсмановић", као н деца нз забавишта, 22. децембра у част Дана ЈНА имали су сусрет са првоборцсм Нихолом Стојковнћем. Иа пајнепосредииЈл начпн Никола Стојаковнћ Је малишанима евоцнрао успомеле на тешке дане нашс револуШ1јс н неустрашпву борбу храбрвх партизама, нлустру* јућн своЈа сећања многнм нстшштим догађајима и до латљ*»!п»1а. Малитпанл су вео.ма брзо успоставилм КО1ГТРКТ и рвзвили жип Д1*- Јалог, тпажећп одговоре па бро|нл >:аштовнта пнт*н>а. Овај с«срет Је леп прпмер иеговања револуцпонарппх трлЈТишНа п разтгаЈанл лубчвн кол нл|мзвђнх тгоемл ■ -’ГПЈ АрмнЈи „ домовннн. ЗАКЉУЧЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН = I S Е i = 1 ДОСЛЕДНОСТУ I СПРОЕОоЕЊУ АКЦИјАЈ Конфсрснција Коифсреицијаорганизацијс срганизацијсСК СКу општини у општиннПараћин Параћин нуђсне поогоаме. што nonnaav. f раз.матрала је 17. 12. 1980. године актуелна питања пословања прнврсде и друштвеннх делптности у општшш за период јапуар — септсмбар 1980. године и о задацима СК v тој области. На основу прппремљеног материјала, уводпог излагаља ц расправе која Јс вођена на самој седници усвојсни су слсдсћи закључци: 1. КонферелшЈЈа је констато вала да је економска ситуација у општнни доста сложена. На основу досадашњих кретања и тендснпија реално је очекивати да се, н порсд напора које улажемо, неке иегативне тенденцн« јс пспољс II у наредном периоду. Да бк се таква неповољна кретаља ублажпла и зауставила неопходно је још всћс ангажовање члаиова л органлзација Савсза комунпста на остваривању планских задатака, са акцентом на повећању продуктивностн рада и дохотка. Повећано ангажовање је од посебне важностн у данашњи.ч услови.ма пркврсђивања, у условнма пзражене несташице снергије, сировина, рспро.матернјала и друтих поремећаја у привреди. када долази до нарушавања репродукционнх веза што се негатлвно одражава на рсзултате производње, а тлме п до сужавања простора у решаваљу друпгх текућих про блема, како у матернјалној тако и у ванматеријалној свери. Рсшаван»е ових проблема треба тражита на бази усаглаша« ваља дугорочннх међусобних пнтереса свнх субјеката у привређивању. што значн да п дана бржи развој агроиндустријског комплскса и пољопркврсдне производи»е. Динамизирањс развоја љоприврсдс мора ићи бр: ефикасније. Треба I по- •же н КОрПСТИТЈ! расположивс потениијале. Нсопходно је стварати још повоАнпје условс за удружлвап.с ОУР-а п индивидуалних пољо« приврсдних пронзвођача. Уз го треба н даље јачати економску и соцнјалну слпурност и здравствену заштпту пољопривредних произвођача. Ради успешног спровођења наведенмх задатака неопходно јс да се одбија стални политички рад на идејнополиткчком изграћивању земљорадника и укупном самоуправном преображају ссла. 3. Y области инвестирања. нуђене програме, што подразумева усаглашавањс потреба са објективннм материјалннм мотн.м акнијзма повеаивања н са покрстзжем ншшпјатнва за за« кључивање пових самоуправнвх слоразума са којима ће сс па туторочним основама ускладнтн рхзвој привреде и решаватн тгтањс њене снабдсвсностн. треба се залагати за сслектввнп приступ ннвеспшијама н смаљење рокова изградње, бржи повраћај средстава и квалитетније инвестирање. Такође је неопходно да се у стру« ктгрп инвестишла повећа учо шђе средстава OYP-a. 4. Развој слободне разчене рада као решењс међусобног односа између корисника и давалаиа услута мора да се заснива на програмскнм и планскнм решењи.ма н потпуном увлду давалаца средстава у по 2. Далу акнпју Савсза комупнста 1ште.’1нзБ1тје усмеритн Ииана^ 2 гућностима. 