14 Дана 1975

И ДАНА СГРАНА 1 АКТУЕЛНИ ПОЛИТИЧКИ РАЗГОВОРИ (3) КОМУНИСТИ БЕЗ ПРЕДАХА • НАЈВАЖНШИ ЗАДАТАК КОМУНИСТА Y 1975. ГОДИНИ ЈЕ ПРОИЗВОДЊА 760.000 ТОНА ЦЕМЕНТА • КОМУНИСТИ MOPAJY ДА СЕ ДОКАЗУЈУ РАДОМ БЕЗ ПРЕДАХА • РАДНА И ТЕХНОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА НА СВИМ РАДНИМ МЕСТИМА И ОДГОВОРНОСТ СВИХ CYEJEKATA ГАРАНЦША ЈЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ УСПЕХА, ИСТЛКАО ЈЕ Y РАЗГОВОРУ СА НАШИМ САРАДНИКОМ БОЖА ИВАНОВИБ, ПРЕДСЕДНИК ПРЕДСЕДНИШТВЛ КОПФЕРЕНЦШЕ СК ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТЛ .НОВИ ПОПОВАЦ- • Којн су. то главнн правцк ■кццја Савсза комуниста у вашоЈ радно| организацпЈк бнлп у току 1974. годцне u каквк су резултата постигпутн v тим акШјама? — Кохптлетна активност орплизацијс СК у нашој радкој организацији, а такође зацртана хонцеппија задатака у 1975. гадини, усмсрена ie у лва основна правца нз којих ггронзилази низ другнх. Први п основнп задатак СК којн је усвојен ол »ианства, пре свега у ООСК, затпм на збору комуннста и па Конференцији СК Фабрпке, ie борба за остварењс поставл»еног план * ског задатка у пропзводњп 760.000 тона цемснта свпх вро та. Овај задатак са оптпмалним могућности.ма корпшЋења расположпвпх капацитета .зиоси 85 одсто. Kopinnhcibc рогацпоних пећи у овом проценту ie горља грашша у коришћењу капашгтета у цсментној нндустрији. Ово напомшБсм ради то« та што су v це.ментно| нпдустријн „уско грло" рогацпопе ЗНАЧАЈ ТРЕНЕ КОНФЕРЕИЦИЈЕ СК Активност организацкја СК V свему овоме се огледа у напорнма да се стаљс пропзводнл у првој половпнп 1974. године, која није показпвала добре резултатс прсвазиђс и поспеши v друтој половпни 1974. године. Ради тога је на проширено.м састанку Секрстаоијата СК фор.мирана компагја. Задатак овс ко.миснјс био ie да vrврдп узроке Koin су довслп до заостајан»а у реализацијп постављених планских задатака. Исцрпан Езвешгај компсијс нницирао ie одржаван>е трећс конферснцнје СК. На овој коифсренцпјп донетп су и закључцн Koiu су и.малЈ1 за циљ ирсДази4ажеп>с до тада констато мнтгх слабости (неодговорност. недисштлипа, радпа п тсхнолршка „ др.). Ове закључкс су ООСК допуниле и конкретпзовале прспећи. Овај планскн задатак базпра се на нашнм могућностима а исто тако, и на базк оствараћа планских задатака v 1974. години. За оно шго смо остварили v 1974. било ie потребно уложити иакснму.м труда. Међутим, морам да нагласим да смо почетко.и 1973. годтше пустилп у рад нову тсхнолошку лшшју, и да ie уходаnaibe производње на тој линијн трајало п токо.и 1974. годЈгне, што ie један од објектшзнпх разлога који су у нсгативно.и смнслу утицали на пронзводњу. Но, н поред свих тешкоћа план производњс клинкера остварсн ie са 101 одсто, а код произ * водње свих врста цемента са 99,7 одсто. Из оваквих рсзултатапроизилазе н ефектн финапспјског резултата, али не онакав фннансијски резултат којн смо плаппралл почеткзм 1974. годннс. Наравно. дгптај иа коначан финансијски рсзумат нмала је п стопа пнфлацпје noстипгута у 1974. годинп, уз рапидан пораст цена реппоматсријала који мп највпше трошимо (мазут, врсће, елептгнчна енергнја п др.). ма стању у њиховн.м основни.м оргаппзацнia.ua удружеиог рада. Исто тако, DOCK cv на основу лтврћеиих чшћеиица пзлучплс и крнвпе од радшпса v HcnocpeAiioi производши па ло гснералног днрсктора и донелс олговарајуИс мере ка.ж;1>аваља. Могу слободно да каже.м да су појединн чланови СК cBojiLu неодговорни.м и пс.иаппи.м односи.ма пре.ма падпим задаин.ма били делом узрочппцн утврВеног craiba. • Какав ссћекат су н.мали закључцм Трећс конфсрепцмјс СК и предузетс .мере на оспопу тмх закључака, и како су их при.мили радни л>уди ваше раднс организацпје? — Ова акцнја СК оставпла ic снажан утисак на све радпе л>уде п имала позитивпо дејство у напорима СК да се утврђени недостацн шго прс отклопе. Ово сс v прво.м реду осегило кпоз бољс остзарившве планскнх задатака. побољшану радну и технолошку днсцнплину, као и на побо.ишањг uebyл>удскпх односа v процесу пронзводњс. ПРИЈЕМ Y СК ПОСЛЕ ПИСМА • Од TT11CAQ се про.иснило схватан>с око при|с.ма мдаднх V Савез ко.иуннста a ООСК су бројно ојачанс it подмлаВеис. По Ваше.м мишљењу шта је то ново у прнјс.иу V Савсз комуниста и како то објашњаваге? — Политнчкн сфекти нзазпаПИ ПИСМО.М II друпгм AOKV.UCHтн.иа cv ол нспроцењива врсдностн за Савез комуннстп. Ј!з- .ucby осталог значашо јс и то што су млади схватнлп да ie Савез комуннста авангарда радппчкс класе и да јс у стању да осталпм друштвсно-ноАнтнчкпм оргапизаиија.иа, io jeer прогреспвни.и снагама v н.нма, прсбродн све тешкоћс које сс испречс па путу стваран.а човнх самоуправннх соцпјалистичких односа. Повол»па полнтпчка клима после riifc.ua прошнрила се v 1973. затим v 1774. и гакво стаљс се .мора одужавати п нада-ve. a то значн: комунпстп морају да радс без предаха. Напори.ма СК да се кзвршс постављсни планскп задацп у 1974. 1ОДИ11И нстоврс.мепо cv билп придргжени п папорн и активност Савеза комуниста наше раднс органнзашпс на KAKO СЕ РЕАЛИЗУЈУ YCTAB И КОНГРЕСНА ОПРЕДЕЉЕЊА • Y биће радничке класе дуиоко јс vrpabeno сал1оуправл>ањс као специфичап облпк владашше раднпчке класс. Па ппак, то ис значн да се доетпгHVTii стспен нс може замснпти Још бољм.м, и да nc.uauo шта да кажсмо о негагивнп.и по|авама, тенденцпЈама н недоста * Божа Иваиовнћ консолндоваљу craiba у новофор.ииранпм оснознн.и ооганпзацнја.иа СК при OOYP Ово јс V 1974. годпни био наш другп важан задатак и правац акцпја. Запажсио Hirrepccouaibc за прије.м v складу са nonaiuaibe.u члапство СК је у испољешш добрим на радном месту. доказапом спрелшошћу за лослсдно cnpoBobeibe v жиоот нових самоупоавних соиијаллстичкпх односа п друпш добрим квалнтетима. To јс искоришНено за пријс.м новпх 35 чланова v СК. Новопри.ч.чснп члановп cv углавном омладннпи пз непос^вднс производње. Наша организација броји 215 чланова. да јс сваки псти СК сада Hiro значн 3ailQUl.AM.HII радннк V цашој радној органнзанији члан СК. Ово јс снага која можс I! мора ла понесс н изврши cue задатке који промстичу пз новог Устава резолуција VII Конгрсса СКС и X Конгпеса СКЈ. Ново у ирије.му v Савез комуниста је то што ie акцеват код npnjc.ua стављен ва npnicu младпх из кспосрсднс пропзвол и»е који cv самоуправпо опрсдељенп и добрп пронзвоБачн. ци.ма у рсализашНи Устава п копгрссних опЈ2едел.еп,а? — Огроман \oiipiihoc оргзнизације СК у спровођењу самогправних кивиепција учнљсн 1е прпликом фор\п|рап.а OOYP- -а. Y нашој радиој органпзанијп ово сс огледало кроз свеобухватпо саглсдавшБс сиеццфичтпка расподеле дохопса н личmix доходака за 1975, као и зЛ» даци СК на реализацији заузстнх ставова. Y цил»у дал>ег ја« чан>а са.моупалвл>ан *а и осамо> сгаљсња у р-ду OOYP :динетн су и одговарајући закључци. Образовано |е заЈсдцнчко радио тело састављсно од no два дслсгата свнх OOYP. Овом рад * ном телу по.