® Генерални урбанистички плаи града Параћина са пасељима Текијом, Стрнжом и Главнцом пстпуно јс реалан, остварљив и рекло би се скромам * Генерални урбанистички план града Параћнна са селима Текијом, Стрижом н Главицом и рокогд остварења до 2.0G0 годике, до 15. јануара npohn ће кроз јавну дискусију ® Y ГУП-у предложеп разглсштај градскмх функција по мееним заједницама, сасбраћај и план хидротгхничке мреже Изглсд грала ПараИнна 2.000 годинн, уз упоштевзњс прн вредно-економских фактора бли ске п даљс будућностп п гео- -физншсих чнљсница у градг и око њега, рекли бисмо да he Guth.скро.ман. Гледапо по мсснпм лајсдвицама. а нарочнто у 1 M3 „Ерапча- ' нс", ocilm пекнх измсна ранмјег плана пзградњс, Клуба псизнонсра п прбширења продајнпх простооа. нема великих планпрак>а, Врапчапе остајс „прнзсмно” и што сс тиче стамбене пзградњс. Оспм у нозом дслу Раванпчке улицс, према Жслсзничкој станшш era нзградн>а ' јс лоизе.мма са пајвнше јсднп.м спратбм. Вредно јс по.мена и то што Мпинћеса и Улнпа Мирослава Јоцића остају каквс јесу, а пз плана се потпуно брпшс Нехруова улнна. У II M3 од новпх објеката плаинран је До.м тсхнике и про шпрсњс Фабрнкс бомбона, ратлука и жвакаћих гума. Код III M3 планнра сс нзградња друштвених објеката у нсшто всћс.м обп.му. Порсд отворсног базсна. на још исодреБсној локацнјн, планира се отварање Зелене пијацс, а негдс у средишњем делу Месне заједпине отварањс Трговинског центра са самоуслуго.м и скспрес рестораном. Планнрано је нсељењс Графнчкс радне <*> гапизације „Вук Kapauuh" у иози комплскс индустрнје из.меБу старе трасс Ауто-пута л улице Максима Горког, а блок ? ко.ме сс сада налази блИе намс1БСн мсшовитом тииу стаповаЈБа. Мссна зајсдннца „4. јул” остајс углавно.м у садаипвпм оквирима. Стамбсун простор у њој, такођс сс не повсћава, алп зато код градских функнија, Мссну аједнпцу „4. јул” очскује неколнко значајних објеката. ’ Y комплексу будућег парка поред Цршшс прсдвнђа сс ло кација Позоришта л До.ма кул турс са нзложбеним павиЈБО по.м. Највсћн дсо простора Me cue за.јсдницс отпада на проши рење Српске фабрпкс стакла, г као што је сада предвнБсно па л»сно?л подручју Guhc С.МСШТСНЈ ссрвнсп н централнп паркнш за кампоне. „КОНЗЕРВИРАНА” УЛИЦА Зоог богатства спецнфпчне градскс архнтектуре, предви^гно ‘је да лсва страна улнце Маршала Тлта, према Ново.м селу ц донеклс десна страна улице Мошз Пијадг буду „конзсрзнране". На тај пачии споменнк би сачуаао сздашњи значај а заједно са староградском ар хитектуром остао бн сачуван амбпјснт. За конзервира»Бе прсдпипзна је н улица „7. Јул". ЗАШТИТНА ЗОНА Око целог градског ткпва предвнБена је заштпт на зона зеленнла у шнрн- :ш од око 200 метзра. Нажалост, bsH ланас можсмо рећн да јс заштитна зона нарушена изградњол1 викенднца. улииа Мошс Пијадс — Нншке — 29. иовсмора п Глождачког вснца п пзмеБг улнцс Мошо Пијаде — Марије БурсаН — 29. новсмбра п Нишкс. Управа Мссне зајсднице друштвено-политпчке организацнје M3, До.м културе, амбулаита, угоститељство п грговииа налазнНе сс у саставу цснтра M3. Код Мсснс заједнице „XI конгрес” најзначајнија промена је у измсштаљу сточнс пнјаце на локацију преко пругс, чл.мс бн се ослободпо простор за нзградњу центра Мссне зајсдпицс, a н у неколнко утицало па заштпту човековс средине. . Граница Мсснс зајсдппце ,Данкрво" трсба да претрпп бнтнс и.мене проузрокованс проласко.м повс трасс Ауто-пута Београд — Ннш, западним ободом града. Комплекс становаља остајс у оквирпма у којима јс п данас и нс прсдивђа сс љегово повећањс услед псповолг ннх услова терена пзмсБу Ауто-пута и пругс. Генералнн урбанистичкп план v оквпру г,радских мссних зајсдница предвиВа и припајање три сеоскс меспс зајсдпицс граду. Проишрењем граница месннх зајсдшша из града, Текпја, Стрижа п Главпца припашИе граду п као такве садржаћс у својп.м приградскпм фупкцијама све потребнс објекте. Припајањсм три сеоскс мссне заједпицс граду н проширпвање.м граница градских меснпх зајсдница, програмом предвиbenii простор за градско подргчјс од 1066 хсктара порастао јс на 2490 хектара површинс. да. ГУП прсдлаже да се пдејни пројекат измсни и да траса водовода иде ободном caoupahajнпцо.м, јср јс главна градска саоираћајнкиа веИ н сад претрпана цевоводи.ма и кабловима. По рсд снабдевања водом из акумулације „Бслнјс” ла реци Pactum, предвнБа се п водоснаблсвање општннским водоводннм системима и то досадашљи.м системом „Грза”. међусеоским систе.мо.м „Забрега” и водоволннм систс.мом „Лсвоморавскн”. Y оквнру система „Грза” изградпо бн се резервоар изнад Тскијс, а систе.м „Забрега” допремао би воду у садашње прошпренс рсзсрвоарс на Kapabopbeво.м боду. Канализанија у садашњим условнма града ствара доста пбтешкоћа у одржавању јавне хигпјене, тако да будућа каналнзација трсба да рсши многе про блсме. Чињеница да кроз центар града протиче Црница, врло је повољнг, али за одвсЉење са.мо атмосферскнх вода. Фекална канализацнја искористила би погодност и близину реке Моравс, па сс ГУП-ом и предвиБа Морава као реципнјент пречишћених отпадних вода. Главпи градскн колектор пре двиђен је поред Железничке пруге, јер јс сав природни пад v Параћину усмерен ка iboj. Да бн сс уштедело на скупо.м систему за пречишћавање отпадннх вода у приградским насел>има, њихова канализацнона мрежа бићс прикључена на градску. Систе.м за пречншћавање отпаднс водс канализације града биће лоинран западно од пута Параћин — Куприја, тачније на пстом кило.метру насипа „Тон>а”. М. Миленковић НЕРЕШЕНО На новогодншњем вашару у Спортској хали високе цене су најверсватннје играле кошарку. Резултат је 0:0 у џепоеама. СВЕ НОВО Улази.мо v нову будућност: Нсва година, hc.bc мернс јединице, iigbh дпнари, нове цснс... Са.мо су однссн оста ли стари. МОДЕРНО Y новогодшшвој ноћи нијс модерна хаљина са дубокнм деколтсо.м, већ са дубокнм цепо.м. ДВЕ БОЉКЕ Параћннцн болују од две бољке: од ннскнх доходака н високог крвног прнтиска. ЗАСЛУЖНИ « За долазак Hone годпнс најзаслужннјк су наши ру козодноцн јер су је још прс 365 дана прсдвндслн v пла новнма развоја. W П)Д№ Три струч11>ака за грздн»у хотсла. мсђу н>има и Јсдан ii.i ПараЈшпи, размсшују мскустоа; Од npoJcKTuuaiLa до жрсмеиа да гост лсгие у собу, трс* Са нам мессц ла»а! — опре.Ш') истнчс Немац. — Мд хајдс! Сс-мо ис.1сл.у даiia нама трсба од ..првс цигк'* до врсмсна дз гост попиЈс прки виски v бару! - размсПе сс в.мерн*у:и стручиАК. — Ппшта го нијс. Koi иас сс у 11 сати полпжи камси тсмс« ллц м нозп хотсл a nch v >*• дзн сзи rociii су iiujaitii! — . иодвали гС ПариБииац. Што сс тичс прошнрења по вришпе месннх заједннца, н>е га пеће бнти пн код Меспс за јсднпце „Цептар'. С обизро.м дс ова Мссна' заједннца прсдста вља цснтралну зону града град ске функцијс, у љој. iiche Giitj памењеие само житељи.ма „Цсј тра" већ н осталп.м грађаннма Битна је измена код Меснс за једницс „Центар” припајањс Мсснс заједнице „Знојац”. Раз лог за ову пз.мену је у тсрито ријалној издвојености насељг „Знојан” пругом Београд — Ннш од Данкова. Месна заједница „Глождак’ тсрнторнјално се увећава, обу хватајућн прпто.м део Ауто-пу та, а делимнчно заузим.д п дес Мсснс заједшше „XI конгрес" Источна зона овс Мссне зајсд нице и.ма најповољпнје условс за стамбену нзградњу, тако дг јс једап дсо предвнВен за про ширс1БС стамбсног комплекса прс.ма потрсбама до 2.000, го дннс. а други је остављен кас рсзервнн простор за каснијс umpeibc града. Сматра сс да је шпрењс града у пранцу потсза Текнја — Стрижа најбољс pcuieibe,. узп мајуНп v обзнр с.мештај доса lauiihe индустрије н правац всгроза Цснтар овс Мсснс зајсдппце налазио би сс између Саобраћај до 2.000. годнне Тсмпо досадашњсг развоја са- • oGpahaja у граду, уз норматпве • којп сс корпсте прн.чиком пла- • impaiba, захтсвађе за двадесет i годпна повсћаљс коловбза за ■ 1,3 пута, тротоара за 2,5 пута п • парикнг површнна за 12,4 пута. । Овдс је планнрано и нз.мешта1 ibc тсрстног саобраНаја ван гра- ■ да, а у граду одвнјаћс сс локал- ■ пн терстни саобрапај, онај ко- ■ ји повезује нндустрнјске зопе • са Жслезничко.м' сташшом и магистралнпм путс.и по најкраi hiLM Morv’hn.M правцнма. Проласком Ауто-пута западно од града, Параћипу се оставља ’ па коришћењс старн Ауто пут • којн пма такођс важап задатак у оквиру кружне трасе н везс са Нупријо.м н Свстозарево.м. Хпдротехннчка мрежа Водоснабдсвањс Параћина са прнградскнм насељнма Стрижом, Тскијо.м п Главино.м предвиђено јс пз рсгноналног водоводпог система „Нелнје", чнја траса прс.ма пдејпо.м пројскту пролазн централним делом граВ<1в1ана^ 5 ПРЕДЛОГ Предлажсм да сс од посеченнх јслки на кеју сав приход уложи у фонд за развој градског зеленила. НАПРЕДАК АФОРИЗМИ Y ус.мереном образовању великог напретка пма: нскад се ђаци гађали грудвама a ове 3IEWC — падсжн.ма. НОВЛ СОРТА Од свих добрнх сортн кукуруза н пшеннце . на нашим имашша најбоље ничу — впкенднце. НЕМА НЕСТАШПЦЕ Нссташица амбалаже пеће да нас здесн свс се у завијеној формн на састанцима умеси. м и т о II ниска примања понскад су мнта, г.::о »е прпмају пспод жкта. □ Обећавају мп брда н долнне, ал шта вредн кад је све необраћено. В Радне организацнје као да оскудевају у простору. Ссе јс више радника у просторијама друштвеног право браниоца. * ■ Кад поднгнеш обе руке — иредајсш се, а кад поднгнеш једну руку — гласаш. ПИТАЛИЦЕ Hunt ја, нитн ти, ннтн га онн могу разумети? (делегатскн матернјал) Велико, дебело, све би nape појело? (Снзовн) ПОСЛОВИЦА Кажн мн с кн.м се дружн, рећн ћу тн колнкн му Је личнн доходак. 110В018ИШЊ1: МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИБ сашириЗиЧни ylao