5. Одржавање н даље подлзан»с животног стандарда радних људи је наш крупан политички задатак. V том смнслу морамо се више ангажовати у даљој разради и унапређен»у приннипа расподелс према раду и резултати.ма рада за све пословс и радне задатке. Y вези с ти.м треба стално дограђивати и усавршавати самоуправне споразумс и правилнике и мењати оне који нису у складу са овн.м приншти.ма. Морамо сс вишс ангажовати да сс матсријално, друнггвено и морално вишс вреднује п ценп производни, стручни и други стваралачки рад. Самоуправним споразу.мима и правилницима треба обезбедити да раст личног дохотка радника буде у зависностп од раста продуктивности рада, с.ма н>ен>а трошкова послова и оствареног дохотка. 6. Остваривање наведених задатака одвија се у сложенн.м условима привређиван>а као и врло неповољним спољним утипајима израженим кроз отежану набавку енергије, сировина и репроматеријала. Управо због тога је и непоходно изоштрити колективнг и појединачну одговорност. Ово се једнако односи на област материјалне производње и све друге о бласти нашег живота и рада. Комуннсти и њихове организацнје СК морају у овом проиесу деловатн енершчно и доследно као водећа и кохезиона снага соии.јалистичких самоуправних снага рада п стваралаштва. - V овом склопу личнн позитиван пргсмер н жива конструктнвна реч чланова СК су незаменљиви w од пресудног идејно-политичког п акционог значај. Сада, на измаку године у којој крупни dozabaju u изузетна збивања оти.иају времс од заборава, да кажемо: По много чему остаје гооина која се иамти. Народ Социјалистичке Федеративнс Рспуолике Југославкје остали су без творца cetix својих побсда, без чабска који јс за живота постао легенда, али са дубоким осећањем поноса што су za и.чали, обавсзама и одгоеорно стима према његовој личности и његовом dt^iy. Величину снаге коју wa.it јс улио данас маншрестујемо чвршком збијеношћу једних уз друге да лакшс пребродимо тешкоhe Ko'jiL\ia јс свет и немирно човечанство у њему бремснито, на путу свога социјалистичког развоја. Такеа времена. и таква збивања, у сплету политичких п ратних сукоба и еконо.чских криза и поремећаја у коjiLua сс Hauiao свст, MopcLta су da tutajy одрећено?. утнцаја и одраза и нд нагиа еконо.чска кретања. To није .чог.го да заобићс и на:иу средину, чија се привреда чаита у до era сложеном и отелсаном положају. To захтеоа од нас da ceu cicyna кренемо у акцијс за извршавање договореhoi и усвојеног. Нс бнс.чо били реални, нс бисмо били доследни сеоjicc принципа ако не кажемо да много тога извирс из са,чс сгруктуре нашсг приврсдног. организ.ча, из властитих слабосги и инфлационе стихије. А.Ш, треба и то да кажемо да смо и поред слабости, инак доста учинили пре свега на освајању тржишта.поди зању произоодњс и расту стандарда, брже и euuie и од много јачих. Била је то година и изузетног јубилеја — 30 година самоупраељања, jedtuicrecjioz у свету doiabaja који јс пре теорио Марксооу визију у стоарност којом су господари соога _рада са.чи радници. Та визија коју је још у рату dpyz 1 итб почео да остварује, а која је пре 39 годкна noсгала и прагстични чин.озиачила је прекретницу у развоЈУ југословенског друштва као логичан нассаоак револуцпоиарних ц де.чократских традиција. Титова пнпцнјтпва о колсктивном раду, одлучивању п одговорпости продрла је у сое nope друштвено-политичког хсивота, као израз политичког реализма и потреба da.bci јачања де.чократског одлучивања v динамично.ч дру ттоу какво је name. На крају с.чо и средњорочног плана развоја у leo.uci смо у свим обилпцима нашег деловаша уложи-ш-.