14 Дана 1975

ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ ЈГАРОДЛ ОПШ-ТИНЕ ПАРЛНИН Г' ' UTHHilllllililWW—IhlilT - - ih ...... iili.li J------- J iJiHM—il

Библиотека " др. Вићентије Ракић" Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.

Н0В0Г0Д1Ш1ЊА I13JABA ПРЕДСЕДНИКА СКУИШТ1ШЕ 0ПШТ1ШЕ Свим грађанима наше Комунс нека је срећна наступајућа 1975. година. Према обичајима, желнм да нам се све жеље остварс у њој, и да она заиста будс срећна. Нека нам град буде лс пши и чистијн, нека израсте join много киломе тара асфалта, водовода, електромреже, у селу п у граду. Нека нам пол>а буду берићетна п нека нам привреда цвета. Да више буде станова п mime радних места. Да мла дима пружимо више но до сада. Да просвета, култура, здравство буду што ближи нама и још много, много лепнх жел>а. Остварење свих леггих жел>а, на којима треба да градимо срећну 1975. годину, зависи од нас. Само наши најмлађи се надају Деда Мразу а ми знамо да друштвени и лични стандард градимо сопственим напорима. Имамо доста проблема али су они такве природе да указују на кретања напред. И добро је што имамо такве проблеме чијим решавањем уздижемо наш стандард у целини. Све динас пма своју вредност и цену, и ако нешто немамо, онда је нормално да платимо његову цену. Услова имамо, само их треба мак симално пскориститп. Неопходно је објединити све снаге, u друштвене п индивпдуалне. Више бриге над друштвеиим средствигла п већа брига у трошењу друштвеног динара. Објединимо могућности, људске наравно, и боримо се за добре међуљудске односе. Колико у томе будемо успели, толико ће нам бити срећна наступајуИа 1975. година. Уз добро здравље и лепо расположење, нека вам је срећан наступајући празник. Председннк Скупштнне општнне Слободап Миливојевић ГОДИНА II БРОЈ 22—23. ПАРАПИН I. ЈАНУАР 1975. ИЗЛАЗИ ДРУГОГ ЦЕНА 2 СВАКОГ YTOPKA ДИНАРА ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ППСЖДЊЕ ВЕСТН У поиедељак, 23. децембра 1974. почело се са одржавање.м првих седница скупштина новоформираних самоуправних интересних заједница. За председника Скупштине Општинске самоуправне интересне заједнице оиновног образовагБа изабран је друг Радослав Весић, техничар из ИВТ „Бранко Крс.мановић". За прелседника Скупштине Општинске самоуправне интересне заједнипе социјалне заштите изабран је радник истог предузсћа, друг Стеван Милутпновић. За уторак, 24. децембра 1974 заказане су прве седни * це скупштина Опттинске самоуправне заједнице дечје заштате, Општинске самоуправне заједнице културе и Општинсхе самоуправне интересие заједнице физичке културе. V току наредних дана одржаће се прве седнице и осгалих новоформираних само уттравних интересних заједница. СРЕЋНА НОВА 1975. ГОДИНА

СТРЛНА 2 14 ДАНА ВАНРЕДНА СКУПШТИНА РЕЗЕРВНИХ СТАРЕШИНА У нови Статут На ванредпој Скупштннп Савеза резервних војннх старешина одржаној дсцембра мессна у Параћпну, усвојеп јс иови Статут ове вео.ма важме оргапи зације. Скупштину јс отворио председнпк СРВС Бора Стсваповић и подне рефсрат о раду органпзације у протекло.м псриоду. Из.међу осталог потцртанс су неке основнс тачке којима трсба посвсти noccGiiy пажљу a to cy: @ Изграђивање и јачање јс* динственог система опште-аароА не одбране, безбедности и друштвене самозаштите је један од главних п трајних задатака резервних војних старешина и организације СРВС. To је пшроко подручје делатности СРВС с обзиро.м на њихову ндејно-политичку нзграђеност и војно стручну оспособељепост. да caoOpafiajy PV за ИЗ РАДА РЕЗЕРВНИХ СТАРЕШИНА збор У кругу По веома лошем времену 15. децембра одржан је збор рсзервних војних старешина на полигону ЈНА у Параћину Uво.м приликом старешнне су се упознале са најновијим наоружање.м домаће производње. Од 31пз резервних војних стареишиа јс бпо изнад очекивања. Према још непотпуним подацима впшс од 90 проиената рсзервних војних старешина јс присуствовало овој изложби наоружања. Због снежних наноса аотобуси нису моглп па појединим путевима тако да су многе старешине са села, у масовном броју долазилс пс- ]ШП1с. Поссбно треба пстаћп старешине нз неколпко села која могу да служе као примср осталима. Они су пз Стубнцс, Планс, Бусиловца, Извора, Поточца, Трешњевицс, Својнова и др. Од радних организација треба помснутп стареши не СФС ц Фабрпкс це.мснта у Поповцу. Сви су били одушевљени ентузијазмом ученика средњнх школа који су међу првима noсетили изло/Кбу најновнјег наоружаља. Резервне војне старешине имају посебну улогу у припремама земље за одбрану од агресије н овај гтрн.мер потврђу« је њихову активност на оргаиизовању ц јачању општенароднс одбране. Ж. Раденковић ЛЕВИ —---------------- ---------------- ------- ---------- УГАО МИНИ ОГЛАСИ Астроном тражи запослење. У обзир долази и pad у трговини. Понудс слати на шифру: „Нове ценс". Захваљујем свом бившем колективу који ми ic но. могао да, најзад, рсгулишсм стамбсно пктање. Захвалаи покојник Н- Н. Обавештавам снортскс екипе којс се хватају за сла.и ку да уступа.м добро очувану сламаЈШцу. ПЈифра: „Сч. туираи". Оглатлвам неважећи децембарски личнн доходак који мн је нестао за лре.мс повогодптњнх чразнчка. Шифра: „Очсрупан". II. С. : Редакцнја лнста ..14 ч.јг; . ан ic тлавни н од- /оворни уреднчк. Лични uoxod н/. ta назнву листа (ooao.Lau за 14 дана). ТИШКЕ 0 Полазсћи од тога да Јс концепција опште-народнс одбране саставни п нсраздвоЈпл дсо нашсг сошгјалистичког-самоуправног друштва, а имајуПм у внду илнс осталс врелности н постпгнутс резултатс у ирганизационом пзграђпвању одбранс II организацпјс, рсзсриlie војнс старешнне су дужне да заједно са осталпм друштвенопошпичкпм снагама, ак« тнвно раде п доприносе разрсшавању н>ене пдејно политнчке суиггине у доследној примени у свим средина.ма у Kojima живе и раде, почсв од основних органпзаци.|а удруженог рада, меспс заједнпце, до Ко.мунс. О У стваралачкој прпмснп концепције општенароднс одбране подруштвљавање пословв огпите-народнс одбранс п друштвенс самозаштлтс представРАПОРТ СА ВЕЖБЕ „JVXOP 74" Уитем диерзжм грум Y току месеца новсмбра одржана је здружена вежба једи Јшца територијалне одбрапс оп штина: Буприја, Светозарево. Рековац, Варварин и Параћшк Ова всжба Сс олвијала под на зиво.м ,Ј\о£ор 74". п трјала пс колико данб. Њсн задатак јс био борба против убаченс пспријатсљскс гернлско-лнвсрзапскс групе. Герилско диверзантска група, наоружапа н обучепа v парочп те униформс, појавила сс v сслу Главпци. Грађани су је одмах уочплн п јавпли Сл^жбп унутрашље безбедиости v ПаpaJiiniy. Патрола СУП-а је истог часа дошла у ссло да сс уверп v „СТ1ПП1ТОСТ података, п гстаповила јс, да јс прапац крстања „плавих" плаппна Јухор — н oprainЈзорала је потс 1ви.ма. До првс оружапс борбс пзмс ђу „плавпх" п „цр.венпх" дошло јс ва чспурско) скели. Ра.з BiL\a се права борба, али сс тмурног јесењсг дапа мрак Op30 спустио. lIciipiiiarc.bCKiiM јсдитгицама noli јс помогла да сс СА СЕДНИЦЕ OK ССО Y салн Дома ЈНА 11. овог месеца одржана јс седница Општинске конференције Савеза социјалистпчке о.младннс Параћина, коју је отворпо Новица Петровпћ, предеседник, поздравивши npircynic и упознавши их са дневннм рсдо.м. Уводно излагаље поднео јс Бранислав Поповић, члан Пред седншптва OK ССО. Говорећи о значају Савеза охЈладине, друг Поповић је пзмеоу осталог рекао: — Стварајући Савез социјалистичке омладине општнне л»а поссбан нторес радничке класо п целог друштва. е У прппремама земље за олОрану Смертша Прсдссднпштва СФРЈ за Одбрану од агрссије представллју трајан и зпачајап докуменат за дад>у лелатпост СРВС у остваривању Усгава н овпх Смсриица. Органпзација СРВС пмају у то.мс по’ ссбан додатак. о СРВС Је дужан да ис у оквиру акцпјс којс организује Соцнјалпстпчкп савез и поЈсдп * пс друштвенс н одОрамбенс структурс ангажујс у масовној обуцн цслокупног становплштва за оружану борбу ц свс видовс органнзовапог ontoра агрссору. © Посебпу пажњу треба посветптн омладшт како бп се органпзовано укључпла у свс видовс општснародне одбиане. Неопходна јс тесна сарадња са Савезом омладине, наставштчквм колектлвима н школама. о Всо.ма Је важан активан п одговорап однос резервних војтгх старешина у оспособљавању и борбеној нзградњп јслакше повуку према Јухору- Да би се повећао број војника, тп ме и ефикасније извршио зада так — уништавање „плавих', издата је наредба о мобилизаniiin територијалцих једи.чица на подручју наведених пет општнна. Y току ноћи јединицс су сс спрелтле п убрзаним мар шом по х-\адпој и кишовптој ноћп прсшле Мораву и почелс систематско претраживање Јухора. Већ v рано ivrpo. nviio маглснвлаге, кад првпх коли ба на Говеђој косп (месту нзMebv села Поточца п Својпова, дошлн cv v сукоб са „плавн^ Ма”. НадмоНннјп и по броју н по храбрости, „црвенл" су лео. ио део заузнмалп Јухор. „Плавп” су моралм да oAcrvnaiv. Бсжа лп су према Еелпкој ветрпшг, пајвшве.м врху Јухора. Терсп је био врло тежак за освајан.с. Понекад сс морало пузати по расквашеном терепг, всратп сс по оштргш стенама са којих сс лако могло склизнутп v пс kv добоку japyrv. А поврхсвега. кпша, киша... Ипак послс 39 часова од идјављпвања, ,плавп” су бнли \ шшггени. Параћии стварамо јединствен фронт свих младкх л>удн којп су социјалистлчки опредељени кроз разнс облпкс љихове актнвности. ■ Y даљсм излагању нстакнут јс значај пионирске органлзацијс која представља базу пз којс сс црпу кадровн за чланство y ССО. Истакнуто је к место младих v процесу пропзводњс. Међупш, да бл младп крсну.хл првим путем морају бнти идеолошки образованп, тс ову врсту образовања трсба схвапггл као основ дал>ег развоја пашег самоуправног друштва. Поред тога, пстнче сс п значај ннформисаности младих, једног од услова да се у aicuiijv ступи у гграво време и на правохМ месту. За документа ССО. наглашено је да су израз жеља и хтења свпх младих. На крају цнткране су рсчн Светозара Мијаиловића, председнпк РК ССО Cponic: „Пред другом Тнтом п Савсзом комуниста нс обавезујемо се речима већ делом, нс обавезујемо сс захгевима, већ акциAifHima оружаних снага у jiLMa су ратно распоређенм, као и њихов активан однос према другп.м конкретним задацима који нмају у Јачању и развијању цивилнс заштитс и друп1.м прииремама за општсиародном одбору у друштвспо- -ПОЛИП1ЧК1Ш зајсдницама, орга * низаипјама удружепог рада, мсснп.м зајсднпцама и лругим самоуправашм оргатвацпЈама и зајсднпцама> ® Обавсза јс сваког рсзсрвпог војног старсишнс п спттх оргаипзаипја да развнјају будиост у властитим рсдовн.ма, радс па подизању моралпо-политнчке чврспгне организацнЈс п ндејно политнчке свестп старешина п њиховог отпора свим crpaiiiLM кдејно полттпкпм струјањима. Y раду скупштинс учестововало је вишс чланова СРВС. Свп су били сложни y оценп задатака на остваривагву циљева општснародне одбране и самозаштнтс нашег сошгјалистнчког н самоуттравног друштва. Ж. РаденковиП Послс завршене вежбс „црвс ни", пако уморни, покисли, испрл>ани блатом, ењ\азили оу, озарена ллца због постпгнутог успеха, плз Јухор, пре.ма селу Рашевици, гдо их је чекала то чла соба, од-мор п пасул>, онај правп п иајслађн, војнички па сул>. Поред напорнс борбсса„пла ви.ма” Bojiiinui су слушали н TcopniCKv наставу пз морално по.мпичког васплтанл, безбедпостп, паставс rabaiba Н др. Заједппчкпм дсјством свих струкгура огплтс п пародпс одбране, једшпша јавнс бсзбедно сти, меснпх зајсднлца л свих 1-рађана који су обавешгавалн „црвене” о крстању пспрпјатсл>а, задатак ic са уепехо.м завршек. За х спешно обављаЈве всжбс на|залужшп’а ic добро органчзовала всза, Koia ic o\torvhiL\a непреклдло п пеометано коман довањс л садсјство H3.\iebv ic длнлца територцјаднс сдбпанс v псг општпнп. Д. Анђзлнћ yitiiiiriiiiiiiililiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillliuililiiiiiiiiiiiiniiiiiiniiiIiiiiiiii»iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii,:iiiiiriiiiiiiiiiiiiiuifie П Г Из лисШа „Будућност'‘ (17) . Село Доње Вшво једно I I ов најнапредннјих i срезу | Село Доњс Видово јсссс једно од најнапрсднијих i = села у срезу. Ово велико а сиромашно радничко место = = соаким даном показујс у свим облицима друштвеног = е живота сталан прогрес. Всћ површан поглед пролазника запазиНс јаснс no- = i јавс којс говорс да сс у селу борс и радс да га што е = прс извуку из заосталостк, да крупним и сигуршш ко- = = рацима иду напретку. На стубу крај зазидане капијс = i стоји укусно оштампан плакат, којим сеоски Народни | = универзитет позива на прсдавањс граћанство, обавешта- = = вајући га о теми предавања и предавачу. Овакав чачин = s обавсштавања уобичајен јс у Доњем Видову а посетс г = људи и жена су примернс. 30. децембар, хладан зимски дап, екипа агитатора | i ti3 града долази пред месни одбор л стаје нријатно из- | е пенаћена. На даљини од двадесетак метара стоји сали- i Г дана зграда задружног дома. Половина зграде јс aeh Г = под кровом, а крај зградс 30 људи vetuc поваљена стаб- = = ла и спремају кровну конструкцију за непокпиаени део. i „Дали смо бобезу и do 1. фебруара дом he бити под | s кровом” — каже пословоћа. Изјава пословоВе није само = = празна реч. Ово јасно говори о залагању љхди у раду. | Село има преко 30 мајстора зидара Тако се и no- ј | стигло да Доње Видоео iL\ta најправилиије озидан до.ч. е | Оно што је било нарочито важно у изградњи дома, to i 1 је да су Доњо-видовии правилно схоатили и прнменили | = планирањс у раду. Постављање рокова до којих he се I = поједини послови обавити, остварењс задатака у посгав. = = љеним роковима учинило јс да су Доњовидовци први у | = изградњи дома и поред тога што је услед пзлива реке i = Мораве огро.ина количина цигле почетком лста била н = уништена. = Но планирање се није зауставило caxto иа овоме. = = ,.Ми желимо, каже један од градитеља. да све радове = s у изградњи доведемо што пре крају. Пред иама непо- = I средно стоји задатак обављања столапских рабова no- = = стављање врата, нрозора, пода и др. Граћу за обављањс Е = и ових тшилерских радова сами hexio ппппремити, а | = паши мајстопи од припре.иљеие ipahe обавиће убрзо све = = унутарњс радове. = — „На који ћемо начпн припремити zpahy?" — | Осмех присутних јасно казује да је и овај проблем н е решен. Још пре вишс од .чесец дана задругари Драгомир = = и Владимир браћа Борћевићи понудили су свој трахтор 1 = задрузи, да би oMozvht^a подизање малог млина и стру- = = rape. V Параћину cv пабављени камен. кружна тестера е = it остале потребе. У најкпаћем poicy nodimivra ie з?па- | i da. тако da је млин eeh 29. депембра отпочео ca радом. Z = Камен млина самеље на car 300 кгр. жита. Оао ie ашие = = него дово^но да се подмире чотпебе овог и окплних = = села Ратаре и Горњег Видова. Млин ic v nnaeo б^ба f г отпочео ca радом, јер услед мразева водениие на Мо- = | paeu hucv радиле, па су по.чељари услед рћавог оре- = = мена морали да иду чак у Параћип. Сада они мс.бх: е мливо у. са-чом селу. | Vcnex обављеног посла и постављање млина био ic i i толики, да п они који су do 1’уче ZAedaau са највећим = = неповерењем на pad sadpvze, изјавлмвалн cv da cada ча = = deav aude da sadpvza padu збиља за dodpo Hapoda. По- = = степено али cee cuzvpHiiie, uiupokc масе села veenaeaiv = E ce da социјализам који he омогућити Haiiutipv nntiAtcHV = = техникс u na селу, јестс свстла 6ydyhuocc padutix маса f = села. = втвност јом, хоћс.мо, можемо и морамо још више и дале, још шлре и оддучније у развоју нашег самоуправног социјалистичког друштва, то јс наш животнп програм, наша будућност." Y дискусији по документима ССО примсћено је да студентп пз нашег града треба да се повремено органлзују прско Завлчајног кдуба студената н то у оквиру ССО. Посде ове и још неких прнмедби, које су изазваде доста полемпка, захваљујући непозлаваљг основних органлзацпоних прлнципа ССО од стране дела прлсутних, сва документа су једногдасно усвојена. Усвајањем докумената дато јс ,зсдено свстдо" за почетак одржавања предизборних састанака. који се одржавају до 20. овог месеца. На све чданове Општпнскс конференцијс ic апедовано да се максимално заложе на том пол>у, п да сс прндржавају крптеријума ССО. Дејан Јовановић Доњо-eudoecvta 3adpyza join. 1947. zod. отворила jc 1 ceoj 3adpyxcHii nodpyM. 3adpvza ie обрадпве поврнтче = ceoza земљпшта знатно noeehaaa. Располажс и ca dea н npuniiodHa бика. Планира се низ нових мера за 1949 rod. = које he join etuae ynanpedtiTii 3adpv?apcreo. Ho oeo ne = значи da ie pad без икаквих тешкоћа. Bam зато uno cy = ycnecu v pady сваким баном eehu, мали број /bvdti oeot i села, којима не tide y рачун општи прогрес, тсжи da 1 спута и онемогући усиешан pad sadpvze. Забругари села Доњег Budoea свесни су тешкоћа = на које he наилазити у свом padv и da he ове тешкоће i збијање.м ceojux pedoea и бескомпромисном борбо.и = itpoTiie ceux појава штеточинства савлаћивати ц тиме = iota снажнијс подизати задругарску свест ceoia = чланства. ј (Из листа „Бубућност" бр. 17 do 31. јануара 1949. zod.) | ЦРТЕЖИ И ВИЊЕТЕ ВИЊЕТЕ И ЦРТЕЖИ ¥ ОВОМ БРОЈУ, КЛО И ГРАФИЧКО РЕШЕЊЕ ПРВЕ СТРЛНИЦЕ ЛИСТА, РАД CY ЗОРАНА ИВЛНОВИБА, МЛАДОГ СЛПКАРА ИЗ ПАРАБИИЛ. ОБАВЕШТЕЊЕ ДВОБРОЈ 22—23 ЗАКЛ>¥ЧЕН ЈЕ ¥ ПЕДЕЛ>¥, 22. ДЕЦЕМБРА 1974. ГОДИНЕ. СЛЕДЕБИ БРОЈ НЛШЕГ ЛИСТА НЗЛАЗИ ¥ YTOPAK, 21. JAHYAPA 1975. Редакдија ДО1БС Видово јс данас всо.ма агндно село. Горс: Центар села. Долс: Лстошши снпмак са прмпрсма за пзградњу амбуланте. Allllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllll IIIIIIIIIIIIKIIUIIIIIIMIIIIIIHMIIIIIIIIIIUIIIIIIHIilllllltlllll ililltr.

14 ДЛНА СТРАНА 3 ПОВЕЉЛ И ПЛАКЕТА ПАРАНИНА ДОБРИВОЈУ БОШКОВИБУ, ЗАМЕНИКУ СЕКРЕТАРА ИЗВРШНОГ КОМИТЕТА ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК скс У Поморавље — по задатку Партије ■ РЕКАО ЈЕ ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН, ПРИМАЈУЕИ ПОВЕЉУ И HAAKETY Y ЗНАК ПРИЗНАЊА ЗЛ ДУГОГОДИШЊИ РАД V ОВОМ KPAJY ■ О ПРИВРЕ£И ТРЕБА ДА OAAYHYJY ПРИВРЕДНИЦИ — Y ОДЛУЧИВАЊУ HE СМЕ БИТИ СУБЈЕКТИВИЗМА и Y ПОМОРАВЛ>У СЕ НИКАДА ННЈЕ ГЛЕДАЛО: ДА НАМА БУДЕ ДОБРО, А ДРУГИМА 1<АКО БУДЕ Y ПОНЕДЕЛзАК, 16. деце.мбра посетио Је Параћин друг Добривојс Бошковнћ, заменик сскретара Извршког комитета Председништва ЦК СК Србнје, којо.м прилнком му ,|е уручсна Повсља и Плакета града ПараНик, додсљенс 13. октобра ове годпне прилнком свечаности поводом 30-то годншњице ослобо15сн>а Параћпна н Општине Параћин. Свечаном пријему присусзвовао је и један ороЈ AiqjCKTopa радних организација, функцн онери I! дргштвено-полнтнчки радннци Општннс Параћин. Друга Добрнвоја Бошковића поздравио јс иредссдник Скупштине општине друг Слободан Милнвојевнћ, као драгог госта и пожелео му добродошлицу. Y поздравној речи предсодник је пстакао да корнсти прилику да се поразговара о неки.м кретањнма у привреди и да се изнађу одговарајућа решења. Дал>е је истакао да друг Добривоје Бошковић није могао да присуствује свечаној седници поводо.м Дана ослобођења, када му је као старом друштвено-политичком радннку додељена Повеља града Параћина за изузетне заслуге учиљене у досадашњем раду. Плакету је другу Бошковићу уручио друг Петко Лсковић, секретар OK СКС и том rrpirликом рекао: „Мени је посебно задовбљство п част што ми је додељена улога да испред друштвено-полчтичког руководства града уру Ч1Ш Плакету и Повел>у другу Бошку. Посебно мн је драго да доугу Бошку, прс кал>ено.м борцу и носиоцу Партнзанске споменице 1941. годиие, човеку п комунисти који је од своје 16-те године, па до данас сав свој живот посвстио Револуиији и изгра\н>п социјалистичког самоуправиог друштва, предам ову повел»у. Од срца му честитам на овом признању." Примајућч Повел>у и Плакету града Параћнна, Добривоје Бошковић, сс најсрдачгагје захвалио: »Другови, пре свега са.м дужан да се изBimwM што нисам могао да присуствујем 13. октобра п да прпмп.м Повелл и Плакету. Та сам посебно ттршјатно изненађен што сте направиАи ову свечаност приликом мог службеног доласка. Ја садт прошле године прнлгио Плакегу Општнне Параћин и захвалио сам се на овом одликсвању. Драго ми је што је оно дошло 1ез краја за који сам везан од почетка свога рада па до 1965. годпне. Хоћу да истакнем да сам имао друго ми шл>ење прплнком уставовл>авања посебне Повел>е за јубиларне годЈШЈЊНце. Био сам чак против да се наБе.м на листи поигго сам, како сам рекао и прошле године добио највише признање које ви додељујете, али пошто ie то одлука Скупштине ја је прихватам и захвалуује.м се. Жели.м да кажем овде нешто, пгто сам и прошле годнне рекао, али кије било нигде објављено. Хоћу да полелгишем са писцем књиге „Вре.ме када смо женилн Павла". V н>ој се на инлиректан начин каже да сам ја одлекуд дофуран. Ја нисам другови ниоткуд дофуран. Ја сам упућен од Покрајинског шта ба као 22-годишњи борац по задатку. Како могу да се дешавају такве ствари. Сахрана Милоша Живановића у кн>чзи представл>а по кушај да се наша револ-иција сахрањује. Додуше, то је било пре 21. седнице и а-кција које су уследиле. Л>уди из револуиије нису идеални, и они треба да буду критиковани збот својих грсшака (ако кх учине), али не на овакав начин. Мсне је ова средина увек прихватала тако да ја немам речи да кажем колико сам срећан. Наравно, би_\о је и горких тренутака, падова и успеха, али су резултати вндни н опипљчвн, они су део мене. Ово је тренугак л>удске интеме за који сам сматрао да треба да га искажем". ИНВЕСТИЦИЈЕ Y 1974. И 1975. Председнтпс Скуппгтине отпптине Слободан Миливојевић је затим изнео неке податке о Добривоје Бошковић у разговору са приврсдницнма Цементаре »нвесппхионој изградњп у 1974. години, чија је вредност 8,5 милијарди старих дигнара. У најкрупиије инвестшхионе захвате долазе: — изградља 13.800 метара производног про стора — хале у ИВТ „Брако Крсмановлћ", — мешаонице у Српској фабрици стакла са опрамом и имфраструкгуро.м, — у Поповцу погон за изградЉу ужади за пренос електричне енергије, — почетак Фабрике адитива при ,Дгрое;<- спорту" — Параћин, — стакленика прп „Стандарду", — адаптације и мењања унутрашњег енторијера у хоте.гу „Славија", предузеће „Грза“, — изградња радионице и мешаонице у цредузећу „Градитељ", — тагралња нових капацитета предузећа „Шумадија". За наредну годину су планови такође амбнциозни Прздвиђамо изградњу нове фабрике цемен та у саставу садашњих погона, а инвестиција треба да износи, по садаитњим ценама, 85 милијарди. Капацитет ове фабрике био би на шшоу садашњих капацитета фабрике. Изградња фабрике адитива у другој половини наредне године, друта фаза — фабрика за производњу хиека, за коју се већ вршс припреме. Исто тако предвиђају се нове инвестшхије у ИВТ „Бранко Крсмановић", санација после пожара у Српској фабрини стакла. ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ V ОПШТИНИ Кпетаља везана за интеграционе процесе у 1973. и 1974. годинп указују да укрупњаван>ем капацитета можемо очекивати већу аку мулативност. Beh се приводн крају интепрашсја Индустрије вунених тканина „Бранко Крсмановић" и Кројачког предузећа „Слога”, а у скорој будућности Индустрнје вунених тканина „Бранко Крсмановпћ" и „Јединотва". Припреимљени су свн материјалн за окончаље интепрације предузећа у области грађс« винарства. Проблем представљају и организације које далују у области комуналне изградње и ус луга („Стандард" и „Воловод”), где очекујемо такође интеграцију. Исто тако и предузеВе „Извор" треба уклдлпт! у наш привреднк сисгем. ПРОБЛЕМИ ВАНПРИВРЕДЕ Здравсгво је оптерећено проблелгима који оу опште познати. Нерационално се троши здравствени динар. Пустили смо у рад зубну пол1£клинику а ради се и на припреми за изградњу клиннке „А". Постоје тенденције и жеље за дуплирањем кападпггета. Ради се на отварању медицине рада, а таква је тенден« ција и у фабрикама. He треба трошити новац тешко зарађен да би се за исте намепе градило више објеката. Проблеми школства су двојаки: посебно основног, а посебно оредњег образовања. Про блеме основног смо скоро решили. Налазимо се у његовој завршној фази изградњам школа у Дреновцу и Доњој Мутници. Код средњег образовања су гтроблелш везани за нови Закон о школству, где се наме he као врло озбил»но гпгтање верифнкације, a с ти.м v всзи и изградња преко 2.000 м’ проотора како не бн дошло до укидања школа. Пооблелш из области културе су на опште задовол>ство добро решени. Остаје као најКЈрхпније решење грејање позоришне сале. Y крупније подухвате долази решење библиоте карског простора и рад на ггрипреми израде монографије од 1375—1914. године. V области Социјадне и дечје заштите планиоамо изградњу објеката за проширење капалитета, а у току је и приттоема за нзградљу спортске хале за коју одавно постоји лика потребкх. Петко Лсковнћ предаје Повељу Добривоју Бошковнћу СТАМБЕНО-КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА Проблеми из стамбено-комуналне изградње везани су за изградњу улица, а посебно канализације која је ка.мен спотицања. Нецелисходно је да градимо улице па да их после раскопавамо. Градља улица у фази у којој се налази указује на то’ да се допрннос продужи. Треба завршити ово започето и обе збелити средства за одржавање улица, јер је у питању 60 км. Регулација реке је у ггрипре.мној фази. Пре двиђена средства од око 2. милијарде и нешто динара реигиће овај горући пробле.м, захватањем урећсња корита од аутопута (нешго нзнад њева) па до краја. Ста.мбена изградња ортгјентисана је на строги центар: улицу Маршала Тита, Максима Горког и Бранка Крсмановића. Tv има доста гтробле.ма (рушење и расел>аван>еј, али очекује.мо и помоћ радних организација. Посебан проблем чини обезбеђење простора за привагне занатлије. Y наредној години пла« нлрамо изградњу 250—260 станова, подизан»е.м „Ламеле" на месту садашње апотеке која треба да се руши (Овде се наишло ча пуно разу.меваље од стране „Шу.мадије"), coлитера и још три зграде, од тога две за станове солидарвости. To је укратко проблематика са којом се АЕИ боримо у ко.муни. После излагања ггредседника Скупштипе општине изнео је „Карактеристике привредних кретања за првих 9 месеци 1974. године" дпректсо Службе друштвеиог књчговодстза Радоје Несторовић. (Ова Инфор.мација је у unopcM обиму шталгпана у прошло.м броју нашепа листа). Узимајућм реч у диокуоији после излагања председника Скупштине општине и дирек тора Службе дргштвеног књиговодства друг Бошко је нагласио да су му све ове стварн на неки начтгн познате. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИБ: Ошарвше програма ндејнополитичког рада у Савезу комуниста Србнје (Наставак из прошлог броја) Засгупљекост марксизма у школама, на радничкњм и народним универзитетнма, у библиотекама и другим институцијама које организују образовање радних људи, не може бити мерено броје.м часова, предавања или издатих књига. Потребно је дубл>е сагледати ову пробле.матику, посебно како се остварује увид у програмску оријентаиију целокупног наставног процеса у програ.че, наставне планове, литературу која се н.здаје, купује и чита, једном речју у целокупну активност шта се одвија у школи и другим организацијама које се баве образовањем. Марксизам не треба да буде вербално излаган; марксистичка мисао захтева познавање, развијање и стално оживљавање и актуелизирање стваралачке и критичке мисли v свим областима и сфера.ма рада. За овакав прнлаз потребно је више знаља, култх ре, стваралаштва, више критичности и убеђења оних који марксистичку научну мисао преносе на младог човека, на свс радне људе. Наш увид у том погледу је непотпун. АНГАЖОВАЊЕ СРЕДСТАВА ИНФОРМИСАЊА Y реализацији овог Програма неопходао је н веће ангажовање свпх средстава инфор мисања. Потенцијали који у њпма леже, на рочито раднја и телевизчје, огромнп су за развијање разноврсиих облика идеолошког деловања. Y том cmhcav предвиђен ie и конкретан договор с одговопнпм уредницчма републичких лтгстова, ралнја и тслевизије. Y tv акиију треба уклл/чнти и локалнс листове н рал!ио станиче, којп би пбппчом noieuiiinx тема v емисиима н па стр?”'«пама листова лопршгсли рсализацнји овог Програма. Y ПОМОРАВЛзУ НИЈЕ БИЛО ПАРТИКУЛАРИЗМА Друг Бошко се посебно осврнуо на међународну политичку сигуацију за коју је рекао да је веома сложена. Такође је говорио и о унутрашњој политиш! која је у тссној вези са еконо.мском оитуацијом у земл>и. се налази.мо у једном престројавању захвал>ујући угледу који уживамо у неангажованом свету, посебно код афричких народа на чијем тржишту можемо да пласпрамо све оно што производимо. Зато треба да успостављамо контакте са тим земл>ама, наравно на равноправној основи." Еконо.мска крггза која је захватнла скоро све земље света одражава се и на нас. Наши задацм су гтрокламованп олмах послс Конгреса Савеза комуииста у програмима рада. Сада је време битке за пронзводњу. Хтео бих да каже.м да је главни задатак што рационал није привреБивање. Идућа година he можда бити још тежа. Наш систем је такав да се не може са неког места дириговати. Сви трсба да водимо бригу о томе. Hama политика треба да буде таква да брзо функционишемо, да ослободимо динар за стално кружсње. да буде што Reha продуктивност и што 6o.se корпшћење радног вре.мена, јер време не чека, не тргш тромост. Ми се налазимо v фази доношења програма. To мора бити план на споразумеванд/ у оквиру грана где ће се једнидрушма подређивати. To су све сложени политички задаци пред који-ма се налазимо. Y По.морављу није никада долазио у питање партикуларизам, да је нама добро, a другима како буде. Ми смо о томе и раније водили рачуна. Када се ради о инвестицијама треба бити врло опрезан. Недопустпво је било какво дуплираље кап *питета. (Наставак на 5. страни) Овако кониипиран идејни рад обезбедиће да се — разобличе сва она идејно-политичка схватања која уносе колебање и забуну. Биће мање простора за антисамоуправна и друта струјања, супрогна политици Савеза комуниста Југославије, и револуционарној демократској мисли нашег покрета. Темељан и целовит прилаз идеолошком раду у Савезу комуниста, заснован на јачан>у класних односа у њему и друштву, на даљој изградњи са.моуправних односа и реа- .лизовању Устава, један јс од првиразредних полнтичклх задатака. Масован идеолошкп рад у Савезу комуниста треба да буде најнепосрединије усклађен са задаиима сваке ор ганизације и у функцији њихове не са_мо дугорочне, већ п дневне идејно-политичке активости. „Руководства и организације Савеза кому * ниста — записано је у Резолуцији Десетог конгреса обавезне су да снстематски раде на изграђиваљу целокупног снсте.ма маркснстичког образовања н идсјно-политичког оспособљаваља којим би се, прско политичких школа, саветовања, семинара, курсева, предаваља и другчх облика, обухватило целокупно чланство и руководећи кадровн Савеза ко.муннста. Снсте.м идејно-полптнчког оспособљаважа н маркснстпчког образовања, као ч индпвидуално н идејно уздизање чланова Савеза комуниста, треба тако усмерити да буде у функцијн оспосабл>авач>а чланства како би што успешннје могло оствариватн задатке пред који.ча се Савез комуписта и друштво палазс. Y то.м смислу од посебног је значаја стварање одговарајућнх програма кдејно-полнтичког уздизања ц маркснстичког образоваља". To нас обавезује на конкретне акццје п у ово.м светлу нагтао је п овај Оријентацио« нн програм. Упоредо са реализовање.м овог Програма, општинскн комигети СК трсба да обезбеде стално праћење н>еговот спровоБења. Y току акције .мора се указивати на пропусте и недостатке, вршити потребне корскцпје, упозоравати на политичке појаве у пракси, обезбеђиватн крптпчки акционп олпос и ову делатност стално повс.зпватп, са свакодневним акцијама основних организаппја п руководства. Y процени ефеката реализације Програма у првом плану треба опешггн колпко су организације у ндејно.м п акционом смислу оспоcoo.seiie да AeAvjv и буду носноци полчтикс Савеза ком\'ниста. Извошни комптет. Комиснја Ппечселнппттва за развој и илеолсчпко обпачопаље и Марксчстички центап ппатц^с \ п пг^жати потребну помоћ у реалпзацпји Програма.

< TPAHA 4 14 ДАНЛ интервју ПОСТИГЛИ CM® ЗАПАЖЕНЕ РЕЗУЛТАТЕ • ПСТАКЛО ЈЕ Y PA3FOBOPY СА НАШИМ САРАДИИКОМ ДРУГ МОМЧИЛО ПАВЛОВИН, СЕКРЕТАР ОРГАИПЗЛЦШЕ СК ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИГР' • ОРГАННЗЛЦША СК, И ПОРЕД ТЕШКОНА, ПОСТИГЛА ЗАПЛЖЕНЕ УСПЕХЕ в YCKOPO, НЕМО СВИМ ЧЛЛНОВИМА НАШЕГ КОЛЕКТИВА ПОИМЕНИЧНО РЕБИ КОЈИ CY TO ЉУДИ ТАЈ НАЧИН РАДЕ ПРОТИВ ИНТЕРЕС/Х РАДНИЧКЕ КЛАСЕ ШТО ПРУЖАЈУ ОТПОР II нл Сумирајући врло плодну го дину у раду Савеза комуниста посетили смо једну од најбоорганизација Савеза комуниста v иашој Огтштиип п водили разговор са Момчилом Павловнћем, сскретаром организације Савеза комуииста ИВТ .ЈБранко Крсмановић”. © Познато Вам је да јс Организација Савеза комуниста у вашо| радно.| органпзацнји врло активпа. Рецнте нам не* пгго впше о овој актнвности? — Организација СК у ИВТ „Бранко Крсмановић” v 1974. годинп ухватила се у коштац са низом разлтпгптх проблема и покушала да нађе најбол>а и најприхватљивија решења. Наравно база за овако name деловање било је Ппсмо друга Тита и Извршног бироа Председништва СКЈ и преткон гресна и постконгресна актнвност у СК. Колико смо имали успеха у разрешавању свих тих проблема оцениће свп чла нови СК негде у јануару 1975. годинс на IV конференцијн СК. На овој конференцији Секретаријат ћс дати пресек дсловања и активности СК у нашој радној органнзацији п на тај начин обавестпти свс рад * тгикс нашег колектива с критичком оценом наших јелногодишњих напора да буде.мо што доследнији v извпшавању задатака које је пред нас поставио VFI конгрсс СКС п X конгрес СКЈ. Организанија СК v Штофарп јс имала п крпзнс периодс у свом раду, алп ипак знатпо више добрих рсзултата. Без на мере да хва-Уим cboiv органнзапију СК могу да кажем да је она 1'една ол три најбоље у СР Србији по питању ппетплате на лнст „Комуннст". Наимс, свакн друти члаи СК чнта ^свој лист а свч чланови су добнли Огатут СКЈ. За време одржавања X конгреса били с.мо домаћини дслегашпн Авамн лптс пз Бангла деша. Прнликом овс посете ор ганизовалн смо врло vcneo ми тинг на коме cv радннпн наше фабрикс пзразплп дубоко прпУ ИЗБОРИМА СМО ОБЕЗБЕДИЛИ РАДНИЧКУ ВЕБИНУ Веома актнвно смо рад».\и 1 прорадп резолхиија VII конгреса СКС и X конгреса СКЈ. о Како комуниста је извршен задатак у борби за даљп развој нашег политичког система који омогућава радничкој класи да остварује власт п свим друштвеним послови * ма самоуправним одлучнвањем путем делсгата делегација у самоуправним оргахгима, самоуправнпм н друштвено-политичким заједницама? — Morv слобдно да констатујем да је наша Организациju СК у сарадљн са Сшшгкатом без иједне грешке извртила припреме за изборе и саме изборе за делегације и делегате v Скгттштину наше оп штине, при чему су до краја поштовани причиитш и тгоави« ла Савеза стшгката п Сошг јалистичког савеза радног парода и vcBoieHH котггепијумн друттпвено-политнчких ооганизапија натие оппгптс. Прплико.м избора воднлп смо рачуна ОБИМНИ ЗАДАЦИ НА ИДЕОАОШКОМ ОБРАЗОВАЊУ И ОМАСОВЉЕЊУ • Шта је о.масовљења учвршћења зација СК у ypabeno на плаиу и организационог Основних оргашг Вашем колективу? — Наша органпзаиија СК јс у прошлој годпни имала ссдам огранака. После изборне Коиференпијс која је одржана 22. 12. 1973. године и конституncaiba падне организаиијс на пст OOVP-a. ApvmiBCH.i исхрдна нема ruoiv ООСК. Члановн ове ООУР повезани су у IV ООСК. Да бп ООСК бнла чвосга н ирганизаиионо је\инсгвена н»с ini чланови Mouaiv бнти дсбпо 11 уолочтко-! голитнчки образовани. Уппаво збсг овога с.чла ио овом mrratbv вочшо акшг Haime. d ?\оза н»ака и опробдннх друштвенојатељство наших народа са на родом Бангладеша. Остаће то у незаборавној успоменп свих присутних раднћка. За одличну организаиију митинга и дочека делегацијс из Бангладеша наша организацпја СК п цсо колектив добнли су признање од сгранс Председнпштва СКС. Y сарадњи са осталим друштвено-политичким организаци јама у нашој фабрици органп зовали смо масоваи излазак на лпгпгнг v знак протеста на ноту нталијанске владе, којом су се испол»авале италнјанске ттретензије на нашу територију. Оттште је уверење да је то био један од најмасовнијих из лазака наших радника на тако значајан митинг на коме је по ко зна којп nvT показано сви.м нашим непријател>има коли * ко је чврсто братство и јединство наших народа стечено у ослободилачкој револуцијн па ших народа. Вредно је споменутн п акцију наше Организацијс СК у сарадњи са Синдикатом на у писивању појединапа v Тнтов фонд за спптендтграње младих Мо.мчило Павловић радника и децс радника. Мада 1’е у време акније бнла сезона годишњих одмора 50 одсто нашнх радника посталп су члановп Титовог фопла. о усвојеној структури што јс омогућило да се у делегације изабере преко 50 одсто радника из непосредне производње. Кад смо већ код избора делегата и делегација користим ову прљАику да каже.м, нека се то зна, да у извршавању овако важног задатка никакву помоћ нисмо добили од струч не службе наше фабрике. Цео терет око избора пао је на Синдикат и Савез комхгниста наше фабрике. Ово посебно на глашавам јер није први ттуг у нашој фабртп! да главни те рет веома важних акција ол посебног дрАШТгвеног интереса носе само СК и СиндЈгкат, односно др\гаггвено-пол1гп<чке ор ганизације. И код нзбора деле гата у скгтпптине самоутгравшгх тгнтецесних зајелнипама посао смо завршттли гспешно, без обзггоа на краткоћу виемена п зпгскцте тетгине. Тако ђе. и npmwoM ових избора де легата п СИЗ смо стпого волили рачхгна о crnvKTvon Koia ie договопена, чак смо ie и побол>тпали, тако ла ie обезбеђена радтпгчка већхша. -полипгчких радника формнра лп смо актив предавача. Овај акпгв ће сернјом предавања. \з поедавања caxnix чданова ООСК, vBeoen сам подићи на знатно Binuii тпгво идеолошко- -политнчко образовање. Угграво због овога сада по ово.м тпг тан»у водимо акцију. Из редова стргчи>ака н опробаних лрхтнтвено-полипгчкнх ралипка фопмтгпалн смо актив поалавача. Овај актив lie ссрнјпч тедавања самих чланова ООСК подиИи па знатно ви 1U4 HlfBO AJieOAOlIIKO-nOAHTHUKV об''ззованост сшгх чданова СК, па и осталнх чланова колектнва, који за ова предаван>а бу лу змттересоваш!, a cirrypno ic да he бнти ннтепесоваља, јер су теме савпемене и прехежно везане за проблеме радника у удруженом раду и оживотворење начела новог Yстава п усвојешк резолуција на одржаним конгреснма СК, СС и ССО. На овом послу Комисија за идеолошко-по^иггички рад ФКСК увелтгко ради., ООСК ттрсдуз.мс мере за пријем Међугпм, мораће.мо да корпс- v СК свих оних којп то своти.мо и помоћ актива предава- јим радом и понашањем заслу ча наше Општине, као и дру жују. САРАДЊА СА СИНДИКАТОМ, СЕКЦИЈОМ ЖЕНА И ОМЛАДИНОМ ЈЕ УСПЕШНА © Савез комунпста мора да се залаже за такав систем дру штвено-политнчког организовања н за такве односе међу друштвенополнтичким организација.ма у којнма lie свака од н>их ооављати своје специфичне послове и задатке. Реците нам нешто о тим односи.ма н сарадњи? — Од.мах могу да кажем да су односи међу друштвсно полптичким oprain1зацпјама, као и сарадња, одлпчни, поготову са Синдикатом. Има и те како доста послова које морамо заједничкп рсшаватп, а ми тако п радимо. Вишс пута смо одржали заједничке седнице секретаријата Конференције СК и Фабричког одбора синдиката, а са тих заједничкнх састаиака произашло је неколп ко веома добрих гтредлога и за кључака којп cv директно од упшаја на побољшањс стандаода и животних услова наппгх ралника. Фабрички одбор синдиката јс био првп којн је прихватпо гтриорптстнс задаткс Koie јс поставпла Коисћерен uiija СК нашс фабрике. YKpaTко. договарамо се и сарађујсмо на обострано задовољство. о Y вашо| фабрицп радн ве лекн број жена, реците нешто обзпром на све већу афирма * xmjv жена и на њпхову улогу v областп удпужсног рада, о саоадњи са Секцнјом за друПЈтвену актпвност жена? — Са сападњом и радом Секиије за друштвеиу активност жена смо врло заловољни, јео ic ова Секшла већ дужи ннз годкна 1’сдпа од на1актпвнијих v Општинп, што потврђује и веома успешна сарадња са Сс кшпама са дpvштвeнv активиост жена пз дрггих фабрика п ошптина, као и успешно организовање курса ипгвења п KDoieH>a. Ипак, и пооед добрих успеха мопамо се заложитп за већс гкл>учиван>е жена V СК и дргте дпуштвено-полнтичкс организаштје. Што се тиче рада Савеза coцијалистичке омладине, могу да кажем да се почело са акTiTBHiiiHM деловаљем и бољом сарадњом. Почетни резглтати cv гшнсугни, међутим, постоје теигкоће за још успеппптји НЕШТО О МЕБУСОБНИМ ОДНОСИМА V УДРУЖЕНОМ РАДУ Исто тако, смо дошли до закључка да нам је организација рада застарела, да немамо ана.АИтнчку процену радннх места, нити пак ситематизашг ју радних места са описом послова за свако радно место. Када смо све ово лепо утврдили изашли смо ттред Фабричку конференпију, наравно. уз пре тходнанбдоговор са пословодним одбором који је нашо задатке н закљхгчке проптирио са сво јим закл>учцима. Сви ови задаип cv прпоритетно усвојени од ФКСК н осталих друиттве- >10 полнтичкнх организацжа н органа са.могправл>ан>а. Чннп ми се, a то је и тачно да су ови задаци тако прошнренп од стране пословодног одбора нзгубили у CBojoi оштртпш и актуелности, a то је грешка, јер тако разводњепн задацн у „мору” осталих задатака по- ‘тискнвани су у страну. Увнделп СЛ1О да нам је сав труд про пао, јер оно што смо зацрталп и предвиделн да буде гтрноритетно сигурно неће бптн урађено до краја године. Мећутим, организаштја СК је у порна н тражпћемо одговорност за све оне који су били обавсзни да поступе онако како смо се и договорили. Роковс 1шсмо одредилн, јер смо гова из политичког актива ЦК СКС. Што се тиче омасовљавања ООСК-а, и поред примљеннх тридесетак нових чланова у СК, гтрема броју запослених у нашој фабрици, а посебно прс ма броју младих радника п ра дннца, пикако нс може.мо Да будемо задовол»ни, поготову што цма доста интересовања од странс ралника за прпјем v СК. Кад сам рскао да нс можс.мо да будемо задовољни са прпјемом нових чланова мислио сам, порсд осталмх чнн>спица, н на пеискоришћену могућност пријема оних који су се појавнли и похађају школу самоуправљача „Милснтнјс По повнћ”. Међутим, иошто су по лазтпш овс школе махом омладтшн и омладинке остајс да рад. пре свега због недостатка просторија у којима би сс омладинии и омладинке окугг л>али и развијали своју активиост. Но, надам сс да ћемо у току идуће године и тај ггроблем решити и да ће омладина иаше фабрике развити пуну ак 1ЧГВНОСТ. Кад је у питању сарадња са Спротским друштвом „Текстилац", она постоји, али би требало да буде и всћа и бол>а. © Савез комуниста мора да сс залаже за стваралачку разраду н доследну примену при нципа расподеле према кванTirrerv и квалнтету рада мерено резултатима рада. Колнко ic ангажован СК у вашој фабрици на разрешавању пробле ма расподеле дохотка и личних доходака? — На ссднпци Секретарија- 'а ФКСК која је одржана 21. јануара 1974. год. предузелн смо акшгју v iiha»v сређивања прилика Koie нимало imcv Chao aoodc. Измеђг осталог заклдгчили смо да би после конститупсања пет основних организатпа удруженог рада требало сва нормативна акта која су донесена да 6p3imv поново размотрити и усагласити са Уставом и другим законнма. Ово нз разлога што су стату тп II самоуправни споразумн који cv у оно време урађенн и гсвојени били иа пречац донети радп задовољења закопскс форме регпстрације раднс органнзацијс код приврслиог суда v законском року. Тада смо говорилп друговима нз стручнпх служби, органнма ру ковођења и управљања да би требало донети п остале нормативне акте којн су неонходmi за нормалан пад, као стаtvtc OYP и OOYP-а, одговараjvbe самоуправнс споразуме штетном дслбвању групе л>уди итл. Кад смо ннсистиралп на који себс представљају „зашовомс имали смо прс свега у титнццима” радннчке класс н виду наш Правилник о расподели личних доходака кО]‘н rLKU1V разна анонимна писма је на снази већ десетак толн- нашим руководиоцима, Општи иа и који тгоактично стимули- нском колштсту СК, ЦК СКС ше непад. Овај Ппавилник не- „ од СКЈ. Та ^^3 људи 113. гледа нема шта друто да ради. ма везе са нагоађивањем ттоема стварнтш резултатима рада односно према њему залагао ве^ се бави само ннтритарасе или не, исто ти се хвата н>ем н клеветањем поштеннх пгго ie јелан боој раднтгка обилато користио. сматрали да стручњацн који примају »дтозамашан" .и-гчни ноко наводно прети омењнвадоходак знају свој посао и да »вм игд. Одмах да Вам кажем могу сами ла процене колико да ми те л»уде знамо, а то су Мотив »3 Штофаре Мотив из Штофарс нм јс птребно времена да ураде прихваћсне задатке. Поред осталих акција ми смо летос одржа.дп Пленум друштвепо-по литичких организапија и Одбора за заштнту радних обавеза при чему с.мо се чврсто договорили да сс свн субјсктн строго придржавају одредби нз Самоутгравдог споразума о уређењу међусобннх односа радпика у удружено.м раду, a да они којн крше радну ц технолошку дисцнплину морају одговарагп пред Одбором за заштиту радннх обавеза. Одбор је био строг и почсле су пљуштати новчанс казнс, алн сс зато и поправила радна п 1 ехнолошка дисциплина. Међутнм, ми још увек нисмо задоBo.bHii постпгнутим успссн.ма и пастојаће.мо да макспмалним за,\агање,\т, прс свега чланова Савеза комунпста и оста лих прогресивннх снага у пашем колективу. нродуктивност рада знатно побол>шамо. И.мамо иеколико „букаџпја” којн нам стално ометају зборовс радних л>уди. Бићемо прннуђснп да пекн збор радн тих букаиија прекинемо, а њима ставимо ца терет сву насталу штегу око организоваља збора, и застоја машнна, iop је крајње вре.ме да сс поједпнцп „уразу.мс". О „ЗАШТИТНИЦИМА" РАДНИЧКЕ КЛАСЕ Н Лко, друже ПавловиНу, сматратс да смо неко значајно питање заборавили да поставимо, изволите апострофирајтс својс мишљење. — На крају бнх хтсо да кажем неколико речп о једном л>уди и добрих актнвиста који овоје слободно време улажу за добробит раднзгчке класе. Они се обраћају у име руководилаца кобајаги забрину ти за њихов положај, јер им ® Кажите нам нешто у вези са разгранпчењем средстава п имовин? из.међу основних ор ганизација удруженог рада? — Деобш! бпланс и разграничен»с средстава и пмовиие између ОО\Р-а једап ie од услова да сс доходак спустн in раднс органнзацијс на ООУР и да оне слободно располажу осгвареним дохотком п својим средстви.ма. Комунисш сс морају за.\агаги за то да pay пнцн у основним организаинјама удруженог рада пепосрел НО одлучују о цсдокупном ДО хотку остварено.м у разлнчитнм облиннма удруживања рала и срсдстава, у складу са сво.јим ирави.ма п олговорнос тима према друтнм радницима V удружено.м раду и према дру lUTBcnoi заједницн као ислинн, остварујући тиме процес прствараНа вншка рада v потрсбак рад удружснпх радипка. Још пегде јуна месеца руко водноци OOYP-a cv добили налог да гпггање разграничења срсдстава нрпведу крају, алн онп задатак још пису пзврiiiilui. Ипак, ја сс надам да he до краја годпне бптн готов деобнп биланс, то јест Самоуп равнп споразум о тсхнолошком н скономско.м разгранпчењу п Самоуправнп сиоразум о мсћусобним економским одио c-HAia пзмеђу OOYP-a. нсрадшти, тггрпгашп п улиз»це који се лсгнтпАшшу као .чаштнтницп радничкс класе. a уствари само улизн * ваљем да ућаре нешто за.себе. На жалост. таквпх и.ма ц мс * by чланови.ма СК п Синдикаra. Xohv да папо.мепем да 1к’ мо једног дана. а надам се да be то бити ускоро, свп.м иа1шш радлицима казати отво рено са пушш именом и прсзименом који су то њиховк „заштитници” и душебрнжннии који у ствари раде против ннтереса радннчкс класо. KopucTiLM ову прилику да cbilm члановима СК и сви.м грађанима наше Огшггнне честитам Нову 1975. годиИу, са жел>ом да сви заједшгчки у ложил1о још већи напор за просперитет наше Опнгпгнс и наше целе земље. Разговор водно: Ллександар Кнежевпћ

14 ДАНА СТРАНА 5 ИЗ РАДА САВЕЗА КОМУНИСТА nVKTVPS И обнм ЊИХОВОГ интс рсса uno је од особите важиос Старт школе самоуправљлча ■ НЕКВАЛИФИКОВАНИ РАДНИК И ИНЖЕЊЕР — Y ИСТОЈ ШКОЛСКОЈ КЛУПИ Од почетка рада оделења Школе са.мо¥прав.1>ача „Милс нтнје Поповнћ” v паше.м граду. половпном прошлог мессца, прошло јс тридесстак дана. Врс мс кратко, а и доволшо дуго ла нзвршимо првс ппалпзс н ног рада: СппскоЈ фабрицп стакла, ИВТ „Бранко Крс.мановић” п Фабрмци цемента ,,Нови Попосац”, а четврто одељсње за полазнике из мањнх организацпја гдруженог рада v граду. Бројка од 40 плаппрати за усаглашавап>е програмс кс оријенташгје и методолошког приступа реализанпјп наставног процеса. Полазници cv добнли беспла тно потребну литературу. која he ilm помоћи у свестраној припрелш за праћењс насгаве и vc пешно савлађивање наставне .материје. На крају иаставног процеса одржаћс се завршпи испит који поред периодпчнс процене успешности наставе тр сба да покажс у којој мерн је савладана наставна матери ја, за колико је подиппт идс јпи ниво полазшпса. V току наставс јављале cvce извсснс тешкоћс. Много мањп дамо оценс постпгнутих резул тата. Почетни vcnccn задово vana iy. Интерес полазнпка ic велик. Схваћена ie потреба за пдеоло шким .марксистпчкпм образова њем самоуправљача. Да бп нс посредни произвођач, и било који други радни човек, сства рио CBoiv са.моуправл>ачку <bv нкцију, мора се поднћи на потребан идејни ниво научног, марксисгичког, материјалпстич ко-дијалектичког схватаља друвггва, да би се оспособио за самоуправну политнчку праксу. KoMVHiiCTii нашс Општине, у заједншш са другим друштвсно-политпчким организацпi а.ма и друпш прогресивним снагама, покренули cv шпроку акцп iy за марксистпчко образовање и KOMVHHCTH4KO васгагтаван>с чланова Савеза комуниста и других радннх л>удп н граћана. Школа со.муправљача ie само један од организованих пЧлука ове активности. Према Програму Компсијс за ндеолошко и политичко оспозобљава ње, школа самоуправл>ача трс ба да раде овс годнне са чети ри одељења — трп v нашнм на јвећпм оргаштзаш-пама удружс них полазника по одел>ен»у сву да јс премашена, a v СФС се чак пријавило близу 80 полаз ника. Mcby полазнпшша cv за ступљени сви образовни — од нсквалпфпковаиог радника до радннх л>уди са факултетском дипло.мо.м. И.ма и .младих, којп су тек започели радпи однос, н старијих чпјп се радни стаж бооји леиешпама. Сви cv они у пстој школској клупи, на истом задатку, јер имају иста самоуправна права н обавезе. Одсл>ења раде по једппствено.м Програму Школе Caxrovn равл>ача .AIiiACHniie Поповић”, изузп.мајућп одељењс v Фабпп цн цемента „Нови Поповаи” које користн адаптиоани Прсг рам ове Школе н доорјрл делом предавачки кадар нз редо ва својих радних људч; пастаbv у остала трн одељеља орга iiH3vje Раднпчкн хпппзерзитст. V3 nvHv сападљу Огшгвшског комитета СК. Y протеклом једно.месечном nennoAV рада Школе поогоамскп задацп су реалпзованп по Плану. Ycneunio cv одржана предвиђена предаваља. Тестира ,део њпх може сс окарактери сатн као субјективна слабост појединаца којп закаспс и.ш уогшггс не Aobv на предаван>с због таквог приватног посла. Тешкоћс углавно.м долазе из спецпфичности тсхничког прооцеса појединих радних срелина (немогућност одговарајуће замеие на радном месту, рад по сменама, удаљена места стаиовања полазшгка и друго). Акцп јом комуниста и другпх заиптересованпх чинилаца отклаља iv сс нлп дотрпељнвогублажа Baiv прагећс тешкоће. Радом Школс самогправљача „МилеЈггпјс ПоповпН” oovxваћен ic само јсдан део радних л>уди. Тежња .мора бити на oGv хвату свнх раднпх л»удп овпм изузетно корисЈпсм об.шком ор ганизованог идеолошко-политич ког рада. Ти.ме Немо интензивпратп и обогатити пронес об разовања уз рад и оспособљавати радног човека за потпуно обављање његове ca.vovnpaB ne функиије. Ови.м чими.мо кру пан корак v реализацпјн конгресних резолуција п пачсла новог устава. 108 ЗШШ н>е.м полазнпка на почетку нас тавног процеса утврђена ie ст- Слободан АнБелковпБ ИЗ РАДА СИНДИКАТА У јаирр! ичивд изОори Мандаг органа спндиката у ocHOBHiLM организацијама синдцката, у синдикалнпм подружшшама п општинскнм оргаиима спндиката пстнче почетком 1975. годипс. Радп тога предстојп органнзовањс редовних пзбррнмх скупштмна у псриоду од 15. јануара до 30. апрпла 1975. године. Рокови, односно дпна.мика одржаваља скупцггпна је следећа: — редовпе скупштнне у осНОВ1П1.М органнзацнјама снндмката, јединственпм организаци јама спндиката у органпзацнјама удружсног рада п сложенпм органнзацнјама удруженог рада, спровешпе се у периоду од 15. јануара до 15. марга 1975. годпне. — редовна скупштина општннских и међуопштннских (струковних) оргапизација сип дшсата спровешћс се најкаснпје до 30. априла 1975. године; — редовиа скупштина општннске и меВуопштинскс организацпје Савеза сипдиката одржаће се најкаоппје до 30. апрпла 1975. године. Период у ко.ме је трајао манлат садашњих органа симдиката п Савеза синдпката био је нспуљен вео.ма значар ПИ.М догођајима у раавоју Hainer друштва п друштвенополптичких органпзацпја ,па су н задацн синднката у то.ме били веома сложенн п одговорни. Самс редовне скутшгпше, односно нзборп за нова руководства, одр/KaBaiv сс непосрсдно послс конгреса Савеза комуниста и конгреса Савеза синдпката, па је то прнлика за свс синдикалнс организацијс да детал>но ана.шзпрају и критнчки оцене своју актпвност н утврде наредне задатке. У ово.ме, посебно треба оцеШ1ги актпвност спндикалнлх руководстава п утврдитп критеријуме за пзбор повпх руkoboдства. (По новом Статуту Савеза синдиката и снндпката Србије, мандат синд1п<алних руководстава у ООУР, заједнипама ООУР, ОУР н координационих тела у сложенпм организацнјама удруженог рада траје две године, а у санднкалннм органпзацнјама почев ол општине трајс четири годинс). Са прппремама за олржавање редовнпх скупштпна he се озпочетп одмахм. п. (Наставак са 3. стране) Да се вратндк Резултати, без обзира колнко су позитивни, .могу сс лако истошгги ако се не нстерају резерве којнх још увек има. Сваки радпп човек треба да буде за то заннтересавадт. Још неколико речп о пољопривреди: мп с.мо јс дуго годпна запостав.\>алн бпло због не достатка оредстава, бпло због тога што сс Д1гнар у пндусгријп брже реиродукује. Артиклп cnpoBinia п исхране бићс све ску TLVH н траженијп. Промене у кориот пол»опри вреде већ оу почеле „Зеленшх пламом", мада се још иоувнше споро ради, нарочито на по- .w удруживања, мада јс то правп т-т. Морамо у сарадњп са науком радитп на томс да пам припоси буду прнмарнп, да можемо п.мати таквс приносс којп he омо1ућити под.мпрпваљс свнх обавеза п на крају да п намл доста остаоге. Ту постоје огромнс могућностм; caaio јс потребно гскладпти пол>опривреду са грговино.м п оргапизсвати пх у Духу повог Устава. ОСВРТ НА ПРПВРЕДНА КРЕТАЊА ПАРАПИНА Што се тиче са.мог Параћина, његова је индустрпја веома сложена. Ссм Фабрнкс цсмспта ова друга пндгстрпја не прежпвл»ава баш пајбољс дапе и ту се мора много напора уложитн да сс прсбролс тешкоћс. Подацп које сам чуо говорс о заостајању прпврсде. Зато треба мељатн псл>е одпосе п наћп могућносгп да сс тсшкоће прсбродс. Мо рамо у прво.м реду обезбедитп рацпоналну производњу. Вн стс се пружали увск колпко вад( јс губер био дугачак. алп се гпгјс .могло лрукчије, јор пматс такву пндустрију. Вп .моратс у оквпру вашс базс да сс орпјептншете. Нс треба 1ш прстерпвагп са допрппоснма. Нека то буде рсзулгат свесног реферснду.ма. јер оу aa'Aji тропжовнма живота доста оптерећенп. Дал>у реч у дискусијп узели су Владимнр Севић н Милош Дракуловиђ, председници вс ha Скупштине општннс. Они су утлавном гоBopjLui о дуп.шраљу калацитега и ко треба да спречи такву политику. Посебну одговорпост, и допринбс по речима Милота ДракуловиИа, када се радп о овим питањима треба тражЈггп од прпвреднпх комора. Мподраг Милошевић, директор Српскс фабрпке стакла истакао је нека запажања лз AircKvonije о економско-соцмуалној полкпгци п порасгу оггштс и заједничке потротшве. ПРИВРЕДНИЦИ ВИШЕ ДА СЕ 4YJY У завршној дискусијн друг Бошковић јс нагласио да свака кризна оитуација показујс слпку да лакше трпп ударе п стабплнија' јс разнородна нндустрнја. Нс смемо сс заноснтп такозваиом „вучно.м локомотиво.м" всћ ву11и прпврсду напред уз недозвољавање дуплн рања капатгтета. To’ треба да буде задатак овпх. За погрешне пнвестиције нико нс може npohn без одговорностп. Свако подлежс критнци и одговорностн ако радп нешто супротно пашој економској политицп. Нс сме * сс дозволитп шгкакав субјектпвпзам v одл<учиваљу о кључннм стварима. Впшс гласа о прнвредп треба да се чује од привредппка а маље од полптичара. Њихова реч треба да буде одлучујућа парочито када јс v питању развој привреде. На крају да кажем још само ово: Мора да водтшо такву полптпку п да тако раднмо ла нс може бнтп нечијс позиције без укупнс позпције Југославије. На крају се председник Скупштпне оишти нс Слободан Мплнвојевић захвалио другу БоiiiKv на посстп п иа воБенп.м разговорЈгма. По завршетку овога састанка друг Добрпвојс Бошковић је са друштвено-полнтичкп.м радштп.ма Опшпгне Параћнн посепто Орпску фабрпку стакла. Славољуб Обрадовнћ ИЗ ШКОЛЕ САМОУПРАВЉАЧА ЗНАЊЕ 00TFE5H0 У AKU!« Краје.м прошлог месеца v на шем граду отпочела је са радом Школа самоуправљача. Јслно од одсљења ове шко/.с фор.\шрано ic и у Фабрнш! шгофова. Наставу слуша 45 радни ка свих узраста и квалкфиканија, алп због педостатка прос торија већм број шпе могаода се ушппс. Сваки понедељак ic дан када сс настава одржава. Тако ic било и 16. децембра када смо посетпли рад овог одсл>в1Ба са жсљом да сазнамо нешто више о мишљењм.ма полазника овс врстс образовања. Предраг Радојковпћ, рефсрснт crpi'HHor образовања V Фаб рици, бриие сс н о paav овог одсљеља. To ie радио н прошлс годјшс и, како на.м ie v разго bopv рекао, тр mv није тетко. Долази сваког понеделжа прс 17 часова, поппше присугнс, обезбели npocropniv и предавача, донесс радио апарат за јсдно са слушаоцима одрлуша програ.м наставс Радио Београ да v okbhpv е.мисије Школс са- .мо^шоав.^ача, а зати.м одлазм кући. Tor даиа прсдавач са ic.mqm ..Развиј капиталнзма и банкар ског система”, Ono i1 PauiaHe СТОрОВИћ, AllpCKIOp СДК и донедавни пофесор Е.копоМско.м школско.м црнтру. V ripcnvnoi малој сам< Фаб рпчког одбора синдикага, гдс ‘■е изсоди настава. прпмстплп смо већн opoi младих радннка. He бирајућп кандпдате, неке с.мо запнта.М!: Шта очекују °Д овс школс и како ic ннтсресовањс код других радшпса који нису моглн да noxabafy iiacraву? Наталија Поповнћ, раднЈта прппреме Ткачница: Пошла сам у ову школу за жељом да сс што впшс упознам са прави ма и дужностима' раднпка, паши.м системом развоја самоуправл>ање. У школп v4h.mo о марксизму, капнтализму« Редовно долазпм на iiaciaBv и као мла Наталија Поповић Мирол»уб Жнвадиновић Војислав Тубнца, машппскп инжењер v ре.монт групи c.wжбе за одржавање погоиа и шеф групе: UIko.w cawoviipau дача сам мало касно почео, ме ’ђутим, шгкада пнје каспо за иоЛ1ГТИЧКО усавршавањс. Овде сс могу чутп врло лспс ггварп. мада сс те.ма као самогправнп спсте.м. маркспзам. лсњшнвам V4H н v впшнм школама н <ракултетима. Међутпм, тамо к* то ■цсдовољпо п предложпо бихда сс таква материја ширс обгх вати на вишпм школама и факултстпма. Стојан Paiunh послужпси лпфта v предпоннцп чешљаног преднва: Чи.м сам чуо да lie от да радппца ово lie ми много помоћи да се снађем. како на радпо.м месту/ тако н да будем користан Ч1\ан друштва. јер ћу сс ■ квалификовано укључитп v свс промене развоја самоуправ љаља. Мпрол>уб Живадиновић. кв бојач: У договору руковрдством одељења, а као један од друштвено-по.штичкпх радника, отиочео сам са 'слупгањем наставе. Начпп п утппаи ове школе v сваком случају lie .мп користити, пошто сам млад ра Д1шк v сво.м одељењу, гдс ic највсћи број CTapniirx радппка, доћи hv v једну ситуашЈЈу да нскс ствари објашљавам а на овај начин сс упознаЈем и про nmpvie.M својс идеолошко знап»с. почети пастава за ову школу од.мах са.м се интересовао п по чео са слушањем паставс, да бп сгтрадан завршпо u да би се гпознао са развок.м cauovn пављања, како v пашем лрушtbv, тако н v ca.Moi Фабрици. Све што сам сазпао v школи прло радо hv превети друтовп ма v одсљењу а опп сс всћ о томс iniTcpecviv. Л>ил»ана ОбрадпновпИ, радапца одел»еп»а шнвачнице: Пошла сам v obv школу са.моупрапл>ача да бих сазнала и уиознала сс с основнпм noi.MOBii.Ma соцп јалпстичког друштва. Користи he лш н v бкдкНе.м pa.w v иашој Фабрици. Упознаћу се са сви.м материјалима v оквиру програ.ма и то ћс мп ппгурно пос.1уж1гп1 да људ1Ема, којп са- .мно.4 раде, кажем нешто впшс о сви.м тнм кретањи.ма п повиAjiivaiia ОорадиновиН ИЗЛАЗАК СУНЦА Зрачак светлости се помаља, мрак сс у нијансама губи, свс то са прозора гледам, у души осећам да зора руди. Мисли ми лутају no путу проиаости, док мс сунчеви зраци милују no лицу, док се на небу прелива безброј боја, полако се гасс и сећања моја. Сунце јс eeh одскочило eticoizo, и сад сс.са неба ко победник смеје, буди се живот у малом селу doic златник своје зраке ceje. Надица ПАВЛОВИН, уч VIII раз. Мириловац нама. Биће хш од користи v друштвено-политичким органнзацијама и органн.ма падшшког самошрављања. Ето то су нам реклп неки од полазпикаовс школе. Верујемо, бар с.мо такав утисак добилм. да и оста.ш тако мисле, (ер ’ey свп једподушни v оцени да јеовакав впд упознавањима нај кориснијп п прпкладан свп.м запос.\ешш у организацијама удруженог рада. Ћш прс што су некп полазници и са вшном квалифнкацпјо.м и осетно cv то увпделп када су сс укл>учи ли v рад у Фабрицп да а.м пс достаје знање које cv доипли V редовнпм школама. Р. ВесиВ

CTPAHA 6 14 ДАНА ИЗ РАДА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА CYEHOPA-a СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ ЗА ПАЛЕ БОРЦЕ o средином децсмбра одржана je прогоирена седтша нленума Општинског одбора СУБНОРа општине Параћин, па којој је анализнран рад на неговању и развијању реоолуционарннх траднцпја н активност н матерпјални положај бораца и ратних војних инвалида. Уводно излагаље поднела је Боја Јовановпћ, председник Општинског одбора СУБНОР-а. Говорећи о неговаљу резолуционарнпх традпција рекла је: ..Савез комуниста на челу са другом Титом органнзовао је и извојевао 6htkv. Зато нико не може цзван СК, пзван овог Hainer друштва, водптп неку конструктнвну бнтку за мењањс постојећег стања којима није задовољан. Ми се морамо борнти да етика наше револуције буде велико и л>удско правило живљсља и понашања у наше.м времену н наши.м свакодневним акцијама и тежњама. Револуиионарне траднције не само да су потребне млађој генерацнји, већ cv веопходне нашим Р»Дницима и борцнма за нове бдносе”. Говорећи дал>е о материјалном положају н социјалним питањнма бораца ц породнца погинулнх бораца, Боја Јованпвпћ је нстакла разумеван **. свнх друтптвено-полЈггпчких организаннја: „Међутим, на тернторпји name комуне има велики број бопаца који су у радном односу; и код којих има доста нерешеннх питања. С.матрам да сннднкалне организације заједно са члановнма СК треоа да нзаберу активе борана који би нмали задатак, поред друштвено-политичке активности, и ла решавају својеврсне проблеме бораца почев од стамбених па до школоваља деце и здравстве-' не запггите псцрпљених радника бораиа. Мислим да овај задатак синдикалне организацнје фабрнке * треба да прштреме н обаве изКОНСТИТУИСАЊЕ САМОУПРАВНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ИЗБОРИ УСПЕШНО ОБАВЉЕНИ неговању револуционарних тра диција п обележаваљу свпх значајнијих датума из наше револуцнонарне прошлостн. Подвучено је да све прославе нису биле увек органнзоване на одговарајућој виспнн. Једап од објектпвннх разлога cv недовољна средства која добија општннски одбор за прославу. На овом плану активности убудуhe морају се много впше аНгажовати друштвенснполнтнчкс организације на челу са Савезо.м крмуниста. У днскусијн је учествовао велнки број присутних бораиа. М Димптрнјевпћ СЕНАЊЕ НА ПРВИ КОНГРЕС VCAOC-a На крају је усвојен предлог да се подигне одговарајућс спомен-обележје у граду за to погинула бориа н два xepoja пз нашег краја п да се веН сада почне са припремама прославе Деветог маја, Дана победс. Закључепо јс да у будућс бригу око организовања свечаностп v цил>у очувања традиције преузму друштвено-полптичкс организације иа челу са Савезол! комуниста. Спроводећи практнчно у живот одредбе новог Устава о делегатско.м систему радни л>уди у нашој општини приступили су новом облику самоуправ ног оргавизовања у области друштвене надградљс, путем конституисања самоуправнпх ннтересних заједница, од раннје постојећих, и оснивањем ‘ новнх оваквнх заједница за поједине области. Опо што he убудуће прожпмати дух овнх самоуправних ннституцнја јесте делегатски снстем њиховог арганизовања п социјалистичка солидарност и узајамност. Радн се о сасвим новпм облпцима друштвеног организовања, који ће својим постојањем п радом обезбедитп доминантан утинај непосредних произвођача и створнти широке могућности за подмиривање нарас лих самоуправних потреба наших радних л>удн у оннм облас тима које су paimie биле ван љиховог непосредног утицаја Гздравство, култура, наука, образовање, соцнјална заштнта и др.). Још у перподу вођења јавне днскуспје око преднаиота текстова, како предлога Закона о интересним заједнинама, тако п текстова преднапрта споразума, раднп a>vah наше отптине. како у ООУР тако п Месним заједница.ма, н у другим самоуправннлг структурама показали су живо ннтересовањс о ови.м новинама. а својпм учешћем у дискустама настојали су да на најбољи начин допринесу изналажењу најпогоднијег решења ових облика друштвеног организовања. Стога су оваквн састанци по својој суштини попримилн и облик ширег друштвеног договарања, Овоме је свакако допрниела и веома погодна демократска атмосфера створена на таквим састаннима. Посебно охрабрује чињеннца да у iokv чнтаве акције, око сгтровођења јавнс дискусије, нису примећени нн какви слгчајеви екстремних .ми1пл>ења појединаца и група, нити је било каквих ексцеса. Напп! раднн л»уди су показали огромно интересовање око новог начина органнзапије самоуправних интересннх заједница на делегатској основи. Схватајући суштину, смнсао и цил> овакве политике, својнм доприносом помогли су овакву акцију, те сви задаци на овом плану успешно су завршени. Ово је још једном потврдило без резерви подршку новој Титовој полнтици и чврсту решеност да се на уложеним напорима истраје. Можемо слободно рсћи да је и овом прилпком дошло до пуног пзражаја једннствено деловање свих прогресивннх снага у нашој комуни, али носноци свих ових активносги су цпак биле друштвено-политцчке организације које су синхронизовано деловале преко јединственог фронта социјалистнчких снага ССРН, СС н СК. He мали допринос у овој акцији дали су и поједини колективи и овом приликом учинилп бисмо неправду ако њихово несебнчно залагање н уложене напоре нс бисмо истакли. Овнх дана успешно се завршава друштвена акцнја на констптунсању Скупштнна самоуправних ннтересннх заједшша. Наиме, у свим основним организацијама удругкеног рада, радннм зајсдницама, месним заједнинама н другим самоу * правним институцнјама успешно су завршени избори за дедегате у Скупшткне самоуправних ннтересних заједница. V 120 изборних јединица по нашим основним организацијама удруженог рада и у 34 месне заједнице на noApyniv наше општине изабрано је 345 док је за регионалне заједнице нзабрано 24 делегата. При спровођењу предизборних активности, а такође п у току самнх нзбора делегага за Скупштине ннтересних заједница, нашп радни л>уди су још једном манифестовали своју внсоку свест. Захваљујући оваквом понашању нашнх људи олакшан је одговоран задатак Координационом телу при ОК ССРН око обезбећивања потреб не структуре на бази усвојешгх прннцнпа кадровске полнтике којом ее обезбеђује радничка већина. На крају можемо констатоватп да су уложенн напорп наших радних л>уди и свих прогресивних снага у нашој комуни уродили плодом јер конституисањем нових Скупштина самоуправних ннтересних заједница створенн су основни предуслови за њихово нормално функционисаље већ од почстка наредне године. Жнвојин Томнћ Дан Армије свечано просдављен Касарна „Бранко Крсмано вић" прославила, је, уз пригрД’ не свечансти 22. децембар, Дан Армије. I Разноврсни спортски, л;» терарнн и културно-забавнв сусрстн војника п омладине еамо су потврдилн дугогодпшг љу успешну сарадњу младнх п Армије нашег града. Поред ових актнвностк, обављено је п наградно писањс радова са темом везаном за реводуцију. Ауторн најбољнх радова раграђенп су врло депим н корисним поклонпма, књнгама, које нм је на свечаној академпјн, уочп празцика, уручио друг Живојин То.хшИ, погпредседнцк OK ССРН. У самој Касарни празннчно јутро је било посебно свечано, и остаће дуго у сећању свима, а нарочнто војницима-регрутпма. Онп су тог дана, уз срдачан стисак руку младцх омладинкЈ! и црвенн каранфил, положилн заклетву домовини и народу да ће увек битп н»енп бранио; цн н чувари соцпјалнз.ма. Тај свечани чин увећало је н присуство многобројних гостнју. представника друштвено-подптнчкнх организација. Д. А. МШБУ МЛАДИМА IBEMA здпис из wis. године РАЗЛИКЕ Прошлог месеца навршило се ЗВ-година од Ирвог конгреса уједиљеног савеза антифашистичке омладине Србије, па смо искористили прилику да поразговарамо са другом Жнвомиром Јовићрм — Дудом, једним од делегата учесннка гог Конгреса. Успомене на те драге дане стално су се преплитале к проналазиле у сећању многе, скоро заборавлзене, догађаје. Желели смо да дознамо како је протекао Први конгрес омладине с обзиром да наша земља није бнла цела ослобоћена и да се у неким крајевима још вод1Б\с борбе. — Када се одлучивало о месту одржавања Конгреса, било је дилеме — сећа се друг Јовнћ. — 1>еоград није бно сасвим ослобобен а’ Крагујевац јесте. Мебутим, омладнна је желела да то буде баш главни град. И иило је тако. Без обзн ра што је град био сав у рушевина.ма бнли смо срећни да нам се пружила прнлнка дабуде.мо у Београду и да иредстављамо омладину целе зе.мље... Конгрес се одржавао на Коларчевом универзитету. Сала је била украшена многобројзаставама и огромшш слпкхма друга Тита, Лељина и Лоле Рибара. Свс је то стварало свечану агмосферу. А н мн дслегати смо се посебно опремнли за та' значајан дан. (Јдела ннјс било много на нзбору, па су пам другови давали најочуваније шго су и салш нмалн. Преки одела носнлн смо и оружјс, јер рат је још увек ipaјао... Пропусннцс смо свн има лн, и без њнх ннко ннје нц смео да ybe у са.\у. Свако јс имао одрсБсно место п није могао да седне где xohe. Cehaxi се у рсду ло менс седео је делегат Гордана Михајловић, hep ка озлоглашеног Драже Мнхајловића, која је била веома напредан човек. Али оно што нас је посебно одушевљавало к храбрило било је присуство Др Ивана Рибара. На овом Кон гресу уместо снну Лоли, који је погннуо, Орден народног xepoja уручен је оцу Др Ивану Рнбару, што је потресло све присутне. • О чему сс говорило на том великом скгпу омладине? I — Ми смо тада резимирали резултате докле смо дошли у ослобођењу земл>е, колнко смо допринелн преображају н уоблнчавању наше власти, да би се нзабралн правн л>уди и на право место, сагледали смо задатке који нас, организовану антнфашистнчку омладину, чекају у обновн и изградњи земље. Ту смо се рзбиљно и свечано заветовали народу и другу Тнту да ћемо поверене задатке испуннтп. После Конгреса Козарачко коло које с.мо заигралн, било је симбол младости, братства н јединства паших народа. nopea тога, ту нам је пружена н могућност да се, по првк ггут, определимо да лп хоћемо ла сс школујемо нлн да се вратимо у своја места и да са оним знањем и искуством из рата будемо учителзп генерацкјама које долазе. Већина омлалннана је желела да се врати на Фронт, да бн се нјто пре ослпбодили сви нашн крајевн. Meђутнм, прихваћено је н минг- .v.'H.c ла смо потребнијн својнм другошша у граду, варонпшп н селу. Ускоро после тога оформ.\>ене су многе омламшске радне бригаде у ослобођеној Србијц, које су се свим снагама трудиле да се ублаже страхоте којс је рат оставноза собом. У једној од н»их бно са_м и ја. Организована је била сеча шуме на Црном врху и Руднику. Тиме с.мо обезбеђивалп матернјал за фабрике, нове зграде и огрев. Секло се по тројкама и петоркама, а бор ба за звање ударника ннкад није јењавала. I • Шта мислитс о данашњој омладинп? — Увек &ш је лепо бнло радити са омладином. А, дуго сам радно! Имам ја данас много разумевања за ову нашу младеж. Разумем и њихове идеје. и преокупацнје, и моду, н музику... Све. Хтео бих само да им поручим да се труде да вечито остану млади, без обзиоа на године, јер младост можс много доброг да уради. Да 6vде здрава, да воли ово наше друштво, да га брани и да у тој борбц сачува младост. Друштво каже да је моја генерацпцја била храбра и пуна са.моодрнцања и елана, али волео бих да то каже за све садашње и будуће генерацнје. • Да ли сте пратнли IX Конгрес Савеза соцпјалистичке омладнне Југославнје и какве сте сличностн или разлике пронашлп са Вашим Првнм конгресом? — Пратпо сам, како да не. Са пуно пажње н веома сам за довољан јер дискусија н ангажованост у раду данашње омладине потврђује ставове п пдејцост баш овог Првог конгреса. Мислнм да нзмећу нас не.ма ннкакве разлпке, сем наравно годвна. To гарантује да је iiauia омлалина добра п да је најважније пронаћи правилан начнн ц став како с п>ом поступатп. Д. AiibciUih БЕЗ ЈЕДИНИЦЕ Стравичан призор. . . Огромне ватре њга.м те на ишроким пољима Пећи. Изгледа као да неки потпаљују Планету са којом треба сви да изгоримо. И ако је оштра зима, ова ноћ личи на степску. јер део српске војске која је стигла до Пећи, спаљује своју спрему, комору, топове, све оно што се не можс да понесе кроз беспутне планине Црне Горс и Албаније. Војницима се дели све што могу да понесу. Овде је спаљена и моја 5. пози. цијска батерије Тимочке днвизије заједно са њеном муницијском и трупном комором. Командира батерије су негде позвали и он се није више впатио. Од батегмиско1 љх'дства формиран је пешадијеки одред и њега је даље повео батеријски наредник. По нарећењу Buuie командс наш одред јс имао да се пробије са деловима других јединица преко планине Жљеб и даље преко Рожаја и стигнг у Беране. V кланцу Жљеба изненадише нас качачке банде, које са околних висова осуше пушчану паљбу на нашу војску која је одстрпала. На неколико корака од мог одреда паде погоћен један војник и ја брзо npuhox да видим ба ли јс мртав или само рањен. И док сам ја и jota неки подизали војника појави се иза менс један потпоручник са групом војника и поклицима: Напред! Сматрао сам да се ово „напред" односи и на мене. те скинух и откочих пушку и noћ&м са већ развијеним стрељачким стројем према месту одакле је долазила пушчана паљба. После пушкарања и приближавања, Качаци се разбегоше. Отступница је за сада била слододна, а строј овог патпоручника вратио се у састав своје јединице. Само је моја батерија отшила даље и ја је више ниcast нашао. Отступао сам и даље поред ус. тројених јединпца у маршу, али ме нико иије хтео da npn.utL Гладан и преморен прошао сам кроз Рожај и кад сам стигао у Беране скљокао са.м се поред неке избегличке ватре. Ујутру сам имао други пзглед. Горњи део шајкаче прогорео и из ње су стрчали чу. пеци моје на?ореле косе. Аеви џеп од шцњела је такоће dooptLU делом изЈОрео. Оклевања није било, иорало се брзо даље, же^ лео сам да нронаћем ceoiv јединицч. И тако негде доцкан у подне yhox у Андријевицу. Са леве стране чаршије мноштво војчика са шаторским крплпма, пред једном пекаром npu.ua хлеб. Мали бели сомунчпћц од пола килограма дају се, према одобрени.и требовањима, неким јединицама. Пријатан мирис хлеба не даје ми да мислим. Гураи се eutue цнстиктивно кроз групу војника која npusta хлеб, узимам једно хлепче са ћепенка или из шаторског крила, можда и са земље, не зна.и, и онда се ноново нробијам натраг. Нико ме не дира и бежим. Тада ми се учини да је неко повикаа „држ" те га и ја убрзавам бежање, гутајућп халап. љиво парче no парче хлеба. Халуцинирао сам да је читава Андрнјевица појурила да ме ухвати и кад сам прогутао и последње napче, стадох и нагло се окренух. Мећутим, прилично растојање измећу мене и последњих Андријевачких кућа било је пусто. Значи нико није трчао за мном, нико ме није гонио. Зимско време. Сумрак се брзо примиче. Иако видим да ово није пут поелачења, јер никога на ово.и путу нема, пробижујем са.и у непзвесност. Почињем да миелил!. Криво ми је што хлеб нисам појео као човек eeh ca.it га прогутао. Али ипак је главно да не осећам више глад. Идем даље и са првц.ч сумраком примећујем на падини планине. -брда чеке ватре и одмах крећем тамо. Стигао сам. Овде је бивак мптраљеско^ одељења 4. пешадијског пука Дрпнске дивизије. Стражар ме пита што се врзмам ту око логора. Хоћу да му објасним, али ок нретећи гласно виче: Одби! OdtteKvd се ство. ри и официр, командир оног лштраљесм1 одељења. Aohe и напедник. Почех да пзноеим мој случај, командир ме пажљиво слчша. Покушава.и да му покажем ti ћачку књижицу али он одби и рече да ми eepvje. Наоед. ник узгред каже да је исхпана тешка и нередовна, али ја га прекидам и додајем да сам се веђ одвикао од ребавне хранс и да .ии /е једини спас да, ме при.ие као регуларног војника док не наћем ceoiv је. дипицу. Ко.иандир пареди нареднпки Аа мс упише и мојс лутање се оконча. После ca.ii чуо да је комадир митраљеског одељења резервни официр и да је у граћанству професор у некој шмназији. V рано праскозорје наредног дана одглење дпже логор и у саставу пука крену дале. Саа срећан и горд uuiao сам поред на. трвареноз коњића у колони обељења. са већ стеченим искуством, да се без парећења моји* непосредних старешина не удаљаеа.и ни корака од сеоЈе једицице. Жнвојнн Днтнћ