ПРИВРЕДАвГРАЛСКА ХРОНИКА 31. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 172 ИЗНОШЕЊЕ СМЕНА, ХИГИЈЕНА, ПАРКИРАЊЕ... „УСЛУГА" НА ТАПЕТУ • Иницнјатива граЕана нз појединих делова града подстакла је Председништво OK ССРН п Председништво Градске конференције ССРН да органнзу.ју састанак на тему стање, проблеми н појаве у одржавању јавне хигијене у гра ду и паркирања теретних возила • На „тапету” су биле услуге ОО¥Р-а „Услуга” и мада су се дискутантн ограђивали жеље да „секу главе” и „јуре вештице”, пало је више тешких оптужби на рачун досадашњег рада „Услуге” ..Нс пада снег да покрнје бра. всћ да свака звсрка покаже свој траг.” Тако ie народ сажео прансконску истнну да гек пробле.ми показују слабости. Овог пута снсг јс оцртао неспоемност радпс органнзацијс „Услуга” да нзађс ка крај са смсћем, v зимском пернолу, као »< много вскова пре, нма вншс i> го летп. С ти.м, да га и.ма вшие слаже сс и Витомир Живано* вић, тректор „Услуге”, који каже ла њпхов рад лети нема прнмсдбп. Сигурно да друг Жнвановпћ и располажс таквпм подаци.ма, али представннци по једпних месних заједннца, говорсћи о тренутном стању. ни на крај памстп немају лстње жсге и времс кад се нс ложи Из мс спс заједннис XI копгрес чулз се да нх ..бубрстари” нс обила зе п по месеи дана. Ситуацнја у Врапчану ie слична. чак чи строгп цеитар није поштеБен. 0 гомс на шта ћн лпчнти дво ришта кад npobe зима tic треба narabarn. Постојс нскуства из раннјнх година. Окопнели снег огкривао јс хрпс пепела на скпо вптнм месги.ма а ако би rpabaнн покушалп д? повсћану количину пспсла смешају у допунске судовс. како сс чуло ол руководства „Услуге”. судови најчешће imcv одговарали цистсрнама за смеће п „немогуће их је утоварити у спецнјалпа возила”. Ослм псодговарајућнх судова, оправдања су тражена v недосгатку вознла а и у ситнпчавоч комшијском ометанд' од страче „Стандардтраисовнх” камиопа. И заиста. како ie неколико дмскутаната на ссдници при.мстнло. свако гражи неко оправ дање н ни једно.м ла сс каже: ..Јсстс другови, тако ie. Видсћемо можс ли боље! V ..Услузп”, стпче се утисак, нико се не осећа кривим. а прптужбп ie бпло много. Проблс.м изношења с.мећа износпмо као на1- актуелнији п као рсишв. Што сс јавпс хигпјснс тпчс, нако „Услуга” и ту п.ма главчу улогу, трајно рсшење није на впдику бар док се не нзради добра канализацнја и посебном регулатнвом саобраћаја, нс смп њи прнлив блата пз пол.а. очносно грађевинских радова у иснтру града. КОЛИКО ПЛАБАМО КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ? На једној од последњих дница Иззршног савста CO разматран јс предлог Друштвсног договора о образовању иена комуналних услуга. Имајућп у виду да комуиал на радна организација нз на iuc општине однсдавно наплаћујс и пзношење с.мећа из дворншта због чега rpabaни нсгодују, члаиови Нзвршног савета су инсистиралн да се преиспита ова одлука. Формирана је радна група после чега he да се заузмс став треба ли свим грађаннма наплаћиватн нзношешс смећа из дворишта или само онима којн то жслс. Ко су ти људи? Нажалост, понуђенн фпнанСијски нзвсштај на почетку ссднние нијс и прочитан н дпскгтапти су осталн необавеиленн за још један показатељ, истина мали алн врло значајап. „СТАНДАРДТРАНС" У АУТОБАЗУ На заједмичкој ссдниин лиа прелскашшгтва конфсреицнЈа ССРН за уз»т |с чврст етаа да терсгилии ,,С1андардп»анса'’ морају напо.-м нз града! Оааки ..нсиллгонаклон" идиос прс ма највсћем ирсвознику у гуаду мигнвисан Јс свакодисвним н иепре станнм уннштава>мм улнца. тротиара н зеленпх површпма на. иајчс шћс, дивљим парскралишrn.ua. Са стаповнигга бс.тбслносп! саоб ргћаја проблсм nhpKiipaiba тсрстmix возила нзнсо Је Стојадлн Тасић. самосталнн ннслсктор. Гоморс hit о то| поЈзсп ксЈа јс «»д 1963. гидинс V нспрсстзној експанзпји, Гаеић |е подртао предлог да сс ма 1сво| стрзхм пута за Главицу нмра пн макар н прпврсмсна, ауто база ,.Ств1шрдтрамса'' it тсшки камн онн нзивстс ааи града. Чламопи npeaceЈишитва и прсдетавкнци мссиих заједница, jaopii нути за vnpotiniuhcne улнцс, од ко |пх су нске тек lurpabcite, пили су всомз оштрп у своЈнм дискусиЈа иа тако аа је прпсутио руковод стоо ..Стандардтраиеа’’, а н пско и>ко оискутапата, бпло прикуђсио ла се послужп и емоииополио — ло кхлистичклм чшискииамг. у сво’ш*| лДхтекнма ла сс npc.ua свии прсви ишипма у граду заузмс ncni с«ав. На н,(1ма пм ннкд ннје замериоа кјко кроз град свакодпсзио гутн.11 нрско 400 лаалссетотонаца и те:кжих возннх leniiiiiuia. прсдсгоЈи :п кств напорвн пут ао ocre.ipcian ,ла suicr града”. Почстком apytui rpouctcij.1 1981. 1ОЛИМС очехује се ..и><вазн1а'’ теш к.->ша. V to upexte улвосгр,чавију с«* напаиктети Цемвктаре, • капп с« чуло, hynpnjcKii ..Валморграпс" Bp-in слпеинп лочег.у|с миас пиелп. пе поп^ћгчнм лознни паркои. Ко су ти људи, који сс чскају нсдељу. две па и месец дана, a 1бих нсма на капијама? To јс човск са кожним рукавицама нли без њнх, са припвсаном кецелом неодређене бојс, умазанмх чнза.ма, са двоје, троје дсцс, два илп три кредита, или 3.500 nirhapa личног дохотка, када би бпо без њих. Тс је човск Koin осп.м канте са смеНем, носи на својим плећима и личне дохоткс другова пз радних јединпца које нс MOiy да га зараде. To је човек који једс ујутру, прс почетка посла и на крају. кад стресе прл>авштину са себе. Тиме не стресз мисао да његов проссчан личлн доходак заостајс 2.000 динара за колегама нз групацијс у Србијн. да не говоримо о ширем подручју. Са свнм тн.м своји.м особина ма н карактерпстикама. врлр лако. нарочпто зимн, огрсши сс о „правила службе”. И, ето про блема, оних који cv и иницкралп састанак у ССРН. Рекли бнсмо да чегпри закљгчка заједннчке седниие Градскс it Општннске конфсрснинје нај 6o.be илуструју. Три се одаосе на друго подручје а само иоловнна једног на „надзор нап чшићењем н изношење.м смсha”. О гоме да кад затајп „Услсra’, rpabaini оправдано реагуј' нема дискусијс. Свс органкзацијскс слабости, у који.ма .1 лежи нсизвршавање рокова чн uiheiba н нзкошсња cueha, па аају нз лсрст „Услугс". Ми смо потражнли лпректора ООУР-а ..Услуга” Виточнра Живаноаиј^ианам 6 ha, пз разлога што сс њсгов глас на заједничкој седници оба председннштва нијс довољ* но чуо: — Од грађана примамо досга рекламанија. Од it»nx, 95 одсто односс сс на роковс изношења смсИа н паплату услуга. Само пет одсто грађана, такву слику мп стичсмо, нсгодује због нове катсгоријс: „изношење смећа из дворншта”. t Ова ставка у рачунима rpaba* на постојн од маја овс године. Y „Услузи” су всома задовољни јер тск са то.м категоријом н>ихово пословање постајс позитивно. Иначе, доходак остварују пијачним таксама, пзношсње.м смећа пз радних организација, разннм услугама, чишћењем септичкнх јама, погрсбним услуга.ма, одржавање.м јавнс хпгијенс у граду, за игго примају ira буџета 4,5'милиопа динара, крч.мс их иа ануитстс за возила тако да н>има, по рсчљма днректора, остаје 3,3 милиона, а услуге граду коштају 4,6 мнлиона динара. Калкулаццја за овс услуге, чишћење, поливаље и прање улица, pabciia јс по ставка.ма из уговора алп како јс закључено, обавезс се не „радс" по уговору. Испада да у б> рби за сваку пару, дебљи крај извлачс грађами. И то свн редо.м. Прспорука Извршног саве та Скупштнне општине довешће грађане у прилику да ca.xui одлуче xohc лн нзбацивати с.меће из својих дворшнта и даљс каMiioHiLxia „Услугс”, кад дођу no н>ега, пли he се о смећу нз дворпшта брпнутн сами, што и до сада ннје био рсдак случај. М. Мплснковић Градска нафилерија неопходна Чепороножни „Љубпмци” ма napahimcKUM улпца.ма из дана у дап постаЈу iianacinmu. He npobe xuioro врсмена aa cc нскн грађамин нс обратн Општииском сскрстарнЈату за ниспскцнЈу, Јављајућн о пана ду алоћудпчх паса луталица. Нсдавно Јсдног. одраслог ipabai<in<a такмв пас јс >■ ујсо. Чопор>1 паса луталица „роЈс се" у Параћину н прав Јс cpcha да сс још имЈс 'десило nairopc. Онн поискад у.мсју да cc npciiio рс у праве крволоке, \/штп с.мо сс нсдавно м увсрпли нз штампс. О бсс ннлу да овом приликом и нс говорнмо. Ветсрипзрскп инспекгор Никола ЈОЦКИН ГОВОрИО Јс НВ ССД1ПП1И прсд сслтгаггва и о могућпм послсзицз м» и о мсрама коЈс су се презузи малв до сада. На врло слнковпт пзчнп пзпео Је рсзу.тгатс скорашite акцијс хваташа паса луталица, када Јс у помоћ позвака Градска кафилсрнЈа из Београда. која је за добре nape одвсзла двадссетак иа са луталила, a шта Јс то прсма прошлогодкплаем билансу уинштсних паса од стрзпс Лавачког друш гва. Том прнликом ловин су ojerpe лнлн прско 150 паса, и годнпу да на након тога поноћннм Пара1ншом шрује луталице. — Наши rpabaini, нарочито опк прнстигли са ссла, мораЈу да co одрскну својкх лотадашњпх навнка. Ссоскн лас паЈчешће ;клвп слободко. лугајућн селом и пољсм. Та ко нсшто у грвДУ Јс псдопустпво н залажем се за строгу прпмспу оп urnnicKe охтухс о попмсу, рсгпстра цпји, вакцпнаииЈи и тамањен.у па са на тсрпторнји onumntc Hapatiiiii — истакао је инспсктор Јоцкнћ. На ссднпнн предссд1пшггва динет Јо закл.учак да Је нсопходио прона ћп начнн како град ослободптн папасти, а формираил кафнлсрнЈс са Једним илк дпа раднш.а, судећн по ранијнм нскустапма, пма tiaj вншс изгледа на успех. Пси луталице стална претња и опасност ^1птипмнттпн11тм111И111П111НП11111пп11111111111Ш1111111111111111111111111111111Н1111111Н11111111Н11М1и1111П111 S | НОВОГОДИШЊИ ВОАИЧ f ПРОДАВНИЦЕ ПРЕХРАМБЕНОМ РОБОМ Токо.м новогодшшмк празннка радићс следеће про* = давниис прсхрамбеиом робо.м: ■ 1. јануара 1981 годннс дсж.урнс су само две „Шу.ма- = дијине” продавнице и то Самоуслуга »Јадран” код моста = дежурна јс од 8 до 11 часова, у јгсто врсмс дсжурна је и = продавшта „Карађорђево брдб”. 2. јануара од 8 — 11 часова дсжурнс су следеће проЕ давнице Трговннског предузећа Шумадија: Продавница = хлеба „Црнпца”, Самоуслугс „Врапчане”, „Текнја”, „Коп = зум”, продавнпца „Новоселац*’ и продавниис меса броЈ 2 i н 4. Истог дана отворене су и свс продавшшс Туристич е ког угосгител>ског прсдузећа од 6 — 10 чДсова. У помену* = тим „ШумадиЈЈпшм” продавннцама 2. јануара бићс хлеба i = и .млека*. Самоуслуга Робне кућс „Бсоград” затворена је током = празшгка. УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ: | УгостЈГгељски објсктИ TYII „Грза"’ за вре.ме нового- = дишњих празнпка раднће у уобичајено врсме од 6 до 22 = часа. Нон стоп радно врс.мс и музичкл програм током = празнтгка су у хотелима „Славпја” у Параћину, затим fr = „Колиба” н’а 'Грзи, „Борја”, Сиссвац’ Ресторани.ма „Мла- = е дост” у Параћзгну и „Тополпк” у Поповцу. ~ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ: е Током новогодишњнх празника радиће следеће здрав е = ственс службе: Е — Служба општс медицине ради непрекпдно од Ц = 0 — 24 часа у просторијама Дома здравља. Телсфон 94. = — Служба за зашпггу здравља децс н омладинс ра* н = дпНе 1. и 2. јапуара од 6 — 14 часова у Дсчнјсм диспанзе- = = ру, на улазу у Болнлцу. Телефон 52-807. — Градска алотска ради непрекидно од 0 — 24 свс i = вре.мс празника. Телефон 51-060. =РЕПЕРТОАР ФИЛМОВА БИОСКОПА „РАДНИЧКИ” = ЗА JAHYAP 1981. ГОДИНЕ g е 1. — 2. Кармсн пз Гранаде, шпански — мелодрама = 3. — 4. Велики Џск (Јавна кућа у Сннгапуру) САД, е = авантурнстнчкн Е 5. — 7. Петрнјин венац — домаћа драма = 8. Месец ла луна, САД — мелодрама : 9. Динамит Џонсон, Хонг-Конг, каратс = = S = 10. — 11. Катарнна и компанлја, француски, секси драма s 1 12. — 13. Неспретни дстсктнв, САД, криминалистички, ко = медија = е 14. — 16. Зашто не доВеш у мој кревет, дански, секси = = 17. — 18. Дивља трка, САД, авантуристичкн 1 19. — 20. За шаку долара, италпЈански, вестерн 21. Девојчнце, канадски, љубавнм = = 22 — 23. Како изгубити жену и наћн љубавпицу. riTa.ni- н | јанскл, комеднја g i 24. — 25. Где си, срећо, француски, комедпја | 26. — 27. Дај шта даш, домаћа љубавна дра.ма 3 28. Велнки изазов, САД, криминалистичкп 7 29. Повратак гусара, италијанско-шпански, авап- = туристнчкп i 30. — 31. З.мајев бес, Хонг-Конг, карате Филмови се приказују са почетко.м у 15,17 и 19 часова. МАЛИ ОГЛАСИ Оглашава.м пемжећпм свсдочанство VIII разреда нздато у ОШ ,Д5. маГ’ у Поповцу иа кме Мнлена Ловаиовнћа из Бу.-мпа. ооо Ог.зашавам неважећим сведочаиство Ш разредв Текстклнс школе ha нме Славицс МклорадовиН кз Бошжанз. 000 Оглашавам нсмжсћим сведочанство VI разрсда пздато у OI11 ,Д5. мај'* у Поповчу на име Борнпкс EoncmioBiih из Булапа. ВИЦ . ГОДИНЕ Y нсуропспхпјатрнјскн кабинст улазн пациЈект, машуђи рукама и тераЈући испрсд себс ircurro што Је само ок видсо: — Шта радгпи то? — забезскиуто ћс доктор. — Јури.м овс бсле ммтгвс од себе! — Ама лобро што их Јурпш. Ал* цгго ilx тспаш на меие! — нал>ути сс нсуропспхиЈатар. ОГЛАШАВАЈТЕ Y ВАШЕМ ЛИСТУ „14. ДАНА” Днрсктор Једне велико фабрнкс зовс директора башх: — Милкм те хитно мн лаЈ мклиЈарду динара, трсба мп за п:ште! —-Не.мам милијарду. Нмам само 500 мнлнона! — Добро. ДаЈ ми 500 uu.uiона. a 500 ћсш да ми ayrytcnil — Pcuni iia свој иачнк дкректор. V
