14 ДАНА СТРАНА 11 ДРУГА СРПСКА ЛИГА — JYT Јелинство ноначно шампион • Јединстћо — Полимље (Пријепоље) 3:1 (2:0) Стаднон Једннства. Гледалаца 3.000. Времс топло. Терен погодан за игру. Стрслци: Богдановнћ v 6, Грбовић у 33. и 61. минуту и у 76. Петковић (аутогол). » Једннство: БогосављевиН 8, Цонић 7, Драшковнћ 7 (Живховић 7), Пауновнћ 7, Пстковић 8, Борђевић 7, Арнзовић 7, Мндановић 7, Грбовнћ 8, Пеливановић 7, Богдановпћ 8. (Оцене: тренер Цскић). су сигурно и успешно водили „зелени” тим кроз све препреке. Јединство може да буде задоволзно и тиме што је скоро на свакој утакшшн имало и дванаестог нграча, a то је пуб лика. Она је увек знала да помогне када је најтеже и да поздравп свс депс акције и потезе. Всрујемо да ће се домаћнм навијачима пграчп Једииства одужнти и наредне сезоне добрим пграма п резултатима. М. Илић СТАКЛАРИ ИЗ ПАНЧЕВА КОД ДРУГОВА Y ПАРАНИНУ УЧВРШЂЕНО ПРШАТЕЉСТВО Настављајући лепу традицију међусобних сусрета, из КОЈИХ су и произашле данашл>с стакларске игре ..Стакларијада", радни л>уди фабрике стакла из Панчева и Параћпна су сс 14. јуна суорсли v Параћину, па терешша крај Фабрикс. Такмичеље се одвијало у следећим дисшшлпна.ма: одбојка, рукомет, стрел>аштво, ваздушна и М К пушка, шах и CTOini тенис. Порсд сусрста на спортском no.vv састали су се II друштвено-полЈггичкн ру ководпош! оба предузећа н разманилц искуства п мишл *е појединаца који су тежили и целпх 138. Параћинци су били црави домаћпни у свему, сем у резултатима. Победили су госте v свим дисципликама, осим ваздушж; пушкс (жепе) и шаху, алц то ције умањило расположсц>е послс сусрста, као ни апепгг за време ручка, који јс за свс таклшчаре ор ганпзован у ресторану лруштвспе псхрпнс. Реванш сусрет одржаће се септембра у Паичеву. Резул- „Зелени” су и коиачно обезбедили титулу шалгпнона коло пре краја првенства. До краја ттрвснства очекује их још јсдна утакмнца у Сурдулиии, од када ћс посгатн чланови будуће Јединствене српаке лиге. Последњн гост на параћинсхом терену била је екипа Полпмља из Пријепоља, која није могла да пружи озоили нији отпор. На први гол није се чекало. Из једне акције Богдановнћ искоса шутира и постиже водећи гол. Други гол је дело голгетера Једкнства, Грбовића. Постигнут јв са двадесет метара нз из слободног ударпа. ' У другом полувремену иницијатива је била у рука.ма играча Јединства, хоји су озБОД У ГОСТИМА ■ Озрен (Соко Бања) — Јединсгво 1:1 (1:1) Стаднон Озрена. Гледалаца 800. Време сунчано и спарно. Терен погодан за игру. Судија Здравковнћ (Ниш). Стрелцп: Бајић у 15. Апшуту за Озрен и Грбовпћ за Једннство у 16. минуту. Једпнство: Богосављевић, Живковић (Борђевић), Драшковнћ, Пауновић, Петковић, Цонић, Васић, Мнлановпћ. Грбовић, Пеливановпћ, Богдаповић. 15. јунп. — Лидсрп српскс лпге — југ, осзојили су драгоиеш! бод ■ у Соко Башг. Утаклшца је одпфана у нзваиредиој »тмосферн. Од.1кчан стадион ц греко 400 л»убнте.ш фудбала којп су дошлп да навкјају за Јединство. Почетак првог полувре.мсна обећа. >10 јс добар фудбал. Од ^адгог почгтка рсћале су сс шамсе -за обс екнпе. Јако супце и добра irrpa полтрсјали су навлјачкс страсти. Me. убрзо су нав|(јачн гостију. доживели разочарсље. HecMorpcuocr одбрапс Јсдинства искористпо јс Бајић к довсо Озреи у воћство. ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКЛ ЛИГА БОРАЦ НА ЧЕЛУ ■ Борац — Жупа 2:1 (1:1) Нгралиштс Борца, Гледалаиа око 700, време сунчапо н спарко. Терех нераван и нсподесап «а пгру. Стрелцп MiiAoixiruiih it Бакдукл за Борац а ЦеровпИ I аутогол за Жуп\-. Дерби сусрст измсђу другог ц трс her на табсли оправдао Јс очскива * М само шго се шчс важностн c\tрста. Ипаче сама пгра пијс била нарочЈиа. мада сс играло ounpo a н« jimieiirc « грубо. Госгн су допу * товали у Параћпи да пс пзгубс угакмпцу, ипо пм умало ц пцјс пошло за рукои. После једиог контрж напада м ifecnpcnic пнтсрпецццјс голмана ц бска, оозј други noiaba гопствену мрежу р гостн долазс у аођство. Оиај гол Је помало збунпо домаћо фудбалеро тако да им јс Јадраи (Крагујевац) Напредак: Милојевић, Мнлосављевић (Миладиновић). Миладиновић, Глишић. Милскавл>евић, Антић, Милојевић. Савић, Милошевпћ, Лнтић, Мплој ковић. Дреновчани су у претпрошлом холу гостовали v Крагујевцу И изгубили меч од Јадрана. Играчи Напретка залагал:! су се до макси.мума и да су имали више споптскс срећс резул7ат би свакако гласио лругачије. Вероватно да јс оваквом рсзултату допринео и тежак биљпо угрожава.\н гол Полимл>а. Мрежа је остала неначета, само захваљујући добром голману rocrnjv до 61. мину« та. када је изванреднп Грбо вић нз непосредне близшш погодио гол. Када се очекивала серија голова, јер су играчи гостију почели нервозно и погрешно ла играју, Једннство је несмотрено прилшло гол. Гости су кзводи.М! корнер. Оштра лопта очешала је Пстковнћа и променмла правац ка голу. На крају можемо да будемо задовол»ни, јер од идуће такмичарске сезоне гледаћемо вероватно квалитетнији фудбал. Свдкако ако се сухпграју резултати протеклог такмичарског периода не смемо заборавити на транера Цскића п техника Миленковића, који ICauiKO co пошло са цснтра, .,зс< лепи" су co брзо пребашип пред nponiDtii(4Kii шсснаесгерак п Грбо. Biih мајсторскцм шутем погаћа ле- »II угао и изјсдначујс резултат. Овај погодвк повратцо је павкјачко еамопоуздаис н стадноном сс зао * рпло »Зслецп — зеленк"! Друго полуврсмс за рдзднку од првог бнло је псннтерссш<П1О. Нграло се монотоно п бсз много жара. Beponaiuo су и домаћкнп н госхп бцли задопољни полелом' бодова, a ла Једипство овај бод обећава шампнопску титулу. М. Илпћ трсбало скоро лвадесстак мнпуга да сс средр ■■ ирско Мкдошевпћа нзједначе резултат ма 1:1. Друго полуоремс почсло је нешто opraintзованијнм нападпма Бориа и после Једцс гужвс спалажл>иви Бандука постижс гол п 11оставл»а ’ копачан рсдултаг сусрета. После овс победе п пораза волећсг Гоча у Наталпицнма Боран сс поново пашао на првом мссту са добрим пзглед|ша да га задржи до краја, што бп за ову младу скипу бпо вслпкн успех. Борац Јс iirpao у саставу: Пваи> KOBifh, Церовић I, Добрнвојевнћ, Мнiiiiih, Гвозденовпћ, Ннколић, ‘ТодоpoBiih (Kocnth) Радусин, (Јовапомнћ II, Бандука, Цсровић П и Ммлошевнћ. П. Б. - Напредак (3:0) (1:0) • терен за игру, а иградо се па помоћном терену Радннчкрг. Партнзан (Мајур) — Текстилац 1:0 (прекинуто) Утаклпгаа v Maivpy измећу ломаћег Партизана и Текстилиа неславно ie завршена. V 6. минуту Партпзан ie. повео. a пско је од шрача Текстилца v* дарио помоћног судцју 11 ута« кзпша је прекинута. Д. Пстровић ОПШТИНСКА КВАЛИТЕТНА ЛИГА Морава из Шавца најбоља Ззвршена је још једиа таклигчарсха сезона. Ове гсдине најуспеишија је бнла Морава из Шапца која је са 34 болова најбоља екшта првенства. дох за ibOM следс „вернп" npaniouit током Y nOCACAIbCM XX хол су следећи резултапс у постпгнути Доњс Ввдово: Слога Мопавз 3:1 TDeunbeBitua: Младост. Једпнство Р 3:1 Забрега: Полст — Борац 2:2 Горње Вкдово: Моравац — ХероЈ 1:4 Доња Мутнвпа: Једикство — БСК 5:2 КОНЛЧНЛ ТАБЕЛА 1. Мопава. 22 16 2 4 61:26 34 2. Херој 22 12 4 6 54:37 ' 23 3. Младост 22 10 6 6 54:41. 26 4. Полет 22 10 5 7 45:35 25 5. Једпнство Р. 22 11 2 9 52:44 24 6. Слога 22 11 2 9 62:56 24 7. Једннс. ДМ 22 10 4 8 44:43 24 Ж. Бооац 22 8 5 9 43:46 21 9. Лсшјанин 22 7 4 11 42:44 20 10. Моравац 22 7 3 12 35:55 17 11. БСК 22 8 1 13 53:74 17 12. Хајдук 22 1 2 19 15:60 4 првенства Херој кз Буснловцж и Мла дост io Рашевние. ¥ нарслној такмпчарској ссзонп дп ћк he до imieiie v cjictcmv такмич<> >ba. тако да Морава оста|е к даље у Опипннској квалптетној лпги. За последиа лва тима на табслк још увси киа наде за опстанак v квалнтетно] лип<. која се проширује на 14 хлубова .Последдве шасираин кграће квалификационе утакмнце са другопласи paipiM клубовима из Западне и Источ не П лигс. Всроватно да ће од мдуће такмнчарске сезоке Друга општимска лига оити јединствеиа, а не хао до сада поделлна у две групе. За сада то је само поедлог који је упућен на раз.матран-; Фудбалсшш хлубовима, а коначна ол лука биће донета на CKvnumiHif Фудбалског савеза опиггине Параћин ко|а ће бити одржана половпком ју?.а сеца. За фудбалскс клубове са полрриа наше општине сезона практпчно још усек iinje готова, јер их у иаредном периоду очекују тахмичсња у купу м. и. КОШАРКА — ЖЕНЕ b вду незаслуи вкз И КК „Партизан” — ОКК Параћин 59:53 (21:22) ОКК napabim: С. Пстровић, Ј. TopibaiiCKit, 17, Мнрчнћ 4, В. ПстpoDiih, Николпћ. Л. Торндска 2, Доиросавл>с<шћ, Лалић 2, Срстсновић 19, Стсфановић 9, Тарановска. 10. jyini. — Y послсдилј утакмн uh пролећног _дсла првсаства. прртив Паргизапа нз Бсограда ПараIuihko су iiecpehiio изгубиле. Исход мсча одлучила јс скоргска cpeha у одлучшш момсптнма утакмпце. * Нашс кошаркаипшс су водиле io> ком првог полувремсна и добрнм лелом друтог. лд би на крају нроPYKOMET Н Тестидац — Ел.мос (Свстозарспо) 31:26 (17:12) Стаднон Текстилца. Гледоллца око 1S0, Судпјс: Лукнћ н Тркул>а нз Крушепцп. Седмерци: Текстилац 9 (6), Елмос 11 (9) Текстилац: Томнћ, Jainih 2, Пстровкћ 6, Свнлар 4, Мпрковнћ S, Eypiih. MiiAcrnh 9. MiiAojKOBiih 7, JonauoDiih 1, II. Будисалнћ 1, CpcJiih it Jeacinih. PyKOMCtauiit TcKciiiAiia cy oboioАдииње Taiwiweibc ззпршнли освајаucm чавргог места у Apyioj cpncкој руко.метној лиги — запад. Пласман је рех\ан к'да цнјс било псколнко слабих угак&шиа „штофармио аплауз. КраЈ утакмкие дочскао |с па кл\-пн гдс јс поделио рвдост са својпм клупскпм друговнма због победс пад Елмосом. II порсл тога uno јс утакмииа одиграна по врло спарном н топлом врсмспу, нгра је бпла врло д»- цампчка. Играчн Текстилца Оилн су cnpcMiiiijii н заслужспо победили чрсћн тпм иа табслн. Гостп су понсли са 3.0 алп cy пграчи Тскспмца всИ у 10. мпнугу изјсднач11Л1Г п иовелп са 5:4. До краЈа утакмпцс разлпка је поисИапа н полувре.мс јс завршено са рсТекстилац у акцпјп ци” бп сигурно били трсђи. Рсдослед ца табелн јс реалап за млжду сккпу коЈ» је стасдда у овоЈ сезоин кроз ннз цскушеи>а. Встсрал ВоЈислав Свнлар, вишего * дкпомг капиген .дитофараца", иа свечвп 1шч1ш се опростно од активпог бављси>а рукомстом. Пре почо тка утакмице iteary Јс зв всрпост клубу, з» све што је учлмно уру. чеи поклон, ручнн чвсовшгк сд no. CBCTO3I. Дар му јс у кме Клуба ■ уруио члан управе Борђс СтаиоЈевић. Кида Је Свилар у 55. минуту пре» дао капнтекску трвку Зораиу Мн * лојковићу. гледвлишгам се пролозултатом 17:12 у корист Тскстнлца. У том делу пгре Текстилац је гшво 6 пенала од хојих Је 3 iicKopncnio. Гостн су искорнстиди трн од четирн пенала. Друго полувреме протекло Је у надмоћностп „штофараца” којн су добром »гром у одбраш! н корпсном у пападу одржалп разлику од пет годовз. Ндјсфнкасннји у екшп! Текстпдца бнлк су: Зоран МилоЈховцђ, којп јс постигао 7 голом, Стра.мпм ПетpoBiih са голо.м маил, Марковцћ п Miuomh којп cy nociiir.vii no пег голова. Р. Веснћ пустилс побсду. Кошаркашицс Flapтизана биле су одморпијс, cpchuitје и физичкн јачс. Трснер ОКК Параћин рстко јс вршко измснс т.1ко да су кључпс пграчице ушлс у завршницу уиор * ие н под теретом личннх грешака. Кошаркашице ОКК Параћнн нису билс паднгранс, колико физнчкп слабнје. Зато је у рсвашну pca.tuo очскивати побсду паших кошаркаишца, можла н веома убсл^иво. Д. Стојановпћ Заједннчки сннмак тешкаша у мало.м фудбалу н>а о раду п тешкоћама које данас пратс ову инлустријску грану. Сусрет је протекао v пра' вој прпјатељској ат.мосферн, a посебну драж представ.^ао је сусрет у малом фудбалу, између ветерана, од којих ни један није с.мео 6imi лакши од 100 килограма, а било јс МАЛЕ ВЕСТИ О Драгица Башчарсвић, падобранка Аеро клуба „Наша Крпла", налали се на припремама v Оснјеку за Падобранску Бал канијаду. Падобранска Балкашцада одржаКс сс V Загребу Kpajejt јуна и почетком јула мсссца. На овом смпнсктно.м так.мичендг Драпша Башчарсвнћ бранићс боје Југословенскс репрезсмгацц јс. О На спортским пграма радинка Слгжбс друшгвеног књнговодства, одр жаним 13. 14. н 15. јуна V Hhijiv, радннцн нашсг СДК освојилн су пиз ме- .\a.va, бранећн бојс Фплнјалс 635 Светозарсво. Нанш.ма су прнпалс зла гпс мсдал>с у риболову, стоном тенису, срсбрка v рукомету, док cv четврто мссто освојилп v олбојпи, копгарцн п стрељаU1TBV. q Почетком овог мсссца v Аранђеловцу« су одржанс регионалнс спор * гске iirpe графичара Ср5нје. ПараИннска екипа v мало.м фудбалу освојн * ла јс право учествовања на Републнчком такми« ucibv Графнчара. о На кошаркашко.м турiinpv па ко.мс су учествовалс склте Стакларе. Што фаре, Штампарнје н „Параћпнке", првб место н застмпања на лалем такмичењу стекла је екп« па Стакларе. КУП МАРШАЛА ТИТА Y PYKOMETY Жкшгомци иду дал»е . V организацији Општинског рукометног савеза Параћнн на подручју name општипе одпгранс cv утахмице за Kvn Mapшала Тпта. Такмпчељс се одвијало v две сслекције. V првој су се такмичиле екипе основннх школа a у друго.ј радннчка омладпна н средљошкол ци. Такмпчење јс одржано у суботу 14. јуна на нгралиш^у РК Текстилац. Све утакмице пратио је већп број ученика основнпх н оредњпх школа којп cv бучно бодрили своје вршњакс. Одзив школа ie врло добар, а органнзатор ie за noбедничке екнпе обезбедио пе- ■ харе. Y конкурешшјп основних школа прво место је припало скипп Основне школе „Стеван Јаковљевпћ", која ie v фш.алу еавадала * eKimv ОШ »Момчпло Поповнђ" са резултатом 10:9. Y фш1а.\ном cvopeTV среднл« школаца састале <jv се екипе Бкономског школског центра „Борпс Кидрич" п Центар за образованл кадрова „Иво Лола Рибар". Бол»ом тором за тати по дисциплинама: мали фудбал, ветераш! 3:2, малн фудбал, прве екипе 8:6, од* бојка 3:1, рукомст 14:12, стони тепнс 5:0, стрсљаштво 280 кругова разлике за Параћин, стрељаштво, жене 15 кругован шах 3:1 за Панчево, П. Будисалић ЧЕТВРТ ВЕКА ПЛАНИНАРСКОГ CMY4APСКОГ APYIHTBA „ЈАВОРАК" Протекдо јс 25. годнна ол формирања Планннарског сму чарског друштва „Јаворак", За io врсмс тихо и бсз много по.мпе остваренп cv мпош лспп успеси. Навсдпмо само В1екс ол њих: n.vaniniap:i ,Јаворка” освојили су скоро Свс плашшскс врховс шпро.м Југославнје, освојили су прво место v Србпји на Ртљу, словенач ку траксверзалу, прво место у летљем оријентационом :<росу па Sc.vainuni, прво место на Сувој шашпш... Дуга јс нпска успеха п штета јс што овом прнлпком не можемо да навсдемо сзе тс успехс. Поред плашшарскпх акцнја iiaiiui планинарп су дали пнм« апјативу да сс Грза. која јс Лс тада бида само географскн појам, назпв једне ма.\с депс котлине ira огранцима Јужног Кучаја. отворп, пзгради н попеже путевима. Тиме јс Грза постала нс само планинарскн цснтар овог дела Србије, већ II туристнчкп центар и климат * ско одмаралпште. Планпнари су израдили Планпнарски до.м. Поред дома ураБена је и брана тако да су створена лва би« стра п лспа језера. Посебна актпвиост Плашш * арског друштва occha се послел imix годпна. Трснутно броји преко 500 аКЈМвнпх чланова. плашшара п л.убитеља природе, који редовно п масовно пзлазс па све акције. да.^с такмпчепл плаопрала се екппа ЕШЦ „Борпс Кидрич", која је победпла са рсзултато.м 22:17, којој је прппао и победничкп псхар. Р. Весић Издаје OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje: Редакционп колегијум Главни и одговорнн уредник Борђе Петковнћ Лдреса Редакције: Пораћцн Б. Крсмасовића 16 Тел. 83-694 Штампа: „ГЛАС, Бепград. Влајкопчћена 8 Тел 335-384. Тцраж: 10.000
• ' < ВАТРОГАСНЕ ЕКИПЕ СТАКЛАРЕ — НАЈБОЉЕ Општинско ватрогасно таклпгчење одржано ie 1. ivna ове године на теренџ Грнзе, и у њем? cv учествовале професионадне и добровол»нс ватрогасне екЈгпс наше опдггине. Српска фабрпка стакла јс настгпила са својс 2 скипс н то: 1 професпоналном н једном екипом добровољнпх ватрогасаца. Органнзатор такмичења јс Ватрргаснн савез Опшпше, a такмнчењс . су воднлн бодовне суднје нз Крушевна. Цил» такмпчења јс бпо да се сагледа борбена готовост помс* нутих јсдпнпца како v мирнодопскнм прплпкама, тако н оценитн борбепу готовост јсдпнина v ратним условнма. На такмнчељу сс изаоднла вежба са моторном вагрогасном пумпо.м н 7 чланова посаде, са 2 млаза водс п снаидевање водом нз отвореног налазшпта. Другп дсо такмичен>а састајао се v штафетном трчању н предавању vraraepзалне млазницс. Прво место из групе професионалних eKima припало је професионалној екшш Српске фабрнке стакла, која ie од могућих 650 бодова, освојила 491. Њој су прппала два пехара од којих је један прелазни а други ocraie v трајно власништво. Друго место освојпла је екипа професноналне ieanнине грала. У rpymi добровол>ннх екипа прво место припало је опет екипи добровол»них ватрогасапа СФС, која ie од могућнх 650 бодова освојила 462 бода. Њој cv такође додељена два пехара, један прелазни а један v трајно власништво. После проглашења по&едника. такмнчење ie затворис ггзед седннк Ватрогасног савеза Општине, друг Грбовић Лзубшиа, који је указао на још озбиљ * нији рад н интензивннје приттремс за зонско такмичење које тек предстоји. Ha крају треба одати nvuv захвалност припадшшнма ЈНА нашег Гарнизона, којн cv помогли око нзвођења и обезбсђења такмичења. Б. Гдиинћ XYMOPECKA МАНТНЛ ЗА ПРОЛЕЋЕ Млеко н млекарнце, кајмак и сурутка, одувек су имали атрпбуте дневнс теме. Нисам, дакле, када сам писао ову прнчицу бно у Млечном путу плп каквом другом романтнчном амбмјенту. Hero много ближе и земаљскпје — у породпчном кругу једне name пословно настројене млскарпцс и ње пе модерно конишшране кћерп Лспојке. Њих двс су се, без мушкс главс у кућп, саме упутнле иа трновнтс стазе жнвбта... — Лепојка, сине мој — обраћа сс млекарица својој кћерп — са нашим муштеријама некако јс ишло, алп онај самац Средојс нсшто затеже. — А што, стара моја? — чудп сс Лспојка. — Па он јс увек бпо за всзу село-град. — Врага, кћерн моја. Шта нисам чпнила да и њему поднгнем џену млека п ништа не помажс. Запнтачно он па само понав.^а: „Илн млеко по замрзнутој ценп, пли ћу нсповратно прећн-на чај”. А знаш како је... Послс оног првог поскупљсња много нам сс муштерпје осуле, па мн сс Средојев литар пе испушта. — Знам. знам ла је он на нашој прноритетној лнстн. Алн шта да радпмо. стара моја? — Па... Како да tii кажем, Лепојка. Ја micaxi завршнла семинар за млекарнце, алн понешто знам пз мог рссора. Како оно кажу — о креирању млекарске поли« тике. — Д4ислим, стара моја, нико ти не контролишс водостај у кантама? — Остави то. Средоје има неко увеличавајуће стакло па бп нам још и шгспекцију могао натоварити на врат. Можс тај студент тако незгодно да се посеје да нам све 'по кућп расте трње. Нсго... нмам ја за 1вега псшто паметннје... — А шта то? — Срсдојс јс осстлив на млад свст. Па ћеш tii лепо ббућп врућс пантаЛоннце, па један мало већи деколте... — Али... Вруће панталоппцс су нзашле нз модс? > — Ко тс за то пита. Оснм тога, ол чега hem ссбц за пролсћс купптн пов маптпл... _ Дпнар по линар.... — Добро, стара моја. Лко he то ла ол- , мрзне Средојсв исп, удвостручнћу своје крсаторске капапптсте... Који сат касннјс вратпла сс Лепојка својој мајцп. млскарппп. погпуте главе: —■ Шта је, 'ћери моја, што сн тако „покисла”? — Манп, стара моја, сметњс на всзама! — Па како?... За Средоја кажу... — Ма лако бкх ја Срсдојем. Али ова лва-трн дана око првог, докиепрођу разне паплате, задужења п поскупл>ен»а, присетгго се Средоје па му у стану дежура леда. А деда к'о деда. Мртав’ ладак на вруће панталонице. Пера Срећковпћ V РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Г > Ч Е С Т И Т A J Y • 4. ЈУЛ ДАН БОРЦА > 7. ЈУЛ ДАН УСТАНКА ј > ОПШТИНСКИ ОДЕОР CYBHOP-a 1 ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СК < ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН BERE САВЕЗАСИНДИКАТА ОПШТИНЕ ) Г ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССОЈ И ■ CKYnniTIIHA ОПШТИНЕ ПАРА2ИН } Поводом роћендаиа друта Тита и Даиа младости, a иа основу Правилника о поступку за расписивање коккуР са и избору стипендиста Титовог фонда и Правилнкка о јединствигим критеријума за нзбор стипенлиста Ћгговог фонда ИЗВРШНИ ОДБОР СКУПШТИНЕ ТИТОВОГ ФОНДА СР СРБИЈЕ , расписује К О Н К Y Р С за изоор стипендиста Титовог фонда на ' подручју СР Србије а) За младе радннке иа школовању, спсиијалпзацији нлн доквалификаинјн у средњим, впшнм и впсокнм школама, факултспша и другнм васпитнообразовним устано вама; б) За деиу радника — учсннкс срелн.их школа — и , студенте на факултетнма, впшнм н внсокам школама н академнјама. Стипендије сс додсљују за школску 1975/76. годнну, за редовне облике образбвања, а за остале облнке завнсно од дужине њиховог трајања. На конкурсу имају право учешћа: — Младн радннци који раде у непосредној производњн и у друвим органпзацнјама удруженог рада, ако шшју исти друшгвено-економски положај, који нису ста ријк од 30 година и имају најмање две годние радног стажа, првенствено у својој органнзацнјн удруженог рада; — деца радника чијк родитељи раде у непосредној производњи ilvh у другим организацнјама удруженог рада, ако имају исти друштвено-економски положај, као ц деца пензионера и инвалида рада којн су oiuii у непосредној производњи. Млади радници, ученици и студенти треба да нспуњавају и следеће услове: — да су показали изузетаи успех и марљивост у раду на радном месту или учењу; — да немај-у довољно материјалних могућности за да ље школовање; — да поседују одговарајуће морално-политичке квалитете. Доказе о испуњеним условима конкурса млади радници и деца радника — ученици и студенти, доказуЈу попуњавањем посебних образаца. Уз обрасце кандидати подносе и уверење о имовном стању које издаје орган управе прихода скупштнне општине. Молбе и обрасце, уз доказе, о наведеним условима конкурса, млади радници и деца радника, ученнцн и сту- . денти, подносе до 1. октобра 1975. године, Скупштпни Ти товог фонда СР Србије цреко Савета Тнтовог фонда у општини, где ће моћи да добију обрасце и ближа обавепггења о конкурсу. За опитгну Параћин пријаве достављатн Општинском синдикалном већу — за Савет Тнтовог фонда Бран-‘ ка Крсмановића 42. ИЗВРШНИ ОДБОР СКУПШТ^НЕ ТИТОВОГ ФОНДА СР СРБША 01овеља и њевди добитници (11) ДРАГОСЛАВ БОРБЕВИЕ Годнне 1915. у Горњем Видову у ромашној земл»орадничкој породнцн, шечланој и .матерпјално/необезбеђеној С№ внро ћен је Драгослав Борђевић. Роднтељп и поред најбоље воље, ннсу могли да нахране и обезбеде услове за школован»е својој деци, јер седморо гладннх уста тражнло јс много вншс него што су они могли да пруже. После четвороразрсднс основнс школе коју јс завршно у Снкнрпци н дечачког нздничења, Драгослав 1937. године постајс радшж СФС. 1943. годннс као радник на прузи Параћин Давидовац, упознаје сс са напредним покрето.м, ближе улази у ту матсријг захваљујућн дргговима којп' су са одушевљењел! прнчали о идеологнјп. Слобода у нашој земљн н формирање прве организоване власти, народно-ослободилачкнх одбора, донела му је и радостн п ооавеза, којнх се ни данас, као ннвалнд * скн пензионер, није ослободио. Иако озбиљно нарушеног здравља увек ie меВу оном групо.м ентузијаста која се бори за све што јс прогресивно н што омогућава бољп жнвот радном човеку. У првим акцпјама, у току формнрања народнс властн Борђевпћ јс уложио свс своје снаге. Члан Комунпстнчке Партијс постао је 1947. годппе н до данас на његов лик човека u комуннсте нијс пала ни једна мрл>а. На дужностн председннка МО у Снкнрццн, председннка Среског савсза земдерадничкнх залруга, среског одборннка, о> кретара оргаштзаипјс СК прп Срезу, управника Зелгљорадннчке задруге „Слога” у Сикириш! и .многим другим, свој лудски, комунистички п стваралачки елан користио је без резерве и увек налазпо снаге да се у започетим акцијама истраје. Задње године свог радног века провео је у „Прогресу”. За свој рад н несебнчно залагање награђиван је н похвал»иван вшие пута. Носилац је Ордена рада П реда. вишс днпло * ма и похвала, а јубиларна Повел»а је захвалност грађана овс среднне за вншего * дпшњп рад. Л». Е. МИХАЈЛО УРОШЕВИЕ Мпхајла-Мнку Урошевнћа ретко ко у пашем' граду нс познаје. Увек љубазан, спре.ман да 'помогне, објаснп, посаветује али ако затреба, парочито када је у пптању нзвршавањс задатака и обавсза, умс да буде категоричан и строг. Иако нијс рођени Параћинац, волп овај град као свој. Чстрдесет годнна провсденнх у њему везалс су га за л»удс, улицс, Црницу и Мораву нсраскпдиви.м оссћатвима. РоНен јс 1913. v Мплатовцу, крај Крушевца, п као пролетср, трбухом за крухом досслпо сс у Параћнп. Као квалифпковашт радннк нашао јс посао у електрпчној централн Српске фабрике стакла, н v њој непрекидно радио дванаест година. Још као омладпнац опрсдслио сс за папреднн радннчкн покрет н бпо члан Уједнњених радничких сппднката (УРС-а). У Фабрицп је увек бпо на страни раднпка и њихове правде, несебично сарађнвао са itiLua, а после рада дргжење са напредним студентпма, којп су бнлп у опознцији и актнвно радпли на рушењу омрзнутог режнма, шнрило му је виднке. п указивало беспоштедну борбу као једпнн п правп пут ка равноправностн људн п слободн. Ступање у партнзанске редове 1944. голине 'донело му је испуњење давно жел>е ног сна. Постао је члан Комунпстпчке пар- ■niie Југославнје. Y борби за ослобођење наше земље, прво као борап, затнм као обавештајни офнцпр п на крају ннтендант 23. српске ударне дивизије, прошао је многе путеве од Озрена, Соко Баље па све до Трста. Из тнх дана, поред незаборавпих н херојских успомена, остала је, као сведок херојске епопеје нашег народа. Медаља за храброст. Друг Мика, како га ословљавају његова генсрацнја, илн чика Мнка, како му се обраћају млађи, у лруштвено-политичком раду нашег града имао је много одговорнпх функцпја. Преко двадесет тодпна бпран је као одборннк Општине. Бпо је повсреннк општпх послова ттрп градском народном одбору, а фџнкцпје лпректора, н тешко н одговорно бреме обавеза, са vcпехом је обављао у Фабрицн стакла, у „Пролетеру”, у Шљункари, у монтажи Фа-. брнке цемента, у монтажи тотшошше Железаре у Скопљу, п на крају у стоварншту „Југопетрол” у Светозареву. Све те године нспуњене брнгом, непроспаваним ноћима да се што внше пронзведе и што боље уради, оставплс су свој траг и на његовом здрављу? Срце, увек орно за свакн рад, попустило јс. Зато је са навршенпх 40 година актнвног рада отншао у старосну пензију. Овај истакнутн радннк, друштвено ангажован и увск међу првима, има за coбом богат синднкални и партнјски рад. За протеклпх 30 година жнвота у слободи и мнру стално је био на линији своје Партнје. Учествовао је у свим акцијама, nones од борбс за ослобођење земље, учвршћен>е народнс власти, откупа, за електрнфнкацпју града и села, изградњу станова за раднпке, пзградњу комупалнпх објската, па све до увођења у живот радннчког самоуправљања. За беспрекоран, напоран и одговоран прпвреднн и друштвено-политнчки рад, град је преко многобројних признања, захвалница, днплома одао ттризнање овом неуморном и честнтом човеку, раднику и комунпстп. Поред тога носилац је два Ордена заслуте за народ и Ордена рада, а Повеља коју јс добио од Скупштине општнне посебно му јс драга, јер је морално признање за свс што је дао н урадпо на тсрнторији отнтнне Парађин. Дупшца Анћелнћ МИЛАН САВИН — 6РКА Међу Стрижанима. ту на домаку Hairier града, било је доста активиста који су дугп ннз година са задовољством и олговорношћу, а самим тнм и са позитивним резултатима. обавл»али многе дужно сти, које им је у периоду обнове и н» градње постављала Партија. Међу најактивнијим и највиталнијим градитељима новнх односа у нашој средини био је Ми лан Савић-Брка. Силшатизер НОП-а, правичан и дубоко хгман, тешко је преживљавао трагедију наших народа и схватио да је за увек опредељен за оне на чијој је страни нстина за комунисте. Прво веће ангажовање нмао је при преузимању, смештају м неговању рањеника у школи „Радоје Домановнћ", а исто тако и на усмерава н»у мобилизације у свом селу. 'Од 1946. године, када је изгласан Закон о нанионалнзацпји, и он преузео једно предузеђе као привремени директор до данашњнх дана,' увек је био тамо где су потребе нзискнвале. Као председник Планске комисије Среског народног одбора у Параћину, повереник за просвету, повсреник за здравље и социјално старање и прсдседник МНО у Стрнжи, Брка је дао свој пуни допринос не штедећи себе. Године 1953. Милан Савић се враћа у Индустрију вунених тканина на своје старо радно место и ту активно, алн у не што блажој динамицн добија и заслужену пензију. И у фабрици прати све токоMVHiicre. ве прпвреднс и полнтичкс. а на дужностн члана Радничког савета и Управног одбора показује нзузстну дцсциплину. у раду. • Од 1945. годпне, када јс као младпћ постао члан КПЈ. основао партцјску ћслнју у Стрпжи и у више павоата бнвао члан Среског комитета СК v Параћнну, до данас, одржао је блнставо чисгим лик ко
ПРОСЛАВЕ ЗА ЈУАСКЕ ПРАЗНИКЕ СВЕЧАНО Јулски празницн, Данбор на и Дан устанка народа Србије, у нашој опиггини свечано су обележени низом запажешЈх привредннх, друштвено-политнчких, културннх и спортских активиостп. Почев од Дана самоуправ.дења, којн је обележен низом свечаних скупова, из дана V дан ређалс су се разноврсне манифес * тације н приредбе. Наш Гра ђевински комбинат „13. октобар” бно је домаћнн VII Сусрета грађевинара Шумадије и По.моравља. Они су показалн знање и вештнне како на спортском, тако и на стручном и културно-забавно.м пољу. Од спортских догађаја вал>а истаћи гостовање светскнх шампиона у шаху Анатолија Карпова и учешће наших сгакларана на ХП Стакларнјадн v Зајечару. Исто тако, треба забележитп да су нас v ове претпразничне даие бри љантном завршницом обрадовали фудбалери „Једннства”. Од привредних догађаја од посебног је значаја отварање фабрике алучеличних ужади у Поповцу, чији је инвеститор Предузеће „Будућносгг”, Koie је на овај начин обележило двадесету годншњицу свога постојања. На Грзн је у празннчне дане одржан Први сабор пчелара, а непосредно прс тога и зонско такмнчењс ватрогасаца. Споменике бораца и жртава фашистичког терора обишле су делегације друштвено-политичкнх организа ннја и на н>их положилс венце и свеже цвеће. На Јухору је 7. јула одржан већ траднцноналнн оусрет грађана Поморавља, Темнића и Левча. Потпредседннк Скупштине општине приредио је прије.м за носноце „Албанске споменице", „Пар тизанске споменице 1941." н мајке палих првобораца. На паркинг просгору испред РК „Београд" 3. јула увечс прнказнванн су доку * менгарни фнлмови о самоу * нравном и прнвредно развоју наше зе.мљс. Y сали Градског аматерског прзоришга одржана јс свечана представа. Глумци Крушевачког позоришта извели cv документарну АРа’ му „Суђење Светозару Mapковнћу”. Наши сарадници су се трудилн да вас о свнм овим догађајнма опширније обавесте речју и сликом. О неким догађајима бићс опширније речи и у наредном броју. ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Данас he Параћин посетити фуикционери Републичке самоуправнс интересне заједнице културе, мећу којима ће бити н Борђе Радишић, новоизабрани секретар и Златко Марковић, председник Скупштине. Они ће са представницима општинске СИЗ културе водити разговоре о актуелним проб лемима и даљем развоју културних дедатности на теригорији наше Отшгпше. ЈУГОСЈ1ОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАВИН СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ ■ fДВАДЕСЕТ ПЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ПflVUVВVil САМОУПРАВЉАЊА *** 1 Ј 1 J J Ј 1 1 реч радног човена ■ Свечана седница поводом јубилеја самоуправљања, којој су присуствовали Већс Савеза синдиката, извршни органк општинских руководстава друштвено-политмчких организацпЈа, Председнмип-во и Извршни савет Скутшгпше општше и Скупштина Клуба са.моуправљача, одржана Јс 25. јуна 1975. у Сали Синднката ■ Уводно нзлагање о значају овог јубилеја поднео Је друг Радоје Марннковнћ, председник Скупштпне Клуба самоуправљача ■ Ранко Николић јс уручио јсдном броју организацпЈа специјалнс дкпломе за успешан развој самоуправшпс односа, а посебнс дппломе су додељенс и најбољим овогодншњтт полазницима Школе самоуправљача н Радоје Несторовић Је у име Фоида за солидарну стамбеиу изградњу уручио радШ1М органнзацнјама pemeiba за 20 станова из овог фонда. Пошто је друг Ранко Ннколић отворио седннцу пригодно.м речн, друг Радоје Маринковпћ у свом уводном излагању дао је краћн осврт на све етапе у развоју самоуправннх односа. Говорећн о последњој етапн која ie започела спровоВење.м Уставних а.мандмана, он је рекао: „Друп! момекат од исто тако пресудног утнцаја по дал»п развој ооиијалистичкнх самоуправнп.х односа v наше.м дру штву представља доношење Уставних амандмана. новог Ус тава и на основу н>их Статута Општине. Усвајањем новог Ус тава СФРЈ ц гстава социјалиСТ1ГЧКНХ република почетком Са свечане седннце поводом Дана самоуправљања 1974. године завршен је један обиман и деликатан посао у коме су учествовали и коме су дали плебисцитарну подршку сви грађани и радни л>уди наше земље. Три године пре тота а посебно после доношен>а УставЈпгх амандмана пз 1971. започет је исто тако значајан подухват конституисања основних организација удруженог рада и њиховог престројавања на амандманским ос новама. Први пут V историји радним људима се обезбеБује такав друштвени положај да V пуној мери буду господари свога рада и, што је дадеко важније, да располажу резулта тима свога рада. Непосреднн произвођач се све више претвара у активног учесника у пзградњм новнх соштјалнстичких друштвених односа. Јер, кроз развијање друштвеннх ол носа на овим основама обезбеђује се до.минацнја удруженог рада и остварују се идеје научног соШЕЈалнзма о томе да радннчка класа ослобађајући себе практнчно ослобађа друштво." Констнтуисање основннх организација удруженог рада Друг Маринковић је затим говорио о улози и значају самоуправннх радннчких контро ла и ннтересним заједницама, као и о самоуправном споразу мевању и друштвено.м договарању. Он је посебну пажњу поклонио констптуисању основних организација удруженог рада ц истакао: „Наше највеће организацнје, Српска фабрика стакла н Фабрмка цемента „Нови Поповац" конституисале су по чегирн основне органнзације1 удруженог рада а Индустрија вунених тканина „Браико Крс кановић" пет основних органнзација удруженог рада. Трговинско предузеће „Шумадија” органнзовано је као заједншда организашца удруженог рада. На подручју наше Општине са пом *енутам организаиијама конституисано је 20 организацпја удруженог рада. МеБути.м, у oKBHpv наше Општине делују и раде основне организаци|е гдруженог рала, као деловп шггегрисаних цслина, чпје је седиште ван Параћина. Y томе је и посебна одлука наше средине да је отворена за свс opratniaainijc и заједннце из свјгх делова наше зем * л>е и ла ннкад припадшпптво бкло којој локацији није пред ставл»ало сметњу да се v Hamoi Општини организује одређени облик удруженог пала, уколико је за то постојао економски интерес и уклкко су СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Нова оптерећења нрпвреде долазе из Републике ■ На заједничкој седници свпх већа Скушптине општине, која је одржана 30. Јуна 1975. раз.матрано Је више актуелннх шггања, од којих највише пажње заслужује Извештај о раду Пзвршног савета СО-е ■ Програм рада Скушптнне општине за нареднн једногодншњи пернод стављен Је на јавну дискусију ■ Усвојене су одлуке о ратној органнзацијн Скупшпшс и њенпх органа. Стављајући на јавну днскуснју Програм свога рада за период јун 1975. — јун 1976. Скупштина је позвала делегације и самоуправне органе да ставс примедбе и предлоге за пова шггања која бн требало у Програм уврстити. Програм треба да буде усвојен на сетг тембарској седннци Скупштине. Скупштина ie у везн са Годншњим извештајем о раду Извршног савета CO, саслушала образложење друга Браннслава Кокаља, којн је, нзмеђу осталог, истакао: „Рад Извршног савета, као новоконспггуисаног органа Скушипгне опнтгне Параћин у првој годннн постојања одвијао се у условима значајннх активности на мен>ан>у друштвенополнтичких и економских односа у наше.м дру штву. Стога је Извршнн саза то постојали други услови. Органшоване и конституисаие основне организацнје удруженог рада треба да омогуће сваком радшЈку v удруженом раду да заједно и равноправно са другим радницима управља радом и пословпма организације удруженот рада, кфеђује мебусобнс односе у раду, одлучује о дохотку и остварују ллчни доходак, дакле, да одлучују о основшш и неотућувим правима радника. И с.мело .можемо да констатујемо да он то у нашој срединн н остварује, а да ћемо свс напоре уложнтн да н убудуће тако буде. У суштини постоје из весне разликс у саставу само * управних структура које непосредно одлучују али је најбитнијс да о расподели дохотка и личних доходака најчешће одлучују радници на збо ровима непосредно а да је све матви број питања пли тачније л г»’ .ањкма од мањсг зпачаја одлучује се преко органа управљања. Свакако да овм почеткн рез\’лтатн указују да се V конститупсанл’ иелокупног самоуправмог спстема у Опигппш кренуло правим путем.” Четирн хнљаде чланова делегаци|а Говорећн о развоју самоуправних односа, посебно је указао на ук.\»ученост велнког броја радннх л>удн и грађана кроз разлнчите облике самоуправног одлуч1{ван>а: „Годину лана пре констнтуисања основних организациia удруженог рада v органнма хирављша на подргчју наше Огтштине, рачунајући ту и привреду и друштвене делат- (Наставак на 4. странн) вет усмерио свој рад на оствариван»е задатака којк про * нзилазе из Закључака Хл! седшше Председннштва СКЈ. Пнсма друга Тига и Извршног бироа, реалнзацијн политикс утврђене на X конгресу СКЈ, VII конгресу СКС и друпш полнтичким скуповима којн су одржани у последње време. Уставом СР Србије и Статутом отитине Параћин утврђена је одговорност Извршног савета за стан>е у свпм обласгима друштвеног жнвота, за спровођење полнтике и нзвршаваље пропнса и других аката Скупштнне општнне, за усклађнвање и усмеравање рада општннскјгх органа уп* раве и организацпја које в>р * ше послове од интереса за Општину. Y оквпру овнх права н одговорности, а у шс\»у успеш * ног нзвршавања својнх обавеСрбислав Денић пресеца врпцу ПУШТЕН Y ПРОИЗВОДЊУ нови погон „БУДУННОСТИ" Y ПОПОВЦУ Шабрика алучеличш ужали □ Предузеће „Будућност" обележило је 3. Јула двадесету годишњкцу свога постојања пуштаљсм у рад новог погона алучеличних ужади у Поповцу a На прпгодној свечаностн, уз прнсуство многобројних званнца, меВу који.ма су билп и Милорад Снмић, секретар за занатство у Републичкој приврсдној ко.мори н Братимнр СтојковиИ, председник Прпврелне коморе Крагујевац, говорно је Станојс АндрејевнБ, секрстар ОО СК, а симболично пуштан>е у рад пресецањем врпце обавио Је Србнслав Денић, прсдседнпк Радничког савста. НовоотвореЈи! погон произво диће алумшшјумско — челичиу ужад за пренос слектричне енергије у просецима од 16, 25, 35 и 50 квадрата. Годшшће треба да произведс 1.500 тона ових пропзвода, чија врсдност износн око 42.450.000 дкнара. Досадашња производња ових произ * вода не задовољава потребс тржишта. тако да је плас.ман производње овог погона обсзпеђен у нашој земл>и, мада чма интересовања и за извоз на западноевропско тржиште. Иначе, ово ће бнти у неку руку допуна производн>е Фабрикс каблова у Светозареву, пошто она ове врсте ужадн не производи. Сиров>гне за ову производњу су домаће и то алуминијум из Алумнннјумског комбтгната из Тптограда и челична жица из Жел>езаре Јесентше. Погон ће за сада запошљавати око 30 радника. Интересантно је да је компде тна опрема овог погона рађепа за, Извршнн савет је подазио у сво.м раду од програмске оријентације Скупштине општине, ттропрама рада и Програма приоритетних активности Скупштнне општане. У остварнвању друнггвеноиолитичког и економског система на основама нових устава, Из * вршни савет је, у складу са својим овлашћењима, у свим фазама доношења одлука и предлагања мера настојао да обезбедн да се организована друштвена база што непосредније изрази и Да интереси радничке класе постану докпг нантни Јиггереаг у друштвеној репродукцији. Делегатски систем, као опште начело конституисања и деловања Скупштине, повезује основне органпзацнје удру женог рада на свим ннвоима полнтпчког одлучивања и општим II заједннчким пословн * ма, функције управл»ан>а нзво дн JI3 функције рада и омогу ћава најшнре учешће радничке класе и свих радних л>удн у доношењу одлука на свпм ннвоима полигпчког организовања. To захтева битне про мене у начнну припремаља __ (Наставак на 2. страни) по документацији коју је дао наш ннжењер Шимс Колесарнћ и то у нашој земљи у сарадљи са већим бројсм раднпх организација поссбно са „7. јуло.м" из Смедеревскс Паланке. Овако урађена опрема је далоко јевтиннја од опремс која је нуђена из увоза. Поред сопствених средстава V изградњу овог погона узеле су учешће к банке преко сво јих кредита. У адаптацпју згра де, нзград!ву далековола и трафо станпце п ко.мплетног маСа демонстрацпје нових машшга шинског парка са опремом уложено је укупно 370.000.000 дннара. Ова инвестпција, за коју је програм усвојен још 1973. године, је један од највећнх инвестицпоннх подухвата овог Предузећа, које је у нашој средини већ дужп низ година познато по својим инпцијатииама и сналажљнвости. Истина, оно је у својој двадесетогодмшњој историјп нанлазтио на разлнчнте препреке и тешкоће, прошло пут од корпарско-плетарске радиошше са 14 раднмка до колектива од 140 радника са вшпе различнтих погона п доста развпјсном производ њом „на снц". Радницнма којп у овом предузећу раде дуже ол десет година, таквих је 62, (двојнца су у њему од осннвања) додељени су ручнн часовници. Њихова пмена објавпћемо у наредном броју нашег лнста.
CTPAHA 2 14 ДАНА (Настнввк ca 1. стране) и доношења одлука у Скупштини општине. Извршпи савет је пастојао да као прсдла * гач одлука и л-ругпх аката у протсклом псриоду пружп свој допрпнос афир.мацнји п оствариваљу дслегатског си* стсма благоврсменом припрсмом матернјала са јаспо опрслсммшм решељима v uha»v упознавања дслсгацнја које заузнмају основнс ставове за рад дслегата п њихово учешћс у одлучпвап»с у Скупштпнп. 38 редовкнх и пет ванредних седница Y пзвсштајпом перподг Извршии савет је одржао ло овог заседаља скупштннских всћа 38 реловнпх и пст ванреднпх ссднпиа са укупно 365 тачака лпсвног рсла. У ово.м низу mrraiba значајно мссто посвсћено јс разматрању проблсматике из областп привредних крстања, здравства, запошљавања, комуналне п стамбене делатностп, образова ња, културе и др. Тако је упу ћено Скупштпни на разматрање у виду преллога 43 оллукс, 3 самоуправна споразума. 7 друштвсних логовора, 6 аналпза из обласгп прнвреде и Фи' нанснја, 3 аналпзе из области здравсгва, јсдна пнформација из области запошљавања, три пз области ста.мбснокомуналнс дслатностп, четпри лз областп образовања п културе, двс из области урбанизма н из осталпх области 28 материјала. Ицтснзивна актпвност Извршпог савста пспољена јс па \TDpbi<Baiby осповних циљева it задатака друш гвепо-еконпм * ског развоја општинс за 1975. голину. Прнпремљени су и усвојони на Скупштини првк пут до сада Бпламс општс и зајелннчкс потрошњс, затим, II\ац прпврелног п друштве ног развоја за 1975. годпну и Bvucr општпнс Параћин за 1975. roAimy. Попгго је дошло до конститунсања самоуправ * нпх ннтсресних зајсдница у саери друштвснс надградњс, то јс уложен посебан напор од странс Извршпог савета ла сс извршеном прсрасподслом порескнх инструмеиата омогући остварнвањс основни.х функцпја свпх овнх лруштвсн»х структгра. Тако је, може сс рећи, по првп пут Буиет постао доку.мснт којн пре свсга .мора ла извршава функције које му је одредио Устав п Закон о финансирању друштвено *пол1гп1чкнх заједпица. Дошао до закл>учка да по инструментима пареске полити * ке Општине иијс дошло до onrcpehciba, aeh no пнстрУ' мсптима Рспублике. Намме, Kperaiba прнхода Буџста, самоуправних пнтерссних зајед шша и фондова је у складу са Рсзолуцијом о скономској noAimiun за 1975. годшту. Мсbyrn.M, заједшша прнходи интересннх Републике знатпо бржпм темпом расту, па у том смпслу треба предузети мерс о растсрећсњу прпврсдс пнструментима порескс полиШироко отворен процес удруживања рада и средстава V цил>у поспешпвања привредне стабнлизације Извршни савет јс предлагао такве .хтере еконо.мскс политике које лопривосс складнијем и бржем развоју пронзводннх снага. повећању проликтивностп рада, уз бол>е н скономичније коришћсже капашпета п радног времена и на тој основн повећањс лохотка. Vnoредо с тим, Извршни савст је с правом nnciicTiiipao својпм закључннма да се у проблсме нашс прнврсдс игто пспосред * иијс \-к.^учс nocTojche банкс, којс би својо.м кредитном поAimiKOM омопћплс бржа познтивна кретања привреде. За сала чинп се да нс постош подјслнака спрсмност обсју банака на ово.м сектору, па ћс Извршни савст v наредном периодг овом питања поклоиптп посебну пажњу. Са задовољством може се Констатовати да је широко отворен процес удружпвања рада II срслстава v нашој опiirriiiiif. што је непосрелно пспуњаван-.с одлука X конгреса СКЈ. Овај -процес трсба довести до краја. Сматрамо да су концспцијс љеговог даљег кре тања логоворене и утврђена динамнка његове реализације. Предузсто је ннз значајних мсра и акција на спровођењу закључака Извршног комитста ИК СК Србије п Прсдседништва Скупштлне СР Србијс нз области опиггснаролне одбранс Пронзвод тпх мера п акција пмао је прилике да оиени и сагледа Савет за општенародну олбрапу CO е На ово.м питаљу предстојп још лоста посла за свг месне заједнпце, организације удру * женог рала и све друге друштвемс структуре, па ЈС нужно да сс са пуно одговорностн iipnbc ажурираљу ових послова. Посебиа пажња поклоњена јс н убудуће he сс на томе ралити да систем безбедностп п друштвене самозаштите постане ефнкасан и функцпоналап. Рали сс, прс свсга, о cnpoBobeiby уставннх одредби п Закона о унхтрашњим пословимада динамика прихода из привреде достигнс динамиху по Рсзолуикји о економском развоју за 1975. годипу заустави се обрачун и уплата од странс прЈОреде. • Препоручује сс радшш и друпш организаиијама да лична примаша ua тсрст материјалпих трошкова ускла * byjv са липамиком лнчшгх до ходака п трошкова живота, јор су кретапл дпевница и ICMA УРЕДНИШТВУ тпке Рспублпкс. Илн пак, ка- жпвота. теренских додатака Y привреди, a v пепрпврслп аутооскпх хонорарп, бржп од пораста г личиих доходака и трошкова Одлука о уређајној основи Текије Скупштнна ic затпм vcboјпла Одлуку о уређајној основи оспошшх слемепата за изградњу н уређење прпградског насеља Тскнја. Текија прсма свом положају чпнп у перспсктнвн пнтсгралнп, функ цпоналпп, па п просгорнп лео града Параћнна, па јс ради тога бзггна фгнкционална п просторпа усклађеност овог приградског нассља са Параћином, што је планом у доBo.wioj мсрн и поститнуто — пстакла јс у образложењу друга-рипа Жппадннкп ЈоксимовнИ, представник Завола за урбаннзам. План јс paben за пориод до 2000 годинс. У том периоду плапира се повећањс броја становника. завионо од всличпне земл»тита које жс да се населн, а кога око 50 хектара. Како јс .мо * има пла * Кадровски проблеми Спстсматски су праћени проблемц правосудиих органа и органа управе и других optana п опгаинзацпја^ за стваpaibc пово^нији.х услова за рал. Mebyniu, док се код правосудних органа у томс у лоброј мери успсло, кадровски проблсмп органа унравс, прс свсга недостатак дефвиитарних кадрова, су вео.ма јако пзражани (нарочито недостатак дипломираних npasiniка), што предсгавља озбиљну кочницу за доследпо спрово * beibe законскнх прописа и одлука Скупштинс. Тако је овај заоштренн проблем у многомс отежао нормално изврша * saibe функција Нзвршног савста н саме Скупшгпне. ЧпЈве.че су долатнс мере да се створи ннте.ресовање кадрова за рад у управм, али сумира * јући резултатс внше расписаних конкурса, тс мерс чнне се недово.мшм. Ради даљих прсдузи.мања напора да се овај проблсм разреши бнло бп добро да сс ово питање размотрн ца јсдној од наредннх седшша скупштннских већа. Значајно место у програму ■рада Извршног савета 1шало је усаглашавањс општинскнх проппса са Уставом н закоНО.М. Морамо рећи да је овај задатак мзвршен само дслнмично са разлога што јс дошло до продужсља рока за усаглашавањс закопа са Уставом до краја 1976. с једне стране. управе нису решени a са друге недостатак калрова јс угицао да се на овом послу нс постигну још већн резултати. Истичемо ла јс постојало пуно разумсвање и сарадња v току рада са Прсдседништвом Скупштнне, извршним органима друштвсно-политичких организација, Скупштинс п скупштинских одбора и комнciija. Само па тај начиц Извршни савет могао је постпћи резултатс којс сала Скутппгина oueibyjc. Додајући овоме макснмално ангажовањс ibeгових чланова на два колосека, као функционсра којп ру коволе радо.м опшгинских органа управс и организација ол шггсрсса за Општину н као члапова Извршног савста за рад Извршног савета. Њихова одговорност јс још више наглашена Одлуко.м о организапији управс. која сс примеibyjc од 1. јула 1975. — завршио је друг Кокаљ. Учествујући у дискуспји по ово.м питан>у, делегат Радс Пеливановнћ је истакао неопходност да се Извршни савет у нарелно.м периоду више амгажује у пружању помоћи делегацијама и на сарадњи Скупштине општине и скупштина интереоних заједшша. Исто тако, сматра да би у наредном периоду мора * ло впше пажње да се поклонн и пробле.мима пољопривреде. нирано v Тскији може да се населп око 900 домаћннстава са око 3150 становипка. Гуспина планиране населености олговара карактеог Текије као месис заједницс на периферији Параћина Стамбена зона ангажира 70*/« планира * не територије. Заштитна зелена површина града обухвата 20’/» тсриторије, лок остатак од пропсната обухвата зону иентра месне зајехниие, зону спорта и рекреације, основну школг и дечје усгганове, као Ji npounipeibe постојсћег гробл»а. Пошто су ранијс горимед * бс усвојене, предложена уређајна основа за просторно ypcbeibc овог приградског на* сел»а салржи слементс детал.- пог плана на основу кога може as се плмшра изграАДО пнфраструктурннх објеката. за вршпла јс другарииа Јокснмовнћ. Учествујући у дпскусијп о овом питан>у друг Милојс Bv ковпП је позвао и остале месне заједнице да пођу путем Текпје. јер he на ова] <начш< ссбн олакшати petuaeaibe мно nix проблема. Усвојене су затпм одлуке о ратној организацнји и дело * кригу Скупштннс оптнтппс Параћин и №ених оргаиа ц о задацима Органа управе, посебннх органа и стручне слу * жбе СО-е у области народне олбране. Дата је саглаоност на Стат\т Самоуправне интереоне заједшше култхфс п нменован управнн одбор за нзградњу склоништа. Скупштина је уписала о& везнине Федераније у износу од 250000 дннара и обвезнпца СР Србнје (за нзвршењс обавсза за довршспк? рпАова па прузн Београд — Бар) у износу од 50000 динара. На питање Радета Пслипановића, делегата, у вези са изградњом главног колектора за канализацију и до сада утрошенпм средствима за те сврхе дат је следећи одговор: за досадашњу изградњу колек тора утрошено јс укупно 2854783,95 дпнара и то нз ФонАа за ypebeihe грађевинског зе.мљишта 987060,40 динара, кредита код „Југобанке" 1000000,00 динара, креднта код Београдске банке 867723,55 динара, Годишња рснта за заузето пол>опривредно земљи * ште к<>је се плаћа за кориш * ћење пролаза колектора изно * сн у прошлој години 39798,15 динара. Раде Псливановић је изјавио да је задовол>ан одговором у вези са до сада утро шенн.м средствима, али због ста н>а радова на колектору сматра нсопходним да се припреми опсежннја пнформацијао стању радова и да.\>ој изградњи да се о то.ме на једној од иаредннх седннца о томе отворп штинска дсбата, што :- хваћено. Након заједннчке свнх већа, одржана нпчка седнииа Већа скуп- |С и приседнице је заједудруженor рада и Већа месни.х за* јсднина, а затпм п посебна седница Већа месних •пједш<ца. СКУПШТИНА сиз СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ На ссдниии Скупштине опзазаједннис културе н.мснован Управни олбор фонда за изградњу склонншта. Дата Је сагласност на Статут Самоуправне интересне Нова оптерећења привреде долазе из Републике Скупнгпша је усвојнла Голишњи извсштај о раду Извршног савета. а зати.м, бсз лнскусијс, усвојено је још н нсколико других информација: о наплати прихода друштвено-политичких, сомоуправннх ннтерссних заједница и ф<и1- дова и ibiixoBoJ поделм на ко* рпсникс; о кретаљу осталих личнкх прнмања и личмнм дохоцима по квалификационоЈ структурн v OniuiHim у прошлој годпкп: о могућмостииа ynitca учсппка у 1 разред српдк.нх школа у школско! 1S75/74. и одговарајућ« шмснс у Самоуправном споразуму о броју учшгика у одел>ен>има срсдмжх школа (омогућује им се упис већег броја ученика!). V вези са првнм од наведених mrraiba, на предлог Из * вршног савета, усвојвни ,су следећн зак^учци: • Уочено јс да се нспол»апа теплениија дал>ег оптерећеме прнвреле, јер мами про иснат друштвеног пронзвода остаје првврели него у претходној гомшп. Анализпрајућп \ Јрокс 1аквог стања Савет је КАД Ct ЖАЛБЕ ЗА7УРЕ Друже уредничс, Молим Вас да у једном од наредних бројева листа „14 дана" објавите ово моје писмо. Орган управе Скушитине општине Параћин, расннсао је 24. деце.чбра 1974. године у „Политици" конкурс којим, поред осталог, тражи и два приправника за 'рад у Органу ynpaee CO, са средњом стручном спремом. На конкурс јс jaetuio 62 кандиоата са одговарајућом школском спремом. По пријему молби Сааст padtic заједнице одржао је седницу, којој није нредседавао прсдседник ВАСИЛ ВАСИЛ, инспектор. Ту функццју обавио је заменик иредседипка ДУШАН ПЕТРОВИћ, иначе судија за прекршаје. Разлог те замепе је тај, што јс једно приправничко .често, no соему evdehtt. било припрсмљено за Василову ћсрку Љубинку). После решавања молби, та се претпостаока потврбила. а \ КОПКУРС с& јавило 62 Kamidara ca odioeavajvкачбидата. MehyvuM, Kada је od стране odzoeapajvhet органа самоуправљања 21. марта 1975. iodane doiiera оругостепена одлукр, испоставило се da је 5 nptuoeopa (жа.1оч) нестало. Некоме је, изглеба, шило у корпст оа пригоеори нестану, јер, што је мањи број приговора, лакше се потврћује прва облука. ViLw са.ч сазнао da су прнговори нестали, da /е допета ОруЈостепена облука, отишао сам 14. маја 1975. гоиллит:3лраду °Рган^ Упраое CO ц od начелш/ка БОЖЕ МАДИПА захтевао da ми покаже приговор моје ћерке btubaHe. Huje ми га показао, a Kad сам поменуо da cv nptnoeopu уништени, odioeoptio је da не може da их напе. jep су затурени. Сматрам da 'је облука у бругом ствпену непраеилмо бонста, зато што нису приказани сви наши приговори. Немам ншита протие кандидата који су изабрани, али овакеа радња је непоштена. Kad /е оао могло da се dotodii у Органу ynpaee CO, у коме граћани очекују da се праеила поштују, шта he бити на бругом месту. Часлав Голубовић, Параћтш СКУПШТИНА сиз ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ Скупштина Опиггине зајсдкипе дечје зашпгге одржала је своју седницу 27. јуна, на коЈој је утврђен предлог Програма развоја дечје запгпгге за пери * од 1976. до 1980. године (полазне основе за јавну дискусију) који у целостк доноспмо у 6- вом броју. Образлажућп предлог Програма, Драган Антић, директор Центра за дечју заиггиту и connјалнн рад, примарнтГзначај дао је развоју ђачких кухинл, јер још увск нам стижу регрутпи извештаји где се види да нам је омладина неухрањема, а поготову сеоска Између осталог Драган Аптпћ је рекао да је Предлог Програма рађен v реалшш гранинама и без мнбго великнх инвестнпионих захвата, јер ранији програм показали су да су многе идеје остале само на папнру. На седници Скутшггине су такође разматрани и усвојени штине заједнице социјалне __ штите, одржане 2. јула 1975. ____ г_____ _______ ,___ ____ годинс, разматран јс Лзвештај Извештај о раду дечјег обдаИнститута за социјалну поли- ншпта и јаслица у ИВТ „Брантнку Београд о раду Центра за — "-------------—" ” дечју заштиту и соиијални рад „Параћин”, и инфор.мација о стамбсним проблелпша корисннка сталних новчаних по.моћи на територији општине Параћин. Поред овог, било је и речи о Споразуму о промени затеченвх иена услуга устано * ва социјалне заштите, које се у наредно.м периоду могу повећатп до 23,7 одсто. ко Крсмановић", затим Предлози Уговора о .међусобним односима и обавезама Општинске заједнице и Стручне службе заједнице са програмом рада Стручне службе. Скупштпна је усвојила и Преллог уогвора о међуообним односима и обавезама’ за обављање стручних послова пренетих на Центар за дечју заштиту и социјални рад. РАДМИЛА ЦВЕТКОВИН НА НОВОЈ ду. ЖНОСТИ Рођена Је 1944. годкпе у Барбешу код Ниша. Завршшча је Фнлозовски факултсг у Београду 1967. године, пснхолошку групу. Од 1968. годкне ради у ИВТ „Бранко Крсмановић" као индустријскн психолог. Члам је СКЈ од 1968. године, а од 1970. го дине била је члан Републич ког одбора Синдиката инлустрије и рударства Србије. Ha IV Скупштинн синдиката индустрије н рударства Србије, одржаној кра јем маја ове године, изабра на је а секретара личког одбора Репубсиндиката индустрије и рударства за наредне четври године. Y том својству пратиће проблеме животних и радних ус лова у овој грани привреде. СЕНАЊА №на са фабрнчке капије Већ скоро чегврт века на капији Фабрике штофова оимпатично лице једне жене сачекује и испраћа смене радника. Некоме упути неко.ме нешто и замери ... осмех, некоме лепу реч, дани и године пролазе a живот се осипа. Надођу кад год и сећања као бујица и на обале дана избаце оно што је дубоко укопано у ср цу, оно што, обично, болп it растужује. Y једно.м таквом дану похрлила су сећања JI3 срца Јелице-Јеле Станојевић, жене са фабричке капије. — Тешко је, душо моја, почети. Много је ружног, лепог и суровог прошло крај мене, па писам сипт> на да ли ћу рећи оно право... Да ли да почнем од 15. септе.мбра 1941. годпне када сам се прчгкључила партизанском одреду Вел *- ка Дугошевића... али и пре тога било је дапа, када сам са азаљским и пожарепачким омладпшшма саљала о сунцу којс подједаако обасјава све л>уде. А, можда би требало говорити о 3. деце.мбру 1941. када са.м дошла у Пожаревац да, преко наше везе, успоставим контакт са партизапи- .ма. Препознали су ме и ух ватили а носила сам пуну торбу летака, бомбу и пиштол у „гојзерпца.ма"... Олвели су ме у команду и, на нимало нежан начин, покушалп да извуку признање да сам ја позната партизанка Каћа. Њшгга нпсам открила и зато 12. јануара 1942. године прочитана мп је осуда: пут у злогласни логор на Бањици. Казна зато што је желе.\а слободу. На тај пут, са којег се ретко враћало, nouLYa сам са једном другарпцом и 30 дру гова. Одједном као да реч Бањица очврсну цртс, пначе пријатног, лица наше саговоршгце и потамни поглед. Као да сс растворишс давно забрављена врата сећаља и тамо на крају ходннка времена: Бањички логор у свој својој суровостп и безнадсжностп. — Увелп су нас у једну велику просторију где, оспм два велика стола, није Omao нмчег. За једни.м је селело неколико Немаца и јелан наш non, а пред шша су се светлуцали неки предмети. Y почетку нисам раснознавала шта је. Одједпом схватих да су то ланчпћи, прстење, сатови и златни зуби са пострел>аних нашпх лругова, бораца. Верујте, да поглед може да убнја. Свако од нас затворснпка који би то видео трудио бк се да буде први судија тим људима. A, OKU су, не обраћајући пажњу на нас, хшрно, као да раде аајпоштенији и најобичкпји посао на свету, хладнокрвно деаили то злато међу собо.м. Hhcaiq никад дозволили ла нас уплаше. Хтели смо да схватс да се ми смрги не бојимо. Да ако један nonine, други he узети пушку ц паставити да сс бори. Зиали смо само за пркос ц храброст. Пред свако стреA»aibe псвали смо ла ру сс ћелије тресле. Билп смо младп, а младост подносп свс... Сећам сс у мојој соби бнле су Слобода, девојка Лоле Рмбара са сетром U мајхсо.м. Јелсиа Нетковнћ, Ната Дугошсвић н још мно гс. Свс су стрсљаие, а каквс су го биле днвне девојке и комунисткиње!! Каква младост и лепота! Никада пх нећу моћм да заборавим. Уочи њиховог стрел>ања певалхх смо целу ноћ. Као да смо хтели да песмом отерамо ту неправедну смрт. Али, ујутру су пзведене чз собе и стрељане, a нама што с.мо остале — и даље песма, нада и патња. Из логора сам пуштена после годмну дана. Једно време сам се скривала по разшш породицама. а у пролсће опет сам нашла своје једино и право месго живота, партизане и шуму. Ослобођење сам дочекала v одроду Вељка Дугошсвпћа. Тај дан. дан слоболе нећу заборавпти. Од 1951. годипс до дан.1С Јслица-Јелена Стојановић, жпви и рали у Параћипу у пек на истом месту, увск савесна, предана а најпрс човск. Пролазе л»удц крај нл, a пе зпају колнко |е њених пзговорених речи пркоса ц охрабрења остало међу зпдови.ма бањпчких ћслпја, и колико се ibewix речн утехе излило. као блага мајска клша, на срце п душе онмх који су одлазили на стрел>ање да постану трава, цвеће и мпр овс наше дивtic зе.мљс. Пролазе људм, пролазс го лппе... а младост, душо моја, зна само за пркос в храброст и подноси све... Д. Аиђелић
И ААЖА СТРАНА 3 ивс )во: t* 14 *а алозо М)№ ЈЕ-а оК? RT t К 11Г. iPer sin; nab «и 1ЈЗГ Ч* ' а? asS Ч? &' Савез комуниста: идеолошко политичка припрема чланства за општенародну одбрану земље Савез комуниста, као онсовна идејио-политичка и покретачка снага друштва за одбрану земље, обезбеђује своју улогу непосредним и актившш ангажовањем целокупног чланства на мобилизапији и органнзовању свих потениијала друштва. Конференција Савеза комуниста Општине и Општннски комитет развили су широку активност на прнпрема.ма за општенародну олбрану. Y том цил»у обављен је низ конкретних задатака. Ратнк план органпзапијс Савеза комуниста омогућује успешно спровођен»е организаиије људског п матернјалног потенцијала и извођен»е борбенпх дејстава, а извршена је и потребна координација са осталим друштвенополитички.м организацнјама н другим чнниошша. Спстем узбуњивања и обавсштавања је Планом организације Савеза комуниста разрађен са свим потрсбннм елсментима н средствима, али до сада још увек није извршена његова потпуна провера. Посебну пажњу Савез ко.муниста посвећује идеолошко-полптичком прштремању чланства за општенародну одбрану земл>е. Чланство се упознавало са актуелном матернјом ове области преко прславања и на лруге начинс. Ова актнвност спровођена је преко вечерње полнтичке школе у селима. Омладинске полптнчкс школс. олслеља Школе самоуправл>ача, као п прславањнма за радннчку н ceocxv омладипу обухваћену Програмо.м масовннх припремама. Прсдавања су држана н за сва руководства Савеза комуниста, руководиопе радних и друштвено-полнтичких оргалшзација и органа управљања. Ceojv активност Савсз комуниста развно је и у једнницама тернтобијалне одбране, где су фор.миранн активн авеза комупнста. Мсђутнм, овдс треба нагласитн да јс број чланова Савсза комунпста у јединнцама тернторпјалне одбраненедовол>ап, како кол старсшинског тако н код војннчког кадра. Зато сс у наредном перноду морамо макснмално ангажовати на повећању овог броја. ССРН: једном темом обухваћено више хиљада људи СоциЈалнсткчкн савез радног народа је најшнрп фронт свих друштвеннх снага v одбранн зехтље- Он је развно активност на овом плану кроз разлпчтгте форме и облнке, а за још успсшппје рсшавањс постављеннх задатака од поссбног је значаја фор.мирање комисија за општенародну одбрану у месним заједницама, којс у наредном периоду морају бнти махсимално ангажоване. Извршене конкретне анализе активности месних организација Социјалистичког савеза, удружења и друштава, а посебно месних заЛзУБШПА ГРБОВИБ? Општенародна одбрана и задаци комуииста ■ Као што смо писали у прошлом броју нахгег листа, друг ЉУБИША ГРБОВИН, председнмк КомисиЈе КонференцнЈе СК нахпе Општкне за оппггенародну одбрану пондео Је на седнида Конференције од 21. јуна 1975. године уводнс излагаље на тему „Стањс општенароднс одСра не, друштвенс- безбедносгк и самозаштнте и дал>и задахш СК у општини Параћин". Y овом броју обЈавуљјемо шири извод из његовог иглагања, као и закључке Конференцнје, који сс одкоој на ову област. једнииа, истичу позитивне резултате, док јв у обради тема из области цивилне заштите, а нарочито теме „Концепција општеиародне одбране и психолошки рат, као и основна знања «з области прве помоћи”, било ^тсључено више хпљада л>уди. Синдикат: усвојен Акциони програм за 1975. годину Савез синдиката донео је Одлуку о ратној организацији и Одлуку о ратној систс.матнзацији. Сачињена је процена ситуације у ратннм условима и могућностн деловања синдп * ката, као и План организације и рала у рату. Усвојен је Акниони програм за 1975. годину и формирана стална Комиснја за припреме радннх л>уди за општенародпу олбрану, а иа састанку са чланови.ма Општинског одбора са веза Синдпката и руководствпма сннлнкалннх подружнииа са тернторијс Општннс разрађени су задашг и дата конкретна vnvTcrea за рад на дал>им припре.мама н нзради потрсбних планова. Омладина: посебно место у целокупном одбрамбеном систему Савез СоциЈалистичхе омладтш, као носилац напрсдних схватања, подргштвљавањем општенароднс одбране добио је посебно место у целокупном одбрамбеном спстему. Кроз прсдавања и друге вплове актпвпости вршп се припрема омладине нашс Општине за свенародну одбрану. Морамо такође још интензивније него до сада радитн на идејно-политичком и морално.м васгштањг младнх на основама марксизма и програма СК Југослави« је, на развнјању прсгалаштва у борби за самоуправни соцнјалпстички развој, верс у сопствене снаге радннчкс класе, свестн о животној повезаностп народа и народностп Југославије, приврженостн тековинама наше Револуцпјс, соцпјалистнчкс солидарности и солидарности са cbilm народн.ма који се боре за слободу. Васпитањем младих остварнћемо ibiixos однос активне борбе против појава и тенденцнја подривања нашсг са_моуправног сохшјалистичког система и његове одбрамбене способности. СРВС: значајан допринос Резсрвне војне старешнне активно cv укљученс у рад свнх друштвено-политнчких органнзацнја на пословпма опшгенародне одбране. Кроз различите вмдовс својих делатности они дају значајан допринос тумачежу концепније општенароднс одбране, у првом реду у месним организација.ма Социјалнстичког савеза, а такође ц код тернторијалне одбране и цивилне заштите. Истовремено. Савез резервних војних старешнна врло активно ради и на органнзовању припрема за рад у евентуалним ратним условима. Скупштина општине: обимне припреме Скупштнне Општине и њенн извршни органи предузи.мали су низ мера за организовање н остварнвање концепцнје општенародне одбране- Статутом Скупштине, као и статути.ма .мссннх заједннца, утврђена су права и обавсзе и створени услови за рсализацију при према одбранс од агресијс. Се.м тога, ради се на припрсмп Одлуке о органнзацијн и дело * кругу рала Скупштине п њених органа у рату, Оллуци о залацима Органа управе, посеоких органа, н стручним службама СО-с у области народнс одбране, на доградњп одбрамбенс по литнке друштвено-полит11чке заједнице, оства ривањг Плана општенароднс одбранс, организације п борбенс готовости тсриторијалне одбране и цивилнс заштпте. Месне заједнице: постигнути рсзултати скромни Y месној зајсдницн уложено је лоста напора у припрема.ма за одбрану. Статутима п другнм општп-м актима регулисана су права и дужности грађана v оспособл»авању *за пружањс отпора агресору, заштити н спасанању од ратнпх дејстава, али у добром броју случајева конкретнп задаци нпсу до краја разрађенп. Y месним заједнниама су створени повољнн услови за развијање активности, и порсд прпсутпих тсшкоћа калровске п друге прлролс. Међутпм. постигнутп резултати су још увск врло скро.мнп, делом к због неловол»но шнрокпх лруштвено-полнтнчких акпија. посебно кол морално политнчких н пспхилошких припрема становништва за олбранг н зашт!пу,а понсгдс п због недово.у»ног разуме * вања места и глогс месне заједнице у цслнHII спстс.ма општенародне одбранс. Радне организацпје: ова питања нису тајна за радне људе Радне организацијс nuajv изузетно важнр улогу v одбранп зем.\>с. Скоро све организа * цнјс нмају своје планове организације рала у ратним условима, у којима предвиђају мерс и поступкс за спровођење поједпначних мера прнправности у случају непосредне ратне опасности. као н .мера п поступака за случај рата. По садржинп и методологнји израле овп планови су усаглашени са пзводнма одговарајућег Оггштинског плана. Међутим, готово у свим радним организацијама питања пз областп огпптенароднс олбране сматрају се војном тајном. лица која воде тс пословс војним референтима. па отуда и ставовп да сс ова пита!ва разматрају у ужим саставнма, а не на радппчки.м савсти ма н колектпвпма. Мали је број органа управ л»ан»а који редовно ставл»а на днсвнп ред сво јих селница пптањс припрсме за олбрану н самозаштиту у OOYP, а такође, је малп број колектнва v којнма се радни л»удп редовно и потпуно ипформпшу о овим питањима. Припреме стакопништва за општснаролиу одбрану ттредставл»ају нераздвојнп део целнне свеукгпнпх прнпрема- Ако сс пође од тога да савременн рат захтева свестрано н темељнто припремллног човека. онда се то поготово односи на припреме становништва за вођење општенародног рата, којп управо у човеку тражи и валази основни извор своЈе снаге. Важност припрема становнииггва и сложеност »иховог спровођсња. захтсвају велику одговорност п макспмално ангажоваке свих друштвеннх, полптичких, оалнггх, стручних и друпгх структура, а поссбПо чланова Савеза комуниста. Извршеном оценом npimpcue становништва кроз посебно анадизирање активности носилаца поједнннх задатака закључује се да је обављен велпкп део посла. али да припреме не теку увек и у сви.м компонептама једнако интензпвно и равномсрно, тс стога нису комплетне. Улога територијалке одбране Територијална одбрана, као део оружаних снага наше земље, зајслно са оперативном ар мијом. окосннца јс општенаролне одбране и практичан израз неотуђивог права раднпх ayah на одбрану самоуправног сошгјалистнчког лруштва. Кроз љу се најконкрстннје реализује Лењнпова пдеја о неуннштнвости наоружаног нарола, а ралнпм лдглима пружа моп *- ћпост да остваре caoia легитнмна права за одбрану слободс, незавнсностп п са.мосталности дргтдтва. Y реализацији општенаролнс олбране, највећн резултати cv остваренн у органпзовању Штаба, комапди н једпница тернторнјалне одбране. Формиранс су бројнс општппске јеAHHinie маневарскс структуре, јсдннпие раднпх органнзацнја и јсдпнине ттросторне структуре, а за командован.е п руковођење свим овпм јединииама формпран је Општннски штаб. Попуњеност Штаба, команли п јслипица тернторијалне одбранс је добра. Попша .waством се вриш редовно волећи рачуна о Т1збору старешннског н борачког кадра. са тежњом да јединицс бгду што впшс попутвене млађнм голиштима плејно-полптнчкп опреледеним за Савез комунистд и Тптов курс coцнјалнстичког самоуправљања. Задацн цивилне заштнте Пнвилна заштнта има залатак ла штити .чуде и матерпјална добра од ратнпх разаран>а и елементарних непогола, ла отклања последнце разарања и тиме ствара што сношљиви јс гсловс жпвота и рала у рату. Полазећп ол значаја Цивплне заштите. како у ратним тако и у мнрнодопсктш гсловнма, предузето је низ конкрстпих акштја * Образованп су штабови п јсдпнппс ипвнлне заштите у радним органпзацнјама п месннм зајсднииама, израђене су проиенс п планови угрожености ол ратних лејстава. лонста cv нормативна акта и упутства. којпма сс pcrvлишу поступцп за cnpoeobcibc мера заштнте, пзрађени cv развојнп планови на ochobv којнх је обсзбеђсна најнужппја опрсма јелнница. Огтре.мљеност јединина је лобра, са нзузетко.м јединпна општс наменс у мањпм радним организацијама и установама. Мобилност. п готовост формдраних јелшшпа за нзвршавањс задатака на плану заштпте материјалних лобара и спасавањс људства, како у општој здруженој тако и појслтгначннм всжба.ма, нпје провсрсвана те сс контрола спре.мностп памећс као нсопходна. Прилпком пзвоВсња мобнлпзаиијскпх вежбн органа, установа. ралних органпзацнја, меснпх зајелнпиа, јсднница територијалне одбранс, увсжбане су и једпнпце цивнлне заштнте. Проверс обухваћености у радним органнзаиијама, месним заједнниама п Органу управе Скупштине Општпне поссбно су вршене на основу закључака Савета за народну одбрану, и показале су разлнчите степене успешностп. На основу изврапенв проценв стшм ешптекаред. не одбране, друштвене безбедноста и самозашгите, а у ш<љу превазилажеља уочших слабости и про. 1' V пусга у досалашњем раду. Коиференцпја СК Огапти- »ј> не доноси следеће ?' ЗАКАУЧКВ: 1. На основу пелокупног стапа спштемародне Ол,бране и припрема становнкпттва за сдбраку од Г, евентуа.шог агресора, Конференција СК Општтае Иј Параћин оцењујв да су углалном пзвршене погреп₽5тРеме за општенародну одбраку, мадд пма Још пропуста н иедостатака које треба отхлонитп. •ј Имајући у внду зиачај општенародне одбране и безбедностп лудства и материјалжсс добара, као < и обЈективне могућностн у припремк сгановкхпттва за одбрану зсмм и очување интетритета, морамо .* м надал.е, још ннтензивније и потпуннје, д* ангв- । жујемо све лр\читвено-политнчке и сстале струхтуре иа догралњк целокупног механнзма стшгтенародне Л/ одбране у Опшппш, уз ствлну пуоверу стеченог зна- < м и об^еиости М^ства. 2. Удога меспнх зајелннпа на плану општенарол. ие озбране мора у наредио.м перкоду да добнје до MHHaimio место, јср је то управо оенова двмг подр\-штвл.аван,а народне одбране. Н поред постпгну- < тих ревудтата, Конфгренппја СК оиењује да активиост месннх мЈедпиив. а посебхо Месне заједниие 1' градо. мора битк далгко већ«. Чпменнпа да је само у осам меснмх заједница нзвршен нзбор одбора саиошипнте. yxaavje да се дЈЈуштвеној безбедносп« • >ie nocBchyie доволде пажм. Задатак органмзације Салеза комункста у месннм зајелнниама Је двм јача1и места и улоге истнх у снстему прппрема за олштенародну олбрану. 3. Раднс органнзацпје су већ значајно допринеле јачању огтштенародне олбране и постале незаменл>нв фактор и ОСНОВНИ носхлжц фкнаисхрапа axnia. ности једпнина теригоријалпе одбране н пивклие ааоппте. МеВуткм, cue радне организацијв нпсу v истом матеркјалном положају радц чега и не могу ’ да обезбеде потребна средства. Зато ход оаог пита- >м на ннвоу Олштнне мора да доће до пзражаја солкдврност свих ралиих л.удн у емнслу обједшкавана средстава за набавку лпреме, паоружајм п одржавамл вежбн ОНО, путем самоуправног споразума. 4. Школе треба ла буду још знача|ки{к фактор птшпре.ма младнх за ОНО. Њнхова улога не може ДОКУМЕНТИ Задаци конуннста у општенародној одбцани, безбедности н санозаштитн св исцрпљивати само на реализацији иаставног програма ОНО. већ требз читав свој вастштно-образовни раи да ставе у фуккинју ОНО н да у иелили вас. гштавају младе генерацнје у духу југословснског соиијалисткчког патрнотизма. 5. Јединице терпторијаллс одбране морају се у иелпнп посматратк хао део оружаних снага СФРЈ. To даље претпостав.уа поттцно јединство од командовања до иатеријалног обезбсђења. Овом пнтању Mope се посветнтн већа паж» а* у наре^ном пернолу. Y скстему TO н Цнвнлне заштнте. свакн прнпалннк има своје место к улоп', као н обавезу коју треба ла нзвршп да бп био спреиан п способап за cynpoTcraBvaibc агрссору. Y том пн. *у, ажурнгам>е планова TO и 113 и н>нхово разраћпван.е. мора ла буде потпуно к прецпзно, уз пстоаремено обучавање извршпоца спровођењем одговлрајућш ве. жбк. 6. Обзпро.м да су штабови ЦЗ. хакп на нивоу Огтштнне, тахо п у раднпм , углавном састављени од ф\’нкш1онера к руководећнх л.уаИ, трсба их оргз1111зоватп тако да постзну оператпвно стручнн оргапн за руковођсн>е једнн1шама ЦЗ, како бп се могли потпуннје апгажоватн у раду на ослособ.швању једпннца за одбрану од евентуалног arpecopa. To практнчно значн, да појединс функцнонере п рухокдмоао радних оргашиација у штабовпма ЦЗ треба замешгп| стручнпм луднма, хоји ће б1гп! у стаи>у ^а дају свој пунн допркпос иа том плдлу. opraiHi3aniija.ua 7. Рад на морално-полптичком мспнтаму резер. вног састава мора битн такав да кстн органнзацноно, хадровски к матерцјално, буле спреман да у смхо.м тренутку успешно пзвршава • своје задпткс. To \1тр во нстпче потребу да пнтањнма стручног и кдејно-полктичхог взспнтањв резсрвних старешкпа не поклања пажњу само ЈНА у школама резервннх «пј. хих етарешхна, већ u руководства СК, Савеаа резер- * еких војннх старешкна и других струхпра тамо гАе они раде и жкве. Код иелокупног резегвног састава, треба развкти такву свест да ратне једпши ue csiarpajy своји.м, да непрскндно пратс и аналнзнрају ibiixonc проблсме и лј учсствују у >м<ховом Р?шаван>у. На тај начпп he сс брже и сфикасннЈс ук^ршватн у одбрану зем.м у случају ратнс опасностп. 8. Сарауња свнх субјеката лруштвене самозашline у доброј мерп утнче на њихов бржп п квалнтетпнји рад. Зато је јсддн од приорптетпнх задатака coins овнх органа, а у првом реду чланоаа СК запослспах у овим органима. лаље развијањс тс са. ради-е без које се пе може заштнтнтн лрушгво ол кримина-ха п других иегатнвннх појава. Y том цц>у нлвршитн аналту стања органнзоааностн па основама самозаштите у OOYP и M3 п предузегн одговарајуће мерс у том правцу. 9. Задатак Сапеза комуниста п аР\тнх друштвено-полнтнчкпх органнзаинја да раде на калровском Јачажу органа унутрашм« н лржавне кои. троле, ibiixODOM стручном оспособл.ава>ху за изврuiaeaibc задатака, остаје хао трајна обавеза и једно зд најзначајннјих nnraiba у елнмшшсаиу девијаиг. mix појава у друштву. 10. Обзнром аД поступак пред судом још увек луго траје, задатак чланова СК запосленнх у овом оргалу Је да ход кршшчннх дела полнткчког н прнпрсдног крпминала, повредн права ca.Moynpanvaiba и наснлкпчког понашања, пе ззнемаре друштвену опасност хоју ова дела нмају у цаш самоуправнп и социјалистпчкп спстем, да ра^е брже и квалитетпнје, као ц да за овз дела нзрнчу строжнје казне н мере безбедностн. Y том цпљу прапосудним органпмв треба пружпп! пуну помођ у решаважу њнховкх калровскнх и материјалнш проблема, xojirx још има. 11. KoopAiinamioHii одбор npn OK ССРН реорга. ннзоватн у духу датог упутства оА страме Републмчхе Конферехппје ССРН, како би пстн закста по« стао носилаи хоординаипја у прнпреми свих друцггвенкх структура за одбрану aeu.be. 12. У снстему свензролнс олбране значајно место има актквност планинара, нзвпћача. народне технике, спортских органпзаиија. падобрлнства п стрел-аштва. Потребпо је обезбеднтп матерпјална сре^ ства и хадрове за још већу активност у овој областн. 13. Неполгљено рално место начелннка Штаба 113 у Оргаму упрам, ханело је у потребном периоду знатне тешкоће у том сектору. па решеку овог пробле.ма треба што хнтннје прнћн. 14. Наши фабркчкн лнстевн, а посебно лисг ,.14 дана”, неливом1о ктггшцнрано, па нн довољхо квалификовапо, прате актпвност у пбластп ОНО. зруштвене бсзбслностп н са-мозашгпте Пошто овз срелства јавне iiii^pMaiinie прсдстаачзју моћно оружјс за 111|формнсан« рамшч л.«’дн н грлћана, 'нте би тнп лопринпсс ibiixopoj MooiKHoeiit. nennxn.um ic да се матсрпјално п кадровскп осплсобе за тпрппваж својих задатаха v <ии>| области. 15. Гћпажу cicAOiiimna за случај рата к непосремм ратне опагности треба прнћн енергнчкије и дослслнпје. Задагак ie стррше службе Оргаиа vnpane да сачнни Програм шграли« гклониптта v на. iuoi OniuiiiHii. а олгоеорннв чниилаца лл обс»бсле потребна uarcpniaMia н лруга срелетва за ре.инззиију тог програмл. 16. Huaiyhn у Riuy ппмснуте проблсче п -чиатке, неопходно је да се СК v iicuihii join иепосрелнпје ангажује, првенствепо на и.\о|нл по.м1тичхом пспособ.иавању сеојих чланова, како бн пнн моглп ла V потпгносп! реалтују ктшепипју °НО. To ie неопхолни услов за успешпе припрехч за пкбрапу зем.м ол свентуалног arpecopa. Ha зом олану, СК може допринеги сачо лослс.ном борбом иа реалнзаипји Ппсма друга Тпгл и Изаршног бнроа Предссдништпз СКЈ, резолуцпја X копгреса СКЈ п VII конгреса СКС. * * 17. Општннска конфереиипја СК пбавсзује свв opraiiiBaiiiije Сапеза комупистл. лруипмпп-полнт чхе оргалпзаинје, радие и друге огтанпзапнје п остале олбрамбеие струкп-ре. да на пснову пвог материјала н миучака. сачине сво!е аналпзе о стан.у ОНО и утвр<.е зак.уучхе па Лазп своје актив110СП1 v пропрешша. ло краја новемПрп 1975. годпне. * 18. Ко11фере1|ц||ја СК Onurrinie ће до половпне деиембра 1975. годппе ivxnptuimi анЛлизу спровођења овкх заклучака.
CTPAHA 4 14 ДАНА Одлучујућа реч радвдог чопека (Наставак са 1. странс) ности. илали смо једва око хнљаду радннка. Данас је тај број три пута ве1иг, нс рачуна * јући учешће v одговарајућпм органима самоуправнпх пнтересних зајемпша п не рачу * најући учешће v дслсгацпјама организацнја удруженог рада и Apyntx оргапнзација н зајсдиица. Преко 4.000 чланова делегација прсдстав.^а огромну cnarv н прсдставлл сигурност да ће уставне конпетшје, поставкс Статута нате Отшпчтне м олговарајуђих нормативних аката оргаиизација глружепог рала н друшх организаинја и ааједоша бнти адекватно приРазвој прпвреде и друштвених делатностп Захваљујућн таквом прилазу и таквпм основама ми смо моглм да остварнмо резултате и на прнвредном no.v»y — наста вио је лруг Магинковић. „Приврсда Параћпна у прошло1 roAiiHi! карактерише се посебном дпнамико.м по свим показател»има. Остгд-рен је укупаа: приход од 1.7 лшлнјарли лкнара плп за 34,1 одсто впше пего v претходпој 1973. 1ОЛИНП. Обим пропзвомве no већан ie за 35 одсто у односу на iictv а доходак за 13,6 одсто. Остатак дохотка износио је 90 милнона динара. Снажа»! ^Timaj нсповоллшх крсTaiba па тржмшту нмао је одраза и на крстања у прнвредп Параћпна алп су, и поред то ra. nocnirin’Ti! всома значајни и завнднп резултатн. Y интерној располели дохотка повећано је учсшће лпчШ1Х дохолака, прс свега, захваљгјући порасту тготпкова жпвота, тако да cv лпчни дохоцп лостнглп просечан нзгво ол 2.054 динара по запосленом. Наставља се по.мгпгка већих пздвајања за рспродхжцију и то, пре свега, у индустркјн. Индустрија је остварила акумулашгју од 75 милиона дпнара и њено учешће ie п дал>е чајзначајиије за привредна кре Taiba Опш-птс Параћин. На Tai начин ствара сс вео.ма co лидна .матернјална база за даПотпнспвање друштвеннх договора о запошл>авању и кадропској политици лш развој привреде и других делатности. Пре рата Параћин је имао само четворогодишњу основиу школу а данас основиим образовањем v 9 матпчкпх центара обухваћено је 6.380 ученика или, тачније, има.мо потпуно основно образовање за све оне који су обавезнп ла га noxabajy. Поред тога, у три школе гсмереног образовања 1Ш8-МО преко 2.000 учекика, тако да проблем образовања не представлЈа значајнији пробле.м натпе Општине. Поред то га, води се н посебна брига о впсокостручним кадровима, па радне организацнје стипепдирају прско 100 стгдената на свп.м факултетнма а из срсд« става Општине кредптпра сс преко 250 студсната. Уместо псколпко лекара, ланас при Мслтпшском пентру пмамо 17 лекара специјалпста, 17 лекара опште медттпнс, 10 стоматолога. 6 фармацсута и прско 120 випшх злравствсшл техипчара н мслииипскпх тех нггчара. Ако томе доламо ла Мсд,'Ш1шск1! центар располажс са 245 болссиичких nocre.sa. он ла су аптрио рсзглтати и на овом n.taiiv за сваку похвалу. Наравпо, ла то пс ппачи ла cv сви ппоблемц рсшснк и ла напор.4 ц осталпх ралних .wдн п овнх стпукп-па па трсба да сс наставс се тскућп проблс'.|ц I! започета глагањл v свој областн прмврелу кра * ЈУДнсвнпм .ifipiuuaBaibCM обух ваћепс јс преко 270 teuc пгедшкохског узраста. V шкт скпм кгхињамд ?.ОПГ> гчегшка нма сбезбеђеч пброи. Н ск-талп об.ппп! лечје и спрпјллнс заштите пмлју завчлан нјро и рисок степен акгнвностп. Спии јалну зашппт користи преко меидеие, утолико пре штр је у овој самоуправној структурп обухваћепо н више од 500 о.млалдпшца. Кроз ту својсврсну школу самоуправдепва, кроз непосредно свакоднсвно одлучипаЈвс о најб!гт1!Ј!1м пнтаљмма жнвота свакс срсдинс пролазс и школују се сви радни л»удн с<аше општине. Нашпм најмлађима јс уобичајено п нормално да сс о тнм биппш гпггаљима равноправно договарају и ла о сдтцтпнским облтгцима одлучивања најнепо * среднијс расправл»ају, пако у огромном 6pojv земаља у свсту о томе можс са.мо да се сан»а." 650 лпца па ic сигурно да he они којнма ie рна најнеопхол * ипја моћи да рачунају да he им је apvuitbo обезбедитп и у наредном периоду. Опшпена Парапин располаже стамбеним простором ол РадоЈе Маршгковпћ чпта рефсрат преко 16.500 станова са површином од 781.000 метара квадратних. Преко 2.000 станова налази се у лруштвеној својпнп и акцечат лал>е стамбене пзградње бачен је ца изградн>у станова у друштвеном сек тору и на ^фбанмзацију ужег гравевинског реона, о чему смо се опет на самоправни начин преко одговарајућпх оо лика самоуправног гдружива * iba својеврсно нзјаоннли. Самодоприносом до вишег стандарда Завођењем месног самодо пртгноса пре 10 година нзграђена је воловодна мрежа за град н нека околна села, а ускоро ће бнтц и пшре. Во доводна мрсжа од 56 киломстара обухвата преко 3.400 прик л»учака. Њено да.у>с ninpeibc јс од жквотног значаја за иска nacc.va поред Велпке Моравс н снгурно ic ла са реа хнзациlow nix пројскага трсба да сс хбрза. Зпачашо јс и то ла ннједно nacc.vcno мссго у оппппни Параћич нцјс бсл слсктрнчнс снерпцс. цако јс у прсд Уручива!БС диплома наЈболим полазпнцпма Школе самоуправљача ратпом перподу, порел Параћина, слектрнчном епсргкјом располагао само Поповап. Захваљујуђи плебиспнтарио.м изјашњавашу rpabana Параћипа отпочсло сс са изграњом улица н капалпзацнје п. послсд iMix годчша па том плану поспшпутп cv значајнп резултаTit. И остала насељена мсста v Општшш улажу напоре да се повсжу са ссднштсм Опumnic асвалтнпм путевпма. Уз посебну помоћ лрупттвснополитпчкс заједнице можсмо смело да утврдимо да ће за рслатишп хратко врсмс биш успостављена асвалтна веза са Параћ1гно.м из свнх насељених места Оппггинс. Улагажа у објектс опнгтег стандарла тако bc представљају значајцу став ку ахпганости najinix месних заједннца. Y тим основпнм ћслпјама сс пашп радни људп на самоуправним оеновама најнспосредније договарају о правцима будућег развоја свог насел *а и о питањпма од животиог значаја за дал>п напредак м развој своје средине. Треба посебно истаћп ишшијатнву иекпх месчих зајелнииа у обезбеђењу услова за самостално уређивање олређенвх објеката п imixobo редовно одржавање. V том wlsv овс месне заједннце издвајају знатна средства, набављају неопхолhv опрсму п, што је најваж1«ије, улажу своје напоре и свој рал на изналажен»у најбомпс if правих решежа. Огшгшна је 1Q48. голпне бројала 50 хил»ада становннка a дапас има 64 500. у преко 16.400 домађинстава. Народнп лохо дак по становнпку ппе.машује износ од 13.000 динара. Иако последљпх година. ттре свега као резглтат модернизатхије н одређенпх улагања v опрему немамо знатннјк пораст броја зазтослених. ипак г прагврсдп Огтштине п осталим лечатно стима имамо 12.500 запослених. На на|самоуттравннјн начпп, полазећп ол стварне потребс, логоворплп смп сс и закл>учплп Самоуправнп споразум о оснивању Самоуправне интепесне заједшгце за развој npim пеле и отварање нових ралшгх места. која треба да допрннс * се решаваљу баш ових проблема. Очекхпемо ла ће ова самогттравна пчтспсона зајслтта (игтп п Јгишппатор осталнх акTifBifocrn на овом плану а ла ћс друштвенп договор о заПерспектива развоја самоуправних односа Y наредном псриоду нашег приврсдног I! оппггедруштвсног развоја, мораћсмо да наставимо започетс пропссс уставпог престројазања органпаацнЈа улружсиог рада, мораћемо ла удргженом раду обсзбелимо опај значај п оно место које mv по псторпјској VAO3H припада. Hccvmiwirh резултатп које смо постиглп ннcv крајњи домет наших .\torybЈ1ОСП!, утолихо пре. ттгто нам објективнп VCAOBH oxron-hyiy 6o.sv перспективу за да ие унапређење и дах»п развитак. Уверени смо ла he радни чо век, човек који ie самоуттравно лруштво прихватио као пешто cBoie п непгго неодвојтгао од њега самог, уметп да нађе права I! најбол»а решења, да ће кренути најбољпм тптем у tokv даљег vcaBpmanatba самоуправног механизма. На том nyrv политпка друштвеног до 1оварања н самоуправног споnaayMcnaiba трсба а\ буде идеја волнља у нзградњк нових односа п у поступку лалл лестатпзашијс лржавног мсхаппз.ма. У сваком моменту положај и улога радног човека, нспосрсдног пропзвођача, мора да будс превасходна и њсгова рсч олхучујућа. Y областп прпврсдс Mopahcuo да сс лалско вдuic п далско CiicpniMinijc зало Радоје Несторовић уручуЈе одлукс о додели станова мз Фонда солидарности прсдставницима радних колекпгаа пошљавању којп данас потписујемо унети впшс рада у полнтику запошљавања. Култура н физичка култура бслежс сталан успон. Огшггииа располаже са преко 26 библиотека и књнжним фондом од 48 хмл»ада кљита. Тренутно кма око 7.000 телеви1зијских пријемннка и преко 8.000 ралио апарата. Ово је само подаНесторовић је за Горлана Манојфабрика стакМијајловић и ловић (Српска ла’. Аруг Радоје моуправних односа одређено. Делегације и делегати. без об Прсдссдник синдиката ФЦ „Нови Поповац" прима диплому к-оја |е овом колективу лодс.нена за развој самоупрапHifx односа так внше да нпједна област друтптвеног делован.а нттје запостављена н да жнвопги стап дарч 'iaunrx ралппх људи бслсжп завнднс рсзултатс. свечане седнице жимо на реалнзовању поступ« ка самоунравног организова * iba и самоупрапно! пптегрисаiba прпвредс, на тражен»у заједничкнх пптерсса оргашоа * ција удруженог рада, љиховом повезпвању у комуналним оквирпма и њпховом oprainiзовању и повсзивању са срол * 1!пм it слпчнпм организацијама на iinipeM плану. Иако смо истаклп да смо на том пол>у V ПЛАМЕНУ РОТјЕНА да будућност ствара Тридесет година самоуправне социјалистичке Југославије. Тридесет година смја нам сунце слободе ровено у четворогодишњој Народноослободплачкој борбп. Данас кала слави.мо 30-годшпшшу великог тријумфа над Хитлеровском Немачкбм, данас слоболи у спомен, сетпмо се iberaix градител>а. Сетимо се онпх који су своје животе уградилн у темеље наше велике победе а којих више нема да је заједно, раме уз рамс. прославимо. Црвена јс зе.мља, црвено небо, под црвеиом заставом челнчним кораком корачају борпп за црвену слободу. Омлалпна, старцп, жене, деца — ар.мија милпона xpehe срцем у борбу, армије хероја за хсројс мнра. Пали сте, синовп зеM.vc, друговп напш, лепојулацн, покошено јс вашс дспићство. Оставили сте крпсњачу неглс па пол>анп. пастирску фрулу и ста- \а, заменнли стс књпгс, домаИс задатке пушком п бомбом п „срце.м креиулп протпв бстопа”. Трагови вашп.х корака оста« \н су негдс на Сутјссцп, Козари, пегде по врлстпма планина name лепс до.мовннс. Y r.uxopy рата посгали стс прерано сазре.чп %ули. He крпј сузс, мајко, овог супчаног дапа. Пусти их нска тску ннје то грех, за овај лап дала си спна јслшша. Будн по иоспа, мајко, умро је за слободу. Поноспо, друговп. ндпте у будућност, храиро као искад кроз крвавс борбс „ icuikc pane. Голоруки стс ишлп с.мсло на црнс исви нспрнјагел>а, пспоколсбл>нво напрс^х, само иапрел. Лсдонс чслустн смртн нису ва.м могле охладпти српс јер у смрт стс ишли за жпвот. . Милиоп и ссдамсто хил>ала родо.^уба јс заувск остадо на мртвој стражи да олп плд нашом слободом н чува наш мир. Искивапа v пламену рсволуипјс, крвл»у обојсна живи наша слобода, ширп се впсоко до сунца. Под СИВИ.М псбом бесрампс пзлзјс развпјспа паша рсволуцнонарна застава па челу са Титом и Партијо.м, непоколебљиво је повела наше народе кроз четворогодишн»у ослободплачку барбу и социјалистичку револ/уцију и победнички је извела из ње. Нисте нз! слутили, другови, колике мо гућ.ности може it-мати човвк ако је вођек великаном наше револуцкје — Титом, никада нпсте напушталн борбу за своје идеале, идеале социјалпзма, Партије, л>удсхе слободе, прогреса. ДоказаХи сте да идеали нису само далеки онови, ваши идеахи су постали стварност, јер вашу веру нико није могао да сломи. Уградилп сте ваше животе у темем со!шја_шстнчке самоуправне ц несврстане Југослашце. И она данас расте светла « чпста, лепша него икад. Расту пндустријскп гиганти, железаре, топионипс, комбппати, модсрне школе и универзитетн. Златнкм словима mnue наша историја нове успехе. Са огромии.м по летом п сланом омлалина гралн путеве и пруге. Развија се братство и једпиство, свн наролп н наролностг! ужнвају шнрока права п слободс. Фабрике прнпалају радннцима. зе.м.х»а сс.х.апима. Растс п ивста Југославнја — земл.а јунака крв.%у залнвена. Данас она ужнва впсоки углсд у свету» кол вехпкнх п малих, развијеннх п неразBirjeirtix. Y nciopnin ратова и соипјалпстпчкпх револуннја Југосхавија ic ушла као јсдна од најсвстлнјнх прпмера борбс за наипо налну борбу, равноправност, као значајан допрпнос побвлн иал фашизмом и борби за развој соцнјалнзма као свстског про неса. Сала v миру она је прн.мер социјалистнчког прсображаја н међународнс полптнке иесврстапан>а. Шест пхаменова сс сјелшм/јс у црвену бгктшву слободе и напрстка. шест соиијалнстпчкнх република поносно пзграћују Југославију. Зато расти к цвстај Југославијо — земл>о хсроја. Славка Мнлосављевиђ __________ уч. IV/2 ЕШЦ ,Д>. Кидрнч” постпглп завпдне резултатс, не сматрамо да је то крајњи домет и не сматрамо да ту друштвенололкгичке заЈадни« це. Увераш смо да ће ха овим основама, као к до сада. иаша самоуправио друштво, као ЈвAKHCTBoin пример самоуттрав« «ог оллучиватна у свету, и даљс наставнтп путевпма уилпрсНипања самоупраппог социјализма на челу са својим идеј ппм вођом д^угом Ћггом — запрпшп јс спојс тлагшне друг Радоје Маринковнћ. Затим је друг Ранко Hinco> лић, предселккк Већа Савеза Сшгдиката, vpvmho спешгјалне дипломс следећим радсшм оргатЈзацпјама: Српска фабрика стакла, Фабрнха пемента „Ho* bi! Поповац”. Графпчхо-издппачхо предузеће „Bvk Караиић”, Центар за образован»е кадрова „Иво Лола Рибап” п Удружење пензиоиера, Нлп<а су овс дипломе додсљене за допринос развоју самоуправних олноса. Исто тако, лдгпломе су додел>ене и најбо.шм сладећтс потреба стати. Напротнв, овај лазнтхчма школе самоуправпроцес самоуттравмог интегри- ^ача: Душка Велпчковић, Драсања уз претходно сагледава- к’Лг!..4,Ј?.Ја,,2®ић’ Алексаидар Кнежевић, Радован МилетиП, ње економских рачуница и Драган Миловановић (гоадско отравдакости таквот повезЈгва- одељење), Иван Борћевић, Мин»а, мора да заузме значајно ланка Боковић, Слободан Кочместо у облипима наше пред- мар’ Спн1пп» Рајпћ (ИВТ стојеће активности. »Бранко Крсмаиовић”), ДрагоУсавршавањем рада самоуп- А1Ир Јанковић, Дуппсо Јовано * равжгх интересних зајелница »ић, ТраЈан Станојевнћ, Станона делегатскЈШ основа.ма и је Стајић, Добрила Сгсиић, Бањихово кочплепшје укључива пе ПаЈић (Фабрика цемекта). »be V општедруштвена крета- л « ња. као и даљи развој дЈле- МиРко Ворђстић, Араган Иаагатског систе.ма у целини, мо новић, Томислав Јовановић, раће такође да заузме оно ме- Мирол»уб Максимовић, Стеван сто које му је Уставом, Статутом и друтттм најважхијнм актима о \'ређнван>у наипгс сазнра на то да представл»ају тим уручно решења а додељемопну самоуправну снагу у ним становпма из Фокда солиодносу на укупан број станов- ларности представнииима слентгка наше општине, мораће дећмх радних организација: да што чешће и што непосред- „Параћинка”, Медшшнски цен није о свом лелован»у и о дс- тар, „Поморавл *с ”, ТУП „Грза", ловању форума чиЈи су чла- ФЦ ,Нови Поповац”, Органупновн Јснформишу своју само- раве СО-е, ГПП „13. октобар", Са \*правну базу, и да ставове те базе преносе и реалнзују кроз самоуправне ннтересне зајед * xinie, организације улруженог рада и одговарајуће форуме „Стандард”, .ЈБудућност", OOYP ПТ1', СИЗ становања, Станица мнлициЈе, „Шумадија' * и радна заједшша друштвено-политачкнх оргаиизацнја.
