£tllllllllllllllinilllllinitlHIIIIIIIUIIIIIIIIinillllllllllllll^ САРАДЊА БРАТСНИХ ОПШТИНА МУРСНЕ СОБОТЕ И ПАРАБИНА is привреда-вносницшрцње ЗАКЉУЧЕНО ЈЕ У РАЗГОВОГП.МА 0 ПРЕДЛОГУ ПРОГРАМА САРАДЊЕ • ДЕЛЕГАЦИ.1Л = MYPCKE СОБОТЕ КОЈА ЈЕ УЧЕСТВОВАЛА Y РАЗГОВОРИ.МА ОБИШЛА ЈЕ ИАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СТРАНА 1 ПАРАБИНСКЕ КОЛЕКТИВЕ • ПОСЕБАП ЗНАЧАЈ ДАТ ЈЕ ЗБЛИЖАВАЊУ И УПОЗНАВАЊА' 5. ЖТГГЕЉА ДВЕ БРЛТСКЕ ОПШТИНЕ. СТРАНА 2. Лист Соцнјалистичког савсза радног народа отпптинс Параћин ГОДИНА VII @ БРОЈ 152 • ПАРАНИН, панаи 12. МАРТ 1580. • ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ • ЦЕНА 4 ДИН. С1АБИАИЗАЦИ1А ИЗ АРАВОГ УГАА Г1рогра.чи стабилизационих .иера, ако схвати.ио dq с.ио сс сви држали својих обавеза, a то смо били дужни, су готови. Тиме јс завршен један велики посао који he нам представљати путоказ буdyhez рада. Он he to noстати ако ти програми нс остану у фијокама, нс буду са.ио програ.ип жеља, заправо нс буду са.ио доказ да их ti.ua.uo као прав daibc прсд заједницо.и п прсд собо.и. Лко тако схва ти.ио, ондаостајсдаприо не.ио иа њихово реализоcaibc, на конкретан pad ко ја устоарии npedcvaea>a стабилпзацију онако како РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИКОМ СКУГГШТИНЕ ОПШТИНЕ СЛОБОДАНОМ МИЛИВОЈЕВИБЕМ О ПРИВРЕДИ ОПШТИНЕ ПАРАБИН Y ПРОШЛОЈ ГОДИИИ КРЕНУАО |Е НА БОА>Е $ Наш даљи развој завнсиће од наше програмске оријентацнјс и наше спремности да постављене задатке и програме реализујемо Мада се још увек своде рачунн о пословању прнврсдс у претходноЈ години, замолилн смо предссдинка Скупштинс општине СЛОГОДАНА МИЛИВОЈЕВИНА. да на основу првпх података олговори за наш лист на пеколнко пнтања о садашњсм тренутку и будућности машс привредс. Рсзултатн пословања привредс у прошлој годшш су познати: Можсмо лм са љмма бнтм задовољни? с.ио залшслссгп. Уз pad. као саставна делови предузетих мсра, долазс ттедња, ограничаван>с поrpotatbc. повећање азвоза и одговорност. У свему то.ие допринос сваког поjcdtuuta мора да буде осгтап и мерљив. Сгабилизација нијс само ibcuo npicxearatbe tta :i5opocu.ua радних људи, поссзање за програлиииа, израда анализа п нројсK'ara. Она је нешто мното бшие. Прс ceeta свсст да .иора.ио да у .чного чсму мењамо сбоје понаtttatbc. свсст да с.ио ми ти — iiojcdiiHtpi који треба da daiy чун допринос, — да псма другог ко he да надокнади нашу не.иарност и нерад. Понегде стабилизација — Пословпа ГОДШ13 је завршена и сведени рачуни пословања. Још немамо детаљне апализе пословннх рсзултата пз претходне годние, алп располажемо цифарским показатељи.ма. Опи представљају основу тих аналлза па ћу се н»н ма и послужпти. Укупан прнход, остварен доходак н чист доходак расту са пндексом од 130 одсто. Битио је да су ови слементп кретаља прпблпжло уједначенн и крећу се у распону од 128.3 одсто повећаног лохотка ло 1313 одсто чвстог лохотка у одпбсу на 103,2 одсто повсћаиог укупног првхода. тујемо да је то знатно ннже од просека у Рспублтш и Регнону. Стопа раста запосленостп са новсћањем од 2.7 одсто није за потцењнвање, међутнм, укупап број запослепнх и чињени ца да се тај број оквирно п битно всћ 10 година не мења, упућује нас на то да са оваквлм кретањем не можемо да будемо задевољни. нијс схваћсна. Jota увек сс лута или свссно tpctuA. Она нс можс да буде само изражена кроз повећану производtby у тонама, ако су нам у тој мсри и трошкови производње порасли, или да јс граћевинско преду- :-.che укњижило у свој (frond једну милијарду гаиие, ако јс тај новац 3apahen са.мо кроз скупљу продају квадрахног метра. Она није и нс може да буде ако нразни камиони, аутобуси а кола јуре нашим путевима. Договорили смо се да с.е средства за рспрезентацију etuae опорезују и сведу на проценат нижи за 20 одсто у односу на предходну годину. Али. сбоди сс на то да опет Tpotau онај који је то чпtiuo и прс, а онај који је штедео то чини и даИсто тако морамо схватити da предузећа која па неки начин држс .ионопол не могу јачати својс фондовс ti градити сопствену стабилност нереалним цснама, него пре Чињеница, да смо ве- (Ј.иа сналажљиви када је у питању проналажење законских рупа", da у нечијем или сопствено.и усtcoAt интересу протурамо оно taro одудара од усвојене политике, не може чинити напорс на стабилизацији привреде. Примера има много. Заправо они су свуда око нас. Ми с.ио свесни, и rota сс морамо држати да само од нас зависи наша привредна будућност. Једно.и речју да се мањс \'даptt.uo v прса и азвикујечо паролс, а вшпс да раради.ио. Уочљнва је чпњеница п слабосг која нас у привреДкп.м кретањима пратп пз раннјих го лина. а представља несраз.меру у распоиу раста лнчних доходака и заједнпчке потрошње у односу па репродуктлвну спо собност прлвредс. Нан.мс, сред ства за лпчне дохотке ц заједничку потрошњу расту по сто пп од 128,7 одсто, а део за проширење матерпјалпе осповс рада само са 107,5 одсто. Ако сс узму у обзпр ннфлаторна кретања онда је то испод иивоа из претходнс годипс, што практично значи да нам и даље сла бн репродуктивна способност прпвреде. Део члстог дохотка издвојеп за резерве прати кретања II креће се стопом од 122,2 одсто. Подацн н кретања, са којима пма.мо разлога да бу демо задоволлшјн псго у претходној годинн, су: да нам се број основпих органнзацпја ко јс послују са губнтко.м не повећава а впсппа остварених губнтака зпатпо смаљује. Губнци су cMaibeini за 43 одсто. Промењени условп лрнвреБпвања у односу на нзраженн проблс.м енергетике јс са.мо нзменио кориснпке друштвеннх средстава који су дошли у неповољан положај и створнлп губнтке. To је нзразито прнсутно код Српске фабрике стакла која корнсти велпкс колпчине енсргетике као технолошко го риво. Опп не.мају утицаја код noeehaiba цена осповлвх слровина н рспро-.материјала, а цснс су лм под колтролом Савезног завода за цене. Са те страле су практнчно не.мођнн, што не значн да нма места малодушности. Многе стварн могу се превазнНн н сопственим сна гама а п упорном борбом у про изводњи, као к настојањпма код надлежних органа да се постојсћп пробле.мн реше. Треба решити и проблем непокрлвених губнтака у износу од 27.431.000 дннара. Просечно нсплаћенн месечнк лпчни доходак нзносн 4.739 динара по запоспеном у привредн и већн је за 21,1 одсто у односу на претходну годнну, односно растао је по нстој стопп као и средства за репродукцпју. И поред тога xiopa_\io да копстаСлободан МнлнвојевкБ као носноцс развоја у својнм групацнјама. Њнхов положај н.ма 1гз-.. зстам зпачај у односу на број упослених којн предста вл»а половину од укупно упо' сленпх v привредн. Њнхове условс привређивања не треба третнратп као тренутне, већ као присутно стање које пратн овс привредне гране и карактсрише њихов положај у земљп и на светском тржишту. Y општнм сукобнма са еконо.мскнм законнма тржтппта морају се’ бранитп повећапом продуктивношћу, економнчно.м и рентабилном лррпзводњом. Напори друтгвено-полнтичкс заједжше од оттштнне до федерације морају 6imi усмеренн на ублажавању н олакшању поло жаја cbilx овнх колектнва којп послују под Јтеповољним условн.ма v односу на друге. Треба очекпватн н v овој годиип озбнљне пртешкоће код набавке свих увозннх снровнна и репро-материјала као и енергетнке. Поред ове индустрије то ће се озбиљно одразнти п код транспортних органнзацнја и свнх оних који као незаменљнву енергстнку користе пафтипс деривате. СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ш титовом urn © Ооележавање нашнх и Титових ју билеја имало је свечани п радни карактер © Нз прошлостн н садашњости црпемо снагу за будућност Одговор иа мо задовољнл постављено пиможемо да будеса постигнутим резултатима — могао бн да се односи са.мо на поређење у односу на раннје стање, односно прстходну годнну, јср нма доста сле.мената који региструју боља крстатва п резултате. Алн, пред нама су тек крушш п озбнљнн задацп, значајна кретаља на плану стабилнзацнје н даље свеукупнои развоју. Да је стање н неупоредкво боље, ми не бнсмо .моглп рећп да с.мо потпуно задовљнн. јер када се доБе до таквих констатацнја и оцспа онда се крета ња заустављају, онда жнвот стајс. Мерс стабилнзацнје предвиђене кроз ограннчење свнх видова потрошње а посебно инвестнцноне, одразиће сс на грађевинску опсративу. Ноб Закон о пнвестпцијама којн.усло вљава низ ограничења одразиhe се ефекпша тек у другој половинн ове годнне код заснн вања новнх уговорнпх аранжмана. За сада су у току раније склопљенн уговори. Грађевннарп бн морали благовремено да превазнђу бројне тешкоће н слабости које су ттрисутне и спре.мно дочекају период у коме неће бнти места вољству. V другој половини не треба очекиватн самозадоове годиокончање • Шта нас очекујс у овој години и где ће бнтн акиспат v кретањима која треба бптнпје да утичу на општу прпврсдпу ситуацнју v оппгпшп? — V свнм кретањима је проценитн снтуапију рнстити се параметрн.ма бнтно пз досадашњег пословања. Позната је чпњеница да структура name прпвреде тражн нзузетне налоре у салашњнм условима прнвређпвања. To се углавно.м односн па Фабрнку стакла п Индустррју »уценнх - тканина, ннвестиција у Фабрици цемента „Нови Поповац", којом се дуплнрају производнк капацптети овог тако дефицптарног грађевннског матернјала. To је и пајвећа ннформацнја у прн вредн на подручју региона Шу мадпје и Поморавља. Она ће имати изузетан значај у нашем даљем свеукупном развоју комуие. Треба рачунати на тешко he којс прате почетак сваке производње у -процесу гходавања, алн полазећн од дугогоднш њег нскуства уверенн смо да ће кадрови у новом погону бр>- зо превазнћл почетне тешкоће п ирзо уходатн производњу. (Наставак на 2. странн) Еадшг људи иашс општпнссу како током рсволуипонарнс борбе протлв окупатора и до- .uahiLx пздаЈЕИка. гако п у лослератно.м нсрноду дали свој пунп допрннос и постнгли значајне резултате, речено је ла последљој седннип Когферслилјс Савеза комуннста. ла којој је анализирана актнвност поводом обележавања 60-годши њнце КПЈ СКЈ, револуцнонарппх сиЕдиката, СКОЈ-а и папредпог покрега жсна. На седници ie нстакнуто да је прослава јубилеја била прнлнка да се осврнемо на најважЕпје етапе нашс 60-годлшibe борбе нспуњснс непрскндннм биткама, огромним жртвама и вслпким победама којс су 'одлучнвале о нашсм путу. ГТодсетнлп смо се на богата искуства name револуције, на славаЕ? пут нашс Партије, ма кашу садаштвост и задаткс којн су пред на.ма, ради паше будућностн која проистпче из наше револуцнонарне борбс. Уједио, сагледалн смо славаи пут гаше Партнјс чије је оснпвање 1919. године представљало исторпјску прекретннцу V борби Hauler народа против иацпоналЕ-ог угњетавања и социјалног израбљнвања за бољи н срећнијн жпвот. У целом том проиесу, ратном и послератном и у данашњем развоју високо је уздипгута личност друга Тита, човека мнра, мислноиа н државнкка светског гласа, речено је на седннци. Лнчност друга Тита је нераскнднво уткана у све оно што смо постнгли у нашем револуционарном развитку. ДругТнто јс човекукоме је олпчена лаша прошлост, наша садашњост н будућност. Y cbilm нашнм средннама про слава јубплеја н.мала је поред свечаиог н раднп карактер. Забележснн су рекордп и натпросечнн резултатп, такмнчарскн дух заокуппо је све радне људе. Савез комуппста о.јачао је своје редове новим члановнма, пре свега младнм људима способним да се ухвате у коштац са свтш проблемнма, да покрег.у напред н буду носиоци прогреса. Овако дуготрајан н тежак, алн славан пуг. на коме смо стпцали своја пскгства. ааје па.м hobv снап’ п подстрек да па jbewv нстрајемо. бслсжећи новс побсдс и достигкућа. С. О. М0Н0ГРАФИ1А ДО НРШ [ОДННЕ 1Та поелсдљоЈ седгтпцп Од бора за нзградњу сломеннка народном хсроју Бранку Крсмановпћу закључен је уговор за израду главног пројскта за споменик са ауторн.ма. Пројскат треба да буде завршен за 5 месеци, а како се радовн одвнјају очекује се да споменнк будс изграђен у предвиђено.м року, а ллтензцвно се радн на припремању терена гдс he битп постављен. На седницн Одбора јс ин« спстнрано да све раднс организације уплате планирана средства за споменик, јер Је правн моменат за то после завршеннх рачуна, a један маљи броЈ органпзација треба да уплати јсднодневну зараду. Из овнх срс дстава фннанснраће се и монографнја о народном хе роју Бранку Крсмановкћу, која треба да uaabc из шта мпе у току овс годнне. М. Живковмћ ИУПОН ЗА ПРЕ1ПАА1У НА12. СТРАШ
26. MAPT 1980 ■ БРОЈ 153 ОРГАННЗАЦНОНО Н НДЕЈ^О ОСПОСОВЉАВАЊЕ ОСНЖНХ ОРГАННЗАЦНЈА U ШНПВА СК Ппше: Добривоје Бошковић, члан Предссднпштва СРС и Централног комитета 1И111МИ11И11111Ш1И1111М111И!ММ11в ТРЕБА РЕДОВНА СЕДНИЦА ОК СРВС ОПШТИНЕ ПАРАНИН РЕЗЕРВНЕ СТАРЕШИНЕ АКТИВНД СНАГА Идсјнт-по.титичка ” оргаг.нзацпона оспособљсност 00 СК прсдстављају две всома бнтнс компонспте за остварнвањс улоre СК, као годсћс идсјпо-поллтнчкс снаге раднпчкс класе и друштва у цс-шнп. Псрпод којн је за нама упућује ла закл.учак да јс разпој нашсг друштва у пслнни, н>с1ов успоп п заостаја1&с, блоготово увск у зависности баш од стспсна нлсјиополлтнчкс оспособљеностл it акцпонс оргапнзованостп СК, ол љеговог рево луционарног пдејно-полптпчког јсдипства. од способностп за доследну примснг утврђених прпнцнпа. Од тбга је на.јчсшћс зависио л допринос ОО СК v ствараљу друштвеллх услова за iuto дослелннјс делсгатско н самоулравно усмеравањс, за јачање соипјалнстнчког самоуправног морала свссти и CTiiKc, за нсговањс н полciHuaibc шшпнјатлве и стваралаштва свпх ралнпх људл л грађана, за правоврсмсно и anгу.мснтовапо реаговатвс тамо где јс то потрсбно и тако да- ;бс. Поврс.мсно и релатнвно стагнираљс у развоју нашег друшТежиште оспособљавања чланова у ОО Савеза комуниста Y условима свс ширсг јачања социјалистнчког, самоуправног и делсгатског систсма, у комс OOYP постајс окосннца нашсг друштвсно-политпчког и скономског система, када сс борба за развој самоуправ.ваља н остварнвања права рациичке класс, раднлх људи п грађана, водп у OOYP н мссној заједници, основна оргашр зација СК, као основнп облпк деловања и пезамснљив чинплац идсјно полнтичке акгивпо сти СК, лобпја нстакнуто место, постајс срсдвште чз кбга се шнрс утицаји иа cue правис развоја нашсг лруштва, како у формнрању ставова п утврђнвању полнтике развоја дрплтва. тако и у рсализанијн полнтнкс која обсзбсБгјс прс свега класпи карактср u садржај одлука са позицлја друштвсних пнтсреса. Зато јс данас вишс него икада и тсжнштс плсјпо- -политлчког и оргашгаованог оспособљавања чланства баш 00 СК. Од послсдљих партијских конгреса на овамо свс вишесе ипсистнра на јачању. мсста и улоге 00 СК, љено.м ндсјно политичком организационом оспо собљавању за остваривањс уло> ге н задатака СК у салашњнм условвма. Већа одговорност за спровођеље усвојених закључака У нспосрсдној зависности са ДОСЛСД11 им идсјно-полИТИЧКИXI и организаиношш оспособљаваљсм 00 СК, како јс рсчено II у партијскнм документима, јс н упутар партпјскн живот и рад 00 који сс заснива наггврђсним принциплма, са трар ним вредностима п мсрнлима у фор.мнрању ц јачању моралпог лика сваког комуннстс, у ilcговој класно-рсволуцнонарпој опредсљености п одговорностн у конструктпвној борби мишљсња са поштовада.м дсмократског цснтралнзма, у другарс« ким односима, без лицемсрјаи .чажнс хуманости, у здравој плодотворној критици п самокретвдн и тако даљс. Разноврсност облнка н садржаја, идејно-полнтичког организовања, v комс је неопходпо што тссипје повезивање садр жаја програма идејно-полнтич * ког оспособ.-вавања са потрсбама самоуправнс друштвене пра ксс, и у функцијн непосрелне пркмене марксистичке тсорије v конкрстнпм акцнјама, допpiuiocehii оспособљавању члапова 00, за дсмократско нравноправно расправљање, шаnpcbHBaibc колективног радан одговорности, правоврс.мено крнтнчко раз.матрање ттроблема п усмеравање чланства. Права мсста за остварЈГвањс х логс н упшаја СК јесу зборогва. дефор.мацнјс v соинјалл* стнчкпм односима, појаве ндејног псутралнз.ма, опортуннзма it нејсдинства у редовпма СК, њсгово узмицање прсд антпсамсуправннм п антлсоцијалнстл чкпм појавама, бплн су увек праћени п заостајањсм у разпоју пдејно-полнтичког обралсBaif>a члапова СК и његовогорганизационог оспособљаваи>а. Развој самоуправних соилјалкстпчкпх односа у нашем дру iutbv, увск јс зависпо ол активностп СК л његовог органнзосаног прлсуства у свим областима друштвеног жпвота гдс сс утврВују ставови и лоносс самоуправнс п полптнчкс одлукс. Савсз комуниста јс облпкс свогд организовања и делован»а. садржај и .метод свога рада увек прилагођавао друштвсним потрсбама. Y то-м поглсду ц.мамо и одрсђенс рсзултатс. Стварањсм вслнког бројаосновннх органнзацнја СК у OOYP-нма, сслима, местш.м заједннцама. раднн.м зајсднниама, у свим областима друштвеиог жнвота, тамо где сс одвија самоуправна н полнтнчка актпвност маса, реорганизова1бсм великих органпзацпја у маљс ојачала је улога Савсза ко.муппста u одговорност сваког њсговог члана. To јс о.могућило много актнвннје учеш« ће 1! ширп утицај комунпстау свим облици.ма самоуправнс coинјалпстичкс дс.мократијс гдс сс решавају жпвотнн проблсмн радних људп. Посебна пажњд јс окренута изналажењу нових форми салржаја. ко]е бп подстнцалн ак инјс 00, јачали утипај партиј ске базс у утврБнвању н спрово15ен»у полнтнкс СК, а тнмс на најбољн начин доприносплн cv збнјању схватања п метода по којн.ма СК своју улогу оствару је спонтано, без органпзованог деловања нлн са позиција власти и монопола у процесу самоуправног олл^ивања, у уло зн арбитра или у пасивнбм прн хвататву ставова СК и формалном уобличаваљу одлука бсз активног учсшћа самоуправнпх органа итд. ви радних људи, самоуправли органн, делсгације и дслсгатске скупштпне, друштвснополлтпчке и друштвене органнзаинјс. друштвсни савсти и другп субјекти политичког спстсма социјалистчког самоунрав.-ваша, управо мсста гдс сс расправља о суштинским пита1Би.ма од зајсдничког ннтерееа за свс раднс људс, уже и шпрс зајсдницс. Марксистичка орнјснтација мора да будс у непосредној фушшпјп са револуционарно.м праксом Сапеза комуннста.са погреба.ма развнјеног’ самоуправног систсма. Само тако he СК нматп одлучујући утнцај у разввјању сопијалнстнчке свссти радннх људи, у нзграђиван>у поглсда, начпна мишљења. снстема врсдковања н нормп друштвеног понашања којп одговарају супгпшн п стварннм циљевима социјалпстичког са моуправл>а1Ба. Илеолошкн pai ие можс и не сме да бгде изолован it да се одваја ол ук\тног деловаЈва Савеза комуннсДанас, када сс СК налази у мобнлној акцпјн на свнм подручјима за развој и афнр.мацију спеинфичног пута соипјали * стнчке самоуправне п несврста нс Југославвје у сложешш економским прпликама и ко.мг.лнкованој мекународној снДсбрпвојс Бошковић i vamijn, инјс случајно ЦКСКЈ, на спојој ос.мој сслпшш, одржа ној јануара овс годнне, раз.маipao управо са овог аспсктапн тан>а даљег идсјмополитпчког срганизодања. кадровског п акционог оспособл.аватћа СК за остварнваљс водсћс глогс усадашљој стапн развоја друштва. Y. Закључпима о овој тсмп, Сталнн и конкретни задаци на даљем јачању доходовних односа Ови Закључцн 11К СКЈ, уследнли су, нзмсВу осталог, како стоји v преамбули закључака, и зато. што још увск нзостају одговарајући рсзултати, нарочито у поглсду унапређења п јачања самоуправпих лоходов1!нх односа. самоуправног плапкраша, удружнвања рада и срсдстава, успостављања раста сви.ч видова потрошњс итд. Прс.ма оцсип ЦК СКЈ овакво стање пропстиче из нарушаваiba одређених закључака, договора i: споразума нлн спорос111 у ■ прппрсмању, доношењу и остваривап»у друштвеннх договора и овнх докумсната, због статистичко-бпрократског noнашања појединаца, плп опор; TviincTiniKor односа 00 СК прсма негатнвннм тендснипјама, због појава ндсјног неутралнзма п конформизма нли у нсдостатку дсмократскс. отворснс расправс. борбс мнш.љсп.а и другнх облнка самоупрапног договарања, а што свс зајсдно рсзултпра из.међу осталог. н из нсдово.Бне пдејно-политнчке п органнзационс оспособљености 00 СК за вођењс конкретнс идејно-политлчкс акцнјс. И улраво зато се у овом докумснту којн говорн о ндејпополнтичкој и органнзационој оспособљсмости СК акиснат дајс 00 СК и ннспстнра да 00 iia оспову ставова из конгреспнх докчмената ставова н зада така, који cv утврђсни закључннма ЦК СКЈ као и одговапајуНим ставовнма централних и покрајинских комитета, а пола зећн ол садаипвсг стања у сопствсној срсднни. утвр.ш конкретнс задаткс и програмс коикрстлих активности за њпхово cnpoBobeibc v живот. Kao n увск, степен нзвршава>ва ових задатака. биће у зависпостп од степена идејно-политичке и органнзаипонс осп> собљспости 00 СК и свих љсних члапова. За сстварнван>с улогс и утппаја СК потребно ic, оснм определлностн п добрс воље, и знањс, идсјно-политпчка поткованост п оспособл»еност 00 СК. V целвни н сваког љсног члана поссбно. • Зато су 00 СК и прсма кочгреснн.м ’ н другим партијскпм п другим олдгкама у сталној обавези да раде па пзграВиваiby таквог снстема марксистнчког и ндеолошког образован.а комунис^а којн обсзбеђује пер манептно и трајно оспособгваваље чланства за водсћу улогу коју пма СК v пашс.м друштвг. Усмереност ндеолошког рада мора ла будс таква да доприносн оспособљаватву чланова СК за сасвим конкретну пдејпу 11 политпчку борбу која би била у непосредној функцијп са друштвсном праксом и потребама развијан»а социјалнстдчког самогправног спстема. Више пута јс нстииано — ла јс свако одвајање теорије оцпраксс п обрнуто доводило донегативнпх појава па чак н до којп cv усвојснп 21. фсбруара овс го.тлне на X седпиии 'I1K СКЈ, нарочито сс пнспстнра иа пзиалажсњу разноврснпх облика п метода идсјпо-политичког лсловања п акипопог органпзовања којс бп лоприносило прсвазнлажсљу мпошх проблсма са којима сс данас суочава СК II ДрушТВО у ЦСЛ1ЧИ1, iniCHCT'.b ра сс па оргапнзаппоном учоршНавању, всћој одговорности, самопппшпативпости и самос- | талности 00 СК п њенпх чланова у рсалнзацнјн укупне no- ј лптикс. Y овом докумснту поссбно се и конкретно ннснстира на оспособл>ава1ву 00 СК, нарочптоу ООУР-у н мссној зајсдншш, за нсопходно заошгравањс одговорпости у доследпом cnpOBOhCIbV прворазрсдног, најактуелннјег задатка дапас, којн сс пспољава у доследној рсализацнји утврђенс политнкс скоиомскс стабилизаиијс. © © © © То бп бно снже трсћс рсдовне coiHiiuc Општинскс копферснцнјс Савеза рсзервпих војних старешпна Параћипа. Период раца из прошлс годппс онсњен јс као успсшап и првенствснп задацл у потпгности cv извршени. Најуспетнн јс основие органпзаццје СРВС биле су оне из организацнја удруженог рала, док јс иајвећа пажња посвећена појачаваљу актпвности основних организацнја на селу. Прошлогодншњи рад Оптитпнске конферепццјс огледа сс v органпзоваљу прсдаваља за чланове, па којнма јс обрађсно шппе тсма нз пдеолошкополнтичког образоваља, посстп идеолошко-политичких комплнкација. Пракса је потврднла да јс свако вербално пзлагање, без примене у конкретним условнма, впшс штстнло нсго iuto је било од корпсти у савладавању маркспстичкс теоријс и савремсннх достигнућа маркспстичкс мисли. Полазећп од тако усвојеног начпна рада, 00 СК која је постала оредпште органпзованог идсјлог рада н спстематског образовања, доноси своје годишгБС пропрамс и рсалнзијс их са ослонцем на сопствеие спаге. У оствариваљу програма цдсолошко полптичког оспособљавања 00 СК треба сс борити за одговарајући квалитет којн he доприноснтп даљем ндејно-по лптпчком оспособљавању чланова. Рсалнзација програма трсба да н.ма карактер копкретнс расправе о ндејно-политичким пнтањнма вођења акцпјс СК. Y том с.мислу трсба обсзбсдити атмосфсру за размепу мншљсња и полемнку, као н \словс за повезпвање тсорнјскнх зпаља са идсјннм и полптичким проблсхшма, са токовима н процеси.ма самоуправне праксе у свакој средннн. Само такви.м начнном рада 00 СК н свп њени члановп стичу потпуно и снстсматско знаљс и акцнопо се оспособл>а лају за нзвршавање сложсннх друштвсних задатака. Всћипа 00 СК јс већ донела програмс идсолошко-полн« тнчког рала за ову годнну. Мисллм да би, у духу Закључака ЦК СКЈ, било потрсбно па састанцима 00 СК јошједном погледати садржаје свпх .ирограма н максимално их актуелмзнрати са копкрстинм м кспосрсдпнм задаци.ма 00 у овом трснутку. Нссумњиво јс да ћс опшпшски коммтети, као колсктпвпи иолитичко-извршни оргаии конференција СК у општинама, у погледу идејно-полнтичке оспособљеностн чланства н акционог организовања 00 СК и даље бити у обавези да пружају чешћу и непосреднију по.моћ 00 СК у оспособљаван>у чланства за Bobcitc конкретпе идејно-политпчкс акццјс у своји.м срсдгшама. To* he обезбеднти координпрану акцију и синтезу утицаја свнх основних органпзапија СК штојс од битиог значаја за даље јачаи>с адсјно-политачке и организационс способностп општин ских органнзаиија СК у целнHTI, њене акцпоне спремности у извршавању многобројклх задатака. РЕЗЕРВИСТИ Y ННИ Учсшће рсзсрвшгх воЈппх старешпна у акцнји НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИ, које је пла нпрано у опој годпнп, or лсдаћс сс у стручној помоћп прнјавл»еш1м јединнцама нз меснпх зајсдница it основнпх органкзација удружског рада. нзложби наоружања у Ннкнннпма, гдс cv рсзсрвне старешп нс ЈНА дооиле потпуну сллку о наоружању нашс Армпје. Савез рсзервнпх војних старешина, масовно војно-полнткчка снага, састављена од стргчњака ору>каних снага Југосла ви|с v рсзсрви, као једна од многобројних компонентн ССРН делује на развој соинјалнстлчких односа у наше.м лруштву. Стога је план рала OK СРВС обухватпо, пзмсђу осталог, кроз својс основнс цкљеве и за цагкс: актнвност па идсолошко-полптичком и општсвојном усавршавању свих војнпх старсшина; рад на усавршавању к cnpoBobeiby KOHuernui.ie OHO и друштвенс самозаштите; јаПОЛИТИЧКА ШК0ЛА САВЕЗА СИНДИКАТА ДИПЛОМЕ И КЊИГЕ ЗЛ НД]УСПЕШНИ|Е ПОЛАЗЗИКЕ • ПОЛАЗНИЦИМА ПОЛИТИ ЧКЕ ШК0ЛЕ САВЕЗА СИНДИ КАТА ДИПЛ0МЕ УРУЧИО СТОЈАДНН МИЛЕТИК. ПРЕД СЕДНИК ОПШТИНСКОГ BERA САВЕЗА СННДИКАТА Политичка школа Савеза синдлката 17. марта је завршлла свој рал. Ову школу је по.хађало 30 полазиика, слндикалцих актлвиста, лз веНег броја радних организација са тсрито рпјс наше општине. Успсшно јс заврптило Политнчку школу Савеза спндпката 27 полазиика. Mcby полазшшима, 25 су члановл Савеза комуниста, док је 6 чланова Савсза социјалнс тлчке омладине. Полнтичка школа Савеза синдиката изведсна јс по програ — Резервни војни старешииа је дру штвсно полнтпчкп радник, актпвнп градитељ одбрамбене снаге,... „Бити резервни официр, то треба сваком да буде на част. Он треба да ужива пуно повјерење народа ...” — ТИТО чан.с друштвено-политичке активиостн РВС v меснпм заједпицама, организацијама удружсног рада и дслсгацијама: всhn и органнзовапији утицај на иачин нзбора кандндата зашклу резсрвинх офнцира; рад на јачању и развијаљу југословенског социјалистнчког патрнотлзма и спрс.мности СРВС за одбрану независности нашег самоуправног друштва. Као најприхватљивнји облик прп.мсњспс обуке рсзсрвпнх старешпна, прсдвнђсн.ч су малп тсхппчки зборовп по наставнпм цснтрима за упознаваљс са основнпм и осталим наору« жаи>ем. Изванредну помоћ у овом впду паставс понудио јс лслегат Гарнпзопа, капстан Сло бодан Папиђ, да рсзервис старсшинс узму учсшћс у рсдоиној нзложби наоружаља. која сс органпзује за сваку класу младих војнпка. Побољшаљу фнзичке припремљсности рсзсрвнпх crapeuniна. у плапу рада за 1980. годилу, поклоњсио јс доста простора. Тактичке всжбс, орјентаип они маршсвн, којп he се одржатн у овој годинл бићс и про всра п трсншлг. Савез рсзсрвпих војппх eraрсшпна, како је рскао Миодраг Радовановнћ, прсдссдаваjyhn OK СРВС, трсба да допуни обуку, припрему, увежбаност резервног старешине, како бл што успсшнпјс радно у својој јсдиипцп, јср наша спрГ мпост мора да одрвратл агресора п од са.мс помислл ла :тапад. Општлнскп полнтпчкн фору- -ми it органн, оценили су рад OK СРВС у прошлбј годинпусrictuHiiM п да lie остварквањем заплаплранпх задатака у 1980. годлнл рад битп ioui успешнпјл. Сматра сс да ће овс године бити остварсна посебиа активлост СРВС у меснн.м зајсдница ма, основлчм Нслнјама самоулравлог органпзовања. М. МнлснковлЈ! му Савсза синдпката Србије, а прсдавачп су бнлн друпггвсно-политички радници нз name средлнс. На прпгодној свечапостп, по водо.м завршетка школс, 17. марта су уручене дипломе по лазллцнма, који су са успехом завршллл школу. Највреднпјн су лаграђени књнгама. а дипло.мс и награде уручио им јс Стојадин Мплстлћ, прсдседнлк Општинског већа Савеза синди ката. Шиана^ 2
Illi 12. MAPT 1980 • БРОЈ HZ нона )ОН 266 СМАЊЕН ПРЕКОВРЕМЕНН РАД У погону за израду и одржавање стакларског алата. у прва два мсссца. npoiu.te годпне остварсно јс око 2000 часова продухсног рада. У истом том периоду овс тооиис. са истим капацитетима остварено је 10 пута маibc. тојест, са.ио око 200 часова прековрсмено1 pada. а како смо сазнали, количина пзраБеног. aauto, нс da јс Atatua. ech јс и знатно eelia od npom.wгодишње. Ову акцију и овакао начин pada треба поздрабити јер прсдставља један od врло важних боприноса Акцији ско1IO.UCKC стабилизације. Резултати пословаља фабрикс у 1979. годнни ФАБРИКА СТЛКЛА - ЛАРАБИН ГОДИНА XXV БРОЈ 336 ПР0ИЗВ0ДЊД ВШ - ДОХОДАН мњи ■> ЈЕДНА ОД НАЈТЕЖИХ ГОДИНА ОД ПОСТАНКА ФАБРИКЕ ЗАВРШЕНА ЈЕ СА ГУБИТКОМ ОД 31 МИЛИОН ДИНАРА СЕНАЊА Y3 ЈУБИЛЕЈ ПОСАОВАЊЕ У ЦЕНТРУ ПДЖЉЕ ПРЕД КОНКРЕТНИМ ЗАДАЦИМА У оквиру стабидизациоHUX мсра и Пpoipa.ua штсдњс. у ООЧР „Амбалажно стакло” tiptutpe.uaју сс конкретна заоуже- }&а no појсбпнпм тачкама пз Програма, a u за осталс .мсрс у смпслу праћсња пзвртења. задатака u постигнутпх рсзултата, донсће сс копкретни закључцн. Б. Лазнћ помов ОСЛОБОДИЛАЧКИМ ПОКРЕТИМА V CBETY У акцијп за помоћ ослободплгчким покрстима у свсту, која је овкх дапа почсла у iiatuoj Padчој организаццји, оссћа сс велпка со.шдарност нашпх радника према coti.u народилга којн сс борс за сво]у слободу. Акцпја јс у иотпуности заергиепа у РЗ „Кадровски it општи послови, тдс је сакупљсно 2.215,00 дннара. У OOYP „Ручно rpioвачко стакло" акција се прпводп краји. јср су осим сменс Николић Раденка, свс остале смснс прикиппле новчани мрилог. Тако је у с.иени СтсGe iVlapxoenha прикупл,еno дииара 2.S80.00, v с.мс н.ч Kpejoeuli Обрена 1.725,00 динара, v смсни Мркаљ Миомира 1.810,00 динара, у Бруспоници 1.590,00 динара и на Лоичаппм пг!:има 650,00 динара. Акција јс у осталп.и OOVP-пма и РЗ у току и очекује сс успешан завршетак, како финансијски, тако и бројчано. Напорн нашпх радннка да попећанон продуктивношћу, рациопалпцјим пословањем и већнм коршпћсњем унутрзшњих рсзерви остварс познтивнс резултате пословања у 1979. годппш нису крунпсапи успехом. Коначно се са сигурношђу може реhn да смо прошлу годину завршилн са губктком од око 31 мплиола динара. Иако с.мо улазсћп у ту пословну годину предвидели да he, у постојећпм условима П1>ввређивап>а, доћи до губнтка, оваква сптуација тешко пада сваком члану пашсг колектнва. To сс види п на свнм скуповима где сс разматра послова- )he радне органпзацнје п усвајају планови за текуНу годину. Остварепи резултати пословтва су на.м показали да иаша залагаља и спе мерс којс смо у току те годипс предузели »тсу дале жељ&ни сфекат, пису бпли довол.ни да покрију стални пораст трошкова пословања. To управо указујс да у овој, текућој години, морамо још внше и бољс да радимо, у томс he нам сигурно no.Mohii п остварнвање Програлга мсра скономскс стабилкзацнјс и штсдње, али уз нужну чз.мену пеких* спољних услова npiiepebiiuaiba па којс је irania радпа организацнја указнвала н прошлс, а и овс годннс. V 1979. годпнп остварепа је пропзводЈва тоговачког и амбалажног стакла од 142.553 Tone шупљег стакла у врсдностп преко 919 мплпопа дннара. Ynopcbyjyhn остварену пропзводтву са планнрапом може се pchn 'да је пзвршењс скоро па ннвоу плана. Y одпосу па прст ходпу, 1978. т., уз корпшћење nelia су за 48,65%. уз трошкове којп су па нивоу плп пспод планнранпх пор.матива. — доходак је мањп за 5,64%, — чпсг доходак 7,13%, — лнчпп дохоии мањи Belin кло" — I OOYP ..Трговачко сга3.789.626,48 динара. — II OOYP „Амбалажно стакло" — 28.128.255,75 динара. Осповнн разлог остваривању пословног губптка, прс свега произплазп ВЈппсгодишљег пстп.х пронзводпих капацнтета производша је ucha no колнчп16,7% п нзносе 4.280 дпнара ралпнку у просску. — губптак (за покрпћс) носи 31.917.000 дипара ц no 113- пп за 16,19%, a за 26,05%. Реалнзација јс оду остварепа у око 1 мплпјарде по вредности V obo.ai перивредпоств до п 53 мнлиона динара п v односу па 1978. годипу већа* јс за 31,91%. Зајсднина ООУР-а „Трговачко стакло" реализовала је робу у вредностп од око 404 милпопа дппара што јс у односу на 1978. г. внше за 32,56%, а ООУР „А.мбалажно стакло" реалнзовала јс робу у врсдностп од око о50 мнлпова плн 31,51’1 ВНП1С пего у прстходпој годипп. Наведи.мо join неколики упо- — нспокривсшг топлп оброк (н по милнон динара.) Впсок пораст произг.од11>с п укупног прихода резултат cv повсћанс продуктивпостп рада, kao п вкшс остварснс продаје, која јс утицала да се залпхс смаље за преко 16%. Међутл.м. иораст утрошенпх средстава за 48,65% анулирао јс ефекте повећанс продуктпв пссклада у кретању пабавних uena репро.матсрпјала, горива п услуга у одпосу па крсгаљс продајнпх цена пропзводњма i шуп.Бег стакла, посебно нспа | стакленс амбалаже којс су под , савезмом кошроло.м и држе се • па нпско.м нивоу. Стално повећап.с лабавппх к цена све впше угрожава по-1 ложај раднс оргаппзацнје, ко ; ја јс. п лорсд ripeaBiibaisa веће I производњс, морала п за 1980. ! годину да планпра губптак од 166 n по милиона дппара. Уколико се кроз прпмарну распо дслу бптппјс пе поправс усло вн приврсВпвап.а овс групацпјс, плапнранч губптак пс само I да сс пс можс смањитп, всћ | јс спгурпо да he бнти п зиатно • nchn, јер само повећањс цена ј мазуту и бутапу нз фсбруара f мессца овс године оптерстпло I је радну органпзацију са па-1 кпадппх 60 милиоиа дппара. Навсденс тешкоћс у редов-1 по.м пословању довелс су Фабрику дотле нс.могућпости ooeaocbcita сопсгвсnor учешћа п потребпих крсдпта, морала да одложп за слс nchn исрпол реалпзаинју всома важиих ппвестиииоппх про грама, иако су таквп програми засновапи па утврЈзепом развоју потрошњс шупљег стакла. Сећање на исторнјскс данс 1950. годнне ва са.ме почеткс радшгчког самоуправљања, до сада смо углавном базиралм на сећаљпма по.|еднних људп коЈи cv на некп начин лпчно суделовали V овнм догаћаЈпма. Y овом броју прслистаћемо записппке са седтшиа Раднпчког савста у 1950. годшпг п покучпати да одаберемо неколнко закључака и одлука којс cv билс од зпачаја за Фабрику, односио. за побол.шан»е пронзводњс н оних еле.мсната којн утнчу на бол»с пословавл радне оргапнзацијс. Неке од тлх одлука, прнзнаћете и самн, и дапас после 30 годипа, 1ош увек су актуелне и налазе се v много свсжијим записнхшима. Па погледа|мо шта су то одлучпвалн пионири самоуправљања. _ Y запнсннку са седшше Ралничког савста из априла 1950. (прстходнс cv углавном бплс констнт\ч1сањс, упозпанањс н дпскуснјс) vmicano јс псколико закључака, нзAtebv којвх п овај: — За робу која вде за нзвоз комплетпратн поссбно радвште од бо;ввх стакларских мајстора, да бн се произведени арткклв могли одмах паковатв „ продаватн без лосадаштвег одбацивања. Истоврсмево офорлштп одслс* в.е v којем he сс одлагатп дцстрс израђених артвкала, како бп стакларскн мајстори в другн вмалв узорке по којвма he раднти. — Birpov за иор.мс поставља сс задатак да до иарсдпог састанка воставн порме v свим онпм одслењнма гдс cue пс nocToic. а за истс „ма услова да сс поставс. И v JYHV има неколико нвтсрссаптнпх закључака: — На дап 20. јуна у 12 часова заказатп ковференш’.- ју са стакларски.м мајсторнма м објасппти ii.xt: а) како VTB4C слаб квалнтет стакла па name фннансијско стајцр, б) значај брнгадног снстема рада п в) гпознати радпнкс са х рсдбом о образовањх’ брвгада. — Управа предузсћа he сваклх 15 дана одржаватн пронзводна салетовања н раднс конференцпје по шггаity веће продуктивностн рала, квалктста в остало. За.молтлк Синдикалпу подружннцу Да помогне Управи прсдузеНа прнликом радннх саветовања v објашн»авап>у важiiocTB радне днсинплине ва продуктивност в v всзи »a нсплатом радника. II па крају једак закл.учак допст на ссдвпцп Раднпчког савета 31. октобра, пзвапредпо говори о пачину рада, о задацпма в ауторптсту члапова Радпичког савста. — Да бв сс ГОД1ШВБИ план производв>е ваше Фабрнкс пзвршио од 29. вовсмбра, задужују се сви члаковн Радввчког савета да кроз нвдпвндуа-пц' органвзацију vniч\’ иа свс радннке да бољом оадно.м дисцпплвно.м в учвн ци.ма омогућс obv обавезу. Bobaxia брвгада вагласнти да им систе.м такмнчења мора бити свакодневвн метод рада. Настојатв да брнгаднрн дају обавезу за своја раднлишга. Председнпк PC, председннк YO. Днрсктор, ивжењср и председвнк Свидиката трсба да паправс план такмпчења, одреде комнсвју в упознаЈу свс раднике о усло редпнх показатеља словања у одпосу на годину: — произволња по већа јс за 16,19%, — пронзводња no већа јс за 26,05°о. нашег noriретходпу КОЛИЧТПШ вредлости — укупан прнход од милијар ;iv и по дннара всћн је за 31,67%. утрошема средства од мнлпјарду н 100 мнллона динара залагању раднпх људи, уз нпске Л1П1НС дохотке, нзбсгнут ве ћп тубптак. Трсба пагдаспти да стварпи п-бптак v 1979. гидппи пзносп 49 и по дшлпопа. алп ie кроз расподелу у.матБсп за 11 милпопа дннара за колико јс радпа организацпје ослобођена од обавсза плаћања републичког пореза пз дохотка н рспублпчког допрппоса за пензнјско и ливалидско ocnn/paibc, као п услед пррсношења непокретног топлог оброка иа 1980. годину, тако да сада пепокрнвени губитак пзноси 31 милпон п 917 хиљада дпнара, н то: УЛОГА II ЗАДАЦИ СК У СПРОВОБЕЊУ МЕРА ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ вп.ма такмичсња. Д. М. Ml И £WРАДД Савез комуниста, као ндејна и политнчка ззангарда раднпч. ке класе в фактор соинјалнстпчкс свестн самоуправво органвзованих радннх људн, основну орпјентацнју у начвну оствариваља својс водећс улоге мора увск налазвти та.мо где се одвија самоуправна, политичка и радна актввност раднпка. Сваки ’иан Савеза комуниста јс дужан да властнтпм морални.м предностпма, друштвенвм вонашан>е.м и лвчвнм примером, речју и дело.м доприносм афпр.мисаљу моралввх друштвенвх нормм. Ових неколико констатација којс красс сваког правог комунвсту наводнмо раш тога, што cv основне оргаппзацпјс удруженог рада в радне заједннце, својп.м програми.ма сгабилизацијс, предвнделе- п посебнс задаткс друштвено-полп тјгчкпх организацвја. а поссбно лрганмзацпјс Савеза комулнста. Основнс органпзацнје Савеза комуниста морају биги мсста гдс се свакодневно пратп ситуаиија п усмсрава акнија па остварпвању свих програ- •ча. где сс крптпчкп п са.мокрптичкв, јавно п отворсно оцењују резулгати, али гдс се. лстовремено указујс на слабостл п потребу прсдузнмања одroBapaiyhnx мера за њлхово or клањање. Лнгажован>е комуннста на овнм пптањима јс цпљ који пс.ма апгернатнве, 3 па за- радно то прсма к>с.му морамо усмери ти сва лаша понашања. H.'.iajyhn ово у влду, waxiehe сс noipcoa ла осповпс органпзаппјс СК свој метол и садржај рада npn.'iarobaeajy овој слтуацпјн. To зпачп да one морају стално да апзлнзлрају актпвност CEojnx чланова на радном мссту, у оргалпма управљан.а, ла руковоЈНим н руководе11им фучкплјама, као и у осталпм активиостпАга -где су ко.муппсти сваколпевно алгаЖОВЗШ1. Основна органнзација СК. имајућп v виду ла комунпстп морају да служс за пример ссталим раднпцлма. мора ла аиалнзира рад сваког свог члаиа од почстка до завршетка радвог вре.мена: да лн закаш* 1вава на посао, да лл лалушта место пре нстека рад пог временз, да лн сс нсодговорно понаша према друштвсној нмовпни, да ли је активан у органнма управљаља, нгд. Ово не треба да значн да п сада Основне оргапнзације нс примењују овакав мстод, мсђутим, подаци да, међу онима којима су нзречене дисцлплин ске мсре, тгча п комуниста, a да ословнс органпзаш<је тшсу нашле за потребно да о таквнм комупистнма расправљају, паводи па закључак да јс потрсбио да сс јбнхов мстод рада мења. Програмп стабллнзације, које су донеле OOYP n РЗ, су усвојепп. Cana је потребво да свс основнс оргапизацпјс Савс за Ko.MvuncTa донесу своје про граме активностп у остварнваљу задатака стабплнзације и укључпван,у комунлста у акци јс самоуправннх органа и другпх друштвепо-политнчкпх оргапизација. Ови програмп морају пронстсћн пз конкрспшх амаллза стања у сопствеиој срсд1И1л. Ко.муннстн се морају залагатн да у одговарају11им са.моуправнвм органпма у ООУР н РЗ прлступс колкретно.м раз ракивању н спровоБељу стабллнзацнолнх мсра. Одговрност v cnpoBobeiBy овнх задатака мора да постојп код свнх радпика, а посебно код чланова Савеза комуниста. lie можс се много учипнтп ако сс тражн само одговрност, нсго морамо својим помашањс.м да допри* песс.мо стварању веће одговорностн у нзвршавању задзтака код cBirx ралника. II. ryibCBiih Последице тога већ данас се осеђају, јер потрошња стаклеие амбалаже зпатно превазпла зи производне могућностн. Полазећн од значаја унапрсђењи и повеЈхања овс производње, наша Фабрлка, п поред присутних тешкоћа, настојп да за реалпзацкју својпх инвестпцч oinix програма апгажује у што Behoj мери срсдства купаиа — потрошача стакла н банакз. Исговре.мепо, са obilm nanoрпма, радницн нашег колектива, свсснп чнњенице да сс побол>шање матсрлјалпог положаја можс осгваршп само макспмалпи.м залагањсм п коpinuhewiCM упутраипБЛХ резервп, иптензивно pane ла спровоbeiby стабилнзацпонлх мера у производњп укл>учују1п1 сапацнопе мепе за откдањањс vapo ка иословал>а са губптко.м. На овл.м задани.ма сс мора нстрајати л порсд тога шго су ос гвареш! личнп дохопи Ateby пајпижлма у земљи п у прпврсдл, и што је степеп нскорншћења капацнтста рслатпвло внсок, јер се пролес пропзводнјС одвпја нспрскпдно свлх 365 дала са радо.м у три сменс. . Порел тога радппцп наше радлс оргалт.заилјс са правом очекују разу.А1сван»с л правовремсиу iiOAioh ппгрс друштве ле зајсдгпшс, п то, лре свсга по пнтањи.ма, одпосно, објектпвно условљеии.м тсшкоћама, па чпјем отклањаљу до сапа inicy моглн са успсхом да yin- <iy. ‘ Д. МилетнН РЕАЛИЗАЦША V ОВОЈ ГОДИНИ РЕКОРДНД ПРОДАЈА АМБАААЖНОГ СТАКАА Реалпзаиија амбалажног стакла у јануару и фебруару меceuv наставља кретање које је имала у гоку прошлс годпне. Њен трепд бележи пораст тако да јс укупна реализација за прва дпа месеца neha од промзводље. Y односу па вредност остварсне производње у јануару месецу, која бслежл лошнјс ocTBapcioe од проссчног. вредност реалнзованнх производа нзносн 98,45 одсто. Y фсбруару производња белсжп благи пораст у односу на предхолни месец, док рсализација бележп пагли скок п достнже проиенат од 143.66 посго, док .за период јануар — фсбруар проценат реалпзације је 121,78 посто. Ha основу оваквпх резултата у области npoiajc а.А1балаж ног стакла за перпод јачуар — фсбруар са нарочито пзражсппм интснзитетоАГ у фсбруару продата је за преко 21°,о впше од производње, што је даљс до вело no cAtaibciba залттха no врелпосгп na лаи 29. 2 1980. гоninie за преко 30% у односу на врелносг почетних залиха. Када сс упореде прва два месспа овс у односу иа нстн периоду пропЈле годппе, вплп се да је продато вттше за 24°.о. док јс v фебруару овс продаго ввше 38,07°'о од прошлогодишљс. Акцемат у структурн тражibc у посматраном перподу бно је посебво пзражен на боцама ва уље, борпо боцама као и осталој крупној амбалажп у бслој, зслсној п браон оојп. Трсба ncrahn да због нередовног снабтевиБа ociiobbuai репро- -матерпјалима пропзводља бслсжи Aiaibii износ од могућег a што јс даље довело да п по pen уложенпх папора нвс.моби лп у AioryhnocTii да у целости за.;_овољп.мо потребе паших купаца у траженом асорпшану и роковлАш. Псрспсктвва гражње у наредiioAi периоду је врло повољва алн С обзпро.А! да снтд ација око снабдевања вашс фабрпке прсма пацш.м npciBiibaibiiAia пећс бнти разрсшсна то трсба очскпватн ла и nope i уложених nanopa nche.MO битп у могућностп задовољптп потребе купз ца. . Д. Младсиови!)
| НАШЕ СТАКАО • НАШЕ СТАКЛО 26. MAPT 1980 ■ БРОЈ Ш №Ш ПРИПРЕНЕ 3» EWEIU У РШ НА ПЛАНУ ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ИНОВАЦИ|ДМД ДО ВЕћИХ УШТЕДА Акција такмичсња у раду, за коју јс мдеЈа'потекла са ссдиицс Акцпонс колфсрснцнје сннднката и Акпноне конференцнје Савеза комуннста, поприма свс већи значаЈ. Всћ смо рскли да је ова акцнја предложена нз више разлога — прославс трндссет годшга раднпчког самоуправљања, чзврилзата ралнпх задатака и спровоћсња мсра зацртанлх Програ.мом сколомскс стабнлнзацвјс нашс радпс органмзапије. Да бн се акилја воднла оргаЈпгзовано и да би дала правс и жсљсес резултатс, као н ла бп сс правнлно’ врсдновали рсзглтати на заједннчкој седннии Лкиионих конфсреншна пзабрапа јс комппсја у састави Зијад КадрпН, Стаменко Јездпћ. Носнца Јоиић, Михајло Атанаско ви11 н Млрко Јосановић са задатком да усагласи крнтерпјхме за такмичење v раду. Ова Комлспја сс састала 13. марта овс годннс п сачтшила један допис који ic vnyheu свим лн- ■ректорима OOVP и РЗ. предссднитша ралшгчкпх савета, сннлнкалнпх попргжнипа и поедседкишсиа ООСК v пнљу <bonмпраља својих комисиЈа којс lie извршиги органнзанију ч праћење такмпчеља. V израдн критернјума основс су бплс: извршење плансккх задатака, noechaitc производњс. с.ма»»сњс материјалнлх трошкова и трошкова пословаља, побољшањс радне it тслнолошке дксциллннс. дргштвепо политпчка актавност лојсдинаиа, Осговннх органлзашца СК. осповннх ооганизапија синднкага it омладлнс и јачањс сахкли- ’'авплх односа н дслегатсхпг снстсма, гнапрсћење човекззе н радне среднне (условк лада. чнстођа, заштнта радг и Kopnuihcn»e срсдстава за зашthtv) н однос прс.ма срсдствнма рада. Ппвч програми н критерлјумн веК с'‘ ' пађени п доставло ни главној Комнснјн. а очекујс сс ла н остали буд\- за.вршечн на воеме. како бн акпкја vor.ia •■а почче како јс и поепвиђеио ол 1. алрпла. Д. Милетић УСКОРО Н08И СТАШШИ Дуто јс Фабрика стакла служила као прнмср радннм орга лизацијама када јс у питању било решавањс стамбенс проблематлке запослсннх. Колектпв од преко 3.500 радника имаојс мање од 45% радника чије сгамбено плтаљс нлје било рсшено. Поред изгралње л купоБпне станова, радна оргалнзацнја је одобравала и дугорочне кредатс под вео.ма пово.љним условима, са камато.м од 1—3%^ за адаптацију старих или изградљу новнх породичллх зграда. Мсђутим, неколико годпна уназал ста.мбена лзхрадња је у члтавом граду доста стагнирала, што сс одразн ло и на наигу Фабрику, а број оних којн су поднелл захтевс за решавање*ста.мбеног питања попео се на близу 170. Свакако да меБу тим захтевима лма и неоправданих и не толико хитаих, јер .многи од тнх радника станују код родитеља ллн v самачкој 'зградл, па сс сматра да је стваран број ојшх којн- . ма је стамбено пнтањс нерсшсно псгде око 80. Овај број he се, свакако, у наредном псриоду повсћаватн, јер Фабрика растс, технологпја напредује и прнстлжу нови кадрови. Управо оввх дана у Фабрици сс доста разговарало о овом проблему „ тражила су сс решења за насталу ситуаинју. Послс дужсг раз.мишљања и говараља дошло се до закључка да је пајбољи пут куповина станова у стамбсни.м објсктима којн he сс у наредном псриоду градити. Средства потребна у овс сврхе обезбедлла би се преко крсдита код ,.Инвсстбанкеи на базп Самоуправног споразума о удруживагву сродстава за стамбену нзгрзлн>у радн заједничкс нзградње станова. Нанме, на базн Слоразу.ма сопсгвсна стамбена срсдства удружена код СИЗ-а становања у висш-ги од 5 мнлијарди старнх дннара орочила би сс на 6 година код „Илвсст банке", а ка основу тога би од овс банке бко поднтут креднт од 10 мллпјарди сгарнх динара на 10 година. Са овим средствнма бићс к\тл,сно 48 станова у објекту „Кула П—8" it 40 станова у објектима „Ламела 3 и 4”. Очекујс се да he, даљу доделу креднта за инднвндуалну стамбепу изградњу. недостатак станов ау Фабрицм стакса битп свсден на мннимум и he се овај проблем скинутп днсвног рсда. П. Будпсалпћ Пповације и рацпонализацпје су врло често помин.ана тема у пашој Фабрици, а поссбно у задње вре.ме од када јс почела реалпзацнја Програма мепа еконо.мскс стабчлчзаччјс. Hamit радлици се зруде да на свакк начин уштеде матсријална средства, а поссбио дсвизна, која смо до сада улагалн за набавку било опремс, резервних дслова, или пак. за кулошшу машмна у производњн. Њпхопп напорп не остају псзапажснч. Комнсија за техничка yuaiipcljeita и рацнонализацкју при Раднлчком савсту 1гма доста лосла иа пзучавату н процсн.иваљу правпх вредностн сваког новог подухвата. Тако јс на прсдлог овс Комкснје Радшгчкп савст ла ссдншш од 12. марта one годлнс прнз пао п наградпо трп техннчка vnanpcbciva. Yneliaj за мдевење крша На лннпји за производњу стаклопнх lUTannha већ впшс мссеци ради овај vpebaj н даје лобрс резултате. Дробилниа за крш (о којој смо већ писали) лрокалазак ic rpvnc радника Koic јс пробле.м ситњсња шгаnuha — крша највшпс mv4HO. To cv радннин: Бх-знмир Игн>атовнћ. Србољуб Таснћ. Будпмип Бопђевнћ. Пстап Благо1евић к Драгослав Милошевпћ. За овај њнхов ггроналазак Рапннчкн савет нх је наградио сумом од гкупно 16 нпо хиља ia динара, којс ће разлелитп сразмерно свомс vMeiuhv п доприпосу v реалпзацнјп ypebaja. вск вакуу.м глава. Цснећи врслпост овог уиалређења као и уштеде које је оно допсло. група лноватора јс narpabena са укупно 14 хиљада дниара. Реконструкција радијалне бушилице Дводелна ватм глава за „Оливото” машину Ово техннчко ynanpcbcibc дсло је групе раднпка: Мнрка Всл.нћа. Драгутина Јанићнјевића, Јована НсшиНа, То.мнслава Младсновића, Драгослава Илића. Мирослава Жнвадпновпћа л Милована Јовановића. Oni eV досадашљу троделну вакуум главу. која се користи rta „Олмвото" машлни заменллп дводелном и тпмс постпглп многс прсдностп н уштсде радно! ооганнзацнји. Раднлчки савет јс понзкао ово тсхничко унапређење нз разлога тто јс тсхнологија израде нове главс једпоставнпја, а ти.мс и лзрала јевтшшја. век трајаља нове (дволслнс) вакуу.м главс лалеко ie всћп, јср сс »ста без тешкоha може отваратп и чпстлтп. а нзбегнутн су н кварови којп су чссто пуцалн и скраћивалп Стара н геупотребљпва радијалпа бушилица, која је годпнама стајала некоришћена у Погону стакларске опрсме. заслгго.м тројице нашлх радннка: Бранислава Јовановића, Ненааа Мнлндрага и Слободана Жквановнћа. овнх дала јс рсконструисана и оспособљена за нор- .малан рад. Треба истаћл да јс v впше паврата покутавало да сс ова бушнллца рсконструкшс, пошто је врло потрсбЕа v раду Погола за одржаван>с и лзраду стакларског алата, али су гвс нннцнјативс руководства осгаia.ie бсз успеха, јср сс нико није усуђнвао да сс прихватн тог посла. Почетком дсцсмбра 1979. гоДШ1С. Брапнслав ЈоваповпН, одржаваоц v калупари (иначе на.ма вс11 добро позпатк п прчзгати пропалазач и лноватор) и Ненад Милидраг, пословођа машлнске образе. дали су рсшење ‘рсконстргкцнјс и латттлп се посла. Како је рсконструкцнin са успехо.м л обавл»еча, и гз трошковс од око 45 хтлвада "чара остварила гштсде од 193 нпо хиљада дллара, то јс Рапплчкп савет оллучпо да ес овп Ешоиаторп паграле cvmom од 12 п по хпљада дгпгара. Ова трп пронпласка и гпапрсђеља, само су три карпк | НАШ ПОРТРЕТ Рсколструлсака радмјална буишлица uv сталннх сталннх рационаллзацпја рационализација ко- следе,с а мин се трудпмо тргдпмо дал све К се ocTBapviv у чашој Фабри- п.пховс радове објаппмо, јср го mi. Опробани пповатори не ми- и заслужују. РУЈУ, НОВИ их”v подржавају .. Д. Милегнћ ООУР „ТЕХНИЧКИ ПОСЛОВИ” ЗА ГОДНШЊИ ОДМОР Чнка Mauia РАДНИК КАКВОГ СВИ ЖЕАЕ Постоји З1ного раднпка који сеојс радло место схватају као део свог жнвотног простора у којем остварују својс радне задатке и обезбеђују средства за лпчлу н породпчлу сгзнстеилију. Много је опих који своје радно времс максимално користе да бн дали што већп зопринос свеукуттм лословтпгм рсзултатнма. Mebv таквлма налазе се раднтзди свих степела квалифнкациЈа, зачн.мања и годпла старостн. јс увск присутан ia\io гдс трсба. У послу, на радно.м месту, лорсд врсдио обављеног задагка. Mama јс спрсмаг п за ша- .IV. смех н псс.мт. Мало је радилка. лоссбно л>сговог заниман»а, да cv толико ucibcitii и о.миПраво јс задовољство глсдатн таквс радкккс како радс. са каквом савешћу извршавдју своје обавезс у удруженом paay. како се несеб»гчно залажу да квалитет и квантитет рада буде макснмалан. Прнјатно ic слушати казивања других радника н похвале којс сс изричу ТРАДИЛИШТЕ 02, 03 БЕТОНИРАЊЕ ХААЕ ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ ИзвоБач rpabcDHUCKitx радова „Градвтељ” пз Topibcr Мнлаловца ов.ч.х дана јс ла граднлшитс допсо новпх 10 радшхка, а рад he се одввјатп субото.м н недељом, па се тако можс очекивати да he до краја мссеца .марта сви ра довц на бетонирању тсмсл»а на халн nchit бпти заврше1ш. Уколико сс настојал>а „Граднтеља” остваре, стБорнће сс могућпосг „Гоши” нз Смсдеревске Паланкс да почетком апрвла отпочне са .монтажом чслнчне констрх кЦПЈС. - .Хсоззвод” из Ееограла јс нзвршчо погребна бушен>а тердна поред реке Црниие, узорцн бхтотнна сс сада ана лнзпраду и КОЧС1КОМ мессца апрпла, пошто сс гтврди локацпја бунард, нзвршгће сс нзгралња истих . * М. Иваповн!1 на mt JbH.xoB рачун. Такви радии* 1 е могу се лаћл ван својлх радштх места, олл ле прппадају тстачпма л нсдпсцпплннова- !им раднпцнма. Оии ссбс \ носс свим својим бићем у току ос\к> часовног рада у свој посао који им поверег ла обављају. Један од таквих је п радник Мзпојло Марнћ, Mama. Његовц пословп су сасвпм једноставпл. али за срсдииу v којој ради врдо уочљчви и сваки рад плк нсрад лако се прлметп. Маша јс чистач погона за лро изводњу —трговачког стакла. Средства за рад су му врло .есни од мајстора стаклара гдс се размагра производна и радна проблематика. Mama увек добпја ко.мпли.хгентс н похвалг зд свој рад. To је миран, тич, јсдноставаг човек, али иа pa.tном месту као радник остварује резултатс вредне пажн>с л лохвале. Свака радна органлзацнја, a нс само наша. може само да пожсли ла нма што више раднпка којп своје радне задатке извршавају са толико савест <х> ти као што то чшш чика Маша. једноставна: коллца. ...----- - метла и лопата. Њсгов ie радкм задатак да одржава чпстоћу v погоиу п да стаклодувачима ooeaoebvic пријатнијп амбпјент. Доводно ]с ућп у погон. погледати простор око пећп н одмах сс може закљч-чкти да ли јс Маша иа послу. Чистоћа погона најоољк ic локаз да у тој амсни радч .Маша. Он сал(оиглшијатнвно пзвршава свој задатак, нкје потребно да се опомјпбс шта и када треба да уради. Он Уређује Редакциони одоор Уредник Добрила Милетић Шаана^ 4 ХУМАНОСТНАДЕАУ Још јсдном су радници OOVP-a „Технички послови’* положи.т испит из хуманости, човскољубља, dpytapcrea и зајссшиатва. Догодило се то на зборовима радних л>уии ивот ОО\'Р-а у уторак, IS. Majrra овс ?одиис. Зна.ш cv on.i da ibiixoe dpyt. мсталостругап Љубомир Стојановић eeli дужс epe.\f£na o6it.ia.3u iiawc најемнненгније здравственс устанозе da nafce лска ceoioj иолести. да бн са ibUMa. у реду стругоба, поново био уз свој сгруч. Зрсмс јс брзо од.хшцало, а мсднка.чентн hhcv поtipae.ba.in ibcioco здравствено craibc. На крају mv јс р*- чсно da jc ocraia још Atoiyhnocr у внду .хнруушкс ннтервснинЈс, a.vt да сс она join уоек ие нззодн у нашој земн, нн v јсдној југословсчској хсзановн. Мста.ирсиа пн- ]с требало објашнмватн da he бнтн нотребно доста пара за овакву операнпју. Кад су чглн да могу да помогну сво.м другу Љуби, спонтано јс, од неко.1нко страна. погскла ндсја за tio.xtoh. Радннчкн савет јс иа седннцн о<) 1:. марта дао прспоруку зборовима радннка да своју ЈеОноднсвну зараду радници III ООУР-а поклонс свом dpyty. Препорука јс бн.1а са.ио фор.чалност. Требало је бнти присутан на збору да сс у једном јсднном трснутку оссти то вслико радпичко, мсталско срцс. Нису чека- .ти да сс да образложсње препорукс Радничког савета. Прс него тто је нредссдавајућн збора дао предлог на хсвајањс, спонтано јс. у једно.и трсну, бнло дигнуто стотнну гаравих руку. Стоспну japaettx руку н нсто толнко лнца са надом н поруком — „Врати сс, дрхжс Љубо здрав мсћу нас!". M.Joeanoeuh ИОВЕГОДИНЕ У СВЕТОМ СТЕФАНУ Комлсија за одмор и рскрсацнју при Акционој конферениији основних органнзацлја снндиката и Служба за лруплвеш! стандард послс низа прнпремннх активности којс моралс да предузму. успелс су и овс године да обезбедс дово- . ан број лсжајева у Свстом Стсфалу за одмор наших радлика. Мада јс блло доста лроблема да сс обезбедп што јсфтилијл смештај, обзлро.м да су ове годнне цсне у одиосу на прошлу годвлу дбста псрасле. обезбсБено јс 133 лежаја ус.ме пи. Овс годинс ловећан је лброј смела, тако да he умссго 5, коликз лх јс било до овс годинс, сзда бити 6. До овог повсhaiba броја с.мена дошло јс ?.бог доблјаља повољгтјчх нсна у односу на нене које бн биле иа јс закупљено 5 с.меиа. Цена дневког пансиона износн 180 динара, пгго за 14 дала пзноси 2.520 динара. Ова цсна важи за name радлпке л чланове тмгхових ужпх пороллца. као и за лапте пензионере. V случају да сс свн капацлтсгц нс полулс, они he сс издавап: •jpchu.M лицима п за љих he цсна бпти — за дневни пансноп 200 динара, односно за 14 дана 2.800 динара. Il odc годнне за лашс раднлке даваће се регрес и он ће зависити од с.мснс у којој рац- >шк користи одмор. Тако he за I с.мену рсгрсс нзпоснти 100 дииара днсвно, за П и VI смену 90 длнара, а за Ш. IV и V c.mchv 50 динара днсвно. Превоз до одмаралпшта орranii3OBahc co као п прошле routine возом jlih аутобусом, a uctia прсвоза he бптн око 4€0 дии. Упис he почетн 26. марта ове 1одш:е а хо.мплстна информаипја са свлм лодапима биђе објављога прс почетка упнса. Да би сс о.могућпло што масовиијс кор.'гд1ћсн»е охмаралиmra и ла радаикс са нпжич прнмаљима и ове године ћесе органкзовати унлата ол.мора на . ратс, с тн.м што he се гтриа para у пзносу од 500 динара уплаНпваги охиах прилпком \iiitса. а осталн изпос у чстнри јсдлакс pare.