СЕЛО• ПОЛјОПРИВРЕДА ШТА ТРЕБА ДА ДОНЕСЕ НОВА ГОДИНА V ПОЉОПРИВРЕДИ ИДУЋА ГОДИНА ПОЉОПРИб?ЕДНА РАСКРСНИЦА ПРИКАЗ ши, к м нж (ПЕТЛ САМОСТАЛНЛ ИЗЛОЖБА CJIIIKA МИЛОВАНА ЛАЗАРЕВННА ИЗ СТУБИЦЕ; ГАЛЕРША САМОУКИХ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА СВЕТОЗАРЕВО) Од 1937. голннс, када је првп пут почсо да слика, ло сада Мпловап ЛазаревиИ, је пст пута са.мостално лзлагаи, и шсст пута учествовао на грутпшм изложбама н сало-' шша самоукнх ликовних у.мстнпка, што Јовори о једио.м својеврспом бујпом таленту који сс развпја равно.мерно, поступпо и сшурио, нс тсжећи некој сксклузнвности н аажном кокетпраљу са публнком. Пста самостална нзложба у Галерији самоуких ликовннх умвтника у Светозарв' ву, чији јс Милован Лазареouli члан ech неколнко годииа, norephyjc улазак у озбилну сликарску фазу, када сс јасно пздвајају контуре њсговог стнла, сликарског колорита н онрсдељења. Мла ди Стубичаннн Милован Лазаревнћ кзложио је 35 слика v уд»у. 7ОТО6О без осцилација у квалигету. О чем\' овај „лирски хро- /шчап" /оворн на својн.и сликама нска поксрку наслови /вегових платана: Лсдсна зн u<i. Fvpbeedq/t. Јессн. Игранка. Печсњс ракчјс, Црквсно деоршите. Прсд олују, Повратак с рада, Орање. Поmade Прп./ch/ic игре. Берби шл-нва... Значн једа/i својечрста/i лнковни калсндар нлн Аручачије речено, ликовни /стопнс роднс Стубнце, уоп- /ите/10 села. иало ндеализопаног. али села којс сое више честаје. v о//ом po.ua/trtb чарском с.иислу. Фабула, којој Лазарсвић нпак. прндаје аелики значај. ОогаБа се на дос до/ае rpchtb не слике. V последњој rpelui ни слике чсбо са разбокорс- /lieu дрвеће.ч. Oc/toe/ui коло рит мрко зслсни. там/io нла вн. са хармонијом боја и ведрим дстаљ/сма. Ocehaj за ко лорит код ЛазаревнИа је јас- /10 изражен, композицијска САВЕТМ СТРУЧЊАКА ЦВЕТНЕ Важио јс знатл да цлкламу трсба држатл у прозору, никако у претоплој собл. Може се држати и у негрејаној npocioрији на те.мператд ри од 10 до 14 степсни Целзлјуса. Цнклама сс залива одоздо млако.м устајалом водом илл клшницо.м. Лако сс можс устаиовитп колико јој јс воде потребно: подметач у које.м стоји саксија напуни.мо водом. након једног часа погледамо и видимо колико је водс остало — то јс сувлшна вода коју треба бацлти. Нс с.мс.мо заборавитл да заливамо иикламу, јер ћс сс тада листовл обесити и цветови увс1цти. Увеле ллстове л прснветале цвстове треба отклну« ти чим сс појавс. Понекал настају и друге нсвољс, а пајчеuihe када блл>ка оболл пли јс нападне нека штсточина. Ако старијл листови иикламе жуте. вену н пропада.ју, чссто само е једне сграпс биљке У питаљу јс обољењс које проvspoKvje ]'едва гљива. Цветове л цветнс пупољкс >а ’;obc можс напастл ова гљнва. равнотсжа увск постигнута, на сликама које нзгледају дводнмензионално, мало 3601 удаљенс птичјс нерснективе мало збо1 непоштовања простора. — Карактернстнчан нејзаж, са архнтекгуром морав ског стила, ЛазаревиИу служи tcao декорација, у коју смсшта фигуре, увек нрисутис на његовим сликама. Присуством људи аутор тумачи садржајс којс же.ш да нскаже. Мноштво људн и животи- /ба. нспо.иич/шх и заустављеиих v тренутку doiahaja. са 'скраНењима карактеристичним у наивном сликарству, join више оживљава лирски пејзаж, дводимензионално, no/tyr тканина, стилизоване брежуљкс, испресецане путељцима и цветним ливадама са декорацијом шаролико’убокорено1 жбуња и кроtti/bu dpeeha. (Људи на tbitett, Сеоска авлија, Зар сад олу ја и др.). написала је у каталогу Мирослава Бошкови!/. критичар. У саако.ч случају Мнлован ЛазаревиИ ностоји као озбиљан самоуки сликар, који ради предано и коалитстно, и о чијим вред/1остима наша средина још трсба да сс обааесси, што Лазаревнћ своји.и сликарством и заслужује. М. Дммитријевић ? ВРСТЕ У ТОНУ ЗИМЕ Ако свс то пе при.мстнмо на врсме, гомољ he постатн мрк л псгрулитл. Ако се па врс.мс уочс прил знаин овог обољења биљкс тргба заливатл „бенлејтом” (у концсптранији 0,05 одсто) у разма ку чстлрл нсдсљс. Јако обелеле никламс не могу сс спасти. Најоо.бс их јс одма.х уклоллтл л уништити. Трулсж основс лисних л цвеTIHI.X дршки или младлх гомоља проузрокује такоВе и гљива. Лнстовп и цветовн сс услгд напада овс гљивс ломс н вену. Гомољн таквнх циклама су мрки, а могу сс уочлтл мсста ча којлма тклво гомоља трулп. О болелс цпкламс брзо пропада ју, Ако сс л могу спасити, онда ес примељују псте мерс заштнге као п прлллком прегходног о бољења. Пспел>аста прсвлака, позната као пепелилна, можс се јавити л на циклами. Промене сс јавл.ају на цветовпма којл губе боЈу н вену. Ово обољсње прогзрокује паразнтска гљпва. О бзлеле цикламс греба прскатп „бенлејтом" (у концептрацији 0,05 одсто) сваклх 14 даиа. © Пооољшати друштвсно-економске односе, проширити орој удружених земљорадника, стабилизовати тржиште, изједначити права и обав езе пољопривредника са радником, отпочети укрупн>авање земљишта и стимулисати сарадњу прнватног сектора и пољопривредних организација Y даљсм развоју нашега друштва пољопрлврсда добија прл маран значај, лосећу улоп/ н врло важно мссто у стабилизацлјским токовима. ' За пст годлна нза нас у пољоггрлвреди је учињено пзвалредно много, донсти су бројни законски проплси којл рсгулишу друштвено скономске односс, Закон о удруженом раду, Закон о удружлваљу зс.мљорадника, Закон о здравствено.м, пензнјском и пнвалндском ослгурању удружс нпх зе.мљорадннка и другл лриписн којл омоп-hyjy још бржн л кваллтетнији развој пољгј* привреде. II у нашој општлни па плану пољопрнвредс учнњсни су \чачајнл корацн у свнм до.мендма овс дшогоструке областп. алп ни то нмсу задовољавајући резултати у односу на потсннпјалне могућности ове средине, прмроднс и клкматскс факторе. Многс слабостн нлсу прсвазкђснс, почев од још увек сл.мболлчног броја удружених пољопривреднпка до несигурних цсна и диспаритета. Уз саврсмену тсхнику и технологнју лримарна производња и сточарство можс се по .Мнлован Лазаревлћ: један од експоната са последњс изложбе личности ВЕСТИ Слва плесан (батрлтпс) може проузроковатл брзо пропадаљс цикламе. Ово ооољсње јавиће сс ако се бпљке заливају одозго. Крупне, сивомрке, влажне пеге ширс се од руба листа ка .унутраилБостп л брзо доводс ло труљења лисних цветнпх дршки. Ако је релативна влажпост ваздуха у просторијл висока, па оболелим делови.ма цпкламс појавиИс сс слва прсвлака, карактсрпстичиа за батратнс. На цвстовпма сс могу јавлтн ситнс, округлс илл елиптпчлс псге пречнлка 2 до 3 мллимстра, које сс најпрс уочавлју на рубовима цвстова. Псгс су црвенкасте на бсли.м и рг жпчастн.м, а водснастс на црве IIHM сортама цлкламе. Јако пападнути ивстови могу потпуно да пропадну. Оболслс илкла.ме трсба добро опрскати „манебом” (у конценграцлјл 0,2 — 0,5 одсто). Опре3iio заливањс одоздо и проветравањс просторијс у којој су цнкламе важни су прсдусловч за спречавањс појавс овбг обо- .Беља. Миодраг СтанојевпН — нлжењср полдЈпрнвреде — Know ДреновотП I Днректор „Параћин-пројскта” ? — „Параћнн-пројскт" завршио је главнн пројскат за { нзградњу моста на Всликој Морави код Чепура. Дгжини | моста је двестопшс ссдамдесет пет метара, ширпна сс с дам метара н шездссет сантнметара, са две псшачкс era- \ зс од по оса.мдесет сантиметара. Ј Конструкцнја he бнти од пренапрегнутог бстона иа ? ech nocrojehiiM стубовима. Извођач радова је „ТрудбеЈ чик” из Београда. бољшати за преко псдесст про. цената. Скоро дсведсссг пст процсната зе.мљишта је у приватном власништву земљорадннка и очигледан јс раскорак из.мсђу услтЈБенс н недовољно организованс прлватнс својлнс и друштвеног сектора. А свс сс то можс превазићи бољим самоуправним организоваЈБСМ и ко оператнвним односи-ма. Пољопрнвредник — радник Годила прсд нама. односно лсо сред»ворочни псриод .мора да сс посвсти улапреБлвању друштвено-економсклх односа у пољопривреди, односно позеђаљу броја удружених земљора дника. Још смгурни>ј-им кооператпвнл.м односл.ма и саралњп индпвлдуалног ссктора и пољо* ириврсднпх организацлја. To је општс друштвени задатак л напор цсле заједницс, јер храна постаје стратешко питањс. Тл односи .морају се побољшати у све чстири' пољоприврсднс органлзацлјс, о чсму be још бнти рсчн if лаг<^а ла највиши.м општипски-м форумлма. Идућа година трсба да донссс н мало сигурннЈе тржлштс јср одлуком Савезног нзвршног већа гарантују сс цеие иајважнијкм пољопривредним произ водима. Почстко.м 1981. годннс и.маћсмо прву комасирану катастарску општину, члмс треба да отпочнс један псрнод укрушваван>а зе.мљишта. јер и ко.масацлја је део стаблллзаилје. Од крупнијих прера1>ивачкнх објеката у „7. јулу" планираиа јс изградња Фабрике за прераду зачинског биља, али сс са њсном рсаллзацнјом каслл већ у самом старту, односно нзрадн лројекта. „Агроскспорт” јс прсдвлдсо лзградњу млекаре, алл је питап>с колико he овај план бши реалпзован, зати.м повећање капанитета Фабрнке адитива. Идућа годнна треба да буде раскрснмца у пол>опрмвредн, да се коначно ангажују сви субјскти нашег друштва на побољшању и среБивању друштвено- •еконо.мских односа у пољоприврсди у којо ј лежс огромне мо гућпости стабилнијсг и сигурнијег развоја. М. Ди.мнтријсвпћ i .jiiiiiiiiiiiuniiiriiimiHiiifnmttRnfimMHniiiiiHiiiiiii I „СУСРЕТИ СЕЛА ’81” I СТАРТ- \ 0. ЈАНУАРА = Све јс спремно за почетак „Сусрста села ’81”. На Скуп- = штини ове акцпје од 25. де- = не.мбра извучени су паровп првог кола „Сусретн села” Е које стартује 9. јануара ове године. За такмнчсн>с се при- = јавило 27 села наше општл- | не, рекордан број учесника = До сада. Е Скупшпша је разматрала § и усвојнла финансијски план з акције. Треба рећл да сс Е још једно.м показала стара = пракса, односно велнка не5 брига и незашггересованост = радлих оргаиизација и Дру- = гих чланова ове заједннце за = ову највсћу културну акцлју = аматеризма у овој средннл, = која окупља око трц хпљаде а.матера, чнје прнредбс гледа = преко 30 хиљада посегнлаца. = Одкос многих органпзацмја g удруженог рада је готово ма- = ћехинскн, it вероватно с тс- = шком муко.м финанснјска ко •5 нструкциЈа биће саставл»ена 1 до краја такдшчења. | ПАРОВИ CYCPETA 8 СЕЛА -1 _ V прво.м колу састају се: = Крсжблнац — Давидован, | Трешњевлца — Горњс Видо- = во, Доња Мутшша — Попо- = вац. Стубица — Горња Мут- = нлца, Чспуре — Плана, СиЈБЛ Влр — Својново, Извор = — Ратарл, Бусиловац — Шалудовац. Забрега — Стрлжа, Поточац — Шавац, Рашевица — Голубовац, Лебина — = Главцца, Буљанс — Давлдо- = вац. g Да спарингују Доњем Впi дову прпјавило се неколико села, па је жребом одлучено да то буду Ратари, с тнм £ ако у ово.м другом сусрету | освоји више бодова да се тај = збнр узмс у обзир код ран- = гпрања. s Сусрсти сс одржавају у. х торко.м и срсдо.м, петком и = суботом. м. Д. Рмпо рспортер са педаине угакчние ЈугославиЈа — Данска Y Јсднол! трспутку npcitocn рсчс: ..Лопга лети пре.ма Бу.гану!" Исколпцнна 31<атижвАш<х Буi4iiKuia у том момекту нстрча пспрсд iut<t>aiic гледаЈућн у небо.. J Мскана^ 1
31. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 172 ® Први у учењу, дисциплпнп, друштвено-корисном раду, петица из хнгијене, љубави према цвећу, према другу, наставнику — одлике су одељења V-4 ОШ „Р. Домановић” Крсће.мо са одређешш зада- (Тком. Треба пронаћн јед-ну од најбољих одељељских заједннца II тој вредној децн посветити дсо простора у нашем новогојџппљом брс-ју. Од људи који прате рад у основном образовању сазпајсмо да је таквпх ^ајсдннца доста, нма нх у сви.ч школама. Ипак, пзбор је пао на основну школу „Радоје До мановић '. Руководство школе предлаже нам V4 — одељење које заслужује похвале у сваком погледу. Раднч дан. Настава у поп'> дневној с-мени. Предчас — час одељењскс заједнице. Први кон такт са њи.ма и пријатно изнс нађење. Пита.мо сс, да ли је моryho да су то малишанн од једанаест, дванасст годнна. Озб.чљност задатка и Улоге која им припада заднвљују. Председник, Драгана ВељкошШ, реферише. На овом часу присутно јс 24 ученика. Дневни ред: Аналлза рада у првом полугодншту. Разредни старетина, Соља Тонковић, наставник биологпјс, пос.матра своје ђаке. Задо вољна је. He меша се. Час пркпада ibiiua. грп н учењу, у добром и лоше.м. He дозвољавамо друптма да сс мешају у наше другарство, да на.м кварс односе. О држали с.мо до сада 20 разред них заједннца, алн могу да кажем да је одељењских заједни ца било колико и раднпх дана, јер с.мо ми стално у току свих збивања у разреду.' Свакоднсвно сс договарамо о свс.му, а наш разредни старешина јс стално са нама, изнео је своје запажан>е Зоран Вгсић, члан Одбора за прославу, једаи од главнвх организатора школских приоедби. Слабих оцена не сме бити Заставица за дисциплину По дпсцнплини, сазнаје.мо, најбол>е је одељење. — Дисциплнновани смо и па жљви на часу, одмору, на улици. Посматрам свакодневно мо је другове и на крају радног дааа најбољем доделим застави цу. Она понекад останс код истог власнлка и по неколико дана, јер је он најбољп, али јс често такмичарски дух сели чз руке v руку, истиче Драгапа, гбворећи о ’дисциплини својил друтарнца и другова. — Mu смо добро одељеље. a ли мсра.мо бити још бољи. Hama највећа жеља је да на.м ча Дап пнонира дођс пехар који сс свакс године додељује најбољем разреду. Слабих оцена код нас не с.ме бити, јер бнс.мо тнмс изневернли традицију био лошког кабпнета који прнпаца нашој разредној и чији су ученици годнна.ма најбољн. И.мамо услова да то оствари.мо ч опра*вдамо повереље које нам је указано, бплс су речи Всрице Саздановске. 0 љубави пре.ма прсдметима н раду секцпја говорили су Дејан БорБевић, Алексалдар Теофиловић, Драгаи CilmmH, Страxiriba Николпћ, Драгаи Mirrpoвић н Весна Ружић. За овс учевнкс нс важн правило ово волим — ово не. Сви су им пре Д.МСТЈ1 драги, некн внше, некн мало мање, али успех у учељу и рад у секнпја.ма су вео.ма до бри. Ббљи ученици помажу слабији.ма, јср сви морају битн noopи. — V првом полугодишту постигнут је и завпдан резултат из 'друштвемо-корнсног рада Наша актнвност огледала се па прнкупљаљу секундарних свровпна, чишћењу зелених површп на, дворишта, уређсљу радно: простора. Учествовали смо и v пошумљавању голети изнад Гла вицс н засадили око 2.000 сад ннца, упознао нас је секретар разрсдке заједнпцс Ненад Мпловановић. Шта још рећи? Мала пауза, прпсетио се Бојан Браиковић — Ми с.мо и што сс тнче хи гијене добри. Сви редовно но си.мо унпфор.му, а девојчице са обавезним белнм крагницама Да бисмо били сви уреднп бри iiy се нашл хигијеничари Ду шанка и Борлс. Учноница мо ра увек да буде уредна и чпста- и књиге такође, јср кад трсба битн најбољи, онда то сс мора пз свнх области. И јесте тако. Добро је ово одељење, потврђује н разредни старешина Соња То.мковић. — Нема пздвајања у овом ра зреду. Свп су јодниствени. Је дна цслина. заједница. Заједни чки се радују успесима и паге због неуспеха. Вредни су, по слушни и дисцнплиновани. Стално сам са њп.ма, али остављам ла скоро увск сами одлучују о многи.м битнкм питањи.ма', да схвате својс обавсзс п да осете да се радом свс постижс Уостало.м, наш задатак је и чл их васпитавамо како трсба це нити п поштоватп рад, јер п.ч иа тај начип оспособљавамо за жнвот, за ваљање људс, пропзвоБаче и добрс самоуправљаче. истакла јс разрсдна овог одеље ља. Верујемо да he овај еплтет п пехар, који би требало да сс доделк најбоље.м одељењу за Дан пионира, трајати све четм ри године. Jen, кад се време ра сггоредп — стигне се свгда, кад се хоће — можс се све. С. Јовановић KYHOBO „КРВАВО ЗЛАТО” Y ЗАВИ ЧАЈНОМ MY3EJY @ Мапа графика „Крваво злато” Ео рђа Андрејевића — Куна од 24. децембра до 20. јануара изложена у Завичајном музеју Изложба плод сарадње иашег Музеја и Музеја рударства и металургије у Бору Колико радних дана — толико одељењских заједница — Наше одел>е1Бе је једпнствено. Увек с.мо заједно. У и ЛИТЕРАРНИ KOHKYPC ПОВОДОМ ДАНА ЈНА H3Y3ETHA МАСОВНОСТ И КВАЛИТЕТ Команда Гарнлзока „Брапко Крсмановнћ", у сарадњп са OK ССРН, поводом Дана Југословснске народнс армије, расписала је лнтерарни конкурс за ученнке основннх и средњнх школа наше оптшнне. Овогодшшбп одзив на помеиугн конкурс јс пре.машно све ранпје. Укупно су прнстигла 43 рада, међу који.ма предљаче ученици основне школс. Те.мс, „Слобода и мир су највсћс богатство", „Титова Армија — Армпја .\nrpa” и „Титовој Ap.suijn за рођсндан", су овом приликом побудиле вслико пнтсрссоваљс, иарочито млаБих. У великој конкуренцији, као вајбољн рад Јклри јс оцснио сасстап Всснс Јсремић, учешшс VII1-1 ОШ „Бура Јакшић", дргга паграда прппала је Еи .'‘.ани РакиН, ученицн II го- . гче средњошколског центра r;.<ha Бпљшш МапковпН, . :-.rriii VI-3 ОШ А1. Попо- •11.' Озреп. С. Ј. Љубитељн лнковне уметностп. а посебно графпчкс, п.мали су 24. дсце.мбра изузетан дожнвљај сусрећући сс са дслом БорБа Длдрејевнћа Куна. суcpchyjyhii се са ilmchom којс у свету уметностн говори и сувишс много, н.мсно.м којс поред себе нс трпи никаквс епитстс, јер са.мо за ссбе говори о свсму ономе што сс граничи са савршенством. је протестна дра.ма о сксплозији котла, жргве, а као контраст све.му, власници и комисије како сс госте и веселе. Штрајк је угушен бајонетима, а рсволт радннка приказујс снмболично слика на којој се виде рудари са чекићем у рукама. с лицем пуни.м пре.ма ових < угњетачима. I мржње Са свих слика провејава оштар Б. Аидрејевнћ — Кун! „Крваво Злато” Мапа трафика, под ..Крваво злато" која називом јс овом’ приликом изложсна, говори о животу и раду у Борском руднику из 1934. 'године. Хрополошки, Кун јс дао најпре слику Бора пре отварања рудннка, затн.м слпкс о почетку нзградњс фабрпкс, о диму којп сс шнри на све стране,* о напуштеннм оељзчкнм лвориштима, о запаљеним брднма. Слнка сељака стиснутнх nectniua говори о гие ny н протссту за оно што му јс учшБсно, али тај ссљак најзад \p.nba да му пема другог излалз н прахвата се рударске лампе, тешког рада у јами и топнотши крзј пећи. Насликана протест против експлоатације од странс владајућих. Збирка дубореза „Крваво злато", како је нагласио Славо љуб Обрадовнћ, уредпик нашег листа, лриликом отварања нзложбе, оцењена је као примср рсалистнчког сликања стварности и припада правцу социјалнс уметности из.међу два para. „Сликари социјалних те.ма су лзградили јасан став према слици: она је за н>их одраз стварности и правог живота, она впше не служи забавп и задовол>ству градскс класе, већ борби прогресивних снага, она пе стоји пасивпо прс.ма жнвоту всћ хоће да утичо на њега и да га мења, њена лепота је у љеној корисности и друштвеној функцнји. Због тога се она сва усмерила ка теми, јер је тако .могла најефектније да пзрази свој револуциоанрни- програм и полнтику п идејну тепденцнју. — Прва графичка мапа Борђа Андрсјевића Куна „Крваво злато” настала је 1936. годинс на основу скица и запажања у 1934. годипи у Бору, којн јс Tana, односно рудинк, прнпадао францускнм колонијалистнма. Тежак н мукотрпан рад рудара овсковечеп Је на ови.м графикама које стоје као историјски документ времена у коме јс злато заиста било крваво, нстакао је Славољуб Обрадовнћ. За пријатно освежсљс у ликовном жнвоту нашега града треба да захвалпмо Завичајном музеју, јер је ова изложба плод сарадњс измебу овс културно- -у.метннчке институције н Музсја рударства и металургијс нз Бора, чије јс она власништво. С. Јовановић личности ВЕСТИ Драгица Радивојевић □ Седа.м уметника, учеснпка овогодншње сиссзачке ликовне колонијс представљспо јс 22. дсисмбра napaliHHској јавности □ Изложбу отворпо акадс.мски вајар Слободан Стојановић ИЗЛОЖБА СЛИКА ИЗ КОЛОНИЈЕ СИСЕВАЦ ’80.” Резултат августовског друже/ba седморицс уметника • са прскрасним Сисевце.и н његово.и околино.и презентираап је љубитељима ликовне умстности 22. децембра. Малобројни иоклоници ове умстности, који су дошли тс хладне, кишне децсмбарске вечери, имали су прилике да се срстну са платнима уметника различитих ликовних изражаја и достигнуИа. У.четници, из Мурске Соботс, Крушевца, Светозарева, Буприје п Паракина, афир.иисана п позната и.чсна, ухватили су no неки дстаљ тренутне ин- . спирације и на себи својствен начин, својим ликовнкм , изразом и вибењем овековсчили на платну тај тренутак. — Оно што ову Колонију издваја од других, како је ' истакао Слоббдап Стојановић приликом отварања изложбе, је чињеница да је Колонија у Сисевцу ире свега pad- , ног карактера. Уметници у њој, у јсдној радној ат.иосфе- ( рн, кроз дружење, разговор и дискусије о у.