14 ДАНА СТРАНА 5 СА СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ РАДНИЧКЕ СКУПШТИНЕ Y ШТОФАРИ Модернизацијом пребродити препреке ■ На Дан самоуправљача 27. Jyna v Штофари Је одржана свечпна седница Рпдннчкс скупштине. На седницп Је говорио Борнпоје Снбиновкћ, секретар Једниствеие организаинје Синдиката. Полазницпма Школс самоуправљача урученг дипломе. Са седннце упућен поздрашш телеграм другу Tiny. Раднпчко самоуправл»а>ћс о вс голкпе слави четврт века свог активног живдења. Поводом овог јубплеја у ИВТ „Брап ко Крсмал1овић" 27. јуиа олржана јс свечана ссдница Радihfikc скуппгпгнс, којој су nope.! делегата Скупштине прису ствовалн и прсдставницн друштвено политпчкнх органпзацнја Фабрике и полазницк Шко ле самогправљача „Миленпгје Поповић”. О двадесетпетогоднипмцБ! радничког самоуправљаља говорио је Боривоје Сибиповић, сскретар Јединствене органлзације смндиката. Говорећи о почешша раднпчког самоупвл>ања, између осталог, рекао је: „Првп РадЈНички савет пре дузећа изабран је 9. септембра 1950. године, а прво заседаље одржано је 17. септе.мбра нсте голдтне, када cv радницц преузели Фабрикг на vnpaB.saibe. Овај датум уписан је златним словима v анале нашет предузећа. Први прелседннк Радпичког савета био је Аруг Бора Mapковиђ, тадашњп замспчтк главног мајстора у прсдиопици влачеиог предива.” Y периоду од 1950. до 1975. год1ше кроз самоуправпе органс прошло је на xn.va.ic и хил»аде радника, истакнуто је на овој свечаној седницп. Процес .модерннзације предузећа започст јс 1960. годпне, а интензивније у врсме друшт вене реформе, и песмањетпш темпом nacras.va се и сад. Иако су условн привреВивања веома тсшки радн-пци нашег прсдузећа знају да само модернизацијом пропзводнмх капацитета могу да савладају све ггрепрскс”. Друг Боривоје Сибнновпћ у свом свечаном говору осврнуо се и иа постојећу ситуацнју у Фабрици. Ова годтгна Је за нашу Фабрику, можда, најтежа за последње две деиеније. Hecpebeна ситуација на тржшпту највише је погодила текстилну пндустрију. Реализаппја про извола је готово стала, а залпхе готових пропзвода су достптле највишн ниво. Y таквој стгтуацијн морамо уложпт свсчане седнпце у макси.мум напора м залагања да све 'тешкоће превазиђемб. Ми то можемо, јер с.мо леброiaiio пута то и доказали." За 36 полазника Школе само управл>ача „Мнлептије Поповић", 27. јуни био је један од најлепших дзна од како раде у Фабрици. Њима су уручепе днпломе о успешној завршеној самоуправл»ачкој школи. Најбол»ц су Добривојс Аракђсловић и Л>убш1ка МгггиН. Ка ко је истакао Предраг РадојковнИ, рефсрент за стручно образовање тешко је међу свим полазшшима пзабрати нај 6o.se и свакако да је то велпки успех за помеиуте младе радпикс, а п за љихове колеге. На крају свечане седпице Радпичке скпуппгпрне лрочнтан ie поздравни тслеграм другу Тнту, v ко.ме обећавају да ће све прогцсте v наредном псриоду псправпти и тиме датп правп значај ралппчком самоупразл>ању. М. Илић ФТМ „ПРОЛЕТЕР' Преоријентацнја производње □ ..Пролетер" ће производити, поред осталог, п машине за потрсбс хемијске в прехрамбене пндустрије OOYP КОНФЕКЦИЈА „СЛОГА' Заједно на мору „УНИВЕРЗАЛ" ИЗ БУСИЛОВЦА Могућности за развој ■ Предузеће „Ушшерзал" у Бусилопцу треиутао запошљава 20 радннка алн би броЈ запослених износио и прско 60, ако би се пспунио План модерннзације технологнје пронзводње снрила, чули смо од Дпмнтра Сентофд, доктора бпологнЈе. Прозводњц сцрчла ннје обраћена доbo.suа пажља у нашем друштву, пропзвођачи су углавцом приватницм, техцологија пронзводње примнтивна, а квалитет снрила је неaobo.sho контролисан. чули смо у предузећу „Уннверзал" у Бусиловцу. MoryhHocni за развој cv врло велике, с обзиром на непскоришћеност сцровина у нашој зе.млш, па наравно и на наше.м региону. И.мајућп то у вцду у „Уннворзалл ” је сачпњен План модернизаццје технологије производње сирнла, по коме бц ово Предузеће постало носилац развоја ове гране производ- >te, која је углавном ло сада занатског карактера. Да би се План остварио погребпо је подиИи нову зграду. набавити машине и одговарајуће стручне кадрове, заправо, још око 40 хемијскнх техничара и један број инжењера. Од мшшша би се прво набавио вакум кондензатор и атомшпгзатор који бн омоп'- hn.ui npoiuBOAiby aipHia 'у праху, после чега бн перспективе за развој и извоз на источноевропско тржиштс бпле далеко већс. А за снрпло у праху заинтерссоваие су п мно ге .млекаре у acM.sn. За реализацију овога плана потрсбпо је око шест мнлиона линара, ПредузеНе иије у могућносп! да све ово ипвснстпра. —- Очекујсмо no.uoh од наше заједнцце, каже Дим1ггар Сснтоф, Заједшше за запошљава« ibe. ннтересне заједниис за развој привреде ц отваршве нових радних мсста н банака. Средства уложсна у нови погон 6н се исплатпла. тврлн наш саговор>п<к. јер бргто пооизвомва би износила 24.000.000 динара roATiuiibc. М. Димптријевић По први пут раднини Основне организације удруженог рада Конфекција „Слога” могу летовати организовано. Наиме, после пнтепрације са Ииндустријом вунених тканина „Бранко Крсмановић" услови живота и рада овог колектлва се • побо.миавају, а са усељава- / «ел! - у просторије садашње е штофарске мензе, најважнији проблем he бити решен. За летовање на мору у одмаралтптимаФабрике штофова за прву с.мену пријавило се дссетак радника, али ће пх у следећтш с.менама битн и вцшс. Конфекцнја ie одвојила око стотпну хил>ада старнх дпнаоа на име регреса за годшиње одморс. Тренутпо се v „Слоги” решава проблем топлог оброка. До сада су радницп користилп топли оброк у ресторану ,Југобанке”, али како је о« исел»ен, то се поставило гпггање нсхране кројачких радника. Нагвероватније ће се направити уговор са „Палаоом” па ће се раднини хранита у бифеу ,Јединства”, а до тамо ће бити организован превоз. сазнали смо оа секретара Стаиомира Марковића. Наравно то ie само прттвре.мено решеове до усељаваља у к©уг Фабрике штофова. ћи. Омладинска органпзација броји 20 чланова који су прионули још 6o.se на посао. По речпма Ангелине Јсвтпћ, секретара ове огранизације, раднн елап је повећан као и интересовање за »ећг нор.му. — Лримећујем у мојој смени велико ангажовање сзих колега и колегиница, каже Апгелина Јевтпћ, али посебно се истпчу: Милена Милчић, Схтиља Илнћ, Љубнша Настасијевић, Мирослав Јевтпћ, Радица Пеишћ и други. Рад младих радника прати и бодује комисија саставл»ена од трн члана, а резултати и проглашеље најбољег биће позкато на крају такмичеља. После кадровскпх промена v Фабрици текстилнцх маши * „а „Пролетер” пастоји се ла се тренутнс тешкоће превазиby н сигуација нор.мализује, како на плану међул»удск«х односа, тако и на пропзводном плану. Један од излаза из тешке стггуацмје Је и преоријептацпја пронзволље за потребе хсмијске н прехрамбене индустрије, с обзпром да cv пропзво- — Учшвени cv првјГ корапи v то.м правцу, каже Томислав Apcnh, директор ирсдузећа. Неким пашим купцима дали с.мо прве иоиуде ц преговори су у току. Такоће, пдемо на договор са купцима око пронзводн>е разних арматура, тако да ©v послови за следећа трп месеца обезбеђени. Свн овп резултатп cv почетак реалпзапије закључака донешених на Плснарно.м састанку свих ли овог прелузећа ол nepbajy- лруштвено. полптпчких органнћег лпма. Нови производи бп аација, коЈи су посталп наша ангажовали .мањи волумен сред стална обавеза, у цил>у препа- ' обрт, знлажења пезавпдне ситуацп- ....... ........ То.мнслав Арстава, а доносилп већи :- што није био случај у доса- .1° завршио je ....... .. ______ гкћ дашњој производњи текстилних машина. сић. М. Димитријевмћ РАДНИЧКА КОНТРОЛА Y „СТАНДАРДУ' tone се it ш iota м. д. Самоупрввна раднмчка конгрола v самоупрааним соција лпсппгким одиосима тек трсба да лобијс своје право место кроз практмчну реалнзацнју вМШ№ Н0Н6В0 у ии дому КАСНЕ TPYAE АЛИ СЕ V ООУР КонфекциЈа га” са акиијом .Млади „Слорадник-самоуправл>ач” се доста закасиило. Такмичење је почело после Празника рада алм првн резултати су ипак охрабрујуНахон што је о.младина Параћина остала без свог Дома, Општинска Конференција ССО је уложила све напоре како би се створили услови за окуп љање и рад младих у граду. Y току су радови на реновирању новог Дома омладине у улзпхи Маршала Тита 116. Пред рачунске вредности радова нзносе 160 хиљада динара. Радове изводи стручна радна снага, коју даје Српска фабрика стакла без накнаде и ^еници Школе за КВ раднике на добровољној бази. Помоћ на адап таиији зграде пружиле су и друге радне оргамтгзације у гра ду, хао што су: Фабрика цемента „Нови Поповац’, „Шумадија" и Грађевинско производно предузеће „13. октобар". Киша омета радове, али како нам је рекао председник Општинске Конфереиције ССО Стојан Диннћ, млади ће се усе лити у нови Дом омладине у току овог месеца. И двориште иза зграде he бити преуређено, тако да ће се у н>ему приређивати игранке и друте културне макифесгације. И тако ће коначно о.младина нашегег града имати услове да се окупља и узме активно учешће у свмм друштвенш! активностима, што до сада ни је био случај. М. Михајловић Виљсте у овом броју рад су Душана Ружића наставпика лнковног васпмтања у Доњој Мутници „МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЛзАЧ' Y ЦЕМЕНТАРИ Уотавом утврђенкх задатака у органпзацијама удруженог рада. О резултатима и искуствњма Радничке контроле у Комучално.м предузеђу „Стандард ’, разговарали с.мо са Драго-syоо.м Днпићел!, њенпм предселНИКОЛ!. — Радничка контрола у мо.м предузеку постигла је запажене резултате, али нисам тиме потпуно задовољан. Y сваком адучају могли смо и вкше да постигнемо, алм, чинн ми се да чланови нису активни ни заинтересовани колпко би тре бало да буду. Y току рада имали смо око двадесетак интервеннија и реаговања, и у већшш случајева сви проблелш су реаиени, рекао нам је он. Замерам поједишш органима управљања који ay 6h.mi tipev3e.\.n решаваЈБе неких случајева, што нас нису реловно обавештавалп о далмм резултатима прослеђивања. Чини ми се да смо у току рада имали врло мали број гтредлога и сугестија од самкх радника, без чнје подрихке и активног учествовања Радничка контрола неће испунити очекиване резултате, — завршио је Драгољуб Дтпшћ. М. ДимптрнЈевић У мају најбољи РадославРадисављевић У акцији „Млади раднпк — самоуправљач" у Фабрици цемента „Нови Поповац", за најбољег радника у мају проглашен је РАДОСЛАВ РА ДИСАВЉЕВИП, каалификовани машиибравар, односно eeuihy да је проглашен за најб.ољег младог радника. Управо с.ио ових дана завршавали школу и очекујемо резултате. Што се тичс pada name омладипске opiamiзацијс, мислим да јој недовисококвалификовани мли- стају ------- коикретни г------ --------- задаци, _ венар нове сировине у Новом ha ангажованосг рукоаодnoiony. Радослав је роВен у ства, кроз које би она покаБошњању 1949. годин *, aizтиван омладинац и комуниста, како у радној организацији тако и у селу. — Кад ее указала потреба за усавршавањем кадрова ја сам отишао у школу за млиnape, која је трајала две ?одине, каже Радослав, озарен зала своје могућностн. Драio Ain је да сам проглашсн за пајбољег младог радника, и да могу да представљам радничку омладнн\\ и труonhy се да указану почаст и оправдам у наредним задацима. М. Д. ,ИЗВОР“: „МЛАДИ РАДНИК — САМОУПРАВЛ>АЧ“ Y РОБНОЈ КУНИ „БЕОГРАД" Y Робној кућн „Београд" акцпја „Млади радник-самоупpaB.sa4" спроводи се врло успепшо. Омладинска органпзација броји 40 чланова, одтога 20 комунмста. н сви cv yK.syчепн у ову акнију, која нма вишеструки значај и даје нзванрелне резултате. Унраво се очекују резултати такмичења под истим називом, а у органпзашгји Републнчке конферепције Савеза социјалкстичке омладине Србиie и дневног листа ..По.чгппса”, у ко.ме су учествовали и млади из овог радног колектпва, који су прпхватилц такмичење и у onmTinicKiiM оквкркма. — После укл>учења у акпн * ју „Млади радннк-самоуправsa4" битно cv сс смањила боловаша п изостанцп, а квалнтет услуга се nooo.smao пгго су потрошачк .моглп да осете, каже Драган Мплсванчевпћ, председиик соштјалпстичке омлалпне у овом колсктиву. На крају такмпчеља двојици најбол>их младих раднпка биће додел»ене награле, најве * роватније v поклон честиткама. што треба да послужи као стнмуланс v даљем ралу. Такдшчеже младих радшпса наше опшпше завршава се 31. децембра. кала he бити ц позната имена победиика. М. Д. S' жети □ Y цил>у стицања нових искустава пз савремене трговпне омладшши из „Шумадије" поссћиваћс својс колеге пз ОТП .Дтексд", у чијем саставу Је и 3OOYP „Шумданја *', иајмапе једном мссечно. Крајем јупа група од 45 ом ладннаца Заједнице основних opraiuiaauiija удруженог рала „Шумаднја” посетила је своје колеге из ОТП „Атекс” у ограду. Цпл» посете бпо разгледаЈве центра „Атекс * Бепословног простора и упознавап>е са радом београдских ко лега. Млади параћински радшшк пз „Шу.мадије" том приликом упознали су се са најмоАернијом трговином, како у погледу продаје робе, обраде књиговодствених података, тако и са 1ШЗОМ других HOBiuia, којс је Предузеће ,Дтекс” о,\ скоро увело у свом пословању. После обиласка Цритра одржан је заједнпчки састанак на ко.ме се говорило о искустшша ова два колектива. Закљ^ено је да овакве nocere имају вишеструку обострану корпст и да би требало да се одржавају макар једном месечно. На крају сусрет је завршен пријателлком фудбалском утакмииом. Стакко Марјановић ОТПОЧЕЛА РЕГУЛАЦИЈА КОРИТА ЦРНИЦЕ Исправља се корито кроз штофару Y оквиру програма регу.Аације корита реке Црнице. о чему смо писали у прошлим бројевима, почетком овог месена отпочели cv радови на регулацији корита кроз наш град. Како јс ттрограмом предвпђено регулицнја се одвнја по етапама. Први део су радови на уређењу корита Црнице кроз круг Фабрпке штофова Повећање лнчннх доходака ■ II овс године доделпће се кредити за довршење у нкднвидуалној изградњи Због ошјхгих повеНања цена на тржншту у Пекарском предузећу „Извор” Збор радшсс •муди је једногласно прихватпо нредлог да се сваком радпику повећа лични доходак за 150 дннара. Ово повећање чшш у маси 10 одсто од исплаћенпх личнпх доходака у прошлој години. Иначе, „Иавор” чинп напоре н у ретавању стамбешгх проблема својих радника. Прошле roAiuie је издвојено око 10 мнлиона старих дпнара кредита за довршење зграда индњ впдуалног карактера девето * рици својпх радника, а једаи стан 113 додељен радннку. И овс средства -Фонда солндарносги је иајугроженпје.м године издвојена су _ у оау сврху, која he после полугођа бнтп Аодељена. За сада има пет молбн, али ћв 1!Х СИГурНО 61ГГ1! И ВИШС, и н>их нзводи Здружено водопрнвредно предузећс „Нуприја" пз Rynpuje, чија семехаиизацпја и радна онага већ налазн на терену. За петиасстак дана рашчишћен је и припремљсн терен за да л>е ралове од улаза у круг фаб рике. Посао је био огроман јср је бу.удожерп.ма vicsoibena бетонска ограда н дрворед поред реке. Како омо сазналп од олговорних, регулација корпта кроз круг бпИс таква да he сс всћп део садаппмг корита нсправпти it ти.ме пзбсћп велике п оштрс крнвпне, п довестн река у блап! лук. Обала ћс бити озидана, као на ксју, што he у ствари битп продужстак Градског кеја. Вслики гвоздснп мост у кругу фабрпке 6nhe нзмештен, a нови he се поставпти ^едно педесетак метара западно од постојећег. Садашљп улаз у фабрику затворпће се п отворитп пов, а виссћи гпозденп мост КОД ВИЛС ОРОЈ III бићС 113МСШкојпма ће бити удовољено у тен и, како сазнајемо из нерешаваљу ста.мбеног простора. кпх пзвора, мопттграће сс на кеју код лстљс баште. _ М. Д. Р. Веснћ
CTPAHA 6 I M ДАИД ПОВОДОМ KOHKYPCA ЗА СТИПЕНДШЕ ТИТОВОГ ФОНДА Строжнјн крнтернјуми Y прошлом броју објавнлн смо конкурс за избор стнпендиста Тнтовог фонда. Како бн смо чктаоце детаљније упозналч са условкма за учсшће на Конкурсу, наш сарадник је раз * говарао са другом БОРИВОЈЕМ СИБИНОВИНЕМ, председнпко.м Савета Титовог фонда ~ О Познато је да је у прошлој школској годннн Параћпн добио вслнкн број стипендија v односу на далеко веће отпи Time. Какви су нзгледн за ову годину? — Прошле годпнс Извршни одбор Титовог фонда СР Србнје доделио је укупно 999 стипенлија и то: студентима факултста п вншпх школа и ученнцпма срсдњих школа 895 и младнм ралнпцима 104. Пре свсга, на основу актлвностп која јс у нашој општинн спровсдена н поспјпптпх резултата на гчлањивању у Тптов фонд. лобилп смо 21 сптендиjv (12 за студпје на факултетпмд п вишпм школама и 9 за учепике средњих школа). Овле треба рећи да се налазимо на првом месту по броју појединаиа чланова Титовог фонда v Србији. на деветом месту no висини укупног чланског улога а на петом месту по броју добијенпх стппендија. Ове године у републицц ће бити додел>ено 400 стлпендија, што значи да ће наша општина, у сваком случају добитн мање ол 50 одсто у односу на број доделених стипендија у npOULloj ГОДИНН. наше Општане. не школе до највише 27 годп * на жлвота. Као ,деца радинка” сматpajv се и деиа чијц родитељп пз објектпвннх разлога више не раде у непосредној производњи услед смрти, пензионисања или трајне инвалидности која испуњавају услове за упис или се већ налазе на редовном школовању. Младим радницима сматрају се радници који раде v непосредној пронзводњи и у другим органнзацнјама удруженог рада ако имају истн О Да ли то значи да су и крнтермјумц за доделу овогодшпњнх стипендија строжији? — Одлуком Извршног олбора Тптовог фонда СР Србије изме!БСн је члан 6 Одлуке о ближим критсријумн.ма за избор стипендиста Титовог фонда, no којем студентн који испуњавају осталс услове, ако желе да учествују на конкурсу за сткпенднју, треба да нмају најмању просечну оиену 7,6 (прошле годнне била је 7), а учешши средњпх школа 3,6 (прошле голине бнла је 3). Међупш, с обзкром на мали број стипендија, претпоставЛјЗ.мо да ћс бити већи број кандпдата са одличннм, односно са боллм успехом и они he имати прсдност код утвр ђивања прпроритетне листе кандидата. друштвено-окономски положај као радницн у непосредној производњи ако нису старијн од 30 година и имају најмањс две године радног стажа првен ствено v својој радној организаиијп. Уз молбу за доделу стипен * дије се подносе подаци — доказн: о школској спреми, материјалним и породичним придикама и анкетии лпст. Запосленн раднини подносс и мишљење основне организације удруженог рада н друге организације или органа где се надазе на раду, у коме се налазе и подаии о њнховој способностп, успеху и раду. Бацц и студенти подносе миш.дење своје школе — факултета или друге образовне инстнткиије, где се налазе на школовању, .\uaiLveibe друштвено *политичке организације у којој припалају (Савез ко.муниста, Савез соција.шстичке омладпне), као и миш.^ење о друштвено-полЈггичкој актнвности роднтеља (Савез комуниста, Основна органнзација снндиката). Подносс се и бздују признања стечена током циклуса школовања (дипломе, похвале, нагрдле и сл.). Деиа радника чији cv приход11 по члану домаћинства изнад 1200. — xiniapa не могу конкурпсати за стнпендију. О Данас и ми, у нашем листу сбјављуЈемо конкурс за избор стипендиста Титовог фонда на подручју СР СрбиЈе. Било би добро да нас потсетите 11 на остале блнже ријуме за учешће на конкурсу. критеовом — На конкурсу могу вовати деиа радника и учестмладн раднипп. Као „деца радника" сматрају се деца радника ко1и раде у непооредној производњи или другој организацији удруженог рада, ако радниин у нмма имају исти друштвено-економски положај као радници у непосредној производњи, ако припадају узрасту који одговара редовном школовању, тј. од завршене осјновV ПАРАНИНУ ПРВИ ПУТ БАЛЕТСКО-ПОЕТСКИ КОЛАЖ У култури нестаје пповинција? Прнјем за вуковце Потпредседннк Скупштнне огпитине Драган Вељковић н секретар Заједпице за основно образовање и вас« питање, Миодраг Радовановић, приредили су 24. јуна пријем за овогодишње вуковце. На пријему су такође били и победници такмичења „Младн математичари" и најуспсшнпји представник у лепом говору. Ове године у основним школама је било 38 вуковаца док их је у Ги.мназијн бнлосамо2. За вуковце и најбоље математнчаре обезбеђеип су и прпгоднп поклони — Hibino, које им је уручио Драган Вељковић. Y поздравним беседама. домаћиви су изразили налу да ће свп учити прегалачки и да нећс изневерпти назив „вуковац ** it „најбољи младм математичар". На крају се у име награђених захвално ученик Гнмназпје, вуковац Мнрослав Аидрејпћ и обећао да ће сви по завршетку школовања доћц поново у Параћин, да својпм стечени-м знање.м помогну што бржн развој наше Општпне. М. И. ИЗ РАДА РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Услешо иаркснстм образовање □ Центар за маркснстичко образовање п васпитање прц Радпичком универзитету „Бранко Крсмановић" у наставној 1974/75. годи1п< био јс организатор више различитих облика марксистичког образовања. Програ.м на марксистичком образовању и васпитању остварен је преко Школс самоуправљача вић”, путем легате и руктивипх нове Политичког „Мнлентије Попо семинара за деделегације инстпрсдавања за члаСрпске фабрике стакла и ИВТ .ЈБранко Крсмановнћ” одр жано је шест предавања. Y раПо први пут параћинсха позоришна ггублика имала је прилике прошдог месеца да на својој сцени види балетско-поетски колаж „Y баштама Гранаде”, редитеља Боре Поповића, који су извели чланови Народног позоришта из Београда. Y једночасовном програму, за који је владало велико интсресовањс нарочито међу „сре aisom" гснерацијом. што потврђује пуна сала Градског ама терског позоришта, врхунскн сценски уметници из Београда представили су се спектром сачињеним од најлепших ба.\етских музичких и поетских момената насталих у шпакском поднебљу. Врели медитераиски темперамент, игра н музика одушевили су нашу публику, која је умела да осети и топдо награди изврсне пнтерпретацнје н посебно успеле тачке. Јелена Шантић ц Душан Трнинић изабраним тренушша из балета „Аделита од Ф. Тарега, „Фарука", од Е. Роса као и из стваралаштва Албениза и Родрига, показали су сву лепо ту негованог покрета чари телесног казнвања за које је публика показала посебну пажњу. Брпљадтннм интерпретацијама арија из „Нане”, „Хота” и .Дустриаса" од Де Фал>е, уз клавирску пратњу Милана За муровића, Олга Милошевић је приближила озбпљно музичко стваралаштво на навикнутом уву просечног грађаннна, a КсеннЈа Јовановић је одлнчно говорнла најлепше стихове Лор ке, Хименеса, Де Унамуна u Мистрала, Успелом дочаравању расцветалих хгирисних башти под м» сечином у Гранади, препуном неодољивом, сетном песмом, помогла је и гитара Драгослава Николнћа, који је углавном свирао своје мелоднје компоно вапс у шпанском духу. Да овакви сусретн недостају нашој културној средини. и да „провннцнјска" публпка осећа потребу н разуме прнредбе ове врсте, уверила нас је параћпнска публика, дисциплинована и знатижељна, која је умела да будс чак н крнтнчна и знала ла оцени и награди правс вред ности. Све нам се више чики да у култури нема провпнције, и ла свесрдно треба подржати иницијатнву Самоуправне интересне заједнице културе и Музичке школе, организатора првог балетског нас. да оваквпх што више. наступа код сусрста буде М. Ди.иитријевнћ спровођењу програ.ма актнва у Оријенташioног идејно-политичког образовања комуниста, семинара за синдикална руководства, предавања за просветне радккке у остваривашу Програма марксистичког образовања и васпитања наставнпка, учите.Ува и стручних сарадника, као и преко Омладинско политичке школе н Полнтнчке школс за ције СК. основне организа * Школа самоуправљача је у наставиој 1974/75. годинп и.мала по једно одељење у Српској фабрици стакла. у ИВТ ,Бранко Крсмановпћ”, у ..Новом Поповцу” и једно одељење у граду. Школу је завршило 138 полазника., За време трајања школе обрађено је око 40 тема. Предавачп cv били дипло * миранп правници. економисти и друштвено-полнтички радниин. Ошпти vertex постигнут на завршном тесту је веома лобар и аналвза теста је у току. За делегате и делегације ЛЕТНТЕ ЛАПЕ Н ДОНЕСНТЕ ПРОЛЕЋЕ Била је витка, лепа, млада join такорећи дете Тек је навршила осамнаесту, а већ је била мсђупрвим комунпстима. Разноспла је летке, успостављала всзу с партпзанима, пребаци вала рањене другове и све то онако слабашна са дугом п\авом косом која се нежно спуштала низ рамена и дубокш! као сунце светлим очмма. Звала се Вјаз.ма... А онда једне јесење, септембарске ноћи стутппс у 1вену кућу хтлађени, затегнути, строго зачешл»анн н мркп Немцк. Знала је да је ухапшена, нпак су је открнлп, алн нп Рад Зорана АлуромАа, ученнка VII-2 ОШ .Јзура Јакшнћ* Параћин ду семинара учествовало је око ото делегата. За синдпкалнс руководионе одржан је НОВЕ КЊИГЕ тродневни ссминар v Сисевцу. V раду сехшнара учествова\о је 112 учесника. Омладинска политичка школа интензивно ради већ дуже времена. Y наставној 1974/75. годЈпш школа је имала своје одел»ење у Гнмназији „13 октобар”, v Центру за образоваПреци и јасике н»с кадрова „Иво Лола Рибар’* и у Школско.м ueirrpv за еко- - • - ------- иномско и стргчно образовање пееник који се предано ттрсда- „Борис Кидрич” Програм Ом- Је зачараном свету песничке ладинскс политичке школе са- Речи» корпстећн штедро свој Мирослав Димитријевнћ: ,Д1оји свемнрски прсцп" ■ Издање Салшуправне интсресмс заједнпце културе Параћнн Миросдав Дилштријсвић је фестацнје, а поетски задагак је да се и то ложпви смошпама човека. To трагањс по рустнкалном свету је и носталп« чност сеоског дечачпћа окру * жено пито.миним природе коју, кад-кад порсмети реалност жп вотних проблема, за којс постоји оправдање толико пута исказано и насликано, не само чинпла ie ндеолошка комисп- несумњиви дар за трагање по ја OK СКС. неухватљивим дубннама мотиY овој години раднло је пет ?а п. Рсч,,» Рушећи временске одељења Полнтичке школе v °аР,1ЈеРс и смоционалпс грани основним организацијама СК. ,це Аоживллвања света, kojii Полазници cv били сви члано * -!е песнику времс подарило. To ---------------------------- ви ск основних организација, Је недвосмислени суд читаоца у поезији. Вредност овог циа v појединим организацијама каД® нађе пред овом укус- «* —•* -- .......... један број полазника били су ном збирком, којом Заједшша и млади л>уди укл»учени у KVAType зацртава своју изда * друштвеие активности своје вачку делатност у овој, и наред средине, који ђе касније пос- иих година, када ће многи анотати чланови СК. Програм ол заљубљеници стихова ишеснаест тема сачинила ie заћи на светлост дана. Илеолошка компсија OK СК, Техгатска оријентација збира бнло ie обгхваћено око двес- ке * та полазника. М. МихаЈловић на је нсказана у наслову, иако првн поглед делује надре буде чврста и поноона јер се бори за отаибину за свој народ! је се плашила. није бежала, поносно је стајала и гледала v њихове тамне шлемове који су се преспјава.\и под светлошћу сијалице. А онда се полако скренула ка мајци, немо и болно је погледала, чврсто загрлила и тихо прошапутала: „Збогом мајко”. Затпм је притрчала сестрп, лсвојчшт од непуних пст годппа, нсжно јс привпла уз груди н последibii пут љубила љене уплакане образс, и утапајући своје сузе V њсне тпхо говорила: Најзад стигоше пред затвор. Висока зграда уздиза.\а се у црну ноћ као стара, језива орлушина. Банише је у хладну. влажну ћелпју. " осуђена на смрт. Кроз затворске пробијао се трачак Била је решетке светлостп. „Не булп тужна Фани. сека ћс се враппи, не буди тужна..." И гако расталс су се сестре носећн у срцу део онога што нм је бкло заједнцчко. Злотвор је веН био нестрпл>ив. Гурнуше је бесно према вратпма и она ступи у хладну, мрачну ноћ. Још једанпут се окренула ка дому н угледав1Ш1 на вратнма мајку како у једној руци држи уплакану Фани, другом јој болно, последљп пут маше, из очију јој потекоше сузе. Али није смела да плаче, морала је да буде храбра, сетила се својпх другова: Ивана, Маре, Здравка, Мишка, н свв! су је онп храбрнли, и говораии да .мора да Вјазма пожеле да још једном види сунце и плаву пучину небеског свода. Пропе се на прсте, ухватп грчевито за гвоз дене решстке ц упре свој чежњив, дубок поглед ка небеском своду, И угледавши ласте како лете она узвпкну: .Дасте, о драге моје ласте, лспгге ласте.' лспгге и донеснте пролеће мојпм друговима. донеснте о«о пово пролеће мом народу и земљи. летите ласте, летнте...” А онда је прозваше, гурнуше уз високи бетонски зид и упрше у н.у пушке. Приттуиаше... Али судбнна је хтела да нс умре одмах. промашише је крквници, а она поносно, презрпво узшгкну: „Беднпци не умете ни да пуцате"! ! И опет ттрнпуцаше пупгке... али. овог пута убшпе малу Вјазму. Вјазма је пала, али је послала ласте да донесу ново пролеће. Внолета Милојковић, уч. VII-3 ОШ „Стеван Јаковллнић’’ Параћин алистички, па се створи бојазан да ћемо присуствовати паради симбола који. понекад, значење имају само у песниковом бпћу. Уместо тога из стихова одједном нагрне жнвот којп нам јс потпуно знаи, под предпоставком да је и свемнр део бесконачности коју и мп испуњавамо. Из некакве ма> глтше дојашу преци посећи са собом своје постојан»е, које је започето рађаљем, али се ника ко не завршава смрћу. Песник се ттрема н>има опходп са пнјо тетом потомка који мора да схвати њнхове жнвотне мани клуса је у умерености сваке врсте што показује зрелост песника да не склизне у вулгаризацију матерцјалног света кбја је присутна код многих као помодност, као песнички став, неприкосновен по законима пе сничке слободе. Идући путем тематскс опрсдељености ова поезија. поелази у финални део збирке под називом „Листопадна писма прецима" који доказује изузетау моћ асоцијација и зрело бара« тање песничким средствњма. Стихови су свежи, надахнути нстанчанил! духом перцепирања, хармонијом метафора које се рађају као зрелп плодови пуни приролне сочностп. Y јасикама и лепим четинаркама оваплођује се љубав о којој се снева и говори, пз такве љуба * ви рађају сс спмболи живота који се опет претапају у природу, у поруке, у ппсма листопадна. Хармонпчност стихова се продужава у сету, у малу горчину што је живот однео претке. а за узврат оставпо јасике, вечсрн. четинарске и пријатно-горко cehaibe на н»их ц њихова све.мкрска налахнуНа. Са Мирославом ДнмптриЈе * вићем, и његово.м поезпјом. на« ша културна средина је лобчла своју несвакидаитњу врелност која показује да не постоје провипцијске помодарске жеље, већ истинскп талентовани приступ оваквом послу. Заједница културе је лобро учиннла формирајуКц овакву пздавачку политику која he, кал-тад дати своје правс ефсктс. Неговање поетске лнчности младих л>уди нпје сува амбпцпозност, већ открпвањс вредности које се крију у напшм људп.ма. Збирка „Мојв свемнрски прс ци" Мирослава Димитрнквића то недвосмислено потврђује. Саша Букиђ
14 ДАНА СТРАНА 7 Y ПОСЕТИ НАШИМ СЕЛИМА ПОТРЕБНОЈЕЈЕДН« ■ Скупшппш Месне заједнице Бусиловца ниЈе докела акцпони програм за ову годину, а послови започети у прошАој годшш иису Још довршени,. О разлозпма ситуације обавеcttio нас је БУДИМИР ТАНИН, секретар Осповнс органпзације Савеза комуннста. ПОЧЕЛА ЖЕТВА НА НЛШИМ ПОЉИМА КИША СМАЊНЛА ПРВШОСЕ Нерешени међул»удски одно * си и разједнжност мећу л»уднма на одговорним фумкцијама у селу пмалм су пресудан утнцај да се започетн ралови не довршс и да се ueby л>уди.мп етвори нсповерен.е и подозрење, каже хаш саговорник. „На следећој седниии Скупштннс Мссне заједнице треба да сменимо н»еног продседника којн је и искл»учен нз СК, затим ла сачинимо акциони програм за ову годину. Довршстак наше дсонзаде пута Голубовац — Железничка стахнца Сикнрнца у дужини од 1Д километара биће нај важзшји задатак, Цоме послова су сада далеко веће, тако да ћемо морати мало више да се „испружнмо”. Такође, прсдвиђамо да отворимо поиггу са аутоматском тедефонском централом од 40 бројева, као и задравствену станицу. Колико he од овога бити реализовамо умноге ће зависити од јединствености Mannix мештана, која за ову по лосвмну годнне није била довољно исказаиа. Нетрпел.ивост Мотив на Буспловца IN MEMORIAM ■' » ■ МИЛзАНА РАДИВОЈЕВИН Поводом преране с.мрП! наше лшле маме, супpyre, сестре и тетке, која иас остави рано да тугује.мо за њом и вечнто жалимо, онда када све што беше саздано ibchilm трудом поче да цвета, из ражавамо овом прилпком захвалност свим лекарима који су се свестрано заузели на лечен>у. а посебно лекарнма Станкову, СтанковиВу, поједннаца, водећих људп у селу, довела је до тога да до сада скоро ништа нс урадпмо каже Буднмпр Tannh, секрстар партијске организацнјс. Пример чланова Црвеног крста Али што се тиче рада Основ не органнзацнје Црвеног крста ту ме.ма прн.медбп. Органнзација броји 113 члапсва, од тога 53 по^оприврсдннка, 28 раднмка а остало су ученицп. Почстком нове школске годдгне залатањем члапова Црвсног крста у Основној школп „Бранко Крсмановић” треба да се отворн ђачка кухитва која ће да кошта до три мплмона старих динара. V кухињу he се увести вода за што се врше прп прсме. Тако he учешпш добптн још један неопходан објекат у савреатеној школи. Иначе, v овој акцији посебно се исткчу и просветнн ралницн овога села Даница и Бо жпдар Златаиовић, Светозар Радовић и Вукадин Петковнђ, на чију пннцијативу је и заКоцићу п МарковпЈЦ', социјално.м раднмку Радовановпћу, директору Фабрике штофова Радосав- /bCBiihy, друштвено-полнПР1КНЛ1 организација.ма оде.дења ткачнпце н штрај хгарна, који су је у наојтеЖЛЛ1 часовтш њеног жиZZZ7 вота тешнли давалн нову веру у живот, професорима Гимнације >ЛЗ> октобар”, наставнмцкма школе „Мо.мчнло Поповић-Озрен”, којн су бодрили нашу децу онда када је било наЈтеже, као и Савезу бораца, који се нађоше у најтежим момехтима. Дубоку захвалност лугујемо свим пријатемша и комшијама који се нађоше заједно са нама у најтежмм часошгма, да заједно преживл>авамо драму једног живота коЈи се полако угаспо. Четрдесетодневнп помен обавиће са 19. јула. Породица Радпвојевмђ: муж Л>убомир, синовн: Зоран и Мирослав н hepкнца Слпвнца и остала родбина. Поглед на бисту иародног хероја Момчила Поповпћа почета ова кормсна акција, сбавестио нас ,]е Жипота Милупшовић, секрстар оргаппза * нпјс Црвеног крста у Бусиловцу. Летња културна монотонија V културним збивањмма насе лу, а поготову у летњој сезоли, не можс се много говормп!. Углавном ситуацмја је слнч на у свим селнма: наврати по ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ДОЊА МУТНИЦА: Радови на школи одмичу Радови на подизању нове школе у Доњој Мутници напредују по предвиђсном плану. Тренугно је завршен темељ и почело се са постављањем првпх бетонских стубова. Школа lie и.мати шест учпонииа лва кабннета, радноницу п бпблнотеку, што lie укупно да кошта око 3.250,000 динара. Y нове светле учпоннце ученнци ће моћи да уђу тск око 29. новембра — Дана Републпке, када се предвиђа довршетак школе, коју граде радницн Грађевмнског ттротводног прсдузећа „13 октобар”. М. Стевановнћ ДОЊЕ ВИДОВО: Струја готова — амбуланта на реду Крајем јуна у Доњем Видовг на свечан начин предата је на употребу реконструисана нисконапонска мрежа у лужини од 12,5 км, у шта је уложено око 860,000 динара, и поставл»ен камеи темељан нове здравствеие статше, која ће бити довршена join у овој голтш, хако прелвиђају у Месној заједници. Поред овога. у плану је и отварање поште у селу, чија изградња би се почела почетком идуће године. Средства за здравственг станицу у врелности ол 1.200,000 динара обезбеђена су махом пз месног самолоприноса. Извршни одбор Ск\ттштпне Основне заједнинс за запошљавањс у Параћину, на основу Одлуке бр. 02-813/1 од 2. јуда 1975. године. а у складу са чл. 11 — 13, Правилника о улагању средстава Основне зајелшше за запошљавање у Параћпну, у цил»у запошл>аван>а нсзапослених радмпка, расппсује нека „тезгарошка” група певача... и све сс поново стнша. Таква је ситуација и у Бусиловцу. Приредби и бпоскопскмх прсдстава нема, па чак нп фудбалскмх, јер је првенство завршено. Ненгто актнвннја Је Стрел>ачка дружина „Момчпло Поповић”, која бројп 30 чланова, чији председник је Божидар Златановић, на чију иницијативу је и основана секција. Y току је прнбав.\>ап.с реквизита за стонотеннску секцију, за коју такоВе нма пуно интересената. Можда би се заједнкчкшм напорима Гралског аматерског позоришта, Музичке школе п Књижевног клуба нашло пеко решен»е, да св на некн на«шн разбије „културна” досада у рашим еелпма. Текст: М. AinnrrpiilcBMh Сшпшо: М. Илић ИЗ „ПРВОГ МАЈА" fej®» ие® гов®аа м ид аас Y цил>у већс пронзводње и откупа млека на иидпвидуалним газдинстви.ма „Агроекспорт" Београд, OOYP Коопеpauiija „1. мај" Параћин, у току прошле године набавила је и, путем уговора о дугорочној сарадн,п, устугшла иидивидуа.иш.м подеприкредни.м произвођачмма 25 висококвалЈггетних пршЋ\однмх јунпца pace си.ментал — аусгријско шарено. Предузиман>е мера м повећање промзвоД1Е>е млека настав.дене су И ове године. Тако су на недавно одржано.м пољопрширедно.м Новосадском сајму купљена чстирн високопродуктивна женска грла roueда млечног пша. pace холштајн-фрнзијске, и уступило их удруженом пол>опрнврелно.м произвођачу Ратку Mapковићу из Шавца. Ова раса говеда увезена је из САД-а и њнхова млечност, по обезбећењу одгоаарајућег смештаја, нсхране и неге, је внсока и у олносу на наше домаће шарено — сименталско говече даје три пута aehv колнчину млека. Набављена гр ла су стеоне јунице прстежно старе ло 2 годпме. Лисг Холштајнско-фризијског удружења САДа наводи примеф) да је грло Корина, регистровано пол бројем 6062169 старо левет годпна, у производњи .млека постигло рскорл На нашич пољима већ су пали ггрвс! с.чопови пшенмџс и јсчма. Жства је у пно.м замаху. п журн се због времемскнх при.гика да се лепша цгго прс односе са њиза. Обмлне Kinue које су падалс задшгх дана v вре.ме дозревања х-пшале су да сс в\аж ност злрна псвећа и до 20 посто, што се олразмло на квчлитст зрна, а самим ти.м и примос је смањен чак и до 30 одсто. Што се приноса тиче cirrvaција јс разлмчита зависно ол зе.мљишта. V земљораднмчкој задрузи v Рашевици жства јс скоро завршсла. a v мој су гчествовалк ссдам комбајиа м левст вршалица. Прннос је у просеку 40 — 50 метарск-пх цен ти по хсктару. V Залрузи у Дреновцу’ у тоkv је жства јсчма. на површпни од 25 хектара v сопствсној пронзводњи. Рачуна се да ће ове годипс битм и до 35 метарских центп по хсктару. Y жствп niccTBvjv три комбајна и једна вршамша. Y „Агроекспорту” v сопственој производњи ове годнне је под ПШСНШ1ОМ засејано 335, a под јечмом 180 хсктара. Кише које су сувпше падале оставпле су послслице нарочито на ПОЛВОД1ШМ терешима. на површини од око 200 хектара, а дошло ie и до полегања. Y жетви учествују девст комбајна али се машине споро крећу због блата. О броју .метарских свих времена у САД у једној лактацији у односу на све остале краве. Њеи рекорд за 365 дана, са мужом два пута дневно, износн 23.024 .uirapa са 3 одсто масноће. Поред Tore, ова раса крава постиже жи вотнп рскорд у производњн . • / е? • Ратко Марковић прш» власник овог новог расног грла млека, којн износи 151.961 литар закључно са 17 годнна живота. С обзнром на BiicoKv млечкост овпх крава, великм број удружених поллпрмвредних про пзвођача на наше.м терену зашггвресован је за љихову набавку. Зато је OOVP КоопсЗАНИМЉИВОСТИ iieinni no хектауру још Је непзвесно говориги. Y „Слоги” је такође почела жетва пшспницс на 43 хектара «< пнварског јсчма на 31 хектару. М. Д. БЕЛЕШКА САМОЗЕАНИ ВОЗАЧИ ИЗ ПЛАНЕ У П.ЈОни постоји ве.шки број ..flofaua" без возачке дозволе, којима јс иотиуно нснознат Осчоопи закои о бсзбсдностн саобраћаја ti npaeu.ia нонашања на путевима. Они прете хсивотима недужних траћана, мл ц својим. Huje редак случај да се самозвани возачи ц иживљавају no улицама овога cc.iat показујућп своје „бравурозности", па чак н малтретпрајући пролазнике, као што је при.чер једнпг малолетиика. који је noзајмленп.ч трактором „јуришао" на једну жену са дететом. V вечерњим часовп.ча мештани немају мира к од оозача ...itoneda”, на којима, такоће, cede малолетници. Мислим да би органи јавнв безбедности. морали чешће да обићу Плану, како би сс стало на пут Оивљању са.чозааннх возача. Жарко Векић рација ,.1. мај“ предузела .мере да обезбеди део потоебнкх средстава за набавку 50 грла ове племешгге pace, а у току је и анкетирање произвођача који желе да набаве ова грла, као з< испитивам»е њпховзгх могућносш за чуваље. На крају да кажемо да је ово први сдучај да на терену Шумадмје и Поморавља добијамо тако висококвалптетна млечна грла говеда од којих се очекгје да на ово.м регнону знатно повећају производњу млека. Сретен Стошић IN MEMORIAM После краће и тешке болести Aime л»снн брат, V 36-тој годпни живоЧачку, 9. 06. 1975. гоnpe.Minivo је наш во супруг, син, отац, шурак и пашеног МИЛОВАН ИЛИВ „?ЛИКА" столар Овом прмликом мзражавамо поссбну захвалмосг Медицннском цсктру у Параћину, прнмарнЈусу др Милораду Станкоппћу, рал но.м колсктмву „13. Октобар”, СОУР „Прогрес” Параћпн, дмрсктору ООУР „Прогрес”, другу Момиру Гсле.маку, свп.м руководиоцнлш Прсдузсћа „13. окто бар", његопим друговима, a посебно њсгосо.м пајбољом другу Борп Мн WWDHhv. као и свим прпЈатсмша н роВацима, који нам упутише бројме телсграме саучсшћа, који на.м ублажнше бол у пајтежмм трспуцнма. Четрдесетодневни помен дчваћемо у суботу, 12. јула. Ожалошћскм: гупруга Дра га, ћзрка Јасмина, мајка Милнца, сестрс, зсто- • ви, таст, Tauira, шурацм, кумовм. пашсппзп и МНО- р гобројна фамплпја. L KOHKYPC за доделу позајмиие органпзашпама удруженог рала са територије Општине Параћпн у износу од 600.000 дннара у пнљу отварања нових радних места. Право учешћа па конкурсу nuaiy све организацпје удруженог рала на тернторијп Општпнс Параћпн. Средстпа се позајмљују са роком враћања ло 5,5 годнпа ir каматом од 2 олсто годпшп,с. а могу сс користЈгп! као обртпа срсдства н за пабавку оспопннх средстава. Приоритст за добкјањс позајмнце пмају органпзације удруженог рала чнјм програмп обсзбеђују запошл>авањс nchcr броја раднпка и то иск^ушво са свмдсшшјс нсзапослсних ралвпка кол Зајелниие у ПараИпну на HeoApebeno врсмс, првснство стручпе н жспскс радне сиагс. Органпзапија удруженог рала која добпјс срслстпа no опом конкурсу може прско .Југобанкс", Фплијалс у ГТараИпну, добпти кредпт од два дпнара на динар пол vcaoriimb банке. У.з прнјаву па конкурс, oprainiaaniiic удружсног рада обавс.чпо морају пркложктп потребни докумептппиiy in којс he сс вплсти потреба за кадровнма, као п скорпмска оппавланост лахтсва. Ппнјппе сс пп.мјогр „а axpccv; OC’lOBHA ЗЛ.П-ЛП!1 ЦЛ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ v Папаћипг, Kpai гјспамка бр. 4. Конкуре остајс отвореп 8 лапа од .\апа објављнван»а. Б\нжп обппсштопмт «torv гс добптп па тслсЛпп плн лнчно у службн Оспоппс anl'Mi’irc у Па паГшну. 1 на^анн „кузи! пинзд“ Наш крај је ckilu касранама познат no сео- дан начин поскуплсња угостии добрн.и музи- телских ... услуга crpoio забрању чари.иа којн свнрају шнро.и зе ју у неки.и наши.и прнватни.и .иље у разни.и оркестри.иа. на кафана.иа то сс „заобилазн". \' радно станнча.иа и у рено.иира- Снкнрнци „.иузичкн дннар" нзним xore.tH.ua. Но, ii.ua н друга- nocti 10 одсто. у Доњс.и Внбочнјих нрн.иера. Све је већн број ву /5 а у кафани ..Ceaityhc" у „.иузнканата" којн забављају io Стрнжи чак 20 одсто од наегс у ссоски.и прнватнн.и ка&а- нрављсног „цсха". на.иа. Мнот младн луди у по- го, много јс... трази за лако.и зарадо.и запосТто јс мнотаољају школовање и почињу да уче свирање иа неком инструмсмту. Постоји ве.шки број девојака које су школску клуhv заменилс лшкрофоном. Нарпопо, већина њих. сем лепог пзмсда нс.иа ни талената пи неког музнчког .чнпња. Алн то •4iic mnaiKOrt препрска за добнiaibc „пнгаж.чана' * v некој ка- 'Аани, icp рстко кпјц приаатни vrocriiTC.h у нашој ппштинн нс.иа .иузнку н невачнцу у сво.и локалг. Квалнтет н ниво мгзике. ннјс vecK обааезан. Qfwn ic нчатн ir и збпг ...иузички динап". lluicu npcnuicu такав неонрав3. Бркић 1
С1РДНА 8 14 ДАНЛ Прштремпо: М. ИЛИћ Цвеће за спомен-обележја На Дан борца, 4. јула поло * жени су венни на спо.мен обележја. Делегаипјс друштвено- •лолктнчких и раднпх организа ција обншле су најпрс Спомс ник борипма попшулим у првам светском рату' где је положен венац. Делегаиија је такођс положила венце н на Споменик устаника у градском парку. Поворка је потом наставила пут до гробља, где су цвеће п всини положени на Споменик жртвама другог светског рата и Спомсннк црвеноармејцима по пгнулим у ослобађању нашсг подручја. Beiniii и цвеће положени су и .на спомсн обележја у раднпм организацнјама и по нашим селима. Седмојулски пријем За носиопе Албанске спомеК1ше, .Лартизанске споменице 1941", као и родитеље палих бораца, прпрећен је пријем у До.му ЈНА. До.маћин пријема бно је потпредседннк Скупштп не општнне Драган Вељковић, који је свнма окупљеним чести тао гтразнпк. пожелео дуг жпвот и још пуно ссдмојулских нријема. Представшпхи Скупштине оп штине и Удружења савеза борана у једночасовном разгозору су се кнтересовали за пробле.ме на које наилазе носпоии ФОТОРЕПОРТАЖА Ш СВЕЧАНПСТИ Весеље на Јухору Централна прослава 7. јула, као и ранијих голи * на, обав.^ена је на Добрим Водама на Јухору. Прослави су присуствовалп мештани преко.моравских села ц грађанн Параћина. Нупрнје, Светозарева и Варварина. Споменина и родител>и палих бораца у другом светском раЧГ- „СУЋЕЊЕ СВЕТОЗАРУ МАРКОВИЋУ" Театар доку.мената крушсвачког позоришта извео је 4. јула представу „Cvhe * ље Светозару Марковићу". Прсдстава је pabena на осно ву аугентичнпх докуменага. Насловну улогу у представи нграо је Зоран Карајић, док су се у осталим улогама појавклн: Душан Јовановпћ, Милнја Вуковнћ, Лзиљана Лукић, Радлшла Бурђевнћ, Момир Брадић, Андрсја Златић и Милан БорговнИ. Представа је наншла на топао пријем код публнке. ЗОНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ВАТРОГАСАЦА ПАРАЋИНЦИ ИДУ ДАЉЕ ■ На Зонском такмичењу ватрогасаца профссионална патрогасна јединица Параћина заузела Јс друго место н стекла право учешћа на рспубличком такмичсљу којс he се одржати септембра месеца у Аранђеловцу Зонско такмичење ватрогасана одржано је 29. јуиа на Грзи. Учествовало је 39 екипа: професионалне ватрогасне једгснп * це, добровољна ватрогасна друштва, омладкнске, пионирске н женске екипе пз градова Шумадкје к Поморавља. Такмичење је отворио потпрсдседник Скупштине општнне Драган Вељковић. Само такмичсње од вијало се у трп дисииплине: бр за вежба са моторном пумпом без воде са 9 д>уди, брза вежба са моторном пумпом са 7 л»уди и ватрогасни деветобој. који се састојао из штафетног но шења млазшше, савлађивања препрека м бацан»а конопца иа цнљ. После свих такмичарских дисциплина најбоља је бнла еKima „Милоје Закић" из Кру« шевца, а друго место припало је Професноналној ватрогасно| једпннцп из Параћина. Па раћинскп ватрогасцп паступалк су v саставу: Слободап Анђел * ковић, Мирослав Милојковић, Михајло Степановнђ, Зоран Тијанић, Бранко Николић, Мирољуб Николић н Милош Николић, који су као награду добпли по три дана одсуства. Други наш предсташппс у групи професионалппх јединзиа ешпта СФС заузела је седмо .место. Поред професионалаца на такмичењу су учествовале и до бровољпе ватрогасне дружине и то скипа СФС, која се пласпрала на 12. место, екнпа Цементаре из Поповиа заузела је 16. мссто, а трећи наш представ ник, Градска добровољна еккпа пласирала се на 17. место. Четврти наш представник екипа ИВТ „Бранко Крсма-новкћ" није наступала иако је у претxoAHiiM такмичењима стекла право такмичења. На крају таклптчења најус * пешнијим еккпама подељеие су дипломе. Y завршној беседи Борђе Аћимовпћ секрстар Ватрогасног савоза Србпје рекао је да је такмттчсњс всома лобро организовапо н да су постпгнути врло лобрп резултатн. Пожслпмо нашнм прслстазпмцима на републичком такмпчељу пуно успеха н да иас још једном пријатно изпенаде и обрадују. М. ИмЛ CYCPETI1 И ВИБЕЊА Човек из биографп^е (П) Док су се гости тискали на улазу у дворану Позоришта, об^/ченп у свечана одела, са првенп.м каранфилом на ревсру, чика Бранко јс уживао у сусрстима са знаним и нензаннм лпковпма које је живот дотеривао пре.ма годипама које су прогек.\е, стискао рукс покушавајупн ла сс прпссги ко су н шта су иекада и сада? Бнла је свсчаност поволом годншњице партијског конгргса српскпх комунпста. днвиа прнлнка ла сс и о томе кажс нетпто вшпе, да сс направн бнланс npouiAOCTii од само трп деценије. У свечаном акорду тог преподнева опвањалн су и тоновн фабричкпх хала, невпдлгнвп дамарн жпвота који се у ограда.га Фабрикс што^ЈОва огкуцавао. Кала причамо о фабршш онда су сећанл необузлана. Брапа Теокаревнћи су је подиглн у времс којс јс њпма погодовало. Joni почстком озог вска добнли су конисcmi’v о.1 kpa.ba Пстра старога да могу фабрвку да саграхс, v ннтсресу српског народа. ла запослс домаНг ралну снагу и да се m захонг Riaiaiv. Свс то пише на поJKvie v.M ir.innnv који сс педантно чува нз- 'корпиа KiHira. — Мало је било стру411>ака у нлј. ссПа се чика Бранко, понекн технпчзр и мишат внша. а странаца пуно. Семка. иалнпчара, јевтнне радне снаге, тушта и тмв, надниие нале, живот ђаволски с.к\ п. Тсшко јс бнло нсхранптн поролипи чеспггпм хлсбом. Да лн смо тражили вшис, него шта! Усудим се да уђем у канцеларију газла Славкз Тсокарсвића, он селн за столом. смркнут и ирвен од л#ути * не, окреИе нервозно псро по прстима. Зна он нас, к-ч» шгк. koviiko нас је 1< шта зна»1;мо. ripeuiiHisa како да се понаша, дз 61-де пкав илн осчпн? — Опросппе, газла Славкп, сатнинз ie мала — рскох без нмадо vi.4!':W-3- O»i скочп са стола и само рече бесно: Само преко нашнх лешева, ви ксигнисти here ралнти шта хоћете. — Изађох напоље у горком сазнању да се са газдама овако не разговара. А ко.муниста је бнло. Ту је стари знанац Бегпћ Мијевић, и лруги којих се чика Бранко увек lie може да сетп. Али сеђање постојн само треба прочспркати по прошлостн. А за то се нађе моменат. Бранко Цветковић (из млађих дана) А раднпии су схватали ко је Бранко „Соцнјал’. Често су у кругу фаорнхе разговаралп о стварн_ма које с\г се намета.\е, маштали о будућности, о времешша која су се наслућнвала. На улазу у фабричко лворшпте пало је у очи 'радилиште са кога свакггм дано.м израста вила браће Теокаревнћа. — Види шта газде спремају? — Нека их, једног дана тамо ћемо ми направппт дечје обданиште, за нашу децу! — Каква случајност и видовнтост. Долазило је предратао доба. Фашизам је наго.милавао мрачне облаке над целом Европом, мутна времена су наметнула трагања и тражења путева, акцпје, у малој балканској зе.мл»н врило јс као у кошнн * ии. Тренугак срамног Тројног пакта затекао је чнка Бранка у новим задашсма: трсба огпитенародни бунт каналпсатп у акипју. Причамо о мартовскпм демонстрација- .ма, о поворкама раднпка и грађана о жел»н да је ,,бол>п par — пего пакт". Y поворци од споменнка до .места, гтуно је раднпка, сви скупа, са зајсдиичкн.м паролама кспод једне осрамоћене тробојке. Од куда толнко света одједпом. као да се чуди *чнка Бранко, то је бујнца која се вад>‘а главном у.шцом, однекуда се створише жандарми, али као да се н онн пртшучише демонстрашгјама. По зпдовима освануше пароле н све прасну у слпку коју историја забслежп за навек. Y ластавку преврћем њсгову бнографнју: ннсам допао у заробљеннштво, већ сам сс убрзо вратио у НараГшн, пнше у њој. Ол 1941. годнне дб 25. децембра 1944.' годи * не, када сам и примљен у Партију, контактирао сам са одређеним лруговима задуженим за овај регион у ллегалности, између којих смо ilmsumi* неколнко строго конспиративних састанака са другарицом Љубинком Милосављевпћ и другом Момчило.м Чуппће.ч... Бнло је то заиста вре.ме конспирације и тајних задатака. Дешаваао се да нико нпјс знао шта he радитн сутрадан. Као у полутамп сећања промичу фнгуре нлегалаца, састапака прве napnijске ‘ћелпје у фабрици, разговори и плановп акцнја, стисак руке, бат корака и одласци у ноћну тлшну. Све је то имало свој смисао и своју вредност. Са колико топлнне чика Бранко по.мнње Љубннку, Мацу Јагодић, Драгшпу Урдаревића и друге. Њихова младалачка необузданост је легенда храбрости и истрајности. Са њи_ма се често сусретао у Среском поверенству, као секретар партијске ћелије, тамо је био и лруг Дева, па Милорад Станковић и ко ће их све сада набројати. — Пнтам да ли нх внba и сада? Слабо, каже чика Бранко, жнвот нас разбацао, понекад на некој прослави појави се неко од hjix да употпунк радост. У животу чика Брамка 1945. година значиће AiHoro. На Окружној партијској конференцији у Јагодини изабранн су и делегати за оснивачки Конгрес КП Србије. Пре тога друг Петар Стамболић је дао завршну реч о смерннцама партијског жнвота на овом подручју, па се онда, међу нзабраним делегатн.ма за Конгрес, нашло н пме Бранка Цветковнћа. Ос.мог маја нашао се у Бсогра,\у, на улпцама рањеног града којп се купао у сунцу слободе која се прн.макла послс трагичних ратних годп* на. Са пропусницом у руци упутпо се ћре- .ма Коларчевом упиверзптету где сс олржава Конгрес. Посматрам пропусннцу на којој и данас стоји да је то улазница за УЛАЗНИЦА Делегаг друг-ца ...................... У ЗГРАДуАјОЗО^ИШМ HA ђРА^АРУ Пропусница Бранка Цветковића, делегата I (оскивачког) копгреса КП Србије ло.м културе на Врачару, локаз да јс рат још увек бпо прпсутан. Тешко јс нздвојити оне детаљс које треба сачуватп у сећању. Можда, изнад свега раздрагаиа лнца борана-комуписта. измучена алп озарена оно.м пстинском ралошНу Гито прпсуствују једном псторијском чину. Илп iiponuH.atbc на прстс да бн се добро уочно лик друга Tula, који добро ступа у дворану окупану оваиија.ма са понеком сузом. Опла рефсратн н днскусијс, са говорниис одјекују речи, порукс, пстипе за које су се давали жквоти, ломиле муњс нсторпје н нал небо.м Поморавља. Тако четири дана. О то.ме чпка Бранко прича са лоста мирноће као да жели да мисао потекне онако како је и сам жпвот то радпо. За трепутак застане п avбоко се за.мнслн. одмахнс руком из бојазнп да сећаља нешто не затрпају. Па. ппак, има пуно тога на површинн које се утапа у мнрно расуђивањс... Саша Букић
14 ДАНА СТРАНА 9 I На зборовима радних љу ди сва четири OOYP-a који су одржанн ових дана изабрана су по три члана у оргаме органнзације Црвеног крста. На састанку који је одржан 1. јула о. г. чланови овог одбора су се конституисалн и кзабрадц надзорнп и управни одбор и свог делегата за Оппгтински одбор Црвеног крста. Обзнром да ускоро предстоји рушење зграде crape мешаониис то се почело са ужурбаним припрсмама просторија за с.мсштај ша .мотерије мотерије која се сада палази у тој зградн. Y те сврхе бнће адаптирана про сторија старе мешаоншхе. Грађевински и браварски радови се приводе крају па се очекује да се за 15 дана шамотерија пресели. Y новим просторијама условн за рад шамотернје биће далеко бол»и, а добнће се и на са.мом квалитету шамотннх лонаца јер ће ко начно добит технолошку линију На ручној преси у погону ручне израде стакла ових дана је почела производња артикала на старим калупима. Ови арпгкли рађени су пре 15 година и како су сада поново траже ни то се приступило корхг шћењу старих исправних калупа. Y ооновној нзради I OOYP у мају месецу најбол>е нзвршење имало је радилиште Матнђ Илнје које ради на вани и произ води обичне чаше. Ово ра дилиште остварпло је нзвршење на радно.м месту стнмулацијом са 228"о. са Поправка алата у одел>ењу гвоздене калупаре IJ1 ОоУР доведена је v ппта- ■be због недостатка металнта. Нанме, рестрикцијом у* воза обустављен јс увоз овог прашка који је неоп * ходап за поправку алата, a Јатечена количина њу биће довољна ћнх 4—5 дана. у одедеза следеПрограм обуке прнправника у металски.м оделе ibiiMa са успехом је завршен. Након провере знања и радне оспособљености од осам приправника, седморв ци је скинут приправнички стаж. Овакав начин обуке показао се као врло добар јер су приправници за са мо три месеца савлада.ми оно знање за које н.м раније било потребно дину дана. ЗА ИСТРАЈАН РАД Y СИНДИКАТУ Плакета Владимиру Севићу На свечаиоЈ седнипи Републичког синдикалног всћа која је одржана 25. Јума ове годнне у Београду, поводом Дана самоуттравл»ача и 30. годгапњице ослобођења подсљене су Пла * кете са злаТном значком Синдкката најзаслужинЈнм друштвенополитпчким радницима. Са нашег региона Плакете су лобили са.мо двојтша најпризна тијих активиста од којих је јелан члан нашег колектнва, ВКВ стаклар ВЛЛДИМИР СЕВИН. Са свечане седнице Радничког савега ПОВОДОМ 25 ГОЛИШЊИЦЕ САМОУНРАВЛ>АН»Л Друг Владнмир Ссвнћ, рођен је 27. јула 1934. у а<ромашној ссљачкој породиип у селу Ж.^ебац, општина Братунац, СР Бо стга и Херцеговина. По завршетку основне школс уписује Индустријскостакларску школу у Рогашкој Сла ппш. и још ту, као омладинац, почиње своју активност у лруиггвено — ПОЛ1ГГИЧКИМ органн заиијама, посебно у Синднкату. Након завршене школе, 1951. долази у Параћин, где се у нашој радној организацији запошљава као КВ стаклар. Као актнван друштвено по литички радннк већ не бнва примљен у СК. Тада се његова активност огледа у 1952. годичланство најшира омладипској организацијн, па је биран СМПШ - МШШ EHJU РДДНИЧНЕ ШСЕ Поводом 25. годишњице Радничког самоу прављања и 27. Јуна, Дана самоуправљача, v нашој радној органнзацнји одржана је 26. јуна Свечна седница Радничког савета. Седннцк су присуствовали чалнови Цситралног радничког савета, радничких савета OOYP-a, друштвено- -ПОЛ1ГП1ЧКО н стручно руководство а као гости ПЕТКО ЛЕКОВИП, секретар OK СК, РЛНКО НИКОЛИБ, председннк ОСВ н ДРАГИША БОКИБ, први председннк Радничког савста наше радне организацијс. Реферат посвећен Дану са.моуправл>ача поднео је председник Ралннчког савета друг Мплан Панић. Говорећи о развоју самоуправљања у радној организацијн друг Панпћ је рекао: преко 2.450 радника ове фабрике, што је вишс од две трећине од данашњег броја радника. Истина, у ово.м броју нскп чланови колектива бираии су впше пута, алн. све једно, број — Изградњу са.моуправљања * радника оиухваћен органнма отпочели смо у условнма нера * звнјене материјалне базе, релативно малобројне раднпчке класе, са претежни.м процснтом сеоског етановништва, која се у току развоја самоуправ.^ања веома брзо мењала и трансформнсала. Отуда је самоуправл>ањс од самог почетка морало да се сукобљава и да решава разне сложенс унутрашњс противуречности п матсријалне и друге тешкоће. — Наша фабрика је међу првима у зе.мли! имала пробни Радннчкп савет, којп је формпса.моунрав.\>ан>а и.мпозантан је. — Други Конгрес самоупраB.vaiba Југославије указао је на сушпшске пробле.ме и основне задатке за дал>н развој управл>ан>а. На п>е.му је љено пуно јединство п чност радничке класе п непоколебл>пвост да се самоиспоодлуљена проМилан ПаниН Месец мај је у металСКИ.М радноницама означен као месец ггреправке алата — домаћег и увозног. Због честих преправки алата у ово.м одељењу нзрађене су само две новс гарннтуре алата. Поред тога пзраду нових гарнитура алата п померање планираних роко ва нзазвао је и застој испоруке одливака од фнрмс „Фералит" — Жалец. Y аутоматоком погону подзе.мне воде угрожавају нормалну производњу. На пећи СГ—1 подземна вода продире у ДИ.МНИ канал, и поред тога што се редовно црпе, радници нису V могућностн да одржс нормалан контииуитет у произ водњи. Радова на решавању вен * шлације у аутоматском погону су у пупо.м јеку. Рсзултат прве стапс радова јс видан, јер су условн рада збиг впсоке темпсрагурс нешто побољшани. Ових лана трсба ла буду отворсне жалузине. али правн ефекат овог система за вен тилацију моћи ће да сс осс ти тек дизање.м крова над хдадн»ача.ма који још ннјс ни започет. блеми у друштву могу успсшно решавати једино даљпм и до- (.леднијим развоје.м са.моуправл>ања. 30 година привређивања у слободм, и две н по деценије радничког са.моуправл>ања је релатлвно кратак перпод у ис« торнји једног народа да би сс резултатс v развојг самоуправно друштво, алн и за тако кратак вре.менски период постнгнути резултатн су огро.мни. Но, и поред свих колебања, гсшкоНа н отпора, самоуправљаље ј. нзрасло у масован, истинскн де.мократскн систем радннчког и друштвеног управл>ан>а и афирмише се као naive псшнија п најбржа школа друштвене свести и одговорности. Самоуправл»ањс је дубоко продрло v свест радничке класе и радннх л»уди у целинп и посгало јс њихова неотуђива тековина. — Свп успеси којп су постнгнути ангажовањем органа самоуправљања и осталнх субјективних снага у нашем колективу за протеклнх 25 година, обавезује нас да наш рад у наредном периоду буде још интензнвнијн и конкрегнп|и. — На крају н признање које ------------- ------радној Ор. је додељено нашој ганизацији поводо.м шњице ралничког вл>ања за изузегно резултате у развој 25-то годисамоупрапостигнуте . . . . , самоуправннх односа, обавезује нас да бржс и успешније ндемо путе.м којпм смо кренулн. Реч друга Миодрага Милошевића Свечана седнтша је, поред свечаног, 1шала и радни карактер, па је и генерални директор Миодраг Милошевнћ говорио о економском положају радне органвзацијс у првих пет месеци ове године и проблемима плас.мана. Том прнлнк< t је рекао: — Кад говоримо о економском положају радне организаипје, мора.мо увек да тај екоНО.МСКН положај упоређујемо са некпм претходним перподом. Тако и ово.м приликом чунамо да ће фондовска средства бити око 20 мнлнона. Овакав резултат за првих пс- месеци остварен је на два иачина: с једне стране, 1смалн смо већу производњу, а са друге, у овој години немамо пораст трошкова, као у 1974. јер се у овој годпнн осетило извесно смирење иена. Међутнм, овај резултат ,је пропстекао нз претходннх iniBecTirpaiba у радној организацијп. Y периолу направићемо упоређењс прошлом, 1974. 'годином. са За пет месеци ове године nopan јануара 1950. још пре до- стиг.ш с.мо укупан приход од ношења Закона о са.моупра- 235 мнлиона динара, а у исвљању, а послс допошеља За- том перподу прошле године он кона изабран је и први редо- је нзноспо 165 .милпона. Он ie внн савет свптвм- ове године повећан за 45 пробра 1950. Тада настаје нови цента. Међуттш, укупан прихол период у развоју фабрнкс. Рад- није увек мерпло сиаге раднс ничко са.моуправља1be квалптс- органпзапијс, већ је то оно тпо мен>а живот и рад фабри- 11ГГО произилазн из укупног ке. ПојављуЈс сс снага која прнхода. Пос.матрајућн трошко својн.м деловаже.м развија бор- ве> можемо рећи да су онн бнбу мншљеља у радпо.м колек- Л11 нешто нпжн пего прошле тпву. дајс зпача.]ан доирпнос у голнне, тако да је и остварепн извртавању пропзволннх пла- доходак и дсо за расподелу дапова, повећашу продуктнвно- лско већп. Мсђутим, у делу достп рада, с.мањељу трошкова хотка је иптересантпо истаћп 11ТЛ. ставку која сс назпва и законКао што самоуправнм одно- ском обавезо.м, са једне страси у нашој социјалнстичкој за- .не, алп са другс странс, то јс јсдннцк уопштс, пису јсдном —----------------------------- заувск дати, исто тако, овн односн п у нашој радној органкзацнји од увооења Првог радничког савста, па до ланас ложивели су пуну афирмаиију. Исткна, у том перподу, за овпх 25 голппа, било је и ушона 11 иа\ова у ра\у. алп очнглсдан напрелак јс стално растао. — Кро.т оргапе самоупра« R.vaiha н р;мпе комнснје у псриоду од 25 годнна прошло је дсо који сс излваја као лопринос по проппсима Републике п покрајпна. Ови допрпиосн су повећанп у овој годпнп од 3.450 хиљада на 8.900 xii.va.va плн 260 олсто, плн 5.350 хнл>ала више, а што је супротно прокламо * нованој полптшш о растерећеibv привреде. Из оваквог финанспјског пословања за пст месецм, на пме личних доходака издвојсно је 2.350 динара по раднику, a раи у Фабрички и Градски ко мшгет омладине. а у впше паврата биран је за председника и сскретара омладкнске организације. Друт Севић ]*е влшепута био биран за секретара Фабричког комитста СК и члана Отшгпшског комитета СК. Посебну актпвност пспол>по је у раду оргапа управљања где је такоће бираи за председ1шка Управног одбора и председника Радничког савста, a као добар радннк биран је н за одборжгка Скупштине omuтине Параћин. Дргг Севпћ јс вслнкп лоприпос дао на афирмашгји Синди * ката, како на нивоу радне организације, тако и на нивоу Општине, среза и Републике. Још 1953. биран је за члана Општинског синдикалног већа, a у радној организацкји скоро непрекидно јс бнран у Фабричкн одбор сшЈдиката, где је н више пута био прелседпих ФОСа. Y два мандатиа периода био је члан Среског синлнкалног већа и члаи Републичког одбора синднката радника пндустрнје и рударства Србије. За свој успешан и плодоносан рад внше пута је похваљиван и награђнван, а свакако највеће признаље овом врсном радннку, је Плакета са златном значком синднката ко* ју је сада добио. од доношења Генералног плана реконструкцијс 1968. до 1974. где је инвестирано око 17 милијардп старпх динара, створили с.мо такву производњу да даиас, када се посматрају пронзводии капацитстн. немамо ни Владимир Ссвпп једаи капацитет који је бпо у погону 1968. годпне. Са једно.м ^47 такво.м матернјалном базом морали с.мо и да очекујемо hobo Winje резултате. Ho, то не значи да су оваквим радом искорншћене свс могућностн. Y радној организацији постоји још доста унутрашн.их резервп п могућности за продуктнвнпјн рад. Оигурно је да ће се и то постићи првенствено порастом свести и актпвно.м улогом свих социјалистнчких снага у колектнву. Око тнх пробле.ма доста јс говорено п направљенп су програмн штедње, с тим што смо ове годнне направили један још квалитетнији од прошлогодишњег. Предност овог програма је у томе што cv прецпзније лапг задаци појединиима и групама к одсљењп.ма. Резултати се прате па he оргаinnia управл>ања и зборовима радника бптп очигледнији. Проолеми пласмана Питањс са којом у овој голини и.мамо више пробле.ма Hero у прош-чој је пнтање пласмана. Када говоримо о плас.ману тај проблем морамо да иоделнмо на два дела — пласман амбалажног стакла и пла с.ман трговачког стакла. Амбалажно стакло ннје за овпх пет месеии нмало проблема са пласманом па су чак и залихе смањене. јер је реализаипја већа за 3 одсто од про- (Наставак на 10. странн) О овом прпзнању друг Ссвић каже: о Плакета са златном зпачком синдиката за мснсје јсдко велико признањс н подстрек за дал>и рад. V садашњнм условпма Синдмкат и.ма велпку улогу и при.мајућп ову награду мн с.мо далп обећање да ће.мо пружити пуну актнвност у раду на cnpoBobeibv са.моуправшгх односа у друштву. За мене је врло пнтсрссантно радитн у Синдикату, јер ту увек постоЈе широкс могућностп за деловањс, а онс зависс од кадрова у Синдикату. Уколнко су онп ангажовани успех сигурно неће изостати. II Устави, како Савезпи тако н Рспублнчкп, далн су Снндпкату велнка права н задатке на спроBObciby самоуправних друштве них односа. Због тога бнх ia апеловао на нова синлпкална руковолства да усмерс своју активност на јачању спндикал не органпзаццје. Јер, ако лобро раде органп vnpas.vaiba. делегати н делегашпе, то је успех чптаве радпе оргаппзације. РАДНИЧКА КОВТРОАА СВЕ АКТИВНИЈА На четвртој седницн Одбора самоуправне радпичке контроле радне оргапнзације која је одржана 10. јуна 1975. године у сали Раднмчког савета вршеиа је анализа рада Одбора самоуправне радннчкс контроле основнпх органпзација за последњпх шсст .месеци. Порсд чланова Одбора самоуправне рад!шчке контроле седницн су прнсуствовалн BYPIIR ДРАГОМИР, члан Савета Рспублкке, ГУЊЕВИН НЕДО, секретар ФК СК. МАРКОВИН МИЛАН, председннк ФОС-а, секретари ООСК, предссднмцн Извршннх одбора ОО Синднката н директори OOYP. Светолшровић Стеван, прсдседник Одбора самоуправне радничке контроле радне организацнје поднео је извештај о резултатп.ма рада Одбора самоуправнс радЈшчке конЈроле у пос.Аедн>11Х uiecT мссецн, тј. од III седнице Скупштнне сипдиката СФС, одржапе 11 новемб ра 1974. годппе на којој је вршена аналнза рада Одбора самоуправне ралничке контроле. Y нзвештају се наглашава да је после поменуте ссднице по« већака активност у раду појединнх Одбзра самоуправне рад нпчке контроле и то, како на 1<ницијативу чланова Одбора, тако „ осталих раднпка колектпва. Заштнта са.моупрвних ира ва радника' и очување здраBiix са.моуправннх олноса v ко* лективу, делујућн прсвенпшно како до пробле.ма нс бп долаЗјгло н дал>с, ооновнн јс ци.% рада Олбора самоуправне радничке контролс. И v овом перподу, у свим основним органнзацијама Одбори самоуправне радничкс кпонгроле су успеишо capabnвали са друштвено полптнчкп.м оргамизатшјама и самоуправннм органнма супроставља.г;- ћи се неодговорном понашању појединаца према људима и средствима, пре.ма неалекватној прп.мепн закона, самоуправног споразу.ма и лонстих од лука од странс самоуправнпх органа. Y нзвешгају сс наводс .мworn прп.мери v којима су Олбори са.моуправнс радничке контроле правоврс.мспо лсловалн на сузбпјању нсгативнп.х појава. Истпчс сс, да су у свако.м случају прплико.м утврћпвања п отклаљања разнпх негатпвннх појава Одбори самоуправне ралнпчкс коптроле раднли уз BCAI1KV по.моћ струч ннх службн у колсктпву, a uaрочито је сарадња iicno.vewa са Службом унутраши>е контролс. На крају пзвсштаја истпче сс. ла ie за очување самоуправних олноса у колективу потребпа полршка Сваког члапа колектпва, органа самоуправл>ања п лруштвено-по.игшч кнх организаппја, а у првом реду од чланова Савеза комуниста. Б. Рибаровски
CTPAHA 10 M ДАН* ФАБРИКА И МИ (Наствмк са 9. стр.пе) Више пажње уреЂењу фабвмг нруга Наша радна органнзацпја душ ннз годнна радн н послу* је а мпого јс paAiuix лудц про шло кроз iwy. Суочава.ш cv сс они са разнпм тсгоба.ма п нсдаћама, завпсно од времена к vcvona v којнма cv оалнди. Многих ол нскадашљпх радннка којн cv vnpauo ударили темсдс овс фабрпкс данас вшие и нсма, да вндс у какав ic рални колсктив прерасла icArta мала радпоннца за производibv шупл>сг стакла. Данас са HVHHM правом можс.мо рећн ла ie наш радпи кодскпга, са прско 3.000 радника п хндадама топа шгпљсг стакла :сдап од гиганата у нашој зем.^и. Мпого сс напрсдовадо v послсдн>с врсмс v проширењу, у шградљп нових капашггстз. уградњн новнх машина, пронзволши новпх п дспнх асортнмана ц тд Међутнм, запоставнлн смо једпу врло важну ствар, и љс се сетпмо само на зборовп.ма радних лдгди нли на састанинма друштпеио полнтпч * кнх оргакнзаипја. To ic уираво она површнна иа кокој сс :iaлазп iiauia радна органнзшшја са свпм својпм оијектима и ралннм a»vaiimq, a Kojv мн пазивамо icpvr фабрнке. Нажа * лосг, мора.мо копстатоватн ла баш тај круг баца тамну сснку на свс лспс ствари које смо лосал остварилн. Чнм вск vbc на Kainiiv и бацн глсд на лсвг страну кргга лс се палстс xiebv којнма .Miroic pacrvpwic н око iwix днкс чоповпсу пеколичине 1спша. Илгћп дал»с, према мсталским радио * нпнама на сваком коразд можс сс нанћн н па поломл^сао сгакло. којс су немарни ралви цн делимично покупнлн лопатама. алн још увек оставплп толпко да може ла оштстп Chao којс возпао пли ногу неког радпнка. Последњнх дана покушава у Погону I да се обелсжс мсста где ће се оставл>атн произволи а глс крш, али сс всћ првнх дана могло усгановити да сс мало ко тнх протшса ггридржава. Део круга измсђу Honor погопа н Лпбораторијс join vdck јс претрпам отпаднпм магорпјалом којн ic остао гтосле нзвслених радова на npcypcbeibv крова. Рска која протнчс порсд самог круга могда бн ла представл>а 3ctcnv аозг v chbiiav фабрнчких зграда ла па нлним обалама ппјс разбацан спакојаки отпаднп .матсријал, Y том отпадно.м .матерпјалг највшис сс .можс наћи старог гвожђа којс јс избачсно пз упот.ребе a којс бп могло ла сс употреби v другс сврхс кад би сс извукло п иша\о нз тог отпада. За свс ово треба што хјггmiic iiahic pcuicibc јер оно нс нзнскује Hu веунка средства ИЗ МАКАРСКЕ се ни просгор већ само труд иас л>удп, на првом месту људи «ојн ipyiKOBOAe овом нашом радно.м оргашкзацнјом. М. Радоввнопић изводље. Кол трговачког стахла произподња је већа за .чскнх 6 одсто од рсализације, тако да су залихс повећане. Овде забрињапа чпн>енш|а да пораст трошкова смаљује куповну моИ становгпшггла, п са тим н потрсбу куновинс робс пшрокс потрошке. Очекујемо да he сс у јссен ситуација поправитн, а да би сс то учшшло мора сс нћи у два правца: орпјсптапи * ,|а на пзвоз, гдс сс пласпоа рсба и пс оптсрећујс домаћс гржиштс н остварују сс постапкс економскс рсзолуццје за 1975. голипу, а поссбно нових мсра ко|с ,јс донсло Извршпо всће, гдс сс уво.з повезујс за пзвоз. Како паша индустрпја onpcxiv пскл.учпво увози, то нам.јс извоз пеопходан. Порсд свсга овога, за лобар пласман нашпх производа морамо л.. пропзволпмо робу таквог квалптста који тражи тржнштс, да будемо у пропзвоAimi флсксибплнијн и да испуљавамо роковс. На крају да споменемо да скономска резолупија за 1975. годнну захтевв смиривањс ннфлације, тражн једно другачпје понашање на тржишту гдс се тражи више рада, бол>а пропзводња, јер Не само таквпм качином привредни токови Mohn да буду заштићени, на одрођсп начпн. н од спољнс ивфла * пијс, а у исто време створићс сс могућност за једну пролуктивнију пронзводњу која he у пстом врсмену бпти и јефтинија .Из спега тога може да се зак.\»учи да пошто се на нпвоу целс 30M.bc прслузимају мсрс, мора.мо п мп да сс уклапамо н да за нсте резултатс у будућс морамо да уложимо исћи рал, завршио јс Миодраг Милоше * Што више дуплих капи На појсдпним ма аутоматскс капацптетипроизводње, Усдвви јипш мда □ Закл>учак анкстс коЈа Јс спропсдспа у Макарској са чланови.ма колектива којн летују у првој сменн ПИТАЊА ЗА AHKETY ЛАЗАРЕВИП РЛДИВОЈЕ 1. Кажите нам ваше утнске са одмора? прве зплар Ш OOVP Всома добро орпншзовано. 2. Шта бнсте поручнлн следећим сменама? МИКИН ТОМИСЛАВ, рач V вана I ООУР Пре свсга mofv рсћи набида ми ce овако организовањс олмора всома допада. Становп су одличнн, а власшпгн пријатни н гостољубпвп. Када би и песак на плажп био нешто ситннјн, стварно бих сс ocehao као v всома добоа п немам рсчи да некој бајци. Храна ic такође кажсм колико ужива.м и лепота.ма брдовите Далмацнје Сле * дсћн.м сменама поручно бих само да строго пазс да не изла« жу тело сунцу дуже од 1 сата. бар првпх 2 — 3 дача. ТРИЧКОВИН МИРЈАНЛ - службсник центр I — I OOVP Углавном. добро. мада нма извесннх пелостатака. Кад ово кажсм мпслим на удал>С11ост појсдиних станова од кччнњс н пдажс. Што се тичс самог нзгдеда соба mofv да упупш само похвалс. Да бсзбрижно nobv јер јс свс доиро органнзовано, тако ла са/ усдови за прави одмор Прпмл»ен11 смо одлнчно од свих мештана. Храна н собе V којнма станујемо cv изванреднс. Рекао бнх и то да ie ово прави одмор за радшпсе н да би требало сви да га искористс као и то да синдшсат н убудуће наставн овакав вид од.мсра. Apvroi смснп бих саветонао да сс првих дана не излажу много сунцу iep се може лссити да, као поједнни од нас, завоше са плкковима. НЛЈДАНОВИН ПРВОСЛЛВА. радшша КК П OOYP _ Макарска ic всома лспа, са vpcbeno.M н.уджом и хладовиодлпчип. APC1IR МИЛОМИР, стаклодгвач — I OOYP ВКВ Штоваљс avroGvcoM je Гнло booma vaoCiio ii пријатно. Ссба којг сам лобио ic чиста, уредпа п са купатилом, а вдаонн * uif cv дивни л»удн. Храна v ном од борова попед нл. Собс у којима станујсмо cv такођс лспс а газдс приј^тни и гостоArVOlIBM л>гди. Храна v мензи ie обилна и разноврсна, тако да стварно нсмам ннкаквих прнмедбп. Следећим групама не бпх имала .много ла поргчнм, ссм да сс нс сунчају интснзнвно прва лва лапа, како нс би изгорслп, као ia. ВОКИН ТОМИСЛАВ. стаклар па лончанпм псћнма J 00\ Р Уз САичано н лспо bdcmc у join дспшсм месту. стварно сс добро одмарамо. Целог дана сам на плажи гдс сс обнлато супчам н купам. Храна v ресторану п собс гдс спавамо cv одлнчнс п нс знам да ли Гжх могао ла ставн.м нску замерку. Љулима v слслеИој смеии мспзи ic пзвалрелва п нма јс v изобиљу. Следсћим сменама бнх препоручпо ла крену нз Параћина 2 до 3 сада каснијс, јор сс са поласком v 14 часова стпже всома рано. већ v 4 часа па нам сс деца псколмко сати малтретирају бсз потрсбе. ЈАКОВЉЕВИН ДОБРНЛА, ра дница на „Гпон” машини Mope је всома мирно и лепо, а вода прнјатна за Kvnaibc. Амбијент vnonivibviv борови дуж неле плажс, тако да онај ко нмало поипазп, нс може да изгорн v првнх неколнко дана. С.мештај н псхрана су нам стварно изванрелпп, а нарочито сам задово.ша млском, i:oie добнјамо за лецу. Што сс тиче поруке следећим смснама. рскла бнх само да слободно крену алн можла пешто касније него што с.мо мн. бпх поручио ла се добро прнпреме н одморе за пут, јео ie лоста далеко и .з/modho путован>с, нарочнто кроз пданимску Боспс. Ш1-ВАЈЛНЈА ГОРДАНА, декоратер I OOYP Добра органпзација, гостол>убивоет домаћнна кол којих смо одссли ii лспота места са днвном пдгв:ом п чистпм ваздухом v хлаловинп борова поред ље, скупа са обнлном п укусно HPHlipCM.bCIIOM храном v ресгоранс. чпнс да ie мој првп утисак о Макапској всо ма леп ii прнјатап. Уз све то имамо н лепо времс тако ла с\? условн за одмор уттраво пде ални. Оппма ко.јп долазе после нас овамо, поручнла бпх само ла пз Параћнна крену бар 2 сата касннје од iiac, како бп нзбегаи врућипу п касннје стигли овамо. ПАЖЉИВО СА ПАЛЕТАМА Beh c.\to се навикли да нролазећи пистом гледамо растурсне палете, растурену и поломлену робу око палета. Штета је, али не толика, ако радник у току процеса производњс проузрокује појаву шкарта, док /е ноло.ч изазван несавеснотћу радника који удари или преврне палету неопростив. Да лн се такав радник учшта колико је за ту робу, која је ту пред самим циљем, уложено срсдстава, кроз колико /<? руку она прошла и колико је за њу зноја чроливено. Да ли би тај радник тако и у својој кући урадио и колико је њему место у овој нашој „великој кући”, v наше.м колективг. Разуме се, може се некоме догодити да нехотице обори палету, а.ш да лн је свих стотину палета тако оборено. Како статц на пут тим „нехотнчнимн елучајевилм п и.збећи мнлионске губитке? Можда бољом организацијом рада у МГР или строжијим казналт за чрекриишцс. Требало би одреднти љ\дс који he одвајати добре комаде а ие све баиати у крт. У сваком случају строжије казнс морају да чојачају дисциплину уместо савести која чам исдостлјс. В. Антић УЧЕЊЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ПЈрви коран успешан Група од десет радннка наше фабрике на челу са генералним днректором дипл. ннж. Миодрагом МнлошевиНем са изванред ннм успехом је положида почетни курс лсмачког језнка, на Коларчсвом пародном vhiiверзптсту v Бсограду. Ралннчки 1|И1верзитет из Параћина је на имс купно почетни тсчај немачког јсзпка са магнстофон * скнм тракама и органпзовао за нашс радникс посету овом мфсу. Прсдавач је била ЛЈплсна Митровић, прсволилап СФС. Свп полазнпци курса су лобилп проппсна увсрсња о завршс * ном испнту са увсдоном оцсном, а која имају nvin» важност v разлнчнтпм прпврсднпм гранама и установама. Захваљујућн рсловном поссћивању п марљивом залагању свих учсснпка показан јс запажон успсх приликом нспптпвап>а комплетног н програмом предвнБеног гралива. Профссори — псппгнвачп су срдачно честнталн свим учсснипима курса и пожслсди нм дал»н успсх у caBAabiisaihv парсдппч течајева, за којс су се can учеС1ПШП всћ одлучилн. данас сс постпжс рслативно вслика ироизиодља са зпатно малим процснтом шкарта. По ссоио је врсдно кстаћи пронзводљу дунлс каии ппво „Европа" на Р—7—7 машипи, Koja постпже врло вслнку производњу за нашс условс, а са процентом шкарта који сс крећс до 5°/о. Да се подсетимо Аа су у тоkv џрошле годиПс, производни резултати на овој машннн билн врло лоији, због чега се постављало шггање да ли ова машина треба и дал>е да ради са дуплом каггн, Практично је доказано да са бол>им алатом и одржавањем, а посебно већим залагањем реглера и одржаваоца, рсзултати нису нзосталм. пронзводња и на осталим А1ашинал1а, како са дуплом тако и са једном капи, је задовољавајућа, осим ИС—8 ма1ш<нс за производњу тегли са avjlaom капи. Ha oBoi машини cv постнзанн периодично задовољавајући резултати, међутим, нпје сс успело да се одржи константна производња. За овакву пронзводњу постојс објектнвнн и субјектнвnit проблемп, п пије лако све iwix рсшити. Пракса је показала ла се само упорннм радом могу савладатц сви пробле.ми погону се надају да he се у нарсдном перноду п на овој машинп постићи заловодавајућп резултатц и са увећаном пропзводдом надокнаднти досадашњп губици. Данас су у свету све развијене индустрије стакла прешле на пропзводљу са дуплим капима, што једнно омогућује да пронзводља буде впсоко-аку мулативна, те у том смнслу и наша настојања мора да буav усмерсна на усвајању пропзводнс технологнје ца машннама са дупмш капнма. Мидена МптрошГа Д. Мплосављевнћ АФИРМАЦИЈА МЛАДИХ РАДНИКА Акција ,Д1ладп радшгк-самоуправл>ач ** која сс спроводи у бргакизанијн РспуСличке конфсрснтГ|с ССОС v сарадњи са Pcin-бличкнм рсћсм Савсза спндиката Србнје н РапубАпчко&С приврсдном КО.МОРО.Ц, спроведспа ic п у nauioi радној организацијн, која бројп 790 омладинапа, од којих су 145 члаиови СК. Циљ акције бно ic да афпрмнше млалс раднике у раду, ла стпмулпше учске и напредовање v струци. да покоенс и убрза рсшаваљс проблема друштвено-скономоког положаја младнх радннка, paaBii.iaivНи њпхово ангажовање v ССО и другнм др^иггвено-полатичким органнзацијама, органнма к другим облицнма самоуправл>ап>а. Избор најболлгх радних извршен ie no бодовннм листама које су садржале следеће елементе: резултате рада, радиу дпсгхипАТПгу, однос поема раду и средствима рада, друпггвено- -ПОЛ1ГП1ЧКО ангажовање, уредио одржавање радног места и срсдстава за рад. За време вођен>а ове а-кције постигнути cv бол»и резултати у односу иа претходна три месеца ове годинс у област производње и уиггеде у мате- •ријалу како v ООУР за ггроиз водњу трговрЈКог стакла, тако и у OOYP за пронзволњу амбалажног стакда. Код пропзводње трговачког стакла за последња трн месеца ове године смањсн ie шкг©т као и у гвронзводњи амбалажног стакда, чему је допрпнело и всће залагање младих оадкнка на радним меспша. Такође ie и с.мањен 6poi застоја v пронзводњи у односу на претходна три месеца. Као примср, навешћемо да cv v производњн трговачког стакла смањенн sacroin за 36“7о v олносу на првнх шест месецп прошле године. Y поготг за пронзводњу амба.кажпог стакла уведена су најсавременпјс аутоматскс машине на којнма радс младп, постпжуАи најбол»е резклтатс. У току спровођег&а акнпге „Мдадп раднпк-самогпраи.^ач" примећсно је да ic Gpoi закацпвсња на посао, неоправдшшх изостаиака са посла, прнватних излазака и боловаша знатио смањсн v односу на прстходна три мссеца бар што се тнчс омладине. Поред npalieita задагаља на радном месту прплчком oncibiiвања водиАо се рачуна :« о апггфкованостп мдадпх V органима ca.MoynpaB.baiba. Прп „Српској фабрици стакла” радпла ic п Шкода самоуттрављача коју јс успешно завршндо 37 младнх радника. На часовнма обрађнване су тсмс везане за са.мо\Јтрав.«ш.с. лелсгатски снстем. међусобне олпосс v удружсном оаду, разрађиванп cv ново-донети УстаШ1, п слсмептн друштвепо-економског развитха нашс земље. Број радппх акнпја којн су млади Српскс фабрпке стакла спровели у послсдње време нијс вс.мис, алп јс значајан за радну организашпу *. iep се ралпло на расчишћававд/ саобра * Иајннца п тгрспакиваљу палета. ПОЈАВА KOJA НАС ЗАБРИЊАВЛ Аакохол умањује р^дну сиособмост Нз прсгледа којим располаже Служба ааштнте иа ралу лобнјспог од Злравствсног завола пз ћупрцје, према пскнм >:ajrpt *6.wiM происшма, Gpoj хроничнпх алкохолпчара у пашој земли Kpehc сс око 400 хпљада. a само у СоипјххнстнчкоЈ репуб.ишн Србијн око 40.000. Y перполу само о, 1955. до 1965. годпнс у Србпјн је лсчепо 12.000 овнх болеснпка, шго у процеипша нзно. сн 8.59. Опо је м друштвсну зајсдлииу велнки проблем, jep дуга упогрсба алкохола изазнва код оппх људн ouiieheiba. како физкчка, тако и пснхнчка. Радна способиост овпх лудп вре.меиом опада, а понашаи.с свакпм даном постајс све iienojjiotn.tiiBiije за околпнг. Yoiuutc је позиага ствар да је велпки проблем олсустногзил са послв само зЗог узрокз алкохола у acv.vii ce inn;, би на стотиис хп.иала радпих лаиа. Прнмера ради наводимо полатак из 1965. годпне. Број пооре„а пгијаиЛ41ШХ v 1965. галинм |с 284.611 слрмјспа. Б,-ој магуб. .Mina радних лзпа 4.205 хиаллв. Број пзгуб. *ешп радпих дана по једиом осигураннку је 1.09. Бро| попрг..а иа хнмдг осшураника Је 74. Укупаи пбшак -зд прц. нрелу збпг попрела па раду кзиосп 90 мплпона старпх динара. Опп ползпп ме садрже накпаду \местп .\irnior ..охотка icoii! naaajv иа терет оспопие oprainixiiuije удpyxtenor рала до 30 лано. Здраиствгиа служба је овом проб^ему npituna хеома свакно. Лекарп cneuifia.Mirni. пспхолтн, гпшНзмш рампипг ч1п<е огромпе напоре да се овом, за др^ипио горућем проблсму, crane на пјт. Међупш, на ппом пптању мори\е би ла се апгажују п ппуже |ђиг ппмпђ н дг.уштвсио плдптпчке оргзнпзацнјс и органи упрап- .wiiMi, ппссбно Сннлнкаг. Мп гс у иашо| ралнп| лргаitiiaaniijii еукоО.шшпмо аеђ д\то голпча са опим про * блемом. Из aiia.Mije систсматскји прсглсда из наше радпе оргзниЈзиијс да сс впдст:1 да јсдан добар број pj-ччка болује због употрсбс веће колпчине алкохола. Поред гога, није релзк случзј дд појелшп! рз.мтип долазе у папитом стању у здрзвствсну стзницу н кзо таквп правв нсрел. налхчају здравсгвсно особљс, прсте ф11.ц|чкнм обрачуном. Ннје редак случај па такве мора да yiuaiujy органи бсзбсдностп илн пак стрзжарп пз npCAvacha. Овзквп испалп омсгају ирапилзп рад и пруxaibe здрааствсие помо1ш оппм радппш1ма коЈнма је io пеопхолно. Hauo.jiMO случдјем рплпкка И. Д. кстопарис групо који јс у предузеће лотао у тоталпо папитом стаљу, пао у хругу предузсћа тзко ла јс колима препсжен у злравстпсну craiiiiiiv, а олатле кућп. Ллко.ход|пам као бохсст прсставд>а проблсм комс бн требало зпптпо пшпс npiihn npeaeirniBiio, a п npn. мешшатп законскс мсрс п rrpomice, хао и обапезно Liipobobeibe одредабз it» ног.матнп>п1Х аката ралпе оргашоапнје. Ра<.нкку шлазм у кафану по завршеном раду nriKft ro пе можс лп мвранн, алп иссхпатл.ппо ic OMon-hnnt pa.utiiuiiMB ла за врсме рада. бсз нкакпнх cMCTiMi, у кпоску у блгсппт радне пргани мцпјс. кх-пу1у у iieorpaiiii4ei<iiM колпчнпама алкохолиа mihn. Потрсбио ie далско ппше нсп> до садЗ П1|фпрм1!сдтн рзшн * ке о iincniocTii ллкохола ул М1гажоаа>м рс..опипх срслетааа ппфорМ1<са1м. као шго јс лпст ..14 лана' *. Пр1чки ЛПСТОШ1, органпмплтп прелапзпл пп псмаинм органнмнпјама глружеипг рала. Порсл овпга потребпо je joni itnipe nporpawipaiM п акrummer на xiic.u:n- •пгпч nxttnlaua. Мож\а би требало paaMiiruini n ora.iрзму једног owwiu npn Mcahiiiuickov ncirrpy y kovc /.a re r.ch nocrojchii бол(ч-|||1Ц11-алкохолнчаги MoЖ.Л н лиспзплер. B Д. Бурнћ Оввх дана cc управо прпboaii Kpaiv акцнја такмичсња радника v ма.\ом фудбалу која се одвијала нспрекидно два месеца на спортскнм тсрепима паше фабрике. Поред иавлзеља мдаднх фудбалом« заступљене cv и APvre спортске днсциплине. као urro cv: руко.мет, кошарка crpe.saштво. шах, одбојка нтл. Врсдно ie помештп ла се свакр године јула мессца одржава такмнчове стаклара пз иеде пашс зе.мл>е. Всћина чланова спортскс екипс чипс млалп СФС, којп сс са такмачс1ба обпчио враћају са бројним паградама н гтризнањпма. Акција „Мдади радннк-самоуправлкач'1 v itnuioi радној орган11Л11шј:1, ic no пашем MintiA>cn>v. v потHViiocTii успела. Врло о«".пл»- iro п савесно сс присттпнло row nocAv, па н резуАтати hhcv нзостадп. Kao urro ic nanpv\ навсдено, можс cc закддгчпгн ла cv ралнн залапп v nporeina rpn мссеца ao6p:i. ла cv \;лали ралннцн врло озГм^мз II савсспо схватнлп orv auuaiv ii максима mio сс заложилв ла <»па успс. 3. Вгсић Ynebyje Излапачки савст Уредник Добрнла MiLvcnih
И ААНЛ СТРАНЛ 15 Онн заслужују да нх запамтимо НАКОН ЗАВРШЕНОГ ПРВЕНСТВА Y ДРУГОЈ СРПСКОЈ ЛИГИ — ЈУГ Искуством и младфшћу д® татуле ■ Радом и Јединством освојено првенство ■ НаЈстариЈи најбољн □ Нграч ссзопс Грбовић □ V Једниственој српској лиги Велиха фудбалска парада од савезкнх до општппсклх Airra јо зввршсна. Док мируЈу мреже сводо се биламск из протехле сезоно и хуЈу се плпновн м наредпу. Сш< у Јединству могу *д буду задоBOA.HI! протсклпм првснством у Другој српсхоЈ л»п!.Југ. „Зслепи” су освоЈили тктулу првака и стохлп право учешћа у впшсм рангу такмкчеља. Сад прсостоје дв се за иаредиа такlurieiba екшга добро припреми, јер у спако.м случају коалнтетш! ни»о еккпа je внши него у Другој српасој лиги, а тиме је и обавсза всћа. Трепутпо, фудбалсрп се иалазо иа васлужсном одмору ло 20. Јула када Јо прпп свстанак и када почшву припгем® за иаредну сезоиу. Ло почетка првспстаа Јсдпнстпо he однграти 8 утакмица са тпмовпма нз око.мше. To би отпрплпке био кратах рвпорт из табора »зеленпх". Мећутпм. Пеливановнћ у акцнји no вавршетку сезонв разговзрали смо са трснером Цекнћем о протеклом првенстоу п атановкма за наредна тахипчен»а. I Другарство на завидном шпзоу Y разговору са тренером Цекићем хнсистиралп смо да сазнамо у чему Је тајна успеха Једннства, да ли је мождж у питаљу изузешо обларсма геиерацнЈа кди »ешто друго. — Y сваком случају ово је добра гекерациЈа. Имзо сам на располагпњу кобар костуР екипе, в такоће и вели. хи број резервних играчз, пгто иам је свакако помагало у сваком случају. Поред доброг фонда нграчп, карзктержстично је код нас ла је другарство и међу^удски односи на аааиАНОЈ »”• сихи што нам је у многоме помогло 1л дођемо до коначног иил *а. Поред наведсних чнњешша највсћн удео у ocoajaiby шамппопске тнт\’ле имао је и оргапизовапн рад, који се плаиски слроводио доласком тренера Цекићз, којн је поннкао у домаћоЈ средини и којк се показао као нзјбол>н познав&тац овгашњег менталптста. После врло честнх про.мсна трспера и играча хоЈп cv долазпли са страпе ^гшко Је било прихвптит11 се тако олговорпог посла. Међгтим, млалп струч« >азк нмзо Је лоиољно нсрапз и храб. ростп да noBepeihe укажс младпма хоји су поипклн на нзшкм тсрснпма, што се хаснпје показало опрапданпм. Главнп терст на најстариЈе Meby подЈедппкп заслужнмма тсш« хо Је изабратн на|заслужш|је. ТТо ре^ чмма тренера Цеккћа Вогосавдевпћ. Лрнзопић, Богдамсвић, Псткопнћ п Грбовић су пгрзчп Koin cy iialHChn тсрет излелн па свпјнм плгћпма. алп нп у хом случају то ис значн ,л су оста.1И п.малп мзн^- улела од imix. Kanincii Аризоппћ. хпји |с aanian у четарту децсннју и дакас maaiircv но игра. O»i Је , леаојха * ’ за свс. Пол. ЈеАпако лобро п«нр|павз гвоје сбаае« зе и у одбршгк м у nuri3/.y. По noтребм зиа ла булс послел1ви нграч v одбрзмб«,1 'Н A!iirii|i н iiaiiinypriiiiiit v капад **. П^гсбчо лобре napmlc пружио јг п-интком npnxcbiini 11рм *цс1на кзда ic aanipao сгнм грием н бо. laiifM hckvctdom. Овдкаа играч увск без велнких ас пнрацпја може да послужи као добар прнмер како се треба борити за споЈ тпм п кзгаратн до последнлг птома снаге. Богдаповпћ, такођо спдла у ,,наЈетариЈу" гарду Једппстпа. To Је нграч са огромним нскуством х одлпчном техннхом. Одлпчпо uaneBpiiwe у про. стору духовитим X допадљввкм тто тезима. Уме дл буде добар голгетер н одличан гол сапгрлч. Токо.м протехлог прпснстпп играо Je у констаптиој формн п пупо пута Је бно прммер срчпног бориа. Поред najcr.npiile фудбалсхе гарде Јелинстпо је пмало н троЈпцу нзпрсннх младцћа коЈи су билн и глвопи мпспмраторн пгре п успеха. Међу н.кма свакако ма|шппе прелп-ачн голгетер Јслинстпа. Грбоипћ. Робустап, ста. бплан н оллнчан шутср, xojit пзпанредннм уларцн.ма са nniine шеспаестерца, прелстапл.а правн страх п трепет за протнпничкс голмане. Двадесет четири кола иа врху — Ми смо у протеклом првсиству билЈ! 24 хола на челу табелс. Нгралк смо за прво .мссто. игго је за нас био велики психички напор. Мороли смо освојимо тнтулу прпака. To се на момспте отражапало и на пгру, а желели смо да нс пзпсвернмо публнку. Много дугуЈемо машим псрним павпјачп-ма који су нам по.могли својом мпогобројном посстом н бодре. 1км у прпим TpeiryuuMa. To су бнле рсчн тренера Цекпђа, које у соаком случају пчају оправлаita. Јср у протсклом првспстпу забслежсн Јс Једап мали павпјачкн фсномек. Публика се вратпла на стадпон н нз нсдел<е у пеле.^у са својим иавпјпчким запосоч болрила ..зелепс". Јер навијачка маса еолп добар фулбал и голове, о чсму сведочп полатак ла Је Јединстпо у просеку по два гола дало на евакој утакмпци. Током првенства за петама „зеле. mix” сталпо су бплп Новопазарин коЈи еу такође прете1гловзлн на побслппччп трон. a xaciiMle нм се прп\руж)ка Јатлппа. xoia па храју пије нмала до» 1О*но лаха да нпстзпи .Јурмаву”, за воГрбовић први стрелац лиге Иван Грбовић, roaierep ЈеMIIICTBA у пјхггсклом проенству постнгао је 27 голова и себн збстбслно титулу »niCo.vcr стрс \:ш Српскс Aiuc-iyr. За споЈ тпм током протскле re.ione одиграо је 33 утахмнпс. ц no опепама cnopiCKiix иапслтаЛа Грбовнћ Јс бпо пајПом! mlcAiinau Јелпнгтва. Пре *. о. him робусипч голгстером стојп м?п.т фулбатска булућност јср inein riio нма 22 голнне н ол- ‘лгжени воЈин р«к што Је сво- <ако Morx-hlincr B'line ла co у |iv»n.ncKiiM apcAii'i гомшама у lOlliyilOCIH ЛОК.1ЖВ КПО 1ОЛГГГСР. Y халф лшшЈи натазм се Петковић, аерооатпо пајсрчппнЈн нграч Једннства. За it-eni не посгојн кзгубмиа лоттта к бори се свим срием. Мхоги протпвнкчкн иавалнх кграчи упамтили су га као непрелазми бедем и дирнгеита одбране. Последњн чопек у одбрахн Једмнства Јо голмак Богосав.мпић, хоји Јв у протекло! сезонк примно најмаље голова у cbilm лигама, сем рснгблнчке Црногорске. Ип<ао Је све 34 утакми. не и npiiMiio 22 гола пгго Је за сваку похвалу. Прошле голпне био ie па АИСП1 ikiIGovkx сиортиста Поморавлл. Било би неопрапдано а ненскрсно ме честнтатн и осталнм играчнма, кп|н су такоВе заслужни за оспојену тптл - лу, a то су Поннћ, Apainxonuh. Паунопић, FopbcBnh, Мплаповнћ. Пелппа * нопић, BcvKOnntl, Васић, Живхопић, Милнћсвнћ. Сретсновић . . . tehima. Овака сшуацпја лавала је драж трвенстпу а па моменте сс светила ,.зслеиима”, којн су прсд крај пролећног дела запзлн у крнзу, дл бп се Је ослоболили пред сам крај првснства и завршилн га у шампионском стмлу. Часно се борппг у наредној CC3OII1I За такмнчсње у Je/.iiiicrBcno.| српској лпги псмамо пекпх поссбппх асппра. itiija. Жсл>а пам Јс да достојно брзнпмо бојс Параћпна н да се одржнмо V Л11П1. Глсдаћсмо да за наредну ссзону освежимо тнм, јср ће всроватно доћн до неккх промсна у прелазном псрпо * лу (прнм. аутора), иопи.м шупчнма н то нсћсмо iihn >.алско nch ћсмо кх зражптп у испосрсдној околпнн. Говорсћм о прслазиом року, треиср UcKiih. нстакао је да у нашем фудбалу још упск постоје разноразпи мепаиери којн ие прсзају нп ол чега. тако ла се Јсдппсгво нсдапно нашло у всома нсзголном положају. Мснаиери no. једмних кл! бова салеталн су Петковпћа п Грбовпћа покушавајући ла нх на разпоразпе пачнне довелу у споје хлубове. Нашли смо ce у cirryaiinhf да морамо да крпјемо паше шраче ол мснаџера насрт *11ваиа. На крају да кажемо ла јс Јслннство освојпло прво место са 52 бола пз 34 т-такмпие. да је 65 головз постпгхо п 22 примило. Овн полани иам обс« hanajv ла ћемо п нарс.-.не голние лобро злгрсјатп лланове п ла нас Јслипстао mi у JcAiniCTBciioj српској Aimi неће ишсвсрпти. М. Илић РЕЗУЛТАТИ ФУДБЛЛСКИХ УТАКМИЦА ЗА ОПШТИНСКИ КУП Осмииа фипала играна 23. 06. 1975. ТекиЈа: Ра^нпчкк — Моравац (Г. Вплово) 2:5 Ратсшша: Млздост — Младост (Г. MvTiiiiua) 9:2 AaiuiAonaii: Ралнхчки — Слога (Д. Видово) 3:2 Поточац: Јухор — Будућпост (Лебн * па) 3:4 Стрпжа: Зсм.моралнпк — Хсрој (Буспловап) 1:0 Ратарн: Једннство — Aeiujaiiini (Ле. uijc) 2:1 Cnoiiiono: Напрслак — Морава (П1а * вац) 3:10 Четпрт фннале играно 29. 06. 1975. Лавн..опаи: Рллннх _ Млалост (Ра * iHcunua) 1:2 Лсбпна: Булућпост — Моравац (Г. Пнлово) 9:3 Ратарн; Јсдпнство — Зсмлорадник 2:1 ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ • „Радник" (Сурдулица) — „Јединстпо" 2:0 (0:0) Ctbaiioi! ..Рндпикп”. Тсрен nom.vni за нгру. Глсла5ацз .W). „Једппспо": Богосав *евнђ, Цлнћ. Лрашкови!1, Пвуповић, Пстковпћ, ВсAtKoniih, (Плсић), Срстснолнћ, Мнлпно- ■пћ, Грбовић, Bopbcenh, Еогдзмопић. Зслспп cy v nocACrjbol утахмшш првспства v Дргго| cpncroi .Mini прстрпелп nopai пд ..PaAiniKa" пз CvpAV.Amte. Oral порлт rule yninao iia коначин рслпслсл cxitna. Focni er* ua терсн нтвслч псгочнко млалнх ппача. Јер титула ic већ бнта практпчпо v ..исгп’”. Утакмипа јс бпла у правом смислу фер н прпјатсмка. ПРИЈАТЕЉСКА УТАКМИЦА © „Земл>орадиик" (Стрижа) — „Једииство“ 1:4 (0:2) Игралншто ,3см. *ора.мпп:и". Глелалппв 1500. Стрслпп: Борђевић у 20, ГрОовић v М, 70 и И2 мнпуту за Јс.мпгство, п Савић у 75 мппуту за „Земодрадник". 1Пампноп11 Друге српске лигс — Југ ..Једипство". гостовпло Је у Стрижн 26. Јуж». гле Је одпгрвло прцјатмску утвхмппу са „Зсмллралппком”. Домаћшш су покушалп да се супротстапе гостујућој скшт и сви cv се залатли ао махсимума. Првпх 20 Mintyra пггат° се па обе стране, <.ок ииЈе постигнут прг.и гол зл „Jevin. ство”. НвЈбо *п поједшш1 на терсш * бпо Јв голгетср .Јсапнствз'* Пвап Грбоппћ. ко|п Јв св cnoia три твапрелна гола одушевпо окупљене .^•бптсд-е Фудбала. 3. Бркић ШУМАДШСКО-ПОМОРАВСКЛ ЛИГА КМВДСКА 1ШДЕАА Б9Д0ВА ТЕКСТИЛАЦ — БОРАЦ 1:1 (1:0) Стадпон Техстилца. Гледалапа 800. Тсрсн трапнаг и погоазм за игру. Стрелцн: Харазпн за Борац у 45. и То.мић за Тскстилап. Текстплац: Марковић 3, Масловаpilh 7, MtlAOCnB-bCnilh 7, .MllAOBSIIIOIIIlh 6, Crojaiionnh 8. Kyumk 6 (Paju )> To Miih 7. Ilepiih 7, Pnjnh 5. Лрсооскп 6, liiiiinh 5 (CraiixoBiih 6) (оцснс тренср BcA.KOBiih). Бораи: Иианконнћ 7. M, Цсровнћ 6. М. Kocnih 6. Мишпћ 6, Гвозденовн11 8, Б. ЦсровиИ 6. MiiAOiucnnh 6, До. ПрииоЈсвпћ 6 (Радуснн), Б. Kocnili 6 (JoHUiueunh) ToAopoouh 6, Xapaaun b (OKCIIC TpCHCp MllAOUICIlIlh). Y локалном дсрбпју Шумадпјско-поморавскс ангс измсћу Борпа н Тскстидиа гледплн смо добар фудбал. Тскстилак јс uno бол>н а.м1 па жалост нпјс пмпо ДОПОЛ.НО спортскс срсће и ла освојн оба бода. Штофарии су у првом полувремсну iimoaii три сгопостог. пс шансс којо су отпшле у ксповрат. Гфви гол постпгли су нграчн Борца V nOCACAIbllM сскундама првог полгпремена, хада je in Јслпс п жвс Харазин ОДЛПЧП11М шутсм под прсчку ПОГОАНО UIIA *. Друго полувреме пиЈс донсло впшс epehe Тскстплиу, којн Јс сгалпо lianaдао али па жалост cue јс охмпило у голауг. Копачно, срсдипом дгугог полувремсна лспо крило АомаНина ТскCTii.Mia ToMiih inoaiipcAiniM шутсм ca iiBtiue nicciiaecTepita нзјСАпачно рсзул. тат. Порсл пзгубхсног бола у овој утакMinin. Борац јс осаојпо титулу првака ШумаАпјско.поморапскс лпгс. На жалост абог peopraniiaamijc такмичава у фудбалским лнгама, Борац nche пмати прплпку да сс такмпчи у вншсм рангу * М. Илпћ © Борац — Једпнство (Мпјатовац) 8:1 (2:0) Ilrpa.MiiiiTC ФК „Борац”. Глелалаиа 400. Тсрсп трапиат п полесап за нгру. Стрелцп: Бандука 3, MiiAutuennh, Харп31П1 2 >1 Kocnih I за Борац. У ЈсЛНоЈ ocpcaiboj шрн ,.OMahlt Tint ic 6c.i iiehnx nanopn (ca 10 пграча од 20 Minivra прпог полуврсмена послс пс. K.vyMCiba IlHKOAHha) Аскхаснрао iiiuncпоинрану скипу МпЈатовпа. Осам голоna v мрсжн rocniiv acao cy распо.ложепнх нграча домаћсг тнма. Могло бц сс рсћп пскнм од imix кумовао је п сам голман гостпју. Пре почетка мсча рукоаолство Кхуба са пграчпма onpoeniAo се ол спог најбо.мг стрслиа Бандеко комс ie ово била послс.миа yiaKMiiita у бглом Apery. јср од Јсссин on be itocnni црвснп лрсс „Рал1111чког” in КрзгуЈсппл. II па опо| утакмиин плјбо.ми ..Бор>1св" играч noKdxio јс спе оданкс прског стрелиа. тгч! пуга се сам упнсао у листу стгс. лаиа ii са плр илса.мшх лсхпи поч tv- :кпо гвоје дрчтпс нз пааалс. Са тр ч голв кпм1к<| ie постпгао на опој утакмпип Баплука ic vJcaiio поалвпо п ггпј личпп рекор.. 50 nocTiirnvnix rowna v Icaiioj ccjoiin. Ево una n ca.ucii чтакмпип кажс сскрстар клдба Свста Зубер: — Бпла Је то фер vraxMima са лостз голпва. Послслп« vimiMinic v бслом лрссу 11 ipa.Mi cv; MiiaiiiucmiIi п IlimoA’ih, Koin ОААвтс 5 IHA h.io ii Банлгкв. кп|н np«-- лаш v Радчнчки нз Крзгујсппа. Н>и. ховим олтаском бићсмо досга ослабљсДстаљ са спиултапке V СИМУЛ7АН0М ME4Y ПРОТ1ЈВ НАЈБОЉИХ ШАХИСТА ПАРАБИНА MO W №№ЖВ Лнатолнј Карпов, светски првзк у шаху гостовао Је у Параћину 1. Јула, гле је олнграо спмултзнку пропт најfio.wix парвћннских шмиста. Симултаккз је играна нз 25 тзблп, у сали Оснопне школе ..Момчнло Поповпћ- .Озрен". Вслемајстор Карпов добио је 18 партчја, 6 рсмизнрао и изпбио јелну napтпју од Уроша Диннђа, ралниха СФС. IliircpccODaiM за гостован-е Карповз бнло је изузетно. Салв ОШ „Момчило Поповмћ” била Јс прсмала ла прнмн све запнтересоеакс, тако да cy Miioni чскалп на улазу у школп дв внле 11.-||слав>П1.|сг ритегв на 64 nova. Ова снмултамха |е Једна у низу хоЈе |е спетсхп првах Кврпов играо у ЈутославиЈк после турнира у Порторожу. Свзкако је за похвалу опа акцпја снтузпјзста п 1пахопских прсгалапа. Јср mi. тако да ћемр v прелазном poxv морати ..a njwiiabcMO адехватне замсне аа ibiix”. С. Стефанопић © „Напредак" — „Буковпк" (Ражањ) 6:3 (3:1) Стадион ..Напрстка". Гледа.\аиа 700*. Врсмс и тсрен поголни за нгру. Головс за „Напредах” су иостпгли МнАОШСВИћ 2, MllACHKOBIlh I, MllAVTIIIIOnull 1, Airnih 1 ii Мнлојковпћ 1. „Нипрсдак": Милосавмвпћ. Мнло * Jcniih, CiiMiih, Кркпћ, Глпшпћ, МнлосапхевпИ Б., .Мплут1111ов!!|| (ДобрпЈс. rub). МПАОШСПКћ, MllACIIKOnilh, МнлоЈKOBIlh II Лптић. „Напрсдак” јс опог пролсћа пгрво V npOMCIIWIBOj формн. Мсђутпм. у мсчу са „Буковпком” ложпвсо је своЈс пајболл издз1ке. Томе су порсд лома!:пх играча AonpinieAii и гости којн cy nrpaAii отпорено. Головп су били сфектнп. a mi јслан ■лорамо поссбно издвојптп. Трећем поготку претходнла је лспа акција Аптиha. xoin јс иа ссби својствеи пзчпн vuiao у проп1в»1!чхн шсснасстерои. прслрпбловао голмапа п снажнпм у. ..арксм затрссао протпвпичку мрсжу. Д. ПстровнН ии мкого већи к лозхатиЈп шлховсхл цснтри не могу да Аовсду тахо познатог госта. KinepccaiiTiio је да Је ведсмајстор Апатолкј Карпов no друп< пут у својој шзховској карпјерн iiryno симул. танку у Парађину. Првп пут је гостовао 1973. годпне док Join инЈе био зван11Ч1П1 спстски првах. Свакахо трсба захвалити сппм радWIM if ApyuiTBcifo-no.MiniMxiiM органпза * цнЈама и niaxoBcxiiM снтузпјастима, хо Ји су нпм омогуђнлн да упознвмо Карпопа п да пожелпмо »Join достл овахвич гпсто»а1н». icp на onai пачпн гс naj6o.bc пропагира Арепна пгра на 64 no.va. IVI. И. ЗА ЈУБИЛЕЈ — THTYAA ПРВАКА Шавдчкп ОФК ..Морака” је лосзла пгсткгла свој nainchii vciicx » тахмп * •iciby v Кпампстној ointiriincnoi лигн. Ов<- ссхоне ocroiina ic npno mccto. Лко obom venexy додамо н miihciiii* iiv да je nponixc roaiiiie ocnojnvi Омлаaiiiickii фулбвлсхн Kyi omimnic Паpahnii, on-in jc vcncx cxsnic ioiu всћн. norOTony uno one ГО..ИНС славн jyRiu леј 25. roAHiiiu.iiuv постој.мм. 3a onaj vciicx заслужии cv enn nrрачн, a noiiainuinc „tcxiiiiiio" МиЈзтпriiIi Лрагпслап — ...Myhti", icojn ic cBojiiM ралом if ynopiioiiihv довео тпм to побслппчког тв* ’"3- Свакако ла скоро истс .таслугс пма п Спмпћ Брапко бпвпш нграч. а сзла помоћпи трснср. Долајмо да су Шовчаин прло о.аini спојим љубнмпима, рсловпи у неаиком бррЈу nocchyjy утакмнцс. По. ссбно мссто мсћу „ватрсннм" nanniaчима звузима Борз Младеновнћ. хоји vbcx пратп спојс .мбимпе н кала је у iniraiby 20 кпАомстара псшачс1м. Y разгопору са технпком ...Мућом” сазнаАП смо да клгбу нслостају ФиiiaiiciiicKii срслства. Међутнм. нвла1у cc /.a he 3aicAiniua за фпзпчку ityAivpv и Мсспа aaicAiniua noMohn да сс фнiiaHcnfcKC iicnpii.Mixe реше. Ila кра(у чсстнтка за осво|спо прпо мссто н 25-то toamuiimiiiv постоЈапо. Р. Милошсоић ФУДБАЛСКИ КУП ЈУГОСЛ.ЛВИЈЕ а „Ноооселац * — ..Поморанл»е“ (Остриковац) 3:2 (2:1) Нгралнште ..Тскстнлна". Сгрслнп за „Новоселаи'': IIukoaiiIi 2 н Kocnih. „НовоссАан": Галнћ, Снмнћ. II.Mih, Ilcunih, IKuACTiih. Давндовпћ, Сганкоnnh. Kocnih. HiiKoanh, Aiinih. МилиBOicnnh. Y фглбвлском к^иу Југос.тавцЈе ..Ho восслац” Jc C’lio AOMOhini . Номорапљу" нз OcipiiKonna. V мечу пграчи „Новосслиа" бпли су >>сшго бохи и ззслужсно паставмју такмпчспл. СТРЕЉАЧКА ЛИГА ПОМОРАБЛзА И РЕСАВЕ ПАРАЋПНГКП СГРЕАЦ31 ДРУГН лпда коЈп јс н oMieo побсду у скнпиом гакмпчсн.у са 459 поспа, док је скппз Параћпнз заузвла лруго мссто са 335 поспа. Mcby поЈедпнипма пајбо.уц су билч Лазар Tacnh мз Светпзарсва са 144 посна. Дрпк»мир Панпћ из Пораћип* са 131 поспом н РадиИ Марковпћ пз ПупрпЈе. Haiuosoj exnnn прнпао ie побемш* чкп пс.хар. аок су наЈбо * nojejnnui Y стрсл-ачкој Aimi Поморав.м п Рссавс, napahinicxa скнпа ic v геперал. пом пласманг ззузсла лруго мссто. V Aimi ic учсствопало * скипс пз Светоаагсаа. Rvnpnje. Дсспотоана и Пзраhinia. Такмпчсње сс олвнјало ол 4. мдЈа ло 22. јуиа у Aiiciiiin.Minii rahaibc ccpnicKOM малокалпбарском пушком. малп ccpiiia тростав. Опо такмпче1ве ујелно ie бпло п о_- лмчан тренппг :«з Рслублпчхо тахмн« ч.ч1.с ко|с ic одржапо v Бсогралу од 22. до 29. јуиа. Екпппн рслехтати чствртог кола: Свстозарспо 1260, Параћпн 1234 и Rynpnja 1061 xpvi. lloicAtiilanini peavATani четвртог ко. ла: Ппонпрп: Byjiicnh Слапнца (Свстозарсво) 205, Б^лпмнр СнмпБ (Параbun) 202 н Нспојша Бссслпповић (Свстозарспо) 202. Јупнорп: Kojnh Зорап (Ilapahnn) 232. Jocim DvMiih (liyipnja) 230 н Порbe Binimih 226 (Свстозарево). Cciuiopn: Мплутип Борзош (Свстозарсво) 246. Слпбодвн Kocnih (llapahini) 237, Minna MluocaBMBnh (ПупрнЈа) 230. . Гспералпи пласмап: Свстотагсво 5267, napahnii 4971. Rynpnla 4755 н Accnoiooaii 1284 кр\та. C. ЗдрапкоонН тобилп мсда *е. CYCPET СТРЕЛАЦЛ ИНВАЛИДА Свсто.'.ар1Ч<о, 30 jyiin. — V Свстојзpeny Jc о_ржано тлкм11чг1нс стрелаца iniBu.MiAa на коме cy учестповале екнпе пз Свстпшрсва. Свплајппа, ПупрцЈе и riapahiiiia. Оргапптатмр овог такмпчсii.л Клуб з« сиорг ii рскрезипју инва. Пздајс ОК ССРН ПЛРЛНИИ Ypcbyjc: Релакционн колсп|Јум ГлаВцп ц одговорнн уредннк Борђс Петкопић Адрсса Релакцнјс: Параћин Б. Крсмаповића 16 Тсл. 83-694 Штампа: „ГЛАС ** Бсоград, ПлаЈколићева 8 Тел 335-384. I Тпраж: 10.000
XIIСИННРИИМ IIIIIIIIIIIIIIIIII1IIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIN VH сусретбв грађевигаара ШумадиЈе и П©моравл»а Традииионалнп Сусретп грађевинара Шумаднје п По.морав д»а, овс годпнс одржани су у Параћпну, 28. и 29. јуна. До.маћнн п органнзатор Сусрета бпло је Грађсвинско предузеће „13. октобар”. На Сусретима је учествовало преко 600 грађевипара пз 17 предузсћа. Предзва ннчни такмичарски насгуп уче сниип су продефнловалп кроз град да би се окупилп на стадпону „Једшгства”, где је одржано свечано отварале. Добро дош.мту гости.ма ie поже\со лиректор „13. октобра” Мирослав Перић, а сусрете јс отворио Милутин Вуловпћ. председ ник Регноналног одбора С«ндиката грађевинара Шумадпје н Поморавља. Такмичења су се одвијала ка спортским теренима .Једнпства", „Текстнлаца" Српске фаб рике стакла и ОШ „Стеван Јаковљевић” у девет спортских дисциплнна. Поред спортских такдтчења, грађсвинари су се надметали и у пронзводном културно-уметпичко.м делу. и Након сабпрања резултата проглашенн су најбољн појелинии п екипе. Прво место у генералном пласману прнпало је домаћшпгма Сусрета, „13. октобру", другопласирана је скипа „Помаравља” нз Светозарева, трећепласирана „Стражевииа” нз Баточинс, док је „Нови Поповац” заузео четврто место у гснералном пласману. Поред „13. октобра” и „Новог Поповца”, Параћин ie нмао још једног представника, Завод за урбаннзам, којп је наступно у такхшчењу спортскнх риболова на. Најболшм екипама и паједнн пима приттале су награде и пехарн које је обезбедио дома1шн пгара. а поред тога онп су обезбслилн и учешће на Penvoлнчкнм Сусретима грађевинара крји треба да се олрже августа у Новом Саду. Тскст н оннмцн: М. Илић На свечано украшеном стадиону „Тимока", 5. јула, друг Миодраг Влаховић нзасланик покровитеља. председника снн * диката Југославнје друга Мике Шпилжа, отворио јс ХП стакларијаду. За овогодишње такмнчење пријавнло се прско 30 радних организацнја са преко 1200 уче сника. Свеукупнн победник је еганпа Иилустријс стакла Панчево, док је наша eKima на трећем месту. Најбоље су се пласиралн атлетичари, фудбалерн, рукометаши и жене ппкадо, док су највише разочарали рпболовци и стрелин којпма је ово први пут да остану без нједне медаље. Остале екппе су се махом пласирале тамо где им је по квалитету, и место. Што се ттгче саме организације такмичења, с.мештаја и мсхраке такмичара, до.маћин се није прославио. Екнпс су бнлс смештене и по 45 кнлометара од места такмичења, исхрана јс бнла пспод ннвоа једнс ова квс смотре а н сама регулариост такмнчења довсдена је v пЈггање, јер је домаћин по сваку цену жслео прво место. AoGap део Јћегових спортпста није био члан колектива. На крају, све је добро што се добро сврши, а нама остаје да се иада.мо да he следеће године у Охрпду бити боле. Тскст и фотографије: Петар Будисалић 7 iiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiimiMiiiiiiiiiiM Повеља и њени добитници (12) Пише: Љиљана Савнћ СТОЈАНКА Р/ДОШЕВИН Гснерацијама параћинских пшназијалаиа у периоду од 1941 —1943. године остао јс у нсизбрисивом сећању лик професорке књпжевности Стојанке Радошсвић. О љој се п данас чссто говорн у кругавима старијих комуниста н актпвпста као човеку рсткнх људских квалнтета, дисциплнновано.м, одговорном п поузданом члану КПЈ у најтежим тренуцнма. За њу су везани мнош прпмсри хл-.маности н људскс топлине у тнм окрутним тренушша, а н>спо друговање са пружнп.м радннцима. стакларци.ма н опанчарима из Параћина јс познато. Рођсна јс 1908. годнне у Иригу (Срем) у грађанској породнцн у којој су пајвеће врлине биле поштсњс и храброст. Гимназију је завршила v Румп. а филозофскн факултст (српски јсзпк н књпжевност) у Београду. Актпвиста је постала још 1935. годнне на факултету, .радећи у папредно.м покрету студената. Члан СКЈ постала је 1940. године. Y наш град је дошла 1941. годпнс и остала у нашој средпнп до 1943. годннс. За врсмсискн рслативно кратак пернол Стојанка Радошевпћ је оставнла за собом нсизбриснве траговс, а акипје чнји је организатор и ишшнјатор бпла увек су бплс успешпе. По одласку са факглтета па службоваite у Лесковаи 1940. голине укључпла сс у партнјску оргашпзгппу, а лпректно повезача са Петром Стамболпћсм преко курира наставпла јс да лслгје п v Парађнну. Како је v то врсме Дрзппва Јанковнћ'ухапшен. опз ie нзстл::гз ла олржава дпрекну вси са Пш рл|1«пскмм комвте том. Опднчарскн ралнтш IT.ipahnna, који су имали монолитну организацију, као и друге напредне снаге допрннелн су да акније прнкупл»ан>а обуће и одеће успевају. Y њено.м сећању су свеже успомене на Раднпчку мензу н њене абоненте који су са поверењем ншчекивали вестн о стању на фронтови.ма јер су слутили да она зна више од осталих. Као секретар Партпјске органпзацпје, прсдседкнк Комитета п дпректор Гнмназије у Параћпну дала је све од себе. Преласком у Београд наставпла је п дал>е са радо.м који се олвијао у научнпм, културнпм и образовннм установама. До 1951. годпне бнла је днрсктор Гп.мназнјс за патијске кадрове, а од 1951. годлне за парткјске кадрове, а ол 1951. годнне директор XIV београдске пшназије. Била је више пута одборник и члан разних форума народне власти члан Научног савета Србије. За наш град н генерације ратних ги.мназијалаца она ie остала светао лпк човека, васпитача и комунисте. ЛаУБА СТАМЕНКОВИН Млађе генерацпје се сећају нас.мејаног и увек расположеног човека срдачцог н присног, човека коме може да се отвори срце и затражи по.моћ и савет. Старијн знају н друп * страну медаље — Л>убу активисту. комунисту. прегаоца и човека којц је са много такта, сналажљивости и вкдовитостп решавао виталне проблеме грала на Црници. Љуба СтаменковиН је рођен 1919. годкне v riapahiniv v скро.машој грађанској породпци. V родно.м граду завршио- је ochobhv школг, а гимназију учио у Нуприји. До 1941/ године Л»уба Стаменковић је жнвео у Београду, где је прнпадао напредно.м о.младннском покрету. а Почстак рата дочекао је као рсдован војник бпвшс југословенске војске и заробљен од стране окупатора. V заробљенпттву су хвегов рад, активност и однос билн запа * женн. По доласку У Параћни активно се vK.W4yie у рал полнтнчкнх организација v Српској фабрици стакла н као члан Бпроа улаже лоста напора на афирмацији Полнтичке органпзапије. Од 6. јануара 1946. године Љуба Стаменковнћ је члан Градског комитета Комуннстнчке партије Параћина н председник Среског синднкалпог већа, да бн по задатку, а према потреби отгапао v Крагујевац џа л\’жност сскретара Обласног колштста КПЈ. Са ове дгжносп! оллази па да’жност председника Репгблнчког олбора Спнднката хемнчара Србнје, a 1952. годпне долази у Папаћин н ло 1957. голппе ie лнректор СФС. Као прелссдник CO Параћин ол 1957 —1962. улагао јс свс снаге на пзграђпвању урбапистпчке фкзпономпје пашега града, са посебним нагласком на репутацпјн и култпвнсању тока Цржгае кроз град. Огледао се доста успешно у раду на информахшјама јер је као директор и уреднпк „Новог пута” v Светозареву доста учинио на стабилизовању н развоју информативне службе у новом региоиу. Y току своје плодне полнтичке каријере Љуба Стаменковић је често радио у Синдикату, бнло ошптинском. регионалном нли републпчком. Разумевање и ширина са којом јс прплазно радним л»удима и iBHXOBiLM проблемима уживају поверење. Неколпко година је бпо представнпк Синдиката Југославије у Немачкој. Тренутно се налазп на дужиостп председннка Комисије за међународну сарадњу у Већу Счндпката Србије. Доделом традпциокалне Повслл Параћин му се још јслпом захваљујс за вслнкп вишегодиипви допрпнос развоју родног града. . ........................................ Illllllillllllllllllllllllll..... .... ......HIIIIMIIIIIIIIII..... ..... .......