лшого^ напора, негде са мање, негде са eutue успеха, али општи је утисак, da и поред слабости којс су присутне у натој средшш резултати даљег успона и јачан>а су видљиви. V овој јс години практично завршетак нове Фабрн-' кс цсмснта, отпочела је са радом фабрика за израду бетопскпх стубова у Радној организаццји „Будућност", ИВТКТ „Бранко Крс.чановић” радно и свечано, са сталнпм побољшањем свога положаја обе.гежпла је 60-ту годитibimy ceoia nocroja/ba. У Craic.iapu су и порсд великих zetuKoha видљиви резултати напора радних људи на прсвазилажењу присутнпх тешкоћа. Остале радне организаip.ijc, .\tehy њи-ча „Шумадија”, ,13. октобар", ФТМ „Пролстср", „Вук Kapcuitih’” бележе такоБе стални успон саога nocrojaiba. И one ман>е no резултатп.ча које остварују нису вишо мале. V друттвеном стапдарду и комуналној градњп забележени су крупни резултати. Сада остаје борба da сс noЛстиглути ниео животно1 сталдарда очува п ојача. У култури, образовању, информисању, физичкој култури, свака година доноси нови квалитет и eehu обухват. Резултаги постшнути у врс.чепском раздобљу од са.чо јсд нс године мсрљиви су 'и уочљиаи. Посебно можемо бити поносни на свс оно iuto је noстпгнуто на дал>ем јачаљу ошатенароднс одбране. Укључујући сс у општејугословенски систс.ч одбране name територијалне јебинице. и јединице цивилне заштите су спремне da dajy свој пуни допринос очувању тековина народноослободилачке борбе. Нема области у којој сс fie бе.геже резултати. A.W, то за нас niije довољно, нпје јер можсмо сише, јср смо способни и спремнц за крупнпје резултате и eehe радне победе. To је паша обавеза, dyt прсма предходнпм и обавеза према будућим генерацијама. У сеслгу. бпла јс to zodtuia која се памти и која упуiiyje на потребу улагања још. eellux напора и npeinyha. Kao и увек до сада пред сваку nacrynajyhy zodtuiy name су жеље за даљтч просперитетом и прогресом. Д.а бисмо то постигли .чоpa.\to одлучпо појачати борбу за стаотшзацију у чпјој основи треба да буде janaibe самоупраонс улоге радних људи о свим питањима располагања дохотком и политици друттвепе репродукције. Задатак чам је да стварно слохсно, за даље јачање ccutoynpaenoz разооја, да радп.чо eume it eutue ттеди.ио удружу/упи pad и средства рада, како бисмо обезбедили joiu успешниЈи развој произеодних спага и скономску псзааиспост и сигурност. Многе жеље и tLianoee .nopahe.no да оставтчо за боља вре.чена. To захтева садашња ситуација. Али, то не значи да их сутра неИемо актиоирати када 6vde.no спре.ппи за то. Уосталом, то највише оо нас са.пих‘ц заоиси. Резултати и достигнућа у name.n со1Џ4Јалистичкол1 раз воју су те.пељи па који.ча нове генерације граде своју саОатњост и праее планове припремајући се за jotu бољу 6ydyhHocr. Hame богатство у братству и јебинству паша традиција и ната политика гарантија су da ne.na npenpeке на нате.ч путу које не можемо савлабати. Спага је v то.пе што смо сви побјсднако носиоци тих домста a^w и обавеза. To сазнање и свест су облучујући фактори и покрелачка спага нашег социјалистичког коитинуитета. Са пупо разлога и оптимизма очекуje.no cnedehy todtiny за коју смо спремни да се ухеатимо у коипац са свим тешкоћама, да спаго.п свога рада са сво.ч облучношћу надвлаба nocrojehe проблемс. Срећно, у 1981. години. nilllllllllllllllllflHII1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIII|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||]||||.