магаћс стручна група од пст члапова. Задатак радпог тела јс да сачнпи анализу постојеПег органнзацно * nor craiba у радној оргапизацији ц предхог којс OOYP (клк пак неки делови радне органпзације) треба да се организују као радпа зајсдпица, а којн као нов OOYP. По овој ана.м1зп .иорају се изјаснити сви зборови, ca-uovnравнн оргаш! и друшгвено-по * .М1ТИЧКС органнзацпје. Други задатак радног тела ie да пос.\с новог констнтуисања v радној органлзарЈци сачнни нацрт измена п допуна Самоуправног споразума о удружл * ваљу у paAiiv органнзацију и свих других аката. Задаци па копкрстизацијн уставних решења захтевају днna.uif4iiv актпвност СК, те у том с.иислу треба израдпти мстоде рада којс he обухватити ангажовање свпх 1мапова, заоштраван.с одговорпости за нзвршсн»с задатака, развнјање кригике и самокригике, као н органпзованпји пдсјно-политнчкн рад. Y ООСК паставнтп са пријс- .мо.м радннка у СК и заоштрнти олнос npc.ua опорттпистпчко.м iionaiuaiby и неолговорности. Сви ови задацн всзанп су роковп.иа, а пепрпдржавање ут Bpbcnnx рокова повлачп н одговорност. KAKO СхМО СЕ АНГЛЖОВАЛИ Y ИЗБОРИМА ности нашс радне оргишгзацнје, али, ипак, уз дослсдпу примсну уставних амацдмана н Honor Устпва. Ми смо у том склопу организовалл чстири OOYP н то: Површински коповн. Пронзводља цсмента, Производнс услуге и Зајсдннчке службе. Од.мах да папо.иене.м да се OOYP Зајсдннчкс службе .мора реорганнзоватп у радну зајсдннцу, јср, npe.ua иовом Уставу, зајсдппчке службе не могу бити копстнтунсане као ООУР, всН као радна заједшша. Дсјство овако органпзованих OOYP v 1974. ГОД1ПШ показало се псправнпм алп ту н тгмо уочсне су и нзвесне слабости. Секрстаријат Конфсрениијс СК, а у цпл>у ocTBapciba закл.счака Tpche конференшпе, форuirpao ie Ko.unciiiv која ie vраднла анаслизу ca критнчким освртом на слабости којс су сс iicno.biLAc у раду OOYP. Поред овнх папора, Ппсдседнишгво и Секретаријат Конферешкје СК, су настоја.\п, а и дал>е he пастојатп, ла сваком члану СК o.uon'hn да кроз упознавања са комплстнои нробле.иатико.м изav4ii оно што се односи на ту ООСК п да v повратном дејству Сокретаријат и Прсдселнишгво доб1»;у од ООСК разрађсну Kouue:mnjv лал>е ахтнвности на nooo.buiaibv самоуправнпх односа у OOYP. Аналнза о крптнчкој оцсни оствариваља уставне концспии * је OOYP н опо што с.ио добплп од базе (ООСК) јс ствоонли vcлове за одржаваљс V Конфсренцпје СК, па којој јс расправ.^ано о остварењу уставпе копиепцнје v органпзоваљу OOYP. зати.и јс утврђсна полпо Поз:<азо јс да су носиоци прсднзборие н нзборне активности били ССРН н Савез синдиката. Мебутн.м, нн СК mile oho пасиван иос.матрач овнх актпвнпстн. Рсцитс нам колн ко ie СК ваше радне органпза иије оио уклучен v one акти> вностн? — Mil C.UO V 7UKV кпнстигуiicaiba OOYP-a, преднзборне и изборне активности око изиопа дслегацнја п дслегата за apv шгвено-политичке заједннцз н самоуправнс интереснс ззједнп ис, одр/ка.\н Ш13 саставака ООСК и два збора комунпста nocBehena овим проблс.ми.иа и акгнвностп.иа. Цил» овпх сзста иака н зборопа ic био ла се што бољс пзврше постављени задаин, порсд тога, п да сс шн ре договориио о KPirrcpnivMit- .иа за нзбор личностн којс тре ба да прелстав v»ajy раднс људс v делегашija.ua п као деле лате. Y овим nacTojaibii.ua смо 1’спсли, iep јс v делсгацшама обсзбеђена одговарајгћа стпуктура. Y току npiinoe.ua за избоое и на ca.un.u мзбори.иа ncnnv>u * ло сс као успех заједннчка акни.ја Савеза ко.иунпста, Сипдп ката, Савсза о.младиие и струч ппх сдужби. (Наставак на 8. страни) ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН: МЕТОД Н САДРЖАЈ РАДА ОСНОВННХ ОРГАННЗАЦНЈА СК • ОВИХ ДАНА БЕ СЕ НА СЕДНИЦАМА ЦК СКЈ И ЦК СКС РАСПРАВЛзЛТН О ПДЕЈНО-ПОЛИТИЧКОМ, ОРГАНИЗАЦИОНОМ И АКЦИОНОМ ЈАЧА1ЂУ САВЕЗА КОМУНИСТА ®У ФАЗИ ПРИПРЕМА ТИХ СЕДНИЦА, НА СЕДНИЦИ ИК ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК СКС, КОЈЛ ЈЕ ОДРЖАНЛ 6. ФЕБРУАРА 1975. УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕ ПОДНЕО ДРУГ ДОБРИВОЈЕ БО1ШСОВИБ, ЗАМЕНИК СЕКРЕТАРА ИЗВРШНОГ КОМИТЕТА О ИЗ ЊЕГОЕОГ ИЗЛАГАЊА ОБЈАВЛзУЈЕМО ОДЕЉАК КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА МЕТОД II САДРЖЛЈ РАДЛ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК. — Идејна, организациона и кадровска консолцданија Саве за комуниста Собије н јачање његове ефикасностн нијс пшла, као што не иде нп сада, бсз отпора. Ти отпори се јављају V разним видовима и областпча. У прво.м реду треба ухаза ти на покушаЈБс разнпх снага које под плашто.м крптшсе либерализма оживљавају догматска схватања о методу делова ња и остварпва1ва улоге СК, a теденцнјом потискивања самоу прављања као идеологије и пра ксе социјалнзма. MebvnLU, мн морамо бити свесни да свако обезвреВивање уставног организоваља нашег друштва н тендепиије задржа вања монопола одлучнваша v врховима пиралшде удружсног рада. ван органа са.иоу1п?авл>ала, резултат ie догматских схватања и тенденцпја. Напорс које ie v протеклом период^ прс^зи.мао Савез комуниста СрбиЈе карактеоише v највсћој мери одлучност и великЈ! степен јсдинства v бржем превазилажењу либералпс тичког менталитета. Сазрела ie свест v СКС и v peAOWLua радиичке класе да се бсз идејнополитнчког н активног повези ваља не може остваоиватн самоуправна интеграција друштва, V складу са интснциЈама новог Устава. Сазнања до којих смо дошли обилазећи радне ооганнзаци је» општинс и регионе, показу ју да се v највећем 6ociv оога низација н даље води врло жива и садржајна идејнопошп! чка бооба V спровођељу закљу чшса Десетог конгрсса СКЈ, Се лwar конгреса СКС и Устава. Повол>на политичка клима хоја је створена акци|ама Сашна хомумиста, коо и динами ка живота која се развија под утицајем доста сложених друш твених и привредннх Kperaiba, све внше схЛжава могућностпа снвног односа, иако ioui увск има организација v који.ил сс тек врше npimpc.ue за акцпју, које су v фази nporpa.unpaiba. Многе слабостн, са којима се суочавамо и сггорост у превазнлажењу тих слабостп, резслтат су добрнм делом чишеницс да нор.иативна дслатност пе прати v довољно] мерп политн чка кретаља. Иако ie било низ при.иера опозпва сс функцнја, с.мси.пва iba, критпковања п парти|ског кажњаваља због пропуста и не одговорностн н даље v то.и погледу juic.Mo у довољкоЈ мсри нстрајани, join нисмо на свпм нивоима заоштрпли ни афпрмисали принцпп личнс одгово рности. Садржај политичког рада ООСК н ко.иитета је пајвпше усмерен на утврђнвању програма развоја радних организа ција за бржс повезнвањс OOYP V техпо-еконо.мске целпне, за всћу продукшвност рада и за бржи сазвој самоуправљања. Енергичније се предузнмају ме ре на рашчншћаваЈву ексцссних проблема, на сузбнјањуот пора старих снага, које пску * шавају на различнтс нашшс да сс схпротставе курсу Савеза комуниста. Једнако ie под ударо.м критикс тенденција оазби iaiba и уситњавања тсхно-екопомских целипа, без екоиомскс оправданости, и тенденције да љег одржавања ментзлтста предузећа, v коме се скоро пи шта не мења. Све то говори да смо у соп ственим редовима као и v ДРжавном и привредном апарату, суочени са бирркратијом која се на .