ПРЕДСЕДНИШТВО OK ССРН Однос према лнсту Председништво Општкнскс конферешшјс ССРН, на својој првој седници, која јс одржана 10. јуда 1975. суочено јс са озбиљним про илсмима који пратс пздаваjbs Општннског листа „14 дана". Као што је познато лнст- сс фннансира на осноrv Друштвсног договора коiii су потписалс органнзацп * је удруженог рала, Скупш * тпна општннс, друшгвено-по лнтнчкс организашгјс, месне и интереснс зајсднице, као н некс друге самоуправне структуре. којнм су се обавсзале да he, сразмер * но својој економској снази, узетн учсшНе у финансиран>\’ листа. На основу тих обавеза, Општннска конферениија ССРН је наставила и у овој години са нздавањем листа. с тнм што се упоредо рсшавају « ibcговн кадровскп и материјал ни проблеми. Све то јс довело до знатних материјалнвх трошкова, п, како с-мо већ v седмом месецу пословања, нагло су пзбпле на површину фннансијске тешxohe. јер cv поверноин (прс свега Штампарија, према којој ооавезс цз броја у број најбржс расту) почели да нас упозоравају на- сву озбилжост таквог нслговорног односа. Прсгледо.м до ку.ментацијс установљено Је да до селппцс скоро нп Једна организаиија удруженог рада пије извршила уплату јелпс половинс овоголнип њпх пбавеза према листу по нспостављепнм рачушша. Слпчна је ситуацнја н са меснмм зајсдницама. Једино су Скгпштнна општннс, друштвено-полнтичке организације и интереснс заједмше лале своје учешћс. Један лсо ооавеза, пре свега ■ п пски матерпјалнн расхолп. пркрпван 1с рсдовннм срелствпма OK ССРН п ппиврсмсним позајмпцама (њчх такоће морамо хитно врапгги!). Прелссд|пгштво. суочено са таквп.м стажсм ствари. заF.vyniiAo јс ,\а на овај начнн упозорн самоуправне органс II очговорнс л»уде у организацнјама улруженог рала и мсснил! зајелннцама ка неопхолност ла се својнх обавеза придржавају. Истовремено. па овај начнн ће ц ралнп л»глп и грађани битн обавештени о правом стањг стварп п рачгнамо на њихову noxioli и разумев?н>е. С друге странс, један број органнзација удруженог рада н меснпх заједнииа није приступио овом Друштвсном договору. Како ло сала није правл>сна никаква разлика нзмеђу организашца и месипх зајсдшша које су ПОТПИСН1ПШ н којс то нису, Председништво упозорава такве организЗшгјс и меснс заједнипе ла he. уколнконс иотпншу Друштвени логовор. односно не узму гчешће у финанснрању лнста, престатн ла нспуњава ооавезе прсма љи.ма. односно, пре свега. npecrahe да нм достав.^а уобичајени. број примерака лпста којп они већ^вишс ол годину дана бесплатно прпмају. СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК ПОЧЕТАК ЕНЕРГИЧНЕ АКЦНЈЕ НА ЗАШТНТН 3AK0HHT0CTH ■ На седницп Оттштпнског комитста СК, која Је одржана 14. јула 1975. разматрано јс више актуелннх пнтања: идејнополитнчки проолс ми јачања законнтостн у пословању у привреди; остваривање Резолуције о основама зајсдш! чке политнке скономског и социјалног развоја Југославијс у 1975. 1одинн; идејно-политпч ке основе планнрања развоја СР СрбиЈс, а разматран је и Друштвснм договор о кадровс кој политици у СР Србнјн. Ochobv за разговор о задапи ■ма комуниста па решавању актуелних пдејно-полнтичкнх проблема јачањс законнтости у пословању v привреди прсд став.ч»а.\е су три одвојенс ии фс'р.маш<јс: о извршавању Про грама рада Опијтннског Јанног тужилаштва за првих шест месеци ове годнне; о спросоВсњу мсра и пропнса о основа ма друштвенс самозаштите, са освртом на констнтунсанн рад самоуправних друштвених кон трола v OYP м другим оргапп зацијама н зајсдницама v On ШПП1И, чнји је avrop Извошни савет СО-е з< Информанија a предузсткм мера.ма протнв на ставника који cv >ia недозио л»ен начнн припремали vhchii ке за августовске поправне нс пите v 1974. ГОД1ПШ. Говорсћи о овнм питањп.ма Живота Стојановић, општпн * окк јвани тужилац, јс у увол по.м излаган>-г указао на иајва жннјс проблемс кош се на пданг јачања законнтости у нашој средини no.jaB.bvjv и V тол! с.мпслу најпрс истакао нсопходност дослсдне борбе за поштовањс законнтостн, која, по његовнм рсчпма, „захтсва појачану актпвносг свпх \ру штвенпх чинплаца у органнза ција.ма удруженог рада п др\ him самоуправннм органпзаии јама и ипституцијама. Y нарс шо.м периоду мора се много више него ло сада поклонити пажња развпјању н јачању са мохправне радничке контролс н друштвене самозаштнте. Пог ле цсвајажа устава Јатослапн ie н Србије створени су реал mi материјални к кадровски условп за деловањс самоупра вне радппчке контролс и APVштвеие самозашпгге, са.мо им треба свакодневна политичка н стручна no.Moh, како би што је могуће бол»е нзградплп мс тол и стил свога рала. 0 прсл логе самоуправне раднпчке ко птроле и с.мужбе самозаштнтс „с може се ннко оглушнвати. па нп раднички савст, а лај мап>е пословоднп брган v орга ннзацпјц удрувсеног рада. Са всз комуниста мора да се ич борн да о прсллозпма самоуп равне раднпчкс контролс и службс самозаштите обавезно расправлицу падлежнн самоуп равнп органи v поедузећу, и no 1MIX0BH.M преллозима п нала зп.ма донесу олговарајућа рсшс ња, о чему he бити обавсшге нп и непосред!М1 пропзвођачп”. „Пошто cv покушајп ла сг заобцдазс, нзпгравају п црше прописи, да сс весамоуправзп пост\'пци гтокривЕ^и оддукама самоуправних оргапа, углавмом срачгнатп на n>njicBajait>e Tvbcr рала, најважније јс да се у нарслном перподу ком.унпсти ј( свс coiin,iaAiic.'?!’r:j си.зг: п венствено бопс за таквс друш твсно-еконс.мскс олносе у који ма ћс раджши v основнп.м орга низаиијама гдруженог радаос тваритп nynv контролу иад ре зглтатима пр1гврсђива1ћа, пош то је то уједно н највољн на чнн сузбнјаља аптпсопијалпстп чких појава. Y исто време, ра зуме се, мора се волитн одлу чна борба ттротнв свнх видова и носиоца незаконитвх' посту пака у удруженом раду” — пас тавио јс друг Стојаповић. ментара Стаклара). О пским кваровима на посгројењима органн roib<»xt су сазнали из средстава јавног ннформисања. He треба се бојати пр«јазл»!1- вања пожара, кварова, оштећења средстава за ппонзводн< н мањкова приликом инвентарисања, јер, свс што се деси у кругу фабртше нлн доугој органнзаинјн удруженог рада биће касније прокоментарнсано. често и паушално. Туже их па их затим штите Нашу пажњу заслужгје и појава да неки предстаг .нпи ouiTcheinix радппх организацн * ја па Суду покушавају да бране кривцс под изговопом да се радп о ..добрпм дадницима * ’. да ј£ обештећена радна срганнзација нлн да ћс мањак биш отппсан, заборављајућп прп toxic да ie у nirraibv извршилац одређсног кривичног дсла — прнвредлог крнхпшала. те ла he civa на главном прстресу пс11ПТП личност оптуженог, н.сгов рад и живот прс извршења дсла. држањс за вромс извршења дела и после нзвршеног кр.чвичног дела, па ће уколјпсо је такво Aime v пнташу, нзпећи, свакако, блажу врсту казпе. На овакав мачпн cv постгпалп представнпии Монтажног преAvacha „Пролетер”, Медшхпн * ског центра, Трговинског предузсћа „Шумадија", погона „Бранко Перушић”, „Обнова" и још нски. * Уочена је и тенденција лажног сведочења на суду. За криРазговор са прсдставннци.ма Штофаре ДЕЛЕГАЦИЈА ЧЕХОСЛОВАЧКИХ СИНДИКАТА Y ПОСЕТИ ПАРАЕИНУ ит»ж Сложени облици изигравања Закона Ко.мента-ришгђк изнете пода гке v информапнји, задржао се на податку да ie за првих luecT месеш! број кривичнчх пријава смањенза 9. пропената у олносу на истп период прег ходне годнне. Рекао је ла јс то позитпван податак, али пол услово.мА ако је до смањсн.а броја крнвнчннх дела дошло као резултат про.мен>ене свес тн л»уди п.рема друшгвеној имо вини ко]а им је поверена, с ЈУГОСЛОВЕНСКА ИНВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН једне if превентнвног делован.а лрхтнтвено-полнтнчкнх органп зација, iniTcpccHiix п месннхза јелнниа, с другс страпе, у шта и не треба сумњати, парочито после Пнсма друга Tina и Нз вршног бироа. Мсђуги.м, ову позигивну тенденцп.ју — с.ма H>eibc крп.мнналних дсла. по ње.му, тпеба кпнтичкн посмат. рати и са стаповпшта актив ностн, ефикасностн, у.мсшносгн '.{ 3Haiba органа открнвања крн анчних дела „ извршилаиа, с обзиром на сложене облпке нзигравања закона радп сгпцан>а нмовннске корнсгп појединаца к група. Он јс предложио да се у том светлу анализира и оцсни на мивоу Комуне рал инспекцнјскнх службн, наплатив1<х н извршнз<х органа у Слугжби друштвеннх пзпхо- \а, као и Комнспје за утпрђнван>е вредностн iienoKpcniocrn у промету, Комиснјс за испитивање порекла пмовинс, нмошшско-правнс службе и организаиија за газдовање шумама и становкма v друштвеној својини. Ово ради тога што су ови органи н службе, по свом друштвено.м положају, задужени да сттроводе закон н »рше кснтролу пад прнменом Устава закона, одлука, лрутитвених уоговора н самз' правчнх споразума. Опи с«ј, vnpaeo, н noзвани да v свс.ме свакодневном ра^' откривају незакошпе радње и криминална понашаља, да предузи.мају одговарајуhe .мсре за реалпзацију политике. СК, заиртанс у крнпресним одлукама и усгавнпм решењима. Овн органн п службе врше делнкатне пословс у нме друштва, тс on ibiixoB рад, активност и ефикасност трсбало оценитк с обзиром на приговоре ко.ји сс често чују na њпхопу актнвност п законито посгуnaibe од стране друштвено повично дсло давање лажног исказа, суд пзјцшс прњхкчно ошгре казне. Неколико грађана је всћ осуђено за лажно сведочење и то по закону ол 3 до 8 месеци. Он је пажњу приаутнкх затпдс задржао на погрешном схватању нсклх одговорних људп који до с.релстава долазс кршењсм постојећих закона ч самоугоравних нормн. To су тзв. „кориснс" .малверзације (Настапак на 3. страшО Делегацкја Чехословачких синдиката, предвођсна Марнјо.м Мановом, председником Цег1тралног одбора Сннлнката ннлустрије текстила, коже и обуће, боравила је 15. јула у Параћпну и обшпла ИВТ „Бра нко Крсм.ановић”. Чланкке дслсгацнјс, Марија Манова, Марпгта Курцинова, председнпк Одбора сиилпката индустрије текстила коже и o6yhe CP С \овачкс и Р\’жена Ммхловска, гтрсдссдник једног од фабричких олбора спндпката. водиле су р^зговор са прел ставннцима фабрнке. ГошИе из Чехословачкс показале су велнко ннтерссова- >ве за постигнуте резултате Hainer Снндиката. Највишс се говорнло о положају непосредннх произвођача, затнм о друштвено.м стандарлу и поли тнчкохг и друштвсно.м значаји спндпкалпс организацнје у Фабрнцп. Са прошлнм и садашњим тре нутко.м и перспективом Фабрпкс чехословачку делегашцу упознао је Србобран Ралосавл»евнћ, лирсктор ИВТ „Бранко Крсмановић”. Измећу осталог, roiuhc су мнфорхшсане п са податком ла је непосредно после рата у Чехословачкој боранило 10 раднпка Штофаре, коin су се тамо школовали за рад на текстилннм маппгнама. од којих неадлико м данас рале. Чланнце Чехословачке лслегаинје су се посебио тштересовале за положај жена у Фабриин. Y разговорг ie конста« товаио ла ИВТ „Бранко Космановић" можс ла послужи као дооро искуство како сс водн брпга о радним људима, поссбно, мајкама. Обилазак Обданншта ВиСоке гошћс су обпшле градмлнште нове производне хале која је пројектовапа но најсавременнјим мстодама н где ће електроннка водити главну реч. Поред гра.\плпшта нове хале, чехословачка лелегаиија је обншла II Дечје обланиште, ко је је пз\’зегно нмпресионпрало roiuhc, к за којс су имале само рсчи похвале. М. И. литпчкнх орга!1нзаци|а, .месних и пнтересннх заједннца и граБана. Пажљу заслужује п податак из Инфор.мацпја да инспекцијске сл^жбс CO кнсу поднелс нн једну кривнчну пријаву тужмлаштву за протеклих шест месецц ове годннс. Он је затнм указао на податкр да cv у овом перподу због Kpineiba проппса v области привредс у нашој опппшт оптужсна 52 лица, Док сс проп!е£- 39 одговорних падника и рачунополагача волн истрага. Смагра да овп подацн me дају знак за узбупу, алн упозоравају на чнњеницу да још има л>удп на одговапајућмм радпим месгнма, који злоупотребо.м свог положаја или овлашћенл врше кривична дела ради стнпања имовинокс ксристи за ссбе нлн своју ралну организанају. Бнло је понушаја на територији наше Општинс да се самоуправпнм актнма н оллукама самоутфавнкх органа iipHKpiijtv незакопнти поступци. Очнгледан прнмер за овакви iiocrynaibc био ie у погону „Рибарства” у Снсевцу, због чега је управник погона извсдеп па суд ц cybeibe је у току. На терпторији наше опјнтннс карактепистнчна ie појава пепрпјављивања кртичннх дела од сгране некнх органнзатпа улру1женог рада. па и у иашим највећим организацијама У ЈЕНУ ЖЕТВЕ На пољима ,Дгроекспорта" жетва Је у нуном јску. Прнносн се крећу од 3 до 3,5 хнл>аде me/ha. Y прекоморавскнм селпма жства Је прнведена крају а просечнп прпноси сс крећу од 3,5 до 4 хнљаде me/ha. У 00YP „Слога" жетва је такође у току а при« носи « РА З до 3,5 хдљаде me/ha.
CTPAHA 2 14 ДАНА IIce.bCHimii на Грзп CACTAHAK V OK CCPH Већа брига o породици У чствртак 10. јула 1975. ro- области дсчје, соцпјалне заш- „ИСЕЛзЕНИЧКА НЕДЕЛзА' Сусрет са завичајем дпнс ПараИнн су посетилн Катарвна — Каћа Мплосављевић н Дара Борђсвнћ, чланови Коордннационог одбора за питања riG-poABue ври Републичкој конференцији ССРНС. Том првлнко.ч овс су обпшлс амбуланту ц обданнште ИВТ „Бранко Крс.мавовпћ” в јединицс удружсног рада Центра за дечпју заштпту в соиијал1П1 ра\ II са прслставницима ових оргаввзацпја водилс разговорс о проблемвма заштнте к вружања лруштвенс помоћп породвив. Истог лана су прнсуствовале п састанку којп јс органвзовао ОК ССРН-а ва коме сс волно разговор у везв ирсдузетпх мера н досалашп<тс и у оквлру тога лагласло потребу ла сс превентивном раду п планирању одговарајуhnx мсра и акипја посвсти join већа пажња. iMix напора на заштити поро- ---- — к о најактуелннјим V оквнру „Иссљеничкс недеље” коју ‘сваке годнне органнзује Матниа иссљенвка у нашем крају 5. и 6. јула боравнла је rpyria од 120 нсел^еника, •којп тренутно живс на разннм коитннсптима: Севсрној н Jvжној Америци, Аусгралији, Е вропи... За југословспскс пссљенике, по повратку са Бсрлапа. организован јс коктсч на Грзп у хотелу Колнба, глс их јс потпрелссдппк CO. Драган Всљкович упозвао са послсратви.м развојсм нашс општинс. Јелна група исељсввка 5. јула бпла је гост грала Параћина. Own су боравилп у хотелу ,.г .аввја", глс су ималп сусрст са п здставввивма друштвсно- ■пол;;тичкпх радних оргаппзација. Сусрет нссљеника и прсдставнпка наше општинс протскао јс у велро.м расположењу. Прсдставпнк иссљеника на свечаној вечсри захвалпо сс ломаћиннма на указаном гостопримству и у нмс својнх сапутнпка ouchao ла he и дал>с пропагирати социјалистпчки дух Југославпје п да ћс они, порсл тога што живе на разним мсридијани.ма, vbck бпти Jyrocvoвени. Послс боравка у Параћипу, дпце, као пптањнма породнпн. Мплнсав друштвенс по.моћи Шубаревнћ, директор Медпцпнског ценгра, упозпао је присутнс да Медтшински псптар лма следсћа саветовалпшта: за контрацепцију, за .мајку и лстс. п за трудшпде н пагласво да би трсбало створтггп таква савстовалпшта п v пеНим оргалпзапнјама улружепог рала. Драган Лнтнћ, лпректор Пснт ра за лечју заштпту п соштјалпч рал. нстакао је проблеме у Ранко Бранковнћ из Зајсдппцс за Запошљавањс се заложло за скраћење радног врсмсла п ралног стажа. Инсистирао јс да се нска радна мсста уступс жепама и укипс imixor nohiin рад чимс би породппс билс много мањс оптерећепс. Уз наведенс и другс учесннкс у дмскусији јс учествовала н другарица Каћа Мнлосав- .девић, која је нстакла посебан значај п потребу органнзованијег рада у областн здравства и пружања помоћп породици путсм обсзбеђеља олговарајуhnx сервиса, саветовалпигта, васпнтања дсцс и слично. На крају учесншхи у дискуснји су сс сложпли да ССРН v наредном перподу у оквиру саглсдавања средњорочних планова интересннх заједннца, трс ба да утврлн у којој мери су проблеми заштктс породнце обухватнли н ла у везн са тим заузму олговарајуће ставовс водећн рачуна прн томс и о патрсбама и о могућнбстнма. М. Мнхајловић Кр^есвТ^.С!запал“'срад”а ТРАДИЦИОНАЛНИ МАРШ „ТРАГОМ ПАРА1Ч^ )||П; < nntr - . 41. ВПНСКО-ИУПРИЈСКЕ И РГДАРСКЕ ЧЕТЕ" тралвој прослави Дава Устанка у Бслој Црквн. м. и. Домаћин Шалудовац ИЗ РАДА ОРГЛНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ Скоро потпуна ажуриост У част дана фор.мвража Па раћвнско — hvnpnjcKe н Руда рске чстс, младв нз ПараИвна, Kvnpujc в Деспотовца v знак сећања на овај датум крећч на партвзанскн марш. Овс го сарадњн са друштвено полпги чкв.м организацијама ссла Ша лудовца н Буљава. М. ИлиН .^^ЈСМА УРЕДНИШТВУ ПОВОДОМ ПИСМА „КАД СЕ ЖАЛБЕ 3ATYPE" Друже урсдниче, Поводом писма „КАД СЕ ЖАЛБЕ ЗАТУРЕ", објављсном у листу „14 дана" бр. 36 од 8. јула 1975. годинс, молим оа објавитс слсдеИс: Подаци изнети у цитираном писму о броју кандидата no конкурсу, о броју жалбц ц њиховом псстанку, као /I о томе да је ссдницом Савета раднс зајсдницс Органа унраве на којој јс донета одлука о избору кандидата председовао ДУШАН ПЕТРОВИћ, заменик прсдссоника Савста, углавном cv тачни. МсЕутим, и.иа ствари у nucAiy којс epebajy. Пре coeta, no оцени Савста било јс веома коректно tuvo jc ВACIIА ВАСИћ замолио да нс нредссдава ссднпцом Савста. О томс да ли јс мссто приправппка ou.io припремљено за ВАСИАОВУ ћерку ЉУБИНКУ иека npocybyjy читаоци листа „14. дана ’. У интсресу правплпог информисања. читалаца сматрам нотребппм да истакнсм да сс прнмљени кандпдат Љубинка прнјлвљујс Заеоду за занотљавањс у Параћину од 1970. годинс и' да има 11 позитивнпх бодоса. a ћерка ЧАСААВА ГОАУБОВИВА, аутора пис.ча, пријављујс сс од 1974. тодиче it tt.ua cecia 5 позитпвних бодова. У остало.и. и са.и аутор nuc.ua истичс да ne.ua шиита против при.иљсно? каидидата. Код изнстог стања стаарн, наводи аутора nuc.ua, да је .иесто приправника било припре.илено за при.иљсног кандидата epehajy. Bpcba и заклучак аутора nuc.ua da jc padtba доноtuetba одлукс no жалбама нспоштена. Ствар је другостспеног органа да ли he тражити од друга ЧАСЛАВА да своју тврдњу .о неноштеној радњи и докаже, или да у противном сноси одреВене последице. На основу жалби којс су затурене припре.иљен је предлог одлуке о њихово.ч одбијањи коју је оонео дру~ гостепени opian, na су one каснијс затурене. У циљу проналажења оаих жалби покренут је и одговарајупи поступак, taro је у интересу нрс свега Органа управе, а 11 т^РУгих органа Скхпштине. Општине. да је нис.ио друга ЧАСААВА ГОАУБОВИпа, бсз обзира па њсгову тенденциозност, изазвало ае~ .ittico интересовање код ?pabana ca.ua за себе ?овори оа органи yttpaee уживају велики углед. Аично с.иатра.и оа jc добро што jc pad Органа yttpaee сее вшие изложен Јавности. Похсељно би, .иећутим, било да и рао ооговарајупих opiana у основни.и организациja.ua уоруженог раоа ц другим самоуправним организацијама и заieonutia.ua. иарочито у вези са прије.ио.и радника, будс доступан јавности, у прво.и реду посредство.и листа „14 дана". Божидар Мадић, пачелник Секретаријата за оптту управу и зајсдничкс послове. Н Орган за прскршаје Скгпштинс општинс Параћин Јс у првом полугодишту овс голпнс — како нам је рекао ДУШАН ПЕТРОВИБ, старсшнна оког Органа, рсшпо 3.094 прсдмета, a нерешено је остало само 246 прсдмета, чи.ме јс постигнуга скоро потпуна ажурност, што до сада нијс био случај. Из статпстнчквх података хтврБујс се да је највпше липа кажњено из областц саобраћаја (872), а зати.м за по врелу прнврелвих прописа (324). Г1рек.ршаји у области јавног рела, в,дшра су и дал>е у паду и кажњево је 246 лвца. V рво.м nepnoAv наплаћено је новчапих казни у вредности преко 600.000 динара, олузего 50 возачких дозвола, a v 78 слгчајева забрањсно је њихово нзлаваљс. Због дрског понашања на јавним местима, v трвнаест сдучајева взрсчена јс казна затвора v трајању ол 250 дана. Одузето јс разнс робс п стокс у Врсдностп оа 100.000 дннара. Посебно је пооштрсна казнсна полнтика кол бесправне стамбенс изградњс. Због оваквцх. прекршаја правоснажним« рсшењи.ма јс кажњено 28 Anna., а казнс се крсћу в до 5.000 дппара по {сдном прекршају. Казнспа полвтнка је пооштрена н у области јавног превоза којп врше грађанв, тако да је v овом перполу одузсто 5 гешких теретнвх возвла. Велвки број прекршаја, којн јс у порасту, нзражсн јс v поврсли прописа о заштитн стокс. Код ових прекршаја кријс сс нсдозвољсна препродаја. па је због тога до сада кажњепо 70 лнпа. Казнс су сс крстале н ло 12.000 дпвара по јсдно.м прскршају. Шумске краБс и бесправнн рнболов такођс су кажљавапи всома впсоквм казнама. За разлвку од органа за ирекршајс v суседвп.м општи« нама, Републпчко Bchc за нрекршајс јс оцепнло ла је, код органа за прекршаје у Параћпну, постигнута сасвн.м задовољавајућа ефвкасност у раду и да јс служба прекршаја олговорпла свом задатку в постнгла шгл» дослсдном прв- .меном пропнса н по.мгтвком кажњаважа. М. Мнхајловнћ хипс, као и раппјих, марш ће трајати два дана п то 26. и 27 јула. Зборпо мссто за свс волонс бићс ссло Батнпац v ћупрвјској општвнв, одакле ћс једп нств&на чста наставитв свој пут ка Шалудовцу, прско Civ бпце, Загребе, Поповца и Б\>а на. Шалудовац lie бигв домаhim учеснпцима марша. V прс полвевппм часовпма, док сг партнзански марш будс крс тао врлетвма Јгжног Kx'naja, такмичиНс сс најбољи стое.ши Општипс. По гтоднс 26. јула бп he резервисано за такмичекс омладпнаца села Шалгдовиа it Бул>ана, првпадннка гарнизо на ЈНА н х^есннка марша Млали he сс такмпчити v стрс љаштву, шаху, стоно.м теннсу, првој riOMohii и v познаванд' паоружања. V всчерњпм часо впма с-рганвзоваћс сс забавнп програм в народно весел>с. Други дап марша прсдвиђсн јс за долазак иа Гдзу, где ће код Споменика погшплнм бор цв.ма IlapahiriicKo — ћуг&рнј ске чстс бвти изведена такмн чарска вежба. Оргаввзатори овог марша cv Општинска конферениија ССО н Савсз удргжсња бораиа у „ШУМАДИЈА" Јубмеј самоуправљања Предузеће „Полет”. Ме.сец јули. Дату.и 25. lout се нијс наершило ни .иесеи дана од стеарања праог радничког еавета у нашој зе.иљи, а тргоси на у онштини Параћин добија крлективни орган управлања Tonao ACTtbu дан. Ar.uocthcpa свечана. Другарице и другови, устајс друг РАДИСАВ МАРИН, пред лажем да за предссдннка нашсг Радничког савета изабеое.- чо друга ДУШКА ДОБРИЈЕВИ ВА. II рукс МИАЕТА, МОМЧИЛА, ЖИКЕ, МИХАЈЛОВПБА u dpvtux tidy ttaeutue. a загтнм cc чу је аплауз. И тако. босанско сељачз, због љубавн npe.ua трговини дошло v Крагујевац да буде трговински помоћник, игро.и случаја остало живо у врс.ис стрелања, жандарм је у.иеста Душка за рукав повукао .иом ка уз tbeta, тада eeh тридесетогодишњак постаје први човек у органу управљања у сво.ч колективу. II заслужио је гго. Био је, један од npetuc noc.toeoha са- .иос^алне трговинске радњс, као радник „Полета" држи сас ..atiheittije" продавницс у граду. Касније, чика ДУАЕ, како га популарно зову, постаје послоaoba свих новоотворених са.иоуслуга. Данас ?.а саакодневно (uiba.uo, како ознојен у лицу и увек у покрсту пролази no ко зна којн пут из.иеВи „ностројених” гондола са.иоуслугс у рсбној кући „Шу.иадија’*. — Знате. почињс свој ионолог чика Дулс, за тридесетосам тобина рада .иного cc rota нретурило преко ?лаас. Ceha.u сс РАЗМИШЛзАЊА радничко службеничких задруга, за^ги.и, самосталних трговипских радњи, где је човек .иорао са.и ,да набавља робу, а и да сс брине за њену рсализацију и услугу „.иуштерија". Данас је ситуација .unow др\\> tauttja, почеа од изглсда npoOtifmix објеката na do opfaHttzutfilje набаоке u продаје робс. Cea icoz dana знамо колико .^apaОи.ио". O то.ие pauuje nuje .uo- ?/io бити hu речи. И.иали r.uo нлате, без обзира на оствареии доходак. zl npett Раднички сав<1г? Мора.и признати да није и.иао тај значај и улогу коју Аанас ti.ua. Расправљали с.ио о битни.и nieratbii.ua и препоручивали, а .иање одлучивали. Данас са.и председник, какеа случајност, Цешралног радничко?. савета „Шу.иадије”, рече скрс.ч но ДУШКО. II.ua доста тога око чега cc ,,6opiLUOu на сеониtfa.ua органа управљања. Ни једна значајнија одлука не може да се донесс без na.tue сагласПромет и цене Алегорије ШТЕДЊА .Y локхчима Турнстмчко \тостителског предузсћа ..Грза” иа croAOBiLMa нсма вииских карата — цсновника Јела и пића. Нчјс у питању избетаваил основне стнчке и законске оба- ■езе параћиискш угостнтс.^а према госткма. »алротив. ..Грза” се на орипшалнк начнн практично уклучила у акцију штелме. ГАРАНЦИЈА Поред вна1м за попралне пс> пите лажаи Је и , педлгре” — ко ти је тата и кплнка му јег плата. ПРОПИСИ Ако пе плапш! струју, останеш без светла. Ако ие платкш телефон notuia ia иск.^учн. Са *а су у припрсмц нови пропнск!. .. Ако сцпс на снагу. остаћемо без панталона, ако једиом месечио ке купимо по мстар штофа. ПРОГРЕС СССР II САД, лалафали су по заједничком програму ном летилии« у кос-мос лоп^ларно названс ..Лполо — сојуз". Мц самостхмш ланснрамо пнфлатернн шлагер, популарно назван Ш т е д № а. Нлеалпста Јс чомк коЈи Aptп<мз помвжс да постнтпу бллгостшме V периоду јануар-.иај текуће године на подручју Регионалне Ко.иоре Крагујевац остварсни гкупан про.иет echu јс за 32.3 одсто у односу на исти период прошлс годинс. Раст про.иста иа подручју CO Параћип је испод просека Коиорс. У 3OOYP‘V ,Л1у.иадија” — Параћин која остварује најeehu осо промета Општине, ос тварсн јс укупан про.иет, који јс за 23 одато echu него за псриод јануар-јуни 1974. годипе. Судећи no залиха.иа nodpyuje је добро снабдееено робо.и. па Ham будући средњорочни план, у осноеи, .иора бити стабилизациони и анггиинфлациони програ.и. При такеој оцени удружени pad сеоју 6ydyhnocT eudti искључиео у еећој ефикасноати, нослоемости и рационалности. Жнворад Стшћ пости. А пробле.иа и.ча много... Чињеница да tt.ua.uo пет про- .иетних OOVP-a и Радну заједницу, довољно говори ca.ua за себе. II тако, „борићс се" чика ДУ« АЕ jota годину — dee, а оида одлази на заслужени од.иор, a систе.и са.иоуправљања he се иаставити и дограћивати. Миша Димнтријевнћ СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА УСПЕШНО ЗА 6 МЕСЕЦИ ВЕН<1АЊЕ Према иеким иепотврђеним ■шфррмаццјаш сазнајемо, да је послс лва неуспела „брака1* сала све спрсмно за веичаж аутосаобраћајиог предгзећа. hynpnjcxor „Велмотраиса’’ са свстозаревачком ..Јагодином ек> спрес". Као н свако венчаIK. тако и м оао/ траже « кумовн. ПРОГНОЗА ■ V НАРЕДНИХ ЧЕТРНЛЕСТ ДАНА, ОЧЕКУЈЕ СЕ ВЕЛИКО ОДМРЗАВЛЊЕ ЦЕНА СЛ СТАЛНИМ ПЛзУСКОВИМА ПО ЛЕБИМА РАДНИКА СА НАЈННЖИМ ЛИЧНИМ ПРИМАЊНМА. Пс. Јв не знам његову вдрссу. За праштвн.е Јс потребно велнко срца, а м „гутам" м* лике.груди. Пе. Односп се слмо па мушкарц«.. Рак иаладв човека, аифлацпЈа човечанспо. Јсапп са задужуЈу ва кола, другп зв бзлскп дечпи. Вкше не млатл праану сла * марнцу, кутто Ја Јоги душеи. Ни стока ас пвЈс . воду са MyiMor BaBopA. Ако миото дмгнаш главу нс* ђсш аидеп! ко те саплпће. Једни прнмаЈу вадапсс. Арути tiinv. Мушнцж ловп ■ зунзарв с« боЈн. У оин поштека аабрашаа цслаш *. Твораи трнмера Јс потпуно ||елав. Ко ие ммслв на врсме, каспнЈе луго разипомц /Хзубиша Цветковнћ-Луша се постаела mtratbc колико је осгеарени про.иет у оео.и псриody 3adoeoA>aeajyfnt. Оео, ти.и npe, t:ada се зна, da цене настаелају тснденцију из оанијих tteptioda. Наи.ис, оеакае noраст про.иета бележи.ио no тсKyhu.it tfetia.ua, па ако поершно пос.иатрамо .иоже.ио сс. лако заeapatru. Послебњи билхени показују da с.ио у оео.и тренутку зе.пља у Kojoj се интензитет инфлације не с.иањује. Пpe.ua саопипсњу Савезног завоба за статистику ottuiTU порас^т цена се на сгаела. Укупно tfene na мало у .иају oee zodune у odttocy на исти .иесец прошле zodtiue еише су за 30 обсто, обносно, v odttocy на просек из 1974. toduне, за 25,5 odcro. Инфлаиија оеакее ееличине не .иоже a да нема послебице на сфере еконо.иског приерекиеања. Нелшран раст цсна захтсза da удружени pad са есћо.и odloebpHotuhy прилази сеако.и забатку. Радни колектив Српске фабрикс стакла у Параћпну v првом полугођу ОВС ГОД1ШС успгшно јс остварпо планскс задаткс. За шсст мсссцн пронз * ведено јс 62 хпљадс топа амбалажног п трговачког стакла, чија је вредност 292 мплиона дипара, па јс план цроизводнл, како по колпчннп тако п по вредноспт. оствареп са 101 проценто.м. Како иам јс рекао гспоралнп директор Миодраг Мн лошевпћ у прво.м полугођу јс продато робс у вредности ол 295 мплпопа дпиара a то практпчно зпачп ла пролаја стакларскпх пропзвола на тржишту успешно пратп проп.зволљу. Посебно су врсднп резултати постигнутп у области кзво за стакларских пропзвола. За ову годтгну јс планпрано ла извоз булс већи ол два мплпона долара. За шест мсссци neh је пзвсзспа роба за милпоп п 100 хил.ала лолапа и то углавном у Запалпг Немачкг п лруге запалносврсшске земље. Кала јс рсч о пзвозу вал>а напо- .менутн да Фабрпка стакла го* динама производп за једну западнонсмачку фггрму термос улошкс ол провпдног стакла за тср.мос бопс. Пропзводња овог артнкла сс пз годинс у roAiniv повсћава и стопроцентно .изво« зп. Обзпро.м да су тер.мос улош inn v розс бојп иа пностраном тржишту далеко тражеппјц. Фабрпка стакла јс успсла да освојп пронзволњу п овог артпкла. Сампм тим, створенп су условп ла сс извоз тсрмос-уложака повећа. па јс у том сми« c.w закључеп гговор за псг нарсднпх година. Успешпо пословањс повол»но сс одразило па зарадс стаклапана. Просек лтпшог лохотка v 1974. годппн пзноспо је 1930 мшара. V прва четпрп мсссиа лие голппс заралс cv пораслс за око 14 процсиата. па ппосек пзноси 2200 дпнагса. V Фабртшп стакла се очекЧе ла he cc v \пуго\т no.wrohv постнћн 1ОШ бол»п послоппп резултати. Д Г.
14 јкАНЛ СТРАНА 3 (Нвстпак са 1. стране) које се наводно врше v корист . холекпсва к јрадне заједнице. Међутим, преко овнх послова се сичрећеип број л»улз< обогаћује. Примери оваквог понашаsMi евмденпфани оу код Пољопривгреднс задруге „Слога" у бикнршпг, Прсдузећа ,Јединотво”; Потона „Рлбарства” Сицршио исплате неккм радницима, који су, наводно, извршилм узддо Предузсћу по уговору о дшх и без таквих уговора. Бившн днректор задруге из Сикириххе јс сам закл>учквао уговосевап, и још неки. Наимс, сво * је обавезе по уговорлма о дслу за аовршенс \’сл\те и зарале трговачкнм путншшма и спољнам сарадннцима нсплаћкване преко путннх рачуна, ускраћу * јући на Tai начнн лоприносс и пррезс друштвено-ползггичкнм заједннцама и ннтересним заједнинама v области здравственог, инвалндског и пензнјског оскгурања. Бпвши ддгосктор ,Једннства” потписивао је путне налоге за службена путован»а cBoioi супрузи и још једној службеницн нз Предузећа да v нме и за рачун предузећа пгтују на pe.\ainiin Параћнн, Беотрад. Кралево, Лозница, Брчко, Ниш, Крушевац, Крагујевац и обратно’ оверавао nvrне рачуне и обрачгне путних дневница — да је путовање са успехом извршено, а са Полигнутнл< новцем по основу тога Живота Стојановић вли Је зато са једним гораихом, 1ДХГИИКЈОВИМ аутомооило.м и о путниковом трошку данима путовао по разним крајевима наше земље; наравно, овом отуттгку је одређивао већу провизију, лппоо оддука ортана самоздурављаља и отшггег уговора о ировизијама nynniка. cyqpeheiMo са прилично недо * планцрано је да се до краја статка. Није све Binna сила * и није тачно да за то нико године извезс још толико. Ли« није одтоворан. Нико не може да обештети један елекгрофилтер у Цементарп, али крмвцу не би требало да буде места v овом колектпву. Он не искллгчује могућност саботажа и кажс да је могуће да нвко и наУказао ,је н на појаву да се морно, нарочпто v време пол»- код организација удруженог скп.х радова. направи хаварпју рада налазс и подужи спнско- да би се за она два-трн сата ви дужника, што ie примећено док маппгна нс ради он одмо- 'uni дохоци су за шссг месеии доспггли просск од 2380 дннара. Овоме јс делом допринео и пад цеиа репро.материјала из увоза док код ломаћег репро- .материјала имамо блап< успои. У овом колективу имамо израж©и проблем раднс дисцјгплине, а очскују се и извесни проблемн па плану реа.\изацијс. За ИВТ „Бранко Крсмановић” јс каракгеристична преорнјентација производње (идс се на то лс|ке V вксини општинсже порсзс на промет која је.у.ОА' uocv на друге околне градове зкатао впша. У Грађевниском комбинату „1>. октобар” основни ie npbG * лсм кадровска и техничка иеоарсмдеиост. Срсдства за стамбсну »зградњу у Ошдоган још улек нису објед!П!»ена, пгго о ifCMonyhyi; повсћанл обпша ста.миспе изградњс. Јавља се и проблом експлоатацио1гих поља за шљунак. С друге стране, посла ван Параћнна немају. Y цслпнн глелано, кретања cv дина.мична, али не дају н*> рочито повољну слику. 'Залихе расту, недостају трајна обртнх прилнком разматрања неких рио. завршних рачуна. Међу дужни- .Миодраг Мнлошевпћ ie гка- пзвозне ппошвпле^ ’ и^м' цнма сс на.\азе лнца Koia cv ,ао на »азипсг xoia ппстош нзво?нс пропзводе). Извоз ie запослена v дотмадим оргашпа- изМеђу оцсна које с.мо о овој --°°ећан’ алиЈ°ш VBeK -А0Ста цијама a_\j< пма и прмличап проблемапши дава.\п пре лвс upoj лица Koja нису v -радном Годннс и оцсис која ie сала текстп\нг односу са одоеђеном оргачиза- понуђена v матернГалнма. Да ОНАа ®H-UI »олажп или првп резглтатп акције штедн»е ma ___ • . - с.мо сада миого сррожнЈп? — ИРи г#» од стране фнзичких лниа дат1тао се он. On ie посебно е occha,v* треба ставити на гшгд непо- VKa3ao на то да јс тешко извс- Y Фабрици цемента „Новн средним произвођачима. сне појаве неодговорностн и Поповац” остварење ттроизводНа Kpajv ie истакао да cv јаваикика доказати.Радннка Ite и реалнзације клннкера и <резу-'тате из акшце штедње. постигнкти лзвесни резултати <-хвате да спава алп, ако пнсу Чвмента су и по физичком и v сапалњи органа кривичног gjua прпсупц бар два лпца, по вредносном обиму мзнад откривања кривнч- он то нс Прпзнајс. плана. Bepvje се да ће се овај извришлаца и то са темпо задржатк до краја rone са тгтнишша и спо^нкм Службе друш- Станко Здравковић се зало- лнне. Извесни проблеми посторе са путницнма и спо.мшм твеног књиговодства, Станице жио за нови олнос радника прс јеКо^ noovaie пемента на масараднашима одређквао про МИЛИЦИје „ Суда, као и са не- ма друштвеној својинн, пошго Је - Л п?°ла1С немента_на ма визнјс, наређивао нсплате н о- ким одборЈдма радннчкс кон- спда п\ *но појава неодгоних факттра по ко]н.ма путни- пролс. Врло слаба је сарадња ворпог односа. Он с.матра да цк „ cno.SHH сарадницн пису са «инспек1дејскнм службама Ј°ш V школи треба почетн са уговарал« нспоруке снрила, Скупштине општине и пред- васпитање-м младих л>уди које - ставшшпма интаресннх зајед- М0Ра ла иде улоредо са обрацијом. Сматра да бп сгптскове дужника и су.мњчвих погражи * v сарадњи гоњења и них дела и високс залихе. Овн проблеми cv карактернсшчни за читаву _ .г пндустрију. Колсктпв је упознат са сит^ацнјом и оредства, нема довољно стручних кадрова (парочито код маШ1Х колектива), радна и технолошка лнсииплина нису још увек на потребним hhbov али треба к очокивагк позктивне СПРЕМАЊЕ" УЧЕНИКА шша. х Y днокуоиј« је учествовало зовањем. Комитсг јс заклдгчио да се ло Н\- на (код Стоварншта v Параћипад за 58 одсто V односу прошлу годнну). Разлози за ПРЕСУДЕ И поред тога што о Информацнји о мерама које су предузете н надаље се предузимају против лица која су*. на основу анкете, спроведене v септе.мбру 1974. међу ученнцпма средњих школа у Параћину, и активности надлежннх органа, припремајућн учешгке за августовске поправне исппте те године, ради прибављања материјалне користи, пзвршила одреВена нсзаконнта дела и тпме оштетида друштвену заједницу, осп.м што је рсчсно да би Раднички унпверзитет морао да сс постара ла за заннтересованс учвникс организујс стручио припрсмањо учсника за овогодишњс поправне нсгште, с.матрали смо неопхолнпм ла чнтаоцс потттуније упознамо са подацнма из н>е. За крнвпчно дело злоупотребе службеног положаја нз користољубља полнета је кривнчна пријава протнв Станисава Мнладиновнћа, наставника Гимназнје „13. октобар" у Параћину. Утврђено је да је наставник Мила * днАовнћ, у својству хонорарног наставнмка у прихваћеннм одељењпма ЕШЦ „Борнс Кидрич" у Параћину, затечене позитпвне оцене, за крај школске годнне преина- -чио у негативне. Истс ученвке. љих 28, прштремао је за поправнс испитс код своје кућс н од сваког наплатно по 1.000 дннара, без обзнра на број одржаних часова. V току је поступак по павсденој кривнчној пријави, а због , непрнјавлчЈвања почстка вршења овс дела-пгостк именовани је кажњен новчаном казном ол 10.000 динара. Y току је, такође, поступак за утврђивање карактера н ВИС1ГНС нсзакошггог дсла стсченог прихола код осталих лшха која су истакнута у поменутој анкетн. До 4 сада ,је утврђена кривтша због иепријављтгеања почетка |вршења лелатностп и тгзречена новчана казна Драгослпву ЈовановиНу. (5.000k Мнлану Антићу (4.000), Свстнславу Антнћу (2.000) п Мпленку Костнћу (1.000). Binue чланова Комнтста. Сгојз- о овим проблелпша разговзра дин Милетнћ, прсдссднпк Оп- и у основннм органпзацпјама штинске конференције СК, СК, с тпм што he се сачииити сматра да ie после Писма дос- посебна информација након ота учшвено, а.\и да сс још увек- држаних састанака. Са седннце Комитета Кретања у привреди су динамична, али не дају нарочито повољну слику Затим је Раша Несторовнћ, днректор СДК, говорно о положају нашс гтрнврсдс у светлу Резолуције о основама заједннчкс политпке економског развоја Југославије v 1975. Haiiipe је истакао да нас посебно oxpaopvjv пово-SHa едетања у Српској фабрпцп стакла, где ie Јоврше1Бс пронзводње и рсалпзаиијс доојпо н где ie дошло до извоза ппризвода v впсинн од xniAuiap.w динара, углавно.м па конвертпбп.шо подручјс, a Кривнчно веће Општин ског суда у ПаргЈћину, под председнвштвом судпје Маринка Радовића, средином јула нзрекло је казну ол три године сгрогог затвора Слободану Стошићу, бнвшем управнику рибњака у Спсевцу, због кривичног де ла злоупотребе положаја н овлашћења, нссавесног пословаља и коршићеља друштвеном НМОВ1ПЈОМ. Исто Behe је почетком |’\на осудило н Драгана Цвегнчапнна на двс голине и шест .месецн строгог затвора, раднике прелузећа „Гоша” због чнје Е1епажње јс августа ме * сеца дошло до пожара у Српској фабрнии стакла, којом прнлпком је нане * сена штета ов<ој органпзацији од 2600022,30 динара. На четнри голпне строгог затвора осуђен је н Радпша Бурћевић пз Копачевиакод Свстозарсва, за 22 крнвична дела краbe бицикла, коју је почпнно на овом подручју. Позитивна је чињежода што cv днректори озбил>но схватнли недавно упозорење СК и нису отишли на одморе већ се скоро сви налазе на својим радним местнма. После краће диокусије, Комитет је закл>учио да се и о овнм питањпма разговара “>у органнзацнјама СК на предсто јсћим састанцнма. Чланови Ко.митета cv затим саслушалм к.раће излагање Лдама Стојановнћа о идејно-полнтнчким основама планирања развоја v СР Србији, са освртом на онтуацију v вези са нзрадо.м планова развоја код иас, за коју ie речено да су ови послови углавном v почстној фази и да ћс, нарочито код мајм<х радшгх органнзацнја з&зг недостатка стручних кадрова представљаги озбнл>ан ггробле.м и долази у пнтање доношење планова до 1980. у свим стр\тстурама до краја годнне. О овоме ie посебно оштро говорно Ранко Ннколнћ, председник Већа сипднката. Он ie најавио за наредну недељу састанак на ifiiBoy Ко.муне најодговорнијих л>уд« из самогправне и друштвено-полнтичке структппре органпзаинја удруженог рала, на ко.ме би се разматрала ова шпања. ,. Исто тако, разматран је и Друштвенп логовор о кадровској полнттшн v СР Србнде. Ползчећи ол залатака који происп<чу: — Устава СФЕЈ, Устава СР Србије, п Статута општкне Параћнн: — Резолгинјз VTI Конгреса СК Србије, X коигреса СК Југославнје и задатака из друтих докумената СКЈ и СКС: — дрпптвеннх и лругкх планова развоја, хојпма су Полазећн о- залатака хоЈп гтроистнчу из: хтврђени основн развојне полнтихв за наредки пе-' РИОА: и — досадањих захл<учака Ск\тппптнв општнне Параћхи, хојима cv утврђени задади за пој&.ине обласги. прлпремлен |е овај преллог програма рада Скупштине епптше Параћии за пернод Ј\'ни 1975. — јуми 1976. год. Имајућп v внду \'лог\' и одговорност Скутшттне оп. ппине конституисане на делегатсхом прининпу, улог\’ делегадија и делегата, положаје к овлашћења већа Скупштнне пре^.\огом Програма рада Скупцггихе за иаредни певиол с-бухвзћена су са.мо она основна и суцггхнска питана друштвено-економског к политнчког снсте.ма. Остале техуће послове п задатхе треба да ттроучжвају радна тела Скупштине и већа, зависно од н-нховог зиачаја и актуелности v одређеном перноду и да ^ajv предлог за њихово- решавање. Преддог програма рада Скупштине и ненгсс органа поста&ш две групе задатака: Прва rpvna утврћује задатхе чије хзвртпше треба да упгче на отклањање сткхнЈности у развоју, при чему удруженн рад и радничка хласа треба да бу^у главни иосиоии друштвене репродукиије к соцнјалнстичккх самоуправннх друштвених односа ( самоупрдоно организоване удруженог рада и остварнвање делегат. ехог. система. дал>в развој пнстптуга самоуправвог споразумевања и друип-веног договаран>а, дограћивање еамоуправног развоЈа преко самоуправхих интересннх заједнипа, конституиса1игх иа начелнма Уставннх прпнципа и др.). Друга rpvna задатака односи се на да.м развнјаш и очување постпгнутих позитивнпх резултата у при. вредним кретањима н отк.чаљаж тешкоћа са којима се прнвреда наше Општине суочава. Пре.ма томе, овај део програма рала везам * Је за остваривање програма стабилпзацнје прквреде, повсћан.е пронзводње к услуга, повсћан>е продуктпвносгп рада, побољшанл организацпје ра^Д. 6o.se корншћењс капацнтета. сннжен-е трошкова пословања, подизање радне двсцнплиие и боле коришћење yxynnor фонда рада. Y овом делу про грамираннх ззлатака вкдно место заузима к спропођем друштвепе акцнје штеднл, затпм. проучавале по. јава хеликвиАНости у чему посебно мссто нма спречаваље innecnmnla без покрића. спречавање дефпиптар. ног фкнансирања општс и зајслкичке потрошње. И најзад. v преддогу Програма рада Скупцгтине видхо месго загзимају и пнтап>а хоја су усмерена на далеко веће поштопа»ве законптост, уз повсћану одго ворност II Д1!сц1!плппу на сваком радн'Лл месту. хао и залаик ко||< подстичу активност рздничкнх к само. х-правних друштвехих хонтрола, инспекиијскпх органа, правосудпнх оргапа. органа управе н Службе др^шгвеног хн>1)говодства. Прсдседнпштво Скутшгпте. no vcnajaiby Програма рада, утврђпваће динамику разматран>а □оједкннх пи_ xaiaa. I. Друштвено-политички систем 1. Извешта! о рзлу олштннсхпх органа за 1975. годину: Оргака vnpane, Општинског судпје за лрекршаје, Огпипшског суда, Општмпског јавног тужнлаштва. Onшткнског 1авног прзвобрзн11лаштва и др. 2. Извештај о ралу Изврпшог савета са анализом остварнва1М извриткх фупкикја. 3. Извеипа! о раду Скупшпше олшлше за 1975. годкну. 4. Аналпзз п фунхпнонисзљу скуппЈпшског спстема у Општини xoiiCTinyifcaiior на делегатском приникпу са освртом |«а лосазашње .резулзазе у области нифор. мчс>и.а делегаиија и лс^егаа. 5. Инфирмацпја о naiby ц 4.осздаш>мш резултапша ЗА JABHY ДИСКУСИЈУ ПРЕДПОГ ПРОГРАМА РАДА Скупштине општине Параћин за период јун 1975. — јун 1976. □ Скупипггна општине, на својоЈ седнп цп од 30. јуна 1975. утсрдпла Је предолг Програма свога рада за нареднпх годнну дана и позтгва дслегације и друге самоуправне структуре да до септсмбрп доставе своје прнмедбе, предлоге н сугестпје, како бп он што адекватниЈе одражавао шггсресе и потребе раднпх л»уди и грађана. Програ.м ће бнти усвоЈен на септе.мбарској седнкцп Скупштпне отптпне. спроведених мера у везк са са.мозласним заузећем землишта v друпггвеној својкнк. 6. Извештај о досадашн>ии резултатн.ма рада на прнјав.^ивању и нспктивању порекла имовнне грађана са освртом на примену Закона. 7. Информација о »вршеним и нареднкм задашдча у области општекародне одбране у меснкм заједнпиама х оргаикзацнЈама удруженог рада. 8. Извешта) о стан>у, проблем1ша и ефихасности рада инспекцијских службн. 9. Икформапп1а о активностн >:л сузбнјан.у ттриврелног к ПОЛКП1ЧКОГ крнминала на подр^ју Општнпе Параћин. ' 10. Актуелна питан»а рзда општпнских органа управе п друпгх органа хојн обављају поелове од ннгереса за OnuiTiiHv. са посебнпм освртом на усклађеиост оргаimaaiuije управе У поЈедпним областима. 11. ИнформацкЈа о припремама за установ.м»е п рад друштвеног правобраниоиа самоуправљан-а. 12. Самоуправна раднпчка контрола и другн облиин Аруипвене контроле у оргзнизаиија.ма удруженог рада к иесшш заЈсдннцазла. 13. Стање к проблемк територијалне одбране и ик. внлке заштпте v Опцгпшн. II. Привреда и финансије 1. Друштвенк план развоЈа прнвреде н друштвеннх делатностн за 1976. годкну. 2. Општи биланс среАстава и буиет Општкне Параћин за 1976. годину. 3. Аналхза о пословалу прнвреде п друштвенпх дедатмости no завршнни рачунн.ма за 1975. годпну. 4. Аиаллза о пословању привреде ApyurrBcintx делатh^iwe3)4 9 иесеци м 1 тромесечје и 1 полуго5. Икформација о предузетп.ч мерхма на обновп хатастарског операта, увођељу хатастра водова и поа. земнкх об|еката. 6. Друштве1ш план развоЈа Општике Параћпи за псриод 1976. — 1980. годнна. 7. ИнформзонЈа о предузетпм мерама па опорезива- /by R одређнвању осталпх обавеза за бесправко поднгнуте згрзде к објекте на подручју Опшпше. 8. Аиалнза зздужењз приареде Огшгтнпе, са освртом на услова и uoryhxociH xopiouheiba креАига. 9. Стан-е „ проблеми пословнкх одхоса друштвехог и прнвредног сектора. 10. Информади|а о разрезу и висини пореза и долриноса грађана v 1975. годнни. (За Општину и шире друшпено-полкткчке заједнице к пнтересне ззједнкце к утниај на развој прпвреде). 11. Информаикја о пзвршен>у буиета (пернодпчно). 12. Ихформацкја о снабдевању граћана. 13 Извешта! о органпзован.у и раду ветеринарсхе елужбе к епропођен.у обапезнпх превенпгвшгх мера здрав. ствене заштите стоке. 14. Инфор.чацнја о посптцтим резултатима п лал.тгм кретакнма ца innerpiicaibe прнвреде Општине Пзраћнн. 15. Информација о спровођеку уставнв хонцепипје удруженог рзла и ОрЛмена непосрелног са.моуправл>ан>а у орган113аиијама улруженог рада. 16. Инфор.маикја о спровођењу Закона о удружква1>у* зс.мљорзА><ика. 17. Axxuiaa о крстан>у запослекости, пркмехп Друштвеног договора о запошљавању и прпправнпцнма. 18. Информација о реалпзацнјн програма СИЗ за развој привредо к отваран>е новпх радних иеста. 19. Информаиија о кретању цсна, трошкова живота и стаидарду rpabana ><а подручју Qnnmme. III. Урбанпзам и стамбенокомуналне делатности 1. Информаикјз о сташу и задаикма ха комуналном урбанистпчком уређешу сеоскпх nacc.sa. 2. Информаикје о току пг«тре.ма п могућностн за Aoiioiueibc |снсралног урбанпстпчког плана града Паpahnxa. 3. Друштвени договор о основнпм елемектћма, усло. вн.ма ц мерилп.ма за образован>с иене стана. 4. Друштвепи договор о техничкпм, xiinijeiiCKiiM п други.м VCAOBILM.I за пројектовање и изградњу стамбеmix зграда, 5. Ипформаинја о могућпостпмз п мерхма за повећање обкма ц лвпампкс стамбенс изградње, са освр1ом на поглебе удружпва|ва срелставз. 6. Информацпја о фупкц|1О11цса1ву ’ комунх\но-стамбсннх oprainoaiuija хоје опслужују сгаковшпитво града ГГараћика ц сеоских нассља. IV. Друштвене делатности 1 Актуелнл пптан»а здравствене зашткте радхвх лу. и гпађана са освртом на здрзвствену лашппу зеилордника и задаин иа далеч унапређену здравепевв службе. * 2. Стан-е и проблезш у областп х.чвхлхдеке и борачха зшгтпте. - 3. Информшије о стан>у и гтроблечима соппјалие- м цгтите на подручју Општнне. * 4. Информастја о стаљу н гтробле.чпма дечје- зашт®- те на noADViiv Огаптпне. 5. Извештај о стану н пробчемхма наставхог еесбм са освртом на предузете мере за маркепспглсо и стррт. но ^сзвршавање наставног кадра. 6. Инфор.мација о етаку и проблемкма у облаетг хултуре на подручју Општине и рад Ннтерескв зајед нице за хултуру- * 7. Информација о стањг п проблемима у . обласпг физкчхе хултуре и РА* СИЗ за фкззчку кулзуру.- V. Нормативна делатност 1. Усаглашавањв одчуха н дргтта ттрошеа Схушлт. ве Општнне са Статутом општине. 2. Од\\-ка о оргашиовзњу друштвехог правсбравелл. штва самоуправ.^ања Општнхе Параћпи. 3. Пословккк о ог-ганпзацкјп и раду председннштха Скртштине Општине Парађк. 4. Од\ука о преношењу одређенхх права п дужлости ка Скугтипнну Међуопштпнске регнонхкне ззједнвдв Крагујевац. 5. Одлухз о бувету Опиттпре за 1976. годЈгну.. 6. Одлуха о општпнсклм порезп.ча грађава. . 7. Ох^ука о усвајаљу деталнкх урбанлспгчкхх пла* нова. НАПОМЕНА: Y оквпру ове делатности Ск\таитхна ће у ово.ч перкоду разматратк п усвбјшх и. ши дру. гих пропнса из н>ене надлежности. Цртеж: Душан Ружић
CTPAHA 4 14 ДАНА ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ" Производња нзнад плана Посдовни резултатп у првом полугоћу овс годпне у Фабркцп цсмспта „Новп Поповап" су задовољавајућн. Плаи производњс цемснта пребачсн Јс за 3,8 одсто, односпо пронзведено Јс 355 хил>ада тона цсмента. План реализациЈс мемснта на тржншту такођс Јс прсбачси и то за 8,2 одсто, односно продато Јс за шсст мсссци 375 хкл»ада тона цсмснта. Y односу ка прошлу годину нспоручсно Јс тржншту око 30 хнљада тоиа цсмснта впшс. Пропзводнп задаш! нису једина брпта поповачкнх иементаша. Као што ic познато, увслико сс вршс прплрсмс за нзградњу још једнс фабрпке, а докле сс са љима стнгло. ево шта нам јс одговорио Топлпца Недсљковпћ гснсрални дпрсктор' „Програмом развоја ло 1980, годинс Фабрпка цсмента јс предвидсла луплирањс пропзводннх капапнтета, тако да у 1980. годпни нспоручујс тржиш ту умссто 800 хнљада тона цсмента, колнко сада пропзводи, мклнона н 600 хпл>ада тона. Дуплнрање бн се нзвршило изградњом једне новс пеђн капашггета 2000 тона клинкера (полуфабриката) на дан. Предрачунска врсдност orc ннвестншгје нзносп 850 мнлнопа (нових) дпнара. Овакав развој Фабрнкс у Поповцу усвојплп су друштвено подптнчке заједннпс почсв од Републике до Федераппјс, зајсдно са Пословним удружсњсм цемент не индустрије Југославнје и Савезним заводом за приврсдно плачпрањс. До сада сс на рсалкзаинји овог посла урадпло слсдсће: V tokv је ог\ас за пзбор најnoBO.wm.ier пспоручноиа опреме, а нстовре.мено са тим Десетогодаш1и пи ражја П Y дссетогодкшњој програмско’ орнјснтаинјн Фабрнкс цсмснта „Новн Поповац" основни задаш! односс сс на проширењу прсизводних капаш<тета ч чзградњу новс техмолошкс лнннјс за производњу 2000 тоиа клиикера, одпосно око 900.000 тона цемснта гоAinuibc и Y цнд>у побол»шан>а скономич ности производи>с испитаИс сс економска оправдаиост укл»учења у .магнстралнн гасовод кроз Србпју, заправо оправданост корншћсња земног гаса као технолошког горива □ Уиапрећење упутраипксг и спол<аш« н»еу транспорта, пзградња нових сплоса објеката друштвеног стандарда, само су лео најважпијих залатака којц трсба да сс рсалпзују до 1985. годинс. Фабрика цемснта „Нови Поповац” за последњпх десет годнпа учшшла јс доста па реконструкцијп и npotiinpeitv пропзволнпх капацитста Пс.мснта. Y 1969. годинп пзвршсна јс реконструкпија ротационпх псћи у Погону I ччмс јс производња повећана од 280.000 тона на 360.000 тоиа голнппкс. По завршеткг рскокструкцпјс започсти cv раловп на проширенл’ производнкх капапитста нзградњом новс тсхполошкс лнннјс протпподп>е 1000 топа клинксра па дап. Изградња новог капацнтста завршсна јс крајсм 1972. голинс, чнме је прокзводнА цемемта повећана на 800.000 топа голшшбс, алп всћ данас ова колкчина пс заловољава потрсбс тржишта којс гравитира радпој органнзацији. Имајући v виду тс потребс, структуру пронзводннх капацитста и пзградњу капапнтета за прералу псмснта, радна организаци1а „Новн Поповац", х^пннћс иове напорс на повећању производњс пемента, како би билс задовољепе потрсбе у Републицп Србији до 1985. годинс. V том цил»у и усвојена је дугорочна коицепипја развоја Фабрпке, која се базира на проширењу капацптета v производњи к унапређењу технологије, проширен»у производње на друте производс, уз претходпо преистштивање тржпшта и могућности за плас.мап. Упоредо са овпм утппаћс се на развој постојсће основне сировпнсксбазе, како за потребс повећане произволљс, тако и кроз внл пласмана крсчњака различнтог асортимаиа на тржшпту. Изнаћи ћс сс најадекватнијн тптсвп v иил>у унапрсђеља органпзапије рала, самоуправних односа п расподеле, као к развп1ањс интсграштоних облнка у групацијн произвођача цемента. На оспову ових основнкх поставкц одредиће сс програмскн задаии кроз којс бн прнврелнп план оргаичзаиијс морао ла лобије своју конкрстпзатшју, како у поглсду изрора срсдстава, тако п кроз дина.мнку нзвршсња. ИЗГРЛЛ1БА НОВНХ КЛПАЦИТЕТА се у Србнјп оссћа свс већа потрсба за цсмсптом. Саглсдавај\Фн псрспсктивчч плаи name Рспубликс ло 1985. годннс, гочара сс ла he потражља цемсчта нзноснти 5.400.000 топа. Цсмсптара „Новч Поповац” .tpchvtho располажс пропзводњом од око 800.000 тоиа. што јс ПСДОВОЛИ1О ла би сс полмирплс салашњс потрсбс тржишта. Због тога се свс вишс нзмсће псопходност нзградље повс пропзволпс халс ол 900.000 тона годпшње, па бч v том сдучајх- пропзпомва нзпосила 1.700,000 това. Уколнко бп свс прппрсме текле нор.мално, nnnraihc повоизграђспог капашпста остварпло би се крајсм 1977. голнпс. Парадслно са рсшавтксм овог задатка, кзнвћчћс сс могућност повсћав»а сксплоатаinric а’ површннским копопи.ла, као и моrvhnocT продајс грзпглпрапог крсчжака директно на тржишту. Како re Kopinnhoibe neпрбматернјала 1'.лвостручава по овом проrpoMv, 1»лправ1 he се к‘ стулија iberonor коpin”h''^3- । лј—*а постош нееклад iHMcbv граК »чн« к'Ј ивзоне п пропзвод1ве иемента, a како ћс репролукпнја бнти далеко већа, изпосло.м радн сс на заокружсњу Јчонструкнијс финанспpaiw. Y конструкцкји фипансираља учествују порсл Јрнвеститора и куЋаца Рспублика Србпја п трп пословне 'банкс: Југобанка. Бсоградска банка it Југословснска пнвссттшпона банка. Очскујс сс да се посао око закл»учпвап.а уговора завршп у tokv пословнс 1975. ГОД1ГНС како бн сс са грађсвннсклм радовнма могло ла стартује почстко.м пролећа ндућс голпче. А. Г. ПрОПЦМ фн«ра? Послсдљих година се свс enure говорн о положају Погопа II и ibcroBoj nepcncKTiiRii, с обзиром да сс у њсговом посдовању исказују всћи плп ман»и негатпвни фпнанснјскц рсзултатн. П.мајућн v внду и степеп дотрајалосги опремс, постојале су лвс .могућности *а измену счтуаичјс у погону П: плн мсibani стару опрему или почетн са npon.iBOAibOM неког другог пропзвола уз ман.а улагап»а. Нспшивањсм могућности за pcuiasaibc овог проблема утврhcno јс да сс можс гтроизводнти фплср ол крсчњака. Фнлср сс добнја финим млсвсн.с.м кречњака до финоћс макспмално 20 процената остатка па ситу од 4.900 по сантпустру квалратном м користпће сс за асфалтну мсшавину прн изградњц путева. Поигго наш крсчњак задовољава услопс за пропзводњу филсра п како коп има могућиостп за "кспдоатапију н транспорт крсч п.ака за ову сврху, прншло сс lipillipCMII ПРОНЗВОЛП.С, После првпх мс.^ава и одговарајућпх физпчко-хсмијскнх нспптивања од страчс Инстнту та за путевс Бсоград лобнјсн јс тскст о квалитсту фнлсра. Пробнс количннс cv указале па тснолошкс смстил, игго је vcaob II мерпло квалнгста. адн уз прн.мспу интизификатора и адитива гсхнолошких сметпн fiehc битн U моћн ћс ла сс усвојн нова пронзво.мка. Меллва филсра вршићс сс у млину псмспта плн у млнновнма сиропннс Погопа 11. Од странс стручних служби мзвршси јс и орпјеитациопи прслрачун производњс фплсра којн показујс економскц ефекат од милнјарду старнх дипара. С обзпром на значај н вслчки фннапопјскн ефекат којн he сс остваритп, колектив је прпхватио прошнренл дслатшјстн natiic ралчс oprainoanuic што сбавсзујс „ стручпс службс да још актпв1П!Је радч на ксначном усвајан»у производњс. Раде Мнлосавл»евић градпћс се и нскодико снлоса у всћим потрошачкнм иснтрима у Београду, Ншпу, Крагујсвцу... Изградња силоса отворпло би н повс моп ћпости за развој фабрнкс за израду бстопскпх слсмсната. Како ie корпшћење земног гаса као гехнолошког горпва далеко јсдноставинјс од мазута, Фабрпка цс.мснта „Нови Поповац” uacrojahc да што хптннјс сачпнк програм и студпјг увођежа новог горива, а ол 1. јануара 1976. годичс, када је прсдвнђсп заврптстак маптстралпог гасовода Смсдерсво — Ншп, почнс њсгова сксплоаташтја. Boh дуго врсмена поставља сс питање рснтабилптета Погона П. тако ла ie чрслвиђено техпичко побољптавањс услова у њсму, којс he бптн довршсно у овој годннп. Прпступ ло новс локаиије за теретна возпла шус рсшен. Постојп јсдан пројекат који нијс коначан, н зато ћс се настојатч да се и овај проблсм ускоро реши. Исттнтаhe сс могућност пролаза пута нспол „Старе колоније” како би се нзбсгла опасна крпвина код Погона П. Потрсбно је изгралнтк it простор за паркпрањс возпда. Овнм раловима ћс се прпћч после преговора са превозшшн.ма око учсшћа у финансирању. Y 1976. годпни вероватно ће бити завршеча пзградња рссторана лрпитвсне нсхране. као и увођсње грејања у радне просторије. Посебна пажња обратиће се побољшању хигијснско-техннчкнх услова рада п могућности што потпуннјег решсња стамбеног проблсма сваког раднпка. Као рсдовни задатак поставл»а се рад на унапређењу органпзаиије рада и развнјању самоуправних соцпјалистичкнх односа у колектпву, благоврсмено уочавање и ретаваibc пропуста, како бп сс добила једна оргачпзација која he давати најповол»није рсзултате рада. М. Димитријевић Силосн: производња цемента ће бнтм удвострученв Са отварања новог погоиа алучсличннх ужади у Поповцу РАДНИЦИ КОЈИ CY ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ РАДА ПРЕДУЗЕНА „БУДУННОСТ" ДОБИЛИ PY4HE ЧАСОВНИКЕ ЗА ПРЕКО ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА: е м а А,ГГ'1*1’ Живана ЛнтиН, Адам Аранђсловпћ, B?S,,BaO БаЛОТ'Л Ради"°Ј£ Балотић. Драпииња Богојеанћ Летомир Дејановић, Ратинка Гзокић. Милутин БуК M"AiiJa Златојевић, Драгомир Иднћ, Милнца Илнћ Томнслав Иднћ. Ралмила ЈаниВнЈевић, Мнлка Јездпћ, Томислав Јовамовић, Јаворка ЈоваiiOBKli, СтаР°Је Лвичић Мнлутт1 Костић,’ Мирослав МакснмовиИ. ЖИВ0.ШН МЛТНК, Слободаи Ма^симовпћ. Рада Марковић, Миленко Мцја.|ловић, Милорад Миладиновпћ, Мпрослав МилоЈковпћ. Мнлутин Милојевић, Мнлнвоје Мплетић Љубомпр Милутиновћ, Милинка Митропић. РадивоЈе МихаЈловиП, Станпславп Михајлопчћ, Топлица Миловаиовић. Драгослав Мркнћ, Драпша Обраловнћ. Лрагослап Обраловнћ, Томпслав Павловић, Л>уб1П(ка Пзвловић, Вера Псрнћ, Велнммр Псрнћ, Го> лана ПетровиН, Драпша Петровпћ. Мчодраг Петровмћ, Ружииа Пстровпћ, Марнца Ппокнћ, Миолраг Пвокић, Дпагослав Савић, Мирослав Савић, ННКОЛА СЛВИН, Борка Сшшћ, Мнланка Станнсаи.А>евнћ. Жпвотн1е Стелановнћ, Ангслнпа Стојанпгчћ, Жнвка Стојанпвнђ, РалМ1гла Сто *ановић. Топлпиа Стп|аплвпћ. Станнмнр^а Оо |аиопић, Влалислап Стошић Лзубомир Стеж?нови1|, Жи« pojim СпасоЈсвић, Наталпја Цвстановнћ. ПРОБЛЕМИ ЗАПОШЛзАВАЊА Шта доноси Договор Као што јс познато, у Параћину је прошлог месеиа закл»учсн Друштвенп договор о запошд>авању на тернторпји oniuTinic Параћнн. Тим поводом, разговаррли смо са другом Ранком БрапKOBiilicM, шсфо.м испоставс Основнс зајсдинцс за пошља ваљс у Параћину. По iberobum рсчнма, Договором је обухваћено ииз значајиих пнтан>а којима сс стварају повољни п правичннјн услови за запошљавањс ралних л>улн. Договором је наглашсио да V програмима и плаиовчма друшгвечоекономског развоја Општане, органнзација удруженог рада, иитсресннх п месних заједшгиа, буду садржатш п развојии програми запошљавања: годпшњи, срсдЈБОРОЧНИ Н Д\ТОроЧ1П1. КОЈПМ he се обсзбедитк сгабилпији раст запослености. Организашгје cv дужне да свако слободно рално место пријаве Заједници у року од пет дана од дана оглашава1ва, као п да доставе прпја * bv потребе за раднмком и текст конкурса. Y смислу овог Договора незапосленнм раднико.м сматра се лпце које посао тражи пскључиво прско Зајслчицс, што полразумева к рсдовно пријавл,иваље Заједницц. Иптересантаи јс податак да радннк -може доћи ло запослења улагањем личних срсдстава за отваран,е иови.х радних мсста, с тим што сс на сваког тако запосленог радпика мора запослнтн иајмањс ioiu једча радник. Зајсдница в организације удружсног рала, поссбннм счоразумом мк.мо одрсдаба Дого' вора, уговарају запошллвањс таквих раднпка. На тај начин се омогућава лицнма која се налазс на приврсмеиом ралу v HHOCTpancTBv ла по ловрат' ку лоВу ло запослења, а ујсдпо и ла помопп’ запошл»авап>е остадих радника. При.мжом избора и пријема радппка v удт-женн рад полазп се од захтсва ралчог мсста v погледу стручнс спре.мс, радног нскуства, пола (код не кнх запнмања), психичкпх и физпчкнх способности. Да би дпца са завршспом шкоаом стскла праксу на од говарајућим радиим местпма, радне органпзацијс су лужнс да примају прнправнпкс, што представ.уа ста.\ну обавсзу ор ганизација. Y вези са прмма; п»е.м пр1справника договоренн cv следећп крптерпјуми: ако органпзација нма до 20 запосленнх — прнма јелног припра вннка, од 20 до 50, два приправнпка, од 50 до 100 три приправчпка итд. Загим је друг Бранковнћ говорио о трснутном стан»у нсзапосленост v пашој Општинн. Прсма свиденцијп чзвршсној на. крају протсклог ме-. сеца, укупап! 6poj нсзапосленнх на геритори|и Опшишс нзносн 2173. Вслпки јс број Ј1сзапосле1п!х лица са завр * шсаом срсдљом школом (358), од кога пајвишс скономискнх тсхничара (94) и хемнчара (88). Квалификованих и ВК радника чма укупно 402, што ie такоВс вслика пифра. На евнденцпји Заједиипс водп сс 57 чеписменпх Alina која тражс било ка* кав посао, a 38 старијих од 40 годпна. Са четвороразредчом осчовном школом пријављсно јс 304 лица, 110 старијнх ол 40 година. Укупан број лица без стручне спреме (неписмеии, недовољио ппсмени и лица са кгрсом приученпх радника) износи 1380. Забрпљава податак велккн број лица чека на запослење неколнко година. Ево какво ie ту стаже: преко 3 годнне 305 Anna, 2 до 3 годпне 203. једна до авс годинс 437 нтд. Вслмки јс прилпв лнца са села која првч пут траже запослење. Њих јс трснутно 645. Имајућп у вилу доста изражс!П! проблем иезапослености V нашој Општппп и податак да ie v протскдпх шест месеjui запослеко само 250 раднкка, сматрамо неопходип.м да се о то.ме волп рачуна v.cbhm самоуправиим стру-ктурама прплпком израдс и усв^јања срелгћорочпих пдапова развоја до 1980. С. Матпћ ЛКТИВНОСТ МЛАДИХ Y VII PEOHY Нсдавно јс у VII peony формчрана Омдалпнска организација ССО. Формиларн cv је, омладинци који су нзразнлн жел»у ла постану ч.\ановм СКС. За прсдседннка јс пзабрап Пстар Михпјлов. На састаику VII Основпс органпзацијс СКЈ који јс одржан 14. 7. 1975. ГОЛН11С оцељсно јс да сс свп качдилатп за пријсм 'у СКЈ Брло олговорно н стваралачкп олносс прсма поставл>еним задацпма н свп су једпс.-дасчо прнмљени у СКЈ. a то су: Скежана Пслнвановић, Милорад БогоЈевић, Мнлица МихаЈловнћ, Слободанка Иванковић. Ралисав ДнмЈприЈевић 1! Петар Михајлов. М. Мкхајловнћ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА Y „БУДУБНОСТИ" Међу првнх 14 радника ■ Од дванассторице радпика који су пре двадссет година основали прву плетарску радионицу, од које се каснијс ра> внло садашње предузеИе ,ЈБулућност" остали су у прсдузећу само НИКОЛА САВИћ и ЖИВОЈИН МАТИН, радници. који су псдавно добили од своје радне организацијс ручне часовннкс, поклон у зкак захвалности за двадесетогодишibii допркнос у развоју предузсћа. О првпм дапмма осчивања плстарскс ралнонице говорпо на.м је Нккола Савнћ, квалнфиковани плетар из Доњег Вндова. — Почсли смо са 400 килогра.ма прућа, кажс on, и у почстку смо оплетади бадоне за потребе Српске фабрике стак-, ла. Упорсдо са развојем радио пице јављале су сс п тепгкоће, које смо са гтуно гпорностк и сиаге рсшавали. Желели смо да опстанемо. Сећам се да смо чак п ноНпвадч у круп’ предузсћа спасавајући га од подзсмнпх вода. Биао је н лошпјнх ситуација. као што cv псдостатак посла, плагс... а.\и све сам то Нпкода Савпћ пздржао за.хваљујућн .чгбавн прсма n.icrapcTBv, коју носнм из тих првпх дана. Дапас радггм као дожач. Задовол>ан сам самоугтравиЈш олноспма У прсдузећу н акткван сам као друштвсно-политичкп радипк, алп чнпк мп се ла захагаље мојпх колега ннје онакво какво бп требало' ла бкдс п какво јс очао наше — □авптио јс Нпкола Савпћ. ЖквоЈик Матић, треиутно је KibiiroBoba лпчног дохотка, иначе ролом из Плане. Он је такођс добно ручпч часпвнпк за двадесстогодпшњпцу рада у „Будућпости". — И ia сам започео као плетар пре двадесет година, у <► вом Прс.\узсћу н у њему остао ао данас. Касннје сам постао .магацкоиер. Y том перпо' ду сам и започео ванредно школовањс. Прво сам завршио осмогодншњу школу, a онда сам уписао средњу економску. Y н»ој сам заједно био Живојин Матнћ са својом кћсрком. После завршстка ckoiiqmckc школе дошао сам на ово радпо место — каже паш саговорннк. Жнаојик јс 1973. годппе добио Мсдад>у рала, што јс велико iipiunaibc за њсгов труд. Како јс успео ла у псто време будс пајбол»п радник м пзврсган „учеинк”, одговзрио јс: — Bcaiikiim задагањем и одрпцаљсм успео сам ла се дошколујем, за што су мојн друговк н.малн пуно разумева- !ва'и указавади помоћкад је бп ао потребмо. Сала сам сасвкм задово.кш успехом мог предузећа п настојаћу п да.5»е да дам свој пунп допрннос за м>егов још бржн развој. М. Днмктрпјевнћ
14 ДАНА СТРАНА 5 • КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ • ШКОЛОВАЊЕ Y3 РАД 00 НВАПИФИНОВДНИХ РАПННКА 00 ТЕНСТИЈ1НИХ ИНЖЕЊЕРА ■ Прс три годјгнс двадесст п девст раднпка ИВТ „Бранко Крсмановнћ", којн су заузнмалн раднд места с.мсновоћа н шефова одељсња одлучнло је да се дошколујс на Вншој текстнлној технпчкој школи у Лесковцу. Трошкове школо * вања сносила јс ИВТ „Бранко Крсмановнћ". Недавно је 13 ралппка кз тс групе успетио завршило школоватће док осталп тск трсба да дипломнрају. Како нам јс рскао Прсдраг Радојковић, реферснт за струч но образовање кадрова, то је јсдна од најуспешпнјих група коју јс стипендирала радпа ор танизацнја, чак бол»а н ол рсдовннх студсната. Велпки број тнх радинка јс о трошку Фабрвкс прошао кроз свс фазс дошколован.а од квалификованог радпика ло текстилног инжеп»сра. Једна од најмбиииозннјнх у групк била јс ОлПпсра Мнлић. Када је почела ла радн нмала је завршсну Ипдустрпјску школу. Послс тога јс завршила Тексгидну технпчку шко лу, а сада јс стекла н вкшс образовање. — За успех јс потребан труд и рад. амбицнја н одрицањс. Као жена, у спела сам уз огромне напоре да радим и да заврши.м школу, рскла на.м је она у разговору. Жеља јој јс да и даље настави игколовањс, уколико јој то Фабрика буде омогући.\а. Радомир М. Марковнћ је био најбољп стгдент у групи, a вероватно п у Школи. Пре тога је као стипеидиста Фабрнке завршно ХТШ »з радног одно * са. Отац је троје деис. И поред то.\иких обавеза, успсо је ' да буде најбољи. — Овај успех целс групс је резултат велнкс колептјалности. свнх којп cv похађалн школу н завршилн је у року — рекао нам је Марковић у краћем разговору. Школовање је било намењено за л»уде који ннсу имади квалнфикацију за своје радно место. Искориђтнлн с.мо шамсу јер нам ie то."бнло омогућено од странс .»iauic радне организације. Тре- -ба нстаћи да наша OOYP нма разу.мевање за дошколовање кадрова свнх профцда. Ве\пкјг бро.ј студената сс школујс из радног односа на факултети.ма и В1ГШТШ школахта urnром земљс. АКТИВНОСТ ОМЛАДИНАЦА Честе добровољне акцнје ■ Y колектнву ИндустриЈе вунених тканина „Бранко Крсма1 новић", има 350 омладинаца. Акција „Млади радник-самоуправљач" напшла је на пшрок олЈск .међу »мгма, што потврђују резултати у производн»н, такмичарски дух н жеља за нстицањем. Због спеиифичности посла А онда ће.мо, сигурно са ускојн младп обављају у Фаб- пехом наставпти траднциЈу нариии не може се увек баш шнх crapirjnx колега. најреалније бодовати успех на појединнм радним местнма; АимитриЈевип заттш ту се тражи и друштвсno политичка активност младих, али се трудимо да сваког месеца изаберемо стварио naj6o.se — реклн су нам у Фабричкој конференцијн Савеза соиијалистпчке омладнне руководиоци ове акцпјс. Поред овог так.хшчења, млади из Штофаре показују и шн * ру активност кроз добровољнс радне акиије V кругу. Тако су недавно учествовалп на рушељу ограде поред Црницс н припремању терепа за зида * ње кеја, а у току је акцпја прнкупл>ан>а старе хартијс, чији су досадашњн рсзултатп задовољавајући. Продаја хартије јс сбсзбеђена no иени ол 60'пара, а повннска no 80 пара no KiL\orpa.xiy. — Од овог новца, као w ол матернјалне помоћи паше рал пе организације купићсмо пот ребнс реквизпте за рад Културнс-умстнпчког друштва, за развијгпве секција у »ему, Kaneo Слободан Коичар, секретар Фабричке конференције Савеза социјалистпчке емладине. Mebv младима се oceha потребз за оргаиизоваиијим обликом културно забавног жнвота, па се формираље КУД-а памсћс као потреба. Верујемо да he.xto до јссепп добити салу, са којом he најважнији проблем бити решсн. За Љубицу Калабнћ, руководнона одсљеља креаинје н дезепа. су нам рсклп да јс бнла ошсрсћена можла од свнх највншс. * Свс своје обавсзе сјединила ie v јсдан вслнкп напор чпји јс рсзултат днплома завршепе Внше тскстнлне техничкс шкодс. Поролпиа јс н.мада велнко реазгмсва1ве за свс »»cue обавезс к тз ibetiy полршку успела да истраје ло краја. Радомир С. МарковнИ сс такоћс школовао о трошку ралне организашце ол индустријскс ло Вишс школе. Жслео ie ла нстакнс огроман напор који јс бпо пеопходан да бп сс постигао успсх: — Бнло је тешкпх тревутака када сам због прсвеликпх обавеза помишл»ао да одустаЧ1С.М. Уз вслнку по.моћ и полрш ку другова из групс успео сам ла нстрајем. Захвалан са.м ово.хт KoACKTiiBv за свс што пам |е до сада прх жно. Настојаћемо ла што 6o.se прн.мснн.чо стсчено знање. Новом реорганпзацнјом п снсте.матизацијо.м радшгх мсста. која је у току, очекује се да сен они којису днплом'ира.м1 добнју олговарајуће радпо мссто и одцжс свој дуг колективу. Од н>нх се очекује ве\пки Aonpjmoc v булућем падг. Једап број he највероватније да настави Aa.se шкодовагвс лок ће се друпт укљх^пгпг у пронзволњг и образова».е мдалпх квалпфикованнх тскстнлјшх радника. Ово.х! разговорг. због рала по сменама и због годншн.пх одМора. нису прпсуствова.\п п остали из групс који су недавно ДЈПтло.миралн на Вншој текстЈЕмгој техннчкрј школн Радован Грујнћ, М»«ливоЈе Васић, Слободан Цветановић, Мнланка СтоЈановић, Зоран Стојановић, Душан Миладкновнћ и Ннкола Ранђеловић. Зажедњмо и.м на крају много успеха на новим рални.м дужностима. М. Михајловић „МЛАДИ РАДНИК-САМОУПРАВЛ»АЧ“ Победник у мају — ЈЂубица Николић За најбољег .младог рад1шка — ca.xiovnpaB.sana у Штофарн за ллај проглашс па је Лзубнца Николић, тек стилнн техпичар у Одељсњу камгарна. Лзубмца јс рођена 1955. годпнс v Шавцу, a v Фабрику штофова је дошла још као учеаппЈаТекспглнс школе, када и почиње њена богата друштвепо полптпчка актввпост. Јер треба зпатп ла Лзубнца има тек двадесет годппа. а већ joi је по перено неколпко важних лруппвепих фушишја. Члан ie Општнпског сиилнкалног већа, члан општкнске. мсБуопштннскс п Републпчкс конферешшјс Савеза соцпјалнстнчке омладнпс п лелегат MebyoniuTiniCKC конфереипије Савеза соцпјали * стичке омладнне п делегат »Међуопштинске и Републлчкс конферешшје Савеза co пнја.\пст.ччкс омладнне п делегат Међуошптинске ко Из штофарског обданишта Y ПОСЕТИ ОБДАНИШТУ Деца бесплатно на летовању II порсд тмурног н кишови тог дана када смо пошлп v ITOCCTV Дечијс.м обданпшту прп Фабрнии штофова, дочекао нас. јс жагор деие, насмејана лпиа која cv л»убопитл»ивнм очпма глсдала v нас. Зграла v којој cv с.мсштена штофарска лспа је чпста п свсгла установа v којој дневно боравн 130 дстста. МпрЈана Be.sKonnh, руково * днлац овог лсчјег ло.ма, којп ралп у двс с.менс, ie енсргичт жсна. ЛЈгбазпа н ансцпплиновз на. Успела ie да ограпизгје рад v обс с.мене, a v то.ме cv joi .много помоли сви члановн овог колектнва. На питалс ка ко ie то могла свс да урадн одповорнла ie: — Фабоика и.ма вслико разу мевање. Hauia установа ie on pe.M.sena najoo.so.M onpc.xtoxt.Ka ла су услови добрп шгјс теш ко органпзоватп посао. Мп пи exto задовол»нн са овпм што c.xto постиглп. Можсмо Ј! 6o.se. и па то.ме ралпмо. рскла нам је другарпца Be.sKoanh. СИНДИКАТ О РАДНОМ BPEMEHY И здрави иду на боловање Председнпштво јединствепс органпзацпје спндиката Фабрике штофова крајем прошлог месеца на дпевном реду tLxta.xo јс и проблем боловања, одуствовања са посла и коpinnheiba фонда часова радног времена. Повод за овакву расправу био је податак о учеста лим жалбама радника да на боловапч: вду углавиом јсднп те нстн радншш, мала нису увск болсснп. Ми који c.xto стварно болеспи. чују се жалбе, нс можемо да лобпјсмо боловаљс. Да ли су таквс отпужбе оправдане нлн нс, знаће сс крајем августа када стигне апализа. Кадровска и соцнјална служ пференпијс за друштвепу актпвност жепа. Члан jq Савсза комуииста. — Скоро свс својс саободно времс утрошим на друштвено-полптнчк\ акnг вносг, кажс си.мпатична п вредна левојка Лзубшса. Т1о некад одмах са посла остаје.м на сасатанкс, јер жс лпм да оправдам поверењс старијих. Чи«п мп сс да мп млалп нз фабрпчког колсктива својим резултатпма рала све вншс разуверавамо великп број старпјпх другова, којп са лоста неповерења гледа ју у nac, V томе пам пома жу друштвено-политичкс ор ганпзацијс, а посебно Фаб ркчкп одбор Спн.мската. Акиија „Млади радпик — самоуправл>ач” јс лепа при лика да хшогп младн л>уди стекну афнрмацпју и покажу своје квалитсте, и она јс добро понмљена .\teby хсхадтсма у Штофарк, алн И док смо обилазилп прзсто ријс у npji3C.xt.sv н на сгтрату дозналп c.xto да v овој Kvbn нма 90 прсдшколскс лсие и 40 v јаслпиама. Као н сваке годп пс 20 лстста полазп на ie^cn v школу. Ингерном npoeenoxt иптслпгенцнје лобјсии су нал проссчнн рсзултатп. Чак сс во дн и свилепиија о кретаљу vc пеха депс v школн која cv изапЈла из овс установс. Ппс ко 90 посто cv одлпчкп baun. За такав успех попоснс cv п yimTC.siiiia Ралмила Bacuh, Bit лосава Петровић и Слободанка ДнмитрнјевиН. Тренутно v оиАанипЈту су прсокупиранп свп глс he оги hit на летовањс. Педессторо лецс провсшНс 15 дана бесплат no v нском од п-ханинских ле товалпшта Раднгшп су олво] *п лн 30.000 динаоа ла њпхова лс па лстују бссплатно, тако да poAiire.sn Jtcbc као ранпјс да плаћају лео трошкова. Р. Bccnh ба добиле cv палог да чнтаву проблематпку пзуче, послс чсга he се заузстп одрсВенн став. Иначе. када су v пптаљу боловања у Штофари кажу ла сс лосга новца одваја за превентиве која нс доноси мпого користп. Колпкн јс пробле.м болеснпх толпкп јс и проблем онпх којп неоправдано или из лругнх разлога не долазс на посао. За спрсчаваihe оваквог јавашлука п нсдисциплппс лек lie сс снгурно наћи. јер олговорнс службеј! ту тражс решежа која he бити „мелем" за смањенп фонд часова радног врсмена. Р. Becnh јс у нсто време п прплика да сс BJUH шта још недостаје тпм л>удпма за потпупнјн успех. — Културио забавпи жпвот код пас младпх уопштс и нс постојп. Изгледа да ћемо и овс годппс остати бсз салс за забавс н пгранкс, пако сс oceha лугогоди * шња потреба за isom, наг лашава Лзубнца Нтеолпћ. На крају ла додамо,. да јс Лвубпца недавно .хоонла п ручни часовнпк ол Републпчкс коиферепцијс ССО за учествовањс у пстопменој акцпјп Koiv јс водио дпевнн лпст „Пплпгика . М. Димнтријевић • КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ • СТАМБЕНИ ПРОБЛЕМИ 250 молби за 50 станова Проблем стамбене ситуацп * јс у другом по ВСЛПЧПНЈ1 колсктпву v нашој Општпнп, Фабрнцп штофова, је доста изражеп. На решење стамбеног пнтања чека прско 300 радника. Решеља сс палазе алп доста споро. Фабрпка свакн пет голнна плк нсшто краће изралн по јсдпу нли двс стамбепс зграле п кала дођс врс.мс ла сс становп подслс настаје гужва. V току јуна пзашао ie копкурс за расподелу стапова на осиову новог Правилника за pacnoAcw али npexta miiuiscn»v Bchirtie палнпка, on ннјс nai6o.se pannipao свс случајсвс. Добрнвојс Јонановић, внсококвалифпковани текстплни .xtaicTop v ткачншш, пначс прсдсслник Комнснје за располслх * станова. у рз.зговорх- иам ie рскао Ла ie за 50 стамова конкуписало прско 250 радниТУП „ГРЗА“ Нако је доченана тудостичка сезона □ Туристпчко-угоститсљско прсдузсће „Грза" јс па почетку овс турпстичке ссзокс прсдузело т<з мсра у mt.sy поиол« * mauaiba опрс.ме п комфорности својих објеката. Број лежаја Јс остао истп, али је продаја органпзованпја, јср иде прско сопсгвснс турпстпчкс агснцијс. — Цена су овс годпне повеhanc за 109о у односу на прош лу, алп су п Aa.sc оста.\с нискс v одпосу па ценс v слнчппм објсктима у Србијн. Комплстап пансиоп у Спссвцу стаје 60 — 75 дппара a па Грзн од 75 ло 80 динара — рскао нам је Бура Букпћ, лнрсктоп Турнстпчко-у гостнтс 1>ског прсдузсћа „Грза". Време као фактор јс овс годппс умамила туристпчки промет. али, и порсд тога, про мет јс v овој годнни, кроз финанснјскс noKa.3aTc.se, всћп за 65,6° о. „Грза” расподаже са два хотела Д п II категорпјс у Параћнну са 35 лсжајсва п на Грзи са 52 лсжаја. Олмарахпштс v Citceauv располаже са 100 лежајева, базеном за купање, простором ПОГОН ПИК „ПАРАБИНКА" Захвалнице за v „Параћипкп" јс 27. 06. 1975. годинс поводом 25. годшп П1НИС раднпчког самоуправл,ања одржан свечани збор ралпнка на коме ie говорно СтоЈан Радосављевић, прсдссдник Радничког савста. Затн.м је Слободан Вучковнћ. председник Збора урх^по захвалннце првим члановима органа vnpaR.saiha у ..Параћпн кп.” Захвалнннс су добили: Мнлан Томић. Лгшан Вујаснновнћ. Мплица Вхјаспновцћ, Рада Момировић. Лнка, Рајц. Слободанка Гајић п Жкпка Давидовпћ. Искорпстили смо прплику п разговаралн са. јсдчом ол њпх. лрхтарипом Живком Давпдовпћ. Ока v овом погону рали ка. За којп лап pannipan>e he бптн готово it знаће се ко је добпо гарсоњеру, једнособак пли двособан комфоран стан у новогралњн, у VAirun Бурс Салаја п Ивана Мплупшовнћа. Миодраг Петровпћ, предсслпик Прелссд1П1Штва једннственс организатис спплпката. истпчс ла he Сипдпкат Фабрике v cenicMupv мссецу пачети пнтап»е стамбене изградњс. He лопустиво је. кажс с:<. да парс стојс. а станова да нсма. Овоголишљи стаповн купљснп су ол пара из 1973. годппс. Мсђутпх1, за 1974. ц 1975. голпну има пара око једне старе мплијарле. Потражпћемо програм и лннампку гра-xibc станова ’<а оспову полатака колпко и ках вих станова трсоа. тако ла .syAit тачпо знају кала he v псрспсктпвп добити кров над главом. Г. Becnh за камповањс п рсзсрвагом калифорнпјске пастрмкс. ¥ саставу 11редузс!1а су к три ресторана са ку.хпњохг, 11 бифса п шест тргивппскпх прадавница којс продају углав пом колоннјалну рсбу. V „Грзи" cv у булућносгп окренутп догралњп и рсконструкцпјн. постојсћпх објската у Спссвцу и па Грзп. Према слаборатпмз којп сс овнх лана прпволс крају пролајпн простор па Гр.зп трсоа да се vneha за 300 рссторанских столнпа а лсжајии просгор-за 20 лсжајсва. Извршеном -дрградн.ом v CnccBnv продајнп ггростор би сс vBchao за 60 ресторапскнх столииа п ралпн блок хотела (KvxiriKa и шанк) а лсжајпн простор бн бно всћи за 40 лсжајсва. М. Мпхајловпћ самауарављаче пуне 23 гохипс п за то време ie била вшпе пута бпрана у органе ynpae.saiba. Ево шта нам јс рскла: — Када смо сазналн за Ј)адннчко са.моуправл»ан>е, била ie то за нас вслнка ралост. Изабралн смо Радппчкн савст и Управни олбор. Ралпло се много. сслпицс cv трајалс ло касно V ноН. Бнла јс потреона велнка борба да бпсмо се прсбвАп на тржпштс. Морали смо ла стахно ралимо на подпзапд’ квалитста нашпх ппопзвола. Нпсмо штслслн себс. радилн смз и прсковрсмено само ла бпсмо успелп. С. Матпћ ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ ШТЕДЊЕ V „СТАНДАРДУ" Смањени Послс усвајања конкрсп.нх мера штсмве којс he сс прн мењнватн током овс годннс v Ко.мгналпом предузећу „Стан * лард" cirrvamiia сс зпатпи по бољшава на том плапу.. Поја чана јс контрола матсријалнпх трошков пословања. јср ло са ла није aobo.sho стпмгАИсана штедња, због тога што се ма терпјалпи трошковп iincv обра чунавали посебпо по јсдпшша ма, возплпма, всћ кумулатпв но. Повећаном контролом н свпденцнјом утврдилн сс ко колпко трошп н npnnpebyje, практпчно лнчпи лохолак јс сведеп на радпог човека. Oceha се повећањс продукти вностп рада. а постојећп капа трошкови цптстп далско се 6o.se кскирн шћавајг. Заиптересовапосг раднпка је такођс побољшана што сс вп ди по смањеном броју болова n»a it пзостатака са посла. — Посебну штсалшвост п< ка .залн су возачн, кажс Мнодраг Матпђ, шеф прпведдно рачгн ског сектора. iPannie су арло лако бацалп гу.мс V отпад. a сада поново сс пстс ггме вра hah’ на точковс iep сс још ду го могу корпститп. И код APvnix ралппка хгсре штедплЈ имају сфекта, али јасппју CAiiKv пмапеми послс лс встомессчног обрачуна. М. Дцлипрнјевмћ