31. ..Р 1930. О ВРОЈ 172 ДРУШТВЕНО политички живот Ј.ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ | СПОМЕНИК И МОНОГРАФИЈА БРАНКУ ЗА ДАН ПОБЕДЕ ■ НАТОДНОМ ХЕРОЈУ и ШПАНСКОМ БОРЦУ БРАНКУ КРСМАНОВИНУ И 1 -'■'А ПОСЕЕПЕНА ЈУНАКУ НАШЕГ КРАЈА, БИНЕ ЗАВРШЕНИ ДО 9. :/УЛ. IS81- ГОДИНЕ ЗА ДАН ПОБЕДЕ Е РЛДОВЕ НА тргу ПОВРШИНЕ ПРЕКО 2.1C0 ЗАМИСЛИ АРХНТЕКТЕ НЕБОЈШЕ ДЕЉЕ И „ПАРАНИН. ГРЛБЕВИНСКА РЛДНА ОРГЛНПЗАЦИЈА „13. ОКТОБАР" a МОПП^РФГР1%И»И?^^1^?МАКОВ1’К’”■ ДЕЛО ТРОЈИ«Е ЛУТОРА ЗАВРШЕНА И ПОСЛЕ ГЕЦЕНЗИЈЕ ШТЛМПАЕЕ СЕ У ТИРАЖУ ОД 10.000 ПРИМЕРАКА fe? Бролзала блста, рад вајара Ота Лога, која he бити постављсна ла гранитним постамен ти.ма, озлх дана лзливена јс у Београдској 3g лнвниии. Некако у исто врсмс, тројииа аутора •лонографијс о Бранку, Милоје Грбовић, Драt ољуб Бодпћ и Никола Корбутовскн, завршиsjw ::и су текст овог оби.мног дсла. После рецензиИ ic текста, токо.м јалуара месеца почеће штамЛЗ паље у 10.000 примерака од којих је око чети- ■ЈИ ри и по хиљада eeh продато. Проширели простор, парк поред кеја н бившу стамбену површину до зграде OK СКС, својнм кдсјннм пројекто.м архнтекта Небојша Деља прекрио јс партсрним зеленнлом и лро.менаднн.м стазама које се сабирају код, око 400 квадратних метара шнроке, позорнице са поста.ментима и спомеником на њи.ма, a - 0 затнм се ишре у вишс праваца, функционално Ч и естетскн нзабраних., Стазе ће бити ураБене из асфалт-бетова, а са.ма позоршша од гра- ,,,,тних коцки. ИзраБена у два нивоа, погодно Q осветље.ча и опремљена техннчким ло.магалл- £| ма, позорница he служнти сви.м полнткчкпм, ® друштвсни.м, уметничким и културннм намсgH на.ма. Бранков трг на тај начнн требало би да и поставе и стсциште младпх, којл су ионако. и одвајкада на лростору поред рекс налазнлн Ж свој кутак. СА ПОСЛЕДЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕД НИЦЕ СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ YCB01EHA СВА АОКУМЕНТА Сва већа Скупштине огпитине састала су се 26. децембра да на својој последњој седници у овој години размзтрају н усвоје нека вгома актуелна документа која су пре свега везаназа даљн развој наше општине no појединим областима. Друштвени план развоја пружа могупност бржег развоја комупалија Цео спо.меллк, ослова, позоркица у два 2 нивоа, постаменти, пет коцки од јабланнчког ? гралита и биста, влсок је 5 метара н 60 санти- $ мстара и биће постављсн у линнји садашњег £ мостића пз правца Југобалке. Радови ла уређењу трга већ су почели. По | прикупљенпм понуда.ма, посао је уступљен „13. ? октобру", којн he радовс лзвестл по пројекту 2 „ПараБнн-пројекта". Два значајна подухвата у спомен народног Спо.меник he бити откривен за Дан побе- £ £ хсроја лараћинског краја Бранко Крс.мановић, де, 9. мај 1981. године, а истог дана одржаће се £ '■ 6 н»егова веллка бронзана блста за спо.меник уи промоција мопографије о Бранку Крсма- 2 целтру града и молографија жнвота и делановићу. 'л добилн су завршнс облике. м. Милснковић лхххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх? Делегатима јс пре свега била презентнрана Резолуција о лнтици оствариван>а плана дру штвено-економског развоја општине Параћин, за период 1У81 — 1985. годпне, а у 1981. годинн која је једногласно усвојена. Уз то, бпо и.м је достављен п Предлог друштвеннх договора о основама Друштвеног плана општинс Параћин за перпзд 1981 — 1985. године за развог ннустрије, ангро-индустрнјског комшгекса, снабдеваља, друИп веннх делатности, мале прнвосде, општенародне одбране, безOUEHA ИЗДАВАЧКОГ САВЕТА О ЛИСТУ „14. ДАНА” УСПЕШНО СПРОВШЕ ЗАДАТАКД В Лист се све внше афирмише као незаменљива трибина јавног пнфор.