четности обо- , zahyjy своје умстничко стваралаттго. Потврбује и чпње- • niaia да многи уметширс који су прошли кроз ову колонију или су открили свој лпковни рукопис или уда.-иени од ’ центара уметности добили снажан подстицај за даљи ли-. ’ ковни pad. Ове zodnne у Сисевцу је боравпло себам уметника из । разлпчитпх крајсва. Илија ВукићевиН, светозареоачки у- < метник, сликар великих композиција прожетих поетско 1 фаптастичном атмосферо.ч са пзванрсОнп.и смислрм за 1 zpadayujy тонова јс и ово.и приликом norepdiio cede у пра- 1 бом смислу те рсчи. Димитрије FeosdeHoeuh, сликар не- ' nocpednoi ликовног израза, Коломан Безнец, сликар из ' побратимскс Мурске Соботс, који је за инспирацију корпстио прекрасне сеоскс мбтиве, Југослав Радојчик. сликар одмерене композиције пуне рит.иа и боје, Podo.vyO , Cnacojeeuh, скулптор и.ипреспвнпх асоцијативних црте- ( жа и стилизова/шх благо таласастих вајарских облика, , AaeKcandap riaeuheenh, сликар финих пастелних мотива . н CaododaH Штетић, xuiadu сликар свехсег и сочног коло- > рита, овом излоз^ом tipedcrae.'bajy пробужетак лепе акције, започете пре шест zoduna. Мећутпм, као и do cada 1 deaa презентирана на овој изложби uuhe epahena у проо • торије Са.моуправне интересне зајсбнице културе, уместо 1 da у једној сталној поставци yiaedajy лице публике. — Зато, прилика је da се и cada укаже на неопход- । , ност оснивања Ликовне галерије. Јер, после оснивања < Клуба ликовних уметника, У.иетничкс колоније, Завичај- 1 not музеја, Симпозијума стакла. ПараНин мохсе и п.ча .иогуппости da то оствари и тшле обогати ликоони и кул- ' турни живот oee cpcdiuie, истакао је Слобооан Стојаноeidt. ( С. Јовановић . Наставник матерњег језика — Мирославе, молим те, да онс што будсш писао, буде што јсдноставније наппсано, без нског преувелкчавања. Драгица.” — Тако је потписшжу ових редова уз ову фотографију и неколнко основннх података о себи написала ДРАГИЦА РАДИВОЈЕВИН наставиик српскохрватског језика у Основној школи „Вук Караџић” у Поточцу. И ту почиње прича о школско.м примеру скромности, једноставности и изванредпо.м таленту, кроки о Драгнцн Радивојевић. II стварно нећемо претеривати, али чињенице су не* побктне: Пет-шест година уназад рсцитатори пз поточке шксле освајају прва места на сви.м општинским такмнчењнма. Редовно се пласирају за регионална такмичсња И високо се котирају xieby најбољим у Шу.мадији и Поморављу. Ученицн, односно учеиицс. поточке школе сва ке године освајају прва места у обе узрасне групе. И ове годинс љене двс ученицс па општинском так мичсњу рецитатора понсле су назнвс најбољих у својнм конкуренцнјама. Сетнмо се изванреднс Светлане МарјановиИ, Снсжане Ннколић, Марнне Милановнћ, Бнљаис Радивојевић ... и других длвннх девојчица коЈе са па жњо.м и поверењсм слушају своју ластазнлцу, затим младпх литерапаца из ове школс који су успешно уче ствовали на многим такмичењи.ма. Признајемо, нема не талентоване среднне. Са.мо трсба праве лнчностн да те квалитете подржн, оплемсни. подстакне. Јсдна таква комплетна личиост која зна, уме и хоће да понссс своЈу сре дшгу је и Драпша Раднвојевић, pobeiia 1947. годннс у Доњој Мутници, са две дипломс, учитсљске н Вишс педа гошке школе, а ускоро п са дипломом Филолошког факултета, али пре свега са пуно љубави и познаваша области коју предаје. Драпте, ако те љути текст, чшвеницс су криве. М. Димитријскпћ
МИР У СВЕТУ И МАЊЕ НЕСТАШИЦА НАДА ПОПОВИБ, архнтектз „Трудбеника”. ДИМИТРИЈЕ НИКОЛИЋ, радннк Српске фабрикс eraкла из Параћина. И да сс capадiba „Трудбенпка п Параћпна успешно наставн. ЛИДИЈА СЕЛИБ, учеинца Медишшске школе, из Параћина. yv свнх .мирољубивих народа света. НОВОГОДИШЊА АНКЕТА: ШТА O4EKYJEТЕ ОД НАРЕДНЕ ГОДИНЕ? Нслосрсдно пред празннк разговаралн с.мо са нашим суграћаинма о томе шта очекују од наредне годинс. Всћина одговора потенцирала је хшр у свету, затпм редовлнје снабдевање жнвотним налшрнпцама и пооол.шан>-. жнвотног и друштвеног ставдарда. Јсдна од најчешћнх тема јс жсља за што бржпм стабилпзова1&е.\1 приврсде. — Најпре, да у наредној годшш будс мање несташлца животних намнрница, Behn дохопи, а паравно и виши жпвотпи стандард. Посебно би желсо да у 1981. голинн у цсло.м свсту влада мир. КАЛИНА САВИБ, службееш>к у трговннској органмзацијн „Шумадија’. — Има толнко жеља да нс мсгу да се одлучим за кајважннје којс бнх ја хтела да мн се остваре у идућој години. Можда да на.м буду већс платс н бољн стаидард, да смо живи п здрави, a то је, прнзнајс.м, најглавннјс. МИЛОМИР ОБРАДОВ1Ш, милициопср — Очекујем у новој годпни xiaibe нарушавања јавног рсда к хшра, да има манл гужвс због нссташпца дефнцнтарне робг. Мање затегнгтих односа у свету, вишс мнра. 1^ианг^ 9 ММОДРАГ АНБЕЛКОВИБ, паставкпк ОШ Радојс Домановић". — Да будемо злрави, добри и дебелм, разумсш. да на.м лецке повећавају плату колико да за трошак пма.мо. Што се тпче мог прмватног жмвота, нска будс статус кво. А понјто ћу идуће годнне у пензију, да научим да нграм доминс н да мало доглавс лензнју. ЖИВКА ФИЛИПОВИБ, ра дница ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. — Следећа годппа.уостал« ом као и ова, мора да пpoke у знаку стабнлнзацпје, у свим видовима живота. Чнни ми се да је потребно да се још стрнктннје прчдржавамо пнљепа стабплизације. — Налазнм се на терену, :ia изградЈБи новог хотела ,.Петрус” и подразумева се да бих желела да тај објекат што пре и што квалитетније швршимо. Лнчно, волела бих да у ндућој годлни путујем на југ, у топлнјс крајеве. СТОЈАН МИЛУТИНОВИБ, пољоприврсдник 113 Дрснов* — Жели.м Нову годипу да дочека.мо у добром здравд.к п расположењу, уз прасение на доброј трпезн. Y мом селу имало бн игга да се уради v идућој годшпј. Најпрс трсба асфалтнрати путевс, а поред тога мма доста послова који очекују нас п мссну заједницу. ЗДРАВКО МРКИБ, конобар у рссторану „Младост”. — Свн.ма пуно cpehe, н да чувамо н развнјамо братство н јсдинство наших народа и народностп. Да сачувамо мир нашој зсмлј! и народкма, п да свнма у новој годинн буду све жсље нспуњене. ХРАНИСЛАВ ГРУЈИБ, пснзионисаш! учител. из ПараКнна. — Моје и;с.ђс ннсу превеликс. Углавном сс одпосе ма жиbothit стандард, а ту пое свега мнслим на цене које cv нас у овој годннн непријатно изненаднлс. Да се цене не мењају свакн час и шнцта внше. ДРАГОСЛАВ ЈОВАНОВИК. пољопривредннк из Стубнца. — Моја јс жеља да остане мир у свсту. да слсдећа година за пољоприврсдннкс буде још родпија од овс, која нам по вре.менским условима ннје била наклоњена. Да папре дујемо као п до сада у изградн>н друштва. За нас пољопривредникс да буду сгабилниЈе цсне, да бисмо зиали шта да производимо. ГРАДА ПЕТРОВИБ, војник пз Дон>е Мутннце. — Да v земљи будемо безбедни као н до сада. а у свсту да владз мир. Затим да успемо да остварпмо шсвеве стабплнзације к нареднп петогодпшњк плак. Y иарсд ној годшги завршавам служе . п>е воЈног рока и желсо бнх да и даље остансм добар војннк. — Ученица сам четвртог разреда Мсдицинске школе у Бупрнјн it у пдућој години жслсла бих да зав|> шим школу са успехом. Y Новој години жслела бнх п себи и сви.ма свс најлепшс, радовала бпх се када бих у пстој годннн добмла и посао. СТАНИСЛАВ АНТОНИЈЕВИП. возач — кинооператср Рад1шчког уневирзитета. — Као грађашш очекујем да се налрави Дом културе, затим било би добро да Параћин добије и савремену биоскопску дворану, која бп могла да будс саставни дсо До.ма културе, јер је очпглсднб да једна оваква инстигу ција нсдостајс нашс.м граду. РАДОМИР МИЛЕТИН, нв снмк хсдшје, без п>а. — Прво, посао да нађем, јер неколнко година га чекам. Друго, да нам град буде чистијп н лепши. Y новој го д|пш да се што ман>е ссче дрвсће, јер јако мс јс потресла слнка поссчених борова у парку на кеју. БРАНКО АРСИБ, радник на Жслезници. — Нска нам Нова годнна донесе .мнр у свету, да нема рата. да буде плодна и родна година. Верујем да то ннЈе само моја жел>а већ н жеља ЗДРАВКО МИЛЕТИП. прода вац у ,,Балканији". — Верујем да he битп продавннце са жнвотним намирннцама бол>е снадбевене. да стабилизација и даље остваје главни задатак свих нас. Што се тиче међународне ситуације, маље конфликта и впше мира. ДУШИЦА МИЛОШЕВИБ, ученпца центра „Бранко Крс.мановић". — Волела бих да на крају школскс годнне будем врло добра учешша као и до сада. Да се побољшају културно-забавни програмп. a noготово у селима, конкрстно у Шавцу где живим, јер младп на селу практично немају забаое. Лнкету водидн: М. Илн1> М. Дп.хпггрнјевић
РАДНИЧКО СПОРТСКЕ ИГРЕ Y ПР ОТЕКЛОЈ ГОДИНИ ШАХ HICHtlOCI ИО10Д ОЧЕНИВАЊА Раджгчко спортскс нгре, такмичења радника у многнм спортским дисциплинама, које се свакс годинс одржавају нмају за циљ да кроз органнзоване облике актнвности и одгопарајуће системе такмичења омогуће укључнвање што већсг броЈа радника нз свнх социјалних структура, разлкчитнх занимања и старостн, да се масовно н организовано у складу са својим потрсбама и интересима бавс физичком културом и рекреацијом. Ујсдно оне трсба да допринесу укупном развоју физпчке културе, посебно на разпнјању свих видова рекреације радника као значајнпх чиниоца друштвене репродукције, са становншта повећања производље и продуктнвностн рада, повећања стандарда, очувања радне и лснвотне средине, способностн и повећања одбрамбене спремности наше Социјалистичке самоуправне заједницс. Непосрсдни организатор ових такмичења у нашој општини је Општннско веће снндпката, тачније комнсија за спорт п рскреацију при ОСВ, коју већ неколико година водп Ратко Милетнћ, залослсн у СФС. Радннчко спортске лгрс се органнзују на неколико степена, и то на нивоу општине, региона, републике н на савезно.м нивоу. На ОВОГОД1Ш1ЊИ.М такмнчењима у нашој општнни раднп.људи нису показалп неко веће интересовање за овакав внд такмичења, тако да она у неК1ш дисциплинама нису ни одржана. Посебно је опала масовност за такмнчења која се одржавају у летњнм месецима. На овогодишњпм такмичсњнма, као уостало.м и ранијих година, највеНу активност показали су стакларскн радннци, а највеће ннтересовањс влада за стони тснис н шах, посебно међу женама. Органнзатор овогодишњих такмнчсња на иивоу Региона био је Параћнн, који је уједно био и до.маћин кошаркашима и пливачима у Спортској хали „7. јул". Наш ‘град је био и домаћип Републичког такмичења кошаркаша, пако из овог града није било представника у кошарцп на Републичком такмичењу. Параћинци су се н то.м пршшком показалп као добри до.Маћини. Почетком новембра на завршној свечаности поводом раднпчко спортских игара суминиранп су резултати и додељена признања најбољим скнпа.ма и појединцима на регнонално.м такмичењу као и признања заслужнл.м појединцима за нзванредне заслуге на вишегодишњем органнзовању и развоју радничко спортских пгара. Најуспешнија екипа на овогодншњн.м регионалним так.мичењи.