14 ДАНА СТРАНА 7 НА МАРГИНАМА НОВИХ УСТАВНИХ ПРИНЦИПА РЕГНОНШЛ 31ИШ ■1И IBM СШРНШ ■ ОПШТИНЕ: ДЕСПОТОВАЦ, ПАРАНИН, РЕКОВАЦ, СВЕТОЗАРЕВО, СВИЛЛЈНЛЦ И НУПРИЈА ДОНЕЛЕ ОДЛУКУ 0 УДРУЖИВАЊУ V МЕБУОШИТИНСКУ РЕГИОНАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ СВЕТОЗАРЕВО СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАБИН, на последњој седјппш у 1974. години, донела је Одлуку о прихватању Друштвеног договора о удружнвању општнна у Међуопштштску регпоналну зајелницу Светозарево. Цил» удргживања општнна: Деспотовац, Параћин, Рековац, Светозарево, Свнлајнац и Бупрпја је остварнвање трајне саралње, планнрање „ усклзђивање својих и лонсппешс заједннчких планова п програма, као и остварнвања других заједничких интереса. a v складу са гставним прпнпиппма. Уставни конпепт регионалне заједнипе. као што се видп, утврђује да је она обавезна, алп ла се засннва на оним правима и обавезама које ioi повере огпптине и Ретд/блика. V поглеЛУ права н дужностп, регионална зајелннпа ie опшгпнека заједнипа а не нека палпеђена п од општцна отуђена органпзадаја. Доношењу овакве Одлуке претходио ie састанак представ ника свнх шест општина, септембра месеца у Буприји, гдс је оцењено да је подручје ових општина довољан и целнсходан оквир за деловање региоцалне заједниие. На Скктштинн је истакнуто, а такође и на претходном договору v Нуприји да Регионална заједница представља природнп наставак досадашње плодне сарадње ових општина. Напме. одмах после укилања среза Светозарево догпло је до закључка да се у гранипама ових отпптина не motv еФпкасно задово девати безбројне заједничке потребе рддних л>удл, раднпх п других организапија н да је зато потпебан знатно шири простор. Овај гтростор од наведенпх шест отпптина, по заједничком договору, a пракса ie то касннје потврдила, пружа довољно могућности да се у њему може ла израдп Програмом рала и развоја здравствеие службе на тернторцји Општине Параћин, донетом 1968. голине, првдвиђено ie да се остваре здравствене сташше н осам амбуланти, чијп бп распоред био такав ла покривају иелу територију. Овакр густо поставл>ена мрежа здравственпх станица п амбу ланти била је резултат же *>а грађана да имају што ближе здравствену заштнту, као и учињени напор радннх л>уди Центра да се тој њиховој жел»и удовол»и. Оваквом мрежом распрострањеностп здравствених установа територија општина Параћин постала је процентуално најразвијенија у ужој Србији, алп је то истовремено условљено п огромно повећање трошкова Медицин * ског центра. ИЗ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА Рад i cw са rytaM Е ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НА СЕЛУ ТРЕБА ДА БУДЕ БРИГА ЦЕЛОГ ДРУП1ТВЛ, ЗАТО СЕ ТРЕБА БОРИТИ ДА СЕ ЗДРАВСТВЕНИ ДИНАР ШТО РАЦИОНАЛНИЈЕ ТРОШИ њем прошнреног здравственог оснгурања земллрадника почетком 1972. године почео је опадатн број пацијената, па је то уз релатавно ниске иене здравствених услуга условило II смањење прихода ових радних јединнца. Губицн у 1972. години су износи-Аи 308.902.00 динара, док су у 1973. пењу на 380.362.00 длнара. Губитак из Здравствеиа сташгца у Рашевнцн Ове здравствене институције 1972. године покрнвен је средсу од самог почетка радиле ствима буиета Скупиггине опса губитком који је био покри- штине, када је и препоручено ван из дохотка центра. Укида^ да медицински центар ступи у ЗАПИС На аутобуској станици Обичан радни дан. На аутобуској станиции гужва. Mehy људима зебња. Небо сваки час прети кишом. Ветар љутито шишти, усковитлава. прашину и изгужване папире. Повећа група средњошколаца капуљачом ветровки гркоси ветру. Група немирна. Младосг. Поред њих стоји старији чове/с са пребаченом штрангом преко рамена: — Кад he тај ћавол.и аутобус?}... Стока ми ненарањена код куће! ■в- Брига њих за твоју стоку — гунћа једна баба п слеже рамешша. Колона аутомобила пролази Враћају се људи са посла. 11о неком неко познати махне, али овај, или не примећује или се прави да не npiuiehvie. Y том наилази дуго о^екивани „з& ленац". — Наш је — рече неко. Група младића зачас се nahe па месту где аусобус стаје. Тачно тамо где he бити врата аутобуса. Чу]е се вриска, зниждање и гурање младих тела ну них снаге. Кондуктер npuupe.ua карте. Зна он када треба да отвори врата, Младићи cpedtboшколци псују, Прете песницаи задовољи највећп број ових потреба. Створенн су бројнп облиии заједништва у разним областима живота п рада. Године 1965. образовано је Међуопштннско веће а касније међуопштинске конферениије друштвено-политичких органнзацнја. Међутим, уставнп и аакпнски оквири су у приличној мери спутавалн чвршће повезивање општина. V том смпслу нова уставна решен»а значе корак дал>е п омогућавају бржа кретања у процесу повезивања и сарадње међу општинама. Пракса је показала да природне, културно-псторијске и друштвено-економске везе изме by ових општина управо говорс да се ради о једном хомогеном и прнродно целовитом простору, што је битна претпоставка за функцнонисање будуће регионалне заједнние. Исто тако, повезаност организација удруженог рада, функциониеање заједничких ин ституција н служби. међусобна повезаност путевн.ма, постојања заједнкчких оргапа управе и судства, међуопштинских конФерениија друштвенополитичких организапија и др. потврђују да овај гтростор чини друштвено-организпвану нелину, Koia у оквиру Регионалне заједште још потгтун”!6 11 орже да се органнзује и развпја. Међуогпптинека саралња, из расла пз објективних услова п потреба, органпзовано усмеравана и вођена од Савеза комуниста имала је повратно дејство на политичко стање и односе у Региону, на развој политичког система и самоуправних односа. Добрим делом су превазиђена разна субјективистичка и локалистнчка схватања и понашања из ранијег периода, а развија се поверење п Mebvco6Ha сарадља п помагање. Дошло се до сазнања да општипе нису саме себи довољне, без обзира на степеп њиховог привпедног и друштвс ног развоја. Постаје јасно да не може свака општина да има и развијено све, почев од привреде до друштвешгс делатности, јер бп то у најмању руку бпло перанионално. Нужна је подела функције и удруживања средстава чимс сс обез6ebyje рапионалнпје нзвршаваље задатака. Постоје објективне потребе да се OApebene делатносп! п проблемп решавају заједничким програ.мирањем. To сс у првом реду односи на проеторно планирање, развој прнвреде, инфрастргктлтре, средње школство, здравство н Apvro. Обпм преношења функшна зависиће наравно и од обезбеђења vcAoea и то не само материјалних и кадровских. већ пре снега дрипттченмх. Значи, потпебно ie обезбедити све услове да се гтенете фvнwпиie сЛикасно врше. да се објелнiBviv п да у свехгу буду рапно * налније. С. Обрадовић преговоре са Месним заједницама села које користе услгге сеоских здравственнх станица и амбуланти о начину покривања губитака овпх јединнца. Како нпје HabeH заједнички језнк Медицински центар је био при.моран да обустави рад неких амбуланти. После састанка представнпка Скупштине општине, ОК ССРН> Месних заједница, Општинске заједнице образован»а, Ветеринарске станице и Медипинског иентра у првој половинп 1973. године поред осталог расгтрављано је п о раду сеоских здравственнх сташша п амбуланата, договорено је да се представни ци Месних зајденииа и Медишш ског центра убудуће споразумевају о томе где и у којим селима треба да раде амбуланте, дао и како ће се оне финансирати, уколико би пословале са губитком. Уговори су склопл>ени само са месни.м заЈеднпцама у Дреновцу и Доњем Видову и у тим селима нема више проблема. п Здравствене станиие у Поповиу, Доњој Мутниии, Сикирици и Рашевини раде, али са велими губицима ко!и се ја године нешто бити с.мењени, захваљујућп одлуии да се .шхгнтирана средства заједниие за амбулантно-полпклиничку службу која Morv ла потроше оеигураншш v 1974. годпнп, уве ћавају у oahocv на средства гтрошена у 1973. годинн за укупно 45%. а за болнтгчку службу за 34%. Да додамо на крају да ДРУштво imaK треба да ооезбеди за здравствену заштиту довол,- но средстава (у овом случају за земљорадннке којн немаЈу потпуно па ни проипгрено осигурање). Мора се схватитп да средства која оснгураници одобравају за здравствену заштиту и здравствено осигурање нетрошп здравство. На здоавствену делатност се не сме гледати само као на потрошачку категорију н понстовећтгватн ie са општом буџетском потрошњом. О свему ово.мс своју реч даhe делегатн на седнипп Скупштнне општине. Треба очекнвати да ће се и даље н то у већој мери повести брнга о здрав л>у људи ajui исто тако да fie се више него до сада повести рачуна о што рационалтцем трошењу здравственог дннара. С. ОбрадовнИ пскривају на терет личннх доходака здравствених радника. Губиш! у првих 9 месеци ове године износе 213.162.00 динара, али се очекује да ће до кра ма. Отварају се врата. Младићи се заглавише у њи-иа. — Полако бре, требаће ви и јутре тај аугобус, све га изломисте! — виче онај старији човек из последњих редова. Мајка се дете)том у рукама желела би на предња врата. Такав је ред. — Жено, овде није улаз! Иди на задња врата — рече јој возач. Жена погледа и epaha се у гужеу. На предња epaia улази једна девојка и љубазно сг CAtetuKa возачу. Врата се за њоа1 затварају. На задњем улазу пакао. — Лакше људи, угушићете Atu дете — еиче жена. Мало no А1ало некако уВоше сви у кола. — Ко нема карту лоеу на сунце! — виче кондуктер. Y устима држи цигарету л диAtu. а над главом Aty сгоји натпис: „ЗАБРАЊЕНО ПУШЕНзГ’ — Ти мали гаси цигарету да те не избацим из кола — доаикује кондуктер. — Заиао ти пушиш? — одговара му Atnaduh. — Ја cast на радно Atecro, нравда се кџндуктер, шиш право! Можда сви они имају права, јер такви су и људи и аремена. Зоран БркнН НЕСЕБИЧНА ПОМОН СИНДИКАТА Синдикална подружшгца Графичког предузећа „Вук Караиић" врло је активна у свом раду. Покренула је акднју за набавку зимнице радницима, a нарочито оним са ниским лич' ним примањима. Млаћим члаиовима колекпЈва ко!и ступају у брак даЈе се поклон-честитка од 500 динара. Недавно је ова подружница организовала ц бесплатан пут у Загреб на Графпчкр сајам за 30 радиика, и помогла изво * beite довдневне екскурзнје у Грчку. Спортском ЖЈгвоту н рекреацији радника посвећује се пажља и великн део средстава синдикадна подружница одваја у ове сврхе. Ж, Милосавл>евнћ ПИСМО ИЗ ИЗВОРА Друже уредниче, У вашем листу бр. 14. од 3. 09. текуће године ппд наслово.ч „Поред воде жедни", eautu безимеии аутори cv неопрезношћу презентирали јаеиости низ .,чин>еница“ сумњиве ередности deipadupajyhu Bata лист на пиао проеинцијског листа, iuto па жалост испровоцирани oeuAt написом и ми, потписапи, просветни радиици мимо своје жеље не можел1о избећи. Наиме, поменути аутори су eeh у првој реченици пол1енутог текста, без ограда, тврдили: „Сви знају да нај здраеија и најпиткија еода извире у Извору"... Очи. гледно је да се цитирана реченица не базира ни на каквим научним чињении.ама, нити ауторитативним аргу. ментилш, статистика.иа, мишљсњу компететпих за овакво тврћење, без обзира што је цитирано срачхтато на ефекат да се у даљем тексту мобилише читалац и задобије његово иоеерење и да би се ласкањем његово.м „познавању1' чињеница поласкало његовом лаичком .^нању". V даље.4 тексту се попут изнетог примера и услед недоречености, непотпуности, неповезаности чињеница, брзоплетости и диигих разлпга, без огпада. неодтоворно рећају чињенице („проблеми") режирани (од стране оних жељних публицитета), неод?овопно. клевет/шчкн тенбенциозно. унапред прорачунато на ефекат, базирано ма тоталном непознавању чињеница, лаичком схватању (да не употребил! изпаз .чалограћанском} и у кпајњој линији нехуманом поступку — у вези са тколским стапаеима, школом, иастаеом и ппосеетиим радпииима, cv6jetcrue. ни и такоће непоткрепљени аргумептима. лшш/Ћењима позваних, упућених, надлежних (а њих је поприличан број!}. 11е желе1ш да улазимо у детаљнију анализу обгаељеног текста и не желеЧи да полемизирамо v вези сеега Hiro се на школу, наставу и просветне раднике односи, уверени да инепиратвр и режисер овог дописа није у могућности да схвати, самокритички сеој гест процени, а нада све уеерени у нецелисходност и бесАшсленост ба га у то уверимо, на концу напомињемо да просветни радници (села Изеора) одлично знају своје дижности, ппава и законска овлашћења na nehe donvcrttru da no. позвани u „средина" мењају просоетне раднике, eeh he они (просветни радници) .мењати „ередину" — a то они баш и чине. Молимо Вас, и ако са закашњењел! да у следећел1 броју одшталтате ову исправку, Hauste. и да нам се на овај начин посредно ваши млади аутори испричају у колико не желе епилог пред надлежним судом. Младим ауторима жели.ио пуно cpehe и успеха у раду, сарадњи са људима еичним да сагледавају и налазе решења за решавање нроблема а нада cee eutue опрезности у раду. За просветне раднике села Iheopth Ллександар Р. Бурђевпћ. наставник ПРОДАВНИЦА ЗА УГЖД Hada.\t сс da he Редакција наћи један кутак у ceo.\te листу да објави ово моје писмо. пошто .ме је пример о KOAte жели.м да пишем заиста одушееио. Продавница „Јосип КраиС’ у Параћину, просторно .иала, али nodceha на апотеку. Беспрекорио чиста и срећена. Роба скоро сва изложена. Цене најииже у граду. Пррдавци љубазни и услижни. Кад мере Kpatuoee nnoизводе као da Atepe лек. Ако треба, парче кекса се дели на неколико делова. само да се муштерији не закине на Atepti. Пре неки дан затражила сам у овој продавниии 200 грама кафе. На питање продавиа да ли треба кафу да меље одгоеорила сам потврдно. Како су имали паковање само од no 100 ?рама, он је узео једну кесу (паковање), самлео и ставио на прецизну еагу. Кад је вага показала апсолутно 100 гпама, nnetuao је на млевење dnvim паковања. Но. сад није био задпеољан, iep ie еа?а (iedea еидљиво за голо око) показивала ма/bv количину од тражене. Продавац је брзо вратио кеси и из Atautune за млевење истресао још кафе, те ie cad казаљка ча еаги поклопила црту за сто гра.иа. Onda је кафу занаковао и најљубазније захеалио. Kod .иножења и сабирања се oede ne дешавају грешке. He ЗНОА1. можда је то за некога ситничарење, али за мене је то право осеајање муштерија. To је пример социјалистичког трговца. He желим овом прилико.ч да истичем при.мере су. протне оео.и и dozahaje који су ми се дешавали no dpyztiAt npodaeHuyajua, нарочито no caAtovcavzaAta, zde отимање tide као на трлци — лапчано. Прво се муштерији закине на мери затим се nozpeuiu у множењу количице са ценом, а није искључено da и касир не „по. греиш" на eutue, тако da tcad човек izpene из трговине са poooAt. почне da размишља uira ли ie згреишо da га тако деру. Нада Антовијевић, „Прогрес" — Параћин 3. Ивановнћ: Дисаље због коЈе је Један мрав понављао елегапцију вшпе пута

CTPAHA 8 14 ДАНА ПРЕД ИНТЕГРАЦИЈУ ГРАБЕВИНАРСТВА И ГРАБЕВИНСКОГ ЗАНАТСТВА Оснива с® грађевински комбинат © ЗАДЊИХ НЕКОЛИКО ГОДИНЛ СТЛЛНО ЈЕ ПРИСУТНА ИДЕЈЛ О ИНТЕГРАЦИОНОМ ОБЈЕДИЊАВАЊУ ГРАБЕВИНАРСТВА II ГРАБ ЕВИНСКОГ ЗАНАТСТВА НА ПОДРУЧЈУ НЛШЕ ОПШТИНЕ, О 4EMY ЈЕ II НЛШ ЛИСТ СВОЈЕВРЕМЕНО ОПШИРНО ПИСАО ® СЕКРЕТАРИЈАТ ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА ОПШТИНЕ ПРИПРЕМИО ЈЕ, УЗ УЧЕШБЕ ПРЕДСТАВНИКА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ РЛДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, FVAEOPAT О ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОЈ ОПРАВДАНОСТИ ИНТЕГРЛЦИЈЕ Y ОБЛАСТИ ГРЛБЕВИНЛРСТВЛ Н ГРАБЕВИНСКОГ ЗАНАТСТВА, О ROME СЕ ОВИХ ДАНА ИЗЈАШЊАВАЈУ НАЈО ЛГОВОРНИЈЕ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ CTPYKTYPE. А ЗАТИМ БЕ СЕ ИЗЈАСНПТИ II РАДНИ КОЛЕКТИВИ О КОЈИМА ЈЕ РЕЧ о НАШ ЛИСТ OBJABAjYJE, KAO СВОЈ ДОПРИНОС ТОЈ ДНСКУСИЈН, 11П1РЕ ПЗВОДЕ 113 ЕЛЛБОРАТА КАРАКТЕРИСТИКЕ ДОСАДАШЊЕГ СТАЊА Y ОЕОЈ ОБЛАСТИ Као што вам је познато, ради се о следсНјш paajmai органпзашгјама: „Гралитељ”, „Прогрес", Монтажно предгзећс „Пролетер” и Јединица удруженог рада Изградња „Стандарда". Из предмета пословања ових органпзаиија уочавају се едементи паралелне прооз водне оријенташ<је: — „Градитељ”, „Прогрес" п „Стандард” ЈУР изградња, изводе радовс високс и нискс градње свпх врста стамбених п прнвреднпх објеката, врше експдоатацмју шл>унка и песка и ооављају транспортне услуге; — извођене занатских'радова на грађевипскнм објектима (браварски и лнмарскн) прнсутно је као предмет пословања код „Граднтеља" и „Прогреса”; — извођење занатских радова електричара н водоинсталатера присутно је код „Градигс- •\>а" и „Пролетера”; Поред елемената паралелног производог програма у предмету пословања ових организација, заступл>ени су и пословп разлнчитог карактора са могућношћу технолошког повсзивања. ДОСАДАШЊИ ОБИМ ПРОИЗВОДЊЕ И УСЛУГА Последњих годпна евидентиран је и пораст и опадање физичког обима ггооизводљс и услуга грађевинских и грађевинско-занатских предузећа („rpaairre,b” и „Пролетер”). Поссбио је смањен oomi услуга грађевинске опсративе у 1972. када је „Градител,” остварио губитака од преко три милиона динара. Ма колико да су тржни услови кроз пораст цена, несташицу материјала, као и мере текуће економске политикс на пољу orpaimчен>а инвестиционе и заједничке потрошње, нмали утицаја на остварељс обима пропзводње п услуга, не могу сс нзбећн и фактори унутратље прнродс у озим радним организашгјама. Оне не.мају услова да преузму ко.мплетно извођење радова на грађевинским објектима, и ако у предмету пословања имају регистро-ване више делапгности „Градител>” v свом пословаљу ангажујс више коопераната, што представља ограничавајућп фактор код затс^пшвања утовора за веће послове гдс се захтева строго’ придржавање рокова градњс. С друте странс, „Пролетер” је организацпја која обавл>а уско специјализованс послозс везане за грађевинарство, а због доскорашњс слабе сарадње са ,Градител>ем" н расположпBiEX капацитета принуђен јс да нзводп радове на сграни, што са собом повлачс већс материја^ше трошковс у процесу рада. Производља rpabcBiiHCKor материјала показујс тенденцпју пораста у 1973. годииу у однооу на 1972. годину. Међутим, у овој годшпј се ирестало са производњом upena, а до краја годинс престаћс и производња iiLvaKO- •блокова, с обзиром па недостатак сировине (шл>ака). Оријентација је на повећањс експло атације шљунка и песка, као и на производњу гранулираног шљунка. У првих шест месецп ове године физичкн обим производње п услута у односу на исти период прошлс годнпе показујс тенденцију нораста. Вредно је истаћи пораст обима услуга грађевинске оперативе у „Градитељу” за преко 90%. с обзиром да 'је прво полутође протле годтгне био период почегка опоравл>аља после завршене пословнс 1972. годиие са губнтком. Грађевинокс vcavtc такође бележе пораст н то „Прогрес” за 11,2%, а „Пролетер" за 43,4%. Остваренп темпо пораста вредности граћовинских и граЈзевпнско-занатсиугх радова можс се сматрати задовол>авајући.м, и поред уппдаја цена на кретаље реалног обп.ма услута. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА Дсјство цена одразило се на укупно повећаље финаноијског резудтата ceiix иосмат-раиих предузећа. За првих шест месецм овс годнне остварен је гкупан приход од 34,8 мплиона днналза (1972, 41,9 лпш1она; 1973. 43,4 мЈгдпона). Највећс повсКаљс укупног прихода у овом периоду остварио је „Гвадитељ” (173.1%) затим „Стандаод” — ЈУР Изградња (38.8%) п „Пролетер" (32,4%). За разлику од кретања уктпног прихода, утрошена средства у пос.матраном периоду бележс повећаље у однооу на прво no.wrobe ппетходне годпне код „Градитеља” за 129,1%, ..Пролетера” за 25,2%, код „Стандардове" једшшгце за 16,1%, док код „Прогреоа” бележс опадаље за 1,2%. Отуда произилази да сс економичност посдовања повећала код свнх радних организација На сваки динар утрошених средстава остварен је укупан приход у следећим изноаша (у динарпма): „Градитељ” (0,74), „Прогрсс” (1,98), „Пролетер" (0,55) и „Стадгдард”-ЈУР Изградња (1,31). Пораст ттрнвредне активности за првих шест месецц одразио се и па повећање дохотка раднпх оргаинзацнја: „Градиггељ” (109,3%), „Пролетер” (47,6%) и „Пропрес” (28,3%). ЛИЧНИ ДОХОЦИ Грађевинарство је ниоко аку.мудативна грана, што значзт да је учешће бруто личнпх ходака у дохотку за расподеду високо. Про сечни ЛИЧ7П1 дохошј за првих шест месецп ове године износе: „Градитељ” (1.435), „Пролстер” (1.422), „Прогрес” (1.494) п „Стандард" JYP Изгралша (1.758). КООПЕРАТИВНИ ОДНОСИ Захтевц за све већом опрем.Беношћу објеката било привредног (хале, магаодини, пугевц ц др.) или друиггвеног карактера условљавају мноштво радних операција у њиховој пзградњи, цгго захтева успостављање кооперативних односа. Кооператившг односи из-Meby посматраигих организација у Параћину долазс до већег нз ражаја тек од прошле године мада не у задово.^авајућој мерп, шта вгапе, вредност кооперативиих радова са страним партнерима до npoiiL\e годиие редовно је премашнвала в-редност Mebyco6HC кооперације. Вредпост кооперативних радова „Граднтел»а" са „Пролетером" и „Прогресом” у 1973. годиии п овој годпни ИЗНОС11 435 мидиона динара, док је вредност кооперације са прсдузећима из других региона остварена у виciiHii од 2Д5 милиона динара. Вредност кооперативних односа јс могла да будс још mupa посебно пзмеђу „Градитеља" и „ПрогрС' са”, с обз11ром на расположиве капацп-тетс „Прогреса” за завршне радовс. ПРЕТПОСТАВКЕ ЕКОНОМСКЕ ОПРАВДАНОСТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ Услови привреВивања се све вшие заоштравају и све је мање простора за егзистенцију предузећа која ниоу у стању своју конкурентност да заснивају на бази рационалне н квали-гетне градњс, а с друге стране, удруиогвање добија ове већи зиачај, јер процеси шпгетрације ван грађевинарства пду у правцу укрупљавања тражње за граВевпнокЈгм радовима, којима. могу да удовоље само крупни, великн добро организовантг и спецнјаднзоваHif npon3Boba4n за рационгсуно грађење. Подударносг производне орпјентације, делиммчно приоуство пкгереса за кооперапгвнн начин сарадње на шшоу ко.мунс и уоптњелост капацитета допринели су стагнацијп rpabeBraiapcTBa, као привредне гране од посебних интереса за развој привреде у општи ни. Стога, осшгвање граВевииског ко.мбината има приоритетан циљ да елихпинисањем досадашн>ег поиашања раднвк организашгја из области ppabeBimapcTBa и граВевшкжог занатства у међусобиим односима, успоставп трај Параћин је велико градилиште ну органску целину, ради бржег развоја овс делатности. Из овако дефинмсаног цил»а произлази и пропштежа у економској оггравданостп самс лнтепрације, а детерхгинанте, које одређују оонивање rpabeeiiHCKor комбината су: — докација грађевинског комбината у бли нзнн пзвора главних сировина, — подела рада н спешгја.\изација по секторима делатности, — повећање обната производље и услуга и продукпгвностн рада, — оптималније искоришћсње постојећег броја запослених н повећаље запосленосш, — повећањс глобалних фиианагјских резултата пословања. а) Локацпја грађевннског комбината у блпзннп Извори главних сировина Близнна снрс(винск1их пзвора представда значајан фактор сн-ижавања трошкова посло вања ri повећања продуктивности рада. Тим пре, што се на тржпшту осећа несташица ос новног граЈзсвинског магертгјала (це.мент, креч, шл>унак, цигла, гвожБс) коју пратп CKOKOBirr пораст цена. rpabeBiiHCKii камбгтат и.ма свс услове да iiCKopncTii предностн своје локацпјс, и то: — бдизииу Фабрике цомснта у Поповцу, — посгојање сопствеие сепарашгјс шљунка и песка, — сопствени погон за производњу цигле. Предности локашгје валорлзују се кроз смањење aa^wixa спровина н материја.\а п снп жењс транспортшгх трошкова у ценп коштан,а. Посебно јс значајпо истакнутп да садашља сепарација у „Градитељу" јс новонабављена, с обзнром да се захватањом тржних виш кова могу обезбедигЈ! довол»не количнне за 1троизводн>у бетонскс га.\антсршце што би представљало нови капацтггет у ко.мбинату, a шгајући у виду велнка инвестициона улагања у гра,дов!ша за „зградњу ко.мунаднс ’ инфраструхтурс if несташпцу hctiix iia тржишту. б) Подела рада и спецнјализација по сскторима делатности Предмег пословања граВевинског комбина та обухватио бн свс најзначајшвје де.\атности, којс оу заступљенс у садашњим радним оргаиизацпјама које се баве rpabeBimcKo.M де латношћу. Тако је предлогом организацнјс комбнната већ извршена подела рада п специ ја.тзац1гја по секторима делатносги. Предлог оргадшзацијс комбината јс да будс на нивоу основних организација удружсног рада, а у складу са Уставлм, уз услов да ниједан радшгк из радних организација које улазе у састав будућег комбтгната не може остатп без пос_\а. Фнзионслгија rpabeBiniCKor комбпната изгледа.\а би тако што у свом саставу нмао би 5 ООУР-а и Радну за|једшгцу заједничких слу жби. С обзиром да јс органнзационом шемо.м rpabeBimoKor комбината дата детал>на подсла рада и носиоци пронзводње п услуга то па овом месту не би сс шоие говорило, јер уз ана.и1зу еконо.мскс оправданости шпеграцијс п предлог организације комбината представља део Елабората. в) Повећање оби.ма производње и продуктпвностн рада Један од примарних циљева интсграцнјс је повећање обима производњс и услуга и продуктивности рада. Нашс ipabcBinia, сгво join атјск прил1ењујс класичан пачпн пзградњс, којс захтева дужп рок градњс од шиустријског иачина градње. Међугим, време 1’ралњс сс перманентно скраћуЈе што је условљено при меном савремених грађовинских машина, уз повећану ралну дисциплпну, a то свакако vтпчс на повећаии обпм гтрбпзводљс и повсћа ње продуктивности рада. * Набавком сспарашгјс и лагера за сксп.\оатацију ш.^пка и псска, а с обзиром на њихов расположивн капацитет, створена је могућност за већу производњу. Стамбена изградња је свс ннтензнвнија ц све внше је засгупљена у структури rpabeвинскпх радова наше високоградње. Али целокупна стамбена нзградња се одвија и преко других граЈзевинских организација са сгране, као и нискоградња (изградња улица и канали зације). To говори да су могућностн даљег ширења и повећања обима производње реалне. Зато rpabeBimcKii комбпнат треба да б;- де окронут Комуни, а Комуна комбинату, да прпликом преузиман>а граБевинских послова iL\ia право првенства под истим условима. На тај начш-1 комбинат бп могао да се дал>е ширп иа овом подручју п да буде савремени пра тилац развоја привреде. Комплетирањем rpabeBiiHCKO-aanaTCKe делатности затвара се технолошкн циклус у ко.моЈпнату, 4iL\ie се о.могућава да комбинат склапа уговоре са инвеспотором без ангажовања н незнатннм антажоваљс-м коопераната Ј-сз других региона. На тај начпн, део дохотка који су радне организације до сада уступале кооперантнма нз друпгх подручја остварио би се у целпми у комбинату. Свакако треба напоменутп да граЈзевпнско занатство располаже већим капацитетол! него што јс потребно граВевпнокој оператпви, тс lie .морати да до потпуног ангажовања распо ЛОЖИВ1ЕХ капацитета, тгзводптп радове и ван комбината. г) Оптнмалније искоришћење постојећет броја запосленнх и повсћање запослб ности Повсћање обпма производље н продуктивности рада представља оппгма-мшје корншlieiLc постојећс радне снагс, као и стварање простора за запошљавањс повнх раднпка. Оп Т1кма.\.нијс коришћењс постојећег броја заиослонн.х базира се прс свега на смањењу режијскпх троЈикова у цени коштаља пропзвода и услуга. Поред уштеда у режпјским трошковн.ма постигле бн се значајне уштедс кроз бољс коршпћење фснда радних часова у пспосредној производњн. Да би сс бол>им корншИеље.м фонДа раднпх часова постнгао што бол>и сфскат неопходно јс вршити дал»у доква- .игфикапију радника, љмајући у вцду да укупап број неквалификованих радннка у посма трапим организашгјама нзносп 244. Порсд бољег коришћења постојећс радне снагс повећањем оби.ма производње и yavyra ствара сс простор за иоијем нових радннка, а остварење одговарај ућег контипумтета v за пошљавашу новпх радника, условдено јс доношеље.м програма разврја rpabcBimcKOr ко.м oiniara на дужп рок. д) Повећањс глобалнкх финанснјских рсзултата послован»а ОбједЈпвавањем постојећпх радних оргапнзација. доћп he до бржег пораста обпма производње и услуга, како кроз преузи.мање Beller ороја послова у региону. тако п на ширем подручју. Повећашем фпзнчког oointa пролзводњс п услуга оствариће сс u поволг ЈП1Ји финанагјокп рсзултатп пос.матранп кроз пораст укуштог прихода. дохотка, лпчних до ходака п фондова грађевпнског комбпната. Поред дсла дохотка ко.ји јс рапнјс усгупан коопераптнма, којп lie са новом оргашоацијом пословања остајати у цслшш у комбинату, јачаље фгшансијскс снагс граћевинског ко.мбината, нспод>аваће сс и кроз.бољс услове у примарној расподслп (поводнс иене код склапал>а уговора са инвсститрром, смањење броја добављача, осгварпваљс већих бонификација код крупнијпх пабавки мзтерпјала, снровина и др.). Сншксње трошкова пословоЈБа путем смањпвапл режијскпх троткова, као и бодим коршпћењел! капацнтста, допрпнеће бржем иорасту дохотка у односу на пораст укупног прихода. Бржн темпо пораста дохотка ствара оонове за јачаљс репродукгивнс способностп rpabeBiniCKor ко.мбината, с обзиро.м да јс ропродуктивна ciiocoonoci садашњнх радннх ор ганизацнја у овој областп всо.ма слаба. Поред тога, пораст дохотка oMoryhnhe бржи пораст животног стандарда радшгка, како кроз noDchaibC нохшналних личних (тримања, тако и кроз рсшаван>с питања лруштвепо.г стаи« дарда. , ' , (Наставак на стр. 9) (Haci

14 ДАНА СТРАНА 9. ИНВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА Y ПРИВРЕДНЕ ОБЈЕКТЕ Y ПРОШЛОЈ И ОВОЈ ГОДИНИ ЗНАТНО CY ИСПОД УЛАГАЊА Y ПРЕТХОДНИМ ГОДИНАМА кредЈпа у износу од 802.000 и пз споствегпгх извора од 1.036.000 дпнара. Овај објекат јс завршен. ГРАДНМО НА КРЕДНТ 2. СРСКА ФАБРИКА СТАКЛЛ Пншс: Драги Николић По стању 30. септембра 1974. године приврсда Општинс има ннвсстпцијс у току односно у изградњи у износу од 86.671.203 дннара која се односс на улагања у разнс привреднс објскте како у прсдходиој тако и у 1974. годинн. Пренстс ннвестшшјс нз улагаЈна у 1973. годинн чинс нзнос од 47.413.546 двнара док се кзнос од 45.186.654 дпнара одлоси на улагаља у 1974. години. Некн објектн нз ових улагања су завршени и актнвгграни у 1974. години у нзносу од 5.928.997 дјг нара. Једни сс налазс у пробној производњп п ускоро трсба очекивати њихово активиран>е. док су другн jour у току пзградпл од који ћс сс неки до краја 1974. годпнс заврппгти и активирати док ћс се изградња неких наставггпг и у 1975. годпни када се очекује потпун завршстак и пуштање у производњу. Инвестициона улагања у приврсднс објсктс у 1973. и 1974. години су знатно испод улагаља у предходним годинама. На таква кретања утичу внше фактора: Из.мењенп прогптси у области ннвестиционс потроппБс, про * ииси у везн са~обезбсђсњсм трајних обртннх средстава. слабљење акумулацијс за проширену репродукцију, гро извршених реконструкција и модернпзацијс у предходном псрггоду, огранпчена банкарска срсдства, уздржавања раднрх органнзација од инвестипнја без покрића. Улагања сс врше у привредне објскте који треба да решс нека важна питања као вгто су: отклањагБе уских грла у производном процесу, смањивањс дужине производног процеса, смањење провзводних трошкова. смањењс унутрашњих трапспортних трошкова, стварањс бол»их услова рада пп чпјој основи треба повећати продук-гивност рада, vQobeibe савре.менс тсхнологије, модевннзовати услугс, сместнти тгронзводс н робу. _ Нека улагања сс врше у циљу проширела обима пословања ради спшан>а новог дохотка и повс аку.мулацнје за проширену репро дукцију како на бази постојећих пронзвода и услуга тако п iia бази новнх пропзвода и услуга. Сва улагања сс вршс у духу постојећпх прописа п за иста су обсзбеђсна срсдства фннансираља н средства плаћања. Међутим, треба рећи да сс фннансирање углавно.м врши из креднта, шго представл>а ново додатно задужењс прпврсдс п да фпнансијски показатслзч по инвестпционим елаборати.ма указују да привреда односно органнзацпје удруженог рада нсћс ггматн тешкоћа око огплатс дугова, што с.магралго нсреалио.м процено.м. судећн ире.ма акумулацијн која сс остварујс и пре.ма одлагању отплатф ачушета или преноса отплате нз једног у лругн период. Када сс ради о средствима пла ћања прстежно сс ова обезбеђују по гараипијама банака чак п за инвестицпје којс се фииапспрају нз средстава прнвредс што такођс указујс на тегикоћс, јср сс ушло у фи~ вансирањс пнвестпцнја у погоршаним услови.ма прпвређивања у условима када сс остварујс нижа акумулашгја за ирошпречу рспродукцнју, а повсћавају залмхс или услсд ипдлаипјс и.иг отежаног пласмаиа. V догвој табсла дају сс подацп о већим И1гвесп1Ш1ОЈтм улагањима код поједииих организацпја удруженог рада, ценећп прп томе вредност објеката, економску и финагкијску снап/ радпнх оргатшзација и зиачај објеката. (у 000 динара) Пренета Улага- Акти- Инвест. улагања ња у вчрано у току јгз 1973. 1974. у 1974. Радна организацнја са 30. септе.мбром 1974. године има инвестицијс у пзградњн од 56.006 хиљада динара, од чега 43.559 хиља>ха линара се односи на улагања у изградп.у мешаоницс а преостали део на другс објектс. У изградљн мешаоницс јс удожспо 23.918 хиљада, у опрему за мсшаоницу је уложено 14.364 хиљада а за трафостагише 5.270 хил>ала ДЈшара. Предрачунска вредносг по инвестнционо.м ирогра.му јс 20.606 хпљада дннара. Спрска фабрика стакла 38.578 Нндустрија вунеиих тканина „Бранко Крсмановић” 1.516 Фабрика цемента 2.572 „Електродистрнбуција” 2.332 Трговинско предузећс „Шумадија” 259 Грађевинско тгрсдузећс „Градитељ” „Будућност” 944 „Грза” 106 „Водовод” 411 „Стандард” — 18.478 13.594 2.981 943 517 2.224 1.825 1.618 471 665 1.050 56.006 2.175 12.935 — 5.553 — 3.275 — 776 — 2.224 — 2.769 — 1.724 381 500 578 87 Српска фабрика стакла: Нова мешаошша Пре.ма документацији која је подиета Слу жби и увиду у органнзацијама удруженог рада да бн се оконча.и< сви започети ирггвредни објекти у наредном периоду треба још уложити 43.600 хил>ада динара. Са окончањем започегих објеката може се рачунаш на запошљавањс новс радне снагс од 90 радника, што према висини улагања нс представља некн нарочити допринос у решавању питања незапосленостн, због тога што сс Атзоди иајмодерппја тсхника и тсхнолошја. У које објектс и код којих организација удруженог рада сс улажу средства у нгтсстицпје дајс co у даљсм огнгсу. Према томе у пзградњу мешаошгцс јс зиатпо внше уложено од предрачунскс врсдности. Изградгва је у завршној фази чпмс сс рсшава крупан прбблс.м у припрс.мп матсрпјала за топл»сн>е стакларскс .масс. објскат по пројектуг треба да копгга 4.112.464 динара и опрс.ма у врсдности од 6.158.000 динара као прва фаза изградње али и као објекат заокружсвс целине који ће производиги оно што co до сада у прЈпзреди Опиггине гсије произволгмо. Грађевшгски објекат ое у пелини финансира из крсдпта. Опрема је већ иабавл-ена средствтгма ,Агроекспорта” Бсограл. Y землЈг, како се каводи у елаборату, 1» постојп оваква врста објокта. Оправданост пзградгБс се засшгва и па корггшћење сопствених извора сировина, с.мап.ељс увоза беланчсвинских прспарата и на уштедп девизнпх средстава. Фабрика би остваривала укупан приход од динара 25.725.000 и остатак дохотка у износу од 8.240.000 дппара. Опа би запослила око 30 радпика. У елаборату се прсдвиђа и друга фаза пзградње која бн сс односила на гтроширење капашггета постојсћс производње, прошзгрељс асортимана, израдс ко.мплетне лабораторпје за контролу сировина и атестирање готовпх кропзвода. Према то.ме рачуна се и са даљнм ипвесгитгонн.м улагањи.ма у ову врсгу делатности. 6. ГРАБЕВИНСКО ПРЕДУЗЕБЕ „ГРАДИТЕЉ” Градп халу за смештај занатских радиошта, анекс и плато у погону „Шљункаре". По пројекту предрачунска вредност износи 2.417.197 динара и фчнансира се нз кредита од 1.000.000 динара п сопственим средствима од Ј.465.541 дпнар. Изградња јс у задњој фази, 7. „СТЛНДАРД” 1. ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА „БРАНКО КРСМАНОВИН” Радна организација по инвестиционом програму гради нову производиу халу у површпнп од 13.500 м! чиЈа предрачунска вредпост износи 27.605.104 динара. Изградњом овог објекта биће решено дугогодишњс шггање дорадних одељења као уског грла у производњгг, тако да he on представл>ати целовиту тсхнолошку једипицу дорадс и бпИе повезап са магацпннма за смештај готовпх производа. Оси.м тога што се решава питање уског грла задње фазе израде, додавањем пеколпко мацвша, повсћаће се продуктивност рада п смањиђе се трошковп по основу унутрашiber саобраћаја. Средства су обезбеђена из кредпта у износу од 13.000.000 дпнара и из средстава ралнс органпзацпјс у износу од 17.180.000 динара. МеђутилЕ, коначни објекат ће коштати 41.828.789 дпнара и ових дана отпочеђе друга фаза изградње. Изградња објекта је.отпочста јуна 1974. годгше и очекује се љегбв завршетак у првој половггнп 1975. годипе. Ocilm производнс хале радпа организацмја градк и магаиин у комс he битн смаштешс купатило, ватрогаснн депо, вешерннца и магацин боја чпја јс вредност по пројскту 1.765.720 динара. Средства су обсзбеђена пз 3. ТРГОВИНСКО ПРЕДУЗЕБЕ „ШУМАДША” Радна организација изграђује два објскта-самопослуту и магацин за смеигтај робе. Самопослуга по прсдрачуну треба да ковгта дипара 1.240.371 и финансира се из кредита у износу од 992.000 динара и из сопственнх средстава од 248.371 динара. Изградњо.м ове самопослуге решава се тггањс снабдевап>с потрошача пз околинс Фабрике штофа, модерпизује трговннска мрежа и квалитетније и експедптивнпје опслуживаЕБе потрошача. Радна органнзација из године у.годину прошпрује обпм пословања и допуњује асортимам. Због тога њен магацпнски простор нпје био довољан, па се приступило изградњп лЕаганнна у површини од 1.147 м=. Предрачуиска вредпост пзноси 1.600.000 динара п фпнапсира се из кредита од 1.300.000 и сопственпх извора од динара 300.000. Оба објекта су у завршној фази. Гради халу за цвеће у површини од 506 м*. Предрачунска вредност објекта нзноси 594.673 динара јг фннансира се из кредпта од 480.000 дннара и из средстава Завода за заношл>авање од 180.000 дннара као креднт уз каматну стопу од 2%. Објекат треба да да укупан приход од 1.000.000 динара и доходак од 600.000 динара. Остатак дохотка за прво врсме ће бити довол»аи за покриће ануитета по кредитима. Осим тога треба истаћп да се припрема и друга фаза изградЈБе на ово.м објекту. rilllinillllllllllllll.Ulllltlllll llllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllltIKIIIIIIIlllllllll llllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllltlllllllllilllllllllllltlllllllllllllllttlllt Осннва се грађевински комбинат 4. „БУДУБНОСТ” Изграђује потпуно пов погоп за израду алучелЈсчних ужади за пренос е.лектричнс еиергпјс високог напопа, што се до сада у прнвредп Општинс ннје радило. Овај објекат треба да да укупан приход оД динара 30.080.000 и остатак дохотка односио средства за прошпрепу репродукцнју у нзносу од 4.430.000 дгшара. Објекат но прсдрачуну треба да кошта 2.652.000 дпнара под услово.м да сс градп нов rpabcBvuiCKH објекат. Мећутим, naben је старн објекат који је адаптпраи. Због тога објекат са машпнама кошта 2.253.000 динара. Финансира се из кредита од 1.800.000 динара ч из сопствених извора од 453.000 динара, од чега на грађевински објекат долази 532.000 а остало на машине у износу од дтгнара 1.721.000. Реповнракп хотел „Славија” 8. ДТЗА' (Наставак са стр. 8) Повсћаљем обидга пословаља као и повећаљам глобашнх фииансијсао« резултата, л посебно порасгом пздваЈаља средстава у фондове, нормално се намеће и пигање даљег ширења производнпх калашггета у грађеоипарству. Паралелно са noBehaibeat услова за нова инвестициона улатања, потребно је нзвршити и реасонсгрукцију и замену садашнмх капацитета. На основу пзложегигх података од физиономије рада и резултата пословања радних организација из области грађевинарсгва и грађевинског занатсгва у Отитишг, као и изнстијј елементпма оправданостп интеграције свих организациај, може се рећи да постојан>е четари радне организације у овој области иа гериторији Општине, са ангажован>еа1 основним средствима од 14,8 лги.\иона динара » годшшиш уиупним прЈгходи.ма од 70 милиона динара, представл>а економски опрагдан квантататквни оквир за њјгхово интегракшоно повсзивањс. Оснивањелг грађсвинског комбината откло wao би се досадашњс понашањс радних органпзација у области граћсвинарства и граћевинског занатства, испол>ено кроз подудар иост производЈБс, де^ишично присуство интсреса за међуообнм кооперативни начин сарадњс и др. што је успоравало бржи развој ових делатности од посебног интереса за развој Општинс. Селекцијо.м предмета пословап>а садаитibicx организација из области граћевинарства и граБевинског занатства спешцалнзацијом рада, стварају сс основс за иродуктивнију и оконо.мичнију пропзводшу, што у крајгвој ли иији треба да произведс бржи пораст дохотка, фондова, запослености и животног станларда радних л>ули у оввм ириврсдним лслагностима. ПРОЈЕКЦИЈА РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА ГРАБЕВИНСКОГ КОМБИНАТА У 1975. ГОД. И.мајући у вјгду претпоставку економскс оправданости интеграције оргаппзаццја из области грађевинарства и грађевинског занат ства (повећагБС ооима производњс и услуга, поделу рада и спеццјалпзацију по секторима дслатности оптималније коришћенл постојсher броја запос-^ених и др.) у 1975. годинм треба очеасиватц да Комбинат оствараг укупап приход у износу од 88,8 милиона динара. Ако се има у виду да he све радне органпзацпје које улазе у састав Комбииата \о краја ове годпне оствариви укупан приход од око 70 милиона дтгнара, онда пламирани уаоупан прнход комбшгата од 88,8 мзг.\иона дгшара је реалан. Највећи укупан приход у осквиру камбината трсба да оствари ООУР ви соке н нискоградп>е (31,8 милиона динара) и OOYP за монтажне радове (25 .\ш.\иона Annapa). Подела рада ће се највише одразита код ООУР за завршне занатске радове .Лротрес", с обзиром да из садашње организашгЈе „ГрзЈМггељ" предазе столари, бравари, лимапз« н раднпшг који обавл>ај|у завршне радове. Тако ова ООУР треба да оствари укупам пртгход од 12,5 милиона динара. Концентрахшјо.м .механизашдје и трамспорт них оредстава треба очекиватп да ООУР за мехакизацију, транспорти одржавање својим уздугама осгвари укупан прзгход пзнад 9 ми- .чгона динара. Рачунајући дал>п пораст цена производа и услуга и репромаггеријала, (али са спорииилг порастом), повећањелг обима производње п услуга, бо.\>с оргаиизаццје рада, потпуно анга жоваље ООУР за .монтажпс п ООУР за завр шнс занатскс радовс у области грађевпнарства, трсба очекпвати 'да доходак комбината достигнс јгзнос од 37,7 лшлвока динара у 1975. ТОД1ГНП. Маса .шчнпх доходака комбината досгпићи he пзвос од 28.527 хил»ада динара, док просс чни лични доходак по злпослево.м износ од 1.850 дпнара, а просечпп лзгчнп доходак за 6 .месеци овс године кретао се у пнтервалу од 1.422 — 1.494 динара. Када гчзворпмо о лпчшпг дохоцима ко.мбината, треба папомспути да су у финансијоком плану трошкови н лпчни дохоцц радне заједнице 'заједппчкпх служби расподел>енл на сваку ООУР на основу планираш« личних доходака свакс ООУР, мада би к,иуч за расиода\у мотао битп и осгварени доходак умаiben за уговорнс и законске обавезе. Број запослегппс у комбинату за 1975. го дину износио би 910 радника — на иивоу сала запослешгх у радним организација.ма којс улазе у састав комбинагга. Финаноијока средства прама предвгЊањнма треба да износе 3.676.900 динара. Објекат је требало заврцпгги до 1. децембра 1973. године. Међутим, он још није завршен због закашњења у испоруци и монтажи опреме, али и због нереалпе процене могућности изградње. Због тога co очекује прекорачење његове вредности од 600.000 Annapa. Осим тога тражено је помераље отплате анунтета шт<> је пословна банка прихватпла. ITyurraibe у рад објекга очскујс се до краја 1974. године. У пил^у развоја туристичко-угостител>ске привреде и оправдане потребе за јвдним уређеким објектом као и интереса за стицање дохотка радна организација је приступала модсрнизацији и адаптацији посгојећег угоститељског објекта. По инвестиционом елаборату за адагпацију постојећег хотела „Парк” предрачунска вредност износи 1.895.409 линара и средства су обезбеђена из кредита од 1.100.000 динара и сопственнх извора од 795.409 динара. Међутим, у току изградње дошло је до измена и допуна тако да ће коштати око 3.600.000 динара. 5. .АГРОЕКСПОРТ" Је приступио октобра месеиа 1974. године гтзградњи фабрике адитпва чији грађевински „Градптсљева” cciiepamija шљунка

CTPAHA 10 14 ДАНА ИЗ РАДА КОМИСИЈЕ ЗА ПРЕДСТАВКЕ И ПРИТУЖБЕ Нбзапосленост — камен спотицања • НАЈВЕНИ БРОЈ ПРЕДСТАВКИ ОДНОСИ СЕ НА ТРАЖЕЊЕ ПОМОПИ ЗА РЕШАВАЊЕ ПИТАЊА ЗАПОСЛЕНОСТИ © СТЛМБЕНА ПРОБЛЕМАТИКА НА ДРУГОЛ1 МЕСTY • НИЈЕДНА ЖАЛБА НА РАД ДРЖЛВНИХ ОРГАНЛ о МОГУЕНОСТИ УДОВОЉЕЊА ЗАХТЕВИМА МАЛЕ У протеклих 11 месеии ове го дине упутнло је представке вн шим органима 104 лица из Општине Параћип, тражећи помоћ и ннтервеицнју за рсшавање својих проблема. Од овог броја представкп највише их је упућено на адрссу Кабннета Председника Рспубликс, a noмоћ се најчешће тражи за рсшавање тпггања запослења и пнтаља стана. Све ове представке које су достављсне Комиснји за представке и прптужбе Скупштине Општннс Параћин на разматра ње и ради исгаггивања могућности удовољсЈва странака су брижљиво разматране на седнн цама које редовно одржавају н брижљиво прппремају, с обзиро.м на осетљивост питања која се на н>пма расправљаЈу. О свим налазнма, предузетнм мерама као и могућностима удо вол>ен>а странке се пнсмено обавештавају, а скоро редовно позивају п на усмен разговор како би сс што детаљније стру чна служба упознала са њнховим проблемм.ма. Грађани најчешће у својим представкама траже по.моћ како бн добпли запослење. Највећп број оиих лица је без икаквих квалификација, мада се могу срести н они којн имају и више образовање. На друго.м месту се налазе лииа Koja траже решавање стамбених проблема, а што је најтеже код њих, то је случај да су чес то лица незапослена уједно и без обезбеђеног стана. Од грађана који упућују СБО је представке вишим ооганима налази се и један број лица која су водила неки постгпак илн спор и директно се после прнмљеннх решења обраћају objlm органима, пропуштајући прнлику да у одреБсном року изјаве жалбу овлашћенмп н надлсжним органима. На тај начин они себи аутоматски одузимају права која бн можда ималн да су се обратили на право место и у право време. За истн период председнику Скупштине Општине, обратило се 199 грађана. Од овог 6poja 77 ЛЈша су тражила помођ да би решили пнтање запослења, 41 лице за рошење стамбене ситуације, a 81 лице се обратп ло за оешавагве осталих тпггања међу којнма су: настали пробле.ми пз имовпнскошравннх оноса, интервенцпја за до бнјаље прикључка воде и струје, социјална по.моћ, па све до нарушених брачних и родитељских дужности. II овде је каратеристика да се често грађани директно обраћају председнику пако нису претходно затражили помоћ код стручних служби где бн нначе и без интервенције остварили своја права. Наравно, више је оних који траже да им се изађе у сусрет, алн из објек тивних разлога тешко је да се реше њихова питања, мада се настоји да се у границама могућности удовољи оправданим жел>а.ма. Стручна служба Скупштине Општине која радн на овим питањима наилази у свом раду и на субјекшвне тешкоће. Наиме, често не добија на време, пли их никако не добија одре Бене податке од радних орга низација, која с\> од интереса за отклањање одређених проб лема за које су заннтересовани баш њпхови радници. Боље разул1евање на овом плану би умногоме олакшало рад службе за благовременије обавештавање странака и евентуално њихово удовол>авање. Панорама града под снегом НАША ПОСЛА Баре, баре!!... Чудни смо ми неки људи. Правимо да бисмо разграБивали или да бисмо градили. Да бслехси дневна и недељна, штампа. „Асвалтиране улице, подигнути трае. нати терсни, изграћени паркинг простори". Волимо да нал1 град буде леп, чист, урсдан. Cpehvie. .ио га и дотерујемо. Главну смо улицу асфалтирали, јер доста је било турске калдрме. До?овор кућу гради. Договорено учињено. Како учињено? Аљкаво и песавесно. Код споменика тротоар је испод нивоа nvra. Пад/iv кише, отопи се снег, створило се мало језеро! Неко у шали додаје: „Да ли he Параћ da се „noeaAtnupu" иа да броди соојом скелом" Аутомобили купају нрол« Г,говкс лете ко са биоскопског платна. Комисија за представке и притужбе раз.матра све приспсле предметс укључујући и one анонимне јер се понекад и у њима могу наћи оправдани приговори. И још једна карактеристика: V овом перноду није било ни ћтовог фонда Савет Титовог фонда Општине доделио је двапаест сптендија студентима виших ц високпх школа и левет стипендија ученпцп.ма средњих школа. Стипендије су лолел»ене студентима: Зорки Шрбац н Спстлани Борђгвић за студирање медицинског факултета; Предрагу Марковићу за студирање на факултету полипгчких HayKa; Марнцн Мнхајлов за ст\'диран>е на правном факултету; Светланн Ннрић за студнрање на фармацеутском факултету; Радмили Пењнн, Љиљанп Мило савл>евнћ н Радосаву Шесто за студнрање па прпродно-математичком факултету; Зорану Вслисављевићу за студнрање једне представке упућене па рад државних органа што го* вори да су неправилности којих је некада и било сада ско ро искорењене. С. Обрадовић Слика друга. Ситуација иста, место догаћаја ни сто метара од центра. Паркинг простор испред Ламеле. Ауто. мобили до „колена" у води. „Аамелци ** у чизмама. Вла. сници аутомобила богораде и заврнутих ногавица цупкају око кола. Сапутници безбедни на тротоару, чекају нојеву барку да се појави. Језеро чека мелиорацију тј. сукце да гране. Смешно и истинито. Паркинг у „рупи", а кишне канализације нема или постоји али стањс, као и обичп^. :"дно. на економском факултету; Јовнци Богдановићу за студнрање на електротехннчком факул тету; Лаубишп Златковићу за студирање на технолошком факултету п Драгославу Милојевићу за студије на вишој школи за унутрашње послове. Ученици средњих школа: Марица Станковпћ и Бранка Митнћ (средња медицинска); Ненад Раиђеловић, Милан Мнлојевнћ и Радмила Котих (еко номска срсдња школа; Дуппша Михајлов п Толшслав Петровић (машинска средња техннчка школа); Мирко МиленковиП (средња пољопривредна школа) и Слађана Ненадовић (гнмназија). Слика ipeha. Ово је година цветних булевара и зелених паркова. Покренута је акција „Пара1шн у цвећу". Помпезно и лепо. Али, не лези враже, и те се лепе иде, је, одједном, претеорише у npax и пепео. Ко за инат оао је година копања и градње. Копају се улице за ка. нализацију, пресвлаче се нооим рухом. Но све то није страшно. Друго нешто није јасно. Да би с.ио оплеменили животну средину простор испред зграда на кеју је озелењен. ■ Направљена је мала оаза цвећа и зеленила. Али, свуда нас то ААИ мучи, dohotue неке машине и гарави људи набреклих мишица и тврди на речи. Маиише знају свој посао. Оне су „програмиране" да раде, да ко. пају. За неуобичајено кратко време снажне кашике ба. гера поцепаше утробу наше зелене оазе. Људи и машине знају сеој посао. Оне су тако „нрограмиране". На крају, време је да се зашсгамо. Могу ли да се name лепе и ху.чане идеје и планови „програмирају"? М. И. РазматраЈућп стање бсзбедности сао браћаЈа и проходности путева на подручју Општине, поводом већих снежних падавина, Извршни савет Скупштнне Општине Параћин, одржао је ванредну седтту 16. децембра 1974. године са коЈс издоје следећс САОПШТЕЊЕ I. Надлежни органи и организаиије предузимали су одговарајуће мере за обезбеђен>е проходности путева и нормалног одвијања саобраћаја у случају озбиљнијих еле.ментарних непогода, али те мере нису биле довољне, па су већс снежне падавпне 14. и 15. децембра ове године дочека.\ЈЈ неспремни. Из предњих разлога дошло је до обуставе јавног саобраћаја на релација.ма: Параћин — Мирнловац — Плана, Поповац — Стубица, Поповац — Бул»ане — Салудовац — Горња Мутница и још неким. Истовре.мено саобраћај је отежан и на осталим путевима III и IV реда на поАручју Општине, с обзнром да се још иије приступило ук.\ан>ању снега са коловоза. II. Извршшг савег констатује да у Општпни не постоји потребна механнзација за ефикасно рашчишћавање ули ца н путева од већпх снежних падавина и наноса, па препоручује одговарајућим фондовљма да обезбеде потребна оредства за ове сврхе, која би се ттоверила одговар; jyhoj организапији на управљање и наменско коришћење. III. Извршнн савет усвојио је план органнзова1Ба ц рада зимске службе којим је детал>но утврдно права и обавезе појсдиних органа н организација у области обезбсВивања саобраћаја у зим ском периоду. Посебно је обавезао Завод за комунадне послове и урбашгзам Параћин да органнзује преко специјалнзованих органнзацнја ЧЈгшћење путева и улица од снега и лсда и о.могућп безбедно одвија ље саобраћаја. IV. Извршнп савст an&wje на све грађане и раднс органнзације да испред свајих стамбсжгх и пословгпгх просторија родовно чпсте тротоаре од снега и лсда, а наллежне органе оиазезује да пооштре контролу н крлтернјуме казненс полнтикс над спровођсње.м пропнсашгх мера. V. Извршни савст апслује п па органе меоних заједница на подручју Општнне да у складу са својим овлашће Јвима предузнмају одговарајуће мерс за уклањаље смепви у саобраћају паста лих услед снежт1х п&давина. V том смислу потребно је да сс акпгвмрају штабовп цпвилне зашгнте меснкх ззједшша чнј-н he пад коордшшратп н пружатн одговарајућу помоћ Општилски ) штаб цнзплне зашпгте. * БЕЗБЕДНОСТ НА ПУТЕВИМА ■ ■ ■ у - ' - путвва На основу чл. 329. Статута Скупштине опигпше Параћин, Извршни савет, на својој варедној седннци од 16. 12. 1974. године, донео је П Л A Н ЗИМСКЕ СЛУЖБЕ ОДРЖАВАЊА НА ПУТЕВИМА НА ПОДРУЧУ ОПШТИНЕ ПАРАБИН 1) Магистралне и регионалне ггутеве — путева 1, II и III реда на подручју Огпптине одржавају специјализоване органпзације — предузећа за путеве, свака за своје подручје у складу са своји.м плановима зимске службе а из којих планова се внди: а) Предузсће за путеве „Крагујевац” из Крагујевца, за подручје Општине Параћин, има пункт у Буприји, организовану службу одржавања и потпребну механизациЈу за обезбеђнвање нормалног одвијања саобраћаја у зимском периоду и то: — Пут I реда Београд — Ниш, као најважнија саобраћајннца .мора бити проходна у свако доба дана и ноћи, и.ма три смене радннка са опремом за уклаљање снега и предвиђена је употреба и нндустријске солп у случају поледице, — Пут III реда Буприја — Појате, је у друго.м плану н и.ма само за један степен ма1би значај од првог а интервенција је предвиђена истовремено, — Пут Гиље — Обреж, је у Ш. категорији и љегово чншћење је предвиђсио тек Kaya се оспособе за нормалан саобраћај свн путеви I if II категорнје. На ова два путна правца одређен је рад v једној смени (3 — 10 часова). Све пнформацнје о проходностн ових путева добијају се на телефон 035 80-200, где се пријављују и све евентуалне с.метње у саобраћају које настану због снега, поледпце и слпчно. б) Предузеће за путеве .Дајечар” нз Зајечара, за подручје Општине Параћнн, такоbe и.ма организовану службу одржавања н обезбеђену механизацију којом треоа да обезбеди нзрмално одвпјање саобраћаја у зимско.м периоду, и то: — Пут I реда Параћии — Зајечар и — Пут III реда Давидовац — Поповац (ве- »а пут бр. 5/1), при че.му није ближе одрећен начин н обн.м интервепније, већ само спн сак л>удства п .механизацмје који се анга- 'Кују у случају зпмскпх сметњн у саобраћају. Све информапије о проходности ових nvтева добијају се на телефон 019 (22-334), где сс такође пријављују и евентуалне сметњс у саобраћају услед снега, поледнце и сл. 2) Локалне путеве-путеве IV реда и некатегорисане на подручју Општине на који.ма је регистрован редован аутобускн саобраћај одржава, односно, организује одржавање Завод за комуналне послове и урбанизам Параћин у ком цил>у сачнњава одговарајуће аранжмане са специјализованим организацијама за чишћење снега и леда или посипање одговорајућим матернјало.м и н>еговим ук/\ањањем по престанку сметњп због којих је расут. Завод за комуналне послове и урбанизам организује и одржаванл у стаљу безбедностн за саобраћај и градске улице у ПараВину, a нарочнто прилазнс улице којс се везују на магистралне путеве у складу са плановима предузећа за путеве која се старају о obilm путевнма. 3) 0 осталпм путевима у зимском периоду у цнл>у обезбеђивања њихове проходности код снега или леда, у складу са постојећим прописима старају сс месне заједницс свака на свом педручју. 4) У случају већнх сметњп у саобраћају услед озбиљних снежннх наноса или трајније последице, Штаб цнвилне заштите предузш>а ванредне мере у складу са законом даГрад је почетко.м децембра освануо под снегом тим овлашћењима на свим саобраћајшшама од тач. 1. до 3. овог Плана. 5) Све информације о проходности путева на подручју Општине Параћин даје надлежни орган за унутрашн>е пословс, коме се пријављују и све сметње у саобраћају. Овај орган, у складу са овим Планом олмах налаже одговарајућој организацијп (Предгзећу за путеве нли Заводу за комуналне послове н урбанизам) на основу члана 20. Закона о осиовама безбедностн саобраћаја на путевпма („Сл лист СФРЈ”, бр. 17/74), предузиман>е мера да се настале сметње отклоне н обезбеди несметано одвијање саобраћаја. Ииформаније п пријаве се дају на тел. 92. 6) У случају сметљи у саобраћају услел снежних наноса, по,\едице п слично ннформације достављају: — месне заједннцс, — месне канцеларије, — АТП |лВелл1отранст" Купрнја —• аутобуска станица Параћин, — Предузеће ПТТ Саобраћаја — једининд Параћин. 7) Информацнје о проходностп путева за јавност и наллежне органе даје искљкучиво тгадлежни орган за унутрашње послове.

14 ДАНА СТРЛНЛ II РАДНИЦИ ПЕСНИЦИ AKO ME ДОБРО СХВАТИШ Ту јс свих мојих радости крај Од задњег услова npohotuc годинс три He наћох друга всрног у животу Ако мс добро схватиш друг ми буди Ти To tic join једна радост бити моја Њу ћу бројат на прсту ссдмом Остаћс празна join трц прста моја Зјапс отворснс двери у срцу лсднолг. Срба Јованосић, радник у „Јединству' * ПОД ОСКОРУШОМ ПОДНЕ Растатс неилодови изроди мојих тежњи отровнс змијв у.иесто плода носите а кад се препуни бездан мојих чежњи најлакшу смрт he те измолити Pacnehy вас на крила Душс да вас благом оштрицом кида a ја tty сс у освети због Оскорушс пакосно смсјати аза иебсског зида Бранислав Николић, радник у „Шумадији'‘ Песмо наших мраотаца Ој Мораво Јављај зору рану Руменилом иремазану Језом дрхћс роса Санак грли на јастуку коса Тнхо њишу пробу1)енс граис Сунцем птицс распеванс Ој Мораво Пева цвет у коси Док девојка бели венац ttocu /1 кад девер јс изводн Та је песма разоноди Ој Мораво Поље брда и долови Што Морава оплови Душан Буннћ, радник у ПИК-у ВУПРИЈА МОЈ ВОЉЕНИ ГРАДЕ Да ли си jota чвек мален и пун жутога лшаћа као некада Да ли си jota увек онај град у .мо.ме срцу иашсан златаи.и словима. Снежана Савић, Учснаца Техничке текстилне школе ОЈ МОРАВО Ој Морво Плава косо сочној срава И плуг када бразду нрави V сетви и жетви Те сс пес.чс тежак ссти Длан рапави кад летину спасава У спарини душа кад сканава Ова песма освежава Ој Мораво Класје пева Са кошавом у дуету Наставља је tueea У веселом лету Ој Мораво Песмо ораница Вијугање плетеница Свирко фрулс крај оваца КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ ГУРМАНСКА MY ЖЕЉА ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ ДОБАР РОШТИЛ, КОД „ОРАЧА" In memoriain КОСТА ППРОВИЋ Параћин је 3. нове.мбра из гебио једног од старијих, ако не и најстарпјег сим патизера, најпре радничког покрета, а касније ПОР-а врсног активисту, човека ко ји је свим сврјим бићем при падао радничкој к.\аси, a својом лдбављу и радом до принео нзградњп наше Општине, нарочито v тешким и проблеми.ма и дилсмама бременитим поратним годн« нама. Y 85. години живота. мзмучен болешћу. која је и последица терора, у.мро ic Коста Петровић. Покојни Петровић tie рођеи 1889. годинс v породшш спромашног паланачког ковача. Изу чио је кројачкл занаг и од раног детиљства упознао горчину сиро.маштва, експло атацпје и друштвенс нсправ де. Рано сс определио за рад ничкл покрет и активно учествовао V н»ему. Чнтава његова породица јс на овај и.\и онај начин доприноспла борби радника, а касније и борби црошв окупатора и његових издајннка. Кћп покојног Косте, ученица Учитељске школе Жнвка Петровић. свирепо је заклана у крвавој ноћи обрачуна, када ie Параћвн животима својих недчжних гра ђана аванстграо цсну слобо де . После ослобођеп>а однос no од 1944. године Косга Петровић учествује па среБивању и организовању спаб девања и изналажењу могућности да се ублажс после * лице окупације. Био јс од бориик Среског одбора, један од тцјвих послашгка и дугогодишњи поуздаш! акти виста. Н>егови.м одласко.м из name средине Параћин је изгубио још једпог id плејадс оиих Koiif cv удапали те .ме«\>е налредно.м радничко.м покрету v нашој средини. ИЗ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПРЕДСТАВЛјАМО ВЛМ ООУР,.ЈУГОПЕТРОЛ“ ПАРАКИН »»ЈЈНИИШдобросцоснвдннн У Српској фаорици стакла бравар који јс добио 2800 дипа 11 ’ “ поклања се велика пажња новаторству н рациопалнзација- .ма и другн.м видовима унапређења пропзводњс и повећања продуктпвности. Напорп радпнка и стручњака у овој областп стнмулишу сс п новчанчм даваљнма (наградама). Почетком овог месеиа Раднпчкн савет раднс организаипјс усвојио је удлуку о награђивању групе радннка из Другс основне организацнје удруженог рада су.мом од 15 хнљада динара за успелу ранионализаиију на vpc ђајпма којп су у Фабриии познати под п.мено.м „сгакерп". To јс био повод да се обоатимо пнжењеру БРАНКУ ЛАЗИБУ, референту за одржавањс пратећих уређаја у II 00YP да објасни значај успсха narpabcннх радника. „Стакери" jlu-c угурпвач служи за угуравање стакларских производа који нду директноиз маши.нс која их производп у пећ за одгревање хладњачу, — рекао је инжењер Аазић — у којој долазн ло ану.шрања унутрашљих напона v артиклу, да би се по изласку из хлад1вачс добпо пропзвод спре.ман за тржиштс. Код нас су постојалс, а и данас постоје, впше врста ових угуривача (стакера), јер смо тражилп пајоптпмалнијс рсшсње, то јест стакер који при угуривању не обара производс, ла има довољно велики ход да би производс дубл>е убацио у пећ нтд. Тако смо кушсмг трн „стакера" пта.уијанске производње чпји велпкн недостатак је бпо механпзам за спнхрони * зацију рада „стакера", а којп је био временски на принципу сталног механпзма. Тај педостатак сс састојао у великој преосетлшвости што јс проузроковало чешће застоје п губитке у производљп. Поменути недостатак јс успешно отклоњен на тај пачип што је „стакер" сннхронизован са транспортером механпчкопнеуматским пугем. Ово јс такође измењено код свих нталијанских „стакера" па је н»нхов рад сада далеко бол>н. Застоји су сада веома ретки a то се повољно одражава на пронзводњу и продуктивност." Упорпим радо.м рационалпзацију су пзвршилч радниип одржаваоци и то МИЛАН ЈОВИБ п СВЕТОМИР ЈАНИКИЈЕВИН, ВКВ бравари који су награђени са по 3600 динара, МИЛУТИН ЈОВАНОВИБ, ВКВ САОПШТЕЊЕ са састанка правосудних ОРГАНА И АДВОКАТА Недавно је одржан састанак судија Општинског суда у Параћину и адвоката на подручју овог суда, проширен са представницц.ма друштвено-политич кпх органпзацпја, Општинског јавног тужилаштва и Правобранплаштва. На састапку јс констатоваво следеће: — Општинскп суд у Параћпну н остали правосудни оргапп имају задатак да пружс заштиту грађанпма, раднпм организацијама и заједницама у остваривању права која су нм подређена да гонс извршиоце крпвпчнпх дела п изричу казпс и на тај начип допрпиосс јачању уставности п законптоспј у најзначајнијим областпма нашег друштвеног живота, у области заштите друштвсне имовине као заједнпчког добра и основу егзистенцнјс раднпх л»уди н целс нашс самоуправио заједнице, у обласпг зашпггс самоуправнпх и личшгх гграва радних ^уддг и нашег уставпог порстка. Пружитп судску заштиту значи судпти брзо и квалптетно II обезбедити брзо пзвршење судскс одлуке. Адвокатура јс друштвена служба п јсдан део правосудШЕХ органа. Она јс неопходно потребна нашс.м друштву, јср предСтавља стручну службу за пружањс правпе помоћи граћанп.ма, органпзацијама н заједницама. — Y раду правосуднпх органа и адвокатурс има доста недостатака v организовању рада, у неодговорностп за рад, педисциплипн и педовољпом ра колико и ЖИВОТА ГВОЗДЕ НОВИБ, КВ бравар. МАРКОВИБ ВЛАДИМИР, техппчар narpaben јс са 1500 динара и МИОДРАГ ЖИВАДИНОВИБ, лреар са 70 динара. РАД НОВЕ МЕШАОНИЦЕ У Сригској фабриип стакла пуштена јс у пробни погон нова аутоматска мсшаонииа за прппрему спровина капацнтета 1.000 тона за 24 часа, за коју ј.е ннвестирано 44 мплнона динара. Извођачи радова су билп прсдузећа .,Градитсл>" из Горњег Милановца и „Гоша" пз С.медсревскс Паланкс а савремена опре.ма куп\>ена је од јед нс западнонемачкс фнрме. Првп резултатп рада аутоматскс мешаоницс су задовољавајућп па сс очекује ла ћс сс период уходаваља завршптп до краја овс годинс. Вншс од стотпну радника који су радилп у старој мсшаоници распоређују сс па пова радпа мсста . Д. г. ПЕНЗИОНЕРП НИСУ ЗАБОРАВЛјЕНИ Пред сваку Нову годп iiv Удружсњс пензпопера додељујс малу помоћ сво ј|Ш члановпма са малнм пензпја.ма, болесним плн пзне.моглим. Тако ie п ове годинс noKu\oit — чес титкс пришгло 40 пеизпонера. Одређена Kowncia Удру жења обишла ic болеснс н немоћнс пензиоисре. па је па основу њпхових пре Mora п додсл>нвана помоћ. Помоћ пије велика, no 200 динара, али јс то до каз да стари inrcv забора вљенп. и да јс њихоп ми нули рад допопнео разво ју нашег друштва. М. А. кзвршавању задагака којс јс друштво овим органима поверпло. Стога је на састанку копстатовано да је нужно усга.гптц праксу чешћег одржавања оваквпх заједничких састанака радн самокритичког н критичког оноњпваља како овп оргаии извршавају поверенс задатке и свс оно што друштво V садашњем тренутку од љпх тра жн и како v извршавању ових задатака међусобно сарађују. — Судпјс су замерилп адвокатима да сс у свом раду пе придржавају у потпуности прпц пипа адвокатске етпкс као што су: савестан рад, стручно обавл>ање адвокатскпх послова, законскп рад и однос према клијепти.ма. Кршећи ове прннцппс вређа се адвокатска етпка н нарушава углсд адвокатурс a суду сс опе.могућава да брзо н сфикасно ради н пзвршава својо одлукс. Слабости у раду адвокатуре огледају сс утлавмом у ппсању нспогпуних н псјасипх поднесака, у непоштова ity адвокатске тарпфе, у настојаљу да се завсдс суд п добијс снор иако је јасно п само.м адвокату да њсгов клијент нијс у праву, у спречавању странака да сс пред судо.м поравнавају и тако брзо решс пасталп спор, v долажељу па cybeine нспрппље.мљснп, у нредлагашу нових доказа који нису у вези са предметом спора у цил>у одуговлачења посгупка, у недолажењу па суБења па поступак мирује а затим сс ставља предлог ла сс поступак паставн па сс опет не долази на cybeise тако да поступак понозо мирује н тако сс непотребно охугвлачи, у пнсању непотпуипх жалОвпх дана поссшли с.мо „Југопегрол” Параћип којп рали као ООУР у оквпру .Југопетрола — Београд а овај у саставу Комбината пафтнс нндусгријс „Нафтагас” Новп Сал. Разговара-ui смо са управпиком овс Основне организашЈЈс удруженога рада, другом Миланом Марпнковићем, који па.м сс лубазно одазвао и на наша многобројна пптања рскао следеће о раду »Југопсгрола” Параћин: — Почеци развоја овс основпс органмзације удруженог рада везани су за 1944. годину, када је v Параћипу осповано Предузеће за промет нафте н ibCHiix деривата под имепом „Нафта” са 11 запосленнх раднпка. Исто предузећс сс у 1945. 1-одини прппаја прсдузећс „Југопетрол” нз Бсограда н тс го- ,мшс јс п lurpabena прва бензинска станица код сточнс пијаце. Y 1964. го.хпнп нзграђено јс стовариштс н бензинска ста шша па ауто путу. Из сопствеппх средстава пзграђена је 1966. бензинска станина V Ражн»у и друга па ауто путу, а такођс и бензинска сташтца кол Школског центра, а у 1969. друга бензпнска сташпда у Ражњу. Данас ООУР „Југопетрол” Параћпп има 7 бензинciaix станица и стоварпштс ко јс одговара потребама за сада постојећих бензинских станица. као и 42 запослена радника. Простире се са својпм капацитетом на територији општине Параћин и Ражањ. Ова ООУР се прнлагодила амандманским прпнцнпи.ма одмах по доношељг нстих п тада јс noсловала без својсгва правног ЛЈгца. Са доношељем нових законских прописа ова ООУР се конститутсала као радпа орrainnaiuija са својсгвом правпог лица као н посебног жиро рачуна. ООУР „Јутопетрол" Па pahinr пма радшгчки савст п осгала самоуправна тсла као и пратећа пормативна акта п самостално одлучујс о свим важним пптањпма која су о\ пптереса за ООУР, такоЈзс и.ма п својс представнпкс у централном ралнпчком савету у ок впру Комбината. Како бп побол>шао стандард својих ралника, OOYP o6e36ebyjc бонове за исхрану у вредностн ол 12,00 динара за свакп раднп лан н v том смчслу склопл>еп јс vrOBOD са Робном кућом .,IUv.\ia.\nia” која обезбеђује оброк. Такођс, обсзбеђује сс плаћенп поевоз запослених ло радног места оним радппцн.ма бн, у нстакснрању подпссака п тако дал>с. Суднјама јс замерапо да су спорн у раду, да и.мају велпкп број предмета по којнма се дуже вре.мс не заказују главне расправс, да се споро судн, да се главнс расправе одлажу због тога што предметн нису спојени јер суд има песређену архпву, да сс па суђење не познвају пуномоћницп сгранака, чс сто сс претоварају главнс расправс, не поштујс адвокатска тарифа кроз одмеравање трошкова, споро сс спроводп поступак нзвршења. Општа јс оцсна да је тарифа судскнх такса висока, да су допрнносп на награде вешгака сувише високц што oiuepehyje странкс, да у Општннн цвета падрипнсарство а протпв овог друштвеног зла ништа сс нс иредузнма, да јс доставна служба лоша због чега се главне расправе н претресп одлажу те сс и на овај начпн одуговлачн поступак; Однос суда са оста лим органи.ма није на висини. На основу Kpirni4Ktix и самокрнтичкпх оцена рада и webvсобннх односа н сарадп>е у раду на састанку су лонетн слслс1н< ЗАКЉУЧЦИ о Сви правосудни органн у^учујући и адвокатуру дужпи су да савесно, брзо п квали * тстпо обављају свој дсо послопа које пл! је друштво поверило. © Адвокаги су дужнн да своје послове обављају савесио 11 стручно у складу са начелом адвокатске етике. Дужнп су ла поднеске пншу урсдно п да их такснрају, да на суђен>с долазе припремљенн и да својим стручппм радом помогну судији да што пре оконча поступак у појединим предмепша. • Општпнскн суд јс дужап којн станују пан Параћина п Ражња a п онима који имају до три станичнс релацијс. OOVP јс регулисала давањс сга.мбошгх кредита, као и за куповипу станова, па јс за ту сврху обезбсђено за ову голлпу 300.000 дипара, а за идућу 1975. предвпђа сс 500.000 динара. Око 90 одсто запослеиих п.мају рсгулисапо ста.мбено гштањс. Присек при.мања личног дохотка за овг годину износп 2.195 дннара. У пдућој годпнп .Југопетрол” he да инвестира негде око три милиона динара у догралњу магацинског просгора п приступног пута, као и нзградњу бензинских ауто.мата код ностојећс бензннскс станицс п стоваришта. Beh у овој годннн нешто од тога јс урађено. Планира сс п изтоад1Ба бснзннскс станицс у Поповцу. Ново.м систематизаиијо.м прсдвиВа се отварањс пових радних месга. Што сс тпчс продаје бензпна п друтог ове године повећана је потражља за 23 одсто у односу на прошлу годЈшу. а опала ic продаја лож ула за 50 одсто. На крају пашег разговора љубазни \з1г»авнпк нам ic поручио да у овс зп.мскс дане, уз великс напорс п залагање ислог колектпва. можемо да очсKvie.\io добру спабдсвеност и брзу услуге. С. Узелап мисли о СТАРОСТИ На млад чоаек сае може, нити стар све не .иоже. Пс трсба сс плаиаЛги старости, јср опа ае траје дуго. За старост јс уврсда кад је иоштују из сажаљс1ба. Кад стар човек прича о својој прохујалој младости, он тиме своју старост чини jota туЖ' иијо.ч. Усамљеноат стараца је npwi чин tbuxoeoi у.чирања. Обогати.ио сс искуством кад нам јс оао најмањс потребно — у старости. Тада много знаAto, али мало можемо. Чедомир Д. Јовановпћ да нреиснита досадашњу органнзацију свога рада, да попунп радно место пријемног радннка п архнвара као и да формира посебну службу извршсља са стги\ннл1 извршним оргаЈт.ма, да предмете узима у рад по реду хптностп и да посебж/ пажњу пок.\онп раду на предмстнма заштнте друштвене имо вннс п самоуправнпх права рад нпх л->уди, да предузи.мају хитнс мерс у цнл>у .ип<видирања иаго.миланих предмета id pamiјс године. о Заоштрити питање личне п раднс одговорности свпх радника правосудних органа п адвокат^рс, њиховог односа пре.ма добпјеним задацима, односа пре.ма странкама и коикретппм предмети.ма које обраbyjy. Против појелинаца kojii ycipajv у cBojiLM бирократским схватањпма и бпрократским понашање.м предузетн мере као што су: обавештава1Бе Адвокатскс коморс н Скупштине он1UTHHC Параћин. о Успоставити iom бол>у к ксЈНСретнпју сарадљу свих ппавосудпих оргцна са Одел>ен>ем за уп\трашн»с послове, пнспекип јски.м службама н органима удружсног рада п стално усавр шавати методологију те сарадњс кроз рад па конкретшш ирсдмегп.ма. Y то.м ипл>у одржатн састанак са Одељењем за унутрашњс послове, пнспекипјским Службама, Службом друштвеног кљиговодства, а све радн заједннчкс оиене досалашље сарадње п пзграђива1ва метола будућс сарадљс заједннч« ког рада. о Да свп правосуднп органи вишс него да сада ннформишу јавност о свом раду преко средстава јавног 1шформпсања.

CTPAHA 12 14 ДАНА ЈУБИЛЕЈ РАДНЕ ПОБЕДЕ У ХАЛАМА ИЗ АЛБУМА ФОТОРЕПОРТЕРА Две деценије ,5Шумад|ИЈе“ МАЈСТОР ЖИВОРАД И ЊЕГОВИ БРАбАРИ Прошло је, или тачније, 17. овог месеца напуннло се 20 година од када је пз бившег Среског савеза зслљораднич * ких задруга основано Трговннско предузећс на велико „Шу мадија”. Компараштја 1954. — 1974. го дине шта показује? Организаиија „Шумадија”, по .оснивању, постајс посилац пнтеграционих пронеса на под ручју нашег репЈОна. Од 1959. године када је била прва, до 1971. године, вре.ме последње интеграцнје. било је укупно 7 таквнх подухвата. Сигурно је, да је најзначајниш онај нз 1970. године са ОТП „Атекс” из Београда, v коме смо п данас. Повећаље промета у овом периоду је веома велико. Поче ло се од 30.000.000 линапа и до турало до преко 3000.000.000 ди напа. Фотмовска средства од 9.750,000 динара за obv годину npv*/Kajy гаранпију дал»ег нап ретка. Када ie основано, предгзеће Је имало 16 радника и нешто мадо копионог ^осгопа. Данас их v пт**ст ООУР-а има wvnно 646. Запос/\ени су v 32.000 м2 прола?чог гтпостора који покри ва 145 објеката. Впата младима и стргчнима су отворена. За неколико задЈЗВОР" ПРЕД ЖЕГРДЦ1Ј0М Рекоше нам његови друговн да је Живорад један од највреднијих мајстора, из најбоље групе бравара у „Пролетеру' Пекарско предузеће „Из вор” ie ггоед интегранијо.м. Постоје три могућности спајања овог предузећа: са Житом чином" »з Светозарева, Тргрвин ским поедузећем „Шу.ма- < -Лија" или са ИПК „Сер во Михал,” нз Зрељанкна. Офор.мљене cv поссб не комисије које треба да Hcmrraiy све трн моп/ ћНОСТИ и HajnOlOAHHjv предлаже збор\' радих л>у ди. До краја месеца пре говори ће се привесггн кра ју и већ у првом кварталу идуће године „Извор” ће пословати у окњнх годтгна запошљено је 20 радника са вишо.м н високом стручном спре.мо.м. Примања запошљених су у просеку 2.087 динара. Брига за радне људс заузима поссбно место у овом колсктнву. До сада је подељепо 14 станова и преко 1.700.000 дп нара за индивидуалну стамбену пзградњу. Могућности дошколовавања н стручног усавршавања радника су веома велики (плаћене птколарине, плаћено одсус-. тво за полагање истпгта и др). Синднкат води посебну бригу о сопијалним случајевима. Посматоајући наттоед издо- ■ жено. п чињенипе да ie ,ДИу | мадија” једна од највећих op- i ганизашпа удруженог рада у наптој општини ттитали смо ге неиалног лиоектопа Заједнице Јова«а Марковића: — Куда дал>е? — He смемо стати, одговорпо ie. Мопамо још брже ићп напред. Досадашн>п резултати и млади. којих има v завидном 6noiv v наптем колективг, cv ситхгона залога ioni бржег , pa^Boia и напоетка”. Е па, дгнггарипе и дрггови, „Шгмадпнпн” срећно у будућност! Милош Димитријевић виру нове пнтеграционе целине. — Наше предузеће везује cboJv интеграцију како за своје интересе та ко и за интереса града. Интегаиија ће се довошп in тако да сав бруто продукат и доходак ос тане нама, заправо општи IM Параћин, објаснила нам ie Лзубинка Нешић, заменик директора. Y овим условнма ..Из вор” ће запослити још двадесетак радника ч поо итрити свој асортиман н капашгтете. Живорад Прокић, впсококвалификоваип бравар, већ осамнаест годпна непрекидио ради у Фабрици текстнлних машина „Пролетер”. За то време доживео ннтересантну судбину свог предузећа, радовао сс II био тужан, алп га inijc напуштао кад је било најтеже. Ове године добпо је похвални« цу, јавио признање за песебвчан рад II залагање у колектнву. /Кпвзрад Прокић Најбоља радна група у „Пролетеру" „Параћинка" је 22. децембра свечано прославила свој јубилеј, 50. године постојаља. На свечаној седниџи колектива, која је одржана у ca.ni Позоришта, уручено је 12 плакета радницима са преко 20 годнпа радног стажа. и 32 дипломе рад ницима са преко 15 година радног стажа. Плакетс је награЈзснпма предао Мплпја Живановнћ, председник Синдиката, а дипломе Радиша Милојевић, председник Збора радних л»уди. Реферат о развоју Фабрике — Мп смо стално заједно, сбјашљавао нам мајстор Живо рад успех своје групе, и всП смо добро уиграни. To су махом старијп и озбилг нији људи, који својим задацима прнлазе врло савесно. Живорад неће да се помири са ласкавим назнво.м најбољек Истиче и друга имена, п скрспс разговор на радне победе целс своје групе. И идуће годинс Живорадова радна група наставиће ход у нове успехе. Бора Диннћ, Boia Младеновнћ, Драгомир Ристић, Миле НнкодијевнН, Доаган Голубовић, Мнлија Ракић, Душан Пешнћ, и други радници „Пролетера”, још јаче п сложније ће замахивати чекићем. Другарство са радног места преноси се п на кућу. НриЈател>и за вре.ме радног времена остају пријатељи п у часовима одмора. Тако ће Живорад Нову годину дочекати заједно са групом сабораца са посла. На крају, Живорад Прокић, скримни човек и добар мајстор честитао је Нову годину свом колективу, пожелевши бол>у ор' ганизацију пословања, нов машински парк II друге успехе. Изашао је и утонуо у вреву металних звукова, која је клибуиала, пенила се и далеко одјекивала. М. ДидштријевиИ ВАРИЛАЦ Снилшо: М. Вучковић Свечаност у »Параћинки« за протеклих 50 година постојања прочптао јс Томислав Жп вановић, председнпк Ралничког савета. Прослави су присукггвоваде бројнс званице, предстрвниип друштвено-политичкмх п радиих организацпја ПараИпиа и Нуприје и пословни прнјагеди. Свечаности ie присустврвао п друг Милугпн Милошсвпћ, иотпредседнпк Републичкс копференције ССРН Србијс Д. А. piiiiiiHniiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiifitiiiitiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiHiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiifiiniiiiiiiiiiiiiHiiHiiiimiijiiiiinmiiiiiiiitiiHiiniiiiiniiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiitiiiiiiiiiiiitriiniiiiiiitiiiiiiiittiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiimttiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiituiiiiiiii uin" Драгомир Бодић Негде сам прочнтао да је довољно са.мо живети у покорности да би се сачувао мир, ведрина погледа, па чак и срећа. Али да није тако, уверио ме ie јучерашњи дан. Све што сам видео п доживео било је мучно, болно, горко, пуно гађења и срамоте. Ни трага сигурности и спокојству у живо ту без противлЈеља. Пре подне је. Ведар летњн дан. Иза мо је куће, путе.м преко бедема, ретко да прође по које чељаде нз села и у пол>е. Алн су школско двориште и игралиигте били пунп немачкпх војннка, који су се, као по неко.м плацу, кретали та.мо-амо. Једни су полунаги сушили рубље на гранама младих шљива и остацима школске дрвене ограде; други су стајали или седели у групама испред шатора и ка.миона, чистили оружје, јели тајин премазујући преко хлеба маргарин или мар.меладу спретно и практично бајонети.ма који су светлуцали на сунцу. Док су, на изглед спокојни, разбацивали око себе празне лимене конзерве као да су нешто очекивали. Уствари радило се о оној малоумницп пз суседног села. Већ два дана се надају да ће, не трагајући нарочито за њом, доћи са.ма, она која сеје болест међу немачке војнике више од пола године. Извеиггајн трупа, које су се овде задржавале, сасвим нзвесно су указивали на то да је жарнште у нашс.м .месту. Пополне је требало да крену даље цела батерија, па оу војници, одређени да мотре на пролазнике, заустављалн и проверавали ревносно сваку жену која би наишла. Око пола десет прошле су бедемом нз пол»а према се..у две млале сељанке у плавим реклама. свакако сестре. Тек што су их, после дужег испитивања, пропустилп пре.мрле ол страха, нанђе н ОНЛ, крупна п iievneAiio одевена са блесастн.м осмехом на .umy. Извади пспод сукње војничку порцнју ол алу.минпјсма и крете према школ * ском лвопнчг 'д нзсгрешнниг шупе за дрпа тамо г чек смештз војничка куХ'Н’з. Јг'--ч| । •< ie али »е v кухин>у, всд у хиколу. онд се само сд1еа1кала. не одупирући се ни најмање, као да је под руку држи зал>убл>ени пријатељ. После пола сата изведоше је само v кошуљи. Војник који је ишао поред њен нареди јој да седне на стари чворновати пањ оглодан секиром школског фамулуса. Кад седе, остаде полунага, јер јој се кошуља покиданих нараменииа спусти до паса. На сунце испливаше огромне дојке, које придржа згрченим коленима да не падну још ниже. Сасвим млад официр. који је до мало пре ишао иза ње п војника, приђе јој спреда и удари је из све снаге шпицом под ребра. Она продорно јекну и паде на тле, у прашину која јој осенчи белину груди и запрља бусен кратке, црне косе. На вику младог официра она се брзо придиже гледајући га очима пуним неке тупе молбе и осмеха истовремено. Немац учини покрет ного.м као да ће је ударити у лице. Кад она подиже руке да се заштнти од ударца, одјекнуше два пуцња из његовог пиштоља. Сви се пото.м разиђоше. Батерија ускоро крете главно.м улицом на југ уз бректање мотора и лупу брдских топова п кара на већ излоканом друму. Кад сам са други.м суседима пришао тамо где је она остала да лежи, утисак је био неподношљив. Глава, сада без лица, ле жала је у густој лепљивој каши од прашине и источене крви. Једино што сам тада поуздано осећао било је гађење и неки чудни страх. Y почетку баш он, тај страх ми је давао снагу, храбрио ме. Онда опет клонух, као да са.м се нашао на сопсгвеном гробу. Необнчне, прогивуречне, мисли наилазнле су ми са.ме по себи. Око мене п у мени све је било нејасно, без реда и смисла, чудовишно. Из разговоог. окупљених л»уди закључио сам да је \.на, уствари, престала да живи вољом свирепе судбине, коју су јој одрелиле околносги с извесним раздогом, али без правог објашњења. Она ни једног тренутка није бнла свесна себе ini своје кривице. С разумом који је једва могао стати у каггицу жира, била је права заробљеница нагона за одржањем само свога биолошког бића. Y свакодневном, али једноставном двобоју са жипотом била је као бил>ка, као птица. Као ове младе шл>иве што жилица.ма корења пнпају, траже последњу влагу дубоко у зе.мл *и. Као овп врапци што се, навикнути, већ слободно окупљају око загашених ватрншта и места где су војниии обедовали, тражећн мрвнпе на тлу и остатке мхевеног меса и ппатчм конзеовама. И она је тахо лолазила због порције ј чорбе од пиринча нли кро.мпира и комада војничког хлеба. А војници су јој, видев1Ш1 је малоумну и јадну давали оно што би свакако, бацили или просули. Али одавно одвојени од жена, немајућл бол>и избор, нарочито кувари и они из коморе, тражили су од н>е да са њима за узврат сиђе са друге стране нспод бедема у сачму и бурјан. Одлазили би војници за н>о.м један по један, чак су и навраћали опет, док би она остајала тамо дуго незнајући ни сама како и зашто, удовољавајући жељи војника све док су то они хтели. Пошто би опет добила порцију из војничког казана, али сада с месом и већим комадом хлеба, испољава * ла би своје задовољство празним осмехом изражавајући захвалност само својнм језиком неразу.мљивих и непознатих речи. Догађало би се да за извесно време долазн скоро сваког дана. И ако не би било војске, очекивала би да дође. Дхи у време вршидбе престала би да долази, јер је храну, веровагно, налазила у сво.ме селу код сељака који су је узимали да им помогнс у сакупљању плеве и сламе. Увече ме, док са.м размишљао о малоум ници н о све.му што се тога дана догодило, обузе туга. Требало је изаћи из себе, али ја сам, напротив, све више мислио срцем. Заспао сам размишљајући и, за чудо, раније него обично. Сањах необичне снове. Најпре сам се нашао у дивном дворцу, пуно.м људи обучених у небески плава одела. На сред велике одаје, поплочане сјајним ружичастим олочицама, хтледао сам девојку вилински лепу, дуге плаве косе која се као шлеп вукла по огледалу пода. Пришао сам јој да бисмо се издвојили и остали сами. Али ње изненада нестаде, а ја са.м се обрео на неком пристаништу, где је уз док брода стајала разголићена креолка пуна дражи. Поред н>е су пролазили морнари. Међутим, њена је привлачност ретко коме падала у очи. Y једном гренутку тројица високих морнара сиђоше низ бродске степенице. Један од њих јој приђе, обгрли је снажно руком око паса и поћеде у.ито.м. Док су одлазили, она је настојала да се што внше прибије уз њега. Друга лвојица морнара, идући за њима, остадоше да чекају пред стакленим вратима где изненала нестаде њиховог друга и девојке голих леђа. Ускоро дођоше још тројица црнаца и један белац. Био је то млади нег..ачки зфнцир који је јуче пуцао у малоумницу. Коса хгу је сада цпвена, а лице пегаво — ко ћурчије јаје. Тек што здлучиш *. да стану у ред пред вратима где су двојица већ чекала, с побочних улица почсше да се спушгају степеницама на трг многе дсвојке, а.\п неугледне. оп\штених дојки и свс у модрицама и трагова зуби. Пожудне и без стида нуђаху се свим који су туда пролазилп. Онс које су биле потпуно наге, морнари заведоше једва мало, одмах ту иза прве капије. Чула сс са.мо женска цика п дивљс режање морнара. Свуда на тргу ocehao се мирис љубави, зноја и рума. Али сви ст билп сакривени у сенкама. Једино немачки официр није хтео да се прнкрива. Кад леже на жену која му се понуди, лнце mv доби изглед зверн, п оп поче да је черечи... Тргнувшм се ii3 сна, још увек о.мађијан визијом, почео сам да бележим стиховима протест на јучерашњу стварност. To ппо са.м носио у себи било је у псто време и појам и скуп појмова, и јединство и појединости, дубока истина осмишљенија сном. Више се о појмовима и појединостима нијс могло говорити, већ о њихово.м јединству као свеопште.м пој.му. Истовремено раствор и есенција била је БЕЛА УЛИЦА Само је једна од тога бела свој мер.мер пожудн дана дала. После оу и другс у звону лугке чекале друмова очи... Уместо огња, ћутке, усахла срца,.свака, процвало вино, себс, морнару кад сврати поваздан да точи. И сутрадан сам се напрезао за новијим. још прикладнијим речима како би цела пес.ма била само једна ве.\ика реч — синтетизовани симбол. Полазећи од тога да истинско у.метничко дело представда универзум, намеравао сам и у слипи трга жена да изнесем идеју коју може погврдити свако поднебље, свака раса, сваки човек. Као што видите. хтео сам много. ако не н све, да каже.м на ову тему, али сам. очигледно, био пре.мален да повежем у јелинство сав ужас стварн'сти и велику ruejv ло потпуног смисла, до естегског доживл>аја без двоумљења. (Из нсобЈављене књиге „Аутоинографнја дупе) к» књнге гЛутобиЈ, »Аутсге