мисања у даљој демократизацији свеукупног развоја наше средине који је бло усвојсн почетком го дине од стране Издавачког саве та. Истакнуто је да је лист дао пунл допринос развоју соцлјалистичке мнсли, даљем разв-лју самоуправног одлучивања, афир.мацији колектлвног радл, јачању општенародне одбранс, и посебно спровођењу .мера еко но.мске стабилнзације у овој средини. Задаци који стоје пред Редак цијом у ларедној години су велики н одговорли. Потребно је зато уложити још веће напоре за даље успешно извршаваље овнх задатака. Ветерина СКУПЉЕ УСЛУГЕ Издавачкл савет листа „14. ла на" на последЈвој седници v овом мандату, која је одржааа 23. деце.мбра. раз.матрао је пзвештај о раду Редакције у 1980. годинн и програ.м рада за 1981. годину, као и нзвештај о сво.м раду за протеклл .манданти лериод. То.м приллком је оцен>ено да је лпст у потпуностл испунно задатке којн су стајали пред њим на основу програма ^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiinunitt Посебно поглавље ове седнн* це било је пиЈање недостатка фвнанснјских средстава за нор.мално финансирање листл, као и незадовољазајући матери јални положај радннх људи у Редакцлји. На ово.м плану новн Издавачки савет .морао би да више него до сада да свој допринос. личности ВЕСТИ бедпости н лруштвене са.моза штите, рз.зс ј стамбене изградн>е, ypebeac н ксрпшћење граБевинског земљпшта, нзградк.у улпца и другпх комуналкнх об јеката, изградњу локалних :i других некатегсрпсаних пугевз, нзградњу објеката водоприврсде и снабдевања водо.м. Сва ова доку.мента била су на јавпој дн скусијн II накој изјашњавања па збсровп.ма усвојили су u делегати Скупштине општнне. На дневно.м реду нашао се и Предлог Одлуке о буиету оплтпне Параћин за 1981. годину и Прсдлсг Друштвсног договора о условима за увођсње са.модопрппоса ралнн.х људн u грађа.ча па полручју општнне Пграћпн. Ha no.\ieHVToj седниин делегатн су се изјаснили и за пред.10 ге закона о посебном порезу на дсхсдак срганизације удружсног рдз за интервснције СР' Србије у привреди. о увођсњу допунског псреза на доходак, о коришНењу пзсебних средстава за ванредне ннтервенцнје ма тржншту и о компензацији дела цена угља у рудннцима углл са ја.мским копо.м. У богагом лневпо.м реду нашао се и Пред лог Друштвсног договора о ос повама и начииу коришћења и утвроиваЕоа станарина, који је, такође, једногласно прихваћеи. Усвојена доку.мента ће бши окссница будућег развоја опшгннс Парзћин у 1981. години п наредно.м средњорочју. М. Живковић ДРМУТИН ии ПачелШ1к Штаба територнјалне одбранс — V овој години извели с.мо вишс успешних вежби у којима су припадници тернторпјалне одбране показали висок степен обучености н припрсмљености. Оцсна вежби — јако врло добар. Обука је нзведена у склопу плана и програ.иа, који је ове године остварен у потпуности. Општинскн штаб тсриторнјалле одбране похвал!*? јс једну најуслсшниЈу јединицу и дао јој лрелазну заставицу. Похваљени cv од појединаца: Млодраг Благојсвмђ. Душал Pficriih, Миливоје Миљаковпћ, а награВени кн»игама Сима Јовнчнћ, Слободан РаклИ, Драгомир Ста.мен ковнћ, Мнлоје Борђевић, Нлкола Стојановић, Драгослав Вељкоои!) и Стана Илић. Штаб зоне, такоБе, Јс похвалио једлу најбољу јединицу. На крају да кажс.мо да Је Републички штаб терито* ријалне одбранс Једину похвалу у Шу.мадпји п Поморав* л>у дао Драп/пшу Милошевићу, начеллику Штаба тсрнторпјалве одбраие. 