gL^6 14 ДАНА . Разговор ca председником Скупштнне општине ФУНКЦИОНЕРИ РЕПУБЛИЧКЕ СИЗ KYATYPE Y ПАРАНИНУ ПОЈАЧАТИ САРАДЊУ параћнн су 8. јула посетили аовоименованн секретар Републичке зајелнние за културу, жжшкевннк Борђе Радншић и председник Скупштпнс овс Заједнице Златко * Марковнћ. Онн су у вишечасовном коптакту са председпиком Скгпштпнс аппггине. друштвено-полптпч ком радницнма н посленнпама културс у нашем граду разговарали о 'проблсмима, псрспективама п могућностима развоја овс значајнс * лруштвс * ие областн у iiatnoj Општинн. Посебнг пажњу и ннтсресован»е показали су за радове које Завод за заштиту споменика . културс из Крагујсвиа нзводк на комплексу наших срелтвевековннх спомсника културс у долини рекс Upinnic и иа манастиру Св. Снсоје у Сисевцу, који је најочгванпји у овом комплексу а због својс архигск тгое и дслн.мпчно очуванпх остатака живопнса прнвлачи пажњу ширс кудтурнс јавпости. Пошто су сс упознали са досадашњпм токовима и актквно * стн.ма v култури гостп су дали неколико ннтсрссантвих пипци јатнва за обогаћнвањс културног живота нашнх раднпка. Из разилн су спрсмност да помог * ну рсалнзовап>с свих оних програма којп п.мају за цил> да сс култура интсгрншс са удружсним радом. иа чсму интереспс заједниие кудтурс трсба поссбно да capabyjy са Сопијалн * стичким савезом и Синдикатом. Ликовни живот. позорншнн аматеризам, издавачка де\атност, п пбјачана -.тивност у стварању услова за развој културе v наиш.м селима. су само лсј нашнх преокупанија. са ко јкма су упознати републнчкн AKTYEAHO ИЗ KYATYPE СТАРТ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ У СИСЕВЦУ Овнх дана, тачннје 1. августа у Снсевцу почшће са ралом Vмстинчка колонија у којој lie порсл чланова пашег Лнковног клуба 15 дана стварати и дц. ковни умстнпци нз другнх градова нашс зсмљс. Лнковпи жпвот пптензивнијс окупнра пашу срсдину неколпко голпна уназад што noicaavjc и број слпкарскнх п вајарскпх пздожбп, како групнпх тако п самосталннх. Како ннтсресован.с нз голимс у голипу растс, а активностн клуба Лпховнпх уметнпка се перманентно прошнрују, културна јавност нашс средннс нзразнда јс жс.иг да се на неки најпрпкладнијп начин створн фонд слика за будућу Галсрију, чнјс јс отварање неминовно. Охрабрена ставо.м јавности н створеннм потребама, Самоуправна заједнниа културс је нафгнкцпонерн. јавнла скромап почстак рала - време док су трајалн овп .уМСтничке колоннјс у Ciiceeuv разговори, стручни сарадпнк - ---------- -------- ----- у .нашнм' селпма. Проблсми домова културс и потребног кадра за рад у њима решени су у сслп.ма Горња Мутница, Бул>ане, Стубнца, Горље Видово, а овнх дана свој старт иајавл>ују п Трешњсвица, Својново 1! Рашевица. Како јс потрсба мпого, а срсдстава нсдрвол>но, улружени и стрпљпвп, уз пупу одговорпост и ангажовање, јелино можемо јесен н зпму, кала су активности у сслпма поЈачанс, дочскатп спремнп. Стацпоннранс кнноапаратурс зоог броја становника и niirepecoBaiha. добнла су ссла Стубица, Својново и Горњс Видово, а знатну обпову књижсвног_фонда уз помоћ Матичле бнблиотекс, чптаоннце у Забрези, Бул>ану н Клачевнци. Верујемо да ћс ло јесени и остала села у нашој Општини учннитп потребнс напорсгДа ппо мсне културну кли.му у својој средннп. „СУБЕЊЕ CBETO3APY MAPKOBHRY" Y ПАРАБИНУ КРАТКО Н ЕФЕКТНО Републичкс заједннце културс обитао је радове на споменпцима .културе у долннп Црнице. којн су недавно почели. На крају поссте изражена је спремност за још блнжо.м и разноврсннјо.м сарадњоч измеby Општинске и Републпчкс заједнице културс. ОБРАЗОВАЊЕ 1975/1985. Изврш-ни одбор Интсресне заједнице за образовање и васпнтање је на послсдњој сслнтш угврлно осиовнс кониеппнје даљсг развоја основног образовањл у нашој Општпнп са посебнпм осврто.м на мре- >kv школа. На основу тога је 17. јула Миодраг Раловановић, секрстар Ишересне заједниие ооно вног образовап»а н васпитања, одржао састанак са представнпиима лруштвено-по хнтпчких оргапнзацнја oninnnic Параћин „ упознао их са закл>уч1 са жслом да поред тога што : ћс бнтп траднппонална. врсме- ’ ном прерасте и v југословспскн скуп онпх којпма палета п длето испуњавају мис.дп и осе- : ћања. 1 Ето, вншеголншља жсл>а по ’ стаје стварност. За који дан у ■ прнјатном амбнјситу рсл>ефом и бујни.м жнвотом усталасалог Сисевца уседнћс се осам до де- • сст сликара и вајара. По једно својс дсло оставпћс граду — ломаћину који нм је указао гостопрнмство и омогућио пм несмстано стварање, а та дсла he бпти почецн фонда Галеријс. Порсд чланова нашег ЛиковКАРТА ПАРАНИНА ИЗ 1860. цима Извршног одбора. Присутнц cv дали пуну дршку овој програмској јентаинјп п нагласнли ла поopir 1UTO прс треба прићн конкретпој нзради Псрспектнвног пдана развоја основног образовања за период 1975/1985. и да се већ д,о краја ове гол’ше почне са рсалнзацпјом тог плана. М. Мнхајловнћ Почетко.и /ула на позорницн Градског аматерског позоршита Јостовао јс Театар докумсната крушсвачког чозортчта са прсдставом „СУЂЕЊЕ СВЕТОЗАРУ МАРКОВИВУ" v ре жији МОМИРА БРАДИВА: Прсдстава је сачињена од аутсп\гичних докумената о жи вагу н раду npeoi социјалнсте на Балкану, СВЕТОЗАРА MAPКОВИПЛ, лучоношс социјслцј ма u самоуправљања. Из тих разлога постојала јс бојазан да у представн не превлада суеа декларатиенос.т и „еисокопарча теоретисан>а’' на позорници, коју јс )ipen чин само jom вшие и подвукао. Али до краја чредставс сису аиија сс знатно поправила јер јс текст глу.шрсча г)а внше л:оtyllHOCTU it слободс за самосталније крсирањс на по.зорниi(u, чн.чс сс ообило у динау.ичности и квалитету извоВењи. Mcbyricu, овде .чорачо да ода.чо признање за ocehaj мсре. и хкуса родитељу МОМИРУ БРАДИНУ, који је знао да у правом ;гренутку прсдстчиу нриведс крају и, num:, оатзари лспу и ефск^ну целину, У наслоеној ^лози појакно се ЗОРАН КАРАЈИВ, који јс оао запаженије остварсњс. у нредг.тави, док су осталс vjjoic utрали: ДУШАН ЈОВАНОВИВ, МИАИЈА ВУКОВИћ, ЉИА^аHA АУКИП. РАДМИАА Б'ТБЕВИЋ, МИОМИР bPAAHTi. АНДРЕЈА ЗЛАТИН и МИЛА11 БОРБЕВИБ. Овај млади глумачкн miсамбл, морамо признчтп, није бсловао најснгурннје. како сс очекиеало од јсдне реппмпп;- iic нозоршине uyltc као iu'O pi крушевачка. а пг.^Балп се ч нчушраност nptrjcrase. linat:. napahuiiCKa noimvuuua публчка топло jc примн la oen dcio u обекчатно natpnr-'-. ла аплаузом. M. Днмитријевић. Систематизујући градњу за већ најавл>ени *3борник архивскнх докумената о Параћину од 1815." до 1915. професор лр Бранко Перунпчић је наишао на рстку и интересаитну карту нз Параћина пз 1860. голинс. На-по.мпњсмо да прва карта Београда потиче из 1868. годинс. Овај редак архпвски докуменат, no све.му судеђп јс лсло нског пис.менпјег алн не и стручног човека за овс пословс. По легенди се да закл»у- ног клуба свој долазак су пајавпли и слнкари из Лссковиа, Ч1|ТИ да јс карта израђспа Свстозарева, Крушевиа, LIc.bc сс помогло окончањс и Бсограда, а поссбно освсжсn»e п охрабрсњс за почетак рада нашс Колонијс бнће посста професора Акалсмијс за ликовнс уметности Ллександра Запнна. који је као побратпм Поповца. а рођснк Српско Црњаннн нзразпо жсл»у да да свој лопрннос у раду колоннјс KYATYPA ЗА СЕЛА Самоуправна пнтересна заједнкца културс, Центар за кглтуру прн Радиичком упи« верзнтету н Матичпа бпблиотска .,Др Ввћентијс Ракић" удруженим снагама, уз пуну помоћ н сарадњу већсг броја Meснпх зајсднииа v нашпм сслпма, траже трајнија н пово.^ппја рсшења за развој културе ла судског процеса до кога јс дошло кад су v нассл»у Врапчани забраннлн рад ралњп са образло жењсм ла ово nacc.bc пс прнпада граду. Иако наларсни аматср. творац првс пронађенс карте Параћпна јс врдо дсгал?- ио уцртао сваку кућу, „саобраhajinmy" и сваки значајнпјн јавни оојскат. Прешоставл-амо да није при том и.мао парочнто пробдема, јер ie град Парачнн са нассљсм Врапчанс нмао 120 куча п бно подељен у три махале. Дстаљнкјом аналнзом лолазп се до зак.\>учка да cv основнс саобраИајнпцс задржанс до ланашњег дана. Ускоро ће копнја овог локумента мођн ла сс iiabc v К1М<зк, која овнх лана излазп нз штампс. Лј. С. Цртсжи и BiiibCTC v овом броју рад су Душана Ружића, наставннка дпковног васпктања из Доњс Мутнице 1 ДРАГОМИР БОДИИ: I Сумња Вре.ме које опет испун>авам само co- =1 бом. будадасто залуб.мн и љубоморан. = пружа ми изванредне могућности да поно = во водн.м двоструки живот: јаве и сна. Што се тлче јаве, сређнн су они чнје == је српе спокојно, немучено љубављу н S нагрнзао судпвом. Ади ја, очнгдедно, ни- =£ сам те срећс. — Само, мнсдим. да ни ма = ње осетљнв. нн мање заљубљен не би бпо паметнији. нпти бн знао шта радк .у овој = постојаној лудорнјв пуној нензвеснбстн и немира. Знам да су љубавне патње у поређењу = са ствари.ма жнвога и с.мрти безначајне. = Алп су и сувнше лпчне све патње да би = се могле мерпти са патњама које дожнвл>авају другп л»удп. Једнс љубавне јаде треба упорсђивати са.мо са друт.м љубавни.м јади.ма нстог човека. Само су такве == компарашпс могућс. Љубав је чгдно стаее| н»е неспоразума. бар за мене. На једној == странн са.м ношен па крнли.ма млалостк, а на другој тонем у горка л»убавна размн- =е шљања. разједен сумњом. Страх ол нензвесностн и пораза сувн- = ше ме дуго хц^по. па сам дању лутао с инљем да сретнсм ЊУ, алн сам. ппак, избе = гавао да прођсм не са.мо крај њене куће, .= всН п путе.м гдс бнх је могао вндети. Зато == сам с радошћу очекивао мрак како бпх =■ рано отпшао у кревет, гле са.м узалуд тра- == жио олакшање, јер ме је преко целе ноћн ==: мучпЛа сумња. Лежећп дуго бпх, без сна = ослушкнвао удаљнн лавеж н крнкове ноћ- = nice птииа. А у неко доба би настао савр- = шенн тајац да'сам сасвнм разговетно .мо- = гао чути своје срне како куиа. Невндљива, безднмна пара тешког н опојног мнрпса == од кога ми се мутнло у главн улазнла бп s у моју собу. Истовремено пријатна и стра = шна визија почела бп да мн разодева дуђ шуКао подне је, а мп самк на путу у поS л»у. Она буде шсва к клнкће верност у младој пшенпин к преко њнва. Онда-се обнажн у пламену, мпришљава и сочна. Гле, како су јој очи само плаве! па мн погледнма причају о оданостн и то вр\о спокојно н убедљиво. A то што су јој каткад зснкпс немирнс и што је јуче прошета * ла улицом са другнм оправлава случајем. Како могу да ие вергјем невнпостп једне шеве? Сада јс всћ сасвнм ул мене, блпска драга. једра, нага н бсла. A ia трспернм од всрностн и нс.моћн, нслабсо, разголићења... Расположење ведрнне н страстп, најлепршавију слнку усхпћења и ралостн. покварих тамнпм и озби.мним разговором којн су почеле пзненада воднтн утваре у менн и око мене. Огорчен због пзненадног прокрета сновиђења. полигао сам сс ц остао сслећн у крсвету с намером ла сс побуним оштрпм гласом, који п поред свсг настајања. ниса.м могао никако изустптп. Кала сам погдедао око себе, свула уоколо бпли су само ликовп са црнпм iiiyn.vniiaMa уместо очију. Ади послс пзвесног врсмена, почешс се нздвајати у посебна. различита лнпа: внлннски лспа и вештпчјп ружиа: лок су нека бнла сасвнм пспарнлаГ залржавајућн једнно. свој глас. заједмив. опор нли умил>ат, а понекад п дстал> нз лнчног описа. МОЈА ДРАГА nabc сс пза завссс. сшгсходл>нва, умиљата. Дуга у таласи.ма плава коса допрнлаше јој ло пода. Имала је увој ке који су се пгралп несташно на врату и челу. За то време је СУМЊА у ноћној кошуЛ.Н седела на столнцп крај ормара onp’vжившт< дугачке ноге, али нс преко собе. beh као преко малопређашњег пољског пута где смо бнли нас двоје: она. шева што клнкће, на једној странп, а ца доугој усамљен ја, — не.моћнн да прнђемо једно другоме. НЕКО ТРЕНИ стојн пзмеђу свих нас на сред собе с намером да мн заклонн завес.у и ноћну кошулу. Месечсва светлосг гтадада му је на Aime ,које се, пако провнл но, могло лепо вндети: безоблкчно, боје сиве зе.мл»е после орања, са обрвама као крнла малнх црних птцца, a са очима као два крупна зелена стакленца, која још нз детпњства п сада чувахс у једној преграли на старој полпцп. Отпоче разговор духова држећи се сумње као суштпне ствари.м — Само гл\т1 човек мнслн, драговнћу мој, да верност није заблуда. Oiia је најнензвеснија ствар на свету — рече ОНАЈ ТРЕБИ у чнјпм речк.ма бсшс пуно радо-, сног пиннзма. — Најбољи протнвразлог ла ово не може бнтп тачно јесте чнњенниа да су то само речи једнрг Грднла — говоркла је МОЈА ДРАГА иза леђа оног трећег. алп тако гласио како од ње раннје ннсам навикао. — ИзмеВу Н.НХ са.м само ја сип-рпа, ien не могу бптн заблуда — поузлано ће CYМЊА. ‘ — Ето, н io доказује да верност као н неверство не могу бнтн поузданн закл»учпи. јер су плодовн разума. А су.мња је, oner, пронзвољна јер потпче из срца — ОНАЈ ТРЕНИ. — Значп, њеиа верност — твоја побела! — гпадс. кроз стпснгте зубе, НЕЧИЈИ ПИСКАВИ ГЛАС. — Алп њено нсвсрство — твој пораз! —рекоше и ИСКРИВЉЕНЛ УСТА развучена у подругљнв осмех. — Јесам неизвесност, алн пружам наду, јср не порнче.м верност, нптп * потврћује.м неверство — јави сс још самоувереinrja СУМЊА. — Сумња сс само претвара својом незаннтсрссованошћу н објектпвношћу. Она је, у ствари. болна, .мучна. И зато је зао лух, страшило, утвара — рече јетко МОЈА ДРАГА. — Ја, Сумња пс желпм ништа тврднтн или порпиати. Осим тога сигурно је да сам oo.va ол заблуде. Моје последнце су увек мање него љене. Y .мене се свако може поузлатк, вероватп без икаквог локазива« ља. Баш зато што сам неогралпчена, ја сам п схватљпва као једнна чиста нстнна — заврши СУМЊА достојанствено и над мено. Днјалог постале тако жнв и бучан ла втппе ннсам разазнавао чијп јс којн глас, ни са које стране долазе. Морам прнзнатн да сам био опчнњен сликом духова и разговором који су му дро н без устезања водилп те ноћп, очскхЈући са сигурношћу да ја у својој пе.моћп бчдем поражен сопственим ћутатвем. Требало је да будем кажн»ен, јер сам изне верио себе — своју СУМЊУ. Врелкна н мамурлук, којк ме запљускиваху по лнцу, наједном као да очарлијаше нспод завесе. А она једва прн.метно затрепсри... Наступи пгра светлостц н сенки. Са праскозорјем спусти сс у собу око менс мрачап и ирн тајац. Уз нагло грчењс видсх ла мн се до паса разголпћено тело пуши а на кожн се леде капљнце зноја. Сасви.м булаи после топлог и узбудљиног сна осеђао сам језу... Узалуд се нада мном бејаше нагла жмпркава лампа. Мрак је био све дубљн. Драги моји, мислим да сам узалул причао о свн.м овим поједпностп.ма. јер се стање моје душе није могло, н поред свега, пикако описати. Ннт се песма. коју сам на шао ујутру крај узглавља, може објасннтн онн.м што сам доживео те вечерн. Као ни та.мнс крвавс мрл»с којс ми бејаху избнлс на слепоочннцама. Био је то тренутак кала сам горсо ол лепе чежље п безумне слутн»е. Сам сам бно гзрок својој несаницп, алп ннсам јс могао. нпти сам ie желео нзлечптп, a још ма ље одагнати страшиу утвапу. Су.мрак, али 11 моја нада бнла је СУМЊА । Ноћница ме даном nuje, ноћу сннјс, све кликује од заклетес. бакљс врта мемц дајс, све бујкцс око меба, ведро зс.сздс само лнје u завесо.ч испод лица певиноети бисер 4 кајс. Свс јс ерело оголело од мсссца н fie.iyha. Но1ишца Ate усукала. Го do npyha. Дан nanoton зна ломачу од бсзумља. рука еатру безбожницу, па јс вс.чна толубица Atota ребра, неизлечена иесанпца. још мучније сумрак су.чња. Ако пз полсвестн. из мога сна, нзбп.јс идеја, пз хаоса појмова п стварн хармопчја, пз неразумљивог пој.м.^пво, пспод хлалпе скраме топлшга, — мпслим да ћу овим стнховп.ма впшс рећп нсго да сам још деTa.WHBjc опнспвао целу сеансу, карневал духова. (Из нсобјављене књнге „Аутобпографпја луше")
14 ДАНА СТРАНА 7 изнашихооЈЗ!; Y врсмену од 17. до 21. јула y нашој радној оргатаг зшшји одржани су зборовп раднлх људи на којима је разматран и усвојен предлог расподслс за јуни месец 1975. годпне. Због рушења зграде суаре брусношшс, где им је био кабпнег за рад, ученици ггакларскс школс су добилн пове просторије у пословној згради испред фабричкс капије. Од 12 ученика-реглера, колико Jix јс похаВало стакларску школу, 11 је завр * unuo разрсд и, како смо обавештснн, свн ћс одмах бнти прггмљени на посао. Тројицу he прнмнти I, a остале П OOYP. Поред великог броја на* ших радника који користс годЈппње охморе на мору и у бањама, доста њмх сс интересује и за летовање у наипш кућицама на Грзи, тако да cv обе заузете све до краја августа. V кућица- .ма се не можс боравити ман»е од 7 нити више од 15 дана. Ових дана веома успеш но и брзо, за свега 24 часа. нзвршено јс пребројавање IV . ване и у.место белог у 1Бој се сада топи розе „ро залин" стакло. Ово преброја аање је урађено због потре бе тржишта за ово.м врсто.м и бојлм стакла. Како с.мо обавештенм од руководиоиа I 00VP после доста тешкоћа н покушаја, на лончаннм пећнма је усвојена пропзводња ирвеног рубин стакла. На даи 1. јула наша рал« на органнзаипја - је бројнла. гкупно 3318 ралнпка. V јуну је 13 радника напустило предузећс, a 2 радника су дошла. Изрнпатве већег броја -ка знћ. као II доношење Закона о протнвпожарној заш тптн. лсловало је веома по зптпвно. тако ла се сала пегко можс наћи неко ко пгшн на .месгу глс то нпјс ДОЗВОХСПО. У ш<л»у што бол>ег олмо * Га п рекрсашпс ралника, као н упознаваљс нашнх пословних партнсра лве сме не из IT OOYP обавиле су једнодневне пзлетс ло „Рубнна” и Јастретша. Свп рад пши су вео.ма задовол»нн овн.м нзлсто.м и сматрају ла би све с.мене из протсз * водјве требало да учинеис то. СРПСКА ФАБРИКА СГАКЛА — ПАРАБИН ГОД. XXI БРОЈ 223 ОКРУГЛИ СТО СТАКЛАРИЈАДЕ ОПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА И ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА ЗАДАЦИ СВИХ РАДНИХ ЉУДИ ■ На састанку Секрстаријата Фабричке конференцијс Саве> за комуниста, одржаном 11. јула 1975. годпне, коме Јс присуствовала п Комнснја за општенародну одбрану при централио.м Радннчком савсту » СекретарнЈату СК, расправљено је о шггањи.ма општепародне одбране и друш * твене самозаштите v нашој радноЈ оргапнзацпЈи. На основу~аналнзе коју Је направила ова комиспја, а у којој су обрађена скоро сва гоггања пз овс областл везана за нашу радну органмзацпју, Секрстаријат СК није у потпуности задовољан постигнутим рсзултатима. Трезвеније планирање даљег развоЈа V току одржавања Дванаестих радничкоспортских игара стаклара Југославије у Зајечару састао се „округли сто", чет врти по реду скуп приврздника, самоуттрављача и друштвено-полит»чкнх представннка. Првог дана Стакларијадс, 5. јула, и сутрадан, за „округлнм столом' 'саслушано је стотину учесника, пет предавања и саопштења, под председништвом Мнлосава Тодоровнћа, прсдссдника Комптета »гара. V раду „окрхтлог стола" учествовао је и нзасланик по кровнтеља Стакларијаде Мио * драг Влаховпћ, секретар v Вс ћу ССЈ. Пажњу заслужује пзлагањс ннж. _ Миодрага Милошсвића, којп је нзнео нпз података о положају произвођача стакла. Мнлошевнћ јс најпре подсстио на тешку и пеизвесну 1974 годину, која је донсла авергсгску крнзу, односно пораст цеМиодраг Милошевић на горива и сировнна, па и трошкова у стакларској индустрији, којн су били скоро дуплнрани. уз исти обнм производ * ње. Повећавају се н ценс стакла, алп са закашњењем н не за одговарајући проценат. На иностранач тржишту одвнја се борба за пласман — падају цене сировина, појефтнњу је стакло. Међутим, у земљи ове цене се не с.мањујг и због високих трошкова који се не могу наплатити у нностранству, извоз се не исплапг. Ипак, за прва четири .месеца овс годјгнс стаклари су извезли у вредности внше од 9 мплијар дн старих ДЈснара (28 посто више него у исто време прошле године) и увезлп око 7 мнлијардн (14 посто више). Сода ће се и дал>с увозитн, рекао јс М. Милошевпћ, јер јсдини пронзвођач у земљп задовол>ава само 60 одсто потрсбнпх колпчина. Говорсћп о садашњем положају стакларске пндустријс оп је рскао да је за прва трп месеца 1975. у стакларској индустрији остварен укупан прпход всћн за 41 посто у односу на прво тро.мессчјс прошле голнне, алн да cv трошкови всћи за 58 посто. Обапезс према зајелнпци вртоглаво pacrv — no нндсксу 210 у шупл»е.\< п 270 у равно.м стаклу. ДО КРАЈА ЛЕТА ДОГОВОР ПРОИЗВОЂАЧА И ПОТРОШАЧА СОДЕ Представници потрошача к произвоћача калциниранс code сачиннли су у Приврсдној комори Jywc.iaeujc Пред/ioi друштвеног doioeopa о трајнијсм рсгулисању тржииишх односа. Предлог. in.uehy осталог, оиавсзујс комбинат „Сода-со” да целокупну своју производњу .усмери на чотрсбс домаИих noтрошача, а потрошачи сс обавезују да пз комбината. преуз- .чу сву произвсдсну количину. Цена code формирала би се на основу просечне увозно-извознс ценс остварене у tuccv месецн, до дана потписнвања договора. Само у пропзводњи, без прераде стакла, на крају марта ове годнне било је запослено 15.726 радника, што је за 2 посто мање од прошле године. Стопа аку.мулацијс у домаћим стакларама износи '2.44 посто, од чега у производњи равног стакла само 0,82 посто. Мпло * шевнћ ипак оцењује да ће ггроизвоћачи стакла завршнти ову годшгу са успехо.м, и поред тешкоћа у пласману свих врста стакла, осим техничкмх. Упозорнвши да у планнрању даљег развоја стаклари морају битн трезвенији. Милошевнћ је рекао да је стопа раста за стакларску индустрију предвиђена у висинн ол 7 посто у средљорочном плану. Међутим, негдс сс тежп и ка стопн од 20 посто, што наговештава проблем. Да би сс ови н сличнп проблеми савладали, морамо бнтп повсзанији, а мп оспм сгализацпоног фонда створеног ради снабдевања содо.м пз увоза под нстим условима п „округлог стола" нсмамо чнкакву зајбдничку ннституцнју, ако сс пзузмс Комора — завршио јс МилошсвиН. Како би се ово стање поправило, чланови Секретаријата су дали неко.\ико предлога, на хоје комисија треба да обрати пажњу. Оргашгзаиија СК у (кашој радној оргапизацији је дужна да јединствено дслује на идејно, морално-полЈгптчко и стручно оспособл>авањс младкх за активну улоги v општекародној одбрани и друштвемој ca.MO3aumiTii, а младих у нашој фабрицп има преко 700 и сви су чланови ССОЈ. Такође је неопходно, још внше него до сада, да се залаже.мо за укључивање што већег броја младпх v спортскс организације, јер нам је физичка спремност у општенародној одбрани II те како важиа. Имајући v виду да у нашој Фабрицн ради велики број другарица, које су по овим питањи * ма прилпчно пасивпс, један од приормтегних задатака јс п н>ихово што .MacoBinije укхршНајвитс поле.чпкс изаз.вао je део који Hpedeuha учешће noi рошача у развОЈу сировннске основе. Представници ко.ибинама cv сс залагали да у продс.јну цену yhe и процемат за qn> панснрањс чуоишрења каилцкгета за пронзводњу code. Групација је ме1>ути.и нредложнла da сс финанспрање odpedu самоуправним споразумом о разбоју који би чинио дсо дру npHxeahcHO. Друштвсни договор he, како се очекује, ступити на снагу до краја лета. вагве, како у спортске организацијс и спецнја.ше јсдпнице, тако и у спстс.м отгштснародне одбранс. Јсдно од болнијих пнтања је свакако н то да п.мамо вслјгкп број раднпка којп су рсзервме војне стареишне, .махо.м младе л>уде, a нису чланови СК. Стога се налажс члаковнма СК. Стога се на лаже актпви.ма СК рсзсрвннх војних старешниа да систе.матски прате рад и развој тих .млалпх л>уди, да раде са н>нма и да их v што веће.м броjv укл>учују v чланство Савеза комуниста. Сскретарнјат је таKobc зак.\»учпо да брига о друштвеној са.мозаштнтн још увек пије v довол>ној .мери продрла у свест свјгх наших оадника и задатак јс, првенствено чланова СК, да се боре за то и да општенародна одбрана и друштвена самозаштита буду свакодневнн задатак сваког радног човека. Полагање вснца на спомсн плочи Пријем ШЈриц® Поволо.м 4. јула, Дана борца н 7. јула — Дана устанка народа Србпјс, као п трпдесетогодишЈВНЦс победс над фашпзмо.м у Српској фабрицп стакла одржан јс прпјс.м за бнвше н садашЈвс раднике-учеснпке НОБ-е. Учеснцци скупа су положплп всицс на плочп са и.менима палих бораца, бпвПЈих радинка ове фабрике, а заги.м ушлп у свсчапо украшепу салу Раднпчког савста гдс су бплп поздрављспп од стране друштвеио-политичког и прнвредног руководства Фабрнке. Y всо.ма прпјатној ат.мосфсрп, уз скро.мпу закуску н поклоне, луго сс разговарало и ожпвл>авалс сс успо.мепе на тсшке panic дапе када су свп и.малн једап iictii mix: лспшс сутра it слободу за сваког радиог човска у социјалистнчком лруштву. V и.ме бораца па прпје.му сс захвалпо друг Драго Пејовпћ, првоборац и пензионер пашс Фабрикс. Рскавшп ла је ово рслак прнмср да јслан колсктив пс заборавха својс бивше радникс-борцс, пожслсо јс .много \cne.\a целом колсктиву V сав \аВивап.у свих тсшкоћа којс га пратс и којс he га пратитн у његовом раду. П. Будисалић ЈУНУ План производње подбачен стакла у опадању • Основни план радне организације за .мссец јунн подбачсн je по количнни за 4,4 одсто, a no вредностн за 6,8 одсто. Ако упоредЈдмо остварсну производњу у јуну овс годи не са про11зволн»ом у Јуну прошле годпнс, имамо веНу пронзподњу по колнчшш за 0,4 одсто, a no вредности :«а 30,6 одсто. Као што видимо резултати у производњп нису задовохавајући „'остварена пронзводн>а у овом Mcccijv је маља за преко 4.000.000 линара од пропзводтде из претходиог месеца. Нор.мално јс ла сс у стакларској нндустрији у ЛСТ1М1.М .мсссип.ма остварујс мања месечна пропзводЈва због прнролс самс производњс, а и због ссзојјс годншњпх олмора. Мећупш, треба pchn ла cv порсл ових објекттгвпнх разлога v велпкој мерп п разлозп субјективие поирочс' довслп ло у.маљепе прон.зволњс V ово.м месеиу, ппб сс види пз коментара остварсне произволњс по OOVP-има, Нанмс, посматрајући произволњу no ООУР-има нма- •ло ctr'ehv ситуаиију: I ООУР — јс подбапила плаи произволн.с по колнчпнп за- 4.6 ovcio, a no вредности за 22.0 олсто. Ова OOVP је, углавном, полбацила плап због тога што је плапирано ла 1. Maia у.мссто „Уг" манише дођс нова „Олпвото" мзшпна која бн лавала око 1.500.000 ЛЈшара всћу пронзволндг мессчпо. Међутпм, ова замспа нијс извршсна, како је то плаимрано. јср су закаснили делови за нову „Олквото" машину који cv pabeim у МИН-v. тако да ic машкна почелп да даје пронзволњу тск од 19. јуна. Поред тога и постојећа „Оливото1' .машпна даје слабу производњу због великог шкарта, а н преса је из нсгих разлога подбацила док јс на „мураио" још увск актуелан проблс.м пропзводњс „пберфапга". Шго се тнчс застоја они су на нпвоу прошлог мсссца, алп јс-зато шкарт повсћап у односу па прстходнп мсссц за скоро 10 пропепгних поена и то пскључпво због ауто.матске произволље. II OOYP јс подбаннла плап производљс ik> КОЛНЧ1ПШ за 4,4 одсто a no вредностп за ико 0.8 одсто. Ова ООУР је, углавпом, подбацпла плап због трп дужа прекпда струјс н то два пута због кпше, кров хале ini.jc завршсн, и једпом због чшпћсња трафоа п тала су сви фидсри билн захлађснп. Ови прекнлп су утпца.дп на велпчину пропзводњс овпх машнна, а парочпто ИС машпие. Поред тога проблс.ма је бнло због педостатка одговараjyher алата, квара хладњаче, а и на неким nehn.Ma је бнло проблс.ма са квалптето.м стаклсне .масе због доспспаља мсталпнх затварача у псћ. Ипачс, што се тичс застоја онн cv па iniBoy прошлог мсссца, алн ic зато шкарг iionehan у олпосу на прстходни месеп за 3 процеитна поспа. Овако остварспа производља V .месецу јуну нсповољно је упшала на пзвршењс планскнх задатака за I полугође ове годпнс. Тако нмамо да је основјш план пропзвод1вс на нивоу радне органнзација за I noAvrobc ове годнне пребачен по колтппшн за 0,5 олсго, a to no вредносп« износп за 1.0 одсто. Рајко Цвејкћ С> Токо.м Јуна мсссца производња трговачког стакла рсалнзована са 92,8"/о, а амбалажс са 102,7“/# — Нзвоз трговачког стакла у опадажу. О За 6 мсссци реализација трговачког стакла испод пропзводњс за 4,5°/«, а амбалажног прско производњс за 1,7. о Ha niinov радне организацијс производља н реалнзација на нсто.м нивоу. Токо.м јуна месеца стагнација продаје трговачког асортп.мапа јс наставхспа, али нешто слабијпм тс.мпом јер јс око 7°/о- пропзвол * п,с остало нспродато. Разлозк за овакву ситу ацпју су на.м већ добро познати: нессзопа која lie прс.ма паши.м прсдвнбањн.ма трајатн ло септс.мбра .мессца. Но, порсд тога, на опалаље тражЈвс утиче н сезона годшшвпх одмора, a то јс псриод када сс добар део по родпчипх бупста корпстп у ову сврху. Нпшта мањс inflc значајан ни фактор пораста цена прехра.мбеннх артпкала, што значп да су трошкови жпвота у порасту, а самим ти.м се релатнвпо маљп дсо прпхода домаћпнстава нз дваја за куповппу трговачког стакла. Лли. н порсд тога токо.м опог мссеца реали зована је релатнвно добра колпчпна чаша обичних и столоватпх за угоститехство. У нзвозу трговачког асортњмана, у јупу, такођс је остварено опадап»е. Тренутно се осе ha слабхењс иптензнтета новпх налога ол стране иностранпх купаца. To недвосмнслено уп\’ћује на закхучак да јс неопходно прнћа јаче.м сагледавању потреба па спо.хњем трzKinurv. како би се поспешила пронзвомћа оних артнкала за чији плас.ман постојн aelin степеп веровагноћс. Y протпвно.м, залпхс he II дал,с расгп, a то нико од пас пс жсли. Реалпзаипја амбалажног асортп.мапа јс из пад производњс за 2,7%, што сс можс с.матрати добрп.м vcnexo.M. Ho. и па тржпшту а.мбалажног стакла, то поссбно истнчсмо, јавхају сс oApebciic тсшкоћс пастахс услсд пораста цсна пронзвода који се пакују у а.мбалажно стакло. Нан.мс, послсдљп порасг испа ппву, уху 1! још неки.м лругп.м пропзволи.ма ловоЛ11 ло дпрсктног опалап,а и.иховс тражње, a то сс посредно рсперкутујс па опадан>с потро ПШ.С а.мбалажног стакла. Зато у оваквп.м условпма јс пор.мално очекиватн ла ол јссспи почнс пораст залиха амбалажном стаклу. За псрнол од 6 мссеци, на niinov ралнс органнзацпјс, рсализаци|а јс у складу са пронзROAibO.M, с тпм што ic код OOYP-a I мап.а за око 4*/о, док јс код ООУР-а П ncha за 1,7 *6. Мр Стојан ЛлсксиИ Стаклара пскад
СТРАНА-8' * 14 ДЛНА f—ј И1Ш СМО СПРЕМНИ ЗА НОВЕ ЗАДАТНЕ Y-panti.u ‘јутарњим часови.иа npc.ua нашој Фабрпцп хрли рска рабннх луди са свпх стра на нашс Општинс. Нско tide nctitiiife, неко бицпкло.и, .иоторо.и, KO.in.Xia. завнсно od тога ко шта tt.ua. IJe.ia та .иаса padнпх људн, почсв od четирп часа и тридссст лшнута па свс do nicer часова улива се у главно ip.io прсбузеИа, у шзну каппју, која па.и се no иекад учини сувише .иало.и да при- .ин то.шки број људп. По уласку на капнју ipanajy сс .tydtt журно на свс стране npe.ua'поiOHu.ua. гдс их очекују падна места, која п.ч o.uotyhyjy da зарадс за ссбс и зс цслр dpyштво. Многп od тих раднпка padc иод разни.ч радни.и yc.ioeu.ua, нско тсшки.и, нско лакши.и, икак сс, из дана у dan, условп pada свс вшпе побољшавају зависио од вре.иена и od усавршавања тсхннке која јс у стално.и успону. Велики физички напори cy с.иањени а endan напрсдак је ностшнут у то.ис, da ce natitu погонп снабдевајх’ саерс.исни.и .иаитна.иа, алати- .иа и cpedcrett.ua за бобпјање еисбке пробуктиености. Погон ЈЈ јс есћ у фази завршстка padoea за 'вснтилацију, а neHiro је учињено и у dpyiu.u noiontt.ua, a tide се ка то.ие дд се ioiii и etittic учини. TJopcd сесга titro је учињено за noc.icdibtix нсколико lodtma, мора.ио da баии.ио поглед и на једно od обслсња које јс od виталног значаја за наш padnn колектие. Odc.icibc браnapHiitic iiptt Погону за произaodiby стакларскс опре.ие. Браеарницу чинс ковачнииа, одслсње еарилаца. ообслењс .inиарнпцс. odc.ieib? браеара и .ucra.iocrpxiapa. После заершсних оби.иних noc.wea v нретходној wdtiHti љидп padc на odp- .vaeaibv nocroiehtjx vpdiaja it udtutiHa no пбгони.иа. Од како je изтраБсна noea xa.ia v icoioj cv с.исшстна cea по.иоћна odeicfba nod назиео.и „.исгалскс padtiOHUtic” чссто cy y браеарitutitt бискитоеалн o обнае va/bv uanitincKO? парка u набаеци cnepe.ucntiitix .иаишна бриснли1>а. хчиилица, pcnduca.-bKii и г.чични.и, a.itt ic to cec некако fit!io v.3ff.ivd. Ланас noc.ie. nontniipeiba n реконструкције naYpeByje ИзА&вачки савет Урсдннк Добрпла Милетић Припрсмно Петар БулисалиИ jililliiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiii liiiiiiillililiiiiiimiiliiiiiini iiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiH'iiiuiiiHiiiiiniiii’i 2'; = | АКЦИЈА РАДНИКА IV OOYP I Ha ifiiinuijaTiiBy Прсдседништва Снндиката свн рад- = = iiHun IV OOVP који Huey бнлн мсопходнп на својн.м рад- ? s вп.м месгп.ма, пзвелп су у суботу, 12. јула вслику радну i |- акинју. Акиија је изведена па пнстн магаппна готовс = | роос, а ралнло сс па препакиваљу палета Учествовало = | је преко 100 л>удн, а прспаковапо ic око 250 палста ca i | разппм артиклпма. Када сс зна ла у јсдној палсти ста- | | ’ ire око 1800 боиа за пипо. впдп се колнкс су то уштсдс. i 2 Поссбно треба похвалитн радннкс псговарнс групс. itrix 1 | 20 којп су са.хш препаковалн прско 130 палста. Наламо = | сс ла ово није послслња акнпја, ла ho их бптн још п да ч I lie it осталс OOVP прихватити овакав вид штсдтбс. 2 • = 2iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii7 tnnx погона, ако noi.tcda.uo Ode- .icibc браеарнпцс, слободно сс .иожс pehtt da hc.uo сс nahti у ep.io rciiiKoi ситуацији око пспуњенм задатака који he сс ttahtt nped радни.и љиди.иа оеог odeaeiba. Примсра padii, da tutпо.иенс.ио да Обелсње браеарницс располахсе са nap застаре.шх буииСлира и dpyruv .иаmiina на који.иа јс ерло тешко бнло шта ypadtirii прсцизно. lle.ua нн jedne 6ytntt.un(c са којо.и би сс .иоглс избуиштп pvne eehci прсчннка од rpudcсет мпли.истара. па сс заго радницп ncicada наћу у iicdoy.utttin шта da чине. Ли.иарска радионица не.иа ма казс ла ссчсњс eelittx dti.uenзнја па с.ио зато npunyhenti оа за израду хладњачс шаљс.ио материјал у бруга пребузсћа ide на.и за учињенс услуге наплаћују огро.инс nape, а за истс бис.ио .uoi.itt da купи.ио nai саерс.иеннје .иаказс. Чссто се ВОЗАЧИ ТРАНСПОРТНИХ КАМИОНЛ УГРОЖДВАЈУ КВДЛИТЕТ СТАКЛД Трокспорт снровпна за ауто.матску мешаоницу вршн сс углавном ка.миош1ма«инстсрна * ма it обичип.м камионнма са всликом носивошћу. Пошто Луто - транспорт! «о прсдузеће „Велмозтранс” из Rynpnje нема потребаи бро] цистернн, користи истс камионе-цистерне за транспорт цсмента и нашпх сировнна. Прнлнком пстовара цемента ппак останс јед<на мала колпчина у ипстсрнн и кала та иста цистсрна олс за фелспат пли доломпт, то стакленс сировипс помешају сс са цементом, п тако се угрожава квалтитст стакла, a тимс доводи у питањс јсдна лспа традпшгја и утлед наше Стакларе. Опај ко кгпујс исмепт н у h>cmv сс iiabc .мало ол отпалака фслспата нлн доломита, не.ма вслнке штстс, јер то све оде у бетоп, код коуа ннје то лпко значајаи састав. као на примср код стакла. глс је свс дато v процснтнма. Код транспорта песка за аутоматску мешалпцу прилпко.м пстовара запазп се једна количнпа обичног .моравског сигног псска. којп служп v rpabcBiMiapctbv. Лууотранспор r но прсдузеИс из Бора врдеси da наши padniitpt, noped iota tiiro нс.иају саере.иенс .иаuittitc и алатс, v послсбњс.и ,ио- .иснту добију нспотпуну докумснтацију. тако да нслшју odpcbenti KOHtfcnr pada. TiiKohc. panic n.iancKc службе Ou rpcoa.io da y заједпици ca рукоeodcreo.u odc.tciba. a it pqdiitinti.ua ticroi nanpaec yetib'aj h da co nponabe jedtto odioeapajyhc petiieibe, npc ncio taro doby ко.ипликоеанпјп noc.toeu, као taro cy pc.uoHTtt. Bp.io je непријатно пос.иатpant љубе како тешке и кабастс creapti транспортују od paduoHittfc do noiona колицима ca деа точка u to cec dtixyhii concreeno.u снаго.и. Oeo 6tt ce МО/ЛО избсћи Kada 6tt cc постаetto iedatt кран y радионици y којој ech nocrojc носеће tiittne за ticrn, a it набаеко.и јсбног еиљушкара. M. Радовановнћ iuii транспорт песка за стакларску ипдустрију. Пошто се imixobh камнони враћа.ју празни нз ПараНнна за Зајсчар они можда вршс травспорт псска нз Моравс, тако да предузећс н.ма макспмално пскорнш lien вознн парк. Друга мопћа варнјанта јс да шофери тнх камнона v прпватпој рсжијп вршс транспорт моравског песка у повратку тако да би нешто прско лпчног дохотка заралили. Бнло какобило, камнонн koi’и возс песак за стакларску Јшдустрпју не би с.мслп да возс и грађевинскн песак нз Мораве, јср када се он помсша са стакленом масо.м добнја се камен v стак.\у и кшипа. Зато би nr кампони моралп ла се* нспсру, па онда да товарс пссак за стаклсну нднустрпју. Браннслав Тнмић Р. S. Уредннштво јс од странс стручне службе обавештепо да ce по овом шггању всћ воде разговори радн отклањања уочених нслостатака. РЕМОНТ ПЕБИ ЗА ШУМФИРАЊЕ Прс десстак дапа завршен ic рсмонг шумф псћн и иста је пуштсна v погон. Прплнком рс монта на псћи је извршсно и пеколико тсхннчкпх нз.мсна a пајважнија из.мена је продужеihc транспортсра. Сада внл»ушкар са транспортсра прсузима потпуно охлађену палсту па пе можс да доБс до цспања фолија на палетама, као што сс ранијс дешавало. V склопу реконструкннјс маганина готове робс друга шу.мф neli морала јс да сс по.мери п ла сс поставн на лруго одговарајуБс мссто. Ујслпо на овој .маишнп извршпћс се к дслнмнчан рсмонт. Са рушсња старе Брусионнце БЕЛЕШКА НЕСТАЈЕ СТАРА БРУСИОНИЦА Најстарнја зграда, која јс слуЖила као погоп још старој гајтанари н која прско 80 година одолева зубу врсмена, ових дана јс почела да песта’ је са лнца зе.мл>е. Овај некадашњи колос, чпји су бочни зидовп дебели 90 сантнмстара. а којн је дуго годнна служно као зграда бруснонице, силом прилика мора да нестане. Инсталацнјс су потпуно дотрајале, а како јс међуспрат« на конструкција махо.м ‘од дрвене rpabc, прстн велика опасност од пожара, па чак и рушења. Од целс зградс остаhe само западнн зил о који сс наслањају електрораднопнОДЈЕЦИ СА СТАКЛАРИЈАДЕ Сала када се свс с.мнрило п када je па XII Стакларијаду спуштсна завеса, сређују сс утиспи и своде рачуни. Нама је то дало повода да поразговарамо са псколнко учесвпка н покушавамо да сазпамо љнхово мишљењс о оргапизацггјм м утпсцн.ма са овпх нгара. Србобран Борђсвић: Такмнчно сам се у рнболову, алн за оваквс пропозшшјс, кљкве cv билс v Зајсчару шгсам никада чуо. Ни v ко.м случају нисам задог.о.\»ап како организацнјом такмичења, тако н самнм смсштајсм н HCxpanioM скнпа. Слободан Марчстић, куглаш: Мала ми нс.мамо пеку традпцију у ово.м спорту, лаику би било јаспо да куглзна нијс добра н да је сагоађсна па брзнну. Са иташнм 7. месточ сам потпуно задовољан, јер сходно условпма нис.мо вншс ни могли постнћп. Оргагпгзација такмггчсн»а веома лоша. Луубнвојс Марковнћ, такми * чно сс у рукомсту: Освајањсм бронзапе медаљс ми руко.мсгаши смо задоволип, али нам ни злато нпјс бнло далско, само да je домаћнн пошговао правила и да су му свп так.мнчарн билн радннци Фабрнкс. Овакво. наравно, нс могу бнти задовол»ан, icp je, по мом mhih.\»ch.v, такмпчсњс у pvkoмету било нсрегуларно. Пр> поручио бпх нашнм одговорiniM лнппма да. ако осталс екипс убудуће нс поппују правнла. наша екипа внше не учс ствује иа Стакларнјадн. цс н одсл>ен>с полирнпцс, док се на другом месту ис изграде новп савремфшји капагш; тсти. Многим старпјим раднпцима ћс по.мало бгггн ц жао што cc pacrajv од јсдне зградс која нх подссНа на стару — прсдратну Фабрику, и у којој су можда почсли свој радни век, алп саврсмсна пндусгрнја и тсхнологнја то захтсвају. Jour увек сс тачно ис зна ппа lie сс градитп на овом месту, али се знадаћс сс ру шен>ем овс зграде добитн ттрско 1500 квадратних мстара слоболног простора, што јс за подизагвс иовнх капацптста унутар Фабрпкс всома важно. Жнвота Ггоздсновкћ, капитсп екнпс v мало.м фудбалу: V нашој лиспиплнни нпјс било Beliirx проблс.ма, нити „швсрцовања” нграча и само јс наша крпвнца, моја и мојих другова нз екнпс, што сс шгсмо пла сирали uo.ve од трсћег места. Ипак освојити rpehe место у конкурснцпји 27 скипа, мпcailm да јс лобро и ia сам задовољан. Што сс тичс с.мештаја, ]асно мп ic да нијс бнло лако смсстити прско 1000 л>уди, а да сви буду задовољни, али ic бао храна морала битп бол»а. To нарочпто важп за пас фудбалерс icp смо пгралн и по трп утакмиис днсвно. Радивоје Борћсвић, такмпчио сс у одбопЈи: Сходно нашнм могућностима сматрам да освајањс чствргог места нијс iicvcnex. Органпзатору бих замсрпо само то ла убудућс на one сусрсте водс само л»улс којп cv члановн љиховог колсктппа. Милорвд Ковачевић, стрелан: До сада јс на свпм Стакларијалама ваздушна тпчпка олвајана од малоЈ<алпбарскс. One голипс органпзатор, тгз само јвому познатпх разлога, то нпје учгпгио п на тај начтш оштетпо нашг ckhhv за јслну бропзану лгслаљг. Поред тога, нп услови под којпма смо nvпа \п hhcv бплн на внстгни и ја стварно носим веома лошс утнскс пз Зајечара. Ето тако говорс актерн XII Стакларпјаде, нско са више нско са мањс гпсва, а на.ма сс просто намсћс закл>учак да ипак свс нијс било у РСДУ * „МЛАДИ РАДНИК — САМОУПРАВЛзАЧ" 11асгавл>ају1тц лепу традЈГ пнју органпзовања акцијс, коiv волн Прсдссдшгштво Републичке конфсрснцнјс ССОС и лист „Политнка” омладгпгска сргаппзацпја name Фабрике се и овс годнпс прпдружила Акппји „Младп радннк самоуправл>а *г". Овогодишња акција јс тра.јала три мсссца, одпосно од 1. априла до 30 јуна. Мада јс било доста проблсма н неразумевања од странс појсЛ1П1ИХ руководилаца, нарочито код II и IV OOVP, акцнја је ппак успсшпо спровсдсиа н најобо.\>н млалп радницн су познати. V акцпји јс учествовало око 700 о.младтгнаиа и стварно inijc бпло лако из те масс л>уди издвојити онс <најВојнн Силшћевић бо.\>с. Да би сс тај посао на пски начггл олакшао Прсдседпиштво ФК ССО ic донело одлуку да се нзабсру прво по три млада радника пз све чстнрп OOVP с тпм да најбољи младп раднпк мора бигти из је днс од производних органпзаинја, без обзира ако буде п.мао и нсшто мањп број болова од раднпка из Ш и IV OOVPa. По договору, свих 12 првопласираних. односно по трн нз свакс OOYP, добиће за уложснс агапоре ручнс часовјјикс са посвсгом, док he no 10 најбољпх бпттг паграћсно јс дноднсвнпм тгзлстолг, Јгајверо * ваппгје до пског noanaior Wicста из нашс револугшјс ifewr. пак до некс на.ма сродпс оргапизацијс. Код I OOYP трн iiajuo.ba мла да радника су: Слободан Дачнћ, хемпјскп техничар, Војин Спмићсвић, банкар на лончапн.ч псНима н Жпвота ITeipo Bllll. V II OOYP: Драго.^уб НедељKobiih, реглер. Синнша ЈанкоBull, пеглср и Радиша Петровпђ, тзкоБе реглср. Код Ш OOVP најболчг су: Зоран Поповнћ, електротех<тчар, Стевак Лукић. металофрезач п Рада Раденковнћ, електротехничар. IV OOYP: СлаволА-б Петковић, референт у друштвено полптнчким организаипјама, Сне жана Толи, дактплограф п Дра гослав Петровић, складиштар матсрпјала у Техничком магацину. За најбо.кг младог радника Фабрике v 1975. голпнтг проглашеп је Драгол»уб Нсдељковић, реглер. М. Дебељаковнћ вагл ■ Представљамо вам радну органнзацију чнји су TC.MC.bH ударснн још прс 127 годииа, даклс, 1848. годннс. Од тада иа до данас постнгнутн су внсоки рсзултати у пронзвод1ћи вина н осталих пића и створена таква традиција да НЛВИП сваког подссћа па квалитстнс пропзводе који су ссбп обезбедили уважсно .место на трпезама шнром света. НАВПП јс данас иа самоуправнпм основама консгнтуисан агроснсте.мг којп сачнњава породииа од 13 осиовннх органнзација улружспог рала. To су специјалпзоване винарско-винограларскс, производпс, прсраднс п прометне органнзацпје удруженог рада, смсштепс у познатн.м впноградарскп.м рејоннма СР Србије и САП Војволнне. Поменнмо само нека рсјонс у којима сс узгајају квалнтстнс сортс грожБа: фрушкогорскк. смсдсревскн, • јагодшпко-јовачки, вснчачкооплепачкн. жуп • ски, вран>скн, пнрогски и лр., па већ само о вај податак говори <> попољпим условпма за развој опог гиганта, којн представла зпача- •jar фактор у овој прппредној гранк нашс , земљс. Од гекадаш1М1Х пвлжгс ieMiiiiina формнра ннХ join 1967. if 1973. и 1974. голпне <гвоп. ;-. • ir 13 основнкх opninniiii'iiin глр, ж?«ог iv ч»' „ПЛВИП-ЗЕМУН", „Бсоград' у Бсогрг.ду, НАВИИ © 4О°/о југословенског нзвоза вина „БАП" у Зс.муну, „Аутопревоз" у Зе.муну, „Фру шкогорац" у Петроварадину. „Карловачкн ви ноградн" у Срс.мским Карловцнма. „Крн>ево" у Крњсву, „Опленаи” у Тополи, „Паланачкп Kiicc.baK" у С.мелсрсвској Паланци, ,Јагодннскн подру.ми” v Свстозарсву, „Плантажа" v Лесковцу, „Biniapcrso” у Врању, ..Вино Bohc" у Пирот\' и радиа зајслница Заједннчке службс. Пуњсње боцв hr најсаврсмсннји начнн / ■ Од познатих сорти грожђа, које успевају V по.мепутнм виноградарскпм рсјонн.ма, добијају се НАВИПОВА вина врхунског квалптста: „Навипово црно", „Карловачки рпзлннг' *, „CoBHibon", „Савнњоп”, „Тра.мннаи", „Гамс”, „Бургх-пац’’, ,,Племенка", затим шамnaibCKO пснушаво вино „Мнлнон" п полупенушаво „Фрушкогорски бнсер”. Порсд пина, асортнман НАВНП-овпх пронзвода допуљују познати „Стари вињак”, „Ракс пнскн", свс врсте ракије, брснди и остала жсстока nnha, која се производе по најсавре.мспијим технолошкпм поспупин.ма, уз дугогодмшњс пскуство. Лнсту НАВИП-овпх пронзвола допуњују разне врстс ликсра к безалкохолннх nnlia, „Пепси кола”, свс врсте сокова и спрупа. Порсд производњс набројаннх nnlia, НЛВИП сс бави продајо.м својпх пропзвода и произвола својнх коопсраната па домаћс.м и страном тржнштс. Y скупном југословспском H3BO3V внна НЛВИП учсствујс са 40 одето пзвозсћн своја nnha у скоро 70 3C.Ma.ba. Ha MHoniM MCbynapOAHiiM и другп.м сајмови- .ма НАВИП-овн пропзводи лобнли су врхупска признања (Јалта, Тбнлиси, Москва, Лонлон. Бордо, Будимпешта, Мнлано, Бсч п др.) у ипо странству, а код нас у Љубллнм, Сарајсву, Београду и Новом Саду. НАВИП вео.ма успешно развија добрс noсловнс п коапсратпвис олпосс са .многи.м пндустрнјско-пол»о11р11вреднп.м комбпнатнма. залруга.ма н нндпвндуалпнм пронзвоћачпма. Овн односк заснивају се па зајсдинчком поогра.мпрању пронзводње вннскпх сортн грожba, прерази грожБа и вина. Обезбеђаве снровинске базе је стална брнга НАВИПА, а средњорочшш планом развоја предвпђено je noПрипзводм спрс.мнн за транспорт дизањс S.150 хсктара плаптажнпх засала вичо ipa.va па друппвсно.м и 3000 хсктара на инлнвндуално.м ссктору. Навелспп подацп пс пспрпљују дслатносг ове ралпс органпзацпјс. али су сасвим aoro.vпп за прсдставл,а11.с колсктпва чнји раднн л»у ли сс.тварују запаженс резулгагс како у проii.iRpAibii, тако it у развоју са.моупрапних о\- носа. друштпспо-полп гпчког'жпвота, noOo.buia љу услова живота н рада.
ИДАНЛ Y ПОСЕТИ НАШИМ СЕЛИМА Брзи развој Својнава ■ Задњих година Својново сс внтензнвно развијало п напрсдовало, тако да му данас могу позавндсти на ономе што пма многа села наше Оппгпте ■ V 430 домаћннства жпвн 1.850 становника, којп се претсжно бавс пољопрнвредом ■ Y селу нма 50 трактора, 7 вршалица, 10 камнона, 8 комбајна, колпко и пуппгчких возила. РЕПОРТАЖА СА ЖИТНИХ ПОЉА ДОБРО ТИ ВРЕМЕ, ЖЕТЕОЧЕ! Лр Својнова се сгнже асвал тним путем, који ie пзграђен пре неколико година, и ксјп је потпгно олакшао проблсм комуннкацијс са светком. Поред тога што Својповци могу ла корнстс рсдовис аутобуске днније Светозарево — Варварин.иусамо ссло удаљено километар од по.менутог пута, ау toSvch долазе двапита дневно. Да би се обезбедилп од вре- .менскнх непрнлнка Својновци су на том месту лобровол»но изградили а^тобуско стојалиш те, а матерцјал је дала Меска заједница. Мотиви нз Својнова Изграђеп је и планински пут до Змајсвпце на Јахору. где су опет Својевци учесгвовали добровол>ннм радом. Изграђено је н неколико ма н»нх мостова v сслу, што је коштало око 40.000 динара. Дмбуланта под знаком питања До краја годЈше село he ве роватно доб1гги н амбуланту, за што су всћ прштремљене просторнје. Лекар б„ ордпни рао два — трк пута нелс.ччо, што би било сасвн.м довол>но у овнм прнлнкама — сазпали Макета споменика у Ваншцама Поточани на откривању споменика у Вашицама Делегација Поточца састављена од преживелих бораца, друштвено политичкнх радника и омладине, посетила је братнмљено село Вашице у Срему, где је у часг 4. јула — Дана борца на свечан начин откривен Споменик палим борннма за ослобођење Ватица, који су открклз! пред седшти Удружења Савеза борана два села Илија Бачанин и Станко Глигорпјевић. Пријатељство два села треба да добијс још прИсније односс, речеио је као није на свечаности, нарочи то у сарадњн на ттрагвредиом и културном плану, као и на лпћусобном зблнжаваљу породкца. смо од Вукосава Пантића, прс дседннка Скупштине Меске за јаднице у Својнову. За комплетно опремање ам буланте неопходио је и увође }бс В£>де. Својновии у том пог леду рачунају на материјалпу помоћ Задр\те ,Јухор” из Ра шевице, „Шумаднјс” пз Пара ћина и „Европс” из Варварииа. Вода би се довела са извора у ce.w, удаљеног око 500 метара од просторнје. Медицинске ста ннце, чиме би сс решило је дно питање за село. Један део средстава Мсска заједнииа је обезбедпла али Својновце смо затекли у јеку вршидбс ше оредннс, али иаилазимо на скоро потпуну равнодушност омладине, кз&кс Вуковас Пан тић. Омладинии су незалнтересо ваин/ уместо да сада v тоху ферија, кала нх је више. будг актнвнијн и жпвл>и. Послелпл’ лоброво.^ну акцмјг су нзве/л на чишћендг просгорија око До.ма културе. Зашто нс постоје органнзова ни облицн активности својно вачкс о.младнне, који су разло зи њенс паслвизаццЈС, наш са говорнпк нијс могао да објасни. Због непооредног вре.мена ни наши репортери ниси могли ла пронађт одговорне омладинскс ргковолиоис. да чују и њихо во oojamibcibc, алн су лично уверени да је то само пролаз на криза. Ипак је најболе да чујемо и саме омладинце. Текст: М. ДиАШтриЈевић Снимио: М. Илић ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ie то недоволхно, и уколико се не иаиће на подршку помему тнх организација отварање ам буланте ie под знаком шпања. Од предвиВених радова за ову годину v току је наснпа ње прилазнпк и сеоскЈгх пу тева, као н адаптпрање просто рије за киноапаратуру. коју he ово ссло ускоро добнти. Зашто је Својнновачка о.мла дина затајила? — Можда бисмо могли и вн ше да учнннмо v развоју на ЖИВА АКТИВНОСТ РАШЕбАЧКЕ ОМЛАДИНЕ УСПЕСИ ТРЕБА ДА УСАЕДЕ Актизност Рашевачке омлди<не нл_ гло је оживела у овој години. сгдећк 1» ономе шго ја ураћено до сада После вкшегодишн^ пагзе Рашевчанк су узели \-чешће у Квизу ..Сусрети села” » на пријатно илнемзђен>е п.\асирали се .мећу прве три "еккпс. Кудтурноуметничко друштво ,.Бранко крсмшовић' * пре дссетак годнна сврставало се у гед бо>нх а.матерских друштава у Србнјн. yckopo he поново обновити га~. Трилесетак девојака к младнћа. покушаће да поврате углед некадашн« пбзнате генсраиије ентузнјаста Драшхп Лухпћв. МмлнвоЈа Б\рћевпћв. Илнћ, ДобрквпЈа и Лала Мн. ловаповића п других. Реннтаторска. фолглорна секинја овог Друштва v част Дана устзнха из- »еле су притодан свечави ттрограм у» Аогорсху ватру' испред Дома културе. „АГРОЕКСПОРТ" V COAYHY ПОСЕТА ЗЕЈТИНМУ Синднкална организашца „Агроекспорт Београд OOYP кооперација 1. мај Параћин, оргаинзовала je за ceoje чланове тродневнп излет до сухедне Грчке — Солуна. На нзлету су бкли чланови колекппза и удружени произвођачп. Група је обишла значајне културно историјскс споменике Солуна п имцресивно војничко гробл>е „Зејтинлук . Поред српског војничког гробља група јс обишла л остала савезнпчка гробља у оквиру „Зејтинлнка". Стошић Испред Спомеи костуршаде на Зејтхшдику ПЛАНА: Изградња пута у застоју Због слабог одзпва обвезника 1 мссном самодоприносу у радној снази постављање ивичњака на путу Плана—Мириловац касни. Због тога he се самодопринос у радноЈ сназн обуставпти и прстворпти v са- .модопрпнос у новцу, а нз тих средстава he co активпрагк стална радна снага. како би сс радови на пугу убрзали и ускоро довршилн. Ж. Вскић ПОТОЧАЦ: Отворена нова продавннца Жупскп Рубпн OOYP ,Jv- >р" Рашевтгиа ових лана је а бнће напраил-ен н лстњн програм рада, којн предвнБа више наступа пред својом к тупо.м пхбликом. Обезбећсне су н а..аптиране просторије за библиотеку и iuax ca.\v. а после !<чтср»ог првенства. пс;оватно ће се формиратн н шаховскм клуб. И на споргском планг постмжу се запажснк резултати. ИзградЈМ фулбал. ског нгралшпта. успешни наступн у фудба.\ском првснствг и општинском купг, чињеннце су које говоре да се v' Глигсвицк <>пе годпне заиста радн. >-ажс Зорпн Милешћ, тренер фудбалског клуба „Младост”. Вероватно ie томе допрннело и новоизабрано гаковозство на челу са Драгкшпм Мплетпће.« н Мнрославпч РаЈићем. отворио реновирану пролавннцу мешовнте робе у Поточиу. Продавннца јс савремепо опрсмљена и како смо чули од потрошача врло добро снабдевсиа. Поточац сала пма четнри продавницс мешовите робе. С. С. СТУБИЦА: Књиге и фнлм V Спбичком Дому Култл ре обезбећене су лвс погодније просторије за читаоннцу и шаховски клуб, које ћс ускоро битн vcc.veiic. Књпжнм фонд броји 1500 књига, али he ускоро тај бро| бнти Behn. Зпачајан допрннос сеоској култури представља и нови кпнопројсктор, кога јс ссло добило од Радннчког утшсрзнтста. Тренугно се ралп на ypebeibv кабпнс за поставл>ањс кшгопро.јсктора и прва представа се са нсстрп\»ењсм очскујс. Б. Јовановић ГОРЉЕ ВИДОВО: Акција сакупљања књига Y току је акдија сакупљања старих књига, коју је органцзо вала и воли о.младина овога села. До сада је сакупљено око 150 књига, за колико је сада богатијц књпжнн фонд сеоске чнтаоннце. V циљу богатијег културно- •забавног жнпота па'селу иалравлен је лепм: програм рада Културпо умстничког друшт. ва „Јовач Стерија Поповић", којн.м се прсдвиђа већи број прирелбп, а сваке нсдел»е орга низоваћс сс нгранка за омладину. Пре некодЈгко дана отворен је п диско-клгб за којн постоји велпко пнтересопање мсђу младнма, сазпалн смо од Радссава Пстровића, председника о.младинске органпзаипје отога села. Ж. Мнкић ЧЕПУРЕ: Прослављени јулски празници У Чепуру је на свечан начин прослављен Дан борца и трпдесетогодЈгшњниа ослобо1зен»а. На централној свечаности код Спомен-чесмс положени су венцп палим борцпма, a затим је Мнлен Јовановнћ, председник организаипје Савеза бораца, говорио о значају јулскнх празника н указао на допринос овога села у Нородпоослободилачком рату. Затим су породицама палнх бораца подељенп пригоднн пок ложг, дар Српске фабрике стак ла. Вера Марковић Јулска врућлпа притисла. V сијани ваздух пггра над vapeлим жптом. По златастој површшш расули се зеленч бокори корова. Облаци се лемо превлаче прско сунца. Час се сунце разлије по расквашемој землш, час .му вндик заклаљају облаци. Житка земља, иапнјена јулским кишама уги ба сс под ногама. Равномерно брундање мотора и ужурбаност људи на житчшм пољима. Данас су почели тек у 14 часова са радом. На влажној земл>и дубокп грагови точкова комбајна. Забринути погледи ка неб\\ Разговарамо са жетеоцима. Из сваке речн избнја потиштеност ц забринутост. Нико.м нпје лако. Летина мора ла се убсре. Златна пол»а обећавала су богату жству, али кише су пореметнле ствари. — Радимо под тсшким услови.ма. На иеки.м парцелама још увек има воде тако да не Morv маишне да yby у љши . Очекивали смо добар род, меbyTHM, првп откоси говоре ла he сс принос кретати око 3.000 метрнчких цснти по хекгарг, рсчи су агронома Дншића. Монолог прекидају младпћн утоварпвачи Пуни су иакови а једва тешки двалесет килограма. Јслан кобајн ie стао. Мора па лнцу места ла се поправи. сваки мпнут јс драгоцен. Vжгрбапост, звецкају кључеви, дахћс се под спарином. — Beh двадесст голкна радим на жствама. Алп, ниједиа иијс била тежа од ове. јада нам се Стојан Нлнћ. комбајпер. Орошено чсло, чвооновате руке и избраздано Mine. Кроз размиш.у»ање лролазе сликс уларника набреклих мпшииа и чврста н одлучна поглсда. Питамо га колико се радн? — Нашшште слободно да ра ди.мо док .можемо, или бо.де дању кад је сува зе.мл»а, а навече ако има ветра ла разнесе росу. Стигла ie нова тура иакова За комбајнерс Је свакн минут драгоцен ОПАСНОСТ ВРЕБА КОД БОШЊАНА ПШКУЛа ЛМНАЕСТ ЉУДИ Предаз преко жедезннчке пруге код села Боптњана треба иЈто хигнпЈе ооезбеднтп. Најопасније место за возаче на путу према Поповцу ie необезбеђенн прелаз преко железничке пруге кбд Бошњана. Ло сала је на овом месту погинуло дванаест л»удн, а матсрпјална штета је иепроцењива. Ово.је-за« пета „болно” место у саобраћају на територији наше општпнс. на коме је остао толики број мртвпх као жртвс друштвепе немарностн н нехата. Жслезнпцп се „не нсплатп” ла плаћа службеннке, јер on th iponiKOBii бнли велпкн за н»у. А колнка је исна л>улског жнвота? Ол материјалне штете која је до сада начнњена на овом прелазу без рампе, снгурно . је да би могло да се плаћа неколико службеника до‘ пензије. Решење мора да се нађе у што краћем времену, а дотле макар један семафор може да се постави да , упозорава возаче на опасност од захукталог воза. М. Днмитријевнћ и ОгоЈан прекида кратак , ОДмор и наставла са својтш „другаром”, огромкр.м маш» ном, да скида свако зрнб. , На пољима .Дгроекаторт« *' где смо и нашли жетеоце ј»’ де осам комбајна: пет „бутвог раша” и три „иакаррша”. • Из млазница ко.мбајна „бункерви ша" слива се слап ттшенице у прнколици и гледајући тад .млаз жита човеку се, игтак, озари лицс. Разговарамо оа Дракчетом Јовановићем, пољопривредним техничарем. — Уколико нас време послужи, то јест не буде. кише скинућемо летину за двадееетак дана. Тремутно радимо на ко.мплексима у Хектарима на Карађорђевом брду. • Има- .мо нехито преко 300 хектара под пшенниом. Претпрошле и прошле го дине нма.\п с.мо изванредну жству са рекорднмм прнносима ... Поглед се открада и лгга негде према небг. Сребрнасти облак лен»о се прсвлачц преко плаветнила. Завршавамо посету вредиим жстебцима, мало онерасподбженн. Тек поиегде по њиви „заклипћу” моге у некој бари. Међутим.’ чврст стнсах руке и осмех у крајичку ока жстелаца говорн о некој скри веној иадп. о оптимизму који говори: бпће бол»е. Оанојане тетнве поигравају працпмвим телима и као ла онс говоре: легнна ie наша. не дамо је кнши. Још дуго v хтин.ма бруји монотно псвање комбајна н тра Kiopa. За нама остају јунаци рада, а љнх је ове године .мно го. По цслој naiiioi земл»и жетеоцн сваког јула. проливају зној, квасећн хлеб жнвотким соко.м. Опша се у таквпм моментима н сваком човеку усхићење н однекуд из дубине душе отргну се ускдик: * Добро ти време жетаоче’ Пожелимо још који сунчани лан, још .мало летњкх врућина, icp хлеб мора и на сунцу да сс пече. М. Илвћ
CTPAHA 10 U ДАНА САРАДЊА ОПШТИНСКИХ ОДБОРА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАРАНИНА, НУПРИЈЕ И СВБТОЗАРЕВА Хуманост не познаје пинице — Нсма дана, а да там сс rpabaiui п члановп Црвсног крста нашс Општппс нс обрате са молбом да нм сс обсзбедп крв за оболслс рођакс п прпјатсљс. Наша оргапизацпја у таквим случајсвима са успехом интсрвснтишс — рскао нам је Мпрослав Матовпћ, рад нттк Општннског одбора Црвсног крста v Параћииу. He прођс нн дссст мпнута, а болсснпк, комс јс ова драгоцена тсчност нсопходна, булс обезбеђема. На свакп познв, бпло у ком тренутку, добро * BO.SHH даваоцп сс одазивају п олхазс у Кабинст за лоброво.ино давањс крвк п дају крв. ДОБРОВОЉИИ ДАВАОЦИ КРВИ МИЛОРАД РАШИЋ Л>удн својом хуманошћу спашавају rybc жпвотс. Један од таквпх Је н МИЛОРЛД РАШИБ. добровољни давалац крви пз ссла Лсш Ја. иначе ралпнк ИВТ „Бранко Крсмановпћ". Првп ttvt је дао крв 1968. кала Је хптно трсбало да се спасе жпвот јслног раднп ка. Од тада Јс трндссет пута дао крв. укупно око лсвст лгггара. Носплац |с многпх прнзнаља за вишеструко лавакс крвп. сребрнс н златнс значкс, златнс плаксте, похвалнпис к другпх. Када смо га тштали којег се случаја наЈралнјс ceha, без двоумл»ен>а Је одгово рпо да Јс то случа.1 кала cv га нзнснада позвадц да да крв за РАДМ1ТЛУ ЛЛЕКСПБ. ралтшг ПВТ „Бран ко Космановнћ”, icn ic ibcir Ж1гвот бно v опаспостн. Ол тала cv постали вслпкн приЈатејмг * IT сама ралпа органпзацц|а V коЈој Је запослен нма велпко разумеваље за ова| вил хуманостп к помаже добровољне даваопс крвп ттгмс птто за свако даСлужба Огшптшског одбора Црвсног крста јс успоетавпла прнсну сарадњу са Кабппсгпма v Нупрпјк п Свстозарсву. Дсшава сс, a то јс свс чсптће, ла сс крв узима, пз кабннста Бупрпјс п Свстозарсва нли да сс вршп размспа крвп различитнх група, увек кала јс то потрсбно. Пуну подршку Огпитппском олбору Првеног крста пружају раднс организацпје којс нзлазс у сусрст њпховпм захтепнма н омогућавају благоврсмепу шггсрвенцпју. М. MifxajAODiih ваљс лајс трн дана одсус твовања са посла. Како рална организаиија, тако и ор ганпзацп|а Црвсног крста. награђујс даваоце на тај начиц што свакс годннс *оргаинзујс нзлстс у трајан.у од лва дана за свс лаваоцс крвп. V 1I5IC свнх давалапа друг РАШИН јс замолно граbaiic да II они буду добрп вољнп дапаоци крвн и ла на та| нач1П1 спашавају туbe животе. Иа крају сс заложпо за што всћу експедптивност особл,а Медитшског цснтра, Кабтшста за трапсвузи 1у крпи, као п ла се убуду he, уколико је то могућс, у картоне доброволдшх лавалаца крви упкшу пмена на оннх који ту крв прнмаJYОДРЕД ИЗВИБАЧА „Б. КРСМАНОВИК" Љрађннци на Олрел пзвићача „Бранко Крсмановић" пз Параћпна јс недавно учсствовао на традшшоналној Смотри Савеза нзвиђачкпх органнзацнја Југославнје, која јс одржана на легенлартгој Пстровој горн v СР Хр« ватској. Смотру, пол пазивом „Слобо да — Братстпо — Јсд1п<ство“, је отворио »»oil почаснн старсшпна Џсмал Бпјсдић, прсдсслнпк СИВ-а. Извиђачп пз ПараНпна су сс у свом кассљу „Ужпчка рспублпка' * поссбпо истнцалп у шиpcibv братства н јсдппства, склапању другарства, као и v многим гакмичежима где cv постизалп всо.ма добре рсзултатс. Пет нзвиђача сс са овог лоПетровој горн гороважа вратило са зпањсм „партизапскн курир", што ic посебно признажс којс сс до\елујс највешгијп.ма. На прсллог старешпнс табора управа ИзвпБачког одрела „Бранко Крс.мановпћ" је донсла оллуку да сс свим учссницпма С.мотрс уручс похвалшшс у знак захвалностп за нзвапрсл- „о зхчагањс и постпгиутс рсзултатс. Извнђачп из Параћина всћ крећу v none походе. Од 20. јула учсствују па акиијп „Грза 75“ 'заједно са пзвпВачима пз Алекспниа н Смсдсрева, на којој ћс стсћи ттова знан.а у пар« тј1занско-113BIIђачкој ntколи. М. МмханловнН АСФАЛТОМ ДО СИСЕВЦА ВЕП ОВЕ ГОДИНЕ ТУРИСТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА До позпатог нзлстншта у Сиссвцу може да сс докс пз два правца. нз Нуприје преко Ceiba н нз Параћина прско Грзс. Пут ло Сења у дужнип од 10 км је асфалтнран. Од Сења до Вавилопа нзградњу пута финанспра СР Србпја. Ол Вавилова ло Спссвца у лужшш од 5 км радове изводн Прсдузсћс за путснс нз Крагујсвца а финансира ПутЈШ фонд Скупштпнс општппс riapahini. На то.ј дсоннцп сс тренутио вршп пспстрапија-прссвлач©п>с постојсћсг пута асфалтом у дужпнп oz\ 5 км. Од Спссвца прсма Грзп такођс сс вршн рекоиструкцпја и прссвлачсп>с старог руларског пута у дужпнп ол 4 км. На преосталом дслу пута од Снсевца прс.ма Грзп у дужинк од 9 к.м. развлачи сс ка.мен по цслој дужини пута а иакон тога lie сс радити пвнчшацц и мост прско рске Ивашнпце. Модерни асфалтии пут до Сисевна he бптп од велнког зпачаја за даљи развој туриз.ма. Пут he омогуИитп продор у дпвпс предсле шу.ма п благодети овога краја, којс lie постатп приступачно свпма опима којп желе одмор у сеновитим шумама Јужног Кучаја. Ову ннформаци.ју смо добплп ол Бурс Букипа, лиректора Турпсгнчко-угостнтел»ског предузећа „Грза", којп нам ic на крају разговора рскао да he овп радови бптп завршени до Kpaja ове годинс. М. Мнхајловић ОБАВЕШТЕЊЕ ПОТРОШАЧИМА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ Због повећања цена елсктричне снершје у 1975. ГОД1ПШ познвају се потрошачи из категоријс ДОМА * БИНСТВА на територији Електродистрибуцијс „Параћпи" ла своје аконтаиије одрсђене по обрачунмма за 1974. годнну повсћају за око 2596 и тако увсћане упла« ћују путс.м прсплатних књижица. Такође се познвају потрошачп који псурсдно плаћају елсктричну енерпцу ла AvryjyhH нзнос уплатс одмах. јср уколико нс уплате биће нм обуставллна испо рука слектричнс енсргпје. ИЗ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУПИЈЕ ..ПЛРАБИН * V ПАРАБИНУ & БЕЛЕШКА ДОТРАЈАО ДРВЕНИ МОСТ НА ЦРНИЦИ На Цршши у само.м пснтру града, код лстке баште Туристичког прслузећа „Грза" годипама стојн дрвенк Mocnih. To јс лспа прсчпиа да се пз баште пређс у жарк к обратно. По овој жегп и спаршш право је ужнвање стати нли прошетати по н»е.му у хладовппи. Алп tv врсба опасност. Мост је напме. доста стар ц дотрајао, а стубови се .vy.vajv док пролазп.мо. Пролазншш не oopahajy много пажњс на то, па се десн да се п по лесетак особа одједном нађе на кему. као it органпзоване поворкс ђака и омладннс. Л Црнпца набујала н брза зна да буле н врло зла. Што oil co догоднло да баш тада труле дрвснс греде попусте, а нсвпна дечпце co nabv у таласима? Одговор јс спгурно познат, али нпје познато ко ће н кј»да обсзбедптк овај прелаз за чпје рсновкрање не трсба .много срсдстава. Можла би баш „Грза” могла да поправн ову јединствену и скромву rpabesimv v нашем граду? Слободаи Спаснћ ИЗ МЕДИЦИНЕ ИНФАРНТ „СРЧШ ИГ - ИИК WMM СРШ S №■ СИ« Пише: прим. др Милнсав Богдановић (Наставак нз броја 35) Пушење и срчана обољења Показано је да под ^тицајсм шгкотпна пулс постаје нешто бржи да се крвни притисак нешто повиси и да се садржај холестерина II масннх кисешна у крви повсћава. Све то поспешује таложење масних материја v ћслпјама крвних судова и онс сс закречавају. Кад се проучавао механизам деловања ннкотина у органпзму, открпло се, да отровн дувана узрокују појачапо излучивањс хормоиа адреналмна н псродрсаналина. Те материје имају задатак да подстпчу крвну пнркудацију. С тога јс јаспо да и човечје срце и крвна цпркулацпја долазс у опасност. ако сс нспрестано узбуђују и подстичу на појчан рад. А.мсрички су лскарп помоћу тсстова нспнтивалп већи број пушача и непушача. У једној од тих студпја је испптано 37.000 пушача н непушача. Овп cv парови нзабранп по великој слнчностн обају партнера: пре- .ма расп, старости, тежнни, величинн. породичном стању, зваљу, месту становања (град Jun село), тслссном опгерећењу, живчаној папстости п навнкама у спавању. Уда љењем сс пратило стаљс тпх особа кроз дуже раздобље. За то је вре.ме умрло 1385 пушача, а само 662 непушача. Впше него двоструки број пушача оболео јс или умро од срчапог инфаркта у поређсњу са бројем непушача. Од мушкараца у средњим годнпама па 100 испушача у.мрло је 164 пушача којн пису пнхалпралн (увлачилп дпм) a 220 оних, којн су ппхалкрали дпм. Потпуно јс јелнак однос и у поглсду обо.чевања: сграспи су пушачи нмзли двоструко већн број изостанака са посла него непушачи. Др Дбрксн бавпо се посебпо срчапнм инфарктом којп пог.»!•».» \t\u\e л»удс, што нма спс Behn значлј. 1!з nocM.tiraihi у три хзм'\рпп.е кмпшкс пашао је 205 мушкараца са срчаннм тшфарктом у добу од 19 до 44 годпна. Осп.м двојице сви су бнли страснн пушачп. Опа лвојнпа непушача били су јако дсбелн, а јелан је имао и повншени крвни притнсак. Др Дбркен је закл>учно, на те.мељу својнх нспптивања, да срчанп иифаркт погађа младе д>удс углавном због прско.мерпог пушсља. Свакако, има л»удп који мнкад у жнвоту иису пушилм па нпак добију срчанн ннфаркт/Медицпна стварно познајс joui неке факторе, којн такође могу изазвати срчани ипфаркт. Да бнсте улогу тих разних фактора моглп схватнти, обавсстићемо вас о јсдном важном испптивању у Амерннп. Након десет година издати су првп нзвештајн. За то је времс одрећен број становника оболео на срцу илп је од тога умро. Показало се да су највпше угрожене особе са повећаним крвннм прнтиском, a псто тако и one са високпм садр;цајсм холестерина у крви. Јако јс опасна прскомср' ча гојазпост, смањено тслссио к ciaibc жнв чана и дужевна npconrcpchciba. Установл>ено је за пушаче да постојс много веће опасностп да добнју срчани ннфаркт него за непушаче. Шта пам кажу п нспптивања о особа.ма којс нс само што су дебслс. што много пушс, всћ показују и повпше.вп садржај холестсрппа у крви? Њпхови нзгледн да јелпог дана добпју срчанп пнфаркт дссет су пута Behn нсго кад бп постојао са.мо јсдан од трнјг фактора опасности. Склеоотнчне промснс на крвпом суду уствари су основа .за стварањс инфаркта. Закључак: Ко жели да дужс живи п да cxtaibii опасност ол срчаног „нфаркта, треба да искључи свс факторс опасности, који су под упшајсм л^удскс вољс, као што јс, на прпмер, пушсље. Срчани напад кад — и како? Напал је обпчно пзазван појачанпм фп3H4KILM напоро.м. Тај напор не мора бити превсликп, алн је за изазпвање иапада доbo.sho да само npebe oapebeny подношљнву меру. Понекад је довол»но да са.мо улина буде нешто стрмија плн да болесник убрза корак плн, пак, да носн у руци неку сасвнм лаку тобу. И душевно узбуђењс можс да пзазове напад, пезавксно од физнчког капрезања, или удружено с »пм. Су више обилни обели н всо.ма хладна пнћа, нарочпто пиво које садржн гтљеничну кнселпну, хладноћа, ветар, магла, могу такође ла буду узрочннцн папада. За време напада болесппк се трудн да нзбегпс свакн и најмањн фнзнчкп напор. Ако се палазп на улицц застаје п престајс ла сс креће. Прекида сваки разговор, а че сто престаје н да дпшс. Обично је блед, пе пел>асто спве бојс, а цртс лпца изражавају велнкп страх. V мсђувремену лкцс можс да му попрвенп, а прнликом врло јаких напала болесник је облнвсн хладннм знојем. V Bchnitu случајева напад убрзо пролази тако да укупно траје свега пекодико мпнута. Учссталост напада је разлнчпта, понекад их не.ма недељама, али се де шава да се јављају нз дана у дан. Прсгледом болесника нс долази се до пског нарочптог карактерпстпчног налаза. Понекад je рад срца убрзан, у другим cav чајевнма успорен. Повишење крвног притн ска је чсста појава, а виспна прптиска мо же да будс врло вслика. Уствари, ooo.seibe може да сс установн caxto помоћу електро кардпограма, нарочито ако сс снимање вр шн нспосрсдно после нског напрезања. Стање болеснпка који има ангину пекторис остајс често непромењено годпнама. па и депенијама, лакши или тсж!< напалн појављајују се један за другим, обично ис ге јачипс и јављају се у једиакп.м времен ским размаиима. Међутпм, перподн побољ шања могу да се смењују са пернодпма по горшања, а па болесниково стање нмају олрсђсни утнцај: начин живота, професија н физички н духовни напори. Има такође и случајева да напади аигппе пекторпс потпуно престану, а-\н сс болеснпково стањс обпчно погоптава ако се он нс лечи на одговарајући начнн и коначно долазн до новог тешког, често смртоносног напада, пли до пеколпко коропарних пнфаркта (заuenbctbc неког срчаног крвиог суда) који толико ослабс срцс да смрт мора да наступи. Инфаркт долази изненада Срчани пнфаркт пружа још мого тсжу слику нсго ангина пскторис. Иако v већвни случајева инфаркт наступа послс прст ходног обс/-ен»а срчаннх крвнпх судова, не може сс порсћн ла инфаркт понскад погађа н л»уде дотал потпуно здраве. С обзиром на то да упоредо са срчаним крвним судовпма и у предслп.ма других крвних судова могу да наступе болеспе промепе. очевпдно је да н ол гих органа могу да потскну разнс тегобс. и то можда раније него што се прилпком првог напада анпша пекторис сазнало за обол»ење срчанпх крвннх судова. Болеснпк he тада прнзнатп да већ одавно можда голннама. патн од главобоље, заборавиости. неспособности да размишља, иесашше, а евентуално „ вртоглавние. Лешавало му се такође да се жалн на слабост у ногама и лруге промсне. Ако ic оолест всћ узсла маха негде сс могу оче киватн грчевп крвних судова. взазване хладноћом илн претераним уживањем никотнна. O6o.beiba крвнпх судова у подручју органа за варење, која спадају у ову групу, пружају веома шаролику слику. V горњем трбуху, јавља се осећај напетости или б> ловп приликом којих се болеспику чини да га у пределу горњег трбуха нешто пече, <<упа, кпда плп пак, болови у виду грчеиа. гађења, гасови н затвор. Сем тога, у. пре * лелу органа за варење могу паступити трче»а крвнпх судова слична оннма која се јављају код ангпне пекторис. Превентивне мере Ако се појаве болови у левој страни rpv ног коша, у пределу срца, потребно је одмах јавити сс лекару. Лекар he савреме * ним методама установитк каквс промене постоје на срцу т< какве мсднцпнске мере трсба предузетп. Мсђутнм. треба иматн у впду да свакп бол у левој страни груди не значи п постојање срчаног »ифаркта. Поставл>а се питањс нма лп могућности да сс спречп nocrojatbc ппфаркта. Нијепрепоручл>пви са.мо одмаратп и спавати, већ је потребно ловољно крста>вс н Лпзнчког опте pehciba, марочпто опима који сс пснхичкн за.марају. Hajoo.sa прсвсптнва срчаног тшфаркта јс нздашиа лневна н поссбпо всчсрЈва шет- >ba. не само радп рскрсацпјс, всћ к као трсшшг за крвну цнркулацију и здраво срнс. О мс.мпшнскп.м мсра.ма овле нсћемо шн ре говорптп алп трсба пагласптп да се на ochobv досалаппБпх пспигивања може к превентивпо успсшно лсковпма дсловати v схшслу спречапања згрушавања крвн к ши P”ba крвппх судова срчаног мишића. чпмс сс може спрсчнтп nacrajaibc ппфаркта. Обзиром ла ic срчапп ппфаркт обол.сњс којс сс у мпогпм слгчајсвпма заиста можс излсчитп, алп псто тако проузрокова тк смрт, то јс потрсбно спрсчавагн ов<> o6q.veibc разумнпм н умсрснп.м пачнном жпвота. Да бп сс пзбегло пастајањс нпфаркта н у старијпм годпнама поготову код млађнх особа, прспоручујс сс нзбегавањс превелн ког оптерећења оргапнзма бсз рсловног олмора, превнше viionicibc калорнчне хранс. а тиме п nopcMchcibe пспхпчкс равкотеже к статнчке рсгулацпје крвнс шфкулацпје. Такође је нсоиходна коптрола српа н крвног прптиска. посебно елсктрокардиографска јер се тнм путем могу открптп пре ннфаркта стања која моту олговарајућнм лечеЈвем п олмором да спрсче настајање ипфаркта.