12. МАРТ 1980 • БРОЈ 1=2 ПРИВРЕДА*ГРАДСКА ХРОНИКА ИЗ РАДА СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА УИУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ У 1979. ГОДИНИ Заједничкн до стабнлне безбедностн Повољно стањс јавног реда и ми ра може бпти још боље уз свестрану сарадњу ® Y саобраћају, вожња без возачке дозволе најчешћи прекршај @ Привредни криминал у паду Анализа пзвршаваил осповпих зазатака Сскретаријата за унутрашњс пословс Параћнн, говори да cv радници Секрстаријата, ослањајућн сс па сарадњу са грађани.ма, оргапнзацијама улружсног рада п друглм организаш|ја.ма, остварили залатке којс је прс iњпх поставило друштво. Одр>каваи>с јавног рсла н мира. заштлта жнвота, снгурностп п права грађана, један је од основних задатака Сскретарпјата. V прошлој годинн забслежсп јс благи пораст укупног броја прекршаја. По врстама, највсћи пораст јс у броју туча, док cv остали видо ви на ннвоу нз 1978. Прскршајп. дефинпсанн као јавна непрлјатељска нступаља. јављали су сс у облику о.маловажавања оргапа, друштвсно-полвтичког систсма СФРЈ, врсђања патрнотсклх осећан.а грађана н друго. Извршиопи иваквнх прекршаја су поједлнпл, лнца бсз икаквог углс да у средннп, и утицаја. Јавпо непријатељско лступан»е, туче, дрско понашањс лма ју зајсднички нмснптељ, алкохол. При том, како и одговорил лз Секретарлјата лстлчу, v прско 70 олсто случајева. мссто радње бплл су угостптсљски објекти и улипс, алн свл путези водс из кафанс. V овоме прсдњачс прпврсдпс радн.с. које структуро.м гостлју, амбнјснтом н најчсшИс непоштовањс.м законских нормн вршсња угоститсљских услуга, погодују да се у њнма пео.ма често јављају оваквп прс кушајл. Секретаријат је због овпх појава вишс пута опомнњао власннке, па јс ледавно свима гпутло ппсмелл захтсв да се убудуће стрикгно придржавају закоИсквх одредбм, првенствсno забранс точеља iniha лијанлм посетиоцима. Као најкарактсристпчнија мс ста прекршаја записани су угогостнтељски објекти у Сикирици, Буљану и кафана „Свануће" у' Параћину. Чињснлца да су у прекршајпма учествовали поједиици, н најчешће у пијаном стању, као и ibJLXOB број, стањс јавног рсда и мира je сасвим повољио. МАЊИ ДАНАК ПУТЕВИМА На око 200 клло.метара рсгноналнпх и ћокалних путева, на коЈЈЕма оператпвну контролу врши лараћилски Сскретаријат, евидентнрано је 470 нсз года, 87 ман>с нсго у 1978. годипи. Овдс ваља поменути да сс од августа прошле годппс све саобраћајнсдгсзгоде без на страдалих лица и штетом ман»ом од 10.000 динара, не регнструју код СУП-а. Y нсто времс број вознла јс порастао са 9.597 иа 12. 157 а број возача од 7.138 у 1978. години на 7.931 у прошлој. Можда и у овом нескладу по раста треба наћи разлог *што од укупног броја рсгнстровапнх прекршаја, скоро једиа тређнна отпада ма кривичпс нрнјаве против лица која су управљала возило.м бсз возачке дозволс. Током прошлс годипе несавесни возачи су 1.653 пута на лицу места посегли у иеп да бл платили мандатну казну a 182 пута одузета и.м је и дозвола. Опшгн закључак на пољу безбсдност исаобраћаја у општинн Параћпн је: гоко.м прошле. годинс нлаћеи јс мањн крвавп даиак a то за подручје са саобраИајсм оваквог ннтснзитета, значм много. ПОВРАТНИЦИ V ПРИВРЕДНОМ КРИМИНАЛУ Задатак да дрхдитвсну нмо внну заштити од оштећивања, пожара, противправног прио вајања Сскретаријат јс остваривао v сталној сарадњи са субјектнлла н органима у прпврсдним и другима оргшшзацијама. 5 1^1оана§1 Оријснтисањс на превснцијг, глс јс то .\ior\hc, снгурио да је утипало ла сс смаљи број кри внчних чсла нз овс области. Укупно јс откривсно 44 кривичних дсла, 17 мањс него у 1978. години. Злоупотрсба службспог поло жаја, бнла јс 10 пуча узоик ча подношсјк кривпчнс пријавс. Пропсвсра п псдозв!) 1.спа ip говина v 18 случајева, док остало отпада па лавањс .мита, нссапссно пословаизс. фалсифнкат службснс исправс и дру го. Много вишс од структурс крнвнчних дела, говори састав учпниоца. Од 54 лица која су сс огрсшпла о закон, 12 су по вратнипп. Овдс јс изостала контрола л саралња органилакија удруженог рзда и остали.х организација, међусобно, јср ловсрпти друглтвсну пмовину лицу којс ннјс доказало иму- ¥ ШТЕДИШЕ ЈОШ И ВИШЕ ДЕВИЗЕ ДРЖАВИ - ЈЕФТИНИЈЕ ДО СВЕГА Q,1 Одлука Савезног Извршног већа о пореским олакшицама за оне којп држави продају девизе, понуда је која се не одоија © Цемснт, стан, аутомобил све јевтиније за 8 или 14 одсто © II банке спремају пријатно „нзненаћење” штедишама девиза Повсћаљс платног' дефнцита Југославлје v 1979. годипи за три лута впше него што јс плали/шо, тендснцнја са почетка ове године, разлози су које наводс СИВ на ннтсрвсчтлу од« луку о погодностима за девнзну куповипу. Штедишс девиза V јхтословескл.м банкама на спојим к№лжицама држс право богатство v разллм свропским валутама. Не.мачка марка овдс „води коло” вредно, све v свсму 6,7 мнлијарди долара. Ако се овој цифри дода нсзнатно вслика сума „прлватнлх дсвн« за”, које кола.г^ кроз народ н у чнје постојање су могли да сс гвере свп )еднпм површним погледом ла рсдовс испрсд грчкпх, сгејско-.морскнх. путујућнх илп стациониранпх мењачнлца. „Господственостл” склонн наши грчкн стралии, мишљеља су да he бити још от.менлји, држећи v руци прегрнп MapaKa или швајц-франака. На тај лачин у лротскллх нсколико годнна слве водс Егејског мора прогуталс су нсбројене потоке зноја раднлка на привре.мсном раду у нностранству, главлих дсвизнлх снабдевача. И.ма н оии.х којн с.матрају да је сан млрнлји ако сс кревег талацира п слоје.м „тврдих" валута. Своју сигурност поткрспљују држаљем пског расног мишловца, са којп.м заједно преду свој прлвидни мир. Подссћаша на патриотску дужност у оваквим појавама, нлсу дала очскиване резултатс. Стога је ваљало наћи стимулативнији начин. Прсдузетс су скономске мерс државе, која сс свесно одрлче вајкадацлвсг пра ва на узнмање и свп онн који продају балка.ма своју девизhv резерву, добнју потврду о том члну, CTH4V право на купоdhhv без савезпог порсза. Продавац ко.мс јс предочеп документ о легалној трансакци ји девпза мора купцу продатп робу 8 илп 14 одсто јсфтиније, v зависностн од внсннс укинутс порсзс. Такође, што јс накнадио рсгулнсано, такво.м купцу сс код куповннс курентнс робс, смањује илн потпуно укпда време шпчеклвања, аутомобила реци.мо. и самим тим клаузула „цена важи на дан кспоруке", овдс губп ла зпача ју. посг ла прлврсдпи кридлшал. не значл ништа друго нсго нс ловољпу олговорост. Свс у свсму, ла пол.у приврслног крнмилала, нијс бпло дела са тсжим последилама. тако да ie стање' оцењено „нормалним“. V Секрстарлјату за упхтрашп»е послове опсњују ла бн н порет разппх потешкоћа. на рочито псдостатка кадрова. сг.ојс залаткс обавл.али са join всћим успсхом уколпко бл свн субјсктивнп и друлпвени чнпиопи пспуннлп свој дсо задатака нз друштвснс самозаттнтс. V прилог том иду лстулаи.а Сскретарнјата на многобројнпм састанпнма па тсму јачаља безбсдноснс заштитс. стручна прсдавања. сачнл»елс анализс, ш<фор.мапијс и оста ли конгактп. М. Мллснковић Највеће камате на свету још веће Дсвизс које прлстижу фампллји од лашнх радника у иностранству, а ис буду потрошснс за ословне жлвотне потребс, стпчу звањс девизнс штсдњс. V завислостн колпко јс јвихов власник спреман да се одрекнс внђегва са њи.ма, сваког трсл\’тка постају .дсбље” за 9 или 10 одсто. Овс цифре, међу највсћи.ма cv v свсту п, како се 4vje v ..добро обавсштсни.м кру говима”. прете да још внше pane за своје власнике. Чланлце Удружсне банке ,Јггобанке”, како нас ic обавссгпо Жлвко Калнчанин, руковолимилиони под ТЕПИХОМ Нису .мало били пзвснађени чланови Општинске комисије пршшком исељен>а стварп јсднс нашс покој нс грађанке, наишавшн на прнручнн, нли тачније приножли сеф. Стари теплх на поду ста« на у Улнци Браика Крсмановића, открво је своју дуго чувану тајну. Распоређене у штосовима, ко зна од када, новчанлцс од 100 и 500 дилара у укупној врсдности од 15.000 длнара „лра виле cv друштво" још 10.000 ДМ, што јс за сада најскуп ља подна облога у нашсм граду. Наследпици инсу позна* гл. лац девизне штедњс у параћинској „Југобанцн, локренуће лнп цпјативу лрско Удружења банака ЈугослаПје да се извршн унлфор.мно ловећањс каматних стола за штедишс девлзнлх средстава. Сличне мере н акцпје предузнмају се такођс и у Инвестбанцп. . CnpoBobeihe овс лннцијативе, а н званична упутства за рад по мерама СИВ-а, очекују сс ових дана тако да власнпцпма девнза оста.је још мало времепа да размлсле о погодпоспгма ове, по свој приллци, прлвремепс могућностп. М. Мнленковнћ Положен комен темемц зо нови хотел Првог дана марта Параћил јс добио још Јсдно граднлиштс значајног објекта. Нови хотел ко|и Је годинама бно сан пара Нлнаца ускоро he битм стварноет. На прпгодној спсчаностн у присуству броЈштх гостлју иоложсн јс камсн темељац новог хотела. Овај .'шачајни објскат требао би да попуни празннну у угостнтељској — туристичкој понудн која сс годинама осећа у Плpahniiv. Плчсститор озпг значаЈлог објскта ЈсТУП ..Грза-турпст" прсдвмдео јс да нови хотсл н.ма 101 лсжај и 1200 столица илн 3.700 квадарана мстра корисног простора. Радове изводн КМГ „Трудбеннк", а завршетак радоаа очекује сс почстко.м мдуће године. РОБНА KYRA „БЕОГРАД” Већ^ асортиман више потрошача S BER 10 ГОДИИА РОБНА KYRA „БЕОГРАД” V ПАРАПИНУ БОГАТИМ АСОРТИМАНОМ И КВАЛИТЕТОМ РОБЕ ШНРОКЕ ПОТРОШЊЕ ЗАДОВОЉАВА ЖЕЉЕ И ПОТРЕБЕ ЖИТЕЉА OBE II ОКОЛНИХ ОПШТННА в ЗА ТОЛИКО ГОДИНА РАДА ОСТВАРЕН JE YKYRAH ПРОМЕТ ОД 93 МИЛИЈАРДЕ СТАРИХ ДИНАРА ■ ЗА 10 ГОДИНА УСЛУЖЕНО ЈЕ 13 МИЛИОИА ПОТРОШАЧА Временом су капацитети овс Робнс куће за толико всликн број потрошача бллн недовољни, па је све чешће поставллно питање л>сног прошлрпвања клнма уређаја, омогућл ти да сс купци у летљпм месешЈ.ма у просторнјама Робне куће occhajy знатно пријатнкјеЗато су сс раднн људи овс оргаЈПЈзацијс изјаснпли за нзградњу лове л модернс само* услугс, која јс пре извссног времспа почсла са радом. Њсно.м „зградЈБО.м складлшно-про дајкл простор сада пзносн прс ко 2000 квадратних метара. Нова тераса од 800 квадратнлх метара можс веома брзо. онда кад то затрсба, да прс растс у продајнн простор. ГИО „Једдшство’’ из С.медсревске Паланкс јс за само 210 дана обавпо свс пословс на објекгу н уз велнко разумевањс и' добру сарадњу са осталл.м органлзацмјама којс су раднлс на његовом опрема љу свн лословн су завршепи 30* дана пре рока. — Beh првнх нсколлко дала рада оправдавају повсрсњс и уложсна средства, каже Стојан Обрадовнћ. директор Робпс куће. Y фсбруару мессцу планске задаткс остварујсми са 122 одсто. Настојаћсмо и даље да грађанс снабдевами квалнтетно и редовно. Y овој радној органпзацпји срсд1Борочнпм програмом раз ДОБРА ПРОГРАМСКА ОРИЈЕИТАЦИ ЈА РАЗВОЈА „СТАИДАРДТРАНСА” Како ојачати превозни потенцијал ■ САРЛДЊЛ СА ФАБРИКОМ ЦЕМЕНТА .ЈНОВИ ПОПОВАЦ” ЗА САДА ЈЕ ДОБРО YCMEPABAЊЕ Програм развоја раднс ортанизаиијс „Стандардтранс" у 1980 годиии прсдвића ннвсгтнпиона v.iaran>a v нова пизлза од 122.200.000 дш:ара. Псвсг.ан.г.м возлиг парка, нормалпо. ^к>»> hahe се и лосивост возила која трсба да износл 1.758 тома длевло. a vKvnna годишн>а реалп.чашпа предвића сс са овим капацвтстпма ол 133.200.000 :шнара. Оријслтишгћи cnoic vcnvre према вслнкнм фабрпкама v нашој општплн, пре сг.еп«. прсма Фабрлии цемента „Новн Поповац”, која he са иоплм погоном дуплнрати пропзводњу, п Српској сБабрлци стакпа. „Стандардтрапс” је сачпнло лобр\' програмскг орнieinauniv. Али. како затворнти финапсијску констргкшгју. О томс cv v пстак — 22. Фсбруара — разговаралн на воја не предвиђају изградљу крупннјих објеката, всћ нм јс добро снабдеваљс основни задатак. Од дирекгора Обрадовића с.мо сазнали да и сами потрошачп својн.м сугестнја-ма, замсркама и предлозима могу и треба да помогну да се одиосн v снабдевању xieitajy у корист потротача. Зато нз Робне кућс подсећају па сандуЛПЧНЕ КАРТЕ НА ВРЕМЕ И порсд познвања грабана да плаговремсно лзвршс промсну личннх ка рага, у Секрстарнјату нс rimy да је до почетка 1980. годннс, задшсг рока за замену, одзив rpabana слаб. За новс личнс карте јавило сс са.мо 29.050 ли ца и да he замсна прео сталнх 14.600 личнмх ка рата нзазватп проблем уколико грађани благовремено не поднесу захгев за замену. чс, којс сс палазп у простори* јама овс куИс, гдс 'можетс да убацптс пагшр на коме сте m нели своја мишљења о снабдевању н услугама у овој органнзацијн. која уостало.м н по стоји због потрошача. М. Живковнћ састапкг друштвенополнтнчки и привредил руководноцл name опшгине са представншшма ООУР-а „Сгандардтранс". „Сгандардтранс” јс једна од перспектнвнијих организација код нас. која има велике моrvhHoent ioux бржсг развоја, рсчено јс на том састанку. Њсгова лрограмска оријснтација ic добра и са овом рсализаичјом лревоз бн бпо златно ојачап. као и гкхпши привредпи п сокномскп потениијал. Најбољу перспективу за рса-. лизапију овог програма одговорни људн v нашој друштвсно-политичкој за1сдн1гпи видс у сарадњп са Фабрпком цемсита „Нови Поттован.” О ово.ј кдсји ]'ош ћс сс разговаоати п логовапати. ппе свега, са рад11 нм људи.ма Цсмсптаре, и коia надамо сс, треба да доиесс добрс резултатс. М. Д. И ЗА ДРУГАРИЦЕ ИЗ „ШУМАДИЈЕ КАРАНФИЛ С ЉУБАВЉУ Радно н свечано прослављен 8. март, за другарицс пз ТП „Шумадије” био је богатлји за по пвет карапфила „ за искрсну пажњу њнховлх колега. На скро.мној прослави у Дому ЈНА, о псторијско.м злачају Мсђународиог дана жена, говорила ie Нада Јовановпћ, члан Општинског комитста СКС. ИНСПЕКТОРИ О СН.АБДЕВАЊУ ПРАВО П01Р0ШАЧА ОБАВЕЗА ТРГОВЦА Потрошачи треба да тра же заштиту својих права Органнзацијс којс сс бавс про.метом робе и услугама имаjv обавезу да бригу о нивоу снабдевености и услуга које пружају грађани.ма. Тржишна инспекцпја CO пратн рад тих организација са цнљем да се нс наруши једигство југословенског тржлшта v тој обласги. Позитивни законски проппси који регулншу ову проблематпку обавезују организације гдру жегог рада које врше промет робе, да између осталог истакjiv цену, лздају рачун, пружс обавештења о својствима робе, да ако ic то потребно замени poor илп врати новац. Све овс обавсзе трговинских органпзација су право за потрошачс, али чиш сс да их опи још vbck нс корпсте v довољној мери. И онда кад nnaiv одређена запажања потрошачи co ретко обраћају тржишној инспекцпјп која је овлашђена да штитп љпхове пнтересе, да предузима одрсђеге мсре, поднесе тгријавс, или изрпче мандатнс казне, које по важећнм прописн.ма нису малс. На основу ретклх прн.јава потрошача, у последње врсме јс запажено да трговци одређену poov покривају и стварају такозва>?у всштачку несташину. Од оваквих појава пије имша ни тпговина у Параћину. Пошто ic ово доиста тсшхо доказати, тржшина инспекшпа noanna потрошачс на ко1?стантну и благовремепу сарадњу, како би зајецнички могли гспсшно ла сс борс па сузбтању и нскорењивању овс појавс. Свп ови разлози ynvhviv на нужгост саралњс грађана и пнспск тора, па ie због тога неопходно ла сва запажаља н исппавнлности буду пријављенн на телс фоч Onrai-ra хллпавс. V Сскветаоијатг за пнспекnnicKif надзор сматрају ла ic на садашњс.м стгпљу narmoia нашег догштва довољно iacuo ла ie за кама остало схватање ла сс углец v nnvnrmv стиче повпем. Наттоотпв пад и поиттец>е, ствлвне љгдске впед- "гстп Monaiv постати оллгчуivhe гтон оиендавандг дпуттгтвенпг пр’<зна»ва свлког nniontnnia, л to ie. ла наше сптт?ллпст*«1КО ел’»пуправЕО друпггп^ н на1важ ннје. w М. ЖивковиИ
26. МАРТ 1980 ■ БРОЈ 133 СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА ЗАВРШЕНИ „СУСРЕТИ СЕЛА 80” ВЕЛИЧАНСТВЕНА СМОТРА МЛАДИХ КАМЕРА ЈЕ ЗАБЕАЕЖИЛА Овогодпшњп, готово маратонски, „Сусрсти сспа SO" no свнм оиенама бидн су најква* литстнији п најбољс оргаплзо вани . у лугој траднцнјп овс малпфестацпјс. Одржапо јс ледссет дсс прирсдбе v којл.ма јс узсло учешћс око 3.000 такмичара од седам до седамдссе сетседам година. учсствовалс су двадссст чстнрн меснс зајединние, пајвпшс до сада. a прнрсдбс је глсдало прско три лссст хиљада посетнлаца. oi прнликс колпко нзносн и број ссоског становништва пашс on штнне. To су подаии о квалнтсту н масовноств, а о квалптету најбоље говорс оценс жнрија, којс су у многп.м тачкама бнле максн.малнс. Далеко бољс знање у квнз такмнчењу у свнхт обласгима: пољопопвре ди, цивилној заиггитл, друштвс ним оргапизацнјама и познаваљу фудбалских правнла. Ква ллтети програма знатно упаnpcbcHii, укусно одабрапи л боље ннтерпретпрани. ко«п су открили велнкс у.мстнпчкс мотућности наших аматепа. iiaiкраћи ic коментар „Сусрста ссла 80", којп су организовалп Самоуправна интерсспа зајсднниа културе, која пајвећим делом фннанснра ово такмпч* »е, Општннска Конфсрснштја •Савеза сонијалистлчкс омладннс II осталс друштвсно-полнтичкс и раднс организацлје. од којих треба поссило лохвалнтл ПРОЛЕБНА СЕТВА ПРЕДНОСТ ПРИМАРНОЈ јМЗВОДЊИ И овог пролсћа кукуруза he пајолшс бнти у браздама на 12.400 хсктара ираличннх ловршнна, за око двсстопгпе хектара впшс нсго прошлс годвнс. Поссбап акцснт у ллалнраљу површпна за сству дат јс Luchepiio.j репи н сунцокрсту. lllehcpiia рсла unhc зассјана на 700 хектара, опст за 160 хсктара вншс нсго прошлог пролеНа, а сунцокрет па 200 хектара, углавно.м у друштиеној својнни. Око 80 одсто обрадивих ловршлла всп је поорано јсссњим дубокл.м ораљсм. а и за сада добрл времспски условп обсћавају да he сс амбициозпи ссгвспи плап успешло рсализовати. Вучних машина п осталлх прнкључака лма довољии, 1915 трактора, 1880 плугова, 108 таљирача, 135 сејалнцап тако даљс, чнљениис су којс говорс да he сс сства завр шпти v оптлмалло.м року. БОЈАЗАН ЗА ПРИНОСЕ ~ Међутпм, лостоји реалма бојазан за осгварлваљс ллаi.npaiiux лрпноса, прс свсга због високпх цена кукуруза у малопродаји око 50 дпнара по килограму, што јс за -*0 одсто впше од прошлогодлШНЈ1Х нена. пако ла he се многл пољолрнвредниии vcмеритп на употребу. лошпјег семсна кукуруза, а повећане су и ценс мннерал- |;их Бубрива, којих нсма у слободној продајп, всћ само у уговореној производIMI. ' Код uichcpnc рспс nehc са мо нескономска цена од 0,70 динара по кплограму утицати на засејапе површпнс, neh п псдостатак потребнс мсханнзаиијс за обраду. Извсстап раскорак noiрсба и пропзводнпх vorvhности !i3.Mcby прпмарне п> љопрпвреднс пропзводње прсрадс н промета озбнљпо угрожава ратарсгво, зато једно решење треба тражп in у чвршћсм пословном ловезивању поллпрпврсднс лроизводљс, са по.вопривредннм оргаппзаш1ја.ма. М. Д|<л1итријевић ■ НАЈБОЉИ „СУСРЕТИ СЕЛА 80" ДО СЛДА ■ ДРЕНОВЛЦ ПОБЕДННК. ПОПОВАЦ ДРУГИ, ТРЕШЊЕВНЦЛ TPERA а ЈЕДИНСТВО НАШЕ ОМЛАДИНЕ, РАДНИХ ЉУДН П ГРАБАПА СЛ11ВАЛО СЕ Y НЕИЗМЕРIIY Л>УБАВ ПРЕМА ВОЉЕНОМ TIITY ИА СВИМ ПРЦРЕДБАМА ■ ЧЕСТИТКЕ ОРГАННЗАТОГНМА: СИЗ у КУЛТУРЕ TI OK ССО и АМАТЕРИ КАО ПРОФЕСИОНАЛЦИ в FIYHO ЕКППНИХ II ПОЈЕДПИАЧИИХ НАГРАДА Е ЈПТА МЕЊАТИ ЗА ПДУБУ ГОДИНУ У ЦИЉУ УНАПРЕБЕЊА ОВЕ МАНИФЕСТАЦПЈЕ „Ипвест банку" пз Параћниа за прсдycpcr.LiiBocT н разумсвањи. ДРУГО КОЛО — БОРБА ЗА ПРВУ ФИНАЛНУ ЧЕТВОРКУ Друго коло „Сусрета ссло 80" прогскло јс у неизвссности око плас.мана за прву фнналну че творки. После првог круга водплн cv Поповаи. Дреновац, Својмово и Дољс Впдово. Редослед послс другог кола јс промењен. Трешњевнца јс са петог .места заузсла водсћу позпunjv, а следнлн су јс Поповаи. Дрсноваи н Својново. Доњс Ви дово није успело да сакупн довољан број бодова за чстврто место док је изванредна екипа Главппс трсбала ла одговори са.мо на јсдно пнтањс па да нз фнналннх борби дспласнра ма совпо Својпово. Овако v финалу су сс иашли Трешњсвпца, Поповац, Дреиовац и Својново, као најбољс if најколшлстннјс скипс. ВЕЛИЧАНСТВЕНО ФИНАЛЕ Флиалне прнредбе Дреиовац — Својново м Поповац — Трсшњсвпца, билс су занста рсзн мс оног иајбољег uiro красн ово такмнчење: масовност, при јатсљство, добро злање лзванрени програмп. Позорнлцс су биле праве баште нзворног стваралаштва, смотре талслтоване .младостл п лепотс врхунац љубавн л оданостн другу Тнгу. Препунс салс скандпралс су вољеном председнлку Тлту, тслеграми са^ жељо.м за брже оздрављење, а псс.ме „Ј\- гославнјо", „Са Овчара и Каблара", „Дружс Тнто ми тгг сс куие.мо" opine сс пз хпљадс грла. Запста вел1гчанствене cue ис којл.ма су лашн млади, рад лн људн л грађанн још једном ПОТВРДНЛН чврстппу Н ЛСПОКО' лебљлвост пашс заједште. ¥ последњсм тренутку ослаб.БСла еклла Својнова за лс коллко такмнчара из квнз склла, дозволнла јс Дрсповцу да обезбеди прво место. Прнрсдбс у Поповцу и Трсшњевлпп залста су бнле флналне. Вн дслл с.мо аматсрс чпје лзвоБсље н програм доссжу гранлце професионалпог, а све то са iivho снгурностл, умец.1ностп. кваллтега, брлткостл и лравог пријатсљства! ДРЕНОВАЦ — ПОБЕДНИК „СУСРЕТА СЕЛА 80” И после свсга, победник овогодшшблх „Сусрета ссла 80" јс село Дреновац (553,63 бода), друго мссто заузсо јс Поповац (550), трсћс Трешњсвица (50,83) л четврто Својново (463,80). Прва награда колор-телсвизор одлази у најлепше ypebeлу дреновачку бнблпотеку, цр ло-белн екрам прнпао је скипи Лоповца, а раднопрнјемник вредној о.младнни Трг»лн»евнцс. ЕКИПНЕ И ПОЈЕДИНАЧНЕ НАГРАДЕ Када п гдс he наградс бигн уручене, одлучпће сс на Скуп ттнни такмлчара ових дана, пошто рсвнјална прнредба овс године неће бнтп одржала. На основу броја бодова лз оба ко ла најбоља екипа нз пољопрпвреде је Забрега. нз огпптенародне одбрапе Трешњевтша, друштвенс организацпјс и фудбхлска правпла највпшс cv зналп Својлово, Чспурс, Стублца п Трешњсвииа. Y кутхрно-забавном прогоафолкторит Трешњевлпе, по onojv бодова, освојили су прво мссто, као н у нзворпом .мелосу, najuo.be глу.мцс вндслп с.мо у Поточну л Својпову, нзврспп решпаторп Рашевпцс, Голубовца, Грсшњсвпис н Главице пмају јсдпак прој поена, а иај бољи подитсљн су из Својнова Голуиовца, Бошњапа п Ратара. Жнри у саставу Драгнша Пе тровип, HiizKcibep пољоприврс* дс Новпца Петровнћ, секрегар Фудиалског сзвсза, Душан ПстровпИ, суднја за прскршајс, п председнпк жирнја, Впта БорРсвпђ, рсфсрснт у општеиародној одбранн, Слободаи Ивановкћ, студспт, Мнлош Ми -лићсвпћ, рсфсрснт општспароднс одбранс н Мпрослав Дпмитрнјсвиђ, новинар, н.малп су запста тежак. али пријатап задатак да у овако јакој конкурснипји п квалктстни.м прнредба.ча нзабсру најбољс. Екипа Дрсловца: плстући корпе, оплели побсду НОВИ ПРЕДЛОЗИ И порсд копстатације да су ово до сада пајбоље органпзованп „Сусретп ссла" овогодишњс искуство јс показало пзвеснс апо.маллје којпх сс трсба ослободптп да бл сс лдућс годинс доблла још успсшнлја малифестација. — Пре свега, трсба одвојнтп квлз гак.мпчсњс од културно- -забавлог програма, јср сто десило сс да победнлчка скипа захваљујући бодовлма у знању трсба да лас представља као укупнп побсдннк на Рсглолаппом такмпчењу, а п.ма v лросску слабији програм од другопласлранс л трећепласпранс скллс. Л за реглопалле л рспуОлпчкс сусрстс ссла квлз нпјс обавсзал дсо. Уз то у обавезло.м дслг прсдговорл ллтања чрсба да буд1- опшнрннјл да би лољопрпвредлиии п.мали вл шс лрактлчппх корлстп од тог злања, кажс Мпла БлагојсвиН, секрстар културло-просвстле дслатности. — Треба упсстм обласг позлавања caoopahaja, прсдлажс предссдппк жлрија Душан Петровић, јср је то све всћа потреба гитови лужпост нашег г.ремела, с обзлром ла порасг броја возила у нашнм селима. Такмичење трсба почетп ранлје како лољопрпвредлницн, baun и студентл пз лашлх села нс бл запостављали основне делатлостп, а чллп ми сс да треба oMoryhimi л всћу афпрмацлју ллгерарних, музичкнх и других стваралаиа ластупањем са самосталшш остварсљима. — Тачна је члњеница да бодовл лз квпз злања значајно утичу ла формлрањс укупног збнра поспа, одлосно побсдпика, и да сс деспло и овс годлнс, као л ранлјлх, да слабиЈН културно-уметнлчки програм грсба да лас прсдставља вал гравдце нашс општннс, што није поштено пре.ма оним бољн.м, олпм заиста уметничкп квалптстнл.м прирсдбама. Зато .хшслн.м да треоа нздвојити квпз знањс од културно-забавлог програма. Радл лстог критерлју.ма у оцса»иван>у лредлажсм да идућс годнле све лрлредбс оцсњујс.јсдан једннствен жнрп, јср ол сс тако знатно доблло у објсктлвностн л реалностн оиеиа. Идупс године „Сусрстп ссла 8Г’ морају стартоватл рани је, комелтарпше Миливоје ВучковиИ, прсдссдник Скупштлнс такмичара. Млрослав Днмитрнјевнћ БОРЦИ ЧБРСТИ И НЕПОКОЛЕБЉИВИ V псдсљг 15. марга одржапа Јс годшиња скупштнна бораиа Осндзпс opraiiitxiijujc СУБНОР-а, на i.-ojoj су разматрани рсзултатн рада у про зсклом перноду и лопет »ов програм рада. Eopiii! нз Погочиа послали су телсграм Врхоаном комапданту ору> жаппх снма. Јастшу Брозу Tiny, са пскрс.чнм жељама за бр.то оздраи* .-bcitc, уз чврсто обсћаил да ћс и надаљс сстатн пспоколсблнпи на Тшопом путу разоојд самоупранног сеиијалнзма. Скутшпрнн погочких борацд прпслствовали су борци Драго Кантар п Брапко Вујаснповпћ пз ПараБпна, а уметнпчкн пррграм и псчд пар« т.'.;;ч|ских пссама iianenw су хор Основпе школс ,.Вук Караџнћ*' под руколодстаом Рокипие Јовапоспћ, учсниии и омладпиа Поточца. * Стојан Петровлп Спкирица: ПРОЛЕБНО УЛЕПШАВАЊЕ СЕЛА Трн дзпа окд чегрлесст омладисаца овс мсспс зајсдпнпе раднло је па ypcbiiBatby дрворела у глакној улишг. Овпх дапа добровољпом акил јом младк he ралиш и и> урсврпалу спомсп-парка у цеитру. Славољуб Јовановић Извор: БОГАТИЈА БИБЛИОТЕКА Бнб.пготека у Нзвору. јсзит од иајлепишх онрсмљепих сеоскнх библпотека, са око стопту чигалаиа. ошос данл обогатила јс свој к»имЖСВКИ фо:п у врсдностн од петстотнна хн.вада старих aintapa, из фоида Мссне зајсдниие. Александар Палтић Извор: САРАДЊА СА БОГОВИНОМ < Меске мЈединце села Изворз п Боговпне in Бољеглчгс огшггине । ’> договорвле су се о т.п.еетрткој саралњв. пре свега у обласгн култур- /, но- умгтиичхог жтота. Већ 22. мартз v Нзворг сдржзће сс заједнич!-л ј* X кв|£>прирсдба, а сугрвпан Изворин he го^товати у Боговиии. ' Алексаидар Пантлћ < Стрижа: АУТО-ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ । Око четрдссст по.ммтрпредћиха >а овог п окатшп селз noxalia 1 >' школу за обуху н* поллпривредким »ашвиама. После icoprrexor де-w. '■ г.с.гопрлвреднтшк tie п пракгнчно npiiiieiwiaant својз знаљд. после чега • ћс пслагатп ла возачке доззолс. X . _______ _ Жнри за врс.мс преобројаван>а бодова Трсшњевачко посело: највишс оцснс за изворнн мелос .Младп Поповчапл: виртоузп ла хар.моннцп 14Лнанан 6
ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ 8. МАРТА СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА БОРБЕ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА .ЛОВИ ПОПОВАЦ" 12. МАРТ 1980 БРОЈ 253 ■ Y СВЕЧАНОМ ДЕЛУ ПРОГРАМА УЧЕСТВОВАЛИ НАЈМЛАБИ ОШ ,Д5. МАЈ” И ТАМБУРАПХКИ ОРКЕСТАР ■ СРБИЈАНКА БАБИБ ГОВОРИЛА О 3HA4AJY 8. МАРТА ПОСЛОВАЊЕ Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ РЕЗУАТАТИ ПРЕКО ОЧЕКИВШ У пегак 7. марта, у сали Дома културс одржана* је академија посвећена Дану жена. Све чаности су присуствовале свс раднпне колектнва, гошће из ИВТ КТ „Бранко Крсмановић", представницн друиггвсно-политлчких органнзацнја н руководиоци. Скуп су поздравили Добрпла Борђевић, испред сскције за друштвепн положај и активиост жсна, н Мнлутнн Јаковљевић, тгредседник’ Акш<онс је v којнма раднн век, јер проводн.мо свој од прнјатнс © И ПОРЕД ОТЕЖАНИХ УСЛОВА ПОСЛОВЛЊА И НЕОЧЕКИВАНИХ о₽ ЗАСТОЈА Y ПРОИЗВОДЊИ ДОХОДАК ЈЕ ПРЕКО 6 ОДСТО ВЕКИ ОД ганпзациЈа. ПЛАНИРАИОГ, И ПРЕКО 9 ОДСТО ВЕБИ ОД ПРОШЛОГОДИШ1БЕГ ПРОСЕЧАИ ЛИЧНИ ДОХОДАК — 7.444,— ДИНАРА атмосфере у многоме зависи наше радно расположење па и резултати рада. УкључиНемо се у акцију „Улепшајмо нашу фа брику" па ћсмо настојатп да одређене зелсне површине одр жавамо и оплсменнмо новим сорта.ма ивсћа, затнм да сс актнвпо и упорно борпмо прогнв загађнваља иашс среднне, односно настојаћемо да искоренимо пушење у радннм просторнјама * и па "састаинпма. јср то у првом рсду штстн ззравл>у нас жсна. Најактуслнијс пнтатве у свнм организапнјама ових дана свакако је — усвајаљс завршног рачуиа. Иако се на основу мееечних релултата преко годннс могу допетп доста реалне прстиоставке о крајњем, годпшњем резултату, нсмнновпо је узбућење када сс коначпо н детаљно сазна како сс пословало. Y натој фабриин од почетка ,ло краја годипе нпјс бнло оптнмпзма’ капа сс оцсн.пвалонсrivjbcibc планова. Објсктивнс околпостп, које оу погађале и.ел\' нементну индустрнју. и субјектпвпе, којс плко mijcnpe iвлдео, пису то цозвол>авалп. У сегттембру јс чак ребалапсиран годншнл план производње. МеБутим. сада, пошто јс закључена нословна годииа, констатујемо фппапслјскл рсзултат којп је лзузетно повољан када сс в.мају у влду свс околпостл којс су пратиле пословакера приказала се на xpajy годнне као пзузстаи пословни рсЧИСТ ДОХОДАК ВЕБИ 10 ОДСТО Из пронзводље н реалпзааијс пронзашлн су резултатв којн, мерспп уобччајсппм скономскнм ппструментн.ма, изглсдају овако: Остварени укупан приход, ко јн пзносп око 100 мплнјарлн старих дппара, већн је за 2.6 одсто од оног остварепог у 1978. годшш. Ипак, за око 4 одстоје маљи него што сс планирало. Утрошена средства су, мсђу« тнм, једва мало већа од прошлогодншњпх, а читавих 7 одсто мап>а него што се планирало. Тако је доходак за 6,33 одсто већп од плаипрапог, п нзпоси 271 хиљаду дппара. To јс за преко 9 одсто впше пего у ; 1978. годпнп. МАЊЕ КЛИНКЕРА, ВИШЕ НОВИМАЛА Чнст доходак забелсжно Расподслу личннх доходака - карактерпсало јс формирапд: масс за аконти-paibc личких до ходака по заједмнчком радном задатку сввх OOYP-а, па јз дошло до усклаБеног кретања личннх доходака. (На разлпке, које су пезнатне, углавном је утицала нешто већа основзша, као iuto је бно случај уООУР „Промет" гдс се у првнм мсссцима прпмехвивала норма). ИсплаИен нето јшјчни доходак. пос.матрап кроз структуру нсплате. показује иста кретања као у 1978. годннн. Међутам, укуппа маса исплаћених нето лнчннх доходака је нешто^веha у радној заједшши, с обзпро.м да је у 1979. годпнп дошло до nonyne једног броја радпнх места везанпх за нову фабрпСрбнјанка Бабић Иилутнп ЈаковјоевнН Остварсп пзпос за личие до- Бабпћ: О значају Дана жепа и задацпма нашнх раднлца у овој годпни говорила је Србнјанка, хотке у 1979. години од скоро 13 старих милнјарди у односу па пзпос псплаћеп годинн пре^ставља Због познатнх проблема у пропзвоцљл, после uajeeher — . npcxaiba стубова на депознтлој . ' халн — V сспте.мбру јс. реба- | лапснран 'план пропзводњс л реализаппје. Плал произ'воДл>е клинксра сведен је на 447,5 хпл.ада тона, што јс 83 одсто од претходног плана. План пропзиодње цемента сведен је ла83Д одсто, а план производње повпмала иа 75 одсто — мада јс п тлх 75 одсто знатно вишс од производњс v 1978. годнни. Y складу с пролзводњом, п реалл заинја јс с.мањена на 86, одпосно 76 одсто првобитпо поставл.елог плаиа реализацпјс лсмсита п новимала. још Behn раст: 7,18 одсто у одnocv на план, a 10,13 у односу на 1978. годлну. На почетку годинс одтлмистлчкн смо усвојллл начело да lie ЈП1ЧПЛ дохоцл ,моГ)И да расту лајвлше за 25 рдстр. Mchvтнм, бруто личнн дохоии nopacaи су за 15.97 одсто. У npoiwipeibe материјалнс основе рада издвојено је преко 4 мшшјарде старнх длнара,’ што је за 6 одсто магве него у 1978. годинп али за 9,5 одсто впше лсго што сс планлрало. од 15,9 одсто. Овакав нзнос омогућпо јс н iioucliaibc проссчног лнчног дохотка: у 1978. годлни он је нзлосио 6.117 дпнара, док је у 1979. год1ши порастао на 7.4^4 дннара. To би било повећањс од 21,7 одсто. OcnoBiniM показатељнма мереп, фппансчјскн рсзултат јс повољан, а још је пзузетштји ако сс пмају у внду односп v примарпој расподелн (губицп v пеметној пидустрнји) и околности које су утвцале па пословаљс у натој фабрицн. ПРОИЗВОДЊА Y ФEБPYAPY — Y току ове годпне органпv ггрошлој зоваћемо такмичење жена у ’ noBchaibe урсбнвању радне срсдине, односмо настојаћемо да што леп шс уреднмо наше канцелариРемонт пећи 3 тече но нлану II. п. На крају годпне такав, ребалаислранл плал је нспуњен. Код клпнкора јс пребачеи за 2,5 одсто. код цемента за 2 одсто. To је, ппак, Мање ол остварене пропзводње у 1978. го- •|пнл, за 13.4 одсто код клинксра и 18,3 одсто код цемента. Новлмала јс. међутлм, пролзве леио скоро 50 одсто влшс псго у 1978. годллп. Ш РЕЗУЛТАТИ ВД НПИНКЕРА ф Цемент је подбацио због двонедељног закашњсња ремопта млина цемента Бројпс потсшкођс V пропзводњп, од педостатка репроматсријала до изненадпог пада крова код iichu п гашења ттогола П, највише су утицале на пррнзводњу клинкера. тивносги жена у нашвм раД’ пом колективу. Драгс другарице, с.матрам да у сржи ватсг тела и у српима свпх нас стоји лосебна жеља да пожелимо да сс здрављс на шсг вољсног учптела друга Тига i.uto лрс побољша, јер лик п жнвот друга Тита је ујсдно и жпвот н стремљстве свих нас, и зато са овог скупа шаљемо пскрене поздраве н најбоље жеље другу Тнту за њсгово брзо оздрављење. јер имс друга Tula је симбол мира и напретка пс само нас Југословена већ и целог радничког покрета света па зато нека нам дуго п дуго живи и води у нове радне победс наш вољени друг Тито. Најмлаћи ученицп ОШ ..25. мај‘' улепшалн су свечаност пе смниама посвећеннм 8. маргг н поклонили свпм женама по два каранфнла. Оспм тога, пећсмо заиоставнтл и иашу улогу у раду свих друштвено-полнтичкнх органлзација у фабринл, па ћс.мо п ове године настојатп да повећа мо број добровољних давалала крвп. Интсрес жеиа за оргапи зовањем лзлета п путовања л даље ћсмо поштовати, с тим игто ћемо свс лзлсте искорнстнтн за рекреапгвпу спортску и културну активност, јер жсља нам На крају су подељенс награде за 10 лајбол»нх ручних радова са мзложбс. да нашс другарнце из 0 СИНДИКАТА Онширно пословању Иа ссдинци коифсрснцијс одржаној 5. [ Акционе Синдиката, марта размат« рана јс пословпа по.штика нашег колектива као п запршнл рачун за 1979. годину. У опширлој длскуспјн указано јс ц ла субјектнвне слабости које су у току лроLu.ic годлне допринелс да lobe до застоја у производјвп п до nencnyibciha планова производњс. Посебно је лстакнуто да неблаговрсмецо набављање репромат^- ријала л застојл који cy 'ycлсд тога ластајалп у прогек.том перподу треба v овој годннл сасвл.м нзбећи. На овој седниип раз.матра по је п ocTBapeibc произвоiibc v фебруару месецу. До погпуног лспуњења n;laint пронзвсииБс у фсбруару лпјс доцј.то због кашљења ремонта тако да је иролзвоива клпмкера остварена у потпуностл, а про изводња це.мелта inije. v што всћем броју nocchyiy no Као лЈтз јс најављено, nch је зауставЈБСна 1. марта због рс довнрг ремонта. Планирано је да ремонт траје 27 дана. алн he се пајвеђп дсо пзжннх пословз уразитп за 19 дана. па јс и плаиирапо г.ре.мс cKpahcHO. Послови који бн сс лрадилн за преосталпх осам дана 6:ihe pacnopcbeint ua внше краћих ннтервеицлја. Треба pcliii да јс овај рсмош nehn врло пажљиво н детаљло планиран. ПредвпНела јс чак лзградља мале канпеларије за пословођу код хладл.ака iiehn а формиран јс н прнручпи магацин са резервнлм деловн.мз којн су потрсбнл у ремонту. Деловп су прппрем.БСии п докс тл лрс ночстка рсмонта. Y „Пролзводшш услуга.ма" је овог пута све врло детаљно лспланпрано н прнпремљено, a према садашњем току ' радова Д!оже се очекиватл да he рсмонт битл заврнген на -времс. Завршен упис за угал. По ја.ма упнс основннм оргашјза.цлсиндиката завршен је за угаљ. Y доку је прамонта najBcher млина и због прлпрема за ремонт пећл, пропеиа може да буде погрешна н за пет хпљада тона. Фебруарски резултатп пронзводње пзглсдају овако: клинкера је произведено 39314 тона, што је у односу па план од 41.760 топа око 95 одсто. Плал производње це.мента од 50,5 хиљада топа нспуљен је у происпту 93, јср јс произведсно око 47 хнљада тона. За пспуљсгве плана пронзводтвс новнмала од 10 хпљада тоиа недостајало јс 400 топа. Резултат производтвс клипксра требало бн посматрати с резервом јер су овог месеца залихс у хали бпле изузетно велпкс —30—35 хпљада тона. Комнснја рутински процењује залнхе, н када су one десетакхнљада тона одступање може да будс мало. Код овако великнх залмха, које су настале збогре зорншпе, биоскопскс гтредставс. ip- в.вењс заједничког сппска потреба за угл»ем како бп сз склопио тшко.м угл> КОЛНЧПНП I рукс. > уговор са рудва ..Боговина” о п вре.мену испоОвог месеца то јс дошло до нзражаја јер је по свпденцијп, која сс водн на основу часова рада и капашггета пећп, пронзводње кллнкера већа за око ијест хлљада топа. Рсзултат пропзвоДЈБе цемента свакако је прапстекао нз недовољног рада .млнна цсмснта 3. План је бпо постављсн та?<о да јс узимао у обзлр рад млина од самог почетка месеца, алп се рсмонт протегао до 13. фебруара. Свакако да је бнло в неких ггропуста п заборавности v раду у току прошле годнне, алп у целинп глсдано слободпо сс може дати впсока оцена о акГРАДИЛИШТЕ НОВЕ основн РадНА ВРЕДНОСТ ФАБР11КЕ Мали нодбачај код новимала настао је због недостатка клил кера у старом погону. Зборовп радтгка них органнзацнја Ypebyjc: НЗДАВАЧКИ САВЕГ Тако је, од 1972. годипе, upon зводња кллнксра у 1979. годпни пајмања. Поред пронзводље лз 1977. годинс, то је једина лролзводња нспод 500 хиљада тона. Чак пспод 460 хиљада. МеБути.м, нз.мсне у асортиману пропзвода које су услсдиле последњпх годнна. потпунопре ображавају слпку која бн се стекла иа основу овог „мнппмалног" резултата. II пначе врло доходовна марка 450 производила се са пзмењеиом структуром додатка, у корпст цемеп та с ппжо.м ценом коштања, a тако he остаги п у овој годинп. У производњу повимала уведена јс такозвана четврта компонента која знатпо смањујс учсшћс клннкера у новпма- ,чу, самим тпм п цену коштаља, бсз нзмсне кваллтста. Због овакве оријентацпје мала годишња производња кшп<- ИЗГРАДЊА ФАБРИКЕ НОВА ИНВЕСТИЦИО на заједнипе су овнх дана донелк одлуку о усвајању укупног повећања лрекорачсња кнвестгашја од 417,987.369 дннара. Нова угврђсна врсдност tiHBCCTinpije капашггста2000 тона (дан клинкера јс 1.984,983.300 дгшара. ^редипк: НЕВЕНКА ФЛАЈС Va првн.м проле11ним дапнма на градилиигге се аратнла живост. На монгажл елсктрофилтра радови видно иапредују, алц нпсу прн крају јер су врло обнмнн. Иптепзивно се радл п на монтажл челлчмпх конструкција за транспортне мостове. При крају су радови на монтажк машинске и електроолреме на дробплнцн, започета је монтажа опреме за дознрање .млнна снровнне и млнна цемента.
26. МЛРТ 1980 ■ БРОЈ 1S3 НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ САМОУПРАВЉАЊА (бр. 2) ПРАКТИЧНА НАСТАВА ЗА УЧЕНИКЕ YCMEPEНОГ ОБРАЗОВАЊА ПРВО УДВ0С1РУЧЕЊЕ КДПА1№ ИзградЈћа дспозлтнс хале УЧВ1ИЦИ! ПРОШДЊИ Машој радној органпзацијн нз Цситра за срсдњс образовањс „Иво — Лола Рнбар” нз Параћпна упуНснл су на јавиу расправу: Са.моуправнн споразум о заједиичкој сарадњн око пзвоВе* н.а наставс пронзводног рада за учснике I фазс срсдЈБсг усмереfor васшггања и образоваља, Самоуправнп споразум о органпзаци ји практнчнс наставс и нрофссиохалпс прксс као н Уговор којим сс блнжс утврђују начнн, поступак и услолп органнзовања м оста> ривања практичнс наставс. ИЗБОРИ Када је првн пут бно изабраи за лрсдссдника раднлч ког сарета, 1952. годннс, Милован Маленовић је бно у Партијској школи у Крагујевцу. Имао је са.мо 28 годлна, али је y фабрнцк као бравар радио већ 12 годлна. Већих разграпичења у раду радннчког савста »т управног одбора, као itcroBor извршног органа, нијс бно. У прво време у управни одбор су блралл са.мо члановл раднпчког савета. н обавезно, дирсктор прсдузсћа. Управлл одбор јс давао прсцлоге одлука и старао сс о н»пховом cnpono*5ciby, без изричктих подела компетевдија. Напрсдак у тсхницн прнпрсмс седница н, свакако, боље.м информлсању раднлка о прсдлози.ма л одлукама радшгчког савста учин»ен Јс 1953. годпле, запошљавањс.м секретара радшгчког савста, који јс радио искључиво па прнпремању ссдиица, сређлвању записплка, одлука, оба вештазању члачова н осталнх радника о одр;кава»Б\' ссдница. Међу пптав.нма која су рсшавана на ссднкцама првнх годнна раднпчкот самоуправљања, по сећању првог сскретара Синнше Борђевнћа л члалова раднлчког савста првог и другог сазлва, домииантиа су била: — доношсјбс и реалнзаилја ф|тансијскопроизводннх планог.а, — рсконструкција.постројсња (1951. — 1956.) — тарпфнп правилшпс о платама, који сс доноспо сваке romnie, — расподсла сствареног вншка рада, — дисциплгшски прсстутпт, — пнтаља нз радног односа, — стручно оспособл>аван>с (осшгоање курсева нтд.). Прсл великпм задатком, највећим до тада, колсктнв се нашао баш тодину дана по пзбору првог радничког савста. Реч je о ннзу значајллх рекокструкција v посто јсћој. и пзградљи новс фабрпке, у периоду 1951. — 1956. годика. Прсдсслнмштво владс IIP Срблјс осиовано јс 1951. го пннс државно лривредно прсдузећс за нзградњу н aioh тажу нове фабрике цемснта у Поповцу. Утрошсп јс 17 милнон днлара — до 1954. из буиста, а каснкјс, зај.мом од Општсг инвсстиционој фонда. Уједпо јс фабршш додсљен крс.шт за почетнм фонд обртнкх срсдстава у изно су потребом за почетак пропзводње. Нова технолошка лшшја, тада изузстног стспена аутомашзацпје к капацнтста, уз увоћсн.с дгбинског ми ннрзља н квалитетнијег транспорта, дала јс всћ v првој годллл експлоатацијс 136 хиљада тона цемснта. Послс реформс срсдњсг образовања н васпитања п наставног плана п програма запро пзводпо-тсхнпчко подручје пус лсд пасталс потребс, договорсно јс да се лронзводни радуче ннка I и II разрсда зајсдннчке васшпно-образовне основс срсдјбсг ус.морског образовања п васплгања остварује у току школске годпне у организацијхма удружсног рада. Право и обавсзе и заједннчка сарадња на остваривању про пзводног рада ученика рсгулпcahe сс овнм споразумом који закључују организаинјс удруженог рада и Центар за срсд1бс образовање „Иво — Лола Рнбар". Споразумима he сс рсгулпсатн начнн организовања пронзводног рада, израда програма н распорсда пронзводног рада. обавезе • потписннпа v остварнвању програ.ма. заштита ученика па производном раду н друга питања. ' Основ за органнзацпју. н остваривашс практичне наставе и прбфссиопалне праксс чине садржаји датп у планови.ма и ирогра.мнма образовно-васпнтпог рада за одрсђену струкдг и занн.мања. Образовпо-васпнтпс организацпјс it организацпје удружепог рада, дужнс cv да на осно* bv планова и програма ближе разрадс програм у складу са конкрстпим условнма радасваке од н>нх. Оргаиизацнје удружсиог рада приврсдс п друштвсннх дслатности као потписннци овнх споразума дужнс су да нзвршс пријс.м ученика па практичну наставу у периоду од 1. септембра до 30. августа иареднс го д|гнс и на профссионалну праксу у трајању од двс до пст нсдеља у току наставне годнне. Дужне су и да обезбедестру чљакс in редова најбољпх познавалаца тсхнологије рада, да обезбсде средства рада и прелмсте рада, заштнтна средсгва н да организују, зајсдно са образовно-васпитном организаикјом проверу оспособљеностл ученнка за укључивањс у удружени рад. Образовно-васгпггнс органкзације према споразуму су дужне да у сарадњи са стручњацима лз радних органнзапнја разрађују, планлрају м програмнрају'сазржаје програмс практлчнс наставс. Обострани.м поштовањем цоговора моћи he несметано да сс обавља практлчла наставал успешно рсаллзује зацртани програм пронзводног рада учсника којл he каснлје моћл onwax ла сс укључе у производни рад радллх ’ органлзацлја. Љ. liocjih ЗА НОВЕ ОРГАНЕ У11РАВА>АЊА 31. МАРТА НА КАНДИДАЦИОНИМ ЗБОРОВИМА УТВРБЕНЕ CY СЛЕЦЕБЕ ЛИСТЕ КАНДИ ДАТА: Y „Површинским откопима" За Раднлчкн савет ООУР-а 1. Миловановић Михајло 2. Милојковић Живота 3. Младеновлћ Сава 4. Милосављевлћ Жнван 5. Стојановић Милоје 6. Миленковић Угљеша 7. Николнћ Милоје 8. Остојић Слободан 9. Јаблановнћ Мнрослав 10.Павловнћ Мпле 11.Минић Стојан 12. Арсеннјевпћ Милутшг 13. Млловановнћ СтоЈадлн 14. Милојковнћ Мнливоје 15. Перић Милутин ПОРТРЕТ РЕДОВНО У РЕМОНТУ Опст доста болујемо АНЕВНО 32 РШИКА НЈ БОЛВВЛЊУ У ПРВА ДВЛ МЕСЕЦА ОВЕ РАДНА ДЛНА НА ИМЕ БОЛОВЛЊА. ШЕМ КОЛЕКТИВУ JE Y TOKY Број пзгубљснлх радних дана на и.ме боловања и nopv.t млогих предузетих .мера сс нс смаљујс. V ова два мссеиа. дневно је са посла бнло одсутно по 32 ра д'. ика. А сваки радник је за 60 'гна п.мао по два дана боловаГОДИНЕ ИЗГУБЉЕНО ЈЕ 1904 СВАКН ЗАПОСЛЕНН У НАМЕСЕЦА БОЛОВАО 1,9 ДАНА! За Промстом слсди OOVP „Пропзводкс услуте" гдс је свд ки радник боловао по 1,9 дана. затнм OOYP ..Површинскн откопп” гдс јс свакн радннк бо ловао по 1.8 лана, у ООУР „Производња цсмента” и Радвој заједшши сваки радник јс боловао по 1,7 дана. Срстсн Радисављсвић, мла дп раднлк OOYP „Пролзводне услуге" је један од сталнлх учеснпка свлх ре.молата у лролзводњл. Рођел јс v Буљану прс 30 годипа, а радллк Цсмснтарс постао јс 1971. годлне. По струцл јс кваллфлковалл машинбравар л радл на пословлма одржаваља мллнова ?.:ада прс.ма потребл радл л га пословпма одржавања r.'chn. Kao п раллјих годпна н. овс годллс Срстсл јс учество нао у рс.монту л то овог пута на pe.MOHTV хладњака псћл. Хладњак је један ол важллјлх постројсња тс је и рс.монт хлалњака јсдан од тсжих послова којл захтсва пуну одговорлост л спрстлост људи којл га обавл»ају. Срстсн важн за доброг л вредног раднлка којл одговорло обавља свс поверенс послове. Трудл сс да оправда повсрсљс којс .му указују блло кад извршава сво јс задатке ллп кад je aura жовал v друшЛеллм оргаппзалпјама. Члал Савеза комуллста постао је 1970. годлне а ових лала делсглран је за члана Радличког савеia OOYP „Пролзводлс ус.гте”. Срстсл Радлсав.-Бсвић Прсд овлм младим човоко.м тек стоје годилс л годилс рада н бсзброј задатака којс он трсба да изврши бпло на сво.м радно.м месту блло у друштвсло-поллтлчко.м жнвоту. Учсствоваћс у још безброј ре.монта, годлли ма he одржаватл пећл п млллове л поред тога ураднтл још много тога. Врс.ме јс ла њсговој стралл. Љ. Босић БИРА СЕ 13 ЧЛАНОВА За Раднлчкл савст радне срганизацнје: 1. Млловановлћ Мнлорад 2. Борђевлћ Жлворад 3. Кркпћ Мллорад 4. Јовановлћ Мллал 5. Матић Војлслав БИРАЈУ СЕ 3 ЧЛАНА Y „Производњи цсмента” За Радннчкн савст ООУР-а: 1. Мллосављевлћ Драгослав 2. Вељковлћ Драгослав 3. ШаплН Томнслав 4. Рајковлћ Миодраг 5. КулачиН Стеван 6. Јанковнћ Жјпјојнн 7. Љубисављевић Бранко 8. ТокановиБ Пера 9. Милошевлћ Слободан 10. Млловаловлћ Душан 11. Eypiili Града * 12.Томнћ Bopbe 13.Мплојковнћ Р. Млодраг 14. Милутнновнћ Милојко 15.Јовановлћ Мллорад 16. Матнћ Мнодраг 17. Bacuh Љуба 18. МлловановнИ Рад.млла 19. МиленковиН Мнодраг БИРА СЕ 19 ЧЛАНОВА гаомн НДПРЕДУЈЕ За Раднички сапст радле организацпје: 1. ДратА глловлћ Јовлиа 2. Лазлп Прсдраг 3. Млловановлћ Љубиша 4. Иванковлћ Млодраг 5. Марковић Даннло 6. Дннић Драгал 7. Маринковић Радомлр 8. ПоповпН Влајко 9. Bvpnli Топллца 10.Радовановлћ Голуб БИРА СЕ 9 ЧЛАНОВА Највлше боловаЈБа остварилл су раднлпп OOYP „Промст” пе ,јс у просек’.’ свакл ралпик боловао по 2! дал, одкоспо за лва мссеца изгубљено јс 434 радна дача. ЕЛоанав 8 За прва два мссепа блло је п 9 поврсла за којс је нзгубљеlo 113 радних пана и за то вре .ме лсплаћено 33.003.00 дпнара. За 346 случаја осталих болован»а лзгубљсно је 1=58 лана л исплаћсно јс 420314,55 длнара. Остаје нам нада дз ћс сс у McceiiHAta којн наступају c.v.aњнгл број боловања н одсуствовања са посла. а тпмс и сма њнти васталл губицл. Y „Производним услуга.ма” Простор на коме he се налазнти рестораи постао јс право граднлкштс. Могућност да зграда v лсто бгде готова све је реаллија. За Раднички савет OOYP-a: 1. Вељковлћ Мподраг 2. Ралосавл.евиБ Стојаднл 3. Богојсвић Млодраг 4. Томлћ Миодраг 5. Радлсављевнћ Бралко 6. Раднсављевић Сретсл 7. Јоваловнћ Света 8. БорБевнћ Млодраг 9. Пстровлћ Стојан 10.Матнћ Радивоје 11. Ивковић Алексалдар 12.Мнленковнћ Срба 13.МллАтиновпћ Мнодраг 14.Мплосављевнћ Драгослав 15.Бурнћ Нккола 16. Трифуновић Мллован 17. Остојлћ Новица 18. Врајпђ Миохптр 19. Трифуновпћ • Благоје 20. Петровић Стојан 21. Борђевлћ Бранпслав 22. Радошевнћ Слободан 23. Стајић Млрко БИРА СЕ 15. ЧЛАНОВА За Раднички савет радне органнзахшјс: 1. Богојеввћ Миодраг 2. ToMiih Ранко 3. Цветковнћ Милутин 4. Симнћ Александар 5. Стефановић Слободал 6. Борђевпћ Бранко 7. Пајлћ Власта 8. Радојковић Добрнвојс 9. Влдвћ Крстомлр 10.Марковић Драглша БИРА СЕ 6 ЧЛАНОВА Y „Промсту” За Раднички савст OOYP-a: 1. PaiyHOBuh Грала 2. Радлвојевлћ Мллојко 3. Стефановнћ Бранко 4. БогиН Радоје 5. Пешић >Клвко 6. Ракп11 Жлка 7. Радоваловић Мллан 8. ПстровлБ Младсн 9. Томлћ Славољуб 10.Димлтрлјевић -Славлца 11. Радовановлћ Раде 12.Стојковнћ Надежда 13.Нешовић Бранко 14.Тодоровпћ Тома 15. БокиН Радисав 16.Савић Мнхајло 17.Млловановпћ Радмнла БИРА СЕ 15 ЧЛАНОВА За Раднкчкл савст раднс организације: 1. СтефаковлБ Раалсав 2. Лазаревлћ Eopbc 3. Трлфуловнћ Дл.млтрлјо 4. ПетровлН Жлва 5. Мллстн!1 Мллутли 6. Матлћ М. Бранко БИРАСЕ5ЧЛАНОВА Y Радној заједници За Раднички савст РЗ: 1. Жлвковић Вуклца 2. Мано.јловлН Млодраг 3. РаднвојсвпН Eopbc 4. Kojnh Давид 5. БаблБ Срблјанка 6. Гллгорнјевнћ Мнлосава 7. Живковлћ Драгослав 8. Крстиђ Надсжда 9. Млловановић Мило.млр 10. БорђевлН Добрлла 11.Ивановић Момир 12. Крсти11 Мирко 13.Мллојковпћ Мллан 14.Млхајловић Томислав 15.ВидојковлН Мллосав 16.ЖлвковлК Александар 17.МиленковлБ Милутил 18. Мллутиновлћ Славлмлр 19. Стојадпловлћ Мллста 20.ТодоровлН Всра БИРА СЕ 15 ЧЛAHOBA За Радннчки савст раднс органлзацлјс: 1 КостлП Бнссрка 2. ИваиовгИ Божидар 3 Станковић Томлслав 4. Флајс Невелка 5. Ннрковић Деспот БИРАЈГ СЕ 4 ЧЛАНА
чо=
■•1 12. MAPT 1980 • БРОЈ 152 КУАТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ НОВЕ КЊИГЕ ПРЕДЛОГ ПЛАНА УПИСА УЧЕНИКА СРЕДЊЕГ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВА1БА ЗА HOBY ШКОЛСКУ ГОДИНУ „ПРОАЕПШАЈ СЕ ОД ПЕСМЕ“ ОВИХ ДАНА У ИЗДАЊУ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СЕЛА РАШЕВИЦЕ II СИЗ-.а КУЛТУРЕ ПАРАКИН ИЗАШЛА ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ ПЕСНИЧКА ПАНОРДМА ОВОГА ПРЕКОМОРАВСКОГ СЕЛА ПОД НАСЛОВОМ „ПРОЛЕПШАЈ СЕ ОД ПЕСМЕ". Y КЊИЗИ CY ОБЈАВЉЕНЕ ПЕСМЕ ДЕВЕТОРО АУТОРА РОБЕНИХ Y РАШЕВИЦН ЧИЈЕ СТБАРАЛАШТВО СВЕ ВИШЕ СКРЕНЕ ПАЖЊУ НА СЕБЕ. V ПРЕДГОВОРУ ОВЕ КЊИГЕ, МЛАДИ БЕОГРАДСКИ КЊИЖЕВНИК РАЈКО ЛУКАЧ, ИЗМЕБУ ОСТАЛОГ КАЖЕ: — Овај зборник пјесника параћинског ссла Рашевпце joiu јсдна је поторда веома акгивног дјеловања аматеризма у нашој култури. To јс ноезија зсмљорадника, средњошколаца, студената, квалификовалих радника, повинара, којшла њихови свакодневни послови нису били препрека da сс исто'ч мјером посвегс и носзијп, Исгина, аутори су из различитих генерацпја са различитим животним искуствима, па ј& то проузроковало и осцилације квалитета, али јс зборник истоврсмспо и једна спона, мост мећу гснсрацијама овог моравског ссла. Својом поетском зрс.гошhy изненаћују и младе пјссHtiKiitbc Светлана ЈовановиИ, Снежана HukoahIi, Милка IJcpuh и Дуишца Mtutieojceuh. У њиховим песмама ностоји и једна видна оргиналност (no чему се баш не одликују пјсснпци у старгу писања) и зрелост, прилична иота личног схватап>а ca.\tc поезије и прсдмета опјсоавања. МААЕ ИЗМЕНЕ У СТРУКАМА И ЗАНИМАЊИМА ® Постојећој мрежи струка додата преводплачка а изостављена грађевинска ® Ванредно школовање стаклара н цементаша @ Ycnex одлучујући и за четврти степсн стручности Док прва гексрација усмере- ннмањима мсталостругар, маних cpc.iiboiuKO.iaua увелпко шинбравар, водоинсталатер к води борбу за ueiie оцснс ибо- ли.мар, ова послсдјбд два умсМирослав Димитријевић јс аутор трију објављеппх збирки пјесама, добитник нсколпко значајних награда за књижевност, заступљен у ошие књижевшсх зборника п папорама. Његова посзија је специ- (f)H4not јсзчка, оплеменгвна јсдним спојсм народног лирског штпмунга са апсурдношћу мишљсња, са њсговом формалпом логиком. Xohy pelut, Димитријсоик je у својој поезијп зпалачки ■спровео спмбпозу традиционално1 п модерног. Спечифичност овом зборпику свакако дају м два земљорпдника пјесника, Драшко ЛукиН и Добривоје МиловановиИ. Село јс об1сч пјесницп-ча и живог и ностска инспирација. Посзија Животс Лукића јс јсдан својеврстан, да тако кажсм, рустикални надрсализам. Постојећсм свијету ссла овај пјесник прилази некако „искоса", правсћи видан помак прсдстаоа и утисака. To јс join еише иагласило поетску топлину у пссииково.ч одиосу према завичају и симболима дјеTuibcvea, M/tadocTu. Завршне акордс овог зборника чине пјесме Мирослава Pajtiha. И овдјс има рустикалних мотива, a и noMcuyvoi надреалистичког nptt ступа, али је ту пјссник доградио и јсдну всдру, готооо сстраднг иит, жилу-куцавицу. Pajuh ic добар noзнава.1ац метафоре, поготову језика, и он вјегито пијансира својс портрсте, дочараоа својс постске јунаке uiiTcpehcnc профссијо.и, отуbene. Ocjeha се ту и благи утицај Бранислава Пстровиha, али и једно лично, „свол»и успех, код новс генерапије сс већ oceha нервоза, размишљања н длле.ме шта he бнти на тој жнвотпој прекретницн — пзбору зани.мања. Ulra he блти овог уписног рока, шта за другу генерацију ус.мсрепих срсд1Бошколаиа доноси план vinica су пнтања о којн.ма се nch гвс лико дпскутујс. Пре.ма прсдлогу плана-уписа. који јс црихватила Скупштина Рсгионалне зајсдпице cpc.ubcr усмереног образова!Ба н Координаииони олбор за рсформу cpciubcr усмсрсног образова1ва нашс општинс. а о комс сс управо изјашњава удружени рад, Y школској 1980 81. години наставу бн трсбало да слуша узајецничким основама 23 одељења првс годинс и 19 одељења другс годпнс. Међути.м, како смо обавсшппш од Олгс СтојKonnh, директора за пронзводнс делатности, за овс прпс две гсднне iiche нн овога пута бити пикаквог рангирања, тако да ће, уколпко буде и више учени ка, сви бнтп уппсанн. Што се тпче гсперапнје која бира запи.мањс, тачнијс која уписујс трећу годину, има извссних из.мсна у односе па прошлогодишљу. Наимс, број стру ка јс истп са нсшто мањс заппмања, с тим што јс rpabeenti ска струка, која јс прошле године бпла планирана, алп за icojv није било интерссовања, за.мс1БСна прсводилачком, за сто аутомеханичара и аузолнмара. Прсдложено је да сс у наредној школској годлнишко лује салк> једно олељење елсктротсхнпчкс струке н то погопски слектрнчари а ие и слекгро.мопгсрп мреже и постројсња. Хсмијскотехнолошка струка је прошпрена на два одс,бс н>а, текстплна с.мањепа на тр’:. отпали су конфекционери, а у у гоститељској струци би се опет школовало јсдно мешовито одељеше копобара н кувара. Економско-комсрцијалпа erpv ка би остала са истим запима* 1Би.ма. рачуповодствени и фннансијски тсхничар са дваодсл>сња вишс, а правпо-биротехничка би сс свела само иа зани.мањс тсхничар алмпнистрадор, са јсдним у.место два одел>ен>а п тсхничара за управне послове н пословс раднпх односа. . V овој годнни сс оспособлавају у прпродно-тсхничкој стру пи техничари за контролу животнс срсдинс, екологију, бпологнју н микробпологпју. а пареднс са.мо за бнологију. Математичко-техппчка струка нсћс и.мати програ.мсрс и статистпчаре већ само математичко-тсхничке саралиикс. Значајна новвна јс што he ири средњошколско.м пентру моћи да сс у наредној годинп образују и одрасли и то у стру ка.ма за које влада потпуна ненашс општпне. Тако би сс за стаклодуваче и рсглсрс стакларских машина обучпло по 15 полазника, a v струпи за пролзволњу граБевинског материјала 15 'млинара и пекача. Кандпдатн за оза занимања бнће радпиип из удружсног рада ко јп ннсу оквалифнковани за послсве којс обавллју. а за којима радна организашгја изказујс потрсбу. HE ИДУ СВН ДАЉЕ јеглаво" писањс, слободно заглсдано нпз свој поетски аидпк. СКУПШТИНА СИЗ а ДЕЧШЕ ЗАШТИТЕ коју још код прве генсрацијс новог смстема школовања показана вслика заинторесовапиКод машпнске струке. уместо прошлогоппшња четнрп, пла ннрана су трп одељсња са заBJW ЗШИЦА У РЕГИУ ® За остварене резултате и увођење квалитетног и новог у дечијој заш тити предложена за републичко прпзнање СИЗ дечије заштите, a од поједпнаца Драган Антић ® За нзванредан рад и хигнјену похваљена кухиња н награђене куварице у Обданишту ИВТ КТ „Б. Крсмановић” Резултати рада у прошлој годнрд{, актнвност у Међупародној годшпг дстета и будуИи задаци као и другс актуелностп на нољу дечије заштитс бнлс су те.мс о којима јс дискупхзвано на послсдњо! седшшн Скупштиге СИЗ-а дсчпје заштите. Из свега онога што се и овом приликом чуло можс сс закључит:! да је ова Заједнипа по својој активностп и друштвенпм рссашириЗиЧни ylao* ЗД1ЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Lio.vc јс да имамо и овакал ллтсрарнн портрст, нсго ад иам ириватнк 4*оти(Р*>Ф>: iiawiahyjy фоичрафмЈу као умстннчку слпку. Ииачи, базсл за цлилаж јс озвирсн. пл века псликвидна прсц-зсћа могу дл учс илива1БС у дугознма. II док сс rpabaiix брчкају у топлој водх, imпожу нам нске пхвссптије зсжс непокрнпскс, па сс боЈпм да сс ис npcxuw, Лко сс прсхладе ондд нх чскзЈу рсдовп пспред лекарскхх ординлuxjj. llinuc lie важ1Н1 она хзрска >глспа рсч гвоздсна вратз отоара”, всБ ,дсиа иарв сиа вратз отвара**. Прнмсгио сам на састанцхма дд имлмо лшого сосипјалмста за пптшм, а-М1 за одговорс врло мало, пз 611 у усмеремом образован,у mofab да сс отворн сгрука за даваЈкс пажхнх одговора. Кад смо код образован>з, Јестс лп ззпазхлп да хма.мо школоваис п аутошколовахс. Овх првх су махсрн ухутра. а оии друп< ни улици. Па чувај сс сад. Сслимз пашс општинс кружи маинфсстација „Сусрего села 30". А зиатс ли какаа јс разлика пз.иеБу уссва и члахова жлрпЈа? Па Једио п друто lie успсва ако сс ие прихраи,ујс ц хс залква. Порсд толиких шгтсграциЈа, што сс нс внтсгрншу Фабрпка ддкгика п СИЗ craxosaiLa. Ва.Бда би уз пске иитамннс сгам<£сна изградаа Вржс рвсла. (хаставнђе се) Мпрослав Длмптрнјевлћ зултатпма прва у региону Шумадијс и Поморавља и на завпдном месту у Рспублици. Тако добри резултати, npeei.- ствсно брнга па васпнтању н образовашу прсдшколскс деце на сеоском подручју, увођењем путу.јућег вртића и васшгтача, п друштвсна исхрана деце су утицали да ова Заједннца од Одбора за Mebyiiapoairy годппу детета onuirniie Параћпн п Скуттштнне Регионалног СИЗ-д дечнје заштите будс предложсна за републнчко призкањс, a за увођсње квалнтетног п новог v дечијој заштитн од поједпиана Драган Аптић, доскорашњи днректор Цснтра за дечпју заUITIITV, сада пспхолог у СИЗ-у ociroBHor образовања. Аналпза хигијенског стања у школама п OOVP-пма за друштвсну брпг\’ о деци на подручју наше општннс, која је овом лриликом такоБс разматрана, показује да великп број таквих објеката. гглавг-ом на сеоском подречјг. нсзадоволлва нп one најмини.малније услове. Такве cv школе v Стубвци, Изворе, Спкппвцп. Ратарима и Рашевиии. Скхттшпша ic поихватила предлог Изврштог одбора и одлгчпла ла сс сто хпљада annapa одвоји за vpebcibc тпх објеката од којих сс v некпма обав ља и васпптнообразовни рад продшколског гзраста. Ово.м прплнком је парочпто пстакнуто и похваљено Обдаniuire v ИВТ КТ ,.Б. Крсмано внћ” за изванредан рад и хпгпienv кухпње и оллучено да се новчани.м наградама каградс Kvsapime којс тамо разс. Врсло је овом прпликом напомспути да cv за тако добрс резултате заслужни и делсгати one Скуггаттинс којп су v paav веома актпвнн, n inicv због непрпсгствоваља лозволплп да се вв једна ссдница олложн. Чињснниа ic ла јс брнга о децп v iiamoi општшш свакнм дзном све већа а остварени резглтатн бројнијп, који he. снгурно, са пуштањем v рад hobop дечнјег обданишта бити и разноврсннјп и плодотворннјп. С. Јовановпћ заннтсрссованост, а којс cv и тс како битне за даљн развој Школовање иа четврто.м стсnciry наставиће ученшш у.место у дсвет у седа.м струка*пре» ма прсдлогу плана, Наи.ме.елсктричари и угостЈГгељи. уколлко би жслслн да наставс образовањс морали би то да учинс у другом граду. Такође јс с.ма1Бсн it број одс.-Бсња. Са.мо једно ОЛСЛ.С1БС .мсталостругара ;< машинбравара, по јсдно хемиј ских н тскстилнкх тсхничара, скономске „ матсматичкс струкс. a no два одсл>ен>а правнобиротсхничкс н природпо техничкс струке би стнцало чсгврти степен стручности. Дакле према прсллагу струка и запимања. који he бнти vTBpbcn послс јавнс дискуснјс, друга усмсрена гснерација he нматн мањи избор oi својих лругова годипу дана старијпх. Но. ако сс укључе предлози новпна. нова гсисрација пма чак и нске погодносли, па he, верујемо, всћина жеља, у завнсностп од успеха. битн пспуњсна. С. Јовановнћ ДВЕ ОСМОМАРТОВСКЕ ИЗЛОЖБЕ ои »иичко Мссне зајсднпце свс bihiic постају н основни носиоцн културнпх актнвности, тако рећн рсгрупш цснтрп уметника, извори правог аматсрског стваралаштва, што нам потврВују и две осмомартовскс поставкс: Изложба ручних радова v Мссној зајсдннцк „XI конгрес” п нзложба цп „Врапчанс”. ПОЕТИКА ЖЕНСКИХ Y Основној »пкаш ..Радојс младих PYKY ДомаиоBiih" 40 жсна лл Мескс ззједннцс „XI кохгрес" изложило јс 121 ручнх pa i: всзовз, гоблснз, hn.ui.MOBa. плстсхе олеhe it apynix рукотворхнз pabeuux у часовима oioGonior врсмсла са лухо љутви и умсшности. Просторпја јс JZiiMiiria иа ве.шку пародну шареинцу. на бнлзјст маипс, Guo јс то сзојсврстан зборннк постке жснскпх руку, нежног мнлха и лароонтости. Жирп је занста Guo у ntлоумнци којс разоос трсба пагрздити п па крају сс одлучхо да за иајбагс прогласп: ралоис Мнрјане Сгсвнћ. Бранс Псјчнћ. Грозлс Пауповнћ, Олгс ЉуGvxoBith. 3opinie Плкћ. н Гордане Ргнbcnonnh. Органнзатор овс кзложбс јс Секц:<|а за друшгвснк положај н акпиност жсlie у овој Месној зајсдшшн. Кзко смо сззпали од Наталнјс Bnhith. предссд1шка СскцнЈс, нхложба трсба ла прсргсте у сталну поставку пролајног м>- р.1ктсрз, мада за сада иемдју обхЛгbcuy просторпју. СЛНКАРИ КУЦАЈУ HA ВРАТА Сс.гиоро М.1ХЈ1« лнковккх ствархицл io Параћпна. всћкна in« се прои пуг прсдсга&зд ликовној публнин. изтоитнло јс лрско 30 слнка н цртсжа у прослпкара у првој Месној заједнн ciopitjaiiu првс Мсслс ззјсдннцс „Bpiпчаис" Млали tiapahiiHCKir аматсри која тск крч« пут до nynie зфирмаинјс н coixтесног шрзза. показали су ралноврсна гмстнпчка ог.рс зс.гена м својс дожиii.bajc ередмнс у г.ојој жиос п раде. Дри(Х>слав Мнлојсвић ииа нзјзећс пшиавакс слнкарске вештнне. кслнкаиздћи ха сгак-ху: Сећаас, Рхчак yciy дснтској соби, Самоћу и тако дхтл. БорнвоЈе MuxaJ.iouih. кзложио је цпа охшчка портрсга стараца у рсалнсги* чком ианнру, пејзаж н полуакт којнЛНТЕРАРНН KOHKYPC ПОВОДОМ ОСМОГ MAPTA Прва награда Снежанн Петковић У част Ос.мог марта, Конференција за друштвени положај н актионост жена јс расппсала литсрарнп ко онкурс за ученике основпих школа ’ на тсму MajKa. Пре.ма броју ученпка v основном образовању, прн спслих радова јг мало. н го не из свнх школа. Ученици ОШ „Б. Крсмановић” из Снкирнце. Поточца и Поповца ппсу се јавнли на конкурс мада* свакако, п xtebv н»има има талентованс и обдарснс децс. Жири јс између шсснаест приспслих радова одлучнло да сс прва награда додслп раду „Најтоплије очп” ауго ра Снежане Пегковић, учсницс VIII разреда ОШ „Б. Јакшнћ”, друга раду ,Л1оја мајка” Јас.минс Жнкић, уч. VUI разрсда ОШ „Р. Домановић” а трећа јс прнпала раду „Мајка — симбол љубави и припржености” Зори це Белнћ уч. VII разреда ОШ „Б. Крсмаповнћ” у Док>ој Мутшши. Првонаграђенк рад јс прочнтан на свсчаној академијн одржаној 7. марта поводом Дана жепа, када су и свнм награђеним ауторима долељснс паграде у вредннм књнгама. МЛАДЕ ЛИТЕРАТЕ НА OKYIIY Песма за све мајке Чланови литерарнпх секинја градских основних школа у част Дана жена од ржали су 5. марта у Основној школп „Бура Јакшић” заједппчко књнжевно всчс. Mebv .многобројним радовпма којп су то.м прилнком прочитани мајка јс била ин спнрацпја и тема, описапа најлепшим речпма, исказана пссмом и предивном реченнцом. Да всче будс још лспше допринелл су и чланови музнчкс секцнје школе до.маћина, који су у паузама забављали гостс, а мисао написана на таблн. „И свет јс овај чаробна башта и мајка у јбој најдражи нвет” упућс на јс сви.м жена.ма света. Секундарне снровине у корист стабилизације Колсктив ОШ „Р. ДоманоЕпћ” је ових дапа разматрао I! при.хватпо програм ме ра скономскс стабилизацпјс II шгсдњс друштвепих срсдсгава. Порсд других мсра и ладатака, покренулн су н ак иију прнкупљања сскундарШ1Х спровина у којој he учествовати ученицп и наставници са задатко.м да се ова акцнја прошнри и на грађанс. С. Ј. ма јс уиедио inioroOpojitc свој нсоспорни тлдсиаЈ и звој. Раца Динхћ трага за <]>орх<ом цртсжа, доста ПОССП1ОЦС у слоболнијом успсшном, a Гордана Стурднк у таписерпјама „Ружа" н ,.Дуб1ша“ показала јс снгурку основу м даљн напрсдак. Надреа иг_- тпчка KOiinemuija Константина Мши« ћа. зискутабилка у цртежу и сачо у ,Дбу1Мннм пепачима" ндсј: жо комплстан дожпи-кЈЈ. Тсма eaxtohe н проллзхостх, кроз заиорављсис сгварх н објскзе, пхтсрссоваи.с је Анкицс Мпкнћ док Драгах AncKciib у бојсном иртежу прсгоси своЈ кошмар u aioBitbciba. полсвсст бпћа. Y сваком сдучају, овакве изложбе трсбхло би да буду сгална хлх бзр чс uiha лракса, ако сс у уметиости рачупа it iia коантнгсг као услов. М. Дпмнтрмјсвић lllllllllllllllllllltlllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltc ЗАХВАЛНОСТ I Поводом ГОДПШЕБИЦе 1 1 смрти Станише Шћепано н = вића, учител>а у пензији, = = љегова породта је у | = знак сеђања на њсгов све = = тао лик и доброту коју = i ie имао за све поклонпла = 1 библнотецп Основнс шко = = лс „Б. Јакшпћ” 400.000 1 = старих динара за пабав- 1 । ку књига. | Колектив ове школе сс = = овмм путем захваљује | 1 породпцн. а успомену на = = пзврсног човека, који јс = | цео свој живот посветио = f образоваљу, чуваћс п нс- = I говатп као узор. | iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiimiiiil« Мдана^ II
СПОРТ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА Y ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА: ФАБРИКЛ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” (4) БЕЗ С1РУЧЊАКА НЕМА КВАЛИТЕТА ® Велики број радника путника онемогућује иитензивније и масовиије акцнје @ Зашто је укннут рскрсативнн дан? ® Цементашн су заинтересовани за коришћење спортских објеката у Парађину 1' — Раднпци Фабрнкс цс- ! мента су „највећн путници”. Тачпнјс речено, око 80 одсто раднпка овог велпког ко лсктнва путује до свог раi лиог места пз Параћпна нли околних села. Y грчу свакодневног гурања од аутобуса до аутобуса, многп су нзгубилп вољу за све актвиностн, штојсу нску руку опра ’ вдањс за .малу заннтсресог.аност за бављсње спортом пли било којн.м видо.м физпчке културе, упозорио пас јс на почетку разговора Дра 1ан Tacnli, рефсрснт за кулчуру» рекреацију н друштвс ии стандард. — Да бисмо задржалн нашс раднике да сс у Поповцу рскрсирају морали бисмл да нзградимо ннз обЈеката. што терсна, што пратећих. Зато с.мо недавно разговарали са прсдставннцпма СИЗ-а фпзичкс културе ла ко piiCTiLMo њнховс објектс, у Параћнну, првснствено халу. Мн жслпмо да нашнм радницпма одвојимо јсдав дап за рскрсацнју под над- . ором стручњака, да то не буде само мали фудбал. веђ осмншљсн програм. Mcbyтнм, и поред обострапс вол»с, нпсмо могли да ускладпмо тсрмиис због 33V3CTOстн објекта. Надамо се да ћсмо ипак нешто урадити. јер, на крају, објекти су граbcHii нз радиичких срсдстава. Цемснташп нс- могу ла се похвале неким изузстннм рс- > зултатима на пољу масовие фнзичке културс и рскрг- , ашцс. И код њпх сс углавло.м своди на учешће у Радинчко спортскпм играма н । спорадпчнс акцијс. О бнло ком впду рскреацпјс у радпом времсну пс.ма нп гово* ра. — Чшћенниа јс да ту ннс.мо учшшли ниила. Mcby1им, ми немамо кругу Hunt непосрсдној блпзппп ма- ' лс спортскс тсрсне, трпм стазс или тако нсшто, за којс nocroic објсктнвне могућпости. Нажалост, морамо да констат\гје.мо да смо свп ту крнви, првенствсно омлалп- ' нска и Синликалиа оргапизација. Простора н матсонјала пма. само трсба лобрл । воља н са нсколико радннх aKunia тсрсни би иплп изгра J Бсни! Током протсклс ГОДИНС V Цсментари је повсдепа јсдиа заннмљнва акција. Vera ________ новљен јс дан за рскрсацнју који је заживсо понсдељко.м. ilo рсчн.ма Драгана Тасића ова акцвја је паншла па изузетан пријс.м код радннка. Сваког понсдсљка фабрнчки аутобус јс одвозпо групу радннка у нски нзлетиште (Грза, Ртањ). Садржај излета није бпо класнчаи турпстичкп. Сем превоза н оброка, које је обсзбеднла Фабрика, органпзоваиа су мсђусобна налмстања у надвлачењу конопца, малом фудбалу, псшачењу и разни.м нграма. Нажалост пзвсдено јс пар акција и престало се са ово.м нптерссантно.м праксом. Образложењс: не.ма довољио пара (.цпменташп” су. да напом - пе.мо, користплн свој ■ аутооус)! Планирано је да акинја нде стално и годпшње 6iI сс обухватнло овнм рекрсатнвнн.м дапом прско 600 људн. ¥ разговору са Драганом Таснћем сазналн смо да у Фабрнип цемента н.мају и проблсма са одмором п опоравком радннка на у1рожснн.м радни.м местима. Фабрн ка јс спре.мна да одвојп срс дства и да пошаљс у нско од клпматскпх одмаралишта радннкс на бесплатан опоравак, уз контролу стр\- чњака. алн бп радннин тс дане моралп да олвојс од свог годнтњсг одмора! Ова кав преллог сс нсрало прнхвата, н како па.м је сагогорннк рскао, v току јс акиија Сштднката да то поста1’с обавсза и да пс изс на уштрб ГОД1ПШБСГ одмора. Очнглсдно да у Цементари пс иедостају идеје, а всрујемо ни фпнанснје, мећутнм 4int»CHinia јс да јс врло мало од свсга тога vpabcuo. Кривппу подјсднако сносе свп. Жсл>с „цсмситаша” су да сс рекреаинја као нсоп ходнн внд прсвентивс засннва на провсренп.м и научпн.м .методама, али за такво hcuito потребан јс н олговаpajylin стручљак, поготово што се у Це.ментари јављају спеиифнчнп вндовн профссионалннх обол>сн>а. V наредном броју пксаћсмо о фнзнчкој култлури v „13. октобру" и „Шумаднјп”. М. Плић ТЕКСТИАЦИ РЕШЕТА1У Глоговац: Партнзан — Игралнштс: Партнзана. Стрс ,Мцн. Смаиловић три, МарковлН, Тодоровнћ, ТашковнН н Разосављевнћ за Тсксгилац. Суднја: Бурђсвнћ (Свстозапсво) — 8. Текстнлац: РакпН 7 — Ташковп 8, Вељковић 7 — ПерпИ 8, Радосављевнћ 7, Миладнновнћ 7 — Живковић 9, Петковић 8. Марковпћ 9, ТодоровпВ 9 н Смапловнћ 7. СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА: КОСТО ЛАЦ — РУДАР 2:0 ПОРДЗУЗВЕТДР^ИШУ СТАДПОН Рудара. Врс.мс хладно н встровнто. Гледалаца око 300. Судпја Жигнћ (Књажевац). Стрелцн: РистовнН 1:0 (2. минут), Ивановић 2:0 (39. мнпуг). РУДЛР: Цвстковнћ, 7 Псровнћ 7, Пстровић 7, Ристовпћ 8. Ивановић S. Jojiih 8, Милутановпђ 7, (Пауновић 7), Брзак 7, Б.лагојевнћ 7, ВукосављсвнИ 7, Бошковнћ 7 (Марковнћ 7). ЈЕДПНСТВО: Богосављевић 6. Каровпћ 6. Јоиановнћ 6, В. Петковић 7. М. ПетковпН 6, Милпћевнћ 7, Bacrih 7. ПавловпК 6. Матић 6. Пслнвановпћ 7, Арнзановнћ 6. Јака котава од самог почстка, бнла је моћнп савезннк Рудара, па је нссрсКно нзабрана страна зпатго гтниала да иапалп домНпх нграча постапу још убојнтијн. Оба гола су пала у првом • нолгвременг н можс сс pchn да им јс кгмовала спортска cpelia, напочпто код дргго, када ie •сдна насу.мццс враћена логгга ПОСЛЕ TFUIKE ПОВРЕДЕ УСПЕШАН ОПОРАВАК ОГЊАНА Извпсно лсво крн.ло Јелинства Оп-1-аи гспешпо сс опо равља ол поврсдс којг јс задобно на лтакмтш iccen»er лсла ппвенства са ФАП-ом. Огњан јс оперисаи v Безграду н сада co ntnasrt на рехабнллтаинјп. Његов повратах на зелено пољс очекујс се налсто, што јс свакако вслпко охрабрењс за свс навијаче Јсдниства, којп се добро ссћају његовпх гспешijiix продора по лсвој стр.ани. С. Д. „штнклом”. дошла до халфа домаћнх, ко.ме ннјс бнло тешко ла са десетак метара савлада Богосављсвнћа. ЈЕДИНСТВЕНА МЕБУОПШТИНСКА Л11ГА СВЕТОЗАРЕВО Параћин: 13.октобар — Левач (Рековац) 0:0 Стадпон: Јсдннства. Глсдала на: 300. Сгдпја. СтанојсвпН (lay ирнја) — 8. 13. октобар: Којић 7 — Бор ђевнћ 7, Михајловић 7 — Сгефа hoduh 7, Петковпћ 7 п Стсвано вски 8 — Д. Радпћ 6, М. Радпћ — 6, ГрбовиИ 6, Жнвковић 6 (ГагпН) и Нсшнћ 6 (Ракић). Играч чтакмнцс: Зоран Стс вановскн (13. октобау) Jcccibu првак потпупо јс ра зочарао на старту пролеНпог дсла првенства. Ни десстак по вол>ш1х прилика ни бројнн уда рци са угла нису бнли довољнн домаћим нападачнма да зат рссу мрежу противнпчког гол мана. Можда ћс овакав исход добро доћи нграчнма 13. окгобра да на врсмс схватс да се са оваквнм пграма тптула прва ка нс осваја. Текстнлац 1:7 (1:3) Текстнлац јс нашпшо правн подвиг и просто декласирао домаћпна. „Штофарцн” су игралп добро као ретко кад, a своју одличну партнју крунисали су са ссдам сфекгних голова. Овом побсдом Тскстнлаи јс најавио поход на врх табсле п борбу зз прво место. С. Д. с. Д. Встар јс сгао у Другом полувре.мену, а са љп.м п убојитосг 1 апада. Рудара. Консолпдована одбрана Јсднпства. по изјавама самих нграча, постала је непремостпва прспрека за домаћс, нажалост касно. Јсдпнство јс кмало двс нзразнте шансс, ол којих нздвајамо Пслнвановнћсву. Параћии: Јединство — Стадпон: Јсдпнства. Глсдалаца: око 1500. Стрслци: ЈовановиИ у 3 н V. Петковнћ у 78. (из јсдапасстсрца! за Једннство, a Раднвојсвнћ у 45. п Јагодић у 57. за Слоооду. Суднја: Нвколић (Бсоград) — 6. Жути картон: Нсдсљковнћ (Слобода) Јсдннство: Богосављсвић 6 — В. Петковпћ 6, Јовановић 7 — МнлпћевпН 7, М. Пстковић 7, Каровнћ 6 (Мпрковнћ) — Ва снћ 6, Павловић 6, Матнћ 7, Псливановпђ 7 н Арпзовнђ 6. Играч утакмице: Златко ЈовановиИ (Јсдннство) Једпнство ri Слобода су на отварању пролсћне ссзонс у Параћпну прнказалп солндан фудбап. Иако јс због јакс кошаве бпло тешко контро.тнсагн лопту, тпмови ннсу разочарали, а крајн.нм резултатом могу да буди заловољнп п јсднп н другн. Доста узбгђења бн ло јс всћ на почстку сусрста. Јовановић јс вешто нзвсо корпср у 3. мннуту, а лопта јс ношспа встром одссла у мрсжи ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА АОБАР CIAPT МАААОСТИ РЕЗУЛТАТИ 14. КОЛА Лсбнна: БпуБпост — Херој 2:5, Снi.upiiua: Млачосг — Хајдук 2:1, Дон>а Мутпнцп: Јс.шнстно — Јсдннстпо (Рјтарн) 1:4, Буллнс: БСК — Напредак 2:1 (грскшпта). Ралник — Јухор нијс сдлграна лоог iunpcMciui. 1. Младост 2. Јсдинство (Г) 3. Jvxop 4. БСК С 5. Борац 6. Морава 7. ХвЈдук 8. Будућиост 9. Напрсдак 10. Радннк 11. ХсроЈ 12. Јсдкнство (Д.М) 13. Полег 14. Налредак (С) 14 102 2 36:23 22 14 83 3 27:19 19 13 82 3 49:27 18 13 6 1 4 32:23 17 11 63 2 29:17 15 13 54 4 36:29 14 14 46 4 20:20 14 14 5 3 6 32:20 13 12 6 1 5 28:26 13 13 6 1 6 33:33 13 13 4 1 8 20:34 9 14 40 10 25:39 8 12 12 9 21:40 4 13 03 10 17:49 3 РАСПОРЕД ЗА 15. КОЛО 30. 03. 1980. , Плпрсдак — Хсрој, Бораи — Будућност. Јухор — Младост, Хајдук — Јсдпнство (Дон>а Мутиица), Јединство (Ратарп) — Manpei.iK (Стубпца) Морака — БСК. РАСПОРЕД ЗА 16 КОЛО 6. 04. 1978. Будућност — Напрсдак (Дрсновзи). Хсрој — Морава. БСК—Једпнстио (Ратари), Напрсдак (Стубича! — Хајду.-, Јединстоо (До1М Мрчица) — Јухор н Радиш; — Борац. INVESTBANKA СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАКИНСТВО Y пдуИем колу Јсдннтво дочскујс Чукаричког, суседа са доњег дсла табслс. Због учсш'ла неколпко првотимаца Београbara у о.чладинској рспрсзентацпјн Југославијс. сусрст he се одржатн у срсду 2. априла, у.место 30. марта. х I М. Мнлснковнћ Слобода 2:2 (1:1) голмана Налбантића. Мора се рећи да јс овом понотку допннсо и Арпзовкћ, који је. устварп. прсварпо голмана Ужпчанина, али све похвале заслужујс прс ср/..'i ЈоваиовнН. Прво полуврсмс протскло јс иначс у надмоћностн нашсг тима, али су се гости ппак радовали у 45. мннуту. Тслна невсшто постављсна офсајд замка бнла је довољна пскусном Радивојсвпћу да утрчн у шеснасстгсраи н нсомстсн главом савлада Бигосављсвпћа. Тим резултато.м сс отнш.10 на одмор. У паставку, прво cv се радовалн Ужичанн. Изведсн јс корнер са левс странс, одбрапа Једннства ,1'с погрешила и нскуснн левк бск Слободс Јагодић јс добро одмсрснн.м ударцсм доисо пред нотс свом тиму. Тог трепутка развнле су 'сс ројнс заставс навијача гостнју. којп су за врсмс нслог тока утакмнис пружали подршку својп.м љ»- бимиима. Коначни резултат утакмиие постављсн јс у 78. мппуту. Лца Матпћ, који јс па овој угакмпип посио дрсс са бројсм девст н нграо всома добро, продро је у шеснаестсрац Слооодс, али га јс неко са леБа срушпо,’тако да јс судија Николић бсз .много ;шоумљсн»а показао па бслу тачку.* Снп рин сгзскутор пајтсрожс казнс бно јс Веро.љуб Пстковић, а до краја утакмпнс било јс псувиjiic мало вре.мепа да сс било шта промснп. С. Д. Смучарн успешни у алпским дисциплинама ПСД „ЈАВОРАК” ЗАВРШШЈО зимски ДЕО АКТИВНОСТИ Овогодишн.е првспство Србп је у алпскнм лисцнплинама, до нело јс значајпе рсзултатс п параћннскнм смучарнма. Засгу п.бспи v свим катсгоријама, нашн најбољп такмпчари бнли су: у спуст;. 18 мссто за Боанислава Илића, Гордана ШКспаповнИ 6. мссто у вслсслалому за омла-uniKc п добар рсзул тат за Бил.апу Томпћ, која јс бнла пајмлаБа међу пај.млађим у катсгорији „цнцибан”. Цланннарско- с.мучарско дру штво завршпло јс 'својс актнвностп на СПС1Д, ain њпхова ак тпвпост п лал>с трајс. Послс ус пешно спровсденс акцпјс „Сви на спсг” на обронип.ма Грзс, ор ганпзовало јс н нзпет па Копа оник у комс јс учсствовало прс ко 150 љубитсља плашшс. М. М. МАЛН ОГЛАСИ Оглашивом исважсћп.м спсдо* чаисгво ил I до \'Ш разрсда из зато 1977/73 годипс у ОШ ,.Р. ЦомаковиП на имс Зоркцс Борћсвић |>з Парпћина. Оглашдвлм нсважсћлм свсдочансгво VIII разрсла издато у Донлм Видову iia имс Топлице Aimih iu Доњсг Видогл. ПролаЈем iiodo.iho nohibar; са вииоградом. у шпалиру, 26,5 ари и 'кућом 3.5 х 6 под крово.м, <м тврзог матсрмЈала, иа перкфсриЈи Параћина. Буиар и придаiitu пут обсзбсћсшг, сгруја блиiy. Тслс.Јхш 035/51-188 после 15 'гасова. Carа Гојковнћ, Цара Душана 4. ПараНнн. Огзшошм иеважећнм свсдочанстхо исповкс школс пздато v Бу.-миу иа име Милке Mu* laj.iotith из Бул-аиа. Стрсљаштво ЧЕТВРТА ПОБЕДА У четвртом колу ?3и.мскс лигс” стрељаштва, ко јс јс одржано v Свнлајлnv. параћински стрелцц заузсли су прво мссто. Оштро око п сигурна рука стрслаца са Црнчис, по чсгвртн пут узасто, пно донели CV им прво мссто н зпачајну разлику \ кругови.ма од скнпа осталих градова Поморавл»а, учссппка у „Зн.мској лиги'1. Пбсебно су сс пстакли: пионир Ненад Симнћ, јуниори Мпрослав Те iunh н Мнлорад НнколиН п сениори Иван МнлојсвиИ п-Зоран Koinh. Табсла послс IV кола: 1. Параћин 2830 кругова 2. Нуприја 2805 кругова 3. Светозарсво 2704 кругова 4. Свллајнаи 2579 кругова 5. Дсспотовац 2398 кругова Псто и послсдњс коло. одржаћс сс 30, марта 1980. годнне у Свстозарзву. ПЕТ ПИОНИРСКИХ ЕКИПА НА ПРВЕНСТВУ РЕГИОНА У СТРЕЉАШТВУ На онштинском првепству у стрсљаштву за пионирс п иионирке, одржаном 23. марта, постнгпути cv одлпчнп резултагп п за рсгионално првенство пласнралс су сс скипс СД ОШ „Свстам ЈаковљсвиГГ, СД „Иво Ло ла Рибар”, код пноннрки п СД ОШ „Свстан Јаковљевић”, СД центар „Иво Лола Рибар”, СД „Напре дак” Својпово, код ппоннра. . Рспгоналио првснство одржаћс се б. апрпла у Крагујсвцу. Ciaimo Здравковпћ fiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiuimiiiiiiiiK = РЕПЕРТОАР ФПЛМОВА ЗЛ Е | ЛПРПЛ 1950. ГОДИНЕ = = 31. u 1. — Нс дираЈ у моју = = љуОав — cur. дра.мл = 2. н 3. — Кријумчлрн — С\Д, = = акц, псичол. драма = = 4. — Спп прслссдникопи зддн = = — С.ЛД. док. драма и обараиу = = HiiKfcoiia = 5. н 6. — Папрсдак Штајнер = = — СЛД. 311. — ратни = 7. — ПаишиЈскн пас — шпан. 5 = С,\Д. крн.мин. = = 8. — СОС нз боинга 747. СЛД = = акционн г = 9. и 10. — HoDiiuap — до.ма- = Н lui, лрама = 11. — llpccabiinaii.c м\тикос- = = in, итал. комсд. = 12. — 13. — Ддн ПС.И1КПХ ј«. = = Аова — САД, дра.ма = = 14. н 15. — Битка за Марет, = = ита.1. ратни (БулпЈаио Бсмо, = = Хснрн U’oiua) = 16. 11 17. — Другарчинс — до- = = маћи, прича пз рата = = 18. — Вксокв иапстост, СЛД, = = пароднја па Хичкока = = 19. и 20. — Лпсја проклстст- = = an — СЛД, иаучпо .фаитастич- = = Ш1. - = 23. — Тнгроис очп — СЛД. = = авЈнтур. (можс за школс) = 24. — Потсра, СЛД, всстерн = =(Кнрк Даглас) = = 25. — Ллфи Дарлннг — Р — = = СЛЦ. кршшп. = 26. н 27. — Ноћ op.ioan — = = снгл. ратко шпнЈунски 28. н 30. £ = — Земаљскн дани зеку — дома = = hu ОБ/1ВЕШТЕ1БЕ = ЗаличаЈпн музсЈ. у уличк Ма- | = ксндга Горког, броЈ 17. отворси = х Је за поссгиоцс сваког дана. = z сем нгдс.ге и иинсдељка, ол 10 £ = до 17 часога. Групнс посстс на- = = laatmt иа телсфои 52-035. = CnoMCK-i.vha народног хсроја = 1 Бранка Kp<MaHOt.iiha у ДсмвоЈ = = Мупшци отпорсна Јс сваког да- = = ив. ссм понсдс.ћка, од 10 до 14 5 Е часога. = Бичлиотска ,.Др ВнћСИтнЈС £ = Раккћ" радн, свахог даиа од 7 = = а<» 19 часоеа, се.м исдс.ље, а су- = £ бого.м од 7 — 14 часова. = 5iitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii>~ I^nanasi Hxitje СШ жнфорупсам. Пзллмчкв савгп Драгап Ангпћ (предссднпБ), Савжнцв Урошевнћ (заменик). Борђе Петковпћ, Живота СзоЈапоиић. Томислвв Мпловановнћ Драголцб lajub. Мнливо1« Нешић. Зарлв Paiojctub, Нала Бранковкћ, Мплица Жквковић и Славо.^уб Обрадовић. Ypebtfc: Ргдакмвоои xoicnijpi Глввии н 1мговорни урсшик Славо.Буб Обридовић. Hoturnapu: Снсжанв 1ораношћ. .’Ј-..тпа< Жиакпвнћ. Миросзав ЛииктрпјевнК. Мн.тнвоје Цдић и Мпозраг Мклспковпћ. Aipcca РспакинЈе; Параћип, Микст.л Глркш 4. псиглкч и фах 17. Телсфони: Глакин и одговорни уреднмк 52-352. шпгмарв &3-С94. Претплап: Гг>зипии1 125,00 полугодишља 62,50. За иностранство гвострукп. Жи ро-рачун СНЗ-а имфоршклш 635W—649—16 код 1ДК Параћкн. Штампа ГРО „ГЛАС” Бепграч, Влвјковмћсм 8 телефо« 340 551. 1Ираж 11.000. .