14 ДАНА СТРАНА 13 ПРИПРЕМЕ ЗА СПРОВОБЕЊЕ САМОУПРАВНОГ СПОРАЗУМА О УДРУЖИВАЊУ ЗЕ.МЛзОРАДНИКА CA OOYP ЗА КООПЕРАЦИЈУ „СЛОГА" ПАРАНИН ТРАЈНА САРАДЊА СА ПРОИЗВОЂАЧИМА Следе се задани шшцирани но вим Уставом СФРЈ који у члану 61 — 63. каже да зе.мл>орадншш тшају у начелу исти положај п v основн иста права као п радннцн у удруженом раду друштвеним средствнма. Одговарајућа права п обавсзе и.мају зе.мљорадници п у погледу удружнвања рада и средсгава, као п у односима раз.ме« не на тржпшту и крелнгннм односпма. Основна организација удружсног рада за пољопрп« вредну кооперацију „Слога" из Параћина, која ради у саставу ПИК Еуприја, на недавно одржаном пленуму, на коме су узелн учешће прелставници свих друштвено-политичких организапија OOYP „Слога". као и ПРАВА ЗЕМЉОРАДНИКА И РАДНИХ Л>УДИ Удруженн земљорадшпш и раднн л>уди управљају радом п пословањем OOYP „Слога" остварујући следећа права: да бирају п да буду бирани у органе са.моуправл>ан>а; на опредељење за једну илм више про нзводњи „Слоге", зависно од производних капашггета; да планирају гтроизводњу у завис * ностп од удружених капацитета и радне снаге; да заједннчки утврђују производнп програм трајне сарадње; на расподелу заједничкн оствареног дохотка, сразмерно учешћу његовог остварења, на основу утврђених мерила за расподелу; на увид у пословне кн>иге у којкма се исказује заједничко пословање и остваренп финансијски резултат; на доношењс планова рада п развоја; на нак наду за извршење уговорених кооперантн, чланови Радничког савета OOYP „Слога" из 12 села, усвојен је Самоуправни споразум о удруживању зс.АЕБорадника ca OOYP за пол>опривредну кооперацнју „Сло га” у Параћину и трајној сарадн>н. Овај Самоуправни споразум одреВује трајну сарадњу пз.међу зе.мл>орадника и OOYP и из.међу осталог, садржи: међусобна права н обавезе; обим производне сарадње; нашш управл>ан>а пословима који пред стављају предмет трајне сарадње; основе и мерила расподеле заједнички оствареног дохотка и услове и начин престанка дејства Самоуправног споразума. обавеза у производној сарадњи; на утврђивање цена и доношење ценовника за одређене послове; на коришћење кре дитних средстава на основу пла на производње и развојног програма OOYP „Слога" и да фор.мирају комисије и одборе, удружења за одређена питања у циљу специјализације и стицан>а стручних знања и научних достигнућа у производњи. Важно је нагласити и то да зе.мл>орадници који свој рад и средства удруже ca OOYP „Слога" и са нлм трајно сарађују могу да остваре одређена права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања, у складу са законом и другим прописима под условом претходног обезбеђсња средстава за плаћање доприноса за сва три осигурања. Удружени земљорадници у трајној сарадњн удружују најмање 80 одсто својих расположивих и обрадивих површина за биљк? произзодњу, ^ао и свс расположиве капацитетс за сточарску производњу. Одлука о искључивању удру женог радника може се донети у следећим случајевима: ако удруженп зе.мл>орадник не испуњава уговоренс обавезе из производње илп другс трајне сарадње; ако се не придржава одредаба Самоуправног споразума; ако својпм радо.м наноси штету OOYP „Слога"; ако на вре.ме не регулише доспеле о бавезе; ако својим понашањем н радом разбкја удруживање земљорадника са „Слогом. ПРЕДМЕТ УДРУЖИВАЊА I Предмет удруживања су дич ни рад удруженог земл>орадн11- ка и чланова његовог домаћинства, као и средства у личној својини и то: ораничне површине; дугогодишњи засади; објекти за сточарску производњу; објекти за живинарску производњу; основно стадо; машине и оруђа за сопствену обраду ораничннх површина; новчана средства и друга средства за које се укаже потреба. Предмет удруживања радника OOYP „Слога" и средстава у друштвеној својиш! су: машине и оруђа за обраду; магацин за откуп и снабдевање репродукционнм материјалом; откупна места са опремом и откупним материјалом; обртна средства у виду репродукционог материјала за текућу производњу; сгручна и финансијско-књнговодствена служба; комерцијална и правна служба; штедно-кредитна служба ч друга средства из службе за која се укаже потреба. Удружсшв! произвођачс.м сматра се земљорадник који потпише Самауправни споразум, који на почетку сваке године закључи посебан производнн уговор и који испуњава опште и посебне услове предвиђене Законом и Самоуправним споразу.мом. Поред obilx услова, земљорадник .мора ио пуљавати још и следеће услове: да је пунолетан; да је носилац домаћинства, односно влас ник средстава које удружује, а ако није носилац домаћинства да има овлашћење, односно сагласност од носиоца домаћинства и власника средстава; да му је искључива делатност земљорадња; да је на свом газдинству пословао с пажњом доброг привредннка и да је правно и пословно способан за удруживање и закључивање уговора о трајној сарадши. ПЛАНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ Сви чланови пословне заједinme треба да искажу: сетвену структуру; производне капацитете; матнчно стадо; опрему и средства потребна за про изводњу; оби.м и сгруктуру за пошљења радне снаге; принос; вредност производњс; вредност услуга и технологију производње са роковима пзвршења услуга. Планови и програми рада и развоја морају се базира ти на реалним могућностима остварења тако да својим извршењем обезбсђују задовољсње личних и заједничких потреба удружених пронзвођача и проширење материјалае осиовс удруженог рада. САМОУПРАВЉАЊЕ Нспосредно управљање у пословној јсдпншш врши сс путем Збора радних л>уди п удружених земљорадника пла путем референдума. Збор удру жених произвођача одхучује: о закључивању Самоуправног споразума о удруживању; о расподели заједнички оствареног дохотка; о употреби остварсних средстава пословне једн« ннце кооперације евидентпраних у фондове „Слоге"; о статусшш променама пословне јединице; о удруж!гван>у средстава; о условима кредитпраља одређене производњс или облика трајне сарадње; о изменама и допуна Самоуправног споразума о удруживању; о унутрашњој организацији пословне јединице; о броју чланова савета удружених пронзвођача; о нзбору и опозиву делегата у органе управљања; о приговору удружених произвођача против одлуке Савета удружених произвођача и о другим питањима из међусобних односа удружених произво ђача која проистичу из трајне заједшгчке сарадње. Доноси: планове и програме рада и развоја; производнофинансијски план пословне јединице и мере и упутства за извршење планираних задатака. Усваја: периодичне обрачуне и интерни завршни рачун пословне јединице и инвестиционе планове и програме. Разматра: извештај о раду заједничких органа управљања и других изборних органа; извештај о раду и пословању пословне јединице; извештај о раду заједничких служби и извештај и препорукс органа управљања „Слоге" к друштвено-политичкнх органа и организација. Бира и опозива: прсдссдника Збо ра и њсговог заменика; делегатс у заједничке органс управл-а»>а; савет удружених произвођача и компсијс и друга тела по указаним потрсбама. ИНФОРМИСАЊЕ Удруженим произвођачнма за гараитовано је право да буду упознати са радом самоуправiuix органа, са материјалним и финанснјским стањем пословања, са извршењем послова и планских задатака, као и радом стручне и других службн. За мнформисање удруженнх произвођача употребљавају сс следећи облици: Зборови удружених произвођача; огласне табле; „Наш лист" п друге информације на погодан начин. Самоуправни споразум којп је усвојен чије с.мо најбитннје делове горс изнели дат је преко „Нашег листа" као додатак, сви.м пољопривредним произвођачнма. Неопходно је ттуно ангажовање свих друштвено-полипгчких радника у месним за једницама а посебно чланова СК у борби за самоуправно подруштвљавање пол»огтривреде, чи.ме се остварују условм њене неизбежне индустријалпзације, уз истовремено ствараibe гтредпоставкн за продукпгвнији рад на индивидуалном поседу, путем његовог трајнијег повезивања са друштвеннм сектором. Наравно. мора се истаћк да суштина са.моуправног подруштвљавања полопрнв редне ттроизводње није у ликвидирању својине на земл>у индивидуалннх пољопривред * них произвођача, већ у складном н постепеном удруживању рада индивидуалних пољопрпв« редних произвођача п њиховом укл>учивању у удружени рал друштвене прнвреде, путем разних облика соцпјалистнчке кооперације. Александар Кнежевип 75 ГОДИНА ПЧЕЛАРСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БОГАТА ТРАДИЦИЈА ПЧЕААРЕЊА СА ПРОСААВЕ ПЧЕЛАРА Добре вести Признање најбољима Пише: Сретен Стошић (Наставак из прошлог броја) Када се говори о почетку увођења савре.менијих технолошких решења у пчеларству не можемо прећн преко имена познатог пчеларског стручњака, Драгутина Димитријевића, оснивача пчеларске организације у Параћину. После преласка са службом у Београд бпо је оснивач Београдске пчеларске задруге, први председнпк и оснивач пчеларских задруга Југославије. Пишући стручне чланке о пчеларству био је ининијатор покретања новог листа „Пчелар” чији је био и главни уредннк. Успео је да изда свега четири броја када је због последица рана из Првог светског рата умро 1934. године. Наредних година пчеларство је било у свом успону, све до почетка II светског рата и окупације наше земл>е од фашистичке Heмачке. Један од пчелара са највећим бројем пчелињих друштава. 84-годишњи Милија Петро вић из Горње Мутнице нерадо се и са сузама у очима сећа 1944. године када су му Немци дошли до имаља-колибе и запалили 70 пчелиљих друиггава у савременим кошницама н 32 кошнице плетаре. И ако обесхрабрен овим вандализмом ипак је уз помоћ селлка из Извора и Горње Мутнице успео да обнови пчелиљак и своје имање. ОБНАВЛзАЊЕ РАДА 1950. ГОДИНЕ По завршетку Другог светског рата пчелари су би.\и дуго неорганизовани. Тек су по Пчелареље некад сле 1950. године почели да оснивају нова пчеларска друштва. Y Параћину је заслуго.м већег броја пчелара окупљених око Бранка Жнвановића, садашњег учител>а у пензији, и Добривоја Бошковића, друштвеио-полЈГГичког радника формирано Среско пчеларско друштво „Грза”. Иницијативо.м тадашљег председннка Бранка Живановића и захваљујући помоћи Среског народног одбора среза Параћинског Друштво је организовало израду модерних кошница типа „полошка” „Dadanblat" и пласирао их на читаво подручје и један део среза Зајечар. Кошнице су биле регресиране од стране заједнице од 50 одсто н»ихове производне вредности, те је велики број л>уди у овом периоду заменио старе трмке са савременим кошннцама са покретним сађем. Y Параћину је одржана и Пчеларска изложба. Набављено је и засађено 700 садница јапанског медоносног багре.ма „Софора" који цветају непрекидно у летњим месецима и пчелама пружају пашу за нормалан развој. Одржан је седмодневни течај за пчеларе почетнике са преко 100 полазника, као и више предавања по сешма о пчеларској производњи. Овако добар рад пчелар * ског друштва био је све до момента када се припојило Земл>орад1П1чкој задрузи у Параћину и наставило да делује као пчеласки одељак при Задрузи. Међутим, дотадашљи тем по развоја пчеларства убрзо је стао па чак и почео да назадује. Задруга је у годинама, повољним за пчеларење вршила само откуп меда а није ништа предузимала да се производња унапреди. To је период који се код нас, па и у читавој Србији, карактерише као ,,црни дани" за пчеларсгво поготову што су биле разједињене снаге у републичким пчеларскЈ-LM организацијама, које се баве промето.м пронзвода пчела, прибора, опреме и матирајала. Ток обнавл>ан>е.м рада Пчеларског друштва „Грза” и у Параћину 1971. године створени су услови да се овој прнвредно рекреативној делатности поклони већа пажња него до тада. Природнн и еконо.мски услови овог региона упућује на потребу веће производње меда, млеча, полена п воска који се све више траже од протрошача, а дугорочни план развоја пољопривреде даје шансу да и ова делатност крене нови.м путем, повећа пчеларску производњу како бн се наша зе.мља ослободила увоза пчелиних пропзвода а и сама постала пзвозннк истих. Пчелари Параћина у овој 75-ој годшш постојања ттчеларске оргаиизације, уз помоћ дру штвено-политичкнх организација и саме Скупштине општине, даљнм радом на популаризацији веће употребе меда, млеча и полена, пре свега као хранс и лека, развојем пчеларства Tia овом региоиу даће пун допринос прослави. V сали аматерског позоришта 15. деце.мбра одржана је све чана академија Пчеларског друштва „Грза”, поводо.м прославе 75 годтша постојања друштва. Реферат о раду друштва у протеклш! деценијама поднео је Стошић Сретен, секретар друштва. Као гости, између осталих, присутни су били: Слободан Милнвојевнћ, председник CO ПараћинаЈанко Баћевић, председник Савеза пчеларских организација СР Србије и представшшн пчеларских друштава околннх општина. На скупу је истакнуто да пчеларство добија, у перспектјсвним плановима пол>опрлвредне производње, оно место које му прнпада. Како је речено, ова грана је од посебног значаја за повећаваље биљне производње, јер поред добијан>а меда и оста.игх пољопривредних производа, учествује са 9О°/о у опрашивању воћака, културног и дивљег растиња, без чега не.ма високих прнноса и квалнтетних плодова. Пред постојеће пчеларско друштво у наредном периоду, у погледу ширења и примене најновнје технологије у пчеларској производњи, стоје велики задаци, који се могу извршити са.мо удруженим снагама, првенствено пчелара п свих друштвено-политичких организација CO Параћин. На скупу је ттредседник Савеза ггчеларских организација СР Србије, Јанко Баћевић, уручно Диплому Пчеларском друштву „Грза” v Параћину за заслуге на ширењу напредног пчеларства. Исто тако, дипломе су уручене и заслужним пче ларима: Бранку Живановићу, Добривоју Бошковићу, Лзубин * kii ЖивановнН, Надеждн ШеBiih, Жнвојину МихЈаловићу, Миодрагу Марковићу. Радету Илићу, Браниславу Пешићу. Миодрагу Дреноваковипу, Божидару Крсмановићу, Драгол>убу Михајловићу, Сретену Сто шнћу, из Параћнна; Радовану Секулићу и Жнкл Пејкићу из Својнова; Драгославу Симићу и Велибору Илићу из Дреновца, Деснлшру Јовановнћу, из Рашевицс, Милоју Витановићу и Милоју Петровнћу из Горње Мутнице. С. Стошнћ Пчеларенл данас за риболовце Све спортске риболовцс и.1 Параћина обрадовала је весг да је ових дана одбор Удружен>а набавио од Рибарског предузећа ii3 Ечке већу количзшу рибљег млађа (шарана, караша. амура, и сомова), и са њима порибио језеро које сс налази на око 3 кило.метра од Нараћина, у близини Венковчевог трла. Ово језеро настало је на месту где су багери годинама вадили шљунак и песак. Велићина му је 7 — 8 ха а дубина негде достнже п 5 метара. Вео ма је погодно за.одгој рибе a и за спортске риболовцс јер јс близу Параћина. Тешкоће he бнти само у то ме, што Удружење неће иматм доста финанснЈСких средстава да плаћа ловочуваре, па се може деснти да несавесни људи, ловећп рибу недозвољеним средствима, испразне Језеро још пре него риба и одрасте. Одбор удружења намерава да одобри лов већ ндуће сезвнс. Међутим, јсдан број чланова сматра да лов треба да отпочне тек кроз годину дана, јер је позиато да шаран за годину дана порасте само до једног килограма, а за со.ма ц амура греба много више вре.мена. Такође треба поменуги и предлог чланова који сматрају да лов у овом језеру треба 'одобрити два до трп пута недељно, ограмичити улов рибе п примсљивати законске прописе на рибпловце којн свој улов продају. Од свих рпба које су iivhiтене у језеро најинтерестггнпја је амур. To је врста руске рибе која, не само што је укусна за јсло, него је и вео.ма корисиа. јер хранећи се исклдгчнво травом чисти реке п језеоа од сувишпог бпл>ног растиња. Зато п носп назпв „речна крава”. Такве рнбе се најчешће' гаје v каналшма (на прпмер код нас је има у каналу Дунап — Тиса — Дунав) и по Језерпма. Пример Рнболовачког Удружења „Мрена" је за сваку похвалу, поготову што се задтвпд I'OAinia број љубптсља овог спор та нагло повећава, н шго се свуда у свету водп акција за заштиту река ч језера. Мпрослав АићелЈ^

СТРАНЛ 14 14 ДЛНА НЕОБИЧНА ИНТЕРЕСОВАЊА TY, ПОРЕД НАС ЖЕНЕ СУ НАЈБОЉИ ПЧЕЛАРИ ЖИВОТ У ДВА КРАКА о ИЗЈАВИЛА ЈЕ НАШЕМ САРАДНИКУ Л>УБИНКА ЖИВЛНОВИН, ЈЕДПНА ЖЕНА Y СРБИЈП КОЈА СЛМОСТЛЛНО ПЧЕЛАРИ Л>убиш<а Живановнћ Савсз пчеларскпх органпзаци * ја Југославије, Телевнзија Capaјева преко смисије „Зелена панорама", лист „Село” и Canes пчеларских организацпја СР Србије, организовали су акцију под називом „Тражимо пајбоље пчеларе Југославије". Кандидате за учесгвоваље у овој манифестанпјн слала су пчеларска друштва градова из читаве зе.мље. Оне су на основу постигнутих резултата н успеха v савременом пчеларству и унапређењу југословенског пчсларства одлгчнвалс који ic пчелар пајбол»м у њнхозом граду. Параћннскп пчеларм нредложпли су псторо, али организатори cv пзабралп Л>убинку Живановић, јсдину жспу у Србији која самостално пчелари, п доделплп јој Днплому уз медаљу. Та велика прнзнања, била су и повод за овај разговор. • Интересовало би нас. с обзиром да је пчсларство мушки „посао”, како сте се почели бавнтн гајењем пчела? — Први иут сам дошла у додпр са ime.ia.Ma прс 17 година. Право да ва.м кажс.мн 1а сам их сс у иочетку .мпого плаши * ла. Мис.шла са.м ла сс г.мире ако пчела у.једс. МеБуги.м, поред дедс и свскра, ислободила сам се и приближпла jlm се. Са звима треба нежно поступатн, као са децо.м и зато cv женс .много бол>п пчеларп од мушкараца. Стрпљпвпје су и нмају нежнпје покретс, јер сваки сло боднији и наг.шји покоет изазива код пчела узне.мирсност и онда су склонс да ујсдају. Иоред тога, пчелс нс воле нечнстоћу, мирис зноја и па тај паЧ1ш „псдагошки" утичу на л»удс. Порсд тога, добар пчелар мора ла нспрекидпо прати лптсатруда, јс утоку свпх ноuiix Aocnrnivha v технолошхо.м процесу удобпвању пчедарских производа. Грсшс лдгди, када кажу да јс лако пчеларнти. Burn добар пчелар значп: ноклошгш највепн део времена ово.м послу, реаговатн ма непрнлпкс у прво.м мо.менту и на најбржи начпн. бптн посебио стрпл>ив v послу, водити СБИденцију о свакој кошншпг, a што је најважнијс материјална добпт не с.ме да утиче на vcaoвс живота сампх пчеда. Врло често сс дешава да онс упгну од глади зато што пчелари нзвуку сав мед, нс водсћи рачуна да је он потребан и за исхрану пчела. И док се говорлло о пчсла.ма ва Љубинклном, иначе благо.м појављује се нека чудна пле.менптост која просто плени и изазЈпза жељу код саговорника да кренс међу пчелс, као .међу драге пријатеље. Из једног, тако богатог, пчеларског нскуства тешко је било ичвући неко посебно правило када су V rnrraiby Til .мали ннсекпг, тп СЈшбо.ит раднностп. САВЕТ ПОЧЕТНИЦИМА На крају разговора замолили с.мо нашу симпатичну сагопорПчелкњак Ичивановићсвлх пицу да упути нски савет пчеларпма почспподсча. — Савстујсм почетншшма да пчсдарељу нс прилазс са намсро.м ве.шкс зараде, исго са ?г.с- -VO.M да развију пчслшва друштва. Да за почетак пе коену са мниго кошнпца, јер незнаљс н невичносг можс да уништс читав ичс.мпвак a iwix да разочара. Да сс удружују и сарађују са ]1Меларскн.\5оргаш1заш1 * јама и да сс за савсге увек обраћају искуснијнм лчеларпма. Тако се никада неће покајати што cv почели да се бавс ови.м KopnciiiLM it пле.менипш послом. Још бих додала и ово: JI3 коштшцс узима-ц! само впшак меда, и никада не оставити пчеле без храие. Ја сс двек тога придржавам и могу да кажем, бољс рећи да сс похваЛ1Ш. да у мом ггчелшваку смртпост пчела јс само јсдан од сто. Опростплп смо се са љубазном домаћшхом п понелп vthсак, да је н њена кућа једна велика кошнииа у којој влада беспрекоран ред и чистоћа, п да свп знају свој посао. Син п кћер да студирају, супруг да радн а она као права „радплица” да свуда стнгне п доврши све започето. А, оно шго свп воле, оно што пм (е заједшгчко јс пчеларство. Д. АнБелић За н»у сс дан рачва у два крака: у цгпроку бучну глашгу улииу града, иреко моста, у јутарн»с у.морно светло нзлога и продавнина, у дремљиви свет пчјачнс букс или у блапваву уличнцу прс.ма школи, по којој тапкају .мекп кораци ученика умотаинх у каиутнђс п встровкс. Из призсмнс Kylie, која брујп дсчјим жамором, крећс сс јсдни.м јединпм краком. Опда v супротно.м с.меру. Као у зачарапом кругу врс.мсна ко- ,ic ficBii.vvHBo крунн секундс. Beh јс доста одмакло: преко двадесег н пст година од првог сусрета са школо.м, децо.м п одговорнпм позиво.м наставнпка. Истекошс годинс девојаштва, брака, рађања децс. Од опојносги првс романтично л>убави која усађује нејасне пред’ ставе о идиличностн жлвота до свађа н горких суза. Пратила је раст града н стасавање генерација, праћења и дочекивана јесен II јссењих кпша са мокром ка.\дрмо.м. Остала је давна о.мама прве агате и решења о iLiainiLM разредима као и прва штофана хаљина са белим сандалама. Всчери у нахереној просторијп старс кафане са нолумрачним ликовима на партиј ском састанку а онда пут на терен у сусрет кал>ави.м сеоским сокаии.ма и хладшш салама здружених домова. Штгроки гестови тумачења полипгкс п нових задатака, довољмо песхваћених понекад, да изазову подозрење и грубу шалу на рачун жоне. Притајене псовкс илп неповерење? Y кошмару асоцијаштја протииала је ноћ ло касних сати кала се једном руком држала колевка са уснулпм детето.м а друго.м бочица са охладпслим млеком. По столу разбаианс кшигс нунс формула н ту.мачења научннх закона који сутра треба да забрујс у кабннетх' по ко.ме се ло.мс дечји пеобуздапи врисковн. Понекад пожури у два крака: према пијаци ц продавницп па пре.ма школи. У суседној просторпјп мајка јс показпвада знакс опаке болести. Гасн се један живот у невидљивој храбростп. Трчање код лекара уз брпжпост која јс прати као сенка, издужена до крајњих димензпја. Мприс лекова и сијасст пејасних дијагпоза. На седнпца.ма у хладној канцеларијп као да сс сручпо брег брига, a онда сс лагано откида камен ио ка.мен п нада тешко на тло. Испред дневнццц са поређапи.м н.мени.ма дечака н девојчица у немогућностп да сс поравнавају кушраве главс, са платтм, црним и смеђим чуперцима. Негдс, нспод, сплст дечије душе у мозапчно.м хаосу са неухватлмсви.м током дечјег жпвљења плача п грцаља. Гомила ЈЕСЕН Y ШУМИ Прохујала јс јесен. Дошла је у мој крај. Шуме у зеленој олежди нису ни слутиле да ће доћи јесен. -Аат»— на сребрној стазн усред шу.ме седи за златним столо.м чаробна јесен. Ппје нз сребрне чаше рујно вино. Шумс постадошс тужне. Онда их је јесен обукла у златие ха. љине. Узела свој чаробнп штаппћ п пошла шумском стазом. Јесеп је прошла кроз шуму и лишће је опало. Голе гранс у шу.ми посталс су црни зачаранп замак. У ово.м замку бнљке су сањале свој зи.мскп сан. Слађана Стевановпћ, уч. V раз. Основнс шко/ie „Мо.мчило Поповић“ Бусиловац оцсна прсраста у матсматички пробле.м са море.м непознатих из којих је, кад-тад, тешко бнло изнаћц пајгфавплпији рсзултат. А деца расту. Нсркипа јс всћ учешта средњс школс израсла v стаситу девојку са разбаианим увојцп.ма с.међс косс и фнгуром која поирилично наднма дсчјс фармсрицс. Иде у музичку школу, свира на хар.мопшш. На задњој дечјој свечаностн заносно јс извијала тактовс Хајдна. На ирспгма остацц тамнога лака. И сунзуалли осмех над доњој усни, знак задово.ктва н пркоса. Почела је да одлази на игранке, шетње кејом нису више наивне, већ ро.мантичне и по.мало горке. Да није то још један корак живота по коме треба да се крене? Можда је преурањено? Има већ година дана како је .мајка умрла. Схватање времена јс већ обојено овалом црне мараме и хаљине. С.мртовницу на капији ветрови бесно надимају, а често од.\ажењс иа гробље је ритуал који је већ осу1ПИО сузе. OCTcLMI су МЈфКИ гро бови умирени у истини да је то тако и никако више. Данас је она наставница у новој школи. Одмереним корако.м шета по светлом кабиниту, између лабораторијских столица, крај прозора који су окићенн саксијама цвећа. Кроз пространа окна, као на длану, лежи развучени град утонуо у шарени крајо.шк ране зиме. Шћућурени кровови полегли покрај асвалтираних улица, наброклих од прстпразиичкс букс који ку.\>а у распојасаном врсву, жамор, буку ауго.мобила. Са рукама у иеповима радног мантила провлачи се и> .Mcby учсника, скоро младића и девојака. Почијвс онда себе да преслишава и одмах види да о љима .много зна, па сс зато прибојава да јс вишс родитсл, Hero цаставник. Нада, Зорица, Драгана. Лица са стеричнкм нијансама. нсжним скоро, запањеним изразом. Задубл>ени у свескс они, учештп, крију далеке обрисс градског предграba, болест, свакодневне борбе за пристојан жнвот. Једна мала се спрема за удају, иако малолетна. Упорна је у л>убави пре.ма ненознато.м младићу к> ји се дрзнуо да н>ен, скоро дечји свет поремети тешким временом сутрашњице. Зато је и наставница љута на њега, и на оне који се окомили, у и.ме савре.мености, на овај мтгран амбијент часа који је далеко од животннх проблема. Или • јој се тако чини? Join једна година промиче. Са календара ромињају снежни дани. Звоно огласп да је и тај радни дан готов. Са дневнико.м у руци упућује се према зборниии са ведро.м констатацијо.м да још нпигга није гото во, без обзира koaiiko жпвот имао кракова. Саша Букпћ С КАМЕРОМ Y ПОПОВЦУ (7) Савре.менп бетонски пут од Параћппа до Поповца завршен јс 1960. годцне. Убрзо после тога уведен је п артобуски саобраћај Параћин-Поповац. Запш и до свих .места која гравптпрају Поповцу. Дпректна аутобуска ллнија Поповац — Београд и обратно уведена је пре десст годила. Од тада сваког јутра пз Поповца пре.ма Београду, napahiuiy, Будану, Шалудовцу, Горњој п Дољој Мутннци, Лешју, Извору п Стубици полазе аутобуси. Толнко аутобуса, а аугобуске станинс не.ма. Да неiio.ba будс всћа гппкици се у аутобус, већ децапгју и по псљу из јарка. Баш како то изглсда, овај фотос, иако црно-бели, naj6o.be нлуструје и потврђујс. М. Светозарсво, седиште Предузећа ПТТ саобраћаја и Главнс аутобуске иентралс, ових дана јс доб!Е\о још 2.000 пр»кл>учака као проширењс nocrojelic АТЦ, која је и.мала 3.000 прикључака. Град са нешто испод, 30.000 становника има 5.000 прн кључака, а са.мо прс 5 — 6 годнпа нмало је 1.000 прикл>учака. — На подручју Прсдузећа ПТТ caoopaliaja у Светозареву, каже /Бубпша Вујовпћ, дипло- .мпранн пнжељер слсктронпкс шеф Техничке службе, п.ма 34 попггс и све су у аутоматско.м телефонско.м саобраћају. Капацптети свих централа у ово.м тренутку пзносе 7.160 прпкл>учака, а до половинс идуће године тп калашггети се увећавају за новнх 8.00 прикључака. Нови капацитети су већ од постојећи, наставља Љубиша By јовпћ. Међутам. нн 'онп са постојећи.м, нећс бити у стању да подмирс свс потребе прнврсдс и станов!ппптва овог подручја, бар за јсдап дужп вре- .MCHCKII перпод. За сада је завршена .монтажа новнх капацнтета у Светозареву п Параћпну, који добнја 1.800 пових прикл>учака. И свс остале централс су спрсмне да прп.мс нова проширења. ОбсзбеБенс су и адаптпранс просторпјс, ypebajn — иентрале су већ нспорученс и монтажне групе „Искре” Творпице телефонскн.х уређаја из Крања су па нашој тсриторији. Пита.мо ByjoBiiha, која места II колико нових прпкључака добијају? — Скоро све поште добијају проширењс. Ево, Светозарево добија иових 2.000 прикључака. Толнко добпја п Иупрнја, a Параћип 1.800 при^учака. Св> ИЗ ПТТ nPEAY3ERA СВЕТОЗАРЕВО тозарсво he, послс проширења, и.матп 5.000 прикључака, a RiTipnja п Параћин по 3.000 прпкључака. Свнлајнац добија јговпх 400 прикључака, па ћс сс постојсћп 800 нмати 1.200 прпкључака, а Дсспотовац до бнја 400, колпко Јс и до сада и.мао. Од чворних цснтрала, Рековац добија 200 нових нрнкл»учака, колпко јс и имао. — Ве.шка потреба се осећа, наставл>а Вујовић, у седиштпма крајњпх централа, у селпма, како се то каже. Недавно јс Сење, које је имало само два цндукторска тслефона, доб1гги централу капашггета 100 прикључака. Толики капашггст he п.матп и иентрала Јовац <сада 40), Крушак (сада 20), Рссавииа (сада 60), Поточац (сада 20), Багрдан (сада 40), Куnui.beBO (сада 20), Велики Поповић (сада 40) и Поповац код Параћпна (сада 100), док he цснтрале са по 60 прикл>учака имати: Доња Мугница (сада 20), Сикирниа (сада 20), Драгоцвст (сада 20), Ссддаре (сада 20), и Стењеваи код ДеспотОЕда (сада 20). Дреноваи код Параћнна, поред nocroiehnx добнја још 20 прикључака. a повпх 20 прикључака добијају и поште Бодово п Драгошевац, — Сада мали број пошта неhe добити нова проширења до краја ове п почетка пдуће го дине и то зато што није Р«4 шсно питан *е спољних путевг. Mebyni.M, иитересантно је да је 1ЕМИ прпспела и оире.ма за нека села која немају пошту. Тако ће село Мпјатовац добити 100 a Супска 40 прикл>учака. Оба ссла су у блпзннп Нуприје. Решавкца код Параћина добија централу од 100 бројева а Столс Нсделжовпћ ПОПОВАЦ: У припреми акција Друнггвено-полптичкс оргаипзацијс и Извршни одбор Месне зајединце у Поповцу прнпре.мају органпзовање акцијс за завршавање п сређиuaite банкина поред асфа.\тирапог пута у селу. Организовање ове акције посебно подржавају .млађи становници Поповиа. о.младпна. Они озбил>но за мерају .мештанима који прил1г ко.м нзласка на асфалтирани пут не чисте точкове својих запрежнпх кола и трактора. За .мсрају н возачпма тешких мо * торних возмла који непотребио пролазе асфалтнраном улицо.м и паркирају своје комионе. Истиче се да они озбпљно Стрижа, такоБе код Параћина, централу капашггета 40 прпкл>учака. Ове иентрале су набавлзене и бићс .монтпрапе V3 коришћењс средстава месшсс заједнпца у овим се.иша. Захтеви постоје и нз много друпос села и већнх места. Већ pas.Miun.baAio. каже Byјовић, о нови.м ггрошпрењи.ма. Вероватно ће.мо све нове захтевс, све потребс, подмирвтк новим Срсдњорочним планом развоја телефоније. To јс наш задатак. угрожавају безосдносг саобр.т haja, а могу и да оштетс коло воз, јер се не иридржавају одредаба посгављених саобраћајmix знакова. Њп.ма сс на жало ст придружују н сви, они који врше истовар грађевинског Н’ ли било ког друтог матсријалз. нзбацују CAiehc, пуштају отпаднс водс и напетн .муљ чишћсibc.M из капала ociaD.bajy на асфалту. На крају се оцењујс да нм .мештана који рсдовно настоје да Поповац буде уредно .место. Зато се и верује у успех акшг је која сс припрема. М.

14 ДАНА СТРАНА 15 Све што смо дал>е од ратних дана све је нсопходније да се повратимо на њнхов садржај и њнхове порукс учннјемо актуелннм v оноликој мерн кзлико то захтева садржај савпеменог жнвота. А тих дана ie Chao. занста много. Свакн ол н»нх је пмао cBoiv аггснтичну траniKv која v ретоспективн позорншног приказаља звучи час сабласно. час нсодољиво величанствено. Рат ie сам по себп лрама. са гсковитланим vzirva1(ија.ма. спонтаннм репликама сабијених v безброј чннова. Рат ie био огро.мна позорнииа која је открнвала лнца и нали * чја слажући све to v попукс које he свако поколење ла разуме бсз напооа и обавсзних фидозофских поенти. Усковнтланн свет понаиЈања, пснхолоппа п постипака чинн потку оваквог књнжевног уобличавања а на спенској илустпацијн гвлачи гледаоца v поошлост и не .може да га оставн инлолентног. СгботиН ie cboiv дпаму градио на доста конвенипочалним оатни.м сукобима увлачећи v своје дело актеое ратника који се нс Gone на шипоком $dohtv битке. већ v четипи зида кгћне ат.мосфере. али то не смета да co6v пвихватнмо као оатнпЈтс а психолошке cvкобе као <ћпонт v коме се 'оди битка на живот и схгот. Жртве п tv падају. xepoin и куклвице показују своје лице и емоцчо * niiiiiiiiiiiiiiinii iiiiiiiitiitiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiimiimiiiimiiimiiii-iiiiiiiiiiiiiiiiiiimniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinfiiiiiiiiimiiii tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii niiiiiiiimn ПРЕДСТАВА КРУШЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА БУБА Бурлескно распевани Жорж Фсјдо. истерао нам је буое лз грла и натерао нас да се слатко исмејемо догодовштинама његових јунака у представи „Буба у ^у". Шта бива када у истом граду живе две личности, KOje неве * роватно личе, а меВусобно се не познају. На питање идговорилн су нам, „разузданом ** и коректном игро.м чланови кру шевачког позоришта. Још пријатније је било изненађење које су нам приредили некадашњи „асови" параћинског позориигга. Дука ЈовановпН, доскораши>н члан параћннског позоришта, доказао је да му је место међу добрн-м професионалНАГРАДЕ МЈ1АДИМА Свечаностима у част 22. децембра Дана Армије свој допринос дали си у млади литерати основних и средњих школа, који су надахнутн текстови.ма о младом граничару, мајци палог борца, хероју-узору и гробу мајци палог борпа, хероју-узору и гробу палог партизана топао и младалачки искрено рекли своју реч осуде и рата и умирања, и речи дивдења за оне који су храбро пали да би ми живели у срећи и слободн. Од тридесет приспелих радова (ученици Економског ПРЕМИЈЕРА ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА Људи у људима ■ ПРЕМИЈЕРА ДРАМЕ ВЕЛИМИРА СУБОТИНА Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ П030РИШТУ ■ РЕДИТЕЛз БОРБЕ БУРБЕВИН нално нас опредељују те слнка те, на изглед, далеке тхнилоо ти, постаје запандгјуће блиска. Поттгино ie свеједно шго се драма. одвија v непознатом банатском селу, амбијент ie vhhверзалан, бар за вое.ме кала се поича одвија. Ликови cv једноставни по животном оппедсљеh>v. cvkooh cv сасвим логични: сачувати Јеврејку и њен идентитет, остати човек до краја, ићи тводоглаво v 6od6v за своie поиннипе, личности чувају CBoia животна обележја зато ie одлазак на страпппте при- "o.'aH чнн те атмосфеое v којој с.мрт има својс оправлање. Писац нас уводи v, помако патпијаохалну cahkv сеоског живота где, иза затворених врата тиља тешка драма. Tv ie и пањеш! Саша, есесовац, фолксдојчер, мајка и отац. С под>а одјекну тешки кораии, рафалн. Са шипоког ратног платна многобројнп мотиви се ciaie на У УХУ цима. Изванредан нерв за комедију, у овој је прсдстави пулсирао на прави начин. Жонглерском вештином избсгавао је смииалипе јефтиних булевар. ских .днтосева”. Посебан je креативан напор у једној гтредстава играти две лјгчности, ко је се наизменично појављују у кратким временским секвеннама, а не поновити се. Господин Внктор Шанлебиз и хотелски слуга Пош, нашли су свој прави нзраз у грумачкбм нерву Дуке Јовановића. Пријатно изненађен»е. ако 1е то уопште изненађење, је и Аруги параћински „ас”. „даске што живот значе”, Цвета Немец. Лепом и допадл»ивом игром, подсетнла је гледаоце да школског центра „Борис Кндрич“ нису учествовали у гак- .мичењу) комисија саставл>ена оа профе^ра књижевности и матерњег језика донела је одлуку да се ко.мплетн.ма књига (Сабрана дела Оскара Давича, Сабрана дела Бранка Мил>ковића и Сабрана дела Вел>ка Петровнћа) награде следећи ученици: Прву награду за основне школе освојила је Павковић Роксанда, ученица ОШ ,ДЛомчило Поповић — Озрен". Друга награда припала је Ранђеловић Дрини, такође ученици ОШ „Мо.мчило Поповић — 0зрен“ док је треће место освојила Надица Миловановнћ, ученица ОШ „Бура Јакшић”. У конкуреннији средњошколаца прво н треће место освојиле су Радииа Милошевић и Анђелка Марисављевнћ, ученималени ппостор собе, v Шаштању. стрепњи, дилемама и тешки.м одлука.ма. Колико човек може себе да изневеои? — то ie остало као mvhho питање и као тешка пооба без обзира какво решење писац дао. Редител> Борђе Бурђевић ie диа.му поавио на истинитости живота, понесен тоагиком Koiv писац намеће. Он. гтое свега има на vmv да ie v сали лобар део млале тгблике која с гату има своја сазнања заснована на поиповедању или v успелим и неуспели.м филмским сведочанствима. Зато се v сиеногоаЛијн и игои глумаиа ocelia паглашен тон тоапгчности v потnvHo реалистичкЈгм мизаспенским вешењима. Улоге v дпт.ми тумаче најискуснтпи наши гматеои коги cv свој задатак схватилн као обавезу поема гтпнчи служећп се понекад патстиком, каоактеонстнчно.м за гтпве послератне дане те поедстава поуспех Живке министарке није случајан. Свакако да је куриозитет представе и учешће још два глумна који су поникли у параћинском позоришту, a то су Милија ВуковиН и Томислаа Трнфуновнп, који су билн на висини задатка. He би било лепо пе поменути нн крушевлзане АндрмЈу ЗлатнБа, Лзиљану Лукић, Милана Борговнћа ...., којн су изванредни чланови ове хармоничне грумачке срединс. Прелставу је режирао породични дуо Михајло и Оливер Векторовић, дајући јој убрзачи темпо, која је на моменте (у другом чнну) неодољиво подсећала на неме бурлеске славних холивудскнх мајстора гегова. Дискретна нпт варијетеа, je по реакнији публике, vhlселлвала и провоцнрала гледалиште на спонтану реакпиЈу. V појединим сценским решењима це IV разреда гимназије „13. октобар”, док друга награда ко.мплет књига, рано премннулог песника Бранка Мил»ковића, прнпала је Чопу Мирославу, ученику Ш разрела Центра за стручно оспособл>аван>е кадрова „Иво Лола Рибар". Л>. С. 5 Иесние чесшке за Оан Лрмије Поводом Дана Армије чланови Књижевног клуба „Мирко Баљевић" пренели су своје песничке честнтке војницима и грађанима 19. децембра у Дому ЈНА. некад делује сувише хладно. Нешто више топлине дала ie Гордана Михајловић и Светислав Минић v чијим коеаипјама ie и најбллжи домет Cv6o тићеве гтпиче. Занимљнв ie noвратак Мике Саковића пос\е дуже паузе, чији Пишта нл*п лптноћом Koia ублажава стоахоте ондашње свакодневнне док ie Андоа Милетић \нк Љолкслојчеоа обојио непотпсбном збгњенгнпћу гпто ie том .vhkv одузето аутентнчност. Миле Павловић v улозп Саше AOKaavie да mv театап лежи v гпзироди и да обсћава iorn зоелије VAore. а Боса Петровпћ AOKa3vie ceoie гтоовелено спенско hckvctbo тумачећи MaiKv v домену ceoie сопствене смоционалности. Веома испеле епизоде дали cv Сека ПавловнН и Миган Глптопијевић. Овом ппелставом натттг Позошппте vAaaw v зпелиш <ba3v свога пала o6orahvivbH пепеп тоао ггоелставама Koie cv итекако потп^бне савпеменом гледаптп/. ,.A>vah” Велимипа Cv6o тића cv iorn vfpk инкарнатипа оног впемена без кога ми ланас не може'’^ ла тамшо етпkv салапгњег живота. Да ie то тако AOKaavie и изуз*» тнп пажња са KoioM ie премнЈепна rrv6- лика ппимнла cnewv v хлалној сали Позппитпта. пвимивтпи осhobhv nqpvKV ове нгпе: ла се ппави људи крнју v глмнм лдл дима. Саша Бгкнћ осећао се несклад што је вероватно посдедица танде.мског рада на представи. Све у свему да резимирамо: предсгава ie ведра, весела, разгаљује гледадиште н на препал га осваја. Желео бнх да ову белешку завршим опаско.м Једног глсдао' ца, која у свако.м случају мора да на.м ласка: „Вечерас с.мо имали прлику да гледамо параћинско тлзориште у крушевачко.м нздању". Чнњсница је да многи ирифесионални глумцн који данас раде овај посао су баш попикли у параћивском позоришту. Значи имамо добро позориште и добру публику. Да бис.мо сачували добар глас треба да обратњмо пажњу и на ситне круинице, јер није пријатно нити глумиима нити гледаоцнма у хладчој сали, првима да играју. а лругима да V зи.мским капутнма прате представу. М. Илнћ Књижевној вечери прнсуствовао је већи број млалих л>убител>а песничке речи војника и омладине, који су топло позлравнли стихове Мпливоја Илнћа, Слађане Трајковић, Славољуба Обраловића, Зорице Миладиновић, Мирослава Димитријевнћа и налахнуту причу Петра Кухтичека, као п драмски фрагмент Небојше Тошића. После песничке лепезе развила се интересантна дискусија о будућностн поезије, за коју су присутни показалп ггуно интересовања. Речено ie да ће поезија бити обогаћена нови.м садржајима, да ће увек пратнти човекову тајну трајања и у вези с тим добиће нове димензије п релације. М. Дилштрнјевић Један песник —■ једна песма ТОМИСЛАВ ТОДОРОВИБ, радник „Параћинке’’ Завршно је школу за КВ радни ке. Поезијом се бавн Avni низ година. По речима самог avropa најчешћа тема његових песама је стргданлг невиних на свим меридија ни.ма од беде, глади и оата. Ово.м пес-мом први nvr се представља читалачкој Јгвко сти. ТВОЈ u'ybap V окриљу ноћи чувам тебе Пенелопо, снови ми пушку v pvKe држе, на јастуку стражу разводим, у срцу чувам твоје боле наге. Кочим дан прозебли у твојој души. uito сиреном означава да си »сива, богове убијам да те не уцене и не одведу до далеког сунца. Ако останем сам у овом неолиту, жеља за језерима твојим, 6uhv бременит добићу иритис v очима пуним всре, гледајући у висине ide је раскртће душа. Саша Ђукић Вечери са Талијом — СЕБАЊА - Када се огворе врата нашег Позоришта и публика нагрне у блешгави хол, а затим пред позорницу где се предаје чарима позоришне илузије, многи од присутних се са сето.м присетс протеклих педесет година од када је у Параћину почео интензиван позоришни живот. Од тих дана па до данас је ирошло, заиста, једно бурно време које је пз темеља променило и л>удс и садржај њиховог живота: од нскадашње паланке град је израстао у модерну урбанистичку целину, од паланачког менталитета осталн су трагови патријархалног света који се полако, алн сигурно, уклапао у део савремене цивилизаније. Занимљивост овога је у споју тради. ције и нововремености који је утро путевс позоришној у.метностн у нас учинивши да з)на буде један од најлепших доживљаја и сећања. Траггви таквог ссћања воде нас чак на почетаг овог века, када је културни рад, па пре.ма томе и позоришни живот, био део опште друштвсне активности, у времену полигичких борби н промена и зачетака првих радннчкнх друштава и њиховпх активности. Излазак пред јавност биле су забаве одржаване најчешће у кафанн „Слога”, преко гтута спо.меника, у центру града. 6. јапуара 1905. године одржана је вео.ма успела забава у корист листа „Радничке новине, a 17. септембра 1906. приређен је концерт са игранком у корист оснивања радничке кн>п. жице и читаонице. 18. јануара 1907. насту- -пило је и Радничко позориште са веома одабраним програмом у коме је. између осталог. било и ово: рецитација »Звижди, ветре", „Косте Абрашсвића, рецитовао Мнлош Пантнћ. обућарски радник, а онда позоришнп ко.мад у једном чнну „У штрајку” од Драгана Сте. пановнћа, ралника, покушај да се прикаже слика социјалне тематике. Другови радницп, посетите вашу забаву! — стајало је на крају прогласа, упућеног јавности. У архиви Позорншта, прнватним албумнма и ћаскањима сачувана су сећања на 1926. годину када је паланка, коначно, добила нову гошћу, богињу Талију. у коју се многи напречац заљубнше. Са н»им отпоче живот, без ље варошке вечерн глухе и неме. Иако је пза заманлал>ених капија ц прозора врио живот, понекад се распе у сокаке, улице, иза ћепенака у кафанске просторије, у егзо. THKV, омамљујућу и тешку. У зимске вечерп пл>уигги табланет, испија се врела кава уз цијук ћеманета док су једне н друге стране града брује фабричке матине. Танлрчу кочнје по грбавој калдрми, пекарн се разлубили, букти ватра разбпјајући мутна праскозорја, пале се лампе у уиерпцама а набујала река вуче балване и опало лншће. Све то није могло ла да жељу за новом лепотом којо.м би се све ово спојило у новн живот. Октобарских дана формирано је н прво Дилетантско позориште града Параћнна у коме постоји већ Друштво за улепшаваље града. Скуповн су одржаванп у сали „Грандхотела” у ко.ме су најчешће одржапане за забаве са игранкама. Граћански свет je no. казивао себе: казанџићи, ферфеловићи, гаврпловпћи. Нове хаљине, шивене у дрхтавој нервози, салонска музика, чарлстон и мазгрка. 'глазниие су стајале 10 линара по особн а „добровол^ни прнлози cv прпмани са захвалношћу. „6. новембра 1927. године, увече приказан је ко.мад Борс Станкпвића „Коштана”, комад из врањског живота, са играњем и певањем у 4 чппа и 5 слика. V плахату за представу наглашен је плолан рал на добро Параћпна добро познат”. Зато се Друштво за улепшаваљс Параћпна, „чији је плодан п вплан рад на добро ПараИина \oopo познат”. Зато се Управа „нада што обнлинјој поссти”. На сачуваној афииш налази сс списак тлу.мапа, на челу је релнтел> представе и тумач тлавне улоге То.ме Аиије, господпн Таса Бизетић. улогу заносне Цнгапкс госпођа Попогшћка. у iby јс зал>убл>еп Стојап, <-пн бахатог ха. ипје, госполин Kannniinh. a Anca, очаши ппед селник впањске отптине јс госппуин Атанасковнћ. Магла ,јс госпоћнпа ФспЛе tnniili a несрећни Мптке, сеплплнја п бчнтопннк је госполнн Анлрејевпћ. II тако релом Позоришни плакат ie ттампан у прво.ј папаћпнској електрпчној штампарнјп код ..Хаии-Аазе”. Сала „Гранд-хотела” бнла ie прсуска ла прими све зашпересоване Укупан прнход те всчерп износио је 3.000 лпнара n ycrvnvcn је за улегппаван.с грала. Cehaivhii се на ту вечер, Гина Попопнћ, прва Коштапа код нас, са поносом каже: „Улога Когптане мс много намучила Волсла гам ла .певам, али сцене где сам играла са данрама мното труда су .ме стале. Имала сам утпсак ла cv \ш данре тешке сто кила. Зато сам ланпма пред предстану свако вече играла по два сата уз даире. Поцекал ie било и суза о\ vmoра и страха ла то нећу савлалати. Али cue је испало оллично и честитке после премијере су ми биле награда и подстрек за дал>н рад“... — наставпће се —

CTPAHA 16 14 ДАНА V малој соби на спрату, у мраку, док сс цапол»у брзо спушта зимско вече, седимо моја мајка и ја, п ћутимо. Гледам опа како дсжн непомпчно, ciap н уморан. Мислпм: сто, тежс хода, по нсо дан проводи па днвану, најчешћс са погледом упртим у једну тачку. Као да сс мало нзгубио... Док ватра пуцкета у старппском шпорету а неразумнс сснке играју на зиду, посматрам повремено и мајку. која је чнтав свој садашњи живот подредила очевој болести. Тнхо се крсће, нс прича оувишс. радп само оно ппо мора; по цео дан јс с љим. Поново сс враћам Шурп Ссверинову. Ннкад га тако нпко нпјс звао, осим његови.х баћушака са којима сс ранијпх година, док су га ногс још служиле, често Bilbao. Сви остали који су га познавали у граду, a то су бплс све старијс генсрацнјс, звале су га кратко емигрант. Ја сам га одмалена ословљавао са папа или папушка. Понекад кад сам сс шалио нлн нзмотавао, додавао сам н оно дараЈој Шура Ннколаевич. Наравно. to mv је увек бпла врло с.мешно, јер није у себи садржавало опај толнко познати прнзвук руског. Касније сам впшс пута хтео ла пишем о .mom оцу Шурп Северинову Понекад са.м чак правпо и некс скнне. Сад јс, међутим, све другачије, јер уколнко впеме вишс поблазп. свс ме јс више страх да било шта покушам. Ллл, ако оих га тада, илч сада, илп бидо кад описнвао, морао бих рећи: човек стаоог кова. у карираном олелу, са топлим погледо.м п благим осмехом нека врста ркског центлмена. Притајнх сс, само погледом ндем по соби. Мракје. али се свс добоо препознаје: балалајка цазиду, затим сребрни самовар, трн нкснс, свећњак, нсколпко кљига Гогол-а на ргском. стари примерци „АгаЈвока" ... Било да сам службено ггтовао у пностранство пли оллазио као тгрпста, увекл сам се трудио да му са тих путовања малпм поклонима и раз * ним ситнииама на неки пачин надокнадн.м Русију. Понекад сам mv некс стварп ловлачио п пз антикварница у којпма cv мс пподавцп познавалн као л»ибител»а рчских старина. Па ипак, све мн се впшс чини да cv го бплп само гзалгдни покушаш, ieo Pvcniv, љу нпшта иије могло да му заменн. Огнм, .можда .онај толико тајанствспп мприс брсза пза фабрпкс... Сећам се како ми је јсдном. док са.м јоит дстс бпо, причао како од свега највншс ужива у мпрису бреза. Тог тренутка сам помнслпо па разнс л>уде којп волс необичпс МИрисс — мирис бензина плп мприс ссна. Тако јс вероватно било и са Шуром Ссвсриновим. Он јс једноставно уживао у мирпсу бреза. Иза фабрпкс, на прострапом пропланку којп сс пружао на вишс стотина квадра|- пих метара, раслс су брезе које је Шура Северинов обожавао. Мнош људп су заооилазилп пропланак, јер су у љеговој близинн иацани разни отпаци пз фабрикс, па се ширпо страшан смрад. Мој отац јс тврдно да јс то место прави рај. Као дечак вишс пуга сам га пратио на иа гим iberoBiLM шстњама иза фаорикс, држећн сс за пос н стискаЈући ноздрве, питајупн се шта га ту подсела на пространу Руснју и Волгу, зашто сатс проводн седсћн гу. Морам прлзнати да га писам разумео свс док у шсстом пан седмом разреду гпмиазијс писа.м почео да читам Јесељина. Једном сам га чак и пптао шта мисли о Јссе. Очекивао сам норажавајуИи одговор. али мн јс Шура Севсрппов рскао да га вилп, пако су пм у пјколп, joui прс револуипје, пунпли уши да јс Јссељпи иростн ссл»ачки песник. Сатима је тако седео иза фабрике, иа нропланку, сам и замишљсн. и уживао у ми. рису бреза. Поиекад их јс само гледао a no. иекад пм је прилазио, додиривао их руком, и то тако нежно као да их је миловао. Попашао се као да јс био глув па свс остало око себс. За оне који су нмали прилпке да га виде тако замишљеног личио је на неког усамљеника или занесењака. Чуо сам кад су неки л>уди причали да је мој отац релнгиозно затуцан н да због тога проводи време у оном смраду. Чиннло ми сс да сам га само ја разумео, да сам га само ја схватно. ПРИЧА rr U ДАНА " Брезе иза фабрике НИКОЛА КОРБУТОВСКИ Иначе, пз фабрикс јс одлазио свакодневпо, понекад н у саму зору, а враћао се по поднс или доцкан увече, кад с.мо мајка и ја већ спавалп. У прво времс мајка се бунила против тога, пшла је н тражнла га, понекад јс и 1Е\ака.\а, а онда сс пекако приви^ла на свс то, често говорећи: „Најлакшс јс ссдети у хладу бреза п фплозофиратн". Чинило ми се да Шура Северинов noneкад није бпо ни свестан да некад идс: понашао сс као да га у неком чгдпом полусну носн нзкаква слутља ilvi инстинкт. Мајка, иошто нису помогле ни молптвс ни плач, па крају је, на моје наваљивање, дигла рукс; само сс молила богу да сс нс врати пијан. или да се једном, јер већ бешс почео par, уопште више пе вратн. По много чему то јс био иеобпчан пропланак. Јер, на јсдној странп, нзмеђу високих танких бреза, иелс годннс расло јс разiioooino пољско ивећс — л>убичиие, булке и AjvthIi, а па другој, простипало фабричко ђу. брнште, на коме су се банале кисслпне н стакло. затим отпаци ooia и Bvue, све оно што јс нарочнто у летњпм мегецима стварало ужасан с.мрад. Напавно, Шгра Ссв«'пинов свс то нтпе прнмећнвао: он је осећао само мипнс боеза. СеНам се оног дана кал сам дифннптчвно сазнао колпко mv бпезс значе. Био је rivu некаквог неоазкмљивог ycxiihcita н доб^оте Ппитнао гам п пчтао га ла Huie болестан. He пекао јс. само сс мало впаћам v Pvcifjv. Кад ie то пекао, пска необцчна свет\ост mv јс пспиннла очи... Tv попел бреза, н ппе н касчнје ппичао мп ic разне nn»«u»». Ппсебно cv билс интеоссантне оне из 1917. Ппичао мч јс о пасп"’п. тагчм Дгме, затим о uanv koiii ie гвек био Лзгбазан п тнх и vbck од свих нешто кпио, онда о HecnehHoi nniiiaiebiiini uannnc Александре, \еној грофпип BnnvooEoi којој ic цела Pvcqia слала свакоЈакс ,\>тбавнп hcavл>ицс п на icpaiv о абхинчоању цапа (акт ic погггчсао сам Нш<о\аћ. Ззтпм смо пазговоп настав/\>алп о летератчри. Увек сс тпддно да v менц развпјс л^убав прома руској лптсратурн. V то времс, ве11 сам почео да сгудирам књижевност, мој омиденн јупак бпо јс Иван Карамазов, тај интелектуалнп злочинац п оцеубица. Као што сам и очекпвао, Шура Северинов нијс лнчно разочарао. Једном при \пком у жгчној дискусијн лодао сам да ic он, Шура Севервнов, кад је реч о руској кљижевности, умро заједно са Пушкпном. Касније јс v вншс наврата говорио да је н»сгов писац Бунхн, не nponyurrajvhn ла дода како јс уираво овај писац пуни.х тоеднсег година провео у еммграцији н на крају ту н у.мро. Миого касиије веповатнб ie измеиио своје мишљењс о Достојевоком јер сам ie.v ном за роБендан од њега добно „Ссло СтспанчпковЈ" (на првој страниии књпгс је иаппсао: „Моему сину от отца. Ш. Северннов”). Док сам сс, у мраку, тако cehao свега, тгри мстпх како му сс тсло паједном покренг п сгрссс. Всроватно су га болови мучнлн. Погледах га п учини мп сс да јако * лошс пзгледа. Мора ла јс своје мукс, које сигурно жслсо ла разговарамо. Мнслио сам да му пису бплс ма\с, с всликим напрезањем скрпвао. Посматрао сам га колпко сс пзменпо ол мог последњег доласка кући. А толнко сам жслсо да разговарамо. Мислпо сам да му прпчам п о Пасгернаковој злој судбипп, мада јс о томс оигурно и у ловинама чнтао. Наравно, као и сви старп л»удп. п он нијс много веровао штампи. Вишс јс жслео да чујс од мспе, мојс мпшљељс да сазна. ДруXVMOPECKA Домине Пензионери Милија и Рака бнли оу прави суседи и добри пријател>и али су иа длминама, које су врло често играли, водилм прави рат. Обично су их пграли у РакиноЈ кући или под дудом у његовом дворишту, пгто је зависило од годишњег доба и временских прнллка За времс игре су се прегаљали, зачтгкавалч, обаоипали један другог препвама и погрднпм речима и изразима. Због тота су' нх н»ихове бабе, Мллијина Милунка и ‘Ракпма Радунка, називале безобразнпм замлатама н дангубама. Оне су чак и покушавале да их одврате од дамина. али у томе iuicy успеле, јер су Мплији п Раки доминс бплс једина разонода, једииа забава, u док су ilx irrpa.ui, они с\’ заборав^али м брсмс cBojiLx годдгна, и својс малс пензије, па п своје горопадне бабе којс су поваздаи торокале и звоцале. Е, алм једнога дама баш због домина се срушило ibiixoBO пријател>ство, односпо нретворнло се у љуто непрпјатељство. Ево како је до тога дошло. Играли Милија м Рака домннс скоро сваког дана целог једног лета. И један и другн су губили 1! добијали партпје. Кад су,’ спшајам случаја, постигли изједначен резултат: 486 према 486, Рака предложи ла одиграју и 972. партију, такозвану ,д!ај сторицу” м ко је добпјс тај he понетп ласкаву титулу шамгшона дамина за тс. кућу гбдшгу, што Mii.uija прихватп са зеб1ЂО.М у орцу. Како је Рака провео ноћ уочн ,д|ајсто рлце", то нам нијс познато, а што се тичс Милнје слабодушног човечулжа, он цс ле ноћн inije могао очп да склопи. И док је п>егова тежа половина Мплунка увсднко хркала у деветом ону. окретао се на постел»н, презпојавао, устајао да сс напије воде. и иако иије био жедан, одлазпо у клозет без потребе. Страх од сутрашн>пце гим рсчима, шта се прича у Београду. А у Бсограду се управо сада прича да ћс ускоро пзаћп пз штампс „Доктор Живаго”, који ка жу, о руској рсволуцијн говори.. . Чшш ми сс да јс поново утонуо у сан, да сс поново смирио, али га болови савладашс, па сс још једном вратих брезама... Сетих сс II разговора који сам јсдног јуnpa iLMao са Шуром Северином, на пропланку. Бсз посебног разлога наједном ми повн * јају, кад нешто почну да шапћу нзмеђу ссбе. док пз ветар постс. Додао је да јс због бреза заволео и ветрове, н то онс пролећне ветровс, поветарце. Тада сам први пут поверовао у нстпнитост његових веза са брезама н ветрбвима. Мало послс свс ми јс испричао. Рекао јс да је то суштина свега, објаЈпњеibc за све што се каснијс догоднло. Поменуо ic да сматра да сам довол>но олрастао н да ћу све сигурно добро разуметн. У стварм то што мп јс испричао, вншс јс лнчпло на тајпу. У Самари, вели, односно данашњем Кубншеву. поред Волгс, пмали смо ма.\и летњиковаи са послугом п сељацима, којм су помагалп у пол»у. Мој отад нх јс хранио и облачно, у летњпковцу су п спавали, а н»нхову децу * је бссплагно школовао. Свуда око ACTibiiKOBiia расле су многобројне младе брезс. Кад је почеда рсволуција, прича Шура Северпнов, ш нстп ссљаии су се распоредили свуда око лстњнковца, не дозвољавајући црвени.ма да уђу унутра. Овп су ппак послс краткотрајног објашњавања, утди силом п запалиАп га. Тада су и оца убили. Ја сам био сасвим малп и ннсу ми дозволили да га ВИЛН.М, алп зпа.м да је лежао оставл>ен нагде нзмеБу младих бреза. Читав дан сам про вео на сттрату једнс зграде, трчећп ол прозора до прозора и гАедајућн у брезе, цс би ли иегдс у њима впдо убнјеног оца. Зпаш лп ти да ја у ствари п нс знам да лп брезе B0A1IM ИАИ НХ мрзим. .. За свс времс док мп јс ово прнчао, чнпнао ми сс да му сс очн некако муте да унутра. у гАави, дубоко нешто крије. Да лн је то било све, да ап ми јс Шура Ссверипов све иснричао илп јс још нешто остало? To вншс нисам пикад сазнао, јер га је убрзо посас тога захватила болест. Последњих годЈина, са ibiiroBiiiM старењем, мијп доласци кућп посташе све учесталијн. Понекад сам са станнцс ишао гтраво нз фабрике, јср сам знао да је Шура Севорпнов тамо. Одаззио сам најчешће и због тога јер сам ocehao да му је ужасно досадно у тој забитој па\апш1, где јс живео од доласка из Руснјс II гдс га нису у много чему схватили. Ту, ца ггропланку, гдс му јс неки човек направио \ciiv клуипцу н мали сто, седе.ш смо * и причкт. А причс су сс често понавл>аде. јер сам га пспрестано молно да мм мх нрича: ocehao сам да му то страховпто помаже. Морам признати да јс са посебнлм ужпвањем волео да препрпча, кад ми је неки лсчак. па улиин. опсовао руску мајку, на шта сам му ia узвратио пс\’јућн mv opncKv мајку, мада јс н моја мајка била Српкиња! Прс впшс месешг наићс оно вре.мс кад мн нскп П0.СА0ВИ кренушс и кад дођох до цристојпнх пара, па крепух Шурн Ссвериновом. Жедео сам да му исиупим животнн can, ла му куппм пропланак и брсзе. Алн кад сам стигао тамо, мом зарочарењу пнјс било краја. Брезс беху посечеис а иа њнховом месту пикнуше стамбене зградс, нови раднички ста повн. И Вубриштс пестадс. Више сс никакви „мајсторицс” му је начинио збрку у глави н ништа паметно није могао да смисли, да испланира. „0 мајко моја покојна! — шапнуо је напрежући се да у својим мис. лима успостави некп ред и дисциплину, да ли ћу оутра успетн да чврсто држим своје нерве на ‘у'зди, јер ако ме Рака изнервира, за шта је мајстор, одс маст у пропаст. Сем тога, нс смем да гледам у љегове орчерде којшш ћс он као и увек, стравично мрдати, кезећм се, као да се спрема да ми зубима префикарн шију”. Милија јс, онако неиспаван и узбуђен. злрабио кутнју са доминама и журним кораком пошао у Ракино двортгште, где га је овај чекао седећи за сгочнћем испод дуда са лулекањом у устнма пз које су се ii3Birja.vn облачиКи дувашског дцма. He глс лајући у Раку, сео, истресао домиие нз ку« тнје и почео да их меша тако брзо и тако жестоко да сс чинило као да жедн у прах да их самеље. И можда би их мешао до мрака да Рака пијс забрпдао храпавпм баритоном: — Доста. бре, с tolm мсшањем !Не врсли тн да их мешаш до прекосутра. СлнcTiihy тс као маону гибашшу!... Ајде, излазн с првп.м каменом! Пошто је протрлао мршаве манове и проммљао нешто себп у браду ипо је личило на мо.иггву, Мплнја је зак.\иктао да би ссбе о1су’ражио: — Дупло осам, безвезн>аковићу! — Осам и седмица! — зарежао јс Рака отпухнувши већу количнну дуванског лима KliLvijii дирсктно под нос, те јс овај почео да кашљс јер нијс бпо пушач. — Седам и кец! — Дупли кец, гагабићу! — Кец н тројка, ба.\егару! — Дупла тројка, овчнјн кон *у! — Тројка и петица, тутубановпћу! — Петнца и голо. смрдибубо! — Дупло голо. тупа сатаро! — Голо и четворка. трула туршијо! загрмео јс Рака. мрдајући брчсрдама п ксзећн се вештачким зубима. — Печен си. днвизионскј! мазговс. Предај се! Руке у вис! можеш да ми честиташ као шампиону на домпнама. мириси шгсу осећали. Потрчао сам кући знајући да се нешто оудбоносно догодило.. И заиста. Отац је лсжао, Већ беше пао у кре вет. Мајка ми рсче да јс легао у постељу кад је прва бреза пала. ГТослс ми је причала како јс слао да види да ли их и даљс секу и да се распита да ли ће их све посећн. Нисам внше могао да издржим него сач истрчао и по чзггавој околини тражио брезс. Кад се вратнх, уморан н поспан, Шура Севсринов неко време јс liyrao а онла мп рсчс да су моји напори узалудни, јср сс таквс брсзс Bituic нлгдс на свсту не могу паћп, оспм хнл>аде километара одатле, поред Волгс, у Самари, односно данашњсм Кујбншсву... Сада су за мога оца пасчупили мучнн лани. Скоро јс обневидео, разбодео сс. И оста тако, а недавно лежс v кревег и ол тада ннкако да се поврати. Његова болест јс унсла праву тугу у кућу. Седнм у мрачној соби и ослушкујем како Д1гшс. Посматрам га како сс лагано опуштс, како се покрећс п тражи положај. A uoiov, пада у дубок и немиран сан. И лок у самовару кл>уча вода за чај. док мајка тихо прн» ирема шол>е н ссче сланину на ситне лелозс. ослушкујем како испод прозора завгјају вс трови. Док их ослушкујем, мпслим како и» .недел>с у недељу, а можла и из дана у дан Шура Северинов нестајс. а пико mv ue доАази у посету ол његових Руса. јер ic on noследњи живн смиграш. Мпсаим како сс лагано топи, ако парче леда спуштено на гспао шпорет. Осећам ла га ноге болс. можда п рукс н очи, можла п дvшa, осећам колико јс ту једна н-аука беспомоћна да било шта учп ни, али исто тако осећам и да је задово.ми због нечега. Можда што сам псрсд љега и што ће умрети као човек. Наједнолт сс прену из краткотрајног спа, заггитавигн кад ћу назад у Београл, па одмах прошапута да са собом понесем балалајку, самовар, книгге и све друго што сам му нскада доносио. Хтедох да му кажем ла је свс то потребно да останс у родител>ском дош. алн ме мајка прекину, дајуИи ми роком змач ла ћутим. Он ме поново погледа и рече. ра ■ говетно и свесно: Знам да брезе и ја ол\> зимо заједно .. Напољу је већ дубока noh. И дал»е оеснс аимске олује и ветрови, а на љеговом лицу, упркос бо.\ова, поново сс појављујс онај тсаико познати, можда од болова мало прпгушени, осмех. И поред тог осмеха ја знам да Бемо нас троје још јсдну ноћ остати будни. И ћутаћемо. Бутаћемо нз јсдноставног разлога што из свих нас нзбија страх. Страх који гуши сан. Страх од онога што ће доћп. — He признајем! — опирао сс Милмја, блед у лицу. Мрдао си мустаћи.ма и кезио си се, а рекао сам тц да не мрдаш и да се не кезиш. — И брковн су моји и зуби су моји, па могу н да мрдам брковима и да сс кези.м зубима до лшле so.be. — За вре.ме игре не можеш. — Ко ће да ми забрани то? ~ И цгта.хш ceiy хвалишеш мусгаИљма! Е jecy ми па неки мустаћи’ Лнче на четху за чишћење клозетске mo.be. Рака јс прво исколачио очи и зннуо. онда сс почешао по трбуху, а затим шчспао празцу. кутију за долгине и њоме ipeснуо Милију по глави, опсовавши му свс' гога Ннколу. Мнлија јс неко време трептао сптно. anno, док су му свитци летелп пред очима, а затим јс напунио шаку \оминама и њиме почео да raba Раку уречс Ијј као ла .му скцдају кожг с aeba. Чгвшн ту дреку, ,уотрча.\с н обе бабе. п Ракина и MiLurjana, у.мешадс сс у окршај. тс сс више пијс знало ко кога raba хомннама и ко кога псујс. Од тога дана је отпочело- nenpiiiarevство нзмсБу стараца и њпховнх баба. Обс стране су се својски трулилс да једна хру гој што вншс. зала нанссу. нпо нпшс папакостс. Једном јс Рака олврпто славнну на Миллјиној кацц за цунус која ic craia * ла у дворишц’ и сва вода нз каце ?с ncieк_\а, па су Ммлија н њсгова баба Милгпка мнсдили да Ш1 се каца страишр pacvitniда п поново је напуниАк водом \а ибпех ие. Са своје странс је Мплија viiunio елелепу пакост: крпшом се vcneinpau па upon Гздоине куће п убацно у лимњак iuii xv. ua <с Рака it iberomi баба умало ниеу угушпmi днмом. To да ic Рака сломио Мимппном ћурану ногу. а Мнлнјз уимекао Раки пог мачка, напомињемо као узгрел. гек ко аико се види докле су та два старца дотералп у мржњп н нспрпјатсљствх’ ?пхва- •byjyhH долшнама, ујсдно и ла сс погврдч она стара истк.ча ла ни једна страст нс може до краја осгагп ношгена. Чсдо.мнр Д- Јовановић

14 ДАНА СТРАНА 17 ЂАЧКИ КУТАК uni iiitiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiirmiiiiiiiiiiiimiini м ти ш)г втав • Овај рад на конкурсу поводом Дана ЈНЛ освојно прво место АРМИЈА Док Kiiuia пада u ветар снажни дува армија, народ, пајвеће благо чува. Далас је dotuao и tbtixoe дан Дан Армије нашс дап 3d граничара, морнаре и неустрашиве бомбашс. Замишљепо глсдам како крвари јутро прободено вожем времена. Зоро.м се родн чедан it мио осмех којн прошара не бо невидљнвим грчсвима падо стн. Сагнута птица v лсту па мој сс позав одазвала тихнм н ирштшешш крико.м. И замирн са моје сећањс дахо.м прошлос ти. Чујем прозрачан шапат вс тра којп сс поигра лишћем. Стојим, гледајућп гроб незнаног јунака. Беспрекорна тишина расута ie овп.м распасаним пољи.ма разбарушсног завп чаја. На камену стоје уклссанп натпчси, дивно сажети \ мисли и један цвет, бачеп за сећање неко.м ко сс paba. Дивни су пупољци јутра и iiiv.mc. Одајтс почаст овом пало.м борцу који је оградом с.мр тп стварао хра.мове слободе, нз градно свој живот зндом веч ности. Уз надлетаљс последњпх пти ца v тупој и не.мој самоћи п јесењој тишини, остао јс дасто in гроб да га купају сузе неба п rnciv искрице прошлости. Роксанда Павковић уч. 0. Ш. „М. Поповић-Озрен" Свс касарне сада брује to ibux се песма и жагор чујс. Армијо наша, dpaia и мила, увек си нам одала бпла. Остани таква каква и јеси нек се ниж\> твоји успеси. Армијо наша, и војниии сви, честитамо вам празник пионири ми. Добрила Станковић VI-3 ОШ „Стеван Јаковл»евић" i FPOBV ИГ 1Р1И1 xvtii маслачци кош су сс paba ли на обалама сунца учинилп да питам „гдс сам то скривена?” Срце обољева. Јуначе, захвалност теби ic на ше признање. Поклаљам ти су зе и tvtv, поклањам тп захва лиост. To ie мало—али ипак, све што имам и једипо што могу да th поклоним. Кад бих могла, Bepvi, поклонила б.чх ти све што волјсм: Моје белс сно ве из незаборавне улнцс детињства и cBoie срце Koie уме да волим необуздано ц нскрено. Борче, ја знам да у теби тече крв твојих предака. У теби гори ватоа револутцце — бакл>а с.једињених сила, тежњи и цил>ева наших народа. Дан jeceini уплео се на плнми мојих уздаха и осеки мојих же л>а. И забректа туга v мојим жи лама. Проивета божур узавре лом kdba>v давно изникао из земл>е љубљене уснама напода. Ж&шм да сам зеница дубине где нећу моћ» да осетим бол. Знам слободу сте створили ви — счнови наше до.мовине. клл слобода је одувек би.\а мој идеал. Питам се куда ли нас води ова позоршша живога. У крви, смрг се одгађа а гвој ie живот ружу преноћио. Aaba мојих схватан>а отншла ie да- ■хеко — негде v зенит белх-гне у ком сам пронашла песму твојих очију. л>убав твојих идола. Сунце ie крило последње пољупце ivrpa и тонуло v плач расцветаног неба. Окренп се небо. Hacxiei се iy тро, крикните галебови н дозо виге ппше, испуните криком о Овај рад је добио другу н Дана ЈНА Обзорје, распукнуто по исто ку. Буниа живот у вртлогу сво iirx илузија по расцветалом iv гру јесени. Румена зора грли своје јутро, док ја својнм погледом, скривајући дубину уга шеинх језера, грлим скрхане осгаткс давно замрдог лета. Рас цветало се небо у мојим очима. Y коси ми блистају просу те звсзде лудих ноћи. Један пољубац блиста преда мном, један живот згажен на путу ка срећи украде ли ми по глед зал>убл>ен у сунце, прелолп! се осмех на мошм уснама. Осетих дрхтај разапетог ivrpa. Једна јесен плаче v мени. Са моћа ie пуштала изворе да теку, а бол xui раздире тако жел>е не хоризонте надања. Осетих благи додир туте, додир залазећег сунца, и учзши мр се да срце болно задрхта изгубл>ено по уским стазама сећања. Avraxi стазама давно исплакних суза и ублрам цветове топле од крви. Зашто ли ie суние у ме hii скрило CBoi нелпп?? Y тако мрачној дубини видех поглед прободен несванулим ivrpoM, осмех младости на ко.ме су лебделе недоречене жељс. нерасцвтала лета, уснуле радости. видех искре живота расуте по времен\г. Xei во]ниче, пружи mm'cboie руке’ Даћу ти сунце што лу та МО1ИМ длановима. XaiAc! Зар немаш храбрости да погле даш свет грађен твојим рукама? Поклонићу ти бродове сво јих очију, ХП1ЛОСТ својих зеница, да исљловиш из те мрачне дубине. Очн ћу тп дати да вина конкурсу поводом Са новогодишње приредбс у дечјем обданишту „Бамбп' дјпи pocv Koia ти мирише чело. Црвене као комунизам, же ,vc својс Агладости поклонићу теби, теби војниче који си пао бранећи пзворе слободе Украшћу ма.\о живога за TBoic младе ioui незреле napmice. О тако бих желела да осе тим топлину твога живота. Же лела бнх да будем прикована уз прошлост бар за тренутак v коме зарујс твоја вечност. За што тако брзо повлачиш ceoie замагљене погледе, када ће све тлост твојих зенпца бпти вечита? Небо нада мно.м постадс прл>аво, неискрено, алп ипак пз мами поглед жел>ан спокојства. Y дубину душе, у том вртлогу туђихпдеала.плану понос. Понос на све оне који су волели, и на све оне који cv се одлучно супроставпли непрнјатељу, понос што и ја припада.м том јуначком народу. И мада cv заставе њкховог живота заувек спаљене, црвенп пепео npocvr по перонима прошлосп! трепери будсћи vcпо.мене по орошеним травама сећања. Узалудно ie тражитп изгубллне пуполже, изгубили cv своје трагове у крви свога срца. Лагано се враћам у стварност онил! истим блатњавим путем. Давно cv замрли пољупци лета на њему. И сад када ie врме везало прошлост v чврст ти извор сећања нек остану то пле, свеже успомене. Дрнна Ранђеловић, уч. 0. Ш. М. Поповић" Озрен" НАША АРМИЈЛ Арлшја је наша, војска јунака, на сваком је блистава. звезда петокрака. Y рату су увек јуришали први, док су у себи још имали крви. Некада јс нама она добро дошла, и корако.м смелп.м, у бој свакп пошла. Славнша МклутнновиН, 0. Ш. „Бранко Крсмановић" Лешје НебоЈша Павловић, уч. I раз. ОШ „С. Јаковљевић" НОВООДНЛА НОБ Све жеље са булевара наших снова сручиће се у једну noh. A.Ui не, то нијс обична тиха ноћ. To је најлепша и најлуђа ноћ у години. Ноћ, у којој се стара п нова година стапају у једну жел>у, да се све лоше ствари из протекле године забораве. a да Нова година донесе што вп шс соећних тренутака. Y новогодишњој поћп све је дозвољено, нико нс спава, a монтона ноћна типшна тада непостоји. Те ноћи жпвот he постатп романса забележена у сећан»у свтгх слављеника. Кроз noli ће до зоре одјекпватн звуцп музике, весеља и смеха. Тада ће свн пружитк једни другнма руку н срдачно зажелетп све најлепше у наступајућој години. Реч мржња, непијатељство, похлепа те ноћп неће постојатн само ће кроз дивну новогодшпњу ноћ као ехо одјекнватн. кроз мали по.моравски град окупан у белпни снега: ,.Свс најлепше у Новој голп * ни!” Милосавл>еви!1 Љиљана, уч. VIII/2 ОШ „Стевап Јаковл>евић” Параћпп НОВА ГОДИНА Нова година долази зими, tab свако дете поклоне прими. И то је празник велике среће, јер долазе поклони no пуне epehe. V новогодишњој ноћи свако је pad, било стар, било млад. Деда Мраз иде, поклоне дели, поклонима децу да развесели. Милутиновић Славиша, уч. V разреда ОШ ..Бранко Крсмановић" Доња Мутница ттеокш oflHora У 0К8ИРУ УЧЕИКЕ wm При испитивању ученичког самоуправљања, и то не његозе формалне стране, већ ње- •гове суштине и његове ефикасности, неопходно је испитати и односе мећу ученици.ма u то како webv н»има, као појединцима тако п xiebv појединим органима ученичког самоуррављања, којима су поверене одређенс фун кције у том процеоу. Y ученичкш! задругама постоје колективнп индивпдуалнн органи самоуправл»ања. Ко лекпгвни органи cv збор ученика, савет, упра вни одбор и самоуправна ученпчка контрола и индивидуални — инокосни орган јс дирекiop ученпчке задруге. Наведени органи имаiv тачно одрећен делокруг рада и одређена права и дужности. При пспитивању функционисање ученичког самоуправљања у учевтЧКЈ1М задругама, неопходпо је утврлити како оваки од ових органа користн своја права п у којој мери поштује права другах оргаиа. Затим, неопходно је утврдпти да лн се ученлчко caMoyrrpaiBAjajte развија у окладу с приншшима нашег система самоуправљаља и каквс резултатс даје. Најзад, оно што јс за наша испптиван»а најважннје, утврдптл ко јс i,*llllllll|ini|||||||||||||||| HIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIHIHIIIHIIHHIIIIIII £ ЗИМА Z Снег је пао и завио = све куће у бело. | Снег јс пао и завио = налие дрво цело. 1 Црвене капице, Црвени посићи, = = no снегу скакућу, | као лептпрпћи. | Зпма свс to t>ieda = | све те њене чари | замисЈШ сс ;.1ало = и jotu гушћс пахуљицс подари. Годић Бојана IV-1 ОШ. „Еура Јакпшћ" | Плраћип ">11111111 HIIIIIIIIII..,.II. ................. .................. стварно одлучујућм фактор у доношењу одлуке и V ко.м степену је самоуправљање ствар но друштвеио. Претходно ћемо изложити резултате који су добијени путе.м испитпвања у вези са обавештеношћу анкетиранпх учепика за областп пз које се испипују. Обавештеност анкегираттх ученика пз области које су биле предмет нсшггивања вршено је кроз њихово познавање постојања или непостојања, чињеница које у ученичкпм задругама могу наступити независно од во- .ве колектива учентгка и директора. Закон him даје могућности да у одреВеним ситуацијама примене *извеоне .мере, а које, поред овог практпчног значаја за рад ученичке задругс. сигнализирају ko.vilko се реализују односп поједцних органа мећусобно. Према томе, обавештеност о предузимању тих мера служп као доказ о обавешгеностп и анкетирани.ч ученика о односима који су предмет пстраживања. Наиме, утврђена је обавештеност анкетпрашЕх ученика о однооима који cv предмет испитивања на оонову њтгховог одговора на следећа гпгтап>а: — прво, да ли је ученичкл колекгспв опозвао неког члана савета зато што више не ужЈГва њнхово поверењс; — да ли је директор обуставио некп за1С1>учак органа ученичког самоуправл>ан>а. Резултати анкете показују да је знатна већина анкепграЈшх ученика упозна/га да код ученичких задруга шгје бнло опозива чланова савета. Од укупног броја аикетираних за (сматрани) период 90,6% ученика је обавештс но да ученичким задругама није бнло опозпва, док 9,4% нису о томе обавештепи. Друга чињешта помоћу које је псшгшвана обавештеност ученика п чланова органа ученичког caMovnpaB-bajba, односима нзмеђу појединих органа ученичкЈгх задруга, јесте обустава закл^учка, збора ученика, савега, н управног одбора од стране дпректора, у колико је он сматрао да бн пзвршење бпло кротијјно nocTojeliiLM законским пропнсима, правилима ученнчкпх задруга или нецелнсхо дно за жнвот ученпчких задруга. Нааиме пз података се може запазити miжи степен обавештеносш анкепсранпх ученика и чланова органа само\пра1вл>ан>а о чињеници да није било обустављања закључака савета од стране днректора, од степена обавештеностц у прстходпом случају. Y претхолном сдучају проценат обавештености да ннје било опозива, 90,63%, а само 9,43% необавештених, а у овом случају 71,1% анкетпраних је обавештено, a 28,9% необавешгено. Укратко посматрајућп обавештепост ученика н чланова органа самоуправл>анл код учсничких самоуправнпх задруга где су вршсна пстражпвања о одиосима из.меБу поједпних органа ученичког самоуправл>ања, можемо закЈвучпти да је она на доброј виспнп. Односи директора ученичке задруге и органа ученпчког самоуправл>ан»а Однос памеБу директора ученичке задруге и органа ученпчког самоуправљања јесте један вид односа који се развијају у оквиру учензике задруте. Путем законсклх прописа — нормапЕвних аката ученичке оу заграничена права п дужносгп сваког од наведених органа задруге.' Путем законских прописа — норм-ативних аката ученичке задруге оу разграннчена права и дужности сваког од наведених органа, наиме дешава сс да су ови одпосп у пракси доста осетл>нви, јер често долази до мешаља неког од тих органа у делокрут другога, п доводи до тежпх последица. Однос директора пре.ма органтгма ученичког саомуправљадБа је нарочито пнтерссантан, ]‘ер показујс колнко јс посгигнут степеп ученпчког caatoynpaB.vaita и у којој су мерп постпгнути основнп циљевп. Тај однос директора ирема органима ученпчког самоуправл>ан>а показује у којој је мери одлучива/Бс о основшш проблеашма учештчкс' задруге v рукама органа ученнчког садтоуправллња, а у кодој је мерп то одлучпватБС друштвено пздвојено од процеса рада п непосрсдног руковођења у остварпвању пдана ученичкс задруге. Однос нзмеђу директора ученичке задруге и органа ученпчке задруге п органа ученичког самоуправљаља пспптано је првенствено пуreal утврђивања мишљења анкетираних. Sanni, затражено јс од анкетпранпх да дају овоје мишљења о томе којп од оргаиа сматрају одлучујућим у самоуправл>ању ученпчком задругом. Према томе, индпректкзш пуreal сс хтело yrepAnmi да ли јс у праксп одлучивање у рукама колекпгвних органа ученичког самоуправљаља — збора ученика, савета п управног одбора пли у рукама дирсктора ученичке задруге, с обзтгром да јс пзвршена расподела надлежности пзмеђу њих. Половипа amienipamix 53,2 сматра да је савет ученпка орган којп сгварно управља ученнчком задрутом н да нма највепа овлашћења. Нашедена улога савета у самоуправља iBy ученичком задругом одговара положају којп је по пропису ’ савету одређен. Будући да савет одлучујс о допошељу основнпх аката учензгчкс задруге, осталп dpraini учсничке задруте се .крећу у rpammaaia којс on одредн. Дакле, пропзлазп ха једна половина анкепираннх лица сматра да је савет, пе само <|>ормално, већ п фактишш орган ученичке задруге којп самоуправља задрутом. Затим јадна трећина анкетираних 28,6% ic мппт ^ења да ie одлучујућм орган управнп одбор. Навсдонп одиос плс на штету савета, а.\п прп тој оценн треба бнтп обазрпв. Неоп.ходио је узети у обзир, да исшггани нису правњки довол>но раз.ижу између налдежности савета п управног одбора оријентишући се на улогу коју управни одбор пма у непосредном самоуттравл»ан>|у ученичко.м задругом. При испитивању утврђено је да ниоу довољно раздваја_\м одлучивање о ochobhilm проблемима задруте од непооредног самоуправљања, зато што се кроз овај друто! вид актпвности непооредније осећа орган који је вршио, у наведеном случајгу управнп одбор. Наш основни цил> испптивања јесте утврђиваљс мишљења исшггнваних задругара-уче1Еика о односу директора, савета и управног одбора. Резултатп показују да 16,8% анкетпраних сматра да је дпректор ученичке задруге орган, којп самоуправлза п одлучује п да пма највећа овлашћења. Наведенп резултати педвосмислено доказују, да је по мишљењу једног дела псшггазшх, дпректор прешао овлашћења која оу му законом дата. Пре.ма јбпхово.м М1пил>ењу, on је зашао v делокруг надлежностп савета п управног одбора, па јс тако ограничио њнхова права у одлучивању п самоуправљању ученичком задругом. Наиме, четири петине анкепгранпх тако пе сматра. Мали број пспптанпх је ашш.\»ења да савет п управни одбор нису одлучујући органн п само’управл>ан»у ученичком задруго.м, већ да то обавља директбр. Таква мшпљења пзносс 16,8% аикетираннх, па је пнтересантно утврД1ГП1 разлоге за такав међусобнп однос оргапа само<управл>аља. Прво, пајвећи број пспитаних 46,3% caiaтра да члаповп колекппмшх органа самоуправљања пису довољно заингересовани за рад вк органа. Друго, по лтшљењу анкетираних наводп се да се слабо прппремају седницс савета п \правног одбора и да технпчка органпзацпја седница пије па потребној виапш (29,4%). Најзад, паводп сс као rpelin разлог да cv овн органп првенствепо решавалп она питаља која оу везана за прп.мену пропнса (24,3%). Даља наша разматрања орпјеншсаћс се на одговоре anKcnipamix .иода иа поставл.епо питаљс о однооу директора, савета и управног одбора. Од’ апкетпраннх је затражено мпшљеље да лп је однос дпректора према органпма самоуправ.\'ан»а бпо правплан пл-11 не. Пре.ма резултатпма, велпка всНпна анксnipainix сматра да пзмеБу днрекгора и колектпвиих органа caAioynpaB.baita постоји правилан олпос. Наведено мншљењс пма 91,4% анкетпрапих, док 6,2% сматра да је о\нос неправплан. На ово питаље одбплн су да дају одговоре 2,6% анкстнрапих. Мр Милорад МпјатовиИ, прос. савст.