u ААНЛ CTPAHA 11 ВАЗДУХОПЛОВНА БАЛКАНШАДА ДРАГИЧИНО СРЕБРО a На ваздухопловној Балканијадк Драгица Башчаревић освојпла је трн мсда.^е ■ Параћинскн падобранпи на Републичком ирвспству заузслп 6 мссто ■ Падобранска школа почсла са радом ■ .Јахачн плавих внспна" на Снњској алкн Стојс: члан управс Буднсалић, Никодић, Мнрковнћ, Нишић, Гвозденоннћ, Радусин, Костнћ, (капитен екнпе) Градкћ, Бандука. Чуче: Тодоровић, Стојковић Б. Костић, Цсровић, Милошсвић „ tcxhiiko Младеновић ЈОШ ЈЕДАН УСПЕХ ПАРАНИНСКОГ ФУДБАЛА Лраиша Башчарсвнћ, падобрапка Аеро к.цба „Наша крнла", на ваздуxonwonoj Балкаппјалм освојпла је сребрну к две Opoioane мела.м. Драгииа јс браннла Goje југослоненске жснске падобранскс сслскннјс. Балкаинјала јс одржапа у Загрсбу од 2. ди 7. јула, а учествовалс одгонарајуће селекције пз Бугарске, РумуниЈе, Турске и Грчке. Срсбрна мемл>а нашоЈ Драгнии прнџпла је у .uicmin.uiHii скок са 700 метпра на ии/в, док Јс бропзанс мсдц. *е дпбила за грутш скок св 1000 метара и за cniunio треће м»сто. Док се на тахмпчарскнм полигоннма ломе копла око пзасмана у Аеро хлгбз/ сс мислп н на OvAvhiiocr. Ол нелавно почеха јс са р&чом свогдпшika Палобранспа школа. Овс годипе Палобранска школа прк ,\еро кдубу кма 8 нолазннка. Како смо сазпалп од наставпика овс школе Драгаш Шдши. ћа. ctii по.иззнвии су са добрим морално-политичхим ц спортсхнм хвализеткма о чему свелочи и полатак cv can полазшпш чланови Савела шиалистнчке омлалине. а двојица члановк Савеза хомуннста. Настааа се одвија по х-тврћсном Борац први ван очекивања Оио је још јсдап леп ycncx name палобранке, која потврћује своју југословенску класу. Дпагина БашчарсНаЈвећз радост епорта, овог лета је сзакако пласман Једннствз у I републичку лшу. Cue су овог тренутка уз „зеленс” и раз.чкшл-ају о њиховом пласмаиу и евентуалгодине, после рхе са Гочом ил ким појачањнма за реауб.мп1ко такмпчеш. редоаа се у потпуиостп и честнта ..зслашма" ванредном успеху, алп наје.\и<нептнкје Ппсаи овпх слаже са овпм на занста нзсматра да они Врњачке Бап>с к освзја!ва I месха као ла потврђуЈв дд за булућност „пајлепше споредпе ствари на свету * ’ у Параћину не треба бринутн. Свс ово нас је навело да поразговарамо са волеправи л>убитем1 спорта. л imlx у name.« граду 1ша, не трсба да забораве ни успех другог nauier клуба, стакларског Борца, којн је такоће, нарлпио у свом рангу, освојпо I мссто. Млад колектив, у чнјој првој постави игра чак 6 младпђа рођенпх 1950. ћкм луднма у клубу м се уверимо колнко им шлогодцш№ег дебакла, овакав успех и шта сс дућност. на лицу места јс. после пробно потребаи планира за буПрвк саronopiuiK нам је бно Света Зубср, бпвшк фудбалср овог тпма. данас сскретар Кцба: — После пспалапа пре годпну лана управа хлуба је донела одц-ку да се CBIL« стжрим нграчнма захвалк па КОНАЧАН ПЛАСМАН ЕКИПА НА СТАКЛАРИЈАДИ Прво место освојнла је екипа Индустрије стакла нз Панчева са 107 бодова. Да.\>с слсдс: „Стакло" Зајсчар (102), СФС nupahim (92), Индустрнја стакла и стакленс вуне Скопље (72), Лшшк (67), Стража (57), „Алба“ Нови . Сад (51), „Стаклопан" Београд (49), Храстннк (48), „Иитос" Загреб (43), Са.мобор (42), Прокупље (36), „Стакло ** Загрсб (28), „Звезда ** Зе.мун (26), „Кристал" Марибор (23), „Дијамант' * Сарајево (22), „Звсзда“ Лесковац (21), „Биљур“ Ннш (20), „Црн Бор' * Прилеп (19), Пула (18), „Стакло“ Славонскн Брод (18), „Кристал" Крушсвац (16), „Стсклар" Цел>е (15). „Мозаик" Кнкинда (14), „Дијамант" ОснЈек (11), „Стаклорезац" Зрељапин (10). „СтаКларска солидарност" Прокуп.^е (9), ,.Род" Мостар (6). „Напредак” Охрид (5), и последњн ,Кристал" нз Бан»а Луке (4) бода. Свака екипд је освојила онолико бодова колнко нма пласирачих испод ље. УКРШТЕНЕ РЕЧИ БРОЈ 2 ВОДОРАВНО: 1. Јединица ефективног нуоечеарног ггрссека нуклеарних процеса: 4. Жила тоуцавица: 7. СкраЋенииа за франиуску тајну органнзаинју у Алжиру; 9. Лепопша: 10. _ с.ш*к; 12. Стара српска престошша; 13. Наша река; 15. Истрошн; 17. Улепшање; 18. Напалач: 21. Наш научник; 23. Једно занн-маље; 26. Једна реч. често у lynorpeon код нас; 28. Једно пуњење пушке; 31. Одобрењс за боравак у друтој земл>71; 32. Име ккнеског руковолноиа; 33. Безалкохолно пиће; 34. Место у Војводпни; 35. Личкост; 36. Глатко; рски: 37. Дело француског писца. Ж13 УСПРАВНО: 1. Јединица прктнока у ГГС — спстему; 2. Град v Ита-шјн; 3. Знање; 4. Проилвод школ»ки; 5. Енглсски научник; 6. Авар: 8. Грчки — екокомско полггзањс ппдустријс, повећањс извоза, а сман»сп»е увоза; 11. Позадн; 14. Јсдна птица; 16. Јолан стручњак; 17. Допнат; 19. Врста, сој; 20. Аждаја; 22. Скраћенигаа’ једног блншег завола: 23. Авијатичар; 24. Јсврејски свештемик; 25 Превозно средство; 26. Воћни полуфабрнкат: 27. Глазни rpai јсдпс јужноа!меричкс земл>е; 29. *Невеста Јадрана; 30. Књнжевно лело писца «з НОБ. дотадашњсм игрању и да сс почне ш почетка, односно ла се комплстап пол-. младак прскомандује у npmi тнм. Tanno је да јс то бно по мало и рнскантан потсз. али јсдном се морало и BK.UITH ла се показало добопм и Ја са« сттарно прссрећан због тога. Милнна je било гледатп те још гоАобраде младићс како се свпм срием борс на тсрепу ц зпојсч натапају иаше дресове. Следећи саговорпик нач је Педом1|р.Чспдн Мнлошсвнћ. бсле бно трснср екнпе коЈи нам је, после чсститаи.а ко јер смо му хтптман, рекао: — Искрено речсно. иослс убацнвмм у ватру цслог младог тпма, ннсам се БАНДУКА Y „РАДНИЧКОМ" ИЗ КРАГУЈЕВЦА После прославденпх часова параћинског фудбала: Нскпћа, Богдаковићп. Симићо к другнх, још једаи кграч нз нашс срсдм не nocraje играч Прве савезие лиге. Реч је о Мнроубу Бапдуху, мдадом вођк павале Борца хоји je овог лета постао члзн „Радннчког" пз Крагујевца. Роћен у радничкој породпии н олрастао уз саму Ф.збрнку, овај скромпн MAIAlih, одлпчап свршснк учеинк гпмназнје. већ Ј.вс године прсгстав,«! страх п трепет ха све протнвнпчке голмапе. Напомснимо и то да је ове годнне са 50 голова У 34 сзсрста далеко одмакао сви.м конхурентнма, што нарапно »нје могло остатн пезапажсно к мноп< клубомг I п П лнге су почелк да се интсресују за «лга. Првн у тој трци јс бпо Раднкчкн пз Крагујевца. а намл остаје да му пожслпмо успсх у новој срчдпни, мала he нам по мало бипг к жао што на нгралкшгу крај Стакларе ппшс пеheuo гледати iwiobc лнпнс бегове и ефектнс iioiotkc. иадао опаквом успеху. Но, дсчацн су били Aiicuiin.MiKOBaiiK. слушали су све савете са кл\"пс н venex као што видпте нше кзостао. Бно бих нескроман ако каже.м ла првог .vccia и заслуга. Успех конппц-нраног СМО ЛаКО AOULMI до да je io iiajDinuc *ioja je дошао после Јсдног рала целе управе н CBirx шрача. хојнма се опом пркликом Join јсдном захвхБуЈсм, н заиста ми је тсшко да било кога иј скјшс нздвоЈнм п кажсм ла је заслужпијк ол осталих. Можда je io млали Бандука коЈП Је са 50 постигнутнх голом пран стрелац, нс само name лпге, и комс овом прплнком честитам и желпм пуно успеха у прволпгашкој конхуренццЈк, а можда п неко другк. Што сс ткче пашнх планова' за будућност могу вам рсћн да јс паша лсвнза — рал и само рал а резултатн he доћк са.мн по геби. Опросгнли смо се од овнх ткчних спортсхнх радннка са ла ово к>нма к imixobo.4 хлубу де послсдн.1« спортски успех. снмп.зжелли не вуП. Будисалнћ впћ јс, иначе, стални члан репрезентацпје и тохом ове држанпе године очекујс je joui једно значајно уакмп чеп>е a то је Европско прпспство у палобранству. Мушкарци шести у Републпцн На републнчком првенспу у палобранству, олржаиом од 4. до 9. јула у Смслерсву учествовала је и екппа ПараИинз. Леро клуба ,.Наша Крила”. Y гснсралпоч пласману Ilapahmiiui су заузелк 6. мссто што прсдстапл.а зи 11Л1НО палибрапнс, с ои.чпром да опа скппа на овом прпенстпу п\т наступала у комплстном састапу. Екнпу су сачшкапали Драган lllviinnh, Љубшпа НаумоапИ и Сла«ол>\б Годнћ. V 11о|елнпачпом пласмаку на!бом сс пласнрао Каумовнћ ко|н Је за\зсо 10. место. затим Шл.паић ца 17. mcctv м Славол»\б Годнћ којн Јс у гспсралиом пласману заузео 23 место. Најбо.мг резулзат екнпа Је постнла у rpvnuoM cxoxv са 1000 мстара, када је На такмвчењу V Смелереву учествоиало је 12 скипа са 40 тздмпчара. Драгица Башчаревић пла ну. трепутно се завршава теоретска обука. Тико.м ове нслеле падобрански ночетнпцк прсћн he^ на практпчпу nacTanv па полпгону па асролрому у Дав11дон1|у Ранпјпх годпна овај део пбгке ii.3bo.uio се v Нпшу, док се од rroouue го.ише ко.чљ\етна пасзава изводи са пашем полпгопу коЈп је опрсм ven свом исопхолно« оппемоч. Полазишш падобрзнске школе ло првпх гкокова из авиона савлалаће до дета- >а сае компоненте скоха иа землк хада ће бити у nornviiocnt споемни за rnoj irpeir лст кроз в.гзл\т1п<11 безлан. Школом ргковоле бранства Сл.звол *\б 11Јл>11П1<ђ. Падобранци на За ..јахаче плаппх м re v Ciiiky Y oKBiipy всћ традниноиалне коњкчке кгрс Сшвска алка. паставнн11)| падпГодић н Дрпган CHibCKof алки писииа ггоеко acta нема одмора. јер to je воеме потПорсд рсдопнпх падобранских ’ ш. 1п<фестаци|а, one годинс каш Леро хл\б очскује Још једап огроман noсао. Нвнме, радп се о Југословемском аеро-релн|у. чпЈп сма mii aa.uwi домвћшш. Ово таклшчс1кс Јс традицнопвлно и одржава се сваке годцне кра * Јем августа н почстком септембра п у ж«у се борс спортскп пплотп за Пехар Маршала Тпта. ОпоголтшкН асро« ■рели бпћс поссбно знвчаЈпн, с обзироч да Јс ово Јуби.ирка 30. годпма победе квд фаишзмоч. Ynccionm релпЈа стартоиаће у АЈловшчшш, а крвј- •Mi иил. бнћс нм аеродром у Дави. довцу. На завришоЈ сосчапости поде« лнће се npiniiaihc наЈбол>н.ма, а нзасланпк Прелселпнка Републнкс прсдаhe овогдпипкем побеАНкку Пехар Map. шала Тнтп. Покровител. н домзћнн ззвршног де ла асро-рслија бнће прсдседннк Скупштпне општнне rivne спортске актнвкостн. Порел ре- вцћ. О програму ловнпх ладобрансхпх такмиче>м1, xv- омј ЈеАкнствени репова. првснстава, падобрапцн учествуiv и на разпи.ч apyni.M такчпчскима. Како емо сазпалк ол Славка Годнћп, плстапнкка падобранспа v Аеро клу6v ..Hama крнла", краје.ч месеиа Драпша Ба111Ч.зрсвн!1, Драгак ШуивпИ и A»v6iaua Hav.MOBiih, о п*ста учестповаћс у Снн>скпј алки. Ово такхшчењс 1. ло 5. anпадобрапској олржаобавестпћемо вас Слободап МнливоЈек току прнпремх за мздушн|< слектакл нешто вкше у нарел нпм бројсвпма пашег лнста. М. И. ФУДБАЛСКИ ТУРНИРИ V ЧАСТ JYACKHX Поводом Дана бориа, 4. јула н Дана yciaiiKa наролл Србпјс, 4. јула v Главиик je одржан траднииопалчи јулскн турнир у мзлом фудбалу. Па турннру је учестновадо 6 еккпа. Прво место н заслужсну паграду пгПРАЗНИКА лснтп" (ПарпИнн) и „Торпсдо" ( hnn) 3:3. Пошто је реаултат у (Параобе утакмпие био перешен фнна.шсл1 су додијенк п.звоћпвем јелапаестераиа. Ro.ve y јсАанаестерцима бкле су екиHA KPOBY ЈУГОСЛАВИЈЕ Планннарско смучарско друштво „Јаворак" за сво је чланове организујс похол на Триглав. Група плашшара стартујс ланас, a cBoi поход завртк ће 27. јула. пе „Радинчког" .Торпеда” н тпмс во1ила је екмпа Гаршиока Параћкна. ТскпЈн: ЧАСТ јуЛСКИХ ФК „Радничкк’* и.л ТскнЈе ЈНЛ м. д. празнкка. органих** вао је традкцконжшк т\рнир у малач фудбалу. На турниру јс учествовало 10 екмпа н то 4 из Тскнје и 6 ив ПараКипа. Y по.цфииалннм сусрстнма састале су се сккле „Радничкн (ТекнЈа) и ,,Цр|<и Бнсери" (Ilapahiiii) 3:3 н ..Cry стскле право борбс у фнналу. Y оллучујлћем, финалном мечу била је бс^ ла екппа „Ра.мп<чког” која је победила са рсзултатом 4:3 Најбо.мој cKinni турикра додел *па је новчана награла у вчсики о\ еОО.ОО динара. док је другоаласирана скнпа добнла 300.00 дмнара. Најбо *и поједк1Ш11 на турнкру cv бнлк Трл!- ко ДаннловиП н Слободан Дачнћ. хоiiiMa је такође прмпала ножчана иаграла. Кошаркашки турнир у августу Почстко.ч -.lapCAiior месеца, тачннје Милпја Марјановнћ 13. авцста, одржаће се тзтннр у кошарпи за жснс. На турннру he учеФудбалскп клуб „Морава" нз Шавца ФУДБАЛСКИ КУП ОПШТИИСКОГ САВЕЗА Пехар припао Морави Y фудбауском купу Општннског фудбалског савеза DapahifH најбоља је бнла „Морава" нз Шавца. „Моравк" је ово лруп! значајан успех у овој годјпш. а порсд Купа, освојила јс и првснство у Општкнској квалитетној лип<. Шапчани су у финалном мечу купа савладали „Булуђност' * из Лсбнпс са рсзултато.м 3:1 послс продужстка од 2x15 минута. сгвовати екипс: „Студент” из Ниша н „Сеаојно" нз Титовог Ужпиа. бмвшп npiOAiiraiUH, затим ..Борац ' из Чачка. ..Паргизан" п.з Свезозарева, .Југскспрсс” пз Ассковца и кашпис ОКК Параћнн Ооо ht ујсдно битн II прва кошарпровера cnpcMiiocin кошзркзшши Ц засршнн део npneiiciBa. којс почкке 17. азгуста када у ПараНнну гостују кошаркашпнс Мајданпека. Apyni лео првснства за мушкарне почеће ве11 3. авп ста. ка\а ОКК Параhnn дочскује екнпу Мораве из Велике Планс. Издаје OK CCPH ПАРАЕШН Ypebyje: Рсдакииопн колспЈЈу.м Главн» п одговорнн уредннк Борђс Петковић Лдрсса РелакииЈе: Параћпи Б. Крсмановнћа 16 Тел. 83-694 Штампа: „ГААС" Београл, Влајковићева 8 Тел 335-384. Тцраж: 10.000
Књига прсдставља једпнствсн зборник докумената (архнвскс грађе) о Параћннг и њсговој околини. Ооим књигс је 1400 страница са мноштвом фотографнја ц фото копија. Она је свсдочанство о нашој пропглостп н бнћс користан прнручник н забавио штиво за све наше грађане. Због велпког интересова|ћа. нздавач јс одлучно да пусти у продају ограннчен број прнмерака за поједннце по популарној цсни од само 100 дннара. Ова прстплатна пснаважи до Есептембра 1975. Издавач нс узима на себе обавезу да обезбедн књив * оним претплаттпшма чијс наруцбенние пристнгну након попуне броја одређеног за продају. Првих 100 прстплатинка. прнсуствоваће свечаностн поволом изласка књнге и штам пе,-на којој ће н.м књнге н бнтп уручене. Раднс организације, месне заједнице н синдикалне подружшше, могу такођс ову ' кљвгу да поруче прско пздавача. По.јединци ћс најлакше до књнгс доћн ако попуне приложену наруџбеницу, зал-. пе је на поштанску допнсннцу и упуте је на адресу: Самоуправна ннтсресна заједница културе Параћнн, поштански фах 21. ЗА КОЈИ ДАИ ИЗЛАЗИ ИЗ ПГГАМПЕ КЊИГА Др БРАНКА ПЕРУНИЧИБА Град Параћин 1815-1915. ИЗДАВАЧ: СИЗ KYATYPE ПАРАБИН ТИРАЖ: 3.000 ПРИМЕРАКА ШТАМПА: „ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД", БЕОГРАД Овнм неопознво наручује.м-------- при.мерака к»пгс Др Бранка Псруничића „Град Параћнн 1815—1915." Износ од 100 (сто) динара по једном прнмерку уплатићу до 1. ссптембра 1975. године па жиро-рачун: 63540-603-1242, Самоуправна интсрссна заједнпца културе Параћкн. Име и презиме----------------------------- Адреса---------------------------------------- (место, улнца и број) Бр. личне карте XYMOPECKA ОПКЛАДА Решпх се да одем на фудбалску утак- ■мицу, једне недеље поподне. Дан је био всдар, сунчан ,бсз дашка ветра. Седох при врху западис трнбине са фишеком кпкирнкиЈа у рукама. Бпло ми је право ужпвшвс да тако у природп, на чнстом ваздуху, гледам фудбалску утак мнцу и грпцкам кпкирпкп. Ииачс никад нпсам навијао пи за домаћс ни за страпе клубове. Мој прпнцип јс бно: победа бо л>нма. Десно од мспс спусти сс на бстонско седшите, vreibyhii, јсдан грудоња са вратином као у бика трогодпа/ратоборно на констрешсних бркова. V устима јс Лржао пигарсту коју јс впшс грнзао псго пушпо. На оспову тога закључих да јс дотнчни грудоња ,|слап од оних страснпх фудбалских навнЈача којц пораз свога клуба сра вљуЈу са смаком свста п могг бнтн врло опаснн по околппу ако нм неко пз те околпнс нагазп на жул>. Због тога сс стнснух као двс nape у кеен. г 1 Чнм отпочс утакмнца, мој сусед стаде да сс врпољп лсво-дссно, презнојава, помиче пре.ма мени мувајућн мс лактом у ребра, без нзвињења, а притом је нсшто мумлао ,прво слабије, па све јаче, док нај зад нијс дрекнуо из све снагс, као да му скпдају кожу с лсђа: Напред зсленн! Ожежи Трле! Прсцвпкуј му цевку! Олгрпзп му уво!... Оћу гол!... Шта чекатс. мазговк?... Мнћо, стоко без рспа, зар сс тако чува протпвничко крпло? Aeba... Јаој, покидасте ми ипгсрњачу на фронцлс! За вре.мс урлања стално је ширно ручсрде, устајао, ссдао, док му јс зној кнптно на лицу и вратини, а очи крвожсд но севалс као у Костреш хара.мбаше. Бели дадоше зеленима гол. — Офсајд, суднја, (нану тп ћславу)! Поништавај гол што пре, док ти ниса.м сншао доле и у леппњу тс у.мссно! — кркљао је гргдоња, наваљен цслом својо.м тсжнно.м на .мене, па са.м н ја кркл>ао јслва дишућн. Зелени при.мншс join једанЈОЛ. Навнјачн белих у-рнебссно запљескаше длановнма н зацнјукаше. Запл>есках и ја, вншс онако случајно, спонтано, понесен радошћу навијача белих, мада нисам навијао за беле.' Кад то виде мој сусед, ватрсни навнјач зелених, он прво исколачи очи, онда сс сагпу до самог мог ува п зарсжа шљоцајући зуби.ма: — Даклсм, ти сн бслац друшкаис. Е па лепо. кад си бслан, онда Ис.мо да се опкладнмо у дссет со.мова да he моји зеленбаНп данаске да укокају белце, иако су примилп два гола. — Hehy да сс клалнм. — Оћеш. ohein! Код Живе, званог Топузииа, пс.ма нсћу. — Не.мам дссст сомова. — Спушћам на пет. Ајдс, вадн лову! Пази овако, лову ћсмо да дспонујемо код овог другара што седи десно од мснс. Познајсм га. Нсшто пз страха, нсшто из ината, — опкладнх сс. z Y псто времс, долс на игралишту доВе до туче пграча. Потукошс сс лсвн бек белнх н дссиа полутка зслеппх. Судпја искл»учп пз игре полутку зелснкх, а беку белнх’ показа жути картон. 11 то превршп .мс ру. Маса навнјача, и јсдног и другог клуба, просто сс сручи на нгралиштс н’ заплете у мртве чворовс, мада су редарп п мнлишгонери чинили све што cv .моглн. Окрстох сс ла погледам како сс држн мој суссд грудоња, а ол љега ни трага нн гласа. Нп од *штркл»астог младића код kora су нам бнлс дспоноване парс ни трага нп гласа. Обојнцу је одвал»ао талас навнјача на травнатн терен којн сс пз треиутка у тпснутак свс вишс прстварао v Косово. Пођох да их тражн.м. Али како сс можс наћп пгла у пласту ceria? Ипак, нисам губио наду. Веровао сам да he млалић код кога су билс депоноване парс за опКладу потражити мене. пошто сам ја у ствари опкладу добно. Био сам будала. Ни ње.му ни грудсњи вншс ннкада нисам вплсо њушке. Снгурно су подслили моје nape. Одох кгћн без марјаша у uenv. До краја мессца ннсам куповао uuraрстс... ннса.м имао чнмс _\а пх куппм. Вишс не пдем на фудбалске утакмиио, па .ма како био леп дан. Чедомнр Д. Јовановић П©веља и њени добитници (S3) Пнше: Лзиљанн Савпћ МИЛУТИН МИЛОШЕВИН Групу’ прогреснвннх омладннаца, и у правом смислу ентузнјаста, који су у тешким поратним годинама прнхватнли бројнс нерешснс пробле.мс нашег града и свп.м срцем сс труднли ла их на најбољн могућн начвн н рсшс, припадао је п Мнлутин Милошевић. Рођен јс 1929. годнне v Снкнрпии у зем.мрадннчкој породтшм. Гимназкју је завршио у Параћину и у то време бно је међу вршњаинма веома- иењен као омладински активиста. Члан СКОЈ-а постао је већ 1945. а од 1948. је ц члан КПЈ. Y бројним омладпнским радним акцијама. неопходним у вре.ме када је требало обнавл»атн порушено п поднзатн нове објектс, он је органнзатор и учесник, а раднкчкој н средњошколској о.млалнни лобар др\т и руководнлап. По охуаску на студнје у Београд настав.ма са друштвено-политпчком актнвношћу н међу својим колегама стичс заслужени углед и поверење. Поред осталог, у то вре.ме јс бно бнран п за члана факултетског комитета СК. Са дипломом дчпломнраног пнжсњсра шумарства враВа сс у град својс младостн у њс.му остаје дужп ннз годнна. За то време он је па бројпк.м орговорним дужно стпма, if радннм п лруштвено-политнч- * ким. Као директор Шумског гззлннства иастојао је да ова значајна гранз привреде и у кашој средпнк нађе прзво место и добије одговарајући значај. Нарочнто је било запажено њсгово ангажоваке у вре.ме када јс обављао олговорне дужности предссдннка Општииског одбора ССРН и гтредседнпка Народног одбора општине Параћпн, са којих је давао свој допринос прпвредном н друштвено-полптичком животу name Општине. Y то врсмс сс налазно и на другнм дужностима у разтпш општински.м и среским фору.ми.ма друш7 вено-политпчких организаипја и самоупра вним органима и тслп.ма, посебно у Caseay ко.муниста. По одласку за Крагујеваи, где јс најпре био потпрсдседннк Скупштине среза a затнм и секретар Срсског ко.митста СК, наставио је сталне контактс са нашом средином, био у току свнх значајнпјпх дру ттвених акција које су у вођсне, давао свој допринос кретањнма код нас. Y периоду између V п Савеза комуниста Србије, нашсм граду прогрсснвним VII конгрсса био јс члан Централног комнтста СКС, у комс јс обаn.vao различитс друштвено-политнчке дуж ности као председипк Компспје, члан пред ссднпштва и члан Извршног комптста. Y последњсм мандатпом периоду грађани наше Опшгине бирали су га за посланпка Републпчког всћа Скупштнпе СР Ср бије, у којој је био и прсдссдник за при вреду *. Сала је на дужности потпрсссднпка Ре публичке конференшгје CCP1I Србије, a наша Општннска конфсренпнја ССРН пза бра.\а ra јс прс пар дана поново за члапа РК ССРНС. Члаи је ЦК СКЈ. Његовп контактн са л>уди.ма и по.моИ коју нам прн разлпчитпм друштвспнм ак цнјама пружа допрннсли су ла .\icby па шкм грађанима ужнва широку популарност која је впшс пута исказивана. ГРАДИБОР САВИБ Граду Савнћа, пајмлаБег члана СК у бившем округу, скро.мног, врсдног н тихог човека, нсумољнвог н несаломл»пвог v раду, позиају сви старпјп ПараНшшп. Рођен је у Пданп 1929. голпнс у напрсдној снромашној земл»орадннчкој породнип, у средннп глс су билс познате мпогс горкс нстнне о друттвенн.м неправдама. као и једини правн пут до болег сутра. После основне школе, коју јс завршко у родпом еелу, Града сс упнсује у гимна * зију у Параћнну и поред школских обавеза iia плеће нејаког дечака прима и многе друштвене обавезс. Слобола, која јс октобра 1944. годнне дошла у нашу средннуи лонела је. порсд пеомеВенпх пространстава и слободннх јгтара, н обавезс, којпх је он бно свестап. Првмпо јс, најпре, лужност председника омладпнс села, постао члан СКОЈ-а, а већ 1945. годште н члап КПЈ да бн, и у СКОЈ-у п КПЈ, бпо члан руководства — секретар партнјске ћелпје к.секреуар Среског комнтета СКОЈ-а. После завршене матуре Града Савић се гчпгцЈе на Пољопрввредни факултет н, поред редовнпх студентских обавеза. он је н секретар парткјске организације и члан факултетског партпјског комнтета. Као днпломирани ннжењер пољопрквре де враћа се у завпчај и радн једно време .. . * -V.'.*' у бившем Крап/јсвачко.м регнону у струцп. Y riapahiii! касннје долазн на дужност' потпредселпика, а затим и председника Скупштпнс општипс ,а једно краћс време је бно н сскрстар Општннског ко.мптста СК. Наовпм и бројпнм други.м друштвено •полптпчкпм функцпјама он је доказао своју полнтнчку н људску зрелост да многе проблсмс прнхвати, поси сс са њпма и својо.м нстрајношћу н упорношћу да их побсдп. Значајан јс п.сгов допрннос друштвено-скопомско.м развоју наше Комуне. Са функцпјс посланпка Рспублпчког ве ha Скупштппе СР Србнјс, оллази на лужпост дпрсктора Рспублнчког фонла вола, на којој сс. ц сада налазн. Повсља .му јс додсљспа као знак прпзнања за млалалачкн снтузвјазам којп је уложно у првн.м послератннм годпнама за бол>у сутрашљнцу нашс срелнне н допрппос ‘којп је дао удруженом раду Кому * не са одговорнн.х функцпја које је у њој нмао. JAKOB ТЕОДОСИЈЕВИБ Годпне 1911. v средње нмућној породици земљорадника Драгољуба Ралисав.де * aiiha v Поповцу родио сс син Јаков. Рано детпњство провео је у родном селу гдс је завршпо и основну школу. Впшу гнмнл знју завршпо је у Иупријн и уппсао се на Техничкп факултет Београлског уннверзн тета. Tv сс блнже упознаје са напредним лруштвсни.м снагама и актнвно се yK.syчује у рад студентског покрста. По поврат ку нз Шпанпје, Бранко Крсмановвћ се срећс са Јаково.м Теолоспјсвићем н дета-v ннје га упознајс са ие.миновнп.м сукобом којп тпља, a »era шал>е у Фабрнку цемеп та ла се зблпжн с радннцп.ма п органпзује ire. Како се олуја прнблнжава, а напредне снаге чвршНе организују и тешње повезују, Јаков Теодосијевнћ спре.мно прнхвата одговорне задатке и крајње педантно нх извршава. Y то вре.ме прн.ма инструкиијс од Петра СтамболиНа и радн па фор.мнраљу Параћкнско — Иупрнјскс партизанскс чстс. Meby првп.ма јс у одрсду, а послс прераног трагпчног краја одреда бежи у Бсоград, повезује сс са другови.ма п остаје све до - хапшења краје.ч 1941. голн.чс. Спроведен јс у Поповап, односно ПараБин, п предат * слугама окупатора. Захваљујући срећпнм околностима и гаранцпји коју cv становницп родног Поповта да.\и, он је пуштен, алн му је наложсно да сс више нс појављује, чега се он и пркдржавао. Y току „нзгнанства" њсгова актпвност нпје замрла. И даље јс у првим редовима. а посебно радп у Партији као н на органнзовању по.моћн за друговс на фропту. По ослобођењу, Јаков Тсодоспјевнћ ло лазп у Поповац, *п до 1947. годппс јс на дужности дирсктора Фабрикс цсмента. Као председннк Среског одбора у ПараНнну, члан Среског одбора, посланпк Рспублпчкс скупштине к v другпм републпчкнм телпма, увек јс давао свс од себе па пзвршавању бројннх задатака којп су пред нашом заједннцом тала стајали. По одласку у Београд радп у Хндро * мстеоролошком заводу, где стичс и пензп ју, алн н даље остаје тесно всзан за ролпн крај, тс у родном сслу н пс с.матрају да јс отишао јср сс врло чссто враНа. ИАПОМЕНА: Ович лавршавамо са Г'прнком о лобит'1111111ма понос Ошптнне riapahiiu. О\ чегворнис Аоби11|нка (Драпшс Вокић. Никола Мимтпвић. Лрагнна Цнпковнћ к Мнро УгошсвнМ кпсмо успели лл лобнјсмо иолатке. алк г.шмамо обавсау ла кала то бглемо v могућности и о iwiua пкшечо у иашгм шсп’- Уједпо сс hwhihuwmo чнтаоинма niro cv пам се V пгонном броју пплкрллс следећс грешке: 1» CiojaiHta PavoutcBiih ннјс из наше cpe..nue огиш\а 1945. всћ 1947. са дужности директора пагаПкнске п<мнал11|« к оргаиклаииеног сскрстара Срсског KOMinera КПЈ. 2> Љ\ *ба Стжменковић ннје Лио сскретар Обллсиог комитста КПЛ нсћ сскрегар Обласпиг одбора :индлката.
АКТУЕЛНО ДОСДДАШЊА РАСПОДЕДА Основни циљевн досадашњег система друштвеног договарања и самоуправног споразу.мевања у области до хотка (самоуправна разрада политике расподеле, складнији односи нзмеђу акумулацијс и личне потрошње, ^блажавање неоправданих разлика V личним дохоцнма нзмеђу групацнја, грана и делатности, складнијн односи личнмх доходака између привреде и непривреде и др.) v претходне три године су у основп и остварени. Постојећи друштвени договори и самоуправни споразуми нису обухватили услове стпцања дохотка.Прет постављало се да be се на . то.ме интензивннје раднтп уопште, а посебно на самоуправном уређивању тпх пн тања. Међутим, активност није била довољно пнтензивпа, па су се због тога оштрије нспољавали и проб леми у расподели дохотка и личних доходака. To је објективно неповол»но утицлло и на остваривање циљева утврђеннх друштвеним договорпма и самоуправним споразумнма. Y време доношења друштвених договора и самоуправних споразума нису биле конституисане основне организаццје удруженог рада, већ је то вршено у току примене договора и споразума. Постојеће спо разуме у већем броју су закључивале и примењивале радне, а не основне организацнје удруженог рада, што је утицало да радшши нису ДОВОЛ>НО ОДЛуЧПВаЛИ ° расподели дохотка. Закључено је преко 600 самоуправних споразума и посеоних друштвеннх договора, од којих су многи закл>учивани за једну, две iLvn неколико радних оргаиизација, што. указуЈе на њпхову уситњеност, уместо да су закључивани за све организациЈе у оквиру групације, гране или репродукштоне целине. Они у велнкој већшш нису Аубље разраВнвалп одредбе Општег друштвеног договора, посебно када су V пгсгању мернла резултата рада рад нпка, што се нетатпвно одразило на стимулативност расподелс ллчнпх доходака. Код већине организациЈа ннје вршен обрачун резултата рада и пословања у краћнм временсшш рокоBitvia до периодичног обрачуна Himi се вршп усклаВивање лнчних доходака, што је пмало за последицу да се узроци лошег прслован>а и нарушени односи у расподели утврђују, по пра внлу, са значајним закашм>ењем. Токо.м примене договора и споразума успорен Је раст личннх доходака у дру z штвеннм делатаостилта, сужени су распонн личних доходака између групација, грана н делатности, смањени су распони између екстремно узетих појединачних најнижих и највећих личних доходака, док су распоннма личних доходака пзмеђу квалнфикационих категорија остварене у це- .игни незнатне промене, оСИМ ШТО су ЛИЧНИ АОХО1Д1 неквалификованих радника ‘ расли нешто брже у одно* су на остале раднике. У.прогеклом перподу сти мулативност расподеле лнч них доходака није у довол,- ној мери дошла до изражаја. ГОДИНА II БРОЈ 38 ПАРАНИН 5. ABFYCT 1973. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН СЕДНИЦА ИЗВРШНИХ ОРГАНА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ НОВИ СИСТЕМ РАСПОДЕЛЕ ПРЕМА РЕЗУЛТАТИМА РАДА ■ На заједничкоЈ седници изврппшх орга на ошптинских руководстава друштвено-политнчкнх организациЈа и Извршног савета CO, која је одржана 24. јула 1975. разматрани су предстојећи задаци у припремању н закључивању самоуправних споразума и друштвених договора о заједничким основама н мерилима спшања н распоређивања дохотка и расподеле средстава за личне дохотке ■_ Усвојен Је Акциони програм, изабрана Стручно-политпчка комисија п нменован Политичкл актив, којп ће пратитн и усмеравати предстојећу акцпју ■ Рече * но Је да ће то бити пајзначајнија политичка акцнја у овој годшш. Као што је познато у iyHV уставна начела, ставови Савеза актнва, чији ће ч-\анови бити су Веће Савеза синдиката Ср- комуниста и Савеза синдиката непооредно задужени за акти бије, Привредна комора Срби- у вези са проблематиком рас вност v OOYP-има и радним је и Скупштина СР Србије по поделе. Y њему је посебан зна заједннцама све до потписива тписа.\и Друштвени договор о чај дат: повезивању стицања и н»а наведених докумената. стицању и распоређпвању до- расподеле Дохотка; повезива хотка и расподелн средстава њу расподеле са планираљем, О Упознавање радника са ин ма раду и резултатима рада, односно планови.ма и програми тенцијама и уставним обавеза утврдили „основе свог делова ма развоја v оквиру репроду ма у погледу закл»учива!Ба ња на развој и унапређење са кционих целина, пронзводно- самоуправннх споразума, полн моуцравног уређења односа у прометних целина и других об тико.м стлцања и распоређива стнцању и распоређивању до лика удруживаља иада ц сред н>а_ дохотка, утврђеним међуре хотка и расподелн оредстава ства; утврђивању и издавању публичким и репгблнчким дрза лнчне дохотке", a v цил>у дела- дохотка који се оствари уштвеним договором. што ддследншег оствариван^ под посебно повол>ним услови • уставног начела расподеле пре ма; усклађивању личних дохо О Свака OOYP и радна за ма раду и дезултатима рада, дака радних заједница; разра једница мора да. припрелш самоуправног уређивања одно дц основа и мерила за оствапи критичку анализу досадашљег са у овој области, остваривања вање личних доходака према система расподеле и да се о начела солидарности и узајам резултатима рада; разради ме томе расправља на зборовима ности, као и обезбеђивања co рила за остваривање личних радника. цијалне и материјалне сигурно примања радншса и складном сти радника. односу у примени начела ,рас- О Упознавање радника са Y овом републвдком Друш- поделс према резултатнма ра предлогом кругова и нивоа твеном договору разраћенасу да и начела со.ииарносттт. споразу.меваља (ко се са ким споразумева). Предлог је ура _ ' ■ -» • bcH од стране Већа Савеза сиДал>е споразумевање и договарање ндиката Србије. Ми ћемо у иаредном 6pojv објавити догоДа би се приступило ствара повезане у репродукииону це ворене кругове и нивое, у ко лачкој разради и примени од лину, гароизводно — прометну је ће бити укључена свака на редаба овог документа, Веће целину, илн кроз др_упи облик ша OOYP н радна заједница Савеза синдцката Србије, у удруживања рада и средстадоговору са највишим републп ва). о Доношење одлукс на збо чким органима, помренуло je ровима радника о утврђнвашироку друштвено-политичку О Y салгоуправном споразу- Њу круга и нивоа споразумеакцију, v којој треба да узму му којп заклучујџ вадници у вања. учешћа све опганизоване дру оквиру основне организације ттвено-полнпгчке и самоупра удружаног цада, односно рад q Утврђивање памггике расвне снаге. Предстоје обнмни не заједнице. поделе дохотка и личннх допослови на разматрању и one Да би се овн послови успеш ходака на основу садржине ни досадашњег стања v облас о обавили и v нашој Општани, самоуправног споразума о за ти |расподеле, при чему је на овој седници нзвршних QP- једничкпм основама и мери најзначајније да се радннцн гана друштвено-политпчкпх ор дима, тариторијалног друшна зборовима радника у осно ганизација утврђен је Акциони твеног договора и самогправвним организацијама удруже nporpaxi, у каме cv детаљно ног споразума ООУР, односног рада о томе изјасне; да разрађени предстојећи задаци, но радне заједннце. се истовремено раднпцн упоз сконцентрисани у четпри фанају са основни-м циљевимано зе. о Свака основна органпзавог система расподеле, њего ција удруженог рада, односно вом структуром (ко се са ким ?аАна заједница: ооразује кои о чому споразу.мева); да се 11рва фаза. припреме мисију која ће радити заједно благовремено изврше припреме ‘ са стручном службом на само нацрта самоупр.авнцх споразу у Првој фази треба најпре управном споразуму OOYP до ма и друштвених договора, ка нзвршити полптичке припреме његовог закључивања; бираде ко би се о свш! документима и то: легате, као и њиховс раменп о којима треба да се расправ ке, који ће заједно са делега л>а у организација.ма удруже о Образовање Стручно по- -тима других OOYP радити на ног рада водила истовремено литичке колшсије за праћење прнпремп самоуправно спорајавна дискусија; да би, на процеса споразумевања и пру зума о заједничкпм основама крају, већ v новембру билп по жање по.моћи ochobhjlm орга- и .мерлли.ма расподеле; бира тписани сви неопходни самоуп пизацијама удруженог рада и делегате н . њпхове заменике, равни докулгентн, који ће са друпш самотговним организа- који’ ће заједно са делегатима чнњаватн нови систем распо шиама н заједницама у току другнх OOYP радитп на прип деле. нзраде ai усвајања самоуправ- ремп територијалног друппвеПолитичка расподела дохот них споразу.ма н друиггрених ка, начела и смернице које договора, као и Политичког (Наставак на 2. странп) ЈУГОСЛОРЕНСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА ПАРАЋИН ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИЕУ ШАЛУДОВЦУ На прослави Дана форлшрања Параћинско-Нупрнјскс партизанске чете у селу Шалудовцу говорио је окуп * љенпм грађанима и омладннцима — учесннцнма парткзанског марша и друг ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН, зал1еник секрстара Извршног комитета Председтппитва ЦК СК Србије. Фоторепортажу са овс прославе објављујемо на последЈвој страни. НОВЕ ЦЕНЕ: Neco -w Јевтинији □ Пре недељу дана на заједничкој седници Већа удруженог рада п Већа меспнх заједнмца CO, раз.матрана су углавном пнтања у вези са политико.м цена из надлежностн Општине. Поред осталог, одлучено је да се одобрп повећањс цсна меса и да се да сагласност на одлуку СИЗ становања о повсћању стапарина. Истовремено, смањена је општинска порсза на про.мет цемента па мало за 5 одсто, која Је пначе била доста висока, због чега и није дошло до плапираног промета це.мента у првом полугођу ове године. су утврђене v међурепубличко —покрајинском и републичком Друштвеном aofobopv о стица љу и расподели треба да сс разрађују и конкретнзују у садгоуправннм споразулшма п територијалнпм друштвеним до говорнма. Укхпна проблематика стида ња и расподеле не може се ре шити Једштм самоуправним спо разумом. Стога је потрсбнода се решава првенствсно: • Y самоуправним споразумима о заједннчким основама стицања и распоређивања до хотка н расподсли средстава за личне дохотке које радни ци основнс организације удру женог рада закључују са рзд ницима из Apvnix OOYP (v ок виру репроАукпноне целине, производчо — прометне целине и сл.). • Y територијалним друштвенмм договорима који lie сс закључиватн на нввоу новофо рмираних региона, а закл>учују их раАнпци мз OOYP разлп читих делатмости (без обзнра шго cy 79 мећусобно Y усвојеном Програлгу спроBOben>a полнтике цена из надлежностц Општпне у 1975. који је образложио представник Завода за цене из Крагујевца Милнћ Стевовић регудисан је поступак око про.мена цена, ниво, односно ‘горња граница до које се цене могу .мењати, као н диналшка (време од када ће се прпмењивати повећан>е цена). Програмом се предвиВа да се цене могу мењати друштвенпм договором, сагласиошћу Скупштине (односно, њеног Извршног савета) и слободним форлшрањем цена (према условима тржишта). Путем друштвеннх договора об разоваће се цене за: станаринс, закупнпне, градски и приградскп саобраћај, воду и каналпзацију, одржаваље чистоће и иганошеље смећа, станови пзграђени за тржпште, оснрвнп прехрамбени производи и маржс за ове пропзводе и сл. Путем давања сагласности образоваће се цене за пијачне услуте, погребне услуге, ветеринарске услуге, услуге за дневни и продужни боравак деце, прикључци за воду, капалнзацију „ телефон. Сдободно формпрање цена предвиВено је за млада меса (прасеће и јагњеће), за рибу (сем јесетре, сома, моруне и пасгрм ке), за жнвпнско месо сем бројлера, за свшбско месо мас них свиња, овчје месо и измутрице, занатске производе н услуге, угоститељске и димшхчарске услуге. Према усвојеном решењу са исте седнице, телеће, јунеће и свињско месо (меснатпх свиња) продаје се по увећашш ценама и то према категориlaxia које су продавцп дужни да јавно нстакну. Иначе, телетина је поскупела за 23' одсто, јунеће место за 13 одсто, а свехћско месо за 17 одсто. Највише малопродајне цене категорисаног пилађсг меса бројлера повећане су за 14,40 одсто. Дата је сагласност на одлуку о повећању станарпна, тако да се од 1. јула обрачунаsajy нове станарине, у које је урачунато повећаље у износу од 8 одсто (четврта категорија станова) до 22 одсто (прва категорија станова). Исто тако, сагласност је дата п на смањен»е стопе амортизацнје станова у друшгвеној својини од 1 на 0,2- процената. ПРИПРЕМЕ ЗА ФОНТАНУ Пролазећи крај травњака испред зграде Скупштине опппине многц граћани застану и знатижељно посматрају групу радника која изводи припремне радове за изградњу Фонтане. Од Слободана Стојановнћа, акадел1ског сликара и једног од аутора пројекта овог монументалног објекта, сазна.М1 смо да су све прппрамне фазе пзградње са успехом обављене, и Да сада наступа 1снтензпван рад, како би Фонтана бпла завршена у предвпђеном ро ку.
СТРАНЛ 2 14 ДАНА Нови систем распопепе преиа рацу (Наставак са 1. стракс) ног договсра на ннвоу новог регпона. Свс пословс којн cv прсдвн ђенн за ову фазу трсба обави *ти до краја овог мессца (31. август 1975.). Друга фаза: нзрада па> црта споразума и договора Y току нарсдног мссеца(сс птсмбра) треба да се окпнча лруга фаза овпх послова, која гглавном нма раднп карак тср, односно v овој фазн трсба прппре.мнти пацрте самоу правних споразгма и друштве ннх група за свакп круги нн во споразумевања из оеда де лсп&ранпх прсдставнпка OOYP и 1раднпх зајсдннца. Исти уако, формпрају сс и падне rpv пс за тернтооналнп друштве iu< логовор нз рсда делсгата OOYP и радннх зајсдннца. с тн.м што сс V IbHX VKA>\'4V.iy и прсдставннцц Синднката. Ко .Mope, сао.муправнпх инзересјшх зајсдппца и лругнх заин тересованнх структуоа. Нивос споразумсвања за рсгноналпс друштвенс логоворе утврдпНе општлнска 11 AtebvoniUTiiHCKa еиндикална руководства, v сарадњи са Прнвредном коморо.м и скупштнпама општина. Пошто стручнс служсбс и са могправнн органн израдс прс днацртпс спмоуправинх спора зума н друштвених договора приступа се чјсдпачпвању ста вова од странс радннх тсла (састављсппх од дслегираппх 1кредставнпка OOYP и раднпх заједшша), а затнм Тако veaглашепс предлогс разматрају п oueibvU' републпчкп. однос но градскп одборн сннднката, односно всћа савсза спндика та општнна н међуопштинска већа заједно са одговарајућом радном прупо.м. После усаглашавања ставо ва iwpabviv сс пацрти споразума, однисно договора, којп се доставл»ајг свн.м гчесницима споразумсвања, одиосно до говрања на раз.матрањс. Y нсто врсмс треба да ovav vpabeHii и самоуправнн споразу.ми по ООУР-н.ма и раднич зајсднинама. Са састапка Политичког актпва на комс сс разговарало о расподслп самоуправнпх споразума, односно тернторијалног друштвеног договора. Г1ре слања ових предлога споразума, односно договора на усвајан»а, н>нх разма * трају, оцењуј” н заузимају од* говарајућс ставовс: конфсрепцнјс круга учесника споразума^ републички и гранскн одбори Сипднката о прсдлог^ самоуправног споразумн о зајед * нички.м основама ц мсрнлима; оЈпигннска, односпи Mcbyonui * тинска всКа Синднката предлог тсрнторпјалног друштвеног договора; основнс органнзацп« јс Спнднката предлог самоуправног споразума о cnmaiby и pacnopebiiBuibv дохотка и расподели средстава за личнс дохоткс у OOYP односно радној зајсдшшн. На основу овако утврВсппх зајсднпчких ставова о прнмсдбама и прсдлозпма. радна тела нзрађују копачнс црсххогс споразгма односно договсра н ym'hyjy пх cbilm учссницнма ■ па прпхватаж (усвајап>с. за* клд-чивањс н потпи^вањс). Прлхватаље споризума: Споразум (логовор) прпхватају — усвајају радници v свакој основно] организацијп удруженог рала, одпосно радној зајсднннк која јс учесппк спора * зумевања. Смаира сс да ie споразум прнхваћсн ако сс са н>км сагласп већпна рад1гика v свакој OOYP, односно радној јсднпцп. Закључивање споразума: ran одпеђен самоуцравним том Оч>УР, односно радне заОракзаТрећа фаза: јавна дискусија и изјашњавање о нацртима Јавном дискуснјом, коју тре^ ба организовати нстовремено за' свс прсдложене самоуправне споразуме о заједничккм основама и мерилима, тепиторнјалпим друштвсним логоворнма- it самоуправним споразумп.ма OOYP, олносно радппх заједница, треба обухваппи сваког радника v основној организацији улруженог рада, односпо падпој заједнпци. Y tokv трајања’ јавне днскуапе, треба организоватн и тзв. спецнјализованс расправе и провере одређених предлога и рсшења, уз учешће стручнпх л>удн (инжсњери, економисти. правннци н ДР-). Коначна пзјашњавање о нацртима споразума и договора мора се извршитн на зборовнма радника, на ко]'има твеба усвсннп! комплетне примедбе и предлоге на наирте сваког споразума и договора и овласTim! прсдставнике којн могу са прсдставницима друпгх OOYP и радних заједница да нзврше усаглашавање предлоСТРУЧНО-ПОЛИТИЧКА КОМИСИЈА ЗА ПРАНЕЊЕ ПРОЦЕСА СПОРАЗУМЕВАЊА Пстко ЛсковнИ, сскрстар OK СК, Мнлош Дракуловнћ, предссдшгк OK ССРН, Ранко НиколиН, предссдпик Всћз Савеза спндиката општппс. Драган Вељковић, погпрслседнпк €0, Бранислав Кокал>, предссдШ1к Извршног сапсга СОч.', Божндар МаднН, замсник прсдссдннка Прслссднпштва OK СК, Живојин Ннколић, сскрстар Скупштиlie општннс, Лзубомир Рашковнћ, потпрслссдник ОК ССРН, Радоје Нссгоровић. лиректор СДК, Петар Адамо инћ, прсдселпик Компсијс за лруштвсно-скономскс одно сс OK ССРН, Ранко Бранковић, прсдссдник Комнсијс за друштвспо-економскс односс Већа Савсза синликата оп титинс, Крстомнр Крстнћ, заменик прсдссдннка Комнсијс .та друштвспо-скопомскс однсс Всћа Сапсза синднката оп штинс, Брапнслав Раднћ. днпломпрапп скономпста у Фабпшш цсмснгд. Града Илнћ, днпломпоаии скономнста у ИВТ, Apamh Мпхп1лош(ћ. лнпломпранп скономиста у .Шумаднјп", Стојан Ллсксаћ. .магпгтап скономнје у СФС н Стојан Дшшћ. поедселннк ВК ССО. одпосс па са? i :пп" самогппав ће.мо да сталпо пратнмо актнвннх споразума п lOpiiTc^uja.v ност по срганизацијама удрунпх друштвеиих договора, као женог рада и на hhbov спораI! осврт на рсзултатс и слабо- зумевања. Настојаћемо ла стп досадашњсг сПстсма распо- стално пратнмо актнвност по дслс, лок ћемо у пг^елном бро- органнзацпјама удружсног ра jv објавнтп join н KpvroBC 11 ла п на пивоу Комупе по овнм ннвос споразумевања. Настоја- питањпма. СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОСВ И Y четвртак, 31. јула 1975. одржана је седннца Председнишгва Већа Савеза снндиката кашс општшЈе, на којој је разматрана Информација о активностп основннх организацпја Синдиката на спровоВењу резолуција VII конгреса ССЈ н Акцноног програма СС Србије. ХРОНИКА ПРИПРЕМА ЗЛ СПОРАЗУМЕВАЊЕ Снндккат саобраћаја и везе је први >м iiairioj Tepirropitjw започео обимне прнпреме па с.хмо\ правном споразуMCDaihy 1« др^тнгпсноч дсмоварању о CTiiuaihy ir расппдслп лохотка и личних лочодаха. На прошнрено! седннIUI Предсслшшгтва МеКуопигппижпг о\бора опог сицдкквта, која је одржак.а 22. јула 1972. у Хотелу .Славпја **, заклА/чено је да је при овој велнхој акпијп која непосрелио предггоји пеогосодио обсзбс.мпи учешће сваког ралног човека н, посебио. не би счела лл се дозполн у раиијим акцнјама прнмсћена iroiaaa ла ,се С|шдпкат нлjainif-ana у пмс и умссто paaintxa. Hit ог.ој ССД111П1Н је гопорно и лруг Кретв Нпколић, секретар Рет-бличхог идбора СиндЈгхатз саобраћаја и всзе. Информација јс имала ач Крста Ннколип цил> да се сагледа активнссг основннх органнзација Син * диката иа најважзшјпм питањима из жнвота и рада основних организација удруженог рада. Информација је раћена сању дслегацнја н самоуправних органа друштвено-политнч ких заједница и самоуправшос интереснпх заједннца. Рад делегација и делгата разматран је код већнне органнзација и рлативно је задовол>азајући. Y већини организација су организована саветовања за оспособљавање делегација. Информисаност делегата је оцењена позитивно. Међутим. делегацпје нису најбоље и бла говремно информисане по одређенЈШ тштањимд која се раз матрају на седницама Скупiimnie општине. Свј< закључују да је прелазни пернод уходаван»а делегатског система прошао и да је неопходно да се делегАтскк снстем појави као .место где се благовремно Ji успешно разрешавају насталп друштвенн проблеми. Затим су аналнзирана и дру Параћин су 24. јула 1975. посетили лруговк Заро Качункохнћ и Радосаа Јовоновнћ. представнпци Рсгцбличког одбора Сиклпката пндустрпје и рударсгва. Они су у Већу Caseja апилката општпне водилн разговор са предстаанггиима спнлпхата Српске фабрпхс ста кла к ИВТ .Бракко КрсмановиВ" е извршсшш приремама за акцију на самогправном епоразумевању и друш * твеном договараљу о расподели. Ралговору је присгствовао к председнкк једнпцс, иакон усвајања споразу.ма (договорај од стране раднпка утврђује колико je радиика дало писмену изјаву да је споразум (договор) застатује да је споразум закл»учен, односно није прихваћен и закључен. Потписивање споразума: Након гсвајања и констатовања да је споразум (договор) заКЛвУчен. самоуправнн споразум, односно територијални друш * твсни договор потпнсује лице којс јс за то овлашћсно са.моуправнп.м актом OOYP, односно радне заједннце. Текст споразума (договара) којп noTiutcyjv представнинн свнх учесника споразу.ма .мора бити јединствен и истоветан. Предвиђено је да се споразу.ми (договори) објаве на уоиЈгчајенп начин. Послови последње фазе трена ochobv једЈгнствено прикуп .vernix података (по урађсној методологијн и угатшку који је урађен од стране Већа СС Србијс). Код CBiix основнљх организација које су доставиле попу њене упитнике, аналкзнрано ie консгитуисањс OYP и OOYP са становишта Устава и већина организација је олговорила да су начела Устава пошто ваиа н сттроводена у жмвот. Само мали број је истакао и слабости, нарочито код поло прлвред1П!х организацнја, када се ради о удруживаљу пољопрЈгвредних пронзвођача (ра нији А.мандман 24,), и код неВећа АР\т Савеза Ранко петак. спндиката нашс Опшлте Николић. 25. Јула 1975. слстао се —w- .... -------- га пнтан»а, као што су: привких органнзација заједничких ређнвање, стицање и распореслужби *• Све организације закључљук 1говофор.мкра:ш Полнтичкл ахтнв радн договора о овој акш<јк у којој he iberoBit члановп узети акпгвно учешће у св1ш ibeuiru фаза.ма. почсв од предстојећпх зборова, радккка. ка којима he се разматрати лосадашњн сиетем-расподеде п форчкрати комиспјв '■ м изабрап! делегатк за рад па нацртн-~ * ма споразгма ц договора па све дп у коначиог усвајања ових докумената. О предстојећим активностпма к улоаи Синдиката у точе говорко ie друг Тоша Uly.vanih. секретар KoMiiciife за лрушгвено-економске одпосе н расподелу при Републпчко.м већу Сипдпката. ђиваље дохотка и личних доходака, соцпјална по.иггика, жнвотнн и радии услови, васпитно-образовна акпгвност. оп штенародна одбрана и друштвена замозангпгга, као п оргаЈшзаииона оспособљеност Отгн диката. ју да су дата самоуправна пра ва радним људима у довољној мери и да те односе н дал>е треба продубл>нвати. Свн радга И apwawv., W. ба да се обаве до кдаја новеммогао пзпадитн коначан текст “ Из интерпретираног Акцко * - -— ног програ.ма види сс сва оз- ,п< -'»УД” запослени у 00'S Р и га it при.медаба, како oji сс предлога споразума п договора. Ова фаза траје до краја октобра овс годинс. Четврта фаза: прихватање и закључивање бнљност и обимност послова Ралиим заједницама узе.ш су који стоје прел свим радним учешће v избору и конституи- । људима, а посебно пред самоуправним органима и друштвеIio-пол1 ггички.м оргаштзациiа.мa. Очекујс се да he. без обзира на то што се стартује v врсме Радна тела која су радила годншљпх одмора. сви ови по* нацрте споразу.ма — договора слови бнтн обављенп на време заједно са републичким п 'ран и квалнтетно. Наравно, све ће Беспровна (родња Како је утврћено од страме С. Матић ским одборима Синдиката. од- то завнсити од тога како се Како је утврђено од стране посно већн.ма Савеза синднката 6vav организовали најолговор- комнсија које је формирао Ор општнна, разматра1у ттримедбе нији друштвенн чинионп v op- ган управе Скупштиме општн-, и предлоге из јавне дискусије ганизацијама удр^женог пада, не Параћин од 1968. године па и о њима заузнмају ставове. на којима и лежн најобимнији до данас у Параћину је без Пошто се ставови по примед- и најодговорнији део посла грађевинске дозволе пзграђено бама и предлозима уједначс, Ми v овом 6poiy објављује- 2107 објеката. радне групе napabviv предлоге мо и посебне ппнлоге којп се ” - - Алегорије Нико од ових ннвеститора није прнбавио дозволу за нзCY3E ПОКАЈНИЦЕ Недазно су на суду одговаралн одгозорни радшши нехкх каших радкнх орпшпзацнја због разтсс прекршаја, злоупотреба службеног положаја и овлашћења. мањкова итд, Представници оштећеких предузећа су их на суду брахилн тврдећн кахо су онп бкли »добри радн>пи< * п да су iMixoBc радне оргашсзаонје .обеиттећене"! Предлажем друговима судијз * ма дд у следеђим таквим ттрплихама понесу са собом no ryue марамииа и замоле поротхике ла предстаакпцима оиггећечпт предузећа Oninin * СУЗЕ ПОКАЈН1ШП. ’ САВГЕ&1ЕНИ КАДНЈА Ua crapnjiu сам чуо за iupe * ку „КадпЈа те суди, кпдчја тг смуди". Поигго )е oairx ,uhj Једпн наставник оптужси ла је прпо оборпо 24 учеиика, па их охда код своје xvne. за no 1.000 динара по евакоме Јтрипремао * за поприпе ncratre, ја бнх у оној старој шреци миенио кадију, пз би смо добпли нову савремену .Наставнкх те СУДИ, пастиппк re CMVДИ-. СУМЊНВА ЛНЦА Списак дужннка сумњнвих потражпва1М од стране фпзичкпх лпца. задаје мухе некмм оргапизаиијама удружепог рада на. ше хомуне. Недавно је предложено да се овај спчсак стапи »<а увид кепосрсдпн.ч поопзвођача. Вероватно Је да списак уместо сумЈмпига д\ *жппка .по- ■грвешГ пред пепосредлпм пропзвођачпма. Ж' Лоубиша Цветковић-Луша РАЗЛИКЕ У нзшп| комунк уочеп је пал naraAMTcra, али се зато нстпкремено уочам пораст »хорисша" иалсермцнја. ШЛАГЕР СЕЗОНЕ НА ПОМОЛУ ЈЕ ИНТЕГРАЦИЈА ЗДРАВСТВА ¥ РЕГИОНУ ПОМОРАВЛзА. СВЕ ЈЕ СПРЕМНО. ЧАК И KYMOBH. ЈЕДННО СЕ ЈОШ ЧЕКА ДА СЕ НУПРША II ПАРАНШ7 ПОГОДЕ ОКО ТОГА КО ПЕ БИТИ „МЛА ДА- A КО „МЛАДОЖЕЊА"... Покварио му сс апарат м слрс, огпшво је ка шлус. Нн среллна није више злхпи. Здравље је иајвеће богатсгво, за сиромвшие. Лпчка замашца је папредовала. Постала је придев. Кжд већ дупаш, лупај у домаћој радиности. Вратио се Барба из Лмерике, a MiLMicas опппао за Каиаду. Лупај, лупај па к за уво зждеш!. He знам како је могао да падие кад је всчпто пузао. Нагазшн ia на жул., а >аему препукло срце. На туђнм грешкама учен>е јо бесплатпо. Пзвршио је распродају ил\-зија да бн отворпо комвскон иаде, Кпд бк 1шао 32 кмчме, а махар само један зуб. У моме атару кспаша дозвом * на. За послелице ие одговарам. ПанаЈм.^уЈем сопстваш јсчпк па npiiintnny .рент a хар". la. рашшја 12 мссепи строгог мlaopa. градњу, а салш.м тјш ннје платио одговарајућн допринос за уређење грађевкнског земљишта. Попис је извршен са цил>е.м да се утврди обнм бесправне граднл н ibena структура н да се «а основу тога покуша, да се максималан број овнх објеката деталлшјом урбанистичком разрадом појединих делова града легализује уз обавезу инвеспггора да плати одговарајућн допрнкос за уређење грађевннског земљингга, а да се оојектк ко јн због урбазшзаније града не могу ла се уклопе, поруше. Сви објекти који се без дозволе граде после утврћнвања craiba бесгтравнс градље ће се у самом зачетку рушитн.. 31. јула порушена су три објекта чија ie изградња почела без грађевннске дозволе и то: једна стамбена зграда, јсдна пословпа згра\а и јелна бстонска ограда. Извриши савет Скупнгтннс општнне је својнм одлукама обавезао надлежнс оргаие да сачннс програм уређења града након чијег he усвајања од странс Скуттштпнс Интереснс лаједнице за управл>ање грађевтпЈским земљпштем у друштвеној својинн битн створс * на шира могућност за нздавање дозволе за нзградњу п адаптацнју постојећих објеката, тако да грађани неће битн прннуђсни да изградњи приступе без дозволе. Ову ннформашгјг смо добпли од Божндара МадиНа, начелника Секретаријата за оппгту управу и зајсдппчхс послове Скупитте огтштнне. М. МнхаЈловић Божнло Петровић СЕБАЊЕ НА УСТАНИЧКЕ ДАНЕ 1941 ГОЛОБРАДН ЦРНОТРАВАЦ МАРКСНСТА Y вртлогу устаннчккх дана 1941. године нашао се и Божило Петровнћ, голобрадо мо.мче из Вељковаца, у Црној Трави. Са још дссетак младих скојеваца окупљених око сеоског учител>а Бранка Павловића, Божило се упознаје у маркстгстичким кружоцима' са напредним стремл>ењима, раднтгчке класс и Комунистнчкс партије. Та илегална десетина настоји да прикупи што внше оружја и MyiHjnprje и припреми се за тпире акипје ггротив окуттатора. Број младих скојеваца н прпсталица оружане борбе се повећава из дана у лан, а прпсуство комунис та сс свс вгапе осећа у паpo.w овога краја. Почетком јесени Божило Петровнћ оллази са својом повећом rp^'no.M скојсвана v партизане и прикл>учује се Бабичком одреду. Од тог тренутка животнп пут овог. сада внта.\ног педесетогодишн>ака, носиоца „Па1ртнзанскеспо.менице 1941 годнне’’, Ордена и Медаље за храброст, .Ордена братства н јсдннства п Ордена заслуга за народ II реда, лобкја нзванредно теигке, али часне токове. — На јесен 1941. године петтријател * је предузеоофанзнву на Сувој плашпш, сеha сс наш саговорник, у којој је Бабички одред де сеткован. После тога остатак одреда се прикључујс Цриотравском партизанско.м одреду у ко.ме сам и остао до краја борбе. Често мм промичу слике из тих устаничкнх дана, али y посебно живој плас тичности остало је сећан»е на моју прву акцију. Y нашем крају у то вре- .ме био је неки злогласнн бугарски non, окорели фаЈниста, којн је злостављао црнотравски народ. Ја са_м добио задатак да га, са још једннм својим другом, ликвЈтдирам. Прерушили смо сс, наоружалн н ушли v његово двориш те. Злогдаснп бугарски non пошао нам ie v сусрет, да нас дочека. Кад на.\1 се приблнжио ја сам брзо извадио пиштољи уперио у њега. Он, осион и падмоћан, ннје могао да схватн да јс неко смео тако дрско да на њега извадн оружје, био ie збуњеа и уплашен, када је видео да се ради .о озби.шпш тренугшма. Спровсли смо га у су мрак до Градпшгга, гдс je п лнкшгднран, ceha се првобс рац Божило ПстровнН, брн шућп својс ордепл ц мам л>е, заслужонс трофеје ц£ НОБ-а. М. ДимнтрнЈевић
14 ДДНА СТРАНА 3 > КРОЗ ШТОФАРУ > КРОЗ ПГГОФАРУ • САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ О РАСПОДЕЛИ СТАНОВА СТАНОВН НАЈСТАРНЈНМ РАДННЦНМА ЛИКОВИ НАШИХ РАДНИКА НЕУМОРНИ ПРЕГШИ ОАГА Y Индустрији вунекпх тканп на ..Бранко Крс.мановнћ" vcbo јен је почетком јуна Самоупра вни споразум о расподелк ста нова и дежајева у самачкој згради, који по много чему за служује да сс о њему каже нетто више. Последњпх година изградња станова v Штофари ie била стахијска без одређецог пла нираља на основу стварнвх потреба, чулп смо v Фабрич ком одбору синдиката. Потребе за станбвнма су ве лике, али се расподела стано ва није ' вршнла најправилџи је, јер 1ша радника и са пре ко 30 година радног стажа ко ји ни до сада немају кров над главом. ОНН СНГУРНО ДОБНЈАЈУ СТАНОВЕ Y наредном периоду прићи ци са најдужим радним стажом година. Ж-иви у четворочлапој ће се оржем и планском реша добију кров над главом. породнци v јсднособном стану вању стамбених проблема у Потражмли смо неколнко ра у „Глождаку". Индустрији вуненпх тканина, днтгка, са карактефистичнимст —Моји стамбени vcaobii cv сазнали смо v Фабрнчком одбо амбешш случајеваша, коуи си- врло неповољнп. Y истој собп ван^ рал *ик V Контроли квали ру синдЈгката. Ускоро^ће се до гурно добијају стан и папра и кувамо п спавамо нас четво тета, први. јс на сппску за до де.\ита 47 станова v нбвој сзда вили краћи разговор на ту те ро oApacuLx. To ie бпло и нез бнЈање . станова. Он ie Beh двачкој згради v близини Фабри- цу. драво и непристојно, каже Ива ^ес^г ИЈедну годину чекао ова) ке. Нови Самоутгравни спора- Иванка Раковић, квалифи- нка. срећни тренугак, а за то врс зум о расподелн станова, је кована радница у Одел>ен.у тка Случајно сам написала мол- А,е 1е некоЛ1,ко тта безусчеш „најзад” омогућио да и радни чннце, iaia радни стаж од 28 бу, не надајући се внше да »° конкурнсао. Живи v ;сдној соби са женом v тешким vc ловима, алн ће се ускоро све битно измешгти. — Овога пута станове су ст варно добиАп радниии, а не нмена. Нови правилник о рас подели станова јс до сада нај потпунији, каже задовољно Јо вановпћ. II Надежда Милошсвић. ква лификована радшша v Одеље H»v дораде, 15 година радн у Фабрици. — Живи у собнцн од 9 ква драта v Самачкој зпради, у којој могу држати само лежај н најнужније ствари, објашња ва сада озарена Надежда. Овога пута н aqvtii радншш oner noTBpbviv поверење п на ду да ће и они ускоро добити Нванка Раковип Јован Јовановип Иадежда Милошевић сво.ј дуго жељени „кров”. Нов1зд Самоуправним спора зу.мо.м о расподелн станова ре плисаће се то питање, јср критеријуми су такви да се цредност даје радницима са најдужим радн!ш стажом. — Цнл> нам ,је да ралник из производње добије стан, каже Miija Петровић, пре^сдник Ос повне организација снндпката, јор то питањс нас је „пекло” годинама. Поред радног стажа, ко.ји је главнн елеменат, бодоваће се и стварна стручна спрема, уче шће v НОР-у, ннвалидност ра та и рада, здравствена ц стам бена сптуација радника, ноћ нп рад и тако дал>е. Издвојиће се одређсн број стапова н за стручне кадрове вац радне организације који Нови CTQHOBH чекају станаре дчректно врше услгге радиој органпзацији, као што ie Шхо лски нентар „Иво Лола Рибар". Здравствена станица, Дечје о£ даниште и јаслице, а и пензи онернма ове радне организацн je. Водиће.мо рачуна да нема „шпекулацнје" око дрделе ста нова, шгги мењања, као што се и догађало, каже саговорник. У 95 одсто стаиова he до бити радници из цропзводи>с, V чему ie п суштина.овог но вог Споразума”. Y цилд' потпунијег решава ња стамбеног проблема v Фа брицн штофова Синдпкат ове раднеорганизашгједао ie пред логза извадг средњорочног пла на ста.мбене пзградње што је и, прихваћено од стране раднпх људи. Y току је л^оада концеп ције и нацрта овог плана, по сле чсга ће се знати колнке с\' стварне потребе радника н када he one бити задовољне. М. ДПлштријевић hv да добнЈем стан, јер сам до сала пет — шест п\та конкгри сала. И сада просто не верујем да .мн се осмехнула cpeha, па и нико Ј1з мо.је породице, док не добнје.м клдчеве од новог двособног стана. Јован Јовановнћ, квалифико Радивоје Мнлснковић-Џага, висококвалификовани мајстор текстилне струке, је вић двадесег година у фабршш штофова. Y н»у је дошао још као учежгк 1955. године. За све то време, поред радних обавеза на послу, Миленковић је врло актчван и као друштвено- -полјггички радник. Члан је Савеза комуниста већ десет годЈгна, члан Радничке контроле, делегат Др\иттвено-полЈгпгчког већа CO, члан Извршног одбора ИВТ кгд. Носилац је бронзане мела.\>е за допринос у развоју физЈгчке културе, а у вре.ме кад је био председник. Месне заједнипе v Доњем Видову, где и сада живи, село је добило Октобар ску награду. Како је Миленковић успео да свс те обавсзе подмири и нађс времена за све то? — Ја радим v трп амене пг«о тежак посао, кажс Џага, познатијн по ово.м на димку међу нама. Бавл,сње лруштвено-политнчкнм жјгвотом ван радног времена захтсва ведика одрицања, понекад и на 4\ичhv штету. Алн успева се некако... Што се тиче посла који обавл>ају моји друговн у Предиошшп влаченог преднва, сматрам да је заиста тежак и напораи п малц број радннка оде у пензију са пуним радни.м стажо.м. Већина н»нх иде ранијс, што је јасно да таквим радним .местима треба дати бенефициранн радни стаж. Сходно томе злислим ла и расподела није адеквагно извршсна н да ти луди заслужују већу награ Лу за свој рад. Верујем да ћс се ипак по свстити довол»на пажња и ово.м Одељењу, каже .мајстор Џага. Међу радшпЈимд Uara је познат п као вессљак, шаљивчнна, и уз његов ху.мор посао брже и неосетно одмиче. За млађе раднике и ученике има тц-но разумеван»а и стрпллња, а спреман је да нх и заштати од тежих послова за које они кису још вични. Раднвоје Миленковнћ Цага се може вндети и на свакој утак.миип фудбалера из Aoiter Видова. Стра ственп заљуб.\>еник успорт п фпзпчку културу успео је да са друговима нз села обезбедн повол»не услове за свестранијп развој омдадинаца у спортском погледу. Порсд остадих и Јвегова је заслуга што сс у Д. Вндову олржава традиинонад на музпчка ириредба „Вечс на Моравн”, која има свс Behn број прнстзлнпа и квалнтетнкг певачкнх гласова. t Лнк Раднвоја Мнленковића-Џагс овим ни избдиза не дтоже се јасно дочарати, алн је довол>но, верујемо, да саглсдамо једног од мно гобројпих прегалаца и ентузнјаста па којн.ма, прнзнај.мо, н почивају многи на ши успесн п радне победе. М. Днмптрнјевић ПОСЛОВАЊЕ ИВТ „Б. КРСМАНОВИН" Y I ПОЛУГОДИШТУ ЗАОСТАЈЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ГОТОВЕ РОБЕ ■ Полугодишњи планови проввводке су извршени, физички обим плана пребачен је за 2,8 одсто а вредност изврше&а је већа за 4,9 одсто. Ови показатељн су апсолутно задовољавајући, алн укупно ш> словање је испод планираних резудтата. ■ Овај поремећај у репродукцији изазван је заостајањем реализације готове производње узрокован угдавном крајње неповољном ситуацијом на тржишту твкстила. ■ Обезбеђење лроизводње потребшш репроматериЈалом се одвнјало по плану, али уз велике напоре служби које раде на ово.1! домеиу реиродукције због по.мањ кања средстава које је изазвано прско * лтерцим ангажовањем обртннх средстава у производњи, готовој роби и потраживањн * Aia од купаца. Производња У иелом технодошком току све јсдннице удружсног рада су углавном испун^авале cpoje пдановс пропзводн>е, што сс као повољна нмпднкација одразило на већ помеиуто укупно извршсње планских задатака. Структура „роизводње, односно пзвршаван>с пданова по структури — асортнману је следеКе: — uciiLbaibc тканнне 9IJ одсто од планнранс колнчинс: — влачсне тканипс 123,3 одсто од планирапе количппе и — укупио тканнне 102,8 одсто од пла« ниранс коаичинс. Почстком голинс се, по сагледаној тр^ жишпој сит\аиијп, пришдо измсни про^ грама пронзвол1ћс н тежиште рада је прсбачено па влачене ткапЛпс и предиво, јер је тржппггс показивадо пнтерес за ову врсту робс. To јс пзазвадо одређене тешкођс, нарочито у домеиу адаптзиије раднс скагс, већ привикпутс на устадени асортпмак, као и органнзаиноне променс у неKiixt јсдиница.ма удружсног рада. Поред тканина производи св и трикотажно предиво за потребе трикотажера, a структура извршења ових планских величина је следећа: влачено предиво 89,3 одсто од планске количине, а чешљано предиво 74,4 одсто. Предиво намењено продаји остварено je по вредности за 703 одсто влачено, док је чешљано предиво имало вредност. за 78,8 одсто од планиране величине. Ови подбачаји су резултат оријентације да у насталој неповољној тржишној crtтуацији унутар самог предузећа прерађујемо материјал до коначне фпналпзације, однрсно оплемењујемо га радом до тканине. Други значајап разлог је слабпјн кнтерес трикотажера који су у већннн случајева прпступилп редукипЈИ пропзводМотив нз Штофаре ње и опрсдслили сс само па снгурне по* сдове н то углавном у нзвозу. Остваривањс овог обпма производње и преоријсптацнја на влачену пропзводњу нзазвало јс неујсдначепост н врло разлнчнто Kopifuiheibc капацитста у целокунном тсхполошком * току. Укидање трећс смене на пропзводкп чешљаннх прсднва, односно отвараЈве-формирањс треће смене на пропзводњп влаченог преднва, су због измене лрограма паралелно нзазвали и нссклад у корншћењу уграђеног машппског парка, алп су коиачпп ефектн ппак задовољавајући. Током протеклог периода, као дал>а последица тржншне ситуације је и велика отсутност радне снаге због измене плана годишњих одмора, јер се због недовољно сигурног посла у продаји, као прпвременој мери, приступило слању .раднпка на годшпњи одмор, чак и ван сезоне. Треба подвући овде да cji највећи број радника, врло свесно, одазвао оваквом захтеву организатора производње, и сами су се јавлали за одлазак на одмор и мимо већ усвојеног плана одмора. На овај начнн смо безболније премостпли потсшкоће и нзбегли веће нагомилавање готове робе. । Продуктивност је приближно иста према ранијим периодима, а у томе се успело: прво, због одржавања нивоа производње, иако у неповољнијем асортпману у односу на акУмулацију, као и воћењем овакве политнке по пптању трансформаиије производње према том асортиману и већ реченој полптицн са радно.м снагом. Квалитет пропзвода је задовољавајућв, мада је било одређенкх потешкоћа око упгравања радне снаге на почетку преоријснтацијс, јер јс всћи број лули добпо сасвпм новп посао. Опппа је констатапп« ја да је квалптет на внсннп ранпјих годнна. Реалпзација готових производа Још почетком, олпосно већ у другом пословно.м кварталу 1974. голнне, почсла је лагана стагнапнја у прбдајп, ла бн ло пупог нзражаја лошла крајем прошлог лета, ппо јс нзазвало раст залпха у магаинну готовс робе.- Опсрисаљс бттлр каквнм рслатпвнпм олпосима у порасту залпха довело бп всћпну читалаца у заблуду, јер с.мо закл»учпо са 1973. годипом у ма- ‘гаиниу готовс робе пмадп само one пужнс оператпвне залихе, н магапнн јс служио скоро пскључпво као место за лпстрпбуЈшју пронзволње. Трепугио магацпн готове робе пма залпхе у вслпчшш тромесечпе пропзводње, п мп пенп.мо да то спгурно није алар.маптпо, јер cv друге радпе организаипје пз наше гране у мпого тежој сптуатшјп. .Таиуар месеп рве годипе ie нначе лонсо рекордну реалпзапп.ју, али је то рсзултат тсжжс промета' мреже да. после ипвентарпсаља гпотпуни асортпмап п може коначно кгтшима — потпопшчпма популип! шпрокп нзбоп. Застој ie почео већ v мартг, а лстн,а сезона ie пначс тзв. „мртва сезопа" за нашс нропзводе,, односно нскуствено је потврђено да у лстњим месешша заостаје реалнзанија. Очекује се од стране стручннх службн да he крајем августа оживсти, тражити и да he се највероватније и ова неуобпчајсна залиха свести у нор.малне оквнре. Постигнути финансијски ефекти Трошкови пословања већн су за 11Д одсто. Доходак је мањи за 9,6 одсто. Укупан приход је већи за 1,1 одсто. Учешће дохотка у укупном приходу јв .мање за 5,2 одсто. Сва ова упоређења односе се на вели * чнне из прошле годнне, односно, прво полугодиште прошле године. Увећани тро * шкови посдовања су резултат прнсутног тренда цена код свих нашпх добављача, као и велнког везпвања обртнпх средста« ва, што је изазвало лошнју рснтабплност, а увећанп трошковп прп сднчном обиму п слабију скономичпосг у пословању. Ранпја добра пословна политика ла с.мо из годцпс у годину ојачавали своја обртна средства сада нам, уз нешто всће кориinheibc краткорочнпх креднта, омогућује прсмошћавањс тренутннх тешкоћа v домену фппапспрања пропзводње. Иначе, свк скономскп пплнкаторн за мрење vcueха у пословап>у cv псшто слабијк, те поред всћ noMeiivTiix,, рснтабилнтета н економпчностн, паволимо да јс косфцци.јенат обртаја такоИс лошпш уппапо због заоста« jaiha рсадпзацнје, као основног фактора пезинаља обртних средстава у овом перноду. Друштвепн пропзвод по загГосленом, укупна' бруто аку.мулаппја п другн нндикаторн су такође нешто сдабијн. а они су резултатп смањеног дохотка, јер су сви у дубокој функцпонадној вези са његовнм ведпчпнама. Давање некс егзактнпје прогнозе за ближу перспектпву је за сала тешко, јер су угдавном спољнп утицајп узроковали. ове лошије резултате. те су свн наши нмпулсп мало утпцалп. Наредни перкод је наша пуна сезона продаје, те ће већ крајем августа моћи ла се блпже оиени активнрање, сада 'у застоју, овог значајног чворкшта репролукцпје. Градпмнр Илић дппломиранп економнста
14 ДАНА СТРАНА 4 ПЕКАРСКО ПРЕДУЗЕВЕ „ИЗВОР ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВДЊД ■ Y првом полугођу овс годнне у Пекарском прсдузсћу ,Д{звор“ постављени план фнзичког обима пронзводњс према * шен је за 10 посто. Укупни прнход је већн за 51,10 посто у односу на псти период прошлс Доходак је повсћан за 32,16 посто што говорн да се економичније и продуктпвније пословало, поготову у односу на исти пе|риод прошле годннс ка да је био губктак од 170.000 динара. Остатак дохотка нзноск 270000 дннара, а лнчнн дохо mi повећанн су за 14,39 посто, у ко.ме ie садржано ц по већање броја радне снаге за 4 посто, тако да право повсћа ibe нзноси 10 посто, рекла нам јс Љубинка Нешић, руководц дац фпианоијског сектора. Иначе, Предузеће „Извор" је из својих срсдстава пздвији ло 300000 динара за побол>ша ње услова и смањењс трошко ва иословања обезбе1зсњсм ка паннтета v новој пскари, а за набавку камнона 150.000 двгнара. Због несигурног снабдевања слсктричном« енершјом v ново.м погоиу ie до сада изгубље но 50.000 динара, тако да he до краја roAliiic Предузсћс наба вити агрегах за самостално снабдевање стру.јом v време несташнце слектричне енерш је.што he коштатп око 200.000 дннара. Нсопходно ie обезбедн, ти и инвестицнје од 250.000 дп нара за нстакалиште бутана. Уколико се за ово обезбеде банкарска срсдства. Прелузс he ће ући у реализацнју плана набавкс нове линпје за бело пешгео, чнја ic прсдрачинска вреднаст 450000 дннапа. Та нн OOYP .ПАРАНИНКА' Фабрика бомбона и ратлука „Параћипка” у Параћину од 1. јануара овс годјснс послује као Основна организаиија ¥Друженог рада у оквиру Прехра-мбено-индустрнјског комбината „Нуприја”. Са Фабриком кекса „Раваница” нма заједничку службу за ко.мерцијално финансијско пословаљс. У првом полугођу овс годпне „Параћинка4.је пронзвла 151 тону разшк производа и нсго толико је продато на тржишту. Ипак, са овакви.м стањсм радни колектив није задовољан јер су и пронзводња и реалпзаШ1ја остали на нпвоу првог полугођа прошлс годјгнс, a производнп капашггети са којима располажс могу да пронзведу Binuc. Конкретннје рсчено, планом производЈвс за ову годЈшу предвиђене су всhe количине, али је план за прво полугође остварен само са 80 процената, односно произеведено је онолико колико је могло да се прода. Укупан приход од 13 аптлиона и 860 хиљада динара je Behn за 24 одсто у односу на исти период прошле године, али '--------г-------г-— су зато и трошкови пословања 5085000 динара. Y односу на порасли за 43 одсто што је у-------------------- —------- ---------- тинало на смањење дохотка. V таквим водила да радника и исплаћују да остаиу условима битка се се очува стандард да се лични дохоци V пуном износу, a у средсгва за фоидове, у чему се и успело јер су средсгва за фондове у изИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА БЕСПЛАТНО НА РТЊУ Слању болссппх радннка на опоравак и рекреацију V Фабрнип штофова ноклаша сс мзузстпа пажља. Голннс 1973. на опоравку јс било 42 раднпка, прошлс годпне тај број јс бпо већи, а овс годннс Фабрички спнднкат шал>с 172 радпнка па бесплатан седмодпевни одмор у планинско олмаралиште на Ртн»у. V ту сврху пздвојСно јс 78360 динара, а групс ће*почетп ла одлазе на опоравак ол првог ссптсмбра. Из одсљсња Прппрсме спровппа nlui he 6 раднпка, ГТрелнопнпе влачс!1ог прслнва 8, Прсдпинпцс чсшл>аног прсдпва 36. Коичаоие 15. Бојачнпцс 3, Ткачнпцс 43, Дорадс 12, Иишвачннис 12, ПомоИних лслатностн 8, Друштвенс псхранс 2 н заједннчкнх слгжби 27 радника. На бесплатин олмор могу ла нлу н злравн ралнпии Koin сс поссбно пстнчу у сво.м ралу н ДУГОГОЛНШ№И актппш! лруштвепо полигичкп радпнпи. Нзбор раднпка .ча оповавак на Ртњу пзвршићс Изврппш олббп Спидпката, Саветн ралних јслинцпа и СекрстарпЈат Оснопне органпзанпје Савсза коминпста. — Мнмо опога Сппднкат ic пздвојпо још 29700 ди« irapa ха 60 добрих ралннка кпјнма he обезбедитп олмор тга Pnhv као iHrra.v зл слпсстан рад. јер жслпмо да ст**«рлчп14 *мо р»\ u-Лппг it ггчптспог самоуппављача, обавестно нас је Мнја ПетровиХ прелседнпк Извршпог одбора Осповне оргакпзаодс сннлнката Штвофа^е. М. Д1гм!<трн|евнћ годнне. вестиција би сс отплатила за двс годнне, с обзиром да је Предузеће крајем ове године привело па лослсдњс pare or плату ануитста за градњу пове пекаре. Y овом лепБсм периоду Прс дузеће „Извор” Јша прилнчно потешкоћа ла одговори noscha hum захтевима тржишта за хлебо.м, с обзиром да мора да са нстом радном снагом uno пзвслс колнчннс и преко 10’ хнљада кнлограма днсвно. Behn број ралннка огншао јс ва годншњс одморс, а због внсокнх температура у noronv пекаре неколико радника је — на боловању, што још вишс оте жава ситуацију. Недавно ie због квара на трафостаниин код Штофарс до шло до несташице електричне енергије, због чега се нови по гон пекарс није могао нормал но да ралн, што се олразнло на производњу. Наимс, 2.200 кп лограма теста прекисел>ено ic и iniic могло да сс употребп за AjVACkv нсхрану, а штета се процендгје на око пола мнлп она старих динара. — И поред остггурања произво дње, каже Борина Тодоровић, сскретар у Предузећу, поставља се птггање надокнаде штетс. пошто v Заводу за оснгурање ло сала није било оваквнх слу чјева надокнаде. Ипак штета ћс се наплатнти бнло ол Звола. било од Eacicт-родпстрп&уције. м. д. носу од 650 хиљала динара ма« ља v односу на ncni псрнод у прошлој години. — Ово јс једна од најтежпх пословннх годтсна V нашој гра нп, кажс дчректор Видојко Лрсић — јср су иене снровпiia л амбалаже знатно упшале на пораст цена бо.мбона, ратлука, чоколада и друпк слпч ких пропзвода. С обзпром на настале тешкоће aia тржншту •ми с.мо на време донели антпнпфлакионп програм мера којпм смо завелн строгу штедКРОЗ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЈЕДИНСТВО' Ипак успешно Прво полугође ове године . Текстилно.м предузећу „Јсдинство” завршено је успешно. Остварен је укупан приход од ; V исти период прошле године приход јр већи за 1100000 динара, али зараде запослених ос* тале су ' на прошлогодишњем нивоу. Због пораста законских обавеза, ко.је су веће и до 40 про * цената, трошкова пронзводње и ниске продуктивности, која ПОРТРЕТ РАД ИЗ НЕМА Мнлосав Николић, хсмпјскн техничар у Фабрпцн цемснта, ради већ осамнаест годпна у свс три смене на истом радном месту. Много је н>егов1к колсга, који су радили зајсдно са њи.м, алн су послс извеоног врсмена брзо напустили сменс ic одлазили. Мплосав је остао всран свом послу, а за десстогодпшњицу рада добио јс ручнп часовник, малу пажЈву колектпва за и»егов допрннос у развоју Фаб PIbkc. Блпже се две лененнјс његовог боравка у Ucмептарп, а за то врс.мс Мнлосав јс успсо да до стггпипа упозна свој посао у лабораторијн, и не mhcah да ' га остави. Овај вреднн четрдесетогодшињак, цењен је међу друговима и руководиоцима као марл»ив и савестан радник, који не воли да му Апгнути одлазе немспутвенп рало.м. ФТМ „ПРОАЕТЕР" М>И ИИГИЕ УСПЕШНО Пословнн резултати у Фабрипн текстилиих машина „Про летер” у првом полугођу ове н»у по свим питањима Y чему смо ПОСТ1ГГЛН одређене резултате. На примср, с.мап,снп су трошковп растурања снровпна п матернјала, пздаии за рекдаму репрезептацију. службена путоваља « други трошковп. У „Параћннки” се процењује да he послошт резултати у другом полугођу бити нсшто бол»н, јср постоје знаци који паговештава ју смиривашс тржишта. А. Г. је резултат аморшзованог и дотрајадог маишнског парка, нски већи резултати hhcv се ini очекивали, обавестио нас je Миодраг Пантић, руководилац привредно-рачунског сектора. Што се реализаци^ тиче, иај бол»е на тржишту цролази дечја трикотажа, али се залихе оста.\их производа повећавају. Ипак, до краја године очекује се већа испорука купцима на нсточноевропском тржи * шту, са којима треоа да се ускоро склопе уговори. ГПП „13. ОКТОБАР * . Завршени станови за штофару Ових дана Предузећс „13. октобар" завршлло је нову ста.м * бену зпраду од 45 станова, са трговачкњм irpocTopo.M, чнју су изпрадњу ннвсстирали Фаири« ка штофова п Трговинско прсдузе!1с „Шумадија", a у tokv ie. ловршавањс ioui 12 станов.1 у нассљу „Глождак". ФЛБРИКА ЦЕМЕНТА: Нови KOMVI1IICTII У Фабриин цсмента недавпо јс прим.мено десет иових члапова у Савез комунпста, којнма ov то.м прпликом поред цоврних књпжица vpv*ichh и ком плети маркспстичке лнтераType. Члановп СК* су посталн: Аобрила Ciixnih, Света Вел>ковпН, Стсва Павловнћ, Бранко Марнћ, РадивоЈс Савнћ, Марија Мптровић, Планинка ВељковиН, Мирослава ТрнфуновпН, Браикица Бранковпћ и Драпр ца Радпсављевпћ. М. AuAUiTpiijemih ЉУБАВИ ЦЕНУ — Поштовати себе, значи попгговатц и рад, како свој тако и својих ^солсга. Трудим се да се придржавам ове макси.мс. Лли мислјгм да бп нашн радници моралч мало внше да буду стнмулпсанн, одређеЈпш признањима. дттломама и наградама. Јер рад нз љубави и жслл да се победп нема своју праву цену, каже наш саговорнпк. Сећајући се првих дана у Цементари Мплосав и нс пукушава да направп неку паралелу. Јср разлика је очпгледна. Од скромних услова рада дошли смо до огромних постојан>а и хала »з којих се далеко чује урдањс млтгнова за сптн>ен»е стена и шкрипа погонскјех кранова. Упоредо са Фабриком Mbi&a се и његов живот. . Данас Мплосав има породицу, стан и скоро све савременс услове за жпвот. године су задовољавајући. Осг паренч укупнн приход од 8 милиона динара је за 12 одсто ве , ћи у односу на исти период прошле године. Средства издвојена за фондове такођс су већа и износе 550 хи.\>ада динара, а просек зарада радннка је 2040 динара. Како нам је рекао дирсктор Фабрике Toмислав Арснћ, економнчност је порасла' скоро за 8 посто, а рентабилност за 35,42 посто. Да се позчтивно послује знатпо су допршгеле лруштвено- -политичхе организацпје у Фаб рици, које су ее залагале за већу радну и технолошку дисциплмну и правнлно разрешавање сцих проблема. - МеВутим, запажена је појава велкког одсуствоваља са посла због боловаша. Неоспорпо јс да боловања мора бнти, алп да лп су увек оправлана, о томс мора да се поведе Bella брита. Напме, за 6 месетг због боловања је изгубљено 16.000 радкнх часова.. Обзнром да раднп колсктјгв има 305 чла пова испада да јс свакп' просечпо бно ма боловању 50 часова. Јсдан од најважшгрк задатака коме се покла!г>а пуна пажња је проналажење и закључиваље уговора за нове послове. Y том. циљу преговори се воде са ве.шким организацијама Удруженог рада као што је „Црвена застава” у Кра гујевцу, „Фап” у Прибоју, „Пр ва искра" у Баричу и другнм. Укупна вредност понуђеиих послова је 70 милиона динара. Да ли ће доћи до склапања уговора завпси од обезбеђења ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА .ЗРАНКО КРСМАНОВИН” * ПАРАНИН Раднпчки савет OOYP-а „Заједничхе службе” РАСПИСУЈЕ За попуну упражњеног радног места • РУКОВОДИЛАЦ СЛУЖБЕ ИНФОРМАЦИЈА И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЛИСТЛ УСЛОВИ: 1. Висока стручиа спрсма / 2. Пракса на пословнма новннарства од пајмањс 1 го3. дчнс, II Моралпо-полптпчкс полобностп за поставл>е1Бс, односно именовањс, за радно Место Руководплац службс шгформпсања п главни и одговортш урсдипк лнста. Пробнн рад је обавсзан прсма Самоуправном споразу.му о McbycooHHM односима радпика у удруженом радК’ ■ Лпчнп доходак прсма Самоуправно.м споразуму о расподсли лохотка н личнпх дохолака. Уз понуду такспрану са 1. динаром админпстратнвнс тлксс каидидатн су дужнп да приложе сва потребна доку.мснта нз коЈнх he се вилетп да пспуп»авају тражепс условс по конкгрсу’ као п опширну бпографнју. Копкурс јс отворсн 15 лана ол дана објавлммања. Понуде слати иа адресг:-Инлгстрија вмнетпк тканнна „Бранко Крсмановић" 35250 IlapahtfH, за Кадровску службу. К О Н К Y Р С Милосав Николић Рад по сменама му недозвољава да v друпггвсно-полјгшчком животу узме онолико учешћа колнко би мог ло, алн настоји да што бол.е прати политички развој свог колектава, да будс у току промена и збивања. Ускоро ће Милосав да иде на годишњи, рекли бисмо и заслужен, да се 'окрепи за, нове упорностн, радне победе и успехе. м. д. 1швестиционих средстава, на1ше, после доношења Закона о финансирању и обезбеђењу инвеспшија пословни партнсри нс могу- да мду на набавку нове опреме док не обезбеде гаранцију банака да се средства обезбеде. Ипак, се очекује да ће до закључења утовора доћи алн нешто спортце. ИЗ „ВЕТПРОМА Трактори чекају купце Радна јсдпн-ица Трговинског прсдузећа „Ветпром” 1<з Београла је v IlapahnHv основана пре четирп године. На самом старту колсктнв је постнгао добре финансијске резултате. Трпује са око 2009 иртнкала, прс. свсга техипчкпм -и пол>опрнв|редшш хеми * калмјама, хе.мијским производвша за ветерину, санитет- *марКе „ФЕРГУСОН”. Трактори скпм материјало.м, ХТЗ опре- г —---------------- --------- ! — -- мо.м, лабораторнјскпм стаклом и другим производнма које продајс нскл>учиво по фабричкој цени. Y првој половпни годнне овај ма-ui холектив је са само петнаест радника остћарпо доходак од 950000 динара. Од тога је за. фондове издвојено 3.34 одсто а за дичне дохотке 62,66 одсто. — И.мамо проблема око ре- редних пропзвођача ie велико. алплзациие наплате, међутим, овог пута Caio напАату вршнли махом путем компензације, и захваљујући томе добро смо „СТАНДАРД * Развој транспорта . На бази веђ усвојспе полиг.г ке развоја транспорта у на« шој општини, „Предузеће „Ста ндард" предузима потрсб^е ме ре за потпуну рсализацију про грама развоја. Ових дана воде се прсговори са. представннци ма- Српскс фабрикс стакла .н Фабрпкс цемента око гиргдузн Maiba цслокупног превоза робе и сировина, с обзпром да he предузеће ускоро добити ioiu хиљаду тона носивости. To оу првп корани предос трожности како сс не би дого, дило да новп калшони остану' пеискришћеџн. Пред постојећих капацитета, „СтандаЈрду" ће бити потребно да обезбедн нових 350 тона ро бе дневно за одговарајућу стру ктуру возила и 200? тона за цистернекоје превозе растреси те материје, однсно цемент у’ ринфусу. — И поред тога што се са нашег подручја одвози само из Стакларе и Цементаре око 1500 тона дневно, поставнће се питање потпуног, искоришћења наших будућих капацитета, ка же Данило Стојановић, дирек тор. Овај проблем 1е последица досадаппве политикс рззвоја параћинскпх транспортннх ка пацЈггета, јер су се на иашој те рнторпји учсврстмАи транспор тери са стране. Због тога ће бити теШЈсо „Ста ндарду” да од.мах упосли све своје капацитете. Ипак, на овај проблем се гле да ОПТИ.ХШСП1ЧКИ iep v преду • зећу раччнају па помоћ и по дршку привреде наше општине, као што су и показали до говорп са Фабрпком цемента, 1 „Шумадијом? а сада и са Срп . ском фабриком стакла. А. Г. М. Днмитријевић пооловалп. Ocehа сс пад про * мста СТОЧШ1Х хранпва због сла * бпјег пласмана стоке, али се надамо да he co to mrraibe pcшпти — рскао нам je Миодраг Јовановић, руководилац Радне јсдннице. Нсдавно је „Встпром" постнгао споразу.м са ИМТ пз Раковнцс о пспоруцп трактора су приступачпи сваша, јер се продају по фабрпчкој ценп и њихова исподука се вршн истог дана када се изврши уплата. Ово је посебно значајно када се зна да се за ове пол»о * привредне машине чекало по неколико месеци након уплате, Y „Ветпрому” тренутно распо лажу са шест трактора са ком плетном опремом. Интересован»е индивидуалних пољоприв» Y ово.ј Радној јединнци ра« де и два механичара који ћа да врше прво и друго сервисирање ових машина. Од септем« бра v „Ветпрому” he моћи да се купе и резервни делрви за тракторе. М. Михајловић НИКОЛА ПАУНОВИН НА НОВОЈ ДУЖНОСТИ Скупштина СР Србпјс, на својој седницп ол 15. јуна 1975. изабрала је друта Ннколу Пауновнћа, дслсгата v Већу удруженог .рада, за новог члана делегаиије Скупшпшс СР Србпје у Већу рспублика и покрајнна Скупштнне СФРЈ, Друт Пауновкћ на iiobv дужност оллази са лужности предссдника Behn идруженог рада Скупштино СРС. НОВИ ДЕЛЕГАТ На одђојеној седници Друштвено-политичког ве ha CO, која је одржана 14. JV'Na 1975. годпне на гпражњено место делегата v Друштвено-политичком sehv Скупштине СР Србије изабрана је тајmix! гласшмм Ана Ма * кач. публицист нз Новог Сада.