ШТАФЕТА МЛАДОСТИ СА РОБЕНДАНСКИМ ЧЕСТИТКАМА И ЖЕЉОМ ЗА ШТО СКОРИЈЕ ОЗДРАВЉЕЊЕ ДРУГА ТИТА СТИЖЕ Y ПАРАБИН 3. АПРИЛА ШТЛФЕТУ Д0ЧЕКУ1ЕМ0 РАДНИИ ПОЕЕДДМД Штафетна палица иошсна срцнма свнх Југословсна стиже у Параћин 3. априла у 15 часова и 40 минута. Млади Параћина преузеће је од својих вршЈвака из Ражња и доиети на плато испред Хале „7. јул”. Уз пригодаи програм културно-уметничких друштава пожелепемо другу Титу брзо оздрављеље и повратак својим државничклм дужиостима. Млади Параћнпа посебно сс припрсмају да дочскају рођенданскн поклон свпх Југословена. Одлучили су да свечаност протскне радно п ударнички. Акцнјашн лз основннх организација кренуће да својнм срцс.м и брнгаднрским алато.м оплемсне своју срсдину, а у радним организацијама заказују се такмичења у раду. Нове радне победс бпће наш најлепши поклон. Локална штафста кренућс првог априла из Фабрике текстилних машина „Пролетср” у 10,20 часова и обићи ће све радне колективе и месне заједнице. Младн Рашевине н M3 „Данково — Знојац” где be локална штафета ноћнтл, прнпремају посебне програме којл he бнти проткали духом револуцлје и братства н јединства. Локална штафета са поздравнма свих жител>а општине, лрлдружнНс сс Савезној штафстл ла централнрј свечалости испред Халс ,.7. Лист Социјалистичког савеза радног народа општиие Параћин мјамга ГОДИНА VII • БРОЈ 153 • ПАРАНИН, 26. МАРТ 1980. © ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ © ЦЕИА 4 ДИН. ГОТОВИ ЗАВРШНИ РАЧУНИ У ПАРАБИНСКОЈ ПРИ8РЕДИ ФАБРИКА ЦЕ.МЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" V 1979, Y ОВОЈ И НАРЕДНИМ ГОДИНАМА СНАНШИМ КОРАКОМ НДПРЕД ГЈсколпк» годипа уших? радва органнзација ..Нови Попоми" своЈе укувио 1одпшж поиашањс дсфипмшс поссбипм докумснтом — пословиом полигиком1осну садржп.чу чнис два сегмента: Остиарсн-с тскуКих задатака и Остварс<м <fCJIbOpO4HHX шљсва у одчосној годкпч. Основнн смпсво овог докумекта је Д’ к.сзбелп плаигкл прпступ у раду а прско тога и бол,с uopinuhcihc гкупног прмродиог, зсхнчччо-тсхнолошког н клдропског потсшшјала и ти.ме допринесс афпр з апиЈк циљста ширс друшгаснс заЈсдшшс па ллану ствбилнзаинјс друшгвеинх докова. Остварење пословнс полнтике у 1979. години ДННАМНЧАН РАП Н ПОРЕД ОПЖАНИХ УСЛОВА Ллчиу карту параНинске ирпвреде сачнњавају 56 осповилх органнзацнја удружспог радд и свс су на времс подиеле завршнс рач-уне Службн друштвеног књиговодства. Промсне у сагледавању завршних рачуна по новој бнлансној шсмн.о.могуђллс су потпулу упорсдивосг податка нзмеђу двс задњс пословнс годинс. У израдн апализе Службс друштвсног књиговодства о прнпређнваљу у огшггинп Параћнн, овог пута коришћсннсу к подацн са којпма располаже Служба, v цнљу бољсг сагледа uaiba стаља у областм обезбе- ].ч;вања срсдстава плаћалћа, еви дсцсннје о ислнквидностООУР и посерно онп којп сс односс па усмсравап.с срсдстава плаћан.а. Уводно излагаље на предстоjchoj седнпци Скупштпнс олшinns Параћин, даће Стојан Beљковић, дпректор Службе друпггвсиог књнговодстра, па смо га замолнли да за чнтаоце „14 дана" да извод нз аналпзеопословаЈБу параћннскс приврсдс у 1979. годнни: — Приврсда oriuiTHHc у прошлој голлмк остварнла јс саспн.м задовољавајућс резултате, ако се зна да је пословала у златно отежанлм условн.ма. Ту вишс пије у питању пскључиво примарна расподсла, већ л врло пзражене потсшкоИс у снабдевању рспродукц.чоипм матсрлјало.м п енергнјо.м. И да л.пје бнло застоја у пропзводiMi, нарочнто код лоснлала привредне актшзностл нашсопштинс, резултатл бл бплп још бод>и. Тешкоћс у снабдевању рспроматеријалом нарочцто су билс израженс код Српске фаЗАВРШЕНИ „CYCPETH СЕЛА 80” ВЕАИЧАНС18ЕНА СИОГРА МААД0С1И - ДРЕНОВАЦ ПОБЕДНИК © Служба друштвеног књпговодства сачинила сводни биланс о пословању привреде у општини Параћин Y нсто време п радни људи у својим колективима разматрају постигнуте резудтате брпкс стакла, која је и поред свега повећала фнзнчки обмм пронзводње са 16,1. одсто у односу на 1978. годину, укупап приход 31,7 одсто, али због днспарлтета цена, доходак јссма љел за 5,7 одсто, а чист доходак за 7,5 одсто, тако да је пословну годину завршила сагубптком. ИВТКТ „Бранко Крсмаиовнћ” је захваљујућл већој п.ролзвод1би (тканлиа за 12,9 одсто л пре дива за 16,4 одсто). већој рсаллзацлјп л смањењу залпха, прсвазишла пословањс са губитком. Фабрика цемента „Нови Пововац", нако је п.мала застоја у лроизводЈБи, остварнла је повољал пословш! резултат. Повољне резултатс оствариле су ri основне организацнје удруженог рада из такозване „мале приврсдс" алц уз всллкс вапорс. Погоршалп условн у прлмарлој расподели, скок цсна енсргетским изворима п нскнх сиpoBinia, у 1979. години одразлли су се својнм дејством на пословање Штампарије „Вук Караџић", „Ннскоградњс", „Стандардтранса", ПТТ, „Космаја" п др. To су такозвале објсктлвне тсшкоћс члји сс учинак осећа у целој привреди. Но, и поред свих' недаћа, v параћлнској привреци остварен је укупал прлход од 6.471 милион длнара, 30,2 одсто влшс од 1978. годнне, дохрдак јс порастао ла 1.604 мнлпона дплара, што јс 28,3 одсто влше, чист доходак за 31,2 већи ммзносн 1.085 миллона динара. Аку мулација од 121 мплион, са стопом раста 10,5 одсто, средства за репродукцију у вислнл од 343 мнлиона, ллчнп доходак већл у просеку за 21,1 одсто u губпци прнвреде мањи за 42,9 одсто, заокружлли би бројчалп нзглед пословања параћлпске прнвредс у протеклој годл Ш1. Нелнквидност прлврсдс, која је бнла нзражена нарочлто кра јем 1979. голллс, п дал данас јс присутиа. У начелу ово важи за оле радне органмзацпје које су пословнг годнну заврпилс са губнтком, а л за онс ООУР-с којл су ангажовалп своја linn ту15а срсдства за фпланслрање нлвестнцлја п набавку робе, односно рспроматеријала. Данас су тешкође иарочито изражене v ИВТКТ „Бранко Кр caianoBuh”, СФС, Сталдардтран су, ГРО „Вук Караиић" п др\,- глма. У циљу прсвазилажеља потешкођа, дошло је до знатне задужсностн, тако да су на крају 1979. годиие кредитп износмлн 108,9 одсто остваренлх средстава за репродукцију. СФС има обавезс по крсдлтнма 57 милиона дннара, а пословну годлну је завршила са губнтком. Фабрлка цемеита Јша обавезе од 165 мплпонади лара, а средства за репродуклпју је остварлла у впспнп од 83 мнлирна нли половллу обавеза по крсдптима. Овакве тешкоНс, сматрам, да су ималс одраза л ла личне дохотке раднлка у овим оргалнзацпјама. Лпчнп дохоци запослепих у прнвредн општинс Параћнн, по већани су за 20,9 одсто, и углавном пратплн су раст грошкова живота, мећупш, не у свн.м гранама: Код по.љопрпврсдс, повећанп су ла 12,4 одсто. граВсвлнарства 10,3 одсто, угостизељства 8,5 одсто. Значл, л.малл с.мо диверген* чна крегања у протеклом пери оду и мнслнм да ћемо делимично проблем расподеле решитн v овој години, остварнвањем Резолуцнјс о поллтици економског развоја. Делнмично из разлога што расподела зша заоснову висину дохотка, независно од тога како је доходак створен, као резултат текуће” рааа, резултата дшнулрг рада. to jeer подруштвљсности рада, монополског положаја ла тржншту, неоснованог подизања цсла п сличло, девалвнрају се резултати којл се лостпжу теKvhii.M радом, јер сс зна којн јс део дохотка резултат радако лекгива, а којл резултат спољлих услова. За сада материјалли положај радника исувише зависи од тога гдс радл а нс коллко радн. Захваљујући добрл.м дслом и нискнм личним дохоци.ма, ИВТКЈ ллје пословлу 1979. годину завршила са губнтком, a сигурло јс да бп губнцп СФС бнли још Belin да су лични дохоци повећани само за неколико процеиата. Но. ако рсши.мо систем исI ia, секупдарну расподелу и дру гс одлосс ла којс лас Резолуција обавсзује, онда ћемо разрешлтп овај, за сада још увек сложени феномен. Пословаљс параћппскс лрлвреде у прошлој годлни карактсришу п бптнс променс у стру ктури укуппог прлхода н трошкова. Зато овс промене заслужују посебну пажњу, јер се ла всћнну остваренпх трошковд могло утпиатп да буду нижи, са.мим тлм што су некирезултат слабостп v пословању. Посматрајућн показатељс лз анализе СДК о дниамицп раста трошкова. Врло је уочљпв скок трошкова рекла.мс, пропаИзвршни органк друштвено-полнтичкнх органп зација п Скупштнпе онштине разматраће у четвртак, 27. марта на заједничкој седницп резултате приврсђивања v општини Параћнн по завршнпм рачуннма за 1979. годнну. гандс, репрезентације, здевница, путнпх трошкова. скородва пута су повсћалл своје учешће у укупни.м трошковн.ма/доксу у лсто врс.ме трошкови снровл ла, материјала н енергије својс у4ешћс повећалп за мање од 2 одсто. Такав однос растатро шкова иијс у духу мера стабпллзацнје и .миоги колективи cv својпм стабнлнзационим плановл.ма обухватплл раппцло смаЈБсњс првлх, посебпо што је производња v 1979. годпнн п.мала добру коњуктири на тржлшиу. ПотешкоИс којс су забслежеrtc у прошлој ГОДИШ1, велнкл скок цена, елсргнјс н снровпна, услуга, за на.ма су. Првл знаци OBorojiiiuibcr рада паговештавају лспшс дане, уз плтензнвап рад на унапрсћењу производње, уз спровоБен.с свих мера стабилизаиије, аучеnilie сваког поједјинца добпће свој правн значај кроз стаменн изглед парађинске привредне ситуацнје-у 1980. годлнн. Мно^раг Милснковић Фп ички iluih npoiuBo.uve са стаиовншта асортпмана, квалитсга осиовnor i.poiiiooii — цемента н афкрмзiiuje horux ироизвола — ииви.мала у котпуиостк јс оствиреи. Укупна проплБОдња исмекта нзносЛси јс 603.000 1 u to v маркп 450. Yueiuhc осе маркс v пндустрији исмеитл Југославпје пзпо tn око 60 одсдо. а* остагак су углав1 о?ј ucmcihh швкс маркс. Новммал јд рроизрсдсч у келичинн од 100.000 11. односно за 45 одсто виаге у олпосу па 1976. годнну. У квантитатннком гмнслу код npoioBojibc иемснта забслсжсн јс г.сдбачај од 13 одсто. озиосно нлап ic остварск са S7 едсто. Исти остварен.о '.абележила јс индустрнја псмст-а ЈуЈОславијс. Раллозп Hcocreapeiba плана у нашој радној органнзаниЈИ су суијистмхио објскгиснл. a itajcclni yniuai на полиачзј H3nniiin.'ia jc xasapuja стубовл i:a дспозшкој Љ.ш u недистатак Прои.1водн>а навс icniix 700.000 ic.utикца робс (600.000 т псмснта + 100.000 т иов1'.ма ia) у фниансмјском израж.чју белсжп рспатипно лобрс резултатс. Ос тварсн јс остатак чистог дохоткз, (лоc.ionnti и рсзерппп фоид) од 4 milihјардс старих дппара и проссчан лпч- >|и диходак од 744.ОМ аарпх днпара. У 1979. годинп у рсализацнј|с срсдплрочних Ц11Л.СВ.1 радило сс на шградн.н нове фабрккс цемснта. сспарацијч за проилводњу камених агрегата. ибради темшчко-тсхполошкпх парамстара за прералнн капацитст на базн исмен- •ј а п 4к>рмпра1Бс поссбмог' OOYP-a ча тргошшу на мало грађевинсккм магсријалпма. Y нзградн>)1 nose фабрпкс цсмснта, 1979. годкна протскла јс у лнаку запршетка ipabcBiiiicEiix радова до стспсна 1-ојн OMory’nyjc монтажу опрсмс. Гсмпо радова одвпјао сс, са псзпатпим одгтупаи-и.ма, v окпнру угврђспог >срм;| на плана. Паралслно са актпвношћу г.а rpabcBiincKint п монтажнпм радовпма п пспоруик опрсмс вршбло јс OGcjGcbcibC 1ICOIIXOAHUX фипалсијскнх Цнљеви пословне политике у 1980. годнни Пословна политика у 1980. годии i је насзавак пословис политике нз 1979. годннс. али са всћим акцектом на про нзводна опрсдслл iba Koja омогућаоају пословаи-с бсз губптзка, убрзању рало ва на завршстку новс фаирпкс н изради плапа развој i за псриод 1981—1985. годпнс. Фпзнчкн план ппоизвоибс прет nirba укупну пропзводњу од 955.0ч'С физпчких једшшца робс од чсга: . — 60S.000 т цсмснта марке 450 — 2GO.OOO т иовимала (дупло r.tiuic i;cro прошгс годинс) u — 150.000 т камсиих агрпата У другој ПОЛОЕ1ШИ годипс могуНс јс увсНањс производње цс.мсша за 80.00=) т што завпси од рока завршетка повс фабрикс. Прсдвиђа сс н афирмаиија тргопинскс делаткости u то свпх граI cBiiHCKitx материјала. Овакав физпчки план пронзводил је највски у нсторпјн фабрикс, а њсгово изнршсље захгс i>ahc пнсок стспсп ангажовапости свих радника. Пословну 1980. годину започслн гмо са пзражсинч проблешша v облас гч набавкс скоро свнх репро.матсрија.ча. а поссбно мазута и врсћа. п са рестрнкцијамд у набавцн рсзсрвних дслова лз увоза. V сконо.мском с.чпслу годппу започшћс.мо са још већкм диспарптстом из мсћу продајнс цснс ис.меита п иснс рспрогатсрнјала. Трошковн noc.ioB.ubi у производњп иемеита бпћс всНи у о t посу па трошковс послов.ива v 1979. 1ОД1ПП1 за око 10 старпх милијар.ш п њих TIU пово ricBChaibe цспс цсмсита сд 19 одсто (вероватио he ступити на снагу 1. апрпла) неће моћп ,у потпулостп да искомпснзпра. Уколико у гоку годпнс пс доћс до повнг. поскул.гс iba репроматсрнјала у проилполњи цемсита nociOBaibC he бити па -граннцп рснтаби.ипета. Осталс пролзводис и тргоппнске пктнсиосги трсба ла омоivhc чист доходак од око 8 милпјардп ст. динара. Нз овог зсла пачунамо да 25 до 3 милијзрдс старих динара нздвој|шо за пораст л. л., (15 до 20 одcio у односу на прошлу годину) н уi.-vnuy акумулацпју радне оргакпзаипјс око 5 мнлијзрдп старих дннара. Озај износ са амортпзашчом од 4 мплнјардс чипп збпр 9 милијарлп н то су срелства ла укупнс рспродукглзчс вредностн panic органнзацпјс. V областп остварења среди.орочи11х itiLbcBa у другој половичп 1980. годлис предвнђа сс запршетак цовс фабрикс исмгнта капаиитсга 800.000 г годиши.е (ibCintM зивршетхом н uyiura1LCM у пупу пронзводњу jayjchc.uo дру срсдс!;:ла /a xiApbciia прекорачсња насгала л5иг клкзнс скале 197S. годнн*. Y оном гкк.Tv, V 50 одсто in-jocrajylvi» сргдо.чва афпрмисанл су наче.та Усгава п 3YP-;i Il.inpiucHo јс повсдиKobe са куццпмд нј београдског perilсиа па nptiinniny ззјскинчно! учешћа у дохо1ку п UIOUICH.-V рп.шка иј ззјсднпч хог посла. Завршска јс пова сспараеија за лро ггпочни камснпл агрсгзга за потреб? тскућс производнс и ;«а тржиште. ¥• Fvniiu капанитет овс сепараинјс изно сп ики 700.00 т рд.1ни\- агрегата. <!дносу па изградњу прсрадног гапаиитета на базп цсмснга paciincaju је мслународнл лпцитзиија и мзврпкпа кимплстиа оирада тсхннчко-гсхио- .'lotuKc компонелтс, viepljcii однос домићс н мнострапс ог.рсмс и заокружсиа фпнапсијска конорукцнја. Ykoihко сс у 19S0. rojiutn добкјс сагласносг СИЗ-а за скономскс односс са нносграи ством моисс сс прнсгуиктн изградњи. Крајсм годннс отпочсло је срсђиван.с плсебпсг простора у Параћнну на ii.iany бнвшс цигланс за развој трговпл скс аклнвностк која у 19S0. години тр= ба да остварн укупну рсалнзаиију од ско 45 мнлнјарди старлх динара. PcjiiAinpajvhii оба дела иословнс политнке у 1979. го.шнл може сс констатои.1П1 ла су постапллпп цк.всви углавном' осгнарспи. Тскуће послован.с карактсрише сс позитиннпч ефектима, 1 пркос MKibciiitait л.ч скономскп поло- •жај н.чдустрпјс исмспга Југославије пнјс завп.чан, к да пословну голнну ■1лврил1.чо са остатком дохотка од 4 .милијзрде старнх дниара, без средсга 1 а фопда зајсдничкс потроши>с, uno са амортизацијом од 4 милноиа стариг rauiapa прслстав.и! зиир од 8 милионл старпх дниара рспродуктнвнс способиости радне оргакпзације. Срсдн>сроч11и uu.hcnii такоКе бс.-ieжс ii.taiiHpAHo остварасе. Оии су утолико прсднијп што по CBO.UC СЗДРЖЗЈУ прсдстављају задоволлмс ширс друшАвсшг; интсреса. io место у Југославнјн) п лочетак нзipaaibc прсралиог капацитега за пропзводњу .калалнзацпонпх певк, бегопскс га.таптсријс п бстопекнх плочпца. Yfcyiuio маше понашање оријснтисано је ка овнм цнљсшша. И порсд Tcuiiioha којс су пормхпиг чратнлац рсзлизацијс овако вслнких послоза (ксповољна гима. всшкн број извођача п полпзвсФача, обсзбсђсил аоиI1VHCKHX срсдстава, смањспс могућносгн за увоз опрсмс и друго) очскујс.чо ibiixoBO успешпо околчањс. Зиачај овпх ннвсстнипја, поссбно г.овс цсмептарс јс вишеструк. Родној опганизаиијп омогућиће даљс јачаке ’.•aiepujxnie основс, оиилини. такођс, јачаљс матсрнјалног погсицнјхла п унослсњс новпх око 600 радника, од којнх 300 у исмситари и око 300 у „Стандардтрамсу" к другпм прсвознпг.имз који својс ООУР-с нмају у окди ру omiiiiuic а рспубллку he растерсtutu издагака пезапих зи увоз иемекта н омогуНнтн конптунрано извоbcihc радог.а у грађевшгарству. Поссбио 19S0. тодпнз карактсрнсаћа се активиостнма иа изрзди новог средњорочног илала развоја за псриод 1981. до 1985. Прћи део посла — пзрада анализе о остварсљу срсдњорочног плаиа за период од 1976. до 1980. јс завршсиа. Ypabcnc су с.мерницс за иаррдпн план, главно обслежје ових смервпца је нзградња још једне цемснтарс капацпгста 1.100.000 т. прерад Hioc капаиптета у области бетокских грсфабрнката п израде слемената аа станове, истражнвање основнс сирокннскс базе и скровипа којс служе хао додаци v пропзводњн исмента. (песак, туф). формираи>с трговпискс органилаиијс за промсг ipabcBitncKor матсрнја- ' ла (прсрастање садашжсг OOYP-a v pa дну организацију) н повезивањс са руд iitiKQM гипса its Гружс и лругнм радUH.M организаинјама кз областк rpabeиннарства са подручја рсгиопа п репуб ликс. Вредиост свих.овнх г.рограма 1'осићс између 400 к 500 ciapux мнлпјардп динара, од чсга за пову цемечтару 350 до 450 милнона старих дпиара. Ycneuiatr iiGcao ua пзралн иобог t-лана захтевале ширс повезпвањс радпе оргаппзације са oprjin<3amrja.va у рспро цслини, а и паи ilc и то на полручју цслс републпке. Досадатњн резулгати у пословаи-у искуство у изгрзли..! hobiix капацнгс13,. веома iiOBO.batt кзлровскн сасгап пружају осцов за закљу^шваие да hc.\ro п оизј посао окончати на зазог.ољство panic организацнје н шнре друш1ucno-iiu.ini11чкс заједнице.
12. MAPT 1980 • БРОЈ 132 , I__ . ■ гуг-.-жд / ДРУШТВЕНО политички живот ОПШТИНСКО ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ЛРШШ AO ВЕМ УШТЦЕ 0 Радни људи треба да буду стимулисани да штедс Остварлванл стабилнијих то кова друштвено-економског раз воја v хгаредлом псриоду пиставља сс као н.мператив у свп.м срединама и па свнм ннвои.ма v нашој зсмљи. Полптпка скопомскс стабилизације захтсва доношен>с акционих програма дргштвсго-полнтнчклх органлзација, организаиија \-друженог рала, самоуправннх пнтсрссних зајсдница н лргглх субјеката који могу да лопригссу оствапивању зацртамс полнтлке штсдње. Всће Савсза синдиката општинс Параћнн јс иа caojoi ссд шши одржаној 4. марта разматрало н гсвојнло Акпионп лрограм ка оствариван»у полатнке скопомске стабилизаиије v комс cv прсцпзнранк задалн органлзашпа н оргала Синдпката ко1'и трсба да тежиште својих активности гсмсрс на развој дохоловглх оллоса. удруживању рада п средстава л јачању матсрпјалнс основс удруженог рала. Повећање про дуктивности рада н сфикасност пословања cv такође део стабвлизационпх мсра. Tv још трсба помснутн јачаљс лзвозгс способностп приврсдс, смањеп,с свих видова потрошње, свсстралу штедњу. и побољшања жнвотлог стандарда радних људи. Оваквл програ.ми cv нсоп.ход171 у сви.м срсдпнама а треба да сс засиивају ла рсаллој пропснп еколо.мског стања v оргализацпја.ма и да бгду разматрапл па зборовпма радгика. обсзбсблвања одрсђсних сироСКУПШТИШ И ДОШРШ © Појединачни интереси у спорту н физи чкој култури претворени у општедруштвене Делегатски систем у лашем друштву све впше постајс пачип де.мократског пспол.аваиа, усаглашавања н задовољавања пнгсрсса ра дних људн и грађана у .mhodim областнма па и у областима фпзичкс културс. V Скупштили самоуправнс ин тереснс заједнице физичке културе п ibeiin.M телима на стоји сс ла се појединачни интереси у спорту п физичкој култури усагласе иа нивоу општпх, зајсдничких интереса. Преко Скупигпше СИЗ-а физичкс културе постиглн с.мо извеснс резултате у уса глашаваљу овнх интереса, кажс нам Драган Пстковић, прсдссдшж овог самогпраплог оргапа. Уважавајући ик тсрссс појсдинала п спортсклх оргализацмја, делегаги овс Скупштипс су одлучили да сс у обласгн фнзпчкс ку Јпурс п спорта у лашој оп1ПТИНИ поставс јаснс гранлис из.мсћу масовне физичке културс и рекрсаиије као и такмкчарског п квалнтетног спорта, ко чимс трсба да сс бави и ко то трсба да финансира. Свп новонзграђени објскти су најбоља потврда и кон крстизацпја овнх договора иа iniBOv Скупигпше, а они својом отворсношћу п прпступачношћу омогућују ралпнм људнма и граВанпма ла ше опшгнне да их максимално користе п тнме задовољавају своје ннтерссе у областп фпзнчке културе. За фнзнчку културу издва јају сс срсдства из лпчннх доходака радлпх људи зато нм сс на овај пачмп трсба омогућити да се бавс спортом. 'физпчком кулгуром, од носпо да се рекрелрају. О тнм средствима радли људи и rpabann одлучују управо лрско својпх дслегата у овој Скупипинн. — За послсдњлх дссет годнпа свс основне школе добилс су фискултурне дворане п уређене спортске тере лс. У всћим радним оргализацнјаиа изграђени су терепп за мхчс спортове п асфалтирапа нтралишта. Мес1-Бпхов основнл иил> јс да поспеше ckoho.mckv стабилизацију ловсИан.см дохотка н продуктнвношћу рада, да допрннесу сфнкасннјсм и рациогалнијсм послованл', всћој уштсди снергије, сировнва н рспроматсркјала. Значајна јс л актлвност Синдиката па реализованд' гачсла расподслс према рсзултатпма рала п па лзрадн средљорочлих nporpa.ua развоја. Пнсггни cv co v својим лискгсијама залагалп да Синднкат шире л конкрстно утиче да сс ВКО CMAMTI БОАОВАША @ Прековре.мени рад се смањује ® Свс већи орој запослених приправ пика @ Зашто расте број боловаIba? Да нијс бпло прсковрсмслог рада, у прошлој годлнл јс Mono да се запосли још 60 нових раднкка. Ово стоји у плформалији која јс разматрала на последљој ссдннцл Општинског всћа синаиката. ПрековрсХЈСнн рад се углавном јављао у случајсвпма завршавап>а започстнх радова, чнјс сс трајаљс нн је могло прсдвидети. прлликом пс заједнпцс у селима н нсколико у граду поседују спор тскс теренс. Параћин има отворен базсп. a оч прс извсспог врсмсна п затворслс базслс/ Халу „7. јул”, Градскп стадпоп и нарк „7. јул” са изграВеним теренима за мале спортовс. Упоређујући расположиву корисну површину у спортсклм објектима са бројс.л становника нашс . општипе долази сс до података да сс по становнику у општинн Параћш! користи 2.17 квадратних мстара и то највсћи.м лело.м отворенс површи нс, што јс још увск неловољно, јср су мннималпи ус ловл у потрсбама за спортским објсктима око 4 квалратна .мстра корислс поврпшлс по становннку. Највећи број тих објската јс пзrpaben захваљујући вслпком разу.мсвању делегата ко јн cv сс па Скупштинн опрс дслили за овакву развојлу политику, одпосно лзгради.у објеката за заједпнчке интересе. — Остаје још пуно отворднпх питања, рскао иам је Драган Петковпћ, које па Скупштини треба договаратп и усагласити, а нарочито када јс у пптању обнм захватања зајсдннчкнх срелста ва за пзградњу спортсклх објската. И путем финапслран»а опредсљујемо се шта нам јс у ком мо.менту најпотрсбније, а управо тај зајсдипчки иптсрес нагони делегатс овс Скупштпне да ис пољс велнку ангажованост у љеном раду. — Оргалпзације удружспог рада ц друштвено-поли тичке организацнје помажу спорт и фпзичку културу у нашој опигппш. На свсчаности поводом 35-голишн>ице фпзлчкс кулгуре учињен је покушај да се свнм спортским органлзашЈЈама. појсдинннма п спортским радшшлма ола прнзнанл за залзгаљс па пољу развијања слорта п фпзичке култх-ре у нашој срелЈпп!, рскао' нам је нз крају разговора Драгзп Петковпћ. М. Жквковпћ п v Јхрматпвним актима заиртају мерпла којв.ма сс радпл људи стимулишу на штсдн»у. Уз то речепо је да програмс екоиомскс стабплпзацијс трсба практичпо и реализовати, што ic и ппл. 1БИХОВОГ доношсња. Значајно јс помсггтн и то ла иова улагања v бржи развој name привреде прс.лставља такође јслан од вео.ма значајпнх слемената екопхмске стабплпзацијс v нашој општпнн. М. Живковнћ шша и огклап.ан>у нзнснадних кварова, а бпо је заступљсп у 12 органлзаиија удруженог рада. Укупап број прсковрсмених часова лзносио јс 127559. Носледн.пх годнла се број оргализаппја у који.ма се ради ми мо ралног врсмсна с.мањујс. али полацн пз ових ннфор.малнја товорс ла сс v јсдпом бр> jv оргачизанпја као што су СФС it Мсдиипнскп цсптар број прековременпх часова колсталтпо повеђава. Матсматичкпм језпком речсно. само v СФС 22 раднлка је чтпаве годиме радлло преко врс.мепа, у Медицннском пснтру 9. а у Це.ментари 8 радника. V tokv прошле године није сс радило продужсно због завршнлх рачуиа. а у јсдлом броју органпзација улружииог рада вршсна јс прсрасподсла радлог времена, односно радн ло сс дужс, а раднпцп су корнстили слободнс дапс. На овом састапку јс блло рсчп и о прпјсму приправника. Радпс оргапизације су сс угла вном држалс обавсзс по пријс.му приправника, тако да је у прошлој годппи 333 прлправпика добило посао. Највншс је запослспо КВ радннка, укупло 168, са средњом стручном спре мом 136, са вишом 8 н са високо.м 21 прпправпик. Коптннуираним акцнјама инспекцпјс рада . и лругнх оргапа спреченс су веће злоупотре бс прсковре.мслог рада, којп закоио.м пијс забрањсн. али који сс мора одобравати само у најпужнијнм снтуацијама. Захваљујући ангажованости ових оргава виднп су рсзултаi n н на пољу запошљавања прл правннка. Даљом акцијом лн спскднјс рада и ригорозпп.м .мсрама против оргаплзација л појединаца радиће сс дал>с на сузбијању злоупотрсба у овпм областима. Највеће интсрссовањс прпсу* 7 mix на Bchy сннднката изазвало је питањс боловаља. Прсма подаиима којс смо овом прнликом чули са.мо у 3 највећа параћинска колсктнва днсвно не ради, због боловања, 711 радппка. Изрсчене су н опт\’ж бс да се пајвсћи број поврсда на раду од укупно 827, колико пх јс било у прошлој годлни, дсшава у врсмсну сезоне пољскнх радова. Да би се cMaiuio број боловања, између осталог, трсба пре свега побољшати услове рада, организоватп бољс службу заштлте ва раду, упознати раднпкс са опасностпма и ште тностима којима cv пзложсни на радшш меспша, организоватн добру превентивну здравствену заштнту, чуло сс на поMCHVTOM састапку. М. Жнвковпћ БРАТСКЕ ОПШТИНЕ MYPCKA СОБОТА — ПАРАНИН ПРИВРЕДА - ОШИЦКАРАДЊЕ ■ ЗАКЉУЧЕИО ЈЕ V РАЗГОВОРИМА О ПРЕДЛОГУ ПРОГРАМА САРАДЊЕ s ДЕЛЕГАЦИЈА MYPCKE СОБОТЕ КОЈА ЈЕ УЧЕСТВОВАЛА V РАЗГОВОРИМА ОБИШЛА ЈЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ПАРАНИНСКЕ КОЛЕКТИВЕ ■ ПОСЕБАН ЗНАЧ/'Т "AT ЈЕ ЗБЛИЖАВА* ЉУ II УПОЗНАВАЊУ ЖИТЕ.1.* ДВЕ БРАТСКЕ ОПШТИНЕ Сзради-а братских опшгнпа Парлћнп и Мурска Собота из дана у ллн иииа сое ocMinu.bCitiija и Ksa.vi.erпија у свим сфсрама аривредног к друнггвсног TKitcoia. Слика сарадiuj посгајс коикрсгнија о чс.му свсдочи к недавнп борапзк лслсг.и-.пје Мурскс Соиотс. АндрсЈ Гслснчср, прслсслннк Огиитпнског Rcha C.uieла сии.М1кага, Мартил Впнчсц, сскрсгар Скупштние општике н Map тин Пухан. зхмспик сскрсгара ОК СК Мурска Соиота ралговарали cv са члановпма одбора за наопањ: и 1гродупљпва11>с capavbc Параћин — Мурска Соиота, о прсдлогу npoi paua capajjbc. Y разгоаорпма ic обостраио иагдашено ла јс доира саралња прпврсдс у спим видовима, почсвшн од размснс нскустава, технологнје и произвола у оквпру робпог промета, иримарпи факгор. Кроз прсххог програма, којн грсба да б\де оспознца нареднс г>лиtic, дстахно и конкрстио се гочори о жнтсхпма и могућносгима за сбострану сарадшу на приирелио.м плаиу. © ПАРАЕИНСКЛ ПРИВРЕДА У ИНГОЛШТАТУ Мурскп Собото одржава одличнс всЈс са Пнголштатом (СР Нсмачкп). У окпиру capn.vbc собоБапскс приорсдпс орпшпзацнЈс свакс другс голјшс uaciynajv па Прнврсдиом еајму у Инголттату, где прапс ссома добрс пословс. Прсдстас1111пн Мурскс CoJoie предпржилн су napahHHCKHM ралhum oprainuaiiHjaxra ла аајсдно насгупс на опоЈ нзложбп, што јс н шаиса an none пзвозне пословс. Најпрс назпачсна је .моцћност обпмне и праве прнврслнс capaaibc лва вслика тскстилна колсктива конфскцпЈе „Мура” и ИВТ 11 „Бранко KpcMaiionnh”. Првн кораци су учшвснк, п на приврслннинмз ова доа гиганта осгајс да конкрстизују спојс олиосс. У прсдлог плана такођс су ушли производи и остала два вслика колектмва, паЈпрс кррз већу заступљсност у трговинској мрс;кн овог дсла Слоисппјс. Конкрстнн н Ш1ЛШ1 кораип у г.риг-рсдној сарад№и учшБсни су з нзV ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈИ „ПАРАКИН” ПОБЕДИАА СВЕСТ РАДНИХ ЉУДИ ®i Одложена градња објеката друштвеног стапдарда, чпме су ннвестицпје стављепе у реалие оквире Последњпх мессци Основну организацију удруженог рада Елсктродистрнбуцију „Параhim" потресалн cv погоршани мећуљудски односн, створеки обрачуном двеју rpvna којс су на.мстале своје кандидатс за пзбор днректора за тсхничке послове. Још већп нсмир у овај до тада узорап колектнв гнела је чтвеетша да cv код изградЈБс пословно-погонског об јекта направљенп некн nponveDi и лсправллностп н да су прекорачегс тгавсстишпс и то лобрим дслом за радове који лредстављају виши стандард, што v времс када сс боримо за сгтровођеље стабилизаиполих мера, представља озбиљнг смет ibv v раду ове оргаштзације н пар\*шава спровођење логоворспе полнтике. Због тога ic Служба друштвеног кљиговодства извршпла дстаљаЕ' преглед инвестипионнх зхлагања за изградњу овог објекта н утврдила па cv заиста пзвршена прскорачења ннвести пионлх х-лаганл и о томс vnoанале падне љгде овс оргаппзаппје, Извршни савет Скггпдтинс општигс н остале друштвсMcby „Лгроскспорта'’ к сиспма ЛБЦ „Помурка". Параћинсхс ам<- тпвс за кокзсрвну индустрпју Собоћапи су .мсћу приима прихвАТНли, а грсиутпо је договорсиа л помоћ око нзграднл! новс млскарс, пајпрс кроз обуку кадрова булућо млскарс у истородном објсшу у Мурској Соботп. Y pajrouopiLMa је закође закључсио да к остххс оргашиаиијс, п у Параћнну и у Мурској Собогк, имају исимЈ лспс п захиалнс ггрснс за сарадн.у. иајпрс кроз poGiui промст. Тржпшта у Словеиији п Параћину попунила бн се повим .\copтнмаиом. Порсд осталог, за пзраБнискс приврсдннкс постоји з лспа могућпост извоза, што дкрскгпог што инднрсктног у зајсдшп1Н са колскгнвнма нз Мурскс Собзгс. Свсму овоме треба додатн и добар .малогранични промет са Мађгрском it Аустрпјом, чијс су државнс гранмце у нспосредкој блнзшш нашнх побрати.ма. Преддог програма хонкрстнзујс још низ .могућносгн за сарадљу, алн оставља и просторе за нопс акције п пнтсрссе којн сс могу јашпи у мсВуврсмсну. Трсба нагласипг. када псћ гспоримо о прнврсдној саралњи. да ie пајвншс до сала учињено у пол-опрпврсдп о чсму говрп.мо у оном броју у рубриш! Пољопрнврсза и ссло. Нн друштвспа сфсра сарадж нијс запостапхсна. Папротнп посебно јс акцсптовапа сарздња нз овог домспа живота. Заједнички јс кокста товано да започсте акцнјс грспа огисмсњивати н нзналазнгн исвс квалитстс. Најпрс, закл-учсно је да зреба »иале усмсритв кроз екс.курзнЈс’, ■ Mcb\to6iic 'сусрсгс, такмпчсiba, .заједничкнх омладинских бркгада. јер1 diui he у будућпости битн главни носпоцп брзтског бз;>{ака. Всћ су догооореип н датумп мсђусобннх посста и сусрста. Такође је рсчено да прогрхм иружа могућпост u за всћу и нптснзнвппју сарадЈву и размсну нскустава мсснпх зајсднниа, друцпв^нп.х органнзацпја, спортскнх и културmix нрограма и тако axsc. Прсдхог програма сарадљс братских општпна, нз којега с.мо истргли нсколико најннтсрссантнијпх подзтака, nahiilic сс ускоро мсћу дслсгатима обсју cKynurriuia општнна којп he всрује.мо још обогатити н тсз<сло.м сарх\н»е Мурскс Соботс и Параћппа. М. Илпћ но-поллтпчкс организацијс, као л субјекте друштвснс коптролс. Расправл>ају11И о ово.м пита* н.у Извршнп савст јс прспоручпо ООУР Електродистрибуцн ја „Параћин” да одмах прнступи отклаљаљу недостатака утврђсшх налазом Служба друштвсног кн.иговодства — скспозитуре Параћин, као и да заједпо са пословном бапком и извођачем радова рсвиднра предрачуискм вредност плвестиција у закогхком року, утврди износ потребнпх сердстава и начин њлховог обезбеђења за окончањс започетих радова. Исто тако Извршпл савст је препоргчно Електродпстрпбупнји ла v складу са стабилизационим мерама одустане од изгралње објската друштвс:?ог стандарда. Радни људн Електродистрвбх’- ллјс упознати са налазом Служ бе друштвеног књиговодства и npenopvKOM Извршног савста разматрали су одмах ово пита н>е. Констатовано је да ie vKvnra врсдиост прскорачси>а око 1.720,000,000 старпх дпнара. На основу заквог стања приКРЕНУАО |Е НА БОА>Е (Наставак са 1. страле) Ако говорнмо о томс шта нас очскујс у овој голини, онла јс бољс рсћи: очскујсмо да у сваку нашу структуру. у читав наш жпвот продрс дух програмскс стабнлпзаипјс. Још увек смо далско од тога да може.мо да кажсмо да много што шта у нашим кретањнма не можс да будс нсупоредиво бољс него што јс. • Којс he сс мсрс предузп* мати у превазнлажсњу постоjehirx слабостп? — Питањс приврсдс н екоиомскс стабнлизацнјс је општс југословенски задатак. Тако јс постављен п тако се спроводи од свпх структура до сваког појсдлнца. To јс најактуслннјп зал.атак н па подручју нашс друштвено-политнчкс заједнице. Скоро свс средине су и.зра зилс нлп cv при крају са сво јнм плаиовн.ма стабилпзацнјс. Изпенађујућс су могућности унутрашњнх рсзерви v ‘појединнм срсдннама на којс нпсмо обраћалп рапнје довољно пажн>с, пли боље речспо у.мелп смо комотнпје да се понашамо нсго што су нам могућностп дозвољавалс. Уз спс то морамо внше посветити пажн>с иашој радној и тсхнолошкој дисшшлини ла бп кроз реализацију нашпх стабилпзацноних ирогра.ма постигли трп основнс стварп: продуктивносг, економичност п реитабилност. е Можемо лп п за које врсме да очскујемо да сс ссрстамо V рсд развнјених општина у Србијп? — Ја нлсам пророк да бпх то могао да кажсм. Чињеннца је да смо моглп мпого више да постпгнемо до сада u да смо прс uniuc децслпја бплн у -мпо- I то повољпијсм положају, па.чак ј ‘и међу челнима у Срблји по националном дохотку. Изгубплл смо корак. Бллп с.мо задовољнн постојећим стањсм а врс мс је одмицало. Неповољна структура наше прнвредс и непраћсње саврсмс нлх токова прпврсдних и тржплх крстања, довсли су нас у положај у комс сс сала налазимо л са којнма не можсмо бити задовољлп. Наш даљл развој завпсићс од name програмскс оријелтацијс н name спрс.мпости^ча поставл.с не задаткс п програмс рсалпзујсмо. Разговор водио: Славољуб Обрадовмћ хватлли су прсдлог Комиспјс за изградњу пословло-погоиског објекта да се одложи нзградља дела снтсрпјсра за пословлу зграду, складишта дисугаса, aKv.MvaamioHor базсна п игвестиција за потребс хортикултмре. тто све чпнп вредност oito 1.500,000,000 старпх динара. Тпме се прскорачсљс ипвестиција практично своди на заЈхмарљи BV суму. Рсшсп.с кадровских питања као л рсшеп>с кнвсстиицоппх прскорачсља од стране радних љгдл, указују ла v овом колекthbv постоје снагс н свсст ?а се сллминишу л npcBaaiibv слабостп које се по кекад iaee. To посебно oxDaCovjc v CHTvanhi’.i када cc боримо ca разним екопомским тешкоћама. Здпава по литика v Електродистпибгшпи v бгдгћс трсба да бгде доппчнос општој привпелно! стабчлизациш овс аргштвсно-полптнчке зајслницс. Иианав I
Јављено на теле н 266 ЛЛСТАВЉА СЕ АКЦИЈА НЛ ПРНКУПЉАЊУ ЛОМОћИ ОСЛОБОДИДАЧКИМ ПОКРЕТИМА Y ово.м псриоду, од лзласка прошлог броја листа па до сада и даље је вођсиа акннја на прик\п л>аи>у noMohn за ослободи лачкс покретс у свсту. Акинја je v овом вре.мену завршеиа у ООУР-п.иа „Техннчкн послови” п .Амбалажпо стакло". Y ООУР-а „Технпчкл послови" прнкугпвено јс укуппо 3500 дилара. По оделењн.ма то изгледа овако: Гвоздена калупапа: 56 радника јс дало 900 дннара, у Граћсвплској one ратпви 45 радпика јс дало 1330 дппара, у Погону стакларске .опрсмс 75 рад ника јс дало S50 дипара н у Елсктро логолу 13 радника јс дало 160 длнара. Y ООУР-а „Амбалажно стакло” прикупљепо јс 5716 дллара. Оделсњу про нзвол1вс радннни су далн 1575 дипара, v Колтроли квалитста 2025 дипара. у Мсшаошши 470 динара, Y оделеи>у топљсља 320 дннара п у Дпевпој с.мс-- нн 1326 дипара. Лкција око прикупљаiba овс помоћн јс л дал»е у току у онп.м ООУP-n.ua н Радни.м зајсдинцама гдс то још пијс урађсно. ПОЧИЊЕ УПИС УГЉА Ostix дана, тачнијс 31. .чарта кочеће упчс угља за ову /odiniy. Padniutu Mojy ynticaru S opera yt- .ba no c.icdehu.u ценамаBpcouti, .-1 клаСа — 689.70 дии., Крска — 923,00. BpeO’lii cviuenn — 1.024.30, EoHoetihu — 1.288,00. Сењckk коцка — 1.492.80. Ceu>- cicu 60'150 — 1.514,00. Jaссновац — 2.038.00 ti Jaceиовац SOI150 — 2.179,00 Onpapa no roiitt. Ynuc he ce ортитп каицеларији -.... за dpyiureeiui стандард, a npu ynucy ce. yii/iahyje npoa para, dor. Ле се остале 4 pare одбпти рреко нлатног списка. 1111 ФАБгИКА СТАКЛА - ПАРАНИН ГОДИНА XXV БРОЈ 337 ПРОИЗВОБАЧИ ВИНА И ПРОИЗВОБАЧИ СТАКЛЕНЕ АМБАЛАЖЕ ЗАЈЕДНИЧКИ ДО НОВИХ БОЦА Нссгашица стаклсне амбалажс па до.маћсм тржпшту свс јс израженНја, захтсви иотрошача све всћи, а могућностн пронзнођача ограннчене. Кгко јс дошло до овег пробле.ма, ко н како треба да га рсшн, те.ма је многих договора који сс воде на разпи.м нивоима. Јсдап од таквнх договора водно ce п 21. .марта у нашој фабрнци, а организован је иа нкнпијативу члашша Пос ловне зајсдницс пропзвоћача внна у Србији. Присутни ово.м до говору, прсдставннцн „Навип”-а, „Рубина", „Вппо-жупс”, „Србнјанке”, „Такова” н „Прокупца", окупилн су сс да зајелно са прсд ставнгшима name фабрнкс, као једним од најосђих пропзроВача стакленс амболаже за љиховс потребг, саглсдају сад-цлвг стањс u могућност norehaiba пронзвод!Бс а.мбалажс. се заг.зели ставови о слсдсћлм niiTaibii.ua: — побољшаље положаја лроизпоВача вина и стаклелс амоалаже крол либералнзацију цена овпх провзвода, — обсзбсВсЈБС девизнпх срсдстава за \воз калцшшсаис care л бгтан гаса за потребс гаЈпс фабплкс. што he о.могућчтл педооније снаб.тевањс потрошаniiiiiiiiiiiiiiiiimtiitiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii Из рада Савеза комуниста ПОВО ПРЕЦСЕДНИШТВО АКЦИОНЕ КОЧФЕРЕНЦИЈЕ СК Нассднппн Лкпнопс копфсрепцијс Савсза комгинста која јс одржаиа 7. марта овс годиие лзабрано јс ново Предссднпштво Конферснинје у којс су изабранп другови: Стсван. Свего.мнропик, члап XI ООСК у ООYP „АмбаМиодраг Жпвадиновпћ, iuiair XV ООСК у OOVP „Тсх1.'ИЧКИ пословп" — Чедо.млр Јовчић, члап ХШ DOCK v РЗ ..Развој" — Живорад БогојевнИ, члан Т ООСК у ООУР „Ручно тргоз. Стакло” Михајло АтапасковиИ, члак Vfl ООСК у ООУР ..Про.мет" За предсезнлка Конфспеннн је изабрап јс Михајло Атанасковић а за њсговог замсннка Миодраг Живадиновић. СЕВЛЊА Y3 ЈУБИЛЕЈ Прсдаја кључеОа радницима Hacrae.iaiylw ожив.^за:м успомсиа на прчс дане радни^ког са.иоу ipae ban-u у нашој Фабрицн, после раз-. гооора са једннч бројем актера, нрс.1нстаоан>а старих запу.сника. стиглн сх.о и Оо нашег фабричко1 гласнла, листа „Наше стакло”. Обзнро.и da јс ооај лист ночео оа живи тск 1954. годике, нли чстири гоОине после yoobciba сал1оупрабљања, то смо н у ње.чу могли da пронаћсмо ca.no cehatba на тс оане, и то углавном у iianticiLAta nocodo.M прослаеа odpchcHiix јубнлсја. Одлучнли с.ио сс за један цнтат који је обЈављен 1977. годнне, поводом нрославе 70. lodniuibime постанка Фабрнкс. У то.и броју листа у pyoptititi ..Cehaioa и euneiba" oojae.bCH је чланак ..I-biixosa визнја — наша nocr". ide jc eohen разговор ca сан.ч послсратннм ипректори.ма Фабрикс it гоаорсио jc o они.и најважннјим u нрсломним фаза.на y развоју padne органнзацијс. Meby ibiLua jedno od најинтересантијах бпло jc cehatbc ?енсралг.ог днректора из 1950. годннс, dpy*a Михајла^Уроtueeuha. Ego како co on ccha момента npedajc Фабрикс радницн.иа: _ — A cada da ca u испрнчам нсшто o 1950. zoduHi', zodime Kada cy фабрикс npedare радннцима на управљаibc. To можс da личи на хумореску, али je занста 6tuo igko. Bho ca.u ceccraii da to мора otirti тако u бнло ми jc dpaio, jep ca.u н ca.u бно рабник — .иеталац и то сам од.иах прнхватг.о. Скхплли cun cc y До.иу ..Turn", овако као danac na oeoj прослави 70-zodutuibtii{e Фабрике. Приcycreosan je u ?енспалии d'.ipcKiop Xe.'nijcKe iiiidycrpiijc it Љуба Ста.исикоеип. као предстааиик Cundui:ara. Обржа no je. hcko.h'.ko гоеора u y једнол! .чо.испгу Љуба.мс је H irao и.иамо ли кључсвс од Фабпике које hc.un си.иболично нпсдатн првом npedcedHUKv Унрааног оОбора Мило.тку Заједничкр тражсп>е излаза и.з настале сптгаппјс свакако јс шшипјатнва којг трсба поздравнтп, јер јс ситурго да се пешсн»а са.мо тако п .могу наliii. To је показао п овај састанак, где се после вишечасовпог раз.матраља свпх Фактооа којн cv довели до пестаппше а.мбалаже, коначно дошло до одрееђпнх решења. ¥з пупо уважавав.е проблематикс нашпх потрошача која јс настала због гедостатка бона половипом прошлс годп.чс, а поссбно v приа лва месспа овс годнне. а што јс пскс, како смо иа састанкг сазналп, ловело м до поекпда провзвоиве, .морасаглезатн n cnrvauniia v којој cc ланас Ечлази.мо .мп, као пропзвођачи бона. Чнњешша ла ова сБабрпка од 1973 годнне unic лзгоаднла ни ic-’au новјг капаиптет. п пореп тога HITO је па постојећнм из ГО.ТНЕС годшп’ повећавал i пповзво.ивп vKa.ivie па огоаннчеиост колјггннс пролзведенпх боца. Са друге странс Фабрика пиа обавезе ц прс.ма нзвозу, обзнро.м да јс vriyheiia на свс вепи упоз снровина, репро .матсрнјала и горнва, што захтсва п iiooehana девпзга средства. На састапку јс поменута п констатаццја која је изречена прс двс до трн годнпе да пропзвоБачп стакла напгстс пронзводљу а.мбалажног стакла п да се преорпјентншч на друге врстс пропзвода, пошто је у то вре.ме била велика ко.тнчш а стаклеие амбалаже на лагеру н то у оно времс када cv пластпчне и друге врсте амбалажс 'потискивалс стак.то из употребс. Обзиро.м на данашњу велику лотражњг за стаклсно.м амбалажом можс сс оиенитм каква би сс грешка 1-чннила да су произвођачп стакленс амбалажс прнхватилп „савете”. Поссбно јс истакитт и тсжак .материјалин положај стаклара, као н то да јс наша радна организацнја. п поред сви.х уложенпх напора у пропзводњи н повећању продгктнвности прошлу годину завршило са гу- 'IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIHIllllltllllllDllltlllllHIIl, «'«• ШСВЕ ВЕБА бнтком од 55 .мнлнола дш ana л да сс ои. гколико ce vc.iobi: лрпвреБиван.а блтно нс про- .мснс, у овој голллл плалпра на блнзх' 240 мплиоиа. Све озо vKasvje да фабрнка сопственим Moryhi остп.ма нсћс бнти у стаЈЕу нл v бмдућности да проип’- DH своје ггропзводве капапнтстс а што ic усгварн једшш nvr л начлн да сс задово.вс погрсбс тржишта. Сагледавајгћп чптаву снтгаинју наша Фабрика као и остали пропзвођачи стакла \ — изналажслтс сфлкасног реinciba за што хлтпнју лзградљч новог капалитета за пронзвочид- а.мбалажпог стакла v naiuoi сВабпппн. а»:тажовап>с цпсловних банака ло постгпку који јс прпмеп.пвап за друге зна чајпе прбизводнс капацнтсте у Ова* са.запа до краја овог к бићс одр: мссца. Д. М. иастојп СВОЈЧМ потоошачнма мдогжп спелства п зајслнпчкн потнгнс гове капапнтете чпја бп пооп.звоива подмнривале потребс тржишV тл.м својим пастојањима наша фабрлка је оргалпзовала нл.з састанака с свп.м својим потрошчп.ма и nelni део њих потпнсао је Самоуправлп споразу.м о удружлвању срсдстава, којн.м сс потрошачп порсд осталог обавсзују једмп.м делом својпх средстава учссгПА-jv у пзградп»п но^.ог капацптета, пећи од 200 тоиа днсвпе производњс стакла. Представннцп винарскс пндустрпје и лаше фабрике на крају састанка договорчли cv сс да v ипљу цслисходнпјсг решавања заједннчке проблематлке одржс састанак са представнннп.ма Извршгог већа СР Србцје, приврсдпе ко.море СРС и овпх групацлја па комс бл Насупрот рсализацпји на домаћс.м тржишту, која jc y про- I тскла два .месеца ове годппс бнла рскордна, у плас.ману нашс робе ниострнн.м купцшма ннсу постигнуги пданиранн рсзултатн. Разлоге оваквој ситуаццји трсба тражнтп v одреБсни.м тешкопа.ма са којпма сс сукобљава иаша пропзводња. a то су тешкоћс. углавпо.м, објективне природс, мада сс пс могу искључити нн субјектнвис слаоости којс су још увск присутнс v нашс.м nocaoBaiby. За сада код трговачксг сгакла павнн пзвозлл артнкал су термос боцс, иако јс плало.м предви1зен нзвзз л осгалс рибе лз овог асортл.мана. МеБутнм, због fiOBehai-Jiix иотреба на домаће.м тржпииу, које су ла одрећсни начин релатнзно задовољене. ллал извоза нлје у потпуноств остварен. Но, то нс злачн да у парсдло.м лерноду не греба очсклвати uoBehaibc плас.мана спод.пл.м к\ицл.ма. јср цнтересовање за нашу робу јс вслико. за.чтевн купала всћег броја зс.маља су евндсм1Ш1 и у току јс окопчаваљс одсу још увск присутнс v нашсм pcbeiinx послова. који трсба да лају добре резултатс. Код нзвоза а.мбалажног стакла, ц поред вслнког броја упита, такође. ннсу остварснн очекивани рсзултатп због нзузетно вслвке тражње па до.маће.м тржтпту. За сада је извоз а.мбалажс остварен на тржлшту Грчке, Израела, и Италнје, мала из вслнког броја Европсклх зе.иаља (МаНарскс, Аустрнје, Фраицуске ндр.) постоје захтсвп за велпкнм ко.чпчллама амбалаже. Један део ти.х захтсва бпће свакако реаллзовап, јер кол нас постоје велпке потреое за дсвпзли.м средствнма. Услед тога нзвозпа орпјсптација мора бпги присутна у нашој по лнтицн продаје. иако је до.маће тржнштс незаспћено. Алскспћ ccdco сс.и н>с?опс трсбало da yitlHUO. Мнлотссићу. Ja cn.v. odioeopuo da ако onu novida cy сигурно mA Mttjr noprupa. Како je noped U Брапко Љубсповпћ. магаи.иочеп. потражио кључеве од .••aratiuna u dao nx jbv.'ni који je зеаничпо luepnui npiuuonpedajy. On je to u Састаиак сс оОужно ч у једно.ч моменту Бранко магациопср лш рсчс: ..Bnne-vrope, .чо.шм Вас, аратптс лт клл чеое do. tcidaxi topueo padnnipiAia". Трсбало ahi je dona cpyda da ?a yuednu da сачска крај састанка na da ohda ухчс к.нучсвс пазаб. Tpaiajyhu ?a uoai:\i ссЧап-п.ча. новн.ч усноменама на re oc.nn:e done y udyhcM fipojv .vicra разговараИемо ca jo:u neni'.u учссшар' ча тцх збпвоч-.о. co doojuqoM padnuica Koj:t joiit yecic padc y iiauioj Фабрнци. Д. Милетић КАКО СПРОВОДИМО ПРОГРАМЕ СТ АБИЛИЗАЦИЈЕ СТАКЛАРИ ОС1ВАРУЈУ СВОЈЕ ЗАДД1НЕ 9 Први сфектп реализације Програ ма у OOYP ,,Ручно трговачко стакло” позитивии Осповнк задаци радннх људи утврђени су у плановн.ма за 1980. годину. Планови су утврдили: оби.м производњс, трошко* ва, застоје, шкарт, боловања, изостанака са посла, сфсктнвнс часове рада н друго. Програм .мера скопо.мскс стабилпзацнјс утврдио јс слс.ментс рационалнијег трошсља матсрнјалл, снергије, рапног пре- .мепа, као и актпвност свлх субјската на реализацпји програма стабилизапнЈе. ПраНсњс.м остварспих резултата у нзвршавању планских задатака п мерл екопомскс стабплпзаиије .можс сс закључитл да сс ипак кређе на боље, бар v пскп.м слемснтп.ма. Иако су постлгкутл резултати v фсбруару HcriiTo већн oi јануарсклх, мпак су лсзадовољавлјуНл п ПИЖ11 cv од планпранп.х. задатака. Запажсн је до.мзћилскл одпос лрс.ма картопској а.мбалажн за паковаље готовп.х пропзвода, у чуваиу п ман>е.м расскпаљу спровлла за стакло, пслравнлје.м рукрвању са neluiма за топл>сл>с стакла, Belin је Срој пропзведенлх ко.мада термос ф.чаша, постспснз сс стабллнзујс пропзво.лва парфи.мернјскнх бочлпа иа клко .мантииа.ма уз постепену обуку nomix радннка на тим .машинама. постлжу се зпатно бол>п рс сс нзрочнто постиже на нскпм радплпшгпма ла лончанл.м лсћпма u на првој ванп иа радлллштп.ма тср.мос флаша, и боV брусиоЈппш н контроли сс прпмстпти зултаги пронзводи.н „ибсрфанг"-а у одпосу на ранији псриод. V нски.м во1зс радилишта раднлвштп.ма посталп су правн органнзаторн рада у свомс раднлншту. 1-Ја врс.мс сепочнње са радо.м, радп се до краја радиог вре.мсна, пази се на квалитст пронзвода, чнне се на порн да се остварп што всћл број добрлх комада, а мање баца због грсшака пзрадс. Ово Biniic рсда, uaibc расппања п упропашИавања картонскс а.мбалажс .ман.е задржаваша стакленпх производа у међуфазпо.м лагеру. рсдовнпјс одвоже ibe упаковане готовс робс у магаинп, као и боља коордипаinija пз.мсћу пословоБа. c.uenouoba н шсфова производњс. Овакво.м односу у реализаци јн радних задатака допрплеуо јс изузетно залагагве једнгЈГ броја радпика, во!>а радпллшта, бригадира, c.uenouoba пдругих организагора рада. V укупни.м рсзултатп.ма постпгнутлм у пронзводм»п, у pan ној дисцпплпнн, као п у' дру. ni.M актпвностпма пајвншс сс пстичс смена Стсве Марковиha. Радницн овс смснс најредовнпје долазе на посао, пмају најмањс боловања л нзостанаДобре рсзултатс постпжс и If лончана nch ка са лосла. најдисциплиноваппјл су на ра.ду л постижг нај већу производњу. Свс јс виије онпх радппка и оргаипзатора пропзводње којн схватају да јс борба за спрово 1?снјС мера скоио.иске стабпллзацијс п нзвршавањс раднпх задатака пајбољи пут да ce cvпротставп.ио отежанпм условлма лривреБнвап.а и нсгатнвнн.ч vrnuajH.ua повећања цсна сггро внна.ма, репро.материјалу, горл ву, елсктрнчној енергпјн, каргонској амиалаж1'1 и другл.м .ма icpjija.in.Ma за рспродукццју, a уједно 11 пуг за повећаљс личОни радппцц који тако нс схватају својс раднс задаткс и нс дају свод допрпнос у спрособењу мера еконо.мскс стабпт.зац||је joui vbcic nuaj.v вргмсна да сс укључс у ову изузстно значајпу акцпју и ддјг сБој допрпнос сгабплизацггјк еконо.мског иоложаја раднеор ганизације. 3. КадриМ
| НАШЕ СТАКЛО • НАШЕ СТАКЛО | 12. MART 1980 • БРОЈ 152 HOBATOPCIBO и рдмшпп - ШН ОА ЕАЕМЕНШ С1Ш1ШМЕ НА ОСТВАРЕЊУ ПРОГРАМЛ ТДКМИЧЕЊЕМ Д0 НОВИХ РЕЗУЛТАТЛ Наша радна оргашоација већ дутп низ година посвећује паж!ву унапређењу промзводњс, побољшању тсмшкс н тсхлоло гиЈе рада п постлзању бољнх пословних резултата кроз поваторство н рационализаторство — корнстсћк искуства сопствслих кадрова. Y оквиру тога постпгнути су рсзултатк v областл рационалпијпх рсцептура за стакло, увођсма нопнх спровкна, осваЈања новлх врста стакла, нзрадс делова опрс.мс за пронзвод1&у стакла, унапређеи>а рада машина за израду стакларсклх алата, пзрадс новнх мзшлна и пратећс опремс за производн>у стакла, повлх конструкилоних решења за стакларскс пећи, соп ственлх решсња у лобољшању рада мсрнс „ рсгулацлопс тсхпике па стакларским nchmta и низ других врло корнсннх и рацвоналнлх техннчких ларске опремс. рсшења всзаних за побољшањс рада стак Носиоии идеја п Чедомнр Јовчнћ вала су торства Може првима и на нзложбама нова1! рационализаторства. сс рећл да смо међу v стакларству почслп и постнглн врло значајнс рсзултатс у овој областп, а иека рсшења, као изградп>а комплс тне лшшје за производњу ста кла и конструкција нзградн»а пећп за топљсњс стакла one њена су као врло квалитстна н од страппх стручњака v обла стн пропзводњс 'стакла. оваквих тсхничких решења су нашп panшпш мајстори, техничарп и инжењсри. Међу н>нма пма н оних који су добилп вслнка друпггвена прнзнања као: Првомајска награда рада од стране Савеза скндиката Југославије, патслтпо право. награда раднс организацпјс, матернјал на надокнада за новаторство н рационализаторство и другс. Нека од ових решсња учествоБорко Cuacnli Овдс ћемо помеагуги са.мо јсдан од најловијих подухва та нашнх радника. Y погону ручпе пронзводњс трговачког стакла лзграђсна јс нова пећ за топљсњс стакла. Идсју за нзградњу овс пећи дали су рад нлцл погона, а конструкцлона решсл»а радницн Радлс заједнп цс „Развој". Овдс сс радп о сасвлм новом решењу по које.м ic лзграђсна nch. Носиоци овог рсшсња cv конструктори Чедо.мир ЈовчиИ п Борко Спасић, и.мсна са којл.ма сс врло често сурећемо у нашој свакодневној активностл на пољу улаnpcbciba тсхлпкс п техлологлје рада. Врсдно је напомепутн п то да је ова пећ изграђена уз всллко залагање name грађсвпнско-шамотерске групе, од старог ватросталног материјала који ie бло на лагсру. Тл.мс јс постлгнута вслика уштеда, обзлром да нлјс набављев нл ко.мад ватросталног матсријала лз увоза, зашта би се морала датп злагла девпзна срсдства. Пожеллмо сви.м нашлм радниилма који су до сад далп значајне рсзултате на пољу ловаторства п рационаллзаторства да прошлрс круг својлх сарадллка п да дају још већп допринос скопомској стабллизанијп нашс радне органлзацлје. Проблем скопомске стабилмзацпје name раднс оргапнзације, у оквпру општс друштвспе акцпје на стабилизацпјн привредс, тс.ма јс свих скупова којн сс овпх дана одржавају у нашој фабрнцп. Програмн су всћ донсш н усиојснл, а сада сс аналпзирају мстодн I! начшш за њихово што сфикасккјс извршсње. Акцпона конференција СК п Акциона копференцнја сшгдиката, на зајсД1шчкој ссдницн одржапој 7. марта о. г. раз.матралс су ову проблсматику и на оспову уводпог излагања п бројних дискуспја, донела нсколпко закључака. 3. Кадрнћ. У OOYP „АМБАЛАЖНО СТАКЛО’ ШРИАЊЕ«¥ 1®Д¥ ф Да би се продужио век већ дотрајалих пећи СГ-2 и ПП ових дана се на свима врше ремонти Плано.м одржаваља прсдвнђе не су веће поправкс ла каднч.м иа топло Полазећи од чшћешшс да лзвршсњс Програма мсра стабшшзаиијс мора бнти акција свих радшЈх људп овог колсктлва, на ссдшшн је закључело да свс програмс морају усвојнти и зборовл радника н то најкасније до 20. марта, како би сс што прс крснуло у њпхову пуну реализацију. Обзиром на свс тсшкоНс у пословању, које с.мо имали и у прошлој годинн, а које су сс у овој годлни још и повећалс, неопходпо је остварлтн макси малну мобилизапију и всћу у нутрашњу оргалвзованост за остварлвање планскнх задата ка н превазллажоБС легатанних послсдица. Стручле службе п руководство радне организације задуженл су и одговрни за рсалнзалију Плана друигтвело-екопомског развоја и мера из успојсшЈх Програма. Њлхова актлвност мора стално бптп усмерсна на обсзбеђењс услова п оргаплзацлју рада, кбја ће омогућити нзвршсње задатака постављеннх Планом, обсзбсдлти свлдспцлју текућег рада, сфпкасност остварсња планова it рсализацију мсра из Програ ма, сталну контролу процеса рада и пружања помоћи у раду и иа крају, стално.м праћењу и аналпзпрању швршенлх пла нова, сагледавању узрока нспз вршеља задатака п предузи.маiby мера у циљу ocTBapciba поЗЛТ1ГВЛНХ резултата. Оргапи управљалл оиељпваhc месечно како сс стгроводс програ.мл тт у складу са норматпвним аткл.ма зхтсваће ол говорност од свих лосллаца за датака. Поводом 30 годлна раднпчког самоуправљања Акцпоонс конфсрснцлјс СК и синлнката покрснуло су акцију такмичен>а v раду за постизаље што бољнх. производних резултата. ријуме и награде за најболл радгтике, бригаде, одсљења, с.мснс, ООУР-е и РЗ. Y циљу стабилизацпје одлучено јс да сви радппци који.ма је субота слободан даи раде идређсн број субота у току годинс и 70 унутар фабрике по програму који he сс сачпнитп. Извршавање.м свпх ових задатака и рсаллзацијом закљу чака спгурно је да ћсмо дати огроман допрпнос економској стабилизацији name фабрпкс, али и ван помслутлх задатака на свакоме од нас стоји наша М Такмпчење би обухватлло сва одељсња и свс раднике нашсг колектлва и трајало бн од 1. апрлла до 29. новембра. На сед ницн јс оформљена и комиснја, која ћс припре.митн крлтеосновна обавеза да савссно п дисциплнновано извршава.мо пословс за којс смо задуженн п ллаћени. Д. М. ИЗ ПОГОНА ТЕРМОЕНЕРГЕТИКЕ УСНОРО И НАШИ ПЛАШНИЦИ лећима ПП и СГ-2 у кварталу ове годинс. Ових дана обављсн прво.м јс генерални ремонт фкдсра број 3 на пећи СГ-2. Том прилнком за.мсљен је дољи дсо фидера од оригшдиших увозних делова. Горљн дсо фндсра ic изграђсн у комоинаиији гвозни-домаИп материјали. Оваквом решешу приступљсно ic због нсдостатка резервних делова, који сс дат ас све тежс увозс са конвсртибилног тржишта из познатих разлога. Израду делова за фидсрс v радионицп за обрадг ватпостал иих матсријала обавпла ie грз - па грађевинских радника i a челу са пословоБом Андром Мп лановнћсм. Треба напо.менути да ie ово другн фндср који сс опрсма деловима који су израbcHH у noMCHvroj радионлци. После кормализова>ва пропзводњс на пролзволној лпнлјл број 3. нста ннтервснција блНс обављепа л на флдсру број I. Остајс још да сс каже да пролзводња на остала два флпера ruie блла v прекндг. Дргга врста пнтервелција би he обављсна крајем овог квартала. Радн сс о замепи испунс v вертикалннм регслатооима. Ово јс знапо озблљнијс л облмно већн посао v којп ћс блтп гкљгчена комплетна граБсвллска група pacnopebcua ло брнгадама у све три сменс. СА ГРАДИЛИШТА 02, 03 Интерве! цију овако всликих размера нкс.мо до сада обавЈвали. Слнчни послови су бплп лрллнком замене комплстне пслуне на пећи П-3, алп јс то по обиму бло знатко маљи посао. Уз добру припрему и свссрдло залагалм* екипе која трсба да обавн посао очекује се да овај посао буде обављсл квалитетно, V dokv од 6 — 8 дапа. Због дотрајалости кадс v топилншп- nehn ПП често cv мптсрвснцнјс ла одржаваљу л поправци блокова гл ллнији нивоа стакла. Овс пословс шамоicpu rpabcBinrcKc rpvne обављају рутлллрало л прл отежанпм гсловима рала. И за овс пословс псдостају квалнтетнк ватро* стални матери1али. којс јс врло теппсо набавнти. поготовг за кратко врсмс као што јс то случај код лктервенција на топло. Ових дана he бити обављенн и радовн иа измснл испуле регенератора v секцијама 1 и 2, иа ссвспној и јужгој страни. Очскује сс обавл>ан>с овог пос ла за 6 — 8 дана раднлх. Посао ће се одвтпатп перманентпо у свс трп.смснс. Развојш процсс гасне службс током задњих 15 година одразно сс и на развој садашњсг КРОВ ЗА ПУТНИЧКА ВОЗИАА Путннчка кола у кашој Фабрлхпг, најзад су добкла кров над „главо.м”. Наиме, од отпадног материјала, а уз врло малс трошкове саграђена је зајалнлчка гаража за сва Јтутнлчка вознла. Радовл оу, захваљујућн ангажовапдрадннка грађевпмске групе, завршенп у врло кратком временско.м року, а сада су у јскг припре.ме за изградњу хале. одиооно адалгиранл; већ постојећс ттросторлје, за одржавањс возлла. ООУР-а „Тсхнпчкн пословп”. У првљм данима постојала јс радиошша за поправак и одржавање гасне инсталације. ПроunipeibeM пословања указала сс потрсба за разнп.м специјалким производима за властнте погрсбс. Опссг таквог рада штфио сс лз године V годину. са свс uchим и ннтензивиијим коришћеibc.M гаса. Радионица ie почела да производи прве гасне полсмпке по узорима илн по влаСтптим скицама. Рсзултат таквог рада можемо да саглсдамо кроз Пламегик (бренер) ГБ-2 за отапањс шљакс из решстки регсператора. Y ту сврху поставља сс сигурносна арматура са стандард11им слсменти.ма „сигурносне гасне ра.мпс” и добпја сс жељепа покрстл.ивост брснсра дужпнс 2 — 3 метра. Технолошки поступак и Еачлп рада дат ic у слаборату интсрног стапдарда СФС и овом приликом нећемо га понављатн, алн јс битно рсћи: Овакав поступак чишћења регсгератора нс проузрокује ни каква оштећења. нарушавања, нитн деформашпу бнло ког елсмента регенсратора, односно псћи. Ко.морнп канали, тј. опскс v решеткама задржавајг оштрс Ч. Јовичлђ Д. МиЈаЈловић ивице и страгс, као претходне димензије. својс OOYP ТЕХНИЧКИ ПОСЛОВИ ГЕОЗАВОД ЗАП0ЧЕ0, A ВАТРОСТААНА НАСТАВЛзА ЗАПОЧЕТЕ РАДОВЕ Нова преса у дпмарници Радна органлзација „Геозавод” лз Бсограда започела је у понодсљак, 3. марта радове на бушотипама терена на aiyBifiaiHoj оавлп реке Цршшс. Накок нсгштлвања терена одредиће локалија за изградљу бунара из којих ће сс нови погсл за_ произволњу трговачког стакла апома.склм пугем снабдеватл потребном количилом тсхнпчке воде. Послс преклда у тпајању од два мсссца прсл-гзећс „Ватростална" нз Бсограда наставнло је радовс на лзградњи ар.млраног бетонског дпмгвака. За сада се још увек радл ла ксколу земље за темсљ ллмњака и са оваквим томпом напрсдоваља ралова ле можемо бптн задоВОЉ1Ш. Грађевинско предузеће ..Грздигељ” наставља са бетошграп»ем темсља на хали nehn. ПредвнБа се да свп бетонскц радовл на хали пећи буду готови до краја марта, да бп се почетко.м anpioa отпочело са монтажом чедичне конструкцијс. М. Ивхновић Нсдавно је v оделел>е ллмарнице у III 00YP стигла мсхагвчка .Лгткант" прсса од Ј;Х) тона, произведена v МИН-у Ниш. Преса је на.мен>ена за савијање и профилисаље лнма дебљлне до 8 милиметара, лод туплм и 6 мплиметара под прапи.м хтлом. При ссчењу дсбљлла лл.ма можс битн и 12 мплиметара. Сразмерно јачилв материјала који сс сече, дсбљпгс Morv битп и далско веће од паведенлх уколлко ie рез краћн. а да маказс дају, такођс, впсоко квалитстан рез. Наша радна органлзација је, због спелифлчнлх послова. нарочлто ПРЛЛ1ПСО.М разнкх рсмо гата лмала свакодневче потр бе за сечењем и савнјањсм л: ма и до сада је то рађено apvrH.M радним организаинјама н доста је средстава за to vrpoтиеко. Дешавхло се, међутим, лл баш онда када ie то нама најпотребније „Пролетер” ш Паpahin'a нлп ,.МИП” пз Rynpuje иемају слободнс капацптети н посао је морао да стојп и чека. Од ове пресс се очскује да у тако сс бржс отплатн н почне потпуности подмири свс наши да ствара одрсђени доходак. потребс, а и да, када буде олоиодна, радл л за трсћа лица и П. Б. ... V Ефикасност оталања сулфатнс шљаке in коморнпх решетки јс готово незавнсна од степсна зачспљсња вуч> пх канала и може без икаквих проблема да се ггонови кад год се за тнм укажс потреба, што јс всћ доказано по речима шефа топљеља Д1ГПЛ. пнг. Ж. Манојловића. Дакле, применом посебног поступка по.моћу бренера ГБ 2 одстрањују сс насталс сметн»е, чнме сс радЈги режпм псћи враћа ла нормалис услове за света 15 — 20 часова, а да се тсхнолошки ланац производњс нс прекида. Констргкцпја пламсника ГБ 2 и његова ексилоаташпа задогољава све условс за добијањс ..атсста" од стракс радне оргализације која ic рсгистрована за то, а који сс и очекује почеком априла. Након тога остаic ioin н верификацпја хол ЛУС-а и бпће то први прпзнатн бпенср ове пословс OOVP-a „Тсхличкп послови”. Р. Милстлћ Уређује Редакциони одбор Уре.чник Добрила Милетић B^hianas
26. MAPT 1980 ■ БРОЈ 15S ПРИВРЕДАвГРАДСКА ХРОНИКА ПАРЛБИН ДО 2000. ГОДИНЕ ф До краја године урбанистички план града I Крајсм фсбруара на састанку Извршног савста, Прсд седништва CO, Сскрстаријата Прнвреднополнтичког актнва и прсдставнлка месних зајсдллиа разматрано је шта јс до сада урађено на Гепералном урбанистнчком плану града, Просторном плану опигпше п Просторном плану носсбнс намсие за туристичка мсста Граза и Снсевац и пут Грза — Снсевац, који су иаручепи код Завода за урбанлзам л комуналну дслатност СР Срблјс - Просторни план ошптшгс разматрап јс са аспскта npiipatu* таја становништва, развоја поИНФОРМИСАЊЕ Y CABE3Y KOMYHHCTA КВАЛИТЕТНИЈЕ И ПОТПУНИЈЕ □ Y циљу још квалнтстпијег и потпунијег инфо рмисања у организацији Савсза комуннста наше општннс, Општннскн ко- » мнтст је покренуо „Инл форматор”, гласило које he пратнти и обавештавати о свнм важшш политнчкнм збнван>1ша, ста вовима, закључцима н одлукама Конфсренцијс СК, Јвених органа и тела и целовлтом сагледавању живота и актквности осHOBHirx организацнја Савеза комуннста. односно полнтичким напорл.ма и резултатнма. Први број „Инфор.матора” изашао је 25. фсбруара са актуелним тема ма из живота и рада Савсза комувнста у нашој општили. Новн број „Информатора”, који овнх дана трсба да-буде објављен донеће закључке са Акцноне конференције СК и Општниског ко.митета СК, п Акиионе коиферснцијс СК у Српској фабрицн стакла, нзлагаља Павла Бранковнћа, председника Статутарне комиспјс ЦК СКС н доктора Драгомира Драшко« вића, члала Ко.миснје за развој и лдеолошко образоваље UK СКС подпста на недавном семпнару за секрстаре и чланове Се кретаријата основних организација СК у нашој општинп као и друге актуелне теме. *— Повременнм излажс њем. око дссет пута годлшњс, „Информатор" трсба да. уз постојећа средства н начнне ннформисања v Савезу ко.м\пш« ста v општинн, омогући npaheibc свсукупне актлвности Савсза комуннста, као и да подстииајно делујс на утврђиваље п оствариваљс конкретних акиија. За осгваривање тога по.моп Рсдакнконом одобру „Информатора” од чланства основних организација п органа Савеза комулиста јс неопходиа м вилЈтеструко моп^- ђа. па се иста и очекгје, рекао нам јс Драгап Антић, председник Рсдакцлоног одбора. М. Д. 5 §^оанан КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ДРУШТВЕНН ПОЛОЖАЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА НДС1АВИТИ СА АКТИВНОСТИМА • Предавања о здравственој заштити за све другарице 9 Y априлу изложба цвећа После.аи»а ссднппа Копфсрснцлјс за друштвснл положај н актнвност жсиа општлнс Пзpahini била је још јсдан доказ да су жснс свеснс своје улоге л задатака у нашсм друштву. рБојлијс него до caia узслс су учсшНс v раду ове ссдниие, када је алализлрана прослава 8. марта — МеБународног дана . жсна. По општој оценп овај празник јс ове годилс прослављен па достојан мачин, радин.м резултатлма, отвараљсм нзложби л другим прлгоднлм култур нлм манпфсстаинјама. Деловало сс заједно са осталнм друштвеио-политлчки.м органпзација.ма а иајвећл допринос укупној прославп далс су осноВПС ШКО1С. И овом приллком другарилс су сс логоворнле да са актлвностима трсба паставптл то ком читаве годнне. Упознатс су са програмо.м рада Конфсрснцлје U задацлча секцнја за рад са женама у ООУР-нма л мссни.м зајсдллцама, који јс садржајал и обгхвата многостру ке акгивности. Y току ове годинс бићс оргаллзовапа л предаваша из областл здравслвспе заштите за жснс ла сслу н у граду. На овом састалку било је п рсчп о томе како л жене укључнти у акцнју „Нншта нас лс смс пзлспадитл". М. Живковиђ л.оприврсдс, друштвспо-економског развоја, заштлтс прнродс л мреже гасеља. Y оквпру Гспсралног урбанкстлчког плана града са прпградскпм нассљима разматране су програмскс основс дугорочгог прлвредног и дргштвемог развоја, а у оквп pv Просторног плана посебле на.мене програмске осковс оалBoia турлзма на подручју Грзс л Сисевца. Програмске ословс ових пла пова pabcuc су v трп варлјапгс. a i:a овом састапкг, лакоп цгжег иазматоања. је усвојена она која је базнрана на хипотсзи т.мсреног прнраптатаја стл ловништва. По тој вартактнло пве хиљадпте гопине отпитнна Параћлн треба да нма 7430’3 СИНДИКАТ СЕ ЗАЛАЖ КРАђЕ ■ КАКО СМАЊНТН ОДСУСТВС ЛА ЗБОГ ПРИБАВЉАЊА П< Кад грађанину наше општи* не затреба потврда, увереп.с сагласност, грађсвннска дозвола или којп другн писанл акт потребно му је доста вре.мена да проведе по ходницима, канцеларијамап испрсд шалтера. да... Због тога сс губн много радлнх дана, а само је у прошлој годлвн v Штофари на име нриватннх излазница пзгубљсно 5.949 радних часова. Зато је Синдикат покрснуо инпцијатлву ла сс ове службз органнзују тако да раднп л»уди н граБани’ обраћајући нм сс изгубе што мање вре.меџа. На заједничком састанку представника овлх органа и радипх органнзанија из нашс општлнс разговарано јс о могућностн.ма прнлагођавања радног времена у појединнм оргапима. потребама радних људн и грађана, како би се што мање одсуство вало са посла. Овом приликом јс став.љела прнмедба да нске организацнје од грађана тражс доказе којс и саме могу ла прлбавс ц да би требало појсдноставптп мно гс формалностл око добијаља докумснта, а да то чпнс органл по службсној дужности. Како с.мо чули на овом састалку. нако cv у Оргалу управс суоченл са проблемом недостатка стручних кадрова, већсс чинс некп налори па том плаhv. Y програму економске сгабнлизаш1је су зацрталп да уз сваки образаи прнликом подношеља захтсва истакну п рок за који тај посао треба да будс завршен. Y противно.м блће неопходио објашњсње зашто то није урађено. Прсдложено јс н да се у веНн.м раднпм орга низацнјама н меспнм за.једница.ма отворс истурена озел.сња где би грађанн моглп да поднесу захтев, добнју обавсштсња. Сва ова. мншљења трсба ла размотри радна група која је овом прпликом формлрала н да направи предлог шта треба да раде органи у нме страиака како бл се онс тто мање залржавале по ходиицима и лспрсд сталовллка, а град са прлградскн.м 1ассл»лма 3S.967 становника. Предвлћа сс л да сс годшп- >бс у просску запосли 488 пила, односно проссчпа годлшља стопа раста запослсностл треба да нзлосл 2,8 одсто. Јсдла од осЛОВ1.ИХ карактерпстика лрпвредног развоја до две хлљаднте годинс јс бржл развој innvcтрнјс, a v структгрл гкупних ллвестлцша прлвпсда ол олла заступљена са 71.7 одсто, a i.cпрлврсда 28,4 одсто. Што сс тлчс Плапа посебле намене код планлрања развоја туризма друштвеног сектора >а овај врсмсгскл перлод прецвлђело ]’с 948 лсжаква v угостптел.склм објектн.ма. поеко 40.000 турнста п око 200.000 ноhcina. На основу усвојеллх програм склх основа слелл просторли размештај, односго колачло усnajaibc планова са којима греба да сс сагласп л Републичкп секретарлјат за урбанлзам. Урбаплстлчки плачовл треба да бгду усвојени до краја овс годннс. М. Живковпп амжм 1ВАЊА СА ПОСЈТРЕБНИХ ДОКУМЕНАТА шалтсра лрлллко.м прпбављаiba лсопходлих аката. М. Жлвковић Ловци усвојили докумен те о свом раду ДЕФИНИШ ПРАВА И 054ВЕЗЕ На седнипл Скупштине Ло вачког друшгва, 'организацнјс од преко 800 члалова, целокуппа пажња бнла јс посвсћела дс финпсаљу права п обавсза члалова, кроз усвајањс писаних до ку.мената. 'Блло да сс разматрао доку менат о ловно-прлврсдној ословл, правпллпк о полагању ловачкпх лсплта. правллплк о унлштаваљу штсточлла л приз лаваљу посна илп калелдар ло СМОТРА И УТАКМНЦА ЛОВАЧКИХ ПАСА Y организацпји Киио* лошког друштва ПараИин, 4. апрнла одржаће сс смотра ловачких паса на rcpcnv v парку „7. ijyn”. Сутрадан се одржава пролсћна пољска утакмкца V раду. вних дана, учсшћс делегата би ло јс изнад очекивања. Предложена доку.менга н у мпогомс нови строго дефнписа ini односи унутар Друштва н на тсрену, прнхватани су јсд погласно 11ЛИ са огромном већнном, што гарантује повл ква лптет у раду јсдне од најстарнјпх органнзација у граду. Сиже документа био би ловп ти али н сачувати проређсну фаупу на тереннма napahiiit* скбг Ловачког друштва. ухрат ко: било је крајње време да се ловцн забрнну п за еколош« кс проблеме. М. Мнлснковпћ СИЛЕИИЈСТВО Y ПАКЕТУ ПОШТАРИ НИСУ КРИВИ © Грађанп Параћина изложени су злоупотреби имена и адреса из телефонскнх именика 9 Ни раднс II друштвеие организације нису поштеђене дивљања разних „бизнисмена” Контролор v napalr.iHCKoj поU1TU Мирко Голубовић, задужен за жалбе и обавештења, нн крпв пи дужан. најчсшћсје мета озлојеБеннх грађана, који су стпиајсм околности. постали жртвс разппх прсваранаНЕИСПОРУЧЕНЕ ПОШИЉКЕ Нсколико десстина пнсама. нских са ознаком „ХИТНО”, нз иПостранства, некн са службенпм п са ко зпа колико важнн.м садржајем, стоји у спсш:- јалном прсградку, неиспоручепо. Разлог, баналан. Адреса непотпуна а ко шаље, нн- |е написано. Стога нз Пзштс поручују: Ставитс адрссу пошнљаоца, јер ако поштанска ко.чшспја, која ради два пута месечпо, отварањем пошнљкс не утврдн пошнљаоиа. пошиљку мора унпштити. A с н»ом и поруку. Колико је нашлх cyrpabana постало жртво.м злоупотрсбе откупног руковања преко ПТТ, популарног „поузећа", леће сс ликад утврдптп, али нска сс зна да постојс „сплсцлје нз лакста“. ..Стручна упутства како преко iiohn постатн миллонер па спортској прогнозп", дсмодпранс четкс, којс никад нс бп б„- ле продатс, пес.мс којс ociiv. iuto су штампанс па тврђсм nanupv, нсмају другн квалптсг п разле другс којештарлјс. могу нзнепада постатн свачлјс власнлштво. хтслл то мп нлл нс. Куповина лоузећсм, постала Стигла упутства за куповину девиза од грађана ПРОДИН НМПОЗИВА - ПМВРДА ВАЖИ 1№С1 №СЕ1|И Куповлна уз потврду о лродати.м дсвлзама банци, и званл чно јс потвр1зена. Гра1заии ко јл поседују дсвизе на рачуну плл штедно.м улогу, већ могу ла набављају по ценл умањслој за осиовн порсз иа про.мет rpabcBiiHCKn матерлјал, намештај, аутомобиле л цруга моторна возлла, машлнс, апаратсн алат за обављање самосталнс лрлвреднс дслатностл н опре- .му за домаћлнство. ПролзвоБа 41 г (аутомоблла, станова л др.), могу гарантоватн бржл рок нспоруке. У ннтересу rpabaiia је па се пре продајс’ девнза банцл. од« посно одлучцваља па куповлну дстаљно информишу о условима. Важност потврдс пстпче по је врло популарна и сваки час са страшша штампс, разне фир.мс позивају грађапе на оваку врсту caoopahaja. Тако погсдну снтуацију искоришћава« ју it разпп злонамериици, х:сп>- цц брзе п лаке зараде. Довољно је да бпло какав, назпвп стваралац, поседује телефонскп лменнк и ето му купаца. По слстему „АПГГ (ако npobe, npobe), на пасумлцсода бране адресе. како рекошс у Поштн, у таласл.ма стижу разпс брошуре. промашсна у.мст* плчка дсла п сллчно. Довољно је ла адресапт тренутно нлје код Kylie п да љсговл необавештепп укућанв олако одвојс стОтлну. двсста дпнара, на колнко обпчпо скромио поишљаоци процене своја ,дела". Следећа сцена одвпја сс v Пошти. пред шалгеро.м колтро лора. Он је сложсн да „справљање свих конфлнктних ситуација нзмеђу ПТТ л гра1занства. Нажалост, овде је на супрот иесу граБанина, а на страни легалитета. Превареном rpabaиииу остајс само искуство за другл пут н „плаћсна пошпљка . Код радннх организација и осталих друштвеллх корнсника ПТТ услуга слтуацнја је још замршепнја, јер овлашће« па лпиа за поднзање поште, најчешћс нлсу обавештена о свнм пошпгокама са поузећем. Још шиол спектар „снлеџпја пз пакета" дивља друштвенлм ссктором. „Стручна" ллтсратура нз еконо.мнје, флнанслја па п појавс манипулисаља имсно.м, ликом п неклм од нашлх најсвс1лијпх добара. често су бпле узрок пнтервелилја па н судскпх поступака. Оправдамо је претпоставнти ла cv зараде лнвљпх бнзннс.мсна овде још већс. М. Миленковкћ сле luecr месецп, у Mebynpcxtc иу rpabaiuiii не може да се прс домлсли п тражи опозлв лродаје дсвлза јер је она коначна. Потврда о продатим деипзама нздајс се само једном и у случају да сс нзгубл плл куповнна не извршл, дупллкат сс не пздаје. Олакшнца куповлне 6ei осповпог пореза на промет; може да се прнменл са.мо прл купо вннл робе илл појединачнлх пролзвода, најмање вреднлх 2.000 длнара. К\Т1Овнну rpabaннн можс нзвриттв готовпм новце.м или налогом преко банке, ко,д које држи конвергн бплиу валуту. М. Млленковнћ ПОВОДОМ ДАНА ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ АКЦИЈА СМОТРА И ТДНМИЧЕЊА ■ ДВЕ НАШЕ БРИГАДЕ ИДУ HA САВЕЗНЕ РАДHE АКШ1ЈЕ У смотри поводом 1. ап« рила — Дана омладлнскпх радних акцлја ■ учсствоваћс 11 бригада из наше општп* не л -го: пз три највсћа параћинска колектлва по јсдпа, четирл из основних школа л чстнрп из Центра за vcмсрепо образовањс. Том прп лпко.м lie у Омладлнском населд’ ,.7. јул" блтп одржала свсчаност, после чега lie брн гадс раднтп па уређсњу нассл>а. Y поподневним часовима бнће одржана спортска такмичеља а увечс културно-забавнл програм. Како смо сазналн од Бо рнвоја Маринковића, прсдседннка OK ССО ове годлнс лвс нашс бригаде учсствоваhc iia омладлиским радним акцнјама и то: па ОРА „Подрлњс — Колубара" у првој с.мспл у насељу „Шабаи" п v трсћој смени ОРА „Тлтоград" у Титограду. М. /К. ...у неколико pegoba.., Попсоћ ослободилачким покретима У нашој општини у току јс акиија прпкупљања* помо* bn ослободилачклм покретима коју органлзујс Општннска конферецција Соцнјалп* стичког савсза. До сада је око 20 организација уплатлло прикупљену помоћ, а очекује се 'да остале, које то још ннсу урадпле, учипс шго пре. Y ову акцију укључио се и вслнкјг број поједннаца новчаним лрллозима. ИЗ РАДА ОСВ Актуелна друштвена исхрана Y току овс недеље Слнднкат he организовати састанак на комс lie се дискуто« ватл о проблемима друштвене исхраие у радннм с-рганизацлја.ма н заједницама општлнс Параћлн. Опширније о томе ппсаћсмо у наредном броју нашег ллста. нови сиз ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Конституисање 31. марта Половином марта расплсанн cv избори у радним организацпјама п меснпм заједнпцама за делегате новс Самоуправнс интсреснс зајсднпие здравствепс заштите општине ПараНнн. Ова Скупштина lie и.матл два Bella п to Belie давалаца и Већс корлсннка услгта, а треба да булс конститунсана 31. марта. ОПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА И ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА Свим школама нове пушке Y току марта месеца све основне школе у граду добилс су по 10 нових ваздушних пушака „Застава", потрсбан број длјабола, и метллца као п материјал за обуку пз прве по.моћл. Тако he се сада лакше у овим школа.ма извоцпти плапиранл програм обукс нз одбранс п друштвене самозашти* те. М. Живковпћ
12. МАРТ 1980 • БРОЈ 1SZ СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА ПОЉОПРИВРЕДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „7 ЈУЛ” ПОЉОПРИВРЕДНА САРАДЊА ПОМОРАВЉА И ПОМУРЈА ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОГРАМИ • Богалс н плодпс равнице Поморавља и Помурја постаће још блнжс јсзна другој, јср договорсни облтшн лољопрЈГврсдне сарал>БС двс братскс општчпс Мурскс Соботе ц Параћнна пружају пшроку лепсзу могуђкостк производљс. прсрадс п размсне • Пољопрнвреднопро нзводна радна органпзација ..7. Јул” н АБЦ „Помурка” бнћс носноцк по.-Бопрлвредие сарадњс, с обзнром на слнчност производшгх прог« ра.ма. За врсмс медавног боравка делсгаццје пз братске оп штннс Мурска Собота у Па раћипу договоренн су конкретни облшп! сарадље у овој важној прнврсдној гра н>п. Вође, поврИс н други пољопривредни промзводн нз нашег краја пласнраће се у будуће у зпатним колнчнна* ма на тржлштс Словеннје и Мурске Соботс. затнм вннске сорте грожћа, лековпто л зачннско бнљс као и готовн пропзводн, за потребе прерађлвачклх капацнтсга у Мурској Соботн. а предвнђена јс п обавезпа раз.мепа искустава у сточарској ггро пзводјбл п на плану удружл вања пољоприврсдннка. АБЦ „Помурка” у поглсду снабдевања параћнлског тржишта о.могућила добар ссмснски материјал за ово по дручјс. Кметпјска задруга „Панонка" бл органнзовала поссбап сајам жлвлнс, оплс мењенс стокс — јунпце и другс обллкс сарадЈ-Бс у то.м логледу. Истаклут јс предлог за пз градњу сллоса — торњсва у 'Параћнну, тнм што бн „Панонка” учествовала у фп нансирању н лабављала пот ребнс коллчллс поврћа које бн продавала преко својпх пунктова. О још бллжл.м л конкрегвијпм облпцнма сарадње убудућс двс веллкс пољопри вреднопролзводлс радлс ор ганизацнје „7. јул” н АБЦ „Помурка" договараћс се на кнадно прс.ма потребк и зах тсви.ма још бржсг развоја н унапрсђсња пољопрнвредпс пропзводљс. М. ДилштријсвиИ СИГУРНИЈИ ход ПОЉОПРИВРЕДЕ Добрп пословии резултати у прошлој години ® Конфекционн ран,е пољопривредних пронзвода у пакерници која ће запослпти 16 нових радиика ® Оргапизована пропзводња това јупадп, телади и свиња Прошпе roainic у Пољопри* вредној оргалнзацлјп „7. јул". завршела јс успешло. о чему најбољс илуструју подаил из завршног рачуна: остварсл је укупан прнход од 222 мллиона динара ллк 13 одсто впше него у пословној 1978. годлнн. дохо дак-од 18 >п1лнона дннара плл 23 одсто вишг нсго ранлјег лста. чпст доходак ол 12 мнлиона лл1< 33 одсто внше а за 130 раднлка лсплаћен јс лпчнн доходак 10 милнона дипара, осга так дохотка за зку.мулаплју већи јс за прско 8 пута од остатка нз 1978. годннс, и нзносн 1,767,000 длнара. Однос лнчног дохотка н акумулапије пропорционално нзносн 82:18, што сс потпуно укла па v пропорцнјс лргштвепог договора ла ллвоу COYP ПИК ,.Поморавл>е“. у оквиру којс по слујс „7. јул". Оплсно речсно. ова полопрлирсдла органнза ш<ја успела је да за кратко вре.мс јасно лагласи улазни днјаграм свог развоја. Паксрница производа за тржнште Планом пнвеспшија, о ко.мс смо опширно пнсалн у претпрошлом броју, прсдвнђена је н пзградља пакерннце за коифекцнонлрањс пољопрлвреднпх пропзвода, где he се за тржнште паковати сопственн произ* водн ралис организаинјс, из уговорепе пронзво.иБС са удруженпм п нсудужелпм по.Бопрп врсднпцима. као и пз откупа. Паксрпипа he запослитн 16 повнх радппка. а бпће смештепа у зграцп бившс копфектшјс .Јсдннство", која сс овпх лана реновнра. Y почстку пронзводн he се паковатн ручпо, док нс прпстнгну селектори, чија вред пост заједно са адаптацпјом објекта, нзносп 8 мнлиона ‘дппара. Колика јс предност оваквог пласмана робе. најбољс показујс пнтересоваљс тржиш та. рекао пам је Љуоиша Цаinih, руководплац планског сек тора у свој радној оргатшзацпјн. Органнзован тов ДРУГО КОЛО „CYCPETH СЕЛА ’80” ВАТРОМЕТИ КУАТУРЕ © Друго коло прпводи се крају © Воде: Трешњевнца, Поповац, Дреновац, Својново и Чепуре @ Јединство наше омладине и оданост Титу н Партији @ Аматеризам на селу у успону Почетком овс годнне „7. јул" је отпочео са оргаиизованом гфонзводњом това јунадн, тела дп п свиња. Са кланнчном ипдгстрнјом „Ју.хор" нз Свстозарсва склопљеп је уговор о нсно руцн 300 јупадп л 500 товљсппх свиља па ирнраст, а са „Сљс.мспом" из Загрсба за нс поруку 500 тслади, који ће бнгн подељени удружентгм пољопрн врединцп.ма. V условнма недо статка товног материјала па тржшту п впсоких иена. ово су пзвапредне предности за по жопрлвредиикс, који тск сада могу вндети правс користн уновчења свог раца и капашггета пз средстава „Зеленог плапа" каже Љубиша Цаипћ. хроника месних заједница Дреновац: ФОРМИРАНА СТРЕЉАЧКА ДРУЖИНА Омладпшш 1« рсзсрвнс војке стартшпне чнис rchnuy чланопа ни* вофор.мЈграле стрсллчкс дружкне „Бракко Крсмаповић", коЈа тренушо броЈк око 40 стрслапа. Прво. усоешно. ..ватрсно кр1птсм»с" нмала Јс жскска еккпа нв осмо.мартовсиом rrpinipy v riapahmiy. Стапко Здравкоопђ ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА У ЈУЛY Прс меколкко днна мссиа заједнииа Дроиовда к OOYP ПТТ Парпhim потписали су гговор о изградњп аутоматскс тслсфопскс iicinpiAc ол 160 броЈсва. Y омј полгхвдт Месиа заједллца учеетвуЈс са 1 WOOtN Aiinnpa, a CBC'iauo отпарањс цснтралс npcABiibctio Јс за Јули мссеп свс FOAN1IC. Мкладнн JcsTiih Бусиловац: ПРЕДАВАЊА ИЗ ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ За чдановс стр€.\>ачхв дружпнс „Момчпло Поповпћ Озрси” н грађанс овог ссла нсдавно јс одржана лаолискна пастава пз оВдасп« О(<О н друшпепс са.мозаопитс, коЈа Јс лала одлпчис рсзултате. ripc-ianait-a па тслгу псшадкјског паоружаи>а н првс помоћи. плустропана ф (лд«с» ккм матсријалом. чуо јс вслнкп број сл^чиалаиа. а оргзинзаполк .-у i«x Сскрстаркјат ОНО н Стрсдечки самз опипипс. Божндар ЗлатановиН Шавац: ПРВП ПОСЕТИОЦИ Y ДОМУ KYJITYPE Лдаптмран Дом ку.тп.рс у Шавиу овс иедс.тл пкмно Јс прв: поссгпопс на прирсдби Шакап — Главкпа, у оквпру „Сусрсга ссла ?0”. Прспуне сале домова културе двострукн су ибказатељл „Сусрета села 80": велнког нитсрссовања к углсда ове тради иноналпе манифестацлјс, н ква литета културно-забавннх програма. Ватро.метн ycneunnix та чака нз всчерн у вече преносе се сели.ма наше onuminc. н ова културна олнмпијада прнводн се крају. Вечерас се одржавају послсд we прнредбс другог кола, послс којег у фнналу остају четирп скппс са најбољпм збггро.м бо дова. Тр.енутпо поредак првс четворкс пзгледа овако: Попо Bait, Дрсноваи. Својново п Че пуре, алн разлнка у бодовн.ма није велика. свакс прирсдбе упућене cv лс крене жеље председнпку Титу, за брзо оздрављеЈве. — Прлредбс у Чепуру, Нзвору, Крсжбллиу, Својнову н дру Јн.м селл.ма, прстворслс су у длвлс поллтичкс манлфесгаипјс оданостл Тлту и Партлји, кажс Душап Пстровић, прсдссдлнк једног од два жлрлја којл пратс и бодују „Сусрстс села". Посебно радује члњснлиа да је злање „з ОНО, односно илвллле заштнте, овс годппс пзгзетпо добро, затл.м број женске омладннс негде је и већп од мушке, што на свој начпн, М. Дп.мнтријсвнВ ПРИХРАЊИВАЊЕ ОЗИМНИХ YCEBA Фсбруар и Март најпогодшг Квалитетно и масовно Орс годшјс „Сусретн ссла" постали су манпфестација правог пријатсл>ства и другарства. једгшства наше о.младине, а са опст говорп о е.манцнпацнјл је к г _г _______ жене на селу, масовност је нзу плексно ђубриво ИПК зетпа, рецлмо у Својлову мма пајбољк однос за нашс око 100 учссллка, v Дрснов- Јс. иу око 60. Извору 65 и тако врсме прихршвиваља • Ком 17:8:9 подруч лаље, коментарлшс Дуле Пстровиђ. После бслог снсжног јоргапа за ознме усеве, у јануару. већпх промспа у температл-рл CYCPETH СА НАПРЕДНИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА — Висок кваллтет програ.ма . _ • . v ТрсцЈТБсвицн, Главнил. По- ,,П|С °"ло’ тако да мРазсв” 1,3 повцу, Рашевицл п осталим сс- оголслим пољима нлсу прстн- ........ . ли пшешлш н JC4MV. лп.ма говорн о лапрсдоваЈБу а- Ј ’ матсрнзма у нашој средшш, по Крај фсбруара u почетак мар Бпвша ихколска зграда додровол>ннм радом мсшгана за крчтко врс.мс ггрстворсна Јс у Лом културс, којн mia укусно опрсммиу салу за нграккс п прсдсгавс, позорницу, н пратсћс просторнјс за рад Мс-скс заЈслнкис. омладипс Врслност ралопл происи>уЈс сс на 2 0000(1 динара. друпгх лрзшшсно-полктичкнх оргаппзачјјз. Стубица: ПОЧЕТАК ГОДПНЕ УСПЕШАН За нелунс лве roAinte icrpaika, шалпстп „Напрслка” пз Стубнцс по стнглл су заоажснс рсзултате. Y фсбруару оас голпис кашлп су сс у фкпалу onunimcKor шаховског lyptaipa, uno Јс всликм ухпс.х к iquih.-um: пграчл.хи«. Нза ссбс Шаховскл клуб „Напрсдзк" нмп дссстак органнЈочшнх турнира u нсколнко прнјатемккх мсчсаа. Радиша РадосављсинН Рашевица: ПРВА РАШЕВАЧКА КЊИГА ЖИВИНАРСТВО ДОНОСИ ИРИХОД вл нптересантнл сплстовл нз- та с.матрају се најбољпм вреворннх кола, добрс рецлтаилјс мелом за прлхраљнвање ознмл вођсњс лрограма, иеколнко них уссва. Дозс npiixpaibiiDawa успешних драмскпх монолога крећу сс од 150 ло 200 килогра* потврда су свс бржег раста ма „Кала" по хектару. нлл око културног стваралаштва ссла, 100 кллограма „Урсја". Mcbyрскао нам је Драгнша Петро- тнм. последљнх дана ла тржнтровић, ттредссдппк жирнја. К>ми*а Пссинчкс палор&мс Гашсвкис поа пасдовом ..Пролспша) сс ол пссмс”. коЈа Јс овкх далл илагалз пл ипампс. јединствси јс полвнг Меснс заЈсдцнцс овог гтрско.чоравског села. Ово јс прва Мссна за|ехнниа у Гсгнопу, ча м ширс, коЈ* у оквпру рсдовнс aeaaniocrii фнианснра пздазачку деЛаткосг, лр\то, хмшм.мгво Јс да у Јсдпом сслу аигви н стаара лсисто]к> псстпсз, чнме сс мпогс градскс могу za похвалс. Изиивање кн.тс по.могла Јс к pahniry. меснс зајсдпнис ис CM3 културс у Па- — Рад јс од.мараи>с од иерада, каже Радомпр Ристмћ подопрпврсдиик из села Изсора. Нс постоји чаробна” формула за успсх, за то мора истински да сс заппс. Многи бсжс од чувзи>а ЖНВ1ГНС, јер сматрају да јс то другоразреднл посао, вако кмају идеа.чне услове. Просчо кажу, нема рачушше, меВутим, ја се не бих с ткм с.чожио nch поручно да мннн фар.ме дају максн доходак. нстиче овај вредни пољопрнвредннк. Још пре трн годинс Радомир је дошао га ндеју да сагради >шни фзрмг капацнтета од 1-500 кокошкп врстс .дннхорд” ц ^њухемшир” чија јс носпвосг V јсдном икклгсу око 150 до 160 јаја, што значв проценат носивости по лсглу је око 50 одсто. Како смо сазналн, Раломир i-а.мерава ла до краја голптгс veeha своје легло на око 2,(>00 ко.мада ових „пернатих ле- •lOTiiLia". На . наше mrraibc гдс и како продаје своју poov on каже: — Ја производи.м селектнвна јаја. прстсжио за запат, а „фелср” продајем за јестиво. Сслектпвиа јаја за запат продајем слободко по цени од 5,40 пара по комаду. док она дргга од 2.5 до 3 линара по комаду. Kana се све то саберс пма рачу.ча. Продгкпгвносг је већа н због тога што ја гглавно.м све по словс обављам сам са сгпрутом, једино гтревентпвг здравствеие заштнте врппс Встергп.-арска станпца нз Светозарева. Радохпгр 1е'фарму капаиптста ло 2,000 кокошкп пзградво сопственпм срсдствпма. По резултатпма које остварујс лако јс закљгчнтн да сс и тс како исплзттт овај рад. Иначе, сттрно. по нахшш селкло nocroie добрн гсловп за сллчне фаоме од коinx бп корпстп кмалн п пољопрнвредшшл и тржппЈтс. Сусрети доносе општп напредак села Упоредо са радом на таклшшту сс осећа нсдостатак азотних ђубрнва, о чсму јс овпхла на писала штампа, па се препи ру^гује ирпхрањпванс комплскснпх ђубрпвнма НПК 17:8:9. — Комплексна Вубрива треба Поточац: ГОДИШЊА СКУПШТИНА току су пркпреме за одржакаж голпшж Р. Васић БОРАЦА Скутшпннс орггнмчарском делу, мссне заједшше коРИСТ1гти нарочито код оннх учпниле су млого и на ypebe- Усева ков којих нлјс коришн»у просторлја, обогаћлвању ^сно стајско byopewc прилнзацпЈе Савсза удружсља борада у Поточцу, иоја јс заказана ш 16. бн&тиотека и друпгс објекат у својпм средпнама, тако да је ОВОГОДШ1ПБП квнз донео општп напредак села. Организаторн „Сусрета села 80" су OK ССО и СИЗ културе, а од покровитеља спо.хпгњемо ..Ннвестбанку" н Опигптнски фудбапски савез. Послс овог кола нзвући Нс сс паровп фпналних борби, које треба да буду резиме квалптета п квантптета „Суспета ссла 80”. ко.м сетвс, а од дана сетвс ло данас није вршено npirxpaibnватве озмнх усева. У нашим ма гацишша има довољнлх коли* чнна овог Бубрива, које пмају довољан садржај азота. рекао пам је Љубнша Цанић, дппломирани пнжеЈБер пољоприврсде у Радној органнзацијн „7 М. ДимитријевнН М. Днлиггркјашћ 1Дпана^ Прсмл Аогооору са ошптнском оргашиацијом СУБНОР-а. очскујс се до.имк др^това ДобривоЈа Бошковића н Пстрз Грачанниа. Ha сосчаиоЈ годкшњоЈ Скупштпни ученицн Осповнс школс „Вуи Караиић « испоаиа оргашоаккЈа CCG прнрсдкБс културно-у.метнчхн програм. Стојан Пстровн!) Давидовац: УСВОЈЕН УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН На недашој ссдницл Скуппттс onuinnie Парићнк лслаати су nopeа осталог усвоЈи-Mt и урбаилстичкн цлан за ссло Давкдоваи, коЈи прелвића поред стамбене и радлс зоне. и 1иградн>у спортсккх TCjfein за рекрсацнју, зелеие и парковсхс површкне. а у цспгру нассм ape.vnБа се пзтрадља друвггвепог дома, објехата школства и ллравствз, трговиие, занмтства. саобраћаја п твко да.«.