иногп.м тачка.ма вр/.о спа жно супротставља ново.и курсу Савеза ко.мунпста н у поглсду остварнваља Устава п v погле ду Јачања Савсз ко.иупнста. Још увек ne.ua.uo впднпјих резултата у органпзовању ко- .муписта у сложени.и оргашиа unja.ua удружепог рада. а посебно када сс радп о органпза цијама крје се npocrnpv на ви ше Република и општипа. Споро се превазЈиазс старн пропзводнп облицп повезпвања, који су израслЈ! варочпто v ₽ри лпбсралпз.ма. Стога је неопходно да нппиира.ио дубље проучавшвс овог пробле.иа. Садаш ља акциопа оспособљеност ко муннста v ови.и ооганпзацнјама не обезбеБујс, v довољној мерп, ibiixono сфнкасно делова ibc у разрешаваљу питањз са xojiLua се суочапају сложене органнзацијс удр\(кеног рада. Y садаипБе.и трснутку мора- .ио развпјатп .метод рала чија основпа карактернстпка мора бптн повезапост v раду на кон кретни.и и јасно дсфинисапн.и задацп.ма којп lie o.uorvhn *ni свест којд отвара перспектпве СКС да делује као крптнчка п с.ипсао Ш1гажован»а падппчкс класс н радвих л>уди и која he га оспособљавати да пде јно и полјггички разсхЈлнчава туђе ндеологије н схпатаља као и праксу која се на љима теЛ1вЛ>11. Само KDHTH4KJLU односо.и npc.ua најважш1ји.и ninaibii.ua друштва, npe.ua конкретпој друштвеној пракси. Савсз коAiyimcra може да остварује сво ју улогу . Још упек сс сусрећемо са појава.иа непревазнђене старс праксе неутоалног покаишња некнх организација и комуиис та у ПОЛЈ1ТНЧКОМ животу. Так« ва пракса се мора што прс прсвазнћн. Савез комунмста и његова руководсгва сс нс с.ие ју прспустити са.ио токивпча н стихијц v одлучпвап.у о вита ahilu питаљн.ча друштва кроз која сс разрешава класни кара ктер власт и самоуправљања, а пре свега, кала јс рсч о матс рија.\но.м п друштвеном иоложа[у ралничке к.\асе. Пасчвак однос СК npe.ua тако значајnn.u питањи.ма, као што пам је hckvctbo показало, користе техонобирократскс и либсрали стичкс снагс, које још увек у иноги.м средцпама ннсу бсз ггн цаја. Због свега тога, Савез ко.иу писта се мора брже оспособ.иа вати за заузпмањс јасннх п ко нкретшЕЧ ставова о свп.и знача jiuiM пнта1Ш1.иа за актнвннји однос v процесу iiarpabnnaiba илејс саложине многих одлука којс сс лопосе на сви.и пивон- .ua. To he најсфикаснпјс сужаватн простор за деловањс пенрнјатсљскпх снага. Морамо сс одлучно борптн за нзграђишнБе ле.иокрчтских односа који he omotvIuith пспо љавањс стваралачких снага алн сс, такође, морамо борити н против погрешног схватања по i.ua дс.иократпчностп парочито прнлпком Aonoiuciba одлука о onrann.ua ca.uovnpaBA»aiba н v CKvniUTiiiia.ua. За нас комуннс те не с.ме да будс дцлема v то мс ла у садашљнм условпма пашег де.иократског развоја пн јсдан cauoynpannii орган. ни јсдан Форум, са.и за ссбе, нс .иоже за.исннтп читав ннз суб јеката полнтпчког и ca.uovnpan nor одлучпваља, од месннх за једнпиа н осповнвх организацп ја удру<ксног рада до скупштн пе п ЦКСКС. Јсдна поиггпчка одлука јс у прво.и смислу самоуправна ако у љспо.и дг.но шел>у учсствује најпсНн број субјската политнчког снстема, a то значн н Сапез коиуннста н Синдпкат н Социјалстнчкн савез и Сапез социјалистпчкс омладнне, борачкс органнзаии је, оргапн самоупоављања, раАни колектппн нтд. Мора се бржс развпјатн пракса конкпетннх расправа, v ООСК које се не с.мсју нсцрпљипатн у маратонском опнсива НА’ nocToieher стања, без изгра Ниваља конкрстннх с^чнова о нрсвазнл ) ксњу nocTojehnx про блсма. С.инсао наше орпјентације на cmapaibc мањих ооганп зацнја СК у свпм средпнама где се доносс одлуке, даклс у opraiiii3amija.ua удружснсг рада, .месни.и заједнииама, нтд. н jecrc v lo.u да сс створс ус лови да што Behn opoi ko.uvhii era идејно-политички утичс на разрешаванхЈ конкретннх пита iba са којпма се суочава радни чка класа у борбн за сиоју ckoho.uckv н но.иггичку еманци пацпју. Основна органнзацнја СК, a пре свега у органнзацнјама va ружсног рада, .мора постатн окоснпца бнтке против техноиирокрагскс, либералпспрше н нацноналнстичке праксе која, разјсда ткнво самоуправккх од носа н паралншс љнхов да>и развој на осповама hoboi Ycia ва. Борба против овнх снага .мора бити ulao конкретна н ibv трсба водитп на кснкоетнн.и iniTaibiLua. Колнко he ова иорба бнп| venenma зависи сд ос11особл>еносги ссповних орга нзација за ову бпгку. Досалашњн резултатн оспосо o.uanaiba основннх организаинја па н некнх ппштинских пу ководстава доста cv скпомнн. Инертност v раду је још \век присутна. Опа сс огледа п у томс шго се састанин нс .ipmi pe.uaiv на начнн који обезбсБу ic ibjixon успех. И.иа доста ве рбалпз.иа, бесконачннх дпску спја, нразног хода н привндне актнвностн. Нсдово.ино сс прати остпарн naibc хпврђеннх закључака, као што HHC.UO v довол>но| ме рн развнлн схватање да одп *ка СКЈ морално н полнтнчки оба везују све оргапе, о.рганизаиије и појсдннце па одговорни.м фу нкцпјама, као н све ко.ииннсте, да сс боре за њихово vrpabuna ibe п практична решења Y лал>е.и раду потребно ie, још увек пзграђнватн снсте.и нспосредне комуннкацпје и са рад!Бс. KoMviinunpaibe са стваралачком MiniiA»v. која се пазвнја V ОСПОВШ1М ПРОДУКЦИОНЧМ ОАноснма н cmaoaibe услооа да она врши прссудшпи утицај па друштвену свест vomuic — оспопна је прстпоставка за бр жс paaBiiiaibc самоуправпс свс сти. To he допрннетн, не са.мо развијаљу н богаћењу ca.uovn равне .инсли, всп п афио.иацијс л>удн и нлсја пз непосредне праксе п разбцјању .ионотонијс н копвенцноналностн. карактс рнстнчнпх за полптичхи живст v фази цветања либералнстич кс стнхије н iiapTiiicKo-noAimiM ког неутз»ал!i3.ua. Дуго с.ио uiiAii onrcpeheiii: iiAV3iija.ua које су настале кас послелица продора макограВа нске свестп п стнхије у начг.ну .uinu.uciba н nouauiaiba 'једнот дела СКЈ. да he добра ндсјс ca.ua себн прокрчитп пут у црг кси. To су .мишл>сн»а која с\ пмала за цнл» неподаштавањс органнзоване борбе субЈе^тиБ нпх снага, у прво.м реду СК з; остварпван»е илсја ц цп.исв^ самоуправпог друштва и кои су заговарала способност н сп хију, као за.иену за организс вану борбу СКЈ. Међутим, треба рсћи да к СКС дапас у вслнкој мерп са владао ошор такиој полигнш н да се ослободпо снага чојс CV TV nOAHTHKV BOAILIC it фоп снрале. Процес пзгоадње но внх односа трсба ioui вихие дг појача ндејпо и акиноно једш ство Савеза комуннста. Свак« споросг у рсаговањг на акттцв задагкс ко.ипроинтује v очн .иа раднпх >%vah uxinv nouUirs ку Сапеза ко.муннста. Да бн се све one гешкоћ« пребродпле и да би се поспв лн још aehii резултатп неопх« дпо је да се одлукс Савсза ко мунпста Србпјс благовременс н јсдноставно спроводе у жи вот. Одговорност сваке орган» зацнје за ефикасно н оравилна пзвршавањс задатака мооа пс стати метод рада, предмет ра зматрања п оцењивања на cej пицама фору.иа, органа и тел1 СКС. Вепбално, ндсјно једин ство, без јединства v конкри ној пракси упзожава п ндејнв једпнство, а тпме и друштвенх (bvHKiuiiv СКС. Y то.м погледз и.мамо горка, али н драгоцеш пскуства.