U ДАНА СТРЛНА 5 ЈИЛАДИ РАДНИК-САМОУПРАВЉАЧ" Y ЦЕМЕНТАРИ Најбољи у јуну — Власта Милетић СКУПШТИНА СИЗ СТАНОВАЊА ПОВЕБАНЕ СТАНАРННЕ Почев од јануара, из месеца у месец дооијамо победпике рада, младе радвдкс-самоуправд»аче. који сс на свам радном месту борс за што всћп број бодова и назив најбодег. Lucera победник рада у јуну Meany је Власта Милетнћ, квалификованп аутомеханпчар. Милетић је тек од 1971. годинв у Фабрипи цсмента, а за Власта Милетнћ М. Днмитријсвнћ ИЗ РАДА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СРВС шин hi tmmt св ■ V оквнру осповнпх организација Савсза резсрвних воЈних старешина у производннм организацнјама и неким сеоским, формнранн су активи СК. ■ На ссдници Опигпшског одбора СРВС одржаној 27. јуна извршена јс анализа спроведених задатака у припрсмп за општенародну одбрану у организациш као пслини. в За дслсгатс Регпоналног одбора СРВС кзабранн су ЖАРКО БОЈЛНПБ, ДРАГАН РАДИН и БОРА СТЕФАНОВИН. Ци.\> фор.мирања актпва СК је да се v заједници за осно вним органнзацијама СК, а н на .састаццнма, подстнчс. акти внији. рад резсрвних војних старешпна у друштвено-полп тнчким органпзацијама п да се размаира тг прсдлажс прпјем млађпх старсшпна у СК, који то својим рало.м заслужују Након формираља, већи број актива органнзовано радн на сцровођепд- постзвљеннх зала така. Поссбно сс истпче актнв v СФС. Порсд тога активи сарађују са 0.МЛ8ДИНСК0М органпзапијом и са организаиијама удр\ *же ног рада у прппредш за on штенародну одбрану, прилкком взбора кандидата за школе ре зервнпх војних старешина и курсеве ндејно-полктичког об разовања. На седншш Општинског ол бора СРВС је констатвовано да су постављенн задаџц годи unwiM плано.м рада v потцуно сти извршени захваљујући an гажованостп вслкког броја рс зервних старсшина. Посебно је истакнут рад Миодрага Станковића, цпсдседника кадров * радно и на осталим пптањн.ма ске крмисије СРВС, који је 100 ГОДИНА ЦРВЕНОГ КРСТА ПРНЗНАЊЕ ЗА ХУМАНОСТ ■ Поводом стогодишњице рада Црвеног крста на тлу Југо славије, у недељу 27. јула 1957. године у просториЈама друштвене исхране СФС, одржан Је свечани скуп добровољннх давалаца крви са терпторнјс општкнс Параћпн го.м 12 и обпчном 12 давалаца. Захвалнипе Завола за трансфузију крви СР Србије добило На скупу су уручена признан>а поЈединцпма за вшцестру ко даваље крви, и захвалнице Завода за трансфузију СРС вајзаслужнијим ективисттша Отггтинског одбора Црвеног крста и радним организацнјама, које су се највише ангажовале на окупл>ању добровол>них давалаца крви. Признања су ур^гчилп Брапклав Бегуш, председник Општинског одбора Црвеног крста у Параћину, Бора Рупић, председннк Колшсијс за трансфузију крви и представник завода за трамсфузију крви СР Орбије. Највише прнзнаЈва је уручсно радницима ИВТ „Бранко Крсмановић”, укупно 88. Из СФС призпа»БС јс добило 47 радшгка а из Фгбрпкс пемеп * та 17, док је из ссталпх оргаиизација признаше добило 25 радника. Златним знако.м прнзнања јс награђено 47 давалаиа крви a сребрним 106. Златном плаксто вре.мс- успсо је врло брзо да се пстакпс и намстае својим радо.м и за.\агањем, што пије остало нспрнмећепо. Члан Савеза ко.муннсга постао је 1968. голинс као учепик, а своју друштвену полптнчку активност наставно је v овој радној организаиијп. Члан јс Сскретарнјата Фабрпкс, дслсгат Клуба самоуправл>ача, члан Конферснипјс ССРН, члан Рсгноталног одбора снндпката Шумадпје п Поморавља ц лслсгат Ингереспе зајсднпцс за запошл»апање. И порсд свих овпх обавсза Мнлетпћ јс vcnco ла сгскпс и назнв пајбодег младог раднпка. — Нпса.м залово.деп радом о.младпнске организацлјс којој припадам, каже овај вреднн омладннац. По мом мишл»ен»у недостају јој копкрстш! задаип, ралне акције, жпвде деловање ... Сматрам ла би исћа ангажовапост одговарајућнх омлалннски.х руксводплапа пуно допринсла всћој апгажованостн. у Општннско.м одбору. Затпм cv постављснп заданп СРВСза нареднн псрмол који су ус.мере Hii на: ............. ... О Дал,е организациопо м ка дровско Јачање основннх орга пизација СРБС. О Активнрањс свпх РВС н п.пхов лоцрпнос прнменн Уста ва СФРЈ v пзграИпва1ву друштвеноекопомског « политичког снсте.ма на основама само управљан.а, а посебно на пол ручју оппггснародне одбране п дргштвене самозаштитс, О Остварстм одлуке X конгрсса СКЈ if VII копгреса СКС о задацпма СКЈ у општенарол ној одбрани, безбедности и д/руштвеној самозаштнти. О Спровођен»е задатака дефнписанпх у Резолуцнји VI конгрсса о основним задацк * ма СРВС Ј^тославије. На седници је усвбјен и план за споровођењс ових задатака и извршено конкретно задуже п>е чланова Општпнског одбо раСРВСза ралу остали.м друштвенпм арганизацијама. као што су: Црвенп крст, Општи нско веће технике, Организа ције извиђача, Планиранп и друго. М. Михајловпћ ОБАВЕШТЕЊЕ Општински одбор Црвеиог крста организује дана 21. августа 1975. годинс ванрсдну акцију добровол»ног давања кр ви. Моле се доброволлш даваоцн, који се нису пријавили а желс да да ју крв, Да сс наЈкасније до 20. 08. 1975. годмне прнјавс канцелариЈи Оп штписког одбора Црвеиог крста у Параћину, ул. Тнтова бр. 109. je 10 поједннаца и 5 радних организаиија. Y нарсдном бро ју објавнћемо имена свих доOrirnnica ових прпзпап»а. М. МихаЈлоопп РЕГУЛАША ЦРНЛЦЕ КРОЗ ГРАД Чптаоце смо веп упозналп са почстком радова нг рсгулацпји реке Црннце, поссоно с.мо rnicani о почеткг радова кроз Штофару. Ових дапа пажњу rpabana приву кли и радови у центру града између лва моста. Tg нас јс подстакло да се обратимо лругу Жнвојину Џслатовипу, једном од руководилаца радова па Прннци, које пзводп Водопрпвредна оргакпзацпја пз fipipiijc. Ево шта нам је он, између осталог, рекао: — С радвнма на реп/лисан>у рсчног тока и изградњв нове деонице кеја одпочето је у јуну, а биће завршснп до краја ГОД1П1С. Идуће голпнс радовп he бптп пастапл>спи узводно од мосга у центру. Овогодпшња деонгша ксја градићс сс од моста v УЛ1ШИ Боре Петровића ло новопројектоване глпис Бурепаковића п спојпћс сс са постојећпм ксјом. To јс и разлог пгго су поссчепс тополе с једпс н друге страпс рскс где трсба ла сс изградн нови ксј. Укупна дгжппа ксј& којп ће бнтп изграђен у опој голинп пзпосн 1270 мстара Зидови кеја бнћс пзграђенп ол набпјсног бстопа (стопа ширппе 2 мстра, деб.мша 1 метар, впспиа око 5 метара). Дно реке бпћс реп^лпсано кпнетом до ксјског зила, док he нпзводни део бити ттоопшрсп п оспп *ран попречним праговима. Облога ће бити ол камена деб.мше см- на подлозн од птлдчгка деб.мше 15 см, са папгбом. Воедност овогод1шпм!х ралова пзносп око 9 мнлпона динара. С. Матпћ Y ПОСЕТИ ЗАВОДУ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И УРБАНИЗАМ ИМДЊА КАНАЛгаЦИ Овнх дана обишли смо Завод за комуналне послове п грбаниза.м н разговарали са друго.ч Толшславо.м Антиће.м, одговор ни.м пројектанто.м за извоБсње радова на пзградњн капалпза Ш!јс. Инторесовало нас је ло кле се стпг.ао са радовидга. По речњма друга Антића ге нералнп плап изградње капалп заппје града направљен јс 1967. године а са пзградњом је отпочео 1972./73. годпне. Тнм плапом није било најболе ре iiicko стамбено питап>с атмосфе рскс канализаппје. Било је за Miiiu.vcno да сс вода са већег подручја два пута преводн ис под рске па тек онда препум пава у реку. Године 1973. то јс из.мењено, уз ве.шку уштеду средства. Нађено је боље ре шсње тако utro he се отпадне воде са мањпх подручја скуп љати н v Црнџцу уливати гра витацијом. До сада су изпрађсна три улива гравптацијом, док су направљени пројекгн за још два улпва, а трећи пројекат за Данково ie v израдп. Првим уливо.м ат.мосферске ■ канализације скупљаће се во да са подручја источног дела насеља Гло^дак, другнм са под ручја насел>а Ауто — пгг, улп ца Мајора Марка, Теслине. де ла око школе „Стеван Јаковље внћ” и трећим уливом са пол ручју западног дела Глодждака, зелене пијаце, бензинске пум пе код школе „Радоје Домано внћ” и дела улице 29. пове.м бар. Изградња каналпзацнје у гр аду обавља се по такозваном сепарационом систему, којим се кпша и фекална капализацн ја граде одвојено. Што се фекалне каналпзацп ie тиче сада се радп на израдн систе.ма каналпсаља тзв. првог сдпвног подручја које об^хва та ужи центар града. С овог слпвног подручја скупљаћс се отпадне воде нз већ постојећнх објската. Отпадне воле бн he убациване v заједнпчкн си стем за пречпшВавање „емшер јаме”, која he пмати привре мени, карактер н лоцнрана ie у улшш Буре Салаја. Спстем за причкшћавање налазиће се на граници подручја општинс Параћпн — Нупрпја пепосред но пре улпва1Ба у Велику Мо раву. Отпадпс воде нз прада до система за пречишћавапл доводиће се тзв. главннм колектором, чија је пзградња у току. Предви15ено ie да се у току ове године урадп 2030 метара атмосферске кана.1изације п 1539 метара фскланс, од чега ie до сала реализовапо 350 м. прпе п 290 м. друге капалнза iniјс. Н*г.ажено у пр.оцентпмп, mir_.:i 10 до 15 одсто. Неповол>нс врсменске прили ке угицале оу v знатној мери на нешто мањн оби.м пзврше них радова. Велнку кочнпцу V ocTBapiiuaibv програма каналн caiba ггредстав.у>а п нелостагак цеви за каналнзацнју. Ра нпје предвиђене бетонскс и керамичке цеви замењене су азбест — пементпп.м цевнма, на које. због велике потраж1ве на трнопшту, често мора дуже да се чека. Друг Аитпћ је на Kpaiv пстакао да доста тешкоћа на ови.м пословима прпчпњава iv нерешеии пмовинско — правнп односи п полвукао ефикас ност рала Опсратпвног олбора за комуналну «зградн>у и :ве гову сарадњг са пројектантн ма. п извођачима радова. Славка Матмћ ИИ И S Y току овс године асвалтиране су улице Радета Николмпа-Пикуле и Михајла Илића — Кул>е. Радове је нзводпло пре« дузећс „13. октобар” нз Парашша у сарадњи са предузећем „Пут” из Светозарева. Предузећс „Крушсвал” из Крушевиа ради на асфалтнран»у улппа Нншке к 27. марта. Y току cv радови на изградњи у.мша Дилштрија МарјановпИа и 14. деце.мбра. Y фази завршетка је нзрада кућних шрикл^^чака фекалних вода на уличну канализацију v Y.uuui 14. децембра. Израдом ових прпкл>учака отпочеће да функционише већ изпрађена смшср ја.ма за насеље „Партизан”. Y припремн ie израда лојбсг слоја у Улнш1 Маршала Тита, пошто радови на поcTaB.saibv каналпзацнје у завршпој фазн. Ових даха започеће ра довн у Улицп Саве Ковачевпћа на постављању кншке н фекалне каналпзацпје и коловоз he претрпети рсконструкцију. Одустало се од pyiueiNi објеката па десноЈ странп овс улнцс н улица ће задржатп положа| коЈи има. Ови радови су утолико значајшгји, што је ово магнстралнн вод за одвоben>e свпх отпадкпх вола пз централног дслп града, тако да he nirraibe слтрада, па који су rpaba- >ш често стављалк примедбе. бнтн решено. Ha ccAiuiun Скупшпгче самоуправпе ингсресне зајсднице стаповап>а, одржаној 21. јула 1975. године најактуелннјс питање је било усвајаил Одлуке о повећању стамарина, закуппина ц накиада стажнпх власника. О то.мс смо разговаралн са Мирославом Фклиповићсм, сск ретаро.м СИЗ стаповап>а којн пам је, пзмсНу осталог, рекао ла су станарилс онаквс каквс јссу <нсск<к1омскс н као таквс mrev у могућности ла покрнју најнужнпјс текућс н инвссшционо олржаважс. Ол 1965. голпнс па ло данас закгпнннс ннс\' vnehatie biiuic од 50 посто док јс. на супротној страни, матсрзјал који сс yrpabyjc поскупео 5 пута впшс. Стамбсно предузсће, као ц општнна riapahiiii, су у току прошле голпне пропустилн да повећају сгаварппс. што су гралплн свк граловн у СР Србијп, па се то олразило на фичанспјско пословап»с OOYP „Дом”. Фпнзпспјскв сфскат по нсћања станарина пзпоси око 30 милпона дннара. McbyriiM, кала сс пма у вилу ла са.мо пзолација јслпс стамбснс згра дс v којој сс налазп 15ачка кухпп>а Н311ОСП 25 милпона старпх дпнара. опла he станари вероватно схватптп колпко ко шта одржаван.с стамбених зграла. СКУПШТИНА СИЗ ЗА УПРАВЉАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ □ Четврта редовна седница Скушптипе Самоуправне иитересне заЈеднинс за управл»ан»е грађевипскпм земљнштем у двгштвеној споЈпнн општпне Парађин је одржана 22. јула 1975. ГОД1П1С у просторијама Већа народнс техкикс. Па Скупштшш. јс усвојен Делсгаттсу гсвојнли Правкл Програм рала Заједницс и фн нкк о начпну н постгпк\’ за нанскјскп план за 1975. годмпу. vcrynaibc изгпалње к dckoiictpv Усвојене cv и оддуке: о non кцнје ннвестнционог објекга времено] спстематкзашпн рад ннх места раднс заједниие, о начпну вршења стручних пос лова за потрсбе СИЗ станован»а п СИЗ за гП|Оављан»е грађс винскпм зе.мл>иште.м v др\’штве пој својннп, о покрићг дела тро шкова заједнице. који наста ну у tokv рашчишћавања н спр емања граБевинског зсм.^иш * га ла сс, код уступања тога зе м.^ншта. 6vAvhiiM niiBCCTiiTopii ма паллати и накнада v виси нн 8 одсто од износа наплаћс ног по гтовору о гређивању прађевинског зем.мппта. Олобрс на је размена станова пзмеђу Заједппце п Општпне JTapahiri v nii.bv npecc.suвања стапара или власника стамбсних згра ла чије се ста.мбене зграле ру ше због регулацпје реке Црнн пе плн рашчишћавања к уређн ван>а земљишта код реалпзапн ie Урбанистнчког плапа града Параћина. РАДЊА УАИЦА Y фази завршавања су пројектн за Улице Светолика Mapјановића — Белца н Змај Јовп * ну па којима he се у најскоријс време радитп. Ове податке смо добнли у Заводг за комуналне послове и урбанпзам. С. Матнђ ИЗ „ВОДОВОДА" ДОПУНСКИ ПР Основна делатаост Предузећа за водовод и канализацију „Водовод” из Параћпна, као што је поз.чаго, јс пролаја воде, монтажа прнкључака уличне мреже н остале услуге из монтаже водовода. Ових дана смо разговоралн са Константнном Рпстнћем, по моћником дпректора за опште п ф!П1ансијске послове. који нам је рекао да јс продаја воде у 1975. годинп сма>ћепа, у односу на претходну годнну. Цена водс је остала иста, можда најннжа у Србији, док су се троптковп пословаља повећали, што је утицало на умањење остатка дохотка у одпо су на укупам прпхол. Крајем овог no.\yroba започети су радовп па допупском прпкључпом воду за град, тако да, у случају прскаља, квара. на водоводпој цевп у Тсслнној улјпш, ifehe в.чше лолазитк до прекида снабдеванл водом. Како на.м је рекао Констштш Ристић у другој половшш овс голппс почеђе радовп на главпом ловоду за Повећањс стапартсна је л> нршспо ,м1фсрснц1грано н то од 8 до 22 посто зависно од квалитета сгана н погодности, хоје пружа за становање. Штс се тпчс станарпна са мањим пркходкма онп су посебно заштићсни Одлуком о субвенциpaiby CTanapinia, па he се дсснтп ла ова катсгорпја стапара. пако јс станарЈгна повсhaiia, убудућс плађа и мању стапарипу ол постојеће. На крају нам јс друг ФпAinioBiih указао на проблеме неурсдпог n.\ahaif>a стана од јслпог броја сганара. Помснимо слелећа н.мена: о Алексапдар Савић, полопрнвремш тсхппчар, xoi'i ду* гујс 4.278,00 Airiiapa. • Момчкло Мпленковнћ, гра bcBiincKii тсхппчар, који дугујс 3.550.00 дцнара. • Јелена Јовановнћ, медицпнска сестра, која 'vrvie 4.405,00 дипара. Ј • Љубомпр Лнтић, ралнкх ИВТ „Бранко Крсмаиовић”, дугује 3.500,00 лшгара. • Борквоје Спужић (Гвоз * деп Мпленовиђ), војнп пепПопов,в. М'П’је 6.000,00 Ainiapa. М. Мнхајловић путсм конкурса — јавпс лицк« гацнјс. Скупштппа сс саглаопа са зак.Б^еним Уговором о азград њн pervAainiie реке Црнпценз Mebv уговарача Републнчког фонла вода СР Србнје, кпјс заступа Задрч'жепо опште воло прпврелно прслгзећс „Морава” — Београд п Оппгпше Па pahiin п СИЗ за гправл>ан,с rpabcBinicKHM зем.мппЈте.м у лруштвсној својиии из IlapahK на. Затн.м ic олобрсно ла Зајел ница узмс крсдит кол .Југобан ке” за пзгралљу атмосферске и фскалнс канализацпјр v пзнз cv ол 12 мплпона линапа a Мпрослав Филнповић, секрегар СИЗ-а ic овлашћен да' v пме Заједннце зак.ч *чп гтовор о 4o6iijaibv крслпта. Y вео.ма жнвој дкскгснјн сви присутнп cv се сложнлн да се Скупштпни Општине vny ги прсдлог ла се за дужп вре менскп порпол обгстави лоле ла плацева за пнлпвгдуалну ста u6env пзградшу н ла се што пре забранп nvRaibc стоке у граду U3V3CB насел»а „Врапчане”. Препоргчено ie да CO изгра ди Сред1Н>роч1П! план развоја грала, а да се после голишњкх олмора на највкшем нивоу ра зговора о мохућностима одржа eaisa чкстоћс ц осталпх кому налинх услуга у гпаду’. М. Мпхајловнћ МКЉУЧНН вод села. Срдства су обезбе15ена и радовп ће почети no скнда * н»у летине, јер ћс се ралпти кроз обрадпвс површине. Недавно јс ол страпе овог колектнва, Олељењу за пнспек * ппјске послове Скутптипе опш тнне ynyhen преднацрт одлуке о ii3Bobeiby. одржавшва п коришВењу јавнпх система и кућннх каналпзаппоппх 1гнсталаин ја па тсрнторпјп опттинс. Цртсж: Д. Ружић
УГРАНА 6 14 ДАНА УМЕТНИЧКА К0Ј10НИЈА У СИСЕВЦУ Наше културно лето дожјгвл»ава потпуну афирмаиију ojварањем Уметничке колоннје у Сисевцу. Y овом жзгвошгсном туристичком селу од 1. до 15. августа боравнће група сликара из Лесковца, Крушевца, Светозарева, Бупрнје, Дон>е Мутнице н Параћнна, којп ће петнаест дана стваратн нове експонате. За узврат сваки од сликара-учсснпка оставнће по један свој рад за будућу галернју У.метннчке колонтгје у Сисевцу. Y оквиру отварања Уметннч * ке колонијс, у Параћнну јс 1. автуста отворена изложба радрва учеспнка Слнкарске колоније у Лнповцу код Тополе. Изложба је отворена у холу Пословне зграде не кеју. На изложби су приказани радовп познатнх југословенских сликара Даинце Антић, Славе, Богојсвића, Лазара Вујаклије, Алсксандра Боновпћа, Бранка Миљушића, Милупша Митровића, Мкрјане Ннколић, Миодрага Протнћа, Владанке Рапшћ, Славољгба Чворовнћа и Мнле Џокпћ-Капларевпћ. Председннк Општинске конференцчје ССРН, Мнлош Дракуловић, отворпо је пзложбу и ујсдно поздравио учесннке Ко лонпје којп су прнсуствова.ш отварању. Y самом Сисевцу, ради се пуном паром. Већ од првог дака с.мжарп су монтнрали своје штафелаје и почелн да бележе прве пмпреснје нз овог лепог и гостол»убнвог места. Треба забележмти да су ову корисну хултурну акциЈу свесрдно помогли н чланови радног колекпгва Угоститељско- •туристичког предузећа „Грза . Свакако да напор нашнх раднпх л>уди треба поздравнтн, поготову знајући да је Грза издвојила једну зграду и преуреднла у сликарскп атеПосебну похвалу Сисевап је добио од Драгића Јанковпћа, управника Историјског музеја у Тополи, који је рекао да Сисеваи ттружа пзванредне мо гућности за стварање једне овакве колошгје, поготову што обилује изванредном природом, која може да послужи и за инспнрашцу и кад протекне вре.ме рада у Колонији. На крају да забележимо и нмена слнкара којн се налазе у Сисевцу: Мнлорад Трајковић, професор нз Светозарева, Милорад Бокнћ, академскн слн кар 1<з Крушевиа, Предраг Димнтрнјевнћ, сллкар нз Лесковца, Златибор Станковић, сликар з<з Лесковца, Мклан Ми лосављевић, сликар нз Нуприје, Мнлан Мнкић, наставник лнковног васпнтања нз Пара1 ћина. Слободан Стојановић, академски вајар нз Параћнча н Душан Ружић, наставник ликовног Bacmrraiba из Лоње Мутнпце. ?2динАЕШК0ЛСКЕ СВЕ БОЉИ УСПЕХ Школске 1974/75. годнна Је завршена. Након сумнраннх резултата шисресовалн смо се стигли у средњим школама. Y Гкмназији „13. октобар” у прошлој школској годтпш 6iLVa су упнсана 524 ученнка. Понављала су разрсд само шест ученика, док је н»их 99 упућено на .поправни испнт. Општи успех школе је изражен просечно.м оценом 3,68. што значи да је у односу на прошлу годнну Ycncx nooo.sшан за 0,19 посто. По успсху иарочито прсдњачс одељења ттрироД11о-матемап1чког смера. Овај успех је омогућен захва љујући допунској настави која је вршсна у шгколи од странс професора. Како нам јс рекао лнректор Драгољуб Арсић, школа је суо чена са нелостатком гтростора, што отежава пормалан рад и онемогућава ваншколскс акг тивностп. To сс парочито уоча ва прилпком cnpoBobeH>a допунске и додатнс наставе. Y Економско.м школском центру „Борис Кидрич” од 607 уппсанпх х-ченпка разред је завршнло v јуну 377 ч^ченнка, поновнла су 36 учепнка а на за успех који су ученици по као нам је днректор Јован Нва новиИ. Школски центар „Иво ЛоМЛАДИ ЕКОНОМИСТ Лист Савеза социјалистичке омладМне ЕШЦ „Борис Кидрич' He може свака школа да се похвали својим листо.м н то добрнм if хвале вредннм у сваком смислу. Сама активност ученнка у стварању свог лнста заслужује прнзнања а посебио треба истаћи висок ниво и добрс резултате којн су постигнути. ,Д1ладп еконо.лшст” ттрегледно II јаоно говорп о интере * совањима и преокупацији у ченика. Ту је, најпрс, летопис школе(, друшпенсмкмигпМка активмост, коментари из спор та и пуно поезнје, најомш^еније те.ме младих л>удн. Првп дожнвљајп к пскуства младостп налазе свој емотивнп пз * лнв у стиховима, махом тужшш и сетним, или, храћим прозннм саставима, импрс>иbhilm и v сећању незаборав1IIIM. . Лисг садржи и извештаје о раду разних секшгја које постоје у школи, које већ имају своју градшшју и које речито говоре о ваннаставном раду младнх лдгди. Крагке шале и по која укрштентша па крају листа зао-. кругљују једнг нелину, садржајну it. поновимо то још јсдном, хвале вредну делатност учсника Економскс игколе у Параћину. БЕЗ НАСЛОВА Ocehatu ли да данима одлазим од тебеЧ Ocehatu ли крај, док ћутимо, с.чејемо се... патимо... Корача.чо... за нама ocfraje небројено корака, небројено победа и пораза и миого жеља сурваних у ништа. Ocehatu ли, да оно иего нас ееже Д. М. ЈЕДНА ОДАБРАНА КЊИГА Свако има неку драгу ствар коју воли п брижлзио чува. Разлози су различити: за неког је то успомена на нешто лепо, за другог поклон. И ја №Ш1 мноштво успомена алн нн једна ми шгје толико драга као књнга „Дневник Ане Франк". Добила сам је пре четири године од једнс девојчице. Од тада н траје мојс пријатељство с тнм лневнпком. Тада сам се први пут шту. Ту се говори о н»еним патњама и ситним радостима. Дневник јој је био најбол>н дргг. После две године Гестапо је открио склониште. Сви су бкли ухапшени н одвсдени y немачке и холандијске концетрационе логорс. Од сви.х сгановннка вратно упознала с таквом врстом поправнн испнт су уттућена 194 ученика. За први поправнн испнтни рок, којн је одржан крајем јупа, професори су прнпремали ученике. Y овом року испит је положила једна трећнна од укупног броја хпуНеннх на по правни испит, док ће остадн да полажу у другом испнтном року, крајем августа. Захвал>ујући томе што се у први разред упнсује свс већи број олшчних и врлодобрих ученика постигнутн су веома добри резултати. — Ycnex је све бол»и захваљујући већем ангажоваљу про фесора и ученика. Y току целе годнне професори, који су нмали већи број слабијих ученика, држа.\и су допунске часовс и помагали ученншша да савладају граливо које ннсу могли да савладају за време редовне иаставе. Припремна настава на крају школске годннс је знатно помогла ученп« Ш1ма да што спрсмнијс изаby на првп исгаггни рок — рекњпжевног рада и одмах ми се допала. To је дневник једне четрнаестоголпшње Јеврејке. За време, П светског рата Немци су прогонпли Јеврсје те се Ана Франк с породицом склонила у једно скровиште то ла Рибар” је у прошлој школској години угагсао 224 ученпка у одељења за хемнјске тех-' јест задљи део неке трговачничаре. Од тога је са успсхом у јуну завршило разред 115 ученика док су разред поновила 32 ученика. На поправни исшгт су \п1ућена 77 ученика. Y одељеља за КВ раднике, гдс се школују радшни« свнх профила (металци, стаклари, КВ радншхн слектро струке, текстплци, будући произвоВачи цемента и услужних делатности) је упнсан 651 ^еник, a од тога су са успехом завршила разред 286 учсника. Разред кс зграде. Поред њнх бпла је ту још јсдна породина и једаи прпјатељ. Y књнзи Ана оџнсује малобројне дане v слободн и лвоГОД1ГШЊИ боравак у склонисе једино Аннн отац. Марта 1975. године, два месеца пре ослобоВење Холанднје, Ана је умрла у копшентрационом логору у Берген Белзену. Књига ми се много допала алн нс и н»ен крај. Желела .сам да видјем Анину будућност. остварење њеног сна да буде новинар и писац. Много ме је зачудила њена оштроумност, а стил пксања мс је одгшевпо. Можда јс једап ол разлога што мп се књпга допала и нзвесна блискост. Пидамима се кида? Чујеш ли како срце шапуће: крај? Ocehatu ли да када смо тужнн нлаче све у нама? И како нас .чењају хтења, живот, врс.че. Ocehaiu ли кшиу док нам љуби лица, da no пенелу тежњи још тражимо љубав, да би срце свило једну ноау наду, један нови живог који на.м сс нуди. Ocehaiu ли док прсти у коси немирно сс губе, у замрлом срцу стшааеа се. бое и остају са.ио усппмене драг.е сагорслс прошлошћу и блсиатавим гјајем. Малина Матнћ Ш-4 НЕДОГЛЕД је поновно 61 ученик a поправни нспит су ynyhena тченика. — Постигнут резултат је на 303 нешто слабијн у односу на претходну годину. рекао нам је директор Центра Владета Живановнћ. Разлог томе је, пре свега, што се v ову школу из годннс у годину уписују учеЈптп са слабијпм спехом по1ICTHM из осмогол1пин>е школе. М. Ммхајловнћ Недоглед... Хиљаду речи које ие разумем. А моје огњшите сс руши У бескрај бацам .тшиину, У недоглед... Кормило клизи у мојим рукама. Хиљаду нејасних погледа. прљава магла и немир у мени. У педоглед изгубих име ... Снмка Бурнћ 1V-1 сла ју јс дсвојчица мојих днна те сам је разумела потпуностп. Чудила сам твеној неисцрпној енергији всликом оптнмизму. го Чптајући књигу днвила сам се њеној непсцрпној енсргпјн к всликом му. Чнтајућп књнгу сам како је дивио оптимнз * слободн гледатп сунце сџја, иматп пуно другарица н другова. To мн је најдража кжнга, књига о прошлости која мп помаже да боље схватнм • уживам у садашљости. Јасмина Tacuh 1/3 ЕШЦ ЦВЕНЕ ДЕВОЈЦИ Ову последњу ружу, овај последњи пупољак моје младости itOK.ioHuhv deeojifti која ме никада није еолела, која моју љубав није разумела, зато јер је другхп волела. Ту малу, симпатичну плавооку девојчици никада uehy заборавити, оећ . Лу /е се naipaotije у сновима ceharu, ccham, и мислпти на то како су је други са.цо љубили a ја ca.\i је волео. И зато ћу вечито венухи, и брати ueehc намењујући га девојци која .че пикада није волела, која .чоју љгбав није разу.чела, зато јср је ^ругог волела. Зорап МарЈаповпћ III-3 схватила бити на како |11111111111111111111П11111111111111111111111111111111111111111111Ц||111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111Ш ДРАГОМИР БОДИН: ЈАБУКА Доста је времена прошло од како с.мо се почели допнспватн, па сам недавно, раз гледајући наше рукипнсе, поставно себи иитање као прсд огледалом од кога очекујсм одговор: Шта, устварп, мн желимо постпћн својим пнсмима? Да се упознамо са начипом н занпмљнвостнма живота других нлн да полсмншемо о нзвесннм схватањи * ма и да нх, уколнко је то могућс намстнемо једнн другима? Из позадннс сребра почеше као одјек бсшу.мно да навиру у први план глатке по вршпнс стакла спокојне н мприс речп: Има и тога, али то није битно, јер сс добро познајемо још нз дстињства. Y општсм правнлу нгрс нсповедањс сваког од нас, нпак, је Kpajibe лично. Настојпмо колико јс могућс вншс, да се представимо једнв лругима опаквнм какви.м бвсмо хтели да будемо 11 каквим мпслпмо да јесмо. Говорнмо о својпм духовппм н моралним врсдностнма, а у врлпнама, за које смо убеbciin да нх нма.мо, палази.мо, без мало, свс компоненте за идсал, за највишу људску врсдност. Том нсугдном, чак и апсурдном дпјалогу којн воднмо дајс смнсао и ово проклсго време н ова наша заједннчка љубав прс ма Музп, која јс са тако нсжннм лпцем I! топлнм очима. без сумљс, и наш анђео чгвар. лобра прпјатељица која нас непрегтано no.iccha ла морамо поштоваги слоболу мнслп глс се бсз околншења може ре ћи ск оно што пам јс запста у срцу. Прела мном се палазн Шарлов „Сноп ја чн ол гладн", пстовремено крепка н потрссна прича, псппсапа п>сговпм калнграфским и чнтким рукогшсом, којн смнрује н одмара. ПрпмсНујсм да н Шарло, прихвагпвшп мојс саветс. тражи сасвнм нове мо гућностн ла сс нзразп. Захваљујућп оваквом стплу његове су прелставе о жпвоту не само непосредннјс, већ п трајннје сажеге у прнчу. Док сам чптао ову прозу. схватио сам да тшсаи бгјпнм, мстзфорпчним јсзиком у живнм пластнчним сликамЗ, размишљз нзвесније, потпуније и'дубл>е. Морамо прм знатп „Сноп” је искрено н доживељно стз н>с стварности. чудесна алн права истина Надам се да ово моје размиш.\>ан»е мо же да будс повод за један дужи монолог о уметЈШчком дслу као пдеалу. Мада се не заносим да сам богзна шта открпо о суш гини поезијс, може се допустпти .мо.ме ду ку да пспрнповсда још једап свој дожив л>ај н открнјс мпсаоне напоре у всзп сз MLM. Свако у.мстничко дело, па и књижевно, прсма уметнпковој зампслп је декорисана слпка свста у цслнни илн појединостима, или је, ппак. лнчни протест на унутрашњу или спол>ашн»у рсалност која га окружујс To ми дајс повода да се позабавнм нзвсснпм разм!1Ш.\>ан»нма о идеалном као биссру којн пије никада подјсднако драгоцен за свс л>удс. Зато људскп дух п ствари, нсзаловољни једно другим, настоје да пстакпу другоме своје предности и вредностн. Зпачи уметнлчко дсло постајс пнтсграцнја вр лпна. Али, ту, само човск, стваралац, стављајућп се на страну унутрашњег својег залржаја: логнка, етикс, знаља. спознаје, осећајностн, разборнтостн, лудтиа, тсмпера мснта, — нзражава незадовол>ство жнвотом ц прнродом, н истоврсмено желп да паметне другпма своју внзнју плеалног објаигњеног искључиво собом. Лпчнп пдеал тск као уметничко лсло постаје н огшггн у свестн других. Бнва апсолутно постојећа стварност која потпуно испупп многе л»уде прнлагођавајућн се попут спужве тврднм непопустљнвпм гранпцама схватаља и врлкна сваког поједпнца. Тај ндеал, та хармонија, добпјс облпк нстнне пајближс апсолутном, уметнкчком делу као култу н мнту, само ако сс, поред спнтезе формалннх облнка к детаља из стварностн, доведу у najoo.su могућн склад и моралне, етпчкс нормс. To ће завнстгги од предмста и амбишце уметничког дела. Алп без обзира иа велнчпну подухвата, нека се ради п о обичној СЛ1ШН, најмањсм прсображају, гтрелмета, пејзажу, у ттптању је увек, ако нс баш савршепство, оно бар потрага за њпм. Пре неколико дапа сам се одмарао на обалн реке седећп нспод крошње дрвета ја буке. Под сунцем, које је у сноповима па« дало на жнво огледало, у бистрој води сам угледао, као никад раније, румене, сочнс и влажне воћкс. Када сам бацно поглсд на густу крошњу нзнад ссбе, воће у грању nine мпого прнвлачило нп свежином, ни бојом, ни сочношћу. Од силне чсжњс за зрелим јабукама у води ocehao сам како ми се сакупља сок у устима од умишљене сласти. Иако свестан узалудпости својс же л»с да се освежпм и 'задовољнм јабукама из водс, imaK ybox у реку да уберем нлузп јс, прнмамљивпје п ошшљпвпјс н од самс стварности. Алп када сам загазпо у воду п заплпвао, дпвна слика се поче распрскаватн у хпљаду каплшца и ширнтн у концен тричним круговима, који су сс у сталнпм временским размацнма и опет, пзнова настајалп. Измучен узалудним папором ускоро сам опст био на обли, поново загледап у водени призор, којн је сада, већ страст а јабукс у воденом огледалу истпннтпјс п од стварног лнца ствари. Док сам у пспзвс сностп, између сна п јавс, тражио на обали оловку и xapnijv, у мснп сс јелва назирао почетак пссмс. Још су ми у срцу бшс закопане правс, алп заборавл>снс рсчи. Осстпх како ми ол стпдљиве јабуке у воденом грању у очима зубн пичу, а иа јсзнку шећсрна трска буја; како јабуцп под јагодицама сочна крв струјп, слактн мсл протиче. Иако порсмсћен нзненадннм буbcibeM, био јс још увск у мојпм очним дупљама бар свежп огризак ј.чЗукс, која и својпм остатком-још увск страсно сочи ка плвншша које прштс прпјањајућп за чежјбпвс успе. Y бешумпом колебању нзмеђу сна и јавс п разуздапе игрс многнх рсчи којс су навирале пз потсвести, урезаше сс само пскс v свсст. лубоко и заувск. до но заборава. Бнла је то последња строфа иесмс. За тренутак као ла попово уснпх, тс сталох понављатп сттгховс који су морали бпти крај пссме о јабупп: Када јс звср оставпла трагове реса н половпну крвн cyinia сруштила, нз друге плећкс жеженог меса рассчсног српа роса је запљуштнла... И данас када сс зажелим јабуке, хтео бнх гбратп само оне чудновато слободне , н неухватл»пве, алн блиске' иезаситој, зра- <гно1 машти. Једино imix нисам могао ннкадА заборавптн. Остаћу увек зал»убл»ен-у слику тајне која ми никада неће пружнтн усне, али ће трајно будити пскрену чежњу у мени. He, нема ту нпкакве болесне уобразил>с. To је она права, а_\и сакрнвена нсти« на о којој маштамо, јер је и украс и хран- .SHBOCT и чнсто злато. Нигде таковг бусена траве, грумена земље, такве рудачс. Сазнао сам и нешто ново: Ствари могу п без мојс помоћн у меВусобном контакту исписа * ти убедљиву слшсу сањарија у мојој свес тп, кристалпо јасну чежњу у мојој души. Јабука па оба-\п, вода, сунце, крошња и ibeiia сенка понудише ми сами забрањено воће. To је лепота без нас и нашег унутра шњег чула, али могућа, нпак, само са нама, јер се једпно на платну људскс душе чинн ухватљивом сталном новом пстпном. Нема ту обмане. Ако је нсшто и противуре чно, баш је зато истнннто. Нпје чуло што моја чула распал>ује визија нз воденог or лсдала више од празног воћа ца мртвој ' обали без ндејс, бсз срца. Штета је што нисам искорнстио трену так и написао песму о јабуци. Сада сигурно знам да ннкада иећу дожнветн нешто слично, помирисатп цвст ствари окуситн плод који је нестао. Била је то песма сасвим у мени, којбм сам се страсио и бескрајно плаво, бсз рачунице разу.ма, могао кспољиги, винути до правс, нссебичне и пунс љубави истине. Још сада се сећам све жпне, ветрнћа у грању, мирпса траве и јабукс пстовремено. Данас сам долазпо поново па старо место, али нн ветрића, нн грана окпћенпх јабукама у води. Куда је нестала? Као да никада није била на том меоту. Јсднно у тренуцима зампшљености оссћам под челом и у срцу прнјатно уживањс од кога лш сочи у устима. Значи, драги прнјатс.\ *п, није за човека, за његово задовољење, па чак н за осећај чсжњс, страсти, важно какве су ствари у својој апатомнји, већ какве се нама чине, какве пх ми доживљавамо, какве представе имамо о њима захваљујућн маштн. Рушимо коивенцпје и предрасуде, а ствара * мо слике жпвота каквог желимо па га так вог и вцдимо. To је најбоља могућност да се слободно дожнвљавају ствари. (Из необјављене кљиге .Аутобнографпја душс")
14 ДАНД СТРАНА 7 Obik дана су све четири ООСК одржале састанке на којима су разматрани зада1Ш СК Србнје на спровођен>у закључака X седнцце ПредссднЈшггва ЦК СКЈ о актуелнпм асдејно-по.мгтичким проблемима јачања законитостн пословања у прн вреди. као ц ндејнополитичка пптања осгварнвања Резолуније о основама заједнлчкс полптике развоја V 1975. годннп. Ha овнм састаниима је такођс разматрана ц појава злоупотре бе службеног положаја у нашој Огтштинц. Радншш грађевннскс групе, н»нх 13, радили су 14. и 15. јула у Фабршш лекова „Галеника” v Земуну н том приликом за 16 ефективних часова рада донелн Фабрп1Ш око 30000 дннара. Интсресантно је да су овн л>уди днректно из аутобуса ншли на рад при температури од 1200 степени, a одмах по завршеном послу креиули назад, како бн сви стигли на своја радна Meera 16. јула. После вишедневне несташине металнта, у Одел>ен»у за одржавање алата, захваљујући набавној служби ко ја је благовремено обезбедила потребну количину, рад се несметано наставлл. Поред металита за ави лив, после дужег времена набављен је и прашак за ме тализираље бронзаннх делова алата. Због све бољег одржаван>а машинског парка, у по следње време у калупари је све мање застоја на мапшнама због механичких оштећења. Мада је тек недавно оформљена, међусобна техничка контролапогона стак ларске опреме је дала позитивне резултате. Њен утицај се нарочито осећа у Оделењу гвоздене калупаре где је знатно побол»шан ква литет израде новог и поправке старог алата. Због велнке потражње, v нашу Фабрику је стигла јед на серија радних одела од „тексас” платна, али се није показала најбољом, тако да ћсмо у будуђе радна оде>- ла опет узети од плавог кепера. । Како службе погону с.мо обавештени од за ХТЗ, у Старом је реновирано купатило, са потпуно ново.м инсталацнјом, тако да су бар минимални услови, што се тиче хигијене радних л>уди, задовољенп. Екипа Завода за здравствену заштиту нз Еуприје, извршила је преглед 18 радника који раде на припре.ми сировкна, односно са минијумом, Y Старом погону, јер су л>уди овог одсл>ења па боловању па се тражи узрок томе. Ооавештавамо наше раднике да је канцеларнја Службе за друштвенн стан дард пресе,seiia у просторн је Тколе самоуправљача. Ових дапа у нашо.ј ФабРјши отпочела је да се врши оправка громобранске инсталације на фабричкцм димњацима. Досадашља гро .мобранска инсталација је у прилнчној мерп оштсћена v горњем делу (via врху), где је веза на вишс места прекпнуга услед дејства корозијс, па није у последњс вре.ме нн служила својој на .мени, што је бпло врло рнзјгчно, нарочнто у данима када јс бнла грмљавина. Ради што oo.se сигурностн if дуготрајности изврirnihe сс и заштита од корозије свих обруча н ncita лииа заштипгим прсмазом и извршпћс сс замена ошichcHiix чнна и шјшкн на врху. По nocTojchii.M принцппима такоЈје смо у обавези и ла осветлн.мо дилпвакс. Ми ћс.мо комплетну Ш1сталаиију поставнп! на 3 димњака и to he вероватпо б»тч један на Старом. један на Новом и код Погона з. I I HA KPAJY I ПОЛУГОБА ЈЕ = БШ БОМ Увек смо истица.\и да Је остварење бољих пословних резу лтата наша животна потрсба. To ЧИНИ.МО и сада, јер од тогз зависи повећање животнсг ста ндарда наштгх радника и брзи на развоја наших OOYP и радне организације. Али нема Goл>их резглтата без већег залаган»а свих у правцу повећан»а производље и продаје и смањења утрошака и трошкова. Y I полугођу ове године обе производне OOYP произвелесу 61.758 тона стакла v вредности 291.840.994. дннара a то је за 0,5 одсто за 1 одсто преко усвојеног основног плана за овај пернод. Ово ie постигуто са укупно 3318 радника док је у прошлој години v Фабрици радило 3362 радника. Укупна продаја стакла ie би ла на hhbov остварене произво дње са извозо.м који ie износио 1.01'6.571 долара што је за 50 одсто више него v истом периоду прошле године. Повећање обима производње уз^повећа1ве учинка и бољег избора производног програма (асортимана), стимулативнпх облика унутрашње расподеле, смањења ткарта, застоја и утрошака, смиривања цена на тржшиту реггро.материјала, ск ладнији однос између набавних п продајних цена ... све cv то разлози који cv доприне ли да и пословни резултат бу де знатно бољн, из чега су произашли и већи личнз< дохо ци од оних у лрошлој годнни. С обзнром на све тежу фина нсијску снтиашпу v погледу обезбеђе^ва средстава за hod мално пословање, већи део ос тварене аку.мулацпје користи се за обртне сврхе и to ie по правило сопствено учешће у укупним изворима обртннх средстава за 26.400.000 дннара. Закључак ie да cv OOYP у целини, и поред уочених пропуста, добро јрадилс у I полу roby ове године, алн то није довољно за стабилан положај на тржишту, здраву финансиј ckv ситуацију и реализацију усвојених планова инвестиционог улагања. Мопгћности и резерве у OOYP постоје са.мо нх треба још бол>е користити V складу са усвојеннм плановима и пропрами.ма и тако сп ремније дочекати следећи период, који he бити, процсне и прописи кажу, врло тежак у погледу пласмана робс, обезбе ђења средстава за редовно по словање и ннвестнције, за набавке из увоза н друге вндове пословања. Злоупотреба боловања Суочен са слабом производњом OOVP-a за производњу трговачког стакла у noследњих неколико месеци, Раднички савет OOVP-a на својој седници одржаној 17. 07. 1975. године констатовао је следеће: • НА СЛАБУ ЊУ V МАЈУ A ПРОИЗВОДНАРОЧИТО Y JVHY МЕСЕЦУ НАЈВИШЕ ЈЕ УТИЦАО СЛАБ РАД II ВАНЕ, ОДНОСНО „ОЛИВОТО" МАШИНЕ, НЕОПРАВДАНО ОДСУСТВОВАЊЕ СА ПОСЛЛ И ВЕЛИКИ БРОЈ БОЛОВАЊА. На истој седници, из дискусије чланова Радничког савета дошло се до закључка da eehn број радника одлази no 2-3 дана на боловање ради завршавања кућних, односно пољских радова. Да би се ова пракса некако прекинула директор 1 ООУР-а је 23. 07. 1975. године задужио социјалне padнике и пословоВу РтЈчне израде да обићу неколико радника који су на боловању, како би прбверио оправданост појединих дискуспја да се боловања користе за заepniaeaibe пољских радова и кућних послоеа. Задужена лица су обишла 20 радника који су били па боловању ц дошли до следсhe/, сазна/на: даанаест padппка није било код куће и то: ЛРАГОСЛАВ ЂОРБЕВИћ, капслар смена М. Буpuha. Његови укуНани су пзјавили da је отшиао коб лекара. Проверсно: Kod лекара није био. • МИЛОРАД ХАЏИЋ, мајстор пресе, смена С. Маркоoit/ia. Био је Kod лекара. Проверено. • ЧЕДОМИР РАЈИћ. мајстор термоса, с.чена М. Ђуpuha. Његови су изјавили da јс приватним послом отшаао у село Извор. • МИАОРАД РАЈИЋ, мајcrop термоса, с.чена М. Буpuha. Налазио се у башти на pady. • СААВОЉУБ ВУЧКОВИЋ, бренераш, смена М. Bypuha. Ње/oeu су изјавили da је отишао do Мораве, а касније се исправили и казали da је отишао Kod лекара у ћуприју. Провсрсно: није упућен V Бупрцјску болницу od стра не лекара 3dpaecvecue стани це СФС. • СТАНИМИР ЈОКСИМОВИН, бренераш, смена С. Map Koeuha. Нзс/oeu су чзјааили da је био Kod лекара. Проаерсио: tmjc био Kod лекара. • МИОДРАГ ЖИВКОВИБ, мајстор. с.чена М. Днннћа. Ilahen је Kod куИс у трснутку Kada је дотсрао кола са сено.ч. • МИАОРАД МАРИНКОВИЛ. мајстор, с.чена М. Днiiuha. Ње/oeu су изјавили da је у пољу. , • САОБОДАН ЈЕРЕМИБ, носач. Његови су изјавили da је отишао у поље no траву. • ЗОРАН РАДИСАВЉЕВИВ, носач. Био ie v ipadv. • ДУШАН ЦВЕТКОВИћ, банкар, смена М. Диннћа. Његоаи су изјавили da је у пољу. Из извештаја се da приметити da Kod својих кућа нс користе боловање махо.ч ВКВ и КВ радници (значи. neonpaedaHO су на болован»у!), који треба da 6ydy noсиоци и организатори проU3eodn>e. Они су ти који трсба da се залажу da се оствари што eeha npouseodtba и ytureda. На жалост, није тако. PadHuntcu савет овог ООУР a на својој ванредној себници. заказаној padu разрешавања настале ситуације у ООУР-у, раз.чатрао је darn извештај и doHeo следећу odavKy: ПРЕДУЗЕТИ ХИТНЕ MEРЕ ПРОТИВ СВИХ HFC.APEСНИХ РАДНИКА КОЈИ ИЕ КОРИСТЕ ПОШТЕДУ v ПП. ТЕРЕСУ АЕЧЕЊА-ОЗА PA RА>ЕЊА И ШТО БРЖЕГ ОСПОСОБЉАВАЊА 34 СТУПАЊЕ HA PAA. ВЕВ ГВПШМ ПОСТУТШИМА НАГТО1” A А ПОГОРП1АIV 3 Л РЛ П. ГТПЕЧО СТАЧ.Е И Пплду. ЖЕ СВОЈА БОЛОВАНзЛ. Пpe.ua UCTUM padnttin cryntiTU v склади m inK-n. hom u noeecru ductiim.iiiHCKti поступак. ЧИШБЕЊЕ РЕГЕНЕРАТОРА УСПЕШНА НОВА MfЈОДА месецу jvav извршсно ie пробно HcruiTiiBaibe за одстра њење нас.\ага нз решетке ре генератора на пећи Б — 3. Овај екепернмет дао је одличнепра ктичне резултате. После анали зирања свих елемената нз овог експери.мента извршена јс пн вестиција на овај начин и на пећи СГ — 2. Метода се састоји у отапању пламено.м наслага v вертикалним и хоризонталнтгм каналилта регенератора. To јс иовнна за нашу фабрику, а .такође. п v 3CM.su. Pai&ije смо овај про блем дслнмнчно |решавалп про лувавањем доњих делова реге нератора компресорским ваздухом. У крајљем случају, ка ла другог пзлаза није било. вр шена јс пзмена рсшетке реге ператора „на топло". Посттпак е ic био слсдсћп: Отворси је прво један регспсратор, и.збачена зачепљења. или зарушсиа решетка и затнм поређена нова. За то време те мпература у пећи битно је сма »>сна, тако да топљењс и произволња нису могући. Када пр ви пегенератор буде оспособ' .sen, Hem посгупак измене прн мен.ивао би се код другог ре генератора. Недостаци овог поступка су Y томе што су губкци у цропзводњи за све времс док траје промена. Вре.ме трајања про мене решеткс на топло завчск од велмчине пећп; односно ре генератора. Други недостатак је што се избацује велика количкна .матернјала, којп би .могао још да се користи, а чија је цсна до ста висока. Материјал за угра дн»у V решегке се дана врло Дстаљ ca нспробавања нове методе чишћења регепсратора I тешко може да набави за крат ко времс. Један од најважнијњч недос татака је тај што су услови за рад вео.ма отежани. Наиме, радови се ooaB.sajv при високој температури, што оставља ирагове на л>удство, које обав va овакве радове. Нову методу за чишћење наслаге v решет кама предложплп cv и v прак си при.менили Драган Мојсило вић и Чедо.мир Јовчић, у сара дњи са Живојином Манојло вићем н Саво.м Поповнће.м, пз I „НАЈБОЉИ МЛАДИ РАДНИК — САМОУПРАВЉАЧ" Драгољуб Недељковнћ ± После завршене акције „Младп радн!1К-самоупра» љач” и сабирања поена, добнлн смо na.i6o.ser младог раднпка у фабрпци, за ову годину. To јс ,квалифн> ковани реглер Драгол>уб Нс Ae.sKoBiih. Pobeii ic у Доiboj Мутштн, 1955. годинс. Индустријско стакларску школу завршио јс 1972. го днне. а од октобра 1973. годјшс радн у пашој радпој органнзаинјн. Прошлс годпнс је такођс учествовао у акцији п био високо пласирам, мада ie, како нам је сам рекао, још увпк бпо. релативно non раднпк у нерноду уходавања. Како ie времс одмнцало. а (вегов радпи стаж v предузећу ра стао, Драголлб сс свс впшс уклапао у данатњс токове жпвота п постспено посгајао све актпвнпјп друштвеПО-ПОЛНП1ЧК1! радник, што је условило п ппеллог омладннске opraiinaauiiic за прп.јем у чланство СК. Y Савез комунпста је прпм5>ен ознх дана, односно не Погона П, Влвјком Миланови ћем, мз Енаргстике и Лдамом Мнлвновићсм мз Грађевинске групе. Они су усавршили и у пракстг прнмснили ову .методу. Такође, сарадња п ангажова н>е свих, којн cv били укључе ни v овај посао, била је на завилној вистгни. такода резу лтати inicv изостали. ИНВЕСТИЦИЈА НА ПЕНИ Б —3 Регснератори на овој пећи бнли cv v всликој мери запу шсни, што се одразило на капашгтст Ton.veiba п квалитет стакла. Време ie бпло да се ова испуна пзменп „на топло”. Прњмсном отапања зачеitseiba ауЈо.матским ихаменом одстрањен јс највећи део сме тњи, тако да пећ ради при сас вим нормалним гсловима. За време интсрвеншпе производжа на пећи се олвијала нормално. а услови вада пећп су се непрекндно побољшавалн. ИНТЕРВЕНЦИЈА НА ПЕКИ СГ — 2 Ово је већ бпла далеко озби .SHiija снтуацнја. Услови напе ћн су билн врло лоши, квалн тет стакла такође, што је има ло за последнцу и слабу про изводњу. Инсталација за отапшве, ко ја је за овај случај нешто измсњсна н увсдсна, показала се врло добром, тако да је v три дана аавршен посао отклањан»а зачепмња у оба два верти клана регенератора. Beh после првог дана ннтер вениије на рсгснератору, који је био вишс зачељћен, пећ је би.\а оспособл>ена за нормалан рад, што се показало и у од личној пронзводњи на свнмма шинама. Добрим радом вуча у регенераторнма ie толико по бољшана, да ie створена једна солидна резерва за дал>и нео метан рад пећи. Ова два успешна покушаја су показала да ie ова метода успешна и веома сигурна. Ос тајс да се још внше усаврши ннсталација н да се припреме пнструменнти за контролу и сигурност v раду. Драгољуб Нсдељковић посредно по завршетку акшпе. Тренутпо радп на .ЈПМ" мзппгпп, на којој са својпм crapniiiM. колега.ма постпже оллпчне производне резултате.
CTPAHA 8 14 ДАНЛ БЕЛЕШКА Внше пажње на wmw о одмору радном месту откпонити ситнице! За првих шест мессцп у нашој Фабрици је повреБено уку пно 127 ралника, од чега су Г17 мушкарцп, it 9 жсна. Од укугшог броја повреда 117 су сс. догоднлс унутар Фабрикс, 9 на iivtv нзмеБу куће и прс дузећа, а једна на службном путу. Број нзгубљених радШ1Х дапа због поврсда сс пе1вс на прско 1200. Повреде сс. што јс најџнторесантније, нај вишс јавља ју v I смснп и то v поглсду главе (очв) п на ру ка.ма. Такођс је пнтересантно и то да нам сс вишс поврсђу ју л>гдн којн станују v Параћп ну нсго онп који nvrvjv из се ла и дргнх градова. Од 127 пов ређенпх радншса 73 жпвс v граду п v сваком случају cv cnpeMinijii за рад од оних ко in nvTvlv» iep .могу бар 1 до 2 сата дужс да сс одморају (спавају). Од пропзводних органпзацвја, Старп погон пма далеко впше повреда него остале, .мада н.ма доста повреда II v Магацину готове робе, a то су махо.м посекотине због поломљеног стакла. Највише повређених радника су људи који имају, рслативно. vxui раднп стаж v нашс.м црсдузсћу, односно од један до пет. го днна. Мада јс број повреда, v односу на истн период прошле ГОДЈ1НС, прнлично смањен, још увек је то велика нифра коју савестнијим радом и односима према средствнма за пронзводљу можсмо п морао смањити. Ж. Жнковпћ Уређујс Пздавачкп савст Уредннк Добрнла Мплетић Прнпремио Пстар Будпсалнћ Дугогодишња заједничка ак ција Синдиката Стакларе н Штофарс у виду организовања од.чора својих радника и овс, као и раннјнх година, опрач дала јс своје постојање нз ин шс разлога. Прво ооако орга ннзован lodumibu одмор на .мо ру изискује знатно мање нов ца него кад би тај од.чор био у нриватном аранхс.чану. Затнм, овако заједничко ле тооањс зблнжаоа људе два на ша највеИа колектива у грлду, гако да се ти добри оиио си и чријателзства продужаеп ју н носле тог псрнода, а са радња наших људи .иохсе да донесс само добре резултате. Apyia с.иена, која је овс годн нс почсла свој одмор од 5. VII. 1975. године носч, у целн ни, нзузев пријатне успомене са двонедељног летбвања у Макарској. Време, тај еажан чиннлац одмора, бнло је као наручено. За време пута све же и угодно за вож/by a свих дана одмора било је сунца на претек. Всо.ча добро кли.иатско подручје целс Макарске рнаи јере показало се тих петнаест дана у правом светлу. Што се аремена тиче, нема за меркн. Снабдеаеност Макарске је као ретко ког града на Јадра ну. Близина плодне неретоиие долнне утицала је и на Макар ску пијацу чије су тезге у свако доба дана крцагге робо.и и што је врло важно, otter нмајућн у еиду „Макарске цс не", сасвим умерена и прихва тљива. Нарочито еелики нзбор био је код веома квалнтет ног воћа. Постоји, AtebyviLu, неколико „стварчица" које су одмору давали помало горак укус а које су се са eehu.ii ан гажовањем људи из Синдиката ........ ,»»>»»»►»»»»,»»>»»►►»»►»»»>►>»►>»►»>»►>»»►»»»»►»«>« 7AHKETA ПОТИМЈЕ »»Е10ЖИР10СТ СИ ПИТАЊА: • КАК0 ОЦЕЊУЈЕТЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОСЛОВАЊА ЗА ПРВИХ 6 МЕСЕЦИ? • ШТА БИ ПО ВАШЕМ ТРЕБАЛО УЧИНИТИ, КАКО БИ HAM РЕЗУЛТАТИ БИЛИ БОЛзИ? Милан JaiiKOBiih: • Нисам у потпуностн задовољан пословање.м раднс организације за период јануар— јуни. Из информаиијс сам могао видстп да нн јсдна основна организаиија Huje нспуннла и дала очекиванс рсзултатс. • Ангажоватн сву расположиву радну снагу, а наравно стручно руководство, у среВпвашу производљс; смаљити проценат шкарта, смањнтн непотребне трошковс; пооштрнти радну и тсхнолошку ДНСЦШ1ЛИну. Свс то у цил>у повсНаља производшс а тнмс н повећап>а укутшог дохотка. Мнлан Милутнновић, стаклар I OOYP: • Што сс тиче резултата пословаи.а за првнх шсст месеци, ја сам .мишљења да су незадовољавајућп и да треба обратптн више пажњс на рад н трсба се више залагати it смаљитк непотребне трошковс, па се онда мо/кемо надати бољи.м резултатима. • Да бн нам резултатн били oo.su ја miicailm да бп требалн учпнитн с.\сдећс: обратнтп пажњу на дораду производње робс. nooo.suгати дисциплину за врс.мс радпог времена, смањити пепотрсбна боловаи>а, јср у нашој радној органнзацији има таквпх случајева. Водпти рачуна о средствпма за производњу н не напуштати рално место прс истека радног врсмена. Да бп се ово све средпло одговарајућа служба би мо1ле прствормхи V угодности. Реч јс, наимс, о смештају ц хранн. V 'новоподишутим ири ватним зградама којс су заку пљенс за нашс радникс на ко мфор скоро и да исма замерки. Собе су чистс и уредне, ку натнла увек са топлом впдо.ч. Нсколнко станова је, меВутим, закупљено доста далско и од трпсзарије а и од плажс. Ова мала нсхподноат сигурно је лако решива ако наши пред ставници Синдчката оду рани јс на гговарање смеииаја не го овс годинс када су калаци тети, они боли и ближи, oeh били заузсти. Што сс псхрале тнче могла би се ставити тако be јсдна не много велика и ошгра замерка. Квалитет хране углавном задовољава. Али постоји једна снтница која no .чало уноси нервозу. Ради се о сервирању обеда. Ове године је велики број наших радника користио од.чаралиште у Мака рској, па је мали број људи у кухињи недовољан да брзо и ефикасно изда обеде толиком броју људи. Решен>е је, чпни na.it се, v eehoj ггрпезарији и всћсм броју сервирки. To су мећутим, тако мале, занемарливе ситнице које не могу да помуте пријатне трену тке одмора и толико потребне релаксације сваког нашег чо века. Важни су утисци у цели ни: они cv ноеољни a то је и бнла сврха оее корисне акције. Всрујемо да су сличне оцене дали и учесници анкате која је на лнцу места спроведена. Још једном поздрављамо и похваљујемо овакав начин органнзовања летовања наших ра дника, уз препоруку да се из нете неугодноати отклоне a оне нису велике. Мнрко Јовановић требала томе више да посвстн пажњу, a такође и радничка контрола. Лнчног сам мишљења да, ако сс свс ово среди, и 6o.su резултати нећс нзостати. Добрнвоје Радосављевић: О Наши остварсни резултати у перноду јануар — јуни у које убрајамо к лнчни доходак, и ако су изнад плана, ннсу задовољавајуИи. Ово јс дошло због учссталнх прекида струјс од којих смо ималп један веНи и рада неких машпна које нису дале добре резултате. Прсма томе, крајњс је времс да сагледамо узроке п разлоге којн ловоде до слабс производње а самп.м тнм и до смањења личнпх доходака. О За решавање проблема у другом полугодншту п остварсња бољих резултата треба прсдузетп свс мере да бп сс стањс поправило. V рсшавању ове озбпл»не проблематике трсба да узму учсшће свс 00YP а првсиствено радншш и руководство у производним OOYP-нма. Што сс тичс цашсг погопа, треба повссти рачупа о прс кидима који су лолазили на хладњачама II фпдернма. Да би сс остварио овај задатак. који прсдставља мнннмум врсдности пронзводљс којп трсба остваритн у току сваког месеца. на пнвоу OOYP-a треба да сс чсшИс нздсфинишу задаин и поспоцн одговорностп у појсдннпм OOYP н одел>о њн.ма. Драгослав Мплсновић: О Из ннформацкје о резултатима пословања за првпх шест месецп види се да је предузсћс као целина подбапкло план. Посебно јс родбацио I OOYP у коме јс радп.м. Почстком ов годннс, на свим зборо вима јс дискутовано о плану производње за ову годпну. Колико је менн познато свн с.мо прпхватплн план за ову годину. Значп, Радннци који су помоглп свом другу СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ КУКА ЗА ЈЕДАН ДАН Група од 19 радника из грађевинског оделења, међу којима је било 14 висококвалификованих зидара, радила је добровол>но један дан на нзградњи куће свог колеге Светомнра Стсвића-Стајка. Кућа је озидана све до горње бетонске греде. О коликој матерпјалној помоћи се радп нека нам каже сам Стевић: „Да сам ја сам урадио овај посао трсбало би ми, најмање, месец дана, а о квалнтету и да не говорим. Да сам пак платио мајсторе коштало би ме, сигурно, преко милнон старих динара. Овако, зидање куће до крова, што је г главни н најтежи посао, менс кошта негде око 70 хиљада динара". Треба истаћп да ово ннје.први случај да л»удн ове групе помажу својнм колегама, што је за сваку похвалу. нарочито када се зна да данас днсвннца ВКВ зидарског радника иде и до 450 нових динара. । план јс рсалан н остварлпгв. Из објективних, али Biuuc субјектнвних разлога, није остварен за првпх шест мссеци. Ручна нзрада је донеклс ц нспупнла план произ водње алп аутоматска произво.мва нијс, тако да цсо наш ООУР ннјс остварио план за првих 6 мссецп. По мом Miuu.seiby, бол>о.м органпзацпјом и дпсцнплпном могао се избећп тај пропгст. Нс мислпм ла браинм ручну нзраду, алп чпњениие сутуи по казују ко јс како пословао. За менс јс нес xsaT.siiBo да јсдна аутоматска машика да производљу за 8 часова само 2.000 комада добрих чаша. Свс у свсму ипсам задовољан. ® Да бп нам рсзултатн били 6o.su, трс ба сваки појсдннац да сс вншс ангажује на свом радпом месту и вац iscra. Maitc конфернсака а вншс рада н лро1!зводн,а и резултатн nehc пзосташ. Налам сс да до краја овс годинс можсмо нспунити план само всћим залагањем дисипплином п штсл њо.м. Ако та трн фактора остварнмо мп hexio и нспуннти и прсбацитп плап за ову годину. То.мнслав Марковић, раднпк КК-П: • Рсзултатн пословања за првих 6 мссецц нису задовол>авајући када знамо какве су пам могућностн. Разлози опадаља производЈБе за мсссц мај. а нарочито ју»гл су у мањој л1срп објективнс прнроде (повећање температурс у погони.ма што у.мањује учннак радника на радиом мссгу). Постојс н субјсктивне тсшкоћс, као и лош квалнтст стакла у појсдппнм псћнма н псмаран однос радипка пре.ма послу. Вслнки део кривице пала н на л>удс којн прасс огромап број псоправданнх изостапака са посла. О Да би нам резултатп пословања у сле дећих 6 месеци билп успешнијн потребно је пуно ангажоваљс свих нас којн радпмо у овој радној организацији, како бп надокна.\пли оно што смо пропустплн за првнх шсст мссеци. Нарочпто бих папомспуо да сс више пажње посветн готовим ироизводима који свакоднсвно свс внше про падају. Слободан Матсјпћ, раднпк Ш OOYP-a: • Овако остваренн резултатп нослован>а па бази производњс за пернод од 6 мс- ~~п-— младинскЈ »СТАКЛАРИ YUW ОВЕ ГОДИНЕ ¥ ЈАСЕНОВЦУ Послс влшсгрАИШњег, веома успешног. учсствовања на изградњк пругс Београд — Бар, омладпнска радна бритада „Сгаклари JY" овс године ће учсствоватп иа радној акцији .Јасеновац 75". Радећп на прузп Бсоград — Бар, ова Бркгала јс показала »зватгреднс резул« татс и покупила сва прнзнаља која сс могу добити на траси. За н»у сс може реГш да је правк олраз братства н јединства нашкх чарола и иародности, јер у Јвеп састав улазе омладинске стакларе из скоро сзих нахшгх репуб/Чгка и покрајина. Надамо сс да ћс и ове годиие у Јасеновцу о\сладина Паичева, Прокупља, Храсткика, Страже, Самобора, Сјоопла, Липика и Параћина умети и дд покаже изванредне глтатв и другарство, које је одувек краси н да ће се вратити са прегршт признања и ударнич* хих значкл, као и рагафос го дина. Наша радна организација за овогодишњу радну акцију дала је 8 омладннаца и сви су из непосрздне производње. По подели задужења, на последн»ем састанку Акционог одбо * ра v Панчеву, од одговорних . функдија у Бригади ми дајамо трасера и референта за кул, турно забавни живот у Бри« гади. Ваља напоменути и то дд смо по завршетку прошлогодишње акције добили 17 удариичких значки н исто толико похвала и осталнх призвања, а на Другом сабору свих бртг гада у Београду признање које се ти — Плакету СКЈ. На овогодинпБу и кајвеће може добпX конгреса акшгју креће се 6. августа, а враћа се 6. септембра 1975. тодине. сецн, су слабпји од планнраних. Мора се констатоватн да поједнне OOYP нису испу пиле планиранс задаткс у протсклнх б месеци, што се одражава и на рсзултатс по словања чнтаве радне органпзаццје. Резултатн пословања III OOYP-a углавпом су задовол>авајућа; .хтада су уз нашг целокупно ангажовање моглп бптн б_ољн. • Да би сс постиглп бол>и резултатк потребно је одмах покронутп све радникс, руководство н друштвсно-полнтнчке снаге у OOYP на једпнствсну н сфикаснију акиију у nn.sy отклан>а1Ба свих досадашњих недостатака у раду јер само тако можемо остварнтн задаткс којс смо плановима заједнпчкп прпхватилп ц усвојпли. Љубнша Јовановић, ВКВ реглср: • Производњом у ирпом полугођу ниуко.м случају но могу бити задоводен. Тачно је да с.мо н.мали чссге прекнде струје и да су нам поједпнс машине пмале велнки проценат шкарта и полома. алп ја мн слнм да је ппак највећп кривац човек. ,фАко смо мп 6o.se раднлп. односно 6п лп више днсцнпдииова!ш п свеснпјс се одпосили прсма ралу. свакако да п резулта th tic бп изосталп. Такођс смаграм ла нам је проценат боловажа кол л»уди п.» проиг noAthc всомa вслпки it да ia трсба сма IhHTII. Добрнвојс МпловаповиИ, стаклар на Лопчанпм псћима: • Што сс тиче nocAonaiha за ирвпх пјсст месепи овс голннс, ја сам са.мо дслнмчно aaAOBO.sari, Нас јс највпше ногоднла слаба ироизводња у мају п јуну. Јсдам лсо крнвн ис нада па bcaiikv Bpvhimy v погону. алн ппак смо највп1ис крнвн ми самн. Зала raibe па раднном метсу јс код поједннпх раднпка далско ол оиог какаво бп требало ла будс а ц процснат боловаша н нсопрап ланпх нзостапака јс v hocacaimix некоАпки мссеин много nchit нсго patuiic. • Да бп до краја годццс ипак некако изпршиАи план потрсбно јс да сс свп макспмално захожимо на cnoin.v радним № стима, а за то ззиста постојс рсалпс моryhiiocTii. Анксту воднд: Пстар Булнса.гић
И ДАНА CTFAHA 9 Y ПОСЕТИ НАШИМ СЕЛИМА ГЛЛШ1ЧА11И (BE ДОБРОВОЛвНО ■ Главниа Је село радннка. Има 1028 становника и 274 домаћннстпа, од чсга 90 одсто су радничкс породнце ■ Иначе, стакларски мајстори нз Српској фабрнци стакла. Село ie већ 'одавно хвгубило романтичне карактерпспгке кз прнповедака нзшјгх класлчних приповодача. Асвалпш путеви, брујаље мотора, нове зграде и схватања само су део промсна које се данас догађаЈУ V преображајима соцнјалчстичког села. To новопрнсутно време. опет. има својс дражи и лепоте, своје посебне карактернстике. овог села су најцењенији Y дугачка 75 метара, v чијем стављању су учествовалн, попоред ђачких родитеља, и други грађани овога села. — Иначе школа је опре.м.vena најмодернијим реквнзитима a Јсча и воду, купатнло, заправо ко.мплетап хигијенскн чвор, а на јесен ћебитиопрсмл>ена кухиња и трпезарија, ка« же стари учител> Жнвко Бошковић. Y центру Глашше АКТИВНОСТ Y МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА Ч ПРИПРЕИА ПЛЛНОВА ДО 19M. ■Y органнзацнЈп Опипинске конфервнппЈе ССРН крајем Јула су одржана саветоваља са предссдииикма месиих орга« ннзацнЈа ССРН, секретаршш основшгх органнзаниЈа СК, предссдшгаима скупштина и пзвршних одбора месннх заЈеднш|Д по репкипсиа у ПАРАНИНУ, СИК11РИЦН. ПОПОВЦУ, ДОЊОЈ Ускоро: адћптациЈа моста сао завршиће се лобровољни.м радо.м. ном плану. Биоскоп и ипракке се организују сваке недеље. — Алн на.ЈважпиЈИ проолем КУД ,_Драгп Жпвковић" сгтреводовода не .може.мо да решп- •- ------------------------— мо већ дужп низ година, кажс ,„ал,. а vckuhj Братислав Тилшћ, сскертар Ос-. посебно истнчс. Сарадн»а са новне организацијс Савеза ко- Гаркшоно.м из Параћина и.ма муниста. —........ ман .ie да гвек прцпреми проМУПШЦИ и ПОТОЧЦУ. Ц11л> овјlx саветоваља је бпо да сс представнЈппг .местшх зајсдшша договорс око нзрада сред|ворочннх планова развоја за период 1976/1980. _ Обзнро.м да у Месној заједшпш раднп л»удп и грађани одлучују о остваривању заједпкчкпх интсреса и зајелничкпх потреба у областн уређеља ласеља. станова, културmix делатностн, дечје н сопијалне зашпгге, образовања, кул туре. заштитс потрошача, заш тите и унапређсЈБа човсковс срсдиис, народнс олбране. лру . . _ . —......-т-' штвене самозаштнте н другнх гралк а фолклорна секција се 'областн жпвота и рала и меспосеоно ПСТ1ГЧО са пе заједнице Mooaiv ла aohclv општнне п радшгс група које ће пружати помоћ при изради планова. . Рок за достављаљс планова је 15. септе.мбар 1975. Средљорочнп планови развоја месних заједимца ће бити база за пзраду срелњорочног пла на развоја'Огпитине. Представниш! др^иггвено- -ПОЛ1ГПГЧКЈ1Х организаинја са села су ставилп примедбу на краткоћу времена за израду планова и пстакли проблем недостатака стр\-чних кадцива који бп учествовали у његовој израли. М. МихаЈловвћ А карактерпстнка Главичана је сложност п спремност да многе проблеме заједнички реше, дознали смо још v првом разговору са мештанима. Добровоа\>нгш радом Главичани су чзграднли нову метално-бетонску ограду око јиколе и Дома културе, v вредностн од 30000 дтгнара. Ограда је Главичани често изводе доброволвне радне акције у Српско.ј фабртгци стакла, а нара * вно ова органнзација уме, опет на свој начин, да и.м се одужн. OOYP „ЈУХОР' Boav је требало ла добијемо још пре годину дана. Има- .мо Урбанистички план п рачунамо се као приградско наcc.se, алн на.м се чини да не наилази.мо на разумевап>е код „Водовода” и Завода за урбанпзам. Ипак верује.мо да he н овај пробле.м битп ускоро рсшсн. Важну улогу' v друпггвсном животу овога села пгра о.младина, чија се Осиовна opraiui * зација убраја у најакптвнпјс v нашој опшппш. Поссбно залагање показује се на културдугу традицију. V ,jv»y је акција npirKyn.wiжа доброво.^нпх прилога за iioeehaibe књпжпог фонда у ееоској бпблпотеии. Поред осталих, посеИп терет у ралу бмлалипскс opranmaaiuiie chock ihcii прсдседннк Слободак Joвичпп, .марљип и вредан .мо- .мак. Всликп број омладинапа је v чланству Основнс организаiiifje Савсза ко.муннста, која ц стојн иза свих акција у Главици. Текст: М. ДЈпштриЈепиН Сшшио: М. Илмћ не заједшше морају ла донесу своје планове развоја. у којпма грсба да назначе правце сво ПРВИ САБОР ПЧЕЛАРА ОПШТИНЕ Првн сабор пчелара name општине одржан јс почетко.м јула v прслепо.м амбијенту на Грзи, где се пре рата налазио највећп пчелшћак у ово.м делу Србије, власшпитво Мнлије Пе Y току ie адаптација моста ТРовића пз Горњс Мутннце. који спаја село са спортским К°ЏГ Је за вре.ме рата ушшгген. терено.м, за коју су већ прип- Првог дапа пчелари су поремљене патоснкце. И овај по- сетљш споменик палим борци- ■______________ ма у НОБ-у. на Грзи, а затим РАШЕВИЦА лајнца коме је п припала награда — кошнпца типа Дадан — Блат у вредностп од 650 дцнара. Познати стручњак за ову област доктор Мнлап Солдатовн!1, одржао је предаваљс на тему„ „Лековито и .медопосно 6ilv>c", после чега је приказан фнлм у бо.ји о животу пчели« 1Бнх заједница. Књнга утисака је испуњена HasHopsa и У ООУР .Јухор' Рашевица, овнх дана ie набавл>ен новн апарат за пспитивање масноће .млека маркс „Гербер”, као л апарат пробу, што је 3U.OOO динара. Куповино.м за редуктозну коштало преко овпх аларата омогућено је мерење млска на лицу места, што до сада није бпо случај, јер је квалптет мереи у Крагујевачкој млекари. ТакоБе, планира се и куповнна расладнпх .vpebaja за мле- ■ко калаиитета 1200 литара, у вредности од 100.000 динара. ТЕКИЈА: Вода и пут До 15. августа ове годинв треба да стигну пројекти изградње водоводне мреже и изградње улица кроз Текију, a одмах затим отпочеће радови на њиховој изградњи. Рачуна се да ће до краја ове године w сва заинтересована домаћин- 114 техничар. резултати Поред овога Задруга ,Јухор" ће инвестирати и подизање магацина у Трешњевнци, чија нзградња треба да отпочне ових дана. Магацин ће имати просторије за млеко, хелшјска средства, вештачко ђубрпво, концентрат и просторију за тех ничара, чиме he битн решен н овај дуго присутан проблем. Програм развоја „Жупског Рубина” предвиђа и подизаље вкноградних површина на 20 хектара у приватно! својини на територији Рашевачке задруге с обзиром на теренску погодност. Калемове обезбеђује „Рубин” од 4 до 5 динара по ко.маду на 10 година отплате са 5 одсто камате, а отплаћпвање отпочиње кад грожђе спггне за род. Међу преко.моравским пол>опривредницима за то има инте ресената, јер су они одавно познати, хао добри винограда * ри. — С тим v вези, задруга је спре.мна да подигне још један подру.м у Поточцу, 'капацитета 80 вагона, запгто је већ обезбеђен пројект. Очекује се само сагласност Коморе Крагујевац, па да се приступи реалн зацији, обавестио нас је Душан БурВевнћ, пољопрнвредје огворена пчеларска језложДраги Стефановић Један од најстаријих пчелара на рабору га развоја. Основнк еле.менти које треба да садржп средњорочни план развоја сваке .месне заједнице јесу; представл»ан>е месне заједницс и кл>учнп проб леми развоја Меснс зајзднице (крстаље сгаповништва и њихова социјадно еконо.мска CTpvK-rypa, запосленбст, дпевна радпа миграција. становаље, дсчја заитгга, васпитање и образоваЈвс, култура н фпзичка култхра. злравствена заштита, социјално старање, снабдевање. саобраћајна повезаност, комунална делатност, нивестшшја на подручју меснс зајсднлцс и фпнансЈфаље делатностп .меснс заједннпе). Пркликом планирања инвестиШ1ОНОГ улагања неопходно је сагледатн реалне .могућностп „ реалне изворе финанснра1ћа. Исто тако, треба се повсзивати са суседни.м .мссним заједницама ради планира>ва заједнЈгчкнх решавања појсдиmix пробле.ма. Ово.м делнкатном, сложено.м п одговорно.м пос\у треба прнћи веома озбиљно уз помоћ стручних служби Скупшпгнс НАЈСКУПЛзИ ХЛЕБ V ПОПОВЦУ Ku.iotpoAt хлеба Поповчанс кошта 1400 динара. Заправо, они су принућени da no jbeia долазе аутобгсом чак у 17араlinn, јер ie Поповац скоро norчуно песнабдевен хлебом и осталим чсциво.и. Пскара коју ie бржало Пекарско предузеће ЈЈзвор", ииачс власншитво Фабрикс цемента, затворена је пре извесног вре.мена, а да би се хаеб добио у три продавчице ,Д1уMaduien из ПараИпна, мора се чекатп у реду још од зоре, јер сс довози у нсдовољним количиинама. ЉуОи најчешНе остају неснабдевени на су принућени да долазе у 2pad п ггако се излажу 'Непотребним трошхови- .иа. Мисли.ч да би се овај проолем .иогао рсшитн тако што би Фабрнка цс.иента своју nekapy уступила Месној зајсдницн или ппнватно.и пскару, или да се у Поповцу отворн јсдна додро снабдевеиа продавннца, којој he се знатн тачно радно време. Алекса Богосављевић РАСПОРЕД Фудбалског првенства Прве општинске лиге за такмнчарску 1975/76. I КОЛО 17. 08. 1975. Будућност — Борац БСК — Раднпчкп Моравац — Радник Јединство — Лешјаннн Хајдук — Развитак Земљорадник — О.младинац Једпнство — Радннчки Хајдук — Радннк Земљорадник — Лешјаннн О.младпнац — Развитак ства добити прикључке на град ску водоводну мрежу. Раде Митаћ АЕШЈЕ: М. Д1аштриЈеш|И ба, којом је зваишчно и почео I сабор пчелара оттштине Ilapahwi. V поздравној речп Сима НоваковиЛ, председшпс Друштва пчелара, говорио је о значају ове манифестације, која има за цил> популарисање пчедарства, нарочнто међу мла дима, као и о значају меда у исхрани. Одржано је и квиз такмичен>е за пионире у познавању ове области као к ттроверп знања пчелара амтера. Y такмичен»у су: поред домаћина, учествовалп п гости тга Свилајн * ца, Rynpjrje ц Светозарева. Најбоље знање показао је Мирослап Миљковнћ пз Сзимнопим похва.Аа.ма и жел>ама да ова лепа .манифесатција постапе традпцпонална. Сретен Стошпћ II КОЛО 24. 08. 1975. Будућност — БСК Борац — О.младинац Развнтак — Земљорадник Лсшјанин — Хајдук Радннк — Једннство Радничкн — Моравац III КОЛО 31. 08. 1975. БСК — Борац Моравац — Будућност IV КОЛО 7. 09. 1975. Б С К — Моравац Борац — Развптак Лешјанин — Омладннац Радник — Зе.мл>оргдннк Раднички — Хајдук Будућност — Јединсгво СА НАШИХ ПОЉА РАСПОРЕД Фудоалског првенства Друге општинске лнге за такмичарску 1975/76. , Радне акције у Цементари Тридесет п шест омладинаца из Аешја лзвело је недавно две добровољне радис акцнје на рашчишћавању круга Фабрике Це.мента ,»Нови Поповац". АкЦИ1с је оргашгзовао Велибор Анђелковић, председник ове Основне организацијс Савеза социЈалистнчке омладшш, >ша- . че, раднпк у Цс.мснтари. КУКУРУЗ ДОБРО НАПРЕДУЈЕ На екокомији Основне организадије удруженог рада „ПоБОШЊАНЕ љопривредна производаа”, ко ја послује у саставу Предузеlia „Агроекспррт”, како нам је рекао директор Драган Мнлојевић, кукуруз је углавном у вео.ма добром стању пзузев па подводним парцсла.ма. Illehepна репа у просеку ie добра и заштнтно прскахве протнв гл>и BiniHor оболења јс извршсно. Сумцокрет на 20 хектара вео.ма добар и очекује се & Фррмирана организација Црвеног крста Y Бошању је недавнр формираиа Основиа организашца Црвеиог крста, хоја броји око so чланова. Први њени зада. хи су темерии на пружање поЈГОПИ угроженим сеоским домаћииствима, којих у овом сс- •'V има иеколико. гат принос. Какво је стање на ннднвина храна нли да се припре.ми као силажа. Међути.м оваквпх површина нама .много од прплпке окр 10 одсто. Прс.ма садашњсм стању усева, а уз услов да вре.менске прилике погодују даљем развитку кукуруза .може се очекпватн добар род. С.ммно је craibe п код шећерње рспс јер су ооплзјс кнше v току пролећа п почетко.м лета упшалс да сс коров впше развпје, а саапш пш с.маI КОЛО .17. 08. 1975. Напредак — Jvxop Младост С — ‘Слобода Вихор — Младост ГМ Исток 63. — Железннчар ОФК Буљане — И С К Слобода — Напрсдак Св. II КОЛО 24. 08. 1975. Напредак Ст. — Младост С Jvxop — ИСК Напредак Св. — ОФК Буљане Младост ГМ — Нсток 63.' Слободан: Желсзпичар III КОЛО 31. 09. 1975. Младост С. — Jvxop Внхор — Напрслак Ст. Исток 63. — Слобода ОФК Буљанс — Жслсзнпчар ИСК — Напредак Св. Слободна: Младост ГМ Слобода — И С К Напредак Ст. — ОФК Буљане Слободна: Младост С. VII КОЛО 28. 09. 1975. Исток 63. — Јухор ОФК Буљане — Младост С И С К — Напредак Ст. Напредак Св. — Слобода Железннчар — Младост ГМ Слободан: Ви.хор VIII КОЛО 5. 10. 1975. ■ Јухор — Младост ГМ Слобода — Желсзннчар Напрслак Ст. — Напредак Св. Младост С — И С К Вихор — ОФК Бг>ане Слободан: Псток 63. V КОЛО 14. 09. 1975. Моравац — Борац Јединство — БСК Хајдук — Будућност Зе.мљорадник — Радннчки Омладинац — Радник Развнтак — Лешјанин VI КОЛО 21. 09. 1975. Моравац — Једннство Борац — Лешјанпн Радник — Развнтак Раднпчки — Омладинац ByAvhHOCT — Зс.мљорадних Б С К — Хајдук VII КОЛО 28. 09. 1975. Јединство — Борац Хајдук — Моравац Зсмљорадник — БСК Омладннац — Будућност Развитак — РадшЈчки Лешјанин — Радник њп принос репе. У последње _ — _______ време при.мећена је појава дуално.м сектору разговарали гл>ивичног обољеља, лишће жу см?~са ; аА°лпФом Перовићем ти и сушк се, те ако се не при и Жнвојнном Борђевићем,. аг- мешг заштитно прскање прироно.мима. Према њиховој оце поси ће битн знатно смазвенп. ни кукуруз је на одцедним пар На парцелама где су примецелама и тамо где је спрове- јбсни хелбпцидк пре ц после дена одговарајућа агротехника сетве појава корова је знатно v добром стању, *а на забаре- мања, како код кукуруза, таiiiLM парцелама ie вео.ма слаб ко и код шећерне репе, пгго и v корову. Добар део так- може да буде драгоцепо исIV КОДО 7. 09. 1975. Младост С. — Вихор Јухор — Напредак Св. Железнпчар — ИСК Младост ГМ — ОФК Бул>аие Напредак Ст. — Исток 63. IX КОЛО 12. 10. 1975. ОФК Буљане — Исток 63. И С К — Вихор Напредак Св. — Младост С. Жслезннчар — Напрсдак Ст. Младост ГМ — Слобода Слободан: Јухор VIII КОЛО 5. 10. 1975. Јсдпнство — Хајдук Борац — Радннк Радничкн — Лешјанвн Будућност — Развнтак БСК —‘О.млалннап Моравац — Зс.мљорадник IX КОЛО 12. 10. 1975. Хајдук — Борац Зе.мљоралник — Једннство О.младпнац — Моравац Развитак — БСК Лсшјаннн — Будућност Радник — Радничкп mix површина .можс да сс нс- куство за следсћу годипу. користп са.мо као зелсна сточ д. V КОЛО 14. 09. 1975. Впхор — Јухор Исток 63. — Младост С. ОФК Буљане — Слобода И С К —: Младост ГМ Напредак Св. — Же,\езнпчар Слободак: Напррдак Ст. X КОЛО 19. 10. 1975. Jvxop — Слооола Напредак Ст. — Младост ГМ Младост С. — Желсзтгчар Вихор — Напредак Св. И-.ТОК 63. — ИСК . X КОЛО 19. 10. 1975. Хајдук — Землорадник Борац — Радншки БулуНност — Радннк БСК — Лешјанпн Моравац — Развнтак Јсдпнство — Омладпнаи VI КОЛО 21. 09. 1975. Вихор — Исток 63. Јухор — Жедезпнчар Младост ГМ — Напредак Св. XI КОЛО 26. 40. 1975. ОФК Бул>ане — Јухор 1-Тапредак Св. — Исток бЗ. Железнпчар — Вкхор Младост ГМ — Младост С Слобода — Напредак Ст. Слофодан: ИСК XI КОЛО 26.10. 1975. Зе.мљораднкк — Борац О.младпнац — Хајдук Развпт^к — Јединство ЛешЈанин — ђЛоравац Радник — БСК Раднпчки — Будуђност
CTPAHA 10 14 ДАНЛ ПЛАНИНАРИ Утисци са Триглава Од 22. до 26. јула 15 члапопа Пла- »тнарског лруштва Јаворак" ш Параћнна јс бпло у походу па Трнглав, највишк планннскп врх у нашој земљи. Иахо нпсу бплп довол>по опреммии, успели су се ха 2-863 метара што до сада. прсдстав^а највећи успсх овог Друшпа. Изузев воћа ггута свкма јо ■ то бпо првн сусрет са врхунским планинарењем, зашто је била неопсодпа гелиха конлЈШнја. Усп« је утолнхо хначвјнији што у походе не тако велихе внспне обпчно креће .vaiae плаиинара. Зоран Схеиопћ јс вајмлађн члан ,ове групе. Има само 13 годнна. О сво1нм утксшша са овог пута нам је рекао: —г Пут је бко лобро органкзован. Калд смо пошак време је бпло лепо. Лок смо се пељалп било је напорво. Стално смо пчекивалн ла видимо врх. али је требало неколпко сати да би се до млга дошло. Олмаралн емо св свахпх пола еата. V групп је бпла и Крпстттна ДиЈплевсхи, хоја нам је са адушезмњем прнчала о прироА>п<м лепотама Триглава: — Обишлн смо слик седам триглавCK1CC језера, к плашгнарсхе кућппе где је било доста снсга. За мене ја силажење ииз пла»ппгу било миого иапоркпје од успона. О раду овог плаиннарског друцггаа емо разговаралп и са Љубкшом Браиховићсм начелником, који нам је изweby осталог рекао ла Је друпгпчЈ нахок 25 гол1гна постојања добило просторије где се чланови окуплају сваКОГ понедељка у 19 часова чиме је решен највећп проблем овог друпггва. Ове годпне су планинарн сваке неде. *е организовали акције на Грпзи. Радили су на реновнралу Планинарског дома као и на алалтацији платшарске кућкце. Седмојулске празннке су ггровели на Кукавичкој транстрансвсрзалу од 35 киломстара планпнарп су xarpabeinr дкпломама. Носноич су и признанл за освојено прпо место на Републпчком зе.мл *аском оријеитацпоном такмичењу ка Мниору. »••ао х прелазног пехара са лохолд па Гледпћким планннама. Y овој годјши планпрају да обнђу Кппетаково језеро у Црпој Гори, да бораве lie Бједаашк код Сарајсва у г.1(ду табороваил, запш да оргапнзују регпопално такмичсж у плаипнарењу и зпмоваке на пекој планшгн са обухом cKifjaiba. Намеравају и да маркнрају' све обл1окн>е вр.ховс к једну ол лока.\них трансферзала како бп билс доступне свпм планинарпма. Же *а нм је да актктгрзју што већп број пмонира н да од њих створс праве плаиипаре. М. Михајловић Карпкатура: Кан всрзали код Лесковца. За прећену ВИША ШКОЛА ЗА АРУМСКИ САОБРАНАХ ЗАГРЕБ И РЛДНИЧКН УНИВЕРЗИТЕТ .БРАНКО КРСМАНОВИН" ИЗ ПАРАНИНА ' РАСПИСУЈУ КОНК YPC ЗА УПИС ВАНРЕДНИХ СТУДЕНАТЛ Д П1КОЛСКОЈ 1975/76. ГОДИНИ Право \тагса тшају качдчлати који су завршплп ма коју средљу школу у четворогодчшилм плн троголпш1KM трајању. Школоваил трајс лвс школоке године и по завршстку школовања стпчс се зва>ће инжсљсра друмског саобраћаја. * ПРИЛИКОМ УПИСА ПОДНОСЕ СЕ ДОКУМЕНТА: 1. Орнгинал и оверени прсттс, илп фотокогтпја, саслочанства завршног исшгга средљс школс н сведочапство завршног разреда. — Прсппс возачкс дозволе плп лскарско yncpcibc о способности за возача моторннх возила „Б" категоријс; — 1»вод io матпчне књиге pobcnnx; • • — двс фотографијс 4x6 ом; • — десет адреснраних дописница; — пријаву Упнверзнтета таксирану са 2 дин. таксене марке. ПРИЈАВЕ СЕ ДОБИЈАЈУ НА РАДНИЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ УПИС ТРАЈЕ ДО 15. 9. 1975. ГОДИНЕ A ЗА СВЛ БЛИЖА ОБАВЕШТЕЊА ОБРАТИТЕ СЕ РАДНИЧКОМ V НИВЕРЗИТЕТУ ИЛИ НА ТЕЛЕФОН 83-167 н 83-169. МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Y НИШУ И РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИН" Y ПАРАНИНУ РАСПИСУЈУ К О Н К У Р с ЗА УПИС 100 КАНДИДАТА НА ДВОГОДИШЊУ HACTABY МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА ПРАВО УПИСА ИМАЈУ КАНДИДАТИ КОЈИ CY ЗАВРШИЛИ: — средњу тсхничку машинску школу, — тпколу ученика у приврсдн металског смсра. ПРИЛИКОМ УПИСА ПОДНЕТИ: 1. оригинал сведочанство завршенс школе; 2. нзвод из књиге рођених; 3. пријаву (добија се на Ушгверзитету) такснрану са 2 дтјн. таксене маркс. НАСТАВА И ВЕЖБЕ ИЗВОДИНЕ СЕ Y ДАНЕ: ПЕТАК, СУБОТА И НЕДЕЉА, и ЈОШ ЈЕДАН ДАН У НЕДЕЛ>И (ПО ДОГОВОРУ СА СТУДЕНТИМА). ПРИЈАВЕ ЗА УПИС ПРИМАЈУ СЕ ДО 15. 9. 1975. Г. ДЕТАЉНИЈА ОБАВЕШТЕЊА ДОБИНЕТЕ НА РЛДНИЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Y ПАРАИИНУ ИЛИ НЛ ТЕЛЕФОН 83-167 и 83-169. РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИН’ ИЗПАРАНИНА И ЕЛЕКТРО — ТЕХНИЧКА ШКОЛА СА ПРАКТИЧНОМ обуком „мија станимировинИЗ НИША Расписују К О Н К У Р с ЗА УПИС 50 УЧЕНИКЛ У I РАЗРЕД ШКдЛЕ ЗА КВ РЛДНИКЕ, CTPVKE ТВ МЕХАНИЧАРА, РАДИО МЕХАНИЧАРЛ И АУТОЕЛЕКТРИЧАРЛ. ПРЛВО УПИСА ИМАЈУ ‘КАНДИДАТИ КОЈИ СУ ЗАБРШИЛИ ОСМОГОДИШЊУ ШКОЛУ. ПРИЛИКОМ УПИСА ПРИЛАЖЕ СЕ: 1. Прпјава (лобија се па Раличчко^ yHiraepairrcry); 2. Свсдочаиство о завршепој ос.могодпшњој школк; 3. Извол из KTMtre pobcmix. ЗЛ ДЕТЛЉНИЈА ОБАВЕШТЕЊЛ ОБРАТИТИ СЕ РАД НИЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ ИЛИ НЛ ТЕЛЕФОН 83-167. РЛДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМЛНОВИН" ПЛРАНИН И ВИША ТЕХНИЧКА ШКОЛА ИЗ НОВОГ САДА РАСПИСУ1У К О Н К Y Р С ЗА УПИС 60 ВАНРЕДНИХ СТУДЕНАТА V I ГОДИНУ ВИШЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ ОДСЕК ПРОТИВПОЖАРНЕ И ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ ЗА ШКОЛСКУ 1975/76. ГОД. Право уписа без полагања прпјехшов ncmrra >ишју кандидати који су завришли неку од С-хедсНих школа: — ГИМНАЗИЈУ: •— ТЕХНИЧКЕ П1КОЛЕ — МАШИНСКОГ, ЕЛЕКТРОТЕХ ИИЧКИГ, ГРАБЕВИНСКИГ, РУДАРСКИГ. ВАТРОГАСНОГ И.ХЕМИЈСКО-ТЕХНОЛОШКОГ СМЕРА, —'ШКОЛУ ЗА ВК РАДНИКЕ МЕТАЛСКОГ, ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ. ГРАБЕВИНСКОГ, РУДАРСКОГ, ВАТРОГАСНОГ И ХЕМИЈСКО-ТЕХНОЛОШКОГ СМЕРА, — НЈЈ$2.ЛУ ЗА КВ РЛДНЦКЕ МЕТАЛСКОГ, ГРАБЕВИНСКОГ, РУДАРСКОГ, ВАТРОГАСНОГ И ХЕМИЈСКОТЕХНОЛОШКОГ СМЕРА, Л КОЈЕ ЈЕ СТЕЧЕНО ПО ПРОГРАМУ ПОЧЕВ ОД 1ПКОЛСКЕ 1967/68. годнне. Прп лоношењу прнјазс какдпдатп се опредељују да Ail желе против-ттожарну нли цпвплну заштнту. Какдидатн који не испуњавају условс за упнс могу се уппсата уз положен пријемни пспит пз матсматикс, фнзике н хсмије. ПРИЈАВЕ ЗА УПИС, КОЈЕ СЕ ДОБИЈАЈУ КОД УНИВЕРЗИТЕТА, ПРИМАЈУ СЕ ДО 15. 09. 1975. годпнс. Уз прпјаву се подносе слсдсћа документа: — диплома — оркгинал;. — сведочанство задњег разрела — орнпшал; — извод пз матичие књпге pobcnnx; — двс фотографпјс 4x6 см; — образац Ш5 — 20 у два примерка; — пндекс; — потврда да јс кандидат у радном одпосу плп да се прпјављује Заводу за запош.^авањс. БЛИЖЕ ИНФОРМАЦИЈЕ МОГУ СЕ ДОБИТИ НА ТЕЛЕФОН 83-167 И 83-169. ■ РАДНО ВРЕМЕ УНИВЕРЗИТЕТА ЈЕ ОД 7 ДО 12 И 16 ДО 19 ЧАСОВА. ИЗ МЕДИЦИНЕ ПУШЕЊЕIIЗДРАВЉЕ Пхппе: Примаријус др Милисав Богдановић Штетно дејство дувана на организам и тровање ни^отином Никотин, главни састојак дувана спада у најјаче и најбрже активне отрове уопште. Нема сумње да је пушење дувана веома раширена појава. Пуше одраслп мушкарци, све више пуше жене, дуван је пратилац лпчног, емоционалног и еконо.мско-финансијског осамостаљввања. Човеку се лако наметне мисао да се свакодневна напетост која пратн савремени пачпн жпвл>сња дако сузбнја и растсрећује ако сс попуши неколпко нигарета нлп попијс која чаша. Можда јс оправдапа всроватноћа да пушење и' салржи нскакву своју „сврху” јер иначс нс би било толико масовно, дуготрајно п упорно, а можла јс псто тако рсзултат ваивностн човека да прсдпплн »лгову подмуклост и IUTCTHOCT. Овом прплнком даћсмо лсфшпгцпју која сигурно iiche бшн пп потпуна пн дсфшш> тивна. Никотнппзам јс шггсрпацпопалпа општс људска појава која показујс свс всћу ратппрсност. Она изазпва хронпчно троваљс нпкотином н још HCK11XI хсмпјским састоЈпима дувана, пзазивајућп пспрскпдну потребу за пушељсм, уз мпого тегоба ако сс нс п\ппи, као кол свакс .паркоманпјс, стпарајућп убеђсљс пушача ла му лувап отклаља разнс но лаголпостп н у.мањујс нспрпјатпостп. На свомс путу свс до дапатњнх лаиа, лу ван јс постао с јсднс страис дрога, која ствара павнку за завнспост, а с дргге стра« lie пзвор принрслпс Mohn „скнх регпја у каје спалају Југославнја као значајаи проилвођач дувапп. Дувански днм — извор многих отрова — проузроковач рака 3anan»yivha ie чшисиипа ко\н« *п ic услпВОЉНО ЦГППТПВЧНО паТО|«13110ЛОПН **> '■••ство дувана на .%улскп оргашоам. . Данас су позната око 84 састојка дуванског дима: алкалоид-никотнн, нпкотеин, никотинин, изоникотин, изонпкотеин, стернчна ул>а, смоле, катраии, стсроли воска, солн сагоревањем пастаЈС из глпцерола, сулфид. угл»ен-дноксиА. угљен-моноксид. Најпознатијн су концерогени састојци: бензопирин и њсгови деривати итд. од којих је познато пет изазивача рака. После открпћа никотина, најпознатијег састојка дувана, 1928. године јављају се‘и први аларми у лекарским круговпма, jcp'je локазано да је никотии опасан нервни expos: — вегетативни токсин. При пушсњу увлачи се око половинс у плућа од укупног ннкотина. To је око 0,9 мг. никотнпа, а после попушених 20 цигарета у крви ипркулн1пс око 0,14 мгр. овог опасног отрова, тако да сс он налазп у мпогокрвш<м органима: плућима, јстри, бубрегу п лимфним жлсздама it натапа их. Смртка доза никотина узета одједном износи 2 капи нлн 0,06 гр. Већ cpcAinioM прошлог вска почикс њсгово проучавањс па сс тако веома рано увндело ла то хсХшјско јслшвсње пс показујс ппкакво лековито дсјство, али јс уочепа његова вслпка отровпа моћ. Из удахпутог дн.ма организа.м прими при обичном улисају око шсст дссстнна, а при иитснзнвпом чак дсвст лесепша састо.јака ди.ма. Зпатап лсо се упнје са слузокожс пз уста н носа. Отуда Сс конста^јс убрзапи рад срца кол непушача којп сс налазе у атмосфсри дуванског лима. Прсма неккм занимљивим нспитпвањима, сматра сс да пуигач који дневно попуши само 20 цпгарста, за годину дана унесс у своја iuyha око јсдног лптра' дуванског катрана, олноспо 840 грама. Никотин поред поменутих начнна улази п преко кожс. Најнећн проценат никотина у организму налазп сс у плућпма, јетри; бубрезпма, qaiiociio у свп.м оргапнма који салржс доста крвн. HajschiiM дслом овај отров сс разлажс V јстри, а око 10 посто сс излучујс кроз бубрсга. Важно јс папохгспути ла код дојнл>а којс' nyuic само 20 цкгарета лисвно процспа? взлучсмог нпкотпна млском може ла лостпгпс предпост п до пола мплпграма * на литар. Мгпшмнлпе количпнс сс нз.м^ују прско зиојUIIX п пљувачкпх жлстла. Можла је умеспо када neh говорпмо о. пролуктима сагоревања дувапа. ,va на овом месту изнесемо и мшп- .vein? лр Ларенса Либа: „Всђина шп-арета »•алржи отпрнлпкс чстпрп одсто глтшсрппа •шја јс улога да овлажн 'дуван. Кад се запалп са дуваном, глицерин сс прствара у акролеин којп је био падражајнн гас, најснажиијн од свнх употрсбл>пвих за врс.ме I свстског рата. Како.се уноси у организам Пушачи уносе ппкотпн у организам углавном днмо.м нз иигарете, иигарилоса, unrape, луле. Могуће је унети га у себе и жвакањем или ушмркнвањем. Незаштнћени ралници којп раде са дуваном могу да сс отрују н преко коже. Такозвани филтср који сс иалази на поједииим цигаретама да би задржао штетне састојкс дуванског дима, према научним проучавањпма, не обавл>а ту своју функццју ип са дссет одсто успсха. To, практично, аначи да сви састојцп сагорсвања дувана несметано улазс у организам. Око половпнс ннкоттша у цигарстп сагорп у жару и излази као споредна струја-дима, док остатак пушач увлачп у своја плућа. Пошто је>прист\гп хисеоника у цпгарсти приликом' сагоревања псдовољпо узгрсд се ствара и одговарајућа колпчппа угл»сн-моџоксила који је, устварп, узрочник честих главобол.а путача. У оном лслу дпма који пролази из цпг-арстс дпрсктно у атмбсфсру палазп сс прпмстиа колнчпна амошпака, којп својнм оштрпм дсјством иадражујс слузокожу очију. Кад сс свс ово пма у виду онда he вам, поштованп читаопп. можла пзглсдати ттрпхватл>11вијп свет да сс лсчпте и излсчнтс, олносно да сасвим одбапитс ту мучну п смртоносну навнку — пушење. Стварање навике Прва попушена ппгарета обично взазпва MVKy, гађсн.с; повраћап.с, кашаљ « несвсгthiiv, што гкг»зу.јс да сс рали о отрову. Y nirraibv cv омлалишцг и анхов ппвп покушај нз знатпжељс нлп тежн>е за аЛчрмаиијом. McbiTHM. кол пспхолабнлпих особа се ускоро гсноставлча завпсност ол поновног vho-_ итења ароматпчпог днма — што ie пут v папаплпкомапнјг, ianva сс глад за 'ппкотпном. Прктом сс, слнчпо apvhim токсикомаппјама. не ппсча пи ол посстгптшштва кли пшшжеља, птгђгч.с паопхолпс гтвапп ао, хпане v пату) ла се дп .vsana лође. ФчЗЈптка. пснхпчка н смоппопплпа завчсност о\ ппкптпиа ловолп лр vexnahimatwi плп оскглш»е п ло тешкчх апгтппрттЈвАчпх гпмптома, особпто кол стпасппх пгшача, који показују зпакс- хрошгшог тровапф. Апстиненцкјалнс сметње нзражсне су као „ код ускраћивања алкохола: раздражљпвост, заборавност, губптак воље за рад, апатпја, несаница и сл. Први зиапп хронччног тровања су главобоља (лејство угљеи монокспда) јутарње повраћан»с слпчно алкохоличарском (при надражају слузокоже уста четкицом за зубе), убрзано лупаке срца и губитак апетита. Ову чпњеницу често користе особе склонс гојењу као рационализацију и нзговор, оправдање за повећање количине попушених. цпгарета. Ускоро се овнм знацима придружују смеТњб варења, затвор, испрсккдап сан, те се паузе при буђењу користс за ноћне оброке пушен>а. Нервоза, замор, промеиа нарави, губитак пли слабл»ење памћеља, слабљење динамике лкчности, жел.а за алкохолом, слабљење сексуалне функције — само су неке од карактсрпстика тако проMeibcue ЛНЧНОСП1 под утпцајем ужпвач.а дувана. Робоваље цигарети Човек је у свом савршенству успео себи да омогући н једну узгредну нли страшну зависпост, која га ставља у полређен поло * жај, а које није увск свсстан. Лко ,ie човекова слобода ограничсна различнтнм фнзнолошкпм потрсбама — храном, простором. водом, вазлухом п топлотом — зар јс потреб * no и корисно стварати обавсзу nyuieiba icoia у 113BCCHHM ситуацпјама можс да онсмогућк човека. Није ретка нп нсобична прпча да су л»уди у заробљсннштву, затвоонма. болнпиама. размењивали неопходпу храпу за Koiv ипгарсту. Бссмислица јс пшла к лотлс лв су неки л>удп .у пнтсграцпји робовалн више сопственој зависностп ол лувана, исго опом правом разлогу ограннчснд' слободе. Никотин и лрупг састојцк дувана су сс уклопили у физиолошке процесс оргапкзама путача, као и алкоход, кафа нли моофии или кокаин. Дуван је обезбедпо себи место и функиију у оргаппзму пушача нзазнва.јућн у часовима нсдово.\>ног yiioiuciba v организам, глал, ону својетвену глал за ду* ваном којој човек пе можс да одоли: Пропес којк се констатоваио развијао дссстина« ма година у једној особп. нсекао сс v i«>i. намстпуо сс органнзму, постао „прећутна” ПОЛНОП1Л.ПВОСТ. Зар јс ,р<цшмо потребно и> 1*елнач1гп1 п\чиен»е 'са хпеђернРм болешћу? Шећерашп свакоднсвно узимају нпзулпн ко* јим им ie неопходан за жпвот, док пушачн често палс цигарету да би, тобоже, моглп нормално ла рале. (каетавпће се)
1* ДЛИА CTPAHA 11 Улазак у авпои XVIII ЈУГОСЛОВЕНСКИ АЕРОРЕЛИ ВАЗДУШНИ СПЕКТШ ■ Трвдиционалнп југословенски аерорелк стартоваће 31. ав* густа у Ајдовшчшш ■ На релнју he учествоватк око 50 спортских и профссноналнпх пилота који he се борптн за пехар Маршала Тита ■ Y овој години надметање југосло венскпх летача имаћс посебну драж због прославо 30 годнна победе над фашпзмом Дздаћнн завршног дсла зеро ралија биће Параћин, Лсро— клуб ,«Наша крила”. б. септе.м бра је долазак пилота учеснп ка релија на аеродром Дави довац где he им бити подсде ни пригоднп ПОКЛОНН. Учесни цц рслија обпћп he ц неке од ^адних органпзација у нашој Оптишни. За други дан завршног дела, 7. септембра, припрсма сс јединствени ваздушни спектакл. Организоваће сс највсћн послератнп асромнпшг на кс» ме ћс узети гчешћс најпозна тији југословенскп пнлоти — акробати, падобранци ... Тако be, очекује сс долазак и .мла зних школскнх авпона „Галеб” и »ЈастреО” југословснске пронзводње којп треба ла демонстрирају својс тсхничкс « тактнчке способности Покровител, и главнп Ao.uahuннзавршног дела релија прелседипк CO Слободан Мнлнво Јсвпћ, нзјавпо нам ie да прнп реме теку нормалним током, и да се нада да ће сви прил ремни радови бпти завршенн до 6. септембра. Поред осталог сазнали смо да he на аоро дрому бптп органпзована и је дннствена ваздухопловна изло жба. Између осталог предселннк нам је рекао да Параћнн нпје случајно изабран за ло маћнна завршног лелааеро-релпјавећдајс то послсдица и резултат вшпегодишљег и пло дног рада Аоро — клуба „На ша крпла”, кој» је 1973. годп не био домаИнн једнс етапе та дашњсг аеро релија. Joui на крају да додамо, да he пзасланик прсдседиика Репу блике по завршстку аеро мпти пга, 7. ссптсмбра, пајбољем ле тачу уручитн пехар. М. Илпћ Приземљењс Последња спортска вест У финалу фудбалског купа подручја Светозарево ,Јад:нство" је победило „Мораву" its Нуприје са резултатом 2:1. Голове су постиглп Аризовпћ и Васић. МАЛИ ОГЛАС ПродаЈем тслевизор марке Еи „Кристал” — 61 v потпуно исправном стан>у * Ценаврло повол ** на. Ушггатн телефоном 51-832, само у поподневним часовнма. СА СИМУЛТАНКЕ АНАТОЛИЈА КАРПОВА @ Француска одбрана КАРПОВ — ДИНИН 1. е4, еб. 2. д4. д5. 3. СфЗ, Л64, 4. е5, ц5, 5. аЗ, дц, 6. аб. дцЗ, 7. СфЗ, Дц7. 8. бцЗ, Д:цЗ+, 9. Лд2, Дц7. 10. ЛлЗ (Наставак у комс бели за жртвованог пешака постпжс бржн развој фигура), 10. ... Се7, 11. 0-0, Сгб, 12. Дс2, 0-0, 13. х4, Сд7, 14. Тфе1, ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ НАШЕГ ЛИСТА КОШАРНАШНИ ТУРНИР Y кошаркашком табору женскс сшше ОКК Tlapahiui, нема одмора. Ради се вредно н без предаха. Треиутно се утврђује физичка спре.ма и уиграва тнм. До почетка првенства, 17. августа када долазп Мајданпек. одпграћс се неколико пријатељских утакмица. Y међувре.меп\\ тачније 13. августа у Параћпиу he сс одржатн Кошаркашки турнир за жене, па коме he учествоватн шест екнпа «3 Србије. Утакмпцс на Typiuipy почеће 13. августа у 8 часова u то »о следсће.м редослсду: ОКК Парајпш — Партизап (Светозарево), Борац (Чачак) — Југоскспрсс (Лесковац) и Студент (Ниш) — Севојно (Тмтово Ужицс). У поподневним часовама олнграће сс утакмице за пето и шесто место. за треће и четврто, а фнпалнн меч однграће се у 18J0. Наш лпст прихватио јс да буле покровитељ ове интересантмс спортскс манпф< *стаиије. На турниру ћс за Параћнп наст\гпати и Славииа Сретеновнћ, која је ове тодштс са јунпорским репрсзентацијом Југославије освојпла прво место, док се трснугно налазк v Шпакији на Европеком првспству у кошарии за јуниорке, глс треба ла олбранс титулу вицсшалтпона Европе. СКУПШТИНА ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА ■ СНСТЕМ ШНН1 ■ Y суботу 26. јуда 1975. годнне у просторијама Beha иародне технике одржана Је ванредна Скугшгпша Фудбалског савеза Општине Параћин ■ Скутшгпша Је усвојила Статут фулбалског савсза којн Је прстходно био на јавној днскуспЈи ■ Утврђен Јс систсм такмичс>ва за такмичарску 1975/76. ■ За председнкка Фудбалског савеза ornunnic Параћии поново је взабрак МИЛОРАД СИМИП Скулшпши су као дслегати прттсуствовалн прсдставшиш свнх мубова на терпторпјн Onumnie Параћш!. Расправллло се о MnoniM проблсмпма којн сс сусриећу v овој оргатшзацији. Нггјвншс је било речц о фшгаиагјскЈВ! тешкоћа- .ма на којс иаилазс свп клубовп, а најшппс клубови са села. Истинак је п пробле.м cvbciba па јс закључено да јс неопходно ,\а сс шго прс омасовп Савсз фудбалских судтгја како би свс утакхнте моглс да сс irrpajv после подпс. Прсдставннци клубова су подржалп предлог дд се убудуће сви стр^^чии пословп као и репгстрација клубова н нграча, у.место у Свстозареву, врше у Фудбалском савезу отнпгне Парађин. Делегатп нз сеоских клубова су Јтспстнрали на што већој сарадн.п ФК .Једпнства" са нкжеразреднпм клубовпма јер су ти клубови сарадници млаЛ1гх талаггованпх пграча којк би CBojv пуну афирмацпју и успех моглп да rrocnmiy баш у »Јединству” и допринелп да тај клуб остварн још бол.е резултате. За потпредседнпка је изабран Славољуб Мнлетић дслегат ФК .Једипство”. Скутшгпша је »забра.\а и Извршни одбор, чланове Салтоуправне друштвене контроле к члаиовс Скупшттше међуошп- •ппкжог фудбалског савеза у Свстозареву. Y цил»у што ^хпешннјег рада овог Савеза форлпграни су органк п компспје које требају да пратс рад Савеза и такхшчењс ектта залажући се за што всћу регуларност тгрвенства. if то: Секретаријат »звршног одбора, Стручнп савет, Кохсисија за финасијско материјално пословање, Кохпгсија за такмичењс, Дисииплинска Koxtiiaija, Камисија за такхшчење подмлатка и пионцра и основнпх и средн»нх школа, Кохшсија за регистрацију клубова н играча, Ко.мнсија за састав Општикске репрезспташтје као и листу делегата којп he да прате фудбалске утакмице Општинске лнге. На прсдлог Бранс Драгутиновића формнрана је и Комисија за заштнту аматеризма, а одлучено је да се што пре прмспчш формнраљу Савеза фудбалскпх тренера. Л1. MiixajaoBiih РАСПОРЕД ФУДБАЛСКИХ КЛУБОВЛ ПО ЛИГАМА ДРУГД ОПШТИНСКА ЛИГА: Напредак — Својпово Јухор — Поточац, Младост — Спкприца, Слобода — Крсжбинац, Вихор — Голубовац, Исток 63. — Плана, ЖслезЈшчар — К.\ачевица. И С К — Извор, Младост — Горња Мутпица, ОФК Буљане — Будеше, Напредак — Стубнца. ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА: Јсдкнство — Д. Мутнпца, Борац — Бошњане, Аешњанни — Лешје, Моравац — ropibc Видово, БСК — Буљанс, Хајдук — Чспуре Развнтак — Мнриловаи, Радннк — Давидовац, О.млалннац — Шалудоваи. Будућност — Лсбпна, Радпичкц — Гскпја, Земљорадиик — Стрпжа. МЕБУОПШТИНСКА II ЛИГЛ СВЕТОЗАРЕВО — ЈУГ: Морава — Шавап, Херој — Буспловац, Младост — Рашсвииа, Полст — Загреб, Јсдпнстсо — Ратаре и Слога — Доњс Впдово. ЈЕДПНСТВЕНА ЛИГА ПОДРУЧЈЛ СВЕТОЗЛРЕВО: Напредак — Дренозац, Будућност — Главица. Новосслац — Параћпн. Шумаднја — TpciuibCBima п Цс.мснт — Поповап. МЕБУЗОНСКА ЛИГЛ: Борац — Параћпн, Тскстилац — Параћпа. ЈЕДИНСТВЕНЛ СРПСКА ЛИГА: ФК „ЈЕДИНСТВО" — Параћпи. ф5 (Овим потсзо.м црни блокира позшшју и неутралпше дејство белог ловачког пара), 15. х5 (Карпов сс одлучпо за овај наставак мала јс ншло и 15. сф, С:ф6, нгд.), 15. ... Сх8 (Делује антипознционо, али скакач остаје ла брани кпал>сво крпло прног). 16. ц4 (Прсбацује пгру на дамино крило јср је познцпја у иентру блокпрана). 16. ... дц, 17. Л:п4, Сбб. 18. ЛбЗ, Сф7, 19. Сд4 (Пешак иа сб је слабост у црвој позицијп н бели покушава да то нскорпстн), 19. ... Дс7, 20. ЛнЗ, Тд8 (Са пдејом да сс Сл5 затворп белу днјагоналу п зауз.мс цснтар), 21. Та5 (Карпов овпм потезом спречава потсз Сд5), 21. ... хб, 22. ф4? (Грешка коју црнп xopiicni ла сс прппрсменом жртво.м квалитста ослободн притиска белих фвгура и лође у матернјалпу предност. Трсбало је пгратн 22. Да2 са дал»пм прптпском па пешака еб Ji угрожавањем дампног крнла црног), 22. ... Т:д4!! 23. Л:д4, Д:б4, 24. ДсЗ. Д:а5 (Захвал>ују1ш грешкн бслог у 22 потезу црнн јс остао са топом it лва пешака више). 25. Тал, Сд5! (Bpaha фигуру алп послс пзмснс дама познцнја јс са два псшака вишс добијспа за Нрнс). 26. Т:а5. С:сЗ, 27. Л:сЗ, аб. 28. Лбб. Лл7, 29. Та2. Кф8, 30. Т62. Тп8, 31. г4. фг. 32. ф5. Сг5, 33. ЛсЗ. ed>, 34. Кф2. Сс44-, 35. Кг2. ТцЗ, 36. Да7. Лцб. 37. Ла2, ф4. Бели предајс. Д. Петковнћ РЛСПОРЕД првснствекпх утакмица фудбалског клуба „Јединство“ Параћин за такмичарску 1975/76. (ЈЕСЕЊИ ДЕО) п ш IV V VI VII VIII IX X XI. XII XIII XIV XV XVI XVII 17. ns. 24. 08. 31. OS. 7. 09 14. 09. 21. 09. 28. 09. 5. 10 12. 10. 19. 10. 26. 10. 2. II. 9. 11. 16. 11. 23. 11. 30. 11. 7. 12. Зс.мун: Галеиика — Jcaiiijctro Параћин: Једппство — Мачва Смслерсво: Металург — Јсдпнство Параћнп: Јединство — Тпмок Мајданпек: Мајдаипек — Јсдпнство Раковпца: Ракопниа — Једпнство ПараИпп: Једпнстпо — Лнпамо Лазарсвац: Колубара — Једцнство IlapahiiH: Једпиство — Слобрла Прокупл.с: Топлпчанпп — Једцкстпо Парапип: Једнпство — Младп радн. Беотрад: Вождовац — Једппство Параћип: Јслпнство — Железнџчар Прнбој нд Лп.му: ФЛП — Јсдннство Параћнн; Јсдппство — Ло.тпица Kpa.veno: Слога — Једппство Параћпн: Једпнство — Булућност ВАТЕРПОЛО Гоч се „удавио64 ■ ЦРНИЦЛ - ГОЧ (ВРЊАЧ. КЛ БЛЊЛ) 6'5 (3:0, 1:2, 1:1, 1:2) 31. јула:Града«1 базси. Стрсл Illi: СтвфаиопкН С. н Л>- Милсиковпћ за Црницу. Црница: С. МпленковнП, Л>. Милснковпћ, Плпћ, Мирковпћ, Стефакоппћ, Богдаповпћ. Бошковић, Мплосавл-евпћ, СпасиН, AiiToiiiijcBiih, Тодоровић. Tpa,viiUK»ia.M>o исзголш: и афпрмисанп проигаппк Гоч из Врилчке Бањс „улавпо" сс у параћппском базеиу. Још wire куспа п осл.збл>еиа скипа Црппцс лепласпрал.з је госге у Са прнјема код председника CO НМЕ 311Ш РЈНГ Прсдссднпк Скупштинс onumnie. Слободан Мнлнвојевпћ, 25. јула прнрсдио је прпјсм за фудбалвре Јединства поводом уласка у Јсдннствеиу српску лшу. Предссдннк CO захвзлно се пграчнма на достојно.м репрезентовању града, чеспггамо п.м на постипцтом успсху и пожелео п^пк> успеха у такмичењу у Једннстееној српској липг. На овој свечаиости урученс су поклоп честптке и друта признаЈва играчнма, технпчком руководству п председннку клуба. Поклон честитке „ пркзнања за фудбалске ентузцјасте обсзбелхгла је Заједнпца за фнзшгку хултуру. М. И. ФУДБАЛ Д6А РАДНИЧКД У ПЛРШНУ Једпнство — Раднички (Крагујевац) 2:3 (2: ) Стадион Једннства. Гелдалаца 1Л00. Стрелци за Једкнспо Грбовнћ и Пелнвановнћ. Судпја Лазић (Парађнн). 25. Јулн: Y другој утакмицн у овоЈ сезони Једннство Је цграло протнв Радннчког из Крагујевца и пзгубило са 3:2. Тре * нер Цекнћ на ову утакмицу »звсо Је 18 нграча н то: Богосавл>свнћ. ЖивковиН, Драшкопић, Пауновнћ, Петкопнћ, НедељкоRiih, Аризовкћ, EouiKounh, Грбовнћ, Пслнваиовпћ, Богдановнћ, Стајпћ, Bacnh, Тодоровпћ, Илнћ, Вел»ковпћ, Марковнћ, Miv лошсвнћ. YiaKMiiuA пнјс пружила игко noссбио yiKiinaibc за фулбалскс lypuaue. Мећутим, ови је бнла прва олбцуи * прнлнка за Једиу добру фудбалсху пробу calix играча на кој« ipenep Цскић и штаб ..зелених" пајозбнллшјв рачунају. Најврсдннјс на утакмпцк био је саакако. гол Пелимновнћа, какп се регко ciiba. Богланопић је с левог крнла полнгао лопту н метар нзиад зсм.>е ynytHo ха хаапеиом иростору, Пелппановић којп io био на прагам месту макзаицама |е послао лоиту V мрежу порел itritohiior touiaiia Бнбиha. ТрсЗа iianoMciiyiii ла јс v другом полупрсмепу ха Ралничкн пграо н доCKopaiuiMi прпотпмац Бориа, Бацдука. којк тск трсба ла се уклапа -у хову cpcAiniy. Па крају лд папомономо ла Јолнпстпо нпјс iianycTiio пиједан шрач. a МаркоинИ н.1 Рала Бссмрал, Бошко * mih, Петковкћ, 11гдс.г>ковнћ ц МнлиItcBith io Јагодннс ирнступнли су Jtf.uuiciBy. V парслној ccjoiiii he itMaiit па pacuoaaian>Y 25 фулбалсра. M. If. Јсдпнстпо — Раднпчки (Hum) 1:3 (0:2) Сталисш Јгуинсгпа. Глелахаца I.W. Сулнја Кпжа Tacith (Tlapahnii). Страл * ■in: MiiTaHOBith, Стојнжовиђ ц Котла јнћ за Ралмичкк, а Богдановнћ за Је* дннство. Je.vutcTBo: RorocaBMBHh (CrnjKoaiih), ЖмвиомД (CpcieiioBith). ApaiiixoBHh (MiiAHlWBiih), Паупоанћ (Илиђ). Пет. l iiRMh, Bapbcinih (neA.k'oiiiih), ApiuOBHh (MapxoRHh), HeAe.vKOBiih (Bacnh). ГрGonuh, IlcaitnaiiOBiih it Богдановић. Рамшчкн: ПантслиВ (Миловановпћ) Лопедаи (BaiiKoniih), Обралопнћ, НикоAiih, MiitiiIi, CraiiKonnh (Таснћ). СтоIttvitoniih (Мдалснопнћ). M. Mtimh, МиlaiioBtih (KoTAaJith), Лнтнћ, Пангнђ (AiibcAUOBith). ЉуОитем! фудпала, W. јула цмали су прнлике \а внлс на лелу још једuor tipROAiitaiua. Iliuiiuije су лпвеле к у првом лелу иаступнлс са шрачкма i:oill у наредиој сезонн трсба да буду костур тнма. Почетак угакмппс донео јс доста узCybiia. Јсдннстло је успеишо парнрало и у McbynpeMciiv иред голо« Ралнцч.. ког ciBopcnc су лве ндсалне шанее. Поховииом полувречспа. ciiTvaiutja св промсцила, ц пшднреип лует Сто|1№- uoRith — MiiTiiKMiiih ловели су Галннчкп v cobcTRo са 2:0. Током утакмнцс прспсфн \она *о Је inn нграча иа које и јелан u ап\тк трснер pauvnaiv м наредие прмнствеtte oK'pinaie. Нако ic трсиер Јсдииства. UcKith itJMciiiio miutc пграча iicro ikeinn колсга in Рамшчкиг домаћн су с« \cncinno iiociiaii са гостнма. Y ap^iwc iKiiytipeMeny постгнут је н почасни iGA за Јелн1№Т1 *о. а прслаи је Ако дукзаи БогланпапБ. О\мах no luueini голмана Јелм|кт *а. CtolHoniih је iiecpehno примко гп\, чиме је поставчен хоиачан резултаг, a ctpciaii овог гоча ic KoTAajnh. Утахмииа je ззлопом|’лв свв npi<e\Tiie гледдсч1е, ко|н су нмаш прилкха А* гила 36 фудбалера н оценс могућиеети за пчасмаи овн\ гииовв v нареднсј ссмпи. М. Н. upnoi четвртиии, п врло брзо лошла v Bobcrno. Сва грп гола v нрпој чсгвртчпи постпгао јс извапрелпп СтсфаповиН, коЈн сс каспијс join двапуг уппсао у мапу стрелаца. Гости су успелн ла у лругој и чствртој чствртшн1 повелу са 2:1, али то пнје бпло доnn.Mio за копачпп псхол. Оаа угакмпца пграпа је у окапру прппрема за првспстао Србпјс, којс се one roAime одржава no турпиЈгеком сксгему н то ол 8—10. V Супогпцп п ол 26. — 28. у Београду. М. Илић Пздајс OK ССРН ПАРАПНИ Ypebyje: Редакипонп колегпјум Тлавнп п oaninopiiii урсднпк Ворђе Петковнђ Ллреса Рслак1111|е: ПариПин В Крсмаповпћв 16 Тсл. 83-694 Штампа: „ГЛАС“ Београд, ВлпЈиовпћева 8 Тол 333-384. 7црвж: 10.000
„ТРЛГОМ ПАРАНИНСКО-НУПРИЈС КЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ“ РЕВОАУЦИЈА КОЈА ТРАЈЕ 5 Meby гостима била је и 5 супруга Jocima Ерјавеца, пр 5 вог ко.мандира Параћннске ~ чете. Са супруго.м Јосппа g Ерјавеца бно је и њихов 5 спн Марјан, а они су бк.\и 5 гостн СУБНОР-а општине 5 Параћин. 5 Јоснп Ерјавец, је дошао 5 у Параћин као потпоручнлк 5 бивше краљевачкс војске. 5 По националности Слове5 нан, са слободарскл.м ду5 хом он се одмах првих да5 ла фор.мирања прикључио 5 Параћинско-ћупрнјској че5 ти. На слмцм: Павла Ерјавсц ~ ва Добрнвојс.м Бошковићем. Лево: такмпчењс у шаху; доле: такмкчење у првој помоћи ИРИРЕДБА порука младнма, којн, устрсба, браниНе тековине ДЕЦО, 4YBAJTE НАМ ДОМОВИНУ! На збору v Шалудовцу говорила је и Драгиња Ристић, мајка Радета Николића*— Пиколе, којн је учество* вао у формирању Параћннско ћупрпјскс четс. Децо, чувајте нам домовину. Ја сам сниа дала за ihy. Он је пошнуо за Тигову, нашу Југославнју, јер је вблео слободу. Ове речи, мајкс првоборца, изговорсне у плачном грчу деловале су искрено и бпла су највећа н најдража 5 Рсволуднје. учећи се на примсрпма Пиколе и хпл>адс 5 друпис којн су својс животе далп за слободу. За тчеснике марша и дома Нине органнзована су и такми чења v стоном теннсу, uiaxv и указпвању прве помоћн. Ова такмичења и.ма.\а cv за цп.\» што бољс упознавање младих п играње добросусетскнх и иратских односа. HeryjytlH светле тралиццЈе наше револуционарне прошлости, млади Деспотовца, Нуп рије и Параћнна 26. н 27. јула маршовали су „трагом Параћинско-ћупријске м Рударске чете”. На великом наролиом збору у Шалудовцу, окупљенпм мештаннма и учесницима марша говорио је Добрнвоје Бошковић, заменик секрсгара нзвригног ко.мтггета ЦК СК Србкје. На збору су још били Ллсксандар Minposith, председнтгк Компснје за културу при Републнчкој конференцијн ССОС, прсдседник Скупштпгнс огтшпгне Слободан Мнлнвојевнћ, председник Општннске конференцијс ССРН Милош Дракуловнћ, председник Савеза удружења бораиа НОР-а Слободан Ннрић н други представниии лруштвен<>полмтичких органпзаинја оппгпгне Параћтгн. Горе: на задатку; у средини: доручак: доле: чета улази у Шалудовац Y такмнчењу у стоном теннсу учествовалс су три екиле и то екнпе Гариизона ЈНА, Ша лудовца и Параћинско — hv прпјске четс. Највише vcnc ха и спортскс срсћс имала јс скипа Гарнпзона која је сасвим заслужено освојила прво мес то. Шахистн »з Чете, Буљана, Шалудовца, Мутнпцс, као пра ви шаховскн рнтерп делмлису .мегдан на шсздесет четирн по л»а. Као и обично било је ло ста кибицера. На жалост, због краткоће вре.мсна нпсу моглс ла се одиг.рају све партијс, а.\и по показаним .резудтатпма, нај бол>и су бн.\л шахисти из Гор ite Мутнице. Интересантно ic забслсЈжити п то да је боје Че те за шаховским столом бранно и најмлаћи учесннк марша Гагарин Томнћ, који је своју јсдину партију решио v своју корнст. Y указивањг прве помоћи такмнчиле су се само две еки пс Ji то Шалудовца н Одреда. Такмичеке ie би\о неравно правно, iep cv се v екигш Па раћпнско — ћупрнјске чете на 1пле две мсдицтшскс сестре, ко јс cv пре такмичепа нмале н добар трештг. Нанме, всома cv vcneiUHo лечплс све жгљсвс. Ha K-paiv за побсдннка је при глашсна екипа Чсте. Припремио: М. Илић Y маршовском строЈу нашао сс 120 девојака и младића нз omiirifHC Деспотовац, Rynрија и Параћин, који су пошли тратом својих вршњака, ко ји су 1941. годјгнс пошлн да бране земљу од непријателл. Зборно место овогодчшњег мар ша била је Ловачка чесма код села Батннца v ћгттрчјској опmnimi, одакле су свп заједно кренули преко Поповца „ Буллна у Шалуловац. Сивомаслинаста колона кретала се уз песму и лобро расположоњс. агако је нз натмуреног неба падала киша. Ведар д\-х н озб1[Л.ност којом су младп гтрншли „ратном задатку” била је на висинц. Добро расположеи»е нису мот.мс ,\а покваре жуљевн којн су шпгалн по ногама ненавихнутеи на взјничке цокуле. Y Шолудовцу. место ксхначног одредишта првог дана мар ша учеснике ове лепе и традицпоналне акпије дочекаш су мештани и представници друштвено-политичких оргашгзацкја Општине, села Шалудовца, Буљана и Горње Мутнице. Добродошлицу учеснинима марша пожелнли су Светолик Мнлетић, председннкСУБНОР-а села Шалуловца и председник омладинске организације Мнлоје Ивковић. Окупљензгм мештанима и учесницима .марнга пригодним говором обратио се н Добриаоје Бошковић, заменик секретара Извршног колпггета ЦК СКС. Између осталог, друг Добривоје Бошковнћ је рекао: Наша револуција је за разЛ1гку од друпк веома карактериспгша. Није она почела 1941. године, а заврипЕ\а се 1945. како се то обтгчно ашсли. Наша револуција је револуцнја која траје. Говорећи о револуционарној прошлости наших народа Добрнвоје Бошковић је посебно истакао да нашу историју и иашу револ\7тју треба учити на изворима и на њима се треба напајати револуционариим духом. Заменик секрстара Извпшног ко.митета ЦК СКС окупленим .мсштанЈгма говорио је и о наредним задани.ма који очс-; кују наше по.Бопрнвреднике и о трснутном положају no.voпривреде. После свечаног митинга ортанизован је ручак за све учес нике марша и госте, а у поподневним часовима одржана су такмичења нзмеђу Гарнизона ЈНА, омладине села Шалудовап, Горња Мутнина и Буљана. Другог дана марша, 27. јула положени су вении на спомен обележја v Буљану и Шалудов цу, уз почасну паљбу учесника партизанског марша. Тога дана уједно је организована к нзвслена тактичка всжба кол спо.меника параћинско-ћупријсхој чети на Грзи. За добро расположењс и уго дну забаву побринулп су сс изванредни домаћпни пз Ша лудовца. Y вечерњим часови * .ма, организовалп су приредбу са богатим културно уметмкч кнм програмом. Y програму су учествовалп поред домаћина и гости, фол клорне rpvne из Рашевице и Буљана. Песма, irrpa и располо жсње трајало је до дуго v ноћ. ИЗ ВЕДРОГ МАРШЕВСКОГ РАПОРТА Када је Параћинска четапо шла из Параћима, испратио је Пура Берберин. Пура је дубо ко уздахнуо и тугаљивим по гледом мотрио за њом. Са Четом је ишла и сашггет ска екипа која је оевносно из вршила своје задатке и лечпла жуљеве на нограма. За чуђе ње је како жуљевн нису из лазплц на леБнма.