Y3 РЕЗОЛУЦИЈУ 0 ОСТВАРИВАНЛ' ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА СРСРБИЈЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ ПОТРОШЊУ САМО 14 ОДСТО ВИШЕ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" 26. МАРТ 1980. БРОЈ 254 ПРИСТУПАЊЕ СИЗ-Y ПОТРОШАЧА И ПРОИЗВОБАЧА ГАСА ГАСОВОД СТИЖЕ1981 ■ НАША УКУПНА ОБАВЕЗА Y ФИНАНСИРЛН.У ИЗГРАДЊЕ ГАСОВОДА ЈЕ ОКО 86 МИЛИО НЛ ДИНЛРА, ОД ЧЕГЛ ЈЕ ДОСПЕЛО ИЛИ ДОСПЕВА У ОВОЈ ГОДИИИ ОКО 60 МИЛИОНА ДИНАРА. ПОШТАНСКОМ ШТЕДЊОМ ОБЕЗ БЕБЕНО ЈЕ 27 МИЛИОНА в ПОТПИСНИЦЕ СПОРАЗУМА С „БУТАНГАСОМ" СУ 22 РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ — ПОТРОША ЧА ГАСА ИЗ СРБИЈЕ Као вслпки потрошач топлот-. нс енерглје, паша фабрика се лре више годнпа нашла мећу оргаг.изацијама опредсљеним за коришћење природног . гаса. Прошлс годиле јс закључсл Самоуправнн споразум о финансираљу пзградњс гасовода Батајнипа — Параћин и дкгорочном спабдевању прнродпш racon. Потписннк овог споразу.ма је још 21 радна органпзацпја нз Србије. Порсд 22 потрошача, споразум јс потписао „Бутангас" из Београла као ипвестптор л носнлац послова на реализацијп програма гасификацнјс. Овим споразумом наша оргаг-нзација стлче право „а снабдсва1Ес гасом од 1982. годпне V количинп од 100 мплнопа кубјп<х метара годншње. Истим споразумом ступила је у обавсзу да учествујс у фппанспрању РАДИ ИЗРАДЕ СТУДНЈЕ О ЗАГАБЕ1БУ Припремају се мерења матсклх услова, на основу варлрања дебљине слоја На основу дугорочнијих мерења’ оценнће сс зависност степсиа загађсности прашлно.м од одрећенлх клн Две мстеоролошке станние и 20 седи.мснтатора мери* ће климатскс услове и стелен угроженостн прашпном у ок.олшш фабрикс. ПРОИЗВОДЊА V MAPTY ПРАВИ ПРОАЕЋНИ РЕЗУАТАТИ ■ ЗБОГ РЕМОНТА ПЕБИ 3 ПЛАИ ПРОПЗВОДЊЕ КЛИНКЕРА ЈЕ СКРОМАИ — 23 ХИЉАДЕ ТОНА — АЛН ЈЕ ВАЖНО ШТО ДЕ БИТП ИСПУЊЕИ ■ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ ЦЕМЕНТА ЗЛ 1S ДЛНЛ МАРТЛ ЈЕ ИСПУЊЕН СА ПРЕКО 60 ОДСТО Меторолошка станица Ради реализацијс Студпје о заштптп човекове околине, Републпчки хидрометеоролошкн завод н Институт за технологију нуклеаргшх и другнх мииералних слровнпа обављаће спстематски низ псопходпнх мерсња v кругу паШе фабрикс и блиz жој околлнн. Двс метсоролошкс стаплuc he бнтн постављене у фабрннн (код зградс кадровског сектора) и у селу Буљану, а Инстнтут lie постабити 20 тзв. ссднмептатора којн lie меритп нмнспјс. Ссднментатори he бпти поставл.ени у фабрицп Поповцг. Ypebyje: ИЗДАВАЧКИ САВЕГ Уредншс 11ЕВЕПКД ФЛАЈС 1 Мпанан гасовода тако што би утицајем на органс банака обсзбедила наменски фшгансијски кредиг „Бутангасу”. Укупна обавеза учешћа у фиnancHpaibv гасовода је 86 мнлиона дннара. Пошто је износ у једлом дслу променљив због нзмеис курса долара. сразмерио he сс мсњатн н укупна обавеза учешНа. До повећања гчешћа у финансирању можс да настанс и због општсг поскупљења иивестпрања. Од овнх обавеза већ су доспсла, нли ћс у овој години доснети, 60 милиона дннара. Пошто „Југобанка” Свсгозарево пс располаже нзворима које бн усмсрнлп у одобравању кредита „Бутангасу”, овз обавсзс игнсу пзвршене. Јсдтпјк обезбеВснн нзвор су средстпа поштанске штедп»с која јс Републпкћ усмернла за фпнансираље нашсг дела учешћа. Радн прашине. Вишс мерних тачака o.Morvhnhc прецизинјс одређеље локалптета најмаљс загаВсних и иајзагађснпјлх места у околиин. Цил> израде студпје пнје са.мо констатовање стспена лзложеностн прашннн Поровца п околпне већ н пројекција будућих пмпспја. када почне да ралп и. пова фабрика. Такођс he се тачно утврднти стспен заштнте којг пружа електрофнлтер Израда овог пројекта коштаћс 1,75 милпона динара. ПРАВЕ ЉДДЕ Y ОРГАНЕ ДПРАВЉАЊА Уочи избора за нове ор гане управљања познва* мо све радникс да се 31. марта у што всћем броју одазову својој обавезв гласача, да би у самоупра вле органс бллл изабра« нн прави људи. • На 8. странл доносимо лнсту кандидата. се о 27 мнлиоЕа. што значи да нису обезбсђена 33 .милиола. ¥ ларедној годлни обавсза ће порасти за око 15 хиљада динара, па се необезбсђена средства псњу на 50 .мнлкога ди нара. С обзнром да нзградња гасовода п љегово корншћење представљају шнри интерес, јавпла сс потреба да сви субјектн запнтересовани за коришћенл. лриродног гаса буду удруженп v самогправну интересну заједi.jfiiv. Рална група, састављена од делегата, сачинила је текст споразума којим се урсђују односи у управл>ан>у свпм пословпма везамнм за Kopiruiheibe гаса, почев од изградљс до ско плоатације и цене гаса. Да бп СИЗ могао да функционпше, нужпа су н одређепа повчана средства, у чијсм he обезбеБељу једнлм сразмерним дслом учествоватп н наша фабрнка. О свн.м заједикн.м питањлма одлучивађс скупштина СИЗ-а, у коју и ми дслегира.мо представннка. II. Послс застоја због недостагка репроматсрпјала, у прво.м рсду мазута, који су пратплч jaitvapcKy пронзводњу, н неплапираног двонсдељног пролужења ремонта. највећег млииа џемента, што сс одразнло на производљу v фсбруару, у првој половнни марта постпжусс макснмалнн капацитетп правл пролеђнн резултатп. Извештај од 19. марта показује да јс план од 23 хиљадс тона (мањн је због ре.монта пеliH 3) нспуњен у високом процепту од 56,7 за 18 дана. Код цсмсмта јс процепат пзвршеља још всћи. Само за 13 дапа пронзведено је 25 хнљада топа. пјто јс внше од половште плапа, а за 18 дана марта план јс iicnyibcii са 61 одсто. ЗБОГ H3Y3ETHO ДОБРЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕМОНТ ЗАВРШЕН ПРЕ РОКА ® Првл део ремонта пећи 3 завршен је 18-ог, уместо 27. марта Један од највећпх подухвага v погону свакс годинс је рсмонт nehu 3. Увек подразумева обп.мнс припреме, стварањс залнха матсрнјала н мале месечне плановс производње. Овс године је плапирако да првп, дужп део рс.мопта траје од 1. до 27. марта, па је томе н план ттроизводње клинкера постављен на реалнп нпво од 25 хлл»аде тона. Међутим, послс успсшго окончаног ремонта, nch је потпаљена 18. марта. За читавпх девет дана скрађе ita заслужне су пзузетно детаљпс и квалитетие припремс. Hajn ре, сав потребан материјал п ре зервпи делови бнлн су угапрсд прлпремљенп п донети у пспосредну близшгу пећи, како се за љнма не би грагало када је времс најдрагоценнје. Редовин проблем рад1 е снаге прсвазнВен јс тако што је РАДНИЦИ ООУР-а II РАДНЕ ЗАЈЕДНИНЕ ПРМХВАТИЛИ CY АНЕКС СПОРАЗУМА О СТИЦАЊУ ПРИХОДА. ДОХОТКА, РАСПОРЕБИВАЊУ ДОХОТКА II РАСПОДЕЛИ СРЕДСТАВА ЗА ЛИЧНЕ ДОХОТКЕ. Y циљу дослсднијег спровоВења поллтлке стабилнзације у овој годиии, утврђене Резолуиијом о политншј остваривања друштвеног плана СР Србије, радшпш OOYP-а н panic заједiinuc усвојили су анекс СпораСпорији раст потрошњс: Детал. мз Каменолома зума о стицању прлхода, до.хотка, распорсђивању дохотка и За нсти псрнод плап пролзводље новпмала јс испуљсп са 46.2 одсто. Реалпзацпја јс углавЈГом пра- ■Јпла производњу. С обзпром да јс ре.мопт nehu трајао upahe него што је планирано, до краја месеца сс очскују још бољп резултатп. Што мента, . интете IbCHOM млнна се тиче пронзводњс цезаслуга за велнкс капасвакако припада замепреградном зиду код цемента 3. Застоји.ма узроковали.м пропадаљем прсградног знда пзгледа да јс дошао крај, лако је преурањено да сс то оцењује. За сада.млмл цемента 3, освежен новлм преградннм зидо.м, даје капаинтетс којнма сс остваргју прави пролсНнп резултати. 26 раднпка „Производње це- .мента” учествовало свс вре.ме у рсмонту, и као испомоћ апгажовано јс пст варилаца из „Мннела” и десет полуквалифнкованпх радннка преко СИЗ-а запошљаваља. Једна ллшровнзована пословиапросторнјакодсамс nehu омогућила је стално присуство и увид у пословс од стране пословоВс Слободана Сгсфановића, Бољој оргапнзацијп допрннео јс п ладзор Александра Cir.uiha, управника Машпнског поroi.'a, којн јс руководно ремоптом. Свакако да треба помеиути н нсоспорно залагање свнх учесника у ремонтг, којп lie за свој допрннос битп и новчапо стн.мулпсанн. После овог искуства, лакше је rahir путевс за бољу органпзацпју послова v будућнм, са ллчним подухватима. расподелз! средстава за личне дохоткс. Овп.м Анексом утврђслн су критерпју.мп за спровоben>e друштзсно договорсне по литике расподелс дохотка, распоређивања члстог лохотка л расподслс срсдстава за ллчлс дохотке. Прлллком утврђивања конкретне пропорпије за распорсHiieaibe чнстог дохотка ООУР-и he утврдлти лај.мању стопу издвајања за проширењс матерпјалне основе удргженог рада и резсрве. Прлтом lie сс држатл крлтсрлјума да се за сваки процеиат повсћања чистог дохотка по условлом 'раднику у односу па просск члстог дохотка по условном раднлку груnauaije стопа нздвајања запроширегве матерлјалне ословсу.друженог рада л рсзсрве увспава у oflHoev на плапнрану crony групације. Стопа лзавајања у лроширсн>е .матерлјалЛе основе рада и рсзсрвс нс може блтл мања од 3 одсто члстог до.хотка. Што се тлче личнлх доходака. ако основна органлзација остварује члст до.чодак пзнад вросска групг-.цлје онл могу да т* пми11® шм и И Крајсм дсцембра прп нашој фабркцп почело јс са радо.п одсљељс Вечерњс политнчке школе Савеза комуннста. Ово одсљење нма 33 полазника пз свих основллх организацнја л Радпе заједпнцс и то из ООУР „Површински откопи" 6 полазллка, из ООУР „Производ ња цемснта" и „Пролзводне услутс" по десст полазппка, из ООУР „Промет" пет из Раднс за.једнлцс два полазника. Полазнллп lie у овој школп обрадитл 35 гсма кроз 80 часова рачулајућн л часовс колсултацлја. Те.ме обу.хватају лсторлјске услове ластанка маркслзма, његову дргштвену н тс оријску актуеллост данас, теорлју о класама л класној борби, карактер прлозводнл.х снаПОЧИЊЕ МОПТАЖА САТЕАИТА | Дсссг отвора, распоређенпх по ободу nehu, којл се 1 блдп на нашој фотографлјл, у стварн су конзолс за ноше = ље сателлтскнх хладљака, Монтажа конзола је прл кра- = ју, и обс ледељс сс очекујс почетак молтаже сателлта. = Свакп од отвора на nclin п.ма прсчнлк два мстра, јер i су тог прсчллка п сатилнтл који he сс кроз те отворс = провућн. Сатслпти су дугачкл по 20 метара, и нма мх = десет. = Монтажа сателитских хладњака је јсдап од најзпа- = чајнлјлх послова на пећп. i lillllllllUUUIItlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllUlililllUIUIIIllIlllllllUn расту, алл за пет ШЈДсксндхие сна лспод раста дохотка. Прл процсни усаглашености укупних ллчлих доходака са оквирима Резолуције за 1980. годину, .маси средстава за личне дохоткс, која се гоком тоднлс усваја лз члстог дохотка, додају сс и средства за личне до.хоткс по завршном рачуну за 1979. годплу. Средства за зајсдничку потрошњу. осим срсдстава за стахс бену нзградњу, мог\; се планлратл п пздвајатп са 50 одсто споријлм растом од раста личнлх доходака, а највише до И одсто у односу на прошлу годгшу. Осгвареии износи морају да сдговарају Закону о прнврсмеиој забранн располаган>а дело.м друштвсннх средстава за исплаћлвањс дпевнлиа, мздагкс за рспрезентацију, рскламу. ауторске хонорарс и лнтслектуалнс услугс. Уколпко дође до нарушаваља одиоса лредвиђених друштвено договорсиом полнтлко.м за 1980. годилу, односно овнлс анексом, у току периоднчлих сбрачула OOVP-и су дужни да односс ускладс у нарсдном обрачулском исриоду. Н. га, развој пролзводпн.х односа, револупиоларна крстгдм у санре.меном свсгг, затим Југосло вснски радилчки и ко.мунлстички локрст из.неђу два рата као if основнс дргштвсно-еколомског систсма социјаллсточког са.моуправл>ан>а, самсуправпо удруживање рада н средсгава, слободла размена рада, самоуправно планпрањс, врсображај образоваља у правпу даљсг развоја, положај лауке у самоуправном друштвг, хума влстички с.млсао кс.тгуре, дргштвсио-скономскс, иолитлчкс л лдеолошке карактерлстнке саврсменог свста u jonl npyic заппмљлвс гс.мс. Ова школа he завршнтл са радо.м крзјсм маја .мссеца.
12. MAPT 1980 • БРОЈ 152 НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ Y ЧАСТ 8. МАРТА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ САМОУПРАВЉАЊА ПРВИ КОРАЦИ Са три крупна скокз, од којих јс последњи највећп, учЈПБен ире две годнне. Фабрнка цемснта „Новк Лоповац" јс успела да за осам дененија — један људски век — постане други по величинп произвоВач цс.мснта у Србији, са плановима за даљу скспанзнју и модернизацију лронзводње. Прва фабричка зграда у Поповцу саграђсна јс 1898. годјшс, симболнчне количние ис.мента нараслс су тек 1905. годтгпс ла три хнљадс тона годшвњс. Ннзо.м рсконструНОВИ ЧА1Н0ВИ САВЕЗА КВИУНИСН ■ Y СКЛОПУ 8. МАРТА МЕВУНАРОДНОГ ДЛНА ЖЕНА Y РЕДОВЕ ЧЛАИОВА САВЕЗЛ KOMY- дн као админпстративгп ралНИСТЛ ПРИМЉЕН ЈЕ ИЗВЕСТЛН БРОЈ ДРУГАРИЦЛ. ДОБРИХ РАДНИЦ.А НЛШЕГ КОЛЕК- пик v OOYP „Проитаодња цсТИВ4 менга . Раднлк нашег колектл« ' ва јс постала 1977. годлнс. Прл.мљсно јс 11 жсга л то: Марпја Мпловановлћ, Лепосава Мијатовић. Љмљана Ко|иИ, Нада Крстлћ, Живка МллосавЖлвка Мнлосављсвлћ Љиљана Дезслнн Жлвка МклосављсвлН јс роћсна 1959. годлне, у Давлдовцу. Члан нашсг колсктлва јс постала прс годлну дака. Kao ђал Бпсерка Павловић Миснрка Јовановић хс.\пц’ски тсхничар v Лабораторијл OOVP „Пролзводња псмеЕта” рођена јс v Бгллну 1951. годшјс. Радник лашсг колсктзгва постала је 1977. годинс. Всома ie добра, врсдпа и активла млада жсна. Стана Милосављевнћ хемлјскп технлчар рођсна јс 1957. године у Бошњалу. Радлпк фабрикс цсмслта постала јс 1978. године, а всћ 1979. јс завршнла школг самоуправљача non rauioi радлој организацнји. Ради у одељсњу за мсхапичка испптлваља при Лабораторлјл. Свим новолзабралпм члаловп ма Савеза ко.хгуниста уручсла је књига Едварда Кардеља „Правцп развоја полптпчког сп стема сопијалистичког самоуправљаља”. а на свсчаној академији у ПараћиЕу уручсна су н.м партијскс књижице. Пре двс if по деценпје: председнни Мплован Маленовнћ | (окренут леђи.ма), први секретар Синиша Борђевић (води | запнсшгк). Многи ће сс препознати книја (ротапиона псћ. прва у Србији, моЈГгнрана је 1913. 1 годинс), постигнута је производња од око 50 хнљада тона = годјошбс v периоду уочи Другог свстског рата. Послсрат- = нн псрлод бслсжи велики пад производњс, али јс изград- = ibOM 1951—56. освојсн модеран технолошки лроцсс и про- н кзводња двоструко већа од највеће предратнс. До новог удвостручеша капаинтета и зпачајног на- = претка у тсхнологији (тзв. сувл поступак) долази у лсри- 1 оду 1969—73. године. Изграддва пећл капацитста хнљаду i тона клинкера дневно омогућила јс производњу 686 хил*а- 1 да тона исмента 1974. годнне, а следеће — 748 хиљада. = Јуна 1977. у Поповиу је постављси камсн-темеллц ко- | јнм he се по трећц пут удвостручнтн капатггст производ- = ite. Средиио.м 1980. почећс да ради псћ од две хиљаде то- | на кл1гнксра на дан. To ће о.могућитн укупиу пронзвод- = н>у од 1,6 мнлнона тона цемента годшшбс. * Послс 1981. годЈЕне градићс се нова, још већа псћ, ко- | ја lie давати нових милнои тона цемента годшшде. Од првих кллограма примитпвно самлсвсног исмелта = до модерног гиганта протскло јс осам деценија, нспуљс- = них нспрскидшш опредељснл.м радннка за ново и на- = прсдно. | ПРВП РАДНИЧКИ САВЕТ љевић свс лз Сектора за флнан сијскс послове. Вукица Жквко вић и Слободалка Млллћевић лз Ссктора за каплталну изградн»у, Љлљана Дезелпн, Бичегвртог разреда економске школе заврпгила је вечерњу по ллтичку пјколу. Ради у обрачунском оделењу финансијског сектора и ла послу јс веома одговорна и добра радиица. Биссрка Павловнћ рођска је V Забрсзл 1958. годнне. Завршл* ла је школу са.моуправљан»а прошлс годние. Радн v погону два као адмннистратнвпн рапнвк всћ двс годннс. Актнвна јс омладиЕка и веома вредна млала радница. ИЗЛОЖБА РУЧНИХ РАДОВА Лепота од игле и конца = Исте годинс када је донет Основни закон о управља- = ј љу државнл.м прлвредним лрсдузећи.ма и виши.м прнврс- = = днпм удружсшима, у Фабршш цемеита у Поповцу су иза- = = брани радннчкн савст л управни одбор, игго је означно = | раскид са старо.м праксом и зачетак нових односа. Сс- = = далЈиаесторица људи нашла су се у озбнљној удози но- = | силаца одлучивања о најбитниЈЛм питањима из свих обла- | = сти рада и црсдсташшка лнтереса радипка иелог коло н = ктива. . ! За првог председннка Радничког савста изабран јс = | слектрнчар Јанко Куцљак, пословођа радиоиице. На челу = = . првог управног одоора, састављеног од ссда_м »шанова = = Радпнчког савста, први јс био БоривоЈе ВсљковиМ. 0 мстоду рада првог Радничког савсга довољно гово- = 1 рн и чпњеница да смо и о саставу Радничког савста н । i комплетном њсговом раду илфор.мисали лскључиво ус.ме- | = но, no cehaiby првнх чланова. Писанлх матерлјала ллјс = i блло, предссдллцл Радоичког савета л управлог одбора = = договаралл су сс са председннком Синдлката л длректо- i = ром лредузсћа о садржају лрсдстојсћс седшшс, а затим = | сс ла самој ссдниии днсвнл рсд допуллвао, мсњао л ко- f = лачло утврђнвао. е ~ | — Један од службсника нз адмпиистрације добро- i 1 вољно б„ водио заштсник и формулнсао одлуке. Сећам сс = 1 Миодрага Стсфанозлћа којн је, као самоукн дактилограф I = састављао, куцао и затлм истлцао на огласну таблу до- = = нсте охчукс — прлча Мллован Малеловић, прсдседиик g f Раднччког савсга 1952 н 1956. годипе. — Стрх^ну, правну i ? ломоћ могли су да иам пруже само директор и руково- = = дилац финалслјскс оператлве. iiiiiiititiiiiiiiiiiiiiiiititiiiiiiiminiiiiiiiiiiniiiiiiimiiiHitiiiiiiiiiiiiniriiiiiii..... . Стала Мллосављевић ссрка Тодоровић, Стапка МилосављсвиИ л Мнсирка Јовановнћ л.з OOYP-a „Производња ис мснта". Рада Миловановнћ, Нада Стојковлћ л Борллка Всљко Mcby овим жслхма пст љих су омладинке којс су од скора V 1 ашој радној оргаллзацлјл алп су сс већ афир.мисалс хао добрс активнс л врсдчс раднлцс. Миснрка Јопаповнћ ИзложОа ручних радова жсна нашсг колеклгва Јс постала традАШиЈа. Сваке године уочи 8. марта жене фабрике нзложе својс рукотворннс за које сс можс рећи да су свс лслшс п квалитетнпјс, а изложба свс већа и вшдс поссћсна. Овс годинс сала радннчког савета јс бнла мала да прими све радове свих жсна. Бнло јс 37 жсна учссника л око стопе десст радова. На нзложби је бнло пзложсно много кукичајнћ. таписерија Љнљане Томић, гоблени Ружицс Радовановић н Мирјапе Москов.љевић, всзенн сталн>ак Милнце РадовановиИ, кукичани столљак Радојкс Митровнћ, кукичани миОСИОМАРПИ ПОРТРП Осми март јс дан када се свн сстнмо да жспама трсба посвстити вишс пажње, па и у нашсм листу. Те вредпс жсне којс и.мају бсзброј задужсња и којс стижу да свс обавс па задовољство околипс мало се похваљују н мало 1Ш се одају прнзнања. ПОСЕТА ПРЕДСТАВНИЦА ОПШТИ НСКЕ СЕКЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА ИЗЛОЖБУ И ПРЕД ШИРУ ЈАВНОСТ! ■ ПОСЕТИОЦИ ИЗЛОЖБЕ РУЧНИХ РАДОВА БИЛЕ CY И ДРУГАРИЦЕ БОЈА ЈОВАНОВИБ, ПРЕДСЕДНИК О1Ш1ТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЗА Д РУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ Н АКТИВНОСТ ЖЕНА, И ЧЛАНИЦЕ СЕКЦМЈЕ ЖИВАНА JAHIIRHJ EBI1R II ЗОРА ГАЈИК Већ првог дача полтто је лзложба отворева, мсђу посстлошша су сс лашлс другарицс лз руководства Општпнскс секилјс' за друштвени положај и активност'жсна. Изложба je привукла њихову пажљу јср сличнс манлфестацлјс ннсу уобпчајсле у другим радним оргаллзацпјама. иако су врло атрак тлвле, а релатлвло лако се мо гу оргшшзоватн. Гошћс су сс зачудиле што традшшју одржавања лзложбл ручних рало ва нсгујс органлзаилја која п.ма само око 140 жсла’ Са прсдставлила.ма наше сск цпјс жсиа дуго сс разговзрзло о .могућностпма да сс поповачкој лзложбл да већи публлпитст. л да сс отворе новп путевл сарадЈвс с организаторл.ма друглх прослава л малифестанија. Тако је Живапа Јаннћијевић млшљеља да бп вео.ма успела билз заједничка кзложба рхднлиа свлх колсктлва нз onurni нс. на којој би сс нашлн ручпи радовл. стакло сбллковано у Српској фабрипи стакла, сликарскн радови нашлх рхштша. V свако.м слхчају, традшшја одржаваиа пзложби ручнтгх радова свпм срцем је подржана. Јсдна од тих добрих .мајкк и супруга, врсдпих и сабсспнх радшша и актквнпх друитгвено-политнчких радппца је и Миомпра ТончиИ, службеник фннансијског сс Мномира Панчић ктора већ дсветнасст годипа. Pobcua је у Параћину 1941. годнне, а већ 1959. годннс, v школи, постала јс члан Савсза комуннста. За свс године рада бнла је п остала једна од најактивнијих жсна у нашој радној ор ганизацпјн. Нсма тог оргапа управљања или неке друпппено — полјпичкс организације гдс Мномнра или Дуда, како је сви у фабрицп зову и знају, нпје активно раднла. Бпла јс у Раднич чком савету радне органпза ције, члан некадашњсг Ynравног одбора. сскрстар О.м ладинскс органнзаиијс, члан сскрстаријата. сиидлката, ко.митета, члан Секцијс за лруштвену активност жена. Сада је лелегат у Рсгноналној и Републичкој Самоуправној итпсресној заједпи1Ш за запошљаваил. делегат Општпнског СИЗ за дечију запгпггу н у многим другим органи.ма н кохшсијама. Њсна активност јс неиспр пан извор. Свуда стижс u поред основиих обавеза, хтајке, супругс, домаћнис и радника. Овим краћим портретом желнмо Дудп п свим другим женама нашсг колектива које својс обавезе на свп.м пољима прсдано пспу»>авлју да честитамо 8. март дан жеиа и да им кажемо једно велнко — хвала за све што чине н што ће п даље читпггн. Љ. Љиљана Дсзслин рођена јс V ПараНнну 1956. годиис. Као ђак скономскс школс завршила јс вечерљу полнгичку школу. Раних радова. везених и плетсних, гоблсна н таписирија. Десст најбољих радова на овој пзложби јс награђено. Ко миснја је пмала доста потсшкоћа да сс одлучи који су раљс Драпшс Стсфановнћ. плстсна хаљина Марије Миловановнћ п ћилим Даркнке Миловановнћ. Свс наградс су пстс врсдно сти и симболичнс. довн стварно најбољи јср су сви всома лспи н добри. У комнсију за оцењивањс радова била је, поред жена наше фабрикс и Косара Пачариз, дугогодишња наставннца ручног рада нз Параћииа. Њена стручност је доста помогла у исправном оцењнвању радова. Награђени су радовн бела ве зена гарнитура Живке Милосављсвић. поентлес Љиљане КоИхтожбу су посетнле и прсдставнице сскције за друштвсну активност жеиа лз Параћина и веома се похвално изразиле о њој. Чак су дале и прсдлог да бн ова изложба могла бнти приказана и у Параћниу да је вкдл што всћи број посеишаиа. Шаана^ 8
СТАРТ ПРВОГ АПРИЛА
o N> OO B©© la • мB©§o2ownBSoИ bi o N> OO I I
26. МАРТ 19» ■ БРОЈ 153 КУЛТУPA•ОБРАЗОВАЊЕ Основци одмеравају снаге КАКО СТИМУЛИСАТИ УЧЕНИКЕ ЗА РАДНИЧКА ЗАНИМАЊА? СМОТРА РАДНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА МАТЕМАТИКА: НАГРАБЕНО ДВАДЕСЕТ УЧЕНИКА • ТрадЈШИонална так.мичења ученика основннх школа cv у јеку ■ Из разннх области проверавају сс знања најбољих на школским, општинским и рсгионални.м такмкчењнма. Млади матсматичарп, од четвртог до осмог разреда, 1. марта у општинској конкуренпијп су показалн. висок степец знања. Од 137 учсннка, колико их је учествовало на такмичењу, награђсно јс двадссет а најбољи су: v четвртом разреду Марнјана Стојаповкћ. О Ш„В. Караџпћ" у Поточцу: у петом разреду Јелена Танасковнћ, ОШ „Б. Јакшић"; из шестог разреда прво место делс Јасмина Дпнић, ОШ „Р. До.маiroBJih", Татјана Матић, ОШ ,.М. Поповић" и Мнлан Станојевић, ОШ „С. Јаковљевић" у седмом разреду најбоља јс Јасна Јевтнћ, ОШ „Б. Крсмано* вић"; — Снкврипа и у осмом Дссанка Борђевић, ОШ ,.25. мај" — Попован. Којс занимаше нзабратџ — популарннје илн потрсбније — на учешшима јс да одлуче ПДРАЂИН ДОМАЋИН ФОАКАОРД $ Општинска с.мотра радничког стваралаштва 25. маја на стадиону Јединства О Стручни жирн одабира најбоље за регионално такмичење ф Понашање и активност сваког појединца поен више за радну организацију ЗАЈЕДНИЧКИ РАД ДОНОСИ BEI . Култура рада и кглтурна активност у организаиијама удруженог рада била јс. порсд разматрања п усвајања програма рада, тема дискгснјс па последњсм састанку Ко.мпспје за културу н образовањс при Всћу Савсза синднката. Наиме. повод за овај састанак и стављање ове проблсматике на дневном реду је нсдавпо рсгионално саветовањс накомесу учсствовали „ представници нашс општине и договортли сс да се актнвира целокупно стваралаштво и прнпреме епикс за рсгионално так.мнчсњс аматера из радпичких среднна. Пре.ма договору требало би да Параћнз! буде домаћин рсгионалног Y пласману школа, према укупним резултатнма, на првом месту јс ОШ „Б. Јакшпћ" лругом ОШ „М. Поповнћ" и на трсћем ОШ „С. Јаковљевпћ". @ Слаба повезаност привреде и школе S Производни рад мора бити боље вреднован и плаће и @ Школовати ученике за потlaKMMMciLa фолклора. Baiba и раз.мене умстничких остпарења xteby оргаиизадија удруженог рада.' На састанку је формиран и Организационп одбор којп трсба да хшицира ову активност н допринссс да сс обновп оно што јс запостављено и покрсну нове акције. . Ннтересантно је напоменути да су са овог састанка хггтућенс крнтике општннском Културно-у.метннчко.м друпггву којс сс одликује потпуном неактивношћу, а такођс и нашем највећс.м колсктиву — СФС —■ који н.ма изванрсдио могућности за свнм видовима културних активности, али се од тога ништа нс реалпзујс. ФИЗИКА: ИЗВРСНИ РЕЗУЛТАТИ Општинско такмнчење нз фнзнке одржано је 15. марта у ОШ „25. мај" у Поповпу, на коме јс учествовао 81 ученнк. Учеиицн су у овој наставној дисцнплнни показалп пзврстан квалптсг н изненађујући рсзултат, тако да је 59 ученлка стскло могућност да се такмичи на регионалном ннвоу. Најбољп са сто максп.малних поена су: Олнвера Јочић, уч. ОШ „Б. ’Јакшиђ": Бпљана Богдановић, ОШ „25. мај" Поповац. Марнја Xauuh, ОШ Р. Домановнћ", Јас.мина Дпннћ. ОШ „Р. Домановнћ" и Ненад Балетнћ, такође из нсте школс. свн из шестог разреда. У седмом разреду прво место деле трн ученлка: Вполета Миладиновпћ, OUI „С. Јаковљевић", МлаЈ?ан Симнћ. ОШ ,,М. Поповић" п Мплица Танаснјевнћ, ОШ „Б. JaKiuiih”. Зоран Лазић, ОШ „С. Јаковљевпћ” Мплутин Си.мић. ОШ „Р. Домановнћ" и Рад.мнла Борђевић, ОШ „25. мај“ делс прво место у осмо.м разреду. Према освојеннм поснн.ма, у-чешшл ОШ „Р. До.мановлћ" су својој школи обезбеднлн прво место, „Бурс Јакшнћ” дргio, а ОШ „С.* Јаковљевић" треће .место. С. Ј. ребе привредс 0 Ученике при добити ма и извесним повластицаМогућности далско веће V Општннском всћу за синднката, којс је Савсн оргаиизатор састанка, воБени су 19. марта разговорп нзмеђу представника ЈЦентра за средљс образовајбс „Иво Лола Рибар" и основних оргапизацнја удружсног рада на тс.му: Како стимулпсатп ученнке за пропзводпа занпмања? Ова сложепа проблематика побудила је интересовање присутних, а дискусијс су билс богатс п разиоврснс. Оно што карактсришс цслу Републнку Србију није мнмолшло нп нашу општиму. Ученнни се веома тешко опрсдел»ују за производна заннмања н то иарочито су нспопуларпа она која су и тс како бптна за даљи развој наше општине. на томе треба још раднти н учпнити да се они тамо оссћају прХЈатно и корпснпм. Производнп рад јс од бптног утицаја и за каспијс опрсдел>ен>с. Ученицл сс првн пут тада cycpehy са радном оргапизацпјом, упознају радпа места, стичу представу о жпвоту и раду’ једног колектнва. Нпсу са.мо просветнн радници ти који треба да прсдочс предностп поједпних занп.мања. У овом случају, радннк својим понакоји ioj јс потребан. Предлог плана уписа учениновој је на ка у Ш hIV разред v школској годнни, којп јавној днскуспјн. папомснуто Школа ri удружени рад — једна целина Школа и удруженн рад морају бити једна целнна, a то до сада ннје бно случај. Изузев покушаја, ннје сс много конкрстно радпло. У дискуспјама је бнло критике и на рачун јсдннх и других. Много тога треба мењати, н то заједнички, договором и споразумевањс.м. Производнп рад, профсснонална лракса п практичиа обука су посебно побудиле ннтересовање прнсутних нз удруженог рада. Очпгледна јс њихова сгтрс.мност да примс ученикс v својој средиии, али да сашириЗиЧни ylao" ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Обрадолас.мо сс npo.iehy. а парочито су срсћни наши грађевинарн, порсд оствлог што ћс гелеинпо да заклонн и замаскира сва ока гради- .иппта на којима сс всћ .месеипма каснн са нзградилм. Само ппо јс поставлен камси тсмељац за коки „Грзпн" хотсл, а кеднсрн овог прсдузсћа всћ почсшс више да зарачумавају, ваљда на п.мс коизумацпје. О музлкалности Иаракинаца нс трсба поссбно говорнтл. Кад бп се саставлао орксстар највншс би било оннх за ударачким пиструмситима. јср се лупа на сваком кораку. Параћинскп ђузолози и кад понекад прсломе јсзнк, сматрају то као поврсду на pai¥- Јсзнчкн с/рупвацн бк у пашс.и граду ситурно проиаш-in пову лннгвнстичку грану — голуОарство. Како Једпо говорнмо. а др\то ралимо. како сс нзврНу и преврћу мкшљснл, лнчпмо иа голубово прсиртачс. Нсговазву фолклорннх игара овдс се прмдаје посебап знвчај. Тако iia upnaicp, нрисрсза кнхако да наЈтсжн фолхлорнл спгст. Нзглсда старнх навика и односа. усклазл корах, квко да увсжбалп да трсба Meitain окорслографију Рспсртоар фнзмскпх прсдсуава rabaja у филмско.м свету* за април. стварцо јс нв рсп\’ ио- (Наегмпћс се) Мпрослав Димнтрнјевнћ Када је рсч о култури рада, о изгледу среднне к радног чоИз днскуспја на по.менуто.м вска на радном месту, онда, састанку, у који.ма су учество- сс урадп. За то тшсу потребна валн п представнншг наша нај- рсчено је. можс много внше да већа три рална колектнва, нз фпнансијска улагања, већ савсдругих организација лх ннјс сност и актпвност свих, првенбнло, сем из „Параћннке". ма- ствсно о.младинских органпзада су позвани, и члачовн Коми- ппја, мора до!ш до пулог израсијс, видсло се да у органнза- жаја. Зашто не би пска оргаиијама удруженог рада влада низација објавила такмичењс нијег утнцаја удруженог рада, прллнчно културно сивило. мада јс школоваље кадрова за Прсма ономс што постојп, не- #--------- # датак школе и пршзреде xiorvhe је иаправктч екипу пз поЈединца je поен вишс за рад- ‘ ----»иг организацију II животиу јс овом прилнком, да је лрављен доста једнострано, без бнггдруженог рада, за најлепош круг. халу, мензу и слично. Понашање сваког XI ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА „ШТА ЗНАШ О САОБРАБАЈУ” Савет за безбедност caoopahaja Скупштпне општине Параћнн, после успешно обављених договора са основни.м школа.ма и спроведеног школског такмпчеља, одлучио јс да се XI смотра учсннка основнпх школа „Шта знаш о саобраћају" одржи 30. марта. Према плапу такмичења, поред писменнх п ликовних радова. такмичење у полпгонској вож»н. спретностн н познавању саобраћајннх прописа одржаће се у школи „Бура Јакшнћ” у Пара Дефилс учсснпка такмн* чсн>а крснуће у S часова пспред „Aepb-клуба” у Параhiuiv, a OTBapaibe такмичеља је предвнђено за 9 часова. Так.мичеље he пратнти п оцењивати посебне комисије Одбора за спровоВсље ове смотрс кога јс на наведсној ссдници именовао Савет за безбсдност caoopahaja. Најбољпх 10 такмнчара учсствоваћс 13. априла у Тополн на регионалној смотрн. За набавку неопходннх реквнзлта, поред срсдстава којс јс издвојио Савст за бсзбедност caoopahaja, noxtoh је пружпла н Фабрнка бомбона „Параћпнка” у ПараПптањс реформе средњег об- једпе органнзацнјс која бн реразовања је обавсза органпза- презентовала нашу општину. цнја удружсног рада, Осповнс Договорено јс да се изврши заједннце за запошљавање п селекиија н одаборе оно што је Ценгра „Иво Лола Рпбар”, за- најбоље, а да јавности буде кључено је на састанку. Само приказано 25. маја на стадкозаједннчки рад можс да доне- ону Јединства. ччме би се употсс жељени рсзултат. Радној пуинла прослава Дана младогрупи, која је овом прилпком стн п роБечдана друга Тнта. формирана поверен јс задатак Тада he стручни жири, кога да аналпзпра предлог плана треба да сачнни Општинска заvnnca. ученика, раз.мотри cutv- једница културе, формнрати аипју н сачннн закључке о да- екппу. која he представљати л»ој активиости на спровоћењу Параћнн на регконалиој сморсфор.мс срсдњсг усмсречог об три радничког стваралаштва. разоваља. Д° тада предстоји озоиљан рад Снежана Јовановпћ н узајамна договарања, гостоБИБЛИОТЕКА ДР „ВИНЕНТИЈЕ РАКИН” ВНШЕ КЊНГА Н ЧНТШЦА @ Посебна пажња чувању старе, ретке и завЈгчај не књиге © Заштита постојећег и богаћеље новим књижним фондом трајни задатак Књижнп фонд Библнотеке ,др Виаентијс Ракџ!1“ обогаheir јс v прошлој годнни за преко 9.000 нових наслова, захваљујућн првенствсно разуме вању‘Скупштине општпне н па бавцп књнга иа бескаматнн чс творогодншњп кредит, што јс у сваком случају вслпки допрннос п јубплсју који јс ова установа прославила — 110_годнна постојаља п рада бнблиотске у овој средшгн. ТскуИа година не пружа такве могућностп. мала he сс п у њој, како нас јс обавестпо управник Миливојс НешиН, иаставитн са контпнуираном попуном кн>пжног фонда, завнсно од материјалних xioryhnocriu — BorahcH>c Библпотскс иовп.м наслови.ма је наш трајнн кп.м средипп су и јсднне просторнјс у којн.ма се, поготову у знмском перноду. може да седне, поприча и прслнста новипа нли књига. Па нако рстко која нспуњава и мипнмум по броју чланова, нако сс нс корнстп' рационално нп оно што тамо постоји, оне су н те како корисне ц можемо их назвати малпм центрима култгре. Навика иди потреоа ну средину. С. Јовановнћ кулшурни gnebnuk ,ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА М11Р“ У суботу, 29. марта у Осповној школи „Б. Крсмановнћ“ у Доњој Мутници одржаће се такмичење ученика основних, средњих школа и раднлчке омладнне на тему „Тридесст годпна социјалистнчког са.моуправл>ан>а у .Тугославијм", у оквнру акцпје Шамппонат знања „Tino — Револуција — Мир". Млади су свесрдно прихваталц ову акцнју која се карактсришс масовношћу н високим степеном знања. ПРОМОЦША КЊИГЕ ПРОЛЕПШАЈ СЕ ОД ПЕСМЕ задатак. Међутнм, нова сс прндружује н ова устаопттој акцпјп економске стабплизаци јс, тако да hcxio водитп рачуна о сваком дицару. Алн заштпта лостојсИег фонда п рацпонално коришћење књнге cv основни впдовп П1ТСДЉС у овој области, истакао јс управнпк Heunih. Снстематскп рад на прикупљању старе. реткс и завнчајУсмеравањс прсма пот- HC,,S*nre 6,,he_ настављен п - г r v 1980. годннп. Свс оно што ]с реоама удруженог рада о riapahimy написано, у натем граду урађено, шта су Паћииу. Душап Петровић шаи»ем н разговором са учснлцима више може да учннн од • теорпјскнх предавања. pahniinu створнлп треба ла на be мсста у овој кућн н придружн се попрнлнчном броју ова КВИХ К1БНГЗ. Y овој годнни би трсбало да ,г д ______ _ још три села добију књижнпдента, у много незавидннјој сп- ис, тако да бп тн.ме Библнотетуацијп. Бесплатнп гпбешпш. ка н.мала 26 нстуреннх бнблнпсхрана. ггревоз, екскурзије, отсчкнх пунктова на < сеоском посао по завршетку школова- подручју. Солндно опремљенс Када је бпло рсчн о стнлгулпсању учегтка. рсчено јс да се V томе стало на рсчн.ма. Копкретнпх резултата нема. Копстатовано јс да је срслљошколац, у ohhocv на осповца н сту ња и, можда стамбено реше- белстрнстнком. стручном лнте ње могу да прпвуку гченнка, а ратуфом, перподпчно.м п дневпривред^ да школујс кадар пом штампом, тематски блпсПос.матрају11Н струкг\;ру чнталаца, пзгзимајуЈш дечије оде љењс. пада у очн ла је она једнолпчна. Углавном cv то учеппии срсдњих школа. pebe студентп, још мање раднц људп са средњпм н високпм обра зовањем п по којн радник. Још гвек се, нзглела, чпта из потрсбе. Навика за се уз добру књигу провсде вече је peba, да сс пз и»е нсшто нах^чп такођс. Због ■»ora јсдан ол примарнпх зааатака. како смо сазналн. раднпка ове установе ouhc у паредкој годнпн н на \*пнсу што већег броја чланова, а посебно младих којн се npimpexia jv за ралннчка занимања. рхд нпкс којн се усавршавају v crpyiui како 611 се среди.опочнпм планом предвнђена промена структ\’ре корпсрнка у правцу раднпка т< поллпрнвред ннка могла остварнтп. Активпостп ове установе Guha у текућој годтгнн допуњене н кглтурно-образовном делатиоптћу. тојсст органнзовањем књнжевчлх сусрета, всчерп, нзложбч књнга. часописа. награднкх коикурса н друго, уз сталну брнгу за побољшаље друштвеног положаја књкте. У част дсчека локалне и Савсзнс штафстс, 1. априла у селу Рашсвнцн прнпрема сс богат и разноврстан прог« ра.м. Рашевчани he поводом овс свсчаности отворити нову зубну а.мбуланту, а у оквпру културно-уметничког програма биће представљена збнрка „Пролспшај се од пес.мс", песнлка из овог пре« коморавског села. Заступљенн аутори he овом прнликом говорпти својс стихове, а Ку лтурно-уметничко друштво U3' Рашсвицс извешће прнгодан програм за госте и мсштане. ВЕЧЕ РЕВОЛУЦИОНАРНЕ ПОЕЗИЈЕ Младп Меснс заједнице „Данково" — Знојац" прнп« ремају за 2. апрпл богат п разноврстап програ.м, чимо he се прндружитч и употпу. пнтп свечапост поводом до« чека Савезнс штафете. Бсче револуционарне посзијс одржаће сс у Штофари на ко.ме he сс такмичи« ти млади рецптатори и псс« шшп којп негују револуциопарпу посзпју. С. У. С. Јовановкћ ВДванан II
СПОРТ« ФИЗИЧКА КУАТУРА СПОРТ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА Y ОРГАНИ ЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” (3) ПРОЛЕБНА ПРЕМИЈЕРА СА СЛОБОДОМ ИЗ ТИТОВОГ УЖИЦА МАГНЕТОФСН СТОПИРАО РЕКРЕАЦИЈУ ф Фабрика са много жена, а мушкарци главни спортистн ф Ускоро поново y фабричким халама рекреативна гимнастика ф Напуштсн трим кабинет Настављајућн сернју ка1шсс паппса о спорту. фнзнчкој културн н рскреацији у нашим колекппвпма, овога пута уступамо простор ИВТКТ „Бранко Крсмано впћ”. Y овом колектнву, по величпнп одмах после Стакларс, сусреће.мо сс са исппг чли слнчннм ттроблемима. И овдс се чинс напорп да физпчка култура постане саставни део жнвота. али тл напорн још \-вск одговарају н квалптетним резултапсма. О проблемнма са којтша ос сусреће овај копектив разговаралн смо са Милнвојем Стаиковићем, референто.м за лруштвенп станларл. — Наша фабрнка јс спсцифпчна по стпуктурн запосле1л<х. Ово јс колектив са већвном жсна и наше акције првенствено cv намен>ене љнма. Мсђутнм, жегс нису показалс посебно ннтсресоваљс. Нарочито јс забоињавајућс пгго млале ралпнце прсчњачс v пспнтерссовању. Tv логекле сноси кривицг н омлалпнска организаштја, која сс није показала баш најактнвнијом. До прс лвс голине v фзбрлчкл.м халама v паузп посетнлаи јс могао ла папђс 1?а мало нсубпчајсну слнкг. Радниис cv v phtmv музнке радилс лаке вежбе. што јс налшло на лсп радннка, а в v irac тога нема. рекреатпвне свогсвремено прлјем и код јавности. ДаШта ie бнло желелп смо да сазнамо н Нобнлн један помало зачуbviyhn одговор. Одласком стручи,ака. Љубишс Корнмћа, којп јс увео и реализовао овг корисну новнну, са оваквом пракеом сс престало. Y међгвремену ОДГОВОР1.-Н људн из Снндиката су размишљалн да dohobo vbcjv niMHacTKKV меby разбојс ii направнли an кегу. Анкста јс показзла ла су раднпце спремнс да обсручке прихвалс гнмЕастпку, али појавио се проблем нслостатак одговарајуПсг лица, што ћс ускоро бнтн. рсшено, н педостатак \tanicтофона. Тај злосрсћпи магнетофог, којн трсба да ла склад и питам вежбама пе постојп. Тачнпјс још увек нс можс ла сс логоворс ко lie да к\ пи машстофон. падна оргагпзацнја или Сннднкат. Ипак всох јсмо ла ће сс члановн овог колсктпвл договорнги пко KvnoBiiue магнетоЉона. icp сипрно да lie рекреаппја подићп раднг CHOCOOLOCT, а тимс и продуктпвност. Још 1една лепа и корисна , могућност за рекрсаиију падннх људн Штофарс стоin ненскоришћсна. Реч јс о трпм кабш.ету. који је својевре.мсно добнјен од Инспгпта за фнзнчкг хултгрг. а још стојп ненскорншћен. Дслови трнм кзбинета су растгрспн и no ib.iма паза ггоаипп а. Намепа Инстипта бнла ic ла то буде скспсрнчснталпн кабпнст, a вергјемо да ..заморчпћн” нс бн нмалн штсте од овог кабннста. Одговор па mrraibc iura ic с трн.м кабнкетом ic — не.ма простора. Всрујсмо да нс.ма простора. алн чннн нам се да уз одпсВзни иаттор можс да сс нађс. Morvhi.xxrnr постојс н трсба нх нскорнстнтн, icp занста јс штета олако пропгстнти шансс које сс указуiv. Треба мало добрс воље н внпјс ангажованоа« и рсзутгатн нсћс нзостатн. Такмичарскп спорт мсЕл* ..штофариима” засттпл»сн ic кпо.з падничко-споотскс nrDC. пајвтппс кроз са^а фабп’гчка такмнчења. О њнма Мнлпвојс Стамоолпћ кажс: — Ми сс труднмо да оргаЕнзујс.мо што внше облика такмпчсња н рекреацнјс. Покгшавамо да учпнимо свс што ic v наптој .мог\’ћпостп. алн и tv сс јављају извсспи проблс.мн. Налрн.мер. у такмкчељи.ма често нсмамо баш најбољи одзив и то су всћпном млади људи, док сс старијн ретко Bubajv ка спортски.м тсренима. Једаи од уз пока слабнјег 1<нтсресовап>а ie н недостатак одговарајг* linx терена за пекс вндовс актмвности и пратсИпх об1'еката (пдисвк. текућа во аа. гпшоучге чајпс кгхпње). V погп-ларнзатпи и организацији разнпх такмнчсња. омладттска оргапизаивја mijc сс показаза баш v naiбољсм светлу. Омладшпш cv логсклс затајнли. а како нам речс Мнлцвоје Стамболпћ трепутио сс чнпс nanoon за бољо.м саоадњом са омлад1гнском оргаппзаипјом. И га крају неколико речи о dnniancnpaibv овс области. V ШтоФарн свс акннјс финавснра Спндикат, према пасположквнм средствн.ма За разпикг ол Стаклаос нс постојс намсгска срсдства. ггЈто лонеклс VHOHC песигуппост v оргапизацл in акиија. Са каквим сс проблсмкма cvcDchv ралппцн Фабрике исмегта v Ппповиу пнсаћсмо у пдуБсм бројг. Мнливојс Илпћ КОШАРКА СТРИЖА: 13. ОКТОБЛР — РАД НИЧКП (БУПРНЈА) 1:3 (1:1) ЈУНИОРСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ — ГРУПА КРАГУЈЕВАЦ Свнлајнац: Раднички — ОКК Параћпп 62:66 (31:25, 62:62) ПОБЕДА У ПРОДУЖЕТНУ Сала: Гимназнјс. Гледалаца: 100. Суднја: Мнленковић (Свллајлал) ОКК Параћлп: Марилковнћ 8, Сганојеввћ, Борђевнћ 8.Кнежевић. СнрпН 11. Лалнћ 18. Јсфтаћ, Панчић. Жпвковнћ, Цвстковић, BpiKosiih 16 н Марковић 5. V узбудл>ивој утакмлнн јунлора ОКК Параћина су после вс лпке борбе савладалЈ! својсвршњакс лз Свллајниа. Регуларни ток утакмпце завршен јс нерсшено, а победник се знао тск у продужетку. С. Д. 0/1ПРВАКА САМО ИМЕ Игралнтте. Зсмллрадннка. Гледалаиа: 200. Стрслцн: М. Ра дић за 13. октобар. а МиловаiiOBiih 2 и Нурнћ за Рацнпчки. Суднја: Илић (ПараНнн). 13. октобар: Марковић — Снмић, Ракић — Борђевнћ, Стсфановпћ. Стсвановски — Д. РадпИ. М. Радић, Грбовпћ, Живковнћ н Гатћ. Игралн су још: Јовановић, Милојковнћ, Богдановпћ нСтојановнК. Фудбалерн 13. октобра поново су разочарзлн слабом нгром н cnn-рно је да he ако наставс са оваквнм партајама дожквети .многа горка разочарења у наставку првенства. Искусни пграчи Раднпчког вешто cv нскорнстплл нсзалагање својпх прзтнвнпка н лош дан рсзервког голмана Јовановнћа п заслужсно дошлн до победс. С. Д. „ЗЕЛЕНГ Д0ЧЕНУ1У ЛИДЕРД # „Зелени” на велнком искушењу ® Напад без центарфора S Старт пролећног дела првенства у недељу 16. марта у 15 часова Чнвн сс да iiapahuiicKO Јсдпнство, у овом трснутку иијс могло да добнје тсжсг противннка на самом старту. УжпчаПРИЈАТЕЉСКЕ ФУДБАЛСКЕ УТАКМИЦЕ нн, ти.м који јс јессљп дсо првенства дочекао на првом месту, нијс дозволио да нх далс ко тсжп део, nponchnu наста вак. дочска неспремне. Састав Слободе чннп већн број нспробаннх друголпгашклх фудбалера а зпмус њихове рсдовс појачала су и бнвша два прволиi-аша, Раливојсвнћ н Гуиуллћ нз крагујевачког Ралдичког. Са колпко опрсза трсба очски вати недељнп сусрет, нека join илуструјс вмс "вођс Ужнчана, Параћнн: Једииство — бпвшег трепсра о.-шмпије, НсЖелезничар (Зајечар) дел’ка Пгол-а. 4:0 (2:0) Спортисти нс б» бплн спор- •тнстн, да „х не краси одлпка СТРЕЉАШТВО: ЗИМСКА ЛИГА И ДАЉЕ БЕЗ ПОРАЗА who голови самопоуздања. У табору ,зслсннх" нико и не помпшља на предају. Положај на доњем дслу првепственс табеле, не пру жа нп мало сигурностн, па је то још јсдан јачп разлог да Стадкон: Јсднпства. Глсдала- играчи Јединства од самог nona: 200. Стрелин: Матић. В. Пе чстка пружс све што моп’ у тковнћ (нз јсдапаестерца), Ни- борби за свакп драгопспи бод. колнћ и CcBiih за Јсдпистзо. Суднја: ГаЈнћ (ПараБшг) Јединство: Богосављсвнћ — В. Пстковнћ. Јовановнћ. Мнјшћевпћ, М. Пстковнћ, Каровић Састан ннјс претрпсо некс значајнпје променс иако је у прслазном року приступнло ви шс младпх вграча. Већс промс нс нзвршсне су у самом тнму, новнм распорсдом стандардних првотвмаиа. Првпрсмпн пернод показао је да Јсдлнство игра V променљввој формн, што јс н разумљнво, али л ла проблс* матично место центарфора нп је решсно. V Једкнству лсма класпчног гол-лграча, какви су нскал бллн Мпкл Бабић, Сто јановлћ, Грбовнћ. Остајс нада да ћс предвиђеие „рокалс" уроднти плодом ллл да сс xtebv новодошлим младим пграчлма крнје некн нови „снајпср". Судсћн по форми на прнпре.м пнм гтакмпкама. тренер Радослав Цекић јесењсм шамплону Српске лпге, супротставнпе сле дсћи тјгм: Богосављсвпћ. В. Пстковпћ, ЈовановнИ, Мплпћевнћ. М. Пет ковић, Каровпђ, Матић, Павло* впћ. Васић, Пеливановнћ и Ари зовпћ. Параћпнскн сгрелци v Знмској стрсљачкој лиги н дап>с не ‘знају за пораз. У трећем колу, које јс одржано у Tlapahiniy у салн ОШ „Стеван Јаковљевић". параћински стрелии су убед љиво трнјумфовалн. Постнпгути рсзултати v Параћнну: Параћин 2790. Rvrrpnja 2737, Свстозарсво 2719, Свнлајнап 2676 и Десгтотовац 2436. Гснерални пласман након ПТ кола: ПараИнн 8456, Бупрнја 8201, Светозарсво 7751 н Деспотовац 7339 крутова. И ЈУНИОРМ НАЈ50ЉИ Јуниорска скнпа стрељачкс дружпне „Иво Лола Рибар” на меморпјалиом туршгру „Томнца Ннколпћ” у Кр\-шевпу је показала све своје кваигтетс. У конкуренццјн најбољнх јуниора нз Уже Србпје бплн су најбољн међу најбољима. док су Мпрослав Тешнћ, Мнлорад Ннколнћ н Слободаи Стојковнћ најболш меВу појсдпчцнма. С. Драгутнновић С. 3. — Матић, Павловић, Васкћ, Пе- .iHBanoBiih и Арнзовпћ. Y дру- Параћлн: Једннство — гом полуврсмсну пграли су ~ \ још: Мирковнћ, НнколиБ, Тимок (Зајечар) 1:1 (0:1) ИлиИ, Ccniih, НвановнИ, Димктрпјсвлћ 11 СталојсвиИ. Гснерална ироба Јсдпнства пред наставак првспства само је делнмлчпо успсла. Наимс, 'Железннчар из Зајечара, члан Нишкс зрнс убедљиво јс поражен, алн нгра коју оу „зелснп" прнказалк нс може да охрабрп љвхове навлјаче. Било је доста грешака, најпстурснпјп ВШ ПВБЕДА Стадион: Јсдннства. Глсдаланграчи нарочвто у првом по- ца: око 500. Стрелцп: Нвковић лувремену ппсу приказалп ви за Тимок, a В. Пстковпћ нз јсцелић пробојностп. Поред тога.тнм јс-доста пспрстурап п всроватпо да lie тск првснстве не утакмпцс показатп како су дапасстсрца за Јсдипстпо. Су дија: ГајиИ (Параћпн) сс појелппи играчп новн.м улогама. Јсдинство: БогосављсвнБ снашлн у „ „ ■< В. Пстковнћ. Мплојсвнћ — МиИ на крају морамо упутптн п замерку организаторнма овс угакмлце који су дозволллнда лнћсвнИ (Мпрковић), М. Петко itiih, KapoBith — Bacilli. Павлосусрст водн само судчја Fajiili АризовпН. бсз помоћннка. што је умногоме отсжавало посао главном арблтру. млли огллси С. Д. ПродоЈсм плац 22 арп преко ir\ra Ш.Ћуикарс. њнву 40 арн у Жсрапнин, метална двокрилнл врзта н шлтор — вкксид кућнпу прнко.пцу. Јован Ионнћ. Лсдсннчка 7. Rcorpai^ тслсфои 011 789-250 локал 25 или 00О00 Or.-iatuaiwM нсважсИом лкплому Трговачкс (лколс на нмс С.-иВлкс Васиђ пз Ev.-taiia. поОоо Оглашагам ксмжећнм свслочапство о завршсној хсмнјско текиолошкоЈ шпадп 1978. гозпне на пме Савић пз Параћлна. нз.татч Спежане ооОио Потрсиак довособнв копфорпп стан са купатнлам, на ауже врсме. уз ло^ро плаћам. Понуде слагп поз шпфром ,,2.500 »јсссчпо". ооОоо Оглашавам псважсћпм свслочапство V разрела нзлато у ОШ ,Л9. мај”. Поповап па пмс Нспадз Лвановпћа пз Забрегс*. Продзјсм кола HCV 1200 С, врло поBo-i.no. можс ка кредпт Утггагп ira телефо« 51-S35 од 16 до 1» часова. Ношша Јоцкћ. Адакалска 2, Парзћин. Матић, Пслквзповпћ и Мада су током всћег деласусрста имали тсрснску лницлја* 1иву, фудбалерп Јединства нн« су успслл да савладају свог традиционалног рпвала нз Зајечара. Тлмок јс дошао у во!>- ство послс добре акинје својдх навалнпх играча прсд крај полуврсмсна. а лзјсдпачло је бек домаћих 11з јсданаестсриа. Иначс у паставку сусрета Јсдлис1во јс лмало нсколико зрелих прнлика алн Васић, Аризовнћ и Матпћ нлсу бллл довољно прецизни у одсудннм тренуцима. У рсвалш сусрету odiix скнпа одржано.м у Зајсчару Tumor јс славио впсоку победу од 5:1 (3:1) МАЛИ ОГЛАСН с. д. Продаје.м аугомобпл марке ПЕЖО 404, годпна про изводње 1970. у одлпчном стаљу. За детаљнија обавеurrciba обратитп се Јовану Бранковпћу из Сдкнртше, нли на телефон 85-22 или 85-206 Продајем аутомобил Опсл РЕКОРД 1700. година производње 1970. Вознло је добро очувано. За обавештеља обратитп сс на алресу: Жарко Мнлошевпћ. Св кирнца. МОНОГРАФИЈА БРДНКА КРСМДНОВИћА Поводо.м 35-годлшњлие победс над фашлзмо.м и 65- -годлшњлие роБсња лзаћп ће нз штампс монографнја о народном хероју Бранку Крсмаловићу. Аутори к1Бигс су: проф. Драгомлр БодиН, Ннкола Кор бутовскн и МллоЈс Грбовкћ, свл лз Београда. Кнпгга садржп чстдри прглавла из Брадковог жлво Деппвство, дечашсгво и раиа младост, студент Пpainког факултета, учешће у Шпанском грађаиском рагу и живог у логори.ма Француске, учсшћс у НОР-у н револуцпји 1941. годппе. Кљига ћс бптн нлустровака са фотографијама пз сва четпрн пернода Брапковог живота. ШтампаГ)с сс у тлражу од 10.000 примсракз. Кљнга he бити квачшстно техпички опрсмљена са тврдим повсзо.м. Продајна цена кљпге износпће 60 динара, а претплата инИе нижа за 20%. Молимо Вас да. својс погрсбс искажстс путсм овс ПОРУЏБЕНИЦЕ Претплаћујем сс на прнмерака монографијс народног хероја Браика Крсмановлћа по претплатној цеви. Обавезује.м се да ћу кзвршзсгн уплату одрсВеког нзпоса представа у року предвиђсно.\! Закоибм о обезбеђсњу плаћања. Y случају спора надлежан је Општински суд у Параћину. (icwc, очсво нме п презпме (за физичка лнца) (назлгв OOYP, M3, Раднс заједницс, СИЗ (за правна лица) (адреса) (потпис) Уплату ћу лзвршлтл ка жиро рачун Одбора за изградњу споменика, бр. 63504-763-635 код СДК Параћпна. а о томе нзвсстнтн Општинскн одбор СУБНОР-а па адрссу: Ул. Маршхта Тита бр. 95. Параћин. НххдЈе СПЗ ккформзсалл. Пзлшчкп савст: Др*гвв Аитвђ (прсдссдлхк). Сдишза Грошевпћ (замспих), Борђс Петковпћ. Жпжота СтоЈапожић. Томпсдав Мп човановпћ. Дралм>уб Гојнћ. Мнливо- ’« Hcsraa. Зорав Радојежлђ Налл Брвпковић, Ми-мгаз ЖивковиН a C.uboa»<6 Обраиовнћ. Урсћује: Рслакпионв колсп|јум Главнв W ОЈГОворнм урсипш Uiasn.tyO Обрадовнђ. Iloutiiiopn. Снсжана 1о- |«жмпћ. ХКлвга Жшк-овкћ. Млрог.таг ДпмнтрнЈевић. МпјпгвоЈс Нлвћ п Мнозраг Мклепковпн. Лдреса Резакпмје; Параћпи, Макскг.з Горхо« 4. пснвтанскн фах 17. Тслсфоин: Глаг.пц и олгиворнм \ рсднмк 52-332. жмажаре Претазап: Гпдпш1ш 123,00 полуохлшва 62Д0. За иностранстоо ^ооструко. Жн рордчун СНЗ-а имформвсања 635М—649—16 код СДК Параћип. Штамла ГРО „ГЛЛС” DcorpM, Вајхоанћш 8 тслсфом 340-551. Тпраж 11.000.