ма је екнпа из Светозарева, док је екипа пз Параћина, у конкуренцији јсданаест екппа, заузела шесто .место. На Рспубличком такмичењу Параћпн је на деветнаестом месту. Оријентационим планом за нарсдну годнну предвиђено је да се радничко спортскс нгре што више омасове, зашто у наше.м граду постоје добри условн. М. Живковић ■llllllllllllll!llllllllllll|lll!ll|||||||||||||||||||||||||||||||||||UIIIIIIIIII|||||||||||||||||||!l|ili|||||hiiai!llil||i||||)||||||||>: ; КОШАРКАШКИ TYPHHP ! ДВА ДАНА ВРХУНСКЕ «ДРКЕ На Новогодишњем турниру у кошарци i i учествују репрезентација Бугарске, Црвена i I звезда, Беко и ОКК Параћин КОШАРКА: МУШКАРЦИ ДВЕ ПОБЕДЕ Y последња два кола параћннски кошаркаши савладдди су ,Дуг" нз Враља 103:94, и „Озрен" из Соко Бање 111:62. Ове победе постигнуте су у гостима па су освојенн бодовн још „слађн". С.Р. = И ове године парашш- = ским љубитељи.ма кошарке = неће бити ускраћено задо- = вољство да на паркету ХаЕ ле спортова „7. јул” посмат = рају врхунске кошаркаше. Е Y органнзацији СИЗ-а Фи- = зичкс културе, Хале спорто = ва и КК „Црвена звезда", 2. = и 3. јануара одржаћс се ве- = лнкн Новогодишњи турнир Е на ко.ме ћс за разлику од Е досадашњнх врхунскнх тур = нира учествоватн и јгносе трани кошаркаши, репрсЕ зентација Бугарскс. = Дебитант је н до.маћа екл f па ОКК Параћин, која по- = јачана својим бивши.м чла Е нови.ма Митровићем нз Бос ^illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllll не и То.мићем нз чачанског = Борца, претендује на вишн = пласман међу кошаркаш- е КИ.М дивовима. = Y оквиру турнира, савез- = нп капитеи Ранко Жеравч- = ца, одржаће семинар за е трепере са те.мама „Формн- = рање кошаркашког кадра" = и „Стручнп рад у клубу". = Спонзори Новогодпшњег = турнира су раднс организа = ције Српска фабрпка стак- = ла и „Будућност", фабрика е за производњу слектроенер = гстске опреме, чнји lie заш = титни знак носити кошар = кашн „Црвснс звсздс” па = трн првенствена сусрета. М. Миленковић = ЖШР МИАОШЕВИЋ ПРВ1К РЕ1И0НА Y организдцнји Општинског шаховског одбора одржано јс 6. децембра Општинско првенство у оквнру „Акиије шах у школе". Побсдник такмичења код пионира јс Алсксандар Милошевић-Саша из ОШ „Р. Домановић", а код пионнрки Даница Добросављевић нз школе „25. мај” пз Поповца. Победницима так.мичења, 7 пионира и 5 пнонирки, ОШО уручио је пригодне награде и дипломе и уједно у заједници са СИЗ-о.м образовања обсзбедио учешће на Регионалном так.мичењу у ПараГшну у објектима Рекреационог центра „7. јула". На такдшчељу региона Шумадије и Поморавља од 12. до 14. децембра па коме јс учествовало 39 пионцра и 20 пиопирки, који су се пласирали са општинскнх такмичења, поново је победник у катсгоријн пионира Александар Милошевнћ нз Параћнна, а титулу победника код пнонирки освојила је Мирјана Ивезић из Крагујевца. Вредан успех остварио јс и Драган Антић из ОШ „Б. Крсма новић’’ из Снкирнце освојившн III место и заједно са Сашо.м нзборио право учешћа на Републичком првснству у Врњачкој бањн од 2. до 7. II 1981. године. Домаћин и органнзатор ОШО Параћии даривао је побсдпицима пехаре и дипло.ме, а најбоље пласиране наградно стручно.м литературо.м. Воја ПавловиН БРЗОПОТЕЗНИ TYPHHP Y ЧАСТ ДАНА ЈНА На брзопотезно.м таклшчсњу које је организовао Гарннзон ЈНА нз Параћина у част 22. децембра — Дана JHA, а уз учешће 17 такмичара, победио је Радомир Милошевнћ пспрсд Милана Дезелина н Милана Пантнћа. Оргаппзатор такдшчеља победници.ма је урк^чио пехар, пригодне награде и дипло.ме. В. П. СТРЕЉАШТВО ПИОНИРИ иеди РЕПУБАИНЕ СРБИЈЕ Ненад Симић и Зоран Петровић најбољи у конкуренцији појединаца са по 179 кругова. Дугогодиш1ш рад, \д1орност, стрпљење и .мотивисаност за победу круннсано је звањем најбољег. Пионири ОШ „Стеван Јаковљевић” на „Олимпијским школским играма омладнне Србије” у Горње.м Милановцу, Ненад Симнћ и Зоран Петровић били су најбољи појединци убивши” по 179 кругова. Врло добар резултат постшао је и Дејан Снмнћ, са својих 11 година. Ненад Симнћ Зоран Петровић Прво место у екипном пласману првпало 'је домаћину основнн.ма пз Fopibcr Мнлановца. Заједннца основног образовања републике Србнје поделила је укупно 12 мезаља н прпзнањз. а од тога шест ће краситп внтрине псноваца ОШ „Стсван Јаковљевнћ". С. Здравковић Мпанаа 10 „ПАРТИЗАНОВА"СМОТРА Y ПАРАНИНУ ШЕСТ СТОТИНА УЧЕСНИКА СМОТРЕ ■ Савез за фнзнчко васпитање н спортску рекреацију „Партизан" Републике Србије поверио је организацију II републичке смотре друштва „Партизан” граду Параћину. Спортски рекреациони центар „7. јул" примиће на своје терене v мају месецу многобројне так.млчаре, учесннке II републичке смотрс Друштава за физичко васпитање Ji спортску рекрсацију из 'Србије. Ова с.мотра лз оквира спортске рекреације „Партиза на”, и.ма за задатак активирање о.младинс која није обухваћсна организовани.м бављење.м спорто.м и рекреацијо.м, мада ће се .међу учесницима наћи и млађе категорије. Дисциплине у којнма ћс се одвијати такмичења су популарне. Одбојка, бадминтон, стони тенис, крос у ок виру акције „Здрав и способан”, гимнастика, стрељаипво, биће спортовн у који.ма ће.мо моћи да бодримо и параћинске екипе, јер је ово такмичење најдиректнија акција на пропагандп масовне физичке културе у праду на Црници. Пре овог масовног таклшчења, које се уклапа у прославг Дана младости, у Параћину he се одржати и предтакмичење за избор наших представника на ње.му. МЈИ. Велика смотра планирана је за 23. н 24. мај мдуће содине а очекује се учешће преко 600 такмичара ; • HA KPAJY ТАКМИЧАРСКЕ ГОДИНЕ < ; Shdomo нојОоље спооше ПороОина 1! Самоуправна интересна заЈедница физнчке културе и ’ । лист „14 дана" бираЈу најбољег појединца и скипу у ' • опшшни Параћин ( На предлог спортских организација, појединаца и < 1 других организација, ове годинс ло први пут бирамо нај ( i боље спортисте општине Параћин, Стога вас позивамо ( •' да на адресу листа доставнте пнс.мене предлоге за најбо- ( љег спортисту по којима ће жнри састављен од спортс- < ких HOBiniapa н друштвсних радника донети одлуку о по < < јединцнма и екипама, којс ће ове године поиети зван»е 11 најбољег. ', \ Y следећем броју, који лзлази 14. јануара 1981. годинс, објавићемо предлоге за најбољег и гласачки листић за । т читаоце, који ће својим гласовима помоћи жкрију у нз- у (* бору. . • t' За најбољс, предвиђене су награде. (' СИЗ ФИЗИЧКЕ KYJITYPE И „14. ДАНА” Ј СТОНИ ТЕНИС РЕЗИМЕ ДОСАДАШЊИХ УСЛЕХА „БОРЦА“ У 1981. ГОДИНИ © Од марта 1980. године, када је поново активиран рад, стонотенисери „Борца” из Параћина постигли су значајне успехе, кроз такмичења за радничке спортске игре, кроз Куп такмичења, пријатељске сусрете, на „Стакларијади” и у првенству Зонске лиге МОСС-а Нд Раднпчко спортским играма, општ.чнским, регионалнпм н рспубличкн.м таклшчењпма стонотенисери Фабрике стакла из Параћина увек су освајали прва места и са серијом одличних нгара постали прваци Србије. Ово такмичеље под називом „Сусрети OOYP-a" требало је да се одржн на нивоу Југославије, али ради штедње, за ову годину јс одложено. Y такмнчењу за „Куп Mapuiana Тита" у прво.м колу јс „Борац" еле.минисан од првс екипе „Јагодина" из Светозарсва сасви.м заслужено, јер још није био у фор.ми. Y прпјатељским сусретн.ма „Борац" јс од оса.м, седам рсшио у своју корист, а само једну изгубно. На играма произвоБача стакла Југославијс — „Стакларијади", одржаној у Панчеву, „Борцу" је измакла златна .медаља са.мо зато што нису играли у пуно.м саставу. > Y првом дслу регионалне лпгс Зонс МОСС-а за Поморавље, стонотеннсери „Борца" освојилн су прво .место без пораза. Коначна табела: 1. Борац — Параћин 2. Партизан — Мајур 3. Раднички — Нуприја 4. Полет — Сење 5 Раднички — Крагујевац 6. Младост — Драгоцвет 7. AC — Крагујсвац 8. Јагодина Светозарево 9. Ресавац — Великп Поповић 10. Добра Вода — Добра Вода 990 45: 8 18 9 8 1 43:19 16 972 39:18 14 9 5 4 34:32 10 945 33:29 8 9 45 32:29 8 945 25:34 3 927 18:35 4 927 19:39 4 9 0 9 0:45 0 Друп! део почшбс 15. II 1981. године. ЗА НАЈБОЉЕГ MEBY НАЈхМЛАБИМА И СТАРИЈИМА Од јуна 1980. године почела је са радо.и школа за стони тсннс за пнонире и пионирке. Основно знање играња су завршили и сада се игра клупско првенство у њнховим дисциплинама. Код пнонира у двс групе, а код пнонирке у једну групу, пошто нх н.ма мање. Клупско првенство у свим лисциплинама освојили су за 1980. годину и то: Сениори: Боривоје Дулић, Милан Илић и Милосав Рајић Јуниори: Мирослав Тешић, Ненад Јанковић и С. Фнлиповић Јуниорке: Веспа Марковић Љнљаиа ПоповнН ц С. Ctoikoвић. Ј ос-чоГоБења Параћина C1K „Боран" јс био onганизатор Општипског првспства уз учсшће 56 такмнчара. Y част даиа ос.-гобоћсша Парац je органнзовао својс 20-то ’ Јуоиларно традиционално отво репо првснство града под називом „Куп Параћина". Y част Дана JHA, СТК ,.Борац оно je организатор Позивног турнира дванаест најбољих играча Зоне МОСС за Шумадију и Поморављс.
СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ CO ПАРАНИН HA OCHOBY ЧЛАНА 12 CTAB 1 И 2 ЗАКОНА O BOJHOJ ОБАВЕЗА (СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ БР. 36/80) ОБЈА ВЉУЈЕ ОПШТИ ПОЗИВ Позивају ce сва мушка лица pobeiia 1964 године ca сталним место.м пребивалишта јборавка на територијн отптине Параћнн, као и лица старијих годншта која се до сада ннсу пријавила из било којнх разлога, да се јаве Сехретаријату за огпптепародлу одбрачу Скугпптине оппгпшс Параћнн. ради vnobeiha v војну евиденцмју. « Yrmc he ce вршити од 12. I 1981. годнве до 12. 02. 1931. тлгне. сзаког радног дана од 09,00 до 13,00 часова у просторијама Сехретаријпта соба бр. 32/Ш за омладннце са подручја грзда Параћина, Стриже и Текпје и прссторијама мссивх канцсларпја за омладинце са подручја осталих сеоскнх насеља. Неодазивање позиву казннће ce no члану 79. Зокона о воЈпој обавези. CbuM читаоцима и сарадницима желимо срећну НОВУ 1981. ГОДИНУ СЕКРЕТАРМЈЛТ ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ CO П A P A K И H СВИМ ГРА Ј НИМА ЖЕЛИМО СРЕЋНУ И УСПЕШНУ1981. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ _ ОГППТИНСКО BERE САВЕЗА СИНДИКАТА — ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС _ ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СУБНОР — ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН _ ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО tiiiiiiitiiuiiiiiniiuiiiniiiii'iiiinuuiuuiiiuiuiuuHiiHdiiiuuiiHiiuKiiuimMuuiiiuiMiHiHnniiuinuou .............. ................................ ....................... .................... ............. ЧЕСТИТАМО РОБНА KYHA У ПАРАКИНУ СВИМ ПОТРОШАЧИМА НОВУ 1881. ГОДМНУ .............. ................................................ .......... ....... .. ..............................