CTPAHA 18 1* ААН^ ЖЕНСКИ KYTAK ПРЕДНОВОГОДИШЊИ РАЗГОВОРИ Да се подсетимо Актуелна питања из медицине Мзшме СООЈРОКЖК ишПишс: Примаријус Др МИЛИСАВ БОГДАНОВИБ, спсциЈалиста медицине рада Основни чнниоци од којих зависи сигурност у саобраћају су: hvt, средина, возило и човск који суделује у caoopahajy бнло као возач плп пешак. Човек као фактор учествује у саобраћајним нсзгодама у 70 до 90 посто случајева. Највећи број повреда дешава се суоотом и недељом, што је и оправдано с обзпром на викенд — односно па највепи промет саобраћаја у те дане. Веровагво да п замор као п алкохолизам код возача у овим данима пма одређен утицај. Према извесни.м статистикама највећи број поврсда догађа се у првом caw вожње због исадаитираности возача, а послс пет сатн вожњс због љсгове преморености. УТИЦАЈАЛКОХОЛА НА ФИЗИЧКУ СПОСОБНОСТ ВОЗАЧА Код возача алкохоличара је значајно успорено н нссигурно рефлексно реаговаље, инсуфицнјеитиа акпшност активност чулнпх органа (возач не може реално да сагледа и оцени саобраћајну ситуацију), потенцијално осећање за-мора и најзад смањена прсцпзност најфинијих покрета и радњн услед поремсћаја координације. Због свега тога тешко је колшромитована могућност пуиог кормш * ћења моторннм возилом нарочито у неуобпчајенњм, измељспнм и комплнкованн.м саобраћајшкм ситуацијама, које захтевају другачије, алп савршено п правовремено реаговаље. Успореност рефлексне реакциЈе, координациЈа покрета ослабл»ена, очна растојаља поремећена. У процени брзине, алкохол често игра значајну улогу, јер и мале количине ре.мете способност оцене брзине н растојаља, а морамо иматп у впду и то да су напнтс особс склопе да брзо возе. Алкоход слаби и способиост разликовања боја, и трептаја. Ширина видног пол>а јс поремећена. Под дејством алкохола долази до гтролазнс појаве двослика (дупло виђење) услед привременог оштећења, тпме је оштећена локализацпја н нзвор звука. Порсмећена је равнотежа што значајно онемогућује сигурност у вожњп. Често код напитих возача волан служи да бн се за њега држао. Услед дејства алкохола код-возача долазп до пораста самопоузданости и самоуверености, а опада физичка способност.’ Јавља се весслост, преосетлигвост на уврсде, отупелост фкзичка и психпчка, повећаност предузимљивостп, желза за истицањем, сексуални нагон — храбросг прел особо.м другог пола. Мишљење п расуђиваљс бива погреишо. Оштећено јс па.мћење и упамћпвање. Појављује се код неких возача услед дејства алкохола, дрскост, суровост, безобзирност, непромишл>еност птд. Све. ово утиче на возача п његове возачкс способностп. (Наставиће се) Приближава се Нова година и ноћ која lie у, скоро, сваку кућу уиети неко свечано расположење, а многе од нас одвести у хотеле, ресторанс, планинске домове iiaii гостс. Зато да би све било „на висини” и свечано подсетићемо се некпх пор.мп лепог понашаља и тако пзбећи непотребна извнњењаи неугодности. Понекад баш те „ситнице” могу да „упропасте" дуго очекивапу новогодишљу HQh п да нам остану у лошем сећању. Прс.ма томе кренимо од понашања око стола: За столом треба седетп тако да нс сметатс своји.м суседима и да спретно можетс употребл>авати прибоп за јело. Лактове не стављати на сто него их држатп приљубљене уз тело (властито, наравно). Разговорн за столом нису заupaibeim, чак су и пожел»ни. To је зато што јс тпшина у друштву неугодна. Алп нијс пожељно водити неке дуге и тешке дискусије, које могу с.метатп при јелу и вама и вашим суседима. Са извесном ве шпшом треба задржатп разговор на кратким дакЈШ и веселим те.мама. Није потребпо по себно напомињати да критика на јело или дочек потпуно отпада, a то исто важи и за при медбе о присутшБМ па и одсу тним. Још нешто, ннкада не постављајте себе у центар паж ibe ii.aji разговора и не трудитс се да по сваку цену будете ду ховитп п козер, јер за то трсба мало и педиспозиција. Свс ово v везп разговора за столом је дозвол>ено уз папо.ме ну: Ниједну реч не пзговоритп пуних ycnijv Himi правитн сувнтне гестове са пожем п вил>ушком у руцп, односно док тржите у рупп прибор за јсло. Прн заузи.мању места код стола, ако нма места, жена треба да своју ташнџ и рукаваце стави поред себс на сто. Ако су ташне веће онда их ставити иза својих лећа. Сок који преостане од јела не скупл»атп нз тањнра нп хле бом натакиулим на виљушку, нп комадићем хлеба v pvuh. Ba pireo које je покупљено y toку јела сматра се довољним, a чишћење тањпра треба препуститн домаћици. односно особама којс су задужепе за пра ље суђа. Ако вече проводите код при јатеља, не заборавите, да ће домаћнцу необично обрадовати ако по задовољном пзразу вашег лица може закл»учити да вам јс јело прпјало. Својс задовољство не исказује некпм звучшш ефектима или гласним дсмонстрнрањем. НсКОЛ1ТКО лепнх и пријатних реченица допрннећс огпитем рас положењу целог друштва. Да би сто био укусно постав л>ен потребно је волнтп рачупа и о распореду чаша за пи ће, које сигурно нсће мањка * nr v „лудој ноћп". Чаше се по стављају десно изнад тањира и то по редоследу употребеса десна на лево. Изван рела нај чешће сасвп.м лсво стоји Mania за boav. Уколпко се узттое дјело сервппа пиво. онла v редоследу чаша на првом месту cToiii чатаа за пиво. Ако се на Kpaiv обсла поедвнђа сепвиратбс колача онда се ставља и vcKa впсока чаша, која се оби чно упоггребљава за пепушава внна плп шампаљап. Да би вино пружило веће ужнвање за столом, мора се поштовати одређено правило при сервирању. Прна впна се никад нс хладе а бела увек. Уз печење најбоља су црна вина (прокгпац). Уз Ж1ГВ1ГНСКО месо иду бела впна (ризлинг). Са сдаткпм дезертом обично на крају оброка пду хпгришљава вина (тра.минац) илн шампањаи. На крају још п ово: јела се послужују с левс стране и нп је пристојно пренатрпавати свој тањпр јелом. Уколико се за столом некоме пешто додајс то учинити иза леђа, а пе сусе ду пспред носа. Д. Анђелић Нурку опрати, посолити, полнти уљем н ставити да се пече. Послс петнаест минута печења, ћурку обложпти лиснатим тестом и поново врапггп у пећницу да се печс још један сат. Овако печено месо биће вео.ма укусио п сочно. Натра — немио гост П ПОЖАРЕ ЛОКАЛИЗУЈТЕ Y ЗАГРЉАЈИМА, ПОРУЧУЈЕ ВАТРОГАСАЦ ЖИВОТА МАРКОВИН Кад у новогодишњим празницима ДОЗВОЛИ.МО себи предах и заслужони одмор, мало „загрејани" и опуштени, не заборавимо да н тада над нашом неопрезношћу бди мала науморна екипа ватрогасаца. Ватра је немио гост, алн увек постоји могућпост да нас посетп баш кад је не очекујемо. Учесталост пожара у протекдој години је већа. Закључно са нове.мбром број пожара је пзносио 43, а у 1973. години 32 — каже Бранислав Гајић, старешина Ватрогасне јединице, Прва постава дежурних ватрогасаца јс спремна да пригекие у Ватрогасцп у акцнјп I по.моћ, али је бол>е да грађанп ' буду опрезнијн. Решо је нај- ! чешћи узрочнпх ватренс стпхи- | је. Препоручљиво је да и у јеку весе.\>а и доброг расположења домаћини обиђу подрум. ске просторије, где млађи имају навику да „залутају". Довол>ан је и један неопрезно бачсн оттушак, упозорава наш саговорник. Ватрогасац Живота Марковић је један нз дежурне екипе. И он ће Нову годину дочекатп уз телефонску нентралу одвојек од породпчног круга. — Свим колегама-ватрогасцнма и грађашша честитам Hoey годину уз малу молбу: свс пожаре локализујте у загрл>аји.ма. To је нпак безопасшце. Животпним честиткама прндружује се и колеге Миодраг Глишић if Миодраг Савић та< Kobe чланови дежурне иовогодишње екипе. НИКАКО СА СТАРОМ ГЛАВОБОЛ>ОМ Y HOBY ГОДИНУ Корисцо уповорење и из апотеке. Томислив Оцаковић, фармацеут већ 15 година радп у апотецц. Његово празнпчко искуство је другачнје. — После празника ц славља л>уди долазе код нас мамурнп и cimi глаBo6o.be. Промег опталидона, плпвадона, горке солп пагло расте. Тако изгледа егатлог пародног весеља. У повогодшнњој ноћп дужурип у апотецп бићс фармацеут Оцаковвћ. Он може такође п поправитп ваше расположе»>е пред дочек Нове године. Само позвошгге на врата Апотеке. Зар да у Нову годпну уђете са старом главобол>ом? М. Д. AKTYEAHA ТЕМА Неки аспектп заштите и ушређења човекове средине Питања човекове околнне толико су у последње вре.мс разматрана и важна, као што су важна и питања хпгра, исхране п индустријализације, или као што су болести цивилизације, самотровање човечан * ства илц борба са стихијом. Околина је резултат ко.мплексног деловања најразноврснијих н безбројних фактора и учесннка у природи п друштве.чој средини. Лепа природа није само то што прирола нуди већ и то како се у шој понаша.мо. Здравље л>уди зависи од ттрсвентивс и уређене околнне, док лечење са.мо поправља што је већ оштећено iuh нарушено. Питање човекове околине није са.мо загађен ваздух п вода, запрашеност вегетације, отпаци н нечистоћа, бука. — To су само знацп да постоје \гнутрашн>п узрочници болести које треба лечити. Проблеми човекове околине ће увек постојати али питање какви, до које границе се нсшто може толерисати, шта треба учинити да би тих проблема бнло што ман»е а њихове последицс сношљиве. Међу разлозима загађености околине убрајају се интензивна индустријалпзацнја, развој саобраћаја, густоћа насел>е!ностп становншптва и урбанизапија. Значај овог гтроблема, као п сама потреба да се он решава на хуманнстички одговорап it лруштвено органнзован начнн, нзазипапн су управо чињеницом што целокупан развој пронзводних снага у савременом cnerv. а пре свега иитензивва инлустријализанија и урбанизапнја, порел огромнпх познтнвних досгпгпућа. истовремено доносп собом, брзнм и растућии '<емпо.м нпз опасиих штепшх послемша за приролиу срелину у којој чоаек живп н рали. Са правом се зато саврсмеии човек ггита: локле ће човечанство моћи ла се v пуној мери користп благолеп»ча салаипБсг и булуВег папретка науке п технохогије, ако се бх’лс мприло са чињенпиом ла одређене пропратие по|авс тог псгог напреттса I наносе такве штетне последпце за човекову природну околину да би дал>и стихнјскп развој почео не са.мо да кочи сам тај ј напредак, већ све више да угрожава човеково здравље. Ваздух, вода, тло, као и човекова храна загађују се отровнпм материјхма. Y рекама се ствара стање у коме оу све тежп услови за нормалан живот, а неконтролпсано уништавање шума и on.ba доводп до ерозија и других штетних последица и ако научнотехнолошка револуција ствара усло ве за нове кругтне кораке, успешнија средства и материјалне могућностп за заштпту човекове природне средине, ипак се одређене стихијске пропратне појаве те револуцијс и њихове друштвене последпцс појавл>ују у Извесном с.мислу као сила која угрбжава, како човекове перспективс здравог и природног живота тако п ус.\ове за оптималан развој његовнх пропзводних снага. Савремени човек не може живети «/ уверењу да су богатства природе неисцрпна п да он у тој природп може да радп све што хоће, без обзира на последпце које морају да проистичу из таквог понашаI ња. Понашајућп сс безобзпрно п неодговорно према природп чији јс саставнп део п од које зависи, човек постаје сам себи 1 непријатељ. V извесном с.мислу сукоб пзмеђу човска и природе постојп кроз сву истбрију чо вечанства. Али у нсто време човек je више 1Ш1 мање увек свесно тежио да ошгм исTiiAi средствима којима је унапређнвао услове свога рада п живота барем делимично исправио и штетне последице утицаја развоја производних снага, начина производње и друшгвеног живота на човекову прнродЈгу околину. Због тога данас у свету започнње шпрока акција заштите човекове природне околине, развпја се цела нова научна дисциплина на том подручју, огкрпвају се нова средства за реализацнју човековпх потреба и циљева у тој областн и улажу свс већа средства за остварпвање тих циљева. А те чнњешше са.ме по себп сведоче да човек устајућп у одбрану природе, уствари устаје у сопствену олбрану тј. да своје цнљеве н потребе почиibc да третира у повезаноста са својим потребама п могућностпма у развоју произBOAinix снага и непрестаном побол>шан>у материјалиих услова свога живота. To зна чц ла својс потребе п цнл>еве у областп заштите прпроднс средпне човечанство може да оствари само непрестаним развнјан>ем и коршпћељем доспггнућа науке, технолопгје п гтроизводпих сиага, тј. истпм средсттша која му доносе напрелак п на другим подручјима његовог рада п живота. Нп наша зс.мл>а (укључујући п наше подручје) inije остала поштећеца од негативних утицаја индустријализацпје и привредног развитка уопште на човекову природну средину. Пошто омо на почетку тог развбја, ови утицаји се осећају мање него у високо развијеним земљама. што не треба да значп да су ти проблеми за нас мајбс важнп ц акутни. II наше су реке ман>е пан више загађене и постају одводни канали свакојаких отпадпих вода. Нашп градови п индустрпјски центрп почпњу да се гуше у диму п прашини, name планине и туристичкп центрн постају жртва како егоизма иојединица, којп граде без друштвеног плана п контроле, тако и нечнстоће коју оставл>а за собо.м моторизованп егоцентризам л>удп без осећаја одговорностп п немарностн нашпх управних и другпх оргапа и привреднпх органнзација којс све то толеришу. ЗАГАБЕНОСТ BA3AYXA Y НАСЕЉИМА Ваздух је најдрагоценији састојак потребан човеку за живот и зато не бп трсбало да садржи никаквс стране примасс у концентрацпјама, којс могу бити штет« не за његово здравље. Нажалост, нијс увек тако. Атмосфера свих градова, д нарочнто пндустрнјских центара, по правилу је загађена разним димови.ма, прашинама п гаcoBiL\ia. У- градовп.ма ваздух се свакодневно загаБује сагоревање.м огромних количина yr.ba н друпгх горива у индустријп п домаћннствЈгма, а из димљака ку.оа дим богат разним врстама хемијских састојака. Исто тако, и испусни гасови великог броја моторних возила који садрже разне штетне састојке, доприносс тежини загађења ваздуха. Дејство прашине је такоће разноврсно, што зависи од врсте прашине и димензије честице. Познато је и алергогено дејство индустријске и градске прашине у процесу сензибилизације организ.ма, а с him у везп повећан број алергпчних манифестапија. Комуналло аерозагађеље може нматн за последицу акутне манифестације обо/Бења која се могу завршитн оздра * вљење.м или с.мртним исходом, нлп имати хронпчни карактер са сскундарнп.м инфекнијама, са cbilm пратиоцима хроничних рсспираторних обољења. Хемнјским аналнзама узрока загаБеног ваздуха стручњаци су ^тврдиди да neby разним састојцима у загађеном ваздуху пма н материја које могу бити узрок рака на плући.ма, па су их назвали канцерогеiiilm материјама. Асрозагађења на подручју наше Колгуналне заједниие, осим у мсаицини рада, п то само у већи.м предузећима нису систематски праћене, ниги је истраживап њнхов утниај на морбидитвт, инвалндносг, као и аиртност становништва, а посебно ни код радника (осим извесних pebiix noкушаја). Очнгледно је да истражпвање \- тицаја аерозагаЈзења представља поеебан a врло значајан задатак како стагцстичко- -епидемиолошких с.\ужбп Завода тако и осталих, а посебно медццине рада и пнспекцијских служби у општинама п Комуналној заједници. Према подацима којима располажемо о аерозагађењу у већи.м шиустрпјским предузећнма н рудницима као п морбидитст, апсонтпзам н инвалидптст од респираторних органа на подручјг наше комуне, указује да аерозагапења и код нас представ.Ба важан здразствено- •еконо.мски п соиијални пробдо.м, a у un.v/ објективног разматрања овог пробле.ма .морамо благовремено предузети дужне мер^ које би, ако не потпуно Аиквидпралс проблем аерозагаБеља, а оно бар ублажи.ш његове последице п довсло жпвотну средину радног човека до оних безбедних граница које омогућују безбсдан развој, живот и рад. МЕРЕ И АКЦИЈЕ КОЈЕ ТРЕБА nPEAY3ETH Заштнта иде за тим да се загађеносг што више c.\iaibii и одржи у грашшама у који.ма њена штетна дедовања нсће долазити до кзражаја. У многим местима плапирања из1рад>Бом насеља ста.мбене зоне се удал>авају од индустријске, при че.му сс води рачуна о рел»сфу, кдиматски.м усАови.ма. правцу и јачипн ветра. Технодошке мере могу да смање, а виспна фабоичких димњака доприноси бољем разређиBaity нечистоКе у ваздуху. Треба поздравити и подржати акцију органа друштвснс заједнцце н појаву цокрета rpabana за бригу о човековој природној средини. Треба позлравитп чињешшу што су се појавпла другптва која на добровољној оонови окупљају грађане из свих слојева нашег друштва са циље.м да у саралњп са .масовним друштвено-подптичким п другим организацпја.ма покренг чптаво наше друштво на акатнвније заједцнчко н уоклаћено решавање проблема човскове природнс средине, на јачањо осећанл одговорностп друштвених, прпврелних и других органа п организаццја у тој области на активну друштвону контролу поступака поједпнаца пли појединих оргапиззпија у вези са тнм проблемима. Сви залаци неће из ове области моћп брзо и лако да се решс, тгрс свега из материјалних разлога, али то нас не ослобаba обавезе да оно цгто всћ данас можемо раиионално п успешно учннити то заиста II уЧЈШПМО. Прпм. Др Мнлисав Богдановић

14 ДАНЛ CTFAHA 19 СЛАВОЉУБ ОБРАДОВИБ Нобогодншња хумореска Тс вечери на састанку синдикалнс под ружнице колектива, Верољуб Шајкић, зва ни .директива", внсококвалнфиковани ва рилац, са петнаест година ралног искуства у струцл и учесник на четирп Савезне рад не акцлје, са чстири ударничке значке, чврсто је оххучио да рашчисти са св>ш слабостима и негагивности.ма, почевши од реонских па до општпнских, алн без разумевања. Са рашчишћавањем слабостп, размишл>ао јс Верољуб док се кроз маглом притп снуто касно вечс враћао у свој стан, у Vлици радничкој, треба отпочети што прг, и то прво у својој кући, па у колонији, радном колективу... и даљс. Само тако можемо превазићи постојеће слабостн п стаги на чврсте ноге. Треба, мислио је он, увестм рЈггорозпу штедњу. Доле са малограђанским уживање.м, са расипништвом... са регтрезентацијом. Доле.. и три пута доле! — Добро вече, кад уђе у кућу, обрва накостреше1шх п оборених, оштро и отсечено рече Славки. — Добро вече Верољубе. — Светло на улазу не треба бадава да гори, а и шпорет ниси морала да заложиш. Још је топло. — Па знаш да угал, немамо већ шести дан. Нисам ни заложила ватру, погледа га Славка испод повијених дугих трепавица и видс да ће нешто бити по директиви. — Знам, знам, али са штедњом мора по чети. Слушај Славка добро шта ћу ти рећи: нема дочека Новс године, нема гостпју, нема одлазака код рођака, нема хал>ина... захуктао се Bepo.vyo као стара парњача. To су, кажем ти, .малограђанске ствари. — Нисам Верољубе ни тражила хаљину, а нисам нп ја за то да се бадава трошимо... него шта ћеш ако неко, ето ... наврати? — И то сам решио. На улазним вратима парола, и то крупним словима: ГРИП. Па нека наврати ко mia три чисте. Штедiba, него шта. — Па мислиш Верољубе да нс спрамамо баш ништа...? Ни гуску иа подварак? Верољуб прогута кнедлу, па испи чашу хладне воде: — то може, али ништа више: и нека флаша пива, тек да се обележи наш празник, али без претеривања. — Нико не опре.ма бол»е подварак одма ме, рече Славка цвркутавим гласићем. Веродууб подиже леву обрву и преко рамена добаци: Нека ти бгде, али само она. Набавка је извршена у строгој конспира цији, а гуска заклана још на пијацп да се гакање не би чуло у кући. Ташта, и она ко тиха није се ни чула када је дошла. И док су се у граду вршиле задње при преме за вече којс долази, на вратима јс црним словима висило повеће картонско парче од кутијс за цшхеле: ГРИП. Лаза „Француз" (био је на радууфран цуокој) добар друг Верољубов, пролазећи степеништем угледа паролу и укочи сс. ,Јаддп1 ШаЈКићи, где баш сада да их та невоља снађе: треба нешто предузети. Са.м да помогнем... не знам. Аха, лекара, него шта! Стручњака! Са степентита довикну Милки: Пази Милка да прасе не изгори, ја одох код доктора. — И куку мени јадној! Шта ти би црнн Лазо: да л те не ухвати...? не дај божс.? — Ма није мени ништа, не трабуњај. Шајкиће напао rpim. И одјури. Код лекара дошло се до једнодушне одлуке: пошто су капацитети у башици заузети треба позвати најближе да се о њњма старију. Дужност је преузео Лаза и из лекарскс ординације одјурио па пошту. Једаи телсграм Славкиној сестри и зету, а другп сгрицу у об.шжњем селу. Око пола девет увече испред зграде стадоше саннтетска кола, а иза њнх „фића”. Појурише лекар и болничар, појурп crpim Божило и стрина Дара н на вритима се сударнше са Славкиним зетом, однзсно Be рољубовим пашом Буром и његовом младо.м сутгругом. Бура тнхо закуца па врата данеузнелпгри фамилију оболелу од грипа. — Неко куца, рече Славка. — He огварај, загрмс Верохуб. Можда су чистачп, износе ђубре па тражс да им потшппемо налог. — Бог с тобом Верољубе, какви чистачи вечерас. Верољуб се лупи по челу: Стварно, откуд чистачи?! При.маче се прозору и угле да санптетска кола. На очи му паде нека копрена, не стиже да види друга. Ц1та сад? Лези у кревст, ко.мандова Верољуб. И Славка и таигта јурнуше у један кревет, Велибор уви шал преко главе и дубоко кашљући npnbc вратнма. Мрак му још више пале. Окрену кл»уч. Кад угледа л>уде у белом, a ioa њих стрица, стршгу..., остале, мрак му прекри свсст и падс. Стварно човек паде. Сви скочише да подигну Верољуба. Стриц викну: „Пушћај старог Солунца! Бабо дај бокал *. Када Велибор дође свести угледа iryny собу рођака, плус цео комшнлук. Сгрина јаукну. „Изгорс гуска”. Па није вад>да само гуска, добаци доктор. Нова је година, државни празник. Гуска само за подварак, а прасс јс у пекаЈри, јави сс Верољуб прво блед, па зелен. — Хвала богу када ми слшовац остаде Ж1гв. Дај снајо да се нешто погшје, а тп ciihko скокни до пекаре. Верољуб јурну на врата, за рукав зграби пашу. После пола сата дођоше са пуним кеса.ма, корпама и, прасетом. Са*д Славкн паде мрак, алп остаде на ногама. Гости почеше да се сами служе. Славка се сети да јој сада треба и нека торта, да се не обрука, коре за гибаницу... Ско киу и она. Сутрадан, после доручка испратшие госте. Остаде само стриц и сгрина. Верољуб шапато.м уттта Славку: Је ли баш све оде? — Све, црни Bepo.vyoe. — Дај бар да клтпш конопче за врат. — Ни за то нема пара, кроз сузе одговори Славка. — Скидај ону паролу са врата да нас не снађс веће зло. Ми од данас стварно рашчи.шћава.мо са слабостима п почиљемо са ШТЕДЊОМ. п iiiiiiiiii|iiiiiiiliiiiii>ii|iiiii|iiiiillllimiiiiniiiiiiiimimii iiiiiiiiitiiiiiiiiii|iininiiiiiiniiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiit|iiiii(iiiii|iiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitii'niiiiiiiiiiiiniiiiiiniiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiniiniin Скупштина општнне ПАРАЋИН РАДНИМ /БУДИМА И ГРАБАМИМА ЖЕЛИМО СРЕКНУ НОВУ1975. ГОДИНУ .........................................mu......... .......................................................... ............ minimum.......... .. ................................ ini.......... iiiminmi.......................................... in........in............. ...

CTPAHA 20 14 ДАНА

14 ДАНА СТРАНА 21 ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН СВОЈИМ ПОСАОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА И СВИМ ГРАБАНИМА СРЕДЊЕГ ПОМОРАВА.А, РЕСАВЕ И АЕВЧА ЧЕСТИТАМО НОВУ 1975. ГОДИНУ lUiiiHiiuiiiiiiiiiifiiHiiiiiiiiiniiHiiii'iiiiiiiiiiimiiiiiiiiiminiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiitiiimiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimii’iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiimiH’ iiiiiiiiiiiiJiniitHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHHiiiiiiiiitiiiiiiiiititiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.iiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiHiiiiiiiiiiiitiiniiitiiiiiHiinniiiitiiiiiiiiiininniiiiitiiiiiiiH ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ВОДОВОД И КАНААИЗАЦИЈУ I „ВОДОВОД" I I РАДНИМ АјУДИМА I И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН [ 5 ЧЕСТИТАМО 5 НОВУ 1975. ГОДИНУ | ............................................................. .................. .............. ............................... ........................... ..... ............. ........ . ................ ....... „„„„„„............................ .mu«............... ............................."""............ ■“».... ...................... "■ с....................................................................................................................................................................................... ~ ПЕКАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ I „ИЗВОР" I СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА И ОСТААИМ ГРАБАНИМА 1 ОПШТИНЕПАРАЋИН | I I е 5 : з I 1 I ? ј 1 ИИ1975. < кS5 ! | ЧЕСТИТА | I НОВУ 1975. ГОДИНУ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА [ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ] I • I ...................................................................................mu............. IIIIHIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIII1IIII1IIIIIII iIllIlllllllinilirnillllllllllllllllllllllllllllllflllllllllllllllllllJIIIIIIHIIIintlllllfiiiHiini КОМУНААНО ПРЕДУЗЕЋЕ „СТАНДАРД" РАДНИМ АаУДИМА И ГРАБАНИМА ПАРАЋИН ЧЕСТИТАМО НОВУ 1975. ГОДИНУ ” ,111. ||1И1111111111111111111«1'11Ш>: lllllllllllllllllllllllllllllllllflllllllllllllllllllllllllllllllllllll lllllllllllllllt|l|||||l||tlilll||l.|tlll)IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIH lll'llllllllllllllllll *. ■ ...................... Illlllllllllllllllllllllllll IIIIIIIIIIIIIIUIIIIlllllllllllllllIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIllllllllllllll llllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll.llllllllllllllltlllllb'

14 ЛАНА СТРАНА 22 . ......... =| ПОЉОПРИВРЕДНО -ИНД УСЈРШСКИ К0МБИНА7 ЋУПРИЈА = = I 0W „ПАРАТПШКА" | I 1 СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА ЧЕСТИТА | НОВУ1975.ГОДИНУ I I I И ЖЕАИ ДА И ДАЉЕ OCTAHY ВЕРНИ ПОТРОШАЧИ БОМБОНА, КАРАМЕЛА, PATAYKA И ОСТАЛИХ СЛАТКИША | | I I rtiiiiitiiriiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiKiiiniituniiitiiiiniiniiiifiiiir. .............................................................................................................Illllllllllllllinitllllllllllllllllllllllllltllllllllllltlllltlllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllin^ I I „АГРОЕКСПОРТ" БЕОГРАД I I | ООУР П0Љ0ПРН8РЕДНА ПР0ИЗВ0ДЊА | I I | ЖЕЛИ CPERHY | | Нову 1975. годину I 1 I СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОГПИТИНЕ Г = ПАРАНИН I ..... .. ., . 5 fiiiiiiiiiinitiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiinniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiinitiiiimniiiiiiiiiiimimiitimiiiiiiiiminmiuiiiiiiiiiiiiiiiihiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiniiuniiiiiiiiiic

14 ДАНА СТРАНА 23 ОДРЖАНА РЕДОВНА СКУПШТИНА ФК „ЈЕДИНСТВО" Пун погодак „Златних" дечака V велпкој салн Општипског снндиката већа v нашем граду, 15. децембра v присустсу већег броја навијача. си.мпатизера locnijv * и играча ФК »Јсди.чство”. одржана јс редовна Скуп штина овога клуба. Како је у материјалп.ма, уводном излаган»у и дискусији истакнуто резултати v периоду нзмеђу два Скупштинс клуба cv задовољавајгћи. Многе тешкоћс које су биле пред руководством овог кдуба успешно cv огклоњене а Клуб ]’е на најбољем путу да се у наредној сезони пресели v виши ранг такмичења Прву Српску лигу. Прво место v ie сенлм делу такдшчења v окви ру Јужне групе Друге Српскс литс није случајно већ ie то плод напора фудбадера и управе која се ангажовала да ство ри такве услове за таклтчсње да cv резултати и постигнупт. Генератшја „златних" дечака ie Јгре.ма томе на најбољем nvrv да са тренером Радославом Цекићем и Управом v пролећпом делу одбране назкв правака и note ол напедне сезонс лдгбн тељима фудбала пруже могућност ла гледају квалитетнији фудбал. Поред Извештаја о раду клу ба између две Скхпштннс, који ie дат присутнима пре почс тка скхтгштине, уводн излагањс о протеклом раду н нарелним задацима кдуба поднео јс БуШТА ЈЕ РАЗДОГ НЕУСПЕХА MYIIIKE КОШАРКАШКЕ ЕКИПЕ ОКК ПАРАНИН? Нема успеха без рада « РАЗГОВОР СА ААЕКСАНДРОМ МИАИБЕВИБЕМ, ПОТЕНЦИЈААНИМ ТРЕНЕРОМ МУШКЕ ЕКИПЕ Женска и мушка кошаркашка екипа нс такмнчи сс с подједнаким успехом у својнм лпгдма. Док кошаркашине немају себи равног протнвника и убсдииво су првакиње, кошархаши тек ако добију по неку бледу побсду. Мушка екипа за сада не.\1а стручн01’ трснера. Предводи је ко.мисија саставл>ена од трн члана. Са јсдно.м од н»их, Александром Милићевићем, разговари-ui CMO T1LM поводом о Y3- рошша неуспедог наступа наших .младпћа v Јужној групв Републичкс дше. В Чиме правдати Hevnex нашнх кошаркаша? — Пре.ма квалнтету нграчког кадра заслужили су да уђу и V вншн ранг такмичења. Ааи нс може се побеђивати, скоро, без тренинга. Још једна потврда доброг квалитета наших нграча јс и позив дројици кошаркаша Савићу и Стевановнћу да играју за репрезентацију Јужне В групе Републичке * лиге. ТАКМИЧЕЊЕ СРЕДЊЕГ ПОМОРАВЉА И РЕСАВЕ Y СТРЕЉАШТВУ Параћинци тек У Бунрији одржан је међуопштинскн састанак стрељачких радника Светозарева, Бунрије, Параћина и Деспотовца. На овом састанку друг Васо Спасојееић нз Светозарева, члан стручнс комисије Стрсљачког савеза Србијс к чла’* Председништва СС Србије, пренео је Задатке закључкс предсел »гиштва СС Србије.Једанод основних задатака је омасовллшс стрељачког спорта. затим ннтен зивкијим радом постнћи ква- .\итет стрелаца, a то управо значи остварсње концепцијс општснароднс одбранс кроз нитешку дисцштмпгу стреллчког спорта. На овом састанку је договорено да се образујс Лига стред>ан1тва СрсдјБсг Поморавл>а '< Рссавс, која he иматн 4 кода, Ра БукиИ, прсдседннк клгба, који јс говоиећи о протекдом паду и задацима порсд осталог истакао: „Протекли период од две го динс протекао ie у напорима управе клуба да се паслеђене тешкоћс како материјалие, гако и оне у односима који cv владалм v клубу и међу чграчима доведу у склад са крета * њпма у друштву. Данас већ можемо да конста тујемо да ie v том погледу Accra учињено а за to ie уложено доста труда и напора, како у проналаже?Еу решења тако н V васпитном раду са играчпма и њнхово моппзпсатБс за спор тску игру. Овакав заокрет нпie био ни мало лак ако се има V виду чињенина да ie kavo био у незавидном подожају (20. ме сто v овом рангу таклшчења, материјалне тешкоће п све остале тада недозвољене и дозвољене работе — виоока храна рина, црнофондовско понашање н слнчно). Y отклањању те шкоћа наилазили с.мо на такве тешкоће које нас ипак hhcv по колебале. Данас cv створени такви услови да сс решавањем још неких питања, а пое свега материјалне пгигроде, школова ње .младог кадра кроз ипанир-1 ску шкоау » подмладак, затим запошљавање ттовопгмаиа, могу створити услови за прво а.мате □ Шта свс по вашем лшш * љењу треба да се урадн да би кренуло на бол>е? — Мора да се прошири пграчки кадар, нарочзгто нз редова средњошкодаца, где п.ма пуно та.\ентованпх дечака. Затим предстоји период „бруwetba" тнх талената. заправо озбнљан п напоран рад, наравно. ако се обезбсди сала за трешшге и другп потребни услови. И одговорни одпос итрача на тренгопт јс можда пајважннјн чшшлац. и Знамо да Јс пионнрска екипа, коју сте Ви треиирали, заузела треће место на првенству Србнје. Кад већ имате доста т?енерског нскуства зашто се Ви не прихватите те одговорне дуЖности? — To би заиста била одговорна улога. Ако би се највећи део ових услова пспунило можда ћу се и прихватЈГГи дужносги тренера. М. Д. у знмско.м периоду, из ваздушнс пушке и 4 кола нз МК нушке, у пролеће н лето, 75. годинс. Структуру општинскпх екипа сачин>аваће свс категоријс стре лаца: пионира-кеЈ јуннора-ке и сениора-ке. Прво коло лнге је одржано 8. денембра у Светозареву. Највећи успех у екнпном и поједнначном пласману постигли су сгрелци Светозарева. Ево резултата таклшчсн.а I кола: Екитгни пласман: I .место освојпла јс скииа Светозарева са 1673 поена II месго освојила је екипа Бучрије са 1598 посна рско бављењс спортом и ггружањс кваллтетне игре. Пнс.мо друга Тпта и интенци ic које су сс imlmc покренуле v нашем друштву ioui вишесу нас обавезали ла брже откда1ва.мо слабости. Тс задатке смо посгавили 23. јануара 1973. io лине на првој седнитш иовоиза бране гправе п данас са задо вољством може да сс костантт ic да смо v највећој мерп и гспеди. V врло кратком периоду. односио НСГДС ЛО П0Л0Ш1НС јгна месеца исте године Управа је гспела ла прими и спро недс нове интсншјјс дргштва. V прво времс задржалн смо вид псплате од 50% од гаранто ваног рспгбличког личног лохотка док cv сва друга давања укинута (хранарина, премнје накнадс за нопшс играча, треиера и друго). Одмах послс vnv ства ФСЈ нстс годлне и овај вид дава1Ба ic укинуг. To ie no стигнхто захваљујућн напоои.ма ii вођеним разговорима са игра чи.ма и наш к.и’6 ic међу први .ма v ‘ Републиип консолидовао својс редовс. Онп koui нису могаи да сс ук лопе, морали cv да иду из клу ба a то су пре свега: Дилпггри је Бунић, Драган Птеровић — „Живче”, Драган Птеровић —- „Гроф”, Владан Станковић, To мисдав Јовановић и Момчило Стојаповић — „Столе”. За пох ва-w су Милпвоје ПауновиИ н Борђе Борђевић који inicv из Параћлна а у овом kavov cv више година. Њихов однос прс ма kav6v ie такав да им овом приликом одајемо тгоизнаље и захБа.\>ујемо се. Увођеље Цекнћа као помоћ * ног тренера а касније и ТЈогда новића, поред Микице Губарев ца, била ie нсправна, iep смо сведоци да cv после одласкз Губаревца, Цекић са техннчким референтом Бором Милепкови ћелт успздп да постигну оно што смо и жеделн, — прво ме сто v noav сезони. Kavo распо лаже са 71 играчем, од чега 24 cv пионирп a 21 су првотимци ’Нова полптика v неговању и отклањању играчког кадра, ори јентацпја на фудбалере ca Hamer подручја показала се као Села без сала за физичку У селима на подручју наше општине постоји осам потпуних основннх шкода и неколико четвороразредних у којима има око 3100 ученика. II ако јс у њима настава физичког васпитања стручно заступљена ннак се не изводн у одговара1уhu.M нормалним условима. Узрок то.ме је што матнчне основ не школе у Спкирицп, Поточцу, Дољој Мутници, као и шко ле у Дрсновцу, Доњем Видову, Бусиловцу итд. немају фискултурне сале. Изузетак је веома добро опремљена Основна шко ла ,^5. мај“ у Поповцу. Из разговора који смо водили у Општннској заједнини образовања и Општинској заједннин за физнчку културу може се закл>учитп да се овакво стање v сеоским школама ие може изменити у догледно вре.ме. Недавно је почела изградља нове школске зграде у Дреновцу а зграда истог тнпа градиће се и у Доњој Мутнпци. Због дедостатка срсдстава сале за физичко васппгање нећс се градити одмах већ касJiHie када средства буду обезбсђена. Када се ради о спортским теренима и игралиштнма, ситг ација v сеоскпм школама јс нешто боља. Просветни радннпи уз помоћ ученика н родитрећи III место прнпало јс екнпп Паpahima са 1502 иоена IV место заузела је екипа Деспотовца са 1134 поена. I место у Јтупи пионира освојио је Мнлошевић Зорап са 159 поена од могућих 200, члан скнпе Светозарева. II место освојио је Веселиновић Небојша са 155 поена, такоће из Светозарева III месго заузела је пионирка Весна Вучић са 152 поена, члан екнпе Буприје Пласман јуниора: I месго у групп јуниора освојио јс Спасојевић Мио мир са 347 посна од могудобра и ангажован ie већи број нграча а отпочсло се са сарадњом са управама „Борца” п „Текстилца”. Ако смо сведони смтуације ла јс .Јединство” изван велакнх радних органнзашла које у okbhpv делованл п развијаља фудбала фпнанснрају својс kavoobc, онда је овај клгб општински. градски којн нијс V положајг да voeaocbvje матернјалан положај прско нздвајан>а фабрика. тс ie v ioui тежем подожају. Маљкање оп цггинске политикс, пблитикс сс лектнвног понашања и издвајања клубова и некп пок\по> јн преко трнбинс Заједшшс за физичкх- културу а не и трпби нс ССРН да сс овај проблем ставн на дневнп ред и naby рс шења остали cv и да.мс прпсггни ,али као п задатак хс лаљи рад. Незапосленост играча ic такође проблем број једа.ч a Yn рава је vcnJia да запослп S играча а остало је да се за ioui толпко нађу места v нашој Општини. Наши радни људи и граћани сигурно he смоћн снаге и разу.мети спортске раднике да се и овај проде.м решн a то ie п трајзн задатак свих нас iep he долазити новс генераци ie које такоћс треба разумети н прнмити их као младе л>уде који се овим спортом баве аматерски и из љубави. Јер, не треба заборавити да преко фуд бала и оста_\их спортова наш град 1< Огшгшну афир.мишемо и претстављамо и досада смо се труднли да смо у томе спор тски н успели”. завршио је својс нзлагањс Бура Букнћ. Y дискусији која је бпла ко нкретна и корисна за даље на nope и vcnexe клуба потврђена cv настојања да се започето наставн, уз веће ангажовање шнре заједнице. Ha KPaiv ie нзабрано ново руководсгво клуба од 25 чланова. док је Скхгиштина поново за председнпка изабрала досадашњег прс лседника 5vpy Букића н to ie лногласно. Скупштина ic vcbo1'нла и фннансијски пзветтај, као п измену Статута клуоа. Радослав ВесиН културу тел»а као и уз материјалну помоћ Фонда за непосредну дечју заштиту, понегде и месних заједница, саградили су терене за рукомет, одбојку, кошарку као и нгралишта за децу. To омогућава да се настава фнзичког васпитања у јесен п про леће изводи ван учионица. И у овом погдеду предњачи школа у Поповцу. Не.ма сумње да се проблем нзградње сала за фнзичко васпитање и спортских терена у сеоским основним школама не може решнти преко ноћн али то не значн да се са таквим стањем треба мирити и правдати само објективним тешкоћама. Сарадњом школа, .месннх заједница. организација удруженог рада и ђачких родитеља а уз no.Moh интересних заједница могуће јс обезбеднти ученнцнма пре свега добре спортске теренс и нгралншта а за- 'ги.м прнпремитн и изградњу сала за физичко васшггање бар у највећим седп.ма. Уосталом како нам је рекао днректор школе у Дреновиг се припрема нзјашњавањс грађана о VBobeibv месног самодопрпноса ралн сбезбеВсља средстава за нзградњу фискултурнс сале. Л. Г. ћих 400. чдан екипс Свсто зарева. II место освојно је Стефаиовић Драган са 342 поена нз Светозарева. III место припало је Зорану Којићу са 331 посн члану екнпе Параћин. ПЛАСМАН СЕНИОРЛ: I место освојио ie Павло вић Мирослав са 346 поена пз Светозарева П .место освојио је Прелић Ста нојло са 344 поена III место припало је Мнлосављевић Мш1ш нз Eynpirje. По завршеном такмичешу обављен је пласмад скипе и појединаца, а зати.м подељепе награде. Првопласирана сквпа добнла јс прелазни пехар. ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ Мнодраг Здравковнћ Бициклиза.м је задњих го дина неоправдано заборављени спорт у нашој средп mi. Старији граћни сигурно знају да је бициклистичка елсипа Параћина од свог ос нивања 1944. па све до иедссећих година убедљиво би ла првак Србије v вожњи „контраша”. Да су поједи ни њени такмичари сгизали на циљ одмах иза врсних југословенских возача. Сва ке године је бар no триста младића пролазило кроз би циклистички клуб „Јединство". Скоро двадесет година трајао је успон овога спор та у Параћину, а онда се због финансијских разлога клуб распао 1965. године. Један од најбољих бицик либта у историји iciy6a је и Миодраг Здравковић. Са осамнаест година постао је члан клуба, прерано је трс нирао и убрзо почео да нос тилсе запаженс резултате. • Колико стс трка возили у Вашој каријери? — Возио сам сигурно прс ко 35 трка. За време ни ca.v не знам колико сам киломс тара превалио. Возио сам раме уз раме са с.гавшш Радошем Чубрићем. И како 4тс пролазили на тим тркама? — Рецимо у Краљеву, на релацији Крал>ево — Горњи Милановац и обратно, сгигао сам други, иза Чубрика па само пола метра раздаљи пе. Чубрић јс noicymo да се „опаше" clui нисам доз волио да се пи за длаку од eojti. • /1 на ос\алим тркама? — Па у Крагујевцу сам стигао петк, када су сви ииз мога клуба одусЈгали. V To поли са.ч био трећи, а на првенстоу клуба „ЈединстМ. ЗдравковиН побсђује на једној трци у Параћнну Појединачне награде су доОили стредци свих категорија од првог до трећег места. Наредно коло одржаће се 22. децембра у Rynpiijii. Станко ЗдравковнП НАШИ Y ПРЕДСЕДНИIUTBY НАРОДНЕ TEXHUKE Пето.м коигресу Народне технике Југославије, који је пре пар дана одржан Y Скоплу, прпсуствовалп су Драпша Баш чаревнћ, ч\ан Аеро к.\уба „Hauia крила” ц Божа Иванковић, председннк Општннског већа Народне технике. Оба наша представника нзабрани cv за члановс Председннштва Народне тс.хннкс Југославпје. во" увек сам на циљ стизао први. © Испричајте нам мало о напорима и одрицањима у том спорту! — Тренирао сам сваки други дан. Недељно сим пре лазио no 500 киило.метара. Сад сами израчунајте kg* лико је то кпломечара за месец дана. А тек за годи * ну?! Пред озбиљније тркс ја са.м свакодневно возио до Крагујевца и назад. • Али. ту не одлучује са мо кондиција? * — Да. И срећа је плтреб на. Гуми — дефект може да се увек деси. Могу да те та кмичари ухвате у „макази * tfe” и фаворит да ти побег не. Мен се то десило, опет са Чубрићем, у трци до Кра гујевца. Падови са бицикла cv такоВе чести пратиоци. И кад си некад наЈспремни ји постигнеш блед успех. • Кад стс најбржс вози лп? * — На трци мог клуба 1965. године, када сам и npeitrao да вози.и, развио сам брзи пу и преко 90 километара на сат од Петровца до Пара ћина. © Поново је покренута иницијатива око форлира * ња бициклистичког клуба у Параћину. Верујемо да ће- .чо eell у 1975. години имати прилике да г^геда-ио name би циклисте на nyreetLxia. Хо* hc^e ли и Ви узети учешћа у томе? — Свакако. Могао бих да будем тренер младим почет ницима. Интересоеања 1ша .\ieby нашом омладином. И заиста крајњс је време да поново оживп у nauioj сре динии орло зашшљиив с* порт. М. Ди.мнтрнјевић ИздаЈе OK ССРН ПАРАНИН УређуЈе Релакцнони одбор Вршилаи дужностп главно! и олговорног уредника борђе Петковиђ Адреса РедакциЈе: Параћип Б. Крсманопића 16 1ел 83-694 Шталта „ГЛАС” Београд, Вла|ковићена 8 Телл 335 384

НОВОГОДНШЊЕ ЖЕЉЕ тих п асфалтираних улина. Пожелео бнх свим привредницнма да се угледају на пекарско прсдузеће „Избор” јер стварно jeycnex, после експлозије бута на. у рекордном времену наставити нор.малан рад. побрину за бол>е осветљен»е града, јср наш град, је тако рећн, утонуо у мрак Лруго, волео бнх да сс што пре „дотера” град, тј. да се асфалтирају улице. ДРАГАН ГРБОВИН, радннк „Граднтелза”: — Волео бих да идуће године вндн.м веће плате. вшие пар. кова, зеленпла. фонтана. Затнм. да се бол>е осветли град, icp су улице више нсго мрачне. Такође бих желео да се отпочне са нзгра.мво.м спортске хале, где би и каратисти п кошапкаши могли да трснирају. Напавно, желео бих ч чистпјп град и мање блата. ДРАГИ МАРЈАНОВИП, пензионер: ЈЕЛЕНА ЖИВКОВИН, продавр.чица продавннцс ^Вартекс": — Шта бнх пожелео Параћину? Да наставц да се изграђује као што је почео, да се „дотерује", да буде леп. да. тггд.. Пожелео бнх да не изгради и нека сала за фискултуру. где бн се младеж масовно рекреирала, а наравно и ми старији би смо ту нашли место. — Пошто сам мајка и уз то радим, желела бих да у Параћину буду више јаслица и обданишта, јер за нас запослене мајке значи много, кад има ко да се брине о нашој деци док смо на послу. АЛЕКСАНАДР РАДЕНОВИН, радник „Стандарда”. ГВОЗДЕН ПЕТРОВИБ, радннк ИВТ „Бранко Крсмановић”: СЛОБАН ЈЕВТИН, трговац пз Бошњана код Варварина: — Свим житељима Параћина пожелео бих да лепо дочекају Нову годину, да током празника прође без много „буке и галаме”. Лично, моја наЈвећа жел>а је да купим кола и да се возим асфалтним улицама. МИХАЈЛО РУЖИН, кондуктер у „Велмортрансу": ЗОРАН ВЕКИК, саобраћајни милнцмонер: — Иако нисам из Параћина, често са.м овле због посла. Било би ми драго да видим Параћин лепшн него што је, a то значи више лепих зграда, чис. Прво бих поручио друговима из Елетродистрнбуције. да сс МИЦА НИРКОВИН, радшпс болницс: — HajBinue бих се обрадовала да у Новој години не морам да газим блато. Ево сада идем на noc’o п морала сам успут да опере.м цнпеле. Мање копати по Параћину и што пре асфалтиpan« улиие да не морам више кад пође.м у град да на чесмп перем ципеле. — Свима бих пожелео да лепо проведу Нову годину, да п.м она буде добра и успешна. Да Параћин добије лепши изглед, да се граде нове зграде. Ја сам из Стубице и зато бнх волео да се што пре асфалтира гтут Поповац — Стубице, како је то већ планирано. — Желео бих да се на раскрсницн код моста постави семафор, јер није лако једном мнлиционеру да распетља гужву аутомобила, затим да се главне саобраћајнице у граду, реконструишу и прнлагоде псугребама саобраћаја. Возачима бих поручио да асфалтиране улице чувају и не уништавају |д тешким камионима п да сс прилржавају новог закона о саобраћају. зацији гдс тренутно радим и да се Синђелићева улииа среди, јер је тренутно прегтуна блата. ИВАН ГРБОВИБ, фудбалср „Јединства’': — Ја лично, као фудбалер, у Новој години желео бих да ложивим потпну фудбалску афнр * .мацнју, а наравно и да се моје „Једпнство” нађе у Првој српској лиги. Такође бих поручио да се по-:ури са изградњом спортске хале, која ће свима битн од користи. ЗОРАН КОЦОН, ученик Школе за основно образовањс одраслнх: — Тренутно моје највеће жеље с\ј да успеигно завршим школу и да се запослем. како бих могао да продгжим далмз ванредно школовање. Желео oik да се у Параћину изгради нови Дом омладинс где би смо се окупљали. неки диско клуб. више игранки... KPYHA МАЛЕТИГ1, службеник Инвестицноне банкс: — Желео бих да колегама из банке пожели.м лепу и ycneurHv Нову годину. Највећа интимна жел>а бн била да ме приме v стални радни однос у органи * МИРОСЛАВ ВУЧКОВИН. радник СФС: СМИЛ>Л ДУБОВАЦ, зуботехничар у Полпклинишп — Да над1 град буде чистији и лепши, да Зубна поликлиивка добмје одељење за визил. Веће плате... To су моје жељс за Нову годину. — Мање поскупљења, веће плате. Да се грал среди и „доте ра” да „Стаклара" добро послуЈе. Поручио бих надлежнима да се што је могуће бржс реши питање Дома омладине! Овако су млади остали без Meera за окупл>ање и рад. Изјаве забележио и за «<овине сликао Миливоје Илић М. Илић: Деда Мраз Повеља и њени добитници ДОБРНВОЈЕ БОШКОВИБ Ор нове.мбра месеца 1944. године, када По задатку Партије 22-годншњи радник, опробани борац и револуционар Добривоје Бошковнћ долази у Параћин, па до данас, његова присна веза са нашим градом, његовим проблемнма, радостима, могућностима, перспективама, укратко са жи вото.м, иије престајала, нако су га одговорне дужности и задаии често одводили 113 наше среднне. За његово име н име н>егових блиских сарадника везани су први резултати у конституисању народне влас1и. Дубоко одан револуцији, а љубављу везан за град, Бошковић је упорно и бсскомпромисно. са меро.м и истанчаним осећањем за прави тренугак акцнје, дао изванредан допринос нашој Општини. Било да је био актер, иннцпјатор и,ш консултант, он је крајње одговорио и до детаља образложено поиступао најодговорнијим задаиима и успешно их обављао. Поред организаторских способности, друг Добривоје Бошковић је имао и дубоко хуманистички приступ људима, што ствара иоверење и спремност да се за њим иде из акције у акцију већ 30 година. Оно због чега су му грађани наше општине и дужни и захвални је његова ангажованост и залагање на електрификацији села, изградњи гтутева, школа и задружних домова. Исто тако друг Бошковић je био један од иницијатора изградн>е водовода и низа привредних објеката у нас. Такође је важно да својим преласко.м на нове дужности и одласко.м у новс средиие увек остао „наш човек", заиитересован за све наше успехе и проблеме. спреман да гвек ппитекне у помоћ, одлучан да се до краја иде кад је у питању добро ове општине. Повеља поводом 30-те годишњице осло бођења Параћина је знак пажње и захвалности грађана наше општине за све оно шго је од сриа у трндесетогодшињем периоду чинио за нас. Данас је друг Добривоје Бошковић заменик секретара Извршног комитета Пред седништва ЦКСКС. Од 1941. годинс, када је млади члан КП, радник и борац ступио у редове наше револуције па до данас, Добривоје Бошксвић је био стално у жижи акција и језгру Парппе. Bpoine најодговопннје функције у СКС су најбољн доказ да никад inije постустао. АПОСТОЛ БОЈКОВИВ На свечаној седннци Скигпптине општине на којој су додел>ене јубнларне ПоRe.sc пажо и симпатије гтигигнпх привукла је топла људска физиономија седокосог човека, кога све ређе због старости и поро.шчннх обавеза срећемо, а који је некада врло активно и дуго, дуго био др\питвено-пол1ггички радник у нашем граду. Рођен у Приштини 1896. год. завршио јс 1920. године учитељску школу у Скопл>у и наставио одисеју народног учител»а, која је била врло карактернстична за нас. Пут од Гњилана преко Жагре, Трнова и Приштине до Брачина и Параћина (1930 године) био је напоран. ПТкола жпвота прекалила је овог млалог човека да бн се у логору Баркенбриге у По.меранији (у коме су били Јевреји и Југословени оггредељени за ослОбодилачкв покрет) још чвр шће држи својих ставова. Живот, који му је алмннистпативно био већ одузет. iep су сви логорапт билп предати за ликвидаimiv. Апостол Бојковнћ ie ппк-лоннл попм граду, а нарочпто допрпнос је дао образовању, за које ie и жнвотно, својим позпвом био оријентисан. Од 1945. године па до одласка у пепзпју 1959. годнне, он је на различитим лужкостпма. Својим знањем оданошћу п спремношћу да се до краја н несебично жргвује без обзира у којој организацнји рали, БојковиН је дао свој допринос. И i.ao одборник и као повепеник за наполко здравл>с, н као повсреник за комуналне пислове, нли референт за tipoceciy начелапк за иаролно здравље, a t/век човек н Ј.о.мувнста. он је био спреман ла се \ icw ■in cbvvi u прнми залптке •• innpinii их Одликован је Орденом рада и Ордено.м засдуге за народ са сребрним венцем. Дапас живп у Параћину. БРАНКО ВУЈЛСИНОВИБ Када је за прелседавајућег Делегације М.З. града изабран Бранко Вујасиновнћ, човек који са мањим прекидима већ 35 годнна активно живи у нашоЈ средвни. делегати су својим задовољством потврдили да је изабран прави. Металски радник, који је рођен 1924. године у околини Прилепа, а дегињство и младост провео у граду на Цриици, одлазио је повремепо по задацима у Рашку и Крагујсвац, али је остао веран граду своје младости. По повратку из Ар.мије 1947. године Бранко By јасиновић, млади металски радник, заснива радни однос у СФС. Напредан, конструктивно и прогресивно оријентпсан, он се укључује у друштвено-политнчки рад и већ 30 година не одбија залатке које му поставља Паргија, Синликат и Радна организација. Нарочито ie активан у раду Синдиката, те је стога н био плаћенн синдикални функционер. Од 1951. године радл на а^оматнзованој произволњп амблажног стакла, а бројне задатке друштвено-политичког активисте нзвршава крајње одговорно. Краси га л>удска топлини приниипијелпост са којом прилази свим пословпма. На свом животном путу имао је много обавеза, задатака н послова који су максимално окупирали н захтевалн тактичност и спремност на жртве. Бранко Вујасиновић, насмејан, непо- :редан, и спреман нд шалу, ника.1 није поклекнуо. Од акшлаша (учесник је на три омладинске радне акиије) који је освајао ударничке значке, ппелседник Синднкалне организације у СФС, члана синдикалних фопума у срезу п Републиии, председник Ралничког савета и секретар организаиије СК v СФС. до предселавајући Делегацнје M3, прошло је много година. Бранко Вујасиновић је увек био спрсман ла прима залатке н да све од себс у љиховој реализацији. V низу прнзнаша. похвала н одликовзша (добитник ie Меда%е рала, Меда.%с ззслуга за народ, Ордепа рада са златним веннем и других). Јубиларна Повел>а је још једно признање Опппине Параћин за све што је у тр1!лесетоголиши>ем пери оду несебично чинио за развој и лобробг. г нзше Оп1птинс ДРАГИЦА ДИМИТРИЈЕВИБ Сви је знамо. Годинама је с нама. S свакој акцији њен смех и досетке дои\ н-ују атмосферу. Нпкада не нзиеверава Никада не посустаје. А трилесет голина прсданог друштвеног рала ie за њом W много бавеза и проблема Личних и друш твених. У враголастим очи.ма ове срел њовечне жене тнтра пламен живота који је краси и улива повере»>е. А почело је давно када је тринаесгогодишња девојчнца ушла у фабрику Владе Теокаревића и са дечјпм сновима п умором у рукама своје дегињство u игрс оставила v хали. Од те 1932. голине ло данас она је у истој фабрици. А од пркосног дегета раднице израсла је у одлучиог и непоколсбљивог борца за права рад ника, жену која не зна за компромисе u поразе, правог градител>а социјализ.ма. Фабрика којој је поклонила детињство младосг и зреле године јс и данас и>ен други до.м, а за њене успече, а посебни за права жена ралница она је несебично даривала себе. Од првих послератних хана у којима су бројне Радне акције, рад без мерења лужине радног времсна и питзња о висини дохотка до данас, она није посустајала. Одлучна и непоколебљива по природи, спремна да се за истину и право радног човека беспоштедно бори, она ie као члан КПЈ од 1945. године дала велики допривос и као човек и као комуниста у друштвеко политичком животу овог града. а посебно фабрике. Са посебним жапом зна је радила у Секиији за друштвену активност жена. Знал ајс пз сопственог примера како тешко бреме живот ставл»а на плећа жене-раднице, мајке и супруге. Уложила је све своје снаге ла ioj олакша. Преко курсева и других вндова активнссти, излета, другарске пажн.е у болесги к весрећи, она ie успела v гомс. Драгииа Дп.митри јевић ie и данас активна. Истина, дугоголшњи папори рад и три с.мене, друштвено-политички рад п обавезе су ie уморили, али не и сломили. Иако нарушеног здравља, она ie iotu увек заинтересована за све токове нагпег живота, а својом здравом логиком пполетс« ра дајс пун лопринос у свпм акшпама. Од о.младинке и раднице, учеснпце на бројним конпзесима. конференцнјама, сусретима ло Дпапше — \анас. прошло ie много лана Она је срећна због постигмутих резултата v иашем развоју. али са туго.м у очима говори о ентггчпазмг к«»га \анас све мање има, a koih ie нлј и iscним другарипама, п дргговима лавап снаге да издрже и рад у двс пз н три смене непрекплно. кал је то производња ззхтс

31. I 1975. ОЦЕНА ДЕЛЕГАТСКОГ СНСТЕМА И поред редагивно кра тког времена функциони сања новог делегатсктог гнстема, осећа се потреба да се изврши прва апализа искустава и појаia v вези са н>им, како бп се добнјена сазнања пскористила у даљој дру штвено-политичкој акци јн. Утолико прс што знамо да код тако крупних Јромсна, као што је ова, I гтоји потреба сталног I праћеља п полнтичког ан 1 гажовања, како би се от- • клонвлп песпоразуми и нејасноће, сло.мили свентуални отпори и подржа ла сва она настојања која вуку напред. To је разлог што се узелико припрема анализа првих искустава деле атског система у нашој грединп и што lie Оплтинска конференција ОСРН и Општинско синшкалног веће 30. јануаза 1975. покушати у својим документима да иска жу правце даљег ангажо вања раднпх људи и грађана, посебно изабраних делегаинја н делегата, на афнр.мисању делегатског оистема. Од ове седнице се очекује да ће она дати и потпунију оцену политпч- ; ке акцпје коју су ове две ; организацпје нмале у ве- ; зи са изборима делегата I за скупштине самоуправ ! них интересних заједни- ј ца. ИЗАБРАН СПОРТИСТА ПОМОРАВЉА, РЕСАВЕ И ЛЕВЧА НАША ДРАГИЦА НАЈБОЉА Прошла година је за иаш град највероватније меБу успешнијим, када су у питању спортски резултати. To на свој на чин доказује п избор гпортпсте године за реги □н Средње Поморавље, i Ресава н Левач. На лис- 1 in десет најбољих споргнста налазе се и три на : ша. Најбољи спортиста у фошлој годинн била је Храгица Башчаревић, па лобранка, члан Аеро-клу ба „Наша крила”. Tpeiia на листи је кошаркашпца ОКК „Параћин ’ Сла вица Сретеновић, а шес- . гп јс Чедомир Богосављс □ић, голман „Једннства”. За најбоље спортисте нашег региона председннк Скупштине општине . Светозарево друг Радми ло БогдаиовиН приредио је уочи новогодншњих . празника пријем. Том приликом су најбољим гпортистима По.моравља, Ресаве и Левча уручене плакете п пе.чари. Организатор овог избо I ра јс споргска релакција Лнста „Нови пут” п Рално Свстозарева. ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОЛА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ИЗ РАДА САВЕЗА БОРАЦА Панорама Параћина: Поглед на насеље „Партизан” ОД 1. АПРИЛА НОВО ГРАБЕВИНСКО- ■ПРОИЗВОДНО ПРЕДУЗЕБЕ „13. ОКТОБАР"? УДРУЖИВАЊЕ ГРАЂЕВИНАРА R „ГРАДИТЕЛЛ „ПРОГРЕС", МОНТАЖНО ПРЕДУЗЕНЕ „ПРОАЕТЕР” И ДЕО „СТАНДАРДА” УДРУЖУЈУ СЕ У ЈЕДНО ГРАБЕВИНСКО 11РЕДУЗЕНЕ Нобо грађевинско производно предузеће. којс ћс интегрисати четирп сродна предузећа 113 града, зваћс се „13. октооар" договорено је на заједничком састанку стручних колегнјума, основних организација СК н синдиката ових радни-\ оргами зација, који је одржан 10. јануара у просторијама СДК. Састанку су присуствовали и представНЈШл Привредно политичког актива општине, који јеи иницијатор оваквог поду хвата, Петко Лековнћ. секретар OK СК, Ранко Николић, иредседник Општинског сннликалног већа и Драган Вел>- ковиН, потпредседннк Скгпштнне општине. Већ првог априла почела би са радо.м нова велика радна ор ганизација, која би v свом сас таву имала четири основне ор ганизаинје удруженог рада са В1Ш1С једишша удруженог рада. како је прсдвидела стргчна Колшсија за пзраду opujewтационе организационе ше,мс будућег предузећа. Првп OOYP је „Градител>" са јединицама удруженог рада: високоградња, нискоградња и производпо-грађевннски погон, OOYP Прогрес са погошкма: Завршнк радови, браварско-лнмарски радови и столарија, OOYP „Про летер” који би у сво.м састаdv нмао погон грејања и клммагизацијс, водоинсталатерски н електро погон, и четврта OOYP за одржавањс свих про- »вводних капацнтета. Стручна служба бн имала оделење општих п самоуправннх послова, технички сектор са више служби, комерцјиални н финансијски сектор. Грађевинско производно прсдузећа „13 октобар" би имало јединствен жмро рачун, а свакн ООУР би ммао свој интерmi рачун. Расподела дохотка вршиИе сс на нивоу ООУР-а. — Економски закони на тр* жншту нам налажу да се уд* ружимо, нагласпо је Петко Ле ковић, јер само тако ћемо моћи ла равноправно конкуришс мо већнма и јачи.ма. Тога је био свестап и Привредно-полнтичкЈ! актив, који јс на својој седннци од 23. децем бра. 1974. ГОД1ШС разматрао Елаборат о сконо.мској оправданости интеграције if формирао ко.мисију која је задужена за спровоћењс припремних ралова за коначну интеграцнју. Ко.миснји су још преостали пос ловп око упознавања друштвеНОПОЛ1ГГИЧКНХ организација по прсдузећима са Елаоорато.м еконо.мске оправданости са да вањем евентуалних примедбн н допуне. Зати.м би се на зборовима сви радни л>уди упознали са условима и организацноно.м шемом будућег гиганта, а референдуми бн се обавнли до 25 фебруара. Предло * жено је радним организација’ ма да се интеграиија нзврши 1. апрнла, са стањем на дан 31. деце.мбра 1974. године. Предложено је радни.м л>у дима ових органлзација да за ШТА СЕ ДОБИЈА ИНТЕГРАЦШОМ? НАГАО ЋЕМО ОЈАЧАТИ О ово.м питању говоре Драган Вељковић, председник Скупштине општине и представ ници друштвенсхполнтичких организацнја предузећа.: „Градитеља", „Прогреса". „Пролстера" и погона изградње из „Стандарда", који ће се до првог апрнла текуће годиие инте грисати у Грађевинско производно предузеће „13. октобар". Драган Вељковић: Уједиљавањем средстава, капацитета и кадрова привреда наше општп * не добија велико грађевинско предузеће, које ћс бити способно да равноправно конкурише па тржншту у условима садашње конкуренције. Y овом случају могућности даљег развоја су далеко веће, а проширен>с постојећих капашггета и стварање новнх. изнскиваће потребу за запошл>аваљг.м Belief броја нових радиика. Мпшл>ењс привреднснполнтичког акнша општине је да се са припремама за референдуме треба убрзати, па чак да се референдуми и раннје одржс од предвиЛеног рока 25. фебруара. Ранко Ивстић председник синдикалне подружннце у „ГрадителЈу". — Интеграцнјом се добија много. Заједшпким сиагама лакше ће.мо ући у конкуренцију. Рндшј условн he се вевршиоца дужности генералног директора јединствене радне органнзацпје именују Станисава Бабнћа, досадашњег директора Граћевннског предузеha „ГрадителЛ Y наредном периоду развоја Параћин ће постатн велико градилиште, што је још једна потврда доброг потеза ннтегратгје. Y новој ннтеграционој целинн биће потребно још много но вих радшгка и стручњака, отвориће се и нови капацитети што ће свакако угицати на с.ма њење броја незапослених радшша у нашој општшш. М. Дпмнтрнјевнћ роватно побољшаги и ефекат оваквог потеза нећс изостати. Градибор МиљковпИ. предссдник пословног одбора у Монтажном предузећу „Пролетер": — Еконо.мска оправданост је потпуна. Ја сам мишљења да се са удруживањем само треба убрзати, како би одређен број л»уди што прс знао своје ново радно место у повој интеграционој целшш. Станојс Радојевић, председ ник синдикалне иодружнице у „Прогресу": — Сматрам да lie сва предузећа бити у повољнпјем поло жају, као и свн радни л»удн ових колектива. Нагло ће.мо ојачати и моћи ће.мо бол>е да радимо и жнвпмо. Драгослав Стефановић, пред седник синдпкалне подружнице у „Стандарду": — Чнтав низ годнна уназад говорило се о потребн удруживан>а наших граћевпнара. Можда се мало н закаснило са овим потезом. Добићемо нов квалитет и могућност да се супроставп.мо другим предузећима. који преузимају послове које бисмо Апт морали да урадимо н тако нам се доходак одлпва са нашег подручја. М. Дилштрнјевић ПВЧЕАИ ИЗБОРИ ПО МЕСНИМ ОРГЛНИЗАЦИЈДМД Од 11. јануара почела је изборна активност у меспим оргаш1зац!гја.ма Савеза удружења бораца народноослободилачког рата. Годишње скупштнне већ су одржане у Бошњану, Својно ву, Поточцу, Рашевици, Трешњевици и Стубицп, а до краја месеца одржаће се у свим сслима наше општине. На скупштинама месних организација Савеза удружења бораца раз.матра се досадашњн рад и активност и одреБују се нови задаци и програмн паред ног деловања. СВЕЧАНОСТ V ПОТОЧЦУ БОРЦИ—ЧУбАРН САМОУПРАВЉАЊА Свечана изборна скупштина Савеза удружења бораца народноослободилачког рата у Поточцу одржана је 11. јануара. Н>ој су присуствовали Милутин Милошевић, потпредседник РК CCPHC, Вита Петковић, члан политичког актива IIK СКС, Петко Лековић, секретар Општинског ко.митета СК, Никола Вићић, председник Општпнске конференције CCPH Драган ВељКбвић, потпредседјшк Скупштине општнне. Бојана Јовановић, председник Општинског одбора СУБНОР-а, представницп других месних организација Савеза бораца, друштвено-политичких органнзација и радннх колектива. Учениин Основне школе ,,Вук Караџић" успешно су нзвели краћи умстнички програм посвећен тридесетогодишњици ослобођеља. Затим је Миодраг Благојевнћ директор школе прочктао телеграм од бораца, из збрати.мљеног села Вашице у Сре.му. Уводно излагање поднео је Станко Глигоријевић, каји је из.међу осталог рекао: „Поточац је увек имао слободарски расположене л>уде, који се нксу бојали опасности кад јо у Председник CO предаје награду НАГРАДА ЗА САВЕСТАН РАД Председник Скупштмне omir тпне Слободан Милнвојевић, на крају прошле 1974. годкне прпредио јс традвдионаднн при Јсм за представнике Секрета * ријата унутрашњих послова. Пријсму су присуствовалн пред ставници извршннх оргаиа дру штвено *полит11чк11Х орпишзацп ја и друге званице. Пошто сс захвалпо на савесном извргаа * иању задатака на очуваљу јав ног реда и мира н спокојсгва грађана председпнк Миливоје * вић предао Је иаграду — теЛеВПЗиЈсКН прПЈСАШНК МПЛ1ГЦИонару Богосаву Раденковићу. Као лтлнцнонар, Богосав питању била домовииа. Он. је то и доказао жртвама чија имена су убележена у мермерне споменике револуције. W сада ако затреба ово село ,ће да да својс најбоље синове". Y дал»е.м раду скупштине Бојана Јовановнћ је говорила о актнвностима бопаца овога села, истичући да је до сада њихов рад био задовољавају-. ћи. али да п надаље морају исгом упорношћг, снагом п у миру давати свој допрннос соцпјалистичкој револуцији. Узео јс реч друг Милутпп МплошевиН и рекао: „После ослобођења моралн с.мо да повсдемо нови рат про тив назадннх слемсната. глали, изградње, неписменосрт., Данас је то за пас прошлост пуна поуке. Данас и.мамо нову слику наше социјалисгичке земље н углсд пашег самоуправног социјализ.ма у иностран ству расте пз дана у дан. Допрпнос СУБНОР-а у тим прело.мним годинама је велнкн и борци II даље морају да остан'- чувари самоуправне социјалнс тнчке Југославије. To је њихов’ стални задатак". Испред друштвено-политпч ких органпзација скупштинг је поздраиио Петко Лековпћ. секретар OK СК. Скупштина месне организације Савеза бораца у Поточцу, .изабрала јс ново ргководство. За новог председника је пзабран Станко Глпгоркјевић. Затим се расправл>ало о наредним задацн.ма којн лх очекују у новој радној голшш. Y дискусијп су учествовали Милан Мплојсвпћ, Чедомцр. Вељпћ, Стевап Рашпћ и друти. На крају је зак.м-чено' да ее испред До.ма културе у oboi годнни урсдп споменик палим борцнма из НОБ-а, ла се гробље палих бораца у Првом свет ском рату засади зимзеленим стабли.ма, да се меспа органнзација бораца више побрине о породицама својих нзгинулнх другова. Предлог бораца нз Товариика из СР Хрватске да се бор ии obilx двају села збратиме прихваћен је са одутревл>ењем. Раденковпћ ради непрекидно од 1952. године. За то време обављао је све врстс службе у милицнји. Своју дужност јс обављао увек савесио. На послу је одговоран » днсшшлн нован а у опхођељу са грађаиима тактнчан, коректан н у свако доба, пружа помоћ гра Банима у оствариваљг ibiixcвнх права. V колективу јс цсљен као добар друг н примс ран радннк. Зато је од стране чланова радног колектнвп п предложеи за традицизпалП} новогодншњу награду коју до дсљује Скупштнна општипе. Л. Г<

CTPAHA 2. 14 A AH A ИЗ РАДА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМДАДИНЕ АКТУЕЛНИ ПОЛИТИЧКИ РАЗГОВОРИ (2) • ИЗБОРНЛ АКТИВНОСТ Y ОРГЛНИЗАЦНЈАМА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ Y НАШОЈ ОПШТИНИ CE ПРИВОД11 КРАЈУ • ОСТАЛО JE ДА CE ОДРЖИ ИЗБ0РНА KOHФЕРЕНЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ Y СТЛКЛЛРИ И КОНСТИТУНРАЈУНА СЕДННЦА ОПШТИНCKE КОНФЕРЕНЦИЈЕ CCO ИЗБ0РИ CE ПРИВОДЕ КРАЈУ Нзборна актпвносг y основ hum организацнја.ма Савеза co* гијалпсгичкс омлалине олвпја ла сс v знаку спровођсља у жпвот ставова са нсдавно одржа’ ипх омладннскнх конгрсса. Днс кгсија о досалаипвем раду угливно.и јс пмала самокрнтички тон и указлвала на слабости у досалашњој актпвности. На селу јс бнло пајвише рсчп о културно-забавно.и жпвоту и спортској активности. о ангажовању младнх и љихово.и утп иају ца друштвену актнвност v месној зајсднини. С тпм у ве зк посебно сс оипро реагује на онс поступкс одговорннх ■друштвених чинплаиа, ггрс свега руководства месних зајсдтг ца, у селнма где о.иладнна не- .ма ни најосновније услове за мормално друштвеио ангажо гање (недостатак просторнја, 1«а пример). Y вгппс села паж * СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦШЕ ССО Y ШТОФАРИ ПРОБЛЕМЕ МЛАДИХ БРЖЕ РЕШАВАТИ @ ЗА ПРЕДСЕДНИКА ИЗАБРАН МИАОВАН РАДОЈЕВИН Hpe.ua nporpaxiv одржавзн»а шоорних конференшпа v opганизацијама Савеза социјалис- ■лгчке о.младине, 9. jaiivapa одржана је Изборна конференција Фаоричке конференције Савеза соци.јалистичкс о.млздинс ИВТ „Бранко Крсмановић". Поред изабраних дсдегата, олносно чланова Фабрнчке конференцијс, из основних организацпја, овом скупу омладине. лрисгствовалп су п сскретар ФК СКС Молгчнло ПавловиГ), иредседнпк ФОС-а Тнхомнр Фн липовиИ а исЈгред OK ССО Новнца Петровнћ. Извсштај Конференцијп о проЈсклом раду подисо је прсдссдпик ПредседшшЈтва ФК ССО Петар Петковвћ који је о ралу и проблеми.ча као п резглтати- .ма којс јс постигла омладпна овс Фабрике из.међу остадог истакао: .,После консултозаља са секрстаријато.м ФК СКС почетком 1974. годиие п огворене критике ла се ради форумски и да сс бавимо bihiic сами собом него оста.\нм пробле.мима којп cv прнсутнп v органпзацнјп ССО наше Фабрике, vc.\icрили с.мо свс снаге па фор.миран>е и KOHCTiiTVHcaibe основшгх оргаинзаиија CCO по ООУР-iLua. Y Формнрању тах основних Иелија добили с.ио iioMoh од сскретара огранка и тако с.мо фор.чпрали лвс на.јКарнкагура Адександра Урошевнћа-Матре 1ва јс поклоЈвена н оргапизовашу радннх акција. Y радни.м оргаипзаиијама ломннирала су nirraiba пропзводње и оствариuaiba уставних принципа. Истовремено са днскуспјом о досадап1и»е.м раду, у јбдно.и брОју оргавнЗаш<Ја указује се п па паредпс задаткс, мада јс углавно.и оставл>ено да се иот пунпји нрограмц рала усвојс иакоп спроведених нзбора. Јед на од оргапизаиија која је већ хтврднла свој програм рада, к то вео.иа детаљан и потпун, је органпзацнја Савеза сошгјалнстнчке омладнне села Планс. Илустрацнје ради наводимо јгз овог програма основне правце деловања ове организа иије: радне актнвностн младих заузимају у програму централно место (радне акцпје на уређењу парка н уређењу спор тскнх терсна); ангажовање на већс 00 ССО. И док с.мо очекпвали ква.иггет, нагло се стало и ннје се показивала скоро тгкаква актнвност омладнне. To је настало услед масовног иедоласка на састанке. Уз сарадљу са секретарнјатом п ApvroBiLua „з СК, актнвност сс поболдиала н сада показује узлазну линију. У раду с.мо ималн п друге слаоостн. Ангажовали смо л>удс који су на мо.менте бљеснулп. а касније, када је требало да сс радп, њнхов допрннос је стао. Данас је сасвим другојачпја н младима треба лати пу no noBepeibc. Спре.мнн смо да врло брзо уочавамо недостатке а када треба да говори.мо о резултати.ма нс умемо да нх на правилан начин истакнемо. To треба имати на уму, да за бол>е оутра н правилан развитак. младог човека не смемо лпшавати оружја; да буде свсстаи својљх вредности п могућпостн.” 0 нарсдннм задацнма Организацпје ССО говорио је Милован Радојевнћ, члам Прслседшиитва који је одмах иа почстку рекао: „Задатак ч.\анова Савеза социјалисшчке омладнпе да се пори за спровођеж ставова СКЈ, спровођење. Устава н других усвојеннх доку.мепата, јер нз .младе генерзције добнјамо кадрове комуииста и нових бораиа за кзградњу coцијалЈгстнчког друштва. О.м\адпна је та ко.ја не сме да заборави л»уде који оу палн и далн ожмвљаваљу културпог живота у селу (органпзациоио срсbiJHaite КУД ,/Јанко Вссслпновић”; рад сеоскс читаонице; срганпзовањс биоскопскнх пред става); спортскп живот, посебно оживљавањс рада стрељач ке дружпнс; органпзациочо и ндејпо учвршћење органнзаиије (среНнвањс свнленцијс о чланствг, прпјем повнх чланова, ндејно-марксистичко образовање чланства. сарадња са друпсч лруш!вспо-полјггичкнм организаштјама н Месном заједницом). На изборним састаншг.ма, по рсд руководства садшх органи заиија^ нзабрани су и делегати за OnwniHCKy конференцију CCO, a вођени су и разговорп н о потенцпјалним кандидатн.ма за нојодговорнијс функцијс V опшпгнском руководству. Мнлован Радојевнћ своје животс за социјализам, за Партију, за нашс бољс дапас. за бол>е сутра. Треса да чувамо јединство, да га негујемо, а ирнмера ради v и.ашем колективу имамо л>уде различитс народностп. Y наредно.м периоду .морамо посебно да посветимо лажн»у радшгчкој омладвни. Њсно постојање мора да сс осетп, њен рал се не сме омаловажавати и не смеју се само појединцп вслпчапг. Радиичкој омла.чини мора да сс посветц посебна пажња и да сс проблеми брзо решавају, почев од стамбеног пообдсма. KVATVOHO заоавног жнвота школовања п правсдног вредпован>а рада. Једно од врло важннх niiTaiba је питаљс побољшања радне и техиолошкс дисциплине. Младе треба п дрпунски образоваги како би могли да спремно и квалнфнковано прате и уклапају се v токове свнх збпвања п далсг прогреса. Органпзовано обпазовагвс преко школе само’.71рав л>ача је пајбоди uvt да ћг.мо имати о.младину која he бпти спре.мна да примп сав тспет”. Рад конферепције испрсл ФК СКС поздравно јс секретао секрстаријата Мо.мчило Павло внћ, и говорио о месту о.удалипе. задацнма и Фабрицп као нецсцрпном тЈзвооу омасов.\»еiba органпзацнје СК. Учешће у днскуспјц узели cv и Во.јнн СекулнВ. Жнвотл Савнћ н Новииа Перовић којп је из.међу осталог рекао: ..После две годннс, даиас већ може.мо да ana.ui3iipa.uo рад ССО у ово ј Фаоришг Лнчно .мнслп.м да је тај период био гц н активности w требало је много знања и одртшања и да резултати inicv за потцељиваљс. Олиалнна јс онла заок\ч!љена п активностима ван органпзацнјс ССО преко друглх органнзација а прс свега па зборовнма радника. снндикату, и органи.ма самоуnpaB.batba. И.ма доста лоирпх о.младинаца којн.ма ic место у организацнји СК. Њнх само треба актнвпрати латп нм конкретнс задаткс, проверигп н 00 ССО треоа да дају иредлогс за 1БНХОВО учлаљавање v СК. На крају Копфереацпје је нзабрзла пово Председшшггво ФК ССО од 13 о.младинаца, н једногласиом одлуком за лрсдседнпка Председшпитва изабрала је Мнлована Радојевића, економског техжгчара из ЈУР-а камгарн, а за секретара Сдободана Кончара из Заједничких службн. Р. Всспћ ГЛАВНИ ЗАДАТАК— ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ • ИСТАКЛИ СУ У РАЗГОВОРУ СА НАШИМ СА РАДНИКОМ ДРУГОВИ ДРЛГОМИР БУРИВ, ПРЕДСЕДНИК ПРЕДСЕДНИШТВЛ ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦПЈЕ СК II НЕДЕЛЖО ГУН.ЕВИП СЕКРЕТАР СЕКРЕТАРИЈАТА ФК СК СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАК/1А • ПОВЕБАНОМ ПРО ДУКТПВНОШКУ РЛДА, УСЛОВА РАДЛ И СМАЊЕЊЕМ МАТЕРИЈАЛКИХ ТРОШКОВЛ ПРО ИЗВОДЊЕ ПОВЕБАВА СЕ ДОХОДЛК И ЛИЧНИ ДОХОЦИ ® TO CY НАШЕ ПРЕОКУПАЦИЈЕ И НЕПОСРЕДНИ ЗАДЛЦИ • ЧЛАНОВИ СК MOPAJY БИТИ БУДПИЈИ НЛ СВОМ PAAHOM MECTY • Организаипја СК у Српској фабрипн стакла у прошлој 1974. годнни. постнгла Јс заиажснс резултате разрешаnajyhir сложснс пробле.мс којп су били присутни. Рецитс нам нешто вншс о акш1јал1а СК у разрешавању тнх лроблсма Недељко Гуњевнћ: ОрганизаШЈЈа СК у Српској фабрици стакла у протекЈ\ој 1974. годпни успешно се посила са целокупном проблемапгком која је проистицала пз потребе при лагођавања рада OOYP новопасталој ситуацпји а пре свега пробле.матнком повећања пронзводње, смањења шкарта, повећања лјгчног и друштвеног стандарда н повећања радне дисцнплинс на свн.м раднн.м местима. База за овакве нравцс акнија била је врло солидна, a то је Пнс.мо друга Тита и Извршног бнроа Председннштва СКЈ, уставнп амардманн, затнм нови Устав, претконгрес на и постконгресна актнвност у СК н другн документи. Драгомнр Бурић: Акцентн пашпх акција бидк су ставл>ени на повећањс производњс, на пзвршснтс поставл>енмх планскнх задатака н обезбеђење репро-.материјала за пормалан проиес производње, a све то је било везапо са различитим тешкоћама. Скоро на сваком састанку ООСКрасправљало се о гој проблсматиии. Од странс СК даванн су конкретип прсдлозп, доношени одговарајућн закључцп, a све то бпло је од корнстн за иелу ралну органлзацију. Cases ко.мунц-сга у нашој Фабрнпн расправља-vo је п о проббле.му цена. како наших производа, тако н о ценама репро- .материјала. Да би се систем фор.мнран>а цена н друштвене контроле цена прнлагодно уставним промснама, радпи л>уди у OOYP трсба да буду стварни носиоии система п полптике цена. Да бн сс ово постмгло политика цена треба да се утвр byjc самоуправним споразуMii.ua и друштвспи.м договорпма. Ннје потц’ларно да се сваки нзлаз нз насталнх тешкоћа тражи у повећању цена, алп стање на тржишту у зпатној мерн је погодило нашг Фабрнку н повећало матер1палнс трошкове производњс. Повеhaibe цена пашнх производа тшје ишло у корак са осталн.м повећањкма репроматернјала СТВОРЕНИ YCAOBI1 ЗА CYIIITHHCKO МЕЊАЊЕ ОДНОСА 0 Српска фабрика стакла је често истицана као пример, кад јс у питан>у констнтуисаibe OOYP к прнмсна нових уставних начела. Pciuitc нам колнко Јс СК у вашој Фаорпцн нмао утнцаја на овс про.мене? Драгомнр Бурић: Савсз ко мунпста је још токо.м 1973. ioдинс у пуној мери бпо присутан у напори.ма да сс што доследннје прнменс уставни амандмани 21, 22. п 23. Овн напори и доследност били су пресуднн да се већ почетко.м 1974. фор.мирају четпри осповнс органнзацнјс удружсног рада. Две пронзводнс и двс \- служне OOYP су тако одмах успешно старговалс. Наравпо. настојање СК да сс пормативни актн тако ураде н усагласе да омогуће тто нор.малније функцнонпсан»е OOYP јс уро дило плодо.м. Упоредо са конcTin'iicatbe.M ООУР рађено је п на прилагоВавању организапије СК у Фабрнци. Наи.ме, фор- .миране су 4 СК п Фабрнчка конференцнја СК. Такође, п остале друшгвено-политнчкс органпзације су сс констигунсале на ово.м принцшту. Напо мињем да с.мо одмах послс Пис.ма н у току 1973. голпнс н.мали неколико раднпх група које су ана.м!зиралс лслатност друштвено-политичкнх органкзацпја и органа управљања н препрсмале предлог нове органттзованости. Ово се показало као врло корнсно, јер су’ пзнађена најпелисходнија решен>а. Сва претходна договаран»а вршилп слр у пленапним седнипама, затим на ООСК п на крају прнхваћена су пајбокоји мп иајвпшс користп.мо: сода, мазут, пропап н бутан гас, слсктрична снергија н лр. a то нашу радну организапију кошта 135 мплнона. Да би се колико-толико ублажнло овакво сгањс, Савез комунпста » осталс друштвечо нолнтичке оргаицзације «шпнли су заједничкс напорс у изналажсњу адекватнпх решеља, прс свега у пзналажењу и искорншћавању унутрашњих резерви. Ишло’ се* на .максималну штедњу матернја.ла, сфектнвно нскоришћење радног вре.мена, с.мањсње шкарга м другс мере. Због извршавања овнх задатака нпсу запоставл»енн и други задашг који су тражнли решењс, као организанноно учвршћење, санирањс последнца пожара. будност на радно.м месту зоог основанс су.мњс деловања грутшцс саботера и букача. Можемо слободно да констатујемо да је око 400 чданова СК у нашој Фабрици — успешно одолевало свн.м тешко ћама, јер су се такорећи налазили на свако.м месгу п у свако доба при извршавању постављених задатака. Пракса јс показала да кад СК узме стварп у своје руке. онда је то спгурна гаранција за успешно савлаћивањс свнх нрепрека, и уједно најуспешније оне.моп/- ћавање дсловаља снага које су противнс успостав.\>ању пових социјалистпчкпх самдуправних односа. Недељко Гуц>свић: Снага као што је 400 чланова СК, Фабрнчки одбор синдиката, са 4 нзвршиа одбора, Савез соШ1 * јалнсгнчке о.младине, Централнп.м радннчкн.м саветом п 4 радничка савета у OOYP, може у сваком тренутку да се уХвати у коштац н са најкомплнкованијп.м Ji најтежим проблемима п да пх успешнб ре> шп. Настојања свих ових фактора на челу са СК уродила су плодо.м н порсд свих тешкоlia, јер јс нлан производње за 1974. годину остварен. Због објсктивнпх бколпости, средства у фондовп.ма су минимална, a у нским пх нећс ни бнтн, али н пословањс псказано крдз фннапспјски рсзултат нсће битп негатнвно. Лкције којс су вођенс па санирању последпца јулског пожара бплс су пшгциранс од странс СК. Савез ко- .муписта иотпо.могнут свим про гресивнпм снагама у нашем колсктиву па општс * заловољља peuieiba предложена па зборови.ма радннх л»уди Недељко Гутвевић: Овако фор.мпраис ООСК на нивоу OOYP знатно су упшале на бол>с н сфпкаснпје решаваљс тскуНс прооле.матикс у ООУР. Поред тога, утицалс су- п на бол»с решавање пробле.ча насталпх у односи.ма пз.међу поједнннх OOYP. Посебно, између произволних п услужннх. Драголшр Бурић: Свн пор- .мативпп актп, као шго су: Статут, самоуправни споразуми о фор.мирању OOYP и о удружнван.у у радну органнзацију, о мекусобни.м одиосима у удруженом раду, два самоуправна сноразума о стимулатнвно.м награђивању у производшш OOYP су по оцени СК подстак4\и производн.у. Но, ми с.мо на конференцпјц СК одржаној 29. 12. 1974. годнпс закључнли да би и другс двс OOYP (услужпе) требало да донесу самоуправне споразумс о сш.мулативном награђивању нако нису ироизводне. Наши са.моуправнп споразу.ми у приличној мерн су сс уклоннли у оно што сс захтсиа новпм уставним начелпма, резолуциja.ua VII конгреса СКС и X конгреса СКЈ. Mebyтв.м. чинп мк сс да још увск нис.ио успели да ралннм л»удн.ма објаснимо да ови споразу.мп у суштини мељају олносе који cv владали ло констктуисања OOYP. не само формално, a го значп да СК мора још више својом активношћу и ангажованошћу да допринесе да се оваква схватања пгго прс превазнђу. V.IBO спих. успсшпо јс спровсо овс акш!јс. О РАСПОДЕЛИ ОДЛУЧУЈУ ЗБОРОВИ ♦ Кажитс калт нешто о напорима СК да се расподела личнмх доходака усагласп са начелима Устава н ставовима рсзолуција X конгреса СКЈ. 1 Недељко Гуљевић: Сматрам да с.мо кроз ОО СК успелн да спроведе.мо у живот начело да се расподела дохотка н лнчних доходака врши на зборовнма радних л»удн, јср сс сваког .мссеца на зборовк.ма расправља о 1>еалнзаци.јп плана производнл н дохотка и доносе оддуке о расподелп. Затим, расправлл vc и о уоченн.м педостаикма у протекло.м перподу. Сваком раднику се прс одржаннх зборова даје ппс.мена информзiiiija у везп пословања сваке OOYP. Запазнли с.мо да радннни на зборовима пробле.ме сагледавају парција\но. Зато СК .мора да уложп вишс налора v Драгомир Бурић ко.мплексном саглсдавашу про блс.ма како својпх, тако и лруre OOYP, јер сс донегс одлуке о овако сагледани.м проблс- .ми.ма заснивају на начслпма нашег Статута п самоуправних споразума. Зборовс радних л»у дп као и друге седницс олржавамо после радног вре.мена. Испгчем разумевањс на које с.мо папшлч кол АТН „Велмогранс" чији аутобуси чекају наше радшгкс док сс занршс зборови. ВЕЛИКО ИНТЕРЕСО ВАЊЕ ЗА ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ • Што СТС УЧННИЛЛ ПО ;1Итању идеолошко-поднтнчког јачања чланова СК н о.масовл>ења СК? Драгомир Бурић: Пис.мо, Устав и конгреси СКЈ и СКС ii.ua.ui су значајан утицај, бо- -\>с речсно, оххучујући yuiuai на већс интересовањс за рал СК п учлаљиваље у редове СК н сада join увск влада велико пнтересовање, пре1ежно младнх раднпка, за рал у СК н ibiixoBo укључивањс у тај рад. Нсдељко Гуњевнћ: V 1974. годпни при.мнлп смо у СК 24 члана. To су претежно раднкцн омладинцн из псиосреднс пронзводше. Драго.мнр Бурнћ: Мпслнм ла по ово.м пигању у одн«>су на ипгересовањс нис.мо aobo.wio учинили п мора.мо са.мокригпчки да сагледамо овај uaiu пропусг. Паиме. полпгпчка клима н питересоваљс младнх за укључпвањс у рад СК пнсу у довоиној мери искоришћсни. Mebyin.M, у овој годиип морамо овај пропуст да откло ни.мо perpvTyivhn новс чланове 113 редоиа оних којн успсшио заврше Школу за скономсцополитичко образовање коју похађа 75 младих радника н радннца. При нашој фабрппн ради Политичка школа и Школа са.моуппв« ^ача „Мнлентнјс Поповнћ". Ми с.ио рад ове две (Наставак на 5. странн)