'HiKiiiiiiHiniiiiiiiiiiii! iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiih ДВЕ УЧЕНИЦЕ ПОКУШАЛЕ ДА УПАЛЕ ШКОЛУ HORHH 4YBAP СПРЕЧИО ПОЖАР Y ноћн између прошлог четвртка и пстка две ученице Основнс школе „Panoјс ДомановиН” негдс око 1 час послс поноћи, покушалс cv да упале ову школу. подмепгувши пожар у просторијн до зборнице Захваљујућц брзој нптервенцији чувара Стоварншта „ШумаднЈе" БОРБЛ ТОМИБА којн је хнтио оба вестио органс СУП-а и ефн касности Професноуалне ватрогасне јсдинице пожар је локализован у тренутку када је опасно почео да се шнрн захватившн под crape школе, географске карте н палире. Две малолетне учеилце, иначе, сестре по сродству, органи CYII-a су ускоро про нашли сакрнвене у школској зградн, обавестно нас је СтоЈадин Тасиђ, самосталнн инспектор СУП-а. Ис трага ове необлчне драме која је могла да има огром не последице је у току. М. Д. По Друштвеном договору о образовашу цена ветеринарскнх услуга на подручју општнне Параћин предвиђено је повећањс цсна ветеринарскнх услуга за 19,5 одсто у односу на досадашње. Под ветеринарским услугама подразумева се отити кли ннчки преглед, специјалнн преглед, хируршке и друге интервенције, вештачко ос.мењавање крава, узнмање материјала за лабораториЈску анализу, дезннфекција транспортних средстава и дворишта, издавање потврда н jtpvnix уверења. Услуге дате после 14 часова скулље су за 50 одсто, а недељо.м и празником за 100 одсто од предвиђенс тарифе, као и ноћни рад. Телефонија м. д. 1844 ДИНАРА ЗА ПРИКЉУЧАК Сагласно утврђеној полнтици цена и повеБаип.м трошковнма изградњс дистрибутнвнс и развојно инвестицноне мреже за ус постављање нових телефонских прнкључака, постала је потрсба да се повећају цене прнкључака за телефоп, днференцирано за 30 процената. Прнкључак тслефона v становнма кошта 1.844,75 дннаpa, а код осталнх претплапшка цена Је остала иста. М. Д. Имна:? 3 ПРНЗНАЊА ВОЈИИЦИМА II СТАРЕШННАМА На свечаности 22. деце.мбра, поводо.м празника___ уручена су бројна прпзнања војннцнма, старешинама, ЈНА лрип£ЦШ1цима тернторијалне одбране и заслужнн.м привреднлм и друштвено-полптичким органпзација.ма. Такоbe су јсдно.м броју старешина уручена одлпковања, коЈнм их је одлпковало Председннштво СФРЈ.
31. ДЕЦЕМБАР I960. i, БРОЈ 172 ПРИВРЕДА*ГРАДСКА ХРОНИКА ' '____ _____ ЈОШ ЈЕДНА РАДНЛ ПОБЕДА Y СФС РАЦИОНААИЗАТОРИ НА ИОБЕДНИЧКОМ ПОСТОЉУ ф За непуну годнну дана конструисалн и израдили аутоматску линију за столовате чаше од обичног стакла, јединствену у земљи Гационалкзаторп: Bypbe КарајсвпН, Драган ИлпН, Мпрко ПлавшиВ и Светислав РистиН Y образложењу које нам јс објгх дана блло на увпд нзмеђу осталог стоји: Днссно д:ожс да произвсде п преко 20.000 ко мада столоватих чаша, а постигкута је уштсда од преко ппт ми« лијардп старих дпнара. За сес дсбре позиаваоце прплкка у Стакларм ствар је одмах јасна. Рсч јо о ковој лнкији за столовате чпше која јс кон- .струпсана н лсбрим делом нзрађена у овој фабрнци, на којој јс са пуно елана радила радна група рацпонализатора из Стакiape. За ову производну лннију јединствену у земљи, јер сс само у Српској фабрицн стакла столовагс чаше од обичиог стакла пронзводе аутоматским путем, всзана су и.мена: СВЕТИСЛАВ РИСТИН, МИРКО ПЛАВШИК, БУРБЕ КАРЛЈОВИБ и ДРАГАН ИЛИБ и још око 60 њихотгх колега којп су такође далн свој допрннос v реализацијн ове замислн. НОВО СРЕДЊОРОЧЈЕ Y РК „БЕОГРАД” БР01КЕ - 1ШЗАТЕМ 60УМГ ® Мања улагања и боље коришћење постојећих капацитета Када нм је 1979. годппе поверетго ла pane па крнсгрукцнји производне лпиије за столовате чашс матшп:ским nvтем, за и-их јс то бно тсжак и одговоран задатак. Са пу;:о одговорноСти латили су се посла и за непуну годлпу дана кошени огромним искуством Мпрка Плавшнћа, впсококвалпфпковапог машинбравара, изванрсд- »пш знањрм Сзстислава Ристиha, машмнског ннжењера и несебнчни.м ентузпјазмо.