М. ДЕЦЕМБАР 1980. « БРОЈ 1^1 ФАБРИКА ЦЕМЕНТА _НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА XVIII БРОЈ 270 ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИН, ГОВОРИ О PE3YJIТАТИМА Y ПРОШЛОЈ И ПЛАНОВИМА ЗА ИДУПУ ГОДИНУ мни.о ммх ■ Налазимо се на крају јсднс пословне године, која Јс за све радпнке Цемснтаре била значаЈна ■ О тсме шта јс урађено у овој, протекл ој годинп и који су то задаци који нас очскују у слсдеНој говорп гснера.шн дирсктор Цсмелгарс, Топлица Недељковлћ. ТТословна политика у 1980. години јс у контлнуитету са пословном поллтиком утврђенои плано.м развоја ралпс орга.чиззцмје за псриод 1976—1980 годинс. Њсна суштнна огледа се у афир.мацлји' три цнља: извршсјбс планскпх задатака v 'текећој актлвностн, нзвршење залатака лз области- развоја цхцо* градљс друштвено-еконо.мских односа. Текуће пословап>е одвлјало се у отежани.м услови.ма прнвреБиваи»а, који су сс као п код других грапа одразили на сфекте послосања. V односу на физички обп.м производњс отеж;нн услови прнвреБнваља одражавали су се недовољнлм количнлама мазута (у злмско.м периоду) врећа, шљакс и гипса. Стабплизациона опредељсња земље одразила су сс на финакспјскл рсзултат пословања у основној делатности. Цене це.иента, пос.иатралс у иелој годмви, нису биле паритетне са цена.ма репроматеријала тако лз је све до октобра месеца цепа пронзводње била већа од продајне цене цемента. Пошто смо све овс пзменс v условнма призрећнваЈБа ирелвпдели, то смо пословлу политнку v делу гекућих акгпвкостн поставпли тако да сс прск ' оптималног корншћсгва гнутоашњнх ресурса прнблнжло а.мор тизуЈу негативнн ефскти отсжаиих услова привређивања. Физпчкл оби.м производње оа зивао се на маркн це.мснта ПЦ 450, повсћаној произврдњп новимала к појачаној функиијм промста у области удружпван-а са купин.ма и превознпцима. п пролаји на мало н пелпко nopea цемента и осталог материЈала. ПоСтављсни цнл.евп нису до краја реалпзовани. План производње кллнкера 6nhc остпарен са око 97 одсто, а план производЈве I! реализације цс мента са око 90 олсто, што је на hiibov oi'Tcapeiha чндустрнјс цемента Југославије. Разлози неоствареља плана су недостатак репро.материјаза и горпва. продужени ре.монт код пећи 1 и 2. неадекватно руковање производнпм постро?«:- ЈБп.ма. неефнкасна организација рада посебно у пламирању послова н брзини отклањања застоја. не.мотивна расподела и недовољна радна дисциплпна. Неостварсни план пронзво i1бс це.мента утпцао јс на виси* hv допунскпх ефеката OOVP-a „Малопродаје” и ООУР-а „Промет” н деловао на фпналсијск>1 резултат радне организације. За девет мессип остварен јс губитак од 900 мил, ст. дннара и пробијања лнчних лоходака за 2 милнјарде ст. дпнара v односу на ограничења у Резолуцијп. Флнанслјски резултат пос.матран у односу па грапу. је. ч порел гублтка. најбољп (л.мамо наЈмањи ггбнтак од свпх 15 цемелтара). Други разлог због коРадннчкп савст ООУР „Производња це.мелта” у саставу Раднс организацлјс Ф. Ц. „Новл Поповац” у Поповцу, одлуко.м број 143/80 расппсује К О Н К Y Р С За стппелдпрашс једног редовног студепта IV годпнс Рударско-геолошког факултета. Виспна месечпе стппендчје лзпосп 2100 днпара. Молбс за конкурс доставлти Сектору за кадровске л самоупарвнс послове, а рок трајања конкурса је 15 дала од дана објављивања. јег је финансијско пословање негативно (за девет месеци) са велико.м вероватноћом да так) буде и на крају годнне јс наведсна депрссивна цена цс.мснтл. Анализа ова два узрока ynvhyje па следећи закључак: с*/- бјективнс слабости квантитатппно пзраженс утицале су на незјуће сптуације како у односу на рад и’ средства рада тако и у односу на извршавањс радних задатака радннка. Логнчна последица оваквог стаља јс недовољна радна дисцпплнна, повећан број часова продужепог рада, застоји па и хаварије производних nocrpojeља — све скупа мањи обим пронзводње. ’ Y објашњењу узрока обично се лде на пребацнвање кривицс на другог, а ова теза у јединственом и дб краја корелатпвно.м технолошком процесу не може да егзнстира. Јединствсно п меБусобно условљеки технолошкл процес с juдне стране успостављсни скоНО.МСКН односи ООУР-а у оквпру заједнпчког дохотка л укгпног прихода с друге стране захтсвају да свако при.ми на себс свој део одговорностл л да узроке неоствареЈБа плана и поогпама (код производнпх ООУР-а) тражп првенствено у себп, а пото.м v другом. Овакав присгуп нлје бло карактеристи ка нашег понашања. У.место борбс за већу пролзводњу, коришНеље свих расположлвлх потенцијала у ту сврху (процснаг корлшћеља капацлтета код пеhn 1 н 2 је лајнижл у послед1Бих 10 годпна) мл с.мо често пута алгажовалост колектива и спгала усмеравалл ка расподелп дохотка I! у то.ме прсдлагалп лсллатс лезавлсно од тога да ли је чнст доходак то могао да омогућп. стварсња пронзвод>Бе од око 50.000 (разлнка до плана) која бн продајом преко трговинских ООУР-а омогућнла допунску ззраду од 600—700 .мнлпопа сг. динара, чпме би у најбоље.м слу чају покрпло губитак, али не и доходак који за исплату лнчinIX доходака у складу са Резолуцпјом. Прп оваквнм цсна.ма це.мента укупнн губптак у цемеитаои бно бл из.мсђу 7 п 8 милијардч ст. динара. Допунскн сфектп из новп.ма* ла п прометне функције с.мањпли су укупни губитак и омогу- -ћпли просечан раст личнпх доходака. у односу на крај 1979. годинс, за око 7 одсто (од 750.000 на крају 1979. годинс на 802.200 за 11 мссеци 1980 године). Неостварени доходак, у износу хо ји представља пробијање масе тчннх доходака по Рсзолуцпјн (2 ст. лпилијарде). последнца је неадекватног статуса цементнз индустрије као базнс, у прл марној расподели, шго јс по тврдила п студпја Институтд за економику индустријс из Београда. Апализираљс ова два разлогл не.ма за циљ да се унутрашње слабосги пр.ебацују на друштво. већ да сс н једном и другом да права дн.мензија. Губнцц v грани за 9 месеии износилп су око 65 мплијарди ст. i iнара, а пробијања личннх доходака су далекр изнад наши.ч пробнјаља. Наш просечан личпп доходак п ако јс фпнансшскн рсзглтат најббљи у грани је v доњем делу табеле. Неостварени походак због у нутрашњих слабосгп заслужуји посебан коментар. Оп сс најбол»е може да ца.преко објашњсiba организацнје рада п рукоBobeiba, н расподелп лпчних зоходака. Органлзација рада у оквиру ibc п руковоБење, п.ма доста ледостата^а. Плалирањс разннх зктјлзностп II послова нема потрсбнп ннво. To важи за пословс унутар ООУР-а н РЗ. а и за међусобни однос ООУР-а. Прнсутна јс неконгрола извршсп>а датих залатака у односу на рок it квалитет, као и не пружање стручие по.моћи у извршавању сложеннх послова. Одсуство ових елемената у. органнзовању послова проузрокује нзненаБуИзвесне структуре (руководноии п друштвено-политлчке органпзацпјсј желе на овај :ia41 iii да сачувају популарпост у колектпву. За педугорочност овакве орјс нтације лпјс потребап посебал коментар из простог разлога што се популарност нлкад трајло не можс да сачува на мало.м раду и Ataiboj стопп раста до.хотка. Овакво.м стању допрллсла је лемотивна расподела како у односл.ма пзмеВу ООУР-а тако п унутар ООУР-а и РЗ. Имамо уједначене мссечне аконташгс ООУР-а it плаћаље времена (прг ко вредлостп радног места), a нс стварног рада. Због оваквот стања у расподели пма.мо доста лзражену појаву псзаппгерссованостл за рад п то скоро код свлх категорлја раднлка. Проссчан лнчни доходак од 802.000 ст. дллара (за 11 мссецл) није .малл (п ако у односу па 1979. голлну лма стопг расга од свсга 7 одсто), већл јс од про сека околлле, реглона п pc.'ivблике. алл нчје доведен у везу са пашпм дневним понаша- !1»е.м’ услед чега ООУР за обавБП1БС послова (кол некпх ООУР-а чак п смањенп) теже ка сгаллом повећаљу радпе снаге п све већбм ангажовању трећлх лица. На овај начин доприносе смањењу дохотка, а салшм тпм п личнвх доходака. V нзвршавању лослова из области развоја бележлмо влднс резултате. Крајс.м и почетком идуће 1|ринс почеће пробна пролзводња у новој фабринн цсмента. Овн* резултатп 6или би импозантнији да нијс дошло до извесног прекорачења рокова градЈвс фабрике. Мл као инвеститори насхојали смо да својн.м понашање.и не угрозимз утврБене рокове. чак с.мо л п> рсд прсмлја предузећпма увели и прсмије директнпм пзвршис.- ннма на градилишту. Али моатажери н овакву ссре.мност ин веститсра (МИН, Трудбеник п „14. окгобар”) нису* лскористили већ су својлм неодговорни.и поиашаље.ч померили почетак пробне произволњс за I квартал 1981. годинс. И у наше.и случају лспољила се нсефикасносг извођача. шго је карактерлсглка свих већих лнвестицпја у зедљн. Но без обзпра на ово проблjaibc рокова овај посао приводи се крају, а укупне пнвест.1- није лзносићс негде око 190 милпјарди ст. динара. што је пспод вредностл истог капацитста изграћеног прс 3 годинс, a за дулло јефтиплјл’ од лстих капацлтета којл треба сада да се градс (лредрачупска вредлост лсте фабрлке дапас изкосл 400 мпл. ст. динара). Завршетко.м нове фабрике уврстлНемо се у три пајвећа произвоћача цемента Југославијо и допрлнећемо остварсњу стабиллзацлоне поллтикс наше републлке у делу мањег ангажовања дсвлза за’ увоз це.мслта и смањењу трошкбва лзградже преко ублажлваља празних ходова у грађевлнарству чијн је узрок био недостатак цеме11та. Пословна поллтлка у 1981. годллл Пословпу 1981. годпну започеНс.мо у условлма опредсл>сн>а друштва за још већу афлр.мацлју стабнллзационлх цнљева, са обавезо.м да ново нзграБеии капацптст уходамо у што кра he.u року н радимо иа стваран>у услова за остварење цлљевл U3 плана за псриод 1981—1985. годлне. У rdKyhoj активностп прсдвиБа.мо пропзводњу цемелта ол 625.000 т., 150.000 т. ловнмала ч 150.000 т. камених агрегата (за тржиште) п даљу експанзију прометне функцлје (преко оба ООУР-а). Производњу це.монта нз none фабрлке билансираће.мо до кра ја I квартала. Очекујемо да he она битп из.међу 300 п 400.000 г. У 1981. ГОДЛНИ ССДМОГОДЛШ1БП днспарнтст лз.мећу цене производње II продајне цене цсмента блће ублажел. Измењепа цела цсмента у 1980 годинл (са преносом трошкова амбалажс — врећа на купца достлже пзнос од око 60 одсто преко дсјства на целу годнну и уз будућл парлтет у промена.ма цена горлва п осталлх репроматеријала ч цене цемснта) о.могућиће пословањс без гублтака. При садашјбсм односу цена це.мента л nunc горива, електричне енергије п осталих репро.матерлјала лро јекција фппансијскпх резултата нз базл предвиђеног плана пропзводњс омогућује знатно већа срсдстза за остатак дохотка (фондове) повећањс масе ллчнпх доходака за око 20 одсто у одлосу ла 1980. годппу. Из овог податка да сс јаспо закључлтн шта пзмепа статуса у прп.марлој расподелп (лзмела цсна цсмента) значп за економскл положај радне органлзацл* је. Прп скоро iicTiiM фпзичклм величпнама плана лмаћемо всћл чисти доходак, него дохо дак у целој 1980 годлнл. Обзиро.м на ову промену статуса у прпмарној распозелп остајс лам да бољпм радом лсго у 1980. годпни, уз отклаљањс свпх слабостл у областл оргалпзацлје рада и расподеле п уопште лашег одпоса npe.ua раду. остварлмо лавсделе задаткс нз пројекцлје плала пролзвод1БС. Тралсформпшућп себе у рвом с.мислу може.мо очеклватл пораст просечног ллчног дохотка од 802.000 длпара па преко 900.000.— у 1981. годлпл л лакше (не потпуно) лзвршавање обавеза створснлх нзградњом но ве фабрпкс. Присутни.технлчкп п кадровскп потенцијал радне органнзације пружају основ за остварење овпх циљева и у очекиваiby њиховог нзвршсња свп.м раднп.м људима наше фабрикс л свпм грађанл.ма нашс општпне жслп.и cpeliiiy Нову годпнг. 13 Мвана^ Y ПРВОМ lUIAHY РЕФЕРЕНДУМ 30. ДЕЦЕМБРА Рсферсндум за изјашљавање радника основнпх организација и раднс заједнице у саставу Раднс органпзацијс „Нови Поповац”, фабрика цсмента, одржаће сс трпдссетог деце.мбра. Радннцц треба да сс лзјасле о усвајаљу: — Прсдлога о пнтсграцнји са руднико.и .Ллпница” пз Гружс п Са.моуправин.м општим актима везани.и за ову илтеграцију. — Самоуправног споразума о пз.мснама и допунама ОВОГОДИШЊИ ПОКАОН ПАКЕТИћИ ЗА ДЕЦУ РАДНИКА ЦЕМЕНТАРЕ II ове године, као и лредходнс, деца радника залосленпх у фабриии ие.мента „Нови Поповац”, добиће локлон- -пакетиће за Новогодишње празнике п то сва дсца стара до 10 година. Поклон-пакетнће добиНе и деца оних радника којл cv настрадали или у.мрли, а билл су радлицл нашег колекулва. Приликом предавања поклола дсци he битл приреБен и прлгодан програм. СРЕЋНА НОВА 1981. Самоуправног споразума о удружлваљу OOYP у Радну организацпЈу. — Статутарнс одлажс о пз- .мснама и допунама Статута Раднс оргализацпјс. — C.uepiniua.ua (плана развоја) Радне орпптзацпјс за период од 1981 до 1985 годанс. Пре референдума, на зборовп.ма радллка обавнће се прсдхолна расправа по овим tuiTaEWLua. Љ.