14 ДАНА СТРАНЛ 3. На недавно одржапој прошпреној седниин Извршног комнтета ЦК СК Србије вршена је аналпзт полнтичке ситуације у Србнјн са акненто.м на економскн тренутак V. коме се данас налазимо. С обзнром на 1птз успелнх политичких акција и борбе Саиеза комуниста са свн.м негатнвним појавама, која траје пуне трп године, ова анализа п.мала је п афир.мативнн карактер. Меb\TUM. ми не можемо бнти задовољпн са стањсм у коме смо данас, наша унутрангња ciiTvannja ic сложева. И.ма ioni много ггоо * блема, неусаглашснвх ставова и ведоследпостн у спровођсљу одлука у сваком крајг паше зсмл>е. To се и па ово подручје односп. 0 то.мс сам већ говорио. V оквтгру целокгпне друштвено-полнтпчке проблематвке економска cirrvauina у земл>и појачава сдоежност ппоблема. Ччлтг с.мо ланзс о економским ппоблемнма огппти ие Параћнн коЈн логптвују мозапк оттштс. јхтословснскс CHTvaunje. MehvTHM. скономске ппилн»е код нас грсоа посматпатн много шипе. Нелавно сам кмао тготике ла се чтознам са неким магешпалнма VieAinhcnnx natmia, олносно, Економске кпмисдНе ове међгнаполне опга. innanuic. ко’и Aaiv cahkv o теополптичкој п економској каптп света. Ta карта света запста co измснчла за послепвпх лвалесет гоАПна. Две тпсћнне света добило ie кпначпо cBoiv cAono-w и независност. Да бн ту незавпсност, коју cv ckvtto платилп, и олржалн постали cv свеснп да она мора бчти чгвана п јачаљем економске снаге. Основни готсшипал те снагс v овим зем-чама чалззро се v неиспппним иа®ппи„а наЛте. Онп су посталп свеснн тпга. Наша зе.мл>а их ic у томе полпжавала. Огпомне запале од наЉтс и наЛтиних депивата ко!е ie деценн^ама убипао стпани качртал постале cv своЈина оннх земалл на чпјем се tav налазило ово црпо злато. Такав заокрет у ставу нер^зHiricnux земаља гзлпмао ie мтггав свет. ^а. ста.\а ie једна оптпта penecwia v светг. Нд. стала ]‘е девалвап»”’а долапа као влалаћ'ђе валутс v cbctv. Због cnevKvnue економске ciiTvanuie у свету п оваквог ппестгхмавања економскпх снага наша земља мопа да Babe owai tivt Koin натвитпе олговапа наптим. не само економским. већ тт лозчптвенкм в полчтпчкмм опреле чен.нма. Ми ве гпипвмо свпје очн нп на Запал Ав на Исток. Кез обзнра што п мв плаћамо лео пене због настале економске кпнзе у cbctv натпа зем л>а прппала неангажованом свету н ппетхол нтпш смо по'”тике економске п политичке пезаввсностп. Због таквог натпег става има. мо ttobomhv полчтнчку клнму V земл>ама иеангажованог света и твнроке. да тако кажем, „полнтичке коедттте". Међгтим, неопходно јс бпжс престројавањс наше целокупне еконо.мпке како v производњп тако и у пласираљг наше робе на том подручју. Мп пмамо неке резглтате на том планл *. алп io cv све малв. почетни и недовољни резултатп v олносу на оно пјто се на овом плану може уралнтн. To ie једно од стратептких тпггања спољнотрговннске политике која се мора ефвкасннје решаватн. /ЈИГЕРЕСИ ДЕЛОВА МОРА.ТУ СЕ ПОДРЕДНТИ ИНТЕРЕСИМА ЦЕЛМНЕ V свнм документима са конгреса вндпо место заузи.ма залатак Савеза комуниста н осталих снага у спровођењу економске поДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН: МИ HE УПИРЕМО СВОЈЕ ОЧИ НИ НА ИСТОК НИ НА ЗАПДД Д0Н0СИМ0 АУТОРИЗОВАНО ИЗЛАГАЊЕ Д РУГА ДОБРИВОЈА БОШКОВИБА, ЗАМЕНИКА СЕКРЕТАРА ИК ЦК СК СРБИЈЕ, HA СА CTAHKY Y/КЕГ ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА ОПШТИНЕ ПАРАБИН, КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН КРАЈЕМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ И СА КОГА СМО Y ПР0ШЛ0М BPOJY ОБЈАВИЛИ ОПШИРНИЈИ ИЗВЕШТАЈ лнтике изражене, поред осталог,. и рационалним привређнвањем. Ова година је била тешка. Није обесхрабрење ако знамо да ће н идућа година битн такође у економском погледу тешка, па можда м тежа од ове. Очекује се чак и рапиднијн степен рецесије и инфлације. To се и осећа, то се види. Ако пратнмо економска кретања у свет\’, морамо учинити максималан папор да нас таква запљускнвања вс удаве. Наш унутрашњи систем није диригован са једног места v поглелу стабилизаиије тржишта, кретања производње, развоја привреде нтд. Наш систем ie разуђен н он тражи да одлуке владе паралелно ппате рални колективи и лоносе одговарар'ће oaavkc. Међутим, често на.м нелостаје таква синхро низација; често се дешава v Aaroi ситуашт. ји да свако мислц само о себв заборављају ћи да је он само део целнне и свако искл»у чиваље пз целине није у духу са нашим социјалистичким начелима. Добрнвоје Бошковнћ Недавно сам шггао један материјал једне шведске компаније која упућује своје компањоне како треба да се боре протнв инфлацнје. Између осталог сг каже: „Кад вам доспе порез, немојте журити да платите; кад узимате кредит, врво нзрачунајтс колика је стопа инфлацвје, па ако јс већа стопа пнфлације од камате — узмнте кредит, а ако је мања — онда све кредите које нмате брзо враћајте" нтд. To ie став кагшталисте н капиталистичког дргштва. У социјалистнчком спстему односи морају бити обрнути. Наш укупан ефекат сс не заснвна на успеху појединаца, он мора бптп успсх и просперптет иеле друштвене заједнице. Ми морамо брзо да плаћамо један другоме доспеле обавсзе, што мање да их задржавамо, да не постоји експлоатациони однос једног колектива према другом, да се обезбеди што бржа шјркулација средстава, да све ,дртерије" као крвоток функционишу. Уз свс io нужно је да обезбедимо што ранионаднију ттроизводњу, што већу продуктивност, што бол *е и ефикасније коришћење радног времена. Све су то задаци који се не могу прописати законским и другим регулативима савезнпх и републпчких органа, то су задацн које смо утврдили и прокламовали полити. ком а њихова реалнзаиија зависи од свих самоуправних снага у нашем друштву. Мн смо, морамо признати, доста спори v спровођењу заједничкнх договора. Међутим. времс не чека, време удара по онима који оклевају, који су тро.ми и спорв. Ми се данас налазимо пред доношењем дугорочног и средњорочног програма разво ја зе.мл»е и о томе се већ воде врло опсежнс лвскусије. Доношење таквих докумената мора да буде плод стварних потреба п реалтпс мо гућности, одраз нашег досадашњег степена развола. Основа ппогоама развоја заснива. he се на споразумевању п договарању. пнтереси делова морају се подређивати интересима целчне, а целина да чини олпач свих делова. Посебно место мора да лобијг неразвијена полручја уже Србпје и Косова. МОРАМО БИТИ РАПИОНАЛМИ И ОБТЕКТИВМИ Y ПРОПЕ^ИВАЊУ НАШИХ МОГУБНОСТИ Чнви ми се. о томе је н друг Миливоје. вић говорпо. да на овом полручју не.ма нзразитог партикулапизма и да ie солидапност v многнм ciiTvauuiaMa на о«ом полпучјг лобтпала често nvHii с.мисао. To треба и дал>е неговати, iep свако грабљење себн и затва. рање у себе пзраз ie неповепења према дру птма, егоизам и партикгларизам Koiir често стваоа озбиљне политичке комплчка«н. ie Koie се касније penpoAVKviv и yeebaeaiy. Мнгдим да нам таква ситуапија нпје потрепна. Y планиранА- пноестпција треба бнти врло опрезап. Друт Тито је join на Осмом KOHmecv ioer,nno о штегностн дгпл1<пап»а капацитета. Мпслпм ла не с.мемо ла се понашамо као споомаси v празној Kvhrr којв преметш-ajv п ivnajv јелнг ствап вз јехног ћошка у доугн. Зато vovavHc морамо бити раштоналпијп п објектинијн у пронењивању иаших могућностн уз максимално корншћење свих унутрашњих рсзерви. Хтео бих само нсколико рсчн да кажем о пољоприврели с обзиро.ч да јс Поморав- •ve значајап полоприврелнн крај. Проблем пољоприврсдс, као што вам ic познато, ду_ го голина је запостављан. Због таквс ситуаиије донето Је вишс резолуција п закључака како државних тако и партијск1гх форума. Међутим, ло данас сс тн закл>учшт нису остварили нлн cv само започсти да се остварују. Један ол разлога за опакво стање је недовољно материјално инвестирање у оиу област друштвеног рала. Join увек с.мо опте. рсћени уверавањем да сс линар уложен у индустрнју брже репродукује и паше бчи су упрте само у димњаке и фабрике. Забо * равл-«мо да ie v читавом cbctv спс оштрија криза п несташина артикала прехране и пољопрпврелне сировинскс базе за индустрију. НЕНЕМО ДА СТВАРАМО НОВЕ СЕЉАЧКЕ ЗАДРУГЕ Међутим, и поред хтврђене политнке. на ша активност у остваривању те политике исказане и тзв. „Зеленим планом” у миого. ме заостаје. Врло cv нсразвнјени облиин удружнвања и сарадње нарочито са индпвндуални.м поллпривреahum произвођачпма. јалистнчком моралг. Мнслим да cv прогрссивни радниии запослснн у onoi Ап\пнтвеној делатности најпозвапиш ?а се изборе за нове облнке и олносе тнто би лоппчнг\о друкчијем третирању ралнпка v onoi областп п на њих сс тала сигурно пе би указпвало прстом. ТРГОВИНА Т”ЕБА ДА Б¥ЛЕ НАСТАВАК ПРОИЗВОДЊЕ Y том поглелу се чора учишгти шптте него \о сада. Ако је по Марксу трговвна „пздужена рука" привпеле, онла она то мора п ствапно да постанс. Проблематнка ПараИипа. па н читавог Поморавља. воло ie сложена. ИндустриЈа пе. мента н.ма повољан третмап н велпке Riorvhности пласмана, мз\а су тт<?нс остајале на олпвћеном hhbov које ie ,\ovh'tbo утврђпвало. MebvTHM, стакларство п текстил нпсу v овом tpchvtkv л' завилној ситгашин. Полапи које сам чго vicaaviv ча озби.\»мо заостајаље. Mopaiv сс наћч могНмјостп да се такво стаље мења. Ова’ краЈ ie увек cna'ao v ред развијенпх noApvuia п пикака nnie оио на дотацији ширс aaicjuun.-. Oirovjxao се са.мо према свом ..rvoeny". На'гпа'”.а јс пптла vKonaK са ажа^пним вазвојем. Ннсу ретпенп многн проблемп ттнАпастрАЧстуре, стварано ie онолнко кплнко ie ппопзчолн»а са овог noApvuia обезбеђивала. (?тннај околности јс био да је лака пндгстпша у повом п днггом петогодншљеч планг бвла носнлац н залога остваривања тог плана. Oeai кпај са развнјеном ла«ом индустрнјом лоста ic v томс. номогао. Сала се налазпмо v пзмењеној сптсатшји. односн uivebv ком' на cv дргкчпЈп. свако на своме мора ,'а б' ле оаппоналап како би обезбелио пгго ncba спелства за ннфоа ctp’ ktvpv ади ca\:n v okb^ov сопстве. не матершалнс ба? ■ Л'»лннијс се не могс оствапиватн бсз ><атепнја\нс основс и без лодрпгкс радних ли \п. РАЗГОВОР СА РАДНИЦИМА НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ ДО ПОСЛА-УЛАГАЊЕМ У НОВЕ КАПАЦИТЕТЕ К Y PA3F0B0PY ЈЕ ИСТАКНУТ РАВНОПРАВАН ТРЕТМАН СВИХ НЕЗАП0СШП1Х ПРЕМА YTBPBEHHM КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ, БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛВ СУ ПРИВРЕМЕНО З.АПОСЛЕНИ Y ИНОСТРАНСТВУ ИЛИ СЕ НАЛАЗЕ HA ЗАВОДУ ЗА ЗАПОШЛзАВЊЕ S ИНИЦИЈАТИВА ДА РАДНИЦИ ЗАПОСЛЕНИ Y ИНОСТРАНCTBV Y4ECTBYJY V ФИНАНСИРАЊУ ИЗГРАДЊЕ ПОГОНА КОНФЕКИИЈЕ ПРИ ИНДУСТРИЈИ BYHEHHX ТКАНИНД „БРАНКО КРСМАНОВИТГ • Општински комитет Савеза комуниста укључио се у активност Социјалистичког савеза и Савеза синдиката поводом дочека н боравка у Огтштини, у време новогодитпљнх празника, наших грађана привре.мено запослених у иностранству, коју су ове друштвено-полнтичке организације спроводиле на основу Програма рада Оппггинског координационог одбора. При утврђивању програмских залатака остварена је пуна сарадља свпх дргштвено.политичких организација Општине. Коришћено је ранн|е неколико годишње богато искуство. па ie било реално очекиватп да ће дочек наших радннка на поивременом ралу у нностранству п њнхов боравак v Општини у току овогодинпвнх новогодишњих празиика бнти посебно успешан. Општински комитет СК је па CBoioi селшпхи ол 2Л. дснембра 1974. усвојио Програм активпости Организације СК Опнттине Пара. ћин у вези дочека и боравка у Огпптини, у време НОВОГОЛИП1ЊИХ празника, наптих грађана приврс.мено запослених v нностранству. V првом лелу програма телвиђени су залаци у склопу активности осталих ло\пптвенополитичких организунппа v овој области, на основу зајелничког Програма рала Координационог олбора. Anvrn део Ппогпзма ппелвилео је актнвчпст Организашпе СК у олпосу иа чланове СК. натпе ралнмке на приппеме. ном ралу v иностраиству. Активност би се одвијала кроз разговоре, обавештења и на лруге начнне. Приступајчћн рсалпзацији заједничке про. грамске оријснтацијс друштвено-политичких организација, заказан је разговор са нашим раднипима на привременом раду у иностранству. За чланове СК, наше раднике на привременом раду у нностранству заказан је посебан разговор. БРО.Т ЗАПОСЛЕНИХ СЕ НЕЗНАТНО ПОВЕБАВА Разговор је обављен 27. децембра прошле године. Присуствовало ie близу стотину pa.v ннка Снекн су накнално стизалн). На почегkv пазговора учегнипн cv лобпли ппнмеоке ..Индопмативног бнлтена" Скппитине отпптн. не v ко.ме су нашли многа корнсна обавештења. Разговорс cv поисуствовалп Avukuhohcdu друштвено-политпчких организашпа. другптвено-полнтичке заједницс н представнипп заинтересованих организаин ја удруженог ра. да (банака, KoMVHa,\Hor завода за сопијално осигсраље, Завола за запотпл>аваље п др.). Кроз уводно излагаље и друга излагања дрпнтвено-полптнчкнх ралника, указано је на основне димензије и развојие ппавпе економског; друтптвеног н полтгпгчког стања у narnoi зем/Wf, спол,не политике натпе земље и наптим ставовима v вези са запотпл>аван>ем у пностранству. Посебна пажња поклоњена је могућностима Огпптнне у области запошљавања нове радне снаге. Пошло се од копстатације да се питање запотмљавања радне снаге јавл>а у нашој Општипи у врло оштром виду, оштрнје него у многим другпм средннама Републике. Ово најбоље нлуструје чнњеннца да је број запослених у задњих 10 година незнатно повећан. Разлоге за ово греба тражити, пре свега, у недовољном прнвредном расту и спором повећавању продук. тивности рада, За последњих 10 годпна стал. но су биле присутне тенденније повећања opoia незапослених, са повременим стагнацијама. Половином 1974. голнне број незапосленнх износио је б.днзу 2.000 са нзражеио.м тенденнијом даљег пораста. што се крајем године и остварило. Структура незапослених ужазује на бројно присуство неквалибиковане радне снаге. са преко 1/3 од укупног opoia незапосленнх Ова радна снага долази добрим делом са се. ла U3 најразличптијих узрока. Врло је пзражен cvoieKTHBHH моменат: тежња да се по с.ваку пену оде у град н оствари вишн жввотнп станлард. Та мнгпанпона кретања cv једиим поавпем усмерена на град, а друпгм на приврементг рад у пностранству. Проблем пезапосленостн озоилјНО оптере школе. Део њпх не наСтав.^а школоватве већ hviv сврптени срелљошколпи трп спелње гражи \’к.\>учнван>е у пронзводњу. Произволпи капатгитетп hhcv у стаљу да прихватс ггоидошлу ралну cnarv тп< no њеном o6hmv ни no CTpvKTvnn. Y погледу структуре прн. вреднпх потпеба п расположнве раднс снаге впдан је раскорак, што ie впше оптерећујс проблем запошл>аван>а. Полптика запошл>апаља добија значајнг димензију несигурпошћу наитих радника на прпврсменом раду у нностранству пзазвану евидентним скопомскнм поремећајпма у зе.м. \>ама у који.ма ради највеНн део напптх граbaua. РАВНОПРАВАН ТРЕТМАН СА НЕЗАПОСАЕНИМА Y ЗЕМЉБ Истакнут је равноправаи третмаи свих пезапосленпх према утврђеним крнтеријумнма за запошљаваље, без обзпра да лп су прнвремено запосленп у нностранству ттлн се налазе на Заводу за запошљавање. Образложе. на је пдеја о улагању девизннх срелстава на. шнх радника у производис капацитете под од. ређешш условима што би ти.м грађаннма омоп^ћнло запослење, а поред њих и другим незапосленим лицима. Y том тренутку распо лагало се конкретннм предлогом ИВТ „Бранко Крсмановић" да радниин општине Параћин на привременом раду у иностранству учествују својпм средствнма у нзградњи и опремн погона конфекције. Тпмс бп се омогућило запошљавање 100 раднпка кроз одређени утоворнн однос п још 100 незапослетп£х са Завода за запошљавање. Шнроко је образложен и ппеглсд значајнпх пнвестниио * нн.х радова у 1974. м пнвсстнпионпх планова за 1975. голипу. ГАРАНЦИЈА 3/\ УЛАГАМзА Y TTQBE КАПАПИТЕТЕ Y својнм пзлагагвнма радшп.ш су испо vhah H<e.\>v за скорп повратак у зе.мљу, алн су указа.\н п па потребу олређене гаранпијс за улагање срекстава за полизаље ппонзволчпх капацитега. Вчлно место i разговоптт.ма заузела cv п?,\ataii,a о niuneibv ucnnniaie. *« ске пропаганлс п ле?.пиН>опмаппк Mebv на. ншм г>а\н1П”»мл v |ч<ос। I'.'Hici Б\- J-Tn obv iemv говоппли cv послс1авнЈшп бапака п СУП-а. Објашљсно ie, поред осгалог, да сс не вршн пспитпван»е • попек \а имовнпе па.\- пнка Koin cv umobiihv стскмг гп\ом. ueh дз ce го олносп на uma uoia cv ce nn нсзакоhut начпн неоппавгапо об'чат”'ч Закл»учено је да треба посвешгп nrliv иажн»г ннформисању iiaiinix памшка 11нтсресаптан је предлот да бн требало пћн на нн\пвпду. алну претплатх’ ралнпка па локалпу илп рсгионалну штампу која би v додатку п.мадг. обавештења о могуКносгп.ма запослења. илп пронаћп неку другу форму обавештења. После овог разговора ooau.vcu јс разгоБор са члановима СК. радишш.ма на прпвременом раду у ппострапству. Упознатп су са ставом СКЈ према запошљаваљу у нностран. ству, дркчитвено-скопомскнм и полипгчким стањима у нашој земљи п акгпвношћу СК. cno.bHo.\f полнтпком паше земл>е, актпвпошliy Организацпје СК нашс Опппине н новим статутарнпм про.менама. Слоиолан AubcAKOBiih

СГРАНА 4. 14 ДАНА СА ГОВОРНИЦЕ VII КОНГРЕСА СС.Т БЕНЕФИЦИРАНИ СТАЖ И ЗА ШТОФАРЦЕ ■ ДОНОСИМО ДНСКУСИЈЕ ГОРДЛНЕ СТАНКОВИБ II РАНКА ИВЕТИБА, НЛШПХ ДЕЛЕГАТА HA VII КОНГРЕCY ССЈ Другарнцс и другови, Упознавајућп се са копгрс * сннм матерпјалл.ма почев од Извештаја о раду пзмеБу ШЕСТОГ И СЕДМОГ Конгреса до Акцпоног програма Савсза cjiii диката Југославцјс Дошла сам до закл»учка да сс Синднкат, по ред осталпх пптања, која су се тпцала бол>с будућностп ра дничке класе п друштва у цслнни, ВРЛО актпвно борно м пптањи.ма пз областп жпвогннх н радип.х услова радннх л>удп. Ако поглсдамо, a uclic битп сувншно истаћи то па ово.м скупу, каква су сс свс полити чка пптаља збпвала у раздо бл>у нз.међу два Конгрсса почев ол 21. седницс Прелседппштва СКЈ, пнс.ма Извршног бпроа п председинка Тита. за tilm дрггс конференцнјс СКЈ п говора друга Тпта Полптцч ко.м активу Србпјс. а додала uiLx join uoBii Устав Југослави јс н name републикс и резолу пнјс партијски.х Конгрсса Ју гославпјс, одиосно Србије, он да можсмо констатоватп да су та збпваља бпла врло рсволуцпопарпа п да су о»а бпла прело.мпа v овом раздоблд' за .мобилпзацпју свн.х друшгвенпх снага а међу љима н организацнја снндпката у бо рби upon 1в свп.х пегативнос тн којс су сс супротставилс свестрано.м остварењу цил>ева пашег са.моуправног counia.vn сгичког друштва. Морамо прн знаги да сс и акпгвност Спн диката после овнх логађаја далско впшс осетпла међу свнм члаповц.ма пего што јс то бпо случај рапије. Шго сс тпчс актпвносги пз областн жпвотнпх ц радних услова, могу Да каже.м. a то сс мо/кс впдсгн н у Лкипопом ирогра.му. ла cv та гштаља свестрано обу.хваћена, а да су органпзацпје Сппдиката врло јасио и конкретно ус.ме пенс на реализацију пстих.Мс byniM, ја бпх сс задржала па неки.м од imix која су бнла за пртана п v раппји.м доку.меп ти.ма а сада н у овн.м за nolo сматра.м ла сс врло споро реалпзују. Наимс, ради се о бенсдишнрано.м радно.м стажу. Не.ма су.мњс ла сс всћ не колико годнпа на овом пптап>у ралп, меБути.м, у нским rpaiiaaia name прпврсдс а мсbv њп.ма п у текстнлиој гоапн. пако Gain у овој грапн п.ма таквп.х падип.х места коia пспуљавају свс условс за бенефпциранн радпп стаж. шг УСА08И РШ У Другарице u другови, V грађевинарству впсокс н шгскс градњс н пндустрпји грађевинског материјала у перлиду између два коитреса оствзрени су значајнп резултатн. Међутљм, условн рада и прнвређивања бнли су отежанн ппзом објекпшних тешкоћа и субјективних слабостн, због којих није било могуће стпцатн гакав до.ходак који би омогућио грађевппским радннцима да сс по висини лпчних до.ходака изједначе са осталнм грзнама у привредн. Због тога очекујемо од овог Конгреса па на дал>е да наш Синдикат треба будно ла пратн кретаља у грађевинарству и да предлаже потребна решења н указује на субјектнвне слабо’ сти. 1b Кад погледамо каква је квзлификацпона структура на ре* гнону Поморавља и околлне, констатујемо да ннје па нивоу оне која бп чребало да буде. Већпно.м радс прпучени раднпии са разни.м курсевнма и недовол>но лошколо.ванн, па ппје пн чудо оида у ‘какво.м се положају палази гра1зевннарство. Опо што нас још внше забри * љава, io јс подмладак нерадо дола.ш ва шучавање грађевнпскнх заната: зидара, гесарл, ар.мирача и другпх. Кад се осврнемо п погледа- .мо другу страну, тј. старосну структуру v грађевинарству, онда може.мо да заклдлпши четврту деценију жнвота. 1о пам показујс да се морамо озбпљно ИОСВПИ1ТП про&\ему грађевинарства. као creumbrrmoj ipaiui прпвређивања. Потреоно ie да се решен.ихп v приврсдном спсте.ми створе што стабилнији условн у прдвје сс пи крепуло. Ово сам же леда памерно да пстакнем, јср сам радница Индустрије вуненнх ткашша „Бранко Кр смановнИ” пз Параћшта, која запошл>ава 2.300 радника и ос гварујс бруто до.ходак близу 25 милијардн старлх динара. Навешћу једац карактерисгичап иример н жед>у радни.х л»удп да сс ово питање реши ч у овој гранп нашс прнвредс. Прс неколнко годпна је иредузето неколико акција у везп бенефицнраног радног стажа у текстнлној шиустрнјн. Y вези с тим одржан јс састанак текстилаиа у Аесков иу. На гом састанку су заузсгп ставови, донето јс низ одлука, алн нажалост, на то.м сс п остало, са правдањем да је слаборат за рсшавањс овог ашања доста скуп, а.\и нико лосада вије рекао коначну цсну тог слабората да бп сс на са.моуправпој базп догово рплн око сношења тих трошкова. Ја лично сматрам да за оно нс.ма никаквог оправдања нз разлога што сс на овом no л>у још пишта није урадпло. Захтев текстилана је потпуио оправдан, јср у текстп лпој пндустријн имамо таква радца места ца којпма је рсткост да радник оде у старосну пензију. To је доказ да сс радп о вео.ма опаспп.м рал ннм местпма. A ua радно.м месту мерача боја п хемпка лнјц немогуће јс издржатп пи rpehimy вска. Када се говори о условнма рада, ц то је пнтањс нашло .место међу осталп.м, а ја га с.матрам врло зпачајннм за очување здравственс способносш радног човека.. Оно таKobc у иуној мери уткче ца бржп развој наше приврсдс. Жели.м да пстакнем да, н по ред тога што знамо 1вегову стварност. опо ini нздалека ни јс решспо. Мп у Фабршш ипофа смо прсдузелн акцију у то.м правцу, јср смо пабавнли \T>cbajc за клп.магизацкју којн се uh са чим нс моп/ упоредпгп. 'парочпто v поглелу чпсгоћс ваздуха и нор.малпзацпје те.мпсратуре. А у сва ко.м случају осетило се побољ niaibc квамггета машнх пронз вода. Карактеристпчно јс на поменути да су условп фннап снрања за набавку оваквп.х н слнчннх vpebaja врло пепово.ч fin п баш због тога добар део раднпх органнзапија не.ма мо rvhnocTii да нх купп, и то нз разлога шго сви трошковн за чабавку оваквпх уређаја тере (РШ1ЖР1Ж рсди, јер јс то један од зиачајних услова за повод&е ефекте у грађевпнарству, због никлуса 1рађевннскг. пронзводљс којп траје годшп/, две. па п зише годнна. У несгабиднил! условнма прив ређпвања цбн се у примарпоЈ расподе-ui, јер нене рецроматернјала бржс расгу од rpabo винскпх цена. Сииднкат треоа да се заложл за таква снстематска ретџења, којнма lie се за граћевинарство н индусгрпју граЈјевлнског материјада смањнти обавезс према заједницп у ннл>у њпховог довођења у равноправац положај са дру. гим делатности.ма прнвредс. Од овог Конгреса очекуЈвмо помоћ н спстематска решења за гштан>а шггеграодје почев од Општине. гериона па до рспублика. Уколико се наставн са овако уснтњеним оргаш!заииЈама, долазиће и да.^е до нелојалис конкуренцнје на тржшиту п до ннскн.х лпчннх доходака. Исго тако, очскујемо од овог Конгреса пуну подрцгку Снидиката за nooo.vuiaihe стандар. да rpabeBJiHCKiix радннка, тј. утврБивањс напшжег личног до.хотка, како би сс обсзбедпла егзнстенинја грађевинских радника, решавањс стамбенн.х пробле.ма, а нарочиго пзградња сзмачкл.х станова. Ово јс пиlaibe веома зпача.јно, јер граћевппскп раднпк ради под тешкн.м условнма. Зато н треба раз.мнс.\нгн и о пр»знаван>у беинфишфаног радног стажа зл грађевинске радннке, пошто су онн из,\ожени свнм елементарннм вре.менским условнмл. Као закл>учак: Ако бисмо све овс проблеме ефнкаснс решп * an, всрујемо да би сс добар дси нашлх радннк, пенмара, вратно из пностранства, а о«ш би итекако добро дошлн наше.м грађевинарству. ВАЖ11Л ЈЕ ЛЕПА РЕЧ Аутотранспортно предгзеЋс „Ведмотранс” пз 1зуприје *којс у Параћнну п.ма свој пагон и јсдну од пајлетипх и.највеНих а\тобускп.х станнна v По.моравл»у, увсло је од прошле годппс једап врло леп обпчај. Нап.мс, радн се о једном лепо.м ,оудско.м гесту, пажн>н прс.ма ciaри.ма. Yo’iii Нове годпне председинк Снндпка.М1с подрујжпкце, са јсдшг.м нлп два члана, обпћс све своје пензпонере. чсстита п.м Нову годјгну, уручв поклон пакете уз неколнко легпк речн н пнфорлишЈС нз о раду самог предузећа. Поред овога Предузећс је издало бесплатне аутобуске карте свн-м својп.м пензионерига, носиошгма Албанске спо.меннце и првоборцл.ма. . Запста, гсст врсдаи цажп^е. М. AiibcAiih KOHCTPYKTOPM „ПРОЛЕТЕРЛ" Нови апарат за бојење канура Консгрукцпонп 6iq>o V Фабрпцп текспглнвх машпна ,.Про лстер' * у Параћниу, која пропзводи апаратс за dojeitc и дру гу опрс.мг текстнлнс пндустpirje, радп г доста непово.мни.м усдовп.ма. Пре свега не.ма ло вод>но ка.\рова а нсдостајс н идговарајућа опос.ма. Па ипак консгрукииони биро захвалу * јући напори.ма, прегалаштву и ентузијазму људи кош у и»е Mv ралс, успешно обавл>а задаткс на пројектовању. Занпм Гордана Станковић V ЛЕСКОВЦУ ОДРЖАНО ПРВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ТЕКСТИЛАЦА СРБИЈЕ СМОТРА ЗНАЊА Н РАДННХ ВЕШТИНА ■ Y ЛЕСКОВЦУ ЈЕ 20. 21. И 22. ДЕЦЕМБРА ПРОШЛЕ ГОДИИЕ ОДРЖЛНО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ТЕКСТИЛНИХ РЛДНИКА СРБИЈЕ ■ ОРГАНИЗАТОР ОВОГ ТАКМИЧЕ1БЛ ЈЕ РЕПУБЛИЧКП ОДБОР СИНДИКАТА СРБИЈЕ, ЗДРУЖЕНО ПРЕДУЗЕНЕ „ЛЕСКОТЕКС”, ОПШТИНСКО ВЕПЕ ИАРОДНЕ ТЕХНИКЕ И ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКЕ ОРГЛНИЗАЦИЈЕ ЛЕСКОВЦА П ОВО ТАКМИЧЕЊЕ БИНЕ ТРАДИЦИОНЛЛНО И ПРЕ.МА ДОГОВОРУ ОВЕ ГОДИНЕ БЕ ОРГЛНИЗАТОР БИТИ ЛЕСКОВАЦ, ОДНОСНО ТЕКСТИЛНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТЛР гс ппвссгшшје. Mnui.vciba сам да је ово гдавни раздог којп утнче на брже решавањс овог пробдсма н пред\ажем да спп нкат заузмс став и предложи одговорнлм оргаппма да убу дућс набавка свпх уређаја за пббољшањс услова рада и ра хне околннс терети трошкове nocAOBaiba. Ово сам истакда из разлога што ie баш по овом питаљу представнпк name фабрнкс говорпо на првој гра iiCKoi конфсренцнји текстида ца Југославије. Алп. нажалост, пико нас ло сала нијс обавес гпо шта јс урађено по ово.м nuraibv. Y последњс врсме -јс преду зсто нпз мера да сс побол>ша положај запослене жене. Пош шго радим у фабрппи која за пошл>ава око 1.000 жеиа, жслим да пстакнем моја очскпвања да he овај Конгрес посе бну пажљу носветнти запосдс ној женп-мајцп и женп-радппцп. Питањс решавања смсш таја децс, услова радног места. регулисањс обавеза у домаВнпству је од велпкс важцостп за укључцваљс жснс у свс укгпна друштвена збпвања. Нашс искуство јс доста позигпвјјо када сс радн о заш тцти запослене жснс п љеној ангажованости у раду лруштвенапо.ипнчких оргапнзациН ја. Y разннм ко.мпспја.ма н ор гакпма обухваћепо јс 180 жс на. Прп Фаорпцн јс нзграђено дечпјс обдациштс где су смештена дена пашпх радшгка, тако да је мајка безбрнжнаи растерећсна брига за време оада. Taxobe ie пзграВсц ресторан дтштвснс нсхране гле сс добпја топао оброк мн im.Ma.vnv надокнаду. Друштво жепа јс акпгвно V рсшаваљу свн.х пробле.ма везаппх за сгваоаље бол>их п no вол»ннјпх услова за будућупо Bo.bnn.iy акгпвпост жснс-рад1ПП1С. Очскгјем да ће сс сшгдикат заложптп .за nooo.bwaibc квахптета здравствспс зашпгте жспа, за сгварањс шнрпх услова за божг. радпм. caxrovn равпг. породнчнг н гопште доуштвспу еманцнпацију жеРанко Пвстпћ такмпчари — памучарии су радили на .машнпа.ма за вуну. To је бцтпо'упшало на резултате такмичења, јор због измене норми. у.маibcinix за памучарцс, вунарци су бпли у под pebewoM положају јср је испало да су бол< резултатс посгиглн иа.мучарии. To уосталом пијс у ирво.м мо.менту нп организатор прслвчдсо. алп јс све било каспо да сс бнло шта псправп. Оси.м тога до.маНпип cv 511ЛП у прсдности јср су се такмпчили на „својп.м" машпна.ма и унапред обезбеднлв победннчка aiecra, јср је .практнчни део доно сио највише бодова (700), док је георетски са.мо 300. ■— Прс него што нзнесе.мо резултате такмвчења паших текстпдаца да кажемо и го да је свечано оПЈараљс обавл>спо у садм ’ Раднпчкот савета .Летекса” 21. децембра а отворио га је Ннкола Пау новнћ, предссдник Већа удруженог рада Скуnumine СР Србије. Овој свсчаносги прнсуствовали су п Жарко Паппћ. члан Извршно! ко.митета Председнвштва СК СКС. Милал Боковнћ. председнпк Републпчког одбора Снн дпката тгндустријс и рударства Србијс, Шеф кст Јашарв, погпредседнвк Републнчког вепа Савеза сирдиката Србије at Раденко Брочип. председнпк Републвчко.г већа Народне технпке, као п мнопг до.маћп гости н тостн са crane. V сво.м нзлагању Ннкола Пауноввћ, поред осталог, говорпо јс о раду н стваралашгву као основнвм ииљевпма са.моупра.вног друш тва у ко.уе јс раднв човек највећа вре.дност, а свестрани развој лнчности осиова нашег .ху.манпстпчког опрслел>ен>а. Зато су основп пи.\>евт1 таклтчења подстинање и развн.]ан>с стално стварају ослобођена, свсстрана соикјалнспгчка личност, што су п осповнп цклсвп п токовн пашег соцнјалмстичког друштва. рекао јс иа крају излагаља Нпкола ПауновиБ. Нстог дана у вслпкој сали Скупшпгнс опTUTHHC Лесковац одржано је савстоваље на тему: „Дугорочпо сагледаванл: развоја тексти лпс пнлустрпјс". На ово.м савстован>у 6iwi :v ггрнсутви поред одговорни.х рсггублвчклх <|>ункш!овера и прсдставнипм Рспублпчког за вода за друиивеио планвраљс Србијс, републпчке цривредве коморе н Секретарцјата за гскстил. По поднс одржапо јс н саветоваЈК ча те.му .»Економски проблемп нндустрнје в обл ће у СР Србији. матерпјални положзј ззвослених као и«проблем залослешкх жена у нндустрпјн”. ТТсшјто се такмичењс одвнја,\о поједкначно и скнпно, -наши такмичарп постпглн cv сл* деће резултате: Y екиттно.м плас.ману прсдионпчарц су узели VI место са 1035 поена, док је вкипа ткача освојила IV место са 1020 поена. V конкуренцпјп Оргаивзација удружсда? оада Фабрика игтофова освојила је 513,75 по_ гиа п X место, док је прва Летекс са 663,75 иоена. Друго лгесто освојила је OOYP ИВК riitipoT са '662.50 поена а треће Трудбених иј Паичева 632,50 поена. Y поједвначној конкурениији Мнрјана Си мвћ је шеста са 585 пбена, Зорица ШљимЈ’ VII у областв предења, а у обласг и tkaiw Свста Мпловапоппђ освојила је IV са 570 гг> сма a ToMiih Божндар X место са 450 поена Радослав ВеснЛ Такмпчешс јс огпочело у Школско.м пентру. пз теоретског дела па ко.мс су так.мичарн преко тестова олговарали на пнтала пз техпологијс прсдсња л ткања, раднлчког самоулрављања, док јс сутрадац 21. децембра, одр жано так.мичењс у производни.м халадш „Лстскса” из ирактнчног дела так.мичења. На Прво.м републмчко.м так.мичењу текстилпп.х раднпка учествовале су скппе из текстн лних комбппата: „Слобода” нз Куле, „Трудбспик" из Прокупља „Летекс” нз Лесковиа, „Вучје" пз By^ija и „ТИГ” пз ГрделЈше. Из непознатпх разлога пису дошле скипе „Нитекса” п Памучног ко.мбпната „Bpaibc". Како јс учсствовао већп број так.мичара пз памучнс тгдустријс пре са.мог такмнчсња организатор јс пзменио пропозиције за такмпчење. бсз сагласности екппа, игго се !>дразпло и па само так.мичсње. С обзпро.м да у Лесковиу ие.ма маншна за прераду памука, човековс раднс и са.моуправнс могућности. Истовре.мено то јс н пут да сс прсвазиђу монотонпја 11 oryfienocT у раду, да сс радник ослободи ауто.матизмна п свентуалног осећања да је лодатак машнни и да као носнлац здлучиваЈва у удружено.м ралу поетаие актпвап стваралац новпх произвола, самоуправннх п другнх врсдностп. Зати.м, Никола ПауновиИ јс наставио: „Оваква так.мнчења доприносе са.моуправној афпр.маиијн радника а ти.мс сс noTBpbyjc и name основно опрсдс л>ен>с да рад и рсзултати рада постају мерило друштвеног положаја човека. Наш је првепствен задатак и обавеза да и путсм такмичсња на органпзован начин полстпчемо те и такве активностп. Зато сс залажемо ла се такмичење ук.\»учп urro всћи број радника. којп ће сваке годпне показивати какве cv резултате постиглн v свим областОма своје ативности. На тај начин допринећемо да се Горс: Никола Пауновић отвара такмнчењс н Света Миловановнћ, ткач; доле: Мирјана СимиК прелац; Божа То.мнћ, ткач и Зорнца Шљпвић, предпрелац лшво је да Јгнжењерн u твхни' чарн којп раде у бнроу коно груишу и пове апарате за бојсимз под еисокпл« прптиском за којима се у тестилној јшлустриЈИ осећа погреба. Како на.м ie рекао дпрсктор Фабрикс, Предраг БорВевнћ, сгручibaun цз конструкционог бпроа сваке годпнс конструпшу бар јодан нов аџарат за Cojeibe. Ова лепа п корисна традпшг ја нијс изневерана ни прошле године. „Конструкцнони биро ie у 1974. годтги — рекао нам је Мнлан Столнћ, самосталим коисгруктор опре.мс за 6ojeibe за наше куттце, и побол>шан»а у технолошјн израле досадашн»нх апарата извршпо је конструкнију иовог аларата за бо* Јење под внсоки-м прнтнском капахштета пелссст кнлограма. на бази захтева саврс.мене технолопгје бојен>а ц маиипулисап>а. Апарат је направллн и мон тиран у предузећу „Петекс” у Тегову, гдс јс на пробном раду показао одличне резултате. На бази оваквих резултата олјш 1о почета пропзводња цстог аиарата за потрсбе Мариборск« чекстплне индустрнје. Зајсдно са мно.м у консгру исан>у овог апарата учествожг лс су моје колсге инжелерп и техничари Урош Стаписавмвнћ, Слободан Урошевнђ, Ми лош РадоЈсвић ц Топлнца Мг ринковнћ”. Како нам јс рскао Мнлан Столпћ, Конструкционп биро Y 1975. годшш има за задатак ла конструшие нов апараг м $4jeH>c канура којп треба аз бУДе савременији од постојећих коЈп се данас употрсол>амј\ Y текспиној пнлустрнјн. 06 3Иром на успехе којп су поспК Iryrji у ранијим годинама ЈЈУЈе сс да ће стручњацц 1« Конструхцпоног бироа успеШ’ мо обавнти н овај задатах Д.г.

1.4' ДАНА CTPAHA 5. ГЛАВНИ ЗАДАТАКПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ (Наставак са 2. стране) тколе објсдшшли п пазвалн јеШкола за економско-полптпч ко образовањс. Бнлп с.мо пла * ннрали да кроз ову школу проbe 50 полазнпка. МсБутн.м, ннтересоваље за школу је било знатно већс, то јест, сала шко лу похађа 75 полазника. По завршеној школн, па свечан начин делн.мо дипломс и оргашгаујемо тродпевпу скскурзпју. Прошле годнне посећено јс Тјентиште, Каднњача н Шу.марние. На Тјснтншгу положен јс венац налнм боринма. С.матрам да су сазрсли условн да се на нивоу опшгине за нзвестан број кадрова органпзује виша полнтичка школа. Недељко Гуњевнћ: После свакнх пзбора, око 150 чланова разних фору.иа iipobc кроз сс- .минар за оспособл>аван>с за рад у друштвенополитичкп.м органнзацијама. Прсдавања па овнм селшнарнма, порсд пашнх актпвнста, држе н предавачп 113 Општнне, па п из Републнке којн нзложе око 8 те.иа. Драго.мнр Бурић: Мн с.мо у прошлој годпнн органнзовано пришлп разрађнвању свнх доку.мената у нретконгресној пдн у постконгресној актнвнос ти. Већина чланова СК бнла јс упозната са матерпјалнма. Прс ко 5О*/о чланова СК у 1974. бнло је претплаћено па лкст „Комунист". Запазнли с.ио да се овај лист доста чита. Mebyтим, претплата у 1975. годпнн с.мањена је на 30®/о углавном због нередовног доласка лпста. Недељко Гуњевић: Важно је напо.менутн да у прошлој годинп нисмо нмали ни један случа^ напуштања СК. Mebyтим, Лпло јс нзречсно неколнко кмненнх мера. ИЗ РАДА ОДЕЉЕЊА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР Одржавање чистоће и избацивање смећа БОЛјИ СИСТЕМ ИНФОРМИСАЊА ДЕЛЕГАЦИЈА И ДЕЛЕГАТА • Колнки јс бпо допрннос СК у вашој фабрици у спровођењу нзбора за делегацнјс н самоуправне интересне зајсдннце? Драгомир Бурнћ: Кад су у питању избори за дслегације U дслегатс v друштвено-полнтнчке заједнице, Савез ко.муНедељко Гуњевић пнста јс дао пун допринос успешно.м спровођењу избора, наравно у заједници са Синдикатом којп је био носилац овог важног задатка. Овај задатак нзвршен је добро, на online задовољство. Изабранпдслегатн у делегацијама одговарају потпуно критеријумима којп су били постављени. Пре сваке седннце CO практнкујемо да одржимо заједннчку сед ницу делегација у којима има 105 делегата. Одзив чланова делегапија је добар. Међутпм, с.матрам да сс мора СК внше ангажовати иа рсшењу пробле.ма ннформисања делегаиија н делегата, јер су, материјалв преобимнн. Матеркјал за седницу CO добнјс прсдседавајуhi! делеганија и делегатн. МсbvniiM, то јс педовољно. За осталс члановс делегадија треба дати информаннју у сажетој фор.мп. Дилема јс ко трсба да шгформнше делегацнју о раду CO предссдавајући нли делегат. Код cnpoBobeita избора за дслегатс у самоуправне ннтереснс зајсднпце било је досга орзпне. јер су рокови бплк краткп. Ипак. уз велико залагањс свих активиста посао јс завршен добро. Свн наши пзабранн делегати he успешно да обавс све задаткс. јер јс пзвршен добар пзбор у делегацнјс. Оно што’ је vpabeuo у избору делегата у републнчке ип тсресне заједницс, нс би смело убудуће да сс поновп. Мора.мо да кажемо н то да су друштвено-политнчке органнзацпје у спровоБен>у нзбора ималс пуну подршку н неогтход ну помоћ стручних службп. ЗАТАЈИЛА АКТИВНОСТ ОМЛАДИНАЦА ® Кажитс нам нешто о сарадњи са другим друштвенополитичкнм организацијама? Недељко Гуњевнћ: Сарадња са Синдикатом и омладином је добра и на потребној висини. Све важније акцнје сс спроводе уз прстходни заједнички договор. Драголшр Бурнћ: Савез^ com *'- јалистичке омладпне, обзиром на структуру како према годипама тако н према стручности јс затајио у својој актнвностн, кад јс у шггаљу друшгвенополптички рад. a го је резултат пскнх нсрашчпшћених .Mebyљудских односа међу њнма саMiLM. Међутн.м, кад су у питању пропзводни задаци онда омладинцима свс похвалс,. јер врло добро кзвршавају свс раднс задаткс. Савсз комуппс- вању' главне ' у.мше поздравта је дели.мично крпв за сла- л»ен јс једногласним одобрава бу актнвност о.младинаца. Bch њс.м, јер данас ретко којп су одржапа два састанка на град јс задржао ону стару којнма јс раз.матрап проблсм „грбаву” коцку. Алп, радос! всћсг ангажованл о.младнне у rpabana нпјс дуго трајала. По друштвено-политичко.м раду. ШТА СПРЕЧАВА ПОСТИЗАЊЕ БОЉПХ политичких PE3YATATA • Ако с.матратс да с.мо неко важно питање пропустнли дапоставнмо, изволнте пзнетп своје мишљење. Драго.мир Бурнћ: V овој Фабршш ради.м пепрскпдмо од 1933. У свом развоју Фабрпка јс имала нсколнко тешких годнна, али 1974. годг.на јс за .мене, по .много че.му, била најтежа. Ако јс СК бпо некада активан, онда јс то бпло у 1974. годину најнзразитије. Доста смо урадилн на коришћењу у* нутрашњих резервк. Велика јс бнла по.моћ коју на.м јс пружила Општина у превазилажењу тсшкоћа. Међутим, нски спољни факторп знатно нас спречавају v још успешнијем пословаљу. Хоћу да каже.м да се неки пробле.ми на низоу Републикс п Федерацп.јс, кад је у питању пндустрија пе.ме * тала. .морају под хитно решнти. Што значи да уз напорс раднпх људи фабрнке да сс пзвршс сви постављспи плапскн задаии морају бити и прнсутни напори спољних фактора. Помоћ Скупштине општипс на разрешаваљу најзначајнијих пробле.ма бпла је увек присутна и значајна, као што са.м рекао. Међутљм, та помоћ у 1975. годинп мора бити још Bella п разноврснија п у интересу ефикаснијег оживотворења начела новог Устава и резолуција VII Конгреса СКС и X Конгреса СКЈ. Разговор водио: Александар КнежевиН AKTYEAHO Гпавна улица биће поправљена Завршетак радова на vpcbn слс неко.ижо дана употребс на асфалгу су се nojaeiua ма \а удублења * која су пзазпвз \а различите коментаре. Најчешћи коментар јс био: Што је брзо, то и кусо, алу лирањс на брзнну кбјом су ii3Boba4ii радова обавплнсвој посао. Да бп дозналп правн узрок овог пуцања асфалта и на тај пачпи обавестплп name сугра bane о право.м стању стварп, разговаралн с.мо са друго.м Мнодраго.м Живадиновпће.м, за.мснико.м директора Предузећа за у.мше и путевс ,.Кр\- шевац”. H3Boba4eai ‘радова. И сво шта нам јс рекао: — 'Прнлнком CKAanaitu ymвора о пзвођењу радова на главној у.иши, договорилн смо сс о технологији израде. Мв с.мо сс тога прцдржавалн, о чс.му постоји ц документацпја у Заводу за урбанизам ц комуналну пзградњу. п пут јс начињен од слоја битон шљуп ка дебл>ине седам сантиметара ц слоја асфалбетона (тз. хабајући слој) којн сада пропада Разлог тог ie у ово.ме: Прили ком рада дошло јс до кварз па тер.мо.метру сушаре којп јс загревао ка-мени агрегат. Температура коју је тер.мо.мсlap показивао оила јс нор.мал на. MebyriiM, казаљка јс била покварена (закочена) ц inije показивала да је стварна топлота преко 200 степешт! Зато јс дошло до прегоревања асфа лтне масе. Наши л>уди су то одмах приметили, и за то на.м надзорна служба тај слој ни- >е ни платила. И о то.ме пос тоје документи у Заводу. Предузеће не крије разлог и своју кривицу, ако се то мо же назватц кривицом. јер машина није човек па да каже када јој се десп неки изненаднн квар. А, то се дешава н у друтим предузећима. V да ље.м разговору поставнлц смо лругу /Клвадпповпћу и гшта ibe шта су прсдузслп да се овај пробле.м рснш? — Као јсднно Ji право рсuieibc обавсзалп с.мо сс да чи.м вре.мепскс npiLUiuc лозволс. дигне.мо оштећснп слој н пос тавимо иов којн he одговара ти cbilm условн.ма доброг асфалта. Порсд тога. нрс иовс год1П1с, направилп смо са инспекинјском службо.м заппсHWK о свим примедба.ма rpaba на о улицама и путевима које је предгзеће „Крушеваи" радпло, па ћемо v најкраћем року да пзрвшн.мо оправке. Пре.ма нзјавама значн глав на улица бнће ускоро поправ љена. тротоарп vpebenn п са tilm Не пробле.м бара, којс нас тају послс кнша п топ.меп.а снсга. бптп рсшен. Д. ЛнђслиН ИЗ „РОБНЕ КУБЕ" БЕОГРЛД V ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ОСТВАРЕН ПРОМЕТ ОД 90 МИЛИОНА Робна кућа „Београд” у наше.м граду у прошлој 1974. годпни добро је пословала, штопока зујс податак да јс нланпранн про.мет остварила са 120 процената, односно лзражено у новим дпмарима 90 .мплнона По_ једно.м запослено.м у овој Робној кућп остварен је промет од 760.000 динара што сс у трговини с.матра као пзванредан остварен промет. Са оваквим про.мето.м раслп cv и лични дохоцп, тако да просек плата износи преко 2800 динара, истакао ie Стојан Обрадовић директор ове куће. Највсћи про.мет остварила јс самоуслуга, затим одељење намештаја, термике и ауто делова. Плап за 1975. годину пзносп 95 милиона и већ v овом мессцу су се сви ангажовалн на остваривању плана. Када сс ради о чистоћп града, ошвта је констатација да она није добра и није на погребној висини. У граду се углавно.м чисте ужн центар и неке прикл>учне улш(с, док се друге улпце, којпх и.ма преко стотнну, не са.мо не чисте већ сс о њима нико не старз. А да зло буде веће из тих улица нечистоћа се углавном пзносп на улице које се чисте. Одлуко.м о одржаваљу чистоhe обавезно је Ко.мупално предузеће „Стандард”, да врши чЈппћењс п полнвање градских улина v С1С\аду са раслоредо.м, а на ochobv уговора који зак^^учује са Заволом за ко.м\'на.\не пословс и урбанизам Параћпн. Интересантно јс пстаћи са.мо неке одрелбс из овог аранжмана: предвнВено јс свакодневно чишћен»е v.uma Маршала Тнта, Мајора Марка до Улице Бранка Крсмановића, чигићење шест пмта нелемно улица Буре Салај, Боре Пстровића, Саве Ковачевића, Кпдрнчеве, Максима Горког, Ibeioшеве, Делчеве. Пикуллне. Маiopa Марка, Мошс Пијадс и Бранка Крсмановлћа. Предвићено јс, односно уговорепо, генерално чишћење уочи државних празнпка, што подразу.ме * ва појачану активносг органпзацијс која сс сгара о одржавању чистоће. Дал>е ie прсдвпђено прањс два пута иеделно асфалтиранпх у.мша Жарка Јовановнћа, 8. .мапта, Мнлоша Поцериа; Боре Станковпћа, Ивава Горана-Ковачића, Ројводс Путника, Кра.1>евнћа Марка, Немањинс, Филппа Кљајић?, Загребачке, Нушпћеве, Глождачког вснца, Рудничке, Љуб.манске, Цсрскс, Цара Душаиа. 29 нове.мбра, Жпкицс Јоваповкћа- •Шпанна, Козарачкс м Кај.макчаланскс. Уговореко ie п одрживаљс и чишћење корпта рске Црннцс ол Mocuiha, о\ Ули це Зсленгорскс до Желсзппчког моста код Фабрпке шпнрова. И коначно, предвиБени јс да сс 130 дана v годшш два пута дневно нолевају улпнс Маршала Тита. Моше Пијаду. Саве КовачевиИа. Буре Салаја. Мајора Марка, Бориса Кидрлч.1, 13. Октобра, Борс llerposiiha или делови ул.ша Ibciu чеве, Делчсвс, Мпрослава Jomiha и Бориса Килрича. Cia.\no одр * жаваЈос зелених површпиа, љихово чува1ве као и одг’)*‘п,'а,, с п чувањс објеката v ibitxta, са одржаваље.м градског гроблл, су такође саставнн делови овог уговора. С.матрамо да свакп наш граБанин зна и види колико н како се пзвршавају одредбе овог утовора, па је овдс сваки ко.ментар сувишан. MebyniM, нијс сувшпно рећн да наше Комунално предузеће, са до сада ангажованим људством и механизадијом, и не .може да изврши обавезе овог уговора, јер, по оцени ове инспекције, шцје много ни запнтересовано за чистоћу града због преокуnaunie на други.м послови.ма (транспорт, граБевинарство). Се.м неколнко радника овог предузећа, Koin сс заиста залажу па сво.м радно.м месту, веИина то чини безвољно и а.1>каво тако да је и то допринос нечнстоћп града. Отуда н предлози комуналне ннспекцајс Заводу за ко.муналне послове н урбаннзам да у.мањује нсплате за одржавањс чистоће Ко.муналном предузећу, поред вкшс захтева за покретаљс прекршајног поступка. Није на одмет код тога рсћн, да је Комунална инспекцпја само у прошлој, 1974. годпни, извршила 1.001 предлог, сачн: нпла 462 записника. донела 205 решеља, подпела 104 пријавс ПОМОТж У ИЗРАДИ Н^РМАТИВНИХ AKATA Недавно су ца нппцнјатнву Одељења за 'инспекцнјски надзор, ннспектори рада органнзовалп састанак са руководиоцн.иа граБевинског предузсћа „Градптељ”, на тему „Усаглашаваље самоуправнпх споразу.ма”. Ово ie no речп-ма пачелника одслења за инспекцијскс послове. Станојла Богдановића, акиија за правовре- .мено усаглашавањс са.моуправ них споразу.ма са позитнвнпм ретшблнчклм п савезнн.м законима о удружено.м раду. У нски-М радннм органнзацнјама примсћено јс да нпсу правплно формулисанп самоvnpaBHii споразу.ми и да ннсу у довољпој мери схваИени пепубличкп н савсзни закопп о удружопо.м раду. Напрнмер, за покретање прекршајног поступка, од чега 7 поотав нашег Ко.муналног редузећа a 5 прогив сличнс органпзације пз Ryприје. Када сс радн о изношен.у смећа пз града, ово Ко.муна.1нс предузеће нн нз далека не псгпдвава ceoie обавезе из Одлуке о одржаваљх' чистоће. Пре свега не пзбацујс се смеће из целог града тако да данас има домаћпнстава којима се нс пзвозн с.меће, па су прпнуђена да нх салш пзбацују на слободне јавне површинс п на тај начин погоршавају, и онако лошу, чнстоћу града. Поред тога, н код до.маћннстава н органпзацпја гдс се смећс нзноси. io се чимн нередовно, често п послс 20 дана, па иије чудо што ii.ua великн број жа.1бп ко.муна.1ној инспекцпјп по ово.м питању. Нажалост и поред бројних интервентпа инспекцпјских органа, покретодем прекршајног поступка, улознавање.м органа управља^а овс ко.муналне организацпјс са наго.миланим проблелшма нз областн одржавања чистоНс и предузимањем и други.х мера, мора-мо да констаппемо да сс стање нс поправља па се прппре.мају раднкалнпје .мере. Владнслав Мнлојевић поточке дилеме и ПРОТИВ НОВЕ ЗАЦРУГЕ • Нова задрута бп још више разједннила" нашу прнвредV чули с.мо .мншљење једног броја грађана и ко.мунпста Овнх дана у Поточцу јс доста бурно. Преламају сс мншл>ења око формнраља ново задруге, за коју се нзјаснио велики број граћана. Оснивачкн одбор јс нзвршио све припре.мс за оснивање, а на задње.и збору земљорадника разматрана јс п усвојена анадиза о друштвсно сконо.мској оправданости новс задругс н угоbod о \^pv>KiTBaibv •’смљорадника, а донет јс и акт о осинвању. Уговор о удружнваЈву потписао ie већп број зедољорад * ннка овога села, који су нзвршили уплату на н.мс удела v чланство задрутс. а многи од 1Б11Х су лалп и заја.м за оспнвање ц почетак рада задруге. — У најкраће.м року одржаhe се н прва скупштина зе.мљораднпчкс задруге, рекао пам је Добрнвоје Милојевић, председннк скупштнне Меснс заједшшс Поточца н председник осннвачког одбора у овој акцнји. Извршнћемо констптунсање са.моуправннх органа. Обезбеђена су п средства за реализацнју пропзводног mana задругс. II док на једно.ј страни се увелнко радп на фор.мнраљу задруге, добар број мештана ie против цепкања н уснтњавања подручја ООУР „Јухор” у Рашевицп, ко.ме село Поточац прнпада. гопштс, пропгв разједињавања наше, нонако не1’јсдпњенс, нрнвредс на подпучју опнгпгне. КАД КОМУНИСТИ ЗАТАЈЕ у rpabcBimcKOM прсдузећу ,.Гра днтељ” inicy ypabemi на вре.мс самоуправнн споразу.мп о прпјс.му прнправннка, пото.м, о расподелн средстава Заједннчке потрошње. До оваквнх ситуација долази због, непостојаља одговарајућег кадра, времена и спецпфичностп посла. KojiLM сс баве одреБепе радне органнзацпјс. Закл>учак са састанка јс да убудуће треба контактирати, са ннспекцнјскЈЕм органнма да бц сс пзвесне аномалпје иснравилс и да нс бп дошло до кажљавања раднс органтиа * ције. а казнс нпсу мале, 20,000 до 100.000., за радну органнзаm<iv п ло 10.000 за одговориа лпца. М. II. На састанку Основнс орга низацијс Савеза Ко.муписта Поточца, који је одржац 13. јануара, поред осталог ко.муluiCTii овога села размотрнли су новонасталу снтуацнју око формирања задруге, v Поточ цу, чнјс јс, осннвање поделн ло мншљења rpabaiia и ко.иу ниста овог села. као и Meby л>удске односс. Састанку су ирпсуствовти Пстко Лсковнћ, сскрстар OK СК, Ннкола ВнHuh, председннк OK ССРН и Мнодраг ЦветковпН. члап При вредно-по.мггичког актпва опШП1НС. Велнкн број .мсштана овога села, речено ie на састанку, волнп су да сваког тренутка yby у задругу, незадоволиш ис пуљење.м обавсза „/KvncKor Рубипа" према OOYP .Јухор” у Рашевшш v чије.и саставу је п Поточац. „Жупскн Рубнн” ie бно дужан да до 1. јануара 1975 годинс нспунн одређенс обавезс у цилу среВивања прплпка у овој задру зи и реализаппји ппвсстпционог програма ло краја мннулс годпнс. На заједнпчкој ссднн цп пзвршнпх органа дтпптве по политпчкпх onrainmnuia. која је одржана 31. јула 1974. год1шс у Рашевшш, закључено је, да уколнко сс „Жупскн Рубпн’’ ,не буде држао утврВс пог договора пзвршни органн друштвено-политичкнх ор аннзацнја п месне оранпзацп јс села ће покренути акцнју за дезинтеграцију. Како до краја предвиВеног рока „Жупски Рубнн" пијс испунио све својс обавезе Добрнвојс MiLiojeenh, председипк Скупштине Меснс заједннцс Поточца и члапСК.почео јс акцпју Формпрања нове за друге а за’ коју се нзјаснно и дооар број rpabaiia овога ce.ia. Оваква акцпја поделта ie ссло у два табора за ц протпв осннвања, п погоршала Mebya>yACKe односе rpabaiia. Y самој основпој органнзацнји дошло јс до раздора u rpvna шеља. Поменутс cv трп rpvrie од којнх су две поде.мепог мншљења п трећа која сс држн пасивно. УСПУГ СУ CC Д0Г0Д1Ш1 п.мпо ги инцндентн ueby комунистп ма којп су још впше утнцтп иа расцепљеност п неповерен»с које тренутно влада .међу члановпма ове осповне оргаиизацијс. Добрп.м дело.и зато ]‘е крив и секретар Стеван Ра шић, који није пнформисао организацнју са закл>учцн.иа извршннх органа друштвено политнчкнх организација од 31. јула нз Рашевнце. у којп ма се каже „да при разреша вању насталнх пробле.ма треба очувати еконо.мску целови тост подручја OOVP Јухор" Рашевтша. уз истовремено ус постављањс равноправних од носа ueby се.мша”. Неупознавшн се за званнчhilu ставо.м нашнх извршнп.х органа друштвено полнтнчких органнзацнја, ko.mvhiicth ово га села испустнлн cv политпчkv cirrvauniv пз pvkc. Јасна и отворсна нетрие.ипвост нз-ueby пзвесннх ko.uvhhera, успоравање чина побрагн.иљења бораца Поточна п Вашнце н с.шчнн ексцесп ловелп су до потгпгно tiecpebcног стања v партијн. VsuMaivhn печ v дпскусијн Никола Bnhnli је за.мерпо некомплстност чланова СК у трсhvtkv кад се npc.ia.uajv сиагс v cc.iv и кад komviuicth треба да следс званнчне ставове за к.1>\ *чака пзвршнпх органа оп штнне. — „Минп" задруге инкако не могу да останм у садатиiwi.if ппивпеднп.м vc.ioBii.ua. To води V опасну заблуду. Очиглелно да ie Закон о удружп вањг земљораднпка погпешно поотгмачен од стоанс ннинм Јатопа оЛорм.мииања но«с ча* vnvre. пекао ie Никола ВчћнИ. На крају огворене дискусп је Пстко Лековпћ ie предложпо да Општннскп комнтет офор.ип посебну ко.инснју за испптнвање иасталс снтуаццје која бп сагледала право стан.с ствапп п ппонатнла носпонс овог раздора, cirrvamiie у основној органпзацнјп СК у Поточцу п да сачпни пзвештај који.м бн известила Ouuituпскп комнтет СК. Послс тога lie се олржати заједиичкп сас танак Општинског комптета u ове осповне оргаппзаипјс на коме бп носпоцц н впповнппи песрећене снтуацпјс подпели заслуженс казпе. М. Дп.мптријевпђ

CTPAHA 6. 14 ДАНА ЈПЕШЈЕ У БРОЈКАМА ЛЕШЈЕ ИМА 125 ДОМАНИНСТЛВА И ПРЕКО 700 СТАНОВНИКЛ. ОД ТОГА 120 РАДНИКЛ II 20 СРЕДЊОШКОЛЛЦА II СТУДЕНЛТЛ. Y СЕЛ¥ ИМА 2u АУТС МОБИЛА, 22 ТРАКТОРА И 70 ТЕЛЕВИЗОРА. V ПОСЕТИ ЛЕЈШАНИМА П0СЛ1ДЊА ЗНМА БЕЗ АСФАЛ1А Од некадашњег села Бресје које јс постојало пре 400-500 година настала су села Mirpir ловац, Доња п Горња Мупшца н Лешје. Да би сс склонилп од зловоље мркнх Азнјата, Бресјанп су се раселилп у неКОЛ1ГКО праваиа: Мириловчанп су отшпли у Мирни Поток, Мутничани су се раздвојнлп a Мотнви из Лешја Лешјани су сс склонилн под Бабу у густој лесковој шуми, где су’ билп безбеднпјп од Ту рака. По лештару ссло је добнло имо којс п дапас liocii. ПУТ — НАЈМИЛИЈИ „СУГРАБАНИН" Већ пдућс годпне до Лешја lie сс долазптп новпм асфалтнпм путе.м. Заведеп је меснп самодопринос иа трн године, а радовн ћс почети на пролсlie маја месеца. Алк прс него што се почне са асфалтврањем, Лешјанп ће пзградптп мост преко Грзс, ко ји lie битп узднгнут до нпвоа аутопута. Радови на мосту и путу коштаће иреко 1.000.000 дпнара. Послс заврштека ових радова Лешјапп lie завести месни самодопринос н за водовод. Во ла би сс корнстила нз извора ЈВрело, које се налази на 150 метара падморскс виснне. To cv за сада две најважнијс оријентационе тачкс развоја овога села. Како данас изгледа портрет Лсшја? Село има Дом кудтурс, продавипцу, школу, фудбалско игралиштс... Кад смо посетилп четвороразрсдну основну школу у Лс шју њенс просторпје су просто блистале. Ово јс јсдна од најуређснијих школа, опрсмл>ена савременнм училмма за модерну наставу. А уверилп смо сс и у активност ученика јсдпног комбиновапог одсљсња. Зидовн ходннка су пунп цртежа Ji зпдннх новина. Прс двс годипс извршена је рсконструкцпја постојсћс електричпс мрежс у дужинп од 5 киломстара. СЕЛО БЕЗ КАФАНЕ И најстаријц човск Лешја не памти да јс икада у селу би* ло кафане. To јс својеврснп куриозитет за иашу средпну, ако имамо у впду менталптет и навпке њепнх л»удтг. Ипак мештапи сс састају око продавннце, у Дому културе, гдс одлучују о судбшш свсг села. И задовољни су радом повопзабране Скупшпше Меснс за једницс. Њстш члановп са пред седником Бранетом Симићем, озбиљцо су се далн на посао око рс-алЈгзоваља амбициозног плана развоја ссла. Само да ужурбп нс заборавс на читаонпцу н разгласну сташшу којс cv у очајном стању. Књпжнп фонд можс се и са малим средствима обогатптп уз помоћ матнчнс бпблиотеке. — Y Основној оргапизацијп Савеза комуниста, која бројп 20 члацова, иреко 50 одсто су млади. Интерссовањс међу о.м ладином свс впшс расте, и ус« коро ћсмо npn.Mimi још један број омладппаца у своје редове, чсаже нам Душан Милова * iioBiili, потпредссднпк Скупштн нс Месне заједпнце п комуниста. НОВИ ТАААС ЕНТУЗИЈАЗМА Једно време културно-забавЈП1 живот у селу јс био замро. Нови талас младих ентузијаста покушао је а и сада покушава да сгвори некс културне навикс v својој средшш. Од добровољнтћх пара омладинаца купљеп је грамофоц н мала дискотека за Диско к\уб којн ради суботом п недељом. Такође од добровољшсс сред става омладдгнци lie купитп сто за стони тенис и шах-гарinrrype. — Очекујемо помоћ и разу мевањс од Меснс заједнпис, кажс Ранко МпленковиН, један од актпвнијпх омладинаца у Лсшју. Омладина запста хоће да ради. Однедавно фудбалери „Лешјанпна" изборњм! су место у Квалитетној лиги. После тог ус пеха фудбал је постао опсеспја младих у селу. Y току су нрипремс за регистровање и другс eKime младих фудбалсра. Најзаслужннји играчи 3g лепс спортскс приредбе v селу су: Градтгбор Секулић једап од најбољнх фудбалера овс екипс, Драги Снмић, Душан Стојановић П... За похвалу су и остали нграчи који су сво јпм залагањем допринели свакој побсдп овог тљма. Тако би пзгледао најкраћп рапорг нз ссла Лешја, којс прилеплЈСно уз погурену Бабу, очскујс прве пролећпе дане. Текст: М. Дшиитрнјевнћ Снимцн: М. Илић ЛЕШЈАНСКИ ММАСТИР ИАИ КУАА ОРЛОВИЋА IIAI8AA Изнад Лешја код извора Врело налазс сс остаци дрсвнс грађевине. Легенда каже да је ту бнла кула чувсног српског јунака Орловића Павла, који сс са војводом Пријездом из Сталаћа споразумевао ложећп ватру иа Бабп, а која сс надалеко видела у поморавској долини. Међугим, озбиљнија нспитивања су показала да јс иа том месту био манастир, подшиут за времс владе цара Душана * Y манастиру је боравио његов син Држпслав, којп сс закадуђерио п добио име Дионисијс. Y армггектонско.м поглсду црква има облик крста и представља грађевииу, каквс јс обично поднзала властела у оно време. Радмила РадојковиН ИЗ „АГРОЕКСПОРТА" OOYP КООПЕРАЦИЈА им етвдк за кољопрзвреду Пролсћс јс, такорећи, aia пра гу и земљораднкци већ размцш д>ају о ссгвсшш радовнма п о могућностпма да сс помоћу средстава добијених no основама „Зеленог нлапа” што „CYCPET СЕЛА 75.“ СТАРТ ЗА Традицнја сс паставља. Bell ист година како такмичењс села у разнп.м дисцпплинама, освежава и прекраћујс дуге 3ilmckc всчсри. Порсд забавпог, свако такмичење п.мало је Ji образовнп карактер, јер учесшти су моралп да посе- \ују н добар фонд знања ч.з оазннх области: псторнје, гпорта, пољопрнврсдс п др. Жсл>а да сс зауз.мс што. болиг чласмап буднла јс такмнчар- .KJi дух учесппка, п код пубМ1кс изазЈгвала срдачне аплаузс и подршку. Ппсма плану олбора ?а ову културну манифесгацију Cv- •рети ссла 75 почећс 1. фебруара. Пптап»а за овогодиипва такмпчења узета су пз областн: пољоприврсда, VI векова <-л првог пнсаног документа о постапку ПараИпна, саМоун; оапие ннтспеснс заједннцс, 25 содвпа фудбала п оеновно зиз <бс in веких областн иивнлнс заппитс. Порел обавезиог дела Сусрста, Dpc'HOBahe се и актнвност опгашпптопа иа гређив^н- *. ’ сала. до.чова културз. слобспнп део програма п спгат??з ivija сусрста. НОЈИ ДАН Органпзаииони одбор, да бп освсжпо н учинпо ннтсресантнијн.м само надметаље, а ујсдпо пружио прплпку да кандпдатп покажу спретпост, увсли су некс новпнс као ппр. такмичење из областп спорта п општенародне одбрапс обавл»аће сс по прпншпту^ ко ће бржс. Зати.м, новпна јс п ппсање литерарног састава у трајању до 5 мпнута са те.мом везаном за насељена места. Најбољп састав биће награben са 500 дннара, које лајс □пштински лнст „14 дана”. За скипс којс покажу највпшс знања предвпђене су на граде од 7000 дпнара за првопласирану и 5000 динара за \р\ гоплас.чрану. Hai6o.be скнпе добпћс по 1500 дцпара, односно 2000 дичара за eKimv која учествујс . ЛИСПППЛИНП СПОрТ II цивил- :а лашттпа. Предвнђене су и ■|?.граде зл иајбољс појединцс. Очскујс сс учешћс 25 ссла са преко 50 прсдстава. Ссло побелнвк учествоваћс на MehvoimmiiiCKo.M такмичењу сеД. Анђелнћ бољс прирпе.ме за ову радну годину. Прошлогодшиља сарад ња показала сс успешном, па с.мо то пскористили као разлог да noceriLMo OOYP за кооперацију „1. мај”. Разговор смб ВОД11ЛИ са дпрсктором ООУРа за коопсра цију „1. мај” другом Радомп ро.м Перовићем. — За 1974. гоину имали смо одобрена средства од „Југобаикс” у висинп 500.000 дннара и „ИнвестЈШПоне,, у висинп 2.500.000 динара, ц до краја про шлс годинс сва су искорншћена. Од срсдстава, * половином прошлс годинс, купили с.мо- пз увоза, и подслпли земљорадИп цнма, 24 приплоднс кравс. Два десеторинп пол>опривредних ра диика oac'bchh су кредитн, првенствепо за поднзањс објеката за узгој прнплодннх кра ва и свиња и за узгој товне јунади п свпња. Поред тога једно.м произвођачу одобреп је кредцт за подизањс вншњика на простору од два хектара што he попу ларисати призводњу ове врсте воћа. Уговорн склопљени, по основп коришНеља ових креднта, обег«бедили су годишњу произ boah>v од по 250 комада товних јунадп, 400 ко.мада товннх свиња и 500 комада прасади. Колнко сте планпралп средства .Деленог плана” за 1975. годину? — Интересовање пољопривре дника за коришћење ових сред става је всома добро. Сваки дан долазс у „Задругу” п inire ресују сс о свим условима за добијаљс кредпта. Лично всрујем, да ако нам банкс обезбедс срсдства тј. кредитс и благоврехгено дозначс на наш жиро рачун имаћемо потребе за око 6000.000 дпнара. Та бп средства користилп зе.мл>орад iiiimi кооперантп, а за сопстве пс ашвестицпјс трсбаћс пам око 1.000.000 дипара. Њнх би IN MEMORIAM БРАНИСЛАВ ТОШИЋ ЈошједанЧОВЕК изненада је напустио, бсз опрошгаја, својс пријателл, другове и родбину. Смрт Бранка Тошића мс само што јс пзненадила, него је п дубоко растужпла све који су га познавали, волелн, сара KopiicTiLUi, углавном, за набав ку расхладног уређаја за macro, подизањс и формираље сабнралишта млека, подизање п форлпЈраЈвс магацина по селп ма, за продају репроматсрија ла, откуп ползопрнвреднпх про пзвода као п за пабавку пољоприврсднс механнзапије. Посебно жслим да истакнем добар иачпн сарадње нарочи- |јивалл са љим или се само грстали. Наша средина њо говим одласком оспромашена јс за једну племениту. иесебичну и вредну личносг Његово место у лруштву остаћс иенадокнадива празпина. РоБен је у Параћину 1911. годпнс у сиро.машиој занатској породици. Један дсо Гимназије noxabao је у Нуп рији, у коју је ишао пешпие од ’Параћнна, а завршио јс у Светозареву. Бпо јс лобар Вак. Послс матурс одмах се запослио у Штофари, да би својом платом номогао родитељима и себп. И ту је љегова A>voau прсма људима п caoccliaiBc за сиромашнима, очврснуло многа пријатељства и друговања. Жеља да што више сазна, да прошири своје вндико. да упозна нове људе ц њихове проблеме, помогла је Браниславу да се, V3 многа одрнцања п тешкоћс материјалне гтрироде, упише ва правнп факултет. Y студентским данима, био је познат радник и борац за праведне пдејс комунизма и веома цен>ен у круговпма левичара. то у погледу омогућавааа нај бол>11х техничких услова које као оргаппзацпја трсба да ис- □унимо да бп добилп креднтс, са Југобапком, Службом друш твеног књпговодства п Инвес- •пвдионс банкс. Надам се да Ие.мо it даљс успсшно сарађиватн. Д. AubcaUih Када јс почео рат, као - већ формиранн левпчар, ставио сс на расположсње НОБ-у, a.Mi јс ЈфаИен од страпе руководства да организујс иародну власт у позадппп. Ослобођсље јс дочскао у Параћину. . Као великн сшузијасга. радник и борац за стварањс новс пародне власти оио јс нзабран за председппка Среског народног одбора Када јс пзвршена рсорганизација народнс властп постао јс председнпк Скупштине општине. На тој дуж ностн остао је око чстири гдинс, а затим по својој жељп, о.иази v Бсоград на дужност замеппка прслсел ника суда. Отпшао јс пз Параћпна, алп л>убав према ролном граду увек јс бпла прпсут« на у и>ему. Буднпм оком пратио jo ibcroB развој, успехс и недаће желећи увек да помогне. да ла део ссбе п свој допринос да град пде у бол»е сура. За сво|‘ рал п успехе Бра ппслав Tounih одликован је Ордсном рада са злагпим всацем, који је остао свима нама као успомена на јелан успешан, алм рано vraiucH, живог. Д. АнВелиН

14 ДАНА СТРАНА 7. До iipoiiLYc иедеље у просторијама Дома Армијс бњ\а јс отворена нзложба фотокопија слика п докумената под назпвом „Тнто стратсг револуцијс, творац и врховни командант оружаних свага"'. Ова културна манифестација јс допринос прославн тридссетогодшпљицс ослобођења Параћина и Поморавл»а. Слико и документа за ову, веома успелу, нзложбу обезбедно јс Војни музеј из Бсо града у сарадњи са параћинсKjiM Домом Армпјс. Трпдесст изложенпх паноа обухватило јс три тематске целине? активност Јосппа Броза Тнта до 1941; народно *ослободн лачки рат и социјалпстичка ре волуција; ц послератнп развој паших оружаних снага н улога друга Тнта у пзградњн conn јалистпчких односа н политнкс несврставања. Ова исложба поред уметнпч кс и псторпјске вредности иЈОШ ЈЕДНА ВРЕДНА ИЗЛОЖБА „ТИТОСТРАТЕГ РЕВОЛУЦИЈЕ ма н образовни карактер, јер сс свим посетиоцима, а нарочн то ученицима пружа прилика да преко нзложеннх оригиналних слика, докумената, скица, шема п стратешких карата упознају са жјјвотним путем друга Tina. Посета оваквој из ложбп је ппави и историјски час који дуооко и дуго остајс у сећању свих иас, којн смо је вцдели. Поред незаборавнпх слпка друга Тита са друговима из казнионица у Огулину, Лепогла вп н Марибору, у којнма се кали слободоноснп дух наипк револуционара, фотокопије речи иностранпх политпчара и државника показују да је визнонар нашс будућности — Тито — бесколтромисап борац за слободу, неуништива снага про тив сваког агресора п велики ненмар у пзградњп независпе социјалпстичке и несврстанс Југославије. Карте на којима је уцртан nvr друга Тита у току рата 1941 — 1974. година показују да је увек и на сваком месту, гдс су вођене најкрвавије борбе, био присутан п да је та његова беспоштедна борба била охрабрење и потенцијал да сс дође до слободе, по иену хил»аде палих живота. Његов пут Је пролазпо кроз свс републпке и градове. од Јајца до Крушев ца, Загреба, Приједора, црна горског крша, босанскнх плани нд аавејаних снегом.. је доказ Јвегове љубави према људи ма Ji жел»е да свима помогне. На крају треба похвалитн ор ганлзаторе, Дом Армије, којл је већ по други пут показао много труда и воље да грађанн ма Параћнна приредн једно, заиста вредно виђење докумепата којс је оставила Рсволу ција свом 'покољењу. Д. АнђелмИ један песник — једна песма Драшко ЛукиН је pobcu 1927. годпне у Рашевнцп. Бавп се поллпрпвредом. По; ле напорног рада иа н»нви стигне да запише своја осе ћања, свој сељачки напор. Поезијом сс бави всћ дужп ппз година. У ГИМНАЗИЈИ „13. ОКТОБАР" ПРИЈЕМ У ЧПАНСТВО CHI Потребно јс да се дешава не A то нешто дсшавало се уп што веома зпачајно да бп се раво у среду 15. овог месеца. ритам наставс у Гимназијп Група професора и ученика, „13 октобар” v Параћину, no- »ианова СКЈ, ције отгапла iia реметпо. први час. Y тим тренуцима ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ НЕОДГОВОРНОСТ Н1Н НЕШТО ДРУГО? После многогодшпњег битисања без адекватнс „одећс", почсло сс са малтерисањем фасаде Школског цснгра. Прско половнне посла је завршено. Зграда јс добила лспши пзглед. Но свака медал»а пма и своју другу страну. Ту другу страпу пматс част да вндите на фотографнји. Нпјс прошло шт месец дана од малтсрисаља, а већ јс почео да сс крупи малтер. Грађевинарп шта јс то? Нссолпдиост, аљкавост или, не смем да помислим, незнање? Ова слнка јс па невидљивом делу зградс, алп вероватно да то ис значп да неће впдстп одговорни пз прсдузећа „Прогрсс", којп и изводс радовс на малтсрисању школе. М. И. опи су уместо васшггног, обав љалн један други, нс мање ва жан, задатак. Имали су прија тну дужност да у чланство СКЈ при.ме 20 својнх ученика Ji да 1ш уз стисак руке пожсле пуно успеха у даљем раду и чланству СКЈ, „тој ар.мијп" п авангарди нашег социјалпс тичког самоуправног друштва”, како је у свом поздрав ном говору истакао ДраголЈуо Apcnh, днроктор Школс. Технички део пријема извр шио јс Момчило Јовпчић, про фесор и секретар ООСК сред ibiix школа у Параћипу. Ииаче, сви новопримљенн чланови су добри ученицн и истакнути омладинцн, а на н»и ховим озареним лицима очпта вало сс чврсто уверењс даће доследно лзвршаватп задаткс и обавезе којс прсд њих постављају СКЈ и друг Тнто. HcKiLxia од њпх поставплп сл!о питање: о Због чега стс жслели да постанстс члановп СКЈ и шта за вас овај прнје.м прсдставља? — Прс свега велику част, пријатпу дужност п велпко noDcpeibe. Драго ми јс што ca.xt п ја члац те огромне армијс, јер бпти комунист нпје мала ствар. Одувек сам се ди впо Титу, Марксу, Енгелсу и Лењпну, а сада сам постао њн хов следбеник. Наравно — то мн ласка. А ја ћу иастојатц да се, како на културном, тако и па полптичком плану докажем — казао нам јс Томица Борђевић, нама свима добро позиат као тумач комнчних ли кова у Градском аматерском позоришту у Параћпну п матурант Гимназије. Њсгова другарица, такође матуранткпња, Мпра Богданови11 рекла па.ч јс: — Пријем у чланство СКЈ јс, несумњнво, најлешпи дога ђај и пајвећа част за мене. Cpehna сам што прппадам јс дној таквој партији п што ћу моћц да сс изграђујем v н»еном духу. Мислјш да јс то п пајвећа потврда да сам корис тан члан својс домовпне. — Упознајућп се са пстори јом пашс, НОБ, предратних и поратнпх годпна псторијс СКЈ, дивио сам се херојству и хуманостп другова којп су је ос новалп. Сада када са_м прнм,- л>ен у чланство наше партије, мој сац је остварен. Свестаи сам да ми то неће донети 1Шкакве пов.1астице, већ само обавезе. Спре.мап сам да сепо тпуно ангажујем за остварива ње Програма и Статута најдраже организације — рекао јс поносно ц трећи новопрпмл>енп члап из редова матураната, Живомнр Стојановић. Слободанка Станковпћ, учс ница III разреда казала нам је: — Члаиство у СКЈ ћс мп омогућпти да се у праксп докажем, да дам оно што се очекује од менс — младог, ак тивног човека Југославнје. По носна са.м на своју HOBV обавезу којом ћу пзразити борбу за yiaripebeibe пашег друштва и доказати свој лпк, лцк иредставника младе генерацијс која јс рођена и васпптавана у социјализму. Последљи паш саговорппк, такођс ученпца трсћс годпнс, Васплија Јовановић рекла је: — Веома сам попосна на своју нову обавезу. Она мс чини снажпом. Сам чип прпмаља у чланство СКЈ за мепе је био' нешто веће од највсher. До сада сам похађала политнчку школу н упознала са лдејама марксизма и социјализма. Међутим то је бнла тек теорија, коју је требало при менпти у праксп. To he mu у целости омогућнтн чланство у СКЈ. Савез комуннста, yonh ште, дозвољава да се човек као такав докаже, у извршеi£>y свог задатка разво.ја само управног, соци.јалистичког дру штва. Задацц СКЈ he за мене бпти жпвотпп пут. Борићу сс кроз рад, за оствареље тежњи иадних људп, борићу сс за светски мир. који he човечан ству омогућитц лепу будућпост. Предстоји мп велика борба, алп пздржаћу, јер he ми снагу дати баш Савез комунпс та. Остаје па.м на крају јсдтшо то да им свпма пожелимо пу но успеха у даљем раду п да ова своја обећања одрже. Дејан ЈоваповнИ ЗИМСКИ ПЕЈЗЛЖ Фијуче аждаја. — кошава На дрвљанику секира лупа cupahyje рику гладних крае на craiy сељак сено чупа Завејани пас режи јануарско сито ссјс брже улицо.ч пандур бежи оели Kotb зима рже Сунце пада на планину архтаво вечв се спушта на прозору миље мраза Стиже и магла густа niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiimiiiiiiiiilililllllliillliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiAiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii Саша Ђукпћ: Вечери са Талијом — сећања — Л>убител>п позоришта у Параћмну бнлп cv пријатно пзненађени када су на позоришиој плакати, која обавештава о премијерп Нушићсве комедијс „ДР”, видсли да се у гла ввој улози налази имс чнка Десс Милојковића. Зар још увек у позоришту? — Био је први коментар. Времс живота и позоришног рада је доста поодмакло, од ратних Anna Бизерте, преко Крфа па до данас. но то ис смета да јс чика Деса и данас присутан својим смерним физичкпм трајањем и непзмерном л>убавл»у за позоришне даске. Никако се вс смирује у име наше позоришнс традицијс кад год сс нове генерацнје аматера сакупс v село за пробс. Hocehii на леђима бреме богатог животног раздобља. чика Дссин Живота Цвијовић сс добро кретао ПР сцени нервознпм, ужурбанпм корацима, дугим илп кратким репликама, потмулнм барушунастим гласом преносно нас у времс граbaiicKiix заврзлама и комбинација да би на крају, уморан застао у патрнјархалној рсзнгнацији. Бришући ознојено чело чика Acea се не жали на умор, хладноћу села п позорнице, блиста од унутрашљег задовољства и прнма од нас, по ко зна који пут, искренс честитке. Листам нсечкс нз иовина. Крупни наслсвн: Трп заната, јсдна љубав, Раднпк у Талијнном * храму Пола вска одан позоришту. У фо7отсш! Позорншта сачувани су снимци представа, ређају сс наслови у хаотичном иизу година, датума. часова. Педссст година је пмпозантно врсмс проведено у друштву са а.материма, на. сцени, у аплаузу п звпжлУ’ цима. Y његовом смиреиом прпчаљу васкрсавају деценије у којима се у нашој срединп формирао изистинскп позоришпп ЖПВОТ. Шегртовао је до 1907. годинс до којс је испскао књиговезачкп занат у Београду. 1914. године бунуо је светскп рат и чика Деса се нашао у масп српскпх војнпка, преко албапских гудура према Голготи читавог народа. Гледао је страхотс крфских дапа, плавс гроб. нице око отока Вида да би се, коначно, на. шао на лечењу и опоравку у Бизерти. Помешан са земљацима, који су као и on чсзнулн за домовином и кућом, латио се посла око издаваља листа „Напред", формирања, шталшарије п рада у логорском позорпшту. „Тамо далеко, далеко крај мора, тамо јс Србија"! — певали су војпици очекујући час када he у свечаном ритуалу пољубнти смоницу родне љивс. Y пзмученој домовинп п родном граду чика Деса постајс радник фабри. ке бомбона а онда електрнчар у фабрицп стакла где остаје до пензионисања. Од тада постаје правп позоришип човек да наставн оно што јс започео у логорском позоришту у Бизерти као члап тог позоришта које јс успешно водио тамошњи управпик чика Гп. ннћ зајсдно са неколицином чланова Народпог позоришта из Београда где је чика Деса свраћао на трећу галерију са осталпм шсгртима књиговезачког заната. „Било је интересантно радитп у таквим условима — ceha сс чика Деса. Женске улоге играли су мушкарци и то веома уверлзпво. Ту сам стекао вслико искуство и доста научпо. 1923. годн. не основана јс позоришна трупа у Параћп. пу. У томс се ангажовао п књпжар п штампар Жпво.јип Павловнћ-Жикошон. Y почетку приказнване су једночинке, а прва цсловечерња представа била јс комедија Браппслава Нушића „Сумњиво липе" у којој је чпка Деса играо капстана Јеротија. Касније тру. па прелазп у састав Соколског друштва свс до 8. јапуара 1941. годпнс, после премијерс комсднјс „Наролни послаппк". Нови ратпп вихор прекинуо је целокуппи дпуштвешг живот у граду. па и позорпшни. Ту и тамо Chao је спорадичних покушаја, алп су сви ипак очекнвали ново време у којс сс помно веровало. 1945. годипс чпка Дсса јс управник Снндикалног позоришта. Заједно са љим јс и Перица Петковић и Миодраг Седлар. Представе су даване у зградп бившег Соколског дома, по селпма. Л>уди, растерећенп ратнпх траума, прихватплн су позориштс као део свог друштвеног бића, окупљалн сс на представама а позоришни аматери исписују повс странице културне хроникс. Са н,има и чи. ка Деса. Као Смирпов у Чеховљевом „Мсдве. лу" Агатон у „Ожалошћеној породипп", Жпвота Цвнјовић у комедиЈп „Др". „Више се нс сећам колнко сам имао улога — кажс дапас чпка Дсса — колико сам променпо Рад Душнце МиливојевиН, ученице VHI2 ОШ „Вук КараШ1ћ" Поточац редител>а. Бнло јс лепих п ружних тренутака. И, када су мн рекли да сам остарио, нн тада нисам могао да одем из позоришта. Једноставно: позориште је мој живот!" Седимо често у просторијама Позоришта. На моменте блесне прича о протеклим позоришннм децепнјама. Y неке сате, осветл.еном улицом, мпрним кораком креће се на отпочинак да би се. сутрадан, опет било на проби, представп, у новој модсрној салн. Нпје потребно питање: докле? (Наставнће се) УСПЕХ поточкнх УЧЕНИЦА V основној школп „Вук Караџпћ” у Поточцу поред дароBimix математичара, рецитато ра и спортиста има н талептованих ученика у ликовном изражавању, којп својим успехо.м такође допрпиосе углсду школе. Душица Миливојевнћ и Byкица БориИ, ученицс осмог ра зреда, успсшпо су учествовалс иа Tpehoj међународпој из ложби ликовнпх радова деце и омладипе у оквпру „ИНСЕА 74’’ која јс прошле годипе одр жана у Новом Саду. Y строгој селекипји изложенп раловн ових ученпка оцењетгп су г.рло noBo.vno од стпанс стоучног жприја састапљеиог од стручњака пз \руптх дпжава. Призцаљс ie. лобио и настав иик Бранислав Бокић, којп је такоће заслужац за успех ових дпеју ученица. М. Д.