GTPAHA4 14 ААНА НАД ИЗВЕШТАЈЕМ О РАД¥ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЗА ПЕРИОД 1973/74. ОБНЛНА Н ДННАМИЧНА АКТНВНОП ОВИХ ДАНА ПРИВОДЕ СЕ КРАЈУ ПРИПРЕМЕ ЗА ОДР/КАВАЊЕ ПРВЕ СЕДНИЦЕ НОВОИЗАБРАНЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕССО. ЗЛ СЕДНИЦУ ЈЕ ВЕН ПРИПРЕМЉЕН ИЗВЕПГГАЈ О РАДУ ОК ССО Y ПРЕТХОДНЕ ДВЕ ГОДИНЕ, Y ROME СУ ДАТЕ И ОЦЕНЕ НАЈВАЖНИЈИХ ПРАВАЦА АКГПВНОСТП ЧИТЛВЕ ОПШТИНСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. ОВА АКТИВНОСТ ОДВПЈЛЛл СЕ Y BPEMEHY КАДЛ СУ СВЕ ПРОГРЕСИВНЕ СНАГЕ НАШЕГА ДРУШТВЛ, ПА II Y НАШОЈ СРЕДИНИ, IIHT ЕНЗИВНО РЛДПЛЕ НЛ ОСТВЛРИВАЊУ ОНИХ ЗАДАТАКА КОЈИ CY УТВРБЕНИ У ПИСМУ ПРЕДСЕДНИКА ТПТА II ПЗВРШНОГ БИРОЛ ПРЕДСЕДНИШТВА СКЈ. ОМЛАДННСКА ЛКТНВНОСТ У ОБОМ ПЕРИОДУ ОЦЕЊЕНЛ ЈЕ КЛО ОБИЛНА И ДИНАМИЧНЛ. Y ОВОМ НАПИСУ YKA3YJEMO НА НАЈВАЖНИЈЕ МОМЕИТЕ 113 ИЗВЕШТЛЈА. Y току дпскуспје о нацртпма усташшх докумспата п Платформс за X Контрсс СКЈ. аиладпна је ниала значајно мссто у политн. чкој активностн Соцнјалнстнчког савеза н у оквиру радтшх органнзација, а бпли су оргаиизованп л посебнп омладпнскн скуповн. Треба истаћи да је запнтерссованост бнла на завпдном Ш1воу п да јс у ови.и дпскусијама учествовало 2000 средњошколаца а грегнраиа су бптна тпггања од ннтерсса за младе, као: • да маркоистичко образовањс и пдсјпосг Y настави није на задовол>авају11е.и ннвоу; • да је саатоуправљањс у школаиа, односно учешИе младнх у доношењу решења ио многн.и шггањима углавном ствар паставничких колектива; • да је положај ученпка за квалнфиковаис радннкс и положај друтнх средњих школа само фор.иално изјсдначсн: • сошцални статус пољопрпврслппх пронззоНача требало би чвршћс поставнти. И ако су првснствепи носноцн пзборне актнвностн билн Општннска конферениија ССРН п Савсз Синдпката, Опшг.гнска конференшгја CO јс моргла остварпги значајне задатке v овом перлоду. Посебно је био значајан задатак органнзаиија и руководспава у CO да у непосрелној припрсмп п спровођењу избора организовано приступе ocnocoo.vauaiby младнх за учешћс Ji актпван олнос V току целс пзборнс актпвпостп. • — АКТИВНОСТ ОПГЈТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦШЕ CO Y ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Својо.м актнвношћг у области запошд>апања, Општипска конференцнја ССО у ово.м псрподу настојала јс: © да сс проблему запошл>аваља младнх ква лпфнковаЈшх радшгкр п сгручних кадрова осталих занниања прастутш планскн, на осно * ву научпо засповазшх п самоуправпо утврbeiiux потреба: с ла сс рационалнији.м Kopnmhcibe.M расположтгпих друштвеннх с-родстава и капацп * тста, ц економскн оправданнм новим шгеестирањем п дал>и.м развојем производних снага, уз макснмално учешће омладпне, сгварају реалнп \’слови за решавањс проблсма запоui.vaBaiba омладине; • да сс на основу рсалпо yTBpbeirax- ,кадропскпх погрсба прпступн усклаБпваљу стру чног образовања н припрсман>у кадрова са сгварним погребама привреле н друштвснс делатпосгн; ® ла сс спнхропнзованом акипјом _осиоBKiix органнзација удружсног рада. образовних пнстнту-цнја, са.моуправппх органа п Завода за запотлавање и других заннтересованпх чинилаца, објективпзпрају ;i утврдс најисправннји критепнји о приоритстима пргг запошљавању. како бп сс у ову област nie.\o вишс реда, доследностп. хумаппзма. солпларности и сошцалне правдс. У всз11 Нацрта друштнсног договора о запошљаван.у, Опипинска конференццја ССО јс организовала јавну дпскуепју, уз бројпо учсшћс у прво.м рсду нсзамбслених. Питању прниравнпка посвсћспа јс поссбна пажња. Напмс, ирслложено јс да сс Друшгвс- , ппм логоворо.м утврди дужшш „рпправнпчког стажа, а да сс друштвошш договором за територпју једне плп вншс опшгина, прсдвплп одређенп број ириправшпса који су оргаппзацпје дужпс да прн.мс па рад полазсћи о\ критерпјума: 9 структурс кадрова угврђсне СамоупраВШ1.М споразумом п међусобним односи.ма у удружепом раду; © nocrojehc стручпс сгруктуре запослсннх радника; g врстс дслатностл, пивоа тсхнологпјс п степена опремдености за г.ршсње дслатностп, односно обнма .ч садржнне развојпог плапа; © \ кгпиог броја нсзапослспостп. ЛКЦИЈА ,.МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЛзАЧ" II ПРИПРЕМА ОМААДИНСКИХ КОНГРЕСА V оквнру овс Републпчке акцијс, актипност се одвнјзла у Српској фабрпин стакла, IIBT „Брапко Крсмановић’" п Фаорпцп цсмента „Новц Поповац”. Цпл» акцнје јс био да афир.мишс најбодс млалс раднике у раду I! ocroapaibv, ла развија .иубав пре.ма пОзиву п стггмулишс учењс н напрсдовање-у струпн ла покренс п убрза рсшавање ироблема лруiiiTBCHo-cKciioMcicor положаја младих радшгка, развијајућп у том правцу љихово сопствено ангажова11.с v Савезу о.млалшЈС, лрупгм дргшгвено-политпчк11.м оргаштзација.ма п органима н дрггп.м облпцп.ма самоуправл>ан»а. Лкцнја јс лопринела ла сс повећа оби.м п квалитег пронзводње, продуктивност рада смаљс олсус! вовања с посла. побо \>ша-ра&на лнсшшлина, смаљсњс шкарта, noeehaibc уштс ле и сл. Из тпх разлога прпхваћепб-je iteno ctmoBoljeibc п овс голпнс п у овггм органпзашгја.ма где лосад irrrjc nobcria. V акцији јс узело учешћс преко 1000 шаД1ГХ. Омладипска организаиија јс пуну пажшд посветила активносгима у всзп са припре.мама за одржавање рсиубличког н caiBcsiior конгреса своје органпзаипјс. Организова.\а јс јавну’ лпскусзју о паирги.иа пових статутарпих докумепата, као и о паиртп.иа' акипопо- -I।ол 11 п!чKiIX 11porpa.ua. У предкрнгресиој акгивпосТп посебио ?е указано иа слслеИе момспге: — обсзбсБ|1ван>е доминапгног утппаја ралничке о.иладппс у ССО на свп.и нивоп.иа; — појачани утпиајп младпх кроз Фсрпјалнн савез, Савез извиБача, Покрст горана, Behe технике, Кљнжевпн клуб ir лругс органнзаиијс којс окупл>ају .млалс. — прлпре.ме за оживотпорсшс • кописшинс општенародне одобранс. — поогивануу Још већих рвзултагга акција које ВОД1СИО на оонову афир.чацпје рада, знања и споообностп. АКТИВНОСТ О1Ш1ТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО Y ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Y доОадаипвој актЈгвностп CO на свим нн вои.иа улагао је напорс на ширешу и афир * .мацпјн ндеолопгјс самоуправног социјалиаиа. Остварује се позптнваи с.иер у одооу на мар * ксистичко п ндсјно-васиитпб образовањс н он се огледа у: • повећаном настојанл' да сс кроз разне фор.ис маркснстнчког и пдејноваошггног рада, младн оспосоодавају за акгивно укјмучн »швање у друптшенп рад; * • прб.мени одоса према погреби н пачнну оспособл»ава1Бу .млалнх л>удп кроз наставно- -образовнп процсс п допукске облпке за рад и самоуправљањс; • сиихронизацијс овнх активности са друwi.u Арпитвсно-полпт11чк1ш оргшгизацпја.иа; © Bclic.u броју облиха п индова допунског марксЈстичког п илејно-васпнтног образовања омладине; • квхмггепигјпм и ос.ииш.\>снпји.м ваннаставнпм активностЈгма. Програ.