АКТУЕЛНО ПРНВРЕДА ЗА ШЕСТ МЕСЕЦН Према првим показателдема. које смо добили од Љиљане Јочић, дипломираног економисте СДК-а, прнврздна активносг у нашој огштши за период јануар« јул 1975. је повољна. Y одHocv на исти период прошле годинс повећана је за 6. одсто, што је, углавном, одраз пораста продуктавносп< рада. А, продукпгвност рада је, пак, резултат стабилизанионнх мера којс су ове радне арганизације донеле и примењивале (смањена боловаља, повећана радна и технодошка дисцивлина и др.). Пооловни резултат прнвреде је и под утицајем отежане продаје, као објективни услов тржипгга, али ни радне оргапизације се нису ваЈбоље снашле у тим но* вим условима и нису на цреме оријвнтисале овоју производњу ка његовим потребама. Порастом залнха смааен је укупан приход м 66 милиона дмнара или м 8 индексних поена. И нзмевени прописи, v везв са отоисом потраживаља премо одређеног рока, су гакађе умањили доходакза 12 милиона или за 4 индекеиа поена. Y овомпериоду се-у мнотоме изменио одвос кретања трошкова ревродукције, v корист привреде, због смаљенл цена репроматеријала и сировпна. Y тешким условима прнвређиваља привреда је осгварила за првих шеог ме * сеци ове године укупанприход од 1044 милиона динара са повећаљем за 24,0 одсто у односу на исти, период црошле године. Доходак је остварен од 296 цилиона и већи је за 20,3 одсто. Да није било отписа потраживаља преко одређеног рока, доходак тгривреде би износио 308 милиона и пг>едставл>ао би повећање за 24,1 одсто. Оваква кретања, обзиром на протилу годину, оцењују се позигивним. Y наредном периоду би требало очекивати и повољније резултате привређиваља, јер ће се у већем обихгу упрађиватирепроматеријал набављен по повољнијим ценама. Y примарној расподели осећа се позитивнија тенденција, а у свкундарној не, јер је учешће привреде смаљено, у односу на истн период прошле године, за' 037 одсто. Међутам, расподела интерног дохотка указује на полигиму расподеле која ИАе на јачање материјалне базе за проширену репродукцију привреде. Односно, учешће фондовоких средстаза је веће за 1,70 одсто, или за 13Д милиона или за 27,6 одсто, у односу на прегодин\\ Остатак дохотка у износу 62 милиона Је значајна ставка за ублалотвање недостатака обртних средстава привреде у току године. Yxynan број запослених је иезнатио повећан, јер је привреда ошгггине запослила само 144 радника или КЈражено у процентима 1,2. Д. Анћелић ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Због честнх кшиа комбајнерн су сваки леп дак рационално искористили ЖЕТВА НА ПОЛ>ИМА НАШЕ ОПШТИНЕ ЗАВРШЕНА ■ ПРИНОСИ Просечнн приноси крећу се поминм око 3.000 килограма по хсктару ■ Најбоље су се показале сортс које раније стпжу Е! He контролисан рад приватних друштвеном сектору комоајнера нанео главобољс ФТМ „ПРОЛЕТЕР” АГРОЕКСПОРТ НОВИ ПРОО0ДНИ ПРОГРДМ СТОВАРИШТЕ На житнкм пољима наше штине пали cv и последњп коси. Постигнутп приноси опсу ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦИОНА БАНКА ПАРАЋНН испод очекивања и свуда кажу да је овогодишња Вкетва била најтежа. Сталне кише и то плотнл удари оштетнли су Accra пшеницу н проузроковалн опадање приноса. Временскн фактор ie учинио своје, док је фактор човек овога пута биз гтримаран. Жетеоцп су под пенормалним условнма завршњм! свој посао. Честа је слика на пољима била заглављени комбајни, полегла пшенида и поплавл»ена поља. Y Атроекспорту OOYP Пољопривредна производња сазналп смо да је жетва завршена са прилични-м закашњење.м и да cv приноси испод сваког очекивања. Агроекспортов OOYP Ко операција такође је завршио послове око жетве и приноси су следећи: Y потезу села Мириловац били су највећн приноси, негде око 3.000 килограма по хектару. Најбоље су се показала до.маћа сорта Либелула, док је р^ска тврда сорта Безостаја дала по хектару од 2.000 до 2300 килограма. На пољима коопераната Агроекспорта у селима око Мораве и Параћина приноси су слаби, јер је терен подложан подземним водама, тако да, ie на појединим пол»има било и 1200 кнлограма mneнице по хектару. Иначе, комбајни Агроекспорта Кооперације и Пољопривредне производље скинули су летину са преко 800 хектара. Пољопривредни комбинат Ну прија OOYP Слога на овојим економијама добио је нешто прекс 2.500 хил *ада килопрама по хектару, док су се цриносл код њихових коопераната кретали око 3.000 килограма. Понајбоља ситуација била је у прекоморавским селима где су се приноси кретали између 3.500 и 4.000 килограма, јер v селима под Јухором жвтариие стижу раније, тако да су мање биле изложене сталном невремену. Жетвене радове продужили су и неповољни услови за комбајнирање, јер по нашим селима уситњени су и разбацани поседи, тако да је био скуџл>в одлазак комбајиа на њиву него ли само комбајнирање. Посебну главобољу друштвеном секдтапиха која би деловала током жетве. Очекујемо да ће овргодишње пскуство са жетвом битн пскоришћено за <наредну годпну да се не Ои појавпла нста ситуација као п v овогодишњој жетвп. . ПОСЛЕДЊА ВЕСТ М. II. Фабрика текстилних машина „Пролетер" је једини југословенски произвођач апарата за бојење под прнтиском у текстнлној мндустрији. Мсђутим, »роизводња само овс ^рсге не можс да обезбсдн бржи развој п дал>и напредак ове органнза iuije удр^женог рада. Поред то га, таква производња није серијска и захтсва обезбе15ен>с знатних финансијскнх средстава радп кредЈгтрања купана, као и дуг процес производње. Суочен са овим чнњеницама, a са тежњом да сс обсзбеди перспективни развој н сигурније мссто на тржишту, радни ко лектив ннтензнвно радн на преорпјентацији н трансформацијп свог производног програ.ма. Разг.ме се да се пронзродња апа, рата за бојење и дп\те опреме за текстилпу Јгндустрпју uchc пагц’спгги јар је у ово.ј областп стечсн вео.ма добар реноме. — На нзпалажељг новог пронзводног програма. каже Томп * слав Apcnh, директор фабрикс, мп с.мо прсдгзелп прве коракс којп се састоје v контактирап»у са вишс нпстгггуцпја п ппонзвођачких кућа. За сада најкон * кретнији шазговорп воде сс са Инстнтутом „Мпхајло Путшн * из Беопоада, који па.м је дао внше предлога. Тако на прнСИСЕВАЦ „ТРАЖИ" ОТЦЕПЉЕЊЕ За синоћ је била заказана проширена седнина Председништва Општинске конференције ССРН, на којој је требало да се разматра ситуација у вези са покретањсм иницнјативе да се насеље Сиссвац одвоји од опппине Параћин и припоји onumum ћуприја. До заки\л-чења листа нисл1о успелм да сазнамо нешто више о овој седншш, те ћемо читаоце о томе опширнпје обавестити у наредно.м броју. Оно што знамо је да је недавно одржана седница MO ССРН у Сисевцу, која је у току недавних пзбора н формирана, и да је усвоЈвна ммицијатива за издвајањем Сисевца пз наше Општине. С друге стране, како је овој седници npncycTBOBcLYo само 18 грађана, пма мишл>ења да ову акиију не треба схватити озбиљно и да је ччтава акција обична провокација, коју xohe да нзазове једна група прађана, на челу са председнпко.м MO ССРН Радомиром Павловићем, корпстећи незадовол»отво грађана извесни.м нерешеним питањима. .мер, предложена је сарадња на производњи it усавршавању разних центрифуга. Такође је вредан пажн>е предлог пројектовања, конструисања и пзраде прототигта решетке са аутомат * ским манппулатором за потреGe npminx станпца и других водопривредних објеката. Ову производњу v већим колнчинама тражи канал Дунав^— Тиса — Дунав и друга подручја где се изпрађују системп за навол њавањс, с тим што nocroie реални услови да се овај пропзвод пзвозп у неразвпјече и зе.мље v развоју. Tipehw предлог Мнстлт\та „Мнхајло Путттгн” односи се на пронзводњу система за av томатску регулацпју радне темпсратурс v мотоппма за vЈцтраппвс сагореванл. II овле је xtoryha сспијска производља за потребс а^томобилских нн дустрија. Инстнтут ic спреман да ппужи потусбну докумснта иију. . Којп ћс од ових пропзвода yhii v нови ппоизволпн програм „Пролетера” коначно још нпјс одређено. Посао пије лак и пртребне су темељне припремс као и знатиа фипанспјска с.ред ства. Ипак нпје искл»учпво да би неки од овпх новпх произ вода могао v скорпје време, краје.м ове или почетком идуће годинс, да уђе v производнн програ.м Пролстера. V то.м слу4aiv доћиће до прошнрења фа брике и отварања новнх радних места. КОКА-КОЛЕ Када смо сазнаии< од Драгана Мплојсвпћа, директора ,Агрсекспорта", OOYP Пољоприиредна производња Параћин.Пре дузсће „Словенија-внно" OOYP Кока-кола пз Земуна отворће у нашем граду стовариште својпх пронзвода. — YroBop са „Словенпја-вином” је склопл>ен и Грађевински комбинат „13. октобар” већ изводп радове- Сам објекат коштаћс око милион динара и захвазаћс 420 м* магацкн ског простора. Лоциран је у , кругу Сервисне радпонпце Агроекспорта, кол стадпона .Јединства”. Y финансирањг овог стоваришта учествују „Словенијавино” ООУР Кока-кола. Заједшша за запош.\>авап>с (на име отваран.а новпх Југобанка и ралннх мес- „ЛгроексЛ- Г. поот’. Овс годпнс, олносно у прввј Љази рада Стоваришта, очекује се отвараље 15 нових радних места, од којих he 12 битк попуњено прпправниипма са Завода, a V илуНој години итворпће сс још 10-15 местаОвај податак не смемо никако ла зансмари.мо. кала говоримо о корнсиости фппанс-нрања овакве врсте објеката. Грађевинскп радовп бпће завишени до краја августа, а у септембру треба очекнвати и интензпвно корншћсше Сговаришта. д. А. ..ШУМАДИЈА": Y првом полугођу ове годиПРПМЕТ смо пздвојили мањеМсредстава не Трговинско предузеће „Шу- за фондове су п веће законске мадија” постигло је позитивне обавезе. Оне су у односу на резултате у свом пословању. истп _____ псриод прошле године Остварени шестомесечни про- двоструко веће. мет већи је за 23 одсто по текућим ценама у односу на исni период прошле године. Про мег на велико, који представл>а значајан деб укупног промета v „Шумадији”, знатно je брже растао од промета на мало. — Оно што је карактеристично за овај период привређивања, рекао нам је Живорад Симпћ, шеф Развојно-пламске службе, а што се јавља као проблем, су повећане залихе, које нису мимошпле <ни иашу организацију удруженог рада. Оне су у односу на исти период прошле године веће за 36 одсто. Остварени укупнн приход за овај шестомесечни обрачун износл 175 мнлиана динара, што је за 26 одсто тору наносили су приватницл вшце у.односу. па испЈ.период који поседују комбајне. Ош< су прошле године. Међупт, остскидали летину на већим повр-........ ..................... ...............- ---------- шинама н где су најбољн усло ви за |рад, тако да се дешавало да се око неке пар_целе скине пшенице, a nap ари остане непожњевено, где су моралп да интервенишу комоајни нз друштвеног сектора. Поред тога приватниди су кројили ценс тдеема- CBvM личном нахођењу. С тога ie и лопгчан предлог који ie стигао из Слоге, да се идуће године формира штаб за жетву, да се сви привапшцм варенп доходак ннје растао сразмерно укупном приходу, јер се учешће трошкова пословаља повећава. Организацнја удруженог рада има позптивап! финансиЈСКи резултат, но акумулатнвна способност организације је ослабљена јер је на нмс фондова издвбјеио мање средстава него у нстом периоду прошле тодине- Остварени доходак н личнп дохоци имају упореднн раст, тј. остварснн доходак већн је за ставе под контролу и да се15---------------------- одсто, псто толико и Л11ЧНИ ФормцраЈедиадга^н^ Јелан °А За текстил нема пара Код којпх артикала про.мет расте а код којих опада? Ко јој роби, обзпром на пораст цена it купов1ну моћ, грађани дају предност, а која им је у другом плану приликом купо вине? Исцрпна ан&\иза која би дала одговор на ова пигања није урађена али ипак на оонову неких показатеља .могуће је дати оцеиу- Када је реч о прехрамбеним артиклима промет је углавном без неких нарочитих промена. Очигледно је да грађани у својим породпчним буџетнма прво обезбеђују средства за исхрану. Међутим, такав случај није када се ради о текстилу, намештају и још неким артик-. Л1ша. Продаја текспглаЈе сла бија а још слабвја је продаја намештаја, нарочито у послед ље време. Свакако због очекиваља Аа му се снизп цена, што је овпх дана ц учиљено. Зато се очекује да ће се тек сада наћп купци за намешта.ј и утолико пре што долазп јесеп, односно сезона када се ова врста робе више продаје. , V последње време знатно се бол>е познаје технпчка роба и грађевински матерпјал, аутоделови, пољопрнвредна опрема па и бела технпка. Д.Г. ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ „14 ДАНА’ ПРВИ НОШЛРНДШНИ ТУРНИР Прошле ореде под покровител»ством нашег листа одржан је кошаркашки турнир у коме су учествовгле женске екхше „Студента", „Југекспреса", „Партпзана", „Севојна" и „Параћина". Опшнрније нз спортској crpami (11.). Фото репорта- ^цбдавл^је^^ј^тосле^вој^т^аш^^
CTPAHA 2. 14 ДАНА БГОЈ 39 АКТУЕЛНИ РАЗГОВОРИ ПШ10ЖАЈ И РАЗШМ ЗДРАВСТВА © Ових дана разговарали смо са другом МИОДРАГОМ ДРЕНОВАКОВИНЕМ, секретаром Медпцинског центра, о актуелним проблемима здраветвене службе ОПШТА И ЗАЈЕДНИЧКА ПОТРОШЊА ЗА ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ 1975. ПРИХОДИ иолш • Y послсдње времс се доста говорн о здоавству и одређе ннм слабостнма код пружан.а здравственс заштите. Шта бв трсбало прсдузетн да сс поло- |кај здравства у нашоЈ Огшггпни, па н на регнону, поправп и грађани.ма омогућн сфнкасннја н рацноналнија здрав ствеиа заштнта? — Положај здравства н н>сговс могућностп за ефикасно пружање здравстве^ заштате v многоме зависи од еконо.мскс моћп полручја v коме се нала зи. Мада скоиомска моћ љеног подручја нпје мала, не можемо сс по.хвалити да су нам здравство п здравстве.ча заштига нз завидној внсинн. Здравствена заштита је до одређених нивоа прокламована као јсдинствена а здравствена служба као служ ба ол посебног друштвеног интереса. Гледано са становншта заштитс грађана, то је врло зна чајно и друштвено неопходно, полазсћи од места ц улоге здрав ства. положаја п проблема и питања која су још нерешена. Од здравства се тражи висока стручност, ефикасност и рациопалност, a то се под условнма садашњнх обавеза н оптсрећења, v нашем рсгнону може постнћи једино шпроким захнатом реорганпзациЈе садашње организације здравствене слу жбе и инвестиционнм улагањем у опрему, кадрове и здравствене капацитете који недостају нашс.м подручју а нсопходни cv за нормалан рад служби. ° Шта 1е по вашем мишљењу утнцало на успоравање развоја здравства и обезоеВсЈБе квалнтетније и ефнкасније здравствене заштите радних л»уди н грађана на територнји наш« регаона? — Недоследности v реализаиији усвојене политике доуш 1 веноекономског развоја, заостајањс развоја оистема са.моуправдаља v здравственом осигуран>у, као н досадашња потреба спровођења мера стабплизаннонс политпкс, доводили су чссто до интервенција друшдвеиополптнчких заједннца (Федерације и Републнке) v лимитиран»у срсдстава. Овакве мере су успоравале развој самоуправних 'односа v здравству и здравствсио.м осигурању, али су прихватане као нужне. Heсумњиво да због оваквог полоикаја здравства, иако се полази од оптималног очувања ннвоа Миодраг Дреноваковић Вињете: Слободан Штетић здоавствене заштите радшос људи и граћана, нпје било моrvhHOCTM, да се довол>но обезбеди основна заштита v амбуланти, v craw болесника, пнтервенције у хитнпм случајевнма, рутннске лабораторијске аналнзе, обавезе праћења и проучавања гзрока оболења и одсуствовања са посла, V3 активну сарадњу основннх органпзаиија, све v иил»у смањења процента привремспе спречености за рал због болести и повреде. ЗДРАВСТВО ДО 1980. о Може ли здравство са своје стране да утичс на обим мате рпјалнс рспродукцијс? — Уставно је утврђен поло жај здравства у склопу друштвених дслатностн. Преко људског фактора л здравство се укључује v процес репродукције ii оно може са своје стране обилато утицати на обпм материјалне репродукцлје, о чему се мора водјггн рачуна. Активна сарадња основних органн заиија v области приврсде п других, исопходна јс за зајед * ничко р.ешавање проблема. о Скупштина зајсдннце Здрав ственог оснгурања радшпса и земљорадннка — Купрнја, усвоЈнла је и дала на laBHv лискусиЈу прсдлог Програма разво|а организацнје н инвестипп|а v ЗАравству за подручЈе срсдњег По.моравл>а, Ресаве и Левча од 1076. до 1980. године Шта ихгате да кажетс^ у всзи са тим? — Чињеница је да се више година уназад, а нарочито V послсдње три године, чине напори да се пронађг решења која би обезбедила квалитетни ју и (рационалиију здравствену заштиту осигуфаних лица. Ови напори су остајалп без резул тата, а всћина преддога о бол>ој организацнги здравствене службе на територијп нашег .региона, пропадала ie а да нпјс пи омоггНавано раднпм људпма да се о њн.ма из;ашн>авају Иннцијатор активностп за изналажење бољих решсња у области здравственс заштите п органнзације здравствене слу жбе био је Савез комуннстз нашег региона. На саветовању чланова Савсза комунпста нашег региона ко.је је одржано v Параћшгу још 13. апрпла 1972. године v везп проблема здравства, vcboјен је велнки број заклдгчака који би .моралп радикалио as утичу на даље токове развоја здравства и здравствене заштите на тсрпторијн регнона Напоменућу најважније: ° Да се 'јрадн дугорочни програм развоја здравственс службе на нашем регуону, прм 4C.MV -разрешити следеће: превентивну службу v радним органлзацијама; амбулантно-полнклинпчк-v слу|«:бу са тежњоу да се пста приближи ocnrvpaницима; разрадити мрежу здравственпх станина н а.мбу лантл иа селу; органнзовати мрежу .медицинских" техничарз првенствено куративног профи ла v селнма; разраднти моежу болнпчкпх капацитета на целом региону. о Направнти план кадрова за регион, при чему ће као основа послужити петогодшп tbit план развоја СРС. Посебну бригу водпти о дефишггарним спсцијалистнчким кадровима Стимулисати кадрове v ман.е развпјеним срединама охгова рајућом политнком награђиваibc, стварањем бољих услова за рад н живот на те>рену_. о Утврдита полнтнку развоја здравствених капацитета на репгону са динамико.м ннвестиција за пет годнна: а) инвестп * цпје у превентивно]’ службп са посебним акцентом на осно ву здравствене заштнте на раду п apvhlm облицима; б) инвестиције v куративној служби у uh.w cTBapaiba нормалнпх услова за ©ад амбулантно-полиКЛННИЧК11.М службама; в) утврВивање пивестиције за болни чке капацитете, како би се обезбеди.М1 нормални услови зо рад свих постојећих одел>ен>? v региону, сразмерно материјалним могућностима региона. Истнчем да ie кохшсија која је раднла на предлогу програма ра звоја организације и ипBecTHunia v здравству за период од 1976. до 1980. године, у потпуности прихватила наведене заклдгчкс и »има се руко водила код утврђивања предлога, ко!и ie и Скупштина Заједиице усвојила. М. Мггхајловић Пре пар дана Извршнн савег Скупштине опшпгнс раз.матрао је Извештај о оствареним приходима и извршеном распореду прнхода оппггс, ааједничке н друге потрошље за првих шест месеци ове године. Као што је познаго, Буиеггом п плановпма фондова и самоуnpaamix интересних заједЈпггга за ову годнтсу прздвиђена су укупна сродсгва за општу, за]едничку п другу потрошњу са по расгом од 16,5 одсто у односу на остварене приходе у 1974. годнни. При томе, приходи за буиетску потрошњу предви&енм су са расгом од 14,6 одсто, приходи за заједнлчку потрошњу са растом од 18,6 одсто, а приходи за Apyw потрошњу (само доприноси *и фондови) са раСТОД1 од 1 одото. V периоду јануар-јунн 1975. укупн« прнходи за општу, заједничку и другу потрошњу на теритарији Огшгпгне мањи оу за 9 одого од планираних за исти период. Међупш, у одноау на оспварене приходе ове потрошње у истом периоду прошле године они показују пораст од 11,8 одсго, што је истод предвиђеног раста плановима за ову годину за 4,7 одсто. Y колико ове приходе посматрамо по нзворима и упоредимо их са истнм периодом нро шле године добијамо следећу слику: О Порези и доприноси из личног дохотка из радног односа већи су за 26Д одсто, нгго је резултат, пре овега, пораога личних доходака а не повећања стопе пореза и дсприноса, јер је познато да ie сгопа пореза смањена за 0,20 одото. О Порезп и доприноси из лнчних доходака од пољопривредне делатиоети остварени су оа порастом од 7,7 одсто. Испповремсно допринос за здравствсно осигурањс зсмљорадника оотварен је за 9,8 одсто мање. © Приходн од пореза и до приноса из личних доходака од вршења самосталне делатности мањи ау за 15,5 одсто, што је добрим делом поаледнца опадан>а учешћа услуга приватног занатства друштвеном сектору. • Прнходи од посебног опшпшског пореза на промет про извода и услуга показују под бачај за 5Д одото. • Приходи од пореза на пмовину, пореза на приходе од имовине и имовинских права виши су за 5,6 одсто. • Приходи од такса су оствареки ман»е за 20,5 одсго. • Сви остали изворни приходи, који иначе предсгављају релативно мале ефекте, показу * ју различит пораот. Ако ове приходе упоредимо са планом за шест месеци ове године, видећсмо да су изворни прлходп Буиета .мањи за 6,8 одсто, за заједничк.у потрошњу (иЈггоресне заједшше) за 9,8 одсто, а код оотале потрошње (самодопринос и фондови) за 9,2 одсто. Y односу на остварења у исггол! периоду прошле го дине, изворни приходи расту: Буцет за 9^ одсго, заједничка потрошња за 15 одсто, а друта потрошња за 16 одсто. Извршни савет је оцемио да без обзира на изнете податке о спаријем притицаљу прихода за огапту, заједничку и осталу потрошњу од плаиираног, стање није забрињавајуће, јер се очекује да ће друга_ половина годнне битн успешнија. ТРГОВЦИ СПРОВОДЕ ПРОПИСЕ Савезно извршно веће је на оедкиш! од 31. јула 1975. године размосприло више пнтања из о блаоти економске полигике и друшгвено-политачког систвма наше земл>е. Тлм приликом до нета је уредба којом се стопе ооновног пореза на промет намеиггаја, фрижидера, телевизо ра и неких хемијскЈгх препарата анижавају од 14, односно 123 на 8 одсго. На тај начин обез беђује се одговарајуће сниж& њс малопродајних цена о®га производа. Сматра се да he « ова мера позипмвно одразкгги нз К(ретан»е општег нивоа малопро дајних цеиа и допринети поболи шању пласмана ових роба, а и сго тако деловати на успоразање повећања трошкова живога По доношењу ове одлуке у свим грговинама извршен је попис и означене су кове цене, а тр жишна инспекција контпролиш« правилну примену ових .мера. Y нашем граду п околним селима та акција je одмах спроврдена и већ је показала позипгане резултате. Запажа се већа БИЛАНС РАДА ИНСПЕКЦИЈСКЕ СЛУЖБЕ Y I ПОЛУГОБУ 1975. запнтересованост потрошача, за лихе робе се смањују, те се тај корак ка економској стабилиза цији тржишта показгује као врСЕМИНАРИ По недавно усвојеном спо разуму у паипш иасапнниама започсло се са продајом меса по хласифнкицпЈИ. Незваннчно смо обааештени да ће ВЕТЕРИ НАРСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ, организовати селшнар „АНАТОМИЈА ДОМАБИХ ЖИ ВОТИЊА" за потрошаче, хако iui касапм случајно нс би .утрпали" предм>к черек уместо зад)БСг бута. ПОДСТАНАРКА Пошто је илегално неколмкп година боравила у Гшшазији к Екокомском школском цепт ру, одакле је >ia једввге јпде коначко исемна, КОРУПЦИЈА је засновала подстаиарскп одлос са МИТОМ, пначе већ дуго годнна насел>е>1нм у . . ? (Y ИНТЕРЕСУ ЗДРАВЉА. У ШИРЕМ СМИСЛУ, АДРЕСУ МИТА ЗА САД HE ОБЈАВЉУЈЕМО.) ЈЕДНОСМЕРНА У радлим ор1Д11изш111Јама name комуне кренуло се v «кннју сузбнјанА злоупотрсбв боловав.а од стране радннка — ncnocpf.UiiK пронзвођача. Догодлло се да Је комнси1а неке раднике затекла у башта ма својкх кућа, некн су били чак к одсутш!. Сви они жигосанн су тшшчво и јавно. ПРАВИЛНО. Претпоставл>а.м да ће се отпочети и са контролом (нс)раднпхд хојн у рсдовном раднои времену одмарају, а после рада нису mi v својим баштама, ш< ход cdojiix кућа, већ се па разно раЗН1Ш пословима ХОНОРАРНО РЕКРЕИРАЈУ. ВАГАЏИЈА Свн хоЈи су ухшсалх — уплатили угал код Трговкхског предузећа „ШумадиЈа" стрпљи во ц дпсциплиновано су сачехали и ново папећање иене овог драгоценог огрем. Свииа је смшена и холичнна угља у односу на повећане шме. Једном од нлпс пало је нз П1мст дд дотерани утад. нзиери п тахо утврди дд му је, пре свега, дотерако uaibe 100 хмлогрзма. Прнјавцо је ову „е.\уч1јну грешку" тржтино! imcnexmijn и у ток? пстог дака дотерано му је „фал11Ч111п *' 100 килограма. Ншао је човек времсиа н вагу. Тешко иама iiTTO мсмамо mi једно пи друго. Љубиша Цветковић-Луша Исповедио бкх се, ал' хе верујем у бога. Л»уде треба (за) лпвити a не (за) п.\а1Ш1ти. Када бих постао неко ура * дио бпх нешто. Пошто са.м „нхо нв мсгу да ураднм imшта. Ко рано прок.и|ја, отхупе ra no гарантованим цена.ма. Друга страна медал>е joux ini је скшгула фереиу. Спремни на свангтж постају нешто. У лажн су кратхв поге у полипгканта језих. И истпна је почела дд се поштапа лажнма. На зуђа гпггања хе прихватам одговоре. Саботажа кпје страна реч всћ успех страких. Да би те ковалн у алато мораш да прођеш хроз блато. Ако ти еавест спава хе значц Ад те сутра иеће болети тлава. Ахо си сазрео не хпдај зелене tuoAose. Рад витв инспекцијске службе ■■п CO v првом полугођу ове го дине обележен је изузетном активношћу. Девет инсттекција је радило сложно и смишдено, па је и њихова ефикасност видлжива и упућује на дал»у потребу таквог деловања. Y разговору са СтаноЈлом Богдановићем, начелнико.м ове' службе, доби.\и смо ко.мплетнију слику о њиховом раду. Тржншна инспекција је сво iv активност усмерила на контролу прописа и мера које се односе на недозво.\»ену тргови ну. Контролисано је образован>е цена и услуга у про.мету робе на мало. Том приликом cv уочени карактеристнчни прекршаји у трговању земљорадничких задруга у откупу крупне стоке од индивцдуалних произвођачаАктивност тржншне ннспекције обухватила је и рад бесправних занатлија. За шест месеци ове године нзвршено је 215 пнспекцијских прегледа п то у области трговине 44, угоститељства 27, занатства 17, индустрије и рударства 2, пол»опр1гвреде 9, саобраћаја 1 итд. На бази извршених прегледа откривеки су прекршаји у пословаљу па је поднето 103 било потребно. Ова инспекција се посебно ангажовала v спровођењу систееиатске дермтнзације грала. И у месним заједницама у околним селкма покренута је та акција. И ветеринарска инспекција се истакла својим радом. Њено болл деловање се осетило нарочито на заигпггн стоке од сточних зараза, код контроле v промету меса и прерађевина од меса итд- Посебна акција је била усмерена на сузбиЈању појаве беснлла. Извршено је превентивно цепл>е1Бе паса, одржано више предавања о озбиљности насталог проблема грађанству и деци у школама су објашњене мере које се предузимају н опасност која прети. После тога пришло се уништавању нецепљених паса п паса луталица. Акиија је обухватила и околна села- На тај начин, захваљујући брзом деловању ветеринарске инспекције, у сарадњи са другим службама и органима, отклоњена је велика опасност која је, због евентуалних тешких последина, ттретила грађанству наше отпптине. Десанка Милосављевић ло успешан. Са тржшинтв! 1тспек,тора.х1 Ок^тшпмне олштнне Василом Васпћем обишли смо неке. продавнина и од тргована саз1гали следеће: Промет робе са сниженим ценаата се знаггно повећао после доношења ове одлуке. Тако је, на пример, у Робној кућн .Зеоттрад7’ у Параћину 1. авгуота промег робе био у вредности од 270000 дтгнара а већ 2. августа се повећао на 450 000 линара. По речима днректора Стојана Обрадовића на повећање промега робе нпје утицало само c.xiaibeibe цена већ п поволнцји услови за подпзање кредига односно смаљење уче шћа од 30 одото на 15 одото. Даље, роба у вреднооти од 500 динара може се по новим одлукама узимагпи на креднт, док је раније тај .хпгнихгум био 1000 динара. Y продавницама иамештаја .Треока , ,Југодрво” н др. по сле снижења цена такође je no већан промет робе. Заинтереоо ваност потрошача је очнгледна Незнално смањење цеиа хе мијских препарата није биггно утииало на њихову продају. Све то указује на даљу потребу тражења систематских ре шења за проблеме наше привре де. Потребно је да и произво ђачи робе широке ттотрошње уокладе своје поалове са тржиштем и целскупном економско-хг сивуадијом. Д. Милосављеваћ пријава надлежним органима. To су: за прекршаје 94, за при вредне преступе 6 — окружиом јавном тужилаиггву и за кривнчна дела трп пријавеДал>и рад тржишних ннспек ција кретаће се истим токовима, тј. сузбијаће се још интензнвније већ наведене nojane. Најважнији ци.х> свих тих акција је да се тржшпте стабилизује, чиме се остварује политнка утврђена и од стране највиших државних и naprajeralx органа. Сашггарна инспекција је са сзоје стране и у оквиру свог деловаља такође забележила лобре резултате. Она је вршила иадзор над при.мено.\1 прописа и мера у хигијени просторија, животннх налтрница, лагађеностн ваздуха, исправно сти воде за пиће и праћење запазннх болести. Инспектори овс службе су пзвршилм 703 прегледа, после којнх су граћанима п радшш органнзапнјама упутилк нарелбе и захтеве за кажњавање, где је то ИЗ РАДА ГЕОДЕТСКЕ УПРАВЕ ОЧЕП СЕ М0И1Ш1111М Геодетска управа Скупштине општине Параћин ie из годшге V годину суочена са све већим бројем захтева заинтересованих грађана за одређивање катаспра земллшгга. Због недостатка стручних кадрова велики број ових захтева не може да се реши у току године, у хоЈој су и поднегпи. Како на.м је рекао Станоје Бурђевић, днректор ове Ynpaве, из пстог разлога ова Служ * ба ннје v могућкости ни да врши снсте.матско одцжаваме прсмера, односно да сваке лесете голине нзвршп преглед поседовног стања и усагласи га са стањем у евнденцији. Увоћен>с механопрафске обраде података, која се очеку1е у наред ном период^ биће велиха по моћ овој Служби v џгго ефикаснијем вођењу ових послова. Код вођења евиденцнје непо кретности у друштвено] својн * ни, Служба наилази на тгроблем да већина радннх организацнја, корисника, не поседује локументацију о праву стицања или праву кортппћенл тпх непокретаости. Због све већег 6poia комунални.ч 'објеката, v надлежност ове Службе је ставл>ено да формира катастар водова и подзем mix об!еката. Ппема Програму,. којк ie сачпњен. hhlxobq verpoi ство би требало да се обавн V наредннх пет година. М. МпхаЈловпћ
W3> * АЛ9А CIPAH,\ 3 ПРЕД СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДОГОВАРАЊЕ O РАСПОДЕЛИ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ ДОХОДАКА САДРЖИНА СПОРАЗУМА И ДОГОВОРА ОСНОВНИ САДРЖАЈ CAMOYHPAВНИХ СПОРАЗУМА О ЗАЈЕДНИЧКИМ ОСНОВИМА И МЕРИЛИМА СТИЦАЊА и РАСПОРЕБИВАЊА ДОХОТКА И РАСПОДЕЛА СРЕДСТАВА ЗА ЛИЧНЕ ДОХОТКЕ При утврђивању зајсднпчких основа и ме рила о стицаљу и распоређивању дохотка по трсбно је да сс полазн од спеиифнчностп и карактера свнх делатностн којс су објсднњене у одрсђсном кругу учесиика споразума и да се гважавају условн стнцања дохотка у том кругу и tilm дс,\атности.ма, да сс споразу.мн заснпвају на њнховп.м плановпма и програ.мима развбја итд. Репродукционе пелнпе нс бн се смслс сх« ватитп као новн облпк удруживанл п осппвања радних организзцвја, него као спрега успостављеннх доходовнпх одпоса пзмеђм OOYP разннх дслатности и граиа. Примарна је доходовиа всза у стнцаљу дохотка м upon звол, који је у том нпзу, основпи носнлзц дохотка а за који сс всзују свп осталп учсСН1ШН у стварању тог дохотка. Ове пелинс нс могу се условљаватп броје.м OOYP којс чине круг учесннка овог споразума. На основу зајсдппчкн утврђеног предлога од стране републичких одбора Спндпката, Прпвредпе коморе Србије п раднпка и.з OOYP ови споразумп треба да сс закључујуза одређсну репродукппопу пплнну, а изузстно у одређенн.м случајгвнма за групаиију, грану, затим у оквиру одрсВснс самоуправне за једниие и сл. Y cnpoBobcibv овог задатка, по себно одговорну улогу џмају сипликатп, а на рочито у поглсду органпзовања акпнја и кон кретног повезнвања OOYP којс ћс закључити заједпнчкп споразум за одговарајућу рсиро * дукииону ислтпгу или одговарајуће облнке удружпватва. Самоуправшш споразу.мп.ма о зајслпичким основима и .мсрњкима исопходно јс да се решавају сва она пптања (значн утврћују се и разрађују зајсднпчкн основн и мерила) која пзражавају заједнички интерес учесника и чијим решешша сс обсзбсђује јединство у спровоЈјсњу политнке и понашања у ра сполсли. Стога овп са.моуправнн споразулш нису и нс смсју бнтн котшја друштвеног до говора. Y њи.ма треба да сс разређују првенствено следећа пнтаља: • Интсрни услови стицања дохотка OOYP учесннка слоразума. Посебан значај, за регулисање односа у стицању и расподслп дохо тка у основној органнзаипјп удруженог рада имају самоуправни положај раднпка у OOYP н њнхови AtebycooHir економскп односи и др^ти услови за стацање дохотка у OOYP. ><'/4>актори, као што су стспен организовапо етн-OOVP,-у складу- са- Уставо.м, утврБнвање и исказивање дохотка OOYP, минимум коришћења и усклађености капацитета и радног времена, усклађеност згзбора асортимана п п.\асмана производа, усклађеност кадровскс политике Ji квалифнкацпоне структурс запос леннх, подела рада и специјалпзациЈа у прс дмету рада OOYP, правнлно разгра1шчеи>с у деобном билансу п објектнвнзирани економ ски односј! нзмеђу OOYP као п други чшшоци, доприносе бољем организовању рада п послован>а и представљају унутарње условс од којих зависи cnmaibe дохотка OOYP. При то.ме се мора пмати у впду заједннчка полнтака удруживања рада м средстава усклађе ни заједннчки планови л програми развоја и сви други послови стицања дохотка које треба регулисати у самој OOYP, о че.му је по требно заузети одговарајуће ставове и у о вом споразуму о заједничким основама и мерилима. О Цене — ттримарна расподеда и условк стнцања дохотка. Ради непосредног повезива н>а расподеле дохотка са условима стицања дохотка, у овом споразуму потребно је утвр дити све 'заједничке основе и мернла за сти * цање дохотка између OOYP-а, а које чине круг учесника овог споразума (нпр. када и у хојим одучајевима ће учесници овог споразума утврђиватн и примењивати интерне самоуправно договорене ценс, а када тржшине). Ово је посебно значајно за све OOYP-a, које су у циклусу репродукције међусобно трајио повезане у стицању дохотка. Нарочито je значајна политика, основи и мерила за утврђиваље цена у регулисаљу међусобних односа. • Доходак стечен под посебннм условима. Обавеза је учесника самоуправног споразума да утврде заједипчке основе и мерила за део дохотка који јс рсзултат изузетно повол>- нић, прнродЈпгк, тржшшигх и друшх погодности. Знатне разлике у дохотку и личшш доосоцп * ма пропзилазе из разлика у условима стицан»а дохотка, а посебно дохотка хоји се по правилу не стиче радом, већ на основу по ссбних услова и поподностп. Стога утврђивање овог дела дохотка и.ма посебан значај за остваривање принцппа расподеле прсма резултатима рада. Y оквиру дела дохотка за материјалну ос нову удруженог рада, треба одрсднти намеиу у којс фопдовс уносити овај део дохотка (imp. у развој, резерве, фонд солндарности п друге фоцдове). Овај доходак не можс се корнстити н намењнвати за лнчну » заједничку потрошњу радника. • Заједннчкн остварен доходак. Полазећп од зајсдничког удружггвања рада п средстава, заједничких планова и програма развоја и обавеза на основу jmix, обавеза је учссннка овог самоуправног споразума да чтврде заједнкчке основе н мерила за стацање и ра споређпваље дохотка који се остварујс заје дннчки. (нпр. заједнкчкпм улагањима", у рсп родукипопнм II промстпнм пелшгама и сл.). • Целокупан доходак. Радниии одлучују о распоређивању укупног дохотка. Y пздвајанл/ и распорсђнваљу срслстава за зајелнич ке н опште *друштвенс погребс неопходно је остварпваЈве суштинсхпх промена на основама новог Ycrasa. Самоуправнн споразумп у овом погледу замењују посредшшпво' оргажа ЛИпитвенополитпчких зајслнипа. Свака OOYP трсба ла обсзбели да радппцп одлучују о пслокупиом дохотку. Обавсза јс учеспика самоуправног споразу.ма ла утврдс нарочито: а) о ком иелокупном дохотку одлучују ра лпнци у осповно.ј орган11331in in улруженот рала (доходак остварсн у OOYP-a if доходак заједннчкп остварен по свим основама удру жпва1ва рала и срсдстава); б) основе II мерпла, услове п наччн одлу <швања о расподели пелокупног дохотка. Напр. о ком пзносу дсла дохотка ћс сс нспосрслно одлучнватп, аокомс посредно прско делегата и делсгацвја; в) којп доходак служп за опсљпважс јачања матернјалпе основе удруженог рала, рсзерви и личнс и зајднпчке потрошњс за организацију, групацију, грапу. рспродукцно nv иелину, делатност, тсриторију и сл. о При.мрна качела већи доходак од проссчног — већа пздвајања за матернјалну основу — већи II лични дохоци и обрнуто. Y друштвеном договору јс утврђено да сс при утврђивању основа н’ мерила за распоре ћнвање дохотка п расподелу средстава за ли чне дохотке при.мсњују слсдсћа пачела: — да организаипјс које остварују већп до ходак no раднпку од просека у групаиији, грани, делатностп пли у одговарајућпм облиштма удружпвања рада п средстава, рслатив но више срсдстава издвајају за проширнваibe матсријалнс оспове удруженог рала и за резервс 'од просечпог- "пздвајатна трупацрјс, гранс н делатпости илп одговарајућих обли ка удруживања рада п средстава, али да у њима радни л»уди могу имати веће лнчне до хотке од просека; — да организације које остварују мањи доходак по раднику од просека, могу нздвајати релативно мап>е за проширивање материјалне основс удружсног рада и за резерве од просека, с тим да и за лнчну и заједнич ку потрошњу пздвајају мање од просечних нздвајања у групацијн, грани делатности или односном облпку удруживања рада и средстава. • Пропорције расподеле дохотка. Полазе ћи од утврђених међузависности кретања до хотка по раднику у привреди, код круга уче сника споразума и дохотка у основној орга низаиији удруженог рада, као и од утврђене развојне политике и специфичних услова сти иања дохотка, потребно је да се у споразуму круга учесника утврди, на који начнн да се путем заједннчкнх основа и мерила изрази н утврди пропорција расподеле дохотка. Прн том треба посебно да се утврде елементи и механизаз! за њено коришћење у основним организацијама удруженог рада. • Динадшчка усклађеност расподеле у то ку и на краЈу године. Синдикат се залаже да се расподела дохотка а нарочито кретање средстава за личне дохотке стално уск.\ађује (утоку године, месечно, тромесечно и на крају године по завршном рачуну) са осгвареним резултапша рада и пословања у свакој основној организацпји удруженог рада. Yko ликоније усклађена расподеласа резултатима тропш се доходак који није радом остварен, појачава инфлација п нарушава прннппп расподеле према раду и резултатпма ра да. • Распоређивање дела дохотка за резервс. Спндпкат ће се залагати да сс у свакој OOYP-a (прпвреде и непрпвреде) стално јача ју н обезбеђују средства резервн радп пословне стабилностп организацијс и веће матери јалне н социјалне сигурности радника, нарочпто за случајевс кад настану одређенс теш коћс. • Фондови. 0 cbilm фондовпма у OOVP одлучују радници јер је то љпхово Heorvbnво право. Образоватвс фопдова пзван OOYP може се вршити само на основу одлука радпика OOYP-. • Функција најннжег договореног дохотка по раднпку. Y плановима и програхшма развоја свакс осиовне органнзацнје удружсног рада и у заједнпчкпм плановима и програмима развоја, у самоуправном споразуму сваке осповне органпзације удруженог ра да, потребно је утврђпвати најмањп пзпос дохотка по радннку којим сс обезбеђујс ма терпјална и социјална спгурност раднпка. • Основн п мерила за расподслу средстава за личне дохоткс. УтврВивање зајсдннчкс полптикс расподелс личних доходака п зајс днкчкпх основа и мерила, постојн п сада у једном броју већих ц бољс органнзованих организацнја удруженог рала. Таква пракса је .лала позитпвнс почегне резглтате. С обзиро.м на посебпу улогу синдиката н с обзиром на значај и дос.\едно оствариваље принципа расподслс према резултатнма рада пооебан део овог самоуправног споразума мо ра да угврди Јединсгвене. ставове, а посебно разради све заједничке основе и мерила нарочито за: — утврђивање резултата рада радшхка по себно у производњи а посеоно у другим областима (као нпр. заједничке методе аналитпчке проненс радних места, зајсдшгчке ме тоде мерења поједшшх врста рсзглтата рада итд.); — утврђивање личног лоприноса радника (заједнлчки основи, методе и заједничкп а1сте.м итд,): — утврђпвање лнчног дохотка радннка (оствареног по свим основнма и мерплима). Сви учесшшп сс морају заложптп за оие заједничкс основе н мсрпла и елементе нарочпто у погледу обима, квалптета, ефнкасно стп Ji раииона.тостн рада, као п за лруге основе и .мерила којп су спсцнфпчни за тај круг учесннка. Obilm самоуправним споразу.мом неопхолно јс утврдити заједнпчкс основе и мсрнла за остваривање права по основу дишулог ра ла. Притом је пеопходно, поред осталог, полазитн првенствено од следећпх ставова: а) да права радника по основу мннулог рада завнсе од љеговог личног лоприноса ко .in јс он дао проширпвању матерпјалнс осно ве удруженог рада н прпвређнвањс.м иа друшгвени.м средствнма за производњу: б) да сс ова прзва остварују само у окви ру остварспог дохотка и расподелс срелстава за личне дохотке и заје.мшчку потрошњу п у зависности од повсћања дохотка и остварене акумулације; * в) да је личпп дохолак радннка на основу тскућсг it мпнулог рада јсдннствен, сраз- .меран ЛИЧНО.М допркиосу радчпка: г) мерплима рада п лпчног доприноса ра дника у остварењу дохотка обезбедитн да лн чнп доходак ралннка у олговарајућој мери зависи од пораста дохотка којп је остварен као резултат прстходппх улагања, нардчита у вези са годпнама кала опала радна способ ност и текући раднн допрннос радника. Посебно трсба утврдпти зајсднпчке оспове II мерила за остваривањс личног дохотка по основу тсхнпчких унапрећења, раиионахнзаппјс, инвентивног рала, лругих креаннја и облика резултата • стваралачког рада. Недопустива ie пракса да сс овакав рад ц стваралаштво не стимулнрају. Поред овога у њему треба да сс разраде н слсдећа питања: прековременп, поћпп н рад на дане државних празника; накнада за време боловаља; најнижп лкчни доходак рад нпка; највишк лични доходак; личнп дохоип радника на раду у нностранству; лпчнп лохо ци радника радних заједннца заједнпчких службп; стицање средстава и лични дохоцн оста.шх раднпх зајсдница; дневнице за службена п\товања; теренскп додаци; накнада за одвојен живот од породице; накнада за ко ришћење приватиих аутомобила у службене сврхе; трошкови рспрезентације, као п спро вођеп>е, праћењс унапређење, и јавпост самоуправних споразума. САДРЖИНА САМОУПРАВНОГ СПОРАЗУМА OCHOBHF. ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА, ОДНОСНО РАД HE ЗАЈЕДНИЦЕ Самоуправнн споразум основнс оргапизацијс удруженог рада, односно раднс зајслнице, треба ла најконкретннје разраВујс основс и мерпла о стпцаљу п расподелп дохотка п расподелп средстава за лпчне дохотке завпсно од сопствених услова. * Ови самоуправнп споразу.ми треба да обухвате, објединс п доследно разрадс сву политику п све обавсзс утврbeiie у са.моуправно.м споразуму о заједннчкпм основама п мерплима стпцања п расподеле дохотка п расподеле средстава за лпчне дохотке, у терпторијално.м друштвеном договору п самоуправном споразуму радне органпзацпје. Овњм самоуправнпм споразумом треба решаватЈ! и друга шггања која нису -обухваћена споразумо.м о заједпнчкпм основама и .мерплпма и терпторпјалнн.м друштвенпм договоро.м, a која је нсопходно решптн у OOYP, односно радној заједници. Обсзбедптн стн.мулацију сваког поједшада ОСНОВНА САДРЖИНА ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ДРУШТВЕНИХ ДОГОВОРА Obilm договори.ма треба регулисати нека ПЈГгања која се односс на полстнцање разво * ја органнзацнја п делатностп која су од ин терсса за развој удруженог рала као иелнне, а посебно на олрсБсној територији, затп.м питања која сс олносс на обим и структуру зајслнпчке н огиптс потрошње, као п на 'оствариваЈБс уставнпх начела о соинјалној сип-рности н солндарностп радннка и обезбе ђивању услова за њихово остварнвање. Учесншш у закл>учнван>у тсрпторпјалнпх лруштвсних договора треба ла буду: (1) све осповнс организаинјс удруженог рала и рад нс зајсднипс са сслшптем на тсрпторпјп за коју се зак.%учујс друштвени договор; (2) од roeapajyhe всћс Савсза сплниката (општпнско или .McbyoiuiiriiHCKo: (3) олгаварајуће самоуправнс шггереснс зајслннис; a v (4) одре Беним случајсви.ма, завпсно од потребе н са лржаја логовора и скхттштина општнне, прн врсдна ко.мора и општинска конференцпја ССРН. Тетиторајални друштвени договори .могу ла pciyAiuuy разна пнтања за одрсђено под ручјс. Истнчс.мо само ссновна: о Подстицаљс развоја одрсђеннх делатности. Кроз заједнпчка улагања и обликс солндарностн постоји потреба да се у одређеном рсону подстнче и помаже развој олређених дслатносги а које су од интерсса за развој удруженог рада првенсгвспо на тој територији. о Политика зајсдннчке и опште потрошн»с. О укупном дохотку одлу^гују радници, па ги.ме п о заједнпчкој п општој потрошњи. To јс уставно право и обавеза радника. Стога заједничку п општу потрошшу и на одреbcHoj територији, односпо ко.мунп, треба по лредпти нспосредно.м \тпцају радника, како у поглсду оби.ма, тако и њсне структуре. Сва захватања из дохотка морају 6imi заснована на одлука.ма радника. О Заједнпчке рсзсрпе. МЛусобна одговор пост, узајамност и солидарност, поред принцппа расподеле прс.ма раду и резултатпма ра да, битна је карактеристнка поиашања радника и радничке класе. Ти односн треба да Aoby до пуног изражаја if у односу на комуну, односно OApcbeHy територнју, од страие радника кал врше расподелу дохотка у основним организацпја.ма удруженог рада. Y то.м оквпру поссбну улогу и значај имају т. в. заједничке рсзервс. Сада постоје таквп фондови из којих сс по.мажу органпзацпје кад су у одреоеним тешкоћа.ма п из којих се нсплапуЈу .минимални лнчни дохоцп радника. о Осталп разни фондовн солпдарностп. Поред фонда заједничкп.х резерви, постоји потреба радника и радних људи да изразе солпдарност и ттутем разнмх другпх фондова солидарности, као што је сада случај нпр. са фондо.м за солидарну стамбену *изградн»у и сл. фондовима у .МНОП1.М ко.мунамаса различи го.м али пренизно утврђено.м намено.м. о Заје.мчени лпчни доходак. Прво на заје мчени (досадашњи .мшшмални) лпчни дохо дак радннк н.ма право без обзира на резултате, које је он остварио и резултате у орга« кизацији. To је обично пословање са губитком. о Предузимање мера у организацпјама ко је остваре низак доходак и којн не обезбе« ђује материјалну и социјалну сигурност радннка. Y с.\учајевп.ма кад су предузете и исцрпљене све .мере, и нису 'да\е резултате, a радницима није ooe36ebeHa нп основна ма» теријална и соцнјална спгурност, као трајну меру треба примењиватп ликвндацију тих организација. При том је неопходно обезбе * дити запошљаватве радшпса. © Прпправшти, ученицп н студешгги на практнчно.м раду. На свакој територији нео пходна је заједннчка политпка припре.ме н оспособљавања кадрова, њиховог награђнван>а и пријема на рад у основним органпзацн * ја.ма удруженог рада. • Социјална карта. Лпчнп доходак којн радннк оствари п примн преко платног списка нпје једшш облпк п извор прпхода који раднику o6e36cbyjc социјаднп п матсрија.\нн положај. Због немап>а пуног увпда у стварнп социјални н скономски положај ’ раднпка, прнступа сс заштпти стандарда ралника са нижим лични.м дохоцпма, првсчствено кроз повећањс лично; лохотка, па сс тпмс v одрс benoj .мери нарушава прпнцпп расподслс прс ма раду п објектпвпо ствара уравниловка. Ради ста.\ног праћен>а п саглславања укуп« пог соцпјалног и екопомског положаја радника у основној органпзацпји удруженог ра да п у комунн одребеној тсрпторијн гдс жн вп, треба да се уведс стална обавсза органа удруженог рада п одговарагјћпх органа у месној заједнпци п општпнп да спстематски пра те комплексно сконо.мско соцпјалпо стање радппка и њихових породииа п да сс од то га полазп када се предузпмају одговарајућс мере за заштиту стандарда п водн соцпјална подитика. Поред тога још п следсћа тпггања: нздвајаља за стамбену нзградљу: највнпш лични доходак; лнчнп доходак пзобрнпх п именоваппх лица; лнчни дохоии радншгп запосленпх код прпватпих послодаваца; органнзован од мор раднпка — рсгрсснрањс н сл; отпремнп« на; допунскц (топлн) оброк п прсвоз радника.
CTPAHA 4 14 ДАНА БРОЈ 39 Y ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ РАСПОРЕЂИВАЊЕ ДОХОТКА И РАСПОДЕЛА ЛИЧНИХ ДОХОДАКА ■ Фрагмснтарнп прнказ матернјала припрсмљеног за зборове радннка у ИВТ „Бранко Крсмановић *'. Укупно остваренп доходак лружеЈБа текстилне нндуст-рнрадне организације, онај његов је Србнје, један део радннх део којп ocraje предузећу no ODra.n!3aiu<;a текстилне whav. подмирељу законскнх н угово- oPra’n!3alwJa текстилне ицду рених обавеза, pacnopebyjc се на два основна дела: срсдства за лнчне дохотке и фондовс. Расподела средстава за личне дохотке вршн се још увек са нивоа радне организацијс, као и распоређивање дохотка. Основне организаније удруженог рада, иако форма.\но констрије наше републике распорсђује доходак на оспову овог документа. Прндржавајући сс овога ша радна организаштја је, ци.мо, у току 1974. године стнтуисане, још увек раде еконо.мског разграннчења стпиања дохотка како то лажу уставна пачела. Pacnopcbifiaifac дохотка без настигла чпнх којп однос фондова и napenoAHлоходака 20,8:72,2 одсто је пронзашао из ннвоа, Самоуправним који јс сачињен споразумом, односно велнчннс дохотка, бро ја условних раднпка и просечно остварсног дохотка на ннвоу Републике по условном тог квадитета производа. Збнр свих ових слсмената, односно зараде по свнм елементима множс сс врсдношћу бода за сваку једпницу удруженог рада, те се на тај начин добпјс прнмањс сваког појединца који радп по порми. Сви осталн радкицн, н>их 60 одсто, оу всзанн за извршавање производних планова и раднпх нормп оиог броја радннка којп радс по нормн, и то на таЈ начнн да су: — радннци у производној режијн везани са 65 делова од просечно остварених зарада радника који радс по норми у њнховој јединнин удруженог рада. Својом стартном основом н овнм yBehaibcM учествују у врсдпост бода својс JYP-a; ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ ЗА РАСПОДЕЛУ СТАНОВА на нтгвоу У-радтшку нз претходне годнне. Расподела средстава за лнчне дохотке, масе личнпх доходака по Јединицама удружепог рада Остварена маса средстава за личне дохотке сваког месеиа се дели на бази изграђеннх кгитерпјума у систе.му такозване колективне нормс, чнји је основни критеријум, нзвршавање плана ттропзводњс коригован јптвоом квалнтста производњс. Јасно је да је систем неусавршен и не садржи у себи доволано елемената којн треба да стимулишу радннке да ппго више, квалитетнијс и скономнчније са мање трошкова пронзводе. Затгелтаренн су крнтеријуми економичности н penтабилности. Но, и такав снстем какав јесте, не примењује се у потпуности јер је корекциони фактор, квалитет пронзвода, временом искључен из начина распоређиваља средстава на јединице удруженог рада, те се све своди само на нзвршавање планских задатака. Централна комисија за расподелу лпчних доходака сваког месеиа заседа у цпл»у усаглашаванл резултата расподеле, те и она са своје стране усклађивањем, односно уједначавањем средстава по Јсдиницама удруженог рада, води уравннловии н расподели која ннкако није резултат рада појединих производних погона. Начин и систем планирања са своје стране такође утиче на пе.ман»е чврстпх крнтеријума, јер је овакво планирањс предвиђено и углавно.м начелно, те недостатак чврстих и сгзактних параметара утнче и на cam; Комисију и пословоднс органе да воде овакву политнку. Чини се да кад је све ово присутно другачије ое и не бн могло радити, јер би свака већа разлика код исплате лнчних доходака у јединииама удруженог рада, које бн ман>е при- .миле пре.ма систему обрачуна, нзазвала негодоваљс, а како се нема чврст крнтеријум за праћење, недоста-цак аргументапнје за такав обрачун би изазвао можда и веће потресе. На тај начнн расподел»ена средства се vnyrap сваке једпнице удруженог рада дсле на појединце. — производни радници којв не раде по норми везанн су са 70 делова на исти начнн као н рсжијски радницн; — радници OOYP-a енергетике н одржавања, друштвене нсхране и заједничких служби везаш< су са 60 делова од просечно остваренпх зарада радника којп радс по норми на ннвоу целог предузећа и са тако увећано.м стартном основом учествују у вредности бода свога OOYP-a. Великом броју радннка сс не .мерн учинак, то је очигледно, и сигурно је са друге стра не да ни у будуће нећемо бнти у могућности да то чинимо свуда, алн треба изградптн крнтернју.ме да се рад мери на највсћем броју ралних места. Y нашем Програму актнвностн за спровођење, доношење и закл>учнван»е самоуправних споразума о заједничким основама п мерилнма у распоређивању дохотка п расподели средстава за личне дохотке, предвиђен је и материјал за зборовс радннх л»уди којн ћс се одржатн 26. августа 1975. годинс. Ово је само фрагментарнн приказ аналнзе о проблсмнма у досадашњем систему расподсле у OOYP-a. Градимнр Нлић Расподела личних примања на појединце Већ *овако расподе.\>ене масе то: раднини који раде по норРЕЗУЛТАТИ TIYHO ПРИМЕДБИ НА ЛЕТОВАЊЕ средстава по једнницама удруженог рада деформншу начела расподеле ттрема раду, те још у старту обрачунавање на поЈединце доводп до неадекватног натрађпварва, н то чак и раднпка којн радс по нормп, односно чијп сс радЈпг ефектн директно .мере, јер су п тс обрачунатс масе у које учествују поједпншт јсднс JYP-a неадекватно распоређене. Са аспекта расподелс пмамо четирп основне катсгорпје радника н ми, производни раднинн који не раде по нор.ми, режијски радници (ову категорнју сачнњавају углавном стручњаци у оквиру техничког, мајсторског и службеннчког кадра) као и болесни и изнсмогли радннцн. Производнн радннин којп раде по нор.мн, а н»их има око 40 одсто од укупно запослсних, формирају своју основу за расподслу личнпх доходака преко рада тто норми, рада по врсмену, ноћног рада н постигпуШТОФАРА ДО 1980. Комнсија за расподелу станова у Фабриин штофова разматрала је 250 приспслих захтева за доделу станова, и предложила Извршном одбору да 45 радтпгчких породица, којс по ранг лнстн и.мају највнше потребних бодова, добије стаи. Овај спнсак стављамо на увид члановима радног колсктива и нашим читаоцима. Y загради су назначеош број година радног стажа и укупан број бодова. ДВОСОБНИ СТАН: Радмила Бокић (31 — 147), Милутин Давидовић (29 — 133), Иванка Раковић (28 — 133), Љил»ана Спасојевнћ (27 — 131), Љпљана Митић (28 — 131), Љубомир Радпвојевић (28 — 131), Миодраг Бурић (29 — 130), Апостол Јовановић (29 — 129), Зорка Марјановић (28 — 128), Илија Ивановић (25 — 128), Живота Милошевић (26 — 127), Милица Бурић (27 — 119), Бор15с Здравковић (25 — 117), Миодраг Милошевић (22 — 116), Јелена Благојевић (24 — 116), Грозда Стојановић (27 — 114), Милица Милојковнћ (27 — 114), Шабан Ајеткн (21 — 110), Марнја Костић (22 — 109), Берта Милановиђ (25 — 108), Младен Раднсављевић (24 — 107), Радомир Срејић (23 — 105), Дафина Бачић (20 — 97), Л»ил>ана Вуловпћ (19 — 97), Раднвоје Филнповић (17 — 93), Видосава Стојановић (19 — 92), Стојан Марковић (17 — 92), Милета Лабан (20 — 90), Собољуб Денчнћ (16 — 89), п Дантша Вукајловпћ (18 — 88). ЈЕЛНОСОБНИ СТАН: Јован .Товановић (31 — 145), Налсжла Мплогаевић (28 — 131), Олга Мајсторовић (30 — 128), Давпнка Стајчнћ (27 — 128), Јаворка Мпле? тнћ (26 — 127), Bena Лазаревпћ (27 — 127). Светомнр .Товановић (29 — 126). Савпћ Јованка (27 — 126) и Евгенпјс Дручек (28 — 124). ГАРСОЊЕРЕ: Јевроспма Савић (31 — 145), Радмила Лнваја (28 — 137). Верослава Павловпћ (27 — 131), Мплетга Мнличевић (29 — 13П), Костадинка Павловнћ (27 — 126) п Лзубица Стојановпћ (27 — 124). УСПЕО РЕМОНТ ЛЕВШАТАНА Y рекордном врсмену од два месеца, стручнн тнм састављен од машкнскнх ннжењера, тех ннчара н внсококвалификованпх машинских радннка у Фа брици штофова, успео је да преселн машину за прање ву не-левпјатан у новс просторпјс, а уз то и да нзврпте н псопходан ремонт. Уз ово, извршене ПРОШИРИТИ ПРОИЗВОДЊУ НА КОНФЕКЦИЈУ И ТРИКОТАЖУ Индустрија вунених тканина Крсмановић" у Параћину плаш наредном периоду од 1976. до 19 прошири своју досадашњу основну производњу (вунеио влачено ттреддао и тканине) на производе конфекццје и трикотаже. Тржипгна ситуација, како код нас тако и у свету, све више бива сложена и конкурентна, тако да све произвођаче, па и нашу радну организацију, тера на једну другачију производњу, више заокружену и финализирану него што је то данас случај. Зато су и уследила одређена интеграциона кретања са већ постојећим капанитетнма у граду (конфекпија н трикотажа) која he уз одређене, не мале, инвестицноне захвате, освежнти садашњу „Бранко финалну производњу, да поред метраже >а да у као готови производи буду конфекиија м ). године трикотажа у одређеном асортиману. Значи, у питању је природна и економски оправдана интеграциона веза, где већи и niitpn асортиман финалних пронзвола даје веће могућности прилагођавања тр жншту и крајњем потрошачу. На том принципу се и заснива коннепт развоја радне организације, у којем би се заокружавањем производног процеса створила далеко боља смтуацнја и стабнлнији условн прнвређивања. Одређеним ннвестиционнм улагањима, пронзводка бн у 1980. годтпш у односу на садашњу бнла следећа: Назив пронзвода 1975. 1980. Пронзводња влаченог предива 850,0 t 1.100 t Производња чешљаног преднва 750,0 t 850,0 t Вунено влачене тканннс 1.000.000 m’ 1200.000 m> Вунено чешљане тканине 1.450.500 m* 1.300.000 m' Чсшљана ткаи. са 55% спнт. (мешав.) 300.000 m> 550.000 m* Синтетичкс тканннс 120.000 m‘ 130.000 m1 Синтетичка трнкотажа 32.0 t 35,0 t Униформе од мсшав. вун. снптстнкс 7.800 пари 200.000 парн Радна одела и мант. од памука 24.000 пари 25.000 парн Израда одела по наруибннн 200 парн 300 пари Као што се пз података да вндети пла- нутку буде тражило. Сигурно је да he нира се један, обзиром на садашње усло-------——. —и.— ве тржишта, солидан раст производње и то у целокупној пронзводњн са изузетко.м производа трнкотаже чпјп је н положај најделнхатнијп. Свеукупно повећале основне производње (тканнна и предива) н једајг део садашње пронзволње корвстпће трикотажа и конфекипја у одревено.м асортиману којн тржпште у том трепланиран асортиман претрпети одређене промене, ади те промене неће нарушити гкупнн волумен производње којк се предвића. Милуткн Ракнћ ¥ НЛРЕДНОМ BPOJYl Инвестициона улагања до 1980. су и нзвесне уштеде тако да за служује пажњу да о томе пи шемо. Зоран Матнћ, директор III OOVР-а, Милош Зарић, Зоран Кркнћ, Војнслав Тубица, Александар Стерлс п Мподраг BoKuh као стручнп тн.м, заједно са Ннколом Марковићем, Лзубиса вом Пургером, Станојлом Мн лнћевпћем и Славком Јовнћем, шефом Браварнпце, заслужуј\ сваку похвалу. Y рекордном вре мену успели су да стари левпјатан нз једне зграде преселе ц лругу нову, специјално адапти рану, и да почетком јуна, тач кије 6. јуна, пусте машину у нормални рад. Демонтирати мапгину која је дугачка 56 метара, уз то направити две нове каде, уградити преко 5 до 6 тона лима, а све то повезати новим електричнтгм кабловима и инструментима није лака ствар. Зоран Кркић и Алексавдар Стерле, наши саговорнипи, истакли су да је би.\о тешко, да је било проблема, нарочито организаторских. Свакодневно су се сви задужени састајали на почетку радног времена договаради се и на тај начин синхронизовали посао. Чули смо да се радило под врло тешким условнма. Због специфичног посла и услова, техника за преиос машина одвијала се више ручно и уз помоћ виљушкара и покретних вал>ака. Аеловп левијатана дуги и по 8 метара пролазилп су кроз отворе којн нису шнри од три метра. На тпггање шта се добија новнм пресељењем, Кркић нам је одговорпо: — Y старим просторијама монтпраће се пове машпне за потребе Кончаонс. Мп смо има ли иил» да у рекордном року пренесемо целокугтну опрему ле вијатана у нову адатгпграну просторију а уз то да истовремено кроз ремонт отклонимо оне делове који су дотрајали. To смо успели п, према прогнози, на овој машинн за наредних пет-шест година неће бити нпкаквих ремонта. наравно ако се не десп нешто непредвиђено. На крају да додамо п то, да вредност овнх радова износи 490.000 лтгнара, алп да је неко други то изводпо та бн нифра сигурно претпла један мтглнон динара. Р. Весић Лето је всћ прн крају. Многи голшшћеодморци су се вратили са лстовања. Утиспи се срсћуЈУ, а овогодишња искуства, било лоша или добра, помоћићс, можда сви.ма нама, да се одлучимо гдс, како и када провсстп заслужен-и одмор. Посстили смо ових дана Фабрнку ш г офова и у кратком разговору са троје радштка покупшн да сазнамо нешто више о iMfxoBOM четрнасстодневном боравку на мору, у Макарској. — Из здравствених разлота охмор с.мо најчаиће проводили на мору. Ово лето провела сам у Макарској — рекла нам је Гордана Милојковиђ, раднипа ИнхнвачЕгицс. Незнам пгта ла вам кажем. Постоје н добре и лоше странс овоголшпњег летовања. Моја поролнпа н ја, нас чегворо, задовохни смо прЈгватним смештајем. Можда зато пгго смо нмали срећс да станујемо код добре „газда1рице". Храна? Е са храном се не моту похвалигги. Количински се Accra добијало, али квалЈгтет приnpestaiBa и разновроности су за критогку. Као пример: за 14 дана пасуљ је куван 4 пута! Неко каж‘е да се то и код куће једе. Да једе се, али се за две неде,\>е не потропгн 4900 динара. Дзље, услужног оообља у ресторану исхране је мало, тако да смо били принуђени да за обед чекамо и по сат. Мкого је људи у сментт, 215, и мисиш да бн се тај проблем решио ако би се пггофарцн одвојнли ол стаклараца, јер ове године летовалиште у Макарској је бнло заједничко. Желела бих да се деии похлони вттше пажње, и да. иако уплате целу храну, добнју кадгод и шол»у млека, јер деца су деца. А.\и и поред ових примедби мшла бих и идуће године у оваквом аранжману. Мнхајло Живковић, радник Ткачнице: — Аетовао бих и идуће године у Макарској, а.\и под условом да не стакујем у приваггном смештају. Лхудн код којих смо сгановали бн><ш су врло нељубазни и негостохубиви. Топлу воду у купатплу добијалн смо врло ретко, иако имам мало дегте. Као да су жеКАДА _ СЕ HE ПОШТУЈУ на стел1У да упггеде, без обзира што се аидга све плаћа. ПРОПИСИ Исхрана би требало да бгде ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ РАДА ПОСТАО ИНВАЛИД разноврснија, и по могућству, за децу квалтггетнЈија. На крају, бих предложно да се обезбеди внше особл>а, јер смене су бројне, преко 200 л>уди, и тешко је брзо сваког услужигпг. — Овогодпшње леговање у Макарској мп је, због нсл»убазнооти л»уди код којих сам са седмогодншњим спном становала, остало у лошој усломега! — У3 ? Још И пожа-U’Aa ге Драгослава Јованеквалификован, са укупнпм новиђ рамшк ткачшшс. Њп.хов 5^ niU?a’EM. ОА ЈкиеСТ ОАНОС прсма нама јс био такав, цн. Петар Јовановић, радник честпто смели ни да нашег колектива скупо je пла- буДемо v собп. тио данас непоштовању пропи- 1 1 са о Заштити на раду. Са храиом сам задовољна, јец> и код куће није увек све И ако је машина за влачење најквалитетиије. Много нас је било у смени, па је тешко сваком угодигги. Једино би предлопредива, сто процентно заштићеиа и н>вна запгтита аутоматски регулисана, овај млади рад ник Је неким чудом успео да завуче руку међу зупчанике и покуша да извади намотани пуц док је машина била у покрету. Истога тренутка кажипрст десне рухе у својој целој дужини, остао је међу зупчаницима, а он ће на својој десној руци место њега носити ожиљак у трајну успо.меиу, хоја ће га подсећати на обавезу да се мапшна, док је у раду, не сме чистити, помазивати или nonрављати. Он је својом непаж * њом остао без једног прста a заједница је добила једног инвалида рала више. (л>. Ц.) жила да се у јеловник унесе више воћа и колача. Оп©т је и ова примедба ствар укуса. На sqpajy желим да вам и ово хажеас Врсме издавање доручка је досга кратко, од 7 до 8 часова. Значи само салг. Ако нвко закасни оотаје без нлга. Можда би се ту нешто могло да урада, тј. да ое продужи време доручка. Ово не говорвш због нас одраслмх, него због деце хоја воле дуже да спавају. Доста им је раног усгајања кад иду у школу, заоавгнигге или јаслипе. Треба имати више разумеваља за ту дечију „слабосг". Иначе, ишла бнх и идућег легга у Макарску, наравно ако то буде могуће. Д. А. И TO СЕ ДОГАБА ОДЛОЖЕНЕ ДВЕ СЕДНИИЕ РАЛНИЧКЕ СКУПШТИНЕ На једној od npeux јееењих седница Председншитеа Јединствене организације синдиката и Секретаријата ФК СКС биће сигурно питање недолазак чланола Радничке скупитше на седнице. које су биле заказане. нрва за 1. август а друга за 8. август. Оба пута су седнице одложене због кеорума. Први пут на седници нијс дошао дооољан број чланова из I OOYP-a односно из JYP-a Камгарн а други пут нису дошли представници из Onште vnpaee ti Мензе. ФРАНЦ МАКОВЕЦ, једаи од секретара органа управљања, уверава нас да је било људи .:оји cv padu-iu тик дана али да нису дошли из непознатих разлога. Провсрено је, чре него што ic заказана седница. ко од чланова Радничке екупштине ради а ко је на одмору. БОРА СНБИНОВИН, секретар Прсдссдншитеа ЈОС, каже да је то недопустиво. Ових дана читав случај ће бити проверен п видеће се ко се није одазвао позиеу, нако је у позивници наглашено обавезно чрисуство. Наш коментар изостављамо, јер га ми немамо a видећемо разлоге оних (HE) ОДГОВОРНИХ, који сматраfv да имају преча посла него да долазе на седнице. (Р. В.)