ГОДИНА VII • БРОЈ 154 • ПАРАПИН, 9. АПРИЛА 1980. • ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ • ЦЕИА 4 ДИН. СВЕЧАНО' ДОЧЕКАНА И ИСПРАЋЕНА ШТАФЕТА МЛАДОСТИ ИРИ НИ iм ДАН ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ АКЦИЈА 1»ИИ АН11ИЈАШИ РДДНО ЛРОСААВИЛИ ЈУБИАЕ! ® Штафету младости иа свечану галерију испредХале спортова донео примеран војник Мустафа Куртагић, који је прочитао поздравни телеграм председиику Титу ® На свечаности говорио Милош Дракуловић, председннк OK ССРН ® Са свечане галернје штафетну палицу одиела је Весна Марковић, одлична ученица Јубилеј. 35 годнна омладпнских рздннх акцкја, обелсжен је v насељу .»7. |ул” радно. Прско 500 акаијаша сврстаннх v 11 бригада из раднах органпзација, средњошколског цснтра н основннх школа гчествовало 1е на свсчано! смотрн и радној акннји. О псторпјату и значају радних акпија говорно Је РАДОМИР МИЛУТИНОВИН. сскрстар OK ССО Параћин. Првог апрнлског даиа младк cv рашглн на уреВнваibv насеља п спортско-рскрсаппоног пентра .,7. Iv.n”. кр!в н овс годшЈС oMCKvie акцнЈаше пз цслс ЈггославпЈс. С. Јерсмпћ ’ ПБТИ ПУТ ШТЛФЕТА МЛАДОСТН, и\г™1ЈУ1ОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАЦИНЕ. БРАТСТВА cam?1Ј!и<?Л>кл?.ВИХ ВАРОДА И НАРОДНОСТИ, НА п?3‘л! 4?S2?OM- ^ИЉАДЕ КИЛОМЕТАРА ДУГО.М ЈЕ Д°чекаНА и ИСПРАПЕНА жгткли!Л.то1;ХД^РАП,,НУ’ СА НАЈИСКРЕНИПШ £™1иАЈ^1СЕДНИКУ ТИТУ ЗА »ЕГОВ 88. РОБЕНДАН И БРЗО ОЗДРЛВЉЕЊЕ V ову Штафсту младостн сливено је све оно што смо постнгли, сливена је младост наiue Револушг₽ наше братство и једпнство, наше чврсто н нс поколебљиво опредељење за соннјалистичко самоуправљање, несврстану самогправну Југлславнју, наша спремност да радимо и граднмо нашу земљу, наша љубав која се не да казаги речпма, која пламти у сричмз свн.х Југословсна. Савезпу штафсту млалостп млозн Параћина преузели су од омладинс 'ражањске општннс. ' око петнаест часова и педесст минута на свечано украшс« iiv галерлју нспред Хале споргова донео је војник МустаКуртагнЋ. носнлац зна<п<е ..Прнмсран војннк”, којн је v name и.ме прочитао телеграм на .шражем другу и пријатељу са најискреннјим жељама за 88. рођендан н што брже оздрзвЕење. Мнлош Дракуловић, пр<- пседнггк Општинске конферениије ССРН, домаћнн Штафете младости у поздравном говору. из.међу осталог, је рекао: — Спрсмнн смо, вољенн маш цруже Тито, да на челу са Тобо.м н даљс смсло и непоколебљнво корачамо путевима напге Револуиије, уверсни да ће будуhe генерацнје бити поносне на gbo што ми сада чинимо и раДИА1О. Нска ова Штафста младости, понесе нашу неизмерну велику жељу, која снажно одјекујс у свпм нашим срцил«а — да нгш што пре оздравиш и будеш међу нама, наш вољсни друже Тнто. Млади, -нзјлепиш цвет Hauler и Титовог града, посебном љубављу су поздравнлн снмбо.ч младостн н једннства. У свсчаном дебилеу учествовало јз преко четнри хпљаде младих: ученицн основних школа „Радоје До.мановнИ", „Бура ЈакшнИ”, „Стеван Јаковљевнћ”, „Момчлло Поповић", ученнци Средњошко иског центра, најбољи .младп радннцл из Штофаре, Стакларе н Цементаре, прнпадннци поно сне Југословенске армије, омла днна са села у народним ношњама из Шавца, Буљана, Поповца, Дреновца, Рашевнце л Трешњевнне, стотнну брнгадпра, стопшу Тнтових ударннка, спортнстл, нзвнђачн и плашшарн. Програм поводом дочека н испраћаја Штафете прнреднлн су ученшш Основпе школс ,.Радоје Домановнћ” н најбољи рецитаторн са „Сусрета села 80”. Међуопштинске конфереицнје ^ереног образовања. Бурно поз гославије. Савеза синднката, Млрко Дон- дрављена Штафста лшадости Meby гостнма на трибини би- ндур и Раде Јовановић извр- кренула је.према Бољсвцу. лн cv другови: Милгтии Mit.noшевић, председннк Друштвено полптнчког већа СР Србије, 'fe ДЧ " 4 ' : Симбол југословенске омладнне, братства н једннства: Штафета младости у рукама младнх Параћина Нн.крла Пауновнћ, председннк Марковић, одлична ученнца ус- аннх љули н rpabaiia Тнтове ЈуМ. Димнтријевић шнн сскретари Председниипва МОК-а. У бујици љубави Штафстс младостп улила сс н локална штафста, која јс кренула нз Фа ор>п;с текстилннх машина „Про летер”, утшла топлс жсље и иоруке свнх становннка огпитинс Параћнн, којс Је прснео са свечанс трнбинс Драгнша Ангић, троструки ударннк ин ом ладипским раднтш акцијама. Штафету младости са свечаног балкоиа понела је Весна О.ВОГОДИШ1&3 прослава Дана младостн н 83. Титовог рођендана, лротећн he у знаку 60. гоцишњице Вуковарског конгрсса КПЈ, 25. годншњние побсдс над фашнз.мо.м, 35. годншњрие омладинскнх радннх акиија, и 30. годншњице самоуправ љан>а. И овај Дап младостн. и ова годнна младости, бнће псглчБена раднпм и такмичар ским актпвности.ма. Ми знамо куда идемо, зајсдничка је порука омладине, раОПШТИНСКА КОИФЕРЕНЦИЈА СОЦШАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА О МЕРАМА ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ОБАВЕЗА ШИРЕГ УКЉУЧИВАМ Пораст цепа нс с.ме бнтн начпн стниања дохотка, всИ да основнн пут за noaehaibe дохотка будс понсћаље продуктнвностн рада. сннжењс трошкова пословања, раипоналнкје коришНењс свих фактора процеса рала л чвршће доходолно повсзиваке . Усмереност активност y органнзацпји ССРН, од Општин ске конфсрепцијс до меснпх органнзаинја. послс.лбнх годнну дапа бпла је највсћа на ;ал.см развоју н јачан»у дслегатског сиетема, колсктнвиом руKunobcibv л од.чучпвању и спро Bobeiby мера економскс стабклпзацијс, закључено је на последЈвој се.ишил OK ССРН, на којој је главна те.ма разматраita била усвајашс акционог програ.ма на остварнвању зада така v области економскс ста билизацнје у 1980. годннп. Задаци су, из по.менуте актнвности, углавном „спуњенп, мада се очекује v наредном лерноду да па|масовииј. органпзаинјс покажу joiu већу актпвност н уложе пећн труд. Усвојсни.м програмо.м се пред Biiba \ лагање максималннх напора за повећање продуктнвно стн рада. боље коришћењс ка. пацптег?.. смањсље трошкова пословања уз организовапу штедљу, како у областп прон.зводље, тако и у свнм делатпостима. Исто тако предвнђа сс даље ширење пронсса удружнваља ДЕЛЕГАЦИЈА ПРИВРЕДНИКА V ПОСЕТН ГРАДУ ПОБРАТИМУ ШНРОКО ПОЉЕ САРАДЊЕ Привредна делегација Општн не Параћин коју су сачпљавали Мнлосав Симпћ п.з Фабрике иемента „Нови Поповап” у Поповцу, Миша Ди.мптријевнН пз IIВТ КТ „Бранко Крсмановић", Предраг Борђевпћ пз Српске фабрпке стакла, Петар АдамовнН нз „7. јула”, Срећко ПекиИ нз „13. октобра”, Благоје Јовановнћ нз „Шумадије”, Pane КовачевиИ нз „Грзе” п Драгослав Шутпћ, секрстар Скупштнне општине Параћнн боравнла јс у оквнру сарадње побратнмских градова 3. и 4. априла у Мурској Соботи, где је разговарала о даљој сарадњп и успостављању нових облнка сарадње пртгвредннх органнзацнја двеју општина. рада н средсгава. као основне нретпосгавке пе само решаван.а проблема акумулативнс и репродуктиБне способностн при врсде, него н као основног пре чуслова за овлалаван.с целокупннм односпма у проиесу друштвене репродукинје од странс удруженог рада. уз даљс развнјање и ефнкасније функцлоннсаље делегатског сн стема. као н система ннформпсап.а у свнм областима и об лицп.ма самоуправпог одлучлoaiba. • I < Посебно се наглашава потреGa остварнвања контроле у цн љу оне.могућавања бнло ког об гтнка раста потрошње изнад предвчђеннх оквнра. Y вези с тнм и онемогућавање прошире ња бнло каквпх права ван удруженог рада, без претходне сагласностн радника, кроз процес самоуправног споразумевања и друштвеног договаража. Мнснстнра сс на обезбеђнвању повећања производље хране, стабплннје.м снабедевању становништва и успоравању раста цеиа трошкова жпвота. Још једном је истакнута по" треба лреиспитнвања ннвесгнт нноппх y.naraiha уз реалнзаииј'} са.мо оннх којима се обезбеђујс впсок пораст лохотка. ’ Раст лнчннх доходака. заклл - чено је на седнпцн, повезати са порасгом продуктнвностн рада н поједнначним допрнносо.м остварени.м резултатом раца. а да пораст цена не сме бнти начин стицања дохотка. neh повепањс продуктивности. рада, сннжењс троиноова пословања. рацпоналннје коршиНење свнх фактора процеса ра па н чвршће доходовно повезивање. У будуће.м раду, речено је на крају разматрања, треба јача in улогу месннх зајсднниа. V њпма секннје треба све впше да се укључују у спровођење програма мера еконо.мске стабнлпзације, нарочито у онвм средпнама којс ое баве пољопривредно.м тфонзводњом. ■ . Допринос свнм OBILM тштањи-’ ма мора да буде већп п да његови резултатн што пре будм вндљпвн. На Конференцпјн је размаipan п друштвснн договор a полнтнцп цеиа вз надлежностн Општине за 1980. годпну. За-_ кључено је по овом пнтању да се прнлнком промене цеиа о томе гпггају п обавештавају rpabaini, како бп нмали улогу одлучпвања, а не са.мо прнхватања. С. О. . . , • • Ј > ; .
9. АПРИЛ 1980. • БГОЈ 154 ДРУШТВЕНО ПОАИТИЧКИ живот СКУПШТИНА ОПШТИНЕ РАЗМАТРАЛА ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ РААОМ ДО БОА>ИХ РЕЗУАТА1А • Боље корншћење капацптега и радног времеиа услов за успешније пословањс © Терет стабилизацнје треба сви подједнако да поднесу Послсд!мгх лана марта мессца Скупштнна општнне је разматрала аналнзу о заврш1шм рачунима оргапизаиија удружепог рада за 1979. годину. Прс тога, ово питањс које практлчно ломннпра join од почетка v активностн свих самоуправних п друштпеио-полпвисоко ОДЛИКОВАЊЕ ЗА ЉУБИСАВА СТАМЕНКОВИБА Указом прсдселника Републнкс Јосипа Броза Тнта од 22. дсцс.мбра 1979. године, на предлог Општинског комктс та СКС у Параћнну, a noводо.м 60-годшшбицс КПЈ (СКЈ) и СКОЈ-а, одликован је Орденом Републнке са срсбрннм вснцем, дугогодишши друштвено-нолитпчкн радник нашс средпне, Љубисав Стаменковић. Y досадашњем раду друг Стаменковић је био на више одговорнпх функција. Између осталог, био јс и председ нмк Општинског спнднкалног већа у ПараГпшу, длрсктор Српске фабрш<с стакла, председннк Скупштине општпне, а сада се налази на дужности у Савсзно.м већу Савсза сипднката. тичких форума. расправл>ано је на ссдншш изврипшх тела друштвено-политичкпх органлзација н предссдништва Скупштнне опнгпше, као и на зборовима раднпх људп у организацпјама удруженог рада. На-еегмнцп сс дошло са јасно пскрпсталисашАМ ставовима којн сс углавном сводс на то, да се прошлс године оољс пословало него претпрошлс. да такав тсмпо улива поверсжс, али да су и даљс присутне тешкоће у пословању приврсде, прс свега већих организа* ција удружсног рада п да је због тога потрсбно уложитп макспмум напора за њихово савлађнваљс. У^сстујуИн у дискуснји, Дра ган Всљковмђ, потпредседннк за привреду Скупштине опшги ис је пзмеђу осталог рекао: „Пред нама стоји задатак да више негц до сада радн.мо, да повсћамо продуктивност и увс дсмо макси.малну штедњу. Hero тако, овој средини је потребно да улази у смелнјс инНАНАЛИЗАЦИЈА — НОВА ИНВЕСТИЦИЈА • Радови на нзградњп главног колектора за потрсбе капализације треба да лочну половнно.м овс годпне. а њпхов аавршетак планираи је за годппу it по дана. Судећп према закључцима са послсдње седшше Скупштпне општннс. за овај временскп пермод наш град треба да реши једно од најкрупнијих пнтања на пољу комуналног уреbeiba. V лнформаиијп која јс на овој седннпи прсзептврапа делегатима стојп да су сс радпн људп п граћаин на зборовнма једногласпо изјашњавали н прихвапиш увођсЈве инвестиипоног дпнара за финанснраibc овпх радова. Срсдства прикупљсна овим путсм користићс сс п за пзраду тсхнпчке докумснтаинје v тшљу обсзбеђпваља новнх количпна воде. На овој сслтши CO делегатп су прихватпли н ттредлог за закључиваљс Саиоуправног спразума о удружпвалу средстава ради нзгрзлље овог крупног комуналног објекта v нжpin« •••••итпин. М. Ж. вестнне, јасно. тамо где су обезбеђсна срсдства, јер се само тако може јачатн прпврелпи потсшшјал општннс. Радојс Несторовић, секрстар OK СКС осврћући се на псто пнтање лодвукао јс да н поред постпгнутпх рсзултата и дал>с забрпљава стање и ИВТ КТ „Бранко Крсмановић”. нарочпто када су у питању обртна средства. Лосебно забрињава сташе у Српској фабрнци стакла када се рали о ппташу покриваља губитака. Говорећн 6 томе како да сс npenaanbe постојеће стап>с, Радојс HccTopopuh је рскдо да сс морају далско боље и вншс корнстнти постојећи капацптети п радно врс.ме. Једном речју, мора се чннити знатно внше да би сс рсалпзовало спровоБен.с мера сконо.мске стабплизапије. Скупштина олштине јс усвојила и закључкс у кОЈима се лрепоручује 'основним банкама н другим субјсктп.ма да делегашска шрибина ВИШЕ РЕДД НОД ЗАПОШШаЊА Чстрдесет и пст делегата у Скупштинм Основпс зајсдш!цс за запошљавање, од тога две трећинс нз удружсног рада, једанаест жена и пстнасст нз делсгацнЈа меспнх заједница на седннца.ма разматрају пнтан>а из областн запош.вавља која су од општсг пнтсрсса за све rpabanc name општинс. У протеклој гогхнни на пст ссдншда нашлп су се проблемп запошљавања појединих суфицлтарних кадрова, план запошљавања приправника у општини Параћип, npoipaxi рада СИЗ-а и Осио вне заједнице запошљавања, план стручног оспособљавац.а цезапослених, остварнванл плала запошл>аван>а за одређени временски период, а на дневном реду иашло сс и питање утврћиваља стопе доприноса за запошљаваже. — Док није било делегатског спстема било је вишс нсправн.тностп у области за- (1ошл»ава>ва. Са установљен»ем овог система заживсо Је u Друштвенн договор о запошљавању коЈп сс прнмсн»ује под контролом делегата, цстиче Стојан Жпвановић, пословођа Старог погона у СФС, који јс предссдпик Скупштнне Основнс заједннце. Ннје се дсшавало да се седнице охдажу. али нзвестан ирој делегата уопште не долазп на седнпце, тако да су па предлог Скгпштнне тс делегације упознатс са пеактивношћу својпх делегата, али је ннтересантно да још ниједан од тих дслегата нмје лмењен. To указује на чнн>еншху 2з сс прнликом нзбора делегага inije довољно водпло рачуна о другнм обаеезама прелложеннх делегата као и о њиховнм интересовакима. КАМЕРА ЈЕ забележила! НА ШТАФПИ учинс максн.малне папоре за стварање оитпмалппх средстава, за решавањс ликвпдностн прпвредс, као и њпхово усгавно трансформпсаљс. Исто тако упућсп је закључак v циљу јачања локалпог прпвредног транспорта ради што бсзбеднијег обезбсђпваи.а прпврсдс репроматернјало.м, као п прспорука скушптнпама самоупрашпгх интерссннх зајелппиа да ослоболс Српску фабрнку стакла плаћањсм допрнноса за ову годину. Из свсга проистпчс ла сс улази у јсдпу всома значајпу, заправо лрело.мпу голнну v стабнлнзовашу привреде општинс Параћин. Због тога свс снаге. сваки поједтшац морају датп свој пуии допрпнос. Па сигурном Тптовом путу: Милош Дракуловић чнта поздравни говор КАКО ЗБРИЊАВАТИ ОСТАРЕЛА ЛИЦА? ДО-sVs ИЛИ СТАН © Све впше старих и самохрглих лица тражп стан © Треба ли градити дом или другу врсту објеката? Крајсм прошлс годпие СИЗ ипвадидског и пензкјског осигураља јс расписао конкурс за повс станове за пензнонере. Из нашс општлне је за једанаест lapcoihcpa и тридссет осам јсднособннх стапова пристпгло око сто двадсссг молби. Половнна од учесннка на конкурсу су самцп. Трагом ове вестп потражнли смо објашњеље у Оргаиизаппјн пензпонера у Параћнну: Да лп се исплати једној особи датп јсднособан стан, јер стари и самохранп најчешће тражсп ivby iicrv? Такву прсту новча пс помопн нз пашс опттнне прима око сто пензионера у укупној вредности од преко четрдесст милиопа старпх дннара мессчно. V овој органпза инји с.мо чули још једну заиимл>нвост. V моловини, од столо сада пзграђених станова, тако- |5с станују са.мохрана лнпа. И лругп поданп, као па прпмер V протеклој годннп Скупштина је преко Извршног одбора доносила одлуке о финансираљу стручног оспособљавања лица за потрсбе впшс радних организација. На предлог онс Скупштнне усмерена су срезства од Milanон дннара Српској фабрнцп стакла, као позајмица за проширивање материјалне основе рада. Значајна ,јс н активност на усмеравању ученика за дефниитарна завнмања. Ове године Је раније негп обично сачмњсн план запошљаван>а за 1980. годину, којн је на јавноЈ днскусији, a трсба га усвојитн у априлу месецу. Да би сва питања бнла на време разматрана л усвојена. Стручна служба ове Основнс зајезницс настојн да материјале доставља делегатнма неколико дана прс сед1П<цс како би стигли да се упознају са »им н заузму ставове. Поред тога сваког мссеца и.м се доставља информацкја о броју лица која траже посао и броју запослсних. Оваква полнтика допрпноси всћој ангажованостн делегата, а у последње врсме највсћу акпганост испољавају делегати Центра за дечију заштиту п социјални рад као и поједине делсгације из ИВТ КТ и СФС. М. Живковпћ да трсиутно у домовпма за пспзпопсрс вап нашс општине живе трндесет и лва пензкопсра из огпптинс ГТараћнн, јаско упућују на то да је овакан дом нспоходан и нашсм граду. Стсван МилхтнновнИ, предссдннк Комиспјс за расподс.1у станова пснзиопсра упозорно јс' на податак да о осомс треба раз.мнпгБатн тпм пре што се очекује допотсњс Закона о пспзнјском оспглрашу зс?лл.орадпика, а број радника који ло одласка у пскзију нс лобије стан. такође је великп. И у Цсптру за дечју заштнту п сопија.гнп рад протеклпх голнна бавилп су се испнтиваН.СМ проблсма остарслих лииа. алп најчсшће са становишта to пнјалнс заштнте, односно лаваи.а новчанс помоћн. Интснцп јс нашсг лруштва не нлу у том лравцу Boh да сс овај проблем систс.матскп рсшава. На оспову података којнма располаже овај Цснтар. на крају маја 1979. годнне у сепским меспп.м заједницама јс било 6.44S лнца старнјнх од 60 година а у гралу 2.104 лица, односно око 14 одсто ол укупног бпоја становнвка у општнпи Параћпп. Корнстећп тс податке Центар је педавно органиг-овао анкетнрап>е дссет олсго од овог броја осгарелнх. а анкетом је обухваћено 855 лнца. Цнљ јс бно да се сагледају лотрсбе ове категорије људн како бн се па основу тлх сазнап>а предузнмалс олговарајуће мере друштвене заштитс. Јелно од нптања приликом анкетнраи>а јс било: да ли они сматрају да је потрсбан дом за старс v општннн Параћин и ла ли бп жнвсли у 1Бе.му? СреНтајући овс полаткс Делкнка Пактић, социолог. јс дошла до сазчања ла се највсћн број ста рпх лнпа изјаснио ла je Дом нсопходан граду, али би мал.и број v н>ему н живсо. Станимир Шутнћ, секретар СНЗ-а за соцнјалну запггиту, у крађем разговору нам је рскао да сс већ неко.тико годипа намепскп пздвајају средства за нзградњу дома за пензпонсрс и да годнилБС прнстпгне око 350 милиона старих динара. Тек на сснову података добпЈеннх срс ђиваљем поменуте анкете ситу апија he бити јаснија. Тачпије, заузеће се став да ли ће се пробле.м смештаја остарелпх лнца решаватл изградк>ом дома или поссбке ста.мбсне зграде за становање с тнм што бк се у тој згради органпзовале службе за обав.т»ап»е сервисипх услуга. На основу ових разговора мо же се закључЈПН ла у rpanv no стоји потреба за једнпм објсктом у коме би на одгозарајуbn начин билп решеми проблеMR остарелих липа. Посго.и и расположењс а чини сс да и срелства нпје тешко обезбезити. V нентру су нас уверавалн ла након \тврђиван>а капашгге та предстоји пшра друштвсна акнија. М. Живковнћ Локална штафста кренула јс нз ФТМ „Пролстср” Прппадницн Професионалнс ватрогасне Једнницс прсдали су Штафету радници.ма Штампаријс Што пре нам оздрави, друже Тнто, поручују радпиии „ПараНинкс" НаЈмлађн — најрадоснији: ггношгри ОШ „Бура Јакшић" песмом су дочекалн Штафету ^пана^ 2
Јављено на телесрон 266 ПОМОН ОСЛОБОДИЛАЧКИМ ПОКРЕТИМА ' OOYP „Ручно тргавачко стакло" прикућља^ па je помоћ за ослододи1ачке чокретс v ceerv и у смени Р4ДЕНКА НИКОДНБА v U3HOcv оо 439,00 д.инара. Рако је сада v це- .toj OOYP прик^кљено 9.094,00 динара. . V OOYP „Машпнско' тртрвочко стакло" окци^и око »рикучљања no.uo'it! мспешно јс завршсна. Сахупљсчр ic vkviiho 4.705.00 динара. : V Padwi заједпици „Еконо.чско . (buiufliciljcvu uoc.wsti" такоће ie ова aiaiufa vchciuho иривсдсHa.izpajy и нрикупљено ie 1,060.00 динара. Ово исто важи и за OOYP „On.iv .vetbueatbe craKAa" где je v, оделсњима ове OOYP н то граверници ' и декора цији прикупљецо 3.730,90 димара. Лкцију су у овом пери- 7 оду снровели и активн- 2 сти Padtie заједнице „Раз- ’ бај". Лрцкупљено је укун- ј но 580,00 дннара. 1 Illi РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ СЕНАЊА ¥3 ЈУБИЛЕЈ ОДГОВОРНД УАОГД УПРДВНОГ ОДБОРА ФАБРИКА С1АКЛА - HAPAfiHH 1ОДИНА XXV БРОЈ 338 ПРВИ РЕЗУАТАТИ ОХРАБРУЈУ Програ.ми мера екоиомске стаоплиза ције у нашој Фабрици дају првс ре зултате 9 To се осећа у свим OOVP- и.ма и РЗ Како су Програме укло пили у својс пословаи>е н којс су ме ре предузслн радниии OOVP „Машинско трговачко стакло", а посебно ка кви су први резултатн спровођења ових4 мера, разговарали смо са дирек торо.м ове OOYP дипл. инж. СРБОЉУБОМ ЈОВАНОВИБЕМ, који нам јс ре као следећс: Задацп који пронзплазе нз закључака Предссдшсштва ЦК CK.1 н Прсдсрдннштва СФРЈ са седшша одржаних у иовембру пропјлс годнне обавезују све чланове СК. синднката. о.миадинс. органа управљаоа и pyxoBobcisa. рдносно cue рзднмкс наше основне органпзацнјс да: II. Гуњсвпћ До сада је укупмо v Српској фабрици сгакла сакуплсно 30.600.00 динара. Са овим средсгвима која су у мећувремену прииупљена ова акција још увек није завршена у нп шрј радноЈ организацији јер она још vdeic траје у OOYP „Промет” и ООУР „Транспорт". — повећају одговорпост за преузете задатке у активносги ООСК. синдиката. омладнне u оргапа управљања: — доследно спроводе у дело својс радне обавезс којс пронзнлазе нз самоуправнн.х споразгма Ji договора: — поштују обавезе које регулЈШгу понашање сваког рддннка на радном месту: — нарочнто повећају одговорност прсма радној и тсхнолошкој јшсцнплинн: —чувају друштвсих' нмовиhv:— штеде н рацнонално троше све матернјапе и енергнју V репродукцнји: — извршавају планске задат кс на ралиом месту уз већу пропзводљу, бољп квалитет производа, мањс трошкове, већп доходак и личне дохотке; по-полвтнчком оспособљавању it ефвкарнијсм деловању у реалнзацнјн еконо.мске стабилвзаикје у Радној оргаиизапнји. преостали део алата. Овде мо ра.м да истакнем нзванрслно ангажоваље југословенских фа брнка за нзралу стакларског □лата ирвп пгт до сада. Посебно смо ианшлн иа разумевање и успоставилн чврсту и добр\ сарадљу са ..14. октобром" нз Крушевиа, пспакао јс v ралговору директор Јовановић. MiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiii ЛОКАЛНА ШТАФЕТА ТИТУ С ЉУБАВЉУ '■’•AРаднонпиа за нлраду н одржавање алата у IV OOYP-y noOOYP-v. V друштву н свв.м тнвностима на реалвзацвјн литнке Савеза комуннста. Ове мсрс еконо.мскс стабиллзацвје до даиас су нам довеле уштеду од око 250.000 ДМ.» a пзрадо.м челичннх кер.чова тро- -»-V, ■ Oeoiojiiuiiba локзлна — општннска штафега прошла ie кроз iiauiv Фабрпкг v среду, 2. апрвла. Ношена р\ кама .младл.х сгаклара, реглера, декоратера. металаиа п цр\ - гн.х. оиншла је пронзводне погоне, где су је радницц друге смене топло поздравнли са једно.м једнно.м жељо.м на уснама n v срцнма: — Оздравн на.м што прс, вољснп дружс Ткто. н још дуго иас води путевнма .мира и соцпјалнзма. . После проласка кроз погоне, иггафети је кид утазнс капије пеколнко стотнна радника приреднло свечанн пспраћај. Поздравно пнс.мо. у име свн.х запослешрс у нашем колективу, прочнтала је Гордана Дачић, техннчар у Контроли квалитета II OOYP. Поздрави које смо преко нисма п штафете упутилн гласс: — Прослввљајућн Твој рођсндан — Дан младости, срећни с.мо што можемо ова1 велнчанствени ттразник да славлмо заједно са Тобом. Свесни смо да улажеш надчовсчанскс мапоре у борбн са тешком болешћу и ненз.мерно с.мо срсћки што у тој борбн. као п у свпм досадаппвим борбама које сн водно, излазнш као победник. Свс оно што хоћемо да Тп зажелимо за Твој 88. рођсн* дан није могуће исказатп речтгма; учинићсмо то радо.м н стваралачком активношћу на савладавању свнх тсшкоћа «ојс стоЈе на пу^ту скономскс стабнлизацијс. П. Буднсалиђ Саглелавајх ћп основнс иро блс.ме v сво.м пословању. OOYP ..Матпнско трговачко сгакло" лао јс прнорвтет оцревенв.м .мерама еконо.мске стабилп.зЈHH1C в то: —t c.Maibeibe часовз jacToia бољнм ucKOpiiniliacaibc.M ii већн.м ангажовање.м на одржаваљу алага за облнковањс стакла; — смањење часова застоја већнм ангажовањем иа одржавању електро н гасних уређаја н внсталација: — штед ња п рационално трошсље сввх потрошнвх матернјала; — штедња дсввза набавком алата мз домаћнх фабрика, као и израдом челпчннх а нс металпзнраннх кернова. ia којп смо. такоке, увознлн. Обзиром да је ово још почс1ак остварнвања Програ.ма ме ра економске стабплнзаиије, a иа основу првнх познтивипх резултата које je OOYP „Машинско тргивачко стакло” по казало, правн рсзултатн се тек могу очекиватн. и снгурно је да онн иеће пзостатн. Евошграјући успо.менс на прве годлнс радничког само уггранл>а1Е>а, до сада смо углавном ппсали о раду и проблв’ иаттшн Радннчког савета. а мало с.мо занемарили улогу Управног одбора. Међутнм, прелнставајући старс спнсе и запнснике дошлн смо до закључка да је Управни одбор пграо врло важну улогу и да |с ггроблематнка којом се бавпо била врло разноврсна. Да јс то тачно показаће нам један заплсннк са седнгахе Гадннчког савста фабрике одржан 16. септембра 1931. годинс гдс јс на дневно.м реду, цитирамо назив прве тачке писало: — Полагањс рачуна Уп* р^вног одбора о сво.м раду. ЛзвсиЈтај о раду поднсо ie предссдннк Управног одбора Милојко Мнлошевнћ. којк је нзмеђу оиталог рекао да ie „Управни одбор одржао 47 седнлиа на којима су расирављана разна пиганл нз области пословалБа предузећа, као што cv радна цнсш1ллппа. отварање новпх капашггега II гво!>ен»е v пропзводнд' нстнх, као н пробле.хпГ капигалне кзградњс, иабавка матсрнјала. локашпа објеката, пнтатвс радне снзге п слнчно Из писаног нзвсшгаја кији je v прллогу Записника видећемо како је иаша Фабрика таза нзгледала. којн су билк основни пробдеми и .тешкоће у радх- н предузећа a н Управног одбора. ..Доспелн план закл>\ чно са 31. августом 1951. годпнс H3HOCI1 99350.000 зинара а нзвршпће се 98.81 S.000 дин, односно 99,5’’«. Иасталн подбачај резултнра нз недовршетка мовнх капацнтета и слабог рада капаизтета АМКО Б-1, која join miie нзграђена а нма планско задужсн»е од 3.900.000 линара. док Б-1 недоспике свој план ни до 50%. Уггравнк одбор је јрш кол. усвајања плапова за ту гоiiiHv иа време спгналнзнрао да ће бнтп .много потсшкоћа л,а се плаи на новнм капацитетима моћи да сс остварн. Прн кзвршавању плзискнх пропзводних задатака Ynравни одбор је наплазко на гешкоће: нспорука угља — пспоргчилац угља инје се прндржавао хтоворсних обавеза у погледу квалнтета. асортн.мана н начнна испоруке, Tano ла ie прнстнзао угаљ лошог квалн.тета што је јако ометало производњу п ква.пггет стакла. Исто је бнло и са електрнчном енергкјо.м iep ie фабрпчкн извор био прнигчно стар. а стргја преко зглеково.та често ie нестајала • гако да је било ммого застоја v производњи. Кроз чктав овај пернод од почегка годинс осећала се оскуднца panic снагс, а нарочнто неквалнфнковане. Ангажован>е.м Партијских. Сннднкалних п државних органа овај проблем je iicuito гблажеп алп није пефиннтивно решен, а нарочито забрнљава тенденпија радннка са села да се зздњнх. летњгсх месеци врат ј на clmo. Радиа Јисштл.чна је чезадовољавајуђа а отледа се у врло веллко.м upouei: ту нзостанака са посла, слабом квалптету изразе нечуваiha алата и сл. Управпн одбор приирема мере за њено отклашање. Y прппрс.м.к cv н раднкалпс мере за поправак квалнтета нзраде и за њнхово пзвршавање мораће да се тражн помоћ од Радинчког савега. Прилнв нбвнх радннка. а нарочнто нз школе Рогаш- . ке Слатине и очекнвање сгранн.х стручњака, јако су заоHirpii in стаибеио питањс. Власннцн нерацИонално пскорн тђеннх станова пружајг стра.ховнт бтпор у \сељаван>\’ дрггнх лнца. тс he Управнп одбор мораги ла затражн нн- '' тервенцнјг властн. Смсшгај новс класе хченнка v Индус-' трнјској школн јако је крптнчам, па се разматра могућпост нзградње једне бараке за њихов смештај. V везн капиталпс пзградње у нзвештају пнше: Планом за obv годинг планирано ie граБевинсквх радова за 61.3S8.000 дкпара. ia ipvuiгосип ciaiuap.i 26.000.000 дннара а за onpe.xiv 37.312.000 днн. ia монтажг 7.119.000 дннара н за стгдијс if нсграживање 10.500.000 динара. Управнн одбор је настојао да на вре.ме обезбедн пројекте н настоји да се алсоллтно обезбелм пзвршење плана грађевпнскнх ралова. Порез овнх послова н Јатзтака v нзвештајг о раду I Управног олбора говорн co join много. мпого извршеннх и- ј пеизвршеннх. Ако сс свему ово.ме дода и ненскуство са | којк-м су раднлн, онда је јасно зашто с.мо рекли на novel- ј ку да н.м треба одати посебну похвалу и прнзнање. ПОВОДОМ ЗО-ГОДИШЕБИЦЕ САМОУПРАВЉАЊА iiiitmiiiiiiiiiiiiiiiHuiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiimiiiiiiKiii'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliniiiiiitiii На пољу с.мањења часова застоја, као н рационалног трошења сввх потрошннх матерпјала максн.мално је ангажована већнна радника, а нарочвто одржаваоии алата и машина, реглерв п техннчари u инжењери. MebyrhM, mia н одређених тешкоћа код извршавања овнх Програма. Нав.мс, и даље јсдан број одржаваоца електро ypebaja и .иисталацпја упорно олбпја да свој рал всже вепосрсдпо за резултате у провзBO.'UbH. нако ic то прсјввоспо Правплннком о паграБиваи.у. Прогнв заквпх раднпка предузсте су конкретпе мерс. О ko'hkpcthilm резултаткма мера за с.мањење часова застоја п рапповалног ipouiciba сви.х погрошви.х матерпјала још се не'.могу латн праве онсвс. cue док се не взвршв потпуна аналвза, обзиром да је у залње вре.мс бвло поста засто ја због недостатака содс j<ao основне свровнпе за прризводњу стакда. а такође, налазпмо се у фазп освајаља машпнскс пронзводње МсБутв.м. тв на пољу су возватн. столоватих чаша. конкретш! резул i a штедње девиза већ Извршшш смо уговарање за взраду једног броја алата за обликоваље стакла вз до.маћвх фабрнка, док с.мо те алате до сада -увозили нз Фра.чцуске; НемаЧкс. Италије и Бсл« гнје. У току су уговарања п за ПОЧЕАО ТАКМИЧЕЊЕ У РАДУ ГЈрс.ма Зак.вучку Фабричкс конферснцчјс Савсза комунлста 11 Сннднката, који јс у потпуности прмхваИен од свмх члаиова нашсг колектвва, у ООУР-нма н РЗ ypabciui су критерпјумн п нзабранс комнсвјс које iniajy задатак да по Јавршстку сваког лтесеца оиене постингуге резултатс радннка, група, бригада, одељсња и да предложе одговарајуће награде. МЕБУОПШТИНСКА КОИФЕРЕНЦИЈА СК РАЗГ0В0Р 0 СТАБИАИЗАЦИ1И У uu.bv рса.ииације Закллчака Предесдлнштва UK СКЈ к Предсеанпттва СФРЈ и ангажовању сив.х субјектнвнпх снага у нрсвазплажењу п отKJiuibaiby ековомскп.х тешкоБа н доследном оствариваљу по.ш гнке скономске стабилнзацнје v 1980. годпнн, Председнвштво MebyontuTHiicKe конференцнје СКС Шумадпјс и Поморавља својв.м Програмом раца предвндело ie заједно са Председпнштвом Међуопштннског већа Савсза сивдвката расправу на тему: „Задацп Савеза ко.муннста у cnpoBobeHjy еконо.мске стабнлвзаинјс н доградља си стема расподеле п награИпваiba према резултатвма рада". тварити увид у ManiKv даље rraibc. проилеанГажовање За обраду тематике н сагле* давајде укупне активностп чла иова Сапеза комуннста л члапова Савеза сшшиката. формпрана је посебна радна стручнополитвчка група која ће обићн ie.uan број осповних органнзаиија удруженог рала п радннх заједнпца гдс he непосредно осчланства у конкреткп.м средн , ва.ма. Састанак-са овом радпом ipy noy одржаће се и у iianjoj радној органнзацвјп н то у иетак II. апрнла ол. На састанку !>е се разматратв некилико ивтан»а и то: сагледавање основtnix пнтаља -цз областн сгвца- ( ња н расводеле до.хотка. како ' се практлчно остварује пове зивању взмеБу органнзацпја м цруженог рада и доходовна ве за, како се одвнја цроиес ирипрема н доношења програма в планова развоја, сгепен удру женосш в узајамне повезано ств са „ваигтрпвредом". како се остварује слободна размена рада и удружнвање рада и ' средстава, расподела чнстог до ’ хотка в крнтернјумв за распо целу, начнн в метод вредвован>а рада н резултата paua. Материјал са овог састанкз као в вз рсталвх органвзаиија разматрађе се иа Ме^х опттвн ској- конференцији СК. Комнсија за праћење овог гакмвчења на нквоу Радне ор1ам11заицје. првликб.м размазрања прнспелнх вредлога и крнтсрију.ма вз OOYP в ‘.Радип.х заједнниа, препоручнла Јс ibiixoBiLM компснјама да се у предлагању награда опредељују внше за друштвено ирвзнан.е најбо.пим раднвив.ма, брцј га.та.ма. u ic.beibB.va п тако даље. Обо ире свега из разлигЗ што се окс ru nine славв 30-го дмпионии ра 1ВВЧКО1 са.моупрз с.>ан>а. a iicio тако в збот нег.З Bo.bHC екоиичскс сшуацвје у којиј се палазв iiania РаднЗ upiainnaunju Тако је препор^ чено да се одају слсдећа lipiuман.а: • : — Друштвепи прпзнање за iiuciwrm ic нреко шта.мпе н фито-нсгзпна v ввлу похвале; ' — Дшпо.ме од стране OOYP н Радне органнзацнЈе — Јеанодневн нзлет за најбол,е групе. с.мене и оделења; — На крају акције за појешнцс ггредвндетн као награду ручне часовнике са посчетом: — За поједвнце предввдетм паграде у књигама са тсматико.м вз НОБ-а u сл.: — Предввдетп н друга првзuaiba. пре свега. друштвена ко ia су v складу са значајем овс акввје. Н. Гуњсвнћ 1^иана@ 3 9. АПРНЛ 1980. • БРОЈ 15*
9. АПРИЛ 1980. • БРОЈ 154 НАШЕ СТАКАО • НАШЕ СТАКЛО ЦА МЕБУНАРОДНОЈ ИЗЛОЖБИ „ЈАБЛОНЕЦ ’79" ВИСОКО ПРШЊЕ Н4ШЕМ ДИ341НЕРУ Y OOVP „АМБАЛАЖНО СТАКЛО Y Чсхословачком граду Јаблонец па Нпсп свакс годнне одржава се традлцпонална МеВународна изложба најновнјих достнгнућа у областн дпзајпа стакла и лорцслала. Најрсномнранпји пропзвођачи стакла п порпслана пз целог свста окупљаЈу сс средином сваке годние у Чехослопачкој да прикажу докле сс стпгло у овој умстностн и шта све људскп таленат п стакларска лула могу да створс. Y изложбелпм витрнна.ма Јаблонсца сусрсћу се хајннвситпвннја дела чувених свстск1гх пмсна у дизајну стакла н порцелана. На овој изложбп прзппе годш:с порсд излагача нз Чехо cji.’r’Fc, ФилАхстрије. HcM<XFe, ССС? л ryvnix лрвн пут 1'о^авлли <:у н eixnoiiaut из надЈс зс.мб;, л to иашс »: аб рикс. На списку длзајнсра којп изл<о#у својс радовс, мс!?у светсклм њмснлма као Тапло Бл ркала, Тимо Сарпанева лдр.. уписано јс и и.мс нашег длзај* нера Цветанке Вгкобратовнћ. Нзеча креација — гарнитура ва за тиркизнс мапгранс скромни сс појавпла међу експонатима који порсд сгварнлх сстетских врсдпостн, лмају за собом л исоблнс траднцнју, нмс аутора. фпр.му нз којс потичу » сл. Иако бсз свпх тнх додатлпх атрпб»та, гарнктура ваза је пг.ак привукла пажњу ла себе п сво.м .ворцу лонела лајвлше npirnaibe — мсдаљу .Јаблонец 79 . Шта о ово.м прнзнању л свом дслу каже лаграБсшЈ avтор — Цвстанка Вукобратовић. — Сам паступ на тако рено* мираној свстској нзложбл за мелс јс прсдстављао нзванредап успех. Веллка је, свакако. част кад свој рад упорсђујстс ОПАЕМЕЊИВАЊЕ СТДКАЕНЕ АМБАААЖЕ чајно, да сс жпвот бсз стакла уотпите вишс и нс може ни да замислн. При таквој многострукој и вншестраној употрсбн шупл»ег (амбалажног) стакла шсгона јс површнна ихложена вслпком оитерећењу. Због тога иастају оштсИсња која смаљују мсханичку отпорност стак„з, а такођс, с.мањују и хемпјску рсзис тснцију површлнс. Да би сс постигла већа посГаршггура ваза н медал.а .Јаблокец 79” Днзајнср Цвета Вукобратовнћ — »а повећању продуктнвно* н мернтс са делн.ма пајвсћпх свстских мајстора. Према томс п паграда коју сам добнла за 080 својс дело п.ма посебпу вредност. Гарнитура ваза коју са.м послала у Јаблонсц прсзставља једну цслу серпју боиа, које после прпмарне функцнје у свакодневној уиотрсбн. добијају своју трајну вредпост као декоратнвнс вазс. Рецп.мо и то да Цвсташ<» Ву кобратовић ово није прво при знање за н>ен рад, мада јс, Kano она речс, најзначајније. Цве таика је за своје крсаиијс до сада добила пеколпко највишпх Југословенских награла које су прлзнаше ibchom досадаипвем :ДГ' и потстрск за новс пдсјс » достигнућа у области дизајна стакла. Експонати су лзрађени у нашкој Фабрнци, п раднли су пх папш стаклодувачи. па ово non3»aibc Припада п њнма, а -и ислој нашој Фабришг. Д. Мплетпћ тајаност стакленс површинс, ле мењајући основни састав стакла, површлна сс побољшава па разнс начинс. Разллчнте особине странс могућностн стакла омогућују и м много* применс побољша* п>е п повсћаЕБС отпорности одговарајући.м оплсмењнвањпма. V оквнру таквнх постгпака одговарајуће мссто заузима п постгпа.х паношења слојсва (ослојавањс) којп изазпва примстно побољшањс особнна стакла. Да би нзвршпла потребно побол.итање амбалажног стакла OOYP „Амбалажно стакло” извршнла је набавку комплстиог постројсља за оплемењпва ibc на топлом крају и постројсн»с за оплемењивање на хлад иом крају. Ово постројен>е je монтнрано и пуштено у рад почстком овс годЈше и до сада је дало лобре резултате у раду. Помоћу OBILX постројења обрађена површина шупљег (амбалажног) стакла на топлом и ] хладном крају доблја на пове- ( ћању механичке чврстоће, a тнме и саме тврдоће као и глат 1 коће „ отпорностн површлнс. На овај начии помоћу опле- < мењивања постлже се всћа н> < држљнвост прлтиска и смању» i је се фактор трења у односу 1 па кеобрађено стакло (већа ’ способност за клпзање). w ’ ОплемењлваЈБС на топлом 1 крају врип! се на транспорте- 1 ру након што јс боца изашла 1 нз машлне са те.мпературом од 450 — 500°Ц. Врућа површипа стакла са свнх страна сс напа- < рава паром од одређеног сред- ‘ ства у одређсној хаубп па са мом транспорту. Након напарпваља површнна боце, долазл до попуњавања мнкро шу« ' пљнна п напрсЈШна и због раслсис површине у тсмпературном ннтервалу лзмеђу 70 п 100°Ц. Овакво оплемењивање дајс при правилном начину рада н претходном разрсђпваљу са водом у односу 1:100, такођс у поступку распрпшвања, врло добру глаткоћу и високл сјај на површинама статапања стакла. повећава се тврдоћа Поред напред наведенпх предностп које се постнжу при оплемењивању амбалажног шу пљег стакла, повсћава се могућност вишеструког оптпцаја, употребе, поповпих гтрања п пу н>ен>а боца, л у односу на неоплсмењене боцс ово повећање се креће од 8—10 пута. Затнм, постиже сс про.мсна оптнчкнх особина (смањсњс измене зрачења, утлцал>е на конвенпију н проводљивост шупљпнс), промсне електричних особила (нормално стакло јс добар нзолатор). Прнкладпим наношењем слојева стакло сс може сиабдстл добром површвнском про водљивошћу. Посебло треба рећи да сс опле.мсњивањем можс постнћи СЖДИКМ ПРЦ ОДГОВОРНИИ ЗДДАЦИИА н пдаиу »иадчг Код оплемсњивања на хлад- »on крају, такође са одрећеним средством, ради сс о дисперзнји једног сстеровог воска у водн. Овај пролзвод дозвоља ва трајно оплемењпвање стакпзрада стаклснс ■ амбалаже тањим злдовима, чимс би омогућила велпка уштсда матсрнјалу, а салшм тим и иовољнвјн финанслјскп сфскат. М. Милановнђ КраЈе.м Јануара овс годиие Belie Савеза синднката Југосла* вије усвојило је Програм задатака Савеза синдиката у остг.аривању скономскс стабплнзаиије у 1980. тодини, пз којсг оојављујемо садржај који се односи на задаткс основдшх органи* зација Савеза синднката. . Савсз синдлката утврБујс спо јс задаткс у остварлвању еконо.мскс стабллизацлј< врс« ме наставл>а|Ба свстскс сколомске крлзе и озблљло чаоштрслих и погоршанлх мсбуцародних односа, у условлма кала су у нашој земљи на многн.м подручјима постипгути значајнп прнвредли и други резглтати, али и заоштрсни млогл проблеми у еколомском развоју, лраћснл разарањима којс су проузроковали земљотрсс у Цј> ној Гори п елемснтарне нспого* де у неким рспубллкама и покрајинама. Економска стабиллзацпја тра ЖИ всллке напорс, одрнцатБа. промену начина рада и другађпје понашање свлх субјската привредног и политнчког си стсма. Кључни задатак оргапизацлја и органа Савсза синдиката је да сс залажу да oiroворпији однос према утврђсли.м задацнма прнхватс свл, од вајшпнег руководства сваког радника понаособ. Слндлкат мора обсзбсдлтл услове да раднпцн активно пратс реализаплју договоренс по.чнтике ско ло.мскс стабнлнзаиијс н да траже одговораи однос н понаша* jbe свих субјеката прлвредног н политичког систс.ма, а посебло всћу одговорпост пословодллх органа л стручних служби. Y својој активностн на спро вођењу поллтике стабнлпзацл* је Савез синдиката ће се орлјснтисатл: — на повећашу гтродуктивноћен»е резерви за повећање про изводње, посебно оне која сс заснива на домаћим спровинама; Градилиштс 02,03 НОВИ АИМЊАК |Е АОБИО ТЕМЕЉ Постављањем арматуре и уградњом бстона у темељ димњака предузеће „Ватростална” практпчно је извршило припрему за всо.ма важнг фазу лзградње самог дл.хлБака. Од нарсдле недеље ћемо сваког дана моћи ла видл.мо новпх 2,5 мстара дпмњака, све до његовс коначнс впспле од 60 мстара. Грађсвипско прсдузеће „Граллтељ” јс завршило бетонирање тсмеља на халл пећи н наставља са нскопом зсмл>е за темеље стубова ла хали хладжачс. Извођач челлчарсклх радова „Гоша” урадио је чсллчну конструкцНју за xanv пећл и у току ларсднс недеље отпочсћс са монтажом истс. М. Иваповнћ .Al ■■‘■'ГТ — на повћаи.у продуктлвпостп рала, путем унапређнваља органлзацнје рада и nocnoeaiija, лрплагођавања програма производњс захтевима тржишта, бол.сг корншћсња пролзводнпх капаллтета, потпунлје разрале ослова н мсрила .за расподелу срсдстава за личне дохотке, насредстава, развој п»с самоуправнс рада, итд. Органлзаиијс п i снндлката у рочнто вредиовање производног п инвсптивног рада; — па коришпељу радног времена, средстава рада н односа према раду, о че.му трсба извршлтл анализу стања л узрока, а затнм моблллсатл чланство радл лрсвазилажсња слабостл. — на дугорочиој орлјентацлји v лзвозу л на сслективан u рапионалан увоз; — ла сужавање широког фронта иивсстиција, уз прслспптивањс свих инвестицпонлх програма, прл чему предност треба давати улагањима у приорлтетнс делатности — пронзводњи за лзвоз и до.маћп.м сировлнама. Савез синдиката he се актквп рати и на приттремању п доношењу средњорочних планова развоја у чему раднл људн тре ба актнвно да учествују како у прнпрсмл, тако* п у доношењу овнх значајнлх доку.мената, с тл.м да плановл порсд пројскллјс раста пронзводњс, про.мста услуга и лнвестпцлонпх улаiaita, обавсзпо обухватс » расг дохотка, удружлваљс рада и HOBU ИНЖЕЊЕРИ ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ Y Вишој техничкој школи — смер ирот ивпожарне заштцтс у Новом Саду длпломпрали су пре извесног вре.мсна четири на ша радплка п то: Плија HynvрднЈа, Ралко Николић. Bo'pbe Глишић и Стојак Живановић. Ако њнма додамо и Стојалина Ивановића који јс исшто раннјс завршио. онла можемо рећн ла нмамо пет новлх инжењера баш „з онс области где смо до сада заостајалн у стручиом кадру. Оспособљавањем ових стручЈБака н љнховпм правл.:- ни.м распоредом н »аша Фабри* ка, а п општина Параћин. стеклн су уолове за много услешппје организовање протнвпожарнс заштитс. п viianpcbcорганлзацијс органм СавсОСНОВНЛ.М I! другнм оргализацлјама удружс пог рада поссбпу пажљу трсба да посвете сталном и објектнвлом свпм звоја јс то инфор.мнсдњу раднпка о актуелним питањнма т>ап пословнс политпке, јер услов пСног ангажовања раднпх л»уд1! у остварпвању по лнтпке скономскс стабплпзат.иНОВА ХАЛА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВОЗИЛА Радови на изгрздњи оделен»а за одржава^ве возлла су у пуном јеку. Радопс пзводл грађевилска rpvna name Фабрлкс. Добар дсо матсрнјала јс и.з круга радле оргаллзалије. а кровлу конструкцнју, такоБс. cv лзрадллл браварл лз ООУР-а „Тсхллчкл пословл". Радллил са нестрпљењем очскују завршетак радова јср услови рала пол који.м сада pane врло су тсшкн. Сала сс поправкс углавло.м пзводе у једлој хали чија је површнна мала, без вснтплацпјс н санлтарнпх ypebaja. V новој халн како је предвлБело вршићс се оправка п рсмолтоваШе, уллавном- виљушкара. Y њој he битл лзrpabeno кутатпло, оделешс за ремолт мотора (за генсралпе оправке) и дозлдаће сс одслење за електро мехапичаре. Почетко.м коришћен>а нове халс очекујемо cuaibeibc трошкова пословања, бржу л квалптеглије оправку. Ова пнвсстицлја је једна од највеђнх у залњлх 10 годила у OOYP-y „Транспорт” и утолнко је свл са всћи.м лсстрп- .БеЈБем очекују. Д. Мијајлопић Колектмвни рад и одговорност Преоптерећеност која може да сс изоегне. Како кодсктивни рад може да допринесе мањој оптерећености привредпих, друшгвено- -политнчких и самоуправних руководилаца Свс всће обавсзс у оквлру послован>а, којс су намстлутс нарочпто у овој години, због потешкоћа у пословању пропстеклим лз повсћаља ’ цена сировпнама, горнву и рспрома теријалу, с јсдне стране, и мерама екопо.мске стабнлизаци* је, са другс странс, толико су прсокупиралс руководиоцс. олносно.’ дпрскторе OOYP п РЗ, сскретарс ООСК. председнике Синдиката и Омладннс, као и председннке Ралнтшклх савета — да је права всштнна одговорити свим ти.м обавезама. Спровођсње закључака друштвено-политпчких органнзапија V оквиру органпзацпја радних акцнја, као п такмпчсњс у paay у радној (Зрганизаиијн, ,још више су повеНалс тс обавезе. Поред свега овога, сваки ол овнх руковолллапа има н своје редовне ооавезе. Овако велнки број задатака, премећспо је у праксл, всћ доприносп љиховом переловном пзвршавању. И самн ови руховодпоин сс жале, када пм сс одредп нареднн задатак. да још нису завршплл ии nperxoдни, а наредни задатак већ долазн. Па, има ли излаза из ове ситуације? Смањивањал задатака, свакако, нншта нс би постигли, јер су сви онн неолходни и н>ихово извршење не може да сс одложи. Онда, где је нзлаз? Сваки од директора OOYP и OOYP н Радллх заједннца и.ма једног нли више зазленикаг’ сза ки сскретар ООСК л.ма свог заменлка л Секретарнјат ООСК; свакл председнпк Основне оргалнзације синдлката и.ма Извршни одбор на чијем се чслу он налази: свакп председник о.младкис нма свог за.меника: сваки председнлк Радннчког савета нма свог заменика. Ако свс опо знамо, онза јс сигурно ла бн алгал-оваљсм свих тих сарадника могло лакшс тг бр- ( жс спроводитп све задатке. Значи. морамо у наредно.м периодг да лма.мо вишс повсрс- »ка у своје сараднике л ла пх игго више упућујемо у суштнну послова н задатака. Сигурпо је да сва кривииа у неап* гажоваљу сарадннка не лежн v самим овим руководноцнмз. ПлтаЈБе је колпко смо н мн, јб1иови сарадншш. учиннлн ла им помогнемо у њпховом раду н извршсњу бројпих послова. Често их препуппамо да сами ангажују и више што треба, а ми, стојећи него по s' страли, спрсмни смо, да чим ие нзврше у потпуностк постављене задатке, тражлмо л»ихову нсодговорност. Yeobeibc колектлвног рада и одговорпости помоћлћс да мно го одговорплјс н успешније »звршавамо све задатке. Има* јући ово у вилу ле бл требало да чскамо потпуно увођењс колсктивног рада, него можемо већ сада да га прпмсљује.мо л у Секрстарлјатима Основиих организаллЈа Савеза ко- .мунлста, као л у Извршнл.м од борима основллх оргализација силдлката, ачгажујућл свс члановс овнх органа, узимајући у обзпр њпхову склоност за поједллс врстс овкх задатака у циљу што успешпнјег љиховог лзвршавања. II. Гпвсвић Ypcbyje: РЕДЛКЦИОНИ ОДБОР Урсднпк: ДОБРИЛА МИЛЕТИП 1/1аанав 4
9. АПРИЛ 1980. • БРОЈ 154 ПРИВРЕДА«ГРАДСКА ХРОНИКА ЈОШ ЈЕДНОМ О M3 ВРАПЧАНЕ У ПОСЕТИ ГРО „13. ОКТОБАР’ КАКОГРАДЕНАШИГРАБЕВИНЛРИ ■Biiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiie КУМ ДОГОВОР ГРАДИ Вајкадашњу истину народнс пословпие, много пута потврђену, у Месној зајсдници Врапчане покушалп и локазали и у овом, новом облику ■ Изградллм просторија Месне зајсднмце створена јс могућност ла сс грађани окупљају, разговарају, расправљају н логоварају Y 1978. ГОДИНИ Y ПАРАНННУ ЈЕ ИЗГРАБЕНО САМО 19 СТАНОВА Y ДРУШТВЕНОЈ СВОЈИНИ ■ Y 1979. НАШ ГРАД ЈЕ БИО ВЕЛИКО ГРА ДНЛИШТЕ ■ ШТА И КОЛИКО ЈЕ УРАБЕНО Y ТОЈ ГОДИНЛ РАЗГОВАРАЛИ СМО СА МИРОСЛАВОМ ПЕРИНЕМ, ДИПЛОМИРАНИМ ИНЖЕЊЕРОМ АРХИТЕКТУРЕ, ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕ КТОРОМ ГРАБЕВИНСКО ПРОИЗВОДНЕ РАДHE ОРГАНИЗАЦИЈЕ „13. ОКТОБАР". ■ Резултати договарања нема слободних сто.иша. скгурно Врапчане добпја на састанппма, на којнма видљпвк су ■ Полако алн нов лик псндап су нскадашњпм размишљањпма о прссељењ ’ врапчанских зс.мљорадника преко пругс, зашта нема могућности ?. ни «>!’• лсијских средставз. Акција „Најлешпе дворшптс’* носи it награде за највреднијс. Вредно јс помепутп замисао ■ Са кавпм пословннм резултатп.ма је „13. октобар” залршио пословну 1979. годину? ја.ма удружсног рада, а са ти.м и нзражену природну фдукчуа цнју. Покушај ла се овај проб- — „13. октобар” јс пословиу 1979. годинл; завршио са позлтнвнп.м резултатнма свих основннх организација удружсног рада. Познтнвннм, ако сс пос матрају упореднп индексп са пословном 1978. голином. Али, рналкзлрајући саме елементе, којн чнне снимак пословног ре зултата, нс можемо бпти задо вољни, јер су ннлексп утрошсннх средстава (140,2) н закон* ских уговоринх обавсза (141,6), нзраженијп од пнлекса гкуппог прихода (136,4) штб јс резултирало мап.и пнлскс дохо тка’ (131,6) (128,0). чистог дохотка Евидснтан јс бржн раст утрошенпх средстапв, поссбно у ставпн утрошсног репрозукино ног матсријала, чнје су пснс такве тендснштје раста ла их не Мнрослав Псрић лсм реши је било, али ннсу даПРИОРИТЕТ СОПСТВЕНОЈ СРЕДИНИ ■ Шга Јс у питан»у да у лнко.м Градншту и КупрнЈн јектс бржс градкти и ла сс Вс обОсновна Иелија наше друш твене заједннце, на прнмсру Врапчана добнла је свој правп значај. Ова стара мссна заједнппа до пре нзвссног врсмсна радила је, како самн грађанп кажу, рупшскк. Мећутнм. нзградњом просторија Месне зајслннис, све јс кренули. Место за шах и стони тсннс, место глс су започшБаш! разговорп н слављенп поговори, место где могу компензпратн просечни лн очекпване резултате. Свн наведени фактори, којп сл утицалн на овакве пословие рсзултате, i.ao и другп: педовољна организованост, ман»е више код свих наших осжжнндексн пораста трошкова, као п повећаних обавсза привреде. Продуктнвност је расла задовољавајућом стопом од 20,8 одсто, док су еконо.мнчност н них организаиија удруженог рентабнлносг у опадању. Овлс Pa^a и радне заједнице, болотреба рсћп ла јс стопа запош- вање-и °асгствоваље са посла. 'saBaiba од 5,9 одсто всћа од стопе у нашој општипн, али ми слпм да је мала за грану као iuto је грађгвинарство, нмајући у впду старосну структуру у нашн.м основнпм организаци у 1980. годинп. иосебно cv наглашепн у програмнма мсра стабнлнзације свнх основних органнзаинја у,чружсног рада, па с тпм п радне органпзације као целнне, па се надамо да he резултатн иос ловања бптн join позитнвшци ШТА КОЧИ БРЖУ ГРААЊУ? ■ Којп су објектк завршенп, а којк започети у претходној годЈпш у оггштинч Параћмн? н»а радова, што је обавеза нгвсстптора, нанлазак иа неочесцлплнновапијс придржавате рокова? — Наша радна оргаиизаиија јс нзволила разове у лрстходме две ronime на пословима ре креацнје Фабрнке шећера у Нупрнјн. Пословн на реконструкцнјн су нзвршаванн са много мука, лолуше уз солид; не псие, јер се како рекох раднло о реконструкцпјн која у извођспл' гпзћевннских радова пма поссбал чрстмап. парсшто што се тиче мзрадс прсцнзнс гехнпчкс доку.меитаннје, па самнм тнм и рокова радова. Мн још увск раднмо па тим објектнма, у завршној фази, пако cv од странс ипвестптора жел>еин роковн већ исгскли. Што се Велнког Градпшта тп че, тамо бмо присутни од лета 1977. годнне када с.мо уговорплн, због нецовољнс упошљеностп v Параћину, дом здравља. Вслнко Градшите, као комуна која нсма своју грађевнчску оператпву, при.мпло иас јс, пре свега, што није нмало срећс са пашнм прстходннцпма. Нор.мал по, трудили с.мо се да оправдамо указано повсрсЈвс колпко с.мо моглп, али ннкдда ма штету нашег ангажовања у Параhnnv. Градња у Велпком Градншту ннкада па и у овом ipe нутку нпје ангажовала вкшс оц 35 до 45 иашлх радника. јср с.мо често ангажовалп сснема слободног .мсста ин ла једпој седници. место кога Враг^чанн зову „Кутнћ”. Домаћинскнм односом према средствнма који.ма су располагали, мештанп су сагледали објекат „по мери”. Монтажча зграда, смештена у Пол»чс ту, под своје окриље прнмнла је п самоуслугу, модсрног типа, продавницу која. како v једном разговору рече Јован Томнћ. председннк Извршпог одбора Месне заједпнце. по свом пословању *далско премаniyje н најс.мелнјс прогнозе. дннјн период свог рада. За уз враг укључнћс сс у радне акпије које се плаппрају за ове про лсНпе данс. Неколнко паралелних н јсднако важипх задатака очекују овпх лана младе н старије Врапчапе. Планира сс, измећу осталог, уклзњањс блата са асфалтираних улнца, како ие 6н дошло до заплтдсња, какве такве, канализацнје. Ypebeibe лростора око дргштвсппх про сторнја, како би сс већ постојећи парк прстворпо у сеновјгго одморнште под старнм кестенпма. Нормално, да ће главни терсг ових послова понети омладина, чија ће се активност осетигн много вншс како јс рсгулисапа тервторијална по дела овог дсла града. Прогнозе Свн заједно, како нам речс за рал другог дела зградс ннсу нзневеренс. Свак> Прсдраг Марковић, председник дневно окупљенн око шаха, до Скупштнне месне зајсднпце, за мнна, чашице пазговора, меш- ложпће се за спровођеље мера танн су у току свнх noraba.ia стабплизацнје, које су овде спс к проблс.ма, тако да често ти иифичнс због састава дечатнонсобавезанн разговори наликују „летећим састанци.ма". Врата друштвсних просторпкнване тешкоћс v зе.мљн. због зонску ралну снагу са тог поо великом сквсру, добно одређеним ким захтевнма на ња улине Живке Мирослава Joiniha који бн сс урбанистичместу спајаДамјановић, п садашњсг простора код П-љчета. Све су то идејс и остварсња поникла у „Кутићу”, међу л.удима са нстом мпсли: Да сс Врапчане про.мсни, улепша a остане Вратгчане. М. Милснковпћ НОВА АКЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА ЗА ЛЕПШИ И ЧИСТИЈИ ГРАД стн већине домаћинстава. Како повећатн производљу хране уз прпмену најновијпх достпја пшром су отворспа свп.ма myha н смањнтн трошковс, про добронамернн.ма. Недавно прд- бле.м јс чнје.м рсшаваљу Врап8. март, нзложбом сликара — аматера, у салн „Кутића”, Врачани посвећују посебну пажњг. Заштита човсковс' среднне, пчани су показали да њнхове проблем данашњнце, продрла сфсре интересова1иа ндч п даље јс н у ову месну заједнпиу. По ол свакодневице. И параћински чело се од сопственнх двориодгајивачи голубова ту су на- шта. Одвојнти економски дсо шлп дуго тражспо уточпште и од куће. регулмсдтп тпггање оргапизовани у клуб одгајн- смештаја и одвоза стајњака и вача „Слога Y 20”, почпљу пло- m крају улепшати двориште. Градска конфсрснцнја Coипјалистичког савеза, у оквцру прославс мајских празника, организуЈе акцију чтппћења и уређења града. V току априла, any наредјптм месецпма омладинци, vченици, радштп и грађанп наше опиггпне треба да се ангажују на уређен>у својнх животпих и радних средина, чшпћељу дворншта, улипа н тротоара, испред својих дворишта п зграда, јавТП1Х зелешгх површпна — Y 1979. годиип наша рад- ::а организација је завршнла и предала на коришћењс лословно-стамбенп објекат ,Ј1ал:елу П” од 40 станог.а н 4 локала. Иначе требало јс, пре.ма уговорннм рокови.ма, да буду завршени н стамбени објекти CO—9 у улпци Буре Салаја од 35 станова и дечије обданиште у улиш! Лоле Рнбара. Објекат CO—9 је у закашњен»у од 60 дана. Остало вре.мснско прскорачење јс, од мадзорне службе ннвеститора, оправ дано, јер се још прилнком лочетих земљаннх радова наишло на внсоке подземке воде, због блпзиме реке, које нису дозво л.авале напредовање у радопнт*.а. Очекује.мо да he завршетак свог објекта бити у августу ове године. Закашњењс лечнјег обданпшта је везано за неуобичајено пзражену ентеријерску обраду, што је објекат у целшга учвнпло врло комплскснпм за нзвођеље. Завршетак овог обкодс (прстходно вађељс огромпнх блокова постојећпх објска та); као н нецовољно дефниисаиа техпичка документацпја објекта, љнхова ност по радовп.ма, данас прати. Карактернспгчан неусаглашсшто нас н ггример је објекат Кула, којн је авгусга 1979. отпочет са градњом (извршен широк нскоп), алп су радовн палогом инвестнтора, почетком октобра прошле годинс обуставл»ени и активлрају се ових дана по обављању прспројектоватва подрумског простора; илп погонско-послов нн центар „Електродистрибуци је”, састављен од ннза објеката и поједтшачне документацндручја. V Велнком Градншту смо ло сада завршили само лом здравља, којп је грађеч уместо уговорсннх 14 читавих 20 месецн. Тренутно завршавамо дечнјс обданпште, a v току голмн завршићемо п једну стамбену зграду од 30 станова и основну школу. Вредност свнх до сада реализованих н уговорскнх радова је око 8 мнлијардн старпх динара. Сигурно је да сс нешто ш:- тензпвнијс ради на страпи, прс свега шго је наш радннк тамо на терену па не.ма ссега опог што му изнскује близина куће и породицс. ■ Каквн су ваши дал»и плаповн на шпензнвнрању изград је, ни до данас немају разре- 1Бе објеката у општнни Парашеие детаље за нормално п y1UH н када нам обсћапате заврнесметано пзвовење радовз. Из свега овога сматрам пог јската? решним увсрсљс да је објскат г.ронзвод само извођача радова, већ мнопос другнх, ман>е или више утнцајних фактора, a шстак започетнх стамбемпх об Ка ошто сам напред рскао, инвестиииона пзгра.цња, било сгамбна нли друга, завнсн од много фактора, понашања свпх пре свега инвеститора п и>его- . вих прелходно извршеннх оба- ^ссника у пзградњи, који тревеза н пројектних организаци- СВОЈС ” обавезе јекта очекује се у првој поло- ја којс формирају пројектну обављаЈА стручпо, снпхронпзовинн месеца маја ове годнне. документацпју потребну за ре- ван0 и ефикасно. отреоно je Од уговореннх објеката у алпзацкју објскта. вршити друштвелу к т . \ ■ * - и свчх фактора — учесника: од лрошло! годннн су и пословно- ■ Иијс ли можда треоало да т г н Ј ■ урбанистичкнх услова, прекз мзраде пројектне доку.ментацн- ■ Нијс лн можда требало да стамбени објекти „Атнна I", ова радна органпзацнја нзвесАКЦИЈА ОКО ДОДЕЛЕ ПЛАЦЕВА ЗА ИНДИВИДУАЛНУ СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ АИЧНИ ДИНАР ЗА СТАН • Зашто касни додела плацева? 0 Ове године 155 парцела за нндивидуалну градњу Радн убрзаннјег решавања нут код Органа управе па стамбеннх пнтања радника на настављен код Општинског тернгорпји наше општине п у да у Параћнну. Нзвршно __ -- ---------- главнб пројектовање н лнцита Је сускладу са заиртанпм ставовима за учсшћс лпчног дипарау ста.мбеној изградњн, Самоуправна лнтересна заједнпца за уирављан>е грађевннскн.м зс.мл.кште.м п ко.мупалне делатности општпне Параћли рашчишћа ва терен н опре.ма локације ра ди доделе плацева за индивнду алну стамбсну нзградњу. Од Мшх>слава ФнлнповнНа, секретара ове Самоуправнс нп тересне зајсдннцс смо сазнали да јс ова Зајсдннца својнм иро грамом предвндела да у овој годнни извршм доделу плацева као и на скупљању старс хартијс и амбалажног стакла. Соцнјалпсшчки савез позива све радне људе и граВане да се укључе у ову акиију it да се максимално ангажују да нам жквотна н радна среднна буду лепшс п чистије. Y току овог ттролећа, Туристички савез огшгпгне Параћин покренућс акцију „Параћин у цвећу", која би од овс ГОДШ1С требало да постапе 7 радпционална. М. Ж. СА ОПШТИНСКЕ КОН ФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА „Стара штампарија” и послов- тан број послова препусти не- . »ЈО-ста.мбена кула у улпцн Map кој другој граћевннској радној Је па до УТР011^3 др\штвеннх шала Тита. Нс желећи да прав органпзацији? средстава, како се то, за сад , „ Пл чинн само са нзвођењем радодам „наше понагчање на овим — До сада ова радна органива кроз надзор, граБевинске и лруге инспекцијске службе. Што се нзс тиче, спгуран сам да по елимнннсан.у многнх досада изиетх пропуста, ми heмо и.мати простора и времена за интензивније укључпвање у развој и унапређење грађења, за његово постепено индустрнјалнзовање, за крајњи цнљ: брже и јефтиније.граћеље. објсктп.ма, морам рећп да су запнја ннкада није н.мала толп закашљења проузрокована н ко уговоренкх објската да нх другим факторк.ма везани.м за је требало препуститп другим љнхову изграцљу, као што су: гра!>евинским органпзацнјама. иерашчишћене локације за ор- Мсђутим, ако оисннмо да Јанизацпју градилишта у вре- нам јс потребпа помоћ за неку ме уговореног почстка пзвоос- од фаза грађења сигурио је 5 ^вана^ да ћемо је потражити од раднлх организација са којнма имамо добре пословне односе ллн потпнсан Самоуправнн споразум о пословно-техннчкој са радњи. Разговор водио: Сдавољуб Обрадовић на слсдећим локацнјама: Потез између улнцс Мошс Пија де н Жарка Зрснашша н реке Црницс, популарпо назвап „Ја годњак” са око 112 плацсва, северна страпа улнце Ииапа Ковачевића од улиие Теслине до улицс Михајла Илнћа „Ку, ље” са око 20 плацева, север иа страна улнце Првомајскс пз мећу улнце Теслхшс н улпце 8 марта са око 13 плацева, Јуж па страна улнцс Војводс Сте пе, Првомајске преко »fpyre, ждак” око 5 плацсва. Иа овај ипја за ycTynaibc радова на нз градњп свих инфраструктурннх објеката. Екнпе геомсгара пнтензивно радс па терепу По требно је овде нагласитн да је до нзвесног закашњења у прсдвнђеној ппнампци дошло зато што временски услови нису дозволили гео.метрпма рад на терену. За остале локацпје рсшаваље нмовинско правннх од носа је у току. После њиховог лавршетка геометри he свој део посла од.мах обавнти. За успешан завршстак свнх прсдвнђеннх послова у вези ло дсле плацева за ипвалидску ста.мбену изградњу, ова Заједница lie морати да уложн преко 2 .мнлнјарде старих дипара. Обзнро.м да СИЗ нс располаже тако велпким средствима, проблем lie бптп решсн овнх дапа путе.м кредита код банкс. У овој Интерсспој заједтши улагани су велпкп напорк да се пмовинско правнн послови завршс у најкраћем могућем року, алн сптуапију отежаван БОЉН УСЛОВН ЗА ННВАЛНДЕ • Како ооезоедити nose просторије за окупљање п рад? тнм улицама у насељу „Гло џак” око 5 илацсва. На овај начин ћс у овој годннн О1ГП1 то што овакви спорови грају. Геодетска управа CO дуго Паоадодсљено око 155 плацева. За локацнју .Јагодњак” прс добронамерно. Недавно прсд двнђепо је решаваље нмовинско правннх одпоса, изградља фека* градња улнце, водоводне .мреже, трафо станице са нискона понском внсоконапопском мрежом. За остале локацијс треба само решнтн пмовинско правне односс и пошљунчмти у.шгце. * На локацнји у .Јагодљаку” је поступак око нзузлмања гра ђевинског зе.мљншта окончан. Споразум о накнадп са рани јим власннцнма нијс постпгИнн последњих мсссц дана интснзнвно ради на послови.ма парпелацнје за потребс овз Самоуправнс иитсресне заједнице на обелсжавању rpabeanir ских парцела. Како с.мо у овој службн сазнали, коначна обрада података за локацкју „Јагодн>ак” биће готопа средкпом овог месеца. Овн подацн cv пеопходтп! за објављивање кон курса за додслу тих парцела грађапима за пндпвидуалну ста мбену нзградву. После тога. уж^фбано he се рахштп нстн пословп п на друпш локацнја ма. М. 5K. Конференција органмзацијс инвалида рада општнне Параћин крајем марта јс разматра ла извештај о раду за последiba четирп месеца и усвојила програм актнвности организа цијс за ову годпну. Y том краг ко.м врс.мснском периоду доста је учнњено на побољшању матсријалног положаја пнвалпда рада, а на Предссдшгштву су разматрана друга значајна питања која су у делокругу рада ове организацнјс. На конференцпји најактуелнпја су бпла организашгона гаггања, као и питање обезбеђиватва просторија за друштвену актпвност ннвалпда рала. Како се то питање намећс као најактуслнпјс, у овој органпзацнјп верују да ћс га уз помоћ шпре друштвене заједнпцс брзо решнти. И У TOKV ODC ГОДИНС ОПШТ1Ш« ска органнзацнја инвалида рада бавпће сс питаљпма обезбсћнвања сганова за ннвалндс рада, затим he раз.матрати стањс н узроке плвалпдности v раднпм организацијама, о фор .мнраљу заштнтних радпоница, а нзмеђу осталог п о раду ХТЗ службс и нслужбс социјалпс зашпггс. М. Ж.