м рада По.иггачкс, Школс содоу * правл>ача и О.младиско-политичке школе, рсалнзован у прстходно.м периоду, јс пронстекао из потрсба п жел>а самнх полазника, јер јс прављен на оонову анкете. Тс.ме О.илалиско-по.итгчкс школе обухватале су најактуелшгја друшгвенополитичка и окономска збпвања наше земље п Општнне. Предавачн су бнлн познатн дргштвено-пол;Јти чкп раднпцн. Школске 1972/73. годннс завршило је 90 полазннка. V овој години Школом су обухваћени млади такође пз раднпх органпзацпја и срсдњнх школа. Овакав внд образоваи»а мла-лнх јс од вслнког значаја, а посебно за њнхово правилно гомсраван>с и изграБивашу пашег самоуправног дг>гшгва. Интересовање за полазак у школе било је велико па јс знатан број морао бпгп изостав.ден. ПРИ.ТЕМ МЛАДИХ Y САВЕЗ КОМУНИСТА 28. март 1973. годинс остаће дубоко урезаи у срцима младнх параћннбкнх средњошколаца. Тога дана 72 омладпнаца и омладин кп при.мнло јс црвенс партпјскс књпжнце н ступили v реловс СКЈ. За овај свсчани чин, младн л»удп дуго су се припрсма.и!. Од октобра су iioxabaui О.ила-лнинску политичку школу у којој су нзучавали основне поставке маркснз.иа, лруттвсно-полигпчког систсма Југославнје н основнс поставкс Tlporpa.ua н Ста- ■тута СКЈ. Послс овог нрије.иа, 27. априла 1973. годннс гслсдпо јс повн. Тада јс прп.и.\»ено још 57. о.иладпнаца п о.младипкп нз Гп.мназнје п Центра за образован»е кадрова. Од у кгпног броја- чланова СК‘v Опшгии-. ској коиференцијп’ СК" трсћшву' чнне млади, што прсдста-вла-значашу снап/ у .-деловању п cnpooobeiby ibeniix облнка п закључака. АКТИВНОСТ МЛЛДИХ Y ПРИПРЕМАМА ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ За свсстрано Tip:inpc.uajbc младих за. о\- боану зпачајпо мссто п удогу ir.ua стручно обучаваљс омладине путеи олговарајућнх'про rpa.ua п облина обуке пз одбране п 'заштите којп сс спроводс у пгколама, спсцнјалпзова * ппм друштвопи.м оргаппзацпјама које окуn.vajv о.члалтшу п о.иладпнскп.и одрздима и одговарајућим облпцнма 'oirnpo.ua/iba младих. Иако v конкрстној реа.\пзацпји пових ггроrpa.ua ппјс свс оешено на najoo.bii .uoryhn пачтп1, она o.uorvhaBa стпцаље неопходног тсоретспог знања из облаоги обуке и зашпт .чдадих за одбратеу. Мећугим, да би сс Општннска конферевција ССО .могла успешније да се амгажује га реализовању концепииЈс општенародие 6д* бране оата још вишс мора него до сада р>- дзггп <га то.мс ла сви младп буду упознати са суштином, ИДОЈНИ.М основама концешхије општенародне одбраие, .могућностима, која бна пружа у условп.ма свентуалног цапада на Rainy зсмлху, као и у случају запоседазБа дела тејмггорИЈС СФРЈ. РАДНО АНГАЖОВАЊЕ И РАДНО ВАСПИТАЊЕ ОМААДИНЕ Лко се ir.ua у внду ла радне акиије оргаадтayjiy мдалп људи са нсдовољно кскуства ц ко јтгма треба понешто пнпппрати онда постоји 'бојазан да лглади прпхватају учешће. ПраХса је показала например, ла је могуће успешно организоватп, како локалпе, тако и акцијс ширих размера. Спгурно је јелно: да треба схваппи озб:гл>но и отпочсти посао на време. Онда неће доћи ло тога да нсће бнпт успеха. Јер, т.рсба п.мати у виду да су младп л>удн највише заинтерсеованп за сутранпвнцу. . Који су то елемсити односно чннпоци којн на неки начин стпггавају успешно организовање радннх акццја? Треба почети од Ренубличкс конференције CO, као орапшзатора', која н овс годинс пије пзвршнла благоврс.иено прппраие, nrtb се ггрепедо па огтштпнскс конферснције CO. На брзину сс вршп популарпзашгја акције, лекарскл ттрегледп п свс остало. Чесго су т захтевн лскарскнх прегледа доста Bcatrknf'nfto ПовсБава трошковс органнзоватиа. Напрниер, за преглсд једног бригадпра мп -г&апалн 71,50 динара. Поставл»а се тштаље да лп јс го стварна цена п да лп јс, ако јесте, могла, с обзнролг на тб кад сс зиа зашто је вршен прсглед, могла бпти нешто нижа. За.мислнте да се join плаћа ;г вакцппа! Ако сс то.ис дода н све осталс чн.ие треба опрсмити брнтаду, онда су трошковп стварно великн. Л шта је са по.моћп радимх и друштвено -полгттчкпх организација? Радпе органнзацнје(осим ИВТ „Бранко Крсмановић” и СФС) се.ч тога „ПЗВИНГ1ТС, другосп, н поред добре иољс нисмо у .uoryliiiocTit да вам помогнеато'', иајчешћс олговарају. Нскс чак ..нису могле” да ослоболе омладпнпе са заднлх .места наводно због процеса пропзводњс. Д.руштвен6-политнчкс органпзацпјс п Скупштина општнне гглавном оу сс задржалс на подршцп да трсба учСствоватп на ралнп.и акшп *л1а. (Наставак па 8. страни) ..................................................................................... ИЗБОРИ 1 СИНДНТУ Y основшш организацнја.ма снндиката орнводп се крају одржавање прсдизборних конфсренцнја на којггиа сс чланство упознаје са утврђснпм крнтерпјулш.иа за избор сннднкалшгх руководстава и вршн св’*дентирањс uorylinx кандидата. Према досадашким резултатима можс се констатовати да веВипу евидентиранпх кандпдата представљају радници пз непосредне пропзводњс и да сс в?дило рачуна о заступљсностп другарпца п чланова Савеза соцггјалггстичкс оиладипс. ПрсдстојсИа фаза избопне актпвности у осповни.м организацпјама син иката јс одржаван>е редовнггх скупштнпа на којггиа he сс анализпрати п оцсшггц протскла двогодпшња активност ir изабратн иово руководство осповннх оргаиизапија п органа Сгшднката и Савеза снпднката иа нииоу општкнс и регпона. Рсдовне скупштппс he oimr одржанс до краја месеца. ИЗБОРН И ОРГАНИЗЛЦИОНИ пгинципи Пре.ма Сгачуту Савеза сшгдиката Србнјс, основна оргаиизаипја спндпкатд се <l»op.uirpa у основној органнзацнји удружског рада, односно у рално| -таједншш по иршшпгтма једна основна onraiMiaarnfja удруженог рала — једна ouiioBiia органпзаипјз сннликата. Ако је основна орглнпззиија удружспог рала пслнка, онла се у љој формнра впше синднкалшсс подружшша. V том счучају »а ппвоу оснобнс организацијс удруженог рада стварр јединствена оргашгзацнја снндиката. - - - Као при.мер можемо навесгп Српску фабрнку стакла. V њој су конституисанс четира основнс органнзацнје удруженог рада ria ' he п пматн основнс органпзашгјс спнднката. Свака основна органпзација сшипката ii.ua гпше си1гднка.\них подружннца (завнсно ол ВСЛНЧ1П1С, рада у cuena.ua и лр). По опо.м прннцнгту органнзоваће сс још п ИТВ „Бр.анко Крсмаповпћ”, Фабрпка цемента, „Градител»" н „Шумадпја”. Малс организаипјс удруженог рала илн љнхови деловп, када п.мају пспод дссет чланова спидпката, могу се вншс таквнх конст1гп'псатн у јслну основну оргапнзацпју спнДЈпсата. Највншп органп синднката у основној организатшјн снилнката је Скупшпта. Она сс одржава једанпут у двс годинс. Пзвршнп олбор it палзорнп одбор су оргатш скупшпгнс. У псрподу пзмсБу двс скгпштпнс одржавају сс конферениијс осповпе органпзације сипдпката. У .uaibiiu основппл: оргшшзација.