CTPAHA S. 14 ДАНА АПЕЛ РОДИТЕ/БИМА ВАКЦИНАЦИЈА ДЕЦЕ 1&ем скупштинскнх органа задуженнх за тај дсо рада. ИЗ СТРИЖЕ Актуелна питања из медицине Изозивоње сообраћајних незгода (II) Пнше: Примарнјус Др МИЛИСАВ БОГДАНОВИК спсцнјалиста медншше рада АЛКОХОЛИЗИРАНОСТ ВОЗАЧА И НАЧИН УТВРБИВАЊА АЛКОХОЛИСАНОСТИ Пре.ма нашим законским проппсп.ма о оезбедносги саобраћаја јасио стојн да возач професионалац не сме за време вожље уопштс да пијс. Значн да нс сме да има у крви алкохола. МеВутн.м, возач аматер можс нматп до 0,5 промила алкохола у крвн. Нама је познато да у крвп мема нормално алкохола уопштс пли сс можс наћп у трагови.ма п то послс узиман>а велнких количпна шећера (воћа п воћних сокова), када долази до врења у цревима и тим процесом пастајс адкохол. Ho, међутнм ове кониентраинје сс крећу 'до 0,03% промила а никако више. Уколико се при прегледу крви нађе внше, онда јс то снгуран доказ да јс узимано алкохолно пиће. Y свакодневном животу алкохемија до 0,5 промила нс узима сс као напитост што је допуштено само возачима аматерима, а не п професионалцима. Постоји лака опијеност гдс је концентрација алкохола у крвн од 0,5, до 1,5 промила; средња опијеност од 1,5 до 2,5 н тешка опијеност када је концепграција алкохола у крви од 2,5 до 3,5 промида и када долазн ооично до губитка свестп. а може доћп и до смртног завршетка, уколико је концентрација алкохола већа од 3,5 про.мила. Један вињак можс довести до 0,2 промила алкохола у крви; 4 до S чашииа љутс или 700 до 1.000 сст внна може довести од 1,2 до 2Д промила алкохола v крви; 8 до 10 чашида љуте нли 1.200 до 1.300 ссш вина могу довести до преко 2,5 промнла алкохола у крви; 20 л»утих или 3 до 4 литра вина могу довести до 8 промила алкохола у крви, а н летални исход (смртнн исход). Макснмална алкохоломија се постиже после пола до 2 часа унете количине алкохола. После тога, ако се престаје са пијењем концентраиија алкохола у крви опада. За један сат се смањује 0,13 промила. Затим, алкохол после одређеног броја часова потпуно ишчезава. Да би се лако или средње тешка особа која је напита отрезнила и била способна за вожњу потребно је 6 до 12 часова. Ако је била тешка напитост, потребно је најмање 24 часа, да би била способна за вожњу. Мора сс узети у обзир н мамурлук после тешког пијанства када је потребно 2 — 3 дана за оспособљавање за вожњу. Алкохол се елиминише из организ.ма на два начина: хемијским разлагањем ка крајњем производу, угљеидиоксиду и воду, а осталих 10 посто елиминнше се мокраћом као и дмсањем преко плућа. Ова елимннација алкохола преко плуђа служи нам за ttoo6v на алкохол v пздахнуто.м ваздуху помоћу АЛКОТЕСТА тј. дувањем у балон. Ова проба је оријентационо испитивање алкохола у издахнутом ваздуху н служи само као доказ да ли је испитиванм пио нли не. Алкотест се састоји из јсдне алшулице са балончето.м и дувалжом. Он је код нас у хттот^еби код опгана задужених за безбелчост саобпаћаја. Приликом употребс алкотеста лице на коме се вр1Ш1 проба потребно је да из једног дужег издисања напуии балон ваздухом, при чему уколико има алкохола у ваздуху појави се зелена боја у ампулнци. Код позитивног алкотеста узима се крв за анализу количине алкохола у крви. (Наставља се) У склопу заштигппх мсра од зајразннх болестп јсдно од прmix лтесга заузима вакцппашг ја. Вакшшацијом се врло успеш по заштпћује дсте од појсдпних заразних болести као што су: туберкулоза, вслтш каnia.v. днфтерија, тстанус, малс боппБс, вслпкс богиње, дечпја паралпза н друго. Скоро cue овс болссти су таKopclni искорењенс из iiaiuc средпнс откако сс редовпо п урсдно сбавља вакцпнпсаљс против ibiix. Некада су тс бо* леспг у мањпм плн веђпм ешг дсмнјама односнлс младс жпротс. идп остављалс последпцс за цео живог. Зато, ако желнмо да имамо напрсдно н здраво детс, поред осталог треба водјпи рачуна о редовној вакцннацнји. Прва вакцина, такозвана БСЖ вакцпна, даје сс новороБеичсту иакон pobeiba још у самом породилишту, као заштпта од туберкулозе. Ykoahko је дстс pobeno ван породилнцЈта, плп из нских дру гнх разлога пијс при.мило ту (вакцину, потребно јс да сс у току прва два до трп месеца обавезно јавп Дсчје.м диспанзеру. Након навршена трн месеца старостн одојче добија у три наврата, са паузама од шест недеља, вакцине против дечије паралпзс п пстовремено заједничку против дифтернје, тетану са ј| ве.шког кашља. Након првс годпне старостп одојчс прп.ма још и вакцинс протЈЊ малих н bc.uikhx богиња тако да комплетно заштнћено улази у другу годину живота. Надаљс ио једном утврђеном реду у одређеним годинама старосгп деца добијају вакцпне у виду ревакцнниса' н>а, Ч1ше се основна имуниза * ција из прве годинс појачава и употпуњује. Редовно п на времс добпвене овс вакшшс скоро у пог пуностп заштићују дечијн оргаппзам ол тпх болести а њихово нри.мањс, под контролом лскара, пе нзазива никаквс пос ледпце, нптн компликацијс те је пеосиована бојазан код појединпх родитеља. Y Параћпну ц околннн се још увек пс пзводи пер.манентна вакцпнацпја, већ на жалост, кампањска од странс службе за здравствсну заштпту деце и омладнне. Надамо сс да lie ускоро прско једног прелазнбг перпода бптн увелена стална вакнинаии.ја, која је једнно у потпуности исправна мстода у сав ременој здравственој заштити. Y прпложеној шсмп сс јасно видс времеиски периоди у којшма се вакцннацнја пзводи у Параћину и осталим мсстима за текућу годину. Екипе којс изводе тај важан посао од општег друштвеног пнтереса, често пута имају потсшкоћа v појединим се.иша, гдс се радо не прихватају од странс просветних радннка. Често сс дешава да сс у псјединпм мести.ма вакцннаштја обавља у месној канцеларијн, иекој запуштеној просторији, нли чак у ходнику. Ако имамо у виду да скипс нс радс ттриватан посао; већ законом обавезан да су тим послом осухваћена де ца која јесу, илн he бити bami, онда је заиста несхват.\>ива тако лоша сарадња. Надајмо се да he убудуће битн много oo.ve. Такође, једна од клучнмх по тешкоћа у успешном обављан>у вакцпнацпје је и обавештавање родитеља преко разносилаца позива. Позиви се сасвим уредно не уручуЈу, нарочито на перифе рији града, што се може побољ шатц активирањсм п ангажова Истоврсмено и родптсљи ко јн ннсу добилп позив, а на не кп начин дознају да сс пзводи вакцинациЈа, дужнп су да се јавс одговрнпм људпма, у Д^ чјем диспапзеру п добију о томе обавештсње. Овај допис нека будс псто' времено п апсл роднтел»нма ла редовно доводе децу на сваку заказапу вакцинацију, оргашгма Скупштпнс оиштинс п раз носиошЕма позива да урсдио и редовпо обавсстс роднтсље тс просветннм раднпиима да пруже пуну полршку екипа.ма. којс изводе вакцппацпју. Једна таква отита ангажова посг даћс дечјој служби могућност да v потпуности обухвати сву децу са нашег пох ручја и заштптн нх од заразпс болсстн. Др Милан Цашовски специјалиста за дечје болсстп ИЗБОР НАЈАЕПШЕ ДЕВОЈКЕ Прошле недеље у Сгрижи јс одржана традициона.\на поцредба под називом „Избор нај« лспшс дсвојкс". Трепа рећп да cv припрсмс за ово такмичечл обавилп о.млалинцн села. Покровитсљи приредбс бчли су Мсспа заједница Стрнжс ч Југобанка. Поред овог. омладина ;с позвала п сстрадне у.метнпке Исмста Крцића и AiiBcakv Гов^ ларовић, којн cv поред нсвања бнли н чланови жирија. Ласкава титула Mile ссла Стриже припала јс Нснп Мнладиновић. Прирсдби је присуствовало омладииа околнпх ссла: Лонег Видова, Лебанс п Текије али омладнна Параћина, на нашу жалосг, ретко долази v село. Зораг. Бркић П 1101)1 Mm Студенти су са својим прпјатељима Нову годнну дочекали код ,,Три шарана” Док сс Деда Мраз бринуо проблем како и где дочекатп за најмлађе, сгарије је мучпо Нову годину. После перипетије ПДАН ВАКЦИНАЦИЈЕ ЗА 1975. ГОДИНУ ЗЛ ПАРАНИН И ОКОЛИНУ МЕСТО ВРШЕЊА ВАКЦИНАЦИЈЕ Дап Рашевина — Трешњевица Својново — Поточац Стубица — Поповац Давидов. Бошњане — Забрега Мирпловац — Плана — Лешјс Крежбинац — Буспловац — Голубовац Лебина — Ратаре — Д. Видово Д. Мутница — Нзвор — Клачевица Г. Мутница — Шалудов. — Буљанс Дреновац — Г. Видово — Сикирица Чепурс — Шавац — Главнца — Стрпжа П A Р А Б И Н ПАРАНИН П A Р A R И Н П A Р А Б И Н Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Д а т у м и 17. II 31. III 12. V 2. VI 8. IX 29. IX 18. II 1. IV 13. V 3.VI 9. IX 30. IX 19. II 2. IV 14. V 4. VI 10. IX 1. X 20. II 3. IV 15. V 5. VI 11.IX 2. X 21. II 4. IV 16. V 6. VI 12. IX 3. X 24. II 7. IV 19. V 9. VI 15. IX 6. X 25. II 8. IV 20. V 10. VI 16. IX 7. X 26. II 9. IV 21. V 11. VI 17. IX 8. X 27. II 10. IV 22. V 12. VI IS. IX 9. X 28. II 11.IV 23. V 13. VI 19. IX 10. X З.Ш 14. IV 26. V 16. VI 22. IX 13. X 4. III 15. IV 27. V 17. VI 23. IX 14. X 5. III 16. IV 28. V 18. VI 24. IX 15. X 6. III 17. IV 29. V 19. VI 25. IX 16. X 7. III 18. IV 30. V 20. VI 26. IX 17. X и. Јурњавп свс се средило н почела је „најлуђа" ноћ у години. Око 1.000 л>уди дочеки« вало је Нову годину Y угостптељским објектима v граду п непосредној околини, а псто толико ван Параћина v бли * жил! н aa^biiM нзлетшптима. Свуда је било весело п ведро, певало се, нграло, веселнло ло зоре. Y биоскопу „Радничед" уз звуке 11 трештањс модерне музике дочектгвала се Нова п> дина. Хотел ..Славија'' ie бпо крцат, расположењс п штимунг на завидном нивоу. „Три Шарана" су удомљм! студентс и њихове пријатеље. Исто јс било U на Грзи. Y поноћ. уз пуцањ шампањца н пеггардц дочекана је Нова година са жељрм да на.м свима буде срећна. М. Илић ШТА CY РЕКЛИ ОДГОВОРНИ НА 3EOPY ГРАБАНА Y HACEAjY ДАНКОВО ПРОБАЕМА МНОГО, П4РА МАЛО! У једном од бројева нашег листа, прошлс године, писалп с.мо о проблемима који мучс мештане насеља „Дапково" и „Знојац". Тим поводом 10. jai^apa одржап је Збор грађана у просторијама V 00 Социјалистичког савеза у граду, која је била претесна да примн преко 300 грађана ко.јп су дошли да присуствују Збору. Порсд првог човека у нашој Комуни, Слободана Милнвојевића. Збору cv присуствовали и дире.чтор Зваода за урбанизам н комуналну градњу, директор „Водовода“, ТП „Шумадија", ирсдседннк Месне заједнице града и други. Испред окупљеннх граћана на Зоору је први говорио Радивојс Милошевић којп jt указао на смерницс п ток дискусије на овом Збору, који је п сазвап за ово. Говорећн о томе он је између осталог рекао: Y прво.м реду сматрам да је ово насеље запостављено у односу на град Параћнн и поред тога што јс већп број грађана из овог дела насеља запослен и плаћа самодоприкос. Конкретно, насел>е није ниппа добило ннти је шта уложено од постанка насеља. To нијо у реду јер н ово насељс припада граду. Из овог насеља људп су приликом градзвс кућа плаћалн комуналијс а нпшта за то ннсу добилн. Behn део нассља нема воду, па сс пајчешћс употребљава вода врло лошег квалнтета, а понскад загаћсна јер пма и подзе.мних вола. Осн.м тога ini јсдна улнца ппје изграђена. Пошто „Стандард" пе скупља Бубрс, с.меће сс баца на улицу што може ла нзазове заразу. Сматрам да јс изградља v.uiua, каналпзашцс н увоћење воде рађепо v маље влжним улнцама (насељнма), а да у овом ннје нзграбен нп једап метар, и поред тога што се знало да је ту требало прво да се урадн. Слаб напон сгрује, неосветљеност улпца је проблем за себе u нико се не трудн од надлсжних да то реши. Y наставку Мплошевпћ је говорио п о потреби да ово насеље има и продавницу прехрамбене робе. И за чуђење је да једно село има по две а ово насељс нема Ш1 једну продавницу. У дискусији је учествовало 17 граБана нз овог насел>а којп су конкретно нзносплн пробле.ме и енергично тражили да сс исти реше. Насеље које ама 14 y.uma више не може да чека на милост оних којп су требали да поштују програм п да се брнну о реализацији, рекао јс један од дискутаната. Ако се проблеми нс реше н нс отпочнс са увођењем водо, пзградњс канализације, улпца, тротоара, струјс п друго још вишс ће погоршати и опако тешко стањс, закључак јс дискутаната. На постављена питања одговаралп су испред „ВодоБода" дирекгор Данило Радовић, а испрсд Завода за урбанпзам и комуналну градњу Станимир Шутић. Одговарајући на пнтања Днило Радовић је рекао: Насеља „Данково" и „Знојац" су у првом плану за воду. Сваки налог којп смо дооили за ова пасеља био је извршен. Прво је бно проблем око пруге а сада је ц то решено. „Водовод" у нзградњп водоводне мреже учествује са 1/3 трошкова, а и због помањкања средстава писмо oilui у стању да комплетно репшмо нзградњу водоводне мреже. Ту су још и препреке због неотворености улица а ми без дозволе не смемо да уђемо у туђе земљпште. Станимир Шутић, јс између осталог рскао: Првенство за отвараље улпца у Заводу је дато местнма где је потребно изградити коловоз. Увођење водс смо усмерилн па улицс где сс може уграђнвати и канализација. Овакав договор је услсдно како би се ко.мплетно решавала шггаља у једној улици, a да се касније не би асфалт раскопавао и cammho. Због тога је дошло до успорења радова и кашњеља у градњп овпх објеката у ваше.м насељу. Посебап пробле.м је што сс годншњс скупс срсдства за изградљу 3 до 4 киломсipa улнца, а на теригорпји града има већп број нензграЕених улпца. Што се тнче водовода, нмамо проблем око обезбеђења средстава за још један подовод, односно још једног вода цевп већпх про.мера и то је псопходно ’ср због квара на водоводу цсо град нема воду. Углавном свуда се радм о недостатку новна. Ми смо у Заводу спремилн једну информацију о утрошку средстава н шта је урађено о којом ће ускоро и самп грађанп бити упознатп. Поред вашег насеља и „Врапчане" је остало необухваћено изградњом водовода, улица и канализације н ту је још један проблем. Шути11 је затпм дао одговор п на питање зашто ово насел>е нема продавннцу „Шумадија" јс тражила локацију за монтажну зграду али ми нисмо моглм то да прихватимо нз разлога што бп бида неодговарајућа за робу која бн сс лагеровала п продавала. Y дискусији јс учествовао и председннк Скупштине општине Слободан Миливојевић: — Сматрам да смо овде дошли радн договора а не радп оптуживања. Y исто времс сматрам да.је доста ствари стављено на дневни ред II да се оваква шпања не могу одједном решити, па због тога даје.м предност води, н да је то проблем број један за нормалан живот човека. Ми смо својевремено говорпли да је ваше насеље најугроженије у погледу воде а нисте добили воду. Y то.м погледу овс годинс треба тражити решење. Ако пема могућност да се уведс вода у све улице, онда треба нзградити две јавне чес.ме. Везано за временске прилпке ово треба одмах отпочсШ АХ општинско БРЗОПОТЕЗНО ПРВЕНСТВО V пзванредној организаштin Шаховског клуба „Буљане" из Буљана, 2. I 1975. годипе одржано јс брзопотсзно шахов * ско првенство Параћина. Уз учешће 22 мграча пз Шаховског клуба „Буљане" из Бул»апа, Шаховског кдуба, „Борац" и Шаховског кдуба „Тексгмлац" из Параћина, највећк успех ималп су пграчи „Текстнлца". Искусни прво-категорнпк Радолшр Милошевић члан Шаховског клуба „Текстилац", надмоћно јс освојпо прво место са 19,5 поена, пс нзгубившн Ш1 једну партнју. Број поена 1. МиАошевић Р. („Текстилац") 19,5 2. Динић У. (Борац) 19 3. Милошевић 3. (Текстилац) I' 4. Урошевнћ Б. (Текстилац) 14.5 5. Матић С. (Тексгплац) 13 ти п то треба да чују л>уди из Месне заједннце н „Водовода". Пробле.м канализације јс проблем града. To је посао н високм издаци који ће нас стално пратити, јер је Параћин лоциран па таквом подручју, да ћемо око то га иматп стално проблемс п то прво за и> градњу канализације а каснпје и за одржавање. Због тога ћемо морати да од 1976. годпнс, када истиче овај самолоприпос, да vbcacмо нов илн овај да продужимо. Што се тичс нроблема улица у граду јс спсцпфичан проблем. Светозарево п.ма за изградњу 28 км vahца а наш град 80 јсм. У вези са тим истакао ie u проблем нассл>а „Врапчане" којс ie без иједног метра изграђенс улице а Параћин ie изникао из овог nace.va. Проблем улпчпог осветл.ен>а п напоиа то је озбиљма замерка Ди^трмбушпи и Месној заједници који Mopaiv oBai проблем зајсднички да peuie. Ha upaiv јс резимирао д/ је мзградњо.м улица прпоритет п увођење вс де п осталих комгналпја. На крају јс договорепо ла сс у сарадњи са Месно.м заједницом п љулима из V ОО Co цпја.\пстичког савеза сачпне зак.\»учин и до ставс падлсжним организацијама. Радослав Веснћ 6. Петковв!) Д. (Тскстидац) 12 7. Петровп!1 А. (Борац) 12 8. Heiuiih М. (Буљанс) 11,5 9. Милетић М. (Буљане) 11 10. Цонић В. (Текстилаи) 10.5 Прва трп мграча с\лод стра пе организатора награђена upu годнпм наградама. Убудућс овај турнир he бкгп градицпопалан и одржаваће сс свакс годннс другог iaнуара. На крају, још јсдном треиа одати nviio признаљс свп.м члановпма управе Шаховског клуба „Бул^ане" ма успешној органпзатни турнцра. Д. Ивановић

14 ДАНА СТРАНА9. JYHHOPCKO КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЗА ОМЛАДИНКЕ Y БЕОГРАДУ ннру v Загребу. Неке екипе су знатно ослабљене. А нама то пружа шансу. Ипак видећемо. Зорнца Стефановнћ: Имамо мали избор високих пграчзша. А у савременој кошарпи то је пресудно. Јелена Торњанскн: Оппсмнстнчкн гледам на предстојећн су срет. Tpehe место било би сасвнм одговарајуће нашнм квалнтетима. 1ШЕМ 31 „ШГИШ ■ ЖЕНСКЛ ЕКИПЛ ОКК ПАРАНИН ЈЕ НЗБОРИЛд МЕСТО ВИЦЕШАМПИОНА СРБИЈЕ И ДОБИЛА ВИЗУ ЗА ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО У ЗЛГРЕБУ ■ ШТА О TOME КАЖУ CAME КОШАРКАШИЦЕ Божа Борђевић, тренер ОКК Параћнн п овога пута је реално говорпо о шансама и квалитеггпма своје екнпе. — Пружили с.мо максимум знања „ умен>а. Више и нисмо могли, Нама педостаје нзбор играчнца. Ннсмо нскорнс * тилп тренугке Звездине слабо сти п три прекршаја v нападу. To јс било пресудно. ЗвсКошаркашнце ОКК Параћни поново су оправлалс повсрењс великог броја лд-бите.\>а кошар ке у граду на Прницн. освоји вшн друго место на Фнналном .Туниорском турниру Србијс V Београду за омладиике којп сс одржао ’11. и 12 јануара. Тако су лобилс визу да учествују на државном првенству у Заrpe6v које he сс одиграти крајем јануара . Нашс кошаркашнце су лако *,.прегазиле ” своје познатије противниис 113 Партизана са 65:56 II „Радничког” нз Крагујевиа са 89:61, a v последњој утаклпшп су само за „длаку" испустнле победу против Црвене Звездс пзгубившп са осам кошева разлике 48:56. Екипа ОКК Параћин играла је СИЛОВ1ГТО, полетно п таКТИЧК11 добро што и постпгнути резултати потврђују. Ево шта су пам после турпира рекле кошаркаипше, које смо затеклн у сали где предано треннрају пред предстоjelm „испнт квалнтета" у јутословенскнм размерама: Весна ПетровиН: Наше „убојпо оружје“ бнла је пресннг зона. којо.м смо паралисалс па ше протившоце. Вссна Манојловић: Борбспосг је особина наше екнпс. Срчаност п жел>а за победом превагнуле су и донеле победу. Гордана Тарановска: V Загребу ћемо бданити 4 место. Сп гурно је да нећемо бити лошије него прошлс годннс, а бо ље могуће. Александра Торњанскп нма само 14 годнна, а већ је бнла на три републичка и Два државна првенства. На турниру V Београду бнла јс наЈмлађа учесница: — У Београду су ми можда недостајале годнне. Иначс, што с<з Загребачког турнира тиче очекујем да се пласирамо до грећег места. Славнца Сретеновић је била једна од најболих нграчица турнира: — Требало би да ове годнне лакше „дншемо" на тур зда нас није надЈпграла. Преспнг — зону протнв Пар тзана спроводили смо врло зрело, Ш1о се нс виђа пн па сусретима кошаркаша. На јуниорском првенсгву др жаве за омладинке v Загребу припремамо се нор.мално као и за свс сусрете. Тактнчкс замислн сс морају спроводнти до краја, а снага се не с.ме штедети. Успех израсга нз колектпвне Игре, а ншсако нз ini дивидуалних продора, тога јс свеона моја ешша, а место на турниру је мањс важно. Лко буде.мо четвртп као и нрошле 1'бдине биће.мо задовољни". Још један успех параћинскс кошарке недвосмислено говори да је у пптању озбил>на генера ција талентованнх девојака, којој треба пружитн све услове за бржи развој. Јер н поред снромаигнпх услова и скучености, ма.\с материјалне помоћи, девојке из Парађина ни жу сјајни ђердан успеха и достојно репрезентују спорт Y нашем граду. М. Дплштрнјевнћ Потпун успех кошаркашнца Зе.мун, 12. јануара, Дводневшт турнцр пајбол>нх јуниорских екнпа Србијс, показао јс да су Параћннке п далл у самом врху кошаркс Србијс. а п Југославијс. Иако нису оД’ бранилс прошлогодшЈињу титулу јуниорке Србпје, испувилс су очекввање. Турнир јс одржан у сзли земунског СУП-а, која у сваком случају вије била адекватна за овакву прнлику. Са.м турннр, показао је да у Србијн постоје два клуба ко.јв моц’ да се носе, a to cv Црвена звезда и младе Параћинке, док су Партнзан и крагујевачки Раднички билн за класу испод два првопласирана тима. ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Нала Перић iiiiiiliiiiiii>i<>iiiiiiiiiiiiiiiiiii>iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiri|iiililiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiii>iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii»iiin Y CBETO3APEBY ОДРЖАНА III КОНФЕРЕНЦИЈА PYKOMETAIUA леггку” 134. а затим за Текстилац” 119, а од чега је реалН' зовано 67,2%, односно 79 седНАСТАВАК У МАРТУ Руководство таклшчења п прсдставиицн клубова Другс српске лиге „Запад” за мушка * рце и жене. 12. јануаоа v Светозареву на Ш конфереицији клубова анализпралп су јесељп део првенства в договара- .vrxr- за почетак пролећног /^лгг/гаклиЈчења, са -календарбм' i^aKSuiMeiba. ia (укупно) а иајвнше су билн нскљученв Томниа Будисалић 24 минута и његов Брат Перица 20 минута. Карактеристично ic да сс нзнесу н подаци о реализованпм седмерцлма. Најввшс ца досуђено је мерца, Прсма свпдевнвјн судијске организацвје највише утаклшиа је судпо Стева Марвћ нз Параћина и то 12, док је Аца Стреле, такође из Параћнна, судио само 4 утакмицс. Као делсгат на утакмннама Гајпћ Слободав нз Папаћвна бво јс седм?ра- та. за „Прву пето8 пута, док Јс^дужност делегата најввше обавл>ао Момвр Ј5орђевпћ вз Крушсвца, 10 пуВ. ВесиН ЕЈаставак првевства за мушкарце почеће 23. марта а за женс 13. априла. Рукометашв „Тскствлца’’ као домаћинв на сво.м тсрепу одвгра.\в су_ 7 утакмшда и освојплп 14 бодова. На табели су као до.маћвпв другв, одмах послс ,.Пиварца”. Постиглв су 213 а прнлшлн 166 голова. Као гости вграчв „Текстилца" олвгралп су 6 утакмвца и освојв- ,\в само два бода. Одвгралв су двс верешснс утакмнцс a 4 H3nj6iLVii. Далв су 98 а прими * ,\в '121 гол. Што се тиче коначне јесегве габеле „Текствлаи" је ipehii вза „14. октобра” в „Пиварца”. Освојплв су гкупно 16 бодова са гол разлико.м 311:287. Најбол»в стрелац v јссењем дслу јс Твтослав КрсгиИ вз ..Пиварна" којв је постпгао 147 голова, другв јс Даввдоввћ лз „Двскоса ' а грећи Миловавовић из „Прве петолетке”. , Текстилчсв’’ мајбол>и сгрелац ј’с Страхиња Петровић. Остали сгрслвв cv Пстровић 68. Т. Будисалвћ 57, МилојкошП1 56, Свилар 28, Расзоввћ 25, Марковвћ 23, П. БудисалрЈј 57, Милојковвћ 56, Свилар 28, Растовић 25, МарковиИ 23, П. Будвсалвћ 19. Шалетић 19. Бгрић 8. Милетић 6, СтанкоBiih 3, Савић 2, ИвановиИ 1 и Стојановпћ 1. Одбрана „Текс тилца" јс ва 7 mcciv са 287 прв мл»ених голова. Пре.ма еввдев цнјп која се водв играчп „Текстилиа” искљученн су ва временску казву од 77 минуФУДБАЛ САЧУВАТИ ПРВО МЕСТО Фудбалсрв Једвнства отпочелв cv прввре.мс 14. овог мессца. Тренеру Радославу Неквћу јаввлв су се свв фудбалерв в врвнове које су у мвН11 прелазном року, дошлс у овај Клуб. Прс шга. 12. јануара, одржав јс заједнпчки сасганак руководства Клуба в фудбалера, ва ко.ме је усвојен програм прппрема в дата обавеза да се у пролећном делу врвенства уложн макси.мум ка ко бв сс сачувало прво место в тн.мс огишло у винш ранг, — Прву орпску лигу. За те врогнозс постојс в реа_\нс malice јер конкуревтн за прво место Новп Пазар и Младост 113 Лучана долазс у гостс Једвнству. У разговору са првпм трепером Радославом Цекићем сазпали с.мо да he скипа у вре.мс« ну од 14. до 26. јануара пскллЈ' чвво радити на ствцању кондвције. Вежбаћс сс 4 пута всдељио, в с обзвро.м да в.ма врс мепа досга за врнпреме, ш.м he конднцпоно бвти спре.мав за пролећне нжлоре. Другв део пртшрема састојаће сс у одвгравању прнјател»сквх утакмвца. Y влану је 12 вријатељсквх утаклиша са тнмовима са Hamer peniona, а уколнко сс укаже прнлнка и са некпм др' - голвгашем нли прволпгашем. Свс ове утакмице искористиhe се да се ncnpooaiy тактичке- варвјанте. Фудбалерв су да.\и обеБаље да he се максимално залагатп на прнпре.мама да би се наставак првенства спремно дочекао. Иначе Клуб располажс са 25 првотцмаиа. Нови у Клубу оу: Мплан Тодоровпћ вз Јагоднне, Славољуб МплошевпН и Мнлан Стефанови11 пз Мораве, Буприја. У мсЈјувре.мену долазак су најавилп још некп познатн фудбалерн. Од Ueiuiha смо сазналн п то, да је посао у стручном бу подељен за рад са нграчвма свпх категорнја, ппр. Богдановнћ поред рада са пнонврн.ма помагаће н у раду са ирвв.м тп.мом, а док се не Habe погодна лнчност н стручњак за вођељс Другог тима. иосдове he радитп заједно са Цеквћем Пословв су великв и одговорни, што he тражнти максимум залагана и заузетости. Међутим, у руководству Клуба спремнн су да в ово пи тање Hiro прс решс. Р. Bccnh ЦРВЕНА ЗВЕЗДА — ОКК ПАРАБИН 56:48 Вео.ма лепа и динамична утак мвца. Црвена звезда јс све вре ме утаклпше водила са лпгнвмалном предношћу. Борбепе и самопрегорнс Параћинке и поред iiajoo.ve bo.vc нису моглс да се супротставе впсоквм Звездишш играчвиама. На крајњп резултат свакако је утицала и недовољна спремност нашвх ју ниорки. На овај турнир пошло се са мини.малннм броје.м тре пинга, а в екипа (јунпорска еквпа је уједно п први тим) је дошла преморена многобројннм угакАПшама, две године пграња вон-стоп. За ову утакмицу Црвепа звезда је ангажо вала cBoie најбољс јуннорке, док јс v дрггп.м утакмица.ма иг рала са друго.м поставом, што је у сваком случају и ko.milmiмент за нашу екп1П‘. ОКК ПАРАНИН — ПАРТИЗАН 65:56 У овој утакмвцп су пграчице Партизана показале да поред великог имена немају п ве лнку екнпу. Утаклпгиа је почс ла у равноправној борбп, али V сваком CAVHajv треба замерити в Параћпнкама, које су на ночетку вздедалс поспаие н троме. Прво полуврс.мс је показало Tpeuvnio једнак одиос снага. У друго.м полувремену играчнце ОКК Параћин као да су се пробудиле п заиграле ка ко само one знају. И поред Партизаиовог пресинта п свнх Morvhux кошаркашкнх смица.о! ца iincy успелс да на крају нзборс п' повол>ан резултат. ОКК ПЛРАИПИ — РАДНИЧКН 89:61 Иако па.м је Радничкн највп ше пута пунио мрежицу, за ову екнпу се може рећп да је исувшие слаба ц да тек треба да ради н учи. Ове чпЈвеницс су биле свесцс и name јуниоркс тс су у прово.м полувремену ип дифсрентном н неодговсрном игром дозволилс да се па од* мор оде са вођсгвом Радцнчког. Но опеченс резудтатом ПараИннкс cv се уозбилнле и завр пјилс меч са 28 кошсва предностп. На крају треба додатп ла ј* уснехч потпуп п греба похвалигн целу скппу, јер нпје „мачнјп кашал," oirrn други у Србпјп, Петровнћ. TopibaiicKii Ј. (на Tvpwipv вајбол»а ПараИиН’ ка), Мпрчић, Петрови11 В. (најборбенпја н најсрдачнија), ManojaoBiih, Торњанска А. РаAiih, CpereiiOBiih (када iboj ндс од ргке тада и целој екшгн), Стефановић, Тарацовска и наравно трснср Божа Борђевић. М. Илнћ Jota нрс дссет година Hada П epidi јс 11peera.ia da ce бави iiLMHacriiKOM. iliu ay јој нокрсти ti U3z.ied u cada etira.wu ii свежи. Интсресујемо ce. поводо.м тога. ko.iuko гимнастика има удс. ла за очување асдринс духа и тела. — Гимнастика јс колшлет. на рекреација тела. Ту сви мишићи и органи учествују. Ја нс знојч снорт који може бити идеалнији од гимнастикс. О Кад стс почели да сс бавитс њомс, иочињемо разzoeop са једном од најуснсшнијих гимнастичарки у бившем Друштву за теле. сно васнитањс „Партизан". — Jota као ученица шестог разреда гимназијс ио. чела сам да вежбам на снравама са којих нисам силазила све до 1965. годинс. Интересовање за ову врсту спорта било јс далеко већс мећу средњошколцима. Са својим другарицама редовно сам одлазила да вежбам. ® YnopniLM вежбањем касније сте посталп „нред’ њак“...? — Да, курс за „предњаке" положила сам 1952. године. Затим сам предводила пио. пиркс и женску омладину дванаесс година. е Кажитс нам нешто о том периоду? • Брзо смо скренули разговор на успех „Партизана", a join врло мало знамо и Вама? — Роћена сам 1935. iodane у Параћину. Као гимнастичарка највише сам волс. ла да вежбам на разбоју и козлићу. Кад би Параћин UAiao услова наставила бих са вежбањем и чини ми сс ерло брзо бих поератила стару форму. Q Зашто no Вашем ми' шљењу има тако мало интс. песовања за гимнастику мсby садашњом омладином? — Пионирке и пмладинке којс сам чредводпла учествовалс су на многим слетовпма и акаделшјама. Једне годинс су омладинке заузелс прво место у слс. ту. који се одржао у Крагујевцу. Исте всжбачицс заузеле су нрво место и ца г Савезно.ч слету у Београду. У витринама „Партизана" налазила су се различита признања са разноврсних такмичења на којима с.ио узи.иали yneuiha. — Иако она добија лспо предзнање у основној и средњој школи, опет нсма пнтепесената који би и даље нассавпли са радом. Што јс то тако ни сама не бих знала pehu, само примећује.и да су омладинке поста. лс некако инертније што сс тслесног васпитања тиче. Неке чак ни козлић не моzv да прескоче, што јс за. иста срамота. Не.ма тако неснособног тела које нс .чожс ни основни напор да поднесе. Крива је само њихова погрешна сугестија. © Гдс јс no Ba.ua рсtaeibe? — Свакако прво мора да сс створе услови да би сс сбс . рбласти фцзичке културе популарисалс, па и оба. Излаз би био мбдефна спортска Оворана која не. достаје иашем граду, јер „Партизан“ нс ради eeh толико гобина, па и навике се изгубе. М. Диммтријевић Са сдста 1959. Каратисти поново треиипаЈу He може.мо а да пе при.мегнмо, onuiTv кризу недостатка нросторпја за тренпрање. параћипскнх спортсклгх клубова 0- вом крнзом пајвише је погоНеп Карате клуб „Црннца”. којн је најмасовнпје спортско друш« тво у гралу. Више од трп мессца каратистн нису могли да треннраЈу зато што Зајелннна за фнзпчк\' културе нн.је могла да uabe олговарајућј! језпк са пеком од школа, Koie бн бнлс вол>не да iipiixBaie Кдуб. Ипак иашла се н школа која је понуднла сво.ју спортску салу. Нијс тешко погодитн да јс реч о Основној школи „Стсван Јаковљевнћ”, која је не ма.1о пута локазала да зачста брнне о спортској културн у граду. Клуб јс паншао нз. нскрено разумевање наставпичког колекппза па челу са лиректором Драгославо.м Цветковиће.м н наставником Вндосавом Крсгпћем, којп cv ве\нкн npiijare.wi Клуба. На кра.ју можемо пожслетп да све остале школе v гоаду крену стопама Основне школе Стевап Јаковљевнћ, јер смо сигурни да и.ма још к.\убова којн нису решилп пррблем тренираља v овнм зн.мскпм данн.ма. 3. Ивановнћ Излаје OK ССРН ПАРАБПН Ypebvje Релакционн одбор Вршнлаи дужност>’ гланнш н олговорног VP₽AHMK8 Isopbe Нетковпђ Адреса НелакциЈе: Нараћин 6 Крсманонића 16 Гел 83-694 Штампв „ГЛАС’ Вепград, Вла|коиићева 8 Телз 335 384

ФОТОРЕПОРТАЖА ДЕДA МРАЗ ЈЕ СТИГАО НИЗ МОРАВУ ДАНИМЛ ПРЕД НАЈЛУБУ НОИ, СТВАРАН ЈЕ ШТИМУНГ И КОВАНИ CY ПЛАНОВИ. ПРОДАВЦП ЧЕСТИТКИ ПРВИ ВЕСНИЦИ НОВОГОДИШЊИХ РАДОСТИ ВЕН СУ ПОЧЕТКОМ ДЕЦЕМБРЛ ЗАПОСЕЛИ ТЕЗГЕ И НУДИЛН СВОЈУ POKY ЗА СВАЧИЈИ ЏЕП. ДЕДА МРАЗОВИ CY ОВИЛАЗИЛИ НАЈМЛАБЕ МЕШТАНЕ II ДЕЛИЛИ ИМ ПОКЛОНЕ, А ОИИМ СТАРИЈИМА ОБЕНА1БА ДА HERE БИТН ПОСКУПЉЕЊА, ДЛ HE ПОРЛСТН ПЛАТЕ, ИТД... KAKO ЈЕ БИЛО У ДОЊЕМ ВИДОВУ? Деда Мраз јс овс знмс дошао v наш крај, из Доњсг Видова, где лгу је приређен свечан дочек од децс и мештана овог села. Уз звуке „блех" му« зике, вриском н грајом радознале деце, Деда Мраз Је дошао ,,од преко Мораве" вз снежних крајева, праћсн „патролнњм" чамцима л»уоазнпх домаћнна. Икрцао се на нашу обалу. Цикнула ie п пушка v мразно јутро у част његовог дочека, још јаче је затрештала „банда" а деиа су похрлп- .да уморном Деда Мразг, који Горе: Шетња фергусоно.м кроз село; доле: Весслн малишанн поздрављају Деда Мраза им је разделио поклоне, а онла сс попсо Y „фергусон", и чптава поворка је кренула кроз главну улпцу села. СтрпbiiBii тракториста јс »једва успсо" да се пробије од ибрика п „грејаннце * , поздрава и добродошлнце. Успуг је Деда Мраз делпо „пакетиће радостп" старима и младнма, велнкнма II малима. На крају је у Дому културе ученнцима Осповне школе пожелео срећу ц добар успех, допунпо своју дарежљивост но впм поклонима и продужио да обрадујс осталу нестрпљиву децу, пспраћеи бурним аплаузима девојчипа н дсчака. Ова лепа манифестација ieД1шствена V нашој општинп има традшдију дугу петнаест година. Њени иницијаторц су друговп из Месне заједнице, којп ће сс п V будућс старатп да Деда Мраз увек на време стигне и обраду^е малишане. Добро бн било да деиа и из других села могу да внде ,Дравог" Деда Мраза. да се обрадују његовим поклонима н захвале му што их није заборавио. У.место да о .њему само читају. Дсда Мраз је праведан према свој деци света, па не бн требало ни једно село да заобиђе, А свс то не кошта много и лако је изводл>иво. Пише: М. Димитријевић Снимци: М. Илпћ Горс: Деда Мраз стиже чам цем; десно: Деда Мраз међу грађанима Доњег Видова на обалн Мораве и у селу; доле: Деда Мраз отпоздравља маси која га је дочекала на обали Мораве. Повеља и њени добитници (3) ГГише: Лзнл>ана СавиВ ЖИВОТА БОРБЕВИБ Љубитељи Градског аматерског позорп шта и све који случајно наврате у кућу богиње Талије снгурно ће сваке вечери срести чика Животу п добити од њега и потребно обавештење и људску реч. Tv он свакодневно долазп од како је 1963. године отишао у пензију, јер га за културно забавнп живот „ аматерску делатност вежу љубав п афиннтет нз младости. Живота Борђевић, пензионисани стакларскн радник, рођен је 1910. године у Параћинг у ралничкој породицн. Соција- \но порекло и матдоијалне могућности ролитеља, нису му дозвољавале да оствари својс младалачке жеље. Изучио је столарски занат н младост провео у радпонииама приватних занатлпја да би 1949. године постао радник Индустрије вуне них тканина ..Бранко Крсмановнп . После ослобођења, тачније од 1944. године актпвно се укључује v друштвено- -политички живот нашег града и за сво протекло вре.ме није ни једног тренутка попустно. Члан Комунистичке партије noli стао је 1945. године, и до данас се нијс ј поколебао не само у ставу већ и у спреI мности ла, п поред поодмаклих годпна п I болестн ради н бгде међу најактивнији.ма, | ■ Kis, спортска нлп кулгуриа акшна. Свој ||[! isajEehn доприпос. најсвссрлнијс xaaraibe ] и vcnexe п.мао је v раду Сннлнкалног всI ha где је био залужсп за култирно просI ветни рад, и својски сс залагао за резглI тате v °8<>i ‘'»ачпјној п запоставwnoj ! : области. Живота Борђевић прнхватно. је све задатке које mv је давала Партија и друге друштвено-политичке организаиије. Био је поверешш у Народном Одбору, председник гманске комнспје и акпгвпсга v Снндикату. Живота БорБевпћ са посебним пријагељством и узбуђењем прича о једном Aorabajv који је за њега најдражи V н>еговом 30-то голпшњем раду. На првпм избори.ма за Скупштину имао је чает, да у нме радннчке класе нашег града, потпише кандидатску листу на којој је друг Тнто предложен за прелселника Републнке. Трептај срца пред пзборном комнсијо.м v овом, за твега п осталс раднике нашега града великом часу, дуго га је нспу *. љавао срећом п задовол»ством. Поратне године. пуне нерешених пита« »>а и проблема нпсу плашиле ентузијасте п активисте којима ie п он прнпадао. Живота се сећа своје радости н његовпх другова када cv ударнлн камен темел>ац данашњег Спвдпк? лног већа и оротих стамбених зграда. Бреме у овом креггком човеку нијс избрисало сећање на првс чзборе п свс нелаће везаие за imix. II данас је Живота активан. Нема задатка који бп га уплапгио. Не.ма друштвеног посла у који не уносе себе. А такве л>уде треба поштовати и на љихов примср 'тказивати млађпма. МОМИР ЈЕЗДИН Момпра Јездића, пензионисаног просвстног радника п дугогодпшњег друштвено-политичког активистг, знају и млади и старн широм наше општине. Неки та знају када ie долазно да спроводи нзборе, дрх гп по успешно организованом курсу. неки no његовом интересоваљу да се v селу отворн чнтаоница, опремц позоршша п пршсаже програм. Добар број људп нз нашс општиие познајс га н по његовој л>убавн пре.ма старинама п жел>н да сс пронађени експонатп сачувају, конзервирају. и обезбеде, о чему сведо’-п< Збнрка v школп „Радоје Домановић” xoia је под заштитом државе и која некпм својп.м раритетима прпвлачи нашрефнiteH”ie ,\>v6nre.sc старина. У Параћпн јс дошао 1946. године и IV 19е>9. отитао у заслужену пензију, алн пе и v пасивиост. II данас ie актпван н нскрено ангажован v_ радг’ пнтересне Јзаједнпцс културе, Бнблиогеке. а посебно v раду Књпжевног к\уба „Мирко Баљевнћ”. Момпр ЈсздпК је роћеи у Умшј 1908. lo.ume. Учитељску uikoav ie завршпо v Скопл»у, a Bhuiv педагошку V Београду. Службовао је v Македонијп п Боснп. Прнпадао ie групн нзпрелних офпшгоа и са.ми.м 1н.м пзложен спеиијалном треггмаuv v заппП ч"нг1»«им ллгппича v Оснабпнkv, Нпрнбергу, Хамбелбургу. Мамерштар н |< 3.ч1|Гин’тгп\ код Бремепа. По повратку нз ове сурове школе Момир Језднћ својски присгупа послу за ко ји се школовао. Памте га бројне генерације, којн.ма ie он са пуно такта и топлпне предавао. по педагошком н полителг ско.м односу н разумеваље за младе и н»и« хове потребе п ироблеме. По потреби службе Јездић ie са. успехо.м испунио своје и људске и службеничке обавезе на paav v Народном oa6opv. Kao повереннк за просвету и културу учннио је много да се средс, стабилизују п no6oA>uiaiv vcAOBH v oBoi значајној дслатности. Био је и председник Среског савепа за просвету. Његова је заслуга што су се неки проблеми из културе решнли. Прва културно-уметничка друштва и њихови бројни успесп су и успеси овог скро.мног човека. Његов грођени осећај да шппи нејаке је најлепше уградпо у Друштво пријател>а депе, luiiu ie оснивзч. Исто тако и Одред извиђача и први његови успеси, су везани за рад Момира Јездићд. који ie 10 годииа бно његов председник. Ишшијатоо ie п активан стваралац програма и образложења за оснивање осмогодишњнх школа, еконо.мске школе. хемнјско-технолошке школе, дечјег забавишта, Ппонирског до.ма и Градског аматерског позоришта. У Основној школи . Радоје Домановић" •min ie мтектор постао 1953. голине и остао до 1954. постнгао ie ■ пзванредне резу.Латс. Његоза актпвносг п данас јс жива. >Ke.v>a mv ie да се v Паоађннг ocuvie Завичајни музеј, а Мала Света Гора дужппом Црнице заштитц од свирепог зуба времена. За свој рад одликован ie Орденом заслугс за napoi са сребрпом звезлом. НИКОЛА ПАВЛОВИН Чика Колу, кога сви л>уди који су како укључени у друштвено *пол1гп1чкм рад, познају по одговорностнма н спремко сти да се укључи у све акције, је једав од добигника јубпларне Повеље. Овај крепки старац давно нарушеног здравља, инвалидски пензионер ИВТ н један од најактивнпјпх становника села Ратара, имао ,је горко детињство сиромашног сеоског снрочета, слуге — чобанина, детета које са стрепњо.м очекује вести са фронта о оцу- -ратнику. Од 1903. године, када ie nobei?. он се мучно пробијао кроз живот. За њега'није било довољно љубави, хлеба п разумевања. Године младости су му протек ле у надничењу. Одмах по ослобођењу 1945. годнне чика Кола постаје члан Партије, актнвно се укључује у рад, и не престаје са деловањем до данас. Од рада у земљорадничкој задрузи, који је у оно време бпо врло напоpan, преко одговорних задужења у периоду откупа, рада у Жнто млину н другнх бројних обавеза, чика Кола се никада ннје ослободио јер није to ini желео. II \ангс јс живо укључен у све акције, па чак н онс које спроводн Савез социјалистичкс омладине. To може само човек који је искрено одан u којв без обала воли посао који радн. Њега у селу свп поштују. Његова реч је увек искрена, савет добронамеран разумевање потпуно. Од акција око свпх нзбора, преко ор ганнзовања сеоскнх прпредби. квиз ia^- мичења. забава и игранки. увођењем самодоириноса п инвестиција у сслу. до адагпаиије задружнот дома. п радз сеоскс читаонице, чнка Кола водп рачуна к до ма1н’нски сс олносп прсма све.му. Као председннк месне органнзациј^ ССРН Никола Павловић је много учннн«' па реалнзацији залатака којих ie у овом изборно.м перноду бпло на претек. Поже ailmo овом актнвисти, који упркос болео тн (инвалидски пензионер од 1953. године) и година, још рали много здравља н успеха у парелним залапнма.

ЈУБИЛЕЈ 30 ГОДИНА АФМ СРБИ1Е Овпх дана, тачније 28. ја цуара 1945. године ча Кола’ рчевом народном уннверзн тету V Бсограду одржан је Митпнг антифашистиктва, првн органнзовани скуп жс на коЈс cv сс раме уз оаме са Ар\’гови.ма на свошм „не јакпм” плећима, понеле свс папорс и. страхоте oKvnaunјс и народноослободилачке борбе. II као борци, и као позадпнскп радници, н као мајке н cvnpvre xepoia и ратника, курири, симпатизс рп илп позадински раднипп, оне cv доказалс своју спосо бност п одлучност да у oBini тешки.м данима истра ју н дају свој п¥ни доттои hoc борби за слободу. Тридесет годнна од ociniвања Антифашнстичкогфроита жена Србпје и 32 глдп дс од оснивања АнтиЊатпис тичке органпзације жена Југославнјс су повод да се н хпу, жене ко.је живп.мо п ра дихто v отпптпнп Параћнн, осврнемо на пређени пут н замнслимо пое\ залаичма који нас у овом периоду друпггвеног развоја очекују. Како развој нашег соција листичког самоипразног дру штва захтева свс компкетније личности спремне да са oATOBopHoinhv прихвате обавезе и задагке којг дпктигају друштвене потребе, осећамо се обавезним да каже.мо v којој су мери жене ангажованс у нашој сре динп. У општини Паоапнн живи око 26.000 жена, агго ттредставља 39 одсто укупног становнипггва. a то тоеба иматн v виду. Ол овог броја је v сталном ра дном одпосу, неколико хнљада жена, иа евнденпнјп Завода за запошл>аваље ie око 500, а на раду у иностранству више десетина же на. Остале cv домаћнце п мајке, такођс окупипане вр ,\оодговорни.м задатком: по днзањем младог нараштаја. Лознато ie да су жене по »казалс п доказалс у пизу примера да могу да се с под једнаким успехом бавс свим занпмањима. Исто тако све can с.мо чињснице да се женама у овој опигткни по свећује мало пажње. За многс одговопностп мн.мо радног места, за проблевене поћи крај детета, за бројне сате напорног посла v кућп после осмочасовног рада у организацији. жена не доСп ia ништа. Жене не тоаже да се овај рад новчано валоризује. Мало више пзжњс бар, било би довољна надокнала за све што свако дневно чине за нас. Оставп мо традиционални осмзмар товскп поклон који се доби ја но овај или опај начии, алн мало где од срца. Унесимо више разумевања и нашим жена.ма — дрхтапицама, супругама и мајкама цружимо већи број обдани шта, сервиса, ресторана дру штвене псхране. Заштиптмо их та.мо где можемо и пјш тујмо свс оно што чинс за нас. Није ли ова годишњнца вредна пажње и повод више да се замислимо над проблемима кош муче жеrv мајку, домаћицу, радниov, v години коју ie и YHECKO, прогласио међуна родном годином жене” Покушај.мо, бар! b. С. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН ДАНА ЛИСТ сОЦИJАЛИСТИЧКOГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН I ■ СА ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН И ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕНА У01ЕШДН СТДРТ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА • Y VTOPAK, 28 JAHYAPA 1975 ОДРЖАНА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН И ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕБА, HA КОЈОЈ CY РАЗМАТРАНА ПРВА ИСКУСТВА Y ФУНКЦИОНИСАЊУ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА • СЕД НИЦИ CY ПРИСУСТВОВАЛИ И ДРУГОВИ КОЛ> ШИРОКА, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКЕ КОН ФЕРЕНЦИЈЕ ССРН СРБИЈЕ, МИЛУТИН МИЛОШЕВИК, ПОТПРЕДСЕДНИК РК ССРНС, МИЛУТИН МИЛОСАВЛјЕВИН, ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА РК ССРНС И СЕЛИМИР МИЛОСАВЛјЕВИН, СЕКРЕТАР МЕБУОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН СВЕТОЗАРЕВО о ФОРМИРД. HO ЈЕ КООРДИНАЦИОНО ТЕАО ЗА ПРАНЕЊЕ И УСМЕРАВАЊЕ АКТИВНОСТИ ДЕЛЕГАЦИЈА И ДЕЛЕГАТА За ссдннцу је прнпремљена веома опсежна АНАЛИЗА О ПРВИМ ИСКУСТВИМА Y ФУНКЦИОНИСАЊУ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА Y ОПШТИНИ ПАРАБИН, а на самој седници уводно нзлагање Је поднео друг ЖИВОЈИН ТОМИК, потпред седшЈК Општннскс конференцпје ССРН, из чнјег излагања објављујемо шире кзводе. Y днскуспјн је учествовало внше дру. гова, углавном пзносећи примере из активности делегација и делегата у својој средини. О актуелним питањима делсгатског система говорио је и друг КОЛ> ШИРОКА, председннк РК ССРНС, чије излагање у целини бићс објављено у нареденом броју нашег лнста. Исто тако, у наредном броју лпста објавнће.мо it редиговани текст Закључка, који су на овој седницн усвојени. Друг Жнвојин Томнћ је на почетку свог излагања указао да се након спроведенпх избора за скупштине самоуправних интересних заједница указала потреба за раз.матрањем првих нскустава из делегатског спстема и за утврђнвањем задатака друштвено-политичких ор ганизација, пре свега Социјалистичког савеза и Синдиката, на овом плану. Онењујући прва искуства из рада Скупштине општине, рекао је: — Иако нисмо потпуно задовољни ОНИ.М што с.мо постпгЛ11 у ово.м кратком временском раздобљу од неколико месеци, морамо да кажемо да јс постигнут новн кваллтет у раду Скупштине општине и њених органа. Наиме, рад садашње Скугшггине општине је добио у ефпкасности и квалитету, у односу на рад Скупштине у прошлом сазиву. Y њеном раду све више долазе до израПРВИ РЕЗУЛТАТИ — ЗАДОВОЉАВАЈУНИ Говорећп о конкретним резултатима у функционисању делегација, истакао је: /— Нас могу да охбрабре и понесу резултати које су постигле делегације у великим Са седнице: присутни I организахџЈЈама удруженог jjai да, добар број делегација ма- ■ н>их организацнја удруженог рада, рад делегацнја развијс- [ них месних заједница, а посеб- ; но делегације Меснс заједни- । це града и њених делегацнја , друштвених делатности, које ( су обезбедиле перманентан рад и задовољавајућу актпвност на релацијц радна, односно животна средина — Скупшпша општине. Управо и тај рад има почетних слабости, али ie то све незнатно у односу на слабостп у ранијем скупштинском систему.- Када овако стро го одег.ујемо почетне кораке на •. хо MtuaiLy делсгатског снсжаја заузети ставови са седница делегација, а лична мишл>ен>а делсгата по крупнпјим питањи.ма скоро и да се не чуJYУказујући на масовну подрш ку раднпх л>уди п трађана, која ie дата променама у полптичком систему за време протеклих избора, наставио ie: — Обављени избори, са зане.марујућим броје.м ситнијих грешака, обавезују да се та* кав квалитет и однос задржи п у функционисању делегација и делегата, и обезбедп н>ихова кохезиона повезаност са изборном осново.м. Без те ор' ганске повезаности, суштина делегатског система се мења, а раднн л»уди и граБани лшиаeaiy се основног ппава да учествују у одлучивању ол основне организације удруженог ра* да и месне заједнице до Федсрације. те.ма, мора.мо да нмамо у виду непрекидни ланац са.моуправне повезаности у одлучивању. Сва половична решења, у крајњем смпслу тс, речи нису прихватл>ива са стаповишта ндејно-попрате уводпо нзлагтве литичке суштине делегатског система. Примера ради, не смемо се задоволнггн радо.м оне делегацнје која своје ставове нзграђује са.мо на делегацијн, без укључивања нзборне базе. Такав рад води у изолацију, односно отуђење ол самоуправне базе, радних љу дп и грађана, и делегација можс врло брзо да изгубп иоверсњс радннх л>ули и грађана, своје среддше. Или, разматрање на делегацији само оннх гштања која су непосредно везана за средину пз које ie делагација, а занемапивање свнх осталих питања. Управо, рад наших делегација карактерпшу ове две појаве: редовно заседање делегација без укл>учивања са.моуправне основе и нередовно заседање делегацм * ја. Отуда у анкети, коју смо спровели за ову прилнку, и до.минира податак од 4 одржа * не седнице у већинн делегација. Важно је да дслегације п делегати самокритички сагледају свој досадашњп рад н да у светлу ових задатака нађу себе у периоду који на.м предстојп. Јер, без олговориијег понашања делегата, председавајућих делегација, чланова делегација и осталих субјективни.х снага, почетне слабосп! неће бити отклоњење. Ол стране делегација добпли смо и мншљење, наставио је друг ТомиВ, шта треба да учине друштвено-политичке ор* ганизације, како би сс услови за рад делегација још внше побољшали. И Скупштнна општине и скупштине самоуправних интересних заједница имају своје одговорности према делегацијама и делегатима. Примедбу да се досадашњем раду делегата н делегација пп.јс придавала одговарајућа пажња од стране Социјалистичког савеза и Општинског синдикалног већа, не можемо ннчим оспорити. Иако је 1974. година била година са врло обимним, одговорним и сложеним задацнма, мислнм да с.мо бнли бол>е организовани и ефи каснијп v раду. да ie могло вп ше да сс уради, да се вншс помогне, пре свега, председавајућим делегација, прелседтшцима скгпштнна месних заједница, функцнонеотгма месних ооганизација ССРН ц подружшша Спндиката. Самозадовољство којим смо били понетн у погледу квалитета избопа л>уди v делегацијама. оставило је последице о којима морамо aboctpvko више да раз мшпљамо v нарелном периоду п да водимо конкретнг полиTU4KV акцију на њиховом отклзњању. М»»слимо да ће констпгинса- 'бс Коопдинатгноног одбопа за чпаћење н усмепаваше актнвчости делегашНе п делегата, 'пиштвено-полнтггчке делега- 'чтје, скчдтштггне самоуппавних •пггепесних заједница. Ckvtttu- 'ЧЈна општине п advtii само- 'ттоавнтт опганп добиттг лалеко ■»еће мопгћности за опганттзо- ■’лптптт прилаз v праћенд/ ак- •'»гвиосттг делегаттпја к лелегаva н за пружање конкретне (Наставак на 2. страни) Светозар Мијаиловић у Параћину Ових дана нашу Оашпшу је посетио друг Свегозар Мнјанловић, предгедник Репгбличке конференције Савеза социјаАистичке омладнне Србпје. Он се интересовао лктивност младпх на зпровођењу у ркнвот пе- \авно одржаннх penvo.uiјког п савезног конгоеса чладих. Исто тако, потпу чије ie инфорлшсан о из5орној актпвности у овој зрганпзацијиРеферендум до нраја У свим предузећима, која тре ба да се интегрншу до почетка апрнла, 27. јануара одржани су састанцп радничких савета, који су, разматрајућп про блем интеграције, донелп зак * л>учке да се реферслдуми одрже 27. фебруара. У „Пролетеру" he се једнно због теренских радника реферсндум одржап! дан касније,' 28. фебруара. Овај тер.мпн се још мора ускладити, што ће накнадно бпти решепо. Зборовп радних л>удн морају се одржати најкасније до 15 фебруара, а до тог времена сва ком радкику ће битп доставл»ен Елаборат о еконо.мској on равданости интеграције. На зборовп-ча радших л>уди још Гости, међу којима је био и друг Кол> Широка, пред почетак седнице diiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiKinniiii I нољ широна ! У ПОПОВЦУј = У току посете нашој огпптини председник Регтублич- | = ке конференције Социјалистичког савеза Кол> Широка и = = потпрсдседник Милутин Милошевпћ посетили су село По- = = повац и са представницима Скупштнне месне заједницс | = и друштвено-политичких организација водили двочасов- = = ни разговор. Са радо.м Месне заједнице и проблемнма се 5 н ла госте је упознао Радисав Стефановнћ, председник = = Скупштине месне заједнице, којп је истакао да је Попо- g н вац специфпчно иасел»е јер није ни сеоско ни гралско. V | = сенци фабричких димњака с једнс стране налазе се еко- | = но.мска дворпшта пољопрпвредних произвођача а с-дру Z i ге стране оранице. Од 476 до.маћинстава само су 6 чисто ? = пољопривредна a 190 су .мешовнта, чији члановн раде н 1 јр'ни у фабпиии ло\’ги на њнза.ма. Ол 1600 становника | i 580 су радннци Фабрике це.мента. Економску моћ селу да- = јс више (рабрика него пол>опривреда. С друге стране це- | | .ментна прашина представља великп пробле.м п невол>у = f за Поповац па су његови житељн посебно зашпересова- | = ни за заштиту животне средпне, и тражс да се у то.м | е цил»у предуз.му читне мере. = Y току разговора председник Кољ Широка пнтересо- = 1 вао сс за актизност организације Социјалистичког саве- б i за и осталих друштвено-политичких организација у се- = = лу, а посебно колико се комунисти запослени у фабри- = i ци укључују у рад друштвено-политичких организацпја 5 i у решавању задатака на развоју средине у којој живе. = = Прслседник месне организацнје Соција.лпстичког савсза ? = је пзнсо пскуства пз рада друштвено-полптнчкнх органп- § = зација Поповца и истакао да у свим акцијама н.мају зе- i 1 лику помоћ од већпне члапова Савеза ко.муниста који cv t = зап6с-\ени у фабрицп. i Републички руководиоцп Соиија.\истпчког савеза по- | = сетилн су затим Фабрнку цемента „Нови Поповац” где н i су такође водили разговбре са предстазницима друштве- = = но-политичких организација п руководиоцима фабрике. ч i Директор Топлица Недељковпћ упознао је гостс са на- = 1 пори.ма радног колектива да оствари производнс задат- = = ке и са перспективним планом развоја фабрике. Очеку- | = је се да ће у току ове годпне почети изградња нове фа- = i брике како бп се садашња произаодња од 800 хиљада = | тона цемента годишње повећала са милнон н шест сто- е = тина хнљада тона. Y наставку разговора председиик | = Кољ Широка се интересовао за функционисање органп- = | .?"U<je удруженог рала н делегатског система. У ФабриЕ цп це.мента, констатовано је у току разговора, реализо- = = вани су Уставни принципп али је још увек потребно вс- s = лико ангажовање Сазеза комунпста и Спндпката ла се ’ = i уставни пртшипн и суштннски примењују. | Д. Г, | aiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiixiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiniiiiiiiiiiimiHiniiiiiniiiiiiuiiitiitiiiiiitiiHtiiiutnir ОДРЖАНЕ СЕДНИЦЕ РАДНИЧКИХ СA BETA ГРАБЕВИНСКИХ ПРЕДУЗЕБЛ о интеграцији фебруара једном ће радницшма до детал»а све битп објашњено, после чета бп радницн добилк *потпу но јасну слику будуће организа цнје, н могли да се изјасне ца рсферендумнма за н»у. Ко.мисп је за спровођењс реферснлума прнхватилс cv сс послова к'о in прсдстоје. — Нема .чпкаквпх бојазнп. каже Миодраг СтојиљкошЛ, вршилац дужности днректора V „Пролетеру”. ннјелан ралтпс пс с.ме осгати бсз посла. To трс ба свако.ме да буде јасно. Ново .предузеће he још запошљавати раднике. а нчгкакр отпиштатп пх. Може само да се говоои h бпл->мм vcAOBirSia pa да т- до.\:’о Је. затпм. i M. Д.

CTPAHA 2 14 AAHA (Наставак ca 1. стране) Друг Томић је затпм указао иа задатке у везн са норматив- !пш регулисаљем неких пнтања.нз овс области. — Чињеница је.да је усаглаjuasaiae •нор.мативнкх аката OO.YP и месних заједшша са новим Уставима ц законима престало оиог тренутка када смо ооавили ттзборе. Некс срсдште п то нису учинплс. па cv мзбору спровелн пре.ма упутст * впма датп.м од стране друиггвено-полптпчких оргашгзашпа. НсдеФшпгсана тпггаља v поглсдг падлежноспг, обавсза делегација и дслегата према нзборној ба?п итд. негативно су сс одразнлс иа досадашњи1 рад дслетацпја и .делегата. Mhcaiv мо да у том п.равцу треба внuic да сс ангажују стручнс . службс органпзација удружс * ног рала и Скупшпше огпптпне. Досадашња пракса нам гочворн. ла је свака акцпја пмала успешан исход када ie оргатшзовано вођена од стране •отшпинских форулта. Тако треба стварц пос.матрати када је v тпггању нор.матпвно регулисатвс положаја н рада дслсгацпја п лелегата. МАТЕРШАЛЕ ЗА ДЕЛЕГАИИЈЕ ТРЕБА СОЛИДНИЈЕ ПРИПРЕМАТИ Материјали Скупштнне општине који се достаз.\>ају делегацијама радп заузимања ставова оцењени су од већинс делегација као задовољавајуЛи. Но, има примедбн на број материја.\а којн се достав.Ба делегацијама и краткоћу вре.мс на које сс оставл>а дслсганпјама да достављени матсрпјад размогре на делегацијама, зборовима радних људн птд. Мислјшо да напоре Председшгштва CO п органа Скупштннс отштинс у поглсду прилагођапан»а материјала потребама де легација треба ценити, јер нам је цознато да још увек инје па задовол»ава.јући начин рстпено питањс стручних кадроиа без којих дслегатски систс.м пс може да жнвн правим жнвотом. Али. псто тако. сматрамо да би требало уважптп она мншљеша која иду за tilm да се некц матернјалн дају у сЈсраћеним верзнјама, ла трсба на крају сваког материјала да сс мађс каратак резпме и предлог закључака илп мсра. Што се тнче броја материјала за делегакпјс п благовременог доставлнпва пстог прсдссдавајућпм дедсгација. сматрамо ла cv захтеви лелегаш1ја потпуно оппавданп. Овим сс прЛдоужуiCMO оннм позитивним мншлс1вима, која пду за тпм да дс лсгатски спстсм нс трпп скиаћенп п убозани поступак. Делсгатскц систем тоажн осмнш * >ен, планскп н цсловит ралСвака нмировизаиија наоушава његову снагт. а он губи у ритму п кохезијн. Нс залажемо сс сдучајно за шго више матгтцјала v свакој лслсгацп- ’ч. Рал v делсгашп” тоеба да бгдс колектнван. Колсктпван пад ппс'ставља н иавноправно v4P’iihe у оаспоавама по матепијалн.ма. даваљу нниип- ’ативг — загзп.мањг ставова. Тп 1<|”‘с оствап.ичцо ако сс нс OMorvh’r ла онч ovav „а воемс nnKrm *»v -veHii за тахач пад. На .»nvrni cToawtr. чтггатБС <'пп\ матр.пи1ала Koin cv v већинп CA'^aieBa глома^чч. ма гслнп * пама шп'р мопћс. Ocraie icднна моп-ћност да се обезбелс матеоптали за всћтпп’ члаиова делегацпја. ако ннјс моryhe за cue. ПРЕДСЕДАВАЈУБА ДЕЛЕГАПИЈА — ПРВИ МЕБУ ЈЕДНЛКИМА До сада питшбс удоге и одговорностп ирсдссдавајућег де легацијс нпсмо ни у јсдвом материјалу ширс разматралв, па можда п отуд долазс нски иеспоразуми и незадово.Бавајући рад делсгацпја. Сам тсрмцн председавајућп дслсгацијс нијс сасвим случајан. On извнрс из cvurrinie саме фупк * ције, која кратко зпалц првп међу јелпаким. To значи да прсдседавајући дслсгацијс нијс -пикаква „власт”, шпи је шеф делегацпјс. Оп јс оргапизатор и коордмнатор рада дслегацпјс, шго пстовремено нс значи да јс оп јелннп одговорац за рад дслсгапнје. али мора сс признати, треба да бу* дс најодговорнијп. Досадашп.а пракса нам говори да ic активна она делсгатпа која ic пзабоала добоог иредссдавајуНсг. Пошто he кроз neinro впше од два месеца бнти п.збор чових предссдавајућих делегацпја мпслнмо да сс код пзбора мооа noAirrif рачуна о досадашшем залагажу чланова дслегацпта у радг. Избор прсд седавајућпх дслсгашиа па годилу дана ис значи и њнхово остајање на тој функинјп толико. ако не ралс добро. ВЕЗА ИЗМЕБУ ДЕЛЕГАТА И САМОУПРАВНЕ ИЗБОРНЕ БАЗЕ МОРА ДА БУДЕ СТАЛНЛ Посебпо П11ТП1БС у овом скло ну јс актпвност дсдсгата одговарајућсг већа Скупштине опluiune плп самоуправне тпггсресне заједн1гце. Он треба ла јс функииопално везап за сво« iy дслегацнју. Код онпх делегата којп cv везанп н радно, обављањс фупкццјс дслегата јс дадско лакшс. iep је лакше да сс укључп у рал органа самоутгоав.уаЈва, рад друштвено- ’политичких организација птл. Њему јс лакшс да сс п у заузнмању става делсгацпјс лакшс укл>учи. Зато посебну паж1бу мовамо посветнти фупкinioiiSLYHO.M укључивању лелегата у рад изборне основе која дс шнра од његове делегације и органпзацпјс удруженог рада. Y предлогу мера покрснуто 1'с гштање конститупса!Ба копфсрештја долсгацнја као облика повезнватБа делегацпја на пптањпма од заједпичког ннтереса. Мислнмо да ће.мо овим самоуправнпм пнстнтутом рсшитн самб делнмично пптаљо функииописаља дслсramija ц радштх заједшша којс обављају функиију дсдегаШ1|а, ако не учинммо обавез шш делегатс да присусгвују седницама евих делсгација којс су га бкрале. Уколнхо делсгат нз објех-пганкх разлога Не може то да учинп, делегацкјо су дужнс да преко предссдавајуЦсг ilui зздуженог чла Рад делегаипја мора да бу дс сусрстан п окрснут папрсл. Пракса ic показала да делсгацЈпе чекају да пско пнтатбс дођс на днсвии рсд Скупштипс, па да гск онда дпскугујс о тбс.му. Обнчно је тала касно за некс шпре консултације н разматоања. Зато трсба ла се дслсгацпјс добро ynoaiiaiv са програмима пада скупштина н да сс благоврсмепо прнпремс за оно питатБС које јс од тпггспсса за радлс л>удс п грађапс, без обзппа nrro he сс то пптатве разматоати кроз цсколнко мссеии. Из овога произплазп још једап задатак, a го ie план рада свакс делегацијс, којп.м ћс сс утводнти лчнамнка рала дслсгаццје. Плано.м оада тоеба ла се предвпде п пека ппта’Ба која he делегацнта лл пок^ене v скуттштинама плп код дрбтих тела. а пзпажава иеппспелче пнтепвее ралнпх лл,’дп и rpabaiia гноје срсдннс. Плано.м рада тосба да сс поед * вилп п задужењс сваког члапа делсгашпс ла ггоодубљспо иоатн одвеБепо шггањс пз нскс областк. Бсз доброг плана и ооганизовапог рада лелсга’ нпјс, нема ни задовол>авајућих рсзултата. на делегапнје за одпоспо пптање уиознају дслегата са стл во.м делегашгјс. Мпсли.мо да је то пајкопкрегниЈи вид иорбе протпв отуђења чланова делсгацпје од делегата п делегата од изборнс основе. Всћина дедегациЈа јс дадо ПО311ТИВНО МНШЛ>С1БС о ЈШформисању делегација и раднпх .vvAii преко Општпнског листа „14 дана”. Лист ic и поред церсшеннх кадровскпх. финан’ спјских н других питања успео ла пратц рал Скупштпнс општпне п шених опгапа ц ла на тај цачнн OMorvhii да делегаиијс и радни љгдп буду ггоавовре.мспо н o6iei<niBHo ииформисанц о догађајпма у Комупн. Истиче сс проблем усменог пнформнсатБа од стране делсгата п Apynix субјеката у Комупп. И занста, нпсмо напустилн праксу окупљап>а радних л>улн и грађана око најважни’ их пптања ол животног шггсрсса за привредни п политички живот Општине. Зборовп радних л>уди па којпма је разматрана проблематика од зајел * ппчког шгтереса за друттвсно полкгнчку заједницу су per кост. Н>пх нс ннпшсрају орга« ни Скупшптс општкне, нс оргаиизуЈУ их делвгације а изглвда слабо мх практнхују и мсснс заједницс. Зато морамоозбиљно да се забрииемо над овом аномалијом. СКУПШТИНЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ДОБРО СТАРТОВААЕ Када говорнмо о функцко нисању дслегатског система у пас, пашу пажњу трсба да задржимо н на раду скупштнпа месних заједница н њихо * вих органа. Једна с.мо ол рстких општнна у СР Србији која zKiiBojini ToMiih јс скупштински СИСТС.М прЛМС’ нила Ji у месннм заједнииама. па јс 1г са тог аспекта захва.г но пратити тбјтхон рад н вршп ти упшај да он буде што квалитетнијн. Нема су.мњс да су мсснс заједницс од свог оспнвања до данас постцгле пзвап * рсднс рсзултате. С-лободно можемо да кажемо да ic наше село препорођено, а грал Y4,< иио врло кргпан корак у разрешењу некнх проблема комуналнс природе. За сада можемо битп потпупо задоволчпт рало.м скупштнпа месних зајсдница. Интерссовањс за рал ic лоста велпко. Информисаност о ироблемп.ма у мссноЈ зајсдиишт је задовољавајућа само ло Скупштинс, пако би морало ла ндс ло сваког грађанина. Активност осталих органа меспнх заједппца — самоуправнс котроле, савета потрошача, мпоовпог всћа it одбора за самозаштпту — нпјс задовол»авајућа. МИРКО ЈОВАНОВИБ: ОБАВЕЗА ДА ИНФОРМИШЕМО РАДНЕ ЛзУДЕ Мпрко Јоваиовић, из Срнскс фабрпкс стакла, јс говорно <• пскуствнма пз рада сво јс дслегашгјс. С.матра.мо да је за рад делсгацпја ц делегата, рекао јс он, најбитнија чвро га всза између дсдсгацијс и радшгх л»уди, измсђу делегата Ji делегација п прпирсма лслс гата за ссднпцс скупштпна. као п повратиа веза која се засипва углавном на ппфор.мнсап»у раднпх л^улп од одлучп пашу па седцпцама п уопште о раду па содницама скуишти па. Достав.ман»с матерпјала ца вре.ме ла се онп могу разради тн, помоп стручннх \>\ли ?а ра зјаши.аваљс појсдппнх пптања п.\п тачака днсвног рсда. сасlaB.vaihc матсрцЈала тако да ovac јасан, сажег и приступачан, адч да не (убп од својс комплстностц. To ic оно што he помоћп да дслсгације п де лсгати оправлају повереп/ско је нм јс изборо.м дато п да ра лс опако како сс од imix очекгјс. Y нашој радцој оргакизацпin TPVAiiMo сс да се прнближн мо спему оно.мс што сам нап пед рокао о паду делсгзццја. Прво смо нашп.м норматпвпи.м актпма ра.зрадилп пајбнт КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР ЗА ПРАКЕЊЕ М УСМЕРАВАЊЕ АКТИВНОСТИ ДЕЛЕГАЦИЈА М ДЕЛЕГАТА Оиштпнска конференција ССРН и Опшпгнско сннднкално већс на овој селницц лоне.\а Одлуку о коистнтуiicaiby Координационог одбора за праћен>с и усмераван»с- активности делегација и делсгата у Општинн Параhini. Одбор he п.мати следеће залаткс: — Прати псрманентно рад делегација н дслегата и 1БИХОВО повезиваЈБс са самоуправном осново.м (раднпм .\>удп.ма п граВани.ма); — УсклаВујс самоуправну и нормативну делатност Скупштннс општннс it скупштпна самоупразних интереснпх заједнииа; — Поврс.мсно пнфор.мишс извршне органе друштве' но-по.шгпчкпх органнзација, Скупшгину општнис и извршна тела самохчгравних шпереских заједнииа о прооделпБма у раду делегација и делегата и да евентуално дајс предлогс за успсшннју активност де.\егација и дслегата. — Да у зајсдшшп са пзвршннм органнма друштве 11О *полптнчких орпигизацнја, органнма Скупштнне општпне, Радничкил! уннверзитетом и друпгм самоуправним инстптушпама узме актнзно учешће на оспособљавању предссдавајућих делегаинја. делегата, ттрсдссдника скупштнна месних заједнниа н других самоуправннх структура за обавл>ан»е изборни.х функција. Коордннаииотп! одбор ће битп конституисан од прсдставника друштвено-полнтпчких организаштја, Скупштнне опшпгнс it скупшгина самортравних иитсресних зајо днцца. СЛОБОДАН ТАСИН: САСТАНАК ДЕЛЕГАПИЈЕ ПРЕТВОРЕН У ЗБОР ГРАБАНА Слободан Taciih,- председннк меснс органнзације ССРН Ра* шсвпца, јс говорно о раду дс легацнје јбсговс месне зајсдшпде, а затпм п о проблемима по.БОприврсде. Када сс ради о делегашпама и делегатнма, мени сс чшш да онп добијају оцене ca arc страпс. Прво, добијају оценс од масе, а друго, делвгатп до бијају оцену од делегацнје за паступе пред Скупштину пптп Time. Ми смо у селу спноћ одржали састанак делегашпе да разпађутемо овај .материјал за селииЕгу u могу да кажсм ла се rai саетанак делеглпијс гтоетворпо v ^боп. v плеилпну седницу. Затим ie тганео гптта w»a о koIwmr ie на тлм ckvttv бидо речи. са роеебним том на стаља и гтоблеме пољопривреднс пронзводн»е. Y дпскусији су 1‘ош учество вали п Грг\’Р Павловнћ, Станко Младеновић и Драган Вељковић, потпредссдник CO, чнје излаган>с објављујсмо у нарелном броју. На седници ic Apvr Кол> Шн рока, предссд|П1к Рспубличке конфсретпдије ССРН Србпјс, г° ворпо о aKTveAHHM пптаплмл дал>сг paaeoia делегатеког сп стсма U ахтивности полнтнчкпх onrainnaunin. Његовп и> лагање ћемо v иелиин обЈавп ти v напедном броју нашег М< ста. КонФепентппа ie закл^ила пад уева1алем предложених мепд за дал»ч пад, с тнм што тпеЛц AOTTvmrni ттп *$доадмц пз нетнм v aw4cvc4<4 ч« с*мо! ce't»rnn». One erRw^e * ћемо та коће.у vRAmni објавнти у на редном броју. Што се тиче заједничког air гажовања скупштина месних зајсдшша и извршних органа друштвено-политичкнх органнзацпја, опо јс веома разлпчи * то, тто зависп ол стспспа органпзованосТи .меснс заједнпцс Још увек HAta појава лпдерства и отуђења од радних л>уди п ссталих друштвено-полит11чКЈ1х органлзаиија. па чак и од организације Савеза комуииста. Најсвсжмји прн.мер пз Поточца указује на опасност која можс да прсрастс у проблем. Прсдседнпк Скугпипшс мсснс заједннис води акцију на осшгвању поссбнс залругс п ако су сс нзвршнп органи друштвепо-полппгчких организација Огпитине изјаснплн протпв сва ког разједтгњаваља гтрекомооавскнх села као сконо.мског подручја. Y тој акцнјп пије тражено од Соцнјалпстичког савеза. Меснс органчзаиије Саиеза комуниста п осталнх круштвено-полктичкпх организацтгја мншљетве да ли јс цеаисходно решење да сс, поред постојеће пол>опрнвредне организацпјс са седиштем у Рашевици, формира пова органцзација чији су кзгледи за успешно пословањс више него никаквп. Такав рад довео јс до тога да су снаге разједшБСпс а пољоприврсдни произвођачп доведсни у врло озбил,- iiv лнлему да дц да верују у ПОЛНПГКУ KO.iv волн Скупшгииа месне заједннцс. на чслу са председником, плн извршпим органима друштвсно-политнчких организација Огшјтппе. На крају, ЛОЗВОЛ1ГГС да кажем о задацп-ма логштвено-полнтнчких организашпа у фупкционисатБу дслегапија и делсгата, очтосно делегатског система. Новим гстатшма Сошп'алистички савез н С.апсз синлн * ката на челг са Савсзом комдниста јачају позшппс радног човска V OAAV4HBaw>v на сви.м нивотбмд доклс сс ппостцпе тбсгов вишак рааа. Лслегатсхч сигтем кога jnrnabyicмо ic гппавп јел« *пт пут ла naAinruva класа оствапк cboiv TicTonwv-w глогу — завршио јс друг Томнћ. нпјс слс.мснтс о лелсгацијамд и делегатнма. Затпм, поштује .мо io да пред содиицу Скупштннс општпнс сазива.мо делс гацпјс it раз.матра.мо магерпјалс за седшшу. До сада јс олржапо 8 ссдннца Скуиштине, а пашс делсгацнје су одр жале шест заједпичких сасга нака. Исто тако, два пута с.ма тражнли стручна лпца CO p;v дп детал»нијих тумачсња поједпннх тачака дпевног реда. 11рсл прма стојц још обавеза ла пнформншемо раднс л>удс о раду па седпниа.ма Скупштинс. што с.мо такође зацртали нашим иор.матпв1П1м актпма. О свему то.ме сарађивало сс са друштвено-политичкнм органлзацп.јама радне оргарн зашис. На зајсднпчком састанку де лсгаипја ра-гматралп смо и.ма терцјал којп ic прштрсм^сп за ову седнииу Социјалисгпчког савези и Сцпдиката и имамо извеснс предлоге којс сам ду жан овде ла нзнесс.м: — Сматра.мо ла пс трсба правнти сслекшпу Marcpniaaa и нзбацнвати деловс магспни ла кош се доставл>ају делсга uninMa. c.MaTPaivhn да то нијс битпо за појслпне лслегаип НИКОЛА ВИБИН HA НОВОЈ ДУЖНОСТИ Отпитинска конфереиjuija ССРН јс на овој сед ници тшФормнсана да |е ibcii председник, друг Ни кола Bnhiih, прс пар дапа нмснован за секрстара Међуопштинскс зајсдшшс за запошл»аван>с. Друг Вићић ће, понгто профссионално прелазн на нову дужност, функцнју прсдседника Конфе рснпчјс до краја манда« та обављати волоптерсхи. јс. Матернјал се ионако дос тавља само прсдседавајућим дслегацпја ц дедегапгма,' тс предлажемо да сс матерчјал доставља комплетац по дневпо.\т dcav. Интеоесовањс деле гација за свс тачкс днсвног рсда ic велико. али н.м нс треба замерити игго можда нешто втгитс пажњс поклонс оној ма тсопјп која сс тнчс дирсктпо 1БТГХ. Матетпа.М1 требхд да стижу на впе.мс п то најмање 8 дапа ппсл закативатђс седннце. што ic Пословииком Скхипптн пс о"»«тт|птс п гпзслвиђено. — Матсријал тисба ла будс сажет п pa3vv(.\»uBt Сд малнм пе^”мсп\( да бч бчп nnwrrvnaчнп’н чланозтгма дслегација. Ношто бпх још рекао о инфопмпсаностп са седнииа Скутитнне, Тачпо јс то да се пнфор.мпсањс спооводп преко листа ..14 ДАНА" п to ic доб ро. Међутпм, прсдлажемо, уко дико. будс Morvhc, да сс у ово.м лпсту штампа похмтстак о paav иа седницама Скупштннс; На тај пачин вишс би се п iiiiiDC остварило начсло шн (Ixjo.Miicaiiocrii оадних лули. о свемг ономс шт се дешава, о Mexiv сс (MAVMvie ца ссдннцама Скупштннс општине. БЛАГОТЕ НИКОЛИН: ЗА МИШЛзЕЊЕ УПИТАТИ РАДНИКА Благоје Николић, предссдник V подружниие ССРН гра да је најпрс истакао лепс рс Благојс Нпколиђ зултатс ко.јс смо v полтггпчкој активностп. посебпо у изборпМладеп Радуновиђ, ттредсед. шгк Скупштине Месне заједни це града, је говорио о рвду Скупштине M3 и првим исхус тви.ма које v раду има делегаиија рада. Он сс у основи није сложно са оценом ла ССРН ни ie пруд1о пуну помоћ делегаци. јама и дслсгатима, јер су првн рсзултатп на плану афирмацијс делсгатског система всзаии к за одговарајуНс ангажованл лруштвено-политичких организација. Сматра да inijc успос тав.А>сна доволло сфикасна всза између Скупштине Мссне за јсдпипе града, Скупштине опЦГТ1ГНС и других друштвених чи нплаца. Позитивно сс нзразио о првнм резудтатима активнос тп дслегације M3 града. С.матра да активност «е треба ценити само кроз бро.ј седнииа, већ ири томе мора да се води ра« чуна и о садржини тих седиииа. Синоћ ie, на гтример, на сед ншш лелегацијс, са пуно разу мевања и познавања ствари го ворио јсдан од њених чланова, иначе радник Српске фабрике стакла. Затим ic говорио о припиема Aia предстојсће седнице Скуттштане Месне заједницс, која Младен Радуновнћ бнтн посвећена досадаш1Бим радовн.ма на цзградњи ули ца. фекалне и кишнс каналмза mije, као 11 овогоднипБИМ радо вима на њима. Биће одржан нпз састанака, како бп сс чуо што шири круг л>ули. Најпре, седнпна извршнттх органа лру штвенополнптчких органнзаци ја града, а затим п плснарнн састанак фошгма градскнх ру* ководстава. Потом he сс одржатн зборови rpabaiia v синм рерннма, да о свему томс чгје мо п 1БИХОВО хпппљење, паеллоге и cyrecTiiic. Када de о мзтсртцалу за ову ссдницу.- ко\н ће бпти објавл>ен if v иа«вл”<1.м бооју листа >»14 ДАНА”. nhit h'tio на cc-Ainiuv CuvniUTinw Месне заједнццс да она ла начну реч, одпос”о ла \типди докумснтс о којпма јс реч. ма, 1ТОСГИГЛИ Затнм јс указао па извеснв слабостп у раду. Вп знате, паставпо јс оп. да смо се мн организовали иа ле мокпатскн начнн, али мснс нн тересује зашто оцо uno сс до говоримо, што утврдимо као закмчак. то не можемо одмах да спровсдсмо- Зато су сигурно одговорпс и разнс комиси * ic. којс сс изговарају на раз не начтпте, када сс закл»учвк пс спвоводи у дсло. Друго, рс као бих нешто п о пнформиса н»у. Мислпм да luiic довољно само да инфор.машце лоби|смо цреко срелстава чнфоомисака. већ треба да обратимо пажњу и на базу. Ја не мог; \а кажем да мн v iiaiuoi ormi тини нпсмо то лобоо ооганнзо валн. алп ia бих послложио да чашп новинаои олу v OOYP. у ^азу. И да тамо не rnrraiv пр* дипектопа за ово нли оно. чећ ла niiTaiv непоспелног про извоћача. ралника. а тек знла да rnrraiv дтт^ктооа ц -vwre nvKOBo \но»те. ла vnooebviy та ми”тл»ен»а. To бп бнло пра * во пнформисањс.