СЕЛО • ПОЛзОПРИВРЕДА 9. АПГИЛ 1980. * БГОЈ I.M [=■" ПЕСНИЧКО СЕАО РЛШЕВИЦА ф Песннчка буктиња прекоморавска у новој књн зи „Пролспшај се од песме” ф Свсчаност пово Дом локалне Штафете младости • Поруке љ убавн другу Титу хроника месних заједница Завтгчај јс најлспшн кзд сп далеко од љега, кад иа густо.м ситу даљине проссјеш успомене као бсло брашно. млп ка . сс никада нс вратпш. Завнчај ти је камси темсљац твојс будућс надграДње, сунчани лавч рпнт познатог н драгог, алн претссан у љубави н очи.ма детнн»нм 71 плашл.пвнм. Завнчај јс буквар жлвота, па н највећн \ мовн v тој лл бави остају аналфабете ислог живота. Шта би тн. чнтаочс. у улози новннара записао о свом po.'J ном cc.iv? Ја пе могу да прсскочк.м цвстнс бресквс ллла бојс у впнбграднма н пчсле пз Дннчстовог пајвећег пчелшвака v латниама нежпн.м као оч ни капцн лсвојчниа. апгопс пшс ЕГШС н сла.мс тта вршају. ссља ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА ЗА MC' UUJB VhE II НАВОДЊАВАЊЕ ОРАИИЦА БЕЗ ЖЕДНИХ НШ ■ Регнонална водопрнврсдна самоуправна ннтсрссна ааједтгаа у Купрнјп путсм копктрса донсла јс одлуку о удруживању средстава са ООУРом „Пољопрнврсдна производња” у Параћпну и По.Ћопрнврсднш! .чобром ..Добричсво” у Нупркји за изгредњу акумулиија п то: малс акумулапијс на Чубурском потоку нзмсћу катастарскс опитптнс Нупријс н катастарскс опнгткнс Параћпн, на гранпчиом подручју, и акг.мулаиијс „Мућава I" на тсркторнјн Пољоприврсдног добра .Добричево” Акумулација „Мућава I" на теренима „Добричева" нма капацитет 170.000 куоних метара воде, а претежно he се користн ти, поред другог, за паводљавање пољопрнвреднн.х површина на који.ма he се прокзво днти се.мс шећерне репс. Кол акумулацнје Чубурскк поток. лоред задржавања поплавног таласа и оплемењнвања вода, основна корист трсба да будс такође наводњаваљс пољопрнвредннх површина у летњем пе рноду, а у зимском периоду за државањс великлх вода. којс сада, док акумулација пнје in грађена ,плаве врло велнку површнну плодног земљишта на (економнји Основпс органнзације удруженог рала ,.Пољоаивредна производња" у Па Ј&бну. Као што јс позпато па inf површниама ООУР ,.По љопривредна прпзволња' гајн : основне ратарске кул rvpe: nine ницу, кукуруз н pern-. Капашггет вештачког јсзера •на ^убурском потоку јс 330.000 кубних метара заггремине, oi _ тога кориснс запре.минс око 300.00 мспара кубни.х. Радови на обе акумулаинје почелн су у новембру прошле годнне, и npcKHHVTH су бпли само у знмском пепноду због вре.менскнх прнлика. a no \ говору трсба ла буду завршсни io половнпс овс гоЈнпе. — Да бн сс пољс .Змвч" пот пуно заштнтило од попланнх вода. предузеће се изградња ioiu једне акумглације и то на Кпесалачком потоку. која би певн потез „Змпча" заштнтнла ол Roia које сс сала ту слпвају током целе годннс нз noioKa с једпс странс п с другс пз растеретне ко.море водовода који снабдева воло.м Параћнн if Бупрнју. Очекујемо да he у току овс годнне доћн ло удруживања средстава са Скупшти пом општнпс Параћкп за пзра лу овс акгму.1зппје‘тако ла бн v току овс гошше могао лз буде нзраћсн олговарајућп пројекат. рскао нам је Милу тпн Глнгори1свн11 стручнн са радпнк 1- BoioiiDiiBpcinoj ла једнппч v Бтпрпјн. Д. Г ПРОТИВГРАДНЛ ЗАШТИТА У ПРОШЛОЈ години ОДБРАЊЕНА ЛЕТИНА • Сарадња са месним заједницама одлична, али највећн opoj OOYP-a н земљорадничких задруга још није потппсао споразуме о осннваке нспод дреша који бп и нсбо рогљама собалнли, а љчн н.м оз илеве п прашние сузе као оп белог лука, дане жуте проје поплаве, кад Средпољс лпчп на велико ружно огледало, нспид । ојег труиу kvkydv3h н ninetinпе. Мораву воду од слуха у лсTibiiM мсссцпма кад сс отањн као опасач. сингкањс бакарнпх тсла шавачкпх и чепурачкнх кгпачпиа. дапе болестн п пр внх ..Нсгро бомбона”, млал.е ролнтељс забрпнуте за децг н нмаљс. учтс.ие’. п Kpciiiha.’ Jr лста, Шанета. Драшка. Унпета Звонка... ланас готово средњу гспераинју очева, озбнл-ннх, вршљака којк су се тзко рсћи ioiu jnie трвплп у порти плп пгколско.м дворпшту око лопте noic.bCHii па „Партнзан” и Iln г.сна Зве.па’’, са ггуннм испови- ”а сллчпиа '■ бојп познатнх 'Нгдбалсрз. Као голсбпјс крнло пнто. mhiiv дстлпбство, м ..To ic бно збук” како бн рскао Брапко Раднчевнћ. Ппвог дана апрнла сунчана оловка пртала је cvhkc кгћз н дрвсћа по селг, алп ц всдпнnv па лпинма Рашевчаиа. Из на1 асфалтног тта славобпи'. лрапспарентнп. ипвена слова .■д-бзвн за ipvra Тптз. Млапп н мештанн Рашевиие тога лача бпће ломаћнпп локалнс шгафетс млалости. Чпме се поносс Рашевчанп Ilo лрограму снсчаносги tooth обплазе новоотворену зубну амбуланту. смештеиг v Здра Бственој станнцн. једној занста лепој зградн. у моравском стн- • IV, \- којој join радц лекар online праксс, апотска, лабораторнја .. Рашсвчани сс пбносе јср су прво село 1’ параНпнској оп uiTHHH којс и.ма готоно комплеihv здравствену услугу, али н шалтер банке. встерннарску станнцу, школу, Дом културе; пољопрнвредпу пзтругу, прву са.моуслугу. пеколпко' одлнчмо сиаблевепи.х пролавшша. a veкоро н терснс за мале спортове. сзлон иамештаја. спо.мепнк палнхг бориима... V 3 Јпавс« вепој стаппнн гп;> зпајемо зубног лекара Бе.тнћа, младог човека, стабнлпе личнистн н олмереис рсченнпс. Oi нрвих лапа стекао јс снмпаткјс Рашевчана. Са н>нм смо разговаралн о раду, људнма, се.т.-. Каже стоматолог Белпћ да му гитовање. пе представља ннка- ■ гешкоћу, н ца су условк за pai сзсвнм лобри. Целокуппа опрема за згбму амбуланту кошта око 300000 лннара. Месна лајсдшгаа Рашевние панас постиже изванредне рсзултатс. Велику заслугу за брзн просперитет ?ашевнцс н.мар љенн чслнп људн: Слободан Тасић, Жнвота Јанковић, Топ.и. иа Ннколић, Доашко ЛткиИ.. к остали којн својг драгоцено слободно времс пољо1грнвреднн ка nocBchvjv даљем раду п нанрсткг села. Штафста од љубавн it оданости Ол о.младннс Поточца млалч Рашсвпис су преузслн локалнт Штафетг младости. Испред Дома кглтгрс сјатпо се цвсг рашевачке бмладннс. пноннпн. грађанн. девојке у народпн.м ношњама. заснпају ивсћсм пут Kyi про.тазп најдражи сн.мбол младостн. Са разг.таса езбтђенн глас спнкера омладшша. За којн трсмугак ’Птафета .ггбзв!' Јгре.ма другу Тпту стпжс. To је прнзлање н поверење млади.ма овога села. Пријатно узбуђеЈБС. ion.ii: пљесак рукг 'омладнн- 'скнх. сељачклх, гдаршшких Штафета тлазн у лспо ypebcHv бнблнотеку. tic треба да се изBnni:i свечана поомоипја ктмпе рагчевачкнх песника „Пролепinaj се oi песмс”. Песничка свечаност Почстко.м ове годнне Месна .'•ајсднниа Рашевнис направила ie ако нс јединствсн подвпг. a ипо први v регпону п uihdc. TIodcпсдовне дс. птносги почетко.м гоо.нпе фпнамснрала ',с и нздавагкс зборника рашевачке посзијс. Y Рашевицк ннз годнна веН rinsa песннчки пламен. поезпјг г.цшу и старн и млацн. а тевсгоро њнх најбо- ,,r'54CT?B;’’a’v сс V чбвообјављенјо кљнзл са ззнста врсI'lni квалнтстн.ма. '. 1’водној речп на промошлн Kitirre ЈБиљана Радовановпћ, профссор К1М1жев11пстн рекла ie- — Нлпорн н ре тлтати овс средннс. тачннје ове месне ~аieimnic noTBohyic 44ibcininv да јс „провпнцнја у иама” нли пч ie \ пама. а плјапа псснпчкс пл нора.ме Рашелкце упечатљнв<> ”.н-стр\-јс кад сс нздавачком лелатношћс и исговањем пссничкс речн баг.п једна сеоска Meena заједшша — а број песнкк-) богатством могнва н пссппчкк манирн хказујм на велике по тспцијалс. треба поздравнтн :< спссодно о.мопћптн да се ова сп-чццд потпуно пскажс. Затнм су рашевачки песниик чнталн cBoia остварен.д, Такл се штафстн млалости ггпндптжнла н песнпчка штабета Рашсвчапа. буктшке љг<5авн. н irai.ieniiD-rx мстафора. вечне свежпне свста. М. ДнмнтрнјсвнВ РЕГИОИАЛНИ „СУСРЕТТГ СЕЛА 80” њу II удруживап»у средстава у овој години Y прошлој годинн iiajeehn део територнје региона ШемаДијс н По.морав.ва је vciieiuno одораљен од града. тако ла сс .може рећи да јс то бкла годв иа.врло добрих резултата противгралног спстема којн н.ма 138 нзграђеннх прогивграднн.х статпша, ол гога 14 на lepinoријп нашс ошптинс. Највсћи број протнвгралннх станииа н.ма п резервнн лансер. тако за ипје могло доћи ло велнкнх прбкнда због заказнвања, vi io свс станиис су биле на врс ме. снаблевснс н осталом погребном опре.мом. Стрелин су свакако далн вс лики допрннос успешној одбранн летпне. НајвсНом oneиом оцсњснп су стрелцн ЛранbcnoBua, Toilo.ic п Крагујсвца. Сарапња са месннм заједннцама за сада јс далеко боља у односу на ООУР-с. НајвеИн број. OOYP-a н земљорадннчkilx залруга пнје потппсао спо разу.м о осннвању Заједниие за, протнвграчну заштпту, док споразум о удрежнвање срсдстава ол 132 ООУР-а само 19. пјто може да и.ма зпатнс noс.теанис на рад и сфпкасност спстема протнвграднс заштите V овој годнпн. НАЈБОЉИ ЧИНЕ ЕКИПУ док терпторнјп општЈШс Параћпн само јсдап стрелац -има олличпг оцсну. једап доору. дсссторо задовољавајгћу II .чак 16 незалпвпљавајуђу. ЧмibCHiina ла слрс.тпи m«cv адекватно HPipahetni ла свој рал. irarpai.i ча стпелпа је лзноспла 1 500 .11ГП31,•» мессчно, а- за помоћника 1.350 лннара. Y овој годшги палокнала he пзносптп 1.900 11 1.800 лпнара. алп то још Hiijc .laiono.’bABaivhc. ако се зна за то л.а-тн па.тс внше пз жел>с да n »-'nanr cnoiv твпву пли вннограл значн вншс дооровољно. то нп1с шгп! сме да буде разлог петпспиплпнс, која може ла буде катастрофална по летину. Велнку глогг у рззвнјањг протнвгралне лаптгге тшајг месне .ia:<*ii!inie u основне организаипјс удруженог рзда м. д. Рсгноналнн „Сусрстп села 80" стартују 19. апркла и тра jahe 10. — 11. маја, када he сс одржатн ревијалпа прнрелба, одлучепо је на састанку Peru оналног олбора „Сусретн села 80" ол 28. .марта у Крагујевцу. Овогодншњн сусретн села до носс извеснс новине у такмичен»у. Ове годнне постојс трн так.мичарскс области. У гтрвој младп he сс так.мнчитн у исгоМААДЕ ШУМЕ ПОКРИВАЈУ ГОАЕТИ Ф Y овој годинн ће се засадити око 340.000 садница * Огревно дрво се извози у Италнју • Прс.ма усвојеном плану за ову годнну, Шу.мска секција he наставнти н даљс са радовима на поднзању новн шума. Пред внБено јс да се нзвршн пошу- .мљаван>с -на површвнн од 120 хсктара, ласађпвањс четннара на површннн од 5 хектара н разгс! радовн на нези новооснованих култура на поврпшнн ол 217 хектара. Значајно јс да he се пзвршитп пошумљаваљс углавном онпх терена који не могу да се употребе нн за каквс друге сврхс оспм за поднзање шумскнх култура. Како иам је рекао шеф Шумске сек ицје Душан Раднћ, заеадпћс се укупно 340.000 саднида и то углавном смрче и прног бора. Впедпост овнх радова износи трп милиона динара и средства су обезбећена. Поред овога наставнће сс н са разннм радовима на нези шума. Y том с.мнслу је предвнbeuo да се нзведс • проређнваље ресурекннјс, разна чишћења на површини од 283 хектара. Значн да lie Шумска секција у току овс године изводнтн би олошке радове на укупној noвршпни од 626 хектара. Значај но је напоменутп да he се кроз разве радове на нези шума утлавном нз прореда, добнтп 10.000 просторних метара огре вног дрвета од чега ђе-се' 7ДОО просторннх метара пзвести и Италпју, а вредност овог изво за је преко пет п ■ по мгсшона динара. вањт нзворног мелоса. пссама и нгара из Шу.мадије и По.ма рављз, заткм у рецитовању н свнрању на старн.м м\’знчкп.м ннструментнма. У другој области треба показатн саврс.мсно музнчко стваралаштво: новн музнчкн ннструменти, модернс песме в композицнје. хоровн. Y трећој такмнчарској области вндећсмо модерне балсте и нгре. затн.м је предвиђено квнз такмнчеље нз двс облаСТ1!.: голипа самоуправжан.а" it „Тито о пољопрнвреди". Параћнн јс домаћин таклшчен>а у првој областп, у групн са Светозарсво.м. Нупрнјо.м и Рековцем, а пајбољс тачкс нз ових области бићс пршшзанс на фнналу фшгала у Рековцу. Пооедници нз Рековца стнчу право учешћа на рсвпјалној прнредбл у Крагујевцу, са којс сс бнра репрезентацнја за републичко такмичснл: „Сусрсти села" које се одржава сваке годпне у Зајечару. О учешћу наше екипе, одкосно о избору најбољих тачака к извођача који ће представљатн нашу опиггпну охтучнваће се ових дана на састанку Такмичарског одбора. М. • Димнтријевић д. г. Мпанавб Док.а Мутнпиа: ДОПРИНОС СТАБИЛИЗАЦШИ II oMVAiunut Дон>с M'TiuiGv 4shc смој допрпиис стаинмч.чанцји н iirrc«'t.n. Одчгвсно )е на послел<к*.1 снста»ж\- Огнопнс оргаичмимј? ССО да се вркст’ пи •кпкјп са«цт1ч.-чм сакумдарнт' снроачнш. у хоЈоЈ бк с* ч K.k'-’iK.iH н оста.п< гроНлнк. CwRCircvojHorT акчлјс ««<•••<> тр •• иа, обаисстно мае Јс Мночотр МчздигомФ. пр*чсончк Осноиге ор.» 1тзалијс ССО v o«ov селу. Г.-»ч!«рЈе Ik* ић Извор: АКТИВНОСТ МЛАДИХ HE JEIbABA Зд рсдовиу акпгапост фгдбмског кд\ба w кул-*ч-рио-умс1«1>чког £ др»игтвв нз Извора, АТесна заједкпча је и.цво1кча 12.000 апмара. ол = га 7.000 sa фулбалски клуб п S.OOO ча мдкле амвтсрс. Културно-умсткичко лрч-niTBo. кнапс. пастач.чз Аклву акп<вно-г = каг» п преко зиме. Нсла*ко је гостовзло у Воговпни. л очпх »ана при £ прсма ее сусрсг са Јсмп 1сдтп< сслом п;» бол.счачке отптмне. Апа ПЦтпћ : Бошљане: ПОЛ>ОПPHВРЕДНИЦИ ВОЗАЧИ £ Прва гр\-па полалклка аа обмц- чпрзв.чања нн ио.члпрнпрс«нми = мпигмчаиа всћ самаГујс тсорстско граднво, после коЈег he и врбктпч* = но прк.мен,нпатп етсчечо зн»ни> пз саобраћаја. 1 iKTcpeconaifct* је ис.шко. к.и.-о v Боипмкжу, .тако >< окдлини се- | лкма. . £ Потбчац: 1 П1’ВА СИМУЛТАНКА Нсг.оформкранн Шзлоаскл КАуб ..Борац" пз Поточиа, за r.oic «a»i = unxe oprainnonuo je гтрву стимултанку на 12 таблл вротив свог <см-^км, £ прсокатсгбрика Милана Пстровићн. гаЈсторског каклндатз нл Пачсч^ = Потровкћ Ic побслво па осам гзбли « четнрп партиЈе рсммзцрао. Hsiv- £ ресова»1.е Ппточана за max јс велпки. нарочнто међу з«ла«ти. Стојан Петровч!- £ Лсоина: ? АСФАЛТ КРОЗ СЕЛО Y ОВОЈ ГОДИНИ | Kai.o СИЗ за лоихшс ч некатегорвсапе ayrcsa нн|е у vonhixx £ тн ла ' честв\јс ceojim лелом у завршсгку зсфалпкп пугз кро« ЛеЛпм.. = V А'. :«<инм ол 1М0 метара. Месна хаједннцд ће покушап« лв у гонт и*е £ голпне пз срелстава самодопрпноса коЈи сс neb тбнра у п; сорху. <!.<•- £ јпм лсброво.чтп1 радом асфалтира прсосталг чсошип-. • Мц-ам ВАагијсвнђ * Својново: ПОБРАТИМИМА Y ПЕТРОВЦЕ Ocifoeim oprawviauiijii Савеза борапа u <хталс £ органнзацпјс Свпјповв 12. алркла ортамнзују тродиииинаЛш« кнрла>а £ прнјате уства у збратиимно село Пстровцл у В\кокзрскоЈ aninriiiii*. £ Kao п разгијкх годш<в сусрет Свлјновапа п Петровчанз ctMp.iai £ богзг г.рограм. сусрста, рлзговора. спортскпх к кглтурно-зибивинх £ прнрезбп. Свстмпп Жмииочи^ г Снњи вир: ДОБРОВОЉНИ РАД ОМЛАДИНЕ Прпн пролсћнп длјот м омладште овога хела оротнчу у знаку w»n роao>wor рала. Пооунакн су прилаанл вутавн« урађсн простор око ло ма културе ,п засаВсно впше саднпца знтиелена. преурсбецс пр<х-торЛ1С Парс.тнхх двна млади Ci<»*ei Вера урсзнћс лискотеку и бпблмозеку. b'ariiuu Пааловн!) Чепурс: ТЕЛЕФОНИ И РАЗГЛАСНА СТАНИЦА Месна заједлила Чесура и Till Flapahmt потпмса.Ч1 су yrrtsop г пзграл>ш? тслсфонске пентрале од сто броЈем. ко|в гр«хм <ipop«*i* у току овс голпне. . Уооредо са нзграллли телефоискс Агрслсс нцсзмлнрађе се и ц«ч_ жа за разгласпу стакицу *п«ја врслносг износи окб cio VHsaia aanapa ■ ЛРЛГОЛзУБ Марки&ип | Давидоваи MOCT И САОБРАНАЈНИЦЕ £ V складу еа заЈсликчкки пнтерссши п ол.мвима, коЈс треба зч = £ остваре m пал>у коришћела и урсђеља простора, Моспа заЈсдкниа Дв- | £ видовад и Скупштина Аерохлуба „Наша Крпла" пз Параћгена поттио- £ s аи су CaitoyirpaaHH сооразуз«. Заједлзпккм лелот^ем. сбсзбеВс!км н £ £ удруживансм за нзградлу саобраћаЈптаи прнст\-пнцд путева' до »еро- = £ дром> у ..Давхдовцу сбезбсђуЈе. се решавз>к проблсмлтикс из про.-ра- £ | иа двеју заинтерссоваши скртигпта. У другом рсду ту су трн еемс.п = = објехта. мост, саобраћаЈккцв и dct.w члЈп су проЈектз при крају. £ Најверамтанје да.ће.једаи од оаа три објекув у оаој годшт бнти м = = реа.исмжав, одвоспо-изграЛет, захвал.ујућв баш овако гтрошпрсша« мп- = | терссхма v. заједппкаи- алпжоважу, чнЈн-су резу-лтати већ видни. = Станко Васкћ = а1шц1иши1цишшшдишшшшиишшишшшш1шшшции1и1и1П11111И11111!1111шшпш1111шш1111111иЈ;
9. АПРИЛ 1980. • БРОЈ.1М ’HohwHeuolmt ПРОИЗВОДЊА Y MAPTY H КЛННКЕР H ЦЕМЕНТ ПРЕКО MAHA ФАБРИКА ЦЕМЕНТА .НОВИ ПОПОВАЦ” 9. АПРИЛ 1980. БГОЈ 255 Скраћење ремонта пећи — дало је резудтате, а одлнчна производња цемента заслуга је управо обављеног ремонта млина из замене пре преград ног зида. • . САВЕТОВА1БЕ О КВАЛИТЕТУ И ACOPTHMAHY ДОМАБИХ ЦЕМЕНАТА Y TPOFHPY ЦЕМЕН1 U ШЦШ ПРОТИВ ЕИЕМИЕ КРИЗЕ ОД 33 ИЗЛАГАЊА HAU1IIX СТРУЧЊАКА, КОЛПКО БЕ СЕ ЧУТИ НА САВГ.ТОВЛЊУ О КВАЛИTETY Н ACOPTHMAHY, ДЕСЕТАК СЕ ОДНОСЕ НА УТНЦАЈ ДОДАТАКА НА КВАЛИТЕТ UEMEHTA ■ KAO И HA РАННЈНМ СЛПЧНИМ CKYHOBHMA, НАЈСПОРНИЈИ CY ПУЦОЛАНН Првих дапа апрнла join пису оили познатн коначни резултати мартовске производње, са проиепом залиха. али вероватио неће ттумо одступнти од •оннх који сс своде у свпдепцији ООУР-а. ..Пронзводња иемента”. Пре.ма прорачуннма изведсним ма основу часова рада по стројетвз, v марту је проилвсдеио око 30 хпљада тона клппкера, док је план пре.двиђао 22.930 тона. На овзј знатни пре оачај свакако јс утниало скраheibe ремонта највеИе лећи. План пропзводње пемснгаод 48 хкљала тона бнће свакако пребачен. Рачуна се да је лроизведено око 52 хиљадс тона иемента. Овако повољан резулпат је прплика да сс опенн сфекат постављања новог ripci радног знда. План производље новимала од 20 хиљада тона је. како се рачуна, нспуњсн. Уз свс овс повољнс резклтате неопходно је истаћи п проблемс којл су врло актуелпн у riorohy, п о којима сс всћ расправљало па оргашгла управљања. н једна резервпа. Мећупш. мс- -равпа је само једна дуваљка која сс нсадскватпо користи join и за пражњењс силоса. Дуваљкс су всћ наручене, алн сс чека на набавку нз уво за, пошто их пема на домаћем тржишту. • Пробле.м јс п v love што не ма трећс. рсзсрвнс дуваљке за свснтуалну замепу луваљке за избаш1ваи>е брашпа у дополчпстсм и 113 допол-снстема <у хомо-склосс. Y ОРГАНИЗАЦНЈН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА ЗА ПСП11- 1'ИВАЊЕ II НСТРАЖНВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА JI КОНСТРУКЦИJY Y ТРОГИРУ CE ОДРЖАВА САВЕТОВАЊЕ O КВАЛИТЕТУ II ACOPTHMAHY ДОМАБИХ ЦЕМЕНАТА ■ УЧЕСНИЦИ CABEТОВАЊА ПРНЈАВИЛН CY 33 ИЗЛАГАЊА O НАЈЛКТУЕЛННЈИМ ПРОБЛЕМИМА ПРОИЗВОДЊЕ ЦЕМЕНТА. KAO HITO CY: „ЕКОНОМСКН ПОЛОЖАЈ ИНДУСТРИЈЕ ЦЕМЕНТА H ЊЕГОК YTHUAJ HA КВАЛИТЕТ” CPEHKA КЕГЛЕВИБА, ДНРЕКТОРА ЈУЦЕМЕ, ЛРОБЛЕМН ACOPTHMAHA, ЦЕНА II НАМЕНСКОГ КВАЛИТЕТА ЦЕМЕНТА” КРЕШНМИРА ПОПОВИБА, „ПЗБОР ЦЕМЕНТА ЗА КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦНЈЕ" МПЛЕНКА 111 ТРОВИНА d НПАК, НАЈВЕБН БРОЈ TEMA ОДНОСП CE HA ДОДАТКЕ ЦЕМЕНТУ ■ O TOM ПРОБЛЕМУ Y ТРОГИРУ БЕ ЛОКАЛНА ШТАФЕТА Y СФС за хомогенпзнрање сировкиског брашна. V пршшипу, пот ребно је да буду исправне све трн луваљке — лвс које радс. Рсч је, најпре, о дуваљка.ма Величпна пробзеча је у гоме iiito сс rrpoucc пронзводње ослан»а иа исправност дуваљкн које сс тренутно употребљаваПРАКТИЧНА ОБУКА РАДНИКА н. ГОВОРНТН ДЕСЕТАК НЗЛАГАЧА, A ME15Y 1KHMA ЈЕ И ДНПЛ. ИНЖ. TEA ГАБЕША СА ТЕМОМ „ОПРАВДАНОСТ УПОТРЕБЕ ДОДАТАКА И ЊИХОВ .............................................. MEHTA”. YTHUAJ НА КВАЛНТЕТ UEПосле свсчаностн у Основној школл „25. мај" у Поповцу. ношсна рукама дшадпх радника, штафста је стигла на свсчано урсВен плато у круту фабрпкс иемснта. Тачио у 13,45 часопа 2. априла радншш су се окупнлм да дочекају и поздравс штафсту — рођенданску честмтку дпугу Tirrv, У последње врс.мс много сс i говорп о квалптету домаћих ие- i мспата. који јс на бројни.м ску- :■ повпма јавно крптнкован. На- ј мсра овог прнказа нијс да бра- i ни, одпосно оправдава квалн- ј тет це.мента, већ да сс стаповн- : тта произвођача цемента објаснп објектнвпо стаље н упозо- 1 рп на напоре које фабрике ула- 1 жу да количииски п квалмтетом задовоље потребс дозлаћег тржншта — на почетку свог пзлагања каже Tea Гаћеша. Важна је н чшвемица да пзмеђу пронзвођача це.мента п грађевннара пнјс бнло до сада 1 ’ праве сарадљс у довољној мејри. rja |јр сврха овог скупа ла -( ’ ce nponaby путевп за што бољу комуникацвју и кооперапнју. Познато је да су пронзвођачп гложплн много труда н средсгава да унапреде производнд’ пемспта ............. п данас су у ЈугосДа' Ruin реконструнсапс свс старе фабрике it пзграђсни многн ног.п капацитетп којн раце пајсавременнјо.м технологнјол. Сручнп кадар у фабркка.ма јс високостручан н способан да решава најкомплексннје проблсме. а коптрола квалнтета це.мепта врло јс озбнљна. питањс мељавс н мешања шла« ке н цемепта. Екопо.мска апалнза рсзултата овпх истражнваља је показала да бп укупно улагап>с 3ai нзградњу технологнјс грапулнсања п млевеља шљаке за потребе нндустријс цс.мента пзпоснла свсга половпну трошкова потребппх за изградп.у нове цемеитарс.. Екоџомија снсргпјс у лронзВОД1БН млевене ш.т,акс такоће јс понољна, јер је за сушење шљакс потребна тек јсдна дссетнна горнва потребног за ложење најекопо.м1гчинјс ротацн- ‘онс riehn. И ако сс/аа млсвењс шљаке троши вншс енергије него за млевсњс клнпксра. укуппа потроипБа слектрнчнс енергпје ппјс већа од one у пронзводљп пс.мспта. □ Beh петнасстак дана v погонг сс свакодкепно одвпја обдоа нз области протпвпожарнс заштнте, од које сс очекују велике практнчне користи Цс.менти с долашгма V Југославнјн се већ ннз гоцнна пронзводе ие.мснтн с додатком пуцолана и шљаке, а упрабо ти де.ментн с.матрају се главннм узроком многих подбачаја у квалитету бетона. Скгурно је да су својства цемента- с дода тком v пзвесној мерп моднфнкована у односу на чнсте нементе, алн многа истраживања у свету и код нас показују да се цементн с додацнма могу Bpno успешно користпти ако су својства лодатака и понашање исмепта претхолно добро нспптанл и прручени. Енергетска криза која свс јаАко су оваква разматрања инт^ресангна за САД, cnrypiro заслужују н naiuy пажп>у. Цеменгн с додатком п\ ио.тапа оштрнје су крптнковани од исмената с додатко.м шљакс, н ако првродни пхиоланн доброг квалптета, а посебно вештачки пуполанп као ‘лебдсћп пепсо. н.мају нека посебпа својства, н не можс се тврдити да пе.мепти с пуцолаппма нпсу потребнп пашем грађевинарству. Једап од познатих пталнјанскнх стручњака с.матра да додатак од 10 одсто пуцолана псмеиту не.ма пикаквог утпцаја на iberoeo noнашање, док nelin удео пуцолана модпфнкује својства цсмепта п дајс му пеке поссбнс карактеристпке. Тако су, на прнмср, објектн нзложсии влазп трајилји ако су rpabcini с пуцоланскнм цемснтом у.мссто чпЗа вре.ме краткс. алп лепс свечакост, нотпрсдссдник ФК ССО Мподраг Мн.товановп11 јс поздравно оиуп.непс радПпке, а Мпспрка ЈовановиВ. пајбољп м.тзm ралник — самоуправљач у прошлој годннп, ирочптаза јо по.здравпн тслсграм другу Tiny: ..Драш ftatu друхсс Тито. 1 О.г.лаОипа ц радни људи раднс организацијс ..Нобм Поnocati" фабрикл це.иснта у Поповцу кид Паракина. окуri.bCHii иа свсчоности поводо.м uenpahaja штафете младости за Тбој 8S. pobendan, ynyhyiy Тп срдачнс иоздравс и честиткс са најискренкјкм жељама за Твојс брзо и потчуно оздрављсњс. Са носебном нажњом нрати.ио информацијс о стаи>\ Твога здравља. Haute мпслн, као и осталих радних људи и tpabana Jyioc.iaettjc, у овим трсиуцима усмсрене су прима Тебч, друже Тито, као човеку, визиоиару и стратегу name оружане револуције. и послератне изградтс name co tpija.uicrii'iKe, самоупрабне it несврстанс Јггославијс. че noraba пронзвођаче цемента стпм порпланд пементом. КопаV свету п код нас, пе са.мо да чно, граЈзевнне које су градили оправдава производљу цемен- Рвмљанп с всзпво.м креч-пуиота с додаци.ма нсго ynyhvje на -ia|’ J°IU увск постојс и у досвс већс коришћеке додатака бро.м су стању. y будућности. Колико ce tom пробле.му noceehyje пажња y свету, паводи.мо ради илустрапије да су у А.мсрицн пре 5 гоY другом дслу свог прнлога Tea fahcina оппсујс карактеристике поједннпх врста додагака. Износи п искусгва с мешаднна започета опсежна истра- 1ПП, цемснтп.ма која сс паводс живања која обухватају гранулнсањс шљакс високнх псћи н v лнтератури, а опнсује п резул. тс нстражнпања спровсде* пих с ломаћнм псментн.ма/ коVpcbyjc: ИЗДАВАЧКН CABEI актнввнх п јсдпог шперног додатка. • Уреднкк: НЕВЕНКА ФЛАЈС О портланд цсменту с додапи.ма ириродннх пуцолана радовс су прнпремнди н професорн Технолошког факултета нз Скопља. днпл. ннж. Петар Крстуловнћ. ннжењер Петар Бабамов и Андрсј Спасов (о ис.менти-ма с пуцоланнма н коР°ЗИЈИ арматурс у бетону) и apyrft ауторн. II. ф. ЗШПМИ ОА М М CBAHDH РАДН8Н МЕС1У Рефереит иротпвпожарне iaui । гс Славзмнр МнлутнповпИ ирнпрсмио је краНе нЈлапмвс i;j теорнје и заштитп од пожара (о врстама пожара, усло вима да се :<ожар јавн н тдј, а всћи дсо његовог часа посвсhen је практжчном лелу — руковапд' апаратима за rauieibc. Радшшн мог;, not Славковлм надзоро.м, са.мп да' испробар апаратс за гатсње пожара e.ie ктрпчппх писгаташпа, течпм? ropiisa п чврстог материјала Ефскат иваквс обуке свакакс јс велпки, јср јс .метод4 рал; најбољн када јс у пнтаљу прс.ма за руковап.е. Са.мо у ООУР-у „Пропзво г п>а цемепта’ одржапо је скоро 40 оваквих часова, комбт ни вапих пнх. Y свакој групп јс бплс са мо по дссстак рзднлка. да бп обука била ефпкаснија. теоријских и прак Пи дедан час ооуке m upoтивпожарпс .;atin lire п.маће сви paainnni, свпх OOVP-a n Pa ihc jajeauiiiic. Свн раднпцц be упознати anapa гс за гашењс пожара СВИ ИЗВОЂАЧИ СУ НА ГРАДИЛИШТУ Увсрава.ио Те и ово.и прилико.и, Оа иас иа путу диљсм npoipeca it развоја, којим нас Ти водит, itehe и ие може нитта поколебатч. Напротив, још чвршИе збија.ио своје редове, организованије и одлучније бије.ио битку за поасhauy производњу, завршааа.ио нову фадрику, којом he.uu eeli овс године удвостручити нашу производњу, daiyliu тпме eehtt доприиос стабилизацији name привредс, noceehy jevo eehv бригу nptttipe.\ia.ua нацш.Уљуди за организован it одлучан отпор на сваког. ко посеше иа нашу нсзависност. на'наш нолитички и самоуправни снсте.ч, на пашу крвл.х стечсну слободу. Прндружују/т сс .uiLiuoHu.ua радних људи it tpahaita ■ name opaic до.иобинс, u .utuujapda.ua људи читавог caeca, који дају подршку нашс.и нуту у даљи развој it upoi.pec. којн се заједно са на.иа боре за иолитику несврставања а нротив блоковског над.иетања, нри.ии још јсдно.и искрсне чсститке за Твој 88. роћенОац, са .иссљо.ида нас н надаљс х спешно водши у нове побсдс. V Поновцу, 2. IV 1980. год. ОМЛАДПНА II РАД1П1ЉУДН ФАБРНКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАН Свечаност су увелпчали тамоурашкн н народнп орксстар н фолклорна група сачпњена од ученнка — срелњоитколаца. ' Уз „Козарачко коло” штафета је понела даље, омлашнпнма Буљана н Шалудовца. IT rpabCBimiui ц монтажери убрзано рацс откако прсмепски условн доззољавају ла би свн појелиначни послови папредовалн no плант. Иовост 1е да је па градилпштс стпгао н „Фагра.м ’ из Смсдерева са својом fpviiom радника. ..Фагра.м” 1с испоручплац компрссора за iiobv бафрнку. али н монтджсп јсдног дсла VBO3HC опрсмс. „Фаграмовкм" доласком ка градилишту су с нашлп окупљсни свн пзвоВачп радова. н rnabcBiniuii п .мошажсрк. 1
9. АПРИЛ 1980. • БРОЈ 154 НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ САМОУПРАВЉАЊА (3) ПРОИЗВОАНИ РЕКОРД У ГОАИНИ АОНОШЕЊА шш Стара и нова фабрнка фузнонисапс су 1956. годинс V Фабрику немента „Новн Поповац" у Поповцу код Параћнна. Ста.тно улагањс у реконструкције којс ловеђавају обим, побољшавају квалтгтст пронзвода илн. у бнло ком виду» значс напредак, обележје су развоја фабрике и пос-1с спајања с ново.м, „Шмитово.м" лнннјом, што се Јасно одразпло на обнм пронзводње: лочетко.м шездесетих годпна пронзводња ттрслазп 300 хиљала тона цсмспта, и више ннкада нећс пастм нспод тог нивоа. ЗИАЧАЈНА ЕТАПА Y PA3BOJY РАДНИЧКОГ СЛМОУПРАВЉАЊА: ЕКОНОМСКЕ ЈЕДИНИЦЕ Почетком 1962. године самоуправљањс у Фабрицм чсмента у Прповцу је коракнуло напред: Увелсна је подсла прсдузсћа на девет економских јсднница, а ibiixosn савети н зборовн посталп су носиоцн одлучивања. Комнсија Фабричког одбора спндиката, задужсна да приирсмн анализу о стању и проблс.ми.ма радничког самоуправљања, том прилнком је оценила да „савет п збор скономске једннице, као органн самоуправљања, трсба да добију посебну пажњу, јер јс то начпн за учвршћнпање дсцентралнзованог самоуправљан>а”. ДВА ПОРТРЕТА РЕКОРД НА ЦИСТЕРНИ Два возача са једном цнстсрпом остварили су неочскиванн финансијски резултат. Цнстер на којо.м прсвозс цемент у рнн фузном ciaiby на путу је бнла, у протеклом мсссцу, двадессгшсст дана н за то врсмс прспа* лнла пуг од 7.434 километра илп у просску 286 кнломстара дневно. Ова цпстерца је бнла купљена пре пар година за прсвоз снровипског брашна нз погона I у погон II, а од пре месец даиа прикључена јс возном парку н намеи>ена је за трапспорт це.мента до потрошача. Финансијски ефскат који јс заједно прсшлп целу ову кнлометражу. Богосав Павловнћ, родом нз Бошњана јс дугогодишњи радник наше раднс организацнјс. Возач јс вс11 пунс 22 годнне. Y OOVP „Промет" јс прешао из OOVP „Површпнскн откопи" у јаиуару овс годинс. Мплош РадовановвИ јс родо.м пз Давпдовца. Радннк цсмснтарс јс девет голина, а као возач ц.ма са.мо три годпне стажа. Прс тога јс радио у OOYP „Производња цсмента" као помоћник мллнара. Њпх двојица су задовољни резултатом којн су постпглп у ИЗАБРАНИ ОРГАНИ УПРАВЉАЊА На изборима одржапи.м 31. марта радннцп OOYP-a и Раднс заједнтше нзабралн су органс уттрављања OOYP-a и раднс организације. Радннчки савет OOYP-a „Пронзводња псмснта” копстнтуисан је у суботу, 5. апрнла, раднпчки савет Раднс зајсднице у уторак, S. априла, а радшгчкн савети осталпх ООУР-а биће конститупсанн до краја нслеље. На овнм седннцама бнће изабранс и сталнс комнсије раднпчких савста. На изборима за органс управљања радници су биралп и своје прсдставнккс за заједнпчку дисциплпнску комп* снју и комиснјс и одбор Самоуправнс раднтгткс коптроле. И.ч архива: Вељко ВлаховиН у поссгп „Ковиловачи" 1966. године постигнут у марту месецу је нсочеквван, а томс успеху су сва како допринсла н два возача инстерпе, Богосав Павловнћ п Милош Радовановић који су лрошлом месену н надају сс да ћс тск бнти добрпх резултата јер ово јс ипак почстак. НА РАДНИЧКОМ ПРВЕНСТВУ СРБШЕ Y ШАХУ ЗАПАЖЕН НАСТУП ПОПОВЧАНА I. Живорад БорБсвнћ 2. Милорад Кркић 3. Мплорад Миловановић 4. Јован Драгутиповнћ 5. Данило Марковић 6. Предраг Лазић 7. Љубиша Мкловановпћ 8. Миодраг Иватгковић 9. Драган Диннћ 10.Радо.мир МарннковнН 11.ђлајко Поповић 12.Топлица Бурић 13.Миодраг Богојевнћ 14.Ранко Томнћ 15.Милутин Цвстковнћ 16. Александар CilmhIt 17.Бракко Борђевпћ 18. Крсто.мпр Вндпћ 19.Радисав Стсфановнћ 20. Борђс Лазарсвнћ 21. Дпмитријс Трпфуновпћ 22. Жива Псгровпћ 23. Мнлутин МплетпН 24. Деспот Нирковнћ 25. Невснка Флајс РАДНИЧКИ САВЕТ ..ПОВРШИНСКИХ ОТКОПА" 1. Жпвота Милојковнћ 2. Живан Милосавл»ев|{ћ 3. Мнливоје Милојковић 4. Мнлутнн .Перић 5. Михајло Миловановић 6. Милоје Стојановић 7. Угљеша Мпленковић 8. Милојс Николић 9. Слободан Остојић 10. Мпрослав Јаблановнћ 11. Миле Павловнћ 12. Стојан Миннћ 13. Милупги АрсснијсвиИ 17. Љубомнр Васнћ 18. Радмтта МиловановпИ 19. Миодраг Милснковић РАДНИЧКИ САВЕТ ООУР-а „ПРОИЗВОДНЕ УСЛУГЕ” 1. Стојадин Радосављевић 2. Миодраг Богојевнћ 3. Млодраг ТомиН 4. Бранко Радисављевић 5. Срстен Радисављевпћ 6. Света ЈовановнН 7. Стојан Петровић 8. Александар Ивковнћ 9. Срба Мпленковпћ 10. Миодраг МнлутиноВпћ 11. Драгослав Мплосављсвпћ 12. Благојс Трпфуповић 13.Стојан Петровпћ 14 Добросав Борђсвнћ 15.Мирко Стајпћ РАДНИЧКИ С/\ВЕТ OOYP-a „ПРОМЕТ” 1. Града Радуновић 2. Мплојко Радиво.јсвнћ 3. Брапко СтефановиН 4. Радојс БогиИ 5. Живко Пешнћ 6. Жнка Ракић 7. Милан Рацовановнћ 8. Младед Петровић 9. Спавољуб Томпћ 10.Радс Радовановић 11.Надежпа Стојковић 12.Бранко Нешовпћ . 13.Томпслав Тодоровић Сза два члана из ПЈ „Петргс” распнсаће се поновнн нзборп) w Y кзвсштају компсије наглашено јс ла, у снсте.му који јс постојао до 1962. голинс, ..радничкп сапет и збор пису стаја.т/ на својн.м сопствсним \ прављачким ногама, п ударали су о границе исцрпљсних резсрви за пронапажсњс даљих слсмсната у побољшању рсзултата v приврслној органнзацији”. Даљс могућкости, закључсно јс, лсжс у масовнијем ашаживашу чланова колектнпа путсм зборопа и савста скипомских јединвца: Екопо.мска јсдиннца трсба да coстанс зајсдница у правом смислу рсчи, а органи управл>ања у и*ој морају иматн у сво.м одлучиваљу самосталнс п искључивс оквирс деловања. Година када је доиет Устав, 1963. у фабрнцн у По- ‘ повцу Јс карактернстична и по пронзводнпм рсзултатима. Гадашњмх 850 раднпка произвело је 330 хнљада тона ucveina, што јс било пајвкше од постанка фабрикс. Про- ,цктнвпост рскордна, доходак всНк за 46,6 одсто у односу ма претходну го.ипгу. Свој допринос у одржавању овог постпгнутог ннвоа пропзиодњс обећало јс свих 25 чланова иовоизабраног радпичког савета, првог после доношења Устава. О саставу новог органа ynpap/taiba, 11. јуна 1964. годнне сс пзјаопшо 93,6 одсто радЈшка. Девст скономских јсдиница тада *е пзабрано укупно 67 чланова савета скономских једишша. В MEI5Y 115 ТАКМИЧАРА, МЕСТА Шахистп нашс фабрикс прнјатно cv изненадилн на Радннчком првсвсгву Србнјс у шаху одржаном од 23. до 29.' марта у Кладову. На овом изузетно занимљиво.м такмнчсњу учешћа јс узсло 115 шахиста нз целе Србијс. Турнир је игран по швајнарском систе.му са укупно јсланасст кола, а наиш такмичари освојнлп су следећи број посна: Божа МнловаковнН к Жнвојпн ЈовановпИ по шссг, Драга Маринковић и Љгбо.мир Раловановић по пст, а Станоје Мнхајловић и Милутнн Милетнћ по четнри ипо поена. На тај начин наши шахнстп cv сс пласиралн између 30. и 45. места што јесолидап успсх с обзпром НАШИ CY ОСВОЈНЛИ ОД 30. ДО 45. на јаку конкуренннју и чип>сницу ла јс бво ibiixoBo прво учсшИс па једној оваЕ^о велпкој мапнфсстаиијп. Ваља напомснуги да су наши шахисти овога ћута навшлн на велико разу.меваљс у јсдној организанпји а поссбно нстичу вслнко разумевакл и помоћ директора ООУР-а „Пропзводња цемснта” Томислава Мпловановиђа. Јссснас наши шахисти опробаћс своје снаге на великој шаховској Олимпнјади, која ће сс одржатп у Пулн. Уз одговарајућс прппрс.ме можс.мо се надати нови.м успесима поповачкнх ралпнка међу којнма јс велики број талентованпх шахпста. С. Д. РЛДНИЧКИ САВЕТ ООУР-а „ПРОИЗВОДЊЛ ЦЕМЕНТА” 1. Славо.мир МнлосављевиН 2. Драгослав Всљковнћ 3. Томислав Шапнћ 4. Мподраг Рајковић 5. Стсвап Кулачић 6. Живадин Јанковнћ 7. Бранко Љубнсављевић , 8. Псро Токановнћ 9. Слободан Милошсвкћ 10.Душан Мпловановић 11.Града Бурмћ 12. БорБе То.мић 13.Мнодраг МилојковиН 14.Мнлојко МилутиновиБ 15.Милорад ЈовановнН 16.Миодраг МатиБ РАДНИЧКИ САВЕТ РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ 1. Давид Kojiib 2. Добрнла Борђсвлћ 3. Милан Мнлојковић 4. Момпр Иваповић 5. Мплосава Глнгоријсвнћ 6. Мпло.мнр Миловановпћ 7. Србијапка Баби|ј 8. Драгослав Жнвковиђ 9. Милета Стојадпновић 10. Алсксандар ЖивковнИ 11. Милутнн Мнлснковић 12. Милосав Видојковпћ 13. Всра Тодоровлђ 14. Борђс Радцвојсвпћ 15. Вукица Жпвковић S'KIOIIIIIIIIIIIIIIIItinilllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllUllllinillllllllllllllliltllllHIIIIIIininillllllllllllllli: НОВОСТИ Y ГРАБЕВИНАРСТВУ 1РАДСКИ СТАДНОН У ПОЉУДУ — НАЈБОЉЕ АРХИТЕКТОНСКО ОСТВЛРЕН>Е Y 1979. ГОДИНИ афир.мацијп савременнх стрс мљења актуелне архнтскту« рс и њсних стваралаца. ИЗ РАДА СИНДИКАТА Обезбеђен огрев за следебу годину Да би сс лзбеглс непрк јатности око набавкс угља пред почетак знмс в лугог чекања, представници синдиката овс го динс су решкли проблсм. V хторак 8. априла скло пићс се уговор са руднпком „Боговнна” о nciiopi in< угља која he одмах н отпочсти зако дa ће v poxy од два и по месеца сви заннтересоваик раднпии добнти угаљ. Радннкс који су сс прнјавнлн за куповину угља, обавештава.мо да је угал. поскупео и да му је про дајна цсиа сада 1293,9= дннара по тонп. а превоз Н38ОСН 280 динара, такоbe no тони. Превоз he се плаћатн као п ri аљ преко платног списка, а нс као до сада у моменту пспорукс. Н. Жврн састављен од вајсмн нентнијих стручњака из области архитсктуре и пројектовања прогласио је Гралски стадпон v Пољуду — Сплит за најбољс архитсктонско остварсњс у Jvroc.iaвији у протеклој години. Доиосећи ову одлуку жири јс истакао да се ово дело архнгекте Бориса Магуша лискрстно уклопило у тсреп. да бн се њсгов обим што ?лањс нстниао у простору. у специфичном урбаном алЈблјскту Сп-игга. Архитекта Магаш — каже сс у образложењу предлога — ос.мпшљсним архитектонским облико вањем добио је нзузетно лаган, готово лебдећи објскат. Та лакоћа стадиона оповрi.ia јс глелншта о сталионг као тешкој, монументалној грађевиии. Ова остварена архнтектонска врсдиост ззпажена је н нзван гранпиа пашс зе.мље и доприпоси ОКТОБАРСК/Х НАГРАДА БЕОГРАДА ЗА APXHTEKTYPY Жири за додел,нван>е Окlooapcxe награде Београза за 1979. годину лонео је озлуку да се награда за најбо ље архитектонско оствареjbc Београпа доделп пројекту зградс Саобраћајног Факултета. Прилпком избора паграБсног пројскта жири је истакао ла овај пројекат представља антитсзу прена* inaiuciiiiM лнковнопластичним атрибутнма ланашње архитсктуре. Поред тога — печено је — архптекта Дејан Настггћ. ах/тор паграђеног пројскта, остварчо је vcar.ia шсност функпије н облика, као и равнотсжу спољпог н yHvrpauiiber простора. матсрпјала и боја. Стручтхаш! cv такође констатовали да овај гтоојекат ппипада раној фази тзв. пнтернаипоналног стила. •iiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiHiniiiiiiHHiitiimitiiniiiiiiniiBitiinjHiiinmiiuiHiiniiiiiinHiiuiiiiiniiiii ДОШАИ Дошли: Живорад CilmhIi. Владислав Радојкопиђ, Мнрослав Радовановић. Повица Мклетнћ, Илија Илић. Зоран МилиИ, Горан СавиБ, Зоран МнлосављсвиН, Станко Цвстковић н ХУиговап Ди.митрнЈесић, сен cv дошли 5. и 6. марта у OOYP „Про пзводне услуге" као по.моћ1IH радници на одреБсно врсмс. Зоран ЈолаповиИ, ССС референт отлрсмс I дошао јс 12. .марта у OOYP „Производнс услуге". Миодраг Јаковљсвпћ ква- .1ификованп слсктричар дошао јс 17. марта као приправник у OOYP „Производнс услугс". Ммладнн ЗлатојевнН неква лнфиковаки радник дошао јс 25. марта у OOYP „Промет“, на одрсБено време за обављањс послова утовар — истовар. Миливојс ПетровиИ, нсквалифпковани радишс на уго- — истовару примљеп је .з. марта на одрећено вре ме v OOYP „Промет". ОТИШАИ Отјшјли: Стојак Милетић, квалификовапп палилац Muna отишао јс 15. фебруара 113 OOYP „ПофШЈИНСКИ отко1ш у инвалплску пснзију. Милосав СтајиИ, полуквалификованп руковалац 'дробилице 1 п 2 из ООУР „Поврцјински откопп" отпшао је 31 марта v превремену старосну пензнју. Мнлосав АнтиН нсквалификовани радник на утовару — истовару, из ООУР „Пронзвод1ха псмсита'' отишао ic 18. марта у ннвалпдску пспзију. Радснко РадошсвмИ, полу* квалнфикованн радннк, руковалац транспортсра лапор* иа из OOVP ..Пропзводња ncMeina" умро јс 22. марга. Шпанаи 8
is N» >Ew 3aw©3a>E заo
9. АПРИЛ 1980. • БРОЈ 154 КУЛТУРА«0БРА30ВАЊЕ ПРВОАПРИЛСКА ИЗЛОЖБА КАРИКАТУРА СРЕДИБЕ YCMEPEHO ОБРАЗОВАЊЕ XI ТАКМИЧЕЊЕ ,ЛГГА ЗНАШ О САОБРАНАЈУ" ЧЕАНИ КАРИНАТУРИСТИ ПОМОРАВЉД ШКОАОВАТИ ПОТРЕБАН КАДАР S Утврђени закључци о даљој активности на спровоћењу реформе средњег усмереног образовања * Допуњен предлог плана уписа ученика * Изнаћи могућности за стипендирање ученика за производна занимања ЗНАЊЕ, СПРЕМНОСТ И ВЕШТИНА ■ Одличнн резултати говоре да су овс смотре све боље ■ Спремна скппа за рсгнонално такмнчснл Савет за безбедност саобраћаја и све основне школе name општнис всома успешно су " 1?ЛЖН£10НАЛНА ПРВОАПРИЛСКЛ НЗЛОЖБА КАГ,*?!^?,УРА Y ПАРАПИНУ ОВЕ ГОДИНЕ ДОВЕЛА ?ЈАМ .ХЈ0СТЕ ДВА ВРСИА ПРЕГАОЦА HA ТОМ ПОљу. АЛЕКСЛИДРА УРОШЕВИБА. MATPY и жикиHY ЈОВАНОВИПА ИЗ СВЕТОЗЛРЕВА, КОЈИ CY 1. АПРИЛА У ХОЛУ ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШ ТА ИЗЛОЖИЛИ СВОЈЕ НАЈНОВИЈЕ КАРИКАТУРЕ Алсксандар Урошсвнћ — Матра н Жнкнца Јовановнћ Карикатура спада у ликов па пзражајна средства, у последњс време све вите се сели на сграницс штампе, својесврстан јс комснтар, став. закључак, са критичком жаоком. често далеко сфикаснија од најбоље паписанкх осврта и ко.иента ра, што јој је v name врема убрзаног темпа омогујшло пуно право zpabancrea. Том виспрсном умстношtty Алсксандар Ypotaeeuh и Жша1ца Јовановић баве се eeh низ годпна врло ycnetlino, као иовинари Радио иовинскс установс „Нови пут”, увск у жижи dozabaja и збивања представљају нерјанице савремсног поморавског хумора и сатпре. Алсксандар Ypotueeuh Матра годинама излаже на фестивалима карикатуре у зем љи и ипостранству,опрем11о је ц илустровао преко четрдесетак књига и добитник је више значајнкх признања за карикатуру. На овој изложби представпо се карикатурама из различитих области друштвеног жпвота. чија критичка порука tide од благог до саркастичног. Жикица Joeauoeiih, носипар ц сликар, уредник noпуларне сатиричне рубрике „Чичак" у лпсту „Hoeunvc". добитник нсколико признања 'за сликарссво, са дхчим сппском места гдс је излагао, на овој изложбп прсдстаеир-се портретном карикатуром, личности из друштвсног п културног живота ове срсдине. — Праеа карикатура јс она без текста, дата у право време иа праву тему, опоMtiibc и оплемењује, доприпоси сгалном напретку.. Ham комснтар на ову изложбу је БЕЗ РЕЧИ, рскао је на отварању Славољуб Обрадоeuh, znaenti it odzoeopmi уредипк нашег лпста. М. ДнмитрнјсвпИ сашириЗиЧни ylao ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ zKhdot пмше раманс, а пркарсднн жлвот Параћкна деле, алн крагкс прнчс. Пролеће Јс. и јл паше поллприирсдпиис сстаа јс свс акше сста, кад пкдс колнкс су цспс рслроматсријала. Y псрслектиап нашс Фабркке стакла јс п npoiusoAita стаклсмм» блокода за прсградпе лидоис у простириЈа.ма. Нмкако, само то не. узвпкујс Aiinaii соЈ сскрстарнца. Н Лв\бап иа ралио.м месту Јс послоана . тајпа. Најасћи број прскршаја у прошлоЈ голјпш учиикли су aojaur. Штј iu-ш, псшаке u у шалу дако прегазе. Калшопи Комуналиог »рслузсћа псру улкпе даиа. аок су пукс пролазннка. Нма ту догикс: И чнсте улпце и нступпграхк л»\’јИ Играче нароћннског српсколмгаша можете паћп са.мо па двз места: 1«Л11 у кафшш н.та ма диу табсле. На ово.м лругом мссту сигуравјс. Y ЈсдлоЈ радној ор1аш<Јацнјц штсдца јс всо.ма скзбвлшо cxsahcaa. Штсди сс свакп ексср, а онда се доносн одАуиа да с< м оотрсбс прсдузсћа купи мерцедсс. Мврослав Дтпггрнјсанђ Председништво Већа Савеза снндпката и Координациони одбор за средње усмсрено образова>&с на нсдавно.м проширеном састанку с представншшма наших највећнх радннх организација, Центра за средње усмерено образоваи>е ,,Иво Лола Рибар" и друштвсно-политпчклх организацнја разматралн су закључке којс јс сачпнила радна група у везн са аналн* зом плана упнса у трсћи и чствртн разред 1980. и 1981. годпне, могућности.ма п начину стимулисања ученнка за определ>сн»е за радннчка занн.мања и даљим актпвностнма на спровођсњу рефор.мс средљег ус.мерсиог образовања. Задаци и обавсзе за школу н удружени рад Мада сс всћ увелико зако* рачпло у рефор.му срсдњег усмереног образовања, закључено, је да и даљс остају актуелна питања као што су: средЈБОРОЧПО, дугорочно и псрспективно планирање развоја организацнја удружсног рада н по требних кадрова по новој номенклатури занимања, полнтнка развоја н у'тврђнваи.с мрсже средњег ус.мереног образоваи.а, остварнвање иепосредног утнцаја удруженог рада на лрогра.мску структуру образовања. обезбеђнва1Бе услова за оствариваље лрограмских задатака образовања, кадровског оспособљавања удруженог рада за нову улогу у образовању и друго. Иако се occlia појачана актнвност свпх организација удружсног рада, она је још увек недовољна, каглашсно је у закљу^чци.ма, да бл се успешно могли да снровсду задаци рсформс. па је потребно да сс пзгради јединственн прнлаз и повећанн степен друштвене од говорности у свим органнзацијама удруженог рада. Сходно могућностима. радне организације су обавсзне да изнађу стимулатнвнијс обллке, начнне и средства којн бп помогли учешшнма код опредељења за произв«здна заниман.а (радна одела. топли оорок, прс воз, набавка уџбеннка, екскурзије, можда ннтсрнатскн тнп школова1Ба, запослсњс н друго). Запослени у ус.мереком образовању треба да нзврше анализу стручне и оргалнзационе оспособ.Беностл за нзвршавање задатака на спровођсњу рсфор .ме н прсдуз.му потрсбнс мсрс за успешпо слровођење тих задатака. Предложсно је да Зајсдннца ус.мереног образовања трсба да до почстка школске године обсзбсди срсдства за бссплатан превоз ученика, путннка, дели мкчно нли uoniyijo, ужнну, пу те.м са.моуправиог споразу.ма са раднп.м оргаш1зацијама да оргаш1зује обављање пропзводног рада у свпм OOVP-има и nr ме обезбсди да се ученнци упо зпају са пословима и заннмаЈБнма за које- треба у другој фази ла се усмеравају. И даље стојн лотреба, a nine и задатак раднпка усмереног образовања да формирају иедагошко-психолошку службу са свнм потребним струка.ма. Исто ,тако, на свим друштвенопол1ггичким организаинјама, радннм U друглм је обавеза да по.могну око обезбе1јС1Ба потребног просветног кадра. Предложене измене плана уписа Полазећи од плана уписа ученлка у грећп п четврти разред, кога су сачнннлл ЦОК „Иво Лола Рибар" н Коордннацнони одбор, радна група сматра да је уложен велнкн напор да се утврдн број одељсјбз. али да ллан нс одговара тренутку, а нарочито дугорочmm потребама удруженог рада. На основу ксказанлх потреба удруженог рада, стање кадрова на евнденцијп Основне заједнгше за запошљавање и броја ученнка који се већ школују за одређена занимања предложено је да се план уписа редпгује н да се уместо два одељења хемнјско-технолошке струке уппше једно, два уместз три одељења економско-комеркијалне струкс, а да сс пспланирају и трн одсљења стакларске н једно грађсвинске струке. Дата је л прспорука ла сс обезбеди упис у трећу годину н за једно оде.^ењс за оспособљавање руковаоца грађевинскпх .машина. Радна група је разматрала и прехлог за ymic четвртог разрсда и прдоватнла да се упкше 270 ученика у дсвст одеље1бз. с тим што ће се текстални техничарп усмернш за зани« мање техничар општег с.мера и техничар конфекционар, по петнаест ученика. Присутнн су са пуно шпересовања разматралп ову проблс матнку н гсвојилп закључке, с тим што би се додало још је дно одсљељс природно-техппчкс струке. у.место хсмијско-тенолошке. о чему he дати реч н удружени рад. Школа, а нарочлто удружеini рад. закључспо је, морају наћн начипа како би ученикг придобилн за производна занпмаља, а на нивоу општинс изнаћп могућиоспг за спгпснднpaioc nrx ученпка. Прилнком распнсивап.а конкурса, речепо јс, трсба да сс истакпе каква јс ситуаипја код појсдмнмх занимања у случају запошљаваiba као п погодпостп које очекују учсникс за дсфниитарна заггимања. С. Јовановић ОГШЈТИНСКП ШАМПИОНАТ „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА — МИР” НИЈАНСЕ У ЗНАЊУ CY ОДЛУЧИЛЕ □ ОСНОВЦИ, СРЕДЊОШКОЛЦИ II РАДИИЦИ 113 УДРУЖЕНОГ РАДА, ПОКАЗАЛИ НЗВАНРЕДНО ЗНАЊЕ НА ОВОГОДИЈПЊЕМ ШАМПИОНАТУ ЗНАЊА „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА — MIIP" ИЗ ОБЛАСТИ „30 ГОДИНА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САМОУПРАВЉАЊА Y ЈУГОСЛАВИЈИ” и овс године органнзовалп такмичсгБС ученика пз саобраћаia. Учсшћс на општпнском такмпчењу. које је одржано 30. марта у ОШ „Б. Јакпшћ”, узслн су најбољи нз свпх основних школа, а постигнутп одлкчнп резултати говоре да су овс смотрс лз године у годину све бољс. Пре.ма укупном пласману, најоољс резултате је постигла екипа Основне школс „Бура Ја кшнћ" и својој школи обезбсдила прво место, што илуструје и податак да су се пет учсннка лз ове екипе, од укупно десет .пласиралн за регионално такмпчење, које he се одржатп 13. апрнла у Тополи. Другопласирани су учешши Основнс школс „Бранко Крсмановиђ" нз Сикпрпце. прошлогодишљи побсдниии, а трсћи су такмнчарн нз Основне школе „Б. Крсмановић” пз Доње Мутнице. Од појединаца, најбољн код млађег узраста су Александап Марковић. ОШ „Б. Јакшић”, Љубпша Спбнновнћ, ОШ ,.Б. Крс.мановнћ”, Спкирица и Дсјан Маринковић, пз ОШ ,ЈБ. Крс.мановпћ у Сикирици. Међу старпјима највише успеха cv и.мали Драган ГајпН, Саша Сто јановић и Драшко Симеуновић, сви из ОШ „Б. Јакшић”. Домаћип такмнчења, ОШ „Б. Јакшић”, учинно јс да такмпчење протекне у беспрекорном реду и пријатној атмосфери за такмичаре н госте. Татјана Apaiibc.iOBiih, Миловап Бурић л Радмнла Павловић II овог nyia фнналии дсо општннског так.мнчсња v Шалг пнонату „Тпто—Револуцнја — Мир". одржан 28. марта у организацнјм радника ОШ „Бран* ко Крсмановић" нз Дон>е Мутнице, протскао је у днвној атмосфери такмнчења у ко.ме су пнјансе одлучпвалс победнпка. Од 2200 ученнка опппнне Параћип, колико је учествовало.у претходном делу такмичењл. тридесетшесторо најбољнх, a .neby 1Бн.ма и раднллн ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ" н Српске фабрике стакла, одмерплн су своје снаге одговарајући на пи таља лз области „30 годпна coцнјалистпчког самоуправљања у Југославнјн". Трн лобедшгка, ТАТЈАНА АРАНБЕЛОВИБ, Nieby основцима, РАДМИЛА ПАВЛОВПБ, нај боља од срсдЈБОшколаца и MilЛОВАН БУРИН, радннк СФС, награђени су пригодном литературом н поклон!Бма радннх органнзација. Од најбољнх пз старпјег и млаБег узраста, сачпњене cv две екипе које he прсдстављати опшгину Параћин на регпоиалном так.мичењу, које he ло свој прнлшш бити одржано у Светозареву 6. априла. Осн.м победника, екнпе сачињавају друго н Tpehc пласиранн такмичарн и то су: код основаца још и Зорана Јовановић из ОШ „Бура Јакитнћ" н Драгана Илић пз OIH „Стеван Јаковљевнћ" а код средњотколаца, ЈадрапкА Павловнћ и Нада Ко стиИ. М. М. УЧЕНИЦП II СТАБИЛИЗАЦИЈА СТАНАЕИИ НРШ ЗА ЕКСНУРЗИ1У 9 Сакупљено прско 30 гона стаклепог крша 9 Шампионе у не награде Зачуднли смо сс када с.мо у двориипу основне школе „Радоје Домановнћ' впдели огромну гомилу стаклсног крша. Безбојно, зелено. браок стакло сортирано према квалитету и боји. Просто невсроватно да је све то сакупљено из подрума, шупз, лворишта, ла је до саза рсметнло ред по домаћинствпма. а ла he захваљујући вреД1ШМ ученпшша ове школе добпти двоструку вредност. С једне страле враћа се пндустрнји, с друге стране до бнјена средства пскористнће се за ђачке екскурзнје, обилазак културнпх н исторнјских спбменнка у Србији, н помоћ снромашннм vченицнма. акцији очекују вредАкцнја је покрснута 22. марта, када је био и ударни дан, а евпденција, коју воде разредпс старсшнне, треба да покажс тампионс акинје — појсгипше п одељеп.- ске заједгише, којс очекују врадне наградс. Иначе, како смо сазнали, до сада је сакупљено преко 30 тона стакленог крша, који he no договору преузети Српска фабрика стакла, a акцпја је још у току. Учешhe у ii>oi нису узслн само vчотши п наставппцн веН н ђачкп родитељп н грађани. што је за сваку похвалу н прнмер који бн требало да следе ц друге школе. С. Ј. ОПШТИНСКА С.МОТРА РЕЦИТАТОРА СТАРИЈЕГ Y3PACTA ТРИ ДЕВОЈКЕ НАЈБОЉЕ ■ Весна Милутиновпћ, Снмка Бурић и Славица Пајић, стекле могућност да нашу општину представљају на рсгионалној смотри најбољих рецитатора. заједно са побсдннци.ма млађег узраста Средњошколшг, студенти п радници, љубнтсљн лепо Kasano песничкс речи опробали су своју 'вештину у рецитовању 26. марта, и no оценн жирнја трн дсвојке су стекле могућност да нашу општнну представљају 26. априла на решопалној смотрп најбољнх peuuтатора у Рачи Крагујевачкој. Између шеснаест 'так.мичара колико их је учествовало, стнхове су госорилс најбољс Весна Милупшовић, Спмка БурнИ н Слашгца Пајпћ. Meby запаженим рецитаторима била ја и Светлана Марјаиовнћ, која је по нашем мшпљепу могла да се пласира и за вишн pane такмнчсња. Организаторн, СИЗ културо п Библиотека „Др Вићентије Ракић" учинили су да ова традицнонална маннфестација побуди интересовање свих поклоника лепог рецитовања п у овој годпии буде успешннја него раније. Да вече будс још прпјатнијс допринели су и ученици Музнчкс школе „Мтченко Живковпћ”, који су програм обогатилп пнструменталним тачкама, а гости вечери бплн су н победншш у рецитовању млаher узраста, Снсжана МплепШ, Гордана Илнћ и Наташа Стојановић, које ћс чишгги другу екипу за регионално такмпчељс. Напоменпмо овом прплпком још 11 то да је сала Позоришта била испуњена са.мо до половинс, а да су ученицп средњео усмереног образоваЈБа почелн да нзлазе од самог почстка, по обазирући се ии па присутност својпх наставипка. Ннко сс на снлу пс можс приморатп да слуша it гледа оно што нс жсли, али исто тако није пријат« по шкрнпањем н лупањем столица скрстати пажњу такмнчара н узнемиравати оне за ко је јс ово всчс било пријатпо освежење. i t С. Јовановнћ Шианам 11
СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА СТРЕЉАШТВО: ЗИМСКА ЛИГА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Синђелић — Јединство 5:2 (1:2) пмм оготши HPD3 ЛИГУ ® Наши стрелци уоедљиво најбољи у свн.м категоријама Последње коло „Зи.мске стрсљачке лпгс" показало је да рсзултати којс постнжу параћин ски стрслци нису плод случај ности, већ добре селекинјс и добрих припре.ма. Псжазало се мудрн.м потсз састављаља општинскс селекцијс од најбољпх поједннаиа, што јс резу.ттпрало са пст побсда у пет Kona. Y последњем ko.iv постнгнутн су следећи рсзултатн: Параћин 2855. Пуплија 2722, Светоларево 2707, Дсспотовац 2547 н Свилајнац 2456 кругова. Коначнк резултати након no слсдљсг кола: ПараИин 14.141 Пуприја 13728, Свстозарсво 13394, Свилајнац 12786 м Деснотопац 12284 круга. Напоменимо да су у све грл категорпјс. ппонпрској. јуннорској н сенпорској најбоље рс зултате постнгле параНлнске скнпе. Сва три члана јуниорскс екппе: Мплан ТешиН, Мичорад Ннколнћ Ji Cpban Ракнћ остварнлн су најбољс појелиначне рсзултатс. Најубојитијн сеннор у .inrij бно fe такоћс члан параћинскс екппс Нван МилојевиН, док јс иајуспешни in члан пнонирског тима Henan Симић други у гснсралном плас.ману. Најиољр.м скнпама к поједии ин.ма уручсин су пехарп п прплнаља. Најбољи v лпги стрслци ПараИина ОБАВЕШТЕЊЕ 0 IIPOMEIIH ТЕЛЕФОНСКНХ БРОЈЕВА Обавгштавамо вас да he дана 14. апрлла 1980. годпне лз тсхничклх разлога доћл до про.мене телефолски.х бројева код c.icдећлх аутоматсклх централа: Централа Промене Пример ПАРАНИН Сви бројевн којн почшву са 83 мењају сс у 53 ’ 83-100 мења се 53-100 ДОЊА МУТНИЦА . Свл бројевл којл почлн»у са 85 мељају се у 45 85-600 мсља се у 45-600 ДРЕНОВАЦ Свн бројевл који почипд- _______________ са 85 мењају се у 45 85-400 мсња се у 45-400 ПОПОВАЦ Свл бројевл којл лочињг __________ са 85 мењају сс у 41 85-000 мсња сс у 41-000 ПОТОЧАЦ Свн бројевн којн почннд са 85 мењају се у 41 85-800 мсња се v 41-800 РАШЕВИЦА Свн бројепи који почнња' са 84 мегвају сс у 44 84-200 мења се у 44-200 РАТАРИ Свн бројевн којн почнњг са 840 мењају се у 433 845-00 мен>а сс V 433-00 СШЦ1РИЦА Свн бројеви којп почнњу са 852 .мењају сс у 445 852-00 мења се v 445-00 СТРИЖА Сви бројсви којн починл са 84 .мењају сс v 44 84-700 мења сс у 44-500 ПЈАВАЦ Свн бројеви којн почннд' са 84 звењају се у 44 84-800 мења се у 44-800 Молнмо вас ла обавсститс вашс рођаке. прнјатељс. пословне лартнере о насталнм промена.ма да ле бк долазпло ло sarv. шен>а телефонског саобраћаја. За сва обавештења обратнтс сс служби 988. Марта 1980. годинс. РО ПТТ саобраћаја СВЕТОЗАРЕВО Имна® РАСПРОДАЈА УГАЕДА! ■ ПОЛИТНКА ЕКСПРЕС; „Свашта сс може дожнвстн па нашнм фидбалскнм тсреннма али тсшко јс повсроватн да гледао ini дожпвс и видс н то ла друг на друга насрне, да га покаутира... актер ове немпле снеие (и пораза Параћинаиа) био је деснп халф гостнју В. Петковнћ... главом је (као у нској кафанској тучл) нокаутнрао свога друга." се да јс поврсда теже природе, алн мало ко је запазно шта сс уствари догоднло. јср гледаоцн су лратнлл акцнју послс које јс постптигт гол... Очевлдаиа лниндента ипак је бнло. Судија Радомир Јанковнћ пз Чачка подпгао је црвснн картон нзнад главе деспог халфа гостлју Верољуба Петковпђ. Испоставнло сс да су се оп н клупски друг Miliii- ■ Ударно мс нско. Ко и како не зна.м — Мнлош Мнлнће . пић ■ Једва с.мо сс отрсзннлл од оног случаја у нсдсљу... и прво полуврсмс показало јс да је слтуацпја npcopobeна... Ја сам сс радовао, а шта сс догоднло поле, то нс могу да објаспн.м’ — Објаснио јс Бура Букић, прсдссдиик ФК Јсдттство, ситуаци|у кол постлзања дргтог гола п шшидсита. СПОРТ: „Док су фудбалсри Једпнства постнзалн свој другн гол на другој половнни терена споречкали су се деснн бек Мнлпћсви11 н дссни халф Верол.уб ПсткоппН. Пстковнђ јс покаутнрао саипЈача. кога cv колпма хптпе помо1ш превсзлн v болшшу..." ПОЛИТИКА: „V 38 м. док cv сс фудбалерн из Параћнна грлплп после другог гола п воћ ства са 2:0 — на другом дслу гсрепа, као покошеп. лсжао ic чсспн бск Мнлош Мнлпћсвпћ Настала јс ггжва. па упаннчгпн.м лшшма фудбалсра впдело ћевнћ, којн јс заврипго v болшшн, нсшто споречкалп, нзмсп>алч ст псовке, а Петковнћ је потом главо.м ударно МнлићсBiiiia.v. Затпм се свс окренуло..." Шта pcliir послс оваквнх напнса v новнна.ма од понсде.-кка? Шта рећн кад сс још ннјс слегла прапшпа „пд слхчаја Чгкарнчкн"? Шта pcliii v onбратшу параћнпског фудбала? Ако јс у npouuioj гтакмпци .био сулпја крнв” — сетп.мо сс —. пзвукао је дсбл.н крај, по речнма Бурс Букића, председПараНин: Једипство — Чукарички Београд (2:4) (2:2) (Прекпнуто у 75. мииуту) ЗЕАЕНГ СЕ ОБРУКААИ Стадион: Јсдннства. Глсдалаиа: око 2.000. Стрслци. Пелнвановнћ у 21. if Матпћ у 30. минутн ‘за .Тедкнство, а Милко Буровски у 18., 45. и 48. н Жугић у 70 минуш за Чукаричкн. Cvкија: НнколнН (Ниш) — 6. Жутн картон: Арнзовкћ (ЈеЈИНСТПО) Црвсни картон: БогосављеГ.Ић (ЈСД1ГНСТПО). Јелинство: Богосављевнђ 5 — Каровић 5. Ловановнћ 6 — МнлиВсвнћ 5. М. Петковпћ 6. НлнН 5 (од 46. mhhvtc МнрковкН 6) — ВасиЦ 5. Днмнтрнјепић —), Павловиђ 5. Матнћ 6. ПслнвановиИ 7 к ЛризовиН 6. Играч лтак.млие: Мнлко Буровски (Чукарлчкк). Једлнство је пппреднло сво јнм навлчајл.ма још једно нелрлјатно нзненађсњс. Јер пс само за cv потгтуно надлгранп ол младс склпс Чукаплчког него cv п појслшпг фг хбалерн ..зслеплх” пзазвали такаг. иниллент какав спортска јавпост Параћлна нс памтл псћ гоцпнама. До тог 75. мпнута Београђанн су бн.тл бољн тим. нграли су лако и прслузимљпво па cv ппско најбољсг тграча сусрета Мллка Буровског. омлалннског рспрезентативпа Југославнјс, снrv-рно држалн п рсзултат и пгру у својпм рукама. Haevnpor №п.ма „зелеии” cv прглкклк ic1лу on својвх пајслабннпс паптлја. деловалн су лсрвозло и неубглљнво. Првп тсжп пншшент на гтакмишт за Koiv сс не бн могло рсћн ла је бнла оштра, догодно се у 25. минутл. Cvjnja НиколлИ uajiipc прнзнаје го.т госглa riov.ie ударца десног крп.тл .’аларнћа, то даје повод веГшнк фудбалера Једпнства за сс пеколико мпнута просто рву са (лавпнм арбптром Николлћем и његовн.м по.моћнпком на дсслој страпн Жлоковлће.м. none доста мучкнх опела суднја уместо гола досуђујс суднјску логпу, а да- нлједан фудбалср 1:н Једниства. а ни Чукарлчко! није кажњен бар опоменом. Новн лзллв лсспортског понлшан>а пнделн смо у 75. мннути. Десно крнло Чукаричког н је дан од најопасннјлх пападача тостнју Јалдрнђ задржава лопtv i< после СА днјипог звнждука ,ia co иалазп v офсајд прзшдијн. а гол.мап Једннства БогосаЕљевнћ наочпглед целог сталн она гдара напазача Чукарпчког. Наравпо једнна казна — ирвенн картон убрзо к иолазп. али сада^ на сиену cTvnajv н npvru пграчи Једипства а пис CBirx деснн бек Каровкћ којн нанада сгдију. којв namiura тсрен it после неколнко мннута и прнјатељског убеђпван>а. гз пратљу мнлвппонсоа о.злази v свдачиошшу. Маза је Каровпћ главни тгновннк опог тепжог шшилепта. мора сс помснгтн да су оваквом развоју догађаia лопрннелп п пруги фудбалсрп Јелгпгствл поготову онп најискустшЈч. Влл>? чапо.менгтн »а cv фулбалерн Ч\*каппчког за cBO.iv лспг и коректнг iirpv no завршеткг сгсрета нагпађени бтним аплагзом паоаћпнске публике. С. Дратиповип ОБАВЕШТЕЊЕ О УПИСУ УЧЕНИКА У ПРВИ РЛЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ¥пис ученика v првн разрсд основне школе обавкНе се у врсмену од 5. до 15. маја ове годинс. Право п обавезу упгнса нмају сва деца pobena 1973. голнне. Поред ове децс могу сс упнсатн if деца pobena ло 30. јуна 1974. године, на основу мншл»сња поссбне колптсвјс. * Остала обавештења родител»и могу добнти у свим основним школ&ма и у СНЗ-у основног образоваља н васпитаиа v Параћину. * . нлка ФК Јединство, и сама по јава суднјскс тројкс. на чслу са Јанковппсм. „ннкрнминисаннм" дслноием правде п техплко.м чачанског Аутопревоза, на терсну Сннђелнћа, погубио је дсловала па наитс, њп.мс оптсрећене ктрачс?’ Њнховн жнв ил кздражалк су са.мо 40 млпута пгре? Опст су судлјс огла шенс кривнм. He заборавнмо да су сви головн до.маћпх палп накнапно, послс лнилдета. Трл лз офсајд позлцијс. Нска су. то л онако вншс ллјс важno. Ударац Петковнћа главом, шамар јс параћлнском фузбалу пуном шако.м. Тек cai можемо очекивати ирнс дане, не пз односа Параћннаиа према свом клубу рећ од друглх. Судије ћс браннтн свој еснаф, a napahiniCKii фудбал у оваквом стању какав јс, нема. дострјно оружје да сс одбрвнн. Остаје нам да ћутл.мр н трпнмо. Брука је пукла, глас је отншао надалеко. КаровиН. крпвац (једнли?) лз предходног случаја је лскључен. Kora сад окривнт? Можда ннког? Ударенл Млллheanh може ла наставк своју карнјеру у Јсдлнству и ластавнћс јс алн под условом: .,Он I ллл ја!" To значи да јсдан квз 1H1CT одлазк али таквп oxiactm. ларавло ако оду правн виновнлцк. донеће једап друт, прско потрсбал квалчтет чашем фудбалу, да на терену и око ibera, пма.мо фудбалере, спортлсте w људе за које acheмо штедеш длановс. \Ј. МнленковнН МАЛИ ОГЛАСИ ) Продпјсм tviau оз 22 ара прс 1 ко пута Ufi.V'U'Ape. ккау 40 ар« л у Жеравпк«. мсталпа звокркл- ! на врата п iiiarop — жнкемд ку. I hiiin- «« ирнколпц«-. Јован UokiiI-.. С Ледеинчк:« 7, Бсоград, телефоч ‘ 011/789-230 локал 25 млн 26. 0VOM' Ни пролају гсевнм к\Ба . V'XiVl ВрапчаксноЈ 1/3 Flap?- 1-.кну. Ослобођена јс од порсзА до 1989. roaimc као новогралп-о. За ус.тове утггшги скакп лан на ге 1ефои С1Д-64-405 Hwin. ооооп Потребио мн је старо вдзање . АшропогсографпЈе" ау-тора Go ркслааа Гадованоанћа. Молни онога ко поссдујс ову, Kjnay за ЈШ се хптио Јавн на aipecyt Мнозраг Жпакоанћ. село llojare кол Hnhcrna. 00CXW Продајс.м ruiatiCBc за аккснзице у атару б.тизу Крнтог Birpa. ко.1 Стражс. блпзу шумарске куlie. Има пзвор планннске воде. Сава Смк.аковнћ. КрагуЈемчка 6. Параћкп. Оглашзмм ■I3HCTBO VUJ броЈ 292, пздато »:а нме Гоп.шпе Својнова. меваи;е||им с&ечоразрезЈ. деловилнк у (ЛЛ Поточан Мзрковнћа iri Продвјс.-Ј КО.ТЗ НСУ 1200 С, Номшз lou'ih. А.икз.г.ка рзћин ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ГЕЗУЛТАТИ YTAKMHIIA НГ. РАНИХ 30. МАРТА Дрснокјц: Напредак — Xepoj 5.1. Foiimane: Врра i — Будућност 0:2. По 1очац Јухор — Млјлост 1:1, ЧспА-реXifavK — Јединстто (До1М Мутница) 2:0. Рачарк: Језнмгтво — Напрслах (Ст<- 0»ша> 2:1. Шавац: Морачл — БСК 1.1. РЕЗУЛТАТИ ЗЛОСТАЛИХ у. ТАКМИЦЛ ПГРЛННХ 2. АПРН ЛА. Дави 10*31'; Радник* — Јухоп 0.4. Зош lUtiic. Борац — НзпрсзгЛч (ДЈХ-.чомаш 2:1. Забрсга: Напрелах (Спбмга) — Мор: 1:5. PE3Y.1TATH УТЛК.МИЦЛ НГ. РАНИХ 6. ХПРИЛЛ Лсбкна: Бу ц ђност —• Нипрслкк (Дрснопаи) 0:1. Буснломи: Xepoj — Уорава 4:1. Бз.к'1'ie: БСК — Јсдинсгар (Ратарн) 0:1. Забрет: Нзпрсзак (Civбпиа) — Хајд»-к 1:0. Дзвгоолаи. Р?.. »шк - Борац 1:0. Горњз .М\тнниа: Језннство — Јухор 0:3. ТЛВЕЈТЛ НАКОН 4VI КОЛА 1. Ју\ор 16 10 3 3 57:28 23 2. Млазосг 13 10 3 2 37:24 23 4. Јелинство <Р) 16 10 3 3 30:20 23 4. Напрма'.- (Д1 16 9 1 6 38:29 19 5. БСК 16 t 2 6 33:2« 1* *. Корак 13 7 3 3 37:2« 17 7. Моравв 16 6 3 3 43:35 17 « Хајдук 16 5 6 3 22:21 14 9. Gi.ivhiiocr 16 6 3 7 34:31 1.4 10. Радимк 13 7 1 7 34:37 15 11. Хсрој 16 6 1 9 26:40 13 12. Јсзинство (Д.М) 16 4 0 12 23:44 8 >3. IJenpc3.ii; (С1 16 1 3 12 30:36 5 14. Полег 13 1 ■’ 10 21:43 4 РАСПОРЕД УТАКМНЦА ЗА XVH КОЛО КОЈЕ СЕ ИГРА 13. АПРИЛА Шзт.1лг Морасз — HartpcjdK ГЦрснс ikUl, JacH-iobaiv Разннк — bynbiux.-. 1<|Ц"|-Јчг Ropav — М.тиосг. Iloio’i:-"; hxop — Напрезак (Cnuuua) ‘h-n^pe. .\ајд1к — БСК. Ратарм: Јешнтзд — Хсрој. РАСПОРЕД ХТЛК.МЛЦА XVI’l КОЛА КОЈА СЕ ИГРА 20. AllРИЛА Лсбнпа: БухгИност — Млрзпг, 1р< >.свац. Нзгрсдак — 'Рзмрц'. EyuU.’ropuir Xcpoi — Xaii.K. (лдакс: БСК — Јухор. Ло1М Ji hili сгво - Бораи. Спк1фм>.а: Млалост — Г'.| 1НИК. ДРУГА ОШПТННСКЛ ЛИГА РЕЗУЛТАТИ ДРУГОГ КОЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ОЛИГРАНИХ 6. АПРИЛА Текнја: Гздничхн Сло?а 1:1. ПарзНпи: М-гадосг — ИСК 3:0 Клачоачка: Жслсзннчар — Вичор 7:1. TopiM MyiHiwa: Младоо — Слобо-ja <:!. РАСПОРЕД УТАК.МНИХ КОЈЕ СЕ НГРАЈУ 13. АПРТТЛА Мкриловаи: Раленгзх — Слоб-ззз. Ге хнда: Газчнчхн — Мла lt>ct iIopiK; iHinta). До>м Bhioro: Слога — Ж--'е’и пкчар Горнх? Bii.'oro: Морааац - М .ч 1OCT. РАСПОРЕП VTAKMnm KOIE СЕ НГРАЈУ 20. АПРИЛА Пррлајем . нлк\«5апор.. фзбричкс произвол*.-, no повслиој 'ни. 3» ближа обавиатте-.кз одр? niTU.ce iu адрес^: Војпслча Лз зић. Парзћип. СннБх-шће^ 13 г.рло повољно. може на кредиг. Угшитк на телефон 31-835 ол 16 зо 18 часочз. Гор»к» Afytnnua: Мла-iqrt — Рал&нtax. Изаор: НГК - C.hZmu i. »». •'-о Г411Г Кнхор - .... I Ч1н»»хР1. . 1.1,1 •;ет1ПШ. /Келслцичг.р - p.i ши н.и. Н. Петриг.нВ Лрагап (прелселжиЈг). Славадз Vpotwah (заЈиенж!.), Борђе Пе-гковнЛ. Жиота СгоЈааовић, (омослав Мкпчижовнћ . л^рлв адоЈеамћ, Нала Бралковлћ. .Машца Жпкг^ођ ■ Слаао^уб Цбрлвозаћ. УреВује« И^акпионм косшвјгр. ГВааиВ w лапморни жнк ' пшв«. <>орХ, ,-'но- Мкрослаа ДиАпарнјевић, МвлкаоЈе НдиВ а Мжираг МизеокоааБ. ЛјГс« Р«-Кш.је; Параћми. Макм.».а 1орК<л 4. ,,о,фа., 1Г К-к-ф...-. ■ 3to^F.4» C1CU »ММ-бВ-.б сдк П^и. ^pan.vAf I aiiib ’•••KUl.pl« .1.' । ■ • ии ГРи ..ГДЛС'
ГОДИНА VII > БРОЈ 155 ® ПАРАБИН, 23. АПРИЛ 1980. • ИЗЛАЗП СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ • ЦЕНА 4 ДИН. ■ ридесет nerti чуг у с гободи, уздигнута че- ® »а. са црвсни.4 каоанфили.иа на реверими радничка класа, с.зи радни људи ч zpabauii социјалистичкс Југослаеије слаес свој вслики празник — Празник рада. За тих rptidecet и пет гооича ностигли с.ио mhow, вшис нмо што су и iiajechu оптимисти npcdetiha.tu, јер с.ио прсд собо.и имали јасну внзију сопствс чс бусучносги и Ц1С1. ко.ис смо тсжили. Нсчи vyi није био стихијски и случајан, всћ јасПРВОМАЈСКИ ПОЗДРАВ no odpebeit и онрсдсљсн. iota онда Kada с.ио ночињали npee кораке у стварању иоес coцијалистичке заједницс и новог dpvturea. V тих трндесст н нст година, ипо у историјском развоју једне зс.иљс нс нредстаеља >‘\г нериод, остеарили смо резу.ггатс каквим сс нс можс нохвалити ни једна зс.иља у свсту. Od сиро.иашнс azpapuo заосгалс зсмље носга.ш с.ио индустријско-аграрна зе.иља cped- >нс развијсности са најбржнм приврсдним расго.и у CGCTV. Такаи развој и такаа снтузијазам био је могуИ са.ио та.ио гдс је радничка класа и.иала аласт у ceojtcit рукама, ?дс јс била tocnodap ccoia рада и срсдстава за pad. Пс трсба да заборавимо da с.ио на сво.ч развојно.и нуту, do oeoia нтто данас ч.иа.ио. оотлч бсз TciiiKoha, бсз пренрска ч нроблс.ча. Пролазчлн с.чо трчовчтч.и стаза.ча, алч с.пи \вск и.иалн довољно cnaie и рсшења da itv ча пајиољч .иогу/ш наччи нревазчБс.ио. II данас нс чое свс тако глатко. Cycpche- .ио сс са иројнч.и TcniKoha.ua. V материјалноЈ чроизиодњи join увек нс чде опако како же- .'n:.iu. Још увск троилч.ио аише ucio што трсиа. jota уиек јс нсоооољна рснроосктиана спосопчост нрчвреде, и da.be чостојч раскорак у извозу л уоозу, сукобљава.ио сс са претсраним tiHeecTuiiuia.ua и jota доста тога. ПреваjiLiaMcibc тих слабосги сада нам је чрворазрсбни Ми crti.ua задатак. Битка за сгабилизацију значи зи будуИност. с.ио и у тежим сисуацијама и околноналазили довољно снагс и умешности нрсвазиБемо. Зато нас и оее садашн>с не нлаше много, али нас мобилишу на eehy Иудност и join eehu pad, јер мора.ио бити сессни оа од нас самнх зааиси како hc.uo то чрсвазиБи, за нашс бољс сутра. За свс 060 od.tyuyjyhy рсч мора оа има радничка класа кроз oa.be разбијањс и јачал,с са.ииунравног и дслаатског система, на чслу са Саеезом комуниста. Овај велики нразник, као и увек до саса дочскује.ио сесчано. 0.111 у раду и стеapauatlireу, за леншу сутрашњииу нових генерарнја, за чоеека. Дочскује.ио га у задацима за cnpoaobeibc идсја друга Тита о колсктивном раду и одговорности, о лнчној и заједничкој одгоборносги tpopy.ua и optana друштвено-чолитичких организација, од основних hc.uija do најеиших органа за дал>у бсмократизацијх odiioca у цслокупном бруштеу. Уз свс осо нут који.и tide нссерстана Јуtoc.iaeuja, Савсз ко.иуниста на челу са dpyzo.u Тито.и, .иссто и улога у меБународно.и padничко.и нокрету, гаранција су da ude.uo праси.и чутем. нечоколебљиви н ноносни, самостални и снажни. da.bc. Ти.и нутем настаељамо и 1 енсрацијс крје су за о-зих сридссст и нст loduua uanpacu.ic ------:-------- dpytuтва остаељају тс.иељс социјалистичко1 чврсто тле новим гснерицијама које he наставити надграоњу. усавршавати и јачати наш. друштвено-нолитичкн систсм. Hatua снага лежиу наше.и континуитету, у нашс.ч јебинству и нсноколсбљивоOea hc година и у нашим локалним окекри.ча 6uTu y.UHOto.uc значајна и нрсло.ина. V' н>ој очекујс.ио заершетак новс Фабрикс цс- .иснта која треба да да значајан допринос v oa.be.u јачанзу привредног нотснцијала OHiuriiнс, da o.uoiyhu отварање ноеих радних мсста за нсзанослсне. Очекујемо и завршстак нових објеката у Фабрици стакла, ноеих производних резултата у Фабрици штофова. Y нроширивању су својих камацитета ,.Парггћинка". „Бубућност”, „Грза", „Вук Kapaytih”. „Пролетср'* и „13. октооар". Заправо не.иа ор7анизације која нс предузшиа кораке на сво.и јачању. Прсдузимамо новс коракс и у области друштвеног стандарда. У завршној је фази изградња новог школског нростора. дсчнict обданишта, угоститељских и сиортскиг објската. О.иогућавају се услоон за 6o.bv здравстасну заштиту радних љиди и ?pabana. ilcro тако коминална ?радн>а добија нове димснзије и мења лик и града и ссла. Морамо бити свссни da и to itehe бити нимало лако. Да hc.uo на сво.ч путу наилазити на нрепреке, da hc.uo бити принућени ;:а мноta. самоодрнцања. Али, мора.ио бити свесни da се са.чо тако .чоже. Ми с.ио навикли на такав развојни пут, на на.ч и нијс то нснозната и TcuiKO. Из тешкоћа црпемо cuazv за ноеа iipeinyha и нобедс. ДочекујуБи Први мај жели.чо радничкој i..iacu, ceiLu padiuiM .bydiLua и zpahanu.ua срсhan нразник и новс раднс побсдс.