ма копференцију чпнс сви члановн снндиката, а у всћим лелегатп које нзабсрс скпшпшта. Највпшп оргаи синднката у јсдппственој оргаштзаиији спндпката је скупштипа. Она инра нлп верификујс избор својпх пзвршних органа, предссдшшгтво п надзорнп одбор. Скупштппа сс одржава јсданпут v две годипе а између две скупштинс одржава сс конферснцпја. Конференцију на делегатском пршшипу бпра нл1! верпфпкујс скчттштнпа. Органн спндпката у општпнп. (струковпп синдпкати) имају скупштипу као највишп орган. Одржава се једанпут у четнрп годпне и бнра општпнскп п надзорпп одбор, снндпката. Прилпком овтгх пзоора па нивоу оп1UTUHC констптуисаће . <*е ’ четирп .сггндиката к то. Скнднг.ат раднпка друштвенЈрс делатности (п ло сада јс постојао),'Синдикат рвдiniKa услужних делаУности • (постојао н до • сада), као и Спндпкат радннка пољопривре- ■ де, прехрамбене и дуванске • нндустрцЈе п : Снндпкат радника саобраћаја ц везе. Иначе, сматра сс, с обзпром па број основннх органнзацнја снндиката, да нема потребе за Форхшрање.м другпх стрч-чнпх синднката. Скупшшиу Савеза снндпката општине чкнс делегати основних органпзацнја снндикага. Одржава се једаипут у чстирп годнне и бпра JiAir всрпфнкује Већс н падзорни избор Савеза синдпкага опшгнне. Извршни оргап већа је председпшптво којс сс бира пз релова члаиства већа. У нстн орган снндиката и Савеза синамгата штко нс може бптн биран више од два 'гђпа узастопно. Структура нзабраннх мора да одражава стрктуру чланова у погледу квалпфпкација, паииопалног састава, заступ- .venocTH жспа. омлалштс и лр. ИЗБОР ДЕЛЕГАТА — ЧЛАНОВА ВЕБЛ САВЕЗА СИНДИКАТЛ ОПШТИНЕ Behc Сазеза спнликата опппипс he брсјатп 63 члана. п то из областп: — нндустрпјс • — по.^оприврсдно прсхрамбенс делатностп — лруштвенс делатпостн — грађсшшарства — гслужнс делатности — раобраћај п везс Своје делегате у већс mta п: — удружен>с пензионсра — удружсњс ипвалида рала • . Непосрелно у основним органпзацијама синдиката нзабраће се 52 делегата — члана већа, a no својој функцији ‘манови већа ће 6imi председнтгци Једннствених организаннјс спндпкат (Српска фабрнка стакла, ИВТ 23 ЧјШНЗ, 5 чланова, 11 чланова, 7 чланова, 10 чланова, 5 чланова, 1 члана 1< 1 члана. „Бранко Крсмановић", Фабрика цеменЈЗ. „Градптељ", „Шумадцја”, као п председнипи извршнпх одбора сшгдпката огшггшге (пољопривредпо-прехрамбена дслатносг услужне делатностн. друштвенс дслатности и саобраћај ir всзе). ... Према одлуци Bella. Надзорнн одбор ће оројатн 7 ч.\анова, a no једног члана нетосредно ће биратп основне организације синднката: Српска фабрика стакла. Фабрика цемевга, Слуисба друтитвеног књиговодСтва. „Електродистрибуцпја’’, „Агроекспорт" OOYP кобперацнја, Основна школа „Момчило Поповнћ” и ТТ н СС постројења. СКУПШТИНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ VIT Скупштину Савеза сннднката општине сачињаваће 234 делегата, од којих ће 214 битп пзабрани непосредно v основнпм органнзаипјама снндиката. п то пз областп: — пндустрије 87. — помпрпврсдно прехра.мбенс дедатнО’ сти 14, — друштвснс делатностп 35, — грађевпнарство 22, — услужие лелаткостп 34 н. — саобраћај п везе 12. Удружење пепзионера н пнвалида рада бм* раће по пет дслегата. Поред овога. статус делегата на скупштини имаће и дедегацнје и » 5 чланова ко|е ће делегирати скупитг«- не струковнттх снндтгката општине, као п чданори доеадашњег већа и надзорног одбора огпитннс. МпливоЈс Петрцшћ

14 AAHA СТРАНА 5 Разговор пред интеграцију Једна богатија кућа Миодраг Мплетић, ВК возач у .Пролетсру": — Очекујем да нова оргапизација боље стартујс. Волео □их да се набаве п пова во* зпла, заправо да сс обнови машпнски парк. Радосав Петровић, ар.мнрач у „Градитсљу": — Надхм се бољкм условима рада и већим личним дохоцвиа. Сшурно је да ћемо лакше на иашсм терену да добиЈаш а посао и неће бити нс- ,/вдребие конкуренције. <7дЈ?ВР9«Лав ЈевдосиИ, зидар у .Дрогресу’’: Ако се већина радиика слаже и иде у интеграцију, запгго ае бих и ја? Радолшр Вучковић, ВК електромонтер у „Пролетеру": — Кад се удруже средства биће добро и за нас и за onштину. Алн инвеститорн не бп смелп да посао поверавају фир-' иама изван наше ошптпнс. Милоје МилекковиИ, ВК зиадр у „Стандарду": — Il саи такођс за иову за- »ругу. Aui иека услови буду јлични садашњим. Нс бпх жо мо да кречс ка лошијсм послоаању. РЕПОРТАЖА ИЗ „ШУМАДШЕ" Овде је Ево нас пспред спратнс згралс v улнцн Маршала Тита бр. 154. Кроз велпкп стаклсип излог завпрујемо унутра. Роба смештена на најсавремс нпјој данашњој опремп мами нас да уђемо. Улазимо. — He, sic.- сачакајте један тренутак, каже иам друг који је qa нама. Впдпте ево овде иа ово.м зиду с.мо 27. .12. 1974. голине кречом нспнсалп „Шумадија”. Значн ту GMO, MHGUIMO MIL Ту ie даклс pobena ова данаш * ња „Шу.маднја”. Ту где данас бљештп лепа п пространа самоуслуга, била је сва „Шумадцја". Двсста метара квадратннх магашта ir четрдесег квадрата за администратнвно особљс. Н>их 17 радника скупа. Бавилп су сс нскључпво про.метом па вслнко. За почетак једна једнна „кдоцава” машина н некн дотрајалп намештај. Онц: Јован, Веља, Бата, Адам, Белнмарковић, Станпмир, Бора, Миладнн, Станко, Л>ил>ана н др. били cv и директорк< комс'рш1јалиспг. фпзнчкп радништ. Радило сс сложно. Радно вре.мс? Онда се иијс зна ло шта јс то! — Ове две просторије cv билс за административно особКРОЗ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Ш10ФАРА: ОРГАННЗОВАЊЕ СИНДИКАТА На прошпреној седниин Фз брпчког одбора снндиката, на којој су присуствовалп секрс * тарп ОО СК, разматран је пре длог организационе шеме снн дпкалне организацијс, обавл>ен јс договор око пзбора којн су планирани у месецу феб руару и заказан је за 6. март седница Синдиката Фабрике. Нова организациона шема биће усвојена од чланова Син диката на одељенским предиз борнпм конферениијама. којс he се обавитн 18. фебруара. Поред усвајања шеме на предизборнпм конференнијама ћс се евиденптратп и кандндатп за нова руководства. Како смо сазнали ол председника ФОС-а Тпхомпра Фнлиповнћа, ново руководство са чпњаваћс преко 50 одсто непо средних произвођача, омлади * не и жена а разматраће се и предлог да се функција предсс дника Председништва професиона.