БРОЈ 3». 14 ДАНА СТРАНА 5. Г П „13 ОКТОБАР” ПШН фор.мирања Грађевинскот СТ№ МШ предузећа „13. октобар” прош ла су цри месеца. Интересујућв ое за пооловање свот предузећа посетили смо сва четири OOYP-a и разговарали о посггигнутим резултаткма. OOYP „Прогрес" Разговарали смо са Момнром Гелепском дирекгоро.м овот ООУР-а. Он сматра да је резул тат, после три месеца од улруживања, веома познгиван, iiho показују и цифрс: укупан приход износи 45 890 динара, утрошена средства 2430 000 ддпгара, остатак дохотка је позитнван и нзноси 506 630 дмнара. Треба на по.менуги да cv утрошена с-редства велма велика, што у процеиги.ма нзносц 55 одсто од реализаиијс. Тако великн утрошак средогава једино сс може протумачити небригом радника. Просек личног дохотка по радhiikv нзноси 2018 динара игго представл»а до сада највећи просек примања у овом ООУР-у. Друг Геленех ]е ка крају нагласио да имају утоворсне ттослове до краја октобра ове го дине. OOYP „Пролетер” Резултати пословаља у ово.м ООУР-у су следећи: укупан приход 7 062580 динара, уцрошена средства 4860000, остатак до хопка је позитивам к нзноон ПРЕДУЗЕНЕ „БУДУБНОСТ" РЕЗУЛТАТН ЗАДОВОЉАВАЈУБН После шестомесечног обрачуна у Предузећу за производњу, откуп и кооперацију ,ЈБудућност’* финансијски показатељи су позитивни. Y разговору са Николом Мнладнновићем, руководиоцем Пр ивредно-рачунског сектора забе дежили смо следеће податке: укупан приход износи 23213 динара, и у односу на претходну годину повећан је за 32,65 одсто, а на план за 10.98 одстб; доходак је остварен у висини 43300 динара, што је у односу на прошлу годину већи за 38,90 одсто, а на план за 14,01 одсто; у фондове је уложено 780,012 динара, а нераспоређена средства су у односу на прошлу го дину већа за 31,96 одсто. Уговорне обавез^ су порасле за 89,45 одсто, а порези на дохо дак и допринос из дохотка за 77,38 одсто. Лични дохони су нешто порасли у односу на исти период 1974. године, и тај поВаст у маси износи 32Д5 одсто. о свихт показатељима ово повећање је дошло због повећања броја радне снаге за 8 одсто, И.АИ у бројкама са 125 на 135 раднпка у ттроизводњи. Д. А. ХОБИ НАШИХ РАДНИКА Стаклар гаји хортензије Михајло-Мика Дулић је већ 23 године дувач стакла у СФС. Посде напорног радног времена враћа се у оазу расцветаних хортензија, коЈе испуњавају његово двориште, и другује са њима. Посетили смо га ових даиа и поразговарали са њим о том ксговом хобију. Гледамо га како са љубдвљу посматра шаренило расцветаног цвећа. Из његових очију извире смешак задовољства. Прича намдајеову врсту почео да гаји пре 15 година. Ускоро he у пензију и тада he све своје време моћи да посвети узгајању ове врсте цвећа. — Када бих имао још једаи хектар око куће, свуда бих засадио хортензије — каже чика Мика. Још дуго нам прича о срећи која је уједно и његово највеће задоволјство. На растанку смо му пожелели још много сун чаиијих дана и расцветаннх хортензијв. М. МихаЈловић 147 360 динара. Учешћс материјалних трошкова, изражено у процентима, нзноси 65 одсто од реализације, што предсггав.^а, по речи.ма Миодрага СтоиљкоBiiha, директора овог ООУР-а, чореиалан утрошак. Просек личног дохотка у ово.м ООУР-у износп 2631 динара, што је највећи просек примања у предузећу „13. октобар”. „Пролетер" изводн 80 одсто ралова ван Параћина, иарочито у Источној Србијп, v сарадњн са предузећем „Рад” 'нз Београда. Вредносг уговорених послова овог ООУР-а до сада износи 27.500.000 дннара а до краја године треба да буде око 40 мплиона динара укупно, од чега се лссет мнлиона динара преносн у 1976. годину. Највепи проблем лежп у инфлаиијијерје немо * гуће осгварнтп 100 одсто разлнку цена матерцјала. Велпку коч ницу. у остваривању дохотка предсгавља стално и иеоправдано корчшћсњс боловања. Таквој појави треба што пре статн на пут. Интересангно јс да оу носпони радова у овом ООУР-у углавном сгаријн радшшн, док je ом.чадина, и поред знатних могућности затајчла. OOYP „Градитељ" Од Мнрослава Мелентијсвића, директора овог OOYP-а, сазналзт смо да је стање пословаИВТ „Б. КРСМАНОВИН” Инвестиције He битн преполовљене? Због општег стања наше прпвреде и мера надлежности органа да се гради само са по кривеним инвестицијама. у Фабрици штофова многи плановн су rslmi у воду. Уз ово и светска криза у текстилној индустрији, натерала је одговорне да планиране инвестиције сведу на најнеопходније размере и по требе. — Овогодншње инвестнције износе 105 милиона и средства су обезбеђена — нстакао нам је у разговору Милош Зорић, руководилац Службе одржавања. Целокупан програм овогодишњих инвестиција до 1. октобра, треба да буде и предмет разматрања Радничке скупштине. Како би наше читаоце упознали са најбитнијим стварима које се планирају у Програму, замолили смо Милоша Зарића да нас у најкраћим цртама у позна са њима: — Највећи део средстава пред виђен је за улагање у нову халу дораде, која се завршава са целокупно.м инфраструктуром ц машинским парком који је неопходан да се купи. Према склопљеном уговору нова зграда дораде, грађевински део кош та 30,8 милиона динара. Ова »нвестиција је већим делом већ исплаћена, остало је нешто ма« ло. Међутим, уз додатни део Са једног граднлншта „13. октобра" н>а слсдећс: укупан прнход износн 14 880 604 динара, утроше на срелства 11 080 210 дннара, и остатак дохотка је негатнван за 160 946 динара. TySirraK је остварен пајвпше због тога јпто се иа објектлма, којп су у завригној фази, касни због заиатскЈгх ралова. Знајући да пови објектн зачтевају и савремсну механизацију, треба лмати у виду слабу машхшску опремл>еност занатлпја. Један од разлога пгто јс осгBapcini доходак негатЈпзан лежн у иедостат^ послова. Вшпак л»удз1, хоји сс појавио у јеку грађевинске сезоне, био јс послат на одмор. Ta«.obc, треба рећи да не постојн јсдаи оквирни план мзградње станова којег би овај OOYP могао да се ове градње, постојн још јсдан део за такозване ннвестицнје за пнфраструктуру (вода, пара, струја, ваздух). Овај део кошга 10,9 милпона дппара. ИзвоБачу радова остајемо дужнп да исплати.мо још око 6,5 милнона динара. Уз ово предстоји нам да А оадпмо п један од најважнијих послова — климатизаиију. Y овс сврхе утрошићс се 13 милиона дннара, у динарнма око 11 милиона а остало су де внзна средства. Уско везано за ову халу, на основу пројекта Економског бн роа — Института за caoopahaj и транспорт, је и потреба да сс обезбедн 5 милиона за реализацију програма. Најновијнм сагледавањем, ова ствар ће да сачека бол>е дане. Приликом усељавања нове до раде, у новој хали монтираћс се и четпри најповпје машине Сушара-Кранз, машина за шншањс тканнна, машина за чупављене тканпна н декатир машина. Овс машине су већ купл>енс од произвођача и пристпжу. Купл>ене су у нностранству у вредности од 11,09 милиона, а већи део ануитета је отплаћен. Решавањем усхог грла Олелен>а кончења, у овој годнни извршиће се монтажа нових вретена машина са двостепеним кончањем Хамел. Само за ове машине обезбеђена су средства од 21,58 милпона док ће читава инвестиција са још неким магпинама износпти 31,26 мнлнона динара. За острле радове у ннвестнционом програ.му предвнђено је улагање од 5,9 мплнопа динара. Р. Всснћ МАЛИ ОГЛАСИ Због олласка у шгостранство хтгпно продајсм кола: Цитроен ИД 19 (жаба) година пронзводње ’1967. у возном стању, регпстрована до краја годпне, ц Рено 12 ТЛ са прсђснизс 17.000 километара. Миллвоје Миловановнћ — Параћин, Лоле Рнбара, г.олнтср 3, стап 8, теле4х>н 52-378. Продајем ФИНУ прокз неденог 1967. године. Кола су V исправном стан»у. Цена по договору. Јсфта Вокић Поповац код napahima _____________________________ I придржава, пословно оријситишс н сргаиизујс радозс. Tpein^rno стањс радова „Градитсља” јс следсће: извршсп јс техиичкк прнјем стамбснпх зграла С04 н СО-5,за нскп дап треба да сс изврши тсхничкн пријем зграус за пеизионере СО-6, зградс СО-7 и CO-8 cv при крају са грубкм грађевчнскпм радовчма, извршеп јс техничкн пријем зградс од 13 станова, у фазп завршстка cv основнс школе v Дреновцу н 'Доњој Мутшши, за којс сс iLtaimpa да ћс б1гта< предатс пре рока, огпочста јс нзградња општпгнског крила СУП-а, чији је рок нзградн>е једанаест мсссцп м ових дана отпочећс изград>ва фазе A ПОЛЈГК.МППГКС. С. Матић ОМЛАДИНЦИ НА АКЦИЈИ После ннза доказивања да млади умеју нте како да раде одговорне пословс у Фабрици, руководећи л>удн поверили cv им и неке завршне пословс у новој халидорадс. Како нам јс рекао Мплован Радојевић, председник Председништва ФК ССО, млади ћс раднтп на чишћењу прозора и посторија у хали дорадс. Очекује се да ће омладинци већ у септе.мбру нзвести прву акцију. Вредност ових ралова је око 60 000 динара. 3OOYP „ШУМАДИЈА” МДНЦН УРЕДНЛН PECIOPAH ДРУШТВЕНЕ НСХРАНЕ Y Трговинском предузећу „Шумадлја" поклања се велика пажња друштвеном стандарду запослених. Y овој областк чине се напори да се повољно рсше стамбена проблематика друштвена исхрана, одмор м рекреација. Резглтати нису изостали. Овс годмне купљена су три, а воде се преговори за још четири, стана. Недавно ie орган управ.^аља усвојио одлгку да сс 550 хнљада динара лиделм осамиассторицц чланова радпог колектцва на име крсдпта за инднвндуалну стам6chv изградњу. Обзпром да су залос.\ени, који паде у продавннцама, магапинима. v уцпавн, раст^-рени у градг и селу дпуштвена исхра на јс решсна пре.ма постојећим условима. До недавна cv сви члановн радцог колектива добијали на име исхранс по шест дпнара дневно а послс најновнје oaavkc добијају по осам динара. Сви, којима ]*с то могућс, корнстс за топли оброк ресторан v робној кућн „Шу- .мадија”. Најбоде су овај проблем решилп радници који раде у магацинима. Y кругу гдс ае магацпнп на.\азе радшпш су са.мн оспособпли јсдну простоpnb' за лруштвену исхрану. Набављена је под повољним vслови.ма опре.ма а са Тујжстнчко угостителЈСКнм предузећем „Прза” уговорено ie да припре ме топаи оброк. Захваљујући томе 140 радника pynaiv п плаhaiv no три дпнара дневно, a остадо до економскс цене регресира предузеће. За годишњп одмор свп члапови радног колектива добили су надокнаду која износи по 35 динара дневно. У Зеленпки на Јадрану Шумадпја ie закупила на 10 година трп камп кућице са по девет лежајева, тако да радниии ко.ји желе одмор на моду имају бесплатно преноћнште. Y одмаралпшту v Сисевцу ЕЛЕКТРОСРБИЈА: ДЕВЕТ ТРАФО-СТАНИЦА Предузеће за днстрнбушпу слектричнс снерпце „Елсктро србија” Краљсво, OOYP v Па раћилу, јс у првих шсст мсссШ! v граду изгоаднла три тра фо сганлцс, it извршила рскон струкшНу кабловских водонг од трафо сташше сточнс пнја ис до тпафо стаднце Глоиак 1 Y току је поступак за лобнјање rpabeaiiHCKc дозволе за изградh»v још трн трафо станЈпде у гралу н њима одговарајућпх кабловсках водова за прикључке. Y Лојбсм Вндову јс нзграђена једна трафо станица ц довршена реконспрукција ниско напонске мреже иа бстонским стубовима. што јс једпнсгвсв слгчај v оквнру чнтавог прсду зећа, и уличнс расвстс са жиВ1ПШМ слјалицама. У tokv ;с иста таква рсконструкцпја н изгралља трафо станнпе V Плани. Ових лана се врше припрс.мшг оадовп за реконструк цију нисконапоискс мрежс I’ пзцпа.\|ву трафо станице v ТреUllbCBHlUL — Да би сс убрзали радовн на рсконструкцпјн нисконапонске мрсжс, очекујемо ncnopvivv грађевннскс машпнс за пскоп н подпза1М! стуОова — рехао нам јс Мића МнлоЈевић, рсферснт за ннвссгицијс. Осетан пад набавкс и продаје струје Y ирвој половшш ове године „Елсктросрбија" је набавила 44 милпона кшоват часова елех« тричне енсргије што ie за 6.87 олсто Bituie од набавке за истн перпод прошлс године. McbvniM, када се то упоредп са набавкама нз рапчјих годн на. примећује сс осстно опада ihe пораста пабавкс и продаје електрпчис cuepniic. Продаја слсктрнчпе енергнје јс оствзрсна за око 42 киловат часа, Hiro прсдставл>а пораст за 6.45 одсто. Поред остварене продајне иене no ochobji тарнфс. остварсна је накнада по основи учсшћа потрошача елек трпчне снсргнје за нзградњу енсргетскнх објеката. Ова сред« стпа служе пскллгчиво за ин« вестнцијс у обласш слсктро спергијс. М.М. ИЗ „СТАНДАРДА" Стижу нови камиони До краја годнне Комунално предузеће „Стандард” треба да набави дванаест нових камиона са приколицама марке Мсрце дес носивостн 30 тона. Овнх лана су успешно окончани преговори око добнјања кредита за њихову куповину. Средства ie удружсно обезбедило више банака Ji организација. Камнонн he да с-\ужс за превоз цемента и стакла на основу уговора којн cv већ сачшмнк са Фабрико.м цемента „Новн Поповац” и Српском фабриком стак.\а, тако да he камионв одмах након испопуке битп укључени v caoopahaj. Испукен план рада за шест месеци Y Ко.мд'налном прсдузећу Стандард план рада је за прпрсдузеће располаже са објсктом у коме мма 25 лзкајева. И овде чланови ^адног колектива нмају бесплатно преноћпште као и гслове да са.\ш организују исхрану. Д.Г. ЦЕМЕНТАРА Летовање no нзбору раднива Овс,год|шс Фабрика цемента „Нови Поповац” је за своје радш1кс и њнховс члаповс породнце оргаипзовала лстовањс у Макарској у сопотвено.м одмарадншту са кухнком. Капацптет олмаралшита у једној смени јс 45 кревета. Дневmi пансноп за одраслс члапове сгајс 60 дпнара а за депу 30, док јс превоз у оба правпа бесплатан и обсзбеднла га је фабрика. За раднике који желс да свој годишњп одмор проведу у бања.ма Синдпкат јс обезбедпо регрес у вредностп од 32 дггнара за један дан. Уколнко је капаиитет у летовалпшгу на мору у смени попуњен, радшпшма јс о.могућено да корпсте одмор на .мору у неком другом објекту, за којп такође добнјају одговарајући регрес. На тај начпн оу свп радницн стављенн у псhi положај п свима је омогућено да проведу свој годишњн одмор где желс. Драгољуб Давкдовнћ, председник Једпнствене оргаштзаипје сишлнката нас је обавестио да cv радшшп, којн су користидц фабрпчко охмаралнште на мору, задово.мш с.меппаје.м и ксхраном која и.м је бпла пружена, н на крају је истакао да' је неопходно да се што пре вих шсст месецц у потпуности испуњен. Укупан приход ie оствапен у вредности од 8.112.630 динара. Због све већих уговорних и законских обавеза у фондове се слнло мало средстава. Предраг Белић, који замењује шефа рачуиоводства, нам ie рскао да je v првој половини годпне пословао најрентабнлније OOYP Превоз, где остатак дохотка нзносн 320.000, док cv V ocra-MLM OOYP-н.ма остварени доста слабнји резултатн. Y Стандарду очекују да he пословање v дрггој половшш годипе бити још успсшпнјс. М. МнхаЈлопнћ нови дом ОМЛАДИНЕ Радови око адаптаци * је зградс будућег Дома омладине су прц крају. Свечано отварањс Дома Је ггрсдвиђено за 13. октобар, што ће бити највсћи поклоп омладшш Параћипа за Дан ослобођсња града. Како на.м јс рскао СТОЈАН ДИНИН, председник Општинске конференцпЈе ССО, ово бн трсбало да буде само прнвремсно рсшење ида ће тек изгоадњом Хале спортова питаке простори1а за рал п окупллнл омладннс битн трајннЈс решсно. С. Трајковнћ приступч удружпвању средстава за pcrpecjipaibc годкшњкх одмора свих раднпх организацнја у општини Параћпн. Тк.мо бн се омогућила изградња заједшгчког од.маралишта на мору којс бн бшо подједнако присту * пачно cbilm раднЈШПма пз наше опиггпне, а ти.ме бп н издаци бплп .много мањп. НОВА САОБРАБАЈНИЦА ИСПРЕД ФАБРИКЕ Већ дужс времена саобраћај испред Фабрпке цемеита „Новп Поповац” вео.ма се тешко одвнја због велнког броја камнона, којп сс паркпрају пспрсд саме фабрикс. Да бн то пптање бпло већ једно.м решено. фабрика је обезбедпла срсдства за пзраду прксттппог пгта. којнм ћс саобраhai битч »здвојеи до нове капије. као н паркпнг простора за камноне. Како нам ie рекао руководноц развојног сектора Душан Стсвановпћ, радовп треба да почиу још овог месеца. М. Михајловнћ
I 14 ДАНА БРОЈ 39. CTPAHA6. ИЗЛОЖБЕ СЛННДРН НОЛОНИ1Е V ЛНПОВЦУ ■ Поводом почстка рада Уметннчке кодоније у Снсевцу, Општннска зајсдшша културе Параћин организовала јс изложбу слпка учесннка Сликарске колонвје у Липовцу, чијн Је органпзатор’ Завпчајпи музеј нз Тополе ■ Ова нзложба Је Још једна алка у низу многобројних овогодишњих културнпх збивања у нашем граду. Параћинска публпка п.мала је ретку прплнку да v xoav Пословне зградс па Kcjv вплн успеле радове дванассторо сликара, чија cv имена позната н ван наше земљс. Мотпвп, које претежно наплазимо на слнкама, су нзванреднп предсли око шпомог шумадпјског селз Лпповца виђени очима гметника и оплемењени њпховом распеваном палетом. На самом почеткг необпчног сликарског свста noccruoua дочекују платна Даннис Антнћ. пуне топлпх боја зрелог жита и азурног неба. Чудна прозрачносг, која сс прелпва преко оквира слпка увлачи се v очи, јдушу посматрача и изазива осећај посебног надахнућа ла тгронађе v npocropv тај маштовити букет п присвојн га за увек. Слава Богојевић, уводи нас v складне поетпчнс пределе ЈЦумадије, чнје пастч» *с боје, без већј<х контраста, наношеНв широкпм потезпма. понегде 'дазурно, понекад пастуозно, сгварају својеврстан компози« циони доживљај. Сликарски свет Лазара ByЈаклије, нашег афшрмнсаног Уметника, са својндх карактернстичним стплпзацпјама н оптимизмом скоро прелази v неке поруке. Његовп кргговп, тгпше, цвеће, cv сп.мболп полета, живота Ji младостп. Тапнсерија инспирнсана „ародпн.м мопгвп« ма 6ii.\a јс право освсжсже лзложбе, поготово што се она први iivt внди v FlapahiiHv. Александар Бпновпћ, бојо.м, фор.матом н техпнком реалпзаmije својих бези.менпх слпка привлачп свачпју пажњу. Интересантап контраст првене п црнс боје чинп слнке веома динамичним н \*печат.м<вим. Превирање нског гжарсиог унгтратњег света, магме, стреми ка некој новој фази. ка новом облику. Слике Бранка Мил»уша, представљају hobhhv no техници и савршенствг технике. Његове слике псплчвсне елсменпша модерног жнв.дења н облика заснивају се на иекнм зани.мл>иви.м тригоно.мстрнјскнм прнн ципима. Мплун Мптровић, с? публнци представио цравим nimpecinнпзмом. Његова палста јс доста колорнстпчна, бојс су чссто прнгушепе и ннфлундџс што нзазнва occhaj тпсперсља и просторности. Мзђкемо ,га препознатн по крапГнм потезима наношења 6ојс, што свакако утпче на жпвотност слпкс. Преко слика Мпрјанс Ннколић улазнмо v јсдан дкнампчан живот, алн ограннчен врсмепским тренуцн.ма. Код љснпх радлза нема статике. Свс је као ухваћсно v тренутку свеопштег кретаља. Бојс cv нанетс спонтано и то разкп томовн прстежно плаве и ирвене. Мнодраг Протић је прнказао врло прнјатно н дековатнвно сликарство, са комбпнацпјо.м пастелних тонова окер и браон боје п контрастом зеленс боје. Сликс cv заннмљивс по својим ко.мпозицпонпм решењима и комбинацнјо.м тсхникс сликан>а, v.\»e и колаж техшгка. Владанка Рашнћ се сликарством бави од 1958. године и скоро ie, v cBojiLM пзложеним слнкама, идентнчна са Mupjaном Ннкачић. II она слика динамично, снажнпм потезима четке, без неке укрућености. Све је у ковитлацу боја, покрета н врло ie тематскп занпмл»иво. Пејзажи Владана Суботнћа ACAyiv вишс као скице, него за вршенн радови. Боје cv иапотпсне лазурно н пзазпвају occhaj смпреностн, и працпопал * посгн. Посматрајући сллкс Славол>уба Чворовнћа добија се утисак неког лдеализованог внћења света. Истпче сс посебном техником рада, алкирпком. Код њега пе.ма строгнх фррми. свс је пуно прелива, што допрпно * сп лепршавости тренутно гхваћеног мотнва. Мила Цокић — Капларевић са својим 'нсобичним формама, сретно изабраним тоновпма смеђе боје покушала јс да дочара јесен v Липовцу. Њена јесеи је разпграни пламен јсссљнх боја v поиродп. правн ватро.мст сунчанпх зрака и топлих ннјансн пожутеле природе. Д. Анђелић Учссници колоннје с лева на десно: (стоје) Миливоје Мићић, Милан Мплосављевнп, . Тилмвој Вучковић (Секретар заједнпце за културу), Милан Микић, Миливојс Борђевчп (председник скупштине заједннце за културу), Душан Ружић, (седе) Слободап СтоЈановнп и Мклорад Трајковић. Милош Дракуловнћ отвара нзложбу слика којом Је означен н почетак рада колонијс ФОТОРЕПОРТАЖА Припремио: М. Илић УМЕТНИЧНА ■■■ У СИСВДУ Од 1. до 15. августа Сисеван је бно центар културних збнван>а у овом једином туристичком селу у Поморављу сликарн II вајари петнаест дана предано су стваралн нове експонате у« Писма уредништву ПОВОДОМ ФЕЉТОНА „ЧОВЕК ИЗ БИОГРАФИЈЕ Друже уредниче, У бројевима од 24. јуна и S. јула ове године, Вашсг и нашег цењеног лпста „14 ДАНА" у два наставка објав- : љен је фељтон под радни.м насловбм. „ЧОВЕК ИЗ БИОГРАФИЈЕ” чији је аутор Саша Букић. Без намере да на било који начин новредим добру мамеру аутора, u истовремено всома присутно ангажовано u актуелно уреБивање листа уонште, дозволите да у заједничком интересу, и у интсресу објективног информисања Ваших читалаца. скрснем »ажњу на три Јретке које су се подкрале аутору са уверењс.ч да нису производ нч намера ни аутора tin Редакцијс. Текст чспод фотографнјс треба да гласи: „Драгољуб ЦветксхзиЈг нродаје радничку шта.ипу испред зграде notare у Аесковчу" а нс „ticnped зграде полиције” како јс то објааљено. Тачно је то. и у асторијату радничког покрста /\ссковиа и околинс ностоје слике и документа која потepbyjy чињеннцу да је Драгољуб Цветковић pacvypao радничку штампу, па очиглед cetix па и испред полнцн- /е. и да је веома чссто од стране тадашњих власти бивао хапшен н тучен. Mehyrn.u, у педостатку фото документа, аутор сс послужио овом која се tmaK чс односи иа ^tpadv полиције nch на зграду поштс. Y тексту нрво?. дела фељтона даље стоји: „Ту ic и слпка једчс провоканије" а требало је да пнше: ..Ту јс и слчка јсднс нсппијатнс успо.иене минулог рата * ’. У дпуго.ч настаоку фељтона у коме аутор ко.ментаришс Мартовскс дембнстрације, спсаски недовољно прсчизно доводи t'liaic у везу моје учешће у њима, и ако сам се тих дапа у конкретном аремсн\' налазио моби>тсан са Возапскпм батаљоном у околинп Врања. Испоеплетаним рсдо.и рсчи, започетим а педореченим МОТОМ .чатсријплне 'хронологијс, из текста сс ппак може закључптп да са.ч ц сам учсствовао у поменутим демонстрлчцјама. Поред бноЈпафијс, коју сам уступио на коришћење avropv фељтона, имао сам са tbtL\t реплику у два наврата, плч нп једном нрнликом лнчно нисам му пружио дрггачије податкс који бн му дозеолили маућн тер- .чински лапсус, па ic ннтерпретирањем на начин когим јс то учинио аутор, поврећена аутснтичност моје биографнјс II репликс коју сам са аутором имао. Yiwaeo пз тих разло1а. тс и могућности стварања бпло какас полемикс па adpccv аутора. Редакције чли мене лччно, око ппсан>а номенутог фељтона, молим Вас ба oeai тскст v t!^itintt објавите у јсдном од паредних бројсва Вашсг 'листа, и па странн иа којој јс бно (fyaeљсп п фсљтоп. Хвпла tia ycryn.hciioM простору. Параћпн 12. 8. 75. г. носећи у њнх стваралчки жар и ^-метнпчку инспираиију. На крају, када се су.мирају резултати петнаестодневног рада и када се опраигтамо од Сисевиа до пдуће године, Ло идуће колонагје, бележимо утискв учеснпка колонијс. Предраг ДЈШитријевнћ п жсгов колега и земл»ак Златнбор Стаменковић, ашкари из Лесковиа, једнод|ушнп су. Овде је одшчпо, пд'но пзванредш1х мотива, и.мамо боје, материјал н све што је потребно. Једпом рсчју одлпчно. Домаћин it учео!шк колоннје, Слободан Сгојановнћ. академскн вајар пз Параћнна, нс крпје своје одушев.^ење што се за овнх петнаестак дана нашао у колонији: Пре свега, одушев.\>ен сам радно.м ат.мосфером. Радило се прсдано и сгваралачка атмосфера је бнла на нивоу. — Први пут сам се нашао у Снсевпу. Окруженн смо- били прекраснзш пејзажима, правим сликарским пејзажима. Није нескромно ако кажем да смо радпли од јутра до мрака. За нас сликаре који преко годпне радимо, ово је изванредно. Ослобођени смо свих обавеза на послу и можемо да стварамо, а то је за нас и најлепшн одмор. речи су Милорада Бокића, акаде.мског с.\пкара из Крушевца. Душан Ружић, наставник .\иковног васгпггаља из Дон>е Мутшше, искрено признаје да је у колонији доста научио а понајвише од свог колеге Бокића пз Крушевиа. Светозаревачки професор и сликар Милорад Трајковнћ одушевљен је атмосфором и услови.ма н напомиње да уколико постоји могућносг идуће годнне ће поново конкурисати за долазак у колонију. — Рад колоније је у потпуностп успео и 'сматрам да ciy на.м овде билп пруженп макоималнп услови за рад. истакао јс ћ.упри>јски сликар Милан Милосављевић. Академски вајар Миливоје Мићић из Крушевца, каже да му ово није ггрви пут да ради V умегнпчкој колонији, а.ш да штгде није нашао тако захвалне сликарске мепене, који су мх сгално обилазили и интересовали се за њихов рад. — Мене је посебно импреси * онирада разноврсност технике, којом су се служпли учесницп колонпје. Добро је што су се овде нашли н слнкарк и вајарп, допунио је наш разговор Милан Мнкић, наставник лпковног васпитања из Параћшта. Поссбна прнзнања ол учесника колоннје добилн су радни .улгд11 Туристичког ггоопггсљоког предузећа „Г|рза", који оу уотупил.и једну просторију за ател>е и обезбсдилп макснмалну улобнсГгт за уметничко стварање. Уметннчка колонија у Сисевпу завршила је свој овогодишн»и жлвот. Сисевац је остао да чека идућу годину да поново оживи на платн|ц.ма auucapa, у стиховима песннка... Ипсппрпсан прнчом о погнбији рудара у саобраћајном удесу, Милнвоје Мићпћ, академскн вајар из Крушсвна, направно Је скултуру — споменпк пзгинулпм рударшта. Миодраг ТраЈковнћ Је у колоннји урадио више успешних пастела Бранислав Цветковић Учеснини колоније одозго на доле: Миладин Бокић, Милан Милосављевић, Предраг Днмитријевић и Душан Ружић. Доле: прнјатељска и радна атмосфера у атељеу колоније. Акаде.мски вајар Слободан Стојановнћ
БРОЈ 39. 14 ДАНА СТРАНА 7» Од 15. августа ове године радшши дораде I OOYP — на „Гкон” машинн радиће V четири смене. До овога је морало доћн због усклађнван>а бпланса улаза и пзлаза робе за дораду. ооОоо Ових дана прнводн се кра ју пресељавање ша.мотерије из просторија у старој брусионнии Koia сс управо рушк, у новс, за шамотерију посебпо адаптира не просторије мешаошпхе старог погона. ооОоо Ha IV ванЈ< нзвршсно је преорнјентисање јсдног радилишта које је радило иилиндре и обичне чаше. на производњу термос бона. Четири брнгаде новог радилицгга завршнле су прву фазу обуке која сс остварује по већ утврђепом плануооОоо Y четвртак. 14« августа ове године одржана је седница управног одбора на хојој је разматран извештај о пословању у јулу месецу и расподела, и молбе и жалбе радника. ооОоо Заједничка хомисија Снн даката фабркке иггофа п стакла обишло је ових дана наше заједничко летовалипггв у Макарској- Повод за овај обилазак били су резултатп анкете која се води са сваком сменом рад ника да би се дошло до утаска колико су посетиоци задовољни смештајем, исхраном и самим местом. Комиаија је закључнла да је код поједнних станодаваца било недостатака, и у заједници са Турист бироо.м уочени нелостаци су откло њени. Установл>ено је такође да се финанагјско пословање одвија по свн.м пред виђеним калкулацијама. ИЗ АУТОМАТСКОГ ПОГОНА Усноро нова вЕнтипација Пре извесног времена на крову аутоиматског погона урађен је део механизма за про * ветравање и смањење телтпературе у летњим месецима v аутоматском погону. Свима је познато да је. приликом падања кише, задњих година у погону да^азило до прокишњавања, тако да се то чак осећало на самој производњи. Сада је и тај проблем углавном решен. Сав је валовит лим са којим је покривен аутоматски погон цромењен, и стављене су нове, целе табле валовитог лима. Сада је иа реду. др^та фаза зашпгге погона од прокишњавана и оу.огућавање бо.уе вентиРАСПИСАНИ ИЗБОРИ 31ОРПНЕ СДМОУПРДВЉДЊД Радннчки савет OOYP-a и Радннчки савет раднс органп * зацнје Српске фабрпке стакла, распнсали су изборс за чла * нове органа са.моуправљаи>а. Истеклп су мандатн досадашњим члановшш радннчких савета OOYP, радничког савета радне органнзацнЈе као н комнснја за заштнту радких дужности н комнсија за међусобне односе радиика у удруженом раду, Јер су исти изабранн пре две годнне тј. 1973. Изборп су заказанн за 12. септсмбар 1975. г. Формиране су пзборне ко.мпснје и остала радна тела за спровођење нзбора. ПРИПРЕМЕ ЗА СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДОГОВАРАЊЕ О РАСПОДЕЛИ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ ДОХОДАКА РДДНИЦИ C1MH 0 СВОМ ДОХОТНУ • Акција на припремама за споразумеваље и договара * н»е о CTiiuaiby и распорсђпваљу дохотка п расподелн средстава за личне дохотке у нашој радкоЈ организацнјн већ јс започета • Y уторак, 12. августта 1975. одржана је и плснарна седница извршних органа свкх друштвено-политнчких органнзација, на којој је усвојсна Информацнја о прппремама за споразумевање и договарање о стнцању н распореВнвању дохотка и расподели срсдстава за личне дохотке, пзвршсн |е избор радних група н Комнсије за спровођењс и npahcibe Акционог програма ц дискутовано о садашњнм основама и мерилима за расподелу лнчних доходака у основној рганнзацији • Овој седннци су, поред чланова колсктпва, присуствовали н другови Петко Лековић, сскретар OK СК и Тнхомир Фплнповић, секретар ОСО. Пошто су учесшши пленарне седнице упознати са уставнјш обавезама, политиком м концепцијом стицања н распоређивања дохотка п личнпх лоходака, којп нм је бно достављсн у скраћеном облмку, извршен је пзбор стручнополитичких тела. За члановс Стручно-полмтичке ко.МпсЈГЈе за праћен»с it cnpoBobeibe Акцноног програма пзабрани су: Милан Марковнћ, Мнодраг Милошевпћ, Милан Панић, Нсдел>ко Гуљевић, Зоран Перић, Крстимнр Крстић и мр Стојан Алсксић. За делегате који ће радтгги на припремању и пзради Самоуправног споразу.ма о заједничкнм основама п мернлима за спшање и расподелу дохотка п срсдстава за личне дохотке пзабрани су Л>нљана Балетић и Мнодраг Снланије v погону. To је потпуно затварагБе, од крова првог реда, прозора ли-мом са источне и западне стране. погона. Радови на овој фази су v току и радници ЈГоше' * и наше брава^шше припремају де.и>ве за ставл>ан>е лима. Tpeha фаза је затварање осталих црозора на погоиу (стаклом илм лимам, што још увек није решено}>гако да Hebe бити отвора на виснни до 3,80 м од нивоа земље, где ће се поставити жалузине као завршна фаза ретавања проблема вентт1ла1пп‘е у аутоматском погону. Братислав Тнмић мић, Крстилшр Kpcnih и Милан Панић пзабрани су за дслсгате који he радити на прнпре.мп и лзрадп Територијалног друштвеног договора. Са пленарне седнице ynyheна је прспоргка раднпчким саветима OOYP-a да пмеиују своје кампсије у које треба да yby: председник ИО 00 Синдиката секретар ООСК, председник радничког савста OOYP, прсдседиик ССО п днректор 00Y . Иначе, Програм активности, који је усвојсн па овој седни * цн, у коме су назначсни најважнпји .задаип који у оспоbhilm организаиијама удружсног рада трсба да се до потписивања ових самоуправких докгмената обаве, сачимен је на основу одговарајућег програ« ма Већа Синдпката. До закључења нашег листа, неки послови су већ обав.^сни. Y времену од 14. до 16. августа одржане су седшше радничклх савета основних организанија удруженог рада на који.ма су пзабранс комнспје за израду са-моуправних споразума о спшању и распореВнвању дохотка и расподели средстава за личне дохотке у основној оргадизацији, мзвршен је нзбор делегата за прштрему н израду Самоуправног споразу.ма о заједтпгчким основама и мерилима- и делегата за израду Тернторијалног друпггвеног догс_зра. Исго тако започето је одржавање зборова радника, на којима ће се радници упознати са припремама за споразумевање и договарање о стн * нан»у и распоређивању дохотка п расподели средстава за .игчне дохотке. На ови.м збороBiLMa биће дата оцена досадашњег aicrexia расподеле по организаиијама удруженог рада. Зборовн ће трајати до 21 августа. Овим ће битн окончана прва фаза овог значајног и одговорпог посла. НАРЕДНс! ЗАДАЦИ НА СПОРАЗУМЕВАЊУ И ДОГОВАРЛЊУ Према утврБсном Акцноном програму, у току наредне фазе, која ће трајати до краја ссптембра ове године, трсба да се урадс нацрти самоуправних споразума о распоређивању ло хотк.. и расподелп средстава за личне дохотке у ochobhilm op. ганнзанијама удруженог рада, нацрт Самоуправног споразума па пивоу репродукиионс цели * нс (круга) и терпторнјалног друшгвеног договора. Y исто вре.ме радниппма трсба да сс доставс ови документп да бп сс прппремнлп за јавну дискуснју о ibii.va, која he бнтн воћена v току наредног .месеца (октобра). Поред овога. у октобру he и to v времену од 17. до 20. бити одржани зборови на који.ма lie сс дефшшсати и усвојитп конкретне при.мелбе и предлози, поједнначно за свакп нацрт споразума односно договора и овластЈгп! представннци који he нзвршити усаглашавањс са представпици.ма осталих учесника одреВснпх споразума односно договора. Y новембру, када he се одвнјати послед1ћа (четврта) фаза овог посла бнћс неопхолно да се обаве следећи послови: — Израднти предлоге само * управних споразу.ма за основне организаиије удруженог рада. — Основне организације си№ диката рааматрају. оцењују н заузи.мају сгав по Предлогу самоуправног споразума о стииа * њу и pacnopehiieaibv дохотка и расподели средстава за лнчне дохотке. — Упућпвање коначннх предлога самоуправних споразума и тсриторијалног друштвеног договора на прихватање, закл»у чиваље и потпнснвање. — Од 17 .до 20. новембра 1975. године одржатн зборове радшпса на којима ће се усвој! .11 самоуправни споразу.ми и територијалнн друштвенп договор. — После потписнван.а и закључивања Самоуправних споразу.ма и територијалног друштвеног договора нсти he бити објављени. Извршнп органи друштвено- -полнтачкнх организација утврдили су критернју.ме за Јобор чланова органа управљања. 0- ве критеријуме 'усвојићс зборови радних л>удн, којп he се одржагн 14. августа и од 18—22. августа 1975. године. Го су кандидациони зборовн на којима ће се предложнти и утврлитн кандндати за члановс органа управал>ан»а. Утврђено јс да за радннчке саветс OOYP, трсба нзабратн: I OOYP — 35 чланова * V „ . --- „ Y Радничкп савет раднс организаније бићс заспчт.мнс све чстпри OOYP и то свака са 15 чланова тако да lie овај Ралничкн савет имати 60 чланова. Чланови комисијс за .\iebycoбнс односс ра>\ника у удруженоч ралу којпх he бптп 7 н комиснје за заштнту радш!.х дужностн која he пматп 3 члана и 3 заменика, бићс бирапи па ннвоу OOYP-a. Носиоцн акција за спровођсibc избора је Јсдинствена органпзација спнднката Српске фабрикс стакла п основнс организације синдиката по OOYP-a. Међупш, пуно ангажовање и актнвност је свих нзвршних органа друштвеио- -поАитичкпх организација. Пред члановима органа упраB.vaiba увек су били велнки и ПОСЕТА БРИГАДИ „СТАКЛАРИ YU" — Дана 16. 08. 1975. године, организована је посста брпгади „Стаклари ЈУ” у Јасеновцу, од страпе Омладинскс организа ппје, где је одржан краћи говор н подељенн прнгодни поклонп свим бригадири.ма — пронзвод наше фабрпке. озбнл»ни залацп. Послова п акција у којпма је потребна крај iba савесност и залагање сваког поједнначно, бпће и за новопзабранс члановс ових органз. Из ових разлога прсдлаган»у канднлата требало бн прпступитп одговорно II озбилно. Нарочито би требало водити рачуна о квалнтету радника којп се предлаже, да су 1вегове особине да је добар и дпсциплинован радник, да се залаже у свим активностима, како у својој OOYP тако и у радној органкзацијн, да извртава залатке свог радног места и поставл>ене производнс залатке и да се залаже за соиијалистичкп развитак. Нс треба дозво * лнти да раднипи који не поселују овс особинс yby у органе самоуправљања, јер ’ сс у том случају у будућсм раду овнх органа пс можс очскивати никакав успех. Сви раднпци при предлагању кандплата треба ла noby од тога да lie изабрани ралници у органнма самоуправ.у>ања заступати њихове ннтересе, тс стога само оннма који су се доказали својнм радом, днсштлином и активпошћу трсба поклонитн noncpcibe и пзабрати нх у овс органс. Л>. Балетић НАГРАДЕ ЗЛ НАЈСТЛРИЈЕ РАДНИКЕ У oKBi&py прославс јубилаоне 1975. голине, 1540 .раднпка Српскс фабрике стакла, који пмају ралнн стаж прско 15 голпна, добпђс пригоднс награде. Y tv сврху бпћс полсљено, што упронзводима фабрике, нрнгоднпм поклошгма плп чсковима,- 596.000 дпнара. Прсрачунаваibc.M радног стажа Кадровскп ccKTOD ic утврлио ла v фабрк * пп сада * ралп 672 раднпка са сгажом ол 15—20 гол.. 606 радпнка са стажом ол 20—25 год., 222 ралника са стажом ол 25— 30 год. н 41 ра.мшк са стажом ол преко 30 годнна. Радннчкп савст ралпе орга1П1заније на сслннпи олржаној 7. 08. 1975. ГОАЈП1С, лонео ie оллуку да се радпиипма којц у радној органнзацнјп раде 15 год. доделе производн v вредностн од 300,00 лин.; за навршених 20 год. пропзволн v вред ности од 400,00 дпн.; за 25 год. пригодан поклоп од 500.00 днн. и за ралнпкс са павршеннх 30 годнна радног стагка поклон v 1вредносп1 ол 700,00 лнн. и пооизволп радне организаипје \’*врсдности ол 300,00 ДИН; Овн поклони onhc подељени радницима поводом прославе Дана ослобођења Параћнна — 13. октобра, ове годпне. ПРОИЗВОДЊА ИСПОД ПЛДНА Основнм пдан радне оргаиизације за ме * сец јуд подбачен је по колнчини за 9,3% a no вредности за 6,6%. Ако упоредимо остварену производњу у јулу ове године са производнлм нз јула прошле године, имамо мању про * изводњу по количшш за 0,8% а већу по вредности за 32,7%. Остварена производња у овом месецу је већа за 1.904.750 днн. од пронзводњс у Јуну. Иначе, посматрајући производњу no OOYP имамо следећу ситуацију: I OOYP је пребацила план производње по холнчини за 5,0% а подбацнла по вредности за 6Л’/о. Неизвршеше основног плана у овој OOYP услсдило је због недовршене производн»е „оливото" 1 и 2 машине, јер брусионица чаша није била у могућностн да доради иелокупну пронзведенг количину ра тим капашпетима. IV вана није у потпуности нзвршила планскс залаткс, а разлог за то је обука кадрова на термос производњи. На ручној преси вршеио јс iicnHiiiRaibc асортимана, Shao јс 80 посебпнх irAoia. Овим испитивајмгм привндно јс приказан губнтак јер у следећем периолу noncliann асортиман доприпеhe освежаваљу (ржншта новнм г.ронзводнма а самим тим nocneuwhc н реалнзацнју робе. Коришћење годишњнх одмора на кадннм пећн.ма врши сс но сменама тако да у овом периоду јс скраћен за 4 дана. ЗахваљујуИи повепаној нродуктнвнозти рада лончанс nehii су у целини показале пребачај и основног и оперативиог плана. Свакако ЈУЛУ ПОДБЛЧАЈ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА било је веће залагање днректних извршплаца, а Аеллмично су повећане н формацијс радилишта. II OOYP је подбацила љшн производње по ко^шчини за 9,9%, a no вредностн за 6,7%. За ову OOYP у месецу јуду карактернстична су велика одсуствовања са посла и то: на име годишљих одмора, боловања а и неоправдано изостајање. Код Б-1 пећи имали смо подбачај с обзнром на то да је ИС-6 .машина радила више артикала, тако да је стално вршена промена алата. ПП пећ није дала очекивану производн>у због слабог рада ИС-8 машине. Укннута је дупла кап, машина је оспособљена а радп са једном капи, а за то време се доста пзгубпло у производњи. Дупла кап трсба да се монтнра понову у септе.мбру пли октобру, до када се очекује да се нзврши набавка опреме. Код СГ-2 пећн бпло је застоја због запутнавања комора, а машина Р7-3 раднла је слабнје због квара хладљаче. Машина ИС-6 је нмала слабнји резултат јср је у неколнко наврата долазнло до прскпда струјс (92 ч) Овако остварена пропзводња у месецу јулу пијс допринела бољем извршењу планскнх заддтака за пернод јануар — јул. Тако пмамо да је основни план пропзвбдње на hhbov раднс организаније за псрнол јануар — јул one годннс подбачен по колнчннн за 1.0'/о a no вредносги за 0,2%. В. Мнлосављевн11 О Производња трговачког стакла реалпзована са 54,5% а амбалажног са 99,6 одсто. • Пад извоза. о За период јануар—јул продаја амбалажног стакла Је задовољавајућа, а код трговачког Је настао подбачај за 10 одсто. Као и сваке годпне, тако и ове у летњем периоду када је у пптању трговачки асортнман, његова продаја се спушта испод ннвоа производње чак н за 40—50%, а узроцп овакве дннамике су веома добро познатн (нессзона, годншљп одморп птд). Но, пре.ма свнм очскнвањима токо.м августа мора настати почетак краја овој циклмчној појави и тренд реалнзацнјс трговачког стакла треба да крсне у позптнвном правцу. Потпупо слнчна снтуацпја је ц у пласману трговачкс робс нно-купцнм.а. Наиме, н овде је дошло до стагнацнје која бн, такокс, требала да буде привременог карактера. Meђутпм, Bch сада. се oceha ожнвљавање и ннтсресовање нпостраннх купаца за нашу робу. Познато јс ла смо у перноду од неколнко протсклпх голнна пзвознли трговачко стакло, углавном у Западну Немачку, где пмамо своје стандардне купце. MebyniM, пошто јс квалнтег нашс робе осстно побољнтан. iaxBa.vyjyhii доброј технолгнјп, за наше про нзволс почшву да се пнгсресују и купии лругих земаља (Швајцарска, Италнја, СССР. Ирак нтл.). Ллп, it порсл ове чнњенние ла постојн тражња за на>пом робом. нс треба нзгубптн пз внда да сс она одпија у врло отежашш условнма у погледу цена које, у Bchiiiui случајева, нисмо у могућностн да прнхватнмо. Јср, конкуренцнја нуди врло ннскс цене, а наша продуктнвност још увек псдозвољава такво представљаље па овом тржишту. Зато бп трсбало н овом прпликом пстаћи да је нсопходно још јаче активирање сваког поједпнца ка повећању пролуктнвностн и скономпчностп, што би уз добру тсхнологнју дало далеко всћс рсзултатс. Л за све то скоро у потпуностп пмамо услове. Када је у питању рсалнзапија амбалажног стакла, током јула мссена можемо pehn да јс опа задово.\>авајућа. Извршси>е рсалнзаии * јс у олпосу на пропзводњу јс задовољавајућа (99,6%), с ти.м што је за разлнку од трговачког стакла, ссзона при крају. a то сс парочнто oceha код воћпнх сокова. пнћа н сл.» Наиме, на тржннггу амбалажног стакла, већ јс прнсутна тенденцнја опалања _тражн»с нс само због нстска сезоне, всћ н због пораста цсна алкохолнпх н бсзалкохолнпх iniha. Порсд тога, пропзвоБачи онс робе, услед штслн>е покушавају да прпкупс стар бопе, које cv јефтиннје, те нам н то отежава пласман. Иначе, тренутно v оквиру амбалажног асортн.уана најтражспнјн артнкал су тсглс, којнма у овом тренутку пс успевамо ла удоволшмо захтевима тржншта. За пернол јануар—јулн рсалцзаинја амбалаже је већа ол иоонзволље за 2.6 *?b, а трговачког стакла пспол производње за око 10%. Ibiaiyhn v виду почетак ссзоне за робу шпрокс iiorpoiuibc опн олносп hr co ло краја године знатно променпти. Мр Стојаи Алекснћ
СТРЛНА 8 М ААНА БГ0.1 19 ПРИМЕР КОЈИ ТРЕБА СЛЕДИТИ ЗА МЕТАПЦЕ САМО ПОХВАЛЕ УНДУМЈ годннн ЈОШ 30 СТАНОВА Исконска јс тежња човекова за сазиањсм и сталним откриван,ем Hoeot. Неко та сазнања црпе и стичс редовним школовањем, неко читањсм литературе из областн која га интересује а и.ча људи који су, стицајем прилика, ношли једним путем, заволели dpyiy област н занима/be, те су noслс рсбовног раоног времена учили и стицали знањс за жсљену професију. Баш о јсдној таквој групи радника жеља нам је да кажсмо неколико рсчи похвале њима a da dajuo подстрек онима који се на такае пут одлучују. Реч је о групи млабих људи — металаца из погони за израду стакларске онреме и ала- -а: КОСТИћ ПЕТАР. БОРБЕВИБ ДРАГАН, АУКИћ СТЕВАН, МИАОСАВЉЕВИН ДРАГОСААВ, СТОЈАНОВИБ ХРАНИСААВ И МИААДИНОВИН РАДИША. Ceu они завршили су ШУП и после неколико година рада на својим металским пословима осетили су потребу *а Једнч.ч дубљим знањем, осетили су da теоријом noped бо7ате праксе могу бити комплетнији у својој струци па салшм тим и ореднијн и корисниЈн средини, у којој радс. Одлуччли су да се упишу у сребње-технпчку школу у Светозареву. Јналп су какав их тежак и напоран иут очскује Оо краја али чх то није омсли, не оар њих шесторицу, eeh им je још дало подстрека да нстрају. Нсколико њихових другова са слабијом еољом оду * стали су jotu на почстку. Од оана уписа почнњс „голгота" пве груп *. Огромно бреме одговорностц пало је на њихова плећа јер су поред школе имали обавезс на својим радним Јнестима као и у саојим пориднцама. Морамо одмах pchu оа су својс обавезс испуњавалц на наЈбољи могући начин. Устајали соаког daiia у 5 соеа. раднли на својим радним местима до 14 ч. а затим одмах аутобусом до Светозареиа. Уморни од посла свакодневно су слушали наставу до 20 часова. Онда учење до касно у ноћ. Такав је био сваки дан у послеОње три годинс ове „чс- 'ie лгалс — clui одабране". Доллзили су испити и добре otfeне. на вре.ис датс године па ie cee to jotu више нницнрало ову вредну групу на joiu веће прегалаштоо. У разговору са њима дознљ ли смо нскблико интерссантних детаља. Кажу да сс идеја за школовањем јавила искључиво ради допунс у пракси ст& ченог знања. Било је јако иаг.орно раднти, путовати, учитн cec у ticro времс али да јс њихова узајамна солидарност реwaea.ia све тсшкоћс које су се појављивале. Даљс истичу да су руководпоцн иа послу имали пуно рпзумевање за тај њихов труд та су и.ч омогућавали pad у с.меналга којс пм најанше одговарају. И.чају мећутим, једну прпмедбу кбју са осстном горчнном у гласч истичу. Ради сс о материјалној помоћи радне оиганизације јер су ти чздаци за нутовања tt школарину заиста ирсаеликч. Обраћали су се иеколико пута нашч.ч струч~ ним службама али су veeic уз „а^скватна објашњења' * били одбијани. Mu, са natue стране одајеми пуно признање и похвалу овим младим људима, јер их у настојањнма' да успеју нису сиречиле ни ове изнстс тешкоће нити сијасет незабележених свакодневних нроблема. Зоог изостанака производн»а јс отегкаиа ЛЕТЊЕ ТЕМЕ ИЗОСТАНЦИ УМАЊУЈУ И ПРОИЗВОДЊУ Свнма је познато да су нај- јер јс вс.чгки број наших статежи условн за рад у OOYP II рпјих н болесних радннка коза време летњих .мессни. Тсмпс- рнстио бесплатан одмор у на- -------------------- ратура на појздкним :-------------- -------------- мести.ма уишм од.маралш1тсма. Списак основној пзрадп прслазп п преко 40’Ц. Зоог тако тешких у* слова за рад чешће су повреде на раднпм местима, па долази II ло повећавања, како отгравданих, тако и пеоправданнх боловања. Што се тнче кортгшћења годшјпбпх одмора, још на почетку године је паправљеп плап коришћења одмора, али он Huje могао да се спроведе у дело тих радника је достављсн касжгјс, тако да онн ниау били планирани да корнсте одмор у оио в-реме хада су га користилн. Међутим, сала је у погону већ нешто боља аитуаштја челц’ је допринело и захлађенл времена тако да је происнат ОЛсутнкх радника смањен. Д. М. НАГРАДА V групи рабника — чланова овог колектива који he за Дан ослобоВења града — 13. октобра бобити награду за свој бугогобишњи pad у фабрици, налази!1е се и један скромап и тих човек — стаклар који је на всрттакг провео чак 34 ioduue. Три и no беценије његово лице no осам часоаа обасјава саетлост и јара усијане стаклене масе. Његове руке обавно су престале da носе жуљеве od стакларске лулс, данас је то рутина, искуство. ДРАГУТИН РАДОВАНОВИБ, стакларски помоћник поштено је ислужио ceoi paduu век у овом колективу. Дошао је у фабрику 1939. zoduue, као IS-ioduuobu denax из Даеидовца. Ту су му eeh и 6paha padtuia, а и они који су стизали 'касније, сеи су болазили у ову Љабрику и то у „стари погон". Данас му ту padu ц син. Трабицп- . ја, се наставља. Почео je od носача, a 1955. todune постао стакларски noMohuuK и са тог места udyhei преог у месецу odaasu на заслужени odvop. Padmi odnoc npexudao je jeduuo због обласка на одслужење војног рока. Данас има пуне 34 rod. радног стажа, али каба се урачуна и бснефицирани стаж премашио је 40 zod. Могао je он jotu пре месец дана da ude у пензију, али је молио da остане. како сам рсче: ,Време је годишњих одмора па је сваки човек у погону нотребан, а за мене бићс и нревише времена за одмор". Драгутин је нроменио вшие мајстора. али че зато што је он хтео да мења мајстора, већ што су сви хтели да у свом радилшиту имају вредног и нримерног padчика као што је Драгутин' Kada смо га упитали за чим he највише жалити Kada нас напусти, без бвоумљења је рекао — за бруштвом. Воли он и поштује cee ceoje dpytoee како каже: — „Само не ове млабе који банас болазе и нс поштују никог, ни оне старије no гобинама, ни no стажу, нп no струЧи." Њих није никада волео и за њима неће жалити. И на крају Драгутин рече: ЈБило је тсгако 1939. jaduiie, da се човек навчкне на све, алн верујте, банас ми је балеко теже Kada cee то треба da напустим”. Ha испраћају желимо овом поштеном и аредном рабнику da се исто тако обмори ti da га још dyw euhaмо у нашем друштеу. дредстааљамо ■ 'вам Ci Y једном од задњих бројева „Нашег стакла”, започели смо са објављива»>ем нове рубрике ,Дредставл>амо вам”, у којој ћемо покушатн да чптаоцима прикажемо и приближимо иаше пословне партнере. Y про шлом броју прнказали смо Једног од наших кајвећих купаца — комбпнат „Навнп" из Земуна. Овога пута желимо да кажемо не* што внше о још Једном великом купцу и пословном партнеру, о „Жупском рубнну” из Крушевца. Текстове за ову рубрнку обнчно лобијамо нз самс радне овганизацнје о којој се пишс, међутнм, из „Жупског рубнна” су нам упућена два задња броја њиховог лнста „Рубин” која су посвећена прослави 20-годишњице постојања радне организацпје, са препоруко.м да цнтати.ма нз пригодннх текстова дочарамо напшм чптаоцима слику ове привредне органнзацнје. Иако овп цнтати, извученп из поздравног говора генералног днректора ДРАГУТИНА ВУЛИНА, на свечаности поводом 20-годшпн.пце п из интервјуа који је том прилнком са №нм објавллн,' не могу представљатп једну стилизовану целину, алн они ће моћн да нам Јасно покажу каква је бпла прошлост, пасто Јан>а и перспектнве овог колектнва. — „Рубин" је бпо н остао једап од пннцнјатора н иајдоследпнјих градитеља новпх друштвеноскономских олноса у поллприврсди и на сслу, залажуНи се за бржу и комплстннју соцнјализаипју пољоприврелнс пропзвллњс п ефикаснијн друштвено-економски преображај сеоскс срслннс. He иан-л? зпачајini резултатн остварчш су у јачању произвпдчнх могућпости органпзаинје, у чему нар ИЗ ХТЗ СЛУЖБЕ Здравство - највећи проблем Пре.ма статистнчкпм полаипма број оболелих радника у нашој фаорици стакла растс, a велнки број изостанака са посла нсгативно сс одражава на ттроизводљу. Над тпм проблемо4\( требало би да се сви замислимо јер педолазак тих радника можс све нас no исгту да удари. Свему овоме допрвносп недпсциплпна радника који по нс кад н у пнјано.м стан»у траже боловање да не би ишли на посао. Ту такође н.ма и велнки број радника са ссла којн у вре.ме пољопривредних радова одсуствују тражећи боловање да би завршили своје пол»скс послбће. Велика материјална средства наша фабрика је инвестирала у опремању амбуланте за коју се са правом може рећи да јс оправдала поверсњс пнвеститора, а радницима омогућила бол»е услове лечења. Но, прнликом градње амбуланте учињена јс грешка што амбуланта нема вишс простора те да je у iboj опремллно неколико ссба за свс one који су болесни. Нап.ме, кад сс ради о човеку који јс радио у пол>у, нлн је пијан, уколико желн боловањс може га добити под условом да оллсжн 2—3 дана у собн под надзоро.м лекара. * Ако је ттијан — разтрезннћс се, ако је уморан од пол>ских радова — одмориће сс. Мнопи л>удп немају кућн добре услове за одмор, па су стално сиочени са умором. Да јс ово могуће нзвести у пракси показала јс нскуство нз рашгјнх годпна, али због педостатка простора остало je на превентивп од чега трпп иела зајсдннца и лекарскн кадар. Радпша Мнладиновић Још -npiiAecer радиика наше радпс организашЈЈе решиће ускопо својс стамбено питање. Програмом стамбсие изградње name радникс па углу улипе за MAyhv годипу нзградња стамбепе згралс са 20 станова за наше радшгкс на углу улице Маршала Ћгга и Мошс Ппјаде (код спомсника). Поред тога Радпички савст раднс организаипјс на својој задњој седнпiiir донео је одлуку да се од пре.»д’зећа „13. октобар” v Параћнну, куптт још 9 станова (два једпособна п 7 двособних), v впелнастп ол 2.750.000 дин. Овн" *становн трсба ла буду ззвршени и предатн на употребу пајкасннјс до 1. ма.ја идућв годннс. ¥ређуЈе Издавачки савст Уредник Добрила Милетић ИСПРАВКА Y прошлом броју листа „Наше стакло” у чланку под насловом „Злоупотреба боловања’ пот крале су се две грешке. Наиме, накнадном проверо.м, на инсистирање самих радника, закључено је ла је Драгослав Борђевић поменутог дана, 23. Јула радио у II смени. Другом радннку Славол>убу Вучковићу, бренерашу у смени М. Бурића, грешком је уписан текст лругог радника, а за Вучковпћа јс проверено ла је тог дана бпо код лекара. Редакција . БРОЈ НЕДНСЦНПЛННОВАННХ Y ОПАДАЊУ ЛнализнрајуНи статистичке податке о броју мзречених мера у овој години за првих седам месеци и поређујући их са истим пернодом прошле годнне, суочавамо се са чињенпцом.да је број повреда раднпх обавеза сма 1Бен, а салшм тим и да је побољшана радна дисшшлина. Y овој години до 1. 8. 1975. г. под нето је укупно 294 захтева за покретан>е дистшлинске одговорности на нивоу радне~ *органпзације, док у прошлој години тај број износн 315. ‘ Од поднетпх 294 захтева за покретањс днсциплинскс олговорности изречено је 236 мера, а у прошлој годкнп укупно 289 дисцпплннских мера. Значи, у односу на прошлогогишљп период, број нсднсциплннованих осстно Јс с.мањсн. Највише је изречено мера радницима ООYP за пропзводљу трговачког стакла — укупно 87, а затпм радницима ООУР-а за пронзводњу амбалажног стакла — 67, раднтшпма OOYP за заједннчкс техничкс пословс — 22 п радншдима OOYP за зајсдничке скономскс п опште пословс 60. Ана.м<заЈ5ајућн врстс пзречених мера видећемо ла је највише пзречено новчанпх мс ра, на нивоу раднс органпзацијс укупно 136, а затим опомена 58 и јавних опомсна 32. Највећи број пзречених мера је због иеоправданог пзостајања са посла, јер многпма су славс п разне друге свсчаностп пречс од доласка на посао. Оваква врста повреда радних обавеза је најчешћа код радннка OOYP за производњу трговачког стакла и то код неквалифнкованс радне снагс и банка * ра. Углавном су то млађн радншхи код којнх осећај одговорности још иијс на висини Колшсије за заштиту радних основ1шх организација изрицањем релативно оштрих мера — новчаних, допринеле су да се број неоправданих изостанака у последнл вре.ме доста смањн. Због неоправдаиог изостајања са посла изречено је 7 лгера искључења из основне организације. • .1 Број нзреченнх мера због крађе и-упо^ ребс алкохола на радном месту у овој го^ дини је у опадању, алн у последње време повећао се број повреда радшис обавеза због. непоштовања пропнса протнвпожарне зашти те. Многи радници пушењем на забран>ено\1 месту крше прописане мере. чнме се доводн у шгтањс противпожарна заштита и бсз бсдност објеката у фабрици. Против једног броја радника који свесно кршс проппсапе мере, покренут је и прекршајнп поступак од судије за прекршаје. За прекршиоце којн по ступају супрртно одредбама Закона о зашTiiTji од пожара предвиБена је у прекршај * ном поступку н казна затвора до 20 дана пли новчана казна до 1000,00 линара. По броју нзрсчених мера због повреда раAHJIX обавеза редослед јс слодећн: одбијање пзвршсња радног налога од стране надлежног руководиоца. самовол.но папуштање рад« ног места пре завршетка прописаног радног времена, туча на радном .месту итд. Са оваквим подацпма долазнмо до закл»у * чка да и далс треба доста радитп на очуван»у радне днсциплине, јер она јс основнн фа ктор у остварењу бол>пх пропзволпнх резуд * тата. Б. Рибаровски „ЖУПСКИ РУБИН“ - КРУШЕВАЦ вреднијс место свакако заузи.ма нов подрум за пронзводњу вшћака, који по својим техннчко-технолошкнм предноспма, може да сс уброји у најмдерније објекте те врсте на континенту. Од маленог колектпва који је бројао једва седамдесет л>уди у часу осниван»а, „Рубин" је нарастао у снажну еконо.мску, техничку и кадровску целину од близу хиљаду л»УДН, која врло квалитетно и вишеструко успешно послује у саставу раднс асоцијацнје „Жупски рубин". Изванредан фцнапсијскн ефекат таквог посдовања, изражсн у десетинама милнјарди старих дпнара укупног прихода, од чега је дсвст старпх милпјарди остало у фодновима на крају прошле годнне, најбоље говори о моћн „Рубнновог” колектива. Стотину нових станова за радинке, поднгнутих у последњнх шест годнна, нов ресторан друштвене псхраис, здравствена станнца, новс радионице, пет стотина новоупосАенпх радника — све то још убедљпвијс потврђује како је „Рубин” богатио себе, стварајући све услове за још трајнију афпрмацнју радничке класе и њених внталннх интереса... — Значајан раст „Рубина” дела радне органнзације ,Жупски рубин” наставља се н овс године. Резултатп су свуда внлл»пвп: ол пропзводње и фондова ло зарада п стандарда. Ове годнне, како се очскује, продаће се робс за око шездсет стсрнх мплнјардп, a свакн десети линар ћс отпћн у фондове. За пет послсдњнх голипа укунан приход се попсћао четпрп пуга, фондови пст, личпи дохопп три пута, а запослено јс седвм стотнна новнх радннка! Прошле годпне отворен је вслик« подрум за внњак, највећи те врсте у свету. За његову градњу рачунајући н потребна обртна средства, утроптено је дссст старих милијардп. Сада та ннвестпција вреди пет пута впшс. „Рубин” је практично свуда: са пропзводпма који су всома тражени, везама са радним организацијама — затим са бапкама п друпш кућама... — Највећи успех „Рубина" је то што с.мо обнмом производтћс II обогаћеЈБсм стручних Из производног процеса у „Рубину" кадрова комплетно захватњкн производњу грожђа у крушевачком крају, затим у већем делу Србије и преко поаовинс у Македонији Повољним ценама заинтересоваАи слго внно * градаре и зауставили крчсњс вннограда. Сада се подпжу савремене плантаже са максимални.м приносима. „Рубип’’ сс отворио према сировинској бази и био жижа ствара« ља’асоцпјације „Жупскн рубнн”, а сада најактнвнпје пнииира ц радп на програмим * подизања вкнограда п воћњака, ствара ма * теријалну и кадровску базу за псрспективни развој до 1980. годинс. ;— Улаган»а у стандард сс наставл»ају. Ми ћемо, нпр. овс годпне дати две старс милН' јарде за изградњу станова. Идуће годике, пзградњо.м лвалссетак стапова, свн члановн „Рубина” нмаће кров над главом. Овс « идуће годипс биће комплетно завршен Полигон са терештма за мале спортове. трпм стазом, фудбалскпм нгралпштем, базеком а завршпђе.мо и Програм за зграду друштвеног станларла, обданиииа ц некнх других објеката. Сада око осамдссег процената нашпх ралпика корпстп годшпњс одморс иа мору. у планинама н бањама. А само ло прс неколп * ко голина ншло је само два пропента! Нашп радници знају да одмор нпје луксуз, олмор је потреба... — И досада су о личним дохоипма (као к о другнм тштаљима) расирав.\»алч н олдучивади ■ радннин на зборовн.ма. Њпхова реч је бпла одлучујућа. Сада ћсмс направити корак даље у усавршавању располсдс према резул * татима рада: да свако лобијс онолнко колн * ко је урадио. To ћс, порсд осталог, омоц ћптн ла сс радп н бод>с н вншс. To сс свакако може и мора. А кра.јњн iui.v је ла рад бу \с заловолство, радост, хобн ...
CIPAHA 9. БГОЈ 39. 14 ДАНА у ПОСЕТИ СТУБИЧАНИМА ИШ ПРОБЛЕМ ПУТ СТУБИЦЛ Y БРОЈКАМА Село има преко 2200 становнпка u 500 домаћинстава, 200 пндустријских и рударских радника, 30 студената н средњотколаца. Од мсханизацпје поседују 21 трактор, 2 камнона и 20 путничких возила. СЕЛО РУДАРА Од када су се првн рудншш појавилн у непосредној блмзнни Стубице, њенн мештани су се врло радо опредсљивали за рударске послове. Некада нх је било 70, а сада их има четрдесетак. Остали су отишли да, по ревирима многих свропскнх руднпка, дсвнзе натапају својим знојем. Ни Стубица није остала имуна на примамљиво пгуштаље марака.франака, круна... Тренутно, око 200 стубпчана „уписало се” у гастарбајтере. Путник намерннк када креие у Стубицу, прско Поповца, бивамалоразочаран путем којимдолази. Наттуту га очекује понекарупа непознатша. Мсђу тим, када буде дошао на цил> всроватно he га орасположити ово живописно село смештено на Јужно-кучајским ћувипима. Лепо грађене куће на чијим зпдовпма су нсликани Стубнчанн — наши саговорннци живописи сеоског живота и шног одбора Скугаптине меспуно ивећа по двориштима- не заједнице. To је први и најснажнији у- — Ми морахсо да отклонимо тисак. све проблеме настале у вези Када упознате ове срдачне пута, јер тиме ћемо оправдати гостољубиве л>уде, у пријатељ стечено поверење и створити ском разговору сазнаћете и погодно тле за будуће акцнје. Младост — будућност Стубице Ствари нису тако црне како похвали лгногим лепим објекпредњи редови овог написа тама и акцијама. Y селу посговоре- Стубица може да се тоји лепо уређена и пространа АМЕРИЧКА КУГА НАПАЛА ПЧЕЛЕ Y Параћину и околним селима Текије, Доњем Видову, Извору и Својнову, обавеотио нас је ових дана председиик Пчеларског друштва Сима Новаковић, појавила се зпасна и неизлечива болеот, америчка куга пчелињег легла. Ова болест напада затвореиа легла и лако се осгкрива јер је легло шарено. Није свака ћелија са леглом, поједине ћелије оу угнуте а на поклопчићима оу рупице. Легло мирише на туткало или покварено месо. Када шибицу или чачкалицу гурнете у оболелу ћелију извуче се кончић дужине 2 до 5 санггимегара. Чим се ова болест примети треба обавестити ветеринарску станицу или пче ларског повереника за тај реон. Може се и одсећи парче саћа са оболелим леглима и то запаковати у двоструку најлон кесу и послати Вепхзринарсасом инстзггупу у Београд са назнаком „заразни материјал". Сви су црегледи и лечење бесплатнн. Строго је кажњиво ко сам лечн или прикрива болест, јер је иста јако заразна. Бацил америчке куге живи у дрвету кошнице и у рамовима и преко 30 година. Зато се саће, рамови, заразна легла пчела угуше и спале а кошнице опаљују пламеном и рнбају живом содом под надзором ветсринара. Свако уништено пчелиње друпггво се плаћа из Фонда за сузбијање заразе код стоке. На крају смо замолили цредседника Новаковића да нешто каже и о превентивним мерама за здрава пчелиња друштва. — Као превенлива, да се ова болест не би даље ширила, пчеле треба прехраљивалпи лековипш сирупом који се справља од једнаких делова воде и шећера (1:1) уз додатак на сваки литар пола грама сулфатиазола раствореног у води. Овим сирупом прихрањивати пчеле у јесен и пролеће четири до пет пута у размацима 2 до 3 дана. На додам још и то, да је дужност сваког пчелара л.а обавесги о појави болеоти и да пре сеобе својих пчела прибави обавештење да ли је терен на који пчеле сели заражен или није. Пчелињаци треба да буду удаљени једаи од другог најмање 500 меггара. Колико нам je познато ова опасна болест појавила се на подручјима Нтшха, Зајечара, Бољевца, Књажевца и Лапова. Д. Г. највећу „бол»ку" мештана. Лош пут од Поповца је „ражестио” мештане. Зато су засукали рукавс п годинама сређнвали унаду за паредну годину. Поња, неких километар и по. Овај напор коштао пх је 1.740.000 динара. Сада је главни и превасходни задатак дотерати v ред и асвалтиратн 4,5 км пута до Поповца- Вредни мештанп и овај проблем покушавају да реше на тај начнн што су већ завели месни самодопринос од 1976. године, 5 одсто од личног дохотка из радног односа и 10 одсто од прихода у пољопривредп. Израчунали су тако да сакупе 2.500.000 динара- Фабрика цемснта је обећала грађевински материјал у висини од једног милиона. Разлику од 4 870 000 динара, колико треба да кошта пут према првим прорачунима, очекују да добпју из средстава Путног фонда. Нажалост, ове годпне осталп су „кратких рукава”, али не губе наду за наредну годину. Податке о срслстви.ма за нзградљу путева и самодоприносу саопштио нам је љубазнн секретар Скутпнтнне меснс заједпнице Жпвадин Вељковић. — He мучк нас само пут, јада иам сс председник Месне организаније ССРН, већ и ове наше две продавницс. које држп „Шумадија” из Параћина. Њени продавии раде по свом нахођењу, а избор робс је врло малм. Чссто се дешава да по иеку робу ндсмо у Сен»с, Нупрпју или ПараћннНешто касније у наш разговор укључно се и Манојло Радисављсвић, председнпк ИзврМотив из Стубице амбуланта, која је изграђена 196«. године. Мештани су задовољнн услугом болнпчара који ралп у 'амбуланти, а са асвалгом очекују и долазак лекара. Y центру села налази re Kono уређен споменик ^есницима првог и другог светског para, којн су мештани v днах захвалности палпм борипма по дигли 1971. тодине. Посебан понос села су свакако младн, који су после про мене у сеоском о.младинском ,зрху” загрејали длачовс п решили да своје слободно време оплемепе разним активностама. Обновљен је рад Културноуметнпчког друштва „Будућност”. прп коме раде чстири секције: музпчка, драмска, фолклорна и рецитаторска. До сада су нмали внше јавнпх наступа у селу п околпни. Тренутно сс припремају за иова гостоваља. О раду омладине разговарали смо са прелсед1П1ком сеоскс организаиије ССО. Слобода ном Радпсављевипем- — Адаптирамо салу за приказивање фљисских представа, јер за који дан у село треба да стигне кино-пројектор. CeaВЕСТИ ИЗ СЕЛД МИРИЛОВАЦ: Село је „преобучено" Мнрпловчанн су пр1£вели крају пошљунчавање свих ули ца у селу V дужнни од 10 кило.метара, како је предвиђено трбгодишњнм плацом развоја села. Још два преостала километра пошлунчаће се до кра ја године, после чега ће овај проблем бити потпуно решен, а мепггани овога села взппе неће газити по блату. Сви ови радови коштали су око 600.000 динара. Шљунак је ловожен камионом Месне заједнице, а растуран добровољним радо.м грађана, што је у многоме слтањило трошкове изградње. Такође, остаје и довршење радова на главном путу кроз село. Наиме, на њелгу ће-се поставитп ивпчњаци, а затим и друти слој асвалта. — После ових радова село ће бити „преобучено" у ново рухо, каже Милен Жнвановић, председник Извршног одбора Скугантине Месне заједнице. После тога на реду је малтерисање зграде школе, што ће коштати око 200.000 динара. Што скорије морамо прићи и реновирању Дома културе. Истшга, већ смо реновирали просторију за друштвене забаве, а намеравамо да купимо и седишта, и тако уредимо и овај значај објекат у селу, завршио је председник. М. Димитријевић СИКИРИЦА: Награде најактивнијим Омладинцн ai3 Оикирице оу све активнијп у културном преображају села. Најбољп доказ је успешан рад Култур1<о-уметничког друштеа „Бранислав Нчдпић”. — Већина чланова KYA-a су млади a»vaji од 14 до 19 година, али озбиљност п марљивост са којима прихватају задатке су за сваку похвалу. Зато смо се договорили да од средстава, koi'a ocTBaipaiMo путем тхриређивап>а приредби и пгранки, одвојимо неку симболичну суму и IBO.M награђујемо најактивпије чланове. Тиме би, можда, подстакли и остале о.\сладинце да се v раду максимално зашсу. Само, тешко је изабрати најактЈшшце, јед свп се Јруде да Ke недеље организујемо игранке. Спремамо се да изведемо неколико радних акиија у Фзбриш! цемеита. а онн би нам за узврат своји.м булдожером изравнали игралиште и проши рилн га. Моментално се спроводи и акпија на \теће»у књижннце и повећаљу к»цжпог фонда. Нн спортска актнвност нпје занемарспа. Y селу постојн 'итрељачка дружипа „Тпто" ii фудбалскн клуб „Напредак”. Из разговора са домаћтиша сазнали смо да се у селу доста ради н ла бп смо вам гвс прспслн трсбало бп иам мпого простора. Верујемо да је н ово довољно да стекнетс праву слц ку о Стубицп. Путник намернпк када чапушта Стубицу, <новим асвалт1пш путем према Сењу, не може да се одушевп ппторсскјшм крајоликом и ла нс зажелн да се сповп и планови Стубпчана остварс, да се убудуће асвалтом може нћи за Rynpiiју. Поповац н Параћт! п ла мештапп не .морају увек да нсупућеном дошљаку проверавају псправност кола. Текст п Лотпграфнје: М. Илпћ шго бол>е раде — из|авио ie Жиг.ота Ж. Вељковић, предселник Друштва. Ипак, треоа истаћи слелеће чланове: Гордана Јанковнћа, Слађану Стефамовић, Дутиицу Лранђеловић, Снсжану РадпН и Жарка Милојковића. Ж. М. ДОЊЕ ВИДОВО: Самодопринос до амбуланте ii пијаће воде Како смо дозналн, мештани Доњег Видова су путем самодоприноса сакушии један део средстава. за изградњу здравствене амбуланте. Материјал за нзгпадњу је већ купљен, а_ш за комплетну изграднд’ ипак недостај_у средства. Зато ie решено да, • када почну радови * свако до.маћинство да по четири радника ко]’и би добровол>НЈш радом помоглп пзградњу. Амбуланта ће бити изграђена на простару испред До.ма културе, са источне стране. Поред тоГа, уве.\и cv и самодопринос за довођење пијаће воде са Грзе; само почетак радова још увек није одређен. Још 1'едан доказ активностп Доњевидовчана је н завршена реконструкција ниско-напонске мреже п адаптацпја До.ма кулrvpe, која треба ускоро да ггочне. Ж. М. РАТАРИ: Пуно иницијатива младих Чланови Савеза омладине Ратара су веома активнн и у свим акцијама, које се одвијају v селу. њпхово присуство је видљиво. Њиховим добровољнпм радом уређен је парк око спо.ме-' шпса палим боршша, адаптиране су ттростариЈе Шаховског клуба, приппе.мају се столови за Стонотенисерски клуб, доведена је вода и пзграђена су купатнла на фудбалском пгралишту и др. Y разговору са Драгославом Бурђевићсм, предссдником омладинске организације, дозналм смо да је задовољан радом младпх н да му је највећа жел>а да v Са-вез комувпста уђс што всћи број актпвнпх омладтшаца села. ,Ж.М. УПОЗОРЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА МОГУћА 1МЈЕЗДА МЕТЛИЦЛ ■ Могућа масовна поЈава штеточпне — мстлице ■ Запажена у нским општинама Шумадпје и Поморавља Ова штеточнна — гусешша појављујс сс пзненадно и масовно у годпнама пре.множавања. Жепкс штетбчине одлажу великп број јаја. Y нашпл: условима годишље н.ма 2 до 3 генерације а гусешша се хранп лисном масом, првенствено луцерком. Ако овс не.ма напада и унпштава лисну масу * шећернс репе, сунцокрета, неке повртарске културе а некад и засадс воћака. Циклус развића траје 20 до 30 дана, зависно од те.мпературе и влажности вазду.ха. Посебан проблс.м представља зиатна отпорносг гусешша. пре.ма већсм броју хсмпјсквх средстава, што знатно отежава спровођење мера заштите. За сузбпјање од средстава која сс налазе на тржишту, у обзнр долазе препарати: Азодрин и Нувакрон 20 у концентрацијн од 0,1 до 0,15 одсто; Дпптер 80 одсто V коппентраШ!ји 0.1 до 0,2 одсто и сви прспаратн ка базп Апндана — чија јс примепа дозвољена за трстпрањс поједннпх култура. Због реткпх појава ова штеточпна је непозната нашем пољопрчвреднпку. Радп лакшег распознаватва рећи ћемо да је то гусеница зеленкасто сиве боје, рутава, и да је њена појава на било којој површини катастрофална, јер за собо.ч оставља пустош. После њене најезде ол бп.^ака остаје само скелет. Податак да је током јуна у Војводинн уннштено гсева на преко 10.000 хектара, н да јс штсточмна — МЕТАИЦА много опаснија од познате гусентше ГУБАРА, дово.^но говори. Зато свакп пољопривредник треба ла пооштри контролу усева који могу бпти пападнуп: од Метлпце, и тимс правоврсмено открпјс прпсуство п/сеница п предузмс мсрс с\’збпјаља како бн ее избегле могућс пгтете. Иначе, масовпа појава ове штето * чнпе у нашој зсмл>п нпје забелсжеи ол 1930. године. С. С. ПИК НУПРИЈА OOYP ПОЉОПРИВРЕДНА КООПЕРАЦИЈА „СЛОГЛ" УНАПРВДИТИ ПР0ИЗВ0ДЊУ ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ П Y четвртак 7. августа 1973. године је одржан Збор радних л>уди Основне организације удружемог рада пољопривредне коопсрације „Слога" у Параћнну На збору је разматрано фн кансијско пословање овс орга кпзације за период јануара — Јули 1975. годпне. У првих шест месецп је у овом колектпву много binue улагано у производњу него што ie остварена реализацлја, што је \-тииало на појаву негативног финанснјског бпланса. Томе јс допрннела и смањена продаја стоке због неповољне ситуацпје на тржишту. Реализација произвола сс очекује v лругој половпни голпне. што ће знатно утниатн на промену садашњег стања фннансијског бнлансаЗбор је раз.матрао и усвојио Нацрт са&тоуправног споразума о осшгоању Регионалног задружног савеза за Шумадију и Поморавље а упознат је и са Лкиионим програмом организапије Савеза комуниста ПИК -а у Нуприји. Усвојен је и Самопуравни споразу.м о развоју, повећању и производњи шећерне репе. Циљ овог споразумевања је да се уједине сва средства за унапрсђење ттропзводље шећерKVATVPHO—ЗАБАВНИ ЖИВОТ СЕЛА „ВЕЧЕ НА МОРЛВН" У ДОЊЕМ 8НД0ВУ Y Доњем Видову је крајем јуна одржано четврто такмичење певача аматера под називо.м „Вече на Морави." Поред певача који су се трудили да својим гласовннм могућностима освоје неку награду, а уједно и разоноде присутне, програм су ^■потгц-нпли и нашп реномиранн уметаици народне музике. Организатор ове манифестаппје била је Месна заједннца села Доњег Видова. На крају да дода.мо п то да је несебпчно помагала ла ово музнчко всчс буде успешно. Свој задатак декорисање позорнпцс — су са лоста маште ибавилп. (Зоран Бркић) „ПРВИ ГЛАС ПОМОРАВЉА И -ЛЕВЧА" Y РАШЕВИЦИ Y организацпјп Општинскс конференцпје Савсза соцнјалистичке омладине ц омладтше села Рашевиие 2. авгусга је у овом селу одржано десето традпиионално такмичење певача аматера под назпвом „Првп глас По.моравља и Левча". Назпв најбољег понео је Жпвојш< ТодосиЈевић пз Honor Брачина, којп је пнтерпретирао песму „Нпз пол>е иду бабо сејменп”. М. Л. ВЕЧЕ БОСАНСКОГ МЕЛОСА И XYMOPA Y РАТАРИМА У петак 8. августа 1975. године у селу Ратари је одржамо „Вече босаиског мелоса и хумора". Организатор ове манифестације је бпла Основна оргаш!зац11ја савеза социјалистпчке омладине. У програму су учествовалн Беба Селимовић, Зехра ДеoBiih. Слободаи Лалић it Зора Дубљевпћ. Извођаче је пратио оркестар Јовице Пстковића а током вечери гледаоце је забављао глумац Александар МицнК, популарни Фистнк. (М. М.) не репе свих произвођача на нивоу Фабрике шећера ,Дани ло Дклштрнјевнћ" из Еуприје. М- Мпхајловнћ РАТАРИ: | Асфалт испред Дбма ' културе и у школском дворишту Месна заједница села Ратари спроводи акцију завођења самодоприноса. Средства сакупљена на овај начин уложиће се v асфалтирање платоа нспред Дома култуве, v површини од 400 м«. Планирано је и асфалтирзље 300 мг школског двооишта. Половина прсдвпђенпх радова је реализована, а завршетак радова очекгје се идућег месеца. Радовн cv поверенн Грађевпнско.м предузећг „Пут” из Светозарева, а вредност износк 4.000.000 динара. 3. Бркић
CTPAHA 10. 14 ДАНА БРОЈ 39. ИЗ ЦЕНТРА ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ И СОЦИЈАЛНИ РАД ПОЛОВННЛ ДЕЦЕ Ј|ЕТУЈЕ БЕСПЛАТНО Већ три годнне Центар аа дечју заштиту и соцнјалзт рад „Параћин" у Параћииу је непосреднп органнзатор одмора деце у нашој Општини. Избор депе која сс упућују на одмор врши се у осмого дншнлш школама. Право првенства имају дсца родитсл»а са НИЖ1Ш прнходпма, деца лишсна роднтсллког старања и опа којој јс опоравак неопходан нз здравствснвх разлога. Економска иена леговаља за 15 дана јс, на Грзп 700 динара, а на мору 1130. Роднтслч! чијп су месечнп прпходк по члану домаћинства цзнал 1400 линара плаћају пунп износ цене летовања, јср сс летовање нс сматра примарпим облпком Дечпје заштпте. За сваких 100 динара прихода по члану домаћинстеа мање, роднтељи пла ћају 10 одсто мање од сконо.м ске цене. Тако, родитељн чији су приходи 500 динара по члану домаћинства плапају само 30 дштзра. V Јуну јс па Грзн у три смене од по 10 дана летовало преко 300 деие пз општине Чока. Y јулу п августу у чстпрн смсне летоваће око 450 дсчака и двојчица нз иппгпшс Параћин. док Је на мору лстовало 200 аеце. За one којн плаћају дсо изпоса, разлнку до пуне еконо.мскс иене сноси Заједнтсца Аечијс заштите. Обзнром на утврћени крптерпјум за нзбор децс Заједница ће ове годпнс YMECTO КОЗЕРИЈЕ ПРНРОДНН ФЕНОМЕН Природни фсномени су све чешће појаве name свакидашнмце. Готово нема оана а да у дневној шталиш нс прочитамо нску вест: у то.ч и том крају откривена join јсдна вслелспна nehtiна, у другом крају nponahcнс наслаге драгоцене руде уранијума, или у околини јсднс варошицс откривен још јсдан извор лековите водс и тд. Чуда природс која нам несебично дарују лепоге пз своје утробе, и'које ми времсном успевамо да прстворпмо у туристичке атракцијс. И ево за name граћаие јсдна таква вест! Становницима зграде у улицп Ивана Мнлутиновића бб насмешпла сс epeha. Пре 6 месеци у подруму овс згpads почела је да извире вода. Каква благодет природе! Станари су похитали ti о toms обавестнли Предузеће за газдовање стамбеним зградама, Граћевинско ироизводно предузеће „13. октобар" и Санитарну инспекцију. На њихово изненаћење, интересовањс обавештених ;'е брзо спласнуло. Изузев њих. за овај природни феномен још нико нс зна. Ако је то већ ствар природе, онда dpani наши cyipabaHti, то треба сви бсз привилсгнја да знамо. а нарочито они са нилспм стандардом, iep да би се обишло ово всштачко језеро иису вам нотребна кола. Јсдноставно крените улицом чпсма Фабрици штофова. На почетку улице осетићете „мирис” гирица који вам беснлатно dapyie рибареки бифе „Мрена”. Наставитс даљс, и када престанете da occharc „мирис" гирица, станитс, окрснитс сс за 45 степени у лево и кренитс право нрско неогрсЉеног и nevpcheHOt радилшита „13. октобра". Они који ие упадну у неку шахту или се нс спотакну о неки кабл. убрзо he осетити прве „благодети" вештачког језера" — благи задах мешавинс фекалија са хлором. Иснрсд зграде he вас сачекати турнстчки водичи — станари и noAtohy цигли и осталих помагала бесплатно вас чровести кроз нодрум, где he те поред језера, имати прилике да, можда no први пут у животу, видите ретке примерке жаба и осталих водоземаца. Обзнром da је eehuna станара прележала заразне болести, а они који то нису постали су имуни, препоручљиво је да се претходно вакцинишете. Дакле, ако немате кола, а пмате намеру да корисно проведете викенд. искористите ретку прплику, и noсетите јединствени „дар природе", „вештачко језеро" у згради и улици коју сам 'вам описао. Разгледање језера је бесплатно. а првом посетиоцу, који се врати жив и здрав кући, припашће ретка част да. поводом годишњпце откривања овог „природног” феномена, прссече свечано врпцу, чимс he ово „вештачко језеро" бити проглашено за туристичку атракцију. Лз. Цветковић учествовати са 60 до 70 одстс од укупких расхода, односно око 50 одсто деце летоваће потпуно бесплатно. V задње две године на Грзи је уложено доста средстава у цил>у обезбеђења што поволг нмјих услова за боравак децеНзвршена је потребна адаптанија, пабављена савремена опрема, тшвептар и изграђено Јс кошаркашко игралшите. Y тоkv јс изградња саврсмене каптажс за воду. Центар је присtvtiho ysobciby иентралиог гре јања у објектима, како би се исти моглп да корпстс током иеле годпне и ла служе за нзnolseibe рскрсативнс наставе у прнродп током целе школске 1-ОД11НС. Тнмс бп био обухваћеи велпкп број деце којој јс потребан одмор у природиПре.ча Предлогу Програма развоја дечјс заштите до 1980. године планира се рслатпвно \«ало повсНањс броја депс која ће 'летовати иа Грзп. Програмом се планнра н изп>аД1&л згоаде за боравак п разоноду дсце v данп.ма када врсмспске прилнкс ннсу повољне. На тај начин ће рад лсце бити комплетно срганизован, мада сс нп досадашњц рад нпјс одвијао стнхијски. всћ no унапред одрсВепом програму, за свакн дан, у завнностп од узраста лепс н времепсккх прнлика. Прп томс се посебно водило рачуна о коришПсњу сунчанпх дана за купање н сунчаље. М- МпхаЈловнћ Савет OOYP ,,3лрав.\»е’’ Медпцински центар Паpahini распнсује КОНКYPC за пријем једног дипло- .мпоаног економнсте — приправника. Условк конкурса: да је кандидат завршио еконо.мски факултет и да поседује морално-политичке квалЈГгете. Исто тако, Медицинско.м центру су потребна и два лекара опште праксе за рад у Служби online .медпцине за које су обезбеђени двособни станови. Лпчни доходак према Са.моуправном споразуму о расподели дохотка и личнпх доходака. Пријаве се подносе Кадровској служби Медниинског цснтра у року од 15. дана од објавлжван>а конкурса. СТО ГОДИНА ЦРВЕНОГ КРСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ Добровол»ни даваоци крви « добитвицн призвања • Као што смо писали у прошлом броју нашег листа, на пригодној свечаности уручена су признања добровољним даваоцима крви. Златна плакета: Милорад Рашић (21), Бран ко Беслаћ (20), Ружица Ковачевић (20), Новка Радомпровић (20), Драгомир Давпдо впћ (21), Жнвојин ФилнповиИ (20), Милоје Bacnh (23), Јовап Бурић (22), Јелица Станојсвић (20), Радепко Николић (23), Недељ ко Петровнћ (21), Душан Ллвкспћ (21). Ооична плакета: Рпсто Дслијевски (19), Љубо.мпр С. ПавловиН (16), Новица Живковии (16), Жнвојпн Ннколић (17), Ангелина БурнИ (16), Бранко Беслаћ (19), Новица Жпвковић (16), Ралојс Марковић (16), Нсдсл>ко Пстровпћ (18), Ллександар НпкодпјсвпН (16), Бора Руппћ (19), Драгиша Радосављсвнћ (19). Са свечапости добровол>нпх давалаца крви Златпп знак признања: Боривоје Додић (10), Драгослав Мацић (13), Љубомир Мано јловпћ (10), Владимир РадојковпИ (10), Никола Динић (12), Рајко Јанкћхјевнћ (10), Ру.мсна Срејић (12), Станоје Николнћ (13), Радивоје Рајић (10), Борђе Здравковић (10), Милс Лабан (11), Милорад Бирковић (13), Радомпр Станојевић (10), Евгенијс Др^ек (10), Борђе Гојковић (12), Славко Стаменковпћ (12), Миодраг Бурић (12), Живојин Николић (12), Миле Лабан (11), Хргтислав Петровић (10), Милован Петровнћ (10), Милорал Рашић (13), Зоран Јовичић (13), Милеп Јовановић (10), Bojmi Мплошевић (14), Жарко Гајић (11), Браннслав Јовановић (12), Војнслав Лазаревпћ (11), Александар Ннкодпјевпћ (11), Мподраг Марковић (11), Милован Радосављевић (11), Антон Буднса лнћ (14), Миомир Марковић (10), Александар Кењало (14), Милорад Миловановић (11), Лозана Јаневски (10), Александар Љубнсављевић (14), Надежда Павловић (10), Л>убомир Миловановић (10), Чедомир ¥сковић (10), Раднсав Вучковић (13)>- Ангелина Бурић (12), Драгица Ранић (10), Милосав Богдановић (10), Бора Рупић (14), Надежда Марковић (10), Божидар Матић (11). Сребрш! знак признања: Стојанка ВукмановиИ (5), Вера Павловнћ (8), Марија Динић (6), Мнлосав Радуловић (7), Слободан Цветаповнћ (5), Живота Тодоровић (5), Сре тен Савић (6), Драгиша Кркић (5), Радомир Стефановнћ (6), Милосав Танић (6), Витомир Жнвановић (6), Зора Стојановпћ (5), Шабан Ајетовић (7), Душап Јовановић (5), Милош Бајрамовић (5),' Душан Костић (8), Владимир Младеновић (8), Каменчс Миле тић (6), Рамо Лоннћ (8), Ннкола Илић (5), Марјан Мужина (8), Бранислав Борђевпћ (5), Драган Милкић (6), Милош Стаменко вић (6), Никола Бокић (5), Јелена Шестак (8), Ружииа Додић (7), Братимнр Крстић (7), Милош Голубовиђ (5), Станисав Нико лић (7), Милутин Стаменковић (8), Добривоје Милојковић (8), Драгииа Бокић (5), Драган ЈовановиК (5), Толпгслав Милосавл>евић (7), Раднвојс Мплановић (7), Милисав Пантнћ (6), Зоригда Љутић (5), Тнхомпр Фнлиповић (6), Велпбор СтојановпН (9), Драгол»уб Panajnh (5), Златпја Матић (6), Живојин Николић (8), Крстић Рала (8), Map ковиН Борисав (8), Добросав Јовановпћ (6), Зора РадосаЕ-.свиИ (7), Станимир Пстровић (7), Лхубомкр Аптпћ (9), Миле Лабап (9) ,Никола Вукмановић (8), Раднвоје Вел» Kosiih (6), Александар ЈоииН (5), Милан Марковић (5), Стеван Марковић (5), Милан Стефановић (5), Миодраг Рајф (9), Илија Бупурдпја (5), Драгослав Луковић (5), Ференц Тунгос (8), Браиислав Симоновнћ (5), Градибор Миловановпћ (6), Мклутин Атанацковпћ (5), Светислав Антић (6). Трифуновић Никола (5), Момир МарковиК (5), Ми рослав Аранђсловпћ (5), Добривојс Савић (5), Делилшр Јоваповнћ (5), Борђс Милосав љевић (7), Милан Радоњпћ (6), Живојнн Ра дснковнН (5), Љубомпр Вукмановпћ (5), Дра гослав И.лић (6), Мплнвоје Гојковић (6), Надежда Митровић (6), Борисав Атанацко впћ (5), Слободан Савић (5), Мпхајловић Љубомир (5), Раднвојс Анђелковпћ (6), Мирољуб МилосављевиН (9), Велимир Јовано вић (8), Лазар Bacnh (7), Војислав Вучковнћ (8), Радослав Стефановнћ (7), Милцја Петровпћ (8), Всра Петровић (5), Драгомпр Павловпћ (5), Љубомир Миловановић (6), Борис Павловић (5), Десилшр Стевакић (5), Милан Богдановић (6), Мнлован Премовић (7) Југослав Велнсављевпћ (6), Радомир Мп лошевић (7), Селнмир Милојевић (7), Владета Павловић (6), Мпомир Стефановнћ (5), Радовинка Рајдоковић (5), Бранислав Бегуш (7), Славољуб Павловпћ (5), Бора Рупић (9), Добривоје Лукнћ (7), Драгнша Радосављевнћ (6), Мнрослав Антнћ (6), Мнлан Живковић (9). Завод за трансфузију крвп СР Србпје поводо.м тридесетогодишњнце свога рада доделио је посебно ЗАХВАЛНИЦЕ за масовност у акцпјама добровољног давања крви слсдећим колектггви.ма: ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН", СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ,ФЦ „НОВИ ПОПОВАН", OOYP ПАРАБИН и ГИМНАЗИЈА „13 ОКТОБАР", као и поједиицима за ангажовање у ови.м акцијама: Јован Радојковић, Александар Пантнћ, Мнлпвоје Мптић, Никола ВићиН, Милан Марковић, Бошко Кулић, Бранислав Бегуш, Бора Рупић, Раде Радовановић’ и Милисав Богдановпћ. ИЗ МЕДИЦИНЕ (II) ПУШЕЖЕII ША8ЉЕ Ппшс: Прпмарнјус др Мвлисав Богдановнћ (Наставак из прошлог броја) Нервоза и пушење Да ли пушењем пушач сузбија нервну на петост, нервозу, нлн само утољује своју сопствену жеђ за пушењем? Ово ће чнтшц сам разуметп. Можда би било корисно упоредитп пушењс са гжпвањем алкохолнпх пнћа? Предсташггс ссбн за тренутак познаппкс пз своје ОКОЛЈ1НС. Колнко Aieby љима познајсте алкохолпчара? Можда једпог, двојнцу нли исколико. Можда ни једног. А колпко ствар нпх пушача познајете у истој срсдини? Неупордиво В1ШЈС. Овако масовно ужцвап>е дувана довољан је доказ н разлог да пушењс оквалпфнкујемо као тешку мору, као бреме којсг сс мора.мо отрестп. Цпл> овог nopebeiba дувана са алкохолом ннје бпо да сс умањп значај алкохолнзма. Алкохолвзам јс довољна болест самазассбс, толмко доволи!а да је, рецимо v Београлу, отворен днспанзер за лечење ал кохолпчара •који пзврспо обавља свој посао. Психолошка позадина личности уживаоца дувана Заблуда дубоко уврежена, о повољннм својствнма дувана н деловању на концеитрашгју, будност, свежнну н радпу способност, доводи до халапљнвог в убрзаног пушеља, нарочнто прн извапредпој активностн (телес hoi) а још вншс немануслној. парочито nohној, на коифсреццпјама »лн прн друигтвсвн.м if забавним скуповнма п блењпма, јер се наопако верује да лувап „смирује, жввпс тс најчршће ови.м поволо.м н настају хронкчпа тровања. НаЈзад, узроке пушеоћа не треба тражити само у ономе ко пуши. Народни обвчај, настраности појединаца, продрасуде, празновер:ше, погрешно веровање да дуван утиче на гојазност да смирује нерве, да ублажава главобоље, и то могу бити разлози да неко пропуши. Корисност дувана као средства које уотја нггетие клице у организму и остале сличне заблуде такође доприносе да неко по чне да пушн. Освежићемо за тремутак ово излагање крилатицом доктора Фелдаца: „Пушење ни на који начин не умирује", а допунићемо га личним ставом доктора Џексона: „Ако се осећа потреба за лулом дувана, нпгарстом, гутљајем ракпје или инјекцпјо.м морфнна, онда јс човек постао роб токсина”. И ова потреба јасно доказује да је отров отпочео своје смртоносно делован-с. Гледајућв сасвпм површно може се закл»учитн да постојс разлвчвтв пушачп. Док једнн пуше повремено, због друштва, другн пушс неколико десешна цпгарета на дан и ноћ палећп једну од другу. V том распону пикотиничарн пролазе кроз различитс стадв јуме завнсности и тровапл од састојака лувана. To све оставља психофизичко социјалне поремећаје којима човек плаћа своје веро вањс да му цигарета може продужити задовољство, смирење, расположење.'Ако бисмо покупЈалв да никопгнпчарс, одвоспо пушачс, сврстамо у взвесне категорије по томе' колнко су зависнн и затровани пушењем, то бн могло да нзгледа овако: ПСЕУДОГГУШАЧИ, илн лажнп пушачп, најчешће су деиа нли пастпри којн пуше којекаквс траве влн лншће, алп не и дуван. Ту бп сс сврсталЈт и онн болесшпхн — астматпчари којн пуше посебне лековите цигарете. Пначе деца оваквттм „пушењем” пскључиво имтггнрају старпје н немају представа о задо вол»ствима које дуван пружа. Значи мотнв је другн. ФАКУЛТАТИВНИ, одвосно повремевп пушачи су особе које желе да оу у тону са друигтвом, па у таквпм прилпкама понекад запале пигарету, као што ће ретшмо, попитп н коју чашу алкохола. Онп се тек „втрају ватром". СИМПТОМАТСКИ пушачи су л>уди хојх се пушењем ослобађају пли растерећују изве сне напетости. Y овом случају викотинизам је секундарна појава. Обично се ови пушачи оправдавају најразличи-пцим ситуацијама, незгодама, пеховима, илм су почели да пуше због некакве „секирациЈе” или тслесног бола. Великп је број неуротичара међу овим пушачима, а пушење представл>а само један предзнак неке друге болести. Цвгаретом ови покушавају да отклоне своје неуротичне комплексе. Дуван је ху да пм уравнотежп непријатну напетост, а нарочито у тешквм ситуаиијама. Y ову хрупу би се сврстали и онп пушачи који пуше 'због главобољс, „срчаних нервоза" и других набеВених тегоба. ЕМОТИВНО НЕДОЗРЕЛЕ ЛИЧНОСТИ које лако потпадају под Tybc утицаје несређене особс које сс тешко ттрплагођавају, пуше стално алп само повремено прстерују. МЕНАЏЕРИ, професпонално веома одгово рнп л>уди, запостављају својс доуге делатнос ти в обавезе, па сс неодговорно препуштају дувану п много че.му другом што кастшје по стаје саставни део њиховог живота. ТОКСИКОМАНИ ИЛИ НИКОТИНОМАНИ су оне особе које су у потпуно * зависностн од дувана, без којега не могу да нздрже и ко ји све.му осталомс претпостављају. Онв вишс ,д|с осећају” дуван када ттуше, они су погође1ш само овда када mt дуваи нсдостаје. Значв основна карактеристпка овс категоријс пу шача п губвтак котггроле,. јер се јавл>а јака неодољпва потреба за дувапом, већа него пгго је 1вегова могућнст да му се супротстави. Овп пушачп постају потпупо зависпн од iniKonnia, пуше п усамљево, пушс чак и по ћу. Сјај и беда пушења Пушење касније постаје твранвн и потчтпвава пушача својвм чудпма „ завнсностпма. Пос.цтшп1 слуга — дуван — преруш&ва се v свирепог господара. Нас овом прплпком нећс витересовати са мо разлозн због којпх неко почшве ла mnini. већ п гживање дувана као болесно стањс чшавог оргапизма. Покушаћемо да премостн мо стид и усгручавање оних који се холебају, говорећи о дувану увијено, да не бисмо били схваћени хао претерани тужиоци. Док је нехо почео дд пуши из радозналости, или по наговору или из .хшошх других разлога — касније почиње да осеђа пријатност пушећи, задовољство хоје се гранпчи са блажснством. Пушач показује тежњу да свс чешће пуши. Он све жешће и страственије извлачи дим из цигарете. Кахо ова жеља за дуваном вртоглаво расте, тако опада снага и воља да се остави дуван. Поред ове ©уфорије (блаженства) код пушача се јавља п илузија о повећаним внтелектуалнвм способностима, повећаном радном учинку. Њему је уз шггарету слађа и кафа коју пијс, укусније јело н пиће, ако послс попушн цигарету, прија * тнији сан после пушења итд. Временом, пушач мора да повсћава дозе дувана да бн обезбедио себи замишљања и ужввагва. Он иуши, тако рећн и пепрекидно, палп цигарету са цигаретс „једе" дуван. Он јс узнемвреи кад пушв, и свој живот подрсБујс пигарети да би постигао всћ превазиђена н блела осећања н представе о блаженству којс јс у „меденом месецу" пушача осећао. Без лу« вана наш весслник — пушач постајс жнвотно бескористан и немоћан. Призналп лш то или ве свс ово нас маво д» на закључак да је хронвчни пушач ппак својеврстан наркоман илп токсикомап. Он показује оне трн научно прокламованс карактеристике којс то потврБују: пзвесву огпорност према нархотвку, физичку, пспхичку п емотивну зависност од никотпна. Оно urro пушач осећа кад преквке да гцчпп (апсгипенштјални февоменв) што ћемо кастшјс упоонапг. може бтгги необично упорно п жсстоко. Ко год бранп пушење, не помиш.\>а на ову храјњу фазу тровања и завнсностп, већ на ову, која обећава и обезбећујс блажепство. Из оввх разлога je потребно прогласнтн гтушење као болест, а дуван схвапггн као вншеструкн отров и односнти се према н»ему без предрасуда, прихватајућп научно медпшгнска н друга предочаван>а која указују на ту подмуклу болест. (Наставнће се)
СТРАНА 11. БРОЈ 39. 14. ДАНА ПОА ПОКРОВИТЕЛзСТВОМ „14 ДАНА” ТУРНИР ЗА КОШАРКАШИЦЕ нишки студент НД|БОЛјИ ОКК „Параћин је 14. августа био домаћин турнира за кошар * кишше. Турнчр јс одржан под покровитсљством нашег лчста, хојн је најбол»ој склпи обезбедио пехар. Поклон нашс Редакције агаутовао јс у Ниш, а прнпао је ектпш Студента нз Huma. Поред домаћина п Ншилнки на турниру cv учествовалс п екнпе: Партизан (Светозарево), Севојно (Тнтово Ужјшс), Југскспрес (Лесковап). • ОКК Параћин — Партнзан (Светозарсво) 81:66 (40:26) ОКК Параћин: С. Петровнћ 2, Ј. Торн>ански 14. Мирчић 10, В. Потровић 3. Манојловић 3, А. Торњански 2, Михајловић 6, Добросављевић, Лалић, Сретеновнћ 25, Стефановић 13, Николић. КК Партизан: Филиповић 28, Анђелмћ, Млглорадовић 7, Ристић 5, Tacrih 2. БогдановпН 2, Стојановић 6, Божовић 6, Дачић 2, Обрадовић 8. Сусрет старнх ривала и комшија протекао јс у знаку налмегања два врсна кош-гетера, Славиие Сретеновић и Радмнле Филиповић. У овој борби сгрслаиа победу је однела Фклштолић из Светоазрева, која је постигла 28 кошева, док је Сретсновићева постигла трп мање 25. Играчнцс Партизана, inic.y могле да пружс иекп озби vunји отпор домаћинима, тако ла су играчицс Параћина успелс без много мука да савладају прву препроку на турннру. • КК Студеит (Ниш) — Севојно (Титово Ужнце) 102:70 (56:33) КК Студент: Жзгвковић, Радовановнћ 16. Малсш 8. КрпвокагшН 18, Внденовнћ 6, Милошевић 12, Тадић 15, Рудан 10, Бурић 21. КК Севојно: Ббгдановић, Димнтријсвић 13, Малешевић 2, Д. Богдановпђ 10, Миловић 16, ВуIxoBuh 11. Марковиђ 6. Коваче- • вцН 17, Белојевић, Котлајпћ, Д. ’ Савић 11. Г. Савић 1. Сусрст салашњег прволзташа Сггдента п бившег прволнгаша Севојна протскао јс у знаку екипе Сгудента. Ншпликс „Југекспрес" из Лесковца КОШАРКА PVKOMET • ОКК Параћкн — КК МаЈ * данпек 106:56 (50:28) Игралиште ОКК Парађии, гдедадаца 200 судије: Крстић (Свилајнац) и Днлштријевпћ (Светозарево). ОКК Параћин: С. Петровпђ, I. Торњански 11, Мирчић 14, В. Петровић 12, Маиојловић, А. Торњански 2, Добросавллвић 4, Лалић 9, Сретеновић 27, Стефановић 27 и Тарановски. Првенсгво за кошаркашнцс стартовало је у недељу 17. авгу * ста. Први гост Мајданпек огишао је потучен до колена. Ако ое по јутру дан познаје, гледаћемо добру игру нашнх кошаркашица и навијањем ћсмо н.м помоћи да се naby у Савсзној лиги. Сама утаклшца почела је тромо и није обећавала нншта. Славица Сретеновнћ од које се највише очежнвало није пружила све што зна. Мећутим, одлична Зорица Стефановић, која је истог дана славила 19. рођекдаи преокренула јс cnwannjy и својим сотурпим погоцима о* могућила убедљиву победу. Toком другог полувремена, ,дробудила се н Сретеновићева и на крају хтакмцис пајпреиизкије су бнлс Слввтш Срстеновић п Зоршш Стсфпковнћ, које or пис.« глс no 27 кошева. М. И. У овој сезони наше првенство Под руководство.м тренера Миливоја Стамболвћа 15 руко- .меташа интензивно тренирају четири пута недељно. Свп су спремни да овс сезоне у Другој српској лнги освоје прво место и оду у внши ранг. Ycaoви и могућности за такав подвпг постоје. 0 плановима кдуба разговарали смо са тренером РК Текстилац и ево шта он каже: — Ппварац, као јодан ол глав mix препрека, јс од овс сезоне у вишем рангу. Остале екипе са којима сс мп такмнчњмо нису такве да бп озбиљно угрознле врх табеле. Ocilm Елмоса нз Свс тозарена и 14. октобра из Кр\’- шевца ми немамо друге конкуренте. Наше жел>е нису нереалне. Мн се припрема.мо нптензивно а пре пеколико година планнралн смо да у овој такмнчарској сезопи кренемо у освајање првог места. Значн ндемо плански. Екппа је подмлађена к сада пграмо 6o.su рукомет. Текстплаи се припрема још ол почетка августа, а првенство треба да почне 31. августа. У Клубу влада прнјатна ат.мосфера, лрутарство и пре свега же- ,sa да се постане првак. Први део припре.ма је усредсређен на кондиционо оспобољавањс игра ча. Истовремело сс ради п са лоптом. Други део, који је овпх дана започет, усмереи је на так тлчно уигравање варијаната н однграван>е прнјателскпх утакмица. — Y недељу у Парађину Текстилац на свом терену дочекује екипу „Елмоса” из Светозарева, а средино.м недеље иде у Бољевац, затнм у Светозарево. Поред Елмоса н Једпнства за тренинг утакмицу планпрају сс н сусрети са Ппварцсм п неколпко јачих тпмова. Р. Веснћ ПАДОБРАНЦИ НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ Чланови Аеро клуба „Наша крила” отпутовалн су 16. августа на државно првенство, које се ове годпне одржава у Лесковцу. Y екппк се налазе Славол>уб Годић, Драгап Шл>ивнћ н Драгица Башчаревић. Ова пста еклпа почетком августа бнла је п гост падобранана из Варшаве, који су бораbilvii у Параћииу токо.м трајатва Падобранског купа поводо.м Дана .младости. су бклс oo.sc н спре.мније што јс на крају п погврВено једппом стотком на птннру. Y екмпн Севојна насгупала је Бслојевнћ, која јс својс првс коптаркшпке коракс иаправила пол надзором Божс Борђсвнћа у ОКК Параћнн. • Партнзан — Југекспрес (Лссковац) 68:62 (40:28) Партнзан: Фи.мшовшћ 34, Анђе.\нћ, Милорадовић 2, Ристић 4, Божовић, Таснћ, Боглановић, Стојановић 13, Дачнћ 6, Обрадовпћ 6. КК Југекспрсс: О. Коиић, Младеиовнћ 15, СтанковмИ, Митровић 9, Б. Коиић 5, Горчић 4, Саџак 6, Николовска, Чекић, Пешић, Ковачевић 13, Нацић 8. Партизан се у ута.кмици протнв Југекстхреса намуччо док је савладао бороенс Лесковчанкс. Током другог полуврамена резулггат је био врло „тесап", a меч јс завршен са 6 коша разЛ1ГКС за Партизан. Y овој утакмици посебак шоу пмала јс Ралмила Филппопнћ, nai6o.sn стрелац турннра, која јс тачно половппу кошсва ностигла за Парпоап. О ОКК Параћш« — Југекспрсс 85:63 (49:24) ОКК Параћнн: С. Пстровић 6, Ј. Торшанокп 17, Мнрчић 4, В. Петровнћ 6, Манојловић 4, А. Торљански. Михајловпћ, Добросавллвпћ 4, Лалип 14, Сретеновнћ 21, Стефановић 10, Minco * лић. Југекспрес: 0. Коцић, Младеновпћ 14, СтанковпИ, Мптровић 15, Б. Komih, ГорчпН 2, Саиак 8, Ннколовска, Чекић, Пешић, Ковачевнћ 13, НоскН 12. Разлика у класи је очптледна. Лесковчанке ниоу нмалс игга да траже у ово.м у.счу сем часног пораза. Југекспрес сс таклшчп у Јужној групн орпске лиге и на овом турниру билс су аутсајдер. н стога су морале да сс заловохс послелњим местом. о КК Ссвојно — КК Партизан 62:53 (37:22) КК Севојпо: Богдановнћ 2, Ди.мигријевиН 2, МалешсвиН 2, Д. Богдановпћ 16. Миловић II, Марковић, Вуковић 4, Ковачевић 4, Котлајић, Белојевнћ, Д. Савић 15, Г. Савић 6. КК Партнзан: Фнлкповић 16, Богдановмћ, Ристић 7, Обрадовић, Стојановић 24, Дачић 6, Милораловић. Тралицпонално л»утп протнв- »шш »з централнс кошаркашкс лиге Србпје, овог пута оу се бориле за треће место. Y шпересантној игри меч је припао олморннЈпм кошаркаштама нз Ссвојна. Можда бп коначни резулггат изглсдао н другачији да је т.рснер Партизана за ову утакмицу имао више, а не само 7 играчица. о ОКК Параћин — Студент 55:60 (43:52) (Прекинуто почетком другог полуврс- .мсна због кншс) ОКК ПараКин: С. Петровић, Ј. Торњански 15, Мирчнћ 2, В. ПетровиН, Манојловић, А. Торњапоки, Михајловнћ, Добросавл»евнћ 3, ЛалнН, Срстеновић 23, Стефановић 12, Стојковић. Почетак утакмине за прва два .места обећавао је споктакл. Добра и пожртвована пгра н једннх и других загрејала је дланове нсколико стотина .syoirre.sa кошарке. Прво полувремс припало је искуснијим нврачицама Огудента. Разлзоса на крају полувре.мена ооећавала је леггу борбу. Међуткм, почетко.м другог полуврсмена киша је била немилосрдна и утакмица је морала да будс прекииута кол рсзултата 60:55 за Crvдент. Организацнони одбор турнира одлучио је да се пехар за иајбољу екнпу на турниру прсда екипп Студента, што јс, мпслимо, п сасвпм правнлно узимај-ући у обзнр показану игру. Можда би до краја утакмипс дош.\о н до промене у резултату, али и са овим можемо битн задовољни, јср с.мо п.мали прплику да вндимо све скјшс на делу, које су успеле да задовол»е свс прпсутпе гледаоце. Тренер Борђевнћ може да буде задовол»ан својим играчпцама, јер тренутно има солндан нзбор ипрача који су у форми и ооећавају добру игру у наредном првенотву. Редослед екнпа: 1. Студент, 2. Параћин, 3. Севојно, 4. Партпзан, 5. Јутекспрес. ФК „ТЕКСТИЛАЦ" ШПНЦ ФОРМА ДО ПОЧЕТКА ПРВЕНСТВА • Фудбалерн Тскстилца нс* корнстили су лет№и предах да екнпу консолидују к да се припре.мс за првенство у ЈНума * днјско-по.моравској лнгп“. Бошко Калабић, предссднпк Клуба, у разговору истакао пам јс да сс у Клубу сала осеha нова к.мгма. Створспи ст/ сви условп да сс фудбалери припреме за почегак првснства. Доласком новпх ЈЈграча, пре свсга из Борпа к некнх мажих клубова, клуб јс знатпо ојачао и спрсмап да сс борп за горњи део табслс. — До 24. августа остало јс још мало истиче Радс Вељковић трснер Текстилца. На оскову онога што сада фудбалсри показују биће.мо спре.мнп за почстак. Припгзме су почеле већ 12. јула и кондиција свих играча је на завидном пивоу. Рална кли.ма је лобра. Онп који су у прошлом ттрвснству прави.ш екиссс отишлп оу из клуба, а дошли су нам младићи који много обећавају. Посебно сам задовољан што располажем са фондо.м играча чији је квалитет уједиачен, a пмам н велпки избор крилних играча које овај клуб годпнама није имао. Из Борца у Тексти.\ац с\’ лошла тои фудбалера. Поред Радуспна, Тодоровнћа н Младсновића у клуб су дошлп МиладниовиК Јовановкћ, Мплетић п ХСивковић. Прва три улазс у игп’’ тек послс трп месеца, jep Ynpaea није дала исппснице, а према прописима чека се три месепа до наступа. По мало је чудна одлука „компшја”, ако се зна да јс Тскстплац у прошлом првенству био .много више него фср, пре.ма свим фудба.\сри.ма који су пзразилп жел»у да иду у други клуб, a нсколико је отишло и у Бораи. ”з педантно воНене евиденције тренсра Вељковића запазили смо да јс Текстилац у прштрсмном периоду одиграо осам пријатељских утакмица и при том дао 41 гол а пркмио само 18. Од осам утакмпца само су две изгубљене (Радничкн п Морава, из Нуприје). До почетка првенства предвнђено јс join пет-тест утакмниа. Нд питап»с: Каквп су протиВННЦИ V ПОВОЈ ЛПГН, ВсЛуКовић је одговорио: — Нова лига јс квалптстна и ол 16 тн.мова пздвојпо бпх само неколнко који могу да хонкуришу за врх. Прс свсга, Локомотива нз Лапова. Жупа, Обилићсво и Бораи п, паравно, .мој клуб. Р. Веснћ ПОСЛЕДЊА СПОРТСКА ВЕСТ Јелпнство јс у неде.му од Галенике у Београлу узело један бол. Рсзултат утакмице 1:1. Наредне недел>е па домаћем терену дочекујс Мачву. Очекује сс твнтересантна утакмииа, јер је Мачва успешно стартовала пнсоком победом нал Мајданпеком од 3:0. РАСПОРЕД ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА ШУМАДИЈСКО-ПОМОРЛВСКЕ ЛИГЕ 24. 08. 1975. Рембас — Борпц Текспиац — Шумалпнац 31. 08. 1975. Темннћ — Борап Јелпнство — Текстнлап 7. 09. 1975. Текстилап — Колонија Борац — Слога (Деспот) с14. 09. 1975. Шумалпнац — Борац Партпзап (Гл. —Тскстилац 21. 09. 1975. Текстклац — Жупа Бораи — Једчнство 28. 09. 1975. Колонпја — Борац Обплпћево — Текстилац 5. 10. 1975. Текстилац — Слога (Баточш1а) Борап — Партпзаи 12. 10. 1975. Жупа — Борац Јадран — Тскстилац 19. 10. 1975. Текстилац — Раднкчкп Борац — Обилићево 26. 10. 1975. Слога (Бат) — Борац Победа — Текстилац 2. 11. 1975. Текстплац — Темннћ Борвм — Јадран 9. 11. 1975. Раднички — Борап Текстилап — Локомотпва. 16. 11. 1975. Борац — Побвда Рембас — Текстилап 23. 11. 1975. Теистилап — Борац 30. 11. 1975. Бораа — Локомотква Слога (Деепот) — Текстплвц ШАМПИОН ЈУЖНЕ ГРУПЕ ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВА „БУДУМОСГ ЗД БУДУћНОСТ у прош.,огод1Ш1№ем првенству у ф\-дба.\ској лпп! Полручја Светозарево, Будућност 1В Главшхс wije нмала правог конкгрента. Првенство јс рслативно лако освојено. Како ћс 6im< у овом првенству у Јелинствсној MCbyonumiHCKOj ЛИП1 подручја Светозарево, разговара\и смо са тренером Будућносги Лзубишо.м Богдановићем, внпп1М фудбалским тренеро.м. — Y прошлој сезоки шгсмо Ш1алп велику конкуренцпју у Новоселну и Шу.маднјп нз Трешкевгше. Овс године бнћс тежс к зато тренирамо пуном паром. Тренннзи сс охржавају три пута неде,ш|о, а у меБувремену пграли смо к лвс пријатсљскс утакмипе са Землоралнпко.м у СтрпжЈ!. Прву AiaKMiniy у Глампш нграли смо nepcuiCHo 3:3, док смо у реваншу у Стрижи побсднлп са 9:2. До почетка сезоне, 24. августа, n.\araipa.u< смо још две пријатељскс утакмодс РАСПОРЕД ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА ЈЕДИНСТВЕНЕ МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВО 1975/76. (ЈЕСЕЊИ ДЕО) I. коло 24. VIII 1975. Напредак (Д) — Новосслац Шр.мадија — Пиварац Цемент — Борац Слога — Будућност II коло 31. VIII 1975. Новоселац — Напредак (К) Будућкост — Внноградар Младост (Д) —- Цемент no.MopaB.se — Шумадија z Нппредак (Д) — Партнзан III. коло 7. IX. 1975. Партнзап — Новоселан Млалост (Ј) — Напредак (Д) ЈПу.мадија — Морааа Цс.мент — Пивараи Напрсдак (К) — Будућност IV. коло 14. IX. 1975. Нопосслац — Будућност Поморав/sc — Цсмемт Напрсдак (Д) — Шумадија V коло 21. IX 1975. Младост (Ј) — Новоселац Шу.мадија — Партизан Морава — Напредак (Д) Цемент — Морава Будућност — Боран VI коло 28. IX 1975. Новоселац — Бораи Млалост (Л) — Будућност Напредак (Д) — Цемент Младост (Ј) — Шумадија VII коло 5. X 1975. Шумаднја — Новоселац Цемент — Парткзан п то са Борнем из Параћина и Слого.м in Нићевпа. Внпш ранг такмичења ипрачи.ма и функционернма Будућносш, доиећс 11 финанспјску главобољу. Међутнм, цело село тражн решенл за помоћ клубу, тако да су ових дана организованс радне акннје у Стакларк v којн.ма су учествовали поред фудбалсра н омладшши и мсштанн Глашшс. Пртмер за похвалу, јер за све проблеме трсба траж1гп< решење у својој „кућн". Током прслазног рока у Булућиостн нкјс било ни принова ini птнца селшш. Новн пграчи очекују се из похмлатка и н»пма he током овогодпшњс ссзоне бити пружена права шакса. Играчи на којс гренер БогданоBiih pa'rviia у овој сезонп су: Петровпћ, Димнтријевпћ. Вукомановић, Иванховић, Хаш<ћ, Борђевић, Богдановић, Л>. Богдановић, Ракић, Рајић, В. Дииић, Илић, Crawih. М. И. Слога — Напрсдак (Д) Будућност — Пиварац VIII коло 12. X 1975. Новоселац — Младост (Д) rioMopaB.se — Будућност Напредак (Д) — Виноградар Младост (Ј) — Цемент Шумадија — Моравап IX коло 19. X 75. Мораваи — Иовосслац Цемент — ШумадиЈа Напредак (К) — Напрсрдак (Д) Будућност — Морава X коло 25. X 75. Новоселац — Ппварап Напредак (Д) — Будућност Шу.мадиЈа — Слога Моргвап — Цемент XI коло 2. XI 75. Це.мент — Новоселац Виноградар — Шу.мадија Будућност — Партпзан Борац — Напредак (Д) XII коло 9. XI 73. Новоселац — TIoMOpaB.se Напредак (Д) — Млалост (Д) Мла .ост (Ј) — Будућност Цсмснт — Слога Шумадија — Напрердак (К) XIII коло 16. XI 75. Слога — Новоселац Вппоградар — Цемект Будућност — Шумаднја Ппварац — Напредак (Д) XIV коло 23. XI 75. Новоселац — Морава Напредаи (Д) — Поморавље Шумадија — Бораи Мораваи — Будућност Цемент — Напрелвк (К) XV коло 30. XI 75. Виноградар — Новоселаи Будућиост — Цемект Млвд ’ (Д1 — Шумадија Морава — Напредак (Д) ИвдаЈе OK ССРН ПАРАНИН УређуЈе: Редакционп колетјум ГлаВнк п одговорнп уреднпк Борђе Петковнђ Адреса РедвкпнЈе: Параћив Б. Крсмамовића 16 Тел. 83-694 Штампа: „ГЛАС" Београд, Влајковићева 8 Тел 335-384. Тпраж: 10.000
Студсит из Hinna — побсдник турнира ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ „14 ДАНА' 1УРННР ЗА КОШАРКАШН жвГ Припремио: М. Илић Овогодишњи турннр кошаркашица, означио је почетак традиције. Пет екипа из Ниша, Светозарева, Титовог Ужзша, Аесковца и Параћина борило се за пехар нашег листа и показале су сву лепоту кошаркашке игре. Највернијн л>убнтел>и кошарке нпсу остали изневеренн. Посебну посласпту за гледаоце представљао је наступ Радмиле Филиповић, пграчине Партизана из Светозарева, која је била не.мллоордна за против * ничке кошевс. Постигла је укупно 78 кошева и тиме стекла -пстулу најбољег стролца на турниру. Радмнла Филиповнћ је поставила рекорд турнира у броју датих кошева на једној утаклпшц и то пропгв екипе Југоскспреса из Лесковца када јс постигла 34 коша. До.маће нграчице показалс оу се као добри н гостољубивн домаћини, алп зато немилосрдпи на кошаркашко.м терену. На фотографији лево јеРадмила Филиповнћ у акцији, a доле је другоплаоирана екшта ОКК „Параћнн". На турниру је било пуно узбудл»ивих ситуаиија, о чехгу сведочи и фото колаж. Играло се жусвро и борбено. Иако није био у пггтању лигашки престиж, све играчице су дале и последнлг ато.м снаге. Најбоље пграчице на турниру биле су стално мета пративштчких играчица. Често су сс налазиле у .»живо.и сендвичу”- као што је и Славица Сретено * вић на фотографији деоно, која је проглашена за најбол>у шрачицу турнира. Славнци је припала награда наше Редакиијс монопрафија „Параћин од 1815. до 1915. године.” За све учесшше турннра, Општинска заједница културс м покровитељ обезбеднли су пригодне поклоне. По једна лепа књига п проспект о културно нсгоријским споменицима ’ Параћина и околине пријатно су обрадовали свс учеснице. На крају да поменемо да cv све утаклпше успешно водпдс кошаркашке судије из Параћпна: Живковић, Борђевић, Милнћевић и Дупало. Иптересантно је вгапоменути да је помоћни тренер жеиског кошаркашкот тима Жика Борђевић свих дада положно судиЈски исшп за ко шаркашког судију. Славица Сретсновић окружена протнвничким играчицама ДРАГОМИР БОДИВ ВЕЧЕ После пуне три недеље кризе, опет сам, изглсда, имао успеха у писању. Томе могу да захвалим највише данашњој шетњн пољем до самог подножја плачинског венца обраслог шумом. Изненада сам оио одушевљен вечерњим пејзажом предела. Још раније ми је било јасно да има пејзажа Koje не желим вндети. јер ме не узбуђуЈуине годе мојим чулима. Таквн предели нису могли покронути ни најмању искрипу у менп. Међутпм, све што се пред мојим очзгма овде пружало, бпло je пуно мене и неке лепе духовне светолсти. Мнслим ла је то било са.мо зато јер ,ie овзј вечсрњи предео заннмао моју фантазиЈу. Једино амбијент који пробудц мо ,1у радозпалост може да подстакне мој дух На активност, нова открића и доградњу стварности, која није могла битп савршена. чак п у услови.ма које је пружао овај, за мене. новооткрнвени прелео. 1-1 уколико сам више откривао непознато, та су .ме открнћа бњ\а све мање разгмљнва, али зато све блнжа срцу. Ако кажете да је ова моја песма, као и неке друге, са.мо ттпмнуг, нећете ме нимало урреутт. Бнће мн чак и мило због тога. јер је, мислим, шти.мунг увек неоткпивена мисао, керешена загонетка, јер јс бесг.ра јан како по ономе што садржи тако н по оно.ме на шта упућује. Он је довол»но добра синтеза духа лг прпроде, да би бно и ппава поетска слика стварности. Всчерас сам по тпшнни и неодређеној тузи occTJio да лолазпм у близак, врло близак контакт са унутрашњом прнродом ствари. Опст је бнло на пзглед са.мо ОгпНс дан се плашто.м... а бакар опва у пвет. Гле, небо сшве до сузс! Спаруши се вече у сплет, / јабланима оставп руке, ствари.ма све очп узе и пође v звезде маштом... Кажем вече са.мо на нзглед, јер то што са.и тада осећао бпло је кетавремено представа и скуп ттредстава: и огањ, и цвет, и небо, и сузе, и јаблани, и руке, и очи, и звезде, и најзад Вече као сплет свега. Чини ми се да никада ствари нису ранцје биле дубл»е загледане у мене, у . моју душу. Зато сам их ја, и као појединости п као синтезу, поимао дуб.\>е и бол»е. Једна овечерена душа и јсдно одуховл>ено вече почедн су да живе и да се крећу у узајамној хармонији. А човека п ствари огранпчено постојећих у том тренутку нигде. Најпре је то био пладшчак у зснипи унутрашњег ока, споразум свести и подсвестн да би пото.м плануо у ватру свега .мене. у највтшвх до.меот .мисли Када сам касније осетио дах неограничено постојећег почео сам нстовремено слушати п прпчати најдивнпју прпчу. Ако сам у заблуди, што се тиче неограннчене, вечне ватре, верује.м да ће на хартији остати бар једна :------ скромна, ------------ али нова луча у рит\гу. После самопосматрања, које је било спонтано -------------------- шљати о и летнмично, почео сам размисмислу своје песмс. Уосталом, слободно размишл>ан.е одувск ми је пружало највеће задово.^ство, особпто ако су то били још и моји стпхови. Сада своје Вече вплпм више као експозицију, мање као реквијем, мада је истовре.мено пуно нечег пролазног и мапгтовитог. Пролазно je у смрти, а .маштовкто у надању. Moje вече се не сећа дапа, јер му је најприЈатнтце када се у екстази препусти само сеон у ттппинп п одмору. Свака похпссао на дан пореметила би хармонију. Он Hecraje испод плашта, а вече конграсто.м цвета п неоа испољава подјелнако н тугу и радост. Оно безмало све узме, умирупп у неколико стихова. алп много bitiuc да само са пет речп у једном последтвем стнху. Ако стварп остав.\>ају повољан уптсак, без обзира на расположепЈС у тренгтку када се посматрају, мислим да cv вреднс гтажње. Алн бнло је нечег у мојој Вечери што је бпло очиглсдно незавнсно од расположења. A то је пејзаж. којп је у коначном облику пмао колорпт оннх мојих пртежа пз детпњства, које сам правно по плочнпцима н бетанским огралама. Бплн су осенчени наизменично кредом и угљеном, који су ми билн увек при рупи, а тек по негде и 'печеном глином. Тада сам бринуо колнко моји неспретни и гломазнн потези на.\икују живоппвама и.\и л>удима. А сада сам у стиховтша моје Вечери настојао докучити шта у суженом избору боја има од душе и ствари боју креде, шта боју утл>ена( шта боју печене глине. Но, без обзпра на то; био сам сигуран да је те вечери цвет, нпак био у менп, a боја бакра у цвету. С Е Т A Пре него пгто сам почео ово писмо. био сам спрсман (бол>е је да не говорим о разлозима) на оштру и жучну полелшку, обрачун без икаквих обзира према старом прнјатељу. Дли обрадован вешћу ла ћемо надаље за месец дана бити сви овде, опет заједно, заборавио сам на горчину и јед које сам данима ттрикупљао у себи с намером да их излијем на вас. Ваше примедбе престаде су битп увредс и скоро су ишчезле из мога сећања. Ожнвело je v мсни опет наше некадашње духовно јединство, када смо скоро свакодневно седели сатима маштајући о нашој заједничкој привржености. По њој смо увек били у духовном сродству, чак и онда када бисмо се споречкали око некнх поједнностн. Свакл од нас је предано слушао другога, који би, пламтећи од духовног жара, чнтао своје стихове, приче, романе, драме, једном ре&и: своје визнје и фангазијс. Нека је данас много, ако не и све од тпх наших састава, отишло у ватру, наше седељке нам никада ннсу билс досадне. Испта је да слушајући једни друге никада нисмо зевањем нзражавалп нестрпљсње п досаду, гледали кроз прозор незаинтересовано. нгралн се прспша од иервозе, цепкали и пвечпдп хартпјпце ј<ли оловком исписивалп хејероглифе на корицама нашпх свезака како с.мо, иначе. често радили на слпчним састанпи.ма ранпје у школи. Укратко, то су бшш трезвени тренуии нашег заноса, унутрашњег усхићења због себе п другог. To cv билс седељке са много изговорених речи, a join Binne седељке праве духовне. сагласностп. О себи нисам расположен дуго да причам. Написао сам још једну, врло кратку песму, лшслЈШ да би се могло рећи о вреuesty. Тек је септе.мбар а већ неколико дана сипи упорна ситна кшпа, права јесења. Како је само х\адно! Због таквог времена осећао сам се преварентгм и затвореним са свих страна. Као у звонл.’. Изнепада ме у таквом расположењу поведе фантом мој у ватреш! оркан, а, нпак пропустп. кроз гневну премрзлу шпбу. Y стварн, јз сам био у својој соби крај прозора. Док сам осећао како ми се крв распламсава као грозшшом хладном језом, тонуо сам непри.метно у неко невољно сањарење. Узалуд сам настојао изићи из расплннуте неолређености. Од хладне магле нисам могао впдети ни лице, ни очп своје душе. Што сам више тоиуо у провалпју, она је бпвала све безболнија. Лов по небу поље мути, бич на ветру барјак кише ... обузима понор срце, звоно ћути. сетпо песму облак пишс... После ове песме, размкшљао са.м зашто у различитим тренуцима о истим стваpji.ua п појмовпма увск друкчпјс мпслпм. Кад бп се бар радило о мссецима, сезонама, годинама. Иако су моја мтп.^ењз. схватања п расположетва увек бпвала лрукчпја, ја сам непрестано сматрао ла сам у праву баш у повој при.мши, ла сам само тада био на страшт пстиие. Зпачп, време je v пес.ми тако пресудно н внлљиво ла се ја v »вој јсдва „ опажам. Занимљпво је « то да сам v таквпм зренухшма пзражавао јсдпно uon’hnu рсчима једтго истинито време. И. у тим чеcnma.ua вре.мена опажао сам vbck неинкштиво. апсолутно и всчно. Тпеба веровати да је пссма блнжа правом постгком остваpeiby, уколико је лнчппја п ближа трсKVTKV кала настаје. To не ттоотпвгпечп пој.\п’, оттштсг, јео бптп лнчпа значи внтче бнпг п људска. А бипт људска. значп бгггн п општа. (Из н«*об1авл»еко кн»<гп „Аутобпографија д$шс") ■111ШШ1Ш