23. АПРИЛ 1980. БРОЈ 155 △РУШТВЕНО ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ VI РЕДОВНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а ВАНРЕДНА СЕДНИЦА ВЕНА УДРУЖЕНОГ РАДА И САМОУПРАВНИХ И ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКИХ ТЕЛА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА СОАИДАРНОСТИ ОПТИМИЗАМ БОРЦИ И ДАЉЕ У ПРВИМ РЕДОВИМА • Правплнијн систем прнмарнс расподслс н обезбеђнвањс сировина, потребнији него моментална пол;оћ ® Оптимизам радних људи за прсвазилажење ситуације у којој сс налази Српска фабрнка стакла Српска фабрнка стакла, последњу годину и нешто вишс, суочсна јс са озбвљипм проблемима који претс да довслу ову оргакизацнју v веома дсли катну ситуацију. Стицајем разнкх околности, када сс очскивало да организашца снло внто крсне напрсд, када су пос типпти највећи производнн резултати у исторпји фабрике нс само да је заустављер п»еп ход него сс и ова, највсћа организација у нашој срединн суочнла са тешкоћама које ни јс у могућности да сама прсвазпђс. Погођена са нелогнчгостима у систсмх’ примарнс распопсле, са вртоглавим поскгпљсн>ем енергстикс, у својнм годишњнм програмима морала ie ла унапред планнра пбнтке. Као врхунац сппдаја таквпх околности налшла јс и кестпшииа репроматеријала која ic чссто доводила до застоја <haбрикс, а сада озбпљио прети ла сс размишља, ла се v чнтавим погонима обуставн про нзводња. Y оваквој ситуаиији одржана је 10. априла и ванредна се днпца Већа удруженог рада v зајсдпши са органпма гправ n>ajba и друштвено-политнчким органпзацијама Српскс фабоике стакла. са циљем да сс пзiiabv моггћностп и peuietba за прсвазплажењс ових проблема п изналажеље трагнијег псшења стабилнијс пронзводже. Излаз из ове ситгацијс. навсдсно је на седлици. лежк ггое свега V обезбећпваљу интетзвентног увоза пгппоматсријала. а затим у гараптованом снабдевањг од стране домаНнх пропзвођача снровииа и рсшаваи>у диспарктста цсна у прнмарној расподели. Уз ово констатовано јс на ссдниии neonходна јс и повлашћспост у пс нама снсргстнкс. Производн Српскс фабрикс .мо.мснталио тешког стања, да сс пружи по.моћ ширс друшiBCiic зајсдмиис, јср ова средк« на није у могућности да то салрсдузму мсрс да сс нс дођс Милорад Судар члап пословодког одбора за скономскс лослове Српске фабрике стакла, лоднео јс уводно излагањс стакла сс тражс, и потребс су такве да сс и нормалпом проНЗВОД1БО.М нс могу подмирнтп. Због тога јс п потрсбно што пре решитн постојсНе проблс« ме да сс нс увозе готовн производц и пс трошс драгоцепа девизна срсдства. Закључии усвојсли на овој ccjhhuii, са којимац ћс битк гпознати свн Фору.ми у општини, рсгиону и ретцблнцн има ју за цил> да сс овој органпзапији помогпс у савлађквању гншс v овакву ситуацију, по1отову онда када то нс зависи <»д овс раднс организацнјс и ц.енпх радкнх људи. Раднн људи Српскс фабрике стакла спремнп су да учнке н додатне напорс радн трајннјсг рсшсња насталс сптуације. Својнм ралом. разу.мевањем п nocTiinivniM резултатима онп то најбо.л>с и локазују. Лотрсбна UM јс помоћ и подршка да на свом путу истрајг. С. О. делегашска шрибина МЕСНЛ ЗАЈЕДННЦА Н ШКОЛА ЗАЈЕДНО Y нсколико претходних бројепа ношсг листа представл>али с.мо вам председнике скупштина самоуправннх ин* тересних заједннца наше општинс са којпма смо разговарали о најактуелнији.м питањнма која су у надлсжности овнх скупштнна н о функционисаљу дслсгатског система у цслинн. Опога пута саговорннк нам Јс Радослав Весић. прсдседн1п< Скупштине СИЗ-а основног образова* 1ва н Bacnirraiba. Он нам Јс о свсму томс рскао: — Искуства стечена шестогодишњом праксом v лс* легатском спстсму у СИЗ-у основног образовања н васпитања у нашој опипини у. казују да су рсзултати постигнутн у то.м периоду позитнвни уз’ нсдостаткс које пратс iiauiv праксу. У целчни, овакво са.моуправно организовањс и одлучивање по тврБујс, да смо на добром путу, да радни људи увск буду у всзн са програлтма којс усвајамо. Тимс се постнже да база нијс удаљена од догађаја у основном образовању, што јс и био основни цил> оваквог вачина органнзовања. Скупштнва СИЗ-а основног ббразовања и васпитан.а састављена јс од два већа и то: Всћа корисника услута п давалапа услуга, са укупио 61 делсгатом. V 1979. годнни Скупштина је нмала зпачајпо место у свеобухватном утврђивањг матернјала н задатака у о5- ласти основног образовања у нашој општинп. Y тој годпнп јс одржано шсст седница на којима су разматрана многобројна плтања и уссојено вишс охлука, оно што јс углавно.м и прсдвиђспо програмом. Ссднице су благовремено и брнжљлво прчпремане, материјали су на време стизалл до делегата, а практнковалн смо да на седницама имамо и краћа уводна излагања и тумачен>а по појеоиннм шггаљкма. На дневном рсду нашла су се прско 45 пнтања, која су обухватала информације, алализс. пптања из областч филапслрап.а, питања уско везана за рад школе и другс актуслностл нз овс облао Актмвност делсгата и дслсганија всзана је са многнм лрсдусловима, н док и.мамо добар рад у дслсгацијама, као што су у СФС, ИВТ КТ ,.Б. Крсмановић" н нским школа.ма, и наша Скупштина ћс добро радити. Можемо нагласитп да је наша срсднпа уско повезана са школо.м, а та веза измс* by меснс заједннце и школе иостаје свс чвршИа. Иначс, v иашсм раду лос1ојн стална пракса да о битшш' inrraiuLMa заједнички расирављамо и усзајамо их са Скупшпточ општнне, a runaiba од зајсдничког inireрсса и са СИЗо.м дсчјс заштитс, путем заједличких седница, а задњнх дана и проширсно са Извршннм саDCTOM СкуПШТШ1С општннс. Стручна служба, у оквнру ове зајсднппс, оиавља пословс и задатке на доношењу норматава и прсдлога за рад школа. Њнхов рад је у тес« ној везн и са делсгапша преко комнспја, ппо нам у многоме помаже у раду. VI рсдовна седпица Општпнског одбора Савсза удру жења бораца народноослоОодилачког рата, јасно Је ставнла до 3>iaiba да су борци НОР-а доследни ссбн. Данаш« ibii мо.мснат нашс соцкЈалистичкс заједниие, олштине н приврсдс н тс како јс прпсутан у плановнма и раду овог знамајног дела Савсза соинјалнстичког радног народа. Борцн Народноослоболчлачког рата са тсриторијс олшти* no Параћпп |слиаком11iuxckii cv it r.iacim: Hain задатак ic да свако y срсдини y којој жиBit к ралп. Ntopa бнтн y првпм рслови.ма борбе за лаљу соци- |х*1нст1!чку нзградљу if треиут го актуелни.м стрсмл.сњнма! — Ми встерани НОР-а, морами бити спрсмни, вешти, ла нашс знан»с н искуство ставн* мо на pacnonaraibc на сваком иипоу н у сваком трснутку. Би ло да сс ради о ангажовању па пољу стабилизацијс, штедibc. Било да ic v питању међународна ситуација. гдс опст мо рамо и.матн активан однос! — СПОМЕШШИ И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЛ Ни један поптулн борац из НОП-а анонмман! To |с гссло којим сс nvпуководс чланови С¥1»- НОР-а. Зато уз одржаван»с и урсђнван*с постојећих спомен обелсжја ц спомсннка на терчторнјн Општннс, притоема!у сс или cv v нзграднл« још неколико, спомсника. Бригу о спо.мсницп-ла преузсћс чланови Савеза социјалистичке омладннс општинс Параћин н ђацл. Истакао jc у \ водном пзлагању Бура Букић. предссдник Општпнског олбора СУБНОРа. Брига и интсресовањс коју су учеснмин седпше нзразили за приврсдну ситуацију грала, КОНФЕРЕНЦИЈА „ИНВЕСТБАНКЕ" ПАРАИИН БАНКА»СУДБИНУ ПРИВРЕДЕ поссбпо за потсшкоћс са којима у послсдњс врсмс борс наiuii највсћи колективи, поссбно СФС. пајболк; нлуструје са Koinx основа освелоченн борпн за самоуправкп соапјализам. полазс v својнм плановнча и досадашње.м paav. Зато нп v јсдном мо.менту нлје протумачено као пооблем то што је па конто СУБНОР-а у npoui лој годнни, по систе.му фигаи ciipaiha, у.мссто планпоаннх 1.6 мнлиона. прпстнгло 900 хиља* ла пипара. icp cv сс бории олрсклн сопственпх прихода у корнст ралинх организација ко ic nocavjy са потешкоћама. Разматоајгћп пал делегата и лслегација у поотсклом перно* nv, закључено ic да. захваљујућп саставг оргакпзатшје, Koiy чинс чтлавном пснзионсрн. пзд делсгата нз рслова СУБНОР-а можс бпти оисњен внсоком оисном, гз самокрптттчкн освот на ioiu нслоссгнутг апсо- .ivti v припиемљеност дслсгата ла износс став срслннс из лта->с Ол речи до псчн: ..Haul лслсгат пс сме да на седгпшс ндс „прнвапто” на ссдницс мора да се пођс са rrpinrpe.Mљсшгм мншл»ен»с.м и ставо.м оних коЈи су их делсгиралн!” — јасно се чуло на ссднпци встсрана НОР-а. Брига за припадшгкс борач* ке организацијс, кроз сонијал ну и друге заштнтс. oueisena јс као задовољавајућа н Општински одбор СУБНОР-а v Параћпну нстнчс сс као позитвван пример. МеВутнм, посла још има. Нславно су борип мо ралн да пктсрвећншу у случају бнвшсг логораша нз Ауш«. впца. иашс суграБанке, која ic стицаје.м околностн остала по странп законских могућности * да као жртва рата н припалннк народноослободнлачког по крета добпјс око што јој припала. Ha Kpaiy помснпмо спрсмност бораца ла у сваком момен tv активно гчсствују v креиоа h»v и cnpoBobeibv naiue докTDHHC одбрамбеног Како осчс Никола спстема. Стојаковнћ: „Ми најбоље 31*амо како сс стичс и тта значл слобода н са тог становншта морамо да делујемо. „У циљу што vcneniнијег гкључивања v снстем друштвене самозаштптс и ОНО. закључсно је ла ратни ветера ни своју актпвкост гсмерс на основне ћелије нашег лруштва, месне заједниие н да као део ССРН \тичу на њнхов општн развој. М. Мпленковпћ ДИПЛОМЕ ПОЛАЗНИЦИМА ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ СКС ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА ЗАВРШИАА ШКОАОВАЊЕ На свечаној седници у До.му техннкс уручене су дн« пло.мс и пригодне награде полазннцнма I генераиије полктнчкс школс Савсза комуниста Србпје — општннс Параћнн. Свечаној ссдннии присуствовао и Крцун Драговнћ, пз> вршии сскрстар ЦК СкС. којн је говорно о значају идео лошко политнчког образоваЈва у Савезу комуниста. НА СЛИЦИ: Порсд полазннка Полвтичке цгколс СКС — општкпс riapahini. на свечаној ссднтпш у Дому tcxiUikc д чен је и комплст књига Мнхајлу Атанасковнћу, који је први пз наше општнне завршпо Политичку шкблу Савеза комунпста Југославије »Јоспп Броз Тито у Кумровцу. 0 Добра сарадња прнвреде и банке ® И поред | низа тсшкоћа ликвидна Чстврта редовпа конфсренцн озбнљно јс успорспа реалигаци ја „Инвестбанкс”. пословне јс-. ја постојсћнх програма. днниис у Параћнпу протскла јс у знаку саглславања послов нпх рсзултата овс банкарскс организаииЈс и утврћнван»у актуслних задатака на пољу ште дње н креднтирања у нарсдном перноду. О овомс, опшкрнпјс јс говорио у свом уводиом излагаљу Рајко Цвстковнћ, дирсктор Бан кс, упознајући дслсгатс са околности.ма којс су карактсрнсале пословаљс у 1979. годинн. Y тој годшш бнла је израже* на нсстабилпост новчаннх токова, uito јс ммало за послелнцу неликвидност великог броја радних н другпх организација, а са.мим тим и банака. Али п поред тпх општих крстаља ова пословна једншша није запала у нслнквндност и увек јс била у могућности да измирн својс обавси по псћ одобреннм крс дитима, алп су сс јављалс теш коће око задовољепа краткорочиих потрсба. Пошто јс послсдњих годнна свс вншс развојнпх програма у нашој општнни, највећп део срсдстава банкс ангажована су за тс тшвестниије. За протсклу годнну јс карактернстпчно и то да сс финансијско пословајбс радннх органнзацкја из сних областк највсћнм делом сбављало употрсбом хартијс от врсдности ШТО јс ВСЛНК11 рнsiiK, а овим путем је добар део пслнквидности приврслс прснст па пословнс бапкс. И порсд дејстава низа фактора Инвестбанака јс успешно усклаћивала дина.мнку прилпва средстава са доспсћем створеннх обавсза н била ликвндна. До децсмбра прошле године нчјс б»ло неопходио сопствено vHciDhc радних организаш1ја у Финансирању инвестг-цнја тако да је због тога бпло много захтева за крелите код ове Бан ке. Доношељем Закона о посеб нн.м условнма за давањс крсД1гга за тгнвссттшије, којп пред виђа сопствено учешће н до 80 одсто од прелрачг-нске вретности ннвестицнје као обавезно, Ова -пословна једпница н даљс иаставља пословну саралiby са пољопрнврсдшЕМ пропзоођачи.ма а прско њих са лољо прпврсдним организаинјама са којнма су онн удруЖ|СНИ. Значајно јс напомспутн и саралibv са ФЦ „Нови Поповац” у поглсду прнјсма трађана на имс мента it лругог матсрпјала. , Инвсстбанка” својим програмом дспознта од испоруке цсграђевинског Параћнну 'кључује сс у укупнс стабилнзаиионс токо вс на који.ма сс инспстпра у свнм средннама. Y том цнљу гружаћс помоћ основннм н другнм органнзацијама удружс пог рада на самоуправно.м удруживаљу рада и срсдстава н прннцнпнма стниања заједипч* ког лохотка. Настојатва су н да сс што всћи број чланова ук« ључи у „Инвсстбанку" п да сс подстнчс штедтБа и прнкупљ?.* 1бс средстава грађана удружи* ват?м лнчнпх срслстава са дру штнепнм срсдсвима за рсшава њс стамбсних проблема. Предстоји и задатак на обсзбеђнва1Бу потпуно самоуправно ускла Еених планова и програма развоја ОУР-а уз подстицај доходовиог повсзнвања н самоуправног удруживања рада и срс дстава. односно усклађивањс планова ОУР-а са расположи« вим средствима у удружепом раду и банкама. На овој конфренинји раз.ма тран је н усвојсн предлог самоуправног споразума о измснама н догпиама самоуправног споразу.ма 6 удргживаљу у Основну пртгарсдно-инвсстициону банку v Бсограду. а хтврђсн јс п план крешггног биланса пословне јединице у Параћину за 1980. годину. М. Живковић !<Диана^ 2 ПУТЕМ РЕВОЛУЦИЈЕ HA KPAJY ШКОЛОВАЊА У ПРВОЈ РАДНИЧКОЈ РЕПУБАИЦИ Полазшшл поллтичккх школа Савеза комуниста и Савсза сшџшката, на xpa.lv школовања обишли Тигово Ужиие н Кадињачу. Јсдноднсвни излст остаће v дубоком eehaibv свих учесника екскурзије. Посста Музеју рсволуннје v Тнтовом Ужицу и меморијалном ко.мплексу на легендарно! Кадињачи. памтнће се као жкви часовн исто> рије. НА СЛИЦИ: За|еднички снимак за ссћањс испрсд Музеја револуцијс v Тктовом Ужицу. м. м. .liiiiiitimniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiinuiiiniilHiinuiiiuiiiiiuiiiuiiuniuiiiiiitiiiiiiiuiniuiUiuiiiiiiiiiiiiiiiiuii
тепе нона Н 266 ФЛУОРОГРАФИСАЊЕ НАШИХ РАДНИКА V UtLvy раног откриваiMi болести u очувања здравља сваког радног човека, у нашој Фабрицн организовано јс флуоро* графисање саих радника. Пиљ овс акцијс јс да се на времс открију .uoiyhtt зачеци туберкулозе, малшних оболења нлуИа и кардиоваскуларних оболења. Уз флуорографске прсмеде вршићс се и пре7дсд урина (мокраће) ради раног откривања шсћерне болести. У интересу сваког радног човека јс да изорти ове преглсдс како бч избегао .чо.гсда мно7о ?орс послсднцс и тсшкс болести. УСПЕШНО ЗАВРШЕНА АКЦИЈА ПОМОБИ Са прикипленом по.иоhu у OOVP ..СФС-Промет", ?де јс у акцији прикупљања no.uohu за ослободилачке покретс у сесiy, прикупљено 1.700 динара, коначно јс заершсна ова акција у нашој радној организацији. УKvnno јс прикупљено 32.300 динара, taro је наdajto сс joui један доказ нашс спрсмности da, noped политичке no.uohu коју пружа наша земља ови.и ослободилачк1си noкрсти.иа, npc.ua могућности.ча нати.х радника. те покпстс по.иаже.ио и па овај начин. JOI1I YBEK НМА MECTA ЗА СВЕТИ СТЕФАН Интересоеањс за упис наших радника за одлшpaibc на Светом Стефану ■ оес годинс је било врло еелико. Како смо сазнали у Служби за друштесни стаудард мсста iluo још увск за 1 с.иену која почињс 8. јуна. затим за V с.исну која почињс 3. аегуста и око двадесетак . места за VI с.чену иоја .i'io4iiH>c 1Ј. aeiycr'a. Обзи- . ром da је у ogilu .смсна- .ча pcipec нешто echti не-, ?о \ оетали.и то сс нада- .чо da he и ова .иеста ускоро бити попуњсна. llllillllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllflllllllllli Illi ФАБРИКА СТАКЛА - НАРАННН ГОДИНА XXV БРОЈ 339 НАГРД1ИВАЊЕ ПРЕМА РАД¥ - ФАКТОР СТАБИАИЗАЦИЈЕ У нашој радној организацији је 11. априла ове године ооравила радна група Међуопштинске копференције Савсза комуннста, на челу са МИРКОМ ДОНДУРОМ, извршним секретаром, која је са представницима друштвено-политичког, самоуправног и привредног руководства из OOYP „Ручно трговачко стакло” и "Амбалажно стакло”, водила разговоре на тему „Задаци Савеза комуниста у спровоћетву економс’<е стабилизације и доградн>п система расподеле и награђиваи>а пре.ма раду и резулта тима рада”. Y уводном ихлагаљу кога јс поднео МИОДРАГ СИМИБ, директор РЗ „Економско-фннансијскн послови” радној групн јс изнсто стање код нашнх OOYP п РЗ по пнтању усвојених про грама мера скономскс стабнлизаиије, које су сада у фазн спровоВсња. Када сс ради о спровођењу овпх мера велпку тешкоћу прсдставља нсдостатак сировнна који ироузрокује чссто ста јап»с машина за пронзподшу, а самим тим постижу сс и супротни сфектн у спровоБсн.у економске стабнлизације. Говорећи о расподели, друг Симпћ је рекао да се она на пивоу ралнс организаинје нс можс посматратн одвојено од ири.марнс расподеле, јер су у завпсности јелна од друге. Вслики раскорак измсБу цспа ко пггања и продајне иене наших пропзвода и нсусклаИсиост тпх двеју цена ловсо јс до тога да смо прошлу годину завршили са губнтком, а и резултати за прва три мессца овс годипс говорс да сс стањс ипшта миј|'. нзменило, иего да јс можда п rope. ПовеНање пролуктивностм н еконо.мнчностн које сс ос тварује већнм залагањем наших раднпка на својнм ралним мссти.ма ло пигању повсћања производнпх резултата п већој иггедњи. потпупо сс пеутралишс нескладом пз.мсђу овпх це на и доводи до ситуаиијс, нарочито код овако ннски.х личних доходака, какви су у пашој ралној органнзацији, да сти.му ланс за још веће резултатс и залагањс ис можс да се остваРАД» ЉУДИМА ПДРАША ч е с т и т a 1 MAI - ЛРАЗНИК L ЛАЈ РАДА колекшиб СРПСКЕ ФДБРИКЕ СТАИАА рп, нлн да донссе нскн знача|- нији резултат. Дал>с је кроз дпскуснју. у којој су учествовали Михајло Атанасковић, председавајући Фа бричкс конференцпјс СК. НсЈинћ Драгослав. предссдава јућн Конференцнје СК OOVP „Амба лажно сгакло” Стамснко Јездић, секрстар Акциопе конфсренцнјс снндиката, Томислав Бпдовић. председавајућн Конферениије СК ООУР „Ручно тр говачко стакло”, Анћелко НеuiKOBiih. председник Радннчког савста OOVP „Ручно трговачко стакло". Новнна Јоцић, прсдседник Раднччког савста. OVP. н Мнлорад Судар, по.моћннк хснералног днрсктора за сколомска питања. радна грула упозната са питањнма као што су: однос производних п нспро в.тводних радника, одиос Измсby укупног прихода л заједничког прнхола. на који сс начин \тврБују фазнс ценс нзмеђу OOVP-a. како сс остваруЈс за јсднпчки доходак са банкама, однос укупног прихода и грошкопа, какви су односи из.мсБу OOYP и РЗ, однос измсђу укуп ног личног дохотка и стартног дсла. Порсд ових питања радна група сс интересовала за још многа друга питања нс са мо због одржавања Међуопштинске конференцијс СК, како је рекао друг Мирко Дондур, већ и због тога да се види шта јс то што је прописано нормативиим актима OOYP и РЗ. a не живи, било из субјективних пли објективних разлога. и шта је то што се предвиђа као ло градња ових Правнлника. Радној групи су учесници у разговору сликовито приказали иеке скономске односе измс by OOYP. На пример, Новииа Јоцнћ јс говорио о томс како један ј^еглер остварује свој ли чни доходак и од чега свс завнси виснна тог лпчног дохотка. Y оквнру свих ових разговора, највише је иаглашена пот реба за решавање пптања при марне расподслс. Низак лнчнп лоходак нашнх радннка. који је такав баш због исрегулисаног овог пнтан.а, онсмогићава пронзводним OOYP-и.ма да обезбеде потребан кадар. Ово се - нарочито односп на стакларс ( п реглсрс. I Михајло Аганасковпћ јс посебно нагласио да јс Конфереи иија СК па иивоу раднс органп зацнјс у лва наврата расправ л.ала о 'f.pa.Ma стабилизаиијс. a то су исто учпиплс Акипонс п Конфсрснције СК у оба про пзводна OOVP-a, п ла су гу постављени конкретпи залаци. Мнрко Дондур јс на крајг овнх разговора наглаоно потрс бу удруживања рада н средстава са потрошачима паших пропзвода а исто тако н нашим добављачима, јер са.мо на тај начин можс да сс оствари ира вовремсма иктервенција v поглсду договараља око цена. обс лбсБсњу сировнна п о други.м пнтаљима. Н. FyibCBifh СА'БОР МЛАДИХ РАДНИКА СР СРБИЈЕ Представннци радних организација, школа и факултета окупилк су се 11. и 12. апрнла у Београду да на традЈШИОналној билизације. Порсд тога, вођска јс расправа п о даљем вођењу акцијс „Младк радннк — самоуправљач” п љсној улози у оствар1гван>у стабилизације приврсдс, као н расправа о основама срсдњорочног плана друштвено-економског развоја. Друштвеноекономски положај омладинс — речено је на Сабору — у самоуправно органнзоваком удружено.м рацу ПОСЛЕДЊА ВЕСТ CAABRO ЗЕЧЕВИћ И МИАУПМ I МИАОиКВМћУ НАШОЈФАБРИЦИ Радпа група Прсдседннштва ЦК СКС за област полнтичког cnciCMa воднла је разговоре у понсдељак, 21. anpiuia ове годпнс са прсдстанннцнма Органа управљаља, самоуправне радннчке кочтроле, друштвено-политичкнх организацпја и привредног рукбнидстта наше радне оргавизацнје. Разговорн су вођени па гсму: — Акгуел1Ш пдејно-политичкп задацп Савеза комуниста СР Србнје на yiianpcbeiby правосудног снстема, и — Нска акгуелна пптања даљег јачања самоуправннх пнстптуиија и органа у заштити самоуправних права и друштвсне својппс п пдејно-политичкп задаип Савеза комуниста Србије. Огпллрније о резултатима овог разговора плсаћсмо у нарс« д«1ом броју нашег листа. СЕБАЊА УЗ ЈУБИЛЕЈ ПРАЗНИК РАДА И САМОУПРАВЉАЊА Радничко сад(оупраеља.њс, та всчита тежња. и идса.г радничкс класе целог свста, у нашој зе.мљи остварена јс прс. 30 година, али јс борба за њсно остбарсњс стара колико и сама радничка класа. Можда data зато што су всчито потискиванс и прикриване, oec идејс су све вишс раслс, 6yja.ic и јача-ie. ЈсОан од вентила када су онс гласно и слободно изрицанс. .чада no цсну ироливене крвп и тсрора, били су оаш првомајски скупови раднпка. Због rota и овс годинс када прослављамо јубилсј самоуправљања ccrtiheMo сс и неких Ooiabaja всзанпх за организовање мрвомајских празника. Запис о најстаријој организацији преомајске прославс у нашој фабрици налаз1сио у листу „Наше стакло” број 7 из 1957. I. гдс пшие: ..Нспосрсдно послс одржаних манифсстација радника Фабрикс поводом Мећународног празника рада — 1. маја, eeh 8. маја 1925. године дошло јс до потписивања npeoi колективног уговора пзмећу пододбора стакларских раднпка и name Фабрикс. којим јс обезбскено нормално функционисањс производњс, која јс дотле била хаотична п nccpcbeiia". О каснпјим прослаеама првомајских прослава — уранака код Кнсселачке чссме знамо само из сскања старијих радника. Један од главних nociciaua oetix активностп био је КУД „Иван Цанкар' који. је у to epextc у својс редовс окупљао најпрогрсспеније спагс у фабрици. УвоЕсњсм самоуправљања организацију првомајских прослава преузео јс Раднички савет. Тако у записнику од 25. априла 1950. годинс стоји: „На састанку јс усвојен програм прославс 1. маја, Празника рада, којим се предeuha организовањс добровољних раоних акција на урсhciey Фабрикс и npyth. У част Празника рада, за 2. мај npedenhen јс излет и усвојсн предлог да се од тада за сваки /. ,\taj проглашааају ударници, ча јс формирана и ко.чисија која he одрсдитп најзаслужниЈе раднике који he те годпнс добпти то велкко признање — ударник. Hoped тога, обзиром да се у Бео?раду организујс вслика пpeo.uaјска парада, одрећено јс 6 чланова радне организације који he присустоовати тој с.чотри иснрсд name Фабрпкс. У Ecoipao су отишли: Лазар Раденковнћ, Михајло Ypouieeuh, Марпја Јсрај, Сретси Joeanoeuh, Душанка Поддссник и Душан Ifniih. За комплстну организацију прославс задужени су чланови Радничког савста, руководство синдикалнс подружницс п Управа фабрикс". Сличне закључке нмазпмо п у записнпку пз 1951. год. ide сс опет организују радне акције и dode/byjy ydapunчка нризнања, а проо.иајски уранци постају традиција eraK.iapciciix padiaiка. 11 данас, после тридссег година, у част oeoi јубилеја oner с.ио организова.ш padne акције, так.иичења у раду и бпра.ио naj6o.be радникс .uchy на.ча. Нека нам сећања на све радне побсде које с.чо некада постизали буду nodстрек за још бољс резултатс, како би oeoiodtnuibii Празник рада npoc.iaeti.ui шго успешнијс и срсћније. Чланови ралнс групе МОК у разтовору са представницима Фабрихе ПУНА ПОДРШКА МААДИХ Стога упознавањс младих радника са проблемима оствариТрибини размотрс задатке и акцнјс које Савез социјал|«чцчке вања и политиком економске _ омладине Србпјс нма у остварнвању полнтике економске ста- стабилнзацнје и задацима ССО ' ■ ” ... -------- га том плану jecy значаЈна захтсва у сваком треиутку пзу зетну пажљу. Зато програмска активност ССО мора бпти усмсрсна на решавање осповппх пнта-^а која тај положај одрсђују: запошљавање, изједначавање услова образова1ва, стамбено питажс, друштвсга исхра иа, културнс потребс, рскреапнја, одмор it као најбнгнија гзрочна всза свега тога — сти цањс и расподела дохотка и личних доходака. Изјсдпачаваibc услова привређнваља u vc лова стипања н расподелс дохотка лежи у основп функцп* onicaiba друштвсно-скономског систс.ма и представља ”олазну карнку п»еговс укуппе стабилнзаипјс. Схватајућп важност економске категоријсло хотка, као основног садржаја друштвеноекономског са.моуправних односа и осговног мотпва npiiBDcbiiBaiba гдружеанх раднпка. Савез соцнјалистпчке омладине настојц да у младој генерацији развпје свест о томс да су интсрсси омладинссаставни дсо друштвеп1Х интсреса и да. лоприносећп друштвсном развоју н стабнлизаци* јп, омладина допрнноси пзградњи сопственс будућности. с.мсрннпа за предузкмање кон крстних акцпја у борби за веhy продуктнвност рада, пролуктивно запошљавање. образоважс н преквалпфикаиије v сврху стицања всћег дохоткаи његове правилне прерасподеле и расподелс пре.ма раду и резултапгма рала. а свс у иил»у iio6oa>uiaiba радннх гс.това п жнвотног стандарда као фииал ког производа стабилног друштвено-еконо.мског развоја. Ил свнх ових разлога. органи зовано дсловањс Савсза соии* јалпстичкс омладинс у постав л.ању и извршавању наредпих задатака представља пуну иодршку ставовима економске политикс нзраженпм у Нацртг Резолуцпје и пол1гтици остварпвања Друштвегог плана СР Србијс за период 1976 — 80. v 1980. ГОДИН1Г н плаиским докг.меитпма који сс односе на ппедстојећи средњорочни псрнод, и.мајући v виду да сутпм ставови.ма нзражени и основнн мнтереси гегерациХ Б. Перић |Дванав 3
НАШЕ СТАКЛО • НАШЕ СТАКЛО 23. АПРИЛ 1980. БРОЈ 15S Y ООУР „АМБАЛАЖНО СТАКЛО' OOYP „РУЧНО ТРГОВАЧКОСТАКЛО КОНКРЕТНН ЗАДДЦН ЗА СВАКО ОДЕЉЕЊЕ Н ПОЈЕДННЦА БРЖА ОБУКА СТАКААРА © Ово је закључак Акционе конференције Савеза крмуниста OOYP „Амбалажио стакло” На седвицп Лкционе конфсрениије OOYP „Амбалажно стак.то” која је одржана 15. апрнла овс годнне разматрана јс производна проблсматпка која се манифестовала у првом тромссечју овс годнис. На седннии јс поднето уводно излагање у Koxic су пзнсте слабостн које cv насталс бнло због објсктнвнпх luui cyojcKTifBHiLx утнцаја. алата слектрикс. ахтоматнкс па до бутана. Мсђути.м, рсчено јс да се са скономскнм делом каснн, јср ралншш који су прс шли нз OOYP „Тсхнички пословн" у овај ООУР. још увск нс знају гдс се налазе. нако су сс својн.м рало.м доказалн, и да Недостатак стакларског кадра све тппие забрнњава, како организаторе производње, тако и стакларскс маЈсторе којн нс могу хладнокрвпо да гледају како њнховом занату прети опасност пост.епсног нзумнрања. Y Фабрици је у послсдље времс прс аузето внше мера да се обезбедн овај кадар, исто као и реглсра п других дсфишгтарнпх струка. Мсђутим, када се ради о сампм стакларима у no I iiy ручне пропзводњс стакла крснуло се једшсм hobjiai путсм. би ово питањс требало npt решити. што На првом мссту нстакнут је „едостатак спровина за произлодњу стакла, пгто је проузроковало да су машнпе у јануару и марту често стајале. Претпоставља 'се да ћс п бнтак за првн квартал у овој OOYP мзностгп! око 2 милнјардс старих линара. Оцењено јс да су по- ]5сд објективнпх разлога, овомс допринслн н слабостк улутар радне организацпје, јср сс >шјс довољно спремио дочекала оваква cirryainija. Конференција јс оиснпла ла х’ овој OOYP, поред велнког броја всома савесшсх радника, још увек постојс гакви раднијш који ннсу схватпли, нлп нс ;:<елс да схватс својс обавсзс. По правилу то су јсднп псти људп којн гошшама не извр« шапају своје раднс задатке, увск палазећи оправдаља за то. Заузег јс снергичан став ла сс MOBeafe шира акцпја од привре кретни предлог шта мењатп у конкрстном случаЈу. Конферениија јс аналнзнрала и реорганизаинју која јс ус леднла од I. јанура овс готннс. када јс овој OOYP прнпојсн јелан лсо одржавања. Што сс П1чс техничког дсла. оцењсно је да је реорганизаинја у овом дслу потпуно оправдала својс постојањс п да јс дала одреВснс рсзултатс. почсв од оправкс Разматрајућн v оквиру пробле.матике својс OOYP и еконо.м ски положај раднс органпзаци јс, оцењено јс да шира apyuiгвсна заједнииа трсба да да већи допринос за решавањс проблематикс у којој сс налазн ридна организаинја, имајући v Еиду ирој залослених н то да ова рална организаинја чинп велнкн происпат прнврсдс Паpahiuia. Н. Гуњевкћ Наимс, на ссдннцк Рапинчког савста OOYP „Ручпо тргоначко стакло” а на предлог »такларски.х мајстора. разматран јс пробле.м обнасљаша сга кларског кадра и допста је одлука да се раднлишту које при ми млалог радника почетннка на обучавањс да накнада од 10*/в на днсвну зараду. До овог рсшсња сс дошло обзнром да cv нормс стаклара доста висохе п постнжу сс само ннтснзнп i.HM радом читавог радилишта. Због тога сс II дсшавало да су Bobc радплишта нсрадо прималс почетнпкс у своју формапнjv. Одлука о додатпој иаградн промепнла јс такав однос п псћ у фебруару мессцу 8 млалпх радника почело јс да се обучава за кугличарс-банкарс. Они всћ сада са успсхом обав л-ају тај посао. Сада на псћнма и.ма join неколнко радилнш та у којп.ма .младк обучава* ју. Boba јсдног таквог раднлишга је и стакларскн мајстор Чоплнца Борђсвић који каже: — Ово јс један врло добар н користан потсз. Добап ic н да прс остваре иснефицирани раднн стаж, вишу стручност и нормално вс1?и лични доходак. Тако с.мо у радплишту створили обострану заинтересованосг, a то дајс и рсзултате. Данас. па пећима има.мо неколнко млалих радника који могу да дувају банке. Поссбно ми, на лончаннм пећи.ма .мора.мо нско рпстнти и ту ПОГОДНОСТ 1UTO код нас радс махом најмлаВи радници, и испод 18 година обзиром да раднмо само у дневној смени, а код тнх дечака постоји и највећс интсрссоваibc за стииањс одрсВене квалифнкацијс". Стакларп cy сс заинтсрссова Y3 ЈАВНО ПРИЗНАЊЕ ИСКРЕНА А»УДСКА ЗАХВААНОСТ Често сс doiaha да nopcd пас, са на.иа битише jcdatt .ita.it/, слсви.и обичан, један od оне ар- . - . мије анони.иаца, речји — чоеек рног руководства (дирсктор — . t-oju се не npu.uehyjc. Битшие бригадир) до друштвено-политичкнх организациЈа и органл гправљања. Конференшпа сма тра да велики уптцај на овс радннке могу имати баш они радншш који савесно нзвршава- »у своје радне задатке, а због лсдовољпог залагања овог дела раднмка, „с могу да буди за зај свој рад п адскватно награ bcuH. Прсдложено је да се што гре донесу конкретнс мерс којс he аналпзлрати рад од одслсња до оДмсња н од поједнчца до појединца, н дати кон исто опако као мрав у .чравпњаку са своји.и забужсшсма која су му поверена. Чссто сс дешаеа да тај вредни мрав. Hoped рсдовног noc.ia одвоји врс- .\’с н дсо ссбе за нскп други, дрхштвенокористан носао. И за све то врсмс док такав човек жпвн уз нас, све оно што оц радп, cec ibczoec. жртвс за опште добро, схватају се некако нор.иално од tbcta, често из7 ieda da ov то радп од аајкада tt da he раднтн и но.иагатн људп.иа ко зна докле. Намера јс да дапас представимо једпог од мпоштоа из те љ\’дске катпорије који с.ипсао ceoi битпсања nahy у но- .uazatby љубпма, пријатсљима, знапим и jota ucuihc псзпанн.и. Hue му јс ДРАГОМИР РЛКОВИБ. Дуго је радник name Фабрпке. променпо јс .инога padна .иеста. V задњнх nap zodtuta бно је радник гвозбсне ка.лупаали код ИЗ ХТЗ СЛУЖБЕ ПЕРИОДИЧНИ ПРЕ1АЕДИ РАДНИНД Слу^кба заштите на раду, као и panijiLx година, организовала јс н овс годинс упућпвањс радника којн радс на послови.мд п радним задаии.маса посебннм условима рада, па периодичнс лекарске прсглслс. Упућивање радника на лекарскс прсгледе вршиће се од 23. априла до краја маја мсссца овс годинс. Обавештавају сс гспосреднн руководиоци и шефови одеље iba да обавсстс и да их упуте на прсглед у договорсно времс са Службом заштнтс на раРадник којп сс нс подвргне лскарском прсглсду у року нс може даље да ради на пбсло* вн.ма са посеопи.м условпма paua. no члану 62 Закога о заштнти на раду. Радник који одбије да ce лодвргнс псрнодичном прсглсду чннп тежу поврсду раднс чпсШ1ПЛИНС. Основка оргагизациia, уколнко не упутн радника на периодичан лекарски преглед чини прекршај по члану 86 став 1 тачка 10 Закона о заштити га раду. Б. Пстровић рс. Рекосл/о како се зовс. га no имену нећетс nahtt ни Драгомир Раковић лшлпопа са KtbUMtUjO.u Црвсhoi крста. Није он остао само па нозпц1(ја.иа пасивпог члана који једпо.и zodtuatbc унлагн чланарипу. Схватио је суштппу зиоатака оршнпзације и служио је npedano њеним шаевима. Безброј пута је организооао прикупљање најдрагоценије течtiocrii у трспуцима кад је крв cnatuaeaaa жнвоте. Знао јс МРШЛ ко od давалаца крви и.иа коју кpetty групу, ко јс када од н>их дао брагоцепу тскућипу. Кад бп се све то добро завришло пијс се зпало ко ie cpchruiin: cnatuenti, давалац tt.itt МРША, којп ie cec to opгаппзоаао. H oeaj xy.uantt nocao, tcao it помагање cnpo.uatannjtLua v cetcu ettdoeti.ua u ettTyatptja.ua, као n однос npe.ua dpyzoeii.ua ria noc.iv. donptine- /ni cy da je РАКОВИБ активно y opzatttt.ua ech 10 zodtuta. He ca.uo to. 3a ceoj pad n noxepreooatbc do6tto je oenx datta високо признање оргапизацијс Цреспог крста. РАКОВИБ je ttazpahen Скупштннс ирвсног крста Србијс „Сребрним знако.и” од СР за ГРАДИЛИШТЕ ПОГОНА 02, 03 ПОЧЕЛА МОНТАЖА ЧЕАИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ На градилншту Погона за пронзводњг грговачког стакла ауго.матским путем влала све всћа живост. Ових дана ie на грхти.-пгштс стнгао н „Гоша" из Смедеревске Паланкс са својом механизацијом. После прштрсмних радова којп cv трајалн нсколико дана „Гоша” ie отпочсо са монтажом чсличнс конструкшпе на халп псћи. Оста lie забелсжсно да ic 17. алрнлз 1980. годнне тачно v 12.07 часовз поднгнхт први crv6 тсжпне око 17,5 топа. Монтажа сс даљс наставља поднзањем и осталнх стубова п моптажом кровнпх везача. ГраБевинско прсдгзећс ..Граднтељ” пз Горњег Ммла повца наставља са пскопо.м землл п гградлом бетона у темељс стубова на хали хладњаче. Извођач оадова на пзградљи днмњака. такоће. наставља са радо.м. После завршетка рздова ка пзрдп темс ља, пзграђени cv први метрц дтгмљаха кзваи зем,к. М. Ивановић н-сгоепх мајб.шжих dpyzoea п пријатеља. Pettttre. AtebyriLu, da тражите Mpttty, nexta тог чоеека nod кроео.и металске xa,tc којп еас неће odeecrn do његоeof padноi .иеста. Често ce бешаеало da позив за МРШУ не боноси радосне еести. Увск каба јс /bydu.ua било најтеже обраћали cy сс tbcму за no.uoh. Како je to MPIIIA по.иагао a>ydu.ua? РаковиН je dyzozodttuttbtt. eeo.ua актиенп члан најху.ианије организације па оеој натој планети, jedan je od зпачајпс резу.гтате у остеариeatby 3adaraKa и циљсеа Цресnoz крста". Оеих datta МРША he напуcrtiTtt нашу радну организацију. Odaa3tt у пензију. Ми .иу нс можемо darn медаљу. Y.uecro тога. dode.-byje.uo ти, dpyжe МРШО, оно најискреније и најљудскије што tt.ua.uo: ХВАЛА ти за сес оно што ett за dpyze чинио. м. Ј. Стакларски мајстор — Топлица Борђевић за нас мајсторе а н за почстпикс. Нама јс корнсно да бржс обучавамо кадар којн he нам попунптн места упражњсна врло честим одласком старих ста клара, а морам рећн да их сала свс вкшс одлазп — што у ннвалилску пснзпју. што v сга росну због дсјства бснсфицира ног ралног стажа. Поред тога удали л»улн којн дуго радс као носачп нпсу заинтсрссовапи за рад. Сада су н.м пружсне могућностп да бржс напридују. лн п нашли јсдно од peiuei&a да помогну и ссби и новнм генерацнјама којс сс свс тежс ус мсравају на радна занимања, а поготову ова, гдс, то сс мора признати, услови рада нису нимало лаки. Надај.мо сс да he бнти још таквнх peiueiba која he стимулисати младе да наставс и очувају стакларскк занат и уметност, п који.ма ће стакларска лула прнрасти за срце као њиховп.м учнтељн.ма, стакларским встсранима. ШТЕДЊА ЕНЕРГИЈЕ Прс.ма данашњкм прогнозама, нафтс — за сада кајважнн јег пзвора снергије, 6iihc девсдесетих годпна тако мало н би 1с тако скупа да је впше neheмо Mohn у толикој мерл да употребљавамо за пропзводњу топлотне снергије. ПостојН ли излаз из таквс снтуапнјс? Да, штсдњом снсрјијс it кроз то добнјањсм врс мена за грајпијс pciueibe снер гетских лроолема. Наша раана организацлја ој биљно и темељкто испитује мо гуђности остваривања уштеде на трошковн.ма енергије, који сс свакс годинс повсћавају. a којс сс свентуално могу остваркти чак и бсз всћн.х иивес тнцнја. Где штсдети? — Y свим постојсћн.м погоннма и објекти« ма. Како игтедсти? — Сман>ен>ем нспотребне потрбшње. смањен>с.м пзбеживкх пблтака. Када штедети? — Сада’ Меibaibc структуре потрошњс трс ба започетк пре нсго што енср гија постанс заиста скупа. Прва фаза: Бсз иивсстицпјарсдукинјом. Друга фаза: Краткорочним ннвестииијама које се амортизују у току јсдне годинс — напримср: лобољшан>см регулаци они.х систс.ма ypebaja за саго* ревање. Трећа фаза: Ннвсстиран>см којс he се амортизовати за пеколлко година цнја. гасификаПостнгнуте уштсдс снсргије ланас су чнњенииа у индустри јскнм постројењима а ти.мс и мопНност повсћања дохотка у виснни од 10—ЗО°/о од постојећих трошка снсргије уко.тнко је то могућс остварити без великнх улагања. Р. Милетић НА РЕПУБЛИЧКОМ ВЕБУ САВЕЗА СИНДИКАТА СРС РЕКРЕАТИВНИ ОДМОР РАДНИКА — Радницнма на тешким пословима потребно је омогућити да се рекрсативно одмарају, да би били још спремннји за нзвршаваље свакодневних радних задатака. — Ово је закључак састанка који је организовало Веће Савеза синдиката СР Србије н градско Behc Бсограда преко Комисије за животне и радне услове радника. — Састанку је из наше радне организације прнсуствовао МИОДРАГ МИЛИКЕВИБ, руководилац Службе за друштвени стандард Рекреативнн охмор подразгмева таквг врсту ол.мора v ко мс се радник, порсд класпчиог одмарања, више бавн рскрса* ипјом, која јс нсопходпа за сти цање физичке кондицијс, после чега се радник oceha много способннјпм за взвршаваљс свакодневнпх раднпх залатака. Прнмен»ујући то на нашу ра дну организашпу, под рекреатнвни одмор би потпала сва рална места која су бснсфнцдрана. Y оквиру овнх радних мегта неоп.ходЕо јс слати оне раднн* ке који постижу најбоље рсзултатс иа радном месту. како би, користећи овакву врсту одмора, oicin способни за јот бо љс ралнс рсзглтатс. Мећутим, то нс значн да слање.м ових ра дника не трсба слати и боле> 1 с и исцрпљснс радникс. Рскреативни одмор радпика је лотребно спроводигн на тај начин да сс проведсно врсмс на оваквом одморг нс рачрм V ГОЛ11Ш>М< одмор, ЕСГО да сс плати радпнкг као да радн. Y нашој ближој околинн посгоје места која сг погодна за овакву врсту одмора, a то су Грза и Снсевац. Ова два одмаралишта могу се користиги у току деле године и то је уједно ir .могућност да трошкови оваквог охмора нс буду много велики. мада трошкови рекрсатнвног одмора ге смеју да представљају неку препреку у његовом спровођењу. Да би сс рекреатнвни одмор спроводио v потпуности, потрсбно јс да њимс руководн сгручно лнцс, које јс способно да спроводи овакву врсту рскрсацнје. Y Служби за лргшгвс ни станлард постојн могућност за o6c36cbeH»c овог стручгог радника, a v случају всћег оби.ма оваквог одмора. постојн могућност да сс ангажујс стрг чно липс пз СИЗ-а Физнчке kv.t тгрс са завршеним ДИФ-ом. Постојс великс могућностл за crrpoBObcibc овакве врсте од мора v нашој Радиој организа1Ш1И. Програм овог одмора зах тева потребна срелства м зато ic есопхолно ла Савез спнднката са слгжбом за друштвони станлапл предвиди потребна срсдства за ову сврху. Обзиром ла ово нцје проблгм само Радне органнзацијс. Hero да ћс од тога имати користи н СИЗови за здравственг заштиту и пснзијско осигуран>с. to ie потребно и са њима Еађи заједнички језнк око псшавања ових пктаља и обезбеbeisa лотребнчх срсдстава — ф1снансијских за њетово спровоћсње. ИЗЈАВА ЗАХВЛЛНОСТИ Поводом смрти Божидара ПоповиИа — Фајфс, ВКВ стакларског мајстора на термос боцама, који је умро 13. априла ове годнне, v 51. години жнвота, захваљује.мо свнм стакларима, најближи.м пријатељи.ма п сарадннин.ма у.мрлог, који су нам се нашли и помоглн у најTcxiLM часовима. Исто тако захваљује.мо и осталим чланови.ма колсктива Српскс фабрикс стак« ла који су својпм саучешћем поделили огромаи бол и празнину насталу њсговим одласком. Породипе ПоповнИ и Јоксн.мовнћ Шпанав I
ПРИВРЕЛА »ГРАЛСКА ХРОНИКА 23. АПРИЛ 1980. БРОЈ 153 ФАБРИКА ГРАБЕВИНСКОГ СТАКЛА ИЗ СССР-а OCHOBUA ОРГДНИЗАЦША САВЕЗА KOMYHIICTA ,,ПАРАПИНКЕ” ПР0ФИАИ1 Ml ГРШВИНСКИ МАТ£РИ|АЛ ИЗ ЛАРАБИНА Ових дана завршсни су први разговори са делегацијом совјстских приврсдннка из областн стакларске машиноградње о куповшш опреме п технологијс за фабрику кутнјастлх профила од стакла — Три раднс организације из Пара1)!1на заинтсрссованс за оспајањс пронзводње овог новог грађсвинског матерпјала вслнких могућностн и широке при.мслс Предссдник CO прилшо је совјстске прнврсднпкс ТРИ УСПЕШНА МЕСЕЦА • Ко.мунисти и радни људи „Параћ инке” спремно су ушли у годину ста билизације * Оно што су до сада постигли у циљу штедње обећава потпун успех овог, колектнва, већу продуктивност и личне дохотке Већ дуго времега у разговорлма параћинскнх прлвредника, прлсутла јс те.ма изградње фабрикс кутлјскнх профилаод стакла, грађевинског материја ла којп нма свс већу при.мену у свлм дслови.ма грађевпнарства. Ових дана назиру сс прве контуре у обављсннм разгово ри.ма са представктшлма совјс тског пронзвођача п носиоца нскључивог права иа овај пролзвод. Инвестиција, по првпм процсна.ма вредна 150 милио* на, садржана јс v плановима развоја трл параћинска колек тива. Српскс фабрпке стакла, „13. октобра” и v нсклм момегтлма Фабрлка це.мента „Новн Поповац”, уколико сс укажс потреба за „прбмошћавањем” у финансираљу. Остварлва>БС.м свлх договора, Српска фабрика стакла добила би искључпво право у Југославији ла производњу профилита,, „13. октобар" на уградњу и длстрлбуцлју, тако да би параћинска приврсда добила још један ексклузивлн производ. Заједнлчким наступаљем у разговорима са совјетскпм про извођачнма, договорено је да комплстга понуда стпгнс до 1. јуна 1980. годплс, а да сс уговори потшипу у јалуару 1981. године. *У доку.менту из разговора договорен је л рок за пуштање v рад. To јс трећи квар тал 1982. годпне. Енсргстска база фабрикс зз производњу профиллта био би земнн гас, који у то врс.м‘с трсба да стигнс до Параћлка. Изгралп.а фабрике за пролзводљу профлллта, свакако да заслужујс велику пажњу лашлх прнврсдника и то ле само сзаклара и граВсвлнала. ¥кључлван«* свпх ллвоа параћлнског прлвредлог руководства у овај подухват јс лсопходло, баш због гсзавидног момслта лосллала лзградњс, СФС л „13 октобра”. Профлллт, кутлјастл профпл стаклснлх цсви у лсточллм зс мљама освојло јс л ллдустрлј ско л стамбепо грађсвинарство. Својим прсдлостлма над класични.м лачлгом застакљивања л лзолацнјс као и лзвал рсдлл.м сстстсклм особлна.ма, развло јс широку лепезу примсле, а и са.мл смосвсдоии лро боја стакла у модсрној архлтек турл. Истллл за вољу по.мепп- .\to да сс лсшто сллчго всћ пролзводл у Југославлјл, у Палчеву, н Словеллјл мсђутл.м, то је полупрофнл, лесавр шснл обллк, члја јс прп.мена показала млогс лсдостатке и што јс лајважплјс. цсга му је .много влша по јсдлнлци површллс. Право ла пролзводњу п плас.ман ловог пролзвода ллјс лако стоћи, алл ако су сс таквс могућлости пружллс, ред је да сс Јвлма л окорлстл.мо, самлм тл.м што улагање од 150 милиога нлсу таква да својо.м впсјшо.м лзлскују посебан лапор цслс па^ајјллске прлврсде. М. Мнленковлђ Потпуллјс остварсњс улогс субјективног фактора, посебло у борбл за рациолаллију упо трсбу друштвелнх средстава, ловсНалу лролзводњу л проду ктнвност рада и дохотка и за јачање квалнтетнијих промела v прлврсбивању, јачањс матсријалпе ословс удружелог рада, дослсдно остварлвањс прлл нлпа расподслс, повећање броја залослсннлх, боља радна л тс хполошка длсллпллла, прлорлтетни су задацл радлс организацлјс и радних људи запослсвих у Јвој, за бо.вс корншћење постојсћнх производнлх капаллтста л иовећање текуће пролзводњс. стојл у Програ.му мсра стаблллзацлјс и актлвлости за побол,шање рада и послова ita у 1980. годкни једнс од најбо љлх радллх оргаклзацлја „Паpahintice" у Параћину. На ослову овог програма Ословла оргаллзацлја Савсза ко- .мулиста у овој радној оргаииза цлјл сачлчлла јс почсгком .мар та конкретан програм мера рсализације, а ла следећем састанку комуллстл „Параћлвке" раз.матраће докле сс стлгло н колнко су закључцл рсаллзова ни у праксч. Y годлни стабллн зацлјс, кад сс водн рачуиа о сваком дллару, сскрстар ООСК Мнодраг Милојевић, машинскл инжсњер кажс: — Ben сада могу да каже.м да јс у лашс.м колектлву свакп запослени у потпуностл схватио захтсвс стабилизација, да сс блтпо про.мслио одлос према раду л срсдствима. златло је побољшапа производЈБа, рад на и технолошка дисцпплпча, матвс јс боловања л леоправданог лзостаја>Ба са посла. Y току јс израда правилника о награБивању за ловаторство и рациолаллзаторство, лспитује сс XioryhiiocT још боље уштедс где јс то могућс, побољшава сс л благовремено обсзбеђује репро.матерлјал, тако да по аналл зи сконо.мске стабилнзацлјс за трл .мессла у овој годпнн верујем да ћемо иматп лзванрсдне рсзултате у одпосу на Млодраг Мнлојевић прошлу годлну, кажс секретар ООСК Миодраг Мплојевпћ, и ластавља: — Основна оргаллзацпја Савсза ко.муниста у „Параћлнкл" одржала је до сада четнри састанка. На свако.м сс расправљало о стабилизацији и штед1Б„ п мисли.м да су комулистл овс радне организације у првлм редовлма борбс за стабилн залпју. Осчовна оргаплзацпја броји ссдамдссет и два члана. Великн јс број жела комулпста, а у част Осмог марта прнмпли с.мо још пет радлпца, углавном омладинки. Највсћн број комуниста је лз непосреднс пропзводнјС. Идеолошко-политлчком образовањг придајемо великн значај. Већина нас има длпломе поллтлчкс школс. Комунисти п радни људи „Па раћлнкс" спрсмло су ушли у тешку голину стабллпзацнјс, ако сс лмајг у влду општл условл приврсђнвања, поссбло у нашој колдпторској грани, н всрује.мо да ћемо јс успсшно прсбродити, завршло јс Мко драг Мнлојсвић. сскостар Осповнс оргапизацпјс Савсза комуилста. ’ М. Дн.мнтрнјсвић „БУДУБНОСТ” ПОЧИЊЕ МОНТАЖА МЛШИНА Опре.ма за нову фабрлку иетонскнх слектро стубова, коју гради Радна органлзацлја за производњу слектроенсргстскС' опре.ме „Будућност”, јс допремљсна. Уговорснл радова на објск* ту су завршенк. Крајсм .Maja почиње монтажа машина. Ова фабрлка he упосллтл око сто ловлх радника. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „XI КОНГРЕС” УРБАНИЗИРАН ЦЕНТАР Y Месној зајоднлци „XI кош-рсс" одавно постојп жс ља да сс израдл цснтар овс Месне зајсцннцс са пратећл.м објектл.ма на простору данашње сточне пијаце, на око 2.6 хсктара. Детаљнн ур банистичкн план јс урађсн у трл варлјанте, а коначну рсч треба да дају грађанп овс Мсснс зајсдплце. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦЛ „ЗНОЈАЦ — ДАНКОВО” БИНЕ ВОДЕ И CTPYJE Y Месној заједннцц „Зно јац — Далково" 107 до.маћлнстава не.ма воду, a 18 струју. Скупштлна ове Месне заједнице јс ангажована да се ти проблс.ми што прс рсше. Ово питање сс нашло ла дневпо.м реду јсднс од седнице Извршлог савсга л може се очеклватп да he свп у „Знојцу” п „Данкову" лматл воду и струју. М. Жнвковић !Двана^ 5 СТЕВАН CTOJKOBIIR: СЕКАЊА ПУТ ПАТЊИ М НАДАЊА ■ ПЕТОГ МАЈА 1945. ГОДИНЕ ОСЛОБОБЕН ЈЕ ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР НЕМАЧКОГ ТРЕНЕГ РАЈХА MATXAY3EH. ПОВОДОМ ТРИДЕСЕТ ПЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ЊЕГОВОГ ОСЛОБОБЕЊА ДАБЕМО У НЕКОЛИКО НАСТАВАКА ФРАГМЕНТЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНПХ РУКОППСА СЕПАЊА ЈЕДНОГ ОД МАЛОГ БРОЈА ПРЕЖИВЕЛИХ ЛОГОРАША СТЕВА НА СТОЈКОВИНА, ИСТАКНУТОГ ДРУШТВЕ НО-ПОЛИТИЧКОГ РАДНИКА НАШЕ СРЕД11 HE. , ... Почлњс сумрак л .мл с.мо свс опрезнији. Нашл другови прате свакл корак усташа. а мл смо веН утврднлн распоред тако што Немо сс noBvhn v оба краја вагона. Уколлко нас са.мо ножевима нападну. пустићемо пх да vbv. па онда са обс стране, сво.м сллилом павалнћемо па њлх. Рачуламо прл то.мс да пе .мрак више нама по.моћл. Од „оружја" лмамо неколико кашлка, али зато cv на.м pvkc л зубл још доста снажлп. Ако олазл.мо да иду н ватрелим оргжје.м, о.чда Нс.мо. чл.м отворс врата, свл mvibcbiito палстетл ла отвор. скочлтл па њих л разоружатл лх. Све бл то морало врло брзо л са што •мање жртава да се извсде, а када сс дочсламо оружја, покгшалл блс.мо са ослобађаљсм осталих вагона. Ако све пдс како треба, онда блс.мо сс наоружани отетл.м оружјем брзо органлзовалл п крелули пре.ма Фрушкој горл. Рачупамо л ла жртве. али мпогл бл се лзвуклл одавдс и пробили до нашпх. Послс лзвссног врс.мепа, вратл сс онај стражар, Немац, и настави као н раније да шета порсд вагола. Рачунамо да је бло кол свог претпостављслог и обавестло га о могућсм vcraiUKO.M препаду. Увсрени с.мо лекакс ла такав ннцидснт ово.мс не би одговарао, јер бп то бло гадап метеж, па рачуламо. да ће л ова лнтсрвснипја псшто зВачитн. Одлучгјсмо. да сс ово.ме више лс обраћа .мо. Видсћсмо шга he дал>е да буде, ла ће.мо прс.ма потребл л nocrvnimi. He знамо коллко ic сатл. али ic сумрак всћ давно прошао. Мрачно ie и нншта сс лс впдп. Усташс cv tv. мада влше нису онако бучлл као до прс леколпко тренутака. Нашц дежурни cv стално па рсшсткасш.м отворнма, а одрсђујсмо п посебну групу дсжурннх v вагону. Y стварп, ллко л нс можс да спава под оваквл.м околноствма, па тако свл л деж/рамо п лапсто очскује.мо шта ће се догодитп. Учлнп нам се да ic композицлја кренула. Прво лечујно, а затл.м осетлсмо трзај вагзна Да, кренглл с.мо, л олда што с.мо моглл брже поскакасмо ла поге л саблс.мо се око она лва отвора прс.ма станлци. Сада с.мо мл исташа.ма ређалл све по сгшску. а воз је брзо uanvuiтао станлцу ИнВија. Наша вожња нлјс дуго трајала, члнл .мл се тек што ic добло убрза 1бс, лаш воз лочс да успорава, л лослс лджолл ко тренутака, уђос.мо у једну .мању сталицу ли чијој зградл прочлтас.мо Бешка. Ту је на ша компознцпја стала л tv ћс.мо л заноћктп До сада чпс.мо добллп нп icjio нл воде. Оио неколпко залогаја што колектлвно делп.мо. то ic за сада све. Жеђ почиње да нас мгчн. На овој малој сталлцк прлллчно ie тихо као да г.с.ма жпвс душе. Што је најглавније, ле досађује па.м овај усташкл олош. He зла- .мо да лл cv Швабе сзеле v обзлр нашу лнтервенцлју. али добро је што нлс.мо осталл у Инђпји да ноћл.мо. Нскл већ спавају, некк APCAiaiv л размшпљају ко зла о чему. Чпнн сс да ic мпого влшс оних кој*л не спавају. ,ма да ie можда всћ прошла поноћ л лс зва.мс коллко ic сатл. Ноћ без сна Изнснада, препу нас пот.мула сксплозлја лсгде у даљллл, .можда на двадссетак, а .можда и мање кллометара одавде. Шта лл се то догађа? Да лл ic то некл мост ллл жслезнлчка пруга летл v ваздух, ллп ie можда фрош већ tv легде, што вероватно ннје могуће Ипак ie v ninaiBv нека акллја лашлх другова. Неколико пута сс полавља слажна сксплозија. а затлм сс све утлша. Већина лс спава, што скоро л није .могуhe v овакво.м положају. Нашс мисли Jiyraiv којскуда, а вре.мс као да ic стало. Нлкако да сс раздалл. Када блсмо л.малл било какве лзглсде, да сс лзвгче.мо из овог вагона, вредсло бл покушатл, јер тсшко пада по.млсао да је све, it крај рата, и слобода, и нестанак овс га.мадп, сасвл.м бллзу, а .мп с.мо све даљс. Хоћсмо ли уопштс дожлветл крај свс.му. или одлазл.мо v леповрат. Зашто бар ле покуша.мо да нскако изађемо одавдс, л то трсба учинити док с.мо join П', v нашој зе.мљл, док још .можемо лаћл name. Како то остварлтп, када с.мо сталло затворепл? Наши flpvroeii Војвоћалп прпближno знају гдс сс палзпмо. По љиховој лрокенл, креће.мо сс прс.ма Мађарско.ј, а до граллцс, кгжу, пе.ма влшс од сто до сто педеоет кллометара. Значн, to ic простор на које.м бп требало направпти неки noxviiiai. icp he улаз v Мађарску знатно умаљлтц бпло какву Улаз у озлоглашсни Матхаузен могуНност за бежањс. Моралл блс.мо одмах лсшто да предузмс.мо, .мада објектлвно v овлм околлостл.ма пс.мамо готово нлкакве изгледе. Morvlic ie покушатл са разваљлвањсм пода, алп с.мо са пдејо.м прлллчло закаснпли. a што је још горс се.м неколнко кашика. н.чкакав другл предмст не.мамо, којп би лам помогао. Да лам ie макар само један нож, вероватно бл наши лзглсдл били златно већн. Алч. ложсвп л flpvrc стварп. свс ic то остало v бункеру на Бањлцл. Шта учлнптл са оло неколпко кашлка? Онс пе дају чак лп tcopctckv могућлост. ио .мл lic.MO ппак покушатл. Сада. док стоји Hama ко.мпозлцпја, бпло какав шу.м илл струга- >бс. Не.мци бл чули, па зато namv на.мсру одлажсмо до поласка воза. Док с.мо onccaHVTii том пдсјо.м, из дањинс полово допирс снажна дстонац|ц*а. Tv npBv noh проведосмо v вагону готово без сна. Онако дре.мљлвп и из.мученп. обоадовас.мо сс првом лаговсштајс ivrpa, као да lie пас тај дан лечлм наградлтл. To ie свакако всллкл пспхолошки трслутак без икакве постскс ллл ромфнтичарске основс. Ми се .чнсмо радовалл лепотл нзласка сулца л pabaiLv повог дана ле знам због чсга, всћ што смо за тренугак, билл опседлутп илузијо.м да са данашњп.м даном, ако својски заплемо. почлн.е борба за спашење. Сунце још ллје изашло. алл сс полако паздањујс, п нс прође дуго, а лаш воз полако крслу. Подигос.мо одмах са пода све опо што смо прострлп па почс потрага за псклм слабпјл.м .мссто.м ваголског пода. Прсглсда.мо пажљнво целу површипу, ле блс.мо ли нашлл fivkotihiv плп трулу даску. Понсгде ц пробамо кашикама. али cv наши покушаји обесхрабрујућл. Неколнко салтлмстара делсбс даскс, веома тврде, одолесају cbilm лапш.м пок\тда1'лма и нс дају нлкаквс изглсдс. IIvTvic.MO всћ доста дуго. Сада без заусгав љања. пролазлмо кроз crammv Вуковар. Сталио се с.мењујемо на mcctv које смо лзабралп. да евентталло направнмо лзлаз, али топико споро напредујсмо. да лас то готово обесхра 6pvie. Стругање кашлком траје већ веома пуго. npoueiBvie.MO. внше од три часа. а резултат ic скоро ништаван. Даску ла саставу нисмо издубилп ни пола санти.мстра и ако ови.м тсмпом напредује.мо, тешко да ћсмо и до Магхаузсла лсшто постлћи, а треба два прорсза направлтл п на месп/ где ie даска затегнгта завртњем, трсба прошлрити pvnv. јср сс она само тако може извући из лсжншта. Посао ie мукотрпан и без лзгледа н некл предлажч ла прекиле.мо с тл.м алл. нма vnopinix којл настављајг, мада рчевидно нико више нс всогјс у могхћност. да било шта учнни алатом koi’лм располажемо. Наша композпција. лезадржавајућл сс. про be кроз жслезнлчку станлцу Борово. Чулло нам јс куд сс то крсНс.мо и зашто идсмо овим правцсм, а лс прсма Суботлцн. Уостало.м го вишс и intic важно. Два дана без воде Договорлсмо се да поделлмо дарашњи оброк, сваком по неколико залогаја хлеба. мало слра п по кашичицу пекмсза. Глад пас мучп, алл жеђ постајс неподношљива. Bo;iv лнс.мо влдели већ 24 часа. Како ћемо без .бс лздржати? Наша композпшц’а vcnopaBa и улази v нску прилично всллку станицу. Бпо јс то Ослјск. Tv сс зауставлсмо, алл на неки спореаан. од желсзнлчке станице прлллчно удаљен колосек. ЖеБ нас све влше .мучи и нн за.мислптц сс лс можс каквом нас патњо.м прптиска. Покушавамо преко Ивана да од стражара затражлмо макар .мало водс, али од тога. разгме сс, нс.ма нлшта. Стражар нијс био во.бзн пп да слуша Иванове речи. Он чак није нн погледао v лашем правцу. Касно по подле креће.мо из Оснјека, веро ватло прс.ма маБарској граници. Послс попблпжло два сата вожње, пролазимо кроз Белл Манастир, н неки кажу да ie граница всома иллзу. Разу.ме сс лрслазак границс писмо ни при.мстлли. Да с.мо v Мађарској, запазнли смо no nainncv на једној >кслезнлчкој станлпи. Гамо јс плсало Mabapoop, плц исшто слично. Сумрак ie vckopo почео. те наша компознцнia стаде на споредни колосек нске малс жслезличкс сташпдс н tv ћемо провестн моп. Са покушајс.м, да направнмо отвор на nonv вагона, дсфлплтивно престајемо. iep оно што смо до сада постпгли не даје нпкакву наду да Нсмо остваритп замисао. (Наставпће сс)
23. АПРИЛ 1980. БРОЈ 155 ПРИВРЕДА»ГРАДСКА ХРОНИКА НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ ОД ЗАЛОШКЕ ЦЕСТЕ И ЈОШ ПРЕ ДО НАШИХ ДАНА PttHN „Ж ВЕВ11Н“ Свсга пет година јс било потребно, од 1884. када је пошао први воз нз Београда за Ниш, да продубљена свест младпх желсзничара Србије отворено н јасно кажс: „Ни јсдка грула ција радннка у Србијц ни.јстако рђаво награђена и ни јсдна нс ради тако дуго као оно роб.ге које сс зове железнички радгнк". Није .много вре.мена прошло од тог догађаја пред зградом Народног позоришта V Београду, када су желсзни« чари, саучествујући са совјет ски.м револупионарима у Мађарској 1919. године. генсрални.м штрајком протсствовалн протнв слања југословенских трупа да гуше револуцију. Тс мирне априлске ноћи умирили су се возовп. Организовага акцнја обухватила је 60.000 железничара и јасно ставила свсту на знањс да на Балкану стаса нови борбсни дух, спре.мап га жртвс до победс. Догађаји на Залошкој цести идуће гоно такмичење у шаху, стоном тенису и .мало.м фудбалу лз.мепензионисаннм друговима/ чине овогодишњу прославу Дана железничара, а да су спре дине и првс жртвс најавилп режима, су железннчари.ма да нх у таквој државн очекује непрестана борба, до конач не победе. Данас се црвени барјак покосно вије над људнма у пла вим униформама. Они их с покосом носе. као што су нх поносно носили и њихови другови на Залошкој нестн. Они данас и.мају ОТВОРЕНО СВЕТ ЛО да раде и стварају за н»ихову будућност — и нашу. Парађннскн железничари овогодишњи празник прослави ћс радпо и свсчано. Најбољп добиће i/аграде. Овс годинс Милутнн Мнлосављевнћ, скрстничар из Параћина, с поехјсом he понети признањс и нас лов најбољег ралника. Раднвојс Пстровић, шеф ста нние Параћнн обавестио нас је да обављсЕе раднс акцијс на уређсњу перона и станнчннх просторија, траднииопалАКЦИЈА ГК ССРН ГРОЗДА&ШЕ САН 188. километар од Београда. Глуво доба ноћи. Гроздан Давитковић у свом стану — стражари бр. 116, тик уз пругу, буои се из заслуженог сна тек пензионисаног жслезничара. V заглушној буци пролазеИег воза пешто му јс засмстало. Устаје и полази низ тпачнице. Нс треба му дуго да на шини пронаће тридесст сантиметара дугу свежу напрслину, која чека жртву, воз бр. 91506. Излази пред воз, зауставља га. Heсрећа је спречена. Жртава и штете није било. Са.чо су се буновни путници, заустављених возова у суседним станицама на кратко, питали шта је. На кратко, а онда опст утонули у миран сан. У миран сан утонуо јс и Гроздан ДавитковиН, нензионисани пружни пословоћа у OOVP-у за одржавањс лругс — Параћин. М. М. НАГРАДА ЗА ПОДВИГ За свој подвиг, спрсчавање тешке железничкс иесре ће са нссаглеливнм послсдицама, Гроздан ДавитковиП је поводом Дана желсзничара, 15. априла, од странс COYP-a „Железнички транспорт” — Београд, Y3 х»иого захвалностн, награВсн са 10.000 динара. Виктор Станковнћ by радамх колектива из Параћина, као н скромкс наградс ЗА АЕПШИ II ЧИСТИЈИ ГРАД ф Ученнци и грађани највреднији Акцпја која јс покргиугз од стране Градске копфсренције ССРН на уређсњу, чизује ннтсресоваљс и поспсшује акцију, али би н>ено учсшћс морало да буде знашћељу града и прпкупљашу тно веће, лосебно када се расекундарне сировнне, прсма 'дн о сакупљању отпадака п досадашњим рсзултатима прпхваћсна јс масовно у нашсм граду. Послсдљих дана тротоари cv чистијн, исто тако н јавне површннс. На хнљадс килограма стакла и папнра сакупљсно јс и попуБсно Срлској фабрицн стакла и другим .-кигнтсрссованн.м орга1П1заш!Ја.ма. Y досадаилБој акцпјн укл»учснп су нрс свега учсницц, а иај.масовпнјс \-чсниш1 из ОШ „Радојс Домановић" л добар број ipabana, којв су махом ангажовани на урсБсшу и улспшавању својнх дворншта и лрутпх слободннх површпна. Комснална радна сргани* ззнија v нашем грзду покас.мећа којс граоани износе из својих дворншта. Снгурпо јс да би и активност радних органнзацнја у овој акиији трсбала да будс всћа, поготову када се радп о чншћсњу и ypebcifey фабрпчких хала н кругова. Обзиро.м да ова акнпја тра јс током читоваг лета, Градска конференција ССРН, мсснс зајсдннцс града н остале друштвено-полнтлчкс организацпје позпвају све раднс лд*де п грађанс, ралне и лр^ - гс органнзаипјс да својпм v-чешћсм допрннесу ла нам радна п животаа среднна буду лепше и чнстпјс. .мност на 1 ајлепши ницн. ‘ ИНФОРМАЦИЈЕ У СЛУЖБИ ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ iitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiitiiiiitiiiiiiiiitiiiiiiiiimmiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiinNmiiiiiiiiiiini ¥ нашој општннн јс у току акција „Ништа нас нс сме нзненаднти”. Мсснс зајсдннце, организације удруженог рада н сви грађани оПштиие ПараИин трсба да у сво јшм срединама о.могуНе да акција попрнмп онај значај који и заслужујс. Y нсколнко наредних бројева nauici листа настојаћс.мо да уз помоћ СскрстариЈата за општенародну одбрану упознамо грађаие са тим које актнвностн треба да спроиодс у овој акцнјн која има многоструки значај. Овог нута ћемо нсшто вншс говорнтн о Служби осматрања, јављања н узбуњивања н њсној улозн и месту у систему општснародне одбране. у односу на укупан број жрта ва, растао тако да јс у вијстнамском рату, од укупнот броја погинулих, 90 одсто било цивнлго становништво, а свсга 10 одсто нспосредни учесници у борби. Исто тако, највећи број жртава код цивилног сталовништва јавио сс као послс« дииа дејства агресора савреме ним средствима напада из ваздуха. Из овога произлази запослу и будно око поклон целој заједМ. Миленковнћ Ова служба је у сталном развоју, оспособљаваљу и опремању. Њен значај је одмах пза оружаних снага, н заједно са Југословенском ’ пародпом армнјо.м, ториторпјалгом одбраном и цивилном заштптом чини јединствену кмпоненту општенароднс одбранс. Разлози који оправдавајг постојаље ове службе су мгогобројнп п различити, а мп ћемо набројати само нске. Служба постоји и у миру a пс само у рату. Y случају поплава, зе.мљотреса, пожара, несрећа у рудницима, саобраћајних несрећа п других несрећа којс проузрокују како всликп број жртава тако п великс материјалнс штстс. Цил> овс службс јс правоврсмено откривање и праћсње тпх опасгости као и што бржс обавештавање грађана радн ублажавања пос ледица. Y случају рата прнкутља податке о сви.хг врстама опасности од дејства агрссора и. доставља их како . одговарајућим службама ЈНА и TO тако п ру ководиоцпма друштвено-полнтнчке за.једнпце. Значајна је и њена функцпја на повсзпва њу п раз.менн података између свих слсмската одбрамбеннх структура друштва у нашој општинн. Наљме, одбрамбене структуре у нашој ДПЗ чннс раднн људп и грађани, организацпјс удруженог рада, месне заједки це и свс самоуправне организације и заједницс. Сви онп располажу са извеспн.м подаци.ма. Међутим, неко те подат ке, треба да сакупи, среди и дортави заинтересованим комацдама, оргаттма, заједницама н појсдинци.ма. Историја досадашњпх ратова је показала да је број жртава цпвилног становнпштва, кључак да би у будућсм оваквих и овнх жртава још впшс. Y циљу што потпунијег рату бнло и та MEH.AJY СЕ ОДНОСИ Y СТАМБЕНОЈ ИЗГРАДЊИ НОВД МЕРИЛА ЗА СТАН Већа улога станара на одржавању станова © Више станова за раднике из непосредне производње Секција за комуналностамбе на питања при Општинској кон ференцији ССРН, заједно са Одбором Скупштине огтштине за комунално стамбена питања л урбанпзам и Комисијом за животне и радне условс Већа Савеза синдиката општине Параћин, на заједничкој седннци од 10. априла, разматрали су рсзултате јавне расправе о На црту закључака о даљим актив постима на развоју друштвено- •сконо.мских односа у стамбеној и комуналној области. предлаже се да се јасно прецнзира минимум мерила и основа за добијање стана у друштвеној својини, а радннци лз непосредне пронзводњс требало бн да учествују у расподели станова најмањс у сразмерн своје бројности и учешћауства рању дохотка. Инсистирано је п да носпоцп стнарског права не могу ово право стећи уколико имају или стекну ста.мбепу зграду нлп стан у својини. цсопходно је и да се цсне пз- _ градње станова п свс оно што И овом приликом, као и у делегацијама, у начелу је подр жан Нацрт ових закључака као и прсдлози Закоиа о изменама допуна.ма Закона о финансиражу стамбеие изградibc и Закона о стамбеним односима. јср he њнхово доношс јбс у великој мери утнцати да сс самоуправни и друштвеноекономскн односн у овој областп знатно бржс развпјају. Подржано јс и мшиљење, потекло нз дслегатскс базс, да и убу дуће са.моуправнс ннтересне за јсдице становања буду инвссти гори стамбене изградњс. јср у нашој општнни, као и у многим другим, још увек нс посто ји могућност да инвеститор буде нски други субјект. Али тре ба настојати да онс у сво.м самоуправном трансформнсању постану свс внше координатори стамбсне изградљс. Када јс у питању одржаваљс стамбснпх зграда п станова v друштвеној својини, потснцирана је всћа улога скупова ста рана је всћа улога скупова ста парине намењене за тскућа и инвсстнцноно одржавањс стапова и стамбеннх зграда, неопходан јс н 1бнхов nUhn утицај у програмираЈву озржавашу стамбсног фонда. И давалап стана би морао да п.ма одрскена права и обавсзе у утврБи taibv и реалнзацији програма одржавања. Прнликом утврђивања предлога за нз.мену и допуну Закона о стамбекпм односима, директно утиче на внсину цепе стана стави под друштвену контролу. Када је у питан»у Закон о фн пансирању стамбене изградље, захтевано је да се наменска срсдства за ста.мбепу изградњу не користс за другс потребс, па пп за позај.мице. Нсопходno јс п да се код пословних банака фор.мирају посебпи крс дитнн потснипјали намењспи искључиво за кредптнрап^с стамбенс изградње. Новн односи у комуналко- -ста.мбеној изградњи допрннеће бржс.м решавању ових пробпема што he пспосредно утпцатл на стандард радних људи грађана. п М. Живковић ЧЕтлјег обавештаваља грађана нашс друштвено-политичкс заједнице с једне странс н афпр .хшсаља овс Службс с Другс сгранс, Секретаријат за ОНО је сачинио списак питања о којима сви радни људн и грађани као и органнзацкјс удруженог рада, месне заједнпцс и свс другс самоуправне организације трсба да обавсштавају овај Сскретарнјат, односно Слу жбу OJOY на телсфоп 985 или 52-918, у свако доба дана и nolin о насталим догађајпма. Ова питања сс односе ка елементар не непогоде, еппдемије заразлих болести, сксплозн.Је и рушења, хаварије н већс кварове на урсђајпма, средсгвнма рада, веће прскиде у снабдевашу водо.м, електрнчном енергијом it ПТТ услугама саобраћарте удесе у друмском, железничком и ваздушном саобраћају, појавс диверзија и друго. Ова служба радп нспрекидно у току свпх 24 часа. М. Живковић СУДИЈА ЗА ПРЕКРШАЈЕ Y ГТРОШЛОЈ И НА ПО4ETKY ОВЕ ГОДИНЕ тедчи ПРАВЕ П0СА6 □ Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ПОДНЕТО ПРЕКО ДЕВЕТ И ПО ХИ ЉАДА ЗАХТЕВА ЗА КАЖЊАВАЊЕ, КАЖЊЕНО 7.143 ПРАВ НИХ И ФИЗИЧКИХ ЛИДА — ВОЗАЧИ КАЖЊЕНИ 4.849 ПУТА Q ПРВА ТРИ МЕСЕЦА ОВЕ ГОДИНЕ HAJABJbYJY НЕСЛАВАН РЕКОРД Одмах на почетку: бројка од 9.547 поднетпх захтсва за каж њавање у 1979. години значн 1.843 захтева адан»е него у прет ходној н преседан за неколико последњих годнна, када јс кривуља поднетих пријава непрскидно расла. Разлози за овак* ву ситуацију леже у повсћаној превенцији, дсловању на отклањањс узрока који доводе до прскршаја, пријавс и казнс. Закључак сс поссбпо одно си ла рад инспскцијскс службс. која јс својим прсвснтив* пи.м радом допринела да се под носи што мањм број захтева за покретање прекршајног по ступка и тако пспоштује шта интенција да се што опПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА ЗА 1980. ГОДИНУ НА1ВИШЕ ШЛА ЗА 1№ РЗДНИШЕ 9 Радна места за 2009 раднпка 9 Запослићс се највсћи број КВ радника могуће више избегнс репрсспја. Прошла година донела је н знатно побољшањс квалитста рада судија за прскршајс, што сс видп из врло малог процсн та обустављених случајсва^ a то јс знак да је вођен добар прекршајни прогон за стварно учиљснс прег.ршаје. Истакнутс су неке. објектив нс потсшкоћс за још бољи рад судија за прскршајс, a то јс нддлсжност општпнских судова за рсшаваљс прскршаја са тсрнторије друге општине. Y том случају извсстн доказни поступак, значи одужитп врсмс нскад и до граннцс засгаревања прсдмста, па су пара11HHCKC судије за прскршајс, у разговорима који су ишли чак ло Врховног суда Србијс,, мнпивења да такве случајсве трсба из вишс разлога одмах уступати судији за прскршајс пз општпнс учиошта. Таквих 2.000 прсдмста у прошлој п> дини одуговлачнло јс и задржавало рад. <* РАЗНЕ КАЗНЕ 6 Мпана^ Плаи запошљавања за ову годину обухвата потрсбе за ра днпцн.ма у 72 организацпје y.iружеиог рада и радне заједпиас којс сада укутшо залошља* Bajy 13.131 радпика што чичи преко 90 одсто од укупног бро ја запослепих v дргштвено.м сектсру. Пре.ма планнрапим потрсбдма obilx органпзацпја и зајс iннпа, у овој години бићс 2009 слободних раднпх места. Прско 95 овпх потрсба плаппрано је у области прнвреде, до.: he у нспривреди ciiTu слооодио само 85 радних места. Гледаио no квалификацноној структури, највећу могућност за запот љаваље у свој годпнп и.маћс квалификованн радништ, око ма са средњом школском спре AIO.M. По ociiobv засннваша радног односа на повоотвирешш радним мссти.ма, запослвћс се око 550 радиика, док he за попуну упраж1Бспих радних места Onin оглашено око 736 потрсба за радо.м па неодређено врсме. Прсма поменутом плану на псодреВено врсме бсз радног пскуства засноваћс радни олнос око 450 раднпка, са рздним искуством од годину дана 720, а до пет година радпог искуства 70 радника. Од укуппог броја потреба на пеодређено време биће оглашено 1.286 Y протсклоЈ години право снажним рсшен.има изрсечно је 6.115 казни. Новчано изра жсно, наплаћсно јс 3227.410 динара а око сс то.мс прндодв и 315 дана затвора н то прсрачуна у дннаре, добија сс полатак да и поред с.мањења броја поднстих захтсва за покрсташс прекршајног поступка v виду казни наплаћено прско мллион дннара впшс нм. To би био о ефикасном лрскршаје у а колнко их псго у 1978. годијош један доказ раду судија за протеклој годпнн _ . напора очекује v овој, нека послужи податак да одсто, дох недовољно радних месга, на одрсћено ме 262 и 461 радво место прЈЛтравнпкс. вре за је са.мо у прва три месспа one годнне на адресу органа за пре кршајс. стигло око 3.500 захтева за покрстање поступка. плаштранс погребе за радници М. ж. М. МилеикоЕпћ I
23. АПРИЛ в БгОЈ 153 ПРИВРЕДA •ГРАДС КА ХРОНИКА СОЦШАЛНА ЗАИЈТИТА Y МЕСНИ.М ЗАЈЕДНИЦАМА ДЕЦЕНТРААИЗАЦИЈА СОЦИЈААНОГ РАДА ПАРАНИН ДО ДВЕ ХИЉАДИТЕ ГОДИНЕ ИСТИ РАЗМЕШТАЈ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА • Утврђен територијални размештај и центри једанаест градских месних заједница Професионални социјални рад се децентрализује В Месна заједница се активно укључује у процесе планирања н решавања сопствене и опште проблематике Панорама Параћнна ¥ општсм мастојању ла сс као друштвена делатиост децентрализује. прнближи људима п срсдннама у којнма они живс. породшш п мссгој заједниии, професпочалча 'служба сотпалног рада. Центара за дечију заштиту п сошпални рад „riapahini” v Параћипу, иза дужих раз.мишљања и кои крстгих прппремаља. уччннла ie првс организоване коракс, уз помоН дслсгатске базе, СИЗа соипјалнс заштитс, ка прпб« лижавању cnoic лелатиости мс сним зајсдннпама као осчовним целчнама v лруштвсј v-no литичкој зајслнпии. Социјална полнтика чс може битн нзнал људп н срсдина v којпма они жнвс. Становаље, соинјзлга. лсчја заштпга, култура, физичка култура, запошљавање и лруп< слемсптн co цијалне политнке су прс свега ствар срслинс v којнма љули жпве, месне зајсдиицс. Нс чожс нп јслна самоуправпа интсресга зајсдница правити про грамс п плаповс уколнко онч пису рсзглтат жел^л ч потрсба раднчх људи ч rpabana п vcaглашсччх са планопчма мссних заједница. Y том смислу профссчогалчч социјални ралчччч xtopaiv да сс ус.меравају па оспособљавање грађана и радних људч да самн, или организовано, уз по.моћ стручнчх службч ла га прави наччч и ча право мссто чскажу сво.;с потребс, кана лчшу начич решавања и водс политчку заловол>ава1ћа својих погреба. НамеНс се и потреба квалнтсгнчјсг договарања у мссчч.м заједнчцама, бол>сг ич Фор.мисања, а помоћ друштвснс зајсдниис треба да се усмерава ге само ча појслчначчом случају всћ ч ча општим питаiMi.xia ч зајслшЈчкчм иитсрссчма. Служба соичјалчог рала мора организованкје ла наступа месној заједниии и ла сс са !ћом логовара. Договор је потребак’ прс свега због олрсћчван.а прчорчтста задатака ч чосчоча одоеђенчх активности. Договоп ic нужан и радч алс кватччјсг захватања ч употрсбс друштвених срелстава. Када је рсч о кочкрсгчој ак тчв»:остч, всћ су ппслгзстс '’Срс ла сс Мссчс зајсдччпс обавестс о потрсби оваквог чаччча рсптаван>а соичјалчо-политччкс актчвчостч v љчховчм средкнама. трачсформаччјч v оквчру самс мссчс заЈсдЕтшс, ibirxoBOM укључивању v сачиЈБаваљс програма, јединственог и конкретног за месне заједнчцс, соиијалнопоЈпггичких актчвности, потребн нЕформиса« ња if оспособљавање делегатске базс за активностп на том плану. Актнвности у месшшза јсднчцама дале би основ, да друштвено-политичка заједглиа у целини можс да води успешну социјалну политику. Наша срсднна нсма адскват ну обухваћсчосг соичјаличх проблс.ма н појава, зато треба чстражчтч, агалпзирати и започети са коикретним рсшаваibc.xi широки.м спсктром друштвених мсра. Пооблс.ми, којс he сагледаватн месче заједниис и СИЗ соцнјалпс заштчте, свакако ла he догтрчнстч да сс всо.ма брзо ус.мерс актчвчостч ка решаваљу кључннх проблема у coniija^roi заштнтч: проблем ста рчх ii чзнсмоглпх, алкохоличара и лецс ччји сс роднтељн налазс на раду у ччостранству п мпога лруга. у нашој срсдинн прпсутна вишс голчга. која по сада нису пстраживана шгги ча адскватач чачпч рсшазана. Свс ово he доказати V којој ic мерн бчло гужио прсоријсчтчсаљс делатностп службс социјал.чог рада нашс општчнс, колпко ic то резултат чашчх свсукупнпх потреба ч ннтерссоважа, оппггс опрсдсљечо сти чашсг друштвегог сисгсма. М. Влајковпћ Y склопу нзраде Генералпог урбашгстпчког члапа, прсцставпјшн месних заједница п друштвсно-полигичких органпзаии ја нашег града су крајем марта разматрали тсриторијалну поделу града на мссне зајсдииис. Представник организаипјс која радч овај план прсдложчо јс две варијачтс решсља н то: Да меснс зајсднпцс оста пу у постојсћим границама с тн.м да п три садашља пригралска насеља Сгрижа, Текија п 1 лавица буду спојена са градом, а самнм тнм да је свако кассље једна месна зајецннца, тако да, уместо садашљих осам, у граду буде укуппо јецанаест месиих заједнкпа. Другл варијанта јс да сс спојс две мссне зајсдшше са заједнччким центро.м (на прпмер прва п друга са једним чентром у иснтралном делу Враичана. * Ннтересантна тема допрниела је да се развпЈс жнва дискусиЈа гдс су поједшп! представницн месних заједннпа нстчцали потребу нзградње центара меснмх зајсдница, п други тражчли планираље поостора за будуће цеитре. Након свих дискусија донет је закључак да се задржн постојеИа те риторијална подела грала на месне зајсдннцс, с тим што • раду треба прнпојнти и три меснс заједницс пртгградскнх на сеља, из разлога што не трсба стваратн гломазне целинс, да би се људл лакшс зближавали. ПостоЈећом поделом месне заЈедницс су почсле са решаван»ем својмх проблема. Овом приликом је договорсно и да се извршч корекција гранчца поједннпх месшк заједница. Границу између месне заједнпце „Глождак" и Месне зајсднице „XI конгрес” треба померитн дуж улшха Глождачки вснац н Сутјсскс. Тсри- ■Јорнја ос.мс месне заједшше треба да сс простнрс само па делу насеља Данково. односно да не прелазн пругу Београд — Ниш, која прсдставља природ« ну границу. Дсо све месне заје дншхе с другс стране пруге трсба припојити Месној зајед1шцн „Центар”. Насељс „Жаба ре" прско пруге треба припојч ти другој месној заједннпи. Део приградског нассља Стрчжа на путу из.међу ПараИчна и Стрижс и даље lie остатп у склопу меснс заједнчцс Сзри жа, без обзнра на Јвегову бољу тхриторпјалну повезаносг са градом. На ово.м састанку је утврђечо да сс по могућносгн за сваку месну заједшшу одредн поссбан центар, а где је то могу* ћс спојити no двс меснс зајсдннцс заједничкнм реонским ие нтром. За другу месну зајсднпцу одређен је иентар преко пута Радничког упнверзптста „Браико Крсмаповић”. Tpclia н четврта мссна зајед пица могу да и.мају један заједнпчки центар у Теслиној улици, пли да no договору за грс ћу мссиу заједнпцу центар буде код Спортскс халс, а за чет врту код школс „Стеван Јаковљевнћ”. Цснтар пстс месчс за јсдшшс трсба да будс код кафане „Зајечар". Представнчии шесте меснс зајелнине су сс сложилп да њихов нентар за окупљање бу де на простору садашње Циг- »iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiins I МОНОГРАФИЈА БРАНКА КРСМАНОВИБА | Поводом 35-годишн»ицс победс иал фашизмом п 65-го- 1 = дшнњице pobeiba изаћн ће из шта.мпс мочографија о на- = 1 родном xepoiv Бранку Крсмановићу. Аутори књиге су: проф. Драгомпр Боднћ, Ннкола н е Корбутовскк, н Милоје Грбовнћ, сви чз Бгограта. = . Кљига садржп четирч поглавља из Брапковог жнво- | Е та. п то: = Детнњство, дечаштво н раиа младост, студент Пра- i | шког факултста, учешће v Шпанском грађанском paiv п s = жчвот v логорнма Францускс, учешћс v НОР-у и рсволу- = = цији 1941. годнчс. | Kiwira lie бптч нлустрована са фотографнјом нз сва i = чсгири пернода Бранковог живота. | Штампаћс се у тиражу од 10.000 при.мерзка. Kibiira he битп квалитстно техничкп опремл.сча са | = гврдпм повсзо.м. Продајнд пена књчге износиће 60 дина- = = pa, а прстплата биће ннжа за 2О°/о. i Молимо Вас да својс потрсбс искажсте путе.м овс 1 ПОРУЏБЕНИЦЕ ПретплаћуЈе.м се на -------- гтрнмерака монографије = | чародног хероја Бранка Крсмановића no претплатној i i цепп. ' | Обавсзујс.м сс да ћу пзвршчти уплату одређеног из« | | носа срсдстава v року предвнђсном Законом о обсзбсВс- | | њу плаћаља. « | Y случају спора надлежан ic Општинскн суд v Плра- | I ћину. = (њме, очево имс и прсзпмс (за физичка лица) (назнв OOYP. M3. Радне зајсдшшс, СИЗ (за правпа лппа) 1 (адреса) (потпнс) Ynnarv hv пзврппггп на жпро рачун Одбора за чз- । = rpaaiby спомснчка. бр. 63504-763-635 ^ара^нп’ = = о гомс лзвестпти Општински одбор С\ БНОР-а на алрссу. = I Ул. Маршала Тита бр. 95, Параћин. .................................. .............................................................................. . ланс. Ово.м прчликом јс раз- .матран и детаљан план Меспс заједннце „Х( конгрсс", о чему треба да сс нзјасни ова мсска заједница. Разматрап је и просторнч ра змсштај у оквиру Гспсралчог урбаннстичког плапа, којн је у иелини прпхваћен, са сугсстијама у погледу лоцлрања но вог гробља п сточпе пијаце н рсзсрвчсања површипе за комуналне потребс. Жчвадинка Јокспмовић ПРЕВЕНТИВА Y СЛУЖБИ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ОтаОЧЕА® ФАУОРОГРАФИСАЊЕ СТАНОВНИШТВА Превентава сваким дано.м добија значајнијс мссто у здравственој заштити становчиштва. Превентивнс акције су потврда залагања здравствених радника на спровоБењу задатака нз програ.ма мера стабилчзацијс. На време откривена болест допрчносч бржем излечењу, смањујс процснат чнвалидитеза, број дана боловања и одсуствовања са посла л чува соцпјално економско благостање породицс. Превентивна делатност сс спроводч по утврђеном плаиу и програму, са унапрсд одреbcEo.xi пробле.матпко.м, (рачо откривање професиоиалннх обољења, малигних обољеља, заразннх болестч п многихдру пгх хроннчних болести). Радч сс са одреБеним попу« лацнјама —- старосннм групама (деца од 0 до 7 година), школска дсца, омладпга, жсча гечератлвиог доба, стара лииа итд). Y оквиру овог програма од 14. апрпла 1980. године отпочсла је акција Завода за здравствену заштпту пз Бупријс ча флуорографисаљу становништва TcpnTopniannc општинс Па paliiir. Техпику извођења спро водићс здравствсни радччпч Завода из Буттрчје, а задацп Дома здравља Ilapahini биће ча здравствсчом васпитању становнвштва града. Носплац актпвностн ча том плану бићс АЕтитуберкулозни диспапзер, Полпвалентна патро нажна и Хчгпјспско-спчдс.мпо лошка служба. Предавања н гпупчк радовч планирају сс v Школском цен тру за срсдње усмереп) образовање, градскнм основнп.м школа.ма п у мссним зајсдницл .ма града. Циљ ic сс стапов HinuTBO упозпа са зиачајсм овс акцпјс, како бч сс одазвало у што Belie.M броју. Флуорографија има значаја у раном откривању туберкулозс, малнптпх обољсња nnyha и кардиоваскуларнпх обољења. Уз флуорографскс прсгледс вр lunlic сс и прсглед урина (мокpalie) на рано открчва!Бс tuehcpiic болестп. Тубсркулоза јс заразна болест која заузима зпачајно мсс то на лпсти морбидптета. Од ове болестч можс да сс оболи у .било ком добу жпвота, A склоност ка обол.сван.у ic всha код дсис од 0 до 3 годпгс, v пубертету н код особа старч јнх од 60 годпна. Извор заразс ie оболела особа. Врло често болесник нс оссћа карактерпс тпчнс знакс болссти (малакеалост, мршављењс, губчтак апскАианав 1 тнта, кашаљ, тсмлература) алч рентгенски преглед — сннмање-открива присуство болестч. Ако се болеспик прчдржаваса вета лекара, почстнч облици плућк^е туберкулозе су најчеш ће потпуно излечиви. Код одмаклих облтса долазч до санп рања процеса. али то изискујс дуго лечењс, а све то време бо лесиици су неспособнл за рал. Болест тражч сталну негу и уредан хигијенско дпјстетски рсжџм. Туберкулоза прсдставља соцчјално-ско??омско зло за поро дпцу, прнврсду н друштво уопштс. ОБАВЕШТЕЊЕ На основу Основног закона о сузбијању заразпих болссти („Сл. лист СФРЈ” бр. 58/78) и чл. 26. тач. 1. Закона о здравствено.м ocnrvpaibv н обавезннм впдовима здрав* ствсне заштчтс (Сл. гласнчк СРС” бр. 48-75) Скупштине општине, флурографчсаљс подлежу сва лица старчја од 14 година. Флуорографпсањс lie сс одвијати по утврЕеном плаиу рада v чстирч пункта на теркторији града: I пункт — Штофара — од 14. до 18. 04. 1980. годнне П пункт — Стаклара — од 21. 04. до 29. 04. 1980. годпнс Ш пункт — Школскч нентар — од 30. 04. до 8. 05. 1980. године. Y пункту Школскп центар ouhe флуорографпсани и грађани следећих .меснчх заједччца: I мссна заједшша 9. п 10. 05. I960, годичс П месна заједница 12. u 13. 05. 1980. годиис Ш месна заједшша 14. и 15. 05. 1980. годинс IV месна зајсдница 16. 19. н 20. 05. 1980. годипс V меона зајсдннца 21.. 22.. п 23. 05. 1980. годппс VIII месна заједница 26., 27.. 28. н 29. 05. 1980. године. IV. ПУНКТ Y ГЛОЖДАКУ Y овом пупкт\' биће снимљенп rpabann VI и VII меснс заједнице и становништво приградског нассља Тсклја. ГраВанп VI .месне заједпние бпћс флуорографпсаип 30. 05. 2. 06. п 3. 06.. a VII меснс заједницс 4., 5., 6., 7. н 9. 06. 1980. КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИМО ОД ТУБЕРКУЛОЗЕ? Основча заштитна мсра јс БСЖ вакцинација на рођељу и касније V одреЕеним вре.ме.чскнм перподч.ма. По нскада се прпмењује н хемопрофчлакса (гзимањс oflpebenix лскова). Јављањс лскари при појави пр вчх симптома болести п обаве зно флуорографпсањс сваке треће годччс cv најбољи паччни откриваља и сузбијања оес опаке болести. . Снимању подлежу сва лица старија од 14 годнна. Флуорографисањс he сс обавити по одређеном распореду са назчачеп!.м местом јављања. Позчвч he битч уручснч свим раднп ци.ма у радни.м организацијама ч домаћичствч.ма меоних зајед нчца града. Акцпја lie трајати од 14. апрвла до 11. јуна 1980. годпнс.