\ио обавља. Р. Becidi Новогодишње честитке пензионерима Колектив Фабрпкс штофова „Бранко Крсмановић” сваке године шаље својим пепзпонерпма чек честитке за Нову годпну. Са 1'едне стране чека ie новчана награда, помоћ v висини 600 до 1000 динаоа, а са друге стоји: „Све најбоље у Новој годинн жели Вам Ваш колектив”. Оваквих честиткп колектив је послао v 1974. годннц 770 комада, а ова пракса се корпсти већ три године. Osai леп гест пажње и доказ да hhcv заборављенн, дубоко дира пензионисапе „штофарце” и V разговору са наша истаклн cv да сс поносе смлађшг колегама који на овај начпн noxasviy KOAiiKO ценс лшнули рад и vaoжене напоре прошлих генсрација, да Фабрика штофова заузме једно од водећпх места Mebv ппопзвоБачима текстила у земл>и. Гојко БоројсвнИ „ШУМАДИЈА": Сарадња са инспекцијом На инпцијатпву интернЗ контполе Тртовачког предузеha Шумалија одржаи је састанак одговорних руководплаца ООУР, пнтерне и радничкс контроле, са Јшспекторима Одељења за ииспекшпски иадзор CO Параћпн. Циљ овог састанка јо бпо да се одмах у почетедг пословне годипс поста вс задацп и објасне поједини прописп ко;Ј< cv донети послсд ња три до четпри месеца. Y AnCKveirjn, која io вобења »а састаику, разматран ie iuia проблема који cv бпли присут * an v досадашњој capajjwt пзwebv шиерне коптролс Шумадије п инспектора. Да би се они решили прсддожено io доста корисних елемената ко ји бн утицзли и на сман>ен>о почело лл, ирекида пас у размишла1BV онај друг крјн јс пошао са нама да нам покажс прву „Шумадију”. Гдс је ссдсо днрсктор? — отс нам се гагганл. — Није нмао врсмена за седеље, одговорп нам пола v шалп пола v збнљи. Промет је бпо мали. Алн, развесгп робу за 3.000.000 ди« нара једним камноном којн се кварно на ttvtv до Hynpirie (9 км), if „Путко.м’’ п „Бсћаром” (н.мсна пзи&јмљених коња) тшјс бнло лако. Па 1тпак, раднло се. И мапредо вало. Две године касније kvhлеи јс тротонац „Пионмр”. Када је стигао. цео колектив ie нзашао да га види. Параћин јс прнчао о њему. Ргд прсдузећа нијс остао нсзапажеп. Apvre трговинскс организације жслс да mv се првк ључе. Почнњс процес интеграшце. Интегрншу се ,.7. јулт<’\ „Задругар”. „Уш1верза.\”, ,.Полст”, .Лобсда’'. .Једннство” н на Kpaiv лолазн ннтеграцнја са ,Атексом”. Здруженп почнн»емо веома брзо да сс развпјамо. Спстем тадашње набавкс од једног чо века, дамас замењује група спецнјализованих референата броја прекршаја, повреда на раду и побо.\>шањс услова оада н оспособл>аван>а стручног кадра v радној организацнјп. Ha Kpaiv састанка ie заклучено да убудуће мора битн вн ше контаката са пнспекцнј * ским органима како би се пзвесне аномалпје и несугласиле v paAv предузећа на врсме спречнлс п нсправпле. . Гојко Боројевнћ „СЛОГАИ: Убрзати интеграцију ¥ Кројачком предузећу „Сло га" заказан је састанак Основнс организације Савеза ко.муниста за 24. фебруар, на комс he се, поред осталог. расправљатп м о пнтеграцнји са Инду стрпјом вуненпх тканина, чпји процес — ie нешто успорен. Комунисте he о томе обавеститп посебна комнси.ја која је задужена за спровођење н реализовање интеграцнјс. Расправ?лзћс се и о кадровскнм ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ Преградио улицу Радомир Илић и Мнлутин Милосављевић пмају кућс v улнцп Стевана Сремца у насељу званом „Данково”. Имају куће, али н доста проблема. Најтеже н.м је свакако то што из куће на улнцу морају да излазс у чизмама због подземних вода. Према речима Радомнра Илпћа тај проблем нс би постојао да Драгутпн Поповић, землорадннк, нијс прсградио улицу Стевана Сремца бетонском оградо.м! По свему судећи овде су нерашчншћенп ilmobiihcko- -правни однбси, јер Поповић по речпма Илпћа, тзрди да му није исплаћено земллнште преко којег пролазн улнца Стевана Сремца. Другп проблем је у томе што ДрагутЈШ Поповпћ, ИлнИу не дозвољава довод воде преко свог земљшпта. Можда може да се схватп то што Поповнћ тражп да сс решн питање нмовинско-празнпх односа, алп јс несхватљиво да тај човек не дозвољава да се преко његовог земљпшта развуче нн елсктричнп проводшгк. Нанме, Радомир Илић, треба са електрпчног стуба, којп ипје пос- *гавл>ен у Поповићевом дзорвшту, да преместп електричнн проводннк на стуб којн се налазп учвеговом дворп * •шту. Међутнм, то-му се онемогућава. Наша посла! А. Кнежевић за иабавку п продају. Књижо .дтсшке" замењено је мо ханографијом. ¥ току-cv припремс за прелазак на електронску обраду података. Двеста квадрата магацтшског просто-' ра. замењено је са 6.000. Продајемо poov у 145 објската. Најсавременијп од свих јс пова Робпа кућа. која носп нме предузећа.. „Рог” бмцикл ' за дпректора из 1954. голпнс за.менил1Ј cv ттничхш аутомобплн. Коњс вишс немамо. а.ш ту су вншетонскп кампони познатнх фабрвка из наше земље и ииостраиства. Дохотком којп ..Шумадмја” данас ocreapvie, располажс 646 ралника. .Дазарклп’* су овс годјтнс 345.03b.107 лннара. Издвојилн cv за Фондовс прско 16.111.000 динара. Направ- .ve.4 је всома амбицпозан, алн п реа.\ан л\ан за парсднпх пст годииа. — Бндпте. речс нам наш всдич. добпо је. Можс још oo.ve. И бнће! To обећавам ја, цсо колектив. a no готозу новп, млади .vivaji н вншс ол 100 чла нова СКЈ. Из caMOvcAvrc, бивше и садашњз „Шгмадвје’*, ynviiLin смо сс ка дирекшпи предузе * ћа. Ycnvr смо размиш.\»алп о ••••—! н данашњим лудпма којн ће co ' — прсславп овог мессиа и iom јсдном разменити искгства. Поссбно заслужнн добиће наг ралс. Довн1>сња на прославп. Миша Димнтрпјевић питањпма V будућој конфекшгјн. О нстом тштању оасправљаhe н komvhhcth из Штофаре на предстојсћем састанку. — Мгапллња смо да се са интеграцпјом мора што прс убрзатп, кажс Станнмир Mapковић. сскретар ООСК у „Слогп”. Истог мишљења су п рал ницн ooejv радннх оргшшзамп ја. ФТМ „ПРОЛЕТЕР": Недостатак стручњака Тренутно представници Фаб рике текстплнпх машнна „Про летер” воде преговорс са једном тексгплно.м фабрнком пз СССР око испорукс комплет« не .ишнје за бојење кангра са сушаром PC 600 н PC 300. Ово јс покушај освајања источносврспског тгк inina, ц признаље пронзводима ове јединстве не фабрике на Балкану. Годишњи план рада за obv годину noBehahe сс за око 10 милиона динара, али и дал,е је највећи пробле.м v недостатку стручњака, за којима се осећа све већа потреба. А Ур^ДништвУ ОВЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ КЊНЖНЦЕ По мишмању etui KoHijuap ach јсданасст гооина. Оо iipeot јануара 1973. годинс нримлен са.и као раоник У приватној у1оспсгељској раоњи Mu.iuaoja M.uiha „Три сељака" у Пара1шну. Acceroi октобра 1973. године послодавац MiLiiiGoje ILuih дао .ии је отказ, и padiui однос ми јс престао, не онога дана када сљи радио. ueh сри дана уназад. Затражио cast радничку књчжицу коју сам 'добио тек носле 30 дана, кад сс инснекцнја рада „пробудила". Обратио сам с<г суду да поншити незаконити отказ. Суд га је поншитио тек noc.ie годину дана, и ја сам се аратио на иосао. Угоаор о раду обновили. смо код Одсљења за унравно правне иослове. Одратио сам се Заводу за cotpijcLiHO octuypaibc да ми оосри здравствену књпжицу за мене и члановс иородице који су били болесни. Четири чуса сам покуишо да ми службеник у Заводу овери књижицу. Покмтавао са.и од 22. деце.ибра 1974. па све до 13. јануара Ј975. годннс, када .ис јс службеник Завода за соцнјално ocmvnathc истерао из каниеларијс, са.ио заго што сам био упоран. Радо.