м п залагањсм Бурђа Карајовића, машннског технлчара и Драгана Илнћа, .мапшнског инжењера, посао је био завршси. Марта мессца овс годние почела јс пробна проиводња. ЗД П0^Р180ВАЊЕ ГраЕсвинско-шамотсрска група Српске фабрнкс ста кла носилац је Новогодкшње награде коЈу додељуЈе Региоиалчз привредна комора. Ово ппнзилн^е iri је доде.темо за пзванредУ овсј Фабр»ш< се годинама осећзла потреба за једнпм оваквим постројсњем. Девнза за увоз није очло довољно па јс одлучено ла сс највећи дсо те лпнпје прави у са.мој фабрицп. a само ман»и део гвезе. Посао око конструкцпје повереп јс Радпој заједннин за развој. Тада јс на сисну ступила група вредшгх рациопализатора која се већ огледала и на другим одговорнпм послозима као. на пример, на копструкцији и израли прссс за стакло. Први резултати су очвглсдни. јср ова линија може ла пропз* води све врсте столоватих чаша, чамељених пре свега за угоститељство, које су веома тражеие нс напоре, залагањс п знакоје су показалд прилкко.м одчепл>аЕања протока у мајвећој пећи за пронзводљу амбалажног стакла, када је постојала опасноет да се зауставп на домаћелт тржншту. Та врста пропзвода јс до сада раБсна пскључиво ручним путем. Ако се на поменутој линији радн по планским учинипма месечно можс да се остварп и до два милиона динара чисте добитм. Биће предложени за првомајску награду рада Рацнонализаторство и иноваторство у овој фабрици и.мају традшшју, алн нс и заслужено прнзнаље запослених, као да за напорс који се улажу у тој оола. сти не.ма довољно разумевања. Кала су поменути другови индобар део пропзводње, a сампм тим створе и огром ini губпци у овом највећем параћннском колектнМ. Ж. тснзнвно радили на конструкцп* ји, а упоредо п на изради Л1ши* је за столовате чашс нмалн су пуну подршку Предрага Борђевића, који је у то време био директор Радне заједнице за развој. — Много сам всровао у тс људс, подржавао их и храбрио. Пре него што јс ограничеи увоз опремс и када је инсистнрано да сс што внше орнјентишемо iiq сопствепс снаге, прихватилн смо сс једног овако крупног подухвата. Пропзводна линија дајс нзванрсдне фЈшансијскс резултате, а ови људи представл>аЈу језгро за усавршаваЈве про исса производњс и по угледу на н»их очскујемо да he се створити п друге сличне групс. Зато ће ова радна грула бити пред лсжена за Првомајску награду рада, која се сваке годнне додел»уЈе за изванрсдне резултате, на пољу рационализаторства в 1 иноваторства. По допирносу којн су Мирко, Светислав, БурВс и Драган дали укупно.м процесу производње заслужују ово признан»е. A признање је, пре свега, требало да уследн у самој фабрипи, мсђу ОНИ.М љгдима који знају шта значи 20.000 комада чаша на дан. МеђутЈп.!, баш у са.мој радној организанијн овом приликом ннје бнло довољно разумсван>а. На једној од седнииа Радничког савета само је делимично прЈтхваћен захтев да се овим рапионализаторима за рад п постигнуте резултате додели заслужена и посебнпм правилни* ком регглисана новчана награда. Нјгко од OBirx скромннх и вредних људи није тражио басно словне суме, јер новчана иаграда овакве врсте треба да служи као подстрек за стваралапггва н код лругих младих л»удн. Потребно је и једно људско хвала, a како то неко од н»их рече, да бп моглп ттоносно хгЈдигнгте главе да npobv кроз фабрички круг. Зато љихов бивши директор сматра да Ралнички савет треба још једном да истпгга охтуку о љихово.