23. АПРИЛ 1980. БРОЈ 133 СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА ВРЕМЕ И YCEBI1 CEIBA У JEHV Ннскс телшературе у првој половинн априла, нарочмто у јутарњим часовпма. прнлпчно су забринулс нољопрнвреднпкс. Жнва у тер момстру спуштала се к до минус пет степенн цслзију са, а слана сс беласала по травн и тск запупелим воћњацима. Цжолико дана у међувремсну сипмла јс хлад на кпша. Ипак опасности не.ма. Ози ма пшеница лако јс издржа ла хладноћу а способна јсн за ниже температуре, наро чито домаћи впсокороднн хибрнди. За воћњаке јс пос тојала већа стрешва, али за хваљујући чнњеницп да још многе сорте воћака нису иот пуно изазване у цвету.' има још довољно времспа за опо равак. Процспат угроженос ти је готово незнатан, па сс очекујс да сс то регснс рише првих топлнјих дана. Сетва је у пуном јску. Ол тимално вре.ме јс почстак маја, зависно од врстс п сс мена. Кукурузу јс и овс го днне дата највећа прсдност а засејаће сс на 12.400 хекта ра. На 700 хектара бпћс за сејана н шећсрна репа, впше него у прошлој годшш, док ће сунцокрет иветатн на 200 хектара, углавном на парцела.ма друштвене својине. Што се тиче механизацијс не.ма бојазни, али .можда треба напоменутп да he ква литет приноса бити слабији, предвиђају стручњаци, јер због високлх цена мпнералних ђубрива и се.мена, пољо привреднинп сс могу одлучквати и за лошлјс ссмснскс врсте. М. Д. СЕОСКИ ПРОЛЕННИ ЗАПИСИ ФИА030ФСН0 ГОСТОПРИИСТВО ПРИРОДЕ Рсч као боја, као звук, као зиачсњс, као пдсја, рсч као унивсрзална фнлозофска катсгорија. Муке с рсчи.ма. Осуbelli! Oto на рсчн, као и на живот. Алн, како тај жпвот прстопнтн у рсч. у рсчсшшу која се габа, днше, живн, са свим особина.ма околине? Всчна тсжња пссника и умстника, саљалица. А рсчп су као пролеhim пљусак, шуштс, падају, нсларавају, зими сс ледс, мрзнемо сс са њнма на језику, хвата нас панпка и ужас помисли на онс непролазне рсчн нз широкс фамилијс с.мрти л пролазностп, радосннис нам клизс нпз образс у сусрет рсчима са племсннтом вештином љубави, драгости, среће и млалостп. И круг сс затвара: и у језику владају прпродни закони. ПРОЛЕННА ВИЗУЕЛНА ПЕСМА 113 ДАВИДОВЦА И.' диЧносши - Ђесши БОЖА Ш Малл сеоска разговори чр;кн седамересет тсладн, — Данас нијс тсшко бнтн пллопрпврсдннк, кад Јс ссс мсхлнмзовапо, такорсћн хлеб иа дугме, каже Божа Tacith звапн ,,Чанак", yjopitit полоприврсдннк нз ссла Бо niH-ana, мсђу првима удружен in годинс испоручн н прско двадссег бнкова. Обнмис послове обае.ха заЈсдио са жеиом. За свакп кплограм вркраста Божз добије 35 дшгара ол задругс, и кад се сведе рачукхцз Бо:ка остоЈс зодооољам, Јср пољопривреда нма перспсктпву, само трсба одабратн роднију грану, твр дп Божа Taciih. Годинама teh Слободанка вктквпо учествуЈе у свнм културпим дога bajiLua, на прнрсдбама иаЈвеће манифсстаппЈе аматсризма „Сусретмма села”, а н>сп дсчЈи фолклор жњео Јс срдачпс аплауде гле год бн наступао. било у Градском аматерском позоришту. СпортскрЈ ха ли или па позорничама параћннскпх селв. За успехв лупкнх девоЈ чнца, којс су педапно награђене повом комп.1етном опремом од дру цгтвсно-политичккх организација опагпше, i<a|Bchy заслугу нма жнхо ва учителпца Слоболапка Соколо Bllh. II званично лрнзн.пње ..Најлражч По.гопрнвреднои органнзацијом „7. . учнтсљ”, дошло би у праве руке. јул” пз Пдраћнна. СВЗК' Божа и.ма око 7 хектара обрадлжог зс-u.'ununi и уг.тавном сеЈс ку- ^УРУЗ Јсчам. дстелину, као it нсшто маж пшенкцу. no.-vonpitepcaiui utt овог ссла смаграју га к иојбоjui.M сточаром. Трспутпо у всликоЈ и савре.мено опремљеноЈ стаји ХРАНИСААВ БОНИБ ОСВРТ ЕИ ЧСОН кж Блејање стада и поска кивање јагањаца на зслс НИ.М пролећним падина.ма кучајски.м и јухорски.м, давно јс минула идила. „Остарела” ссоска домаИн нства Т|“к ако су у стаљу да држс по нсколнко ова ца за ,запат", а о вслкким стадн.ма, о бсло.м ма лу, нс.ма ни говора. И опет се понавља стара слика. Ппјацс пунс ја гањаца, чија цсна зивнси од тежнне, за млађс и до 65 дннара живс мерс по кплограму, ндс ко алва, накупцп и прскупии, готово пролсћни покол> јага њаца. Остајс снолико ко лнко јс потрсбно да сс ова корисна врста проду жн. Овчарство Јс пајнерсптабнлнија грана, готово гранчпца, нашсг сточарства. II порсд извссних напора задруга и пољолривредннх органи.зацнја, у По.морављу јс још ув,ек развнјено пародно овчарство. Сортс ннскопроизводис, пра.мснка углавном, ретка цигнја, к још pcba до.маћннства са високопроизводннм особинама овада. To је уосталом до казао п прошлогодншљн сајам стокс у Стрнжи, где додуше акиснат нпјс био на овци, алп сс дало закључитм прпближно ста н>е. Народ нсћс да гаји овце. Рачуннца јс јасна. Кад се сабсрс приход од млска, односно снра, пис ка цена вунс, готово мн нимална, пикакеп спсиуланси, оида приход по гр лу једва npebc cronuiv старнх хил>ада. Овако је боље, оно мало јапвади продатн н узетн пару ви шс, док су ка и,2ни. А мерс за yitanpcbeibc сточарства су датс. Зл сада су углавком на папи ру, лспо нсллсапе и смс штспс у фасциклама. Стојимб на давидовачком мосту. Доле треба наплсати: вода вода, вода.. на обалама: трава, трава, трава... бнлион пута тако. ДрвеНс јс оклћсно рсчн.ма: цвст, цвст, а у вр.чу папнра ручним, крупнн.м словн.ма треба сложити само јсдно.м и нспролазно, рсч: Сунце. И сто визуслпо пролећне песме, из Давндовца. Увск су ми се допа дали дечји иртсжп на којима пишс шта јс шта. Дсчја логика је у ствари песничка логпка, дсца су најстарији љубавнлцк овс кугле, бездушним свстлосним годинама одвојснс у свсмиру. Стојим у то.м осунчаном псјзажу као прегладнсо. Нспз.мерно сам гладан, природс, а опет нс видим нску практичну корист задржавања. Тск ми је сада јасно колико сам осакаћсн, колико не уме.м да разговарам са њом, колпко јс та урбана средина преполовнла ону супер — надградљу — машту, односно прстворнла је у савстника сналажљивости. Машта проссчпог саврс.мсника јс днзајп лспог, корисног и фгнкционалног. РИБА СЕ ХВАТА НА ИДЕЈУ ГЛАДИ Риболован Дсско из Главицс, вслики познавалап Црп.чцс, са кривудавим Xiiјсроглi |фским знаком тока порсд Давидовиа, у хладовинп врба и топола, објашњава пам тајнс риболова. Тај наизглед безазлени хоби-пецан>е, чптава јс мудоост, умешносг, малтснс наука. Упла шно сам сс, као будући риболоваи. свог нсзнања. Али ту су опст спасоноснс рсчн. Рнба има пдсју гладп. Са њом креће кроз таласс. На другој странн реч — мамаи. И риба сс хвата на ндеју — гладн. Треба вероватп ла можеш лететн и полстсћсш. И авион лети на идејн. КРАЈ АЕРОДРОМА ЗА АВИОНЕ И ПРОГРЕС — Брзо трсба отргнути новинарске чињсннцс из ссла Давндовца. Одломнти важнс гранс и вилдане за гнездо всстп. Птичијп посао. Дуг и стрпљив. За пгездо, за један дан, јер и новпна жпви један дан. МирнПОЉОПРИВРЕДНА ОРГАНИЗАЦША „7. ЈУЛ” ЛОНАОН 31ПРАЗНИН Y Пакерници, Koja се отвара за Празник рада, паковаћс се за тржиште воће и поврће са нашег подручја @ Сигурност за Бачс © Ускоро потреоа Радна јсдишша за конфскци oimpaibc пољоприврсдних произвола — пакершша, за сада једина у региону Шумадије н По.моравл^ за који даг’ почсhc са радом. У н»ој he сс паковати за тржиштс свс врстс во ha н поврћа којс успева на овом подручју, од неколико стотина грама до неколнко стотина килограма. У почетку, cencKUHoiinpatbc пољопривредних производа пНи he ручио, зашто јс већ прнмљсно 17 радника, док гс присTiiniy сслекторп п машине за крупво паковзЈвс. Рачунајући н вредност објскта, средства износс око 5.000.000 динара. Снабдсвањс би сс одвијало из сопствсес пронзводње, већ су зассјане површине под поврћсм, и из уговоренс производ1Бс са удружетпм н друпш пронззођачЈша са нашег терена. — ПласипалБс тлх пронзвоза углавпом he 6;rni на домаћсм тржшпту: снабдсвањс града преко трговидских оргашзаШ1Ја, планпра сс и отварањс градске nn.i»apiunic, спабдеваibc другпх градоза pcniotia Шу маднјс н Поморавља, као u сло пољопривредне произвоза новом радном снагом всначког тржпшта, на којем постоји велико ннтересовање, а у оквиру прпврсдне сарад- >бс два братска града Мурске Соботс II Параћпна. To би бно јсдаг вид развоја овс радис јединнцс, рекао нам јс Стојан Дшшћ, руководилац паксрнпцс, а други, који има дубљу будућност, односио би сс Еа паковањс скстрата за лс кове, у сарадњн са’ наши.м и luiocrpaiiHM фар.мацеутскпм ку haxia. па и сама пронзводња лс ковнтог бнља и добијање скстрата. Отваратвсм овог објекта, и пољопрнвредни произвођачи пре свега 1шају великс користн. Откуп пољопрнвредних про кзвода и цеме би биле загаран товане, а стнмуланс за проширењс воћарства н повртарства, зашто постојс готово идеалп! услови допрнпсо би да се нскористе правп потенцнјали ове срсдинс. М. Дшштрнјевић Мианаи 8 шс на ннтелсктуалнн вандалнзам. Ипак трсба оппснватн, јер дужност писца је да описује, да слнка. А слнка јс најстарнјн предак човечанства. Касннјс сс развија сликарство, музика, књижевност, до филма. Па погледајте краткомстражнп документарни филм о селу Давидовцу: Пролећно поподнс. Празним сокацима отиче тишина. Из дворншта и штала уливају сс меандрн мириса. Испод кућс и дрвсНа внровн хладовинс. Бсло сазвежђс шљивика у цвету. Ис прсд капнја понеки мештанин. Седи на клупи. Камера рожњачс лута no околини. Мост преко речицс, без једне ограде. До.м културе, продавшша, шко ла, игралнште, аеродро.м у даљинн... (Y прсносно.м с.мнслу овај асродром означава и тренутнп узлвт овс меснс зајсдницс), јер сво шта ка.м јо на писао председник Скупштннс месне заједниис Станко Васић, као дописник из свог ссла. — На недавној ссдници Скупштннс општпне Параћин дслегати cv порсд осталог усвојнлп и урбанпстнчкп плап Давиловца, којн прсдвиђа поред ста.мбспе и раднс зоне н изградњу спортскпх терсна за рекреацпју, зслсне и парковскс по вршинс. v центру села прсдвпђсна јс нзградња новог Дома културе, објскте школства п здравства, трговинс, занатства идругих псопходних просторија. * Радничко-пољоприврсдно ссло Давидовац, са око 150 до.ма ћинстава и око хлљаду становннка, послсдњих дана лостижс врсднс рсзултатс. Мссна зајсдница и скупштина Асро клуба потписалс су самоуправни споразум о пзградњи 'саобраћајни иа н пристутшх путсва око ссла. У прво.м рсду пзграднћс сс мост од пуга Параћин — Зајсчар до асродро.ма, саобраћајннце и пстља. Захваљујући про ширспим интереси.ма п удружпваљу срсдстава, всћ у овбј години јсдан од ова трн важна објскта бићс изграБен. Тако говори Станко Bacilli, врсдап и псдантан човек и радннк, јслан од најбољих лрсдссдннка Мсснс зајсдницс до сада, тврдп пољопрпвреднн пнжсњср Драгмша Пстровић и други мсштанн. А како говоре објсктивнс чиње1шцс. Давндовац по личном стандарду заиста јс отишао далеко папрсд. Кућни водоводи, бсла тсхпика, аутомобнлп, трактори, товљеници у шталама ... једна чврста сконо.мска погпора. Послс рада у фабрицн. Давиловчанин журп v башту, ibirey или шљивак. Ти пична слика за саврс.мсно ссло. Са новим прнлазним путсвима и асфалтом Давидовац he бити заиста модсрно ссло. јср иако порсд главпог пута прсма Зајечару, био јс одвојен, због лошег прилаза и пута. Из Давпдовца одлазимо „на прст”, а ускоро ће и аутобус, којн сада стајс код мостића, долазити у само ссло. Док охчазимо кањонои Црлпце расцвстала прпрода на.м сс чпни као велика, лепа, неодвојива реч. Фнлозофско гостопрнмство природс. Мирослав ДпмЈпријеви11 СВЕШНА ЈЖИВНОЗИБ Вратнмо сс на тренутак у време шсздссстнх годнна, када јс на фудбалскнч нгрхтпагп1.ма, омаленм, хн тар н упоран фудбзлср плснно гле даоце широм огпотпнс. Бпо је то ..рашсвачки Перушпћ”, један сд каЈбол.пх халфова свнх врсмсна у ФК „Младост" нз овог села, Храпн слав Бокпћ — Цаис. Пстнаест годн на кепрскпдног гггран.а, од тога се дам годпна капптснскс улогс, пупо голова, поновни \темел>квач овог фудбхтског клуба, послс крпзс и прекнда, затпм прслссдннк истог клуба н трспер, дслс^»т ФК „Млздост” у копфсрснцнјп ФСО, члан itiBptmior одбора ФСО, члан днсЛрспуиа сала Дома културе у Ссојнову. „Сусретн ссла" у Јеку. На позорницу пзлазн впсока. смеђа воднтсл>ка н чиспш гласом, пср фектннм акцснтом п одлнчном днк имјо.м најапљуЈс програч домаћнна. Y публици тајац. Међу члапожнма жнрнЈа мхто ii3RCiiaben>e. Рстг.о пад се на опакви.м прнрсдбама nojaxby ју воднтсљп слнчпих гласовннх мо гућносгн. — Право фесгивалско во bcibc, узвикуЈс Један. Озбнљпост, до стоЈалство, говорнн квхпгтст Свст лане Жпвковнћ. с впсоккм пошто ваљсм прпмл.снп су код публнкс, a кајшшгпм опснама допрнноснла ј« успеснма своЈс cicnnc. Светлапа Жнвковпћ, pobcua је 1964. годнпс у Спојнопу. Ученпца Је чсгортс гсднне у Срсдн>ошколском центру. За којн мссец бпћс свршснп матурант. Прпмсрка учс iiitua, члан ССО, добра другарнца и активнн члан Кулгурно- умстннчког друиптм. кмплинске комиспје Извршниг од бора у ФСО, прслссдннк такмнчар ске комиснЈе ФСО Параћнп, сада па дужиостн предссдпнха Савеза фудбалскнх тренсра општнке, члан сслекторскс комисијс за састав оп штпнскс рспрсзентацкјс п однедав но трснср Фудбалског клуба „Тек. стплац", коЈи у послсдјвс време no сгмже запажспс резу.тзатс. рстко Је богата карнјера овог залубгснпиа „бубамаре" п зелсног теоиха. Храннслав Бокиђ. роВсн Је 1943. године у Рашсвици. Завршио |е курс за трспсрс — кандндате у кла сн Мномнра HeitiioBitha, itocu.iau Јс похвалс. дкпломе п бронзапе плаке те Фудбалског савеза оппгтпнс Па pahiui. Фудбалср. трснер, позиатн фудбалскн радикк je у стварп прав INK у ..Ннпсстбанци” у Параћнпу, пктнвап друштвсио- политнчкп рад лнк и сскрстар Градске конферск uitje ССРН, са гпиом дужности н лруштвс1<о-по.11гп!чк11х функииЈа, ко Јс наЈбо.тс сведочс о лнку, раду u човску Храннславу БоклБу. САОБО ДАННД сокоАОВИЋ лана Живкооић, одлично рсцпгуЈе, а уз to it нзваиредно лспа. Једиос тагна II комуинкавтнна п у обнчним разгопору нзбсгааа сос оио игго ли чи ка хвалпсањс. Чист м днвап карактср пркмерис о.младнне, ускпро па жнвотиоЈ раскрспнцк после liftтурс. Бнло шта да нзабере као животнм познв Светлана ће увек Oirrit уз лспу К1М1жсвну рсч it праву пе?- МИАОВА Y МП.1НОНСГОМ кросу образованл дапас, често заборавља.мо па прас л.уде нашсг образовања, на стубовс носаче високс зграде школства и науке, иа учнтелс. Рмзбацанн по сс лкма н градоснма, стрплнвн и упор ии, они су ech дубок народшг ко pen просветарства, илм техиичким жаргопом речсмо уч!псли су прекм Младн he овпх дана, а матуран тн пајвнше, радо преслушаватн пло чу Дисе Миловаловпћа, хоја на ударноЈ странн пма песму „Pacrajy се матураити". Порст успомеис на бурне осамиаесте годнне своЈс младостн, пес.мс Днсс Миловановића, врслог певачног талснта мз Попов* ца, носс п квал1петаи, готово псскнчкн текст. дач свстлостн. Слободанка Сокатовић, настпв* ник разрсдно наставе у ОсновиоЈ uiko.-ui у До1км Вкдову од 1W4. го дине, непрекмдно живи у ооом .че пом равинчарском селу на обали Мо равс, добро Је упозиала карод мо всла вкшс гснерацмја. РоВека Је 1941. годинс у Баточпшг, у плодмој Ш\маднји, u са плсисн1ггоч жс.м.м просвстарском у срцу. нстаичвкпм талсктом за пссму н оссћајсм за нз вории фолклор. пут Је наиео у По- »оравлс. Данас јс Сзободлкка Сокпловић пзЈомилснијн лнк просветног рад пнка међу децом, оиладином u ме штапима овог села, uciKita <1 пош токаиа, чија рсч н насуспо иш и\ну вредпост. нс само у окаиру струке, всћ ■ у ширсм култгржш и друпгтвеном животу срсдиие у жо Јо| дедује. До ноас rpehe плочс, ссгразнв пут доброг II ари.мерпог омладннца започео је 1969. годпнс, кала Јс у оквиру акцнЈс Радио Београда ,.Ка рпван градова" псвао на фкноизниј прирсдби у Суботмцп. Прва плоча услсд|шт Је 1972. годинс. друга је стшхена 1978. а у мсђуерсмску Дв са МнловаиовиН Је псвао широм Ев . ропе са бсоградском сстрадом, до бро упознао лицс и налнчЈс горког пгвачког жквота. 11 порсд изрззитих музнчкнх квл лктета, Днсу иису заваралс н олнс ле водс ссграде. Од псгажа 1с жи иео п 1гзлржавао се студнраЈућп. по сле птмпазнЈе, ма ВишоЈ туристмч кој школи, чију диплому цма у ру кама. TlcBaibe м уссжбаванх. itohit no локалима н дхмкмм градовним. ке ликл су испит за младог човека. Ј1н са Мнловановнђ, члан СКЈ од 1969. roAtnte. актисан је м у својој мес ноЈ зајсдннцн. Овпх дапа Диса Мпловановн1| no ciahe it члаи Удружеш« ccrpajuiur умепниса, uno he зл u.cta битк пра во npiouaibe. Прппрсмио: М. ДимпгриЈевлћ ■
33. АПРИЛ I960. БРОЈ 155 КУЛТУРА*ОБРАЗОВАЊЕ ХОР ОШ „Р. ДОМАНОВИБ” ДОБРА СЕ ПЕСМА ЧУЈЕ ДАЛЕКО ОДЛУЧНИЈЕ Y ДОГРАДЊИ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА BETiA УАОГА И кулшурни дмебник Око деведесет ученика ОШ „Р. Домановић” чине најсамовнији и најупеванији хор у нашој општини • За певањс у хору битан је, осим талента и слуха, добар успех * Тајна успеха је у квалнтету и увежбаности * Такмичење хорова и музичка омладииа недостају наше.м граду (Ш0№Ш П01ЕАШ Веома често, на разним свсчаностима и прирсдба.ма у нашем граду сусреИемо се са девојчицама и дсчаиима v зсленим гниформама. Добро гвсжбаним композниијама. пригодног капактсрз, отваранд ic много пута завсса и најављиванс свсчаностп пс са.мо v many всћ н v другнм мсстима наше општинс. Ко су тс дсвојчице .п дсчаци? Прско 85 ученика Основнс школе „Радојс Домаиовић” чинс иајмасовпијн и најупсваинји хор v ла шој огшгппш. Трсба лн v овом tpchvtkv набрајати све приредбе и рспсргоар? Било би то и просторно нс.могућс. али присстимо сс барем да смо тс малншанс само v овој години слушалн на свсчаној прирсдбн поволо.м јбиховог Дана школе, лзложбс оучних ралова жена Мсснс заједннне ..XI конгрес” на свс чаној акздемији v част 8. марта, поводом Дана радних бригада — 1. апрпла — v ШтоФа ри. Свечапи дочск п ncnpahai Савезнс штафс тс младости нспред Хале споргова „7. јул" испуњсн јс и програ.мом ових учсннка. За голико ангажовање тајна ie v квалитсту Ргпсртоара и увежбаностн хора. — Хорско певаље сс негује у овој школи « свакако постижу н одређенп резутатн. Нс држнм сс строго часа, раслоредн.м врс.ме п раци.мо док не осгварим оно што са.м планкрао. Порсд правилног одабира»ва н распорсђивања гласова. рада на вокалној техницп п дисању, студнозног прилаза компознцнјн. битно ie и дсцу заинтсресовати. Пробе нс смеју да буду тсрст за учсникс, већ забава. Иначе, колектив, као и управа школс нмају пуно разумевања за Moi pan. што мн свакако помаже. Нарочито јс пзражена добра сарадња нзмеђу дра.мске и музичкс секцијс чијн су резултат тако добрс прнрсдбе. Али. морам да нагласнм да ic штета што у нашој опигпши нема так.мичс>ва хорова, а такођс всллкл недостатак у музичкој културн ic п нс.мањс Mv знчке омладине, рекао нам јс Живорад Milлосављевлћ, наставнлк музичког васпитзЈБз и хоровоћа. — Код лас v хору влада воља и дисинллина. Озбнљно схватамо pan, али у.мсмо и да се забавнмо за свој рачун л нашалимо. за.хвлn.vivlur нашсм паставнику који \мс учсннку да на најприступачнијм начнп прпбллжи ов-. умстност. развијајући л»гбав и драж прсма л>ој. Коп нас постојл и правнло, па ннко нс можс да псва v xopv уколнко лс.ча одличан и врлодобар успсх. рскле cv иам Соља Ессnah и Снежана Стојановић којс всћ пст голн на псвају v xopv. Јасмина. Слађана, Драгана и Зорииа нксу криле одушсвљење што ie њихов хор најзапажснији v општшш. а њима припала част ла дочскају и нспратс својлм програмом овогодишњу Савезну штафету младостн. — Као п много пута до сада срис нам ic трспсрпло. Иако ic хладна кнша раног прслсКа била ле.милосрдна, псвали смо пгним срлсм. Певалл смо за нашсг најлражсг Тита. срећнл uiTO и наша пссма пут\’је путем посутл.м цвећсм и најлепшим жељама. пспрпчЈЛс cv нам ове дсвојчпис. лншта мап»с .лепшс од псс.мс за Koiv су бсзброј пута награђепе бурни.м аплаузом. Нсдавло ic iMfxoB наставник од друшгвсно-поллтлчклх организација и СИЗ-а културс за успсшнс наступе награВсл златнико.м са лнком прсдседннка Тпта, а од школе похваЛН1П1ОМ за развијањс љубавп прсма музичкој умстности. Сазнали с.мо од директора школе. Нлколс Biihnha. да овс врсдлс учсникс овнх npo.ieh ллх дана очскује једнодневла екскурзија до јсдног од нашнх познатлх турнстнчкпх места. Свакако ла cv то онл н заслужпли, а овај tap од страие школс блпс још всћн стимуланс v даљем раду. С. Ј. ■ Y организацнЈи КомисиЈе за идеолошко толитички рад Општинскс конференцнје СК, 16. априла за све просветнс радннкс наше општине говорио је Крцун Драговић, извршни сскрс* тар ЦК СКС. о актуелннм задацнма п резултатима у образован>у н ко.лектлвном раду, одлучивању и одговориостп Крцун ДраговиН. извршни сскретар ЦК СКС, говорио просвет* ним радницима нашс општине Осврћући сс ла постигнутс рсзултатс, друг ДраговпН јс ла гласко да сс у овој друштвспој делатности до сада доста ^радлло, да јс створсп јсдал добар образоБнл скстем. али да сс мора још одлучније наста« 1.ИТЛ са радо.м л његовом доградњом. НАГРАБЕНА СЛАВИЦА КОВАЧЕВИК На конкурсу’ Хсмнјске ип дустрнје „Карбон” н Рсдакwrite ђачког листа „Модра ласта” из Загреба на тсму „Свнјет око мене”, у конку ренцији 35.000 лнковшсс ралова из 700 основннх школа пз цслс Југославпје, пагра ђсна је Славнца Ковачсвп1| ученнпа VI разреда Оснопие школс „Вук Карацић’ нз Поточца. За свој цртсж мл задату те.му ова ученииа јс добила комплет „Карбоноепх” пропзвода. Ово ннје први пут да учс лици ликовнс сскцпјс овс школе постижу запаженврс зултатс за којс је највећнм делом заслужан ликовни пс дагог п сликар Бранислап Бокнћ Кан. Хор ОШ „Радоје До.мановић" на Једном од својих наступа Досадашњи резилтати у рсформл средн.сг образовања cv лначајнп, алл су такође прлсу чли и недостацл. Копцепцнја г.ојсдиннх заннмања лије до краја пзграђела. Кадрови којл на.м лзлазс из школс .морају бнтн сасвим оспособљснл да прнхвате занпмаље, алл и да иоседују шире знал>с којс ћс п.м омогућитн и дал>с усавршаватБе и образоваљс. Овом прплпком нзвршнн сек рстар Драговић сс осврнуо и ла проблемс кадрова, уцбеника, на рад и одговорност интсСРЕД1БОШКОЛЦИ ПРОСЛАВЉАЈУ СВОЈ ДАН ШКОЛЕ ДОЛАЗЕ ГОСТИ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ Учснлцл Цептра за оредње ус.мерено образоваље „Ибо Лола Рпбар", 23. апрлл — Дан школс прославлће са вршњацима нз побрати-мске Мурске Соботс. Централна свсчаност заказана јс за 25. апрнл, а порсд свечанс акаде.мијс, културио-забавног програма н нгранке, .дани славља бнћс протканн it спортсклм и Хрупш такмичењи.ма. другарством и пријатељство.м младлх из нашсга града л нама драгс словеначке општлнс. С. Ј. рссллх зајсдница. повсзаност школе и прлврсде. политнку у« писа као л ла задаткс и одгопорлост члалова СК и сваког запослсног у образовашу. Сваком добром ћаку и омладинцу место у СК Макспмално апгажовање комуниста п свих наставнпка у раду са младпма мора доћи ло пуног изражаја, нс са.мо по пнта!БУ 1БНХОЕОГ организовања, всћ tt no другпм питањч.ма ак -1'нвностп. прско разних секциia п другпх видова окупљања. Осчовна организација СК нс треба па будс затворсна за прнјем новпх чланова, добрнх ђака н омладинаца, а сваком г.росветном раднику бп требапо место да буде у Савсзу комуниста. Говорећн о тгннцијативи н идеји друга Тпта о колективпом раду, одлучиваљу п одговорности. друт Драговнћ јс нагласпо да јс она наишла на иулу полнтичкуг подршку свих раднпх људп. Веома успешно, на свим нивоима. обављају сс прнпре.мс и пдеја спроводн у жпвот. Колектнвни рзд, олговорност, демократизацнја односа морају бптн ослова опредсљсња Hauler друштвсног спстема, а сва ки запослени трсба да покажс своју пуну одговорност на радпом мссту и да допринос којн му припада. Образовна струкгу ра, трсба, прс свега, да буде носилац напредног, а школа .место гдс се свакодневно воде расправе, афнр.мишућп основна опрсде/Бсња нашсг друштва. С. Ј. ДВА КОНЦЕРТА Основна школа за музичко образовање „М. Жнвкоunh” била је овнх дана до маћин ученици.ма београд ских средњих музичкнх шко ла, којн су за ученике п гра bane лзвслс копцертс, прс 1 стављајући се делима дома ћих и страних аутора. Гости лз Музнчке школс „Корнелијс Станковић” — одсек хармоннка — предста вили су сс нашој публици 29. марта, а младп музичари нз школе Јосип Славенски — клавир п класична гитара — показали су свој раз новрснп рспертоар 12. апри ла. Ова традиционална сарадн»а, осим културно-забаиног карактера, користи н на ши.м ученицима за употпуњавање музичког образоваља п развијање љубави прс ма овој врстп уметности. Иначс, ова школа, у зајед шши са СИЗ-о.м културе, не гујс оваквс облпке сарадњс са другим музичким школа ма. НАШИ РЕЦИТАТОРИ Y РАЧИ Регионална смотра најбо љих рецнтатора одржаће се 26. априла у Рачн Крагујсвачкој. Шест наших такмп чара, млађи и старији уз раст срешћс се том прнлнком са најбољим представннцима осталих општина нашег региона. ТРЕБИ СИМПОЗИЈУМ САВРЕМЕНОГ ОБЛИКОВАЊА СТАКЛА РЕГИОНАЛНА СМОТРА АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА сашириЗиЧни у(ао ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ Y Ф*брнцн за прсраду лековитог бим. којв ускоро тр«6а дд почкс дд се градн, мл>дз he сс наћи вски мслем за ранс иаше приареде. Из no.WHipuapcAc нам стижу аести да cv ђубрива шккупела. До1>с врсмс да јс к Вубрс на цени. Многн сад вкде жнвотну шансу. V садаши»>м условима коопсрацнЈс и цсна, пссма „Наджљсва се мом чс и лсмоЈче” левалА би сс >1алж>мм се ссљак и задруга. сељак нажп.е двадссет л три снопа. а задруга двадесст четпрм. Сства је у јеку. «■»« помишу кукуруз. а о тикаама нн рсчи. И тнквс Је стид дз расту у оваквоЈ коикуренцпјн. Лист „14. дама" из броЈа у број чнни мсгу грсшку, Јав.иа нал« јвдан чкталац, рсзудтатс Фудбалског клуба „Јсдннство” објавл»ује на спортскоЈ страни, а трсба да отворн крнмпналнстичку хронпку. Позортитс личи иа жедезикчку станицу: глуммн долазе к одлазе, а прсмкЈсра касни н no годнву дана. И овн нашм семафорк само се подмшују кдо да су па слстанку радис зајсдшшс. Мирослав Длдштрнјег.нћ ЗАВИЧАЈНА MY3EJCKA ЗБИР КА ИЗЛОЖБА УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА ОД ДРВЕТА Вечерас у 18 часова V прпсуству културних и јавннх радника иашс општине, у МузеЈској збнрци отворсна је кзложба: Употребнн предмсти од дрвета у сеоско.м домаћкнству Срсдњег Поморавља. Изложбу је отворно Слободан Милнвојевић, председппк Скупштннс општине. Параћиици одустади На рсгионалној смотрн драмског а.матерског стваралаштва, која се задљих годлна одржава у Тополп, ансамбл нашег Градског аматерског позоришта постизао јс запажснс рсзултатс. Претпрошле годнне су са прсдставо.\< „Камен за под главу", а прошле са „Сократом" освојили прва места и стсклп v.oryhHOcr за таклшчсња у вншн ранг. Ове године је нашим амааерп.ма такоВе стлгао позпв за овогодишљу с.мотру пајбољих позоришних остварен»а у Решону. Учествовап.е је noTBpbeHo, почсло се са прнпрс.мама, а до.маћлн јс преко штампаних познвнииа, плаката најавно овогодишњу премнјсрну прсдставу на шпх глумаца „Спортипг лајф". МеБутим, вечс 8. априла у 1Иоанаи 0 Тополи нлје припало чланови.ма Градског а.матерског нозоришта из Параћнна. Y последњем треиутку одустало сс од пута. Организацнја је затајпла. Домаћин јс изнсвсрен, а траднција која у нашем граду постоји п негујс се, свзкако, понајвшле. Ако се у последњем тренутку, можда, појавнла бојазан, да сс са по.менутом представом неће поновити успех од задње две годкне, Huje смело да се догоди да то буде препрека, још мање односи нлк понашања појединаца. Цпљ аматернзма, порсд осталог. је н излазак из ове средЈГне. размена ц стппањс новнх искустава, шнре1Бс другарства и прпјатељства. Како смо сазналп у СИЗ-у културе, на нншхпјативу нашег Позоришта је н покрснута смотра, што је још један разлог внше, да параћински аматери, којп су на поменутој смотрн-до сада Gunn веома цењенп госги, не одустану од овог такмпчсСрпска фабрика стакла и наш град бићс по трећн пут до.маћини дизајнернма, умстнииима савремеЈ/ог обликовања стакла, од 10. до 30. Maja. | До сада су седморнца умстника потврдили долазак и то двојпца Американаца, јсдан Холанђанин, два дизајнсра нз Социјалистичке Рспублике Словснпје, нама познатп учесник претпрошлс годпне, " Всселко Зорлћ _ из Бсограда и Димнтрије Гвозденовић из Буприје. И овс годнне. органпзатори ове јединствене манифсстације су Српска фабрпка стакла и Опшпшска и Републнчка заједншда културс. ПРВОМАЈСКА ИЗЛОЖБА ПАРАНИНСКИХ СЛИКАРА Траднционална Прво.мајска изложба чланова Удружен>а ликовних уметника наше општинс, девета по рсду, отвориће се 29. апрнла у холу Градског аматерсксг позоршига. ЈБубнтељима ликовне умстности, овом придиком параћинскн слнкари he се прсдставнтн најбољпм остварсњпма насталнм у периоду од прошлогодпшњег до овога 1. маја.
СПОРТ* ФИЗИЧКА КУЛТУРА Будући плнвачкм асовн Фудбал СРПСКА ЛИГЛ: ПРИБОЈ ФАП — ЈЕДИНСТВО 1:0 UI1HK УИЕС1О БЦОМ . СТЛДИОН y Прнбоју. Гледалаца преко 4.000. Судијп: Предраг ПавловиИ из Ваљева. Стрелац: Беговић v 43 мин ГКутн картон: Мусић (ФАП) ЈЕДИНСТВО: ЈаиковиН 7. Јоваповвћ 6 Арнзовнћ 6. Пелнвановић 7, Мчрковић 6, Дпмитпијсвн!) 7, Матнћ 6, НиколнИ 6, Илнћ 6, Васић 7. Извсшгачи са прошлонсдељ- ----- ---------------------------------------- nor сусрета у Прибојг на Лпму. v јелном cv сложни: Игра СРПСКА ЛИГА је била доора, шансс-многс про ПАРАНИН: ЈЕДИНСТВО — лгштспс. ХАЈДУК ВЕЉКО (НЕГОТИН) Јелноставпо јс пошло ма nvr 1:1 (0:0) ВАТЕРПОЛО И ПЛИВАЧКИ К.1УБ „ЦРНИЦА” ВЕДРИЈИ Д CT—>—I I ■ ■ |1и1ВЦ_8-УД31Лк1А1.'.<« Л W ЦјЈУП ОТВАРАЊЕМ ПЛИВАЧКОГ БАЗЕНА Y СПОРТСКОЈ ХАЛИ „7. ЈУЛ”, ЧЛАНОВИ ВАТЕРПО ЛО И ПЛИВАЧКОГ КЛУБА „ЦРНИЦА” ДОБИЛИ СУ МНОГО БОЉЕ YCJIOBE ЗА РАД. ТРЕНИНЗИ СЕ ОДВИЈАЈУ СВАКОДНЕВНО, ОМАСОВЉЕН ЈЕ БРОЈ ЧЛАНОВА, А ПНТЕРЕСОВАЊЕ ОМЛАДИНЕ II YЧЕНИКА ЗА ОВ.АЈ СПОРТ HE ЈЕЊАВА. Недавно јс око стопедесет ученнка нз чстири основне школе у граду прошло кроз први тест, након којег јс око ссдамдессг бољпх пливача очаСЕМИНАР ЗА УЧИТЕЉЕ ПЛИВАЊА брапо у ужн пзбор. Послс другог тестнрања најбо.вп младн кливачп, уз обавсзан лскарскн преглед и сагласност родитс- .ta, постаћс члаповн овог клуба. Доласком професора физич ког васпптаља Светс Младсног.нНа, квалитст тренинга јс зпа mo yuanpeben, л уз вслпко искуство дугогодишњег трсисра Љубнше Јовановнка, младн lie лроћп кроз комплегиу пливачку обуку, пос.гс којс he савла давати стратсгију и тзктнку ва терполо нгре. Са новнм снагама, н у бо.вим условима рада, ватсрполнстл „Црнлис" сс надају да he \ овој годлни конкурлсатн за ла v.iob првака у српској лиги. М. Д. свесло да га очекује сусрет за прстснденто.хг за прво место у Српској лпгл. Изложенп лшогобројллм потешкоћама ко:е л.\ пратс ве!1 четврту иедељг. играчп су лпак смоглл слагс да сс достојалствено супротста нс свом вајкадаплвем рлвалу. .Тсдан гол у мрежи, а л one не лзвештача, говорс да јс одбрана лспунпла свој лсо залатка али другп дсо тима л даљс ..тражп ссбс". Следи утакмлла са задљн.м на табсли. Агтопревозом лз Ча чка л прплика да сс најзад освојс два, спс драгопспнја. бода. М. Мнлснкопнћ ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛНГА Рсзултати утлкмппл игрзних 13. TV. 1Павзи: Морана — Напрсдак (Дрегсогаи) 0:0. Дашцовзц: Радкпк — БглуИност 3:2. Боипг.пнс: Бораи — Младосг 2:1. Поточаи- Јгхор — Напрсдлк (CrvГица) 4:2. Чспурс: Хајлух — БСК 1:0. Рртари Јсшкстло — Xepoi 1:1. Утакмпцс пгрпке 20 Мл Лебииа: Бгдућпост — Морана 35. Дпснопац: Нн предак — JciHircino (Ратарн) 7:0. Бус.ч “••паи- Хсрој — Хајдук 2:0. Бу.гапс: Г-СК — Јухоп 4:2. Д. Мугнлпз: Јелнпi гпо — Gopau 3‘2 и Спкирвцз: Мпалосг Ралник 3:1 „ЗЕАЕНИМА“ САМО 50Д Стадион: Јсднпства. Глелалаца: прско 1000. Стрелци: Ива новнћ у 56. за Јсднпство, a ЦветковнИ у 74. за Хајдук Вел. ко. Судија: Дробњак (Бсоград) 7. Јсдинство: Јапковић 7 — Мн лојевиН 6 (Илпћ), ЈовановиГ1 6 — Аризовић 6, М. ПстковпИ 7, МирковвИ 7 — Дидпггрпјсг.ић 7, Павловпћ 6 (Ивановић 7), Матнћ 6, ПслнвановиН 6 н Васић 5. Играч утакмнис Bypiruih (Хајдук Всљко) Жслсзнпчар 5:2. Г. Вклово: Моравац — Мгадсст (Параћнн) 2:2. Утакмиис нграпс 20. IV.: Г. Мутница: МлзДОст — Развитак 4:3, Буспло вии: Слобола — НСК 2:2 ГТг.раНпи. М »а г.ост — Вцхор 10:1. КлачсБииа: Жслет пичар — Радипчкн 2:2. 1АГ.ЕЛА ДРУГЕ ОПШТННСКЕ ЛИГЕ Од 28. марта до 6. априла ,Партизан" лз Параћина заједпо са »ЈТартнзаном" Србнје л ...Партпзап” из ПараКлла лаје i нз Параћлна органпзовао јс шестомесечнп ссмпнар за гчитеље плнвања п спасполе. На семинару јс учествовало 25 плл вача пз шсст градова Србпјс. од којих су 18 добллл дипломс, од тога 11 пз Параћлка Половпном овог мсссиа у Халп спортова почсла јс са радом школа пливања у оргализанп* ји Плнвачког клуба „Црнила ' Хало.м л „Партнзоном" нз Параћпна. Овс двс акцијс lie лопрлнети даље.м шнрсњу плнзачког спорта у лашој општинл. ciupe/baujujbo ВЕЛИКИ СКУП СТРЕЛАИА ШУМАДИЈЕ II ПОМОРАВЉА Y ПАРАБИНУ 7АБЕЛА ПРВЕ ОПШТННСКЕ ЛНГЕ 1. JYXOP 18 11 3 4 63:34 •> ..Млалост" 17 11 3 3 41:27 25 Јслпнстоо <Р) IS 10 4 4 4:28 Т4 4. Нппрстак (Д) 1$ 10 2 о 45 29 •" БСК IS 9 2 7 37:3) 20 6. Борак 17 8 3 6 41:27 19 /. Морава 18 7 6 5 18 S. Хајлук 18 6 6 6 23:2.1 IS It Рлзнк^ 17 8 1 8 38:42 17 10. Хсрој 18 i’ 2 9 31:41 16 11. Hv.iyhitocT 18 6 1 9 19:4.1 15 12. Јслпнст. (Д .М) 17 5 0 12 28S6 10 13. Нппрсзак (С) 17 1 1 3 13 22:60 5 14. Полст 13 1 2 10 21:43 4 Распорел утаимица :»а 27. IV. 1930. 1олине. Ратарн: Јслипово — Морава. Спкирпца: Млазост — Будућност, Даi n (овии: Радппк — Јсдинство (ДМ). L'uuijbaiie: Бораи—Напрсдак (Стубнца», Поточаи: Јухор — Хсрој, Чспурс: Хајдук — Папрслак (Дрсновзп). Распоред утакмкиа за 04. мај I9S0. iojiihc: ЛсиПпа: Бузућност — Јсдннство (1*). Шаваи: Морсра — Хајдук. Дрсно* пац: Напрслак — Јухор. * Бу.мпс: БС1’ — Бораи. Забпега: Напрсдак (Стубииа) — Ралннк, Д. Мчтнииа: Једкнсгво — Младост. 1. Млздост (П) 2. Радпичкн 3. Слога 4 Железипчар 5. Моравац 6. Младост (Г. М.) 7. Слобода б. Разпптак 9. НСК 10. Вихор 12 8 2 2 5S.17 IS 12 9 2 1 37.19 IS 11 7 2 2 31:19 16 12 5 1 6 33:29 11 10 4 2 4 25:27 II 12 4 3 5 32:3S 11 12 4 2 6 29:33 Ui 11 116 29:2'J 9 11 3 3 5 IK-20 'I .110 0 11 5:56 0 H. n. ВР1ЧИ1 кошарка ПРИЈАТЕЉСКА УТАКМИЦА ПАРАПИН: ОКК ПАРАБИН — — СТУДЕНТ (НИШ) 61:63 (30:26) ДОБРА ИГРА ПАРАНИНКИ Хала слортова: „7. ј\лн". Гледапана: 50. Суднја: БопЗеBnh (ПараИип) ОКК ПараНнн: ПстровиН 17. Симић 4, ВукмаповиН 7, Иваловлћ 2, Лазпћ, Крстић 13. Јо вановић 14. Cpcjnh 2 л Јанко uuh 2. Припремајућс сс за почстак ттрвегства кошаркашнцс ОКК Параћлна олпгралс cv приЈатељскп сусрет са под.млађепо.ч CKimoM нлшког Студснта. Иако су домаћс котаркашипс током већсг дела сусрета бллс v воЕству. roxnhc из Huma cv v фшшшу нпак успелс ла остварс мпннмалну побе.ту. С. ДINVESTBANM СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАТПЕ ДОМАНИНСТВО ИЗУАШИ НАЈВИШЕ УСПЕХА ИМАЛА ЈЕ ДРУЖИНА ХЕРОЈ БУР.А дИМИТРИЈЕВИБ ИЗ БЕЛОШЕВЦА • ОДЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ПАРАБИНСКИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА 9 НАЈБОЉП НА РЕПУБЛИЧКОМ HPBEHCTBY 27. АПРИЛА Y БЕОГРАДУ Параћлн јс у. нсде.ву 13. апрлла бло домаћин најбољим стрелцнма Шумадијс л По.моравља. којл су сс борллл ла^ првснству регнона у гађању серијсклм ваздушнллг оружјем. Врсднл стрељачки раднлцп лз дружлнс Школског лентра „Иво Лола Рнбар" прсдвоБени профссоро.м Жлвојином Млтлhc.M, одлнчно су органпзовал.ч ово так.млчењс на комс су сс ладметала 102 стрслца лз 14 дружина нашег региона. Пости гнутн су добри резултатп. о чс му сведочп податак да јс порму за учествован>е па Рспублнчком првенству испунило шест CKima и 34 појсдтшаца. Y ко.чкуренцији јуниорки склпа »Иво Лола Рпбар" — Параћин заузела јс друго место са 991 бодо.м, а у конкуренцијн јуниора наши 'средњошколци су на трећем месту са 1051 бодом. Од појединаца у овој кон курснцији најбољи јс Зоран А1ллојкови11, са 358 бодова, ксји су му обсзбедили трсћс меСТО, ДОК V овој ДПСЦИПЛШ1Л од нахпих средњошколки нн једна није успела да се пласнра па прва три места. Y ^онкуренцији сениора лашн такмичарп су н.малп ман>е успсха. Сениорп "cv на трећсм мссту са 1400 бодва, а екипа сеннорки није освојнла толико бодова да бн сс пласнрала ла прва трн места. с. д. ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Резултатн ута: мпаа nrpaiunt 13. IV. Р.бО. тзнпс: Млрнловац: Газвитак — Слобола 0:3, Тскнја: Радничхп — Младост (Г. М.) 5:3. Д- Впдопо: Ciora — КОШАРКА РЕГИОНАЛНА КОШАРКЛШКА ЛИГА ШУМАДИЈЕ II ПОМОРАВЉА ПАРАБИН: ОКК ПАРАБИН — МОРАВА (БУПРИЈА) 77:66 (39:30) ПОБЕДД Н1 СИР1У Хала спортова: „7. јул”. Глс далаца: 50. Суднје: Протић и Малишић (Крагујевац) ООК Параћин: Вукадвног.пћ Хворостански 5, Борђевић, Ми л»ковић 26, Пекић, Лалић 3, Днпић, Милосављевић 13. Чслсбпћ, Марннковнћ 10, Вучковнћ ц Тодоровић 20. Кошаркашп ОКК Параћпна били су бољп у локалном дербнју од својих суседа нз Rvnрије, на старту "новоформнране Рептоналне кошаркашке лн те Шумадијс п Поморазља. Me Бутпм. до победе су дошли згатно теже него што сс очекивало јер су у Нупричанпма ималн веома ^тгорног ривала, којп се упркос сталног вођства Параћинада ннје предавао до последњег транугка. • С. Д. MAJHI ОГЛХСН Ha пролају уссњииа кућа y yMiuit Врапчанској 15 y Tlapahi.- ty. Ocnooobcua од порсза до 1989. годннс као нопограли.а. Ba ј-слоес гпптати свакп дап на гелсфок 01S-64-405 Инш. ооооо Mctta.M двисоОан кошроцаи :тин у Зајсчару за двособзк плп (сднособан у Параћкну. Ynirrnnt 51-448. Параћнп, лли 019-22-325 01)000 Нролаје.м кућу, двособпу, и ломоћна 3 олељсЈМ. шупу, гара:ка дупла, 5 арп плаи. Драган Mn.Tocana^Ditli. Скада- »ска 15 ПараКни. ООООО Оглашапа.м нсважсћкм спсдо- |аистпо осмог ралрсда деловолш број 86/68 издато на име Слатпе МнгровнН из Поточиа. 00000 ' Продајел« вкноград. двс параеле по 11. ари, на Лсбмнском 5рду према Текпји, стар 22 готиие, порсд пута, блпзу извор;« водс, цена потол»на. Јавптп се на телсфоп 53-817 или 51-507. Мпlocac Мипић. ОБАВЕШТЕЊЕ Позивају сс матуранти лараћннскс гимназије 1954 55. год. да прнсуствују прппремном састанку ja органнзгцију прославс ’5 година матуре. Састанак he се одржаги 7. маја 1980. године у 18. часова у просторпјама Заједшше основног об разовања у Параћину [зграда Библиотекс) Иницпјатнвни одбор 10 Мпанав ПРВП ОМЛЛДИНСКИ ФУДБЛЛСКН ТУРНИР БРЛТСКНХ Н ПРИ1АТЕЉСКИХ ГРЛДОВЛ „БРЛТСТВО И ЈЕДИНСТВО" ЧЕТИРИ ГРШ ПРИ1А1ЕЉА Омладннскс фудбалсце репрезептацнјс општипа Ма. рнбора, Горажда, Краљева и Параћнна окупнћс се дссстог it јсданасстог маја, па први омладнмски фудоалски турнир братскнх и пријатељских градова. Дугогодпшља међусобна сарадн>а ова чстири града на зелсно.м пољу ове годнне заокружујс сс у лепу манкфестацију братства и пријатсљства, која he постатн траднциопална. — Herouaibc братстпа н јсдннстпа, спортског духа н пријатсљства, основИо је обележјс Турнира, рскао нал1 јс Новица ПстровпН. секретар фудбалског савсза олштнне Параћин, којој је прппала част да будс првн до.маћнп. Сваке годкнс турннр he сс одржавати v другом грачу. Спортска надметања на стадиону .Једннства" бнћс пропраћска и ннзом другнх културно-забавннх приредбп. Велико разумсвање н помоћ Фудбалском савезу општине ПараНнк пружили су покровитељи: Инвсст банка, Параћинка, Стаклара,- РК Шумаднја, Штофара, РК Бсогра т. 13. октобар п другн. Припремс су у току и надамо сс да ћс пријатељско спортско стабло засађено у Параћшп/, бт<ће најлепши знмзелен братства и јединства и спортсклг прнјатељства ова чстирп града, каже Новпца Петровић. М. Д. ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВО Параћин: 13 октооар — Борац (Параћпн) 3:2 (1:1) АИДЕР СЕ БУДИ Стадион: Јсдннства. Гледала лаца: око 500. Стрелци: М. СтсфановнИ, Д. Радић к ГагиН за 13. октобар, а Харазип и JinколпН за Борац: Судија: MapковиН (Сг.сгозарево) 8. Ж\тгп картон: Петковић (13 октобар) 13. октобар: Kapiih 7 — Стевановски 8, Михајловић 9 — С. Стефаиовнћ 7. Петковић 7, М. Раднћ 7 — Д. РадиН 8, М. Стефановнћ 8, Борђевпћ 7, РакнН 7 (ЖпвковиН 7) и Гагић 8. Борац: Лукнћ 7 — Букнћ 7. БогдановнН 7 — Жпвковнћ 7, Гвоздеповић 7, Николић 7 — Церовнћ 7, YpoincBiih 8. Muinnh 7, ИлиН 7 (Hciimh) и Xapa 3ini 7. Играч утакмиис: Радомнр Михајловнћ (.,13. октобар"). 13. октобар је најзад забелсжно cDojv прву пролећку noбсду v сусрсту с.’ својим локал hum рнвалом. Б;иа ic то гтакмина са два различига полуврс.мсна. Док јс прво полувремс протекло v обосграло опрс зиој игрн, дотлс је настаиак сусрета донео пзузстио допалљнву п гзбулллЈву борбу, a noбедпик је рсшен тск у фпнпшу сусрста, после нзврсгзг ударна Гагпћа. Иначс н 13. октобар п Бораи заслужујг честиткс за фер н корсктну борбу. а победио је овога пута спретнијн и можда срећпнш тнм. . Сво.јом добром игро.м па овој хтакмицп нстакао сс младн бск 13. октобра Pane Muxai.ioвпћ који јс за своје успслс потезс више пута добно аплаут на отвореиој спспн. С. Д. ОБАВЕШТЕЊЕ О УПИСУ УЧЕНИКА У ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Ynuc учснвка у први разред основнс школс обавпИс се v времену од 5. ло 15. Maia ове годинс. Право н обавезу vniica iniajv сва деца рођена 1973. годинс. Порсд овс деце могу се упнсатп и дсиа vobcii-i :io 30. јуна 1974. годш»с, на основу мншљења поссбис ко.миciiic. Остала обавештенл родитсљи могг добнти v свнм основипм школама и СИЗ-v основног образовап>а и васпнтања v ПараћннуПРИЗНАЊА ПОВОДОМ ДАНА ТЕХНИКЕ Високо признањс Савсза за техннчку културу „Брокзана плакета Борис Кидрич” додељена Је ове годкне Ауто мото друштву „Моша Пијадс’* и основиој школи Радојс Домановнћ. Н-чакете су уручене на пригодној свсчапостн повоцо.м Даиа Технике 17. апрнла.
23. АПРИЛ 1980 • БРОЈ 13S ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ..НОВИ ПОПОВАЦ’ ГОДИНА XVIII БРОЈ 256 ТРОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА У МАРТУ и априау ПУНИ ЗАМАХ Преддог Правилника о стамбеним односима OOYP „Производне услуге” „СКУПЛ>И“ РАДНИ СТАЖ 1Ј1ЛЈ2!13ВОДН,Е КЛИНКЕРА У МАРТУ ОСТВАРЕН ЈЕ СА 139.4 ОДСТО. ЦЕМЕНТА И°ВИМЛЛЛ СЛ 1003 ОДСТО И TO ЈЕ ПОПРАВ11ЛО РЕЗУЛТАТЕ ЗА ПРВО _ v АЛИ НЛАНОВН ЗА ОВАЈ ПЕРПОД НИСУ ИСПУЊЕНИ ■ ¥ АПРИЛУ СЕ ОЧЕКУЈЕ ИСПУЊЕЊЕ ПЛАНОВА ИЕКОЛ11КО ДАНА ПРЕ КРАЈА МЕСЕЦА Прво тромсссчјс отпочсло јс пизом лроблема, типичних .чнмсклх алн н ој.их који су сс могли пзосћи. Тако јс палзпазптнји проблем био ледостатак мазута. који јс посредно, због тешкоћа око покрстаља пећп. лзазвао и прскање плашта јЈгдпс ол пећн. Исдостатак шљаке ri глпеа прлдргжно сс недостатку ropima ла почетку годи* не, алп нс само па лочегку — — бслс/ксн јс л касгнјс у току тромссечја. Од велнкс важпостц за реалнзаолју цемснта v иаковчма јс и проблсм нсдостатка палкрнатнх врећа. Добављач. „Натрол” пз Маглаја има проблема са папнром, тако да псдовољна коллчнна врећа угрожава рсалнзацију и це.мента н говнмала. Од свпх проблема којн итчу набавке неопходних матернјала најозбиљпнји приступ јс потрсбаи недостатку гипса, јср се не радн о трснутним нс- ; аћама. Рудник гипса „Лшпшл.а” суочсн је са отсжапим условнма експлоатацпје у јамском копу јер јс, због нсдобољве акумулацнје, мсчаннзацпја застарела, а радна снага нсдово.т>ла. Планпрана п покренута иницијатива за удруживање ове раднс организаинје са Фабрнком иемента споро сс реалп- *ујс, а нредстављала бп јсдпно грајно решсп»с v погледу vpennor ' п довољног снабдевања гнпсом. Порсд овпх фактора, којп cv iciiiHM дслом спољги, а у добпом лелг — субјектнвнп, треба поменутп и знатно продужеље рсмонта млина цемента ИЗ ИЗВЕШТАЈА ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ТРИ MECEIIA 31IIPNIABA ■ Највишс пријава нз OOYP „Производнс услугс” и ОО¥Р „Пропзводња цемента” ■ Дссеторлца радника ослобођсна од говорности . За прва три месеца овс годн ве Заједничка дисшшлинска комисија јс разматрала 31 прлјаву п донела одговарајуће мере. Највишс лрпјава било јс у OOYP „Производне услуге” гдс је за сваког 22. раднлка поднсia пријава, укупно 11 пријава, следи OOYP ,?Производн>а цемента” са 14 прлјава, одпосно за сваког 25. радннка по једна прнјава. ООУР „Промет” п Радна заједнлца вмалс су по трп пријавс док ООУР „Поврппп;- ски откопи” пи једну пријаву. Највлшс пријава било јс због одбпјања паредбп руководилаца, 8. пријава, због песаве сног обављања лослова 6 прн- .јава, због изостајања с посла и спавања по четирп пријавс, због напуштања радног мсста 3 пријаве, због уношења плћа л долазак ла посао у прнплтом стан.у двс пријапс. због нзазпмања нсреда и тучс, двс прпја вс и др. Уређује: ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Уреднлк: НЕВЕНКА ФЛАЈС 11 иДианаи 3, које ic само no себи порсметнло фсбруарскх’ пролзво 1- њу, алк је допринсло и отказнвању рсмоната млигова дсмснта 1 и 2 због поклапа;на термина са (закаспелим) ннтервенцијама па највеКе.м млипу. После лошс пронзводњс v janvapy п фебруару, дошао ic март којп јс догео скраИсњс рсмонта пајвсћс псћн и пзузстно добрс резглтатс: плап пронзводњс клинксра лспун»сч ic са скоро 140 одсто, план пролзвод1вс нсмелта са прско 112 одсто, а новимала са нсшто вншс од 100 одсто. To су пзусзт1'О добрн резултатл, алп су ипак бпли недовољнп да леутралитиу свс паведене пропгстс у знмском псрлоду. PeavnraTii за прво тромессчјс нзгледају овако: — У.место планираних 110 хнљада тона клинкера, за трл месеца је пропзвсдсно око 100 хил>ада тога, што прсдставља 90,8 одсто. — У истом периоди планирана ic лролзводња 131,5 хнљадс тона лемента, а произвсдено ic 114, што прсдставља лзвршење од 86,8 одсто. План новпмала од 40хпљада тона nuic испуњен само за 500 тога, што ic нешто вшле од једног процента (план бн бно п прсбачел да нијс било отсжаног превоза клтткера v погон II и нсдостатка врсПа). V алрилу, замах, у.хваћен почстком марта гнјс престао: од планпраивх 48 хнљада тона цсмснта зд 21 дан јс всћ пронзвсдено 40 хиљада, а план про1!зводл>с клпиксра за 17 дапа јс всН испуњен са 65 одсто. Од тога 10 раднпка јс ослобођено одговорностн, чстрнаест радннка је кажњено умањељем личлог дохотка од три до дссет посто, условпим искључсњем лз радне органнзацнје кажњена су чегворииа радннка, једап радник је кажњен опо меном, један јавном опоменом н један распорсђиваљсм на радно .место са мањим лпчнпм дохотком у трајању од два мсссца. Б. САРАДЊА ЦЕМЕНТАРЕ И ..НАТРОНА” ,.Натрон“ из Маглаја проши рује капацлтете п средства потребна за прошпрење обезбеђујс, пзмеВу осталог, и орочеп>ем купаца. Како јс „аша радна оргаллзацпја један од тлх Ј-упаца н како cv наше потребс за папнрним врећама за цемснт у наредппм годлнама дуллиранс, оправдано јс да прнступнмо оваквој конструкциј:! финансирања. . Предлог ла сс одобрп орочс- .ч>е 18.500.000 динара „Натрону" лалази се пред OOYP ua усвајањс. Усвајањем предлога, исто грсмено ђе се одобрнти н заду жење у истом лзносу код Инвест-банке, Основне баике Boot pan. Пословнс једлнице у Параћкну. под најповољнијим ус« ловнма. С обзиро.м да је од свих и: тервеншца тренутно ток само ре.монт млпна иемента 1. док сва остала постројења pane. v anpn.iv треба очекивати изузстно добрс резултатс. ЦЕМЕНТСКУШ ОА 5. MMU Решењсм Савсзлог завода за цсне дата |с сагласност на споразум о променп затеченкх цена лемента, тако да |с пронзвођачима одобрсно повсћањс прола|ннх нена <а 19 одсто. Повећањс цсна ступило ic па ciiarv 5. апрнла. (.Новимал" |е поскупео за око 11.5 олсто. СЕПАРАЦИЈА КРЕЧЊАКА ДР¥ ПРВОМ m ДЕЛУ ФАЗА ДРУГЕ ФАЗЕ 1ИНШ ИЗГРАДЊЕ СЕПАРАЦИЈЕ БИГзЕ ПОСТАВЉЕНЕ ПОКРЕТНЕ ТРАКЕ ЗА ТРАНСПОРТ КРЕ ЧЊАКА ДО ПОСТОЈЕБЕГ И НОВОГ ПОГОНА. ПРЕ НЕГО ШТО С¥ И ПОЧЕЛИ, РАДОВИ С¥ СКУПЉИ ЗА СКОРО ЧЕТИРИ МИЛИОНА ДИНАРА. Сепарацнја крсчњака, изграbena v камснолому, у сгварн јс са.мо прва фаза чнтавог система пропзводњс и транспорта гранулисаног кречњака. Прва фаза. свечапо пушгена v рад 9. јупа прошлс године, још увек се уходава. Другу фазу реализацпјс лрограма представљаће изградља спстсма покретнпх трака од сепарације крсчњака до постоjchcr погона и новог капаиитеia 11 набавка трапспортннх срс дстава. ГТрсма одлуцп Раднпчког савега од маја 1979. годипе, цсна лзградње ове фазе бпла бп око 27,5 мнлиона днпара. МсБугим, грађевинскп радош’ („Трудбенлк) опрема п мон тажа („Механика” Алекспнап) II. ! ПРАЗНИК 1 РАДД „I. 1ЧД| ' СВИМ РАДНИЦИМА НАШЕ ОПШТИНЕ Ј ЧЕСТИТА ј ФАБРИКД „НОВИ : ЦЕМЕНЈА ' ПОПОВДЦ“ --------- --------------------------------------——- Т ПРАВИЛНИКОМ ЈЕ ПРЕДВИБЕНА КУПОВИНА ПОСЕБИИХ СТАНОВА ЗА РАСЕЉАВАЊЕ НАСЕЉА ¥ ПОПОВЦУ ■ НОВИНА — БОДОВИ РАДНИЦИМА ЧИЈА CY ПРИМАЊА ПО ЧЛАНУ ДОМАНИНСТВА НСПОД ОПШТИНСКОГ ПРОСЕКА ■ РЕФЕРЕНДУМ 24. АПРИЛА Три ООУР-а м радна заједлпна примењују ралијс vceojeiic правнлнике о ста.мбеним одчосима. док v „Пронзводнлм услугама" рсферендум i пјс дао позитивне резултате па Правилник није лл примењива.ч. Сада је припремљен новч нредлог. који садржп разлпчи та решења оних тачака око ко јих сс највлше дискутовало. Као потпхта ловина уведсно јс расел>авал>е пассља раднс органвзаннјс v Поповцу. У шгљг решаван>а стамбечог пнтања радннка настан>ених v овим насељл.ма, Правплник пре длаже посебно нздвајаљс срелстава за изгралњу ставова у тс сврхе. Внскна ових срсдстава формттраће сс из дохотка основлс органлзаннјс. и завнсиИе од поскупнлс cv за 380 милиола старих дннара, тако да ће друга фаза коштати прско трн ми лијардс. у другој фази мзградњс најnpe he бптп постављсне покрс- •1нс граке за транспорт кпсчи>ака — што he коштатл *око две милпјардс и представљати првп део другс фазе ирограма. V другом дслу онће пабављена два дампсра за транспорт крсчњака, што he коштагн преко мнлнјарду динара. Одмах по обезбеВењу средстава прпступићс се радовнма. а планира сс да he у овој годлни бнти и отпочетп н заврнтени. потрсба v текућој гидинп. У случају да сс лоссбна средства лс могу издвојити, радлнацч настањени v поповачким raceл>има редовно he учествоватн на конкурслма, по утврђенпм критсријумпма. Станове изграђснс лз поссбннх средстава за рассл»ава1Бе васел>а i chc .моћи да добију радници који cv станарско пра во у насел.у стекли после 31. делембра 1979. годинс. Што сс тиче расподелс станова неопходлим стручин.м па дниинма, гакоВс сс прсдвиђа нздвајањс поссбгих срслстава. Планом кадрова основне ор ганизације свакс годинс he сс гтврВнвати потрсба зз нсопхолни.м стручним радницима, нај касглје ло 31. јануара за тсKvhv годину. На основу тс no трсбс. финалснјским планом сс прсдвнђају срсдства за kvповину станова помснутим радницима. Члап 52 прсдложегог Правилника дсфинншс да сс лео« пходним, стручним и дефилчтарннм раднлци.ма смаграју: „Извршпоци послова. одлоспо радгих задатака. који се пс могу обезбедитл нн после два узастогтна конкурса, односпс огласа, а непостојалх: пзвршпоца па тим пословима осст.чо би се одразнло па изврше:ћс радглх задатака, као и раднлпи којн cv с-воепм ралом доказалн успептност v нзвршаваљг п постмзању пословног испехд ООУР-а”. На прехлог ралннчког сапста, „еопходнс, стручне и лефниитарне ралннкс проглашава збор радннка. Новопрслложс!пi крлтсрпјсми за бодован>с такођс се догсклс разликују од оних који суусвојени удрупгм ООУР-има и радно.ј зајсдшгци. Година радног стажа, на при мер, доноси 10 бодова, а свака голчла рада v нашој фабрнпч још по 3. Тако јс паднп стаж врсдЈХЈван лвостги-ко вншс нсго v другим ООУР-нма.' Број бодова по чланг домамбелог простора добија сс 10 болова. ГРАДИЛНШТЕ па готовд ао is. иш Од укупно десст сателлта хладњака пећи дса су подлгнута. Завршстак радова очскује сс до 15. маја, а са овпм пословн на самој псћн биће завршсни. Иначс, радовп су ннтензлвнранн на целом градилнјала Y T°KY ЈС П М01Ггажа мостова за транспорт матернРалнтш настањепн v Поповiiv (носиоли стаиарског права плн подстанари) добнјају по 10 бодова за сваку годину провсnerv v стану у Поповцу. (Oeai крнтсријгм' ћс се прнмењивати само ако сс пс пздвоје срсд ства за станове за расељавањс колоннјс. иначс сс радницн мз поповачкнх колонпја нс јавл»ају ла конкурс за редовну расподелу стакова). Новниа ic л што сс 20 бодова додсљује радннку који нма лнчнн доходак по члану домаћннсгва нспол општпнског просска — олиоспо, раднику Koi’.t прлма дечијв лодатак. Овај прсдлог Правилнлка је усвојег, а раднлци he се о н»еMV изјашњавати на референду . му у четвртак 24. апрвла. Н. СТАНИСАВ БАБИБ — ДИРЕК TOP „МАЛОГТРОД.АЈЕ" Збор радннка OOYP „Малопродаје”, на састанкг одржаpom првог априла 1980. годинс •а днректора ООУР јс лзабрао Станисава Бабића дппломнра пог екопомнсту. пугогодишњсг ралннка нашс радне органнза- |'.||је. Дужпост новог дпрсктоpa ООУР „Малопродаја" тсче с I. 1. априла. Y OOYP „ПРОМЕТ” ИЗАБРАНА JOUI ДВ\ ЧЛАНА РАДНИЧКОГ САВЕТА На пзборнма за опгане унрављања одржаннм 31. марта у Ралиичкн савет OOYP „Промст” пзабраго ic 13 лелегата јср двз дслсгата пз ПЈ „Пгтpvc” hhcv имала ловол»ан број гласова. За та два лелегата одржани cv пакналнп нзборп к пзмсђу четворо прслложсннх, Радмила, Мпловановнћ и Мхлијана Калнчантгн лобилс су веНину гласова. па су гако постале делегати радничког савета OOYP „Промет”. 9
23. АПРИЛ 1980. БРОЈ 15S НОВИ ПОПОВАЦ • НОВИ ПОПОВАЦ СА ПРВИХ СЕДНИЦА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ САМОУПРАВЉАЊА (4) ПРОШНРЕЊЕ ДЕШНОСТН - ННТЕГРАЦНЈОМ На првој ссдшши v повом састави, 21. jviia 1964. гоД1шс. раднички савст је нзабрао својс сталне комисијс: — за продукгивност pane, vnanpcbcibc пролзвили.с и скономскофпнансијска пвтања — за проппсе и органнзаипова питања — за стамбена шггаља и стандард раднлка — арбитражнг komhchiv — за заснпваљс и отказнвањс радног стажа — за кадровска плтан»а — за молбе и жалбс — за утврВнвање радних мсста жена н омладпне — за ХТЗ и пропгаложарну заштиту — дисцнплинску комисију. У нови управни одбор, чнји cv чланови и.мали просечно 30 година, пзабралш cv: Ранко Вучнћсвнћ, Драгислав Борђевић, Бошко Ивановић, Милош Илнћ. Радодшр Мнловановпћ, Властимир Псјић. Јаков Радснковнћ. Борке Радичсвпћ, Драгољуб Рнстић, Младсн Свстозарсвлћ. Девст сконо.мскнх јединпца такођс ic изабрало своic радннчке саветс. Одлуке прс 16 годлна Mebv бројним одлукама којс јс тада изабрани рад« нички савет донсо, а које ћс. заједно с олдукама прстДслсгација нашнх радника у „Ковпловачи” 1965. годинс ходшгх и парсдних радничккх савста остагн забелсжспе за покољсња. налазс се и овс пз iv.aa 1964.: а„ — Усвојел ic пнвеспшионн програм pckokctpvkције и пропЈирења погона I радне организанијс, тс ie озобрено да предузећс vbe v зајам код Прпврслне банкс сонијалпстнчкс рспублнкс Срблјс за пзнос од 3 милнјардс „ 900 милиона. — Y oKBHpv псрспсктивног развоја. којн се налазс на днскуси1‘п v колскгивг. прслвнКеиа cv \ лагања око 300 милпона динара« v објсктс друштвеног стандарда за псриод до 1970. година. — Одлучсно јс да сс. у заједншш са предузећем ПТТ саобраћаја из Свстозарева. пристгпн нзградњи агто.матске телефонскс централе са 40 бројева, у Поповцу. Учешћс наше ралне организацнјс износиће 10 милиона динара а изградња цснтралс ћс коштатл 22 мнлиона.” Траго.м важних оддука нашилп смо и На референдум одржаи 10. новембра 1965. годннс о интеграцији са „Ковиловачом” пз Деспотовца. О проширснд’ делатностп на нове пронзводе говорило се још v перспсктивно.м планг развоја. Тада ie потеицирано питање интеграцнонвх захвата као услова за бржу рсалпзацију програма развоја. На базп овакве олсне, која сс v пракси показала као на^прихватљквпја. појавлла сс идеја формирања комбнната грађсвинског матерцјала. Окосницу оваквог хомбината, који бн органнзовао своју делатност на бази друнпвеног предузећа представљалп би масовни граћевпнскн матернјал у првом рсду пе.мент и креч, а у каснвјој фази н азбест-цсментни производи (покрнвни материјал и цеви), као н други матерп јал м финалнл производи на бази сировнна произвођача у оквпру комблната. Разговори о интеграцвш воћени cv са ргдником п сепаратлом азбеста „Страгари — азбесг”. рудником п<- пса „Лнпница” из Груже. рудиппима н кодовлма „Неметали” из Враља н нндустријом креча v нзградљн „Ковнловача" нз Дестотовца. На реферсддуму од 10. новембра 1965. годнне раднвцн cv изгласалз HHrcrpaiiniv са „Ковнловачом". a 21. марта 1966. прлхватили cv и интеградију са „Страгари — азбестом". НОВИ ПРЕАСЕАНИЦИ РЦНИЧШ СДВЕТА ПОЧЕТКОМ АПРИЛА ЗАВРШЕНИ СУ ИЗБОРИ ЗА НОВЕ ОРГАНЕ УПРАВЉАЊА. РАДНИ ЧКИ САВЕТИ CY КОНСТИТУИСАНИ, ВЕБ CY ОДРЖАНЕ ПРВЕ СЕДНИЦЕ II ДОНЕТЕ ПРВЕ ОДЛУКЕ. ОВОМ ПРИЛНКОМ ВАМ ПРЕДСТАВЉАМО НОВОИЗАБРАНЕ ПРЕДСЕДНИКЕ РАДНИЧ КИХ САВЕТА. ста постао јс 1975. године. Всо.ма јс активан и до данас је бно у свнм органима управл»аita и друштвсно-политичким ор ганизацијама. Био је вшпс пуV Радној зајсдшшн „Заједпичкс службс" за иредсепшка радничког савста нзабрана јс Вукпца ЖпвковнН, дипломирапој органпзаиији тако н у својој месној заједниин. До сада је бно у скоро свим органима управљања п друштвснпм орга низацнјама. Био јс пошрелссдннк радничког савета радне ор ганпзацијс, прсдссдшгк ко.мнсн је за раднс односс. предссд- ]'ик Социјалистлчког савеза у својој месној зајсдници л на многи.м другим функцијама. Овим нзбором за предссднпка Радничког савета највећег ООУР-а указано му јс повереље и одато признање за његов добар рад. Сам Драгослав се нада да he и овог пута одговориги свему. Свестан је да је ово вре.ме стабллизацнје и да свн треба са г.уно одговорлости и потпупо да кзвршавају постављснс зада1KC. Вуклца Жнвковић ни економнста, дугогодлшњи раднлк нашсг колектлва, тачни јс од 1967. годлнс. Она је исто грсмено и једнна жсна председпик радннчког савета у колгктнву у овом сазиву. Шеф јс одст>е1ва за опште пословс у Сектору за каплгалну пзградн.у гдс са успсхом обавља поперсни јој посао. Актлваи јс друштвсно-политпчкн раднлк и до сада јс бкла у скоро свнм оргалима управљања. Члан јс Савеза комунлста. У „Производњи цсмента” за председнпка Радничког савста изабран јс Драгослав Вељкоuiih, хс.млјски тсхнлчар-тсхнолог, шеф с.мснс у ПЈ „Сировипа и кллнкср”. Драгослав ВељковпН pobcu јс у Поповцу. Радник нс.мснтарс постао јс 1966. годинс. Члан Савсза ко.мункста јс постао 1975. годинс. Активнл јс учесллк свих збнвања како у радДрагослав Вељковић Y OOYP „Површински откопл” за предссдннка новолзабра лог раднлчког савста пзабран ic Жнвота Милојковнћ, внсококвалпфиковапп багернста. Ра дник пашсг колсктнва постао ic 1971. године, а прс тога раНОВЕ КОМНСНЈЕ На прппм седппиама новоизабраhi« радинчккх савста илвршснк су п пзбори комиспја за стамбспс идi.oce, раднс одиосс и мштптс пз ралуOOYP „ПОВРШИНСКИ ОТКОПИ” У Ко.мисију за стамбсне од* носе изабранн су: 1. Војнслав Miinih, за председннка 2. Стојаднн Миловаковвћ, за за.мс* >шка врссгдника 3. Разомпр Мкловаловпћ, 4 Жпвота Васнћ. . 5. Радослал Јаблановић. 6. Душко Јсвановић. 7. Мнлоје Нигозмћ. Y Комиснју за радне односе лзабранл су: 2. Мплквојс Милојховкђ, аа замени ш<ха 2. MiLTireojc Мнлајковић. за за.мепн ка прсдселшка 3. Милисав Нпкс.ић. 4. Micntja МклетнИ, 5. Слободап Остојпћ. 6. Урош Мкленкоћић, 7. Мклија Савић. Y Ко&шсију заштигс на ра* ду изабраш! су: 1. Миломир Томнћ. за прслседннка 2. Миломкр Милосављсвиђ. за мшс* ннка председника 3. Радпвоје Мклошсвнћ. 4. Стојан Минпћ, 5. Жкван .Мнлосаалевић. 6. Јаблан Арсић. 7. Милап Јлвановпћ. OOYP „ПРОИЗВОДЊА UEMEHTA” Y Комиснју за стамбснс односс нзабрани су: 1. Дагацо Марков.чћ, за председнпха 2. Го.ттб Радоваиовнћ, за заменнка предссдника 3. Слободан Мплошсзић. 4. Л>\бпша Мпловаповпђ. 5. Томислав Томмћ, 6. Актон Остојић.. 7. Рад.ч1сп Мпловакозпћ. Y КомпсиЈу за радне односе нзабранн су: Живота Мнлојковнћ дно је шест годнна у Сењском руднпку. Члан Савеза ko.mvhm* era постао је 1973. године. Всома јс актлван у свнм друштвсно-полнгнчким организацпја ма п органпма управљања. До сада јс био два пута члач радннчког савета, а сада је ето изабран и за предссдника. Сек ретар јс у слнднкалној органнзацијп. Озбиљно прнхвата све садаткс л дослелно нх нзврша ва. Всо.ма јс цењен Mebv својпм колега.ма. та члан радллчког савсга п ООУР-а п радлс организацијс. Бло јс сскрстар партнјске организацпјс и члан леклх ко.мнслја. Као предссдник новпзабра« пог радллчког сапста успсшно he одговорлтп свлм постављскпм залаци.ча. У ООУР „Пропзводне усл^те” за председника Радничког савета изабран је Мнодраг Богојсвић, квалифнковани бравар, родом из Загреба. Првн сусрег са нашом радно.м органнзацијом лмао је још 1959. године кад је бло на изучавању заната. Радио јс са прекидпма, a задњих седам година јс непрекндно у наше.м.колективу. Иначс лма око 20 година радног стажа. Всо.ма јс вредан и добар радннк и са.моулрављач. 1. Слибодам Пстропић, за председккка 2. Дрзги Љ\'бисав.-квпћ. за за.мсника предссдника 3. Града Tiypnh, 4. Љуба Васнћ, 5. Селннка Ллнћ. 6. Драгомкр Марковнћ. 7. Влајко Поповпћ. Y Комнснју заштнте на раду „забранц су: 1. Стсван Павловић. за прсдседника 2. Бранко Љубисав.1>С1«ић. за за.мснн ка председнкка 3. Радомир Радошсвнћ. 4. Дриан МилопановпИ. 5. Стсвак Кулачнћ. 6. Стапа Филвпоннћ. 7. Мнснрка Јооаховић. OOYP „ПРОНЗВОДНЕ YCЛУГЕ Y Комнснју за ста.мбелс оаносе изабранн су: 1. Стојаднн Радисављгвић. за пргдседнкка 2. Жш>ота ByixoBiih. за замсннка председника 3. Гаденко Јоваковнћ. 4. Добр|гво|е Милошсвнћ, 5. Бранко Борђсвнћ, 6. Мплан М|чопаиовнћ. 7. Радмило Терзић. Y Ко.мнспју за радле односс взабраш! су: 1. Мнрко Стајнћ, за лрелседкика 2. MiLiocan Бошковић. за замсника председлпка 3. Миловап СимнВ, 4. Р.елкмир Mn.*niheB><h. 5. Брзшсо Комњенац, 6. Мплосав Јовзнозић. 7. Дрзган Нснздлћ. Y Ко.мнснју за заштиту на раду нзабрани су: 1. Мнодраг Милутнповић, за прс iссдимка 2. Алексапдар Ве.т.|;овић. за заменнка прсдседикка 3 Здравко Радојковнћ. 4. Гвозден БлагоЈерпћ, 5. Милован Трифуновић. 6. Дгшан Милеховић. 7. Јовнца Крстић. Шоанаа 12 Града Радуиовић У OOVP „Промет” за прслссд ллка Радничког савста изабрач је Града Радуновић, пословоВа „Отпрсме цемснта”. Радник цс- .мснтарс јс постао г.рс двс л по деценије. Члан Савеза ко.муниМиодраг БогојевиН Члан Савсза ко.муннста јс већ пуних 20 годлпа. Тренутно јс секретар Основне органнзацијс СК у селу. Y прошлом сазнву бло је члал раднлчког савета н председннк Ко.мислје за радне односе. Прсд новоизабрапил' радллчхн.м савстлма п њпховнм прсд седницл.ма стоје многп задацч. Стабплпзацлоне мсрс л њнхово спровођсње у живот су јсдан од најважнијих задатака који трсба у наредном перио* ду у потпуности остварлти. Б. ТРАДИЦИОНАЛНИ САСТАНАК Y НОВОЈ КОЛОНИЈИ ПРИЈАТЕЉСТВО КОЈЕ СЕ ОБНАВЉА Традиционални састанак житеља из Новс колнпје V Поповцу и оних који су iy раннјс становалн и живслл, одрлсан је и ове годпнс 6. априла. К поред прохладног вре.мена, органнзован јс фудбалски сусрет, пол називом „Стари п .младц" који се нскада стално играо ла поповачко.м . всмблију”. Мало изненаВрihc направпли су старк који су побсдили младс рсзултатом 3:2. • Пионирско надмстањс у фудбалу, којс јс органнзова по под називом „Горњн п доњл део Колопнјс", завршсн јс победом малншана из доњег дела нассља. Ваља такоБе поменути сусретс у стоном тсннсу и tuaxv. Сусрсти садашљих и бивших жптсља колније бнлл су веома срдачни ц често дкрљнви л завршнлл су сс касно увсче тог дана, уз музнку, r.vc.\iv, мезе, пошалмпс н смех.
некс од напрсд паведелих околлостл, мздаћс лпсмелу парсдбу за обуставу исплатс лакладс ла јјмс боловаiba. ¥воБсн,ем конгролс коpinnliciha боловал.а тпеба пајзад ла добнјсмо праву слику лравлллог коришћсња боловал.а. Радс РадоваповиИ □ Користећн овај текст нз 1963. године, жслимо, ла „подсстјшо” чланове данаш ilc компснје за npalicibc ко- ришћшва боловања, да врсAiciiCKif условп условљавају појаву вслпкс „сппдемијс пролсћног сстшггиса” која прети да угрози „здравствсно” стање опорављспс производњс. зовс ла лекарскн прсглед, односно, комнснјскм. Ако за времс боловал>а прима личлл доходак илп сс бавл нском другом дслатпошћу, л ако се болесллк лс придрж ава упутстава л савета лекара. Ако одре1>ела лица за колтролу боловаља устаповс другс сврхс. Због тлх, Закол <> здравственом ослгурању је предвидсо контролу прапшшог корлшћења болова* iba. Y том циљу и у нашсм прсдузећу сс предузимају одговараЈуНи кораци. Оформл.сла јс комнспја која he пришти коптролу боловања. Овлашћспа лица обплазпће болсснвкс л ла лпцу места he утврбнвати како сс којч болесллк придржава упутстава лскара. Пошто he сс у овој комиспји иалазлтл п ле карн, болсснпци he у исто врсме код кућс доблјатл одређену помоћ у цпљу бржег оздрављсља. Комисија he лмати н задатак, и то прнелствели да сваког корислика боловања којл сс не лрлдржава одрсђслог упутсгва запплЈс, н да се протлв таквог лица прсдузму одго- варајуИс салкцнје. Којс су то чтпсницс којс повлаче обустављање лсллата накваде за болопањс? о Ако јс спссло проузро ковала псспособлост за рад. Ако се одрсђело лицс без овравданог разлога лс одаСА СТРАНИЦА „НАШЕГ ДЕЛА"УВОДИ СЕ БОАОВАЊА КОНТРОАА Алрил 1963 годнна Y циљу што успешнијсг ле чеп»а болеспика, лскар одрс byje потрсбан број дала за опоравак, лековс п дајс по- трсбла упутства. Болеспнк са својс стране јс дужан да сс прлдржава упутства лекар а ... Behn број оболеллх се свсга овога прлдржавају, алл н.ма п добар број oiiiix којл боловањс корлстс v