иир JoeaHoeuh. кочодар ссдо Ратарс ПОВОДОМ ОВОГ ПИСМА Поводом овог ппсма v Заводу за соцкјално осигурањс, филнјала у Параћпну, пружена нам је докумснrainiia на увид нз које смо сазналп следећс: Приватнп послодавап Миливоје Илнћ пријаву па осип рањс свог ралника Радомппа Јовановића поднео ie тек 15. јануара 1975. годпне у 14 часова, пол бројем 311, н истога дана поднео идјаву под бројем 312. Здравствена књижпца Радомира ЈовановиНа шне могла битп оверена у наведено воеме, јер тада шце имао својство осипдзаника, a то својство сс стпче даиом подношеља попјавс на ocurvpaite према члану 54 Закона о здоавствсном ocnrvr>aH»v и обавезним вндовима зхпавственг заштптс становника. Сви трошкови око његовог лсчсња, док iniie био сошпално осигурап. попзнатп cv решењсм бп. 03 УП-40'1 од 1975. године, uoic >с он наплатпо на благајнп фнлијале по налоту број 56 ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ" ПРИПРЕМА II РЕМОНТ ПОСТРОЈЕНјА Ремонг јс тренугно основна пажња радника Фабрике цемента. Мета.МЈИма, слектричарима, граВевннцпма н цемента шпма једнни ie ш<л» сада да што боље оспособе постројења за нарсдну производњу. Ремонт у „Цементари" Иако сс радн по такозванпм фазама, у току мессц п по дана комплетно су ремонтованн старн млпнови це.мента и скоро цела нова технолошка лпнија. Карактернстпчно за овс нословс у цементари ie што се СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА Успешно тдизЗорна ■пмнкт у Предпзборна актпвност у основнпм органпзацијама Син дпката у Српској фабрпцп ста кла успешпо јс завршена. На преднзборнпм састашцкма рас прављано јс о задацпма Спндпката у вре.мс пзбора, о правплно.м 'органпзовању спнднка та у Фабрпцтг, о крптеријумм * ма за пзбор пових органа п ЛР.„Сада су у току пзборнс коп ференцнјс' у сппдпкалнпм под ружннцама,' којс сс одвпјају у складу са пдејпо-полпгпчком акцпјом Савеза комуипста, и резолуцијама Vn конпзеса Савеза спндпката Југославнјс. Од 21-26. фебруара одржаНс се cKvnmniHe четпрн основнс оргатпиацнјс Савеза снпдпката v Стакларп, па којпма he бптп речп о животом и друш твепом стандраду радннка, о политпчкој стабплизаццјп о штедњи, трошковпма пословаiba нзградљп станова ц пеогг равдапнм соцпјалним разлпка ма као и о другим пптањпма. О свсму овомс разговараНс сс конкретно и отвореио, оцеппСиндикату he се претходнп рад Снндшсата п проблемп којн су утицалн да се поједпнс акцијс онемогућс. Алп пе трсба пзгубитп пз впда. ла јс у протеклом псрподу Снндикат иостигао крупне резултатс, што сс мора истаћп на предстојећпм скупштп нама. Скупштнна Сипдиката радпс оргашхзацпјс заказана ie за 9. март. М. Д. ПТТ ПРЕДУЗЕБЕ: Нова основна организација СК На копсултатпвном састапку комуписта OOYP ПТТ Паpaliiui, који је одржап средппом фебруара, договореио јс да се оформп Осповна opranu зација Савеза Комгрцста v овој ралној saiciHinui. Састапку . јо присуствовао Радпша Аранђсловић^ млан Политпчкрг актпва OK СК. С. Петропнћ поред замене дотрајалих делова ишло II на нека нова функционалнија решења, која обеИавају знатно бољн и дужп рад технологије. Вредно је по.менутп сарадњу са метадцмма Ц граћевпнтџЕма Т1з СФС којп су скоро месен дана no.Mara.ui колегама v нементари. Обзиром да ie ово показало лепе резултате верује се да ћс сс овај впд сарадњс iom вишс учврститп.

ЛТАНАв М ДАНЛ РЕПОРТАЖА СТУБНЦА СЕЛО ВРЕДННХ НЕНМАРД ■ СЕ/\О СА 495 ДОМОВА, 22.000 СТАНОВНИКЛ. 24 ТРЛКТОРЛ 23 ПРИВАТНЛ АУТОМОБИЛЛ Када сс човск крећс у псчс pibilm сатима avTonvroM од Свстозарсва прс.ма Параћнну, па летиАшцс, преко пол>опрпв рсдпог добра „Добричсво", Са цн поглсд пре.ма нсбу, видсћс ВСЛИКП ОРОЈ СВСТИЛЖЦ, којс v далишп, сводрм свстлошпу оз пачаваји пастањсно место. Me сто ic 12 кпло.мстапа удаљеио од Hvnpnjc, 14 кпломстаоа од Параћпна и 9 кнломстара од Сењског Ргдинка. Ссло чпјс cv кућс складпо vmopeiie иа трн брда раздвајају два већа nowка. To јс Сгубпца. ссло којс но iiMCiiv п бунту подсећа па Ctv бину код Загрсба гдс Матија Губец давно подпжс ovnv иро тцв фсудалаца. Кажп.мо н по бунтг, алп ис v буквалном с.мислу рсчп всИ no бупп против изоловапостн. блата н нсз пања. To је ссло за којс сс тачно нс зна зашто доби ово н.ме II вероватно да раиијс чес то мсњало као што ic .мсњало сво.јс локацнјс, а стпцајем рс органпзацпјскс околностп и општпнс. Од псколпко кућа којс су Сплс поред рсчпцс Равашгцс, v данашњс.м Мрчсвцу (поргд До брпчсва. гдс и сада стојс оста цк ссла), прско старе Стубнцс (на Латовпци порел пута за Сс љскп Рудник п Спссвац), п Старог ссла (па домаку сздаш п»сг гробља), до салашљсг ме ста, четвртог по реду, лс1жп495 домова п села Стубицс. По г.е лнчпнп и upoiv становнпка tdc he у општипп .Параћпп a no трстмапу од ncKiLX органа и op гапизацнја па прсдзадње.м мсс ту. To јс ссло, којс ic захвалдчу hn свомс пссрстном географ« ско.м положају. мсњало „госпо даре” н општинс Параћпп, liv, npniv. CeibCKii Рудпик, Рссавпuv. Поповац, па опет Параћпн. Због тога се нс бп тосбало чу .Mini ако од нског старијег ме шУаппна чујемо: „Мн смо пн царскн нп спахпјски”. Ллп, они су бНЛП 11 OCT3.MI VBCK СЕОЈП, а пскуство их јс паучпло да Bcpvjv v својс властптс снагс. To ic ссло. v чијпм ic nvha ма још 1948. ГОД1П1С засвстлсло слектрпчна свстпљка.' уз вели kv матсријалну ко.моИ Сењског Руднвка, a v bdc.mc када сс v кншшш данпма ccav .могло прпћп са.мо па uoibv пли v ве лпкп.м чизмама. Дошла ie елс ктрична струја када ic v многнм „папрслн1ц'п.м" сслпма ioui горсла лампа „гашљача”. Са ве.М1ко.м жсл>ом п снагом горштака крсћг v изградњу прнлазнпх путсва м v повезиuaibv са општппскпм местпма. Улазс v послове за Koic cv мпоги говорпли да су Сизпфови. Ifocjabviv макадамскп nvr до Ссња. Градс осмогодпшљу школк *. пут до Поповца, стано вс за просвстпс ралнпкс, ca«\v за о.младпнг, продавшшу п ам булашу. Освстл>авају улпис, правс пропуснс капалс п спро водс 3BV4HHKC разгласне станп цс. и друго. Вслика пзморсност п матерпјалпа даваља доводс до мзлог прсдаха мештапа да би каспи ic попово, п са. ioui всћом спа го.м, xpciiy.Mi пугем пеимара, путем Koin 1ш јс од пскона нредодређсп. У спомсн пгимш борцима по днжу врло Aenv спо.мсн чссму као сп.мбол борбс за слободу icoia п.м ic увск драга била. Јавља сс потреба за пол>оп * рпврсдном мсханпзацијом пап жеља за бржнм и бољнм прс возо.м до радшос мсста. Уводс, по ко зна ко]'п пут, самодопрп пос п асфалтпрају, V3 помоћ Пу тпог Фопда, pvr до села Ceiba. Пут, Koin јс пзмсном постојсhc трасс однео мпого поваца u доиео честс раз.мприце п no литичхе трзавицс код мначе мпрппх ссљапа, али, млађсм параштају вслпку радост a рударнма мпрнпји hvt до утрр бе зсмљс у потразп за зарадо.м. Но, Стубпчанн cv ncvMcpiiir п љпхова vnopnocT, снага н воља cv нспсцрпни. Крсћу v нова ocBajaiba. v пзградњп мо дерног пута до Поповца г.ојпм би остварилп сво{ вслпк сан, KPVMxIIV avroovcKv aiihiiiv Пу npnia — Стубппа — Поповац — Параћпн — Hvnpnia. И поно