|~НОВИ ПОПОВАЦ е НОВИ ПОПОВАЦ 31. ДЕЦЕМБАР 1980. • БРОЈ 172 СТРУЧНИ НАДЗОР ДАНАЦА НА ПРАГУ НОВЕ ГОДИНЕ (Д ПСЧННД МОНТАЖЕ Први Шмнтовн стручљацн дошли су још четрнаестог авгу ста 1978. годинс. Од тада до данас нски су одлазили, другн су долазнлн али монтажа јс увек бнла под њиховим будннм оком. Тренутно се у нашем колсктнву налазе осам Данских стручљака. To су: Оле Поулссн, машпнски пнжсњср главни руководилац н најодговорнијн чо вск овс стручне скипе. Дошао је још 14. августа 1978. године н остаће у нашем колективу до завршстка изградње фабрнке; Ернк Петсрсен шеф механичара; Артур Јснен, Б. 0. Мелби. Р. А. Наги, мехашгчарп; Егон Јакобсен шсф електрнчара: Ј. Б. Шторгард и С. Б. Филт, електрпчарп. ЈПто се тнче посла, па крају 1980. године, пре.ма речима Поулсена, 60 посто монтаже је завршсно. Нада се да ће у току идуће године поједшш деловн фабрике бнтн постспсно пуштени у погон. Према љнховом плану, дробилина је трсбала ла будс пуштсна 27. новембра и тако је и било. тако. да сс надају да ће п друга постројења бнти завршсна пре.ма плану. Очекује се завршетак транспортног система и млина снровпне. Одмах после завршетка мехапичке .монтажс почињу слсктричарске пробе. Дански стручњани нзражавају бојазан, обзиром на зимскн пепиод и знајући нашу „кошаву” ла завршетак гасовода не угрози завршстак поједшшх ралова н планпранп термшшн плав. Већлна ових стручњака је са солидним нскуством, у нашу радну органнзацнју дошли су еа разних страпа где су такође учествовали у монтажн. После завршенпх послова свако he опет отићн на своју страну. Сада су дошли из Ирака, Tvниса. Амсрикс, Шпанпјс и Нпгсрије, Само један од њих је радио у Јутославнји у фабрпии „Натрон" у Маглају. Свн станују у Параћнну. Задовољнн су смештајем п нашим људи.ма. Труде се да nay46 што више наших речи како бн се лакше споразумевалн. Одушевљенн су прнродним лепотама зс.мље. Познају добро околину Параћнна. НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ РАДНИКА ЦЕМЕНТАРЕ В Бољн производни и пословнн резултатп, бољи међуљудскм одпоси, вптпе актнвностн на свим пољима рада, заједннчке су жељс скоро свих раднЈгка нашсг колектнва. Једна моја пнтп.мна жсља јс да мој син са успехом завршн ову годину на медшшнском факултбту. НОВОГОДИШЊА ТРЕБА СМЕНА СТАНА МИЛОСАВЉЕВИБ, хемијскн технпчар. радннк OOYP ..Производња це.мента ’ после две и по године рада на пословима лаборанта у одељељу за механичка исгипгивања v Р. Ј. „Лабораторнја” прелази почетко.м следеће годннс у нову фабрнку. — Моје жел>е везанс су за почетак раДг новс фабрикс и за нови посао којн ћу тамо обављати. Желим да се пгго боље снађем на новом послу, да сада и.ма ново ^руководство, више ради и дадс боље резулrare. ЉУБИША МИЛОШЕВИБ, управннк РЈ „Отпрема иемепта”, у ООУР „Про.мст". — Мојс жеље су првенствено всзане за пуштаље у рад ново фабрикс ,2000 т/дан клЈгнкера” ОНИ ЂЕ РАДИТИ Y ПОШ Док ће всћина раднпка Цсментаре дочекпвати Нову годину у својој кућн илн негде иа страну са својим најближима. једна група радннка Нову годину he дочекати на свом радном месту обављајући уобичајене послове. Да вам мх представимо то је смена Миодрага Стсвановића комс јс ово, узгред да споменемо, трећз лочек нове годнне ва радно.м месту. узастопно. Са №им у смени су: Слободан Буклћ, пекач клинкера, Мкхајло Вучковић, подмазивач пећн, Топлица БуриН, радник на допол торњу, Милан Милутиновић. радник на хладњаку, Радосав Радисављевнћ, млЈГнар сировине. Србољуб Јовановић. чпстач бункера, Драгутин Мплснковић, руковалац шенк-вагс. Радивојс Савић, пекач код старе пећн. Топлина Борђевнћ, мазач, Мнлап ТрнфуновиЈт, радник код пнеуматског уређаја, Мнлосав Стефановпћ, млннар старс сировине, ПОРТРЕТ Милован Михајловић, млинар, Мнлосав Радуновић, руковалац челичне траке, Стојадин Јаблановпћ, похмазивач и Стаменко Павловић, радник у хомогснизацији. Свн ови су раднини РЈ „Сировина и клпнкер" Поред н»их у трећој смени раднђе н четири радника „Погонске контроле". To су: Гвозден Марјановић лаборант, Мирослав МнлснковпН, по.моћннк лаборанта, Милан Мнлачић п Голуб Ннколић, носачи проба. V тој новогодишњој ноћи радиће још известан број делсурннх као и кранисти чија и.мена нисмо успелп да забележимо. Сви онм he tv noli бнтн одговорнн, радиће свој посао, јер сви они су свесни да неко мора и тада да ради. Према tbilxobh.m рсчњма то пм и не пада тако тсшко, мада међу н>и.ма нма и доста младих радника, којима забава у новогодишљој ноћн не би била на одмет. Једино им је жао што им ту ноћ, која је празник за цео свст. пико не прнзнаје као празничну всћ им н њу исплаћују као блло коју трећу смену, а није баш тако. Кад дођс поноћ онн he једап друпша честитати Нову годину и пожелети све најбоље, a опда ће сачекати да дође ј\тро н да крену својим кућама н cBojiiM најближнма, такође. пожеле све најбољс у Новој тодшпт. — Имам пуно жеља. Најважшгја је нпак успешно послодобро. capabyje.M са повн.м колега.ма н да ме нова среднна што бољс прпхвати. НедостајаИе мн друштво садашњнх колега са којн.ма сам провела ове двс н по годлне. Нада.м сс ца he ми се ове жеље остварнтл, јср хшслнм да су скро.мнс. WEHiffi I еаи И -\ui сви скупа, сви-м радннцима који радс у тој ноћп желп.чо ла им се у Новој годинц нспунс свс жсље, п мале н велике. ЈАНИБИЈЕ ЈОВАНОВИБ, КВ возач дампера у OOYP „Површннскл откопл”. — Желнм да у Новој години боље раднмо, испуњавамо постављене задаткс п да проблеми који су нас пратили у овој години остану за нама. ЖелЈсм да .мој ООУР има боље одржавање. мањс застоје а ми мањс проблема. Исто тако желео бпх да мсћуљудски односи буду бољи, a о.младинска организаццја, која В Најзапимљивијп посао од свнх послова које је обавио за врсме двадесетогодшшвег рада био Је посао око освајања провзводње новпмала. ЧИТАОЦИ ПИШУ... Дакило Марковпп управник пословне заједшше за мељаву пемснта и новимала v Цемепта'- ру je дршао пре 20 година, тачније 20. октобра 1960. годнне. Од.мах по доласку у Цемеитару радпо је на послови.ма ооразоваља кадрова да бн касни ■ пРешао V погон за шефа смене. Годину дана провео је ча изградњи „Ковиловаче” у Деспотовцу која је тада била v склопу, Цементаре, a no повратку нз Дсспотовпа радно је кзл шеф пронзводње* Цемента у погону I. У време кала се радпло на освајаљу пропзводње новог И Ипанав производа Новнмала, радио је као управннх старог логона, олносно погона за мељаву Новн.мала. Уједно, то је по речпма Даннла Марковнћа, бно п његов најдражи посао у његовом дугогодишње.м раду. Пре пар година прешао je на мссто Управнпка Ш за мељаву Цемента н Новимала у погону I. Сав досалшњн раднл век провео јс радећи послове које јс волео и које је одговорно обављао. Биран је више пута у оргале самоуправљзЈБа и у друштвено- •политнчким органнзацнјама гле је био на одговорнкм функцнја.ма. Био је председник Омла* лине, члан фабричког комитета народке омлалнне, председник фабричког одбора снндиката, председник савезног одбора цемепташз Југосливнје п др. Члан савезз комушгста постао јс још 1959 године. Добио је внше признања за свој рад. а.тп љему је најдраже признаље — награда Раднпчког савета за освзјање лроп> водн>с Новимала. V овом перподг стабллнзацпје кзда сви ралнп људп наше земл.е улажу максимуме напорз м оетвзрпвање што бољпх пг-Л13БОДННХ резултата н Даннi.j са саојим рзлницима такоое ч:.нп све што је у њпховој м«> ћн ла прсизволља иемента 5vдс птто neha. а квалнтет шго бзљи. И TO СЕ Већ десет годнпа насеље .,Нова колоннја’' v Поповцу сгоји заборавл»ена од свих. Заборавио ју је власник — цементара, СИЗ становања. па и општлпа. Једна једина просторнја у насељу која јс била намењена за друштвене потребе претворена је у .магаиин. Базен. олимпијских раз.мера већ неколико годнна служи као расадник корова. Морам лн ја, као писац ових редова. да вас подсећам да станари овог насеља за килограм хлеба морају да иду до Параћлна, а да не говорим о осталом снабдевању. Трсба ли да доведемо падлсжне у станове, да сс увере да је нама забрањена употреба електр,нчннх аларата изч^зев спјалица и решоа од 400W. Стручпе службе су одавно констатовале да је инсталацпја рађсна ппе 25 година п то за мала оптсрећсња. Коистатовано је и пишта впше. Станари на свој пизнк корпсте такву инсталаппју за попеки електрпчни апапат, уз понекн пожар н на своiv niTCTV л олговорност. До зграла је тешко приНп ко-тпма кад пада киша н v зпмгкпм периодг. Чак ни пабављепи огпсв не можемо допремити до стана. МИЛАН МИЛОЈКОВИН, рсферент у одељењу за радне односе, при калровском сектору Ралне заједнипе. вање у Новој години, који he дати добре фннанспјске резултате а сти.м н добре лнчне дохотке. Желео бих да се поред осталог стабилнзују н ценс и да у Новој годнми н»ихов раст не буде тако брз као у овој протсклој. ДЕШАВА Један скорашњи догаћај нал- .машио је све остале. Канализаиија насења је шест месеци бнла запушена и ометала рад Основне школе, кретањс људи кроз наоеље, нзазвала више заразнпх обољења и потопила околне њнве. Група упорннх станара је данима обпјала гтрагове надлежлннх како би решили настали проблем. Ни .Занат сервис" из Параћина није успео уз по.моћ пнстерне бнло шта да уради. Али што нису могли онп урадила је јака воља станара. Седмог децембра по блату и мокром снегу, лопатама и ашовнма почела је акнија. Цео дан је трајала борба да се загушене цеви оспособе за даљи проток. Уз много зноја н рада у вео.ма лошим условилга рада н уз веллку упорност групе станара, проблем је решен. Урађсно је оно што нијс .могла да уради ни цистерна са прптпском од 80 ат.чосфера. Проблема са каналлзацпјом впше нема. Станарн ће битн мирни до другог проблема. Можда ће се до тада неко сетити да п у том насељу треба много тога \тзадтгги и помоћи стапарима који тамо живе. 3. С. ВЕСТИ ИЗ OOYP п да њено уходавањс прође без проблема. Такође бих желео иа остваримо све постављснс планове, да нам производња течс без проблема, да не буде пуно застоја, јер само тако ће.мо успетн да повсћамо н наше личие дохотке. Свјш колегама ц раднишша фабрпкс цемента желпм Срсћну Нову годину. ЛЕПОСАВА МИЈАТОВИН, калкулапт у OOYP „Малопродаја". — Боље пословање, бољн меБуљудски односн и боља сарадн»а .међу ООУР „Промет" ч .Л1алопродаја", су моје жељс којс 61lx желела да се остварс у новој годнни. Такође бпх желела да наш ООУР добнја вишс цемента за реалнзанију, него игго је то био случај до сада. Рокови за усвајање планова Рок за ххвајањс плана фнзичког облма пронзводње, реализације и плаиа ремонта за 1981. годину је 31. децембар. Рок за усвајање Финанслјског плана за 1981. годану је двадесети јануар 1981. године. Ове рокове је донео и усвојио Раднички савет ралнс организације, на својој седниии одржано.ј 15. децембра. ПРЕМИЈЕ РАДНИЦИМА МИН-а ИЗ НИША Радшши, пзвоВачи радова на изградњи нове фабрике из МИН — НИШ, ООУР „Мнномонтажа” добили су прсмије за добро обављен посао у пзносу од 29.000 динара. ВЕБЕ ЦЕНЕ БИОСКОПСКИХ УЛАЗНИЦА Ралнччкн савет Радне заједницс „Заједннчке службс” на својој седншш од 4. дене.мбра донео је одлуку о повећању цена биоскопских улазница, v биоскоггу „Радипчки”, v Поповцу, од 10 на 15 динара. Нове цене ст\т:ају на снагу 1. јачуара 1981. годинс. ПРЕДНОВОГОДИШЊА АКТИВНОСТ 23., 24. и 25. денембра све Основне органнззцнје удруженог рад одржале су седилце радничких савста. На седницама је обављено предходно расправљање по питањи.ма која ће усвојнти на Референдуму: Разматран ie Предлог смерница плана развоја Радне организашгје Предлог плана производнл за 1981. годину; Прехтог спстематизацпје послова за нову технолошку линију; и др.
wuoИo
I
..ELEKTROSRBIJA" 'pR0JEKTOVA^rP,R?JZV°DNJU ' D'S.™BUClJU ELEKTR1CNE ENERGIJE, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU - K R A L J E VO ’ POUR ELEHTRODISTRIBUCIJA „Paracin“ I ® NISSLEKTRO Свим радним људима и грађанима општине Параћин I ЧЕСТИТАМО ВАМ | НОВУ ГОДИНУ СВОЈИМ КУПЦИМА НУДИМО: КОМПЛЕТАН АСОРТИМАН ЗА ВОДОВОД, ГРЕЈАЊЕ И ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈУ. ПРОДАВНИЦА У УЛИЦИ М. ТИТА fllllllllllllllllllllllllllllllllllll......... честитамо BMW Г0Д1ШУ РАДННЧКН УНИВЕРЗНТП „БРАНКО КРСМАНОВНБ" РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, КОРИСНИЦИМА КУЛТУРНО ОБРАЗОВНИХ УСЛУГА РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА „БРАНКО КРСМАНОВИН” ЧЕСТИТАМО НОВУГОДИНУ РАДНИ КОЛЕКТИВ РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА „БРАНКО КРСМАНОВИН” СВИхМ РАДНИМ ЉУДИМА, ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН И пословним ПРИЈАТЕЉИМА 1ЖЕЛИМО ^СРЕЋНУ УСПЕШНУ 1981 !одину РАДНИ ЉУДИ БУДУБНОСТИ