м награђиваљу. Друг Борђевић верује да ће се на тај пачин судбити сујета појединнх људн н да ће ова група п даље радЈггн на нппгга мање важним н одтоворним послбвима, јер ош! то п заслужгју. М. Ж. Робна кућа „Београд" у Параћину јс у минулом срсдњорочју имала интензиван развој када је у питању проширивање и модернизација објекта. Продајни простор проширен је за око 2000 метара квадратних, изграben супер.маркет, запослено 20 новнх радника, магацински простор увећан за 1.500 квадратних метара, чист доходак за 94 одсто. лични доходак за 90 одсто, дуплиран број чланова СК, а уз то ннвестнраио од 30 до 50 .мнлиона динара. Наредни средњорочни перпод у овој Основној организацнји удруженог рада представљаће мирнију фазу. када су у пнтању инвестЈшије, а главнн акценат је на то.мс дасе што бољс нскоришћавају веН постојећп капаиптети п пружа иајквалитетнпја услуга коју омогућава најсавремснија технологија. У периоду од 1981. до 1985. годвне инвестираће се једпно у електронски центар за обраду података који he бнти у систему робних кућа „Београд" н у другу опрему укупно око 10 мнлиона дннара. — Иако средства која треба улагати у наредних пст година иису вслика, очекујсмо да се уз сталне цепе промет повећа ол садашљих 205 милиона на 275 милиона дннара, нагласио нам је Новица Ракић, руководнлац планске службе, са којим смо разговарали о могућностима средњорочног развоја Робнс Kylie „Београд” у Параћину. личности ВЕСТИ Г8ОЗДЕН ЈАНКОВИЂ Помоћнлк старешине професионалне ватрогасне једиМедаља за храброст 1. реда Ватрогасног слвсзр Југославије, Ватрогасна звезда 1. степепа Ватрогаспог савсза Србије. Златна значка цивнлнс заштпте. Ватрогасиа плакета .Длатна звезда”, само су део иризпања п одликова н>а за двадесст пет година рада у ватрогаству колико је провсо до сада. Гвозден Јанковић, јсдан од оспнвача Професнс-палне ватрогаснс једнннце у Параћшгу од првог дана у н>о|, увек на мссту догађаја м пожара, ватрогаски офнилр, републички ватрогааги суднЈа, капитен скнпс СР Србијс на Петом јутословенском такмнчењу ватрогасаца н низ дру гих функција, које говоре о занста пожртвоваиом рад\ Гвоздена Јанковића, коЈи је уградно п.елог себс у развоју н успехе професиоиалне ватрогасне |едипицс и г.атроЈаства уоппгте. Са њи.м до сада Једитша Јс постигла нп? успеха п резултата, cuaiben је број пожара захваљујуЛл обуци и превентивн, сгручшш прсдавањпма н масовиој обуци становшпптва за протавпожарну заштиту, у који ма је великм удео дао и Гвоздеи Јапковлћ. ПВЈ јс до сада од значајних признања за рад добила Октобарску награ ду Оппггнне Параћнп, Ватрогасну звезду 2. стспсна Ватрогасног савеза СР СрбиЈе... Прштрсмно: М. ДнмптријсвиН Уз сталне цене про.мет по једном запосленом за наредних пст година од 1,5 мплнона динара бнћс повећан на 1,88 милнона динара. Стопа раста продуктлвности треба да износи 4^5 одсто. Планпрано је н да залихс порасту од 3 на 42 милиона, a коефицијент обрта од 539 на 635. Чпст доходак од 19,470 мплиона треба да порасте на 31,77 мнлнона. Планиран је и раст Mace за личне дохотке која од 13 милиона треба да порастс на 18,5 милиона, а фоид заједничке потрошље од 2,40 милиона на 33 милнона. Послознп фонд сада пзносн 4,07 мплнона дпнара а до краја наредног срсдњорочја треба да достигнс. суму ,од 9,77 милиона, док бп лнчни дохоин по запослсном од 5550 динара порастли на 7400 динара. У Робној кућп всрују да ће у наредном средн>орочном периоду успетн да реше сва стамбена питаља. а до сада јс у овој организаиији од 135 радника изграВсно 44 стамбене једишше, a v 23 постојећс побол>шани услови становаЈва. ТакоБе lie се у овој организацији уз бообу за веНи радни учинак и добро организован промет п даље водитн рачуна о сваком радпом човеку. М. Живковпћ