14 ДАНА СТРАНА СА СЕДНИЦЕ ОШИТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК Млади хоће у Партију ■ ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СК HA СВОЈОЈ СЕДНИЦИ ОД 30. JAHYAPA 1975. ГОДИНЕ, КОЈОЈ CY ПРИСУСТВОВААИ СЕКРЕТАРИ ООСК, РАЗМАТРААА ЈЕ АНААИЗУ ИДЕЈНОПОАИТИЧКОГ, ОРГАНИЗДЦНОНОГ И КАДРОВСКОГ ЈАЧАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК ОПШТИНЕ ПАРАКИН Y БОРБИ ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ САМОУПРАВНИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА ■ КОНФЕРЕНЦПЈА ЈЕ YCBOJHAA CTATYTAPHY ОДДУКУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК ОПШТИНЕ ПАРАНИН И ОДАУКУ О НАЧИНУ И ОБАИЦИМА ОРГАНИЗОВАЊА н ИЗААГАЊЕ О ПРВОМ ПИTAH>Y ПОДНЕО ЈЕ ПЕТКО АЕКОВИН, СЕКРЕ TAP КОМИТЕТА, А ОБРАЗАОЖЕ^Е ПО CTATYТАРНИМ ОДАУКАМА ДАО ЈЕ БРАНИСААВ КОКААз, ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ ЗА CTATYТАРНА ПИТАЊА ■ ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ КОМ ИТЕТА ИЗАБРАНИ CY ДЕСИМИР СТЛНКОВИК, РАДНИК ИВТ И ДОБРОСАВ РАКИБ, РАДНИК СТАНИЦЕ МИЛИЦИЈЕ. Пошто јс направио краћи осврт на проблеме у всзи са развојем СК у нашој општинн нрс Пнсма друга Тпта, друг Петко Локовић је наставио: „Ппс.мом друга Тита заустављене су негативне тенденцијс. Направљен је крупан заокрет у прилазу питању развоја организацијс СК. To најбоље илуструје број од 9'03 новопримљена члана СК, од чега је 485 радника, 91 пољопрпрведни пропзвођач, 626 омладинаца и 177 жена, те данас наша Органпзапнја броји близу 3.000 комуниста. V Фабриц цемента „Новн Поповац" у току 1974. годнне прп.мљено је 35 нових чланова за разлику од претходне годинс када јс прпм- ,Ћено 15 чланова. Структура новопрпмљених: 32 члана су раднпци, док је внше од 2/3 новопрнмљеннх до 35-тс годиме живота. Тнме у овој Организашли удру>кеног рада има укупно 212 чланова СК, пгго чинп скоро 20 одсто укупног броја запосленпх, тј. сваки пети запосленп члан јс СК. Српска фабрнка стакла има 402 члана СК: од тога је 304 радника, a 126 чланова јс ло 27 годнне живота. Од укупног броја чланова 33 члана су жене. После Ппсма примљено је 112 нових чланова, од тога всћнну чине радншш. Y ИВТ „Бранко Крсмановнћ" има 273 члаиа. Од тога је 20 радшпса, 74 женс. Y току 1974. годинс примљена су 24 нова члана, од чега 15 радника. У средњим школама 92 просветна радника образује п васпитава 2.042 ученика, од чега велики део чинн радничка омладнна. Од овога само су 35 просветних радника п 78 ученпка чланова СК. Y току 1974. годинс v чланство СК прнмљепа су 4 просветна радвика и 105 ученнка. У мањем броју органмзација у граду преовладавају пензнонери п домаћнце. Мало се чинп на омасовл>аван>у и подмлађивању, што се врло негативно одражава на укупну актнвност тих организацнја. Углавном за све огранке СК у граду, и неке организације на селу, као у Извору и Крежбинцу, изражен јепроблем окупљања чланова на састнаци.ма организације. To причињава озбиљне статугарне сметње у раду тих организацнја. Са пријемом пол>опривредних ппоизвођа- •ча< ниемо задовољни. Организације СК на се- 'Ау још су v добро] мери затворене, зачаурене и малобројне. V некима од п>их бројну превагу олносе остале стргктуре: службеници, радницп, занатлије, пснзионери, као на пример, у Поповпу п Дољој Мутницп. Мало ie млалих л»уди. Такве организаилјс садржајем свога рада нису привлачне за земл-орадИЗБОРИ Y СИНДИКАТУ Анализа досадашн»ег рада н ВЕЕЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, HA СВОЈОЈ СЕДННЦИ ОД 23. JAHYAPA 1975. ГОДИНЕ УТВРДИЛО ЈЕ ЗАДАТКЕ Y ВЕЗИ СА СПРОВОБЕЊЕМ ИЗБОРА Y ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА СИНДИКАТА, УСВОЈИЛО ПРЕДАОГ ПРАВИЛА О ОРГАНИЗОВАЊУ СИНДИКАТА II САВЕЗА СИНДИКАТА Y ОПШТИНИ, УТВРДИЛО КРИТЕРИJYME ЗА ИЗБОР СИНДИКАЛНИХ РУКОВОДСТАВА II ДОНЕЛО ОДЛУКУ О БРОЈУ И НА ЧИНУ ИЗБОРЛ: ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ, НАДЗОРНОГ ОДБОРА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ И ДЕЛЕГАТА ЗА VII СКУПШТИНУ САВЕЗд СИНДИКАТА ОПШТИНЕ И CTPYKOBHIIX СИНДИКАТА нике, а често су оптерећене и нездрави.м групашки.м односи.ма као у Рашевици, Трешњевици и Поточцу". МАРКСИСТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ЧЛАНСТВА Затим је говорио о марксистичко-идеолошком образовању комуписта н комунистичком васпитању чланства СК које чини основу идејне оријентације и гарант успешностн практичиог и жпвотворног деловања Марк * сове науке. Идеолошко политички рад у претходном периоду испољавао сс кроз три основна облнка: Школа самоуправл>ача, Вечерња политичка школа и Омладмиска нолитичка школа и и.мао је значајног успеха, али је био праћен п слабостима. Политичке школе радилесуупет села наше општине и имале су око 200 полазника. За Омладинску политичку школу владало је велико интересоваље меВу средњошкдлцима, а Школа самоуправљача радн у великим радним организацпјама н једно одељење у граду за мање радне колектнве. СПРОВОБЕЊЕ КОНГРЕСНИХ РЕЗОЛУЦИЈА И YCTABA „Копгресне резолуције п Устав, рекао је дал>о Петко Лековнћ, са разлпчитим успехом се спроводе у организацпјама СК: од сасвим задовољавајућег стања у једним до недотгустивог у др\тнм оргаипзаиијама. Код првих конгресни .материјал се npopabyje и конкретно примељује уз пуно ангажовање свих снага органпзације, а код других организација сс није отишло далеко. Мсђутим, у највеће.м делу организација СК реализацији когресних резолуција и начела Устава прилазп сс дово.\>но озбпљно и одговорно". И поред резултата који су евиденти у ра ду сеоских органпзаиија СК, њпховом активношћу не можемо бити задовољни. Дал^е идејно п кадровско јачање организацнје СК на селу, мора бнти наш трајнн задатак, ппе свега у масовнијем пријему у чланство СК земљорадника, жеча и о.младвне. истакао јс секпетап Аековић. Затим је говорпо о девијантним појавама у органпзацнјама СК и друштвено полптичком животу у неким селнма наше општинс, v Голгбовцу, Рашевици, Поточцу, као и у ФТМ „Пролетер", али ангажовањсм свнх напредни.х снага несагласности се морају прсвазићи. Чланови Општинске конференпије СК усвајају документе Посебно је карактеристнчно crane у ОО СК села Голубовца. Организацнја је бројно мала, са неповољном старосном структуром, зачаурена, бсз потребног утицаја на збивања своје срсдине. НиЈе успоставпла сарадњу са другим друштвенополнтичким организацијаr.ia села, а са организаинјо.м ССС села дошла је у отвореггу конфр"итацију. Такви односн резултпрали су озбиљни.м девпјантним поЈавама у друштвено-политичком животу села, што се впдпије нспољавало прч спровоВењу друштвено-политнчких акција. Постојећи нездрави односи побудпли су rpynv од 10 претежно младих л>удп да мимо ОО СК ипчн Општинско'« »'OMirreTV OK молбу за у члакство СК. По ^вом ’ итању одржаиа су adi састапка ОО СК у Гогубовцг, v ппис^стчу секпетаоа Комитета СК. ппелседника Ко?"^еренпјмс ССО ошчтине и неких чланова Опп-тгтт-^-.-пг "олигугчког актива. Кпитикоган 1е ОО СК ri н>еног секпетара, а мланство ГК гп?имл»вна cv 6 омладштауга. Mebirrmi, тпеба пећ:» да Је опакво стан»е »'а—''"гепнстично и у добром делу Бсталих ОО СК у селимп. KOHCTATAUWJE И ДАЛ>И ЗАДАЦИ Bpiuehn анализу реализације Оријентаиионог. програ.ма дошло се. по речнма лруга Лековнћа, до следеНпх резултата: о V основним организацграма СК кзвршен јс избор тс.ма које cv заједничке за све чланове СК. To cv прс свега теме везанс за развој и vaoiv СКЈ. друштвено самоуп^лвлза1бс, спшаље п расподслу дохотка и др. о Прп избору тема јавл>ају се разлпчите тешкоће. У организашџама са »еповољном старосном структуром нлп пеодговарајућолг структуро.м са становшпта средине у којој организација постоји (бројна над.моћ радника у организацијама на селу и слгтчно), тешко је извршити избор тсма које бн дале максгшалне резултате. У делу сеоских организација и огранцима СК у граду пма снебивања, па н бојазни да се прпхвати улога предавача. Ситуација се из.менила носле објашн.авања да предаваЈва не треба схватити на класччан ичин, већ впше као разговор на одређене те.ме. • Питање предавачког кадра за рад у основним органмзанијама мора се енергичније, ц^ловитије и трајније решавати. Може се то учинити проширење.м постојећег Огпптинског актива предавача, илп формирањем марксистичког центра као самосталне установе, формирањем марксистичког центра при Комитету СК, Раднпчком универзитету, или на Heun други начин. О Недостатак одговарајуће литературе озбидно смета реалпзапији Оријентапионог програма. Сматрамо добром акпију коју на ово.м плану води „Ко.мунист" и очекујемо да се на тај пачин снабдсмо потребпо.м литературом. 9 Наша локална штампа, по радним организацијама, и посебно лнст „14 дана", одваја све внше простора за папнсе на тему идеолошко-политичког рада. Замерено је и недоследном спровођењу приинипа демократског централмзма у неки.м организацијама СК. По овом питању узели су реч у дискусији секретари основннх организација СК Поточна, Трешњевице, Шалудовца н Драган Вел»ковић, председник Комисије за идеолошко полнтичко образовање. Конференција је затп.м у вези са дал>им радом одредила следеће задатке: ® Доследно cnpoBobcibo демократског иентралнз.ма свих чинилаца Организације СК (овдс посебно значајну улогу треба да оствари Политнчкп актив Оппттине); О Обезбедпти потрсбне услове (инстнтукионалне, кадровске н матернјалне) за реалнзацију поставденнх програ.мских задатака v области ндеолошко-по.мггичког рада и идејпог и акционог оспособл.аваља ОО СК; © ИзграЈјивати кадрове потребне Савезу ко.муписта и самохтравно.м друштву; © Борити се за всћп прнјем пових чланова СК. носсбно радника, ипдивидуалннх пољопрнвредних пронзвоБача и младих; © Трајније регулнсатн изворе потребних средстава за остварење активностн ОрганнзашЈЈе СК (преко ннтересних заједница н на друге начине). Конференција је зати.л гсвојнла Статутарну одлуку организације СК општине Параћин. За новс члановс комитета пзабрани су Деснмир Станковић, радник ИВТ „Бранко Крсмановић" н Добросав Ракпћ. радннк Станице милиције. С. Анћелковић Веће је констатовало да никада до сада нзбори у Синдикату нису спровођенп у тако повољно створеној атмосфери, и истовремено, у тако сложеном друштвено-економском тренлггку с обзнром да две протекле године карактерише изузетна активност на спровоВењу Устава, афирмацији делегатског система, на спровоћењу задатака утврђених на X хонгресу СКЈ и VII конгресу СК Србије итд. Недавно одржани VII конгрес Савеза синдиката Југославије и V конгрес Савеза синдиката Србије, кроз резолуције и акциони програм, конкретизовали су дал>е задатке синдиката. Ови задаци су поставлзени у складу са идејно-политичком акцијом Савеза комуниста н свих организован-их социјалистичких снага у борби за доследио спровођење у жпвбт одлука X конгреса СКЈ и ставова и задатака које је друг Тито поставпо у свом рсферату. Ради тога, одржавање редовних скупштииа и избори за нове члапове органа синдпката у осиовним организацијама и Огаштши, представл»ају сложен н одговоран задатак. чијс успешно извршавање захтева изузетве иапорс и врло конкретну акцију и организаiuije синдиката, и организацијс Савеза комунисга. Договорено је да Скупштинс ipeoa да .детал>но анализирају активност своје организације а посебно свог руководства (извршног и фабричког односио синдикалног одбора предузећа). Активност мора биги посматрана ире свега критички, односно мора бити посматрана кроз Пис.мо друга Тнта н Извршног бироа СКЈ. Али, при овоме не треба губити из вида да је Синдикат у протекло.м псриоду, по низу веома значајних шггања постигао крупне резултате, што такође заслужује да добије одговарајуће место у матсријалима за скупштииу. По мишљењу Bella, скуггштние треба да анализирају искључчво оно што представл>а актив!ххп осковне организацијс синдиката и степен реализацијс њених ставова и закључака, а нарочшо на питаљима: • развој самоуправних и друштвених одиоса, посебно непосредног. самоуправљаува н расподелс дохотка и личних доходака; © аигажоваЈве на стабилизацији, повећан>у продуктивностп рада и економичностп пословања, штедњи, на јачању радне днсциплине и др.; G активност и постигнутн резултатн на побољшању личног и друштвеног стандарда радника (изградња п расподела станова, посебно из фонда со.игдарности, друштвена исхрана, одмори, регреси, дечја и социјална зашпгга, снабдевање итд.); • активност и резултатп постигнутн на марксистнчком и идеолошко-политичком образовању (образовање за самоуправл>ан>е) п на подизаљу културног нивоа радника; • какви су резултатн поспггнутн на пол»у основног п стручног образовања; • Y неким организацијама посгојале су озбил>не нримедбе на запошл»ава1ве нових радника, јер се није водило рачуна о прноритету у запош/оавању. Значн, треба оценити реализацију самоуправног споразума о запошл>аван»у, • шта је учтвено на реалнзацији концепције општенародне олбранс; • делован>е и утицај на заштити са.моуправних права радника; • органнзационо п кадровско јачање основне организаиије п њеие друпггвено-политпчке улогс у радној органнзацнји; • сарад1Ба са осталнм друштвено-полнП1ЧКИМ организацијама п органнма самоуправл>ања; • почетком прошле годнлс отпочело јс функшкжисање дслегатског сисгема; његово досадашњс функциописаил представлл довољан период да сагледамо п оценимо активност. С обзиром да пред организацијом синдиката и дал>е стоје веома сложени и одговорни задаци, Већс се залаже да проградш рада основнс организације буду. конкретнп, и јасни и да садрже оно што је бнтно за дал>и развој радне организашгје и самоvnpaBHiix социјалистичких односа у јбој. Уколико ппогра.ми 6vav реалнији у толикој мсри he бити п оствапени. Њихово успешпо остварење обезбелићс даљу аЊттоматппу улоте синдиката v дал>е.м развор' м'»тпег лпгштва. М. Петровпћ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРЕДЛАГАЊЕ И ИЗБОР СИНДИКАЛНИХ РУКОВОДСТАВА Код предлагања могућнх кандидата за чланове руководстава основних организација спндиката и органе синднката н Савеза синдиката на нивоу општине, а посебно код њиховог нзбора, мора се иматн v виду друштвено-по.\итичка улога синдиката у садашњем и даљем развоју самоуправппх односа у нашем друштву. Кадровска политика у синдикату је заснована на револуционарном курсу Савеза комуниста Југославпје. па се мора тако н оствариватп. Ово практично значи да се питању кадрова у садашЈвнм нзборима мора посвегити нзузетна пажња и да се при то.мс има у впду и улога и класни карактер органнзације синдиката у наше.м полити * чко.м систему, прс свега у смислу далд: борбе за пуну демократизацију односа и за одлучујући утицај радника на формирање и спровоВење полнтике даљега развоја како сопственс основне организације удруженог рада, тако и развоја наше друштвено-политичке заједнице. За оствареље овакве полнтике,за јачање сопствене улоге и утицаја у остваривању полнтике зацртане у резолуцијама X конгреса СКЈ. и VII конгреса СК Србије и Vn конгреса Савеза синдиката Југославије и V конгргса Савеза синдиката Срби.је, за чланове руководства у синдикату, морамо предлагатн п изабрати способне кадрове, кадрове са одговарајућнм иде.јно-полнтичким квалптетима, другове и другарице који су већ проверени у својој друштвено-политичкој актпвности, који су самоуправно и класно оријентисани, ко.ји iiMajv исправне погледе у везп са националном равноправ ношћу народа и народностп. Најкраће речено, у руководства синдпката изабраћемо оне кадрове којн својпм провереним општпм понашањем то заслужују п гарантују остварпвањс актпвности на јачању улоге синдиката. Својом кадровском политиком, све основне организације синдиката су дужне ла у ово.м тренутку обезбеде, ла у руководства снндиката буду пзабрани искл>учнво они активпсти-члановп снндиката ко ји су при.мернп раднпцп, са.мосталнн п доследнн у сво.ме раду мпно поштени -к бескомпромпсни у односу на оствариван»е самоуправних права н ннтереса класе. који се боре протнв бнрократије н технократнје и свега онога што успорава развој само^травшгх односа. Свакако, посебпа пажња сс мора посветити кадрови.ма који he бнтн на челу основннх органпзацпја односно органа спндиката (председник н секретар). Упоредо са обезбеБпваљем полнтичкнх н осталих квалптета, мора сс обезбедити н структура пзабранпх органа која ће одговаоатп структгрп чланства. To значн да састав новог пгковолства мопа ла одражава квалнфикаииону п националну crpvKTvpv, и да истовпс.мепо бгде застгпл»ен oAronanaivlin 6noi омлалине и жена. Y сва синдикална руковолства. п.зизев руководстава у okbhov синдпката палнпка друштвенпх делатности, паднипи из непосредне произдомбс морају бити заступл»ени преко 50%. Да би се обезбелнла реализашпа познатнх ставова о калповскгн полнтчпи стојн обавеза да се на прелмзбопчим конференцијама евидентира већп бпој кандидата за чланове нчвпт’»чнх олбопа. ттоедузетних олбопа, Већа Савеза синликата општине, опгана ctpvkobhhx сннликата н др. о кошма ће се дпскгтовати п за њихов избор постнћи сагласност већпне чламства. Y cbcmv овоме треба ост»^г»”тч сарадн»у са организацијом СК у OOYP. Janvapa 1975. године

CTPAHA 4 14 ААНД ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ СА П0СЈ1ЕДЊЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ На седнпцама Скугпдтине општине: осмој — редовној заједннчкој седницн свих већа, трећој — одвојеној седници Већа удруженог рада, трећој — одвојеној седници Већа месних заједница и четвртој — одвојеној седниш< Друштвено-полнтичког већа, одржаним 29. јапуара 1975. годнне, разматрана су следећа питања: 1. Предлог Друштвеног договора о внсинн средстава за општедруштвене и заједничке потребе и нивоу оптерећења органнзација удруженог рада н грађана у 1975. години; 2. Предлог за пзмену и допуну Друштвеног договора о усклађпваљу политике опорезивања грађана; 3. Информација о исшггивању покрекла нмовине; 4. Интеграциона кретања у организацијама удруженог рада са посебним освртом на интегрисањс комунал« не прнвреде; 5. Разматрање предлога Самоуправног споразума о начнну образовања програмског савета и делокругу његовог рада; 6. Потврђивање Статута самоуправних ннтересннх заједница: становања. дечјс заштнте и соцнјалне запгпгге; • Порсд овога на Зајсдничкој седници разматрана су it пптања из имовинско-правних односа, пзбора, нменовања ц постављења, као и усаглашавање назнва заједннчког органа за унутрашње послове. На одвојсно.ј седниин Већа удруженог рада разматрана су ова гпггања: 1. РазматранЈе поедлога јединственог програма мера здравствене заштите стоке за 1975. годину на епмзоотолошком подручју Крагујеваи: 2. ИнЉормација о констптунсанд/ самоуправннх тгнтересних заједннца: 3. Одлука о занатским радњама самосталннх занатлија п о вршењч занатскнх услута на подручју Огпптине Параћин; 4. Давањс сагласпости на планове рада у неуређе ним шчмама Шумске секинје у Параћину; * 5. Упућивање препорукс у везп са куповнном обвезпнца Фсдерацпге. На одвојеној ссдшши Већа месних зајсдница разматрано ie само пнтање: Стање, проблеми н ттоедлозн мера за гнапређењс рада месннх заједшша п зборова ралпнх л»гдп п грађана. На одвојеној седнини Друштвено-политнчког већа. такођс је раз.матрано само 1‘едно пптање: Појаве васпмтне запуштеностп и малолетннчкс лелнквенцнје на тсрнTopirin Општине Параћин. Нека од овпх питања смо опширнијс обраднлн п доноспмо пх у овом броју. ИЗБОРИ Y CABE3Y БОРАЦА Жива изборна активност от ночела јс у месннм организаци јама Савеза удружења бораца јгародноослобод!1лачког рата. До сада су одржанн пзборн у двадесет н девет меснпх орга низација. а ло фсбруара биће обављени нзборм у још преосталнл! борачким оргаппзацнјама. Углавном cv то свечанс го дпшњс скугпитпне СУБНОР, на који.ма се разматра лосадашња актнвност, поставл»ају новн за ИЗВРШНИ ОДБОР ОГШГП1НСКЕ КОНФЕРЕНПИЈЕ ССРН ПАРАНИН РАСПИСУЈЕ Конкурс ЗА ПРИЈЕМ: 1. ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА ОПШТИНСКОГ ЛИСТА; 2. ТРИ НОВИНАРА; 3. НОВИНАРА — ФОТОРЕПОРТЕРА (приправнима) УСЛОВИ: 1. Висока стручна спрема; искуство на посдовима ннформисања; морално.пол1гп<чкп ква.\итетн. 2. Висока илп виша стручна спрема (факултет полнтичкнх наука; правни факултет; филозофскн факултет. филолошки факултет н више шкоде друштврног смера); морално-полтггпчкн квалитетн: радпо пскуство. 3. CpeAiba школска спрсма; познавање фото-технике; моралнополитнчкн квалнтети; да нијс бно у радном односу. Зашггерссовапи кандидатн треба да поднесу Изврш* чо.м одбору Општинске конфереиипје, ССРН Параћнп (Бранка КрсмановнНа 45) слелећс документе: прспис днпломс о завршсној школи: yeepeibc да нмсу кажњаванп; уверењс да ннсу под пстрагом тг огпинрну бнографнју. Канлидати за радно месго под бројем јсдан треба да поднесу и остала документа у складу са олредбама Закона о инфор.мпсажу. Рок за tiOAHouieibC прпјава са потребннм докумецтнма пзносп 15 дзна од лана објав.^иваил. даии н утврђују програлш пред стојећег деловања. На свнм пзборним скупшпр пама присуствовалп су делегати опшпснског одбора СУБНОРА, друштвено-полЈгпгчки радници. чданоЂп Савеза ом ла,мше и други. Поједина села су сс посебно нстакла у органпзовању свечаностн као што су: Поточац, Бошн>ане, Главица, Клачевица, Сикнрнца и Дре мовац. Оваквн купови треба да Делегати Скутшгпгне огшггине на последЈвој ссдинци разматрали су једно пита»ње које представља континунрану и перманентну бригу целог друштва, чије је потпуно и праbh.yho сагледавањс од веома велике важности за правнлно васпзггаЈБс буду1Шх градитеља ооцијалистичког друштва. На име, ради се о питању појава васпитнс запуцггеностн н малолетничкс деликвенш|јс на територијп Огшгпше Параћшг. Ова анализа је показала, да је могућа општа констатација да су поменуте појаве у опадању. Факторп ко.ји су довелп до тога многобројнп су. Опшпшски одбор Соцнјалистјгчког савеза у 1970. години покренуо је нницијатнву за све обухватније трепграње one .ipoбле.матике, којом прплнком је пзвршсна анализа појавс, у којој су учествовале све службе ко.је се бавс наведени.м проблемпма. Том прилико.м је п нстакнута потреба за формирањем Центра. Ова пхе.ја је остварена 1. јануара 1973. Само формирање Центра за дечју зангпггу н социјалнн рад омоryhiiAO је сиетематичан и свеобухватннјп рад са малолетнпцима. првенствспо са васгпггно заттуштеном деиом у вишс обНе91остојање стручне службе кочи посао S ОПШТИНСКЛ КОМИСША ЗА ИСПИТИВЛЊЕ ПОРЕКЛА ИМОВИНЕ ФОРМИРАНА АПРИЛА МЕСЕЦА 1974. ГОДИНЕ ПРИСТУПИАА ЈЕ ПОСЛУ ЗА КОЈИ ЈЕ ИЗАБРАНА СА СВОМ ОЗБИЛјНОШПУ и ОДГОВОРНОШПУ МеБутпм, на самом почетку свога рада Комиспја је нашн * ла иа проблем кош нс дозвол>ава да се озбпљнијс закорачп у ову веома осетљиву и деликат иу проблематтгку. Ради се о непостојању стручне службс ко ја по Закону треба да врши стручне н адмшшстративне послове овс Комисије. У то.м слш постаиу традиција, јер борци су идеолошкн носноци у образовању младих. Захва.\>ујући вово.м. Усгаву. Десетом конгресу СКЈ. в VTI контресу СКС, Савез удружс- лрс оформи стр\ *чна служба н>а бораца пароднорслободплач која јс псопходпа за рад Комп ког рата добнја праву улогу у сије. наше.м соцпјалпсппжом самоуправном друштву, због тога треба тесно сарађивати са встеранпма нашс револуцијс. Ж. Радсиковић Лепота не трпи онвире Пре нзвесног времена сру шена је ограда око Опшпгнског комитета СК, што смо пскорпстилн као тему за разговор са стручн>ацпма нз Завода за урбанизам. Зграда у којој се налази ОК СК саграђена је тридесетих година двадестог века у класичном стилу тог времена. Једна ie од ретких п нзванредно леггих зграда са паменом за становање у стилу виле у вс- .\икој баштп пуној зелецила. Према својој садашнхзј наменн зграда и.ма јавни карактер који би треоало адекватном обрадом терсна н нагласнтн. To he се у првом реду постићи демонтнрањем оградс п поплочавањем платоа пспред објсцта плочама ка.чсна са Гр' зе којс бп далс објекту обслежјс овог краја. Стара ограда је скинута a зелена површина прсма улнци Бранка Крс.мановића рекоиструисаће сс у дсндралошко.м погледу. Предвиђа сс п проширење тротоара све до граБевинскс линнје објекта са продужени.м пнзом дрвореда. Овај део тротоара предвпђен јс за паркирањс службених ко ла за потребс згралс чпјс се површине уређују. Дсо ограле пре.ма дворпшту бпвше основ * не школс и кеју уклоннћс сс тек по исел>с1Бу станара из помоћних зграда. Садашње дво рнштс he добптп функиију јавног зеленила. парка. Испред објекта на ивиии поплочаног платоа поставнће сс „жардпњере” „ нпски рефлекторц којп бн ноћу осветл>авалн зграду. Д. Анђелнћ ИЗ ЦЕНТРА ЗА ДЕЧЈУ 3AUITHTY И СОЦИЈААНИ РАД МАЛОЛЕТНИЧКА ДЕЛИКВЕНЦИЈА У ОПАДДЊУ лнка. Великн број деце нз соиијално угроженпх породица упућиван је на лстовањс гдс и.м јс пружена прилика за сти« цање самопоуздања п социјалног прилагођавања. Поред тога организована је друштвена исхрапа за децу из социјално угрожених породица преко кумгње Центра за дечју зашпггу и социјални рад. Уз to ie било могућс и сфикаснпје npahei&e васпитнс запуштености и малолстничбс деликвенцијс преко фоплшране сдужбе соцмјалнс заштитс прп овом Центру. На опадање деликвентног понашања сигурно је утицало н добро организова№с школоваи>а малолетника прп Школи за основно образоваЈве одраслих прн радшгчко.м универзитсгу. Исто тако, треба истаћн чцЈвеницу да cv последњих годислу је донет закључак да __ оформп стручна служба, па ie се са JICTJIM упознат ттредседник скутгштине из чега је као резултат донст закључак Извршног савета да сс расшгше кон курс за једног дипломнраног правника који би радио искл>у Ч1гво у npimpe-.мању послова за рад Компсије. Конкурснп поступак јс још у току. Поред тога Комисија је одржала састанак комс су прпсус твоваичи свп функштонери Chi- . штинс ПараћЈШ, па је на псгом Н(>политичке заЈедницс, Јавног дата.пуна подршка раду Коми тУжклаштва1 Јавнрг правобраcnie и захтеваио јс да сс.пгго • иилаштвву ,-органа управе, друштвено-политичкнх организаКако стручиа служба пијс форлшрана нн до дапас Ко.мисија је почела сама да врши преглсд приспслнх прпјава у место стручие службс, алм се го показало као нецелпсходно н веома споро јер се радн о 7 хпљада и 300 прнјава. Комисија доносн закл^учак о покретању поступка, peuieibe о одузимаљу имовине н закл>учак о обустави поступка, па би рад стручне службе бно неопходан нарочнто после доноше 1Ба закл>учка о покретању пос тупка који изазива одређоне правне последице. Поступак за нспитивање порекла пмовшче је хнтне природс, затн.м један JYBHAEJ ГРНДЕСЕТ ЕОДННА РАДА ПРАВОСУДННХ ОРГАНА Y 1975. години навршава се тридесет годнна од оснпвања ц рада редовних судова и јавних тужилаштва. Постоји јсдпнствено расположен>с свих правосудшгх органа који радс иа подручју пашс Општинс, да сс овај јубилеј на OAroBanaivhir’ пачин нрослави и обележи. Форлшрап је координацпони одбор за прославу ко.ји је допео п усвојпо програм просхавс. Овим програмом предвиБе * no ie да се у марту месецу овс годинс одр/кн зајсдшшка свечана седница радних заЈедница свих правосуднш; органа којп раде па подручју Опипине. На овој ссдшшл иоднеће се заједнички реферат о лазвоју овпх органа и љиховим садашњи.м и будући.м задацима п ур^п.ти награде заслужним правосудним радницима кош cv луже времс раднли V пгавосуђу. Послс одржаис свечане седнице одржаћс' сс другарски вече. Програмо.м прославе ie предвнђено да се организује изложба која бп приказала разво.ј правосудних органа пд љнховог осннвања до данас. Y Светозареву he сс одржати на основне ихколс на нашој територији имале видан утицај у превентивном раду на отклаЈвању васпитне запуистечоспЈ. Евидентан је и појачаи рад СУП-а, Тужилаштва н Општтгнског суда, који је допринео смањењу појава делнквентног понашања код малодетника. И поред чињенице да ie појава васгпггне запупггеностп и мало« летничке деликвенције у опадаљу, Јтак она ностојн и нредна је даље пажње. Искуство је показало да је п^жан свеобгхватнп приступ овој по!ави од страис свих оннх кош се бавс овом пробле.матпком. Зато ради успешног заједничког лсловаља требало би формнрати координационо тело на нпвоу општине Koie бп програ.чом обједнњавало и усмеравало рал на васпитној запуштености и .малолетничкој деликвенцији. трајан друштвено-политички за датак те је због тога нужно ла се по доношењу закл^учка о покретању поступка делује хит но, без одговарајуће сгручне службе то није могуће. Комисија јс до сада одржала 5 седница, алн на њима ни јс увек био прнсутан потпун број чланова. што такође представл»а један од проблема у бу дућем ралу Комисије. . . Да би се отклониле постојс ћс слабосги и Комисија почела иесметано да обавља поверени јој посао, ппелложила јс Скупштини, а нста је иа послс Aiboj ССДНИ1Ш усвојила следеће ЗАКЉУЧКЕ: 1. Да се ХИТНО оформи стручна служба Комнсије за исшпивање порекла имовннс у духу ранијих закључака комисије и Извршног савета Ску тшгтинс општпнс ПараНин. са ј(_ да g]f к 2. Да се пружи иуиа помоК заштптпло .здравле л»удп.->- од стране органа друштвеног надзора Скупштине друштвенија и њихових органа, организација удруженог рада, Мес них заједнлца, грађана и н»ихових удружен»а и то на тај начин, што ћс стављати предлог за покретањс поступка за нспнтивање порекла нмовине а да уз прсдлоге пруже потре бне податке и обавештења пре ма одређеним лиимма нашта их обавезују одредбе члана 3. Закона о пријављиванд' имови не и испитиван»у попекла имо випе, с тим да се овај закл»у * чак одмах достави поменутим субЈектима. 3. Да се на место чланова и заменика чланова Комисијс који не долазе на састанкс ко оптирају други чланови н »иховн заменнцн. С. Обрадовић свечана седннца савста радних јединнца свих правосудних органа са подручја Окружног суда у Светозареву, на којој ће се поднетп реферат о развоју ових органа и њиховим задацима уручити одликовања заслужннм правосудним радиишита. Прослава тридесетогодшпњи-. це рада редовннх судова и јавпих тужнлаштава искористиће се за анализирање и оцену рада и резултата рада прасосудних органа за протекли период, у којој мсри cv овп органп били органи нашег социјалисгичког самоуправног друштва, у којој мсри cv одговорнлп сво« јим задацнма п ceojoi улози у заштнтн социјалистичке зако ннтости, уставности и самоуп * равног поретка. Ове аналнзе и оцене биђе разматране на седншш Скупш« тине огшЈтине н на састашшма лрушгвоно-по.м1тичких срганк’ зацчја, а потом об.јав.^сне у нашсм лпсту „14 ДАНА". Рад Центра на плану пу-. појава био јс успешан, ц0 и поред тога он »ије у мотућ^ сти да обави све превснтавна и куративнс задатке па би трс. бало и дал>е јачати obv cav». б\\ Улога родитсља у васпита. Jby и далл остаје као примар. на и због тога је потоебно јачати јс, као и појачатн одговорност род1гтел>а. Посебно се оцењујс и и<тичс значај превентивнс акције друштва у сузбијанд' ових појааа, a пре свега омладмнских оошнизацнја. Школа као носилац васпитно образовног пооцеса и.ма значајну улогу а да би сс тај рад систсматски поиграчнрао Ji јсдинСтвсно усмепавао нужно је да у школама постојс стручни радшшп којн би сс бавили ово.м проблс.матнкоу, јср законскс могућшхпп доззол»авају. Ha Kpa.iv да напоменемо да је за овако деликатно - питане потребно ангажовање свих инстЈггутпа, јер јс очигледна н знатна материјална штета иоја TI3 тога прбистиче, нс рачун?- јући ону пајкрупнију, односно послсдице којс остају .иа младнм људима. С. Обрадовић ИЗ РАДА ОДЕЛјЕЊЛ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР ПРЕВЕНТИВА ПРОТИВ БЕСНИПА Беспило јс заразна болест која се јавља код свих животиња it л>улп. Иако са становишта сточароке производњс не.ча иеког нарочитог значаја, јер нс проузрокујс веће економске пттето сточарству, imax има прворазредни значај када је у питању заштита з.дравља људи. Обзнром да јс бескило нензлечпво прсвентиршве' беснила (заштитне мсре)-Код паПрс увођења обавезнрг пепл>ења riacii против бескила 1957. године наша републнкЈЈ јс била нн једнрм ол иовдз&^места v Европп' по бро iy <гоолслнх паса. стоке н лдгдч од овс опакс болести. Так^ ic'A' псриоду ол 1946. ло 1954. годннс VMDAO ОЛ беснидп 130 ,В¥ДИ V Сотшјалнстпчкој Републиии Сп бггји, а годтппњс ie о\ л>ева'° впшп стотнна сле 1957. нагло опада паса. стоке ч 19л2Х63. годшлт кпда пстс паса. По 6ooi ie бпла већа ^’■’"■»оопиа бе-чЧДлл лвсчпа. v Во’”.г"пчп ” па гжем г°- .xnv4iv o'^.v’An ie’. З-1 гс’’счст'’. 11 пасл. 3 мг»чке;.’аш nine сболео ч” icxan Мада од 1965. до 1972. ннјс било случајева беснида на подручју уже Србије, то не значн да опаоност од ове заразс ни- ,ie стално присутна. Наиме, за бележени су случајеви беснв * ла у СР Македонији и аутоном ним покрајинама, а прошле, 1974. било их је п на подручју уже Србије, па се стрга превентпвне мере Mopaiy V потпуиости стгооводити. У том шјХ ie у депембру тгоошле године на подручјч наше оппггине о бављено обавезно запгпгпк' петгљење паса ттпогив беснила. Ова мепа ie на1'важнч?а v етз бвпандг беснила. па зчбнинлва чињентха да 1едан 6ooi власника паса obv Meov неолтовор чо схвата. о-хкосчп' cw>ie ^сс не приводи на иепл,еч>е. СваKpvo v nnaKBT’M нећс изостати админвстватпвНО row-ење — ве-г^^мчарска ин сгтекпдпа ie ттшгч^Кчча ла ппотив несавеснтгх в'аснчха, лвжз 'дпа »тага. ппеТТОСТХи-гдх к паложч дд се с**ч. »"мч нпcv Ттп^тјгв б^ЧЧЛЗ. VHintrrn до 1,V,> Свакако да треба поменуги и отворено писадо vnyheuo Ло вачком друштву Паоаћин. пвс ма коме cv свп ловпи посебно vno3or>eiui на потребу да сво је псе обавезно приведу на »• пггитно непљење ттоотив бесшгла. обзноом да лбнховн псн најчешђе долазс v контакт са дни^ачЈг. код wnie се беснпло nainoe јавља. Можла т>с ћи и то да cv ловпп позвани. a tv тпеба vka>v4hth и с°* гпа ђане наше оптптиче. ла обпате пажњу на св^ко cvmh*ww> .ппнл шаж паса илч дин *»»чи. xv> н да цеп.^ече пг* тп*М лпжатк на латтч waix««H» * 30 дана Н**ОН irn сл V тп\с tv»’-wv\v ?. **мтит»лиг» ппнOZTHn '"ws inntrni. a после тога nacraie жсм^чч нмг тпггет. Владислав Мнлојеввћ

14 A AH A CTPAHA 5 Разговор пред интеграцију Једна богатнја кућа Живота Павловиђ, ВК зидар у „Градитељу”: — Ја сам овде скоро најсгаријн раднмк. Знам да једна оогата кућа бол>е радп и живп него четирп сиромашне. Томислав ЖивановнИ, зндаР у „Градитељу": Боље пословањс и упошлавање нове радне снаге oiaчаће предузећс, п биће избегиута нелојална конкуренција. Предраг Ружић, зидар у „Прогресу”; — Ја лично желим да имам већа лична примања, пошто v кући имам још два за рад неспособна члана поролгше. и да с$ омогући и превоз радника који станују на селу. Десимир Вукадиновић, ВК Фароар на грејању у „Пролете ру”: — Интеграција бн требала да успе. Тако ујсдињени имаћемо вишс повсрења код пивеститора. Изјаве забележио: М. Димитријевић За новине сликао: М. Илић ИЗ „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ" — ПАРАНИН ДВАДЕСЕТ МИЛИОНАЗА КВАЛИТЕТНИЈУ СТРУЈУ Основна организација удруженог рада „Електродистрибуција” v Праћину која послујс v саставу „Електродистрибупт ног предузећа „Електросрбија” нз Крал>ева, п овс годинс наставпће радовс на изградњп мроширењу’ и реконструкцији трафо станнца и внсоко напон скс и ниско напонскс слектро * мреже у граду и селима на подручју Општине. По обиму овогодншњп радовп биће дале ко већп него ранијих година, јер су планирана средства за инвестицпје четири пута већа од утрошених у прошлој години. О томс смо разоварали са директором Оснрвнс организаинје удруженог рада Добри цом Продановићем. Y 1974. годннн у нашој општини потрошено је седамдесет мнлиона н петстотина хп Д>ада киловат часова. Од тога домађвнства су утрошила 29 милнона киловат часова. Ове годпнс очекујемо, рекао јс До брица Продановић. повећање потрошње на 86 милиона кило ват часова, од тога у домаћинствнма око 33 милнона кнловат часова. Овако повећање рс зултат је прошпрења производ них капашггета у индустрнјп а у домаћинствима пораст сс очекује због увођења све ве her броја термичких п дргтпх апарата. Y прошлој години ннвеспгра ли смо око пет милиона динара, рачунајућн и учешћс месннх заједница, за проширењс и побољшање слектро мреже Овс годпне плашгоамо обимни је радове па he инвестиције бп ти четири nvra веће, односио износпће око 20 милиона дина ра. Поред осталог наставићемо каблнрање високонапонске н ИЗ ПЕКАРСКОГ ПРЕДУЗЕКА „ИЗВОР" Прошнрнћемо тржиште ¥( пекарско.м предузећу „Извор” свесни су чињенице да на тржишту могу да остану само велики * и јакп. Због тога је н покренуто питање интеграције са једним од већих колсктива: „Шумадија” Параћин, „Житомлин” Светозарево нли „Житопродукт' * Зрењанин. Коначну одлуку о шгтеграцији, радни људи „Извора”, донеће после ттрегледа завршштх рачуна поменутих организапија. Међутим, интеграиија Hir је и једлна преокупација „Извору”. Једно од важнијпх пита ња v овој години биће п проширивање тржишта. Капашггет нове пекаре дневно је 21.000 кг. хлеба. Тренутно не користи се пун капаци * тет маппгна, већ само једна трећина, На питање зашто сс не користи пун капавдггет, одговорио нам је Боривоје Тодоровнћ, секретар предузећа. — Само трећину капашггета користимо, јер том количином производа задовољавамо потребе нашег тржиппа. Када се градила нова пекара планиран је и пораст становниппва, тако да будућност чекамо спрс мни. Међутим, не чека се будућност да би се капацитети ма * шина више упослили. Тренутно се испитује мотућност про ширења већ' постојећег тржишта. Y току су преговорн са угоститељско-турист11чкш1 пре' дузећнма из Крушевца. Параћински хлеб се користи на целој територији општине, затнм у Александровцу, Брусу, Сталаћу, Варварину н Варваринском Бошњалу. Y „Извору” гро ЈГНвестиција одлази на осавремењавање про нзводње. За нову цистерну про пан-бутан гаса, који се корис ти за загревање пећи, уложсKOMYHAAHO ПРЕДУЗЕНЕ „СТАНДАРД" — ПОГОН „ЗЕЛЕНИЛО" — ОТВАРА ПРОДАВННЦУ ЦВЕЋА Код Дома здравља, а ПРОДАЈНУ ИЗЛОЖБУ Y XOAY САУЖБЕ ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА. Погон „Зеленило" продаје и саднице патуљастих воћака. нисконапонскс електро мрежс у дужинн око 20 километара као п конструкцију ниско напонске мреже v дужннн од ок« 35 кнлометара. Y граду планп рамо изграднд- шсст трафо ста ннца — две v Глождаку две у Врапчану, једну код Ветерн нарскс станицс и једну v Цен тру града. Милион динара ут рошићемо за набавку још јед ног специјалног камиона са on ремом за 6vmeiBc pvna, пре воз и постављање стубова, јед ног рово копача п радно опреmv за одржавање слектро мре же. II ове године наставићемо проширење н појачање елект ро мреже v се/ита <на подруч ју општине. Предвиђа се из градња још једнс трафо ^танв ие у селу Планп н реконструг ција ниско напонскс мреже v дужини од 8.5 километара. Y Трешњевиш! ће.мо граднтп још једну трафо станицу реконстру исаћемо 8 кило.метада електро мреже, а у Сињсм Bupv једав километар електро мрежс. Трг фо станииу радиће.мо у Свој нову, Мириловцу, а поред тогг v овим селтша реконструнса Немо такође н слсктро мрежу Y Клачевшш планирана је реконструкција слектро мреже a у Доњем Bhaobv пзвешће се завршни рачун. Ykuttho, за изграднлг Toacbo стачииа и рекоп струкцију електро мреже у поменутпм селЈгма, утрошићс се пет милиона и две стотине хил>ада дниара. Средства ћс|мо обсзбедити заједннчкп односно 50 одсто предузеће, a 50 посто .месне заједнице из самодоприноса. Сви овн радови н.чају за Ш1Л> да потрошачи v граду и селима имају сипгрније п квалитетније снабдеваље са електрично.м снергијом. Д. Г. но је 150.000 динара. Цистерна ће се монтират за десетак да на, а радове изводп МИН Ниш» Капахштет нове цистерне је 30 m3 гаса н поред већ постојеће од 10 m3, решиће се проблемп који настају периодичним нестанком пропан-бутан. Током прошле и ове године набављено је 6 нових камиона специјално рађених за превоз хлеба. — Такође предвиђамо да проширимо н асортиман производа, монтажу покретнпх продавница, киоска, х.\еба и пецива, али то остаје за будуће време, тј. када решимо *питање интеграције, изјавпо јс Боривоје Тодоровић, секретар предизећа. М. ИлнИ Опет о После вишемесечног ишчеки вања п нагађања Параћин ће ипак добитп цвећару. Где п када? — упитали с.мо другари цу Живадинку Јоксимовић, дп пломираног архитекту из Завода за урбанизам. Ево шта нам ,је одговорила: — Киоск са цвећем he бигн постављен на слободном простору испред пословно — стамбе не зграде Ламела. Чим греста не забрана о раскопавању ули ца у зимским меседима. наста виће се радови на изградњи канализацнје која he скупљатн воду са простора паркиралншта н одводцти је v реку. Тиме бп се решио п велики проблем бара, на који се опра вдано жале грађани. После то га уредиће се и преосталп део ИЗ ТИТОВОГ ФОНДА ДОДЕЛ>ЕНЕ прве СТИПЕНДИЈЕ Младл радншхп, студснти внсоких н Diniiiix школа п ученнцп средњих школа, којнма су додељене стипсндијс Тнговог фонда, потписали су vrocope о стипенднрању са Извршни.м одбором Тптовог фонда. Свечани скуп стппендиста из општина: Аранђсловац, Баточнпа, Деспотовац, Kiinh, Крагујсвац, Параћин, Рековац, Свнлајнац, Светозарево, Топола и Нуприја, на комс јс извршено потписнваље уговора, одржаи је v Крагујевцу 23. јапуара 1975. године. Свечаностп cv прн сусгвовалп подпреседник п сскоетар Извршног одбора Тптовог фонда Србије, председлицн општинских савета Тшовог фонда п већа Савеза спндпката општина, као и функционери општине Крагујеван. Са овог скупа спшендисп! су послалп телеграм другу Тнту v коме су се захвалнли па обезбсђењу могућностп за даљс школовање и обавезали се да he својил! успехом у току школовања, својом др\гшгвенс-политичком активношћу п ironмерним понашаљем на сваком местуг, оправдатп и зваље стипендистс Тптовог фонда. М. П. ОТП „АТЕКС“ 3OOYP „ИГСМАДИЈА" ПАРАНИН Још једна година успешно завршена Beh месец даиа смо у новој плату личштх доходака раднигоднни. Своде се рачунн за про ка, прошнрења продајног про теклу 1974. годпну. Ипак, ос- стора и упошљавања повнх, новни показатељп су познатн. младих кадрова. Значи: финансијски резултап је ту. За који дан бпћс готов Миша Дилштрнјевић и завршни рачун. Ycnex у прогеклој годннн 3OOYP-a „Шумадија” јс на за видном нивоу. Остварен је про.мет од 345.036.107 динара. To је за 27 одсто више него у претходној 1973. годннп Оства рени промет no OOYP a изгледа овако: OOYP Великопродаја н трапспорт 30.010.224 OOYP Прехрана на мало 145.423.061 OOYP Текстил на мало 23.246.660 OOYP Техничка роба на мало 69.929.674 OOYP РК „Шумадпја” 76.436.711 Фондовска средства па нивоу Заједнице, показују износ ггреко 10.000.000. динара. Но, оваквнм успехом сс не смемо задовољитп, речс пам директор Заједнпце Јован Маринковпћ. Ycaobii пословања v претходној години су бпли веома теппш. Алп и година у ко joi смо, доноси н«м нове и ioui веће проблеме. Трошковн пословања непрекидно расту. Раз- .\ика у цени, због раста цена пропзвода II коришћења апсолутне марже, у сталном је опадању. Па нпак „Шу.мадија” захвал>ујући брзом расту про.мета пз годпне у годину издваја све већа средства за фондове. Она ће у 1975. години према пос тављеном финансијском плану а на бази планираног промета од 380.000.000 дпнара изно сити преко 11.100.000. динара. Сигурно је да he остварење овако постављеног плана омогућиги да у овој’ годинп дођс до повећања средстава за ис* цвећари простора, до порушенпх зграда. Киосци који се сада на^газе нспред Ламеле, биће померенп крај зидова старих кућа, п ме ђу њима заузеће место прода * вница цвећа. Међутим, tv he сигурно искрснути проблем. (ер постојећп киоск, који се нала зп испред Дома здравља, не под\еже никаквпм естетским и технпчким приншшп.ма. Пре д\ожил!и смо „Стандарду” да га прода н да наручи нов који бп својнм лепнм пзгледомико рисном наменом употпунио овај део града. • Пошто већ разговарамо о уређпвању града, да лџ бн нам другарицс Јокснмовпћ реклп запгго се раскопавају зеленс површине на кеју, јер смо чу ли многе, на баш похвалне, при медбе грађана? — Простор се раскопава зато што се изграђује фекална канализацпја која ће скуп\>ати пзливе пз свих стамбенпх зграда на кеју п одводитп нх до за 1еднпчког излива, код ултше Боре Петровпћа. Када радовп буду завршенп почеће уређива ње целог тог дела обале. Планирано је да се ту нзградн право дечје пгра.ншгге са кла цкалицама, л>ул>ашка.ма, базенчићима са песком клупама и друго. А да бн се простор још шппс оплеменпо акадамскп вајар Слободан Стојановић, предложио је да се ту поставе н разне скулптуре параћинских уметнпка. Према томе раскопава се, да би се бол>е направило. Надамо се тај план неће остатп само план. Д. Лнђелпђ СВЕЧАНОСТ Y „JYrOIIETPOAY" Недавно су радницп „Југопетрода" — Београд, Основна организаиија удруженог рада Параћин, оргаиизовалп скромну свечаност у мотелу „Параћин" на ауто-пугу. Свечаност јс организована поводом предаје поклона гвојим радницима за десетогодиипвн и двадесетогодншњн раднн стаж проводен у ово.м малом али вредно.м колекпшу. Свечаностп је присуствовао већп број запосле нпх радника ове Основне организације удруженог рада a no првп пут бпвши чланови „Југопетрола" којп су сада уживаоци старосних пензија. Том прилико.м краћи говор одржао је и предао поклоне друг Милан Марипковић, управник ове OOYP. За верност колективу у току Аесетогодишњег рада, радници су примпли поклон часовнике марке „Кортеберт" а за двадесетогодишњи златнс часовнике марке „Лонжин", док су пензионисаним члановима радног колектива предате новчане награде у изпосу од по 1.000 динара. Прилико.м закуске која је прнређења то.м приликом евоцнране су успомене на рад и услове под којима су радиле старпје генерације у односу на млађе. Ат.мосфера је била другарска и то.м прнлнком било је речи да се и убудуће органпзују оваквп сусретп. С. Узелац ЈУР КРУШЕВАЧКЕ „ЈАСТРЕ" ПАРАПИН Могућност lows заие Мало је познато широј iasности да већ четири годпне у Параћину у улицп Бранка Кр’ смановића бр. 62 послује Јединица удруженог рада дечја три котажа у оквпру Трговинског предузећа „Крутевац — Промет", Основна организација удруженог рада за производњу „Јастра" пз Крушевца. Ових дана смо их посетилп и разговарали са шефом Једпмице удруженог рада, друго.м Милисавом Матићем, који нам јс на наша многобројна питања о раду ове JYP рекао следеће: — Параћин са својом околпном је познато подручје где се већп број л>удн бавп домаћом радпношћу па према гоме и штрикањем. Та чињеница је навела ондашњс Трговинско предузеће које се бави и произ водњо.м „Равниште" нз Крушев ца, да у феоруару месецу 1971. годпнс оснује свој производни погон: у Параћпну за рад на „спц", па јс садашњи шеф ове радне јединице добио задатак да разради овај погоп. Почело се скромно са двадесет радника п планом производње од 110 милиона старпх дпнара, као п два службеника запослена на неодређено вре.ме. ГОСТИ ИЗ СССР-а Y . ПАРАБИНУ Токо.м наредне туристнчкс сезоне Пара!1ин Г.е битп домаћш! групама Сов.јетског Савеза. Како нас је обавестио Добрн * воје МилошевиВ, шеф ту рнст бироа „Грза”, у са радњи са Омладпнско.м турнстичком агеншпом нз Новог Сада удомпће преко 1.000 совјетскпх ту риста. Y оквнру турпстичког програма, обпћнће Ресавску пећпну', Манастир Manacniv, Раванп цу п Сисевац. Свн совјеTCKii турнстп бпће омешtchii v новоадаптнраном хотелу „Славпја”. Сада Јединица удруженог ра да inia око 120 радиика на „спц" као и 7 службеника. Про изводи се искл»учиво дечја трикотажа за новорођене бебе па до узраста до 16 година. Јединица удруженог рада даје својим радницима на „сиц" односно кооперантима сировиму, своје моделе као и остали помоћни материјал. Данас кооперанти могу да зараде око 1500 дииара. Плаћа нм се по јединици производа а пре.ма ценовнику радова којн утврђује Савег произвођача. а потврћује РадШ1ЧКМ савет. Кооперанти оддосно радници на „сиц" су са гериторија општина Параћин, Нуприја н Ражањ. Јединица удруженог рада пос.\ује више него добро, тако је за 1974. годину план пропзводње био 4.900.000 динара, а остварено је вшпе односно 5.260.000 дпнара. За 1975. планирана јс производња у вредностп од 6.000.000 динара. Органи управл>ан>а ове основне организације удруженог рада су одлучили да у 1975. приме 50 радника на „сиц“ у стални радпи однос или на неодређено вре.ме — а такође и на издвојеним радним местима са свнм правима из радног односа. који he радптн код својих кућа на својим основним средствчма — штрикаћим машинама. Такођс у овој годинп треба да се подигне монтажна зграда за магацински простор. а у којој he бити и канцеларије за службснике. Ова Јединииа удруженог рада нма делегирана 2 члана у Раднички савет OOYP п 1 члана у Раднички савет на нивоу Радне организаш-iie „Крушевац" — Про.мет“ пз Крушевца. На крају разговора предусретљивп шеф, Матић нам рече н ово: — Да ко год желн да повећа своје прнходс, а пма своју штрикаћу машину н зна да ради на љој, може да склопн са предузећем уговор о пропзводњп на „сиц“ п моћп ће да солидно зарадп. С. Узслац

CTPAHA 6 1* ДАНЛ Као што је познато граћани града Параћина, свссни својих самоодрицаља, изјаснили су сс за увођсњс месног салгодоприноса за лзградњу л модернизацију улица у храду. На основу нзјава грађана заведен је поменутп самодопршгсх?. Завоћенлм самодоприноса усвојсн јс и Програм нзградњс и модсрнлзацнјо улица из OB1LK средстава. Усвојстш програмом предвиђена је лзграднл у периоду 1972—1976. год.: — саврсменог кбловоза од асфалта дебллнс 7 см. са мвичњацв.ма у дужини од 10,2 км. у 20 улица, — колбпоза дољсг .строја — тампон од шл»у!гка са ивлчолцнма у дужшш од 24 км. у 79 улица, — мх>дср!И1зацлја постојсћсг коловоза асфалтном масом у дужини од 3,4 км. у 5 улнца, — поправка постојсћсг коловоза у дужи * tin од 12,3 км. у 27 улица, — отварањс раннјс нассљених 27 улица. Програмом јс укупно предвиВена изградiba, модсрннзацнја п поправка 135 улица, чија дужипа изпоси 50 к.м. а вредност радова 22.000.000 динара. Мсђутим, Програмом изградњс коловоза Huje усклађсна изградља кишнс канализацнјс тј. нијс блла прсдвиђсна п њсна изградл>а. И поред тога што сс знало да јс изгралл>а кишнЈ канализацијс обавезва пре колоноза, план јс усвојен са разлога финансмјске природс лошто јс за канализацпју бнло потрсбно обезбсдигги знатна средсгва а љвховлх извора v то врс.мс ннје било. ОдвоБење атмосфсрскс водс било јс предвиђено као јсдлно .могућс pcuicibc понлрујућих бунара. На са.мом лочстку лзградњс асфадтпог''коловоза показало сс да ово привре.мено решсibc нијс добро, а салш бунарп нису у могућностн да лрл.мс већу кодичину водс. Поред тога изградња кодовоза од шљунка са лвлчљали.ма шгјс сс у иракси локазало као неко трајно рсшење. Поссбал пробдсм код изградње оваквог кодовоза поставидо се питање одвоБсјбс п-овршинскс воде. Код овог кодсвоза није блло могућс рсшсњс понирујућлх бунара. Суочсл с овгш сдожснјш проблсми.ма одмах ла почетку рсаллзашгје Програ.ма, Опсративнп одбор за лзграмву улица, јс предузсо одговарајућс мсрс, те са истл.м упознао Савст Меснс зајсднлцс и Скупшпшу огпптвне Параћлв у цлљу проналажсља рсшсња за флнаислраљс изградљс кпшнс калаллзацлјс. Коначно краје.м 1972. годлис пронађсиа јс конструкцлја лзвора прлхода за фпланснрајбс хлшнс л фскадлс калалнзаллјс као и слсге.ма за прсчишћавагБс отпаднлх вода. Прсдседнлштво СО-с Параћлн, Одбор за канализацлју п Опсративнл одбор за изградiby уд1ша v 1раду, сачиннли су зајсднички лредлог СО-с која га јс усвојила, да сс порез ла промст цсмелта по увсћаној стопл уступл наменскп Фопду за урсђивањс граБсвинског Ред. бр. Врсга прнхода Прснета срсдства Износ по годинама у 000 длнара 1973. 1974. 1975. 1976. Укулно 1. Меснл самодопринос 4.800 4.800 5.700 6.500 7.500 29300 2. Порсз па про.мсг — 4.500 4.500 4.500 4.500 18.000 3. Допрпнос за кор. грађ. зсмл»пшта — 2,000 2.500 2.000 2.000 8.500 4. Путни фонд 700 1.000 1.000 1.000 3.700 5. Кредлт — 3.000 — — — 3.000 6. Срсдства буџста — 1.300 —. — — 1.300 7. Остада срсдства — — —- — — — У к у п н о: 4.800 16.300 13.700 14.000 15.000 63.000 Обезбеђењсм лзвора средстава за лзградл»у канадизацијс, лужио сс на.метнула потрсба за лз.мону л допуну Програма it Пдана динамикс изградњс улипа, којл су усвојслл нриллко.ч завођсња мсслог самодоприноса. Ово са раздога шго јс лзградња коловоза морала да прсгходи изградњи каналпзаиијс како бл нормално вода била одведсна. МеБутим, како каналнзација атмосферскс водс v Параћину и.ма 5 сливова то јс било 1гужно прилагодити изгралњу коловоза пре.ма слнвовима. Прошлрсни Савсг Мсоне заједницс почстко.м 1973. годннс усвојио јс лзмси»сн и допуљен Програм. Измсп>с1лј.м и допуљсшш Програмом прсдвлћсла јс изградња порсд коловоза од асфалта у дужини од 34 км. п изгради-а кишнс каналнзацнјс у дужини од 24,7 км. Одустало сс од изградње коловоза од шљупка са ивичњацпма и коловоза бсз прстходлс нзградил кпшнс каналлзацијс. И пз- .мењеннм л допуњеним Програмо.м предвлђсла јс модерпизација коловоза у дужинл од 3,5 к.м. Измсљсшш п допуљсплм Програмом обухваћена јс мзградња л модернизација кодовоза у 104 удица, а канализација у 50 улица. Пројсктом каналлзацлјс у 50% уллца прсдвпђсно јс ловршннско одвођсње водс. Порсд лзград1Бс кодовоза л кишнс капализацнјс новоусвојеним Програмом прсдвиI. КИШНА КАНАЛИЗАЦИЈА Ред. Метра дужних Вредност до сада бр. Назив улица Планнр. ИзграВено нсплаћених радова 1 2 3 4 5 1. 29. ловембра 890 956 531.278,37 2. Нпшка 750 754 541.12634 3. 27. март 900 688 285.724,14 4. М. Пијадс 450 — 5. Борс Пстровлћа 520 591 670.17926 6. Маршала Тнта 550 237 250.534,29 7. Пролстерска 200 160 101.890,69 8. Љубл>алска 235 233 184.89328 Цара Душана 611 374.762,73 10. Милоја Јоцића 180 433 295.048,74 11. Мајора Марка 230 249 257.302,10 12. Бранка Крсмановића 120 — ЈЗ. Максима Горког 120 106 42.636,88 14. Тссдина 450 443 352.49133 15. Ивана Горала Ковачнћа 425 202 95.119,61 16 Војводе Путника 475 469 237.09333 17. Аваласка 540 334 538.745,72 18. Дурмлторска — 312 355.016,45 19. Мирослава Јоцића 300 225 415325,81 20. Церска 70 29399,86 21 Гложлачкл Венап — 316 186354,26 22. Тодора од Сталаћа 193 178.859,20 У купно: 8243 7.551 5.923.982.79 о току изградње удица, кишне и фекадне канадизације у граду и утрошку месног самодоприноса и других средстава у периоду 1972—1975. године СКУПШТИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА ПАРАИИНЛ HE ОВИХ ДАНА РАЗМАТРАТИ ОВАЈ ИЗВЕШТЛЈ И ПРЕДЛОГ ПОТРЕБНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ИЗГРАДН»У УЛИЦА. ФЕКАЛНЕ И КИШНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ. ОВИХ ДАНА ВЕН СУ ОДРЖАНИ САСТАНЦИ ИЗВРШНИХ ОРГЛНА ДРУ1ПТВЕНО.ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, КАО И САБОР СВИХ ГРАДСКИХ РУКОВОДСТАВА О ИСТИМ ПИТАЊИМА. ГРЛБАНИ HE НА ЗБОРОВИМА ГРАБАНА, КОЈИ HE БИТН ОДРЖАНИ 6. И 7. ФЕБРУАРА ПО СВИМ РЕОНИМА ТАКОБЕ MORII ДА СТАВЕ ОДГОВАРЛЈУНЕ ПРИМЕДБЕ HA ОВЕ ДОКУМЕНТЕ. Y ТОМ ЦИЛ>У И ОБЈАВЉУЈЕМО ШИРЕ ИЗВОДЕ ИЗ ОВИХ МАТЕРИЈАЛЛ. зсмљншта и мзградњу комуналних објската v граду Параћину, за нзградњу канализацијс. Управни одбор поменутог фонда при.хватло је прсдлог да свакс годннс пз срсдстава доприноса за коришћењс градског земљишта пздваја средства за изградњу канализацијс. Општннски путнп фонд rrpiLMiio јс обавезу да део средстава од таксс за регистрацију моторних возила издвојп наменскп за изграл- »>у комуналних објеката у граду. Издвојсна средства од наведепс таксс износе 700.000 до 1.000.000 дннара годшшбс. Поред тога учип>ен је нредлог да сс лсплта могућност код пословннх банака коришћсљс кредпта за лзградљу ко.муналнлх објската од стране Меспе заједнице а уз гаранцију Општинс. Y цил>у воВења једннственс политикс пзградње каналлзацлје и улнца прсдложено јс да се сва средства намсњена за представпк * ка Одбора за изградшу каиализацијс п Опсративног одбора за пзградњу уллца форми * ра од странс Меснс зајсдннцс једаи Опсрашвни одбор за пзградњу комуналннх објо ката у граду Параћику. Утврђеном конструкцијо.м прлхода и меслог са.модоприноса, планнрано је да сс до краја 1976. годинс као рока истека самодо * приноса обезбсде срсдства у нзносу од око 63.800.000 дннара. Ради тачнијсг увида у планиране нзворе прихода дајсмо прсглсд нстих по годдшама: Бена је нзградња система за пречлшћавањс вода п главног колектора фекалнс канализашгјс у дужлни од 3 км. Уличпа фекална канализација ннјс предвиђсиа за лзградњу у свим улицама, већ само у појединпм, када јс то нужно п техничкп условљсно, ради уграђпвања у једно.м рову обс канализацнјс. Изград1ва фекалне капализацпје предвнђена јс у 14 улица, којс су махом у ужем центру града гдс су лзграћенс нлл предвпђсна изградња стамбенлх зграда за кодективно стаnonaitc у друштвслој својшлт. Међутим, фскадна канадизација прсдвнђа сс у већс.м броју удлца којс лису предвлђснс Програмом за изградњу кодовоза до краја 1976. 1 одилс. Усвоје.ч п ускдађен Програм изградњс удица са кишном канадизацијом, условио јс ла сс лзмени п допуни плап дпнамике реаллзацнјс и нзгрздњс коловоза v односу на рапије усвојеат Измена плана динамикс реалнзацијс изградњс у.иида дат јс па увпд грађашша преко информашгје о току радова иа изградњи коловоза за 1973. годину, тс овом прилпком лзносс сс само подахш о извршенуу планираис лзградње прс.ма лавсдспом плану за протеклл псриод од завођења мссног самодопрштоса, у врсмсну 1972, 1973. и закључно са 1974. 1-одином. II. КОЛОВОЗ СА БИТОШЉУНКОМ И ИВИЧЊАЦИМА 1. 2. 3. Љубл»анска Тодора од Сталаћа 29. ловембра -I. Глождачки Венац 5. Дубровачка 6. Браћа Југовнћа 7. Орловпћа Павла 8. Нушићева 9. II). 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. Моше Ппјадс Старог Вујадина Борс Петровића Мплоја Јоцића — дсо Глождачки Венац Цара Душаиа Дринска Скопљанска Загребачка Фплнпа Кљајпћа Нишка Алексс Шаптића Кенсдпјева Хајдук Станка 27. марта Рудничка Мостарска Крагујевачка Авалска Дурлпггорска Брсгалннчка Устаничка Лазс Лазапсвића Ивана Горана Ковачића Војводс Путника Радс Кончара Зајечарска Војводс Степс Борска Првомајска Немањина Пстра Кочића 8. марта Милоша Поцсрца Жарка Јовановнћа „Учс" Теслина Мирослава Jomiha Пролетсрска — оправка Његошсва IV. МОДЕРНИЗАЦИЈА Укупно: 18.135 13.631,87 9.823.919,31 Ш. ФЕКААНА КАНААИЗАЦИЈА 1. Борс Петровића 457 457 547.534,45 2. Мајора Марка — 200 170.244,45 3. Тесдина 440 274.241,62 4. Моше Ппјадс _ 105 68.195,55 5. Дур.млторска 315 312 355.016,45 6. Миросдава Јоцића 260 225 415.325,81 7. Авадска 376 334 538.745,72 Укупно: 1.408 2.073 2369304,05 V 1974. годлнл извршола јс модсрнлзаиија коловоза у улици М. Тита од моста до спомеЈгика. Вредност до сала мзвршених радова износи 520.000 динара. V. ИЗВРШЕНИ А НЕПЛАНИРАНИ РАДОВИ Од непланираних радова изграђенн су тротоари у улнцп Борс Петровића. Вредносг до сада извршених радова пзнзсл 660.220,14 динара. Овп радови су изведени на основу посебне Одлукс Оперативног одбора за кому * налну изградљу. VI. СИСТЕМ ЗА ПРЕЧИШНАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА II КОАЕКТОР Ради изградњс система за пречишћавањс отпадних вода лз зграда Параћнна, који је нужан за одвођење овс водс код пројектантскс организацнје из Светозарева наручен је лројекат. Са закашњегдем пројекат јс завршен п сада се налази код Републичких органа управе ради лздавања водопривредне сагласности. Иако је у 1974. годшш планирана изградња система, с радовнма се шгјс отпочоло због доцњења пројектантске организације око израде пројекта и прибављаш претходне саглас ности ради издавања грађевинске дозволе. Пошто није прнбављена дозвола за гра1?сње систе.ма за пречишћавање, то није наставллна нл нзградња колектора. VII. ОСТВАРЕНЛ И УТРОШЕНА СРЕДСТВА ПРЕМА УТВРБЕНИМ ИЗВОРИМА ДО 30. 11. 1974. ГОДИНЕ Према утврВеним изворима лрлхода остварена срсдства до краја лове.мбра 1974. годипе, из: ГРАБАНИ! ПОГЛЕДАЈТЕ ОВЕ МАТЕРИ ЈАЛЕ. ШТА ЈЕ СА ВАШОМ YAH ЦОМ? KAKO СЕ РЕШАВАЈУ ПРОБЛЕМИ ФЕКАЛНЕ И КИП1НЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ? KAKO СЕ ТРОШЕ СРЕДСТВА МЕСНОГ САМОДОПРИНОСА Y КОМЕ ЈЕ И ВАШ ДИНАР? HE ЗАБОРАВИТЕ ДА ДОБЕТЕ Y СВОЈ РЕОН НА ЗБОР ГРАБАНА Y ЧЕТВРТАК И ПЕТАК (6. И 7. ФЕБРУАРА). 225 230 656 905 122 61,92 191,61 411,23 468,26 215,57 585,00 272 905,30 360,19 144,74 153,42 195,36 379,82 972,96 235 230 1.060 880 125 140 195 450 490 230 520 1.000 830 640 200 160 200 385 750 260 250 495 900 390 215 265 540 540 600 170 440 425 475 290 155 80 720 155 160 100 120 580 200 300 540 99.526,20 130.741,76 506.66530 551240,00 87.618,52 49.170Д0 85290,48 237.684,00 299355,00 127.484,00 1.184.025,00 268220,00 551240,00 322.384,00 88.255,00 90.639,00 89.477,00 259.989,00 445.902,42 241,29 472,25 504 296,22 204,52 170.010,74 312.663,28 210.283,00 102.704,00 453,59 307,85 160,00 162,57 435,41 418,65 463,42 150,56 76,97 115,86 111,72 523,83 428,39 243,97 185,42 200,00 124.192,22 119.858,42 90.000,00 72.745Д7 597357,00 350.051,00 342.912,00 о: 86.761,00 96.419,00 88.033,00 69.706,00 276.397,00 628.287,00 609.232,00 Дннара — средстава месног самодоприноса 14.327.969 — Фопд за урсђ. грађ. зс.м. од лорсза на про.мст н доприноса за коришћсњс грађ. зсм.олшта 7.150.000 — срсдства путног фомда 1.500.000 — крсдита 3.000.000 — буџста — — остали прл.ход — Укупно: 25.977.969 Оствареаа срсдства мамсњсна за изградљу кодовоза. кишнс н фскалнс канализације утрошена су: — за коловоз са бмтошл»унком Динара 9.293.280 — за .модсрннзациЈу коловоза 520.000 — за оправку коловоза 156.306 — за канализацнју 8.293380 — за саобраћајну снгналнзаццју 100.000 — за исплату празлчнс накнаде радн отварагва улииа 1.811.00 — за измештање ПТТ ннспи\ације 334.260

Н ДЛНА СТУЛНАТ Укупно: 21.328.668 — за нзмештањс електро инсталације 44.432. — за измептгаЈБе водоводнс пнсталацијс 62.474 — за 1цх>јекте 148.884 — за разнс сагласности на пројскте 34.884 Уговореин а лсдовршени радови у 1974. години: Врсдност радова нзносн — Улица Дурмиторска 227.091,55 — Улица Мтгрослава Јоцића 446.754,77 — Улнца Авалска 314.499,90 — 29. новсмбра 201.318,30 — Нишка 1.055.792,58 — 27. марта 836.400,00 — раскршће код школс „Р. Доманопнћ” 59.711,62 — Тодора од Сталаћа 173.887,80 — Цара Душана 390.358,10 — М. Tina са Београдском 256.800,00 — 7. јули код пијацс п Карађорђева, тротоари у ул. Б. Петровића и фипан. обавезс за техничкн пријс.м 146.773,78 — поставл»аљс саобраћајпнх знакова 180.000,00 ПРЕГЛКД ПОТРЕБНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА СА ОБРАЗЛОЖЕЊЕМ ЗЛ ИЗГРАДЊУ КОЛОВОЗА. КИШНЕ И ФЕКАЛНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ И ПАРАПИНУ Преглед се дајс по целинама — слнвним подручјнма. Сливно подручје обухвата површине дела градске територије за одређено изливно место кишне канализације. А. ПРВО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — ПОСЛОВНО СТАМБЕНИ ЦЕНТАР ГРАДА Б. ДРУГО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — „ВРАП ЧАНЕ” ЈУЖНИ ДЕО И „ПАРТИЗАН” НАСЕЉЕ В. ТРЕНЕ СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — НАСЕЛ>А „ДАНКОВО”, „ЗНОЈАЦ”, „НОВО СЕЛО” И „ГЛОЏАК” ЈУЖНИ ДЕО Г. ЧЕТВРТО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — НАСЕЉЕ „АУТО-ПУТ” ДЕО ИЗНАД СФС ? \ЛГУНЕ И ГААВНИ КОЛЕКТОР ОБРАЗЛОЖЕЊЕ А. ПРВО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — ПОСЛОВНО -СТАМБЕНИ ЦЕНТАР ГРАДА На спгуацпји означено плавом бојом. Y цил»у дал»е реализације планиране изградње централног дела града нужна јс изградња фека.\нс канализације за одвођењс отпадш-ix фекалних вода. Планирана фскална каналнзација треба да одводи отпадпс воде 113 објеката који he сс градпти у наредном лериолу (ламеле П + 4 — 71 стан, солитер П 4- 9 X П — 50 станова, стамбена зграда на углу улица Маршала Тита п Моше Пнјаде — 20 стаиова); затим објеката у изградњп (ста.мбени блок улицс Бурс Салаја — око 100 станова); као и из изграђеннх објеката чијс се фекалмс водс уливаЈу у постојећу атмосферску капа.\изацнју и тако нерегулисане загаbyjy ваздух и иретс епидемијом. Траса фекалне канализацнјс води улицом Лолс Рибара, Моше Пијаде, Савс КовачевнИа и Буре Салаја до заједничкс емшср јаме код будућс трасс улице „Бурс БаковиНа”. Зајсдиичка „емшер” јамс прихвата, таложи и прсчишћава отпадну 'зоду која се затим улива у речни ток Црнице. По изградњи градског колектора у улнци Бурс БаковнНа, отпадне водс из пословно-стамбеног цснтра изграђеном трасом фскалнс канализацнје улиће се у исту. Упорсдо са изградњом фскалие канализације у истом рову градн се н атмосферска канализација a no пзпрадњи пстих пзграђујс сс и коловоз. Б. ДРУГО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — „ВРАПЧАНЕ” ЈУЖНИ ДЕО На снту&ЈИЈн означено црвеном бојом. Изградња комуналних објеката — улица насеља „Врапчанс" условл»ена је изградњом ат.мосферскс каналмзацијс која јс из јужног лсла нассла плапирана за испуштаљс у речни ток Црнице преко црпног постројсња а из ссверног дсла у градски колектор фекалнс ка нализацијс. Стручпс службс за пзградљу канализације разматралс су проблсм црпне станице као нс скономичног објекта и дошлс до техничког решења да се атмосфсрска вода из јужног де ла насеља дирсктно улије у речни ток Црнице. Овим је омогућеиа и пзградља улица јужwr Авла кассл»а „Врапчане”. Изгродћом атмосферске каиализацијс у улици / /рмиторској преко улагцс Раваничкс, — за довршсњс канализације у ул. Авалска, 29. новембра и за израду птопуста иа прелазу пруге од Теслине и пруге Пираћин — Поповац 388.420,00 Y купн о: 5.013.863,65 Y периоду подношења овог извештаја стручна служба Завода за урбанизам и Предузеће „Водовод” настојалс су да ускладе нзградњу кишнс канализације и коловоза. Пројектом каналпзацнјс код ФабриКс штофова прсдвиђено јс црпно постројење за препумпавање ат.мосферскс воде из делова града „Врапчанс”, „Данково”, „Знојац”, дела „Глождак" и „Ново село" (црни слив). Прсма техничкој документацији за нзградњу атмосферске каналпзацпјс бпло је пужио да сс изгради нрпна станнца. Међутнм, стручнс службе суоченс с овнм »роблемом, приступилс су анализи пројекта у цил>у пзналажења новог решења. Та цастојан»а дала су задовољавајућс резултате. Према стручним аналнзама којс је разматрао Оперативни одбор за изградњу, атмосферска канализацпја за наведснс дсловс града могуће јс да сс изградн бсз црпног ностројења и на тај начнн излијс вода у Црницу. Ради одвођења атмосферскс водс из цснтра града ул. М. Пијадс п М. Tina, стручнс службс су анализом дошлс до закључка да јс могућа изградња канализације у постојеlioj улпци Савс Ковачсвића, како се за сада не бн приступило решењу. Мссна заједница као пнвеститор код Завода за урбанизам у Параћшгу, наручпла јс пројекте канализацијс црпног слпваиул. Савс Ковачевпћа па оспову којпх ћс сс у 1975. години одвијатп планирана изградња. Модерннзанијом коловоза у ул. М. Тнта од моста до спо.меннка наметнула се погрсба за тражење техничког решења ради одвођења атмосферскс п фекалне воде. To рсшење јс пронађено п по истом сс фекална канализација пзграђује на Кеју, а атмосферске воде бпће одвојсне каналпзацијом преко паркпнг простора и Бсоградском улицом. ОДБОР ЗА КОМУНАЛНУ ИЗГРАДЊУ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА ПАРАНИНА улицс Жиакс Дамњановић, дела улице Бранка Крсмановпћа и улпце Бурс Баковића, са пзливом у реку Црницу решава се п проблем одводњаваЈва дела насеља »Дартизап”. Еконо.мпчно.м пзградњом фекалне канализацпје — у истом рову на ат.мосферском, дслом улице Максима Горког, Дурмиторско.м и Раванпчком улпцом рсшава се одвод фекалиих вода из насел»а „Партизан” и из администратнвно-упразног цептра. Ц. TPERE СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — НАСЕЉА’ „ДАНКОВО”, „ЗНОЈАЦ”. „НОВО СЕЛО ’ И „ГЛОЏАК” ЈУЖНИ ДЕО На ситуацији озиачено црном бојом. Трећи слив ооухвата деловс насеља „Глоџак”, „Ново Село”’ „Знојац” и „Данково”. Одвођење атмосферске водс врши се преко улицс 27. марта, Улицс Ивана Милутиновића у правцу улмце Жикицс Јовановића-Шпанца прелази испод пругс па сс преко насеља „Дан ково” улива у реку Црницу. Пре.ма редоследу пзвођсња радова од нзливног места ово подручјс за реализацију градње може се поделити у две фазе: I фаза кзградње насеље „Данково”, II фаза нзграл- }f>c .Знојац”, „Ново ссло” јужип део „Глоџака”. Г. ЧЕТВРТО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — НАСЕЛ>Е: „АУТО-ПУТ" — ДЕО ИЗНАД СФС На ситуацији означено жуго.м бојом. Ово сливно подручје захвата одвођсље атмосферских зода дела насеља „Ауто-пут” преко улице Зајечарске и планиране улпцс Жарка Зрењаннна у речни ток Црнице, као и одBobeitc ат.мосферскс водс терена око адмипистративно-управпих објската Фабрикс стакла. Д. ЛАГУНЕ И ГЛАВНИ КОЛЕКТОР Северни део иассља „Врапчано" обухваћен је општим системом каналнзацпје са уливаљем атмосферских вода у колектор. Овпм прегледом обухваћсно јс само рсшавање имовпнско-празних односа — откупна земл>ишта за лагунс н отвараљс улицс Студснтске и Бориса Кпдрича којнма пролази траса колектора. Потребна финансијска срсдства за изградњу наведених комуналних објеката под А, Б, Ц, Д н Е у Т975. годи-нн рачупата су орпјен- 'гационо па бази просечнпх цсна из претходнс године, увећана за око 25% завнсно од врстс комупалних објеката и услова под којима сс изводе (присуство подземпе водс, н.мозпнско-правни одноои п слично). Према приливу финансијских средстава у 1975. годпви могупе су корекције сваког слпв пог подручја за изградњу канализације и коловоза с оозиром на редослсд извођеља радова од нзлпвпог места. Овим прсглсдом обухваћене су улице које су предвивене програмом мссног самодоприпоса (ознака ПР.), као и онс којс ппсу предвиђене. Усзајање ошвног подручја као целпне, за реализацију улица којс нису предвиБене ранијим програмом потребно јс измсни« ти програ-м нлн одлучитн из којнх ћс сс срсдстава финансирати. V улицама са зграђеним коловозом где се сс ради атмосферска н фекална канализација уколико се не ради нови коловоз пакоп изградњс аналвзаппјс мора co постојеђи коловоз доиссти у стањс пормално за употребу. А. ПРВО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — ТРГОВАЧКИ ЦБНТАР ГРАДА I Кишна н фекадна канализација (у једном рову) 1. Лоле Рибара (-) м’ 200 2. Моше Пијаде од Лолс Рибара до Саве Ковачевића (-) м’ 180 3. Маршала Тита од улицс 29. Н>- вембар до Савс Ковачевића (-) м’ 280 4. Саве Ковачевића (-) м' 180 5. Буре Салаја до „Емшер” јаме за пречишћавањс — Црнпцс 6. Цара Лазара (-) м* 250 (-) м* 175 СВЕГА: м’ 1.265 х 3.000 = 3.795.000 П Коловоз 1. Лоле Рнбара (-) м’ 200 м* 1.200 2. Моша Ппјаде одЛолс Рибара до Саве Ковачевића (-) м’ 180 м’ 1.620 3. Маршала Тнта од школс „Р. Домановић" до С. Ковачевића (-) м’ 520 м: 5.980 4. Саве Ковачевића м’ 180 М! 900 5. Бурс Салаја (-) м’ 250 м3 2.000 6. Цара Лазара (ПР) м’ 175 мг 1.050 СВЕГА: м’ 1.505 м’ 12.750 х 250 == 3.187.500 III Отварање улииа 1. Буре Салаја СВЕГА: 850.000 850.000 Б ДРУГО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — „ВРАПЧАНЕ" ЈУЖНИ ДЕО И НАСЕЉЕ „ПАРТИЗАН” I Кишна канализација 1. Бурс Бакоаића од излива у рвку Црницу до Бранка Крсмаповића 2. Бранка Крсмановића Од Буре Еаковпћа до Живкс Дамњановпћ * 3. Живка Дамњановић од Бранка Крсмановића до Раванпчкс 4. Светозара Марковића — део 5. З.мај Јовина СВЕГА (ПР) м’ 310 (—) м’ 60 (—) м' 350 (—) м’ 150 (—) м’ 350 м’ 1.220 х 2.200 = 2.584.000 II Кншна н фекална каналкзација (у једно.м рову) 1. Раваничка од Жггвкс Дамњановић до Максима Горког 2. Дурмиторска одМакснма Горког до Р .Ннколића-Пикуле 3. Макси.ма Горког од Бранка Крсмановнћа до Дурмиторске СВЕГА: (ПР) м’ 400 (ПР) м’ 230 (ПР) м’ 320 м’ 950 х 3.000 = 2.850.000 III Коловоз 1. Живкс Дамњановић 2. Светозара Марковића 3. Змај Јовина 4. Раваничка од Ж. Дамњановића до Максима Горког 5. Дур.миторска од М. Горког до Пикулине 6. М. Горког од Бр. Крсмановпћа до Дурмиторске 7. Свето.ипс Марјановић „Белац” 8. 14. Децембар од Брегалничке до Дур.миторске 9. Његошева од Равамичке до Максима Горког 10. Буковичка 11. Марка Орешковића 12. Радс Ннколнћ „Пикула" (асф.) 13. Стевс Писара СВЕГА: (ПР) (-) (ПР) м’ м’ м’ 540 м: 410 350 м! 3.240 3280 1.750 (ПР) м’ 290 мг 3.480 (-) м’ 150 900 (ПР) м’ 320 мг 4.480 (ПР) м’ 290 мг 1.450 (ПР) м’ 290 м8 1.450 (ПР) м’ 270 м« 1.350 (ПР) м’ 130 650 (ПР) м’ 280 м» 1.400 (—) м’ 470 1Мг 2.820 (ПР) м’ 200 м’ 1.000 м’ 3.990 мг 27.250 X 250 = 6.812.500 IV Отварање улица 1. Буре Баковића (ПР) 2. Жизке Дамњановић— део (-—) 3. Раванпчка — део (ПР) 4. Дурмитррска — дсо (ПР) 5. Змај Јовина — део (—) 6. Светозара МарковнИа (—) 7. Стева Писара (—) 8. Његошева (—) 9. Буковнчка (—) 10. Марка Орешковнћа (—) 11. Светолвка МарјановиНа (—) СВЕГА: 3.500.000 В. ТРЕНЕ СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — „ДЛНКОВО”, „ЗНОЈАЦ”, „НОВО СЕЛО” И „ГЛОЏАК" — ЈУЖНИ ДЕО < „Д A Н К О В О I Кншна канализација 1. Од пзлнва до кружнс саобраћ. (-) м’ 105 2. Косовска (230 4- 120) (ПР) м’ 350 3. Доснтејсза одКосовскс до Космајске (-) м' 370 4. Прелаз преко рсзервата и дсо vahuc Драгослава Маринковића до Таковске (-) м’ 370 5. Драгослава Маринковпћа од Таковскс до СинВелићеве (-) м’ 240 6. Сшнђелићева (240 + 200) (ПР) м' 440 7. Скадарска (ПР) м’ 270 8. Таковска (ПР) м’ 380 СВЕГА: м’ 2.525 х 2.200 = 5.555.000 II Коловоз 1. Косовска (-) м’ 510 м« 2.550 2. Доситејева (-) м 370 м* 1.850 3. Д. Марннковнћа (-) м’ 570 № 3.750 4. Синђелнћсва (ПР) м’ 440 ма 2.640 5. Космајска (-) м’ 515 м2 3.090 6. Скадарска (ПР) м’ 280 ма 1.680 7. Таковска (ПР) м’ 380 м’ 2.280 8. Д. Тодоровића „Цпнета” (ПР) м’ 875 м- 5.250 9. 27 Јулп (ПР) м’ 700 м’ 3.500 10. Јосипа Ерјавца (ПР) м’ 445 № 2.225 11. Стсвана Срсмца (ПР) м’ 445 м’ 2.225 I СВЕГА: м' 5.530 м» 31.040 х 250 = 7.760.000

СТРАНА« 14 ДЛВА III Огварање улнцс 1. Од реке Цриицс до Косовскс (—) 2. Доситејева (—) 3. Преко резервата (—) 4. Космајска — део (—) 5. Скадарска — дсо (—) 6. Синђелићеза (—) 7. Др Тодоразпћа — дсо (ПР) 8. 27 Јулп (-) 9. Јосипа Ерјавиа (ПР) 10. Стевана Сремца (ПР) РЕКАПИТУЛАЦИЈА Л. ПРВО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — ТРГОВАЧКИ ЦЕНТАР ГРАДА I Кишна и фекална канализација (у једно.м рову) З./Уз.иоо II. Коловоз 3.187300 III Отвараљс улпца 850.000 СВЕГА: 7.832.500 СВЕГА: 800.000 „ЗНОЈАЦ”, „НОВО СЕЛО- и „ГЛОЖДАК” — ЈУЖНИ ДЕО I Кмшна канализацнја 1. Од Синђелићевс до Ив. Мнлутнновпћа 2. Из. Милутиновнћа (630 + 380 +370) 3. 27. Март од Ив. Милутиновпћа до Мил. Јоцића 4. Мнл. Јопића 5. Стрншка 6. Пролетерска од Нншке до Новоселске 7. Новоселска 8. Патриса Лулгумбс 9. Кпчевска (-) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (-) (ПР) (-) м’ м’ м’ М’ м* м’ м’ .м’ м’ 260 1.380 320 700 315 700 370 450 345 СВЕГА: м’ 4.840 х 2.200 = 10.648.000 II Коловоз 1. Кпчезска 2. Стршпка 3. Пролетерска 4. Мил. Јоцића 5. Новосслска 6. Момчила Поповнћа 7. Охридска 8. 'Бошка Бухс 9. Кучајска' 10. Радоје Домановнћ 11. Савска 12. Војводе Miiuniha 13. Мишарска 14. Станоја Главаша 15. Хајдук Велжа 16. Дрварска 17. Веселина Маслашс 18. Огњена Прпис 19. Ро.манијска 20. 4. Јули 21. 27. Март од Мпл. Јоцића до Ив. Милхтнновића 22. Алексе Шантића (ПР) (ПР) (-) (—) (-) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) СПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) (ПР) м’ м’ м’ м’ -М’ м’ м’ м’ м’ м’ м’ м’ м’ м’ м' м’ м’ м’ м’ м’ м” .м’ 345 315 700 920 375 310 300 145 75 475 275 225 265 470 155 370 580 365 195 325 320 260 1.725 № 2.520 м2 5.600 м= 5.520 м2 2.250 м- 3.060 м2 1.500 м= 729 м2 375 № 2.375 № 1.375 м2 1.125 м2 1.325 м2 2.350 № 500 1.350 м2 2.900 № 1.825 м= 975 м2 1.625 м= 1.920 м2 1.300 СВЕГА: м’ 7.765 м2 44.220 х 250 = 11.055.000 III Отварање улица 1. Део између ул. Спнђсђелићеве и ул. Ив. Милутинозића 2. 27. Март’-— део 3. Кичевска — део 4. Стришка — део 5. Ив, Милутиновића — део 6. Новоселска 7. Веселина Маслешс 8. Огњена Прине — део 9. 4. Јули — део 10. Бошка Бухе — део 11. Војводе Мишића 12. Кучајска 13. Мишарска 14. Радоје Домановић 15. Савска 16. Станоје Главаша 17. Хајдук Вељка (—) (ПР) (ПР) (-) (-) (-) (-) (-) (-) (-) (-) (-) (-) (ПР) (ПР) (ПР) (-) < СВЕГА: 2.000.000 Б. ДРУГО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — „ВРАПЧАНЕ” ЈУЖНИ ДЕО НАСЕЛзЕ „ПАРТИЗАН” I Кишна канализација II Кшдна и фекална канализација у једном рову III Коловоз IV Отварање улица z СВЕГА: 2.684.000 2.850.000 6.812.500 3.500.000 15.846.500 В. ТРЕБЕ СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — „ДАНКОВО”, „ЗНОЈАЦ”, „НОВО СЕЛО” И „ГЛОЖДАК” ЈУЖНИ ДЕО „ДАНКОВО” I Кишна канализација z 5.555.000 II Коловоз 7.760.000 III Огварањс улица 800.000 СВЕГА: 14.115.000 „ЗНОЈАЦ”, „НОВО СЕЛО” И „ГЛОЖДАК” ЈУЖНИ ДЕО I Кишна канализација II Коловоз III Отварање улица IV Израда прелаза преко пругс СВЕГА: 10.648.000 11.055.000 2.000.000 500.000 24.203.000 Г. ЧЕТВРТО СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ — НАСЕЉЕ „AYTO-IIYT” ДЕО ИЗНАД СФС I Кшина канализација II Коловоз III Отзарањс улица 1.034.000 2.041.250 500.000 СВЕГА: 3.575.250 Д. AATYHE И ГЛАВНИ КОЛЕКТОР I Отварањс улица и откуп землдпита 6.400.000 СВЕГА: 6.400.000 YKYIIHO ДИНАРА: 71.972.250 ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА Y 1975. ГОДИНИ I Могућ прилив средстава 1. Пренета средства из прошле године 4.765.000 2. Месни самодопринос (20% повећање) 7.800.000 3. Пренета средства из СИЗ за управљање грађевинским земљиштем 6.300.000 4. Из Општинског пугног фонда 800.000 5. Осталп приходн и учешћа 700.000 СВЕГА: 20365.000 II Довршење започетих радова у 1974. години * 500.000 15.365.000 III Слободна средства за изградњу комуналних објеката у 19/5. год. 15.365.000 IV Израда прелаза испод пруге Београд — Нпш 500.000 СВЕГА: 500.000 ОДБОР ЗА KOMYHAAHY ИЗГРАДЊУ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА ПАРАНИНА Г. ЧЕТВРТО СДИВНО ПОДРУЧЈЕ — НАСЕЛзЕ „АУТО-ПУТ” ДЕО ИЗНАД СФС I Кишна канализација 1. Жарка Зрењанина — део до излпва 2. Зајечарска и прелаз преко пруге СВЕГА: (-) (-). м’ 190 м’ 280 м’ 470 х 2.200 = 1.034.000 II Коловоз 1. Жарка Зрењанина — део до Татар Богдановс (-) м’ 80 м3 480 2. 13. Октобар — лсо (ПР) м’ 70 м2 420 3. Зајечарска (ПР) м’ 290 м2 1.740 4. Раде Кончара (ПР м’ 150 м2 750 5. Борска (ПР) м’ 80 м2 750 6. Војводе Степс (ПР) м’ 155 м2 775 7. Првомајска (ПР) м’ 720 м2 3.600 СВЕГА: м’ 1.545 м2 8.165 х 250 = 2.041.250 Ш Отварање улица 1. Зајечарска 2. Жарка Зрењаннна СВЕГА: (-) (-) — 500.000 СА СЕДНИЦЕ ОПЕРАТИВНОГ ОДБОРА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА ГРАД у 75. M’ET.EII 11.111 Д. ЛАГУНЕ И ГЛАВНЕ КОЛЕКТОРЕ I Имовинскопрашш односн 1. Откуп поллцрнвреденог земљишта за изграднлг лагула 30 ха 2. Отвараље улица за глазнп колектор — Студентска — Бориса Кпдрича СВЕГА 1.800.000 4.600.000 6.400.000 Y другој половини месеца ја нуара одржана је седница One ративног одбора за комуналну изградњу у граду. На седницн је утврђен и прихваћен предлог приоритета изградње улииа н каналпзације за 1975. * годину. Поред тога, размотрена јс п могућност повеђања стопе самодоприноса за 1976. имајућп у виду да је ове године крај периода за убирање старог са модоттриноса и да су цене граБевинских материјала задњих година доста порасле, а п дал>е расту. Затим. пошто Параћин у овој годинп славп свој јубилеј, 600 година од првог писаног документа о његовом постанку, прихваћени су предлозп да град изградњом корис mix и естетских објеката на што лепши начин обележи гвој вреднп датум (регулација тока реке Црнице, изградња спо мен фонтане испред зграде CO, уређење коловоза од моста до насеља „Партизан” н др.). Сви предлозп су уиуђенп Скупшпг ни меснс заједн-ице која ће их нзнетп пред Зборове грађана. Послс дстал>них саглс-давања потреба и могућностн да се предложени планови осгваре, грађани ће рећп своју реч, јср путе.м самодопримоса \ају свој динар за комуналну пзградњу и зато имају право ла з.чају гдс он и иде. ПРВИ ПРОБЛЕМ: КАНАЛИЗАЦИЈА Дискусија која је у току сед нице вођена показала је да је за град најакутнији проблем — проблем увођења фекалне и атмосферске канализације у пословностамбеном центру гра да, с обзиром да је овдс густина насељености највећа н да неправилно и нехипценско одвођење фекалних вода може да утрози здравл>е грађана. Планирана фекална канализација треба да одводи отпадае воде из објеката који ће се градити у наредном периоду (солитер П+9+П са 20 станова, ламеле П+4 са 71 станом. стамбена зграда на углу Mapшала Тита н Моше Пијадс са 20 станова, затим стамбени блок v у^иши Буре Салаја са око 100 станова). Такође, и из већ постојећих објеката у центру града, чије се фекалне всде нерегулисало у.швају у постојећу атмосферску канализа цију, загађују ваздух, нарочито у летњим месецима, н стварају могућност спидемије. На другом месту приоритст« ности је нзградња канализаци је п уређење у.иша јужног де ла насел>а Врапчане. Правил * ним поси'вљањем фекалне ка нализашгје, у нстом рову са атмосферском, делом улица: Максима Горког, Дурмиторске и Раваничке решио би се и од вод фскалних вода из насел>а Партизана и нз алминистпативно узхрааног и^шра. Север1ш део насеља обухваћен je on штим системом канализацијо са уливањем атмосферске воде у колектор. Тређе сливно подручје које би се према предложеном плану уређивало обухвата насел>а: Данково, Знојац, Нпво село и Глождак, јужни део. Y улицама у којима би се коловоз, због пзградње канали зације, оштетио, мора се, према одлуцн Оператиног одбора, довести у стање нормално за употребу. А, то значи да улице после увођења канализааије неће изгледати као преоране њив?, (до сада cv такве слн ке најчешће у Параћнну). Потребна финансијска средства. која су обезбеђена за изградњу предложенлх комуналних објеката v 1975. рачуната су оријитгационо на основу просечни.х цена из прошле годпне, увећане за 25 одсто Пре ма приливу средстава у 1975. години могуће су корекције сваког слјгвног подручја за из градњу коловоза и канализаии је с обзиром на редослед изво ђења радова од пзливног мео та. Према свему изложеном upb бле.м средстава није актуелан. Значи потпебно ie вшпе антажованл, стручних u јих извоВача радова и шу е најважније полршк^ j LJ. * мевагве грађана за та великп посао који предстоји иашем гиаду. Д. AHfiCAHU

14ДАНА СТРАНА 9 HA KPAJY ПРВОГ ПОЛУГОДИШТА УСПЕХ №03 ДОПУНСНУ НДСТДВУ • Прво полугодиштс јс зазршено. За тренутак npciainyi јс уобпчајени рнтам рала у школама, и учионпцс су сс нс празннле. Јсднно су дневници остали пуни оцена, који за са ла најбоље говорс о успсспма, к постпгпутим резултатпма. Пошли смо трагом школскпх дневннка н дознали следсћс: Y Еконрмском школском цс нтру „Борис Кндрић” успсх иа крају овог полугодшнта јс знатно бол»н, нсго што јс био случај у истом периоду прошлс школскс годннс. Са позн гквним успехом полугоднште јс завршило прско 60 одсто учсника. То.мс је свакако до принео п великн број врло до брпх н одлнчпих ученика нз основне школе, a великн број imlx задржао је п у срсдњој школн предходну форму. Дру га и трећа година еконо.мскпх техннчара још увек показујс лабилну форму, а пријатно нз ненађује четврта година која обећава ефектннјп успех ол претходннх гснерацпја. Ученпнп одсека за КВ раднн ке у трговини, првани, join су у стадијуму прилагођавања. a друга н трећа годнна показу ју већу упорност и стандардгш ННВО. Иззршни одбор Општннскс заједннце културе, па сво јој седници од 24. јануара 1975. заклдучпо јс да позове друштвено-полнтпчке органпзацпје, органе самоуиравл»ања * органпзацпја удруженог рада и меснпх заједница, ор гане самоуправннх пнтересннх заједнпца п другс самоуправне структуре, као п поједнпцс, да предложс кандпдатс за доделу Н А Г Р А Д Е „К У A Т У Р Н A A К Ц И J Л” за активност у времену октобар 1973. — октобар 1974. Као паграда овом прплнко.м бићс додсљсна у.мстппчка слпка „ПОРТРЕТ МАЈКЕ” Душана Ружића, паставннка лнковног васпнтања пз Доњс Мутнпцс и унпкач днплома пстог аутора. Награда „Културна акцнја” устаповљена јс 1972. годинс од стране Скупштине Општинскс заједннцс кулгурс са ц-нл>ем да поспешн нницијатизе aia ожпвл>авап>у и дал»ем развоју културног жпвота у нашој Општпнп. Ова иаграда је До сада додел>епа два пута, а њенн aqoijtj.j.hцн су: Раднс 'заједнице чијс јс седнште у адмпнистратив. ној зградн па кеју, које су омогућпле да њихов улазниход постане својеврсна изложена галерија и Октобарскп су cpeni позоришних аматера, који су као културна манн фесгација успелн да запитсреоују велики круг радника за присуствовање позоришнп.м представама. За награду могу бигп предложенн оргаппзацијс уд руженог рада, меснс заједнице, културнс инстнтуцијс и организациЈе п другн друштвенн чннноци, као и поједин iui, којн су у назначеном периоду својо.м актпвношИу, датом иннипјативом нлн на други начин далн одрсђсин допрннос развоју културе у пашој Општини у пазначено.м временском псрноду за којп се паграда додсл>ујс. Све образложен« предлоге треба тутнти Општннској заједници културс, Параћпп, Бранка Крсмаиовнћа 47, (цо штанскн фах 21.). Рок за подношење предлога је 15 дана по објав.\>иван»у овог јавног познва у општинском лнсту ,,14 дана”. Да би сс постиглп бол>и рсзултати организована је н допупска иастава, и поред ску ченнх просторннх услова. Нас тавом је обухваћено 266 учеппка, а досад одржано је прс ко 60 часова, послс којих је око 100 ученика поправило слабс оцене. Y ваннаставним активпостпма у Економском центру рали вишс секција. Најбол»с ус псхс показалс су: географска. нсторијска, биротехничка, рсинтаторска и литсрарна, a стрељачка секинја јс успела ла изађе нз оквира школе, ус пеишнм учествсваље.м па мпо ги.м такмнчењима. •V ХемI>јско-тсх!јолошком тсхнпчком центру снтуацпја је мало лругачнја. Већ неколп ко годЈгна уназад у ову шкблу сс упнсују учеппцп са слаби * JILM успехом нз основне школе, што се н одразнло на опш ти успех школе. У Хемнјској школп јс само 29,69 одсто учеиика са свим позптивним опенама. Нсшто бо л»н је аналитнчкп смер са 32,14 одсто од погонског, којп има 2735 одсто ученика са по зитивним успсхо.м. У_ школи за КВ радпнкс. 22,45 одсто ученика је отишло на распуст без слабих оцена Haj6o.bii у школи је текстнлни смер, а одмах иза н>ега је мега.\скп. Смер личних услуга показао јс најслабије резулта ге у учсњу. Допунска пастава са слабпјим ученицима већ да јс впднс резултатс. Као ла су основни далеко мар.\>пвијп од својих старијих другова. Процснат позитивног успеха јс врло внсок у свим основним школама. Школа „Ра доје Домаповвћ" има 76,21 ол сто ртенпка са позитпвнпм рс зултатпма, а за њом следв ,.Вук Караџић” нз Поточнаса 76 олсто, „Мо.мчило ПоповићОзрен” и „Бура Јакппчћ” са 71 одсто, п Основпа школа v Cir кнрицп која има 67 одсто учеПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ ЛИКОВНИХ РАДОВА АМАТЕРА БЕОГРАДА И ЗАГРЕБ,! Y ПАРАБИНУ 1Ш0ВИА УМННОП Изложбу ликовпих радова а.матера Београда и Загреба прврсђену у част трнлессге го дишњнцс ослобоћсња н каравана пријателлтва ова два гра да, вндела јс п наша публика сл 5. до 30. јануара у холу Пос ловнс зграде на кеју. Прско педесет слнка и скул птура, дела радннка свих професнја, у разноврсној технпцв п материјалу свсдочп о повом фономспу којн прсдстојп — ма совном бављењу у.метношћу Заморснп својпм професагјама и уским специјалЈтзоваЈБем л>\’ ди свс више прпбегавају облппима уметничког стваралаигг ва. Брзп развој техиигке и нових медија пзражаваља, муњевпто омељиваЈБс и прсображавањс па свстској сцени довсло јс до запостављања, обичног, радног човека, којп сс свс вишс осећа owbcno и збуљсно. Да би одржар свој пнтегритсг човек-радиик, оссћа потрсбу за умспигчкпм стварањем, за одбраном од безлпчнс с.мртп Нзложене, слпке то и потnpbyjy: пупс су маштовитостп п поетпчностп. говорс о лепом cTpn.veiby и напору да сс оствари потребан умстничкп ло мет. Нпс.мо у снтуацијп да поменемо свс успелс радовс н њпховс ауторс, алл је потреб по да пстакнемо: Зорана Блажсвпћа, Стаппслава Чопа, БоЖпдара Драгнћа, Војислава Ив ковпћа, Ивана Малнара п пиз другнх заисга вреднмх сллкарз аматера, којпх сигурно има п у другнм градовпма наше земAiс. ника са позитпвним успехом. Свуда јс органнзована допуи ска насгава која је помогла хсногим ученицима да погтраве слабе оцене п побољшају свој лпчнн успех. Тако је средња оцеиа у Основној шко.ш „Вук Карлшш" 3,39, у „Радоје Домачовић”, Сикприни, ,Ј5ура Ја кглић” п „Момчило Поповић” 3,38. На жалост нисмо моглп на време да добијсмо истс податке и JI3 осталих основннх школа нашс општпне, као и нз Гп.мназије, што ћемо испра внти у ндућем броју нашега листа. Разговарајући са прсдставинцима по.менутнх школа, дошли смо до закљ^ка да сс поссбап акценат ставл>а на ло пунску паставг, која окупља велнкн број ученика и нзводи се скоро из свнх предмета. Неоспорно да сс убудућс за бол>с резултатс мора бори * ти и кроз лопунску наставу, као обавсзну сти.мулатнвпу мс РУМ. ДнмнтриЈевић Један песник — једна песма За коју годнпу „стручни жн ри" на разпп.м странама бићс заиста у недоуминн којп став и крптериј заузсти у појавц ма совног аматсризма, који доноси пновадијс и разбнја шабло не утврћспог умепшчког попа niaiba. Са појаво.м раднпчкаг стваралаштва јавл>а се п јсдап иов квалнтет, којн прошлрује нове грашшс п могућности уметннчког изражаваља, једиа пова проблематпка нашег захукталог века. М. Дн.митријсвиИ Срба Јовановнћ, је радin 1к у Текспгдном прсдузсhy ,Јсдннство”. Поезији сс враћа као свом нспрссушном извору пстинс join пз ранпх дана младости. Стиховс је објав л>ивао у локалном .мтсд’ НЕПРЕКИДНА НИТ Кад иредсгавкмо жнвот који жчвимо равнодушности плаве пучине чему да сс дивимо Кад знамо свој крај крај који живимо. Кад замислимо живот Ко иепрскидну нит Онда јс живот: глад Глад коју жнвимо Ко иепрекидни крик ПРАЗННК БШ - ПРВАКА Почетком другог полугоднш та, тачнијс половином фебруара мессца, 404 ђака — нрвака параЈптских основппх школа бпНс иа скромној свечаности прпмљени у чланство Дечјс( одел>СЈва Бнб.шотскс „Др Вп ћентнје Ракпћ”. Члапскс карте бпблиотекс cv noicvon радиика ове установс малишапи ма којп cv са успсхом, а свака ко it са напором, савладали аз буку. Култуpiio-просвст1ia зајсд1111 ua Србијс п Библиотска обсз бедплп cv за свс ма.\пшапе но једпу књпгу н прпсуство о.ми.уешгх песинка Дссапкс Ма ксимовнћ п Мпрс ЛлечковпИ које lie пм јсзпком поезпје го ворпти о детнњству, њсговпм нроблсми.ма и лепотп. Љ. С. €аша Т»укм11: Вечери са Талијом — сећања — Госпоћа Живка ПоповиН, бнвша министар ка, седећи уз корито резигннрано се обраћа препушој дворапн насмсјаних гледалаца са горком истпном да he сс сви смејати љеној ,злој судбинн”. До малопре с.мсшна прецио ia, у извештаченим геговима, уживала је у сопстзеној глупости раз.мећућн се сопственнм uiap.Mo.M разбацанс лнчносги, са шнроким осмсхом, реским гласом верно дочаравајућп ка ^сидоскоп нушићевског света грађанске епо хе почетком овог вска. Публика напушта дво рану уз шапутави комснтар. Још једап аплауз за Цвету Немец. Y ibcuoj глу.мачкој хроници то је већ теш ко изброЈиво. Нико нс .можс да порекне ис гнну да је опа доајен параћинских позоришиих амагера, изузетан позоришни таленат, бсз којс сс нијс могло замислити припремањс озбиљннјих представа ни постнзапл значај нијнх успсха параћинског позоришта, овдс и свуда уоколо. Са дннстанце данашњег поима :ui аматерског рада могућс је бацпти погледе свуда no прошлостн бсз бојазни да lie се нег ас њецо име затурити или загушити у навали гећања. Природни таленат, урођена способ пост крсацијс, шарм фцзичког трајан>а на ласкама, учинили су је незаменљивом између кулиса у сноповима светлости позоршша, у |асним преношењнма реплика које су куљалс из страницс драмске литературе. Без обзира на жанр. литерарну конструкцију, поруку као и обичпо листам старе фотосс прошлих премнјера. Регко где нс спотакнем се о њен лик. Фотоапараг је успешно зауставио карак тернстичан мо.менат, сутестивну позу. Без обзпра да лн је ко.меднја, драма. фарса. Почев од оних напвнпх костима, гротесне шминке, до савременнх сценскнх решења. Од наивнс дезојке до краљине, ол горопаднс мајкс до лукавс грађанке, ол тоталне збнљс до разба цане неозбнљностн. Док јс позориштс жпвог Цпста Немец онда јс то ту. He нзгубљене годинс, проћердани часови ,већ стваралачки рад, љубав прс ма послу чија права вредносг осгајс анопимна све док сс не изађе пред строгн суд гледалачке јавностн. У оваквнм разгозори.ма cehaiba иду веома да,\еко. Можда чак у ратнс данс, од трсиутка када су Нс.мцп иокупплп таоцс ша зе.муи ским улицама, онда сабпрнп логор и пут у пс пзвесност крај Бсрлина. Босопога девојка ша рала јс логорскпм стазама свс док јс сдобо да ппјс одвсла у Ипсбрук, у сунчане слпке Алпа, weby ослобођенс сужње жел>не забаве U носталгије за домовино.м. Онда прва позо ришна прсдстава п прва љубав, предстаза „Два цваицпаа" М. Глшпића. Ратнп заробл>сннцн су одушевљспо прнхватилп глумце којн су одмах у прстрпанс фургонс кренули у до мовпну. Куда ћетс? Идите, не зиатс куда here? — впка.\и су офпцирп старс југословспске војскс. Долазак у Југославију јс и сусрет са мајко.м, сестром и брато.м као и сусрет са па раНинском среднном. Да ли сс покајала? „Вео.ма сам срећна што жизим у ово.м граду — каже Цвета — моји cyrpabaiin ме уважавају. колеге у позоришту ме ценс, јср волн.м да пре носнм својс пскуство на млађе”, „Својс рал но искуство пз фабрике „Сп.менс” допсла јс додуше, за кратко у Фабрику стакла. Оида болест п срчана опсрацпја одвојили су је од рада али приближили позорншту. Први по- .зорпшнп радппцп, Стева Стојковић, Лацковић Мнле Нешић, ивслп су јс у потпуно ангажовањс глумом. Представе су одржаваче у Coколанп а пробс у малој просторији код бпоскопа ,Јадран”. Цублпкс је било на прегек, прозорп су покад полупани од навале гледалаца. Цвста је искрсла као својеврстан глу.мачки лпк који јс напречац освојпо пос лератпу публпку. Зајсдно са Зором Дремпе run, Босом Петровић, Драганом Иааиовпћем Батом Лукићем п др. Нормално јс било сес гп у ншедитер, упптс се у шал н крснути пут околннх села, у хладнс задружпс домове пред радознале сеоскз очп, у разпгранн свет „Заједннчког стана' *, Стрннберговог „Оца”, кралч! цс у ,Другом жпвоту крада Освалда”. Прпја гнп су били пољупип н чсстптан.а после прсдстава, али w пс превелпка и бучна прпзнап.а која могу да знссу иетиискс аматсре. Са срча ном. ар1!Т.мп.јом Цвста јс на хладној позорннцп, тачна у пспуњавању својнх обазеза да на врсме паучи текст и псдантно прихвати сутс сгију родитеља. Како су годинс нромицале гако је кестајало сећањс па’ логорско позорп ште у Инсбруку н прву параћннску премијеру лраме „Из мрака” п с*набдевања ЕР картама којс су глумцс пзјсдначава.\с са пајтежим фпЗнчким радипцпма послс ослобођења. Ићп V позорпште, пред публику, на шпедптеру јс друштвена обавсза п борба за новп жпвот. Борећи сс са самоИом п тешкоћама живота Цзета сс калнла у всдрог човека којп данас може да свсдс бнлаисс тс борбс. Двадесет осам годииа па даскама својсврстан рекорд. Колс улоге памтп посебно? — питаље које јс нзузетио делпкатпо. Помспимо некс: Лула у „Заједнпчком стану", Ааура у Стринберговом ..Ону”, жепа таоц у „Монсерату”: Та улога је изузстна, сећа сс Цвста. Жена јс оставпла дсцу, незбринуту, она сс спрема за с.мрт. Њепе грудп су набрсклс од млска којс нр.ма komo да сс понудс. Пркосно се обраћа Нскзијар ду пзрастајуНи у Јованку Орлсанку. To су бнлс снажне сцене које су погаБалс п моју душу.” Жел>а јој је да п дал>е радп у позорпшту. да прослави тридесет годпна рада у сво.м гра ду. To треба да буде улога која he још јсдпом да покаже богатство н>епе креацпјс и жп зотпог искусгва. На.\а сс увелпко таквом пра знпку. Жсли да се бавп п режијом. Има н ту своја пскуства, додуше скро.мна, али занпм- .\»пва. Са поносо.м показ\Не слику која јс сачувала успомену на режију комада „Власт" од Нушнћа. Всома успешно ради са шмннком у позоришту. Њене руке су успеле да и на тај начпц обогатс мпогс прсдставс нашег позоришта. Сматра да пије ту ловол>но пскориш * beiia. Каопувек великн је‘оптпмиста: бнћо дана када lie сс све урадпги. Потребно јс има ти љубавп и вољс за опо што се радп. Размпшљајућп о вечсрима са Талпјом прсд пама се нсхотпцс појавс оваквп л»удп којп сс нпкада нпсу плашпли својс аноппмности. Чу * вају свој свет у коме су најкомотнијн п најсрепнпјп. Очекују прпзиаша која постоје у нашем времену, само сс па то треба подсстити, пс апслпма п бучнооЖу neh обнчно л>уА' ским сећашпма...

CTPAHA 10 U ДАНЛ ИЗ „АГРОЕКСПОРТА" OOYP КООПЕРАЦИЈА ЗА ДЕЛЕГАТЕ И ДЕЛЕГАЦШЕ CA СЕЛА Повољни услови за удруживање земљорадника МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕУ АКЦИЈИ На основу члана 42 до 45 За кона о удруживању земљорад ника Основна органнзација уд руженог рада за кооперацију „1. мај" и земљорадннци закл»у чпли су Самоуправнц споразум о удруживању рада и средста ва за пронзводњу. Цил> овог организованог укључнвања земл>ораднпка у самоуправие co цпјалистичкс друштвено економске односо јс yuanpebeibc пронзводње, остварпвањс ггро пзводње, остваривање већег дохотка, подизање жнвотног стандарда пол>опривредних про Јгзвођача, »ихово бол»е снабде ваљс са средстви.ма рада и предметима рада за потребе пољопривредне пропзводње и ссла у инвестиционнм и потро шни.м’ добрима, организовано насгупаше на тржишту, зајед нпчка производња у разним делатностЈша (сточарству, ратарству и др.) удруживање сре дстава рада. људског и механичког рада и фтшансијскнх средстава у пронзводњи п остваривање сокијалне сигурнос ти на принцнпу узајамностп н солзгдарностп. Овај самоуправни споразум предвиђа (одреВује) трајну са радљу пзмеђу OOYP п зе.мл>о радника из 15 села наше опш тине н донет је после детал>- них дискусија, објашњењастру чних лица п усвајања сугести ја самих земљорадника на збо ровима подопривредних произ вођача окблних села. Предност л>удп који потписују Споразум је у то.ме што они и.мају првенство у снабдс вању репро.материјалом и пру жању мапшнских услуга и у коришћењу средстава за фи нансирање проширене репродукције на инднвндуалном поседу. На основу дугорочног уговора о производњи ООУР у мо гућнстн да са купцима пол>о привредних производа (прехра мбеном индустријом, трговинскЈШ предузећем и др. (склапа уговоре у продаји поменутих пронзвода а при чему сс може обезбсдлти жељан плас.ман п пово.мшје ценс. Поред тога OOYP је п у могућности да нз својих сродстава, кредита банака плп неког другог извора, фннасира производњу како за проширену репродукцију (подизање иових објеката иабав ка прнплодног стада, механи * зације...) тако и за текућу про изводљу (набавка товне јунадп, сточне хране). Удружешш npoH3Boba4eM сматра сс онај земљорадник који са.мо појединачно потпи ше овај Самоуправнн споразум, који на почетку свакс го лнне закл>учујс поссбне пронз водне уговоре и који испуња ва следеће општс и посебне ус лове предвиђене законом и ов им Споразумом: да је пунолетан, да је ’ носплац до.маћин * ства iiaii радно активан члан домаћинства које се бавн пољопривредном пропзводњом п Обогаћивање ловишта Ловачко друштво у Параћичу, по броју чланбва, спада Atebv већа ловачка друштва v Србијн. Познато је и по својим актнвностЈЕма на уништавању пггеточнна, заштнти дивл>ачп a нарочито по добром раду Фазанеријс која обилато, сваке годинс, снабдева друштво ово.м атрактивном ловном дивл>ачн. Да се ч,\апови Ловачког друштва заиста Gpiniy за богатије ловне терсне, показала је недавиа акција хватања зечева. Зечеви су хватани мрежом у Параћинском резервату. Ова акција је нмала за циљ обогада јс власник средстава које удружују, да је на свом газдппству пословао као добар прпврсднпк савесног домаћнна и да јс правно и пословпо спо собан за удруживаљс н закљу чпвање уговора у трајној про нзводној сарадњи. На удружсна средства рада (земл>1Ш1те, пол»опрлврсднс ма1Ш1нс грађевински објоктп п друга средства рада) полопрнвредннк задржава право своји не. Ова срсдства не могу сс користитп за покрићс било ка квпх обавеза ООУР-а и радне организацнје у чијем се саста ву налази ООУР, према др\-ш твеној заједници и повериоцп ма. Затим, земл>ораДннк може и н.ма право да са ООУРом за удружена средства рада угово ри право на повраНаној вред постп тнх средства и друга пра ва о осиову њпховог удруживаља. Ово право и обавеза ут врђују сс утовором о удружп вању пзмеЈју ООУР-а и зем- .\>орадника. Сваки потппсник овог споразу.ма учсствујс у ра сподели дохотка оствареног из удружспс производЈБе, прпвре мено у току годинс и коначно на крају годинс на основу утврЈзеног резултата пословања по завршно.м рачуну. Удруженп земљорадник може да' пступп пз Самоуправ ног споразума. Иступање је до бровољно, се.м удружених зе ЛЈЉораднпка који имају дуго рочнс уговоре за коришћење средстава за финансирање про шпрене репродукцнје по осно вама Зеленог плана. Рок за пс ВЕСТИ СА СЕЛА Чевде: »вопринос за воду Еодовод је 11 да^с најактусл нији проблем у три поморавска села: Чепуре,Шавац и Дијбс Видово. Нацрт уговора за изградњу водовода усвојен јс 21. јануара. алн he још једно.м ићи на разматраље како би сс извршиле свентуалне корскције, а затим сс очскује свечапо потписнвање ^товора о изград нд! водовода. Свн власницЈг парцела из Чепура, кроз које трсба да проbv водоводпе неви изјаснЈпи су се да нс траже 1шкакву на докнаду, за оштсћењс обраливих површина. Ипак he извесна надокнада у новцу бити исплаћена кад сс ради о површи нама под пшеницом и детелнном, уколико неки влаапгцнбу ду на томе инспстиради. Скупппнна Меснс заједшше у Чспуру ових дана разматра могућност за скраћен>е рокамс сног самодопрпноса од десет на пет година, како би се пгго прс убрао новац потребан за довоЈ^ење чистс пијаће воде. ћиваљс П1овог подручја v нашој Општинн. Одзив ловаца је, обзиром на хладно време, био ван сваког очекнвања, али дисциплина за време хватаља зечева није бнла на очекнваном нивоу. Ухваћено је мање зечева пето што је планнрано. Сви похватани зечеви пуштени су на свс ловне терене Ловачког дрхтлтва, које нс кријс оптидшзам о богатијемулову идуће сезоне. Надамо се да ће тако п битн. Зоран Иваповић тупање је трп мессна од дана писменог саопштсља, односно месец дана после испуњсња уговорегшх обавеза по једного дншљпм уговорима о произво дној сарадњп. Самоуправни споразум прсстајс да важц под следећпм условима: ако земљо радниии потгшсници овог спо разума нс потпишу уговор о траЈној сарадњн у року од 3 мссеца, ако нај.мање једна половина земл>орадника не уче ствује у управл»ан>у пословима којп су зацртави у Споразу.мима, ако сс број земљорад пика потписника смањп пспол пст, ако настану околности због којјгх ООУР п земл»орал ници нс.мају Binuc интереса да capabyjy п ако поступак удру жпваља одступа од лруштвеипх норми п ако нису v скла ду са одредба.ма са.мог Споразума. Потписивању овог уговора пртгдаје се вслики значај и очс кгје сс лобра сарадља. ООУР „1 мај” ћс настојати да они буДУ подржани и учиниће све да обавезе које она предузпма бгду на восмс испгњене, али ћс зато бити пстрајна п упорна да и зсмл>орадш1ци из вошаваЈу своје обавезе. Ово be сс нарочито односити на по,\>опр1тпеднс npoji3Boba4e са којпма будс склопљен уговор за коришћење финансијских средстава по основама Зеленог плана. Свечано потписивањс Самоуправног споразума обавиће се почетком фсбруара месеца. Д. АнВелић Од тог новца ои се изградило п јавно купатпло за децу, које би могли да користе и одрасли, уз материјалну помоћ матЈПЈне школс „Бура Јакишћ’’. МИРИЛОВАЦ: Пошљунчавање пута Пут Мнриловац — Голубовац nouLvyji4an је само у дужиш! од једног километра. Прсостала два кплометра уредпће се чим вре.ченскс прилике лозволе. Пуг he Јсмати и ивччљаке, а изграђује се средствима мес ног самодопрчноса. ДОЊЕ ВИДОВО: Оживео „Моравац“ Аматерска делатност у овом селу поново је оживела. Основано је Културно — уметпичко друштво „Моравац”, које има дра.мску. и фолклорну сек.шју, и окупља преко шездесет чланова. Друштво се већ активно прштрема за учешће у предсто јећем квнзу „Сусрети; села 75”. Формиран је н шаховс»:п клуб који броји преко педесе так чланова. Просторнјс, гарнитуре и други услови су обсз беђенн. Тако јс још једно село у нашој општшш, после Буљана, и званично окупило л>убктел>е древне irrpe. РАШЕВИЦА: Уређена сала После дужег неучссгвованл у квизу „Сусрети села” Рашев чани cv ове године пријавили своје учешће. Да би што спре Ангпје дочекали такмичење реновирана је сала Дома културе, за што је утрошено око милион и по старнх динара. Предстоје још само мање адап тације позоршгце, која убудуће треба да постане место честпх аматерских ттрнредби, којс би ирипремали чланови културноуметничког друштва овога се ла. СИКИРИЦА: Самодопринос за улице Од првог јануара ове године заведен је месни самодопрннос за асвалтиратвс свих важиијих улица v селу, у дужшш од 3 километра. Радови ће коштати око 250 милиона сгарих дпнара, колпко треба да се убсре самодоприносом, а почетак из градље се очекује средтшом лста. М. Димнтријевић За десет година постојаља месних зајсдница иа подручју наше Општјшс, бллс су актнвно укл»учеие у свс друштвенс актпвпости, кроз акције на разним впдовима самодопркноса (самопо.моћи) и свесрдне сарадње са Скупштином општине, друштвено-полит1гчк1ш п организацијама удруженог рада, како у ce.uiMa, тако п у гра AVЗахвал»ујући таквој апгажованости, подлгпуто јс вишс дссетина објеката друштвепог стаидарда. којн данас вредс преко 20 милнона динара. Но, v ово\1 случају, скопомски зна чај јс иезпатан у односу на друштвеио политички и социјалнп значај. Самоуправно организоваљс радних л>удн од нс происнмшог је значаја v решавању елемеитарних живопшх пнтаља. Рецимо, рскопструкшпа нисксмнапопскс .мреж/, ooesoebc ље (пассља водом, повезмвањс нассља асфалтним коловозпма (гдс шсје спроведено, у припрсм ној јс фази), затим нзградња п модернизоваЈве друштвсних до мова, тиколских зграда, објска та физичке културс, y.uma п каналпзације у граду, отварап>с здравствених установа и вс лики број других, внше или ма ibe важних активности. Ho II поред свсга тога, добар број месннх заједница недовол>- ио потенцира пекс, веома значај нс области. На пример збрпња вањс старих п изнемоглих Anna, дсчја заштита, дриштвепа самозашгита и обезбеђен»е шко ловаља талеитованс деце. Ефикаснија здразствена заштита стоке Извршити што сфикаснију здравствену заштиту стоке, про бле.м је који поодавно задаје муке надлежшгма. С тога је на Заједпичкој ссдници свпх већа СО-с Параћпн 29. I 1975. годинс донет: ЈЕДИНСТВЕНИ ПРОГРАМ МЕРЛ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШ1И ТЕ СТОКЕ ЗА 1975. годнну НА ЕПИ300Л0ШК0М ПОДРУЧЈУ КРАГУЈЕВАЦ. Програмом је мзмеВу осталог предвиВено да се код живп пе мндивидуалнпх власшпса вр ши обавезна вакцинација cbiek грла старијпх од 3 недеље. Заштитну вакцннацију обављаће ветеринарске сганинс а у слу чају да нису V могућпостп да то са.мс обаве, пружиће потребна упутства власппцима како би салш обавплп вакцинацију. У заоаженпм п угроженим подручјима заштитну вакцинацију he обавптп искључлво ве терипарскс органпзацнје. ПрсдвиВа сс такоВе п заштп та ceuiba од свињске куте и го у псрподу март — април 1975. годпнс у сви.м насељешш мсстпма на подручју опшпшс ПараВин. Цеп.БСље свиња бцћс вршено mcka>v4iibo v дворшиш ма произвоВача — власиика. Протлв црног пришта, а зара за је установљена на неким по дручјима у последњпх 10 годн иа, обавпћс се заштнта цепде iba стоке и то поред говеда и цепдсЕве оваца. Цепљеље lie се обавпти у периоду март — ап рил 1975. годпне у свим насел>е ним местима на подручју општине Пдраћпн. Против шуштавца п парашу штавца вакцинацпја lie сс спровести од марта месеца до априла v иасељеним местпма: Поповац — Бошњане, Забрега, Бул>анс, Шалудовац, Г. Mvriin ца, Д. Мутпнца, Извор, Клачс вица, Лешје, Плапа, Стубица н Сиссвац. Ради благовре.мепог откривања сточнпх заразних болести најмање једном у 3 .месеца вршнће сс серолошки преглсд крви псраста и бикова који служе за оплоћивање плотKinba инднвпдуа-хлих произвоЈзача, а о томе he евидсицпју ВОД1ГТП иадлежна ветеринарска инспекција. Средства за исгтнтпвањс крвп обсзбеддАе се из општннскпх фондова за сузбиjaibe сточних зараза. На подручју Ојшгпшс ПараhiiH н то у пасељеним местима Д. Вндово II Чепуре, ncrnrrahe се раширеност бруцалозс и лоп тспнрозе. У местпма ошптиие Параћин зарАжснпм лонтоспир озом предузеће се одреоене ve рс у сарадљи са надлсжни.м спсцнјалистпчклм организацијама. Обавезно lie се вршити сс ролошкп преглсд крви крава и крмача 10 даиа по побачају. Ради сузбцјаља тифуса жнеи не дијагностички ће се. обавез но пспитатп јаја кокошки ко ја се користе за инкубиране, два пута v року од 3 недеље, .методом брзс крвне прббс п то пре корпшћења јаја. Сва јата, чпја сс јаја користс за инкубЈграљс регнстоваћс се код встерпнарске инспекцијс као и сви пнкубаторн у којпма се пропзводи /KiiBinia за про.мет. Програмом је предниБепо и да се до краја 'ацпнла 1975 го дннс радн сузбпјања ехинококезе пзвртш! ревпзцја свкх мес та за клање и уколпко је пот ребно забранити рад на тим објектпма v случају да нчје ре шено уклан>а1БС конфлнката. Y нсто.м року спровести посту пак ко.јим бп се спречњш дивл»с клагве стоке за јавну употребу. Ветерипарска органнзациЈа he иитензЈГВНије' достав?оатп материјал на лабораторнјска нспитивања. Радн усавршавања, одиосно развнјања сталних превентивних мера из.меВу осталог учиниће сс следеће: — Изабраћс сс екипа за рад у случају појаве епизоотија у чији he састав yliit представни ци свпх ветеринарских органи зација удзуженог рада. — Ветерпнапска лнспекцнја, вршиће II дал>с ста.шу коптро лу здравственог стан>а стоке у iipqMery (на вашарима, сточпим пијацама и тд.) као и по седовање увереља о здравстве ном стању стоке. — Извршпће се организовано хватање и уништавање паса п мачака луталнца у сарадњи са Встерннарско.м станнцом Свстозарсво и Ловачким друш тво.м Параћин. — Органнзоваћс се подробни је информисање произвођача о сгочним заразама, односно, тај he посао обавптн Ветерина рски институт Београд—Епизоотолско — дијагносЉсчка ста Hiiua Светозарево, тако што lie органпзовати и пзвестн стручна предавања са филмовима. Овнм програмом, веома бптШ1м за ефхгкасну здравствеиу заштпту стокс, прсдвиђсно је и да сс ради стручног усазрша вап>а ветсрпнарскнх радника, органпзују семинари: специјалпзација једног ветеринарског радника из средстава фонда у Општиш! Папаћин и два двод невна семинапа по договору са ветеринарском службом ПараНјгн. Све у свему, на путу с.мо да добпјемо ефикасни.ју службу за здравствену заштиту стоке. » Б. О. IN MEMORIAM МИМН СПАСНК V Aciujy јс оиих дана у својој 83<>ј години живота у.иро СПАСИћ МИЛАН, parap ii ратник, носилац Албаиске споменице, уче- ■гник 1 и П балканског para и I светског рстта. V тешким данима револуције и борбе за ослобоћење ocehaj за праведан однос према животу и људима био је пресудан за његов став саСтатутима месних заједница, пзмећу осталог, предвиђено је Ji учсствоваљс у изградњи, a самим тим и старање о одржа вању и KOpinuheiby комуналних објеката, помаганл организаци ја које се баве васпитањем, културом, физичком културом н сл. Такође се npcABHba и по моћ породицама у подизању и о,\гајан>у децс. У складу са статутима месних заједнииа изабрани су у прошлој години п сала делују бројни органи, делегације, савети потроптача н корпсника услуга II остали одбори и колшсијс. ¥ свнм tjlm телима ангажовано је преко 4000 актнвиста. Што потпунији утпцај и одлучпвање радпих л>удп о срел ствима намењеним заједничкпм потребама, нови је задатак месних заједпица, као и повезивањс исткх Општинн радн решавања проблема који стоје на путу дал>ег развоја. Овај пут, сигурно води прсласку од* представпичког начи на од.\учивања у разним форумима на креатнвно и стварно учешћс радних л>удн у процссу одлучпвања. Самоуправл»ање и делегатски спстем месштх заједннца омогућују да се савладају досадаш ibc тсшкоће у дефинисању интереса и потреба радних лудп н rpabana. Финанснрање потреба и програма месннх заједнина врши сс делом пз буџета Општинс, затим из путног фонда и-месног самодопрпноса. Из буџета Општине у 1974. годинн месне заједиице су добиле за рс довну делатност 922.600 ра п за јавну расвету 615.100 а (наплаћен јс и месни самодопрпнос у пзносу од 11.100.169 динара. Кад ве!1 говоримо о самодоприиосу, пе треба заборавити да су многе месне зајед иице увеле и самодопринос у радној сназк п још негаш-другим видовпма. За дал»п развој меснкх зајсдница гланни правац актвиностк треба да буде усмерен на ожпвотворење самоуправљања у месним заједницама а самњм тш! против сваког фор.машог приступа самоуправљања. Неод/\6жаас је задатак у.ожи вотворењу скупштпнског система, усклаВивање месних за јоднпца Општинс Параћик с једне it Самоуправних интсресипх заједннца с друге стране, а ради заједшгчког утврђи вагва прпорптета у развоју дру штвених делатности п заједIHI4KHX потреба радтпгх људв. У то.м ш£Л>у потребно јс да СО-е Параћпн илп OK ССРН об разују Општински координацнонм одбор за развој и актив ност месних заједшша. Да би улога месних заједinma бпла што целисходннја, да би се постиглм одговарајући сфектн неопходна је широка друштвена акција п свсрдно акгажоваље грађана као само- ^ттрављача. Б. 0. радника и учесника, нарочито у првим нослератним данима. Поникао у сиромашној, миогобројној сеоској породици, од првих дана био је унућен на мукотрпну, тешку борбу за живот, чоштен однос према средини и људи.ма и такав је остао цело1 живота. Готово сс 8 година борио иа свим многобројним раTiuuTii.ua Балкана: од Једрсна, преко Солуна до Савс и Дунава где јс сачскао осло5ohen»e. Две године је. нонут крта, са остојш.ч ca6optpi.ua жизсо у рову на солуиско.ч фронту, нознат бо.чбаш-добровољац, борац ,.на иож". страх и трепет за немачке и бугарскс осматрачницс... 1>ио је у групи која јс прва кроз жицу, крв и дим чробоје.м солунског фроига ушла у своју домовину, илакао и љубио своју земљу да није tut ocehao pane, од убода бајонета из борбе прса у прса. Такав је био у борби: поштен и нсустраитв, такав је остао и v живоТу: прича и легенда, одсјај сеоског патријархалног живота који се мења и нестаје. Био је кезамисливо спојен са овим селом и људима, био је, сећамо га се и па.чтићсмо га као таквог. Р. Радојковић

14 ДA-HA CTPAHA 11 ФУДБАЛ: .БОРАЦ" ПОЧЕО CA ПРИПРЕМАМА AA CE HE ЗАБОРАВИ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА КОШАРКА Доспећемо y внши ранг ШШ KIEI ЈУ1И0РИИ Каже тренер Чеда Милошевић Параћпнскс кошаркашнце ни жу успех за успехо.м. Послс ос појеног другог места на pcnvC лнчком првснству, пз Загпсба је стигла npniariia весг: Jvhh орска скипа „ОКК ПараћшГос Бојила ic четврто место на ivHHopcKOM првенству Југославијс. Прошлогодншњс четзрто мссто ie одбраљено. После ipo лневног нон — стоп нгран>а ре лослсд ic следсћи: „Црг.ена Зве зда” (Београл). „Индустромонтажа” (Загреб), „Марлес” (Марвбор), „ОКК Параћнн.” Дома him првенства 18, 19, 20. јануара бнла ie „Индустромонтажа” кз Загреба. Свс утакмнцс игра не cv у спортско! халп „Иван Лраповмћ” на Трешн>езш1. На турннру јс хгчествова.\о 3 екипа, најбољп представннцп република н покрајина. У чва лификаиионој грутш, за финал ни турнир наше јуниорче наш ле су се са два реттубличка пр вака „Црвеном Звездом” и „Је дпнством” (Туз.\а). Првс преипекс успешно су пребпођене. Но нажалост у мечу за треће место наше кошаркашнце ii3rv бнле cv од „Марлеса” тек у иродужетку са два коша. Но п поред свега ycnex ie потпун. Екшта је пграла v стандардном саставу: Петровић В, Торњанскп Ј, Мирчић, Пстровпђ, Манојловнћ, Торњански, РаднИ, Срстеновић, Стефановић, Тарановска, Лалић. Треба похвалитн целу екипу без изузетака, јер све су се бориле до послсд (бсг атома снаге. Једну од пет награда предвиђених за најбо /VC појединце освојила ic Becна Пстковић. као најборЗспнiii играч првенства. Првотнмшт „Борца”, са прцспелнм појачање.м, почслн су црипрсмс за ггредстојећп дсо такмичсња у Шумадпјско-поморавској лиги. На први трснинг лошло је свега 10 цграча. Прппремс he сс одвијатн у свп.м фазама. Првн део обухватпћс прнпре.мс за спшањс кондпиије. а другп на упгравању ти.ма п разради тактпчких задатака. Доласко.м Гвоз- .1. II. МНДНМВНТ1 ТРЕНИРА МУШКУ ЕКИПУ Док су колегнннцс нз лкенске екнпе уве.\ико играле п трс инра.\е, мушка скнпа ie пмала већу паузу. Током протсклог првенства екнна ic била хендп кетшрана промено.м тренера.та ко да јс пред крај ррвенства остала без вођства. Tmi ic водио '„мини — штаб”, функциинера п нграча К_\уба. По ссој прилицидаће у најскоријс врс мс битн решено п то пнтање, Сада предстоји консо.нгдацнја тнма н уигравања до почет ка првенства, крајем марта мс сеца. Тренутно екипа вредно треннра предвођена некалашн»и.м тренеоом, Ацом Милићеви ћем. МилнђевиН је везу да се брппс о му док се пе решп лног тренера. преузсо оба MVWKOM ти питаљс ста М. II. КОШАРКАШИЦЕ У САВЕЗНОЈ ЛИГИ Како нас ie обавестно пред седник ОКК Параћин, Стеван Митровнћ, највероватнпјс ла ћс се идуће так.мичарске сезоне параћинске кошаркашицс Sammi v савезној лјпгт. — Предстојп реорганпзација савезне лпге на три групе, a то значн да he се наш Клуб убудућс такмичитп v најелитдајем кошаркашком друшсавсзном рангу, морају да се Hrpajv v одговарајућп.м спортских халама. Ова садашња екнна која је постигла запажене резултате п V јупнорској и сешторској сек цпјн (ivHHODCKa екипа ic гједно п ссннорска), са оваквнм елано.м, самопрегорношћу и во л>ом могу да се успешно носе са осталим тнмовкма из савезне селекцијс, изјавио ic предтву. Међуптм, како су ме обавестплп друговп нз Кошаркаш лдг^савеза Ј\тосдав1г1е, рропо- ссднпк КрцЈаркашког клуба. зишце такмичен>а говоре да све''ут£п&1пце које сс играју у М. II. PYKOMET: „ТЕКСТИААЦ су пршрж Посде одмора ол два н по месеца, руко.мсташп „Текстид * ца” отпочели су са припремама за пролећнн део првенства у оквиру Другс српске лиге rpvTia запад. Како првеиство почиње 23. марта to he према оцени тренера Миливоја Сталтболића бити дово.\>цо да се еклпа уигра п да спреашо настутш v првенству. Јесен>с трећс место на табелп мора ла сс одбранн и у пролећном Аелу. Ko he од младпх да нгра зависп од тога како сс булу припремнлп, односно наметну лн својом нгром. Лепо времс и могућност ла се тренира напољу, кажс предссдннк Лвубиша Корднћ, доста ће нам помоћн јср Клуб штјс псрнол, завршпо јс наш caioворнпк. Радослаи Bccith ЛИГА СТРЕЛзАШТВА ПОМОРАВЛзА у могућнрсти да лу за тренирање вре.ме. Y граду разннх школа, тешко наћп hckv обезбеди сакада јс постоје али је коју би лошс салс врло ШКО' ла уступила. Осим чога шго се тражп накнада за коришће« >ве тражп сс п много вишс. Клгб финанснјскп mile спрсман и ту he.Mo морати пешто вишс да урадимо за наредни ПАРАЋННЦН ДРУГИ 26. јануара 1975. у Ilapahnny је одрркацо треће коло лнгс стрел>аштва Поморавља и Ресаве. Учествовалц су стрслцн Светозарева, Нупрнјс, Параћи на п Деспотовца. ПараИинскн стрелци v овом колу cv заблп ста>\ц, тако да су освојили дру го место v јакој конкуреншии нзврсних стрслаца Светозарсва и Нуприје. Ево резултата екшшог пласмана: Прво место освојила јс екппа Светозарова са 1566 ноепа. Друго место освојцла јс eiuiua Параћина са 1543 посна. Трсће место освојнла је еки па Буприје са 1507 поепа иијс но до сада. Има.мо добар нзбор играча. Y појачашу смо доста добили, али смо па дру гој страпн изгубилн одласко.м Петровпћа. Затпм с.мо се обратилн тренеру „Борца" Чедн Мнлошевићу. да нам, судећн по рсадној снази свог тпма, кажс нсшто о месту па табелп: — Надамо сс да ћемо нграленовнћа, Харазнна и Мншјр^ти .много боље н дз ћемо осha из „Јединства" редови ,.Бор- војитп већу залиху бодова, нсua" cv освеженн н ојачанн. Одбрана he битп сип'рнпја, а павала убојмтпја. Упиталн смо најискуснијег пграча н каннтена Мплана Младеновића шта он мисли о пред стојећем првенству, да ли he његов тнм успети да сс домогне вишег ранга такмнчава, што ic iiaineba жел»а? — BepvicM да he прнпреме битп успешис, заправо успсшго у прошлом делу првенства. Наша је жел>а повратак v зоdV. гдс нам по мншљењу миогих, где нам по миш.^сњу мноносп! смо јср са водсНом „Гочо.м” и „Жупом" нграмо на иа’ шсм тсрену. Надамо сс да hcмо надокнаднтн предиост од 4 бода, колнко oiiir имају. завршпо јс трепср Бориа. С. Стсфановић ФУДБАЛ: „ТЕКСТИЛАЦ На кормилу опет ВељковиЈј Фудбалсрп Текстнлца половп пом јаиуара, тачније 19. јану ара, отпочсли су са прппоема ма. Лепо вре.ме ноголно за тренинг, фудбалери Фабрике штофова нскористнлн су да стекну лрагоцспу физичку спрс мност, која п.м ,је недоста!ала v ieccibc.M делу првенства. Најава похода за прво место ули ла јс наду сп.мнатнзерпма, a нрс свега фудб *мсрима да у поолећвом делу^ запграју како умеју ц ла сс борс за врх табеле. Долазак Радета Всљкови h,a за тренера, послс оставкс Мирољуба MnACHKOBirha, у Клуб ic дошла п иова дисцпплннп. Наимс Be.\>KOBi(h јс познаг као врло строг тренер, ко.јп тражп да сс задаци пзвршава jv дисциплнцовано и опако ка ко сс дотовором постпгке. To јс управо у рашцем пернолу недостајало ово.м Клубу, којн јс и.мао велпкп број фудбалера са добрн.м знаље.м, алп одсу ство лисциплипс и рада нијс донело и очскивапп venex. — Доори услови рада. велики фоид итрача нијс ископиш hen да се тим впшс котпра v јесењем дслу так.мичења, иста као јс v разговоцу секретар клгба Нпкола Крстнћ—Нииа. lUecTo месго н итест бодова ма ЈБС ОД ПРВОГ, нијс нсдостнжпо н VHirnnhcMo свс да сс то остварп. Лознали смо и то да се трс ннра четнри nvva недељно пре п по подне, а према споразуму са Управом Текстнлна. Еел>ко unh he прсузети п Cpurv о поа млатку, одакле сс очскује вс bar број младих талетованп.х нграча. У мннн прслазиом року Тск стнлац јс добио н пекс новс пс рачс. Спомснућемо Pajnh'i и Жпвковнћа, који cv лошлн из Једннства, затн.м AiiTiiha и Мнлосављевнћа нз Напретка из Дреновиа. Из Арлшјс сс вратио п Псрп11. I*. Весић РДДОМИР 1Ш ipipi „Kornpauia". fy су се пстакли Миле Радуловић и Славко Eoiuheeuh. Mcby Параћинцима /е noзнат као „Паљсвина”. Младосб му је саборсла на бицикли и поред ње. Од 1948. годинс јс пепрекидно V Бициклпстичко.ч клубу, за чији ycnex и pad има вслику заслубу. Кад више нијс могао да вози тркс noсоетио се тренирању лглаbnx такмичара, која су врло ycneiuno паступали бранећи бојс параћичског клуба. • Колико трка eve. ли у својој каријери? — Возио сам само паест савсзних трка. п.иапетОсталих, мањс значајнпх, се виtuc и нс cchaxt. Углавно.и с.ио eo3iLiii na cKimutiAt так.ипчсњима. 0 Поменитс неку трку ?дс су napahuncKU бициклисти постигли гате? — Скоро на чењп.иа зналп боље рсзулсвим такмпс.ио да будсЧетврто мссто прнпало јеекп пи Деслотовиа са 981 поену. Поједипачнк плас.мани: Прво мссто освојпо јс Жнво рад Виинћ са 171 поен (члаи екипе Светозарсво). Друто место be Binimih, нз 149 поена. Tpehc место на MapKQDiih, Ilapahima са 1 осиојпо јс Бур Свстозарсва, са освојнла Драгачланииа скпвс 140 пос.ча. JYHIIOPII: Прво место освојно ,је Владста Мплаповпћ. члан скппс [јараћина. са 345 поена. Аруго мссто освојно је /Кп ворал Cannh, члан екппс Свстс japena, са 334 поенаTpehc место освојио Вучшшћ са 320 посна рије). СЕНИОРИ. јс Јоспп (из RvnПрво мссто освојно јс. Жнво рад члап скнпс Пупрпја са 339 иоена. Дпуго место ocaoiiio ie Слободан Костнћ члап скппе Свс тозарева. По завршено.м такмпчењу по де.^епе су екнпнс п појсдшгачпс награде. Завршно коло одр жаћс се 9. фебруара 1975. у Деспотовпу. Станко Здравковић СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА ИНБАЛИДА Клуб за спорг и рскрсаипју внвалпда пз Параћина и.мао јс својс прсдставнпкс иа Републичком првепству у шаху којс јс одржано у ВрљачкоЈ бан *н од 7. до 9. јануара. -но уз праопласиране. Наша скипа јс бкла састављена од добрчх возача, којс су противници поттовали. Године 1950. у трци Беоipad — Раља и обратно, у конкурснцији 16 скипа из Србијс освојили смо одлиЧ’ чо четврто место. У трци око Космета 1951. годпне били смо чак vpehu. Живоra Трифуноочћ, Драгап Фплипо&ић, и покојнп Ерих Волпн и ја били смо такоpehu itatuii „репрезентагпвt/u". A 1949. годннс бпли смо скипно прваци Србије у • V овој години сс iLia^ нира поновно активирањс Бициклистичко1 клуба. Интерссовањс јс велико. Ви hevc бити један од првих fbcioeux тренера. Рецитс нам наато о плановшча популаризацијс овоб спорта у патој средини? — Тачно јс да ће клуб noново да почнс са радо.ч. Почеће.чо од основних школа, одакле ће се регрутовати будући добри возачи. Са tbiLua ћс радити наставпици физпчког васппгања. По сслима hesto vaizohc noicyuiavu да заинтересујечо oALiaduny, као и no сеоска.4 школама. где he клубови добити потребнс услоос за тренирање. По броју возача раније су од села предњачила Доtbc Бидово, Доња Мутница и Текија. Мислимо da he сада бити eehci интересовања и у dpyziLM селима. Орianii3oeaheMo и тркс кроз села name ошитинс. Раније су свакс педсљс на стадиону одржаване тркс н бпле су yeeic добро henc. Заправо one су водилс нублику мице. Ипак he бити да формирамо па посси doутакбоље клуб, прво па онда да говорпмо о плановима. Зар нијс тако? Атанасије Тру.миић, мир Jonnh п Драгап Живо ПаниН, сачиљавалк су cKiuiy ипвалнда из Параћнна која је заузсла солидно 22 — 25 мссто. V конкуреннпји 32 скнпо из Ср бијс, успех нашнх представ нпка јс сасвим реалан, ако се узмс у обзир да су ка првен ству насгупнлп п мајсторн н мајсторск11 кa I тд!1датн. ШАХ М. Д. М. Днмитрмјевић Отворено првенство у шаху V организашсјн Шах к-\уба „Текстнлац”, којп сс так.мнчи у II лнги ужс ‘Србпје, крајем отпочело са прппремама за одр жаван>е отвореног првенства. За побсднпкс обезбеђене су новчапс наградс. Оваква нрвен ства организују се свакс годпjic, п увек прнвлачс већи број ■ ез воз1?!? теа PoiAzi >јс^ UA USTA UKD 6|1£Ј)М л.убитед»а нгре ца 64 цол>а. Како је у разговору пстакао Рх\о мир Мплошевнћ, прва табла „Текстилца”, „са овпх такми чеља добија.мо, односно откри вамо luaxiicTc којн затнм постају. члаповн клуба”. Условн за такмнчење ппсу цајболш. Клуб нема своје просторије, а фннанспјско тггање iuije иајбол«с решено н по ред тбга што је Шах клуб је дан од чланова Спортског дру штва „Текстилац”. Јер 124 чла цова клуба пијс у могућности ла се окупи и да пгра шах. У Фабрпнн нема за сада просто рија, јер су некс којс су се користилс, заузете производн»ом због реконструкцнје, а јс дпно клубу остаје да се снала зп и игра мечеве и да се прп нрема у некој од сала Меснпх opraiIизацнјa Comijа.мicгичког савеза. У протеклом првснству шахпстн Текстнлца заузвли су 6. место, што се можс рећн да је п реално с обзнром на усло ве, али према квалитету пој * дннаца место је у врху табеле. У паредном периоду послв реорганизацпје у такмичењу, a пре.ма одлуцн Шаховског саве за Србије, Текстнлац he се таК.М1ГППН у новофорлпграној Крушевачкој зонп. Секретар кдуба Јован Крстпћ рекао нам јс да he сс учннптп свс, да се створе услови да једном у ов ој aainiM.viiuoj пгрп .дптофарпи” н доклжу да cv најболи, a то зпачц прво место. Р. ВеснН Издаје OK ССРН ПАРАНИН Ypebvje Релакцноки одбор Вршнлац ауж”остп СЛПВНО1 и олговорно! урелникв борђе Петковић Адреса РелакциЈе: Параћин Б. Крсманоиића 16 1ел 83-694 Штампа »ГААС ке< *град Вла|к<»ииће«а 8 Гел.: 335 384

„СУСРЕТИСЕЛА ’75“ Стартовано y Буљану Квиз и за читаоце Традицнонално квнз такмиче н»е села под називом „Сусрети села 75”, ове годнзе почело је нешто каснцје пего обично, али са ггуно такмнчарског жара. Наплазе дани када села жи вс за једач дан такмичеља. победе или пораза. Ова манифес * тација редовно пунн сале, које бпвају претесне да приме све one којн би желелп да гледају надмстање најбол»их нз ссла. Као најбољн доказ о шггере ссхвању за ову манифестацију може да послужи и прво такмичарско вече овс годинс. Y суботу 1. фебруара, .мегдан су дслиле екипс села Буљане м Сикирица у сали Дома културс у Бул»ану. Првн сусрег је посматрало нешто више од 500 људи, а такође ни сала v Сики рици у реванш мечу није бпла ништа празнија. Екипе се такмнче у вшие области. V областн пбљопривреде у првом такмичарском наступу боља је била скмпа Бул»ана која освојила 30, а Сккприца 10 поена. Самоуправне инте реснс заједницс и псторнјат Параћпна н околине, донеле су нешто вшпе поена п једној и другој екипи. Буљану 40, а Сикнрици 20. Y областн цивплнс заштите и спорта. поред знан>а потребна је брзина, чији тастер прс реагујс, тај стиче право на одговор, „прекрађа гш таља” (ТВ. жаргон) је такођс могућа, казнени поенп (као у квизовнма телевпзпје). Екипе су се врло брзо уклопнле у све техничке „смицалнце" н резултат је гласно 60:10 за екн пу Бул»аиа. Но, „Сусрети” не би били оно што jecv кад не би било забаве, песмс игре н весел»а. Свака екипа има и својих тридесет мпнута, за културно умет HH4iai део. За тридесет минута трсба да продефилују певачи, свирачи, решггатори, фолклори сти и свп они који треба да зачннс распевану радосг једног села. Y овом обавезно-необавезном делу прве вечери била је бол>а С1ткирица, која је за свој програм добила 19 поена, док је Бул»ане за свој програм освојио 13, Но жири није оцењивао само понашање, знање и умење на позорници. Оцењује се урсђеност сале п позорнп це, публика и оргаиизација. Много је могућностп да се освоје појенп, алн то је понајтежи посао. Y то су се уверили Бу.однн, за уређење сале, органнзацпју добнлп су 10 поена. Послс свих сабирања, првс вечери бпла је боља еклгпа Бул»а па. Она јс освојнла 153 посна, док су убихови поотившши, Си кирица, освојили 59 поена. Дуел између Буљана п Сикирпце завршен је убедљнвом победолг Буљана са 252:165. Тако се Буљане ттрво пласирало за идућс коло. Међутим, стиче сс утисак да се обе скипс нпсу довољно припремиле п показале су релативно слабо знање, а ни културно-забавни протрами нису били на висини. Очекује се да озбиљнија конкуренција у следећем колу побол>ша квалитет таклпгчења. Текст и фотографије: М. Илпћ Упоредо са квпз такмичењем под називом „Сусрети села 75" наш лист пружа н ва.ма шансу, драгн читаоцп да остварите једну од лепих н вредних награда које обезбеђују нашс радне организацијс. Огледајте се у познавању истих области у којима сс таклшчс у овој великој п већ традиционалној културно-образовној акцији> готово сва села наше општпие. Y сваком броју иашег листа поставићемо вам по јсдно питање пз области пол>опрпвреде, познавања самоуправиих споразума о оснивашу пнтересних заједнииа, из познавања псторијата Параћина п околинс, цивилне заштите п спорта. ПИТАЊ/1: ПОЛјОПРИВРЕДЛ: Колику старост можс да доишвн впнова лоза? САМОУПР?ННЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Да ли јс по Уставу СРС обавсзно осннваље интереспих заједница lo’ATvnc и ^изпчг.-е кх-лтгре? „6 ВЕКОВА ПАРАБИНА": На којој палморској виснни лежи грал Параћин? ОДБРАНА И ЗАШТИТА: Сваки граћаипн тргба ла има глг-^скч. СПОРТ: Наша позната атлетичарка и сусетка из пуприје Вера Николић је 1968. годипе постала светска рекордерка на 800 м. Са резултатом? Одговоре можете доставити Релакцији листа, Бранка Крс.мановића 16, лично или поштом, на шталшаним ку« понима. Награде ће бити јавно пзвучснс на 1едној од сео ских приредби, и то за свако коло посебно. r-- - ,■ '■•■- '7 -V-?.-l^ WWW КУПОН КВИЗА ЗА ЧИТАОЦЕ ТАЧНИ ОДГОВОРИ CY: 1: 1) 25 година Ш: 1) 130 м 2) 80 година 2) 250 м 3) 130 година 3 300 м II: 1) Да IV: 1) Да 2) He 2) He V: 1) 1:203 2) 2:00,5 3) 4:00,0 ИМЕ И ПРЕЗИМЕ--------------------------- —------ АДРЕСА-----------------------------------------------— Напомена: Из сваке области треба заокружнтк тачан одговор. ДОБРИНКА МИЛИДРА1 У Српску фабрику О њој, ibCHOM пожртвовању и спре.мноса задовол>ством сти да се од срца н Параћину Без обзира што јој жнвот hhic Равној реци, у ох\азн v начелника жж.-- 1943. на. ' онле су јер још Повеља и њени доб^тммци (4) одговорно ооављала. Првс радне акције Пише: Љиљана Савнћ био лак стакла, а затим и по директиви стакла дошла io до данашњпх даконачно, бива поставл>ена За овај најпролепгерскијп раднп колеСредњу партијску школу у Београду. Године 1948. Боја се по други пут враha v Параћпн и упућена од ЦК постаје кадрозик v ГК Параћнну. Са ове дужности она прелазп на дужност перс;оналног референта Градског одбора, затим «а дужност референта за рад и радне одн« ј н. ЖИВОТА ВУЧКОВИБ За њега, Вучковић Животу, пензионера од 1962. годиие знају сви у родном Доњем Видову, а познат је' активистима и друштвено-политичким радницп-ма у Општинп. Живота Вучковпћ је рођен 1924. године и још тада уз оца и мајку помагао богатпма, бол>с рећи надничио. да би помогао да истраје петочлаиа породица v сзом снромаштву За време окупације Живота је слуга код Милана Шљивића, да би се постепено укључио у грађевинску надннчарску групу. Голине 1944. Живота је отишао у Армију. Члан СКОЈ-а постао је 1945. годн« ne, а члан СК 1949. године. По повратку ip Ар.мије Живота се врло активно уклучује у друштвено-политички рад и до данас је неуморан у сви.м послазима п задацима које поставља СК п шири друштвени интерес. Малп прекид у активности имао је 1952. годпне када је оболео од туберкулозе п морао дуже времена да се лечи у санаторијухгу у Кнез — Селу. Вучковић је дуго година, односно до последњих пзбора био одборник у Скупштини општине ,увек у жижи збивања н ак тиван борац за продор прогреса у наше се ло. Био је и актер и организатор и учесник у израдњи путева, мостова, задружннх до.мова п осталнх објеката у Доњем Вндозу. бацује Tyby болове. Таква јс Добринка, данао веН зрела жена рођена 5. августа 1926. годпне у Кпчсву. За грзд Параћпн, v комс живп од децембра 1941. године вежу је многе успомсне. Скромаштво породиис у којој је бпло шесгоро недораОд 1971. годннс /K.iooia ж ani v llapahn пу, алн не пензионерскп, већ н дал>с врло актлвно. Његов рад се данас огледа v бро јним акцијама Месне борачкс организацпје, огранку СК, Удружењу пенизонера. За свој рад, самопрегор и спремност да учествујс, истраје и ггрихвати задатке и обавезе похвал>ен је више пута. Међу број iiiiM признањима најдражи су му Медал»а заслуга за народ и јубиларна — Поззда. БОЈАНА ЈОВАНОВИБ Када је још као девојчурак из сиромашне сељачке породпце пз Теочека (Бцхађ) кренула 1942. године са партизанско.м чсто.м у неизвесну борбу за ослобођетБе, Боја није ни слутала да ће се после дугог н напорног војевања, сада већ прекаљена партизанка зауставити у ПараНину, за који је једва чула у родној Крајини. Долазак у hobv средину наговепгтавао је и нове дужности и обавезе. Млада партизанка постаје радник Српске фабрике гвује за л»уде — знају СВ,Ј V граду, v кругови.ма фабрика Добринку велнка радост — данас h»v рад чинп срећном. ктпв v наше.м граду она прича као о неком свом, неком са ки.м смо се сродили и заволели га. Јер у СФС она је упознала и радости раднс победе, при.мила прве задатке најпре v СКОЈ-у. а затим од УСЛОЈ-а, а касније и од организације СК чији је члан постала 1945. године, До данашњих дана она је била свуда. Најодговорннјс н најнапорннје задагкс прихватила ic без поговора и увек нх и што је од детињства упознала само онс тамније стране — ос.мех увек бдм на н>еном лицу. а спремност да се нашалп и пршпг шалу је не оставља. Она зна да се naivie туђим успесима в искрено одгодине и остала одељења за друшгвене службе. Од 1965. године до данас Боја Јовановић је на дужности председника Општинског одбора СУБНОР-а. На овом послу она је нашла себе п уз доста напора, креативности и вита.\ности, ову организацију је довела до запажених резултата. Њена хуманост и разумеваље за људске радосги и проблеме на раду у овој организацији дошлп су до пуног изражаја. Њој се, са пуно позерења свн борци, чланови породнца палих бораца и жртава фашистичког теро ра, обраћали у свакој прилици. Њено разу.мевање да помогне никада не изостаје. Бојаиа Јовановић је била члан Комитета СК, а од доласка у Параћин активно ради у свим друштвено-полипгчким организација.ма. Са радошћу се сећа свих радних акција у којима су непосредно после рата љубављу и ентузијазмом покушади да ублаже пбследице. Боја Јованозип је с нарочитом љубављу радпла у АФЖ, касније Секпији за друштвену активност же на, и свим задацима приступала крајње од говорно, комунистичкн. За свој рад је више пута похваљпвана. Јубиларна Повеља је признаље зише у збирци ове ретко вредне и активне жене. Л>. С. сле деце « самохрана мајка по.\>уљаног здрав.^а, спречавало ју је да се школује. С.мрћг оца, који је стрељан v Краљеву, ттрекинуте су љене радости. Прихватила јс тешкг н одговорнг дужност: да са мај ком води бригу о браћп и сестрама. И данас. када су они давно већ својп људи, очсви и мајкс она н дал>е бдп над љима, и дал>е даје свс за њих у пажњи нежностима п љубавн — н то је испуњава срећном. Са највише л»гбави је падпла v омладииској органпзацији СФС н града. He без поноса прича о свом учешћу V својству делегата на KOHrpecv омладине и V Конгресу СК Србије. Исто тако Добринка Милидоаг ie оадила, а и данас са великпм успехом обавл>а задатке у секцији за друштвену активностжена града н свога предузећа. Њена брига о болесним. пензионисаним м здравствено нејаким дру гарииама ie просто дирљива. Другартша Добринка ie впше пуга онла члан Фабрпчког комитета СК и члан првог Радннчког савета у ОФС. За својс заслуге награђивана je вишс пута, а посебно су јој драгн Орден рада са сребрним венцем ц Медал>а засдуге за народ. Ова вита<\на жена још ]в спремна да ради и да се с љубављу жртвује за све оно што је хумано н прогресивно.

ЦНТЕГРАЦИЈА Y ГРАБЕВИНАРСТВУ Пред коначну одлуку ■ КОНАЧНО ИЗЈАШЊАВАН»Е ПРЕДСТОЈИ 28.ФЕБРУАРА Припре.мс за иптеграцпју одвијају се пормално. пре- .ма веИ нредвивеном плану. Свакп радннк из чстнрц сро дна предузећа, која he сс хскоро спојптп, добио јс Е лаборат о економској оправ даностн интеграцнје и упо зпао сс са прсдностнма и шсмом будућсг всликог граbeBiiiicKor прсдузећа „13 о* ктобар". На зборовпма радннх л>удн ..Прогреса” „Гралитеља” п „Пролстера”, који су олржани 13. фебруара. једино је збор у „Станларду" заказан за пет дана касннје, ионово су осветљенп момен ти којп нису бнли довољно разјашњени. Зборовнма су нрпсуствовалн представнпцц привредпо-политпчког актива општинс п друштвено-по литичких организација, који су са своје стране обећалп пуну подршку п помођ радншшма у будућој велп * кој ралној оорганпзацпји по словања предузећа. Расправљало сс о свим битшш пнтањима за жнвот н рад новог колектнва. РаднЈшп су сс самокритичкн осврнулп на појаве раднс ц технолошке неднспн * тшше, анализирали свој рад и рад органа управљања п других друштвепоподитнчкнх органнзацнја у. предузе * ћима. На пример, збор радннх л>удн у „Граднтељу * донео је одлудо да се у Прсдузећу формира омладннска оргаШ1зацнја, јер за то постоје сви услови. Расправљало се такоће ц о расподелн дохотка, где ie речено да сс расподела мора врнштн уз у* чсшће' свнх запосленнх. С обзпром да Параћнн у перспективнсш плану разво ја потпуно мс»»а свој пзглед, речено је на зборовима, то ће приорнтст приликом уговарања'послова има nr Грађевинско предузеће, „13. окгобар' *, којс ће ојачано кадровима, механнзашг јом и друпш структурама уливати вишо поверења п поштовања. Стално обезбсБени посао повећаће број запослених радннка, као п лнчна прнмања. Уједшваваљем cbilx капацитета добн * ла бп и прнврсда наше опиплне. На крају су зборовц радшпса v свим предузећима прнхватнли Елаборат о еко номској оправданостц га<те * грације 11 начелно се сложи лн са организационом шемом будућег ГраВевинског прсдузећа „13. октобар”. ПрнхваНен је термин да сс рефсрсндумн одрже 28. фебруара, а радницн се могу тога дана изјашњавати од 7 до 16 часова. М. Днмитрпјевић ЈУГОМОВЕНСКА ННВЕС1ИЦН0НА БАНКА ПАРАШ го4862^ ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАВИН Y СФС YCBOJEH ПЛАН ЗА 1975. ГОДИНУ УДАГАЊА У Раднички савет радне организације Српске фабрикс стакла усвојио је план за 1975 годпну на ХШ седници, која је одржана 13. фебруара у пре сторијама радничког савета. На истој седници за вршиоца дужностн генералног дцректора постављен je Миодраг Милошевић, досадашњи генсралHi! днректор фабрике стакла. План производље шуп-ser ста кла у Индустрнјп стакла „Срп ска 'фабрика стакла” за 1975. годину предвиђа пропзводњу од 125.848 тона, или v вредно стн од 610.499.696 динара. Планиранп обнм производљс за 1975. годину већп је у односу на прогнознрано нзвршењс у 1974. годннн. Инвестншкжнм планом развоја за 1975. годнну предвиђа ју се укупна улагања у износу од 94,7 вшлнорч динара. Највећн део ове суме уложнће сс V производну бпрему и пратс he објекте. Од прочзволних инвестиција предвиБа сс нзградња једне кадне пећц за пропзводњу амбалажног стак ла. Такође су нсопходне инПРОНЗВОДНУ ОПРЕМУ вестииијс у изградљу хадс бпв шег магашша готове робс, крова хале погона амбалажног стакла, јср са њпма се добрим делом решава пробле.м смештаја готовс робе и стварају сс повол>ни услови рада и технолошких проиеса. За реалнзацију инвесишионнх улагања код обезбеБења средства, предвиБа се највећим делом крсднтпраље од стране банака и добавл»ача, а остагак чинс фабричка средства. Укупан пзнос лнчних дохода ка за 1975. годнну предвнђа сс у внспни од 122.030.118 дннара, што је за око 20 одсто всНн од износа који је исплаћсн у 1974. години. Јасно ie да је овај износ всзан за извршењс поставл>ених планскнх задатака, јер од њнховнх успешностн jauiicnhe виспна стварно испла heiuix лнчннх доходака. V среднорочном плану развоја до 1980. голине предвиђа се динамични пораст производ н>с. V 1976. години произвешће сс 133.319 тона шупљег стакла, а у 1980. ГОД1ПШ 269.910 тона. Што се извоза тнче он he у 1976. годннн износитн 6220 тона, a већ у 1980. годинн 10200 гона. М. ДнжпггријевнМ ШТОФАРА ДО 1980. Обимне инвестиције Y Фабрици штофова ie прошлог месеца стављен на јавну днскуснју Нацрт развоја про изводн>с за перпод 1976. до 1980. годпнс. На основу истражпвања н проверених рачуница за петс ГОДИШН.Ц нлан разпоја, Фабри ка треба ла у основка средстна инвестира око 191 милион динара. Са.ч колсктив обсзбсдиИе 42 милиона а остала по требна средства обезбсдиће се путем банчшшх кредпта. V плану је изградља нових проУ ценшру пажње Штедимв струју Y наредној години можс се очскивати пренапрегнута ситуација у снабдевању потрошача електричном енергијом. Електроенергетски бпланс vc војен за ову годину планира мањак од 350 милиона киловат часова електричне енепгије. Ова бројка he се noeehaeaти уколико хидрологике прилике буду испод просека, vko лчко вслико-потрошачи noeeha ју потрошњу у odnocv на про шлу годину, и уколпко се не оствари штедња пстрошње струје од 2 одсто. Одмах да напоменелш да су хидролошке приликс на почет ку овс године испод поосека, што је условило рсдукцију по трошње струје на објектима јавне расвете, реклама, унутра шњег аранжирања пословних просторија и забрану грејања пословних просторија додатHint грејшш апаратима. Због овакве сиеуацме напон струјс јс слаб и граћани сс често жале да је струја „слабог ква литета". (норед docadataibtix: сетембар, октобар, јануар, фебруар) са применом од /. / 1975. године. Овоме треба додати ч чињеницу da he врло ирзо dohu н до повеИања цене електричнс енер гије на прагу преноса, што свс скупа значи знатно поаећање цене електричнс енергијс. Ово нсминовно намећс сгрогу гитедњу код сваког потроша ча у интересу очувања лично1 стандар^а и друштвених noтреба. Зато штедпмо струју. Александар Зоњн11 ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ УСВОЈЕНИ ПЛАНОВИ ЗА OBY ГОДИНУ Производни пдан за 1975. дину усвојен је још крајем 1О цс.мбра а ових дана пементашп су се изјаснили и за финансијскс показатељс п план. И ако је кретаљс обима про Када би сви потрошачи ео- изволње ка благом nopaerv. . дили рачуна дп не pacunaiy сс предвнђају новпх 10.000 електричну енеогију, онда бп тона це.мента, фпнанснјскн ре мањак струје био знатно ума- 3Ултатн t (сигурнраje) tiehe бпњен. Радне организацнје веома мало раде на штедњи струје ти у ддговарајућој сраз.мсрн због повећаних трошкова. Само ће мазут више да оптерстн производњу од прошле го- јер се нерадо уводе ноћне сме Л1П1е'за 12.640.000.00 и'туФ за не xodci je erpvia гевтишца и £.559.220,00 дпнара. По прелв^ квалитетнија, а вероватно има ђа1БИма укупно ће трошковп колектива који и не бнтн увећанн за преко четнрн nocroie различите тарифе за ----------Г----------- и плаћање crpvje. И у домаЈшнствима се мало. мнАЦЈарде старнх динара. Овакви нзгледп, сасвнм јасно, не обећавају неки всћи доиожие поклања штеднч а ис хо;ак „ фОндове.” Излаз ' ш та су у прошлоЈ годкни vve- оваквог стаља ie v oehoi проство-ало v укупно) потрошњи извомм, „ бољем коришћељу са оосто. капацитета постројеља. Покренута ie друштвена ак- р. ција о оационалном трошењу crpvfe. Разраћен је план редук iptfe струје код одрећених no трошача. Бопба против расипања елекгричне енергше значајна 1е, не само због ублажсња мањка, већ и због инасстиционе политике. Уколико ова акци!а попоими сталан карактео, уколико се сви потрошачн буду рационално понашали, онда се не би пздвајала толнко велика средства за нзгпадњу нових електроенергетских објеката Koiu су веома скупи. Huie retiiKO закључити да неоационална потрошња доводн и do nocrvnAietba струјс. Да би се обезбедила ередства за изтрабњу извора електричне енерги!е, прошнрени су вииш сезонскп стпаопи и на месеце новембар и децембар пзводиих ИЗ којнх he 1980. год1П<с нзаћи прско 2.740.000 мстара разних шгофо ва у вредностн од 410 милво m динара, куповина новпх ма шииа, нзградња грађевинских објеката за потребс раднпкан саме Фабрике н др. После inrrerpauiijc са Кро јачко.м задругом Слога, пред * виђа сс да нова конфскција будс модерно и савремено опремљена са 100 новнх шиваћих .машина и 5 преса за пегланл V предсгојећем развоју Фа брикс предвићена јс, и већ закл»учена, куповина новнх двостепсних кончанниа за потрсбс кончаоне, које he сс монти ратн већ 1976. године. Порсд тога прсдвпБено је да сс ку ш! 10 машш1а за потребе одсл>ења дораде, 24 бсзчунковна разбоја за ткачницу, 3 XT ana рата за бојањс вунс, 5 комада гакозваних равноплстећнх жакард .машина за трикотажу, двс машине (влачарс) за прсдионицу чешл»ане bvhc и 6.500 вретена за ткачницу. Кроз пет година укупан при ход Фабрпкс штофова ценн сс па 410.760.000 динара. Доходак he порастн од 130 мнлнона иа 200 а бруто лнчни дохоци nopaiuhe за 42 мплпона, тј. из iiocnhc 119 милнона. Из табеларног дела, којп је саставни дсо плана развоја, запазнлн смо ла he нз Фонда заједннчке потрош!Бс за стамбепу из градњу нздвајатц знатпо вшпе средстава, и то годншње по 7,5 мнлиопа. Интересантан јс u податак да he се већ крајем петогодитиљег плана нзлвајатп за пословна средства 46,5 милн опа, много вишс пего пгго ће бити издвојсно у 1975. годинн. Што се тиче извоза и он је прелвиђен. Извозпће се угдав ном у земл *е које су у развоју. До 1980. го.мше годшпњн извоз достићићс 250 хил>ада метара разних штофова. P. Весић 2ЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИН Y ПОПОВЦУ Председннк Скупштнне општнне Слободан Миливоjeeuh, говорио je 11. фебруара у Поповцу о перспективама и могућностима друштвено-економског развоја name комуне. Излагаље прелссдннка пратпли су члановп Радпичке скупштипе н Извршног одбора. чланови радннчких савета ООУР-а Фабрике цемента, члановп лелегација, чланови извршнпх оргапа организацпје СК-а и Снндпката н полазнпцн Школе самоуправљача „Милентијс Поповпћ" из ове радне организације. Овај .успели разговор са предссдником Скутшгпше општине реалпзовав ј? у оквпру плана рада друштвеноекопомског образовања радпнка Фабрпке цемспта ц указане потребе за упознапан>е са степеном и могућно стима развоја наше комуне у наредном периоду. М. „СУСРЕТИ СЕЛА ’75“ СУСРЕТН - ПРАЗННК CE/1A Траднционална Акција „Сусрегн села *75", која се органпзује пол покровнтељство.м друт । всно-полптнчких органнзаиија и са.моуправннх шггере * сних заједпица, улази у фазу завршетка првог круга. Y прво.м кругу узеће учешћс 22 села, а до данас је одржано 17 прпредби, од 46 колнко he нх бити до краја. Преостали су још сусретп v првом кругу: Го рљс Впдово — Дреновац, Бусиловац — Поточац и Давндо * вац — Чепуре. Први утисак који сс намеће, јс да су сс екппе озбиљно спремале за ову акннју иако су имале мало времена за при прсме. Добри.м резултатнма и културно-у.метннчким програмнма, екипе су прнвук.\е гледаоце, тако да и највеће сале бивају. теснс да прнме све занптсресоване гледаоцс. С право.м се може рећи да су Сусрстн празник, јер није мала ствар бранитн част и прсстиж села. За похвалу ie што су се ппонпри, о.младпнци, ста рпјп и онп naicTapniii ангажовалп на гређиваљу, такорсhn, всћ папуштеннх до.мова културс, којц овпх дана блистају у пуном сјају. Ннкога не би с.мсло ла нзненаде добродошлнце исппсане па највид itnjiLM .местнма, шарена свстла прсд домовима, чисте н свеже окречснс просторије. Свакако најзапимљивијн део one акцпје је таклшчарскн, који се одвнја у више областн: позпаваљс пољопрпвреде, самоуправппх пнтересннх заједпниа и. псторнјага Параћнна и околјшс, цнвилне заштнтс и спорта, цадметапзС у културно умстнпчком (слободном) дс лу. Екипе су показалс добро познаваље паведенпх областп што показују ц резултати: Буљанс — Спкприца 252:165, Поповац — Главица 290:204. Доље Видово — Тскија 239208, Лсбпна — Извор 253:238. Рашсвшда — Крежбннац 258:206, Гопња Мгтнниа — Голубоваи 270:188, Ратаре — Стрпжа 244:226, Стубпиа — Бошњане 274:240. Лко бп се па основу резулзата нзвео заклучак и трснутно најспремнпјим екнпама, онда треба нздвојптн екнпе Поповца, Дон>с Мутннце п Рашевпцс. MebyniM, нп остале екипе нису много слабпјс, што говорн да he у наредном Kpyiy бнтп пуно нспзвеспостп и лепих борбн. Сслима која су из^била трс ба честитатн на поштепој п фер борбн, а за ibiix постојр још јсдна нада. Село које јс нзгубило а и.ма највећи opui освојенпх поена пласнраћс сс у наредно коло. Нажалост, бпло је п таквнх екипа које су се пеодговорно понсле према овој акцнји. Једно од таквих села је Сикирица, xbja је пепрпјатпо изнснадила својим незнање.м. Y првом сусрету Сикпричанн су освојили 59 поена, а просек јс- *\не екнпе на једној вечери јс око сго поена! Ималп су пдеалне условс за разлику од Тскпје и Голубовца,'којима треба чсститатн п јавно- их похвалнти за уложеп труд v чаcian паступ. Неправплпо бп било овог пута не помснути и оне \»уде •којн нз вечерп у вече no службепој дужпости прате ову манифестацпју, a то су члаповп жприја Гвозден СтањсDiih, Михајло Миловаиовић, Живота БорБсвић п пезервни члан Славко Годић. За музички део брнне се оркестар Зорана Савића, друге хармоиикс Југославнје. Водигс.у. сусрб; та јс Бока ОбрадовиИ, којн обавл>а посао са доста успеха. Органпзаниони олбор „Сусрета *75", одл^по ie да прошири такмнчарске областп. Од лр\гог круга обласгп позпавања пољопрнврсде проширујс. се на сточарсгоо (нз Калепдаpa), а самоуправне ннтереснс заједиице ол 17. фебргара про- ' шпрују се па самоуправнс iniгерсснс зајсднпце:. запошљавања, дечјс заштнте, здравственог □сигураља п основног образо ваља. Ha Kpajv пожелп.мо овој манифесгацпји. пуно yenexa, п ми ћемо вас редовно обавештаватн о резултатмма' н току такипчеша.. . М. Илнћ

ЗТРАНА 2 14 ДАНА ДРАГАН ВЕЉКОВИН: НОВИНВАЛИТЕТУОДЛУЧИВДН>У S На недавно одржаној ссдници Општипске конференције ССРН узео јс реч и друг Драган Вељковић, потпредседник CO, чијс излагање објављујемо у целини Драгаи Всљкопи11, иотпрслседник Скуиштпие опшгпии: Жшш uajupe дакаже.м да је Аналлза коју лапас раз.матра мо веома oimiiipuo 11 ирсглсд по указала на праа пскусгва v деАегатско.м спстему у нашој Општшш. Мислим ла је посебно значајпо што нпјс цзо стала критпчка оцена рада лс легација и дслегата, с обзпро.м да смо још на почетку живл»с н»а делеппског спстема п ла свакако у досадашље.м раду има несналажења, несхватања суштннс ташзога облнка непосредне демократнје, нерсдовиих састанака дслегација, пзно шењс личнпх мншљења дсле гата на седнпиама CO н тд. И поред свнх слабостн u пропу ста који су евидентнн V раду делегашпа п дслегата. о чсму ic н V Аналпзп било речв. cio Ju чпљеннца да cv постнгнутн значајнц резултатн, пре свега на плану трансфор.мисања одлучнвања до основнс базе. ло самоуправпс ћслпјс. дакле та* мо гдс сс остварује доходак н гдс сс охлучује о његовој расподслп. To ic пови квалитет у сфери делсгатског система ол лучивања којц обезбеђујс нај непосреднпјс пзјашњавање радннчкс класс о пвтањима која у cmiic.w посдлога. мишл»е ља н cyrccTiiia Aooniaiv лелс rannie п делегатн за седштцс CO. Свакако да на брже п пот пунијс самогппавно оалучшп ibe v дслсгашпама п kohcvato вање лслсгата о свим питан.има Koia cv ппскмет пазматоа * ља на селннпама СО-е утнче н ненавикнутост дслегата. у Делегатп су са одређеиим ставовнма долазилп на седнице Скупштине општинс Слободпо аожемо рећи ла су делегатп о најзначајннјнм питањплш коисултовалн своје делегацпјс н са јасним преллозн.ма и ставовима лодазиАН на Скупштпну. Ол избора де лсгагтја и лелсгата до данас, Скупштпна опшпшс је одржа ла 8 ссднииа свих всђа, на ко јпма су разматрапа пптаља г»с зана за дал»и друштвсно-еко; но.мскн II политнчки развој ове срединс. Активност дслегата v фазн раз.мат рања матс рнјала ц прппрема за ссдпицу било јс присутно. Делсгацпјс су одржавалс рсдовно својс ссднпце. на који.ма cv свссграпо раз.матранп матернјали и зау зиманн конкретни сгавови. Ка да сс радп о пигањи.ма везани.м за даљц друштвспосконо мски развој Опигтпнс, значајну активност CV ИСПОЛзНЛС лс легацијс већпх ООУР-а Меснс заједницс грала. На пример, приликом разматрања псриоднчнпх oonanvua пос \овних рсзглтата, дслсгашпе Стаклаоем Штофарс, наступалс су са својн.м КОНКРСТ1ШМ предлозима о даљи.м произвоАПНМ могућно стпма и побол>ша»БУ њпховог положаја ua тржнштх;. Дслсгацијс СФС су прсдложилс н мзвсснс мсрс којс пмају за 1шл> чак и снстемска рсшеља, што су дсдсгатп на седницп IN MEMORIAM Драгутнн Крсмановнћ Y Параћпну је 10. фсбруара у 85. годикп ЖЈгаота умро Драгутшх Крсмановић рапнјпм условпма одборпика. тнх класпчпих прслставнпка средине, да копсултују изборпу базу п задажу сс за ставо ве п прсдлогс којс носе мз те самоуправпе структурс. To је ова Лпалпза носебпо обрадила и ја о томс пс бпх говорпо. Међути.м, xohy ла нстакне.мла Драган ВсљковиН су то бплп лојсдиначни случајевн н да су дслсгатп сами закл>учплп да нрсдставл»ају од pebcny срелину, за одре1?ен вре.мепскн псриол, гле . је њи * хова обавсза прс.ма тој срели ini управо у томе да јс консул тују п да љспс спавовс п миш А>ења пзносс н прздлажу па ссднпцама СО-с. СО-с н прнхватнли. а радц сс о превазнлажсн»у нскпх скономскнх пробдема v тој рал * иој органнзацији. Управо кол овнх дсдсгацнја запажена је ефпкасносг у одлучнван»у о свпм nirraibHMa, icp су one одржавадс и заједничкс ссл ницс делегацпја, па cv сугсстпјс, прсдлози п мишљеша бпли паол зајсдничког опредсл>с п.а дсдегата н дслсгација. МсВутпм. жслим ла пстакнсм још јсдну чињсшоду која јс заиажена у досадашшсм ра ду нскпх лсАегашца и која свакако нс може бнти поучна. Наимс, нскс дслсгацијс су са BelioM пажнлм и ннтсресоваibc.M, а прс свега паоднпм и ко нкретннм днскусијама п нрел дозп.ма, разматралс питања ко ја су впталпа за ту срсдппу,a знатно маље, на често фор.мал но, нска друга пптања са пред ложеног лнсвног рсда. Допуш тамо н прпхватауо оцснг да чдановс дсАсгација. v самоуп равној структури знатно вишс иптсресују nnraiba чија рсали зашца можс ио.шпишо е и \и Негативно да сс репсркхчујс ua гу средпну, алн чланови лслсlainijc као саставни део јсдне самоуправнс cfpvktvdc морају да покажу ннтеоесоваље п за сва друга питаља v оквиоу дневног рсда ссднпца СО-с. отац хсроја Бранка КрсмановиВа, нстакнутог револу * ционара, учссннка шпанскс н нашс рсволуцпје, органк« затора НОБ-а у Југославијн. Поко|нн Драгупш Крсма' ковић јс иајпрс жпвсо у До« Ito] Мупшцп, а затпл! са породпцом прслазц у ПараНин, гдс своЈој дсц!< омогуliana да сс школуЈу. а посебно нај.млаБе.м Бранку. којсг послс завршене Гпмназпје шал>с на студије у Праг. Иако нпјс бно дстаљно упозпат са реполуцнонарном актпвношИу свога сшга, отац јс често наслућивао н по.магао матсријално спна и њсговг друговс. Бко Јс пзлиган злоставл>а * ibiLsia због сппа комунпстс. Послс рата сс укључујс у аруштвспо-политичкн живот и активно ради у првом Пародноослободилачком од. Ссру. Таквс појавс, без обзира што су карактсристичне за некс дслсгацнјс, морамо слнхпгниса тн, па то дслсгате и комунис * тс нз свпх средина обавезује на већу активност у наредном перноду, у смислу разматрДња свих шггања хоја cv па дневном рсду седница СО-с. Всо.ма ј'с характернстична актпвпост иајвсћег броја дс* лсгацнја којс својпм предлозп.ма дозвољавају могућност усаглашавања ставова и миш * л>сља на ссдпицама СО-с појсднним питањима. Ту бих хтео ла поссбно истакнсм дслсгаци ic Планс, Доље Мутнице, Дрсновца п M3 Параћнн. Оваквпм начипом рада п заузпмаљем ставова дслегаипјс омогућују cDoiiiM лелсгатн.Ма ла усагла шавају својс ставовс н мнпћ л*сља са дргнм делегацнјама п делегатнма. * чпмс се едиминп П1С МОГОћНОСТ НСКЛДГЧШЈОСТП if катсгооичпо понашашс no OAPebeHiJM шггањп.ма н предлознма. Y досадаш1&ем функцпонисању делегатског система уочспо ic да сс прп всћнм OOYP пма п заједницама occha пот пунија актнвност делегацнја п делегата. To је разум.мшо, icp су стручне службе у ти.м организацпјама способне да дслегација.ма пруже помоћ у всзи са питањима о који.ма he одАхчиватц Скупштииа. Угграво из тпх раздога заслужујс пажљу иниццјапгва дслегацијс M3 града да прсллагачп ма тсрнјала цспосрелно преносс деАСгацпјн основнс предлогс одређенпх матсрнја.\а н тнмс потпунпјс обавештавају делетатс о суштинн прсдлога. Сма трамо да је ова пнпцијатпва веома корпсна п да „сту трсба прихватптц у свнм, објектпвно мопћи.м, случајевнма. Y с.мисду цсаисхолностл. трс ба радитп н па објелнњавању састанака делсгаиија. када јс то могуће, по одређеним пита њима. iep такав метод рада можс бптп значајан за ман>е ДОКУМЕНТИ Закључци у вези са првим всиустгам и даљим развојем делегатског cscrena • Ови закључци усвојени су на нсдавио одржапој прсшпрспој заједничкој ссдници Општпнскс кочАсрснцијс ССРН п Општинског синдикалног већа •алне органпзацнјс п мсснс за јсдниис, којс сгручму службл’ гућностп да на пачш! одлучују предлознма. немају своју п ннсу V најпосрелнији о олрсђешгм Стална всза делсгација н делегата Мнсаим ла нс бнх бно пот« пуп, ако нс истакпем ла ic у посасдњс вре.мс свпдснтна нс што всћа актмвност у ралу дс лсгаии.ја мсспнх заједпииа ссла, што јс свакако усАОВљено проблематиком која сс ставл»а на дневни ред сслнпиа COс it ibciiHx већа. али нстовремепо то јс ц знак ла cv овс дсдегаппјс почслс одговорпнјс ла обавл»ају своју лужност. V папслном псрноду мопамо сс изборптп ла дслегат Скупшти пе ovac одговоран cBoioi лсAcraunin, нс са.мо V фази раз матраља материја.\а, већ н послс одржаних сслнтша, прс свсга. у објектпвиом тумачеп.у и \7тозпаван»у дслегашпс са донстпм закл.гчипма ir noсловнма којн стојс на плану реализацијс тнх закл»учака. Apvthm речима. всза нзмеђу дслегашиа н делегата н мсђ\- собна инфоомнсаност мопа бнтп грајна н нс смс сс сводп 71: само на заггзнмалс с7авова прс седшша. Мнслпм да ic 7о повп квадптст v потгпиијсм схватањг делегатског спс7сма п пепоспсчном о^учпважу ра дних лулн. Жслим да резимнрам ову дискуспју закл>учком да је дслс гатски спстсм, као облнк непо срсднс дсмократпјс радннхл>у дп, у нашој Општннп v овим да 7ако кажсм, пионирским даннма сопственог жпвљеља. забележпо почетнс резултате. To свакако oxpaopyic н упућу ie на закључак да he v парел •ном псрподу тај рад бптк п сфпкасшпн. Томе be свакако допринстп п актпвпост лелсгата самоуправних кмтересних заједЈпгца, које he \TiorrnrHimi рал дслегација. Скупштина нашс Опптше he на icAiioi оа нарсднпх седппца разматратп матсријалео радг ACAcraunia п дслегата. чп ја he подлога бптн ова Аналп за коју вечерас разматрамо, као и ставовп м оцене које бу ду всчерас донете. На крају, хтео бих да кажем да ак7пвност друштвенополнтпчкпх органнзапија, пре свега ССРН и Синдиката, и сва кодневна акција на теоенг.ка ко у радним оргахизашпама. тако п меснпм заједнипама, моиа бпти гсмерена v правцу даљег јачат(»а делегатсхог сис тема. v коме he долптнанпп; vAnrv птратп управо радничка класа. • Всо.ма жпва поАитичка активност п ан гажовањс друштвено-подитпчких организа tuija, прс свсга мссних органпзацпја CCPIJ у месним зајслпниама и синдика.мшх орга нпзаиија у организапијама улружсног рада, у време нзбора за делсгахшјс u дслсгагс иије са нстим пнтспзигстом насгавл.спл v псриоду којп је сдедио. Мало јс организаццја кбје су показале спремност да пружс помоћ делсгација.ма, да пратс и усмсравају њихово' ангажовашс, да сс потпуниЈС ста рају о повсзнваљу делегаипја и делегата, с јсднс страпс, п делсгацпјс п рздних л»у дп. односно п.пховс самоуправнс базе. с другс стране. Отуда потрсба да се у нарсдном псриоду покажс вишс спре.мности у 7о.м правцу, јср одговорност Социјалисти чког савсза и Синднката нс може да се исцрпљујс пскључнво у спровођељу нзбора. Њихово ашажовањс мора да будс стаано iipiicvcino у крсирању подитпке која се остварује крбз дсдсгатски систем. Y том цил>у псопходно јс да сс одмах прп Општннској конфс.Јенцпји ССРН форми Коор линациоио тсло за npahcibc м усмсравашс активности дслсгациЈс и дслсгата. Утолпко прс што сс вс!) на старту oceha потреба коордннирања рада Скупштпне општннс в скупштина самоуправнкх иптсресних зајсдница чсму овб тело такоВс трсба да пс каош! пупу пажн»у. Норматнвно регулисати рад дслегација и делсгата © Дслсгапнјс и дслсгаги су на старту своје актнвности, п поред очнгледне спрсм 1I0CTH и жс.\»с ла делују у складу са Yo тавннм прининпн.ма о' дслсгатском спстсму, наншли на бројнс тсшкоћс којс трсбз Ш7О бржс отклањатн. Чнњенииа јс да рад дслегашЈЈа и лслсгата добрнм дело.м још увек јшјс норматпвно регулнсан. тс су прс пуиггсни сопственој иннцпјатиш! и снала жењу. Нема сумн»е ла се таква ситуација псгативно одражава па активност лслсгапнја п делсгата, на њиховс односс и обавезс прс.ма радни.м људп.ма који су нх бп ради, као п према другпм самоуправнпм структуралш у органпзацији удруженог ра да и месним зајсднипама (радннчке скуп * Ш1ине, раднички савстн. скупштннс мес ннх заједница н лр ). Отуда потрсба да сс тамо гдс то до сада тшјс учшвсно, норма7ивна акта пре свсга статути, лопунс од говарајуНим одрсдбама, а затим да сс у радс ПОСЛОВ1ШШ1 о раду дслегапнја, како би сс њи.ма отклониас пзвеснс тсшкоћеко Је су сс до сада појавллгаале. Брже и ефикаснпје треба решавати u друга организаипопо гсхнпчка питања (на нрнмер, доношсња програма рада пзграђи oaibc метода рала дедсгацнја, затим обсзбсђсњс одговарајућнх простора за окупл>а ibe, као п другпх нужнинх тсхнпчккх услова за рад), јер ова пптања не би с.меда да буду c.MeTiba за нормадан рад дслсгацп ја. На овпм пптањима, стручнс службе п органпзацијс удружсног рада, посебнс стручне службс'‘Скупштине општпнс, мо рају да пружс пуну помоИ дслегацијама 1> делегатима. • Сарадња, повсзнвањс и заједнпчко дс ловаљс деАсгација које имају потрсбу за једпнственпм наступом, заједничкс пнтсрс сс „лн су пак бирале заједничког делега 7а за Скупштппу општпнс, односпо скуп штине самоуправних пнтерсснпх заједнн па. значајна су пре7пос7авка за успсшнс функционисање дедегатског спстсма у цс лннп. Досада је било вео.ма мало прнме ра н нницпјатнвс на то.м плану. Соиијалп стички савсз и Синдпкат морају поспешн ватн ову ак7ивност и по.моћп да сс нзнаћу што разноврснији обдицп сарадњс у скла ду са условн.ма и потсбама свакс срсдине. CapaAibv међу дслсгацијама трсба заснпва ти на прннтгпима догооараља и усаглаша вања С7авова. Трсба остварпти сарадњу дс легација кад год то захтсвају зајсднпчкг иптереси или проблслш самоуправнпх орга низација и заједница. Повсзпвањс п усклаћспо дсловаљс о ннх органпзација koj'c су заједнпчкп бира лс дслегатс, нсопходан је услов и за ус пешно делованл дслсгата у Скупштинп on штпне и скуппггпнама самоуправппх пн FcpeciiHX зајсдница. Између овнх дслсгаци ја морају сс успоставптп чвршћс везе прс ко конференцкја делегација, коЈс као <>ор му заједничког окупљаша, усклаЈзивањс ста вова п гпггереса трсба што ximuijc копстп тупсатн свуда где Је то могуИс, а тамо гдс за иш нс.ма потребс треба сугерисатн повремено окупл>а1БС дслсгациЈа преко дру гих облпка, напр. сапетовапл п сл. Спсиифкчност у том погледу представ л»а повезивање п деловање оиих делегацп ја које сачпњавају сви раднп људн, рад нс организацпјс односно раднс заједнпце. Деловањс делегација и делегата земљорадника • Заслужује нашу посебну пажњу питаље делораља делегација земљорадника, пошто ту има доста несналажења, и њихово повезл ваље н заЈедничко деловање са делегација месних заЈедница, утолико прс што посто јн низ додиршк тачака у њпховом раду (порсска полпгика. здравствсиа зашипа радника и зсмљораднпка, yitanpcbcibc но л-оприврелне пропзиод1вс и др.). Овим дслс гаипјама трсба по.моћи. да свс нотпунијс постају пзраз нових производпих и самоу правних олноса па сслу н ди сс п>пхова ак 7ИВПОСГ свс вишс Tc.Me.iii на удружсно.м ра дг зс.м.^ораднпка, v различитп.м облишша удруживања рада и средстава. како јс тс Уставом прсдвиђено. По.моН мссних орга низацпја Социјалистичког савсза на том плану мора да будс стална, јер досалашња пракса о прспушта1Бу ових лсАСгаиија да се са.мс сналазс и да без ловолно ус.мсрс ностн дслују, може само да шгетп свеуку пној друштвено-политпчкој акцији па селу. Дилсме око делегата Друштвенополитичког већа CO • По свему судећп. дилеме око функип оннсања делегата Друштвсно-полптнчкогвс ha CO, статуса овп.ч делегаиија, њпхов коп такт са општннскп.м руководствима друш твено-политичкпх оргаиизашгјз, којс врше функцију ibiixoBiLx делегација, као н њихов контакт са чланство.м, осталс су још п сала. Нужно јс да ови дслегати буду у сталном контакту са општпнским форумимз друштвсно-политттчкпх организацнја, чијп су они прсдсташшци. односно да у рсдовном ангажовању и активиостп овнх организациЈа тражс и слсмснтс за спојс дело вањс у Скупштини општине. Како се њихо вс лсАсгапије регко састају, нужно је увсстп п праксу чсшћег присуствовања ових делегата седнинама нзвршних оргапа друштвено-политичких организаш!ја, са којпма такоВе .можс да дођс до консултова ња п заузимада ставова по неком питању којс јс предмет раз.матрања Скупштипс оп штине. о Скупштнна општинс и скупштпис са моуправннх интересних зајсдннца п саме и.мају значајну одговорност да својпм укупни.м радо.м, својп.м садржаје.м н своји.м .методо.м, о.могућс успешно функшхошгсаљс де.\сгатског спстема. Чпљеннца јс да се за- -»• сала већи део актнвностп п акцпја -креће ол Скупштиме општине ка cav.cynpaauoj • базп, односно ла иницпјатпвс реловно по лазс од Скупштпнс. а да делегацпје углавно.м разматрајг тотовс матерпјале и прсд логе кој*с Aodnjaj’y од стручнпх службн. Трсба створптп условс да пшпшЈатнвс чсшћс полазс нз базс прсма скупштинама и да дслсгацнјс што чешћс контактпрају са ск\71штпна.ма, Извршпим савето.м CO и дрЗа дсАегацпјс се морају обезбеђпватп краНи п разу.мљивијп .матсрпјалп, да сс ■in матсрпјалп благовремепо лостављају де Асгаиија.ма. Матерпјади бп моралп много вишс нсго до сада ла дају образдожене н аргу.мептовапс прсдлогс за алтернатпвна ре шен.а онпх пн7аља која cv цредмст расправс. Информпсање делегација и делегата мора да будс ефикасније • Информисан>с деАеганпја п делсгата па п свих радпих људн, јс вео.ма значајан предуслов за успешпо функционнсањс дслсгатског систе.ма. Та потреба јс код пас бАаговре.мсио уочена и покрстањсм Onuiтписког лпста „14 дана” у вре.ме предпзбор нс п пзборне актпвности прошдс годнне у •iniben'je крупаи корак напрсд на ово.м плану. Без обзпра на свс тешкоће са који- .ма сс овај лист на старту cycpche, on доста успсшно прати зоивања у нашој општпнп Добра јс пракса што сс у листу noj’auл»ују за дсАегатс п дслсгацпјс u поссбнс р^ брпкс, a.Mi јс неопходпо да у парсдно.м nt рподу тп текс говп нс буду са.мо изводи пз материјала већ да у сажстом облпку п што прсгледнијс и потпуппје инфор.митг дслегацпјс п делсгатс о шпањи.ма која he се на седнпцк Скупштпнс општипс и па ссдницама скупштииа са.моуправнпх ин тересних зајсдпица разматрати. Обавеза је Соција.\1!стнчког савсза п Спндиката • да иружс пуну no.Moh листу, како у погдсду iberoBc концспцпјс и програмскс оријснтз цнје, тако п у рсшавању пзвесних органи зациоппх проблсма (матспијална и кадроп ска основа). С друге странс, неопходно јс ангажовање друштвспо-полптпчких opraiin зацнја у стварању широкс мрежс сараднп ка листа no оргрнизаиија.ма удружспог рз да и по селима, јер he сс са.мо тако обсзбсдити стално npaheibc друштвених збива н»а п благоврс.мсно информисатс rpabaiia и раднпх луди, па и делегацпја i'i дсасгата. Наравно, лист не можс и нс с.ме ла буде јединм и пскључнви облпк ннформиса ita, нитн се његови.м постојап>ем ослобађају одговоркости за потпуннје пнформиса IbC ДруП! одговорни ДруШТВСНН ЧИНП0Ш1 пре свега друштвено-подитпчкс организачије, раднс организапије ц што је за дсле гатски систем веома значајно, Скупштино општине, односно њена сдужба за информисање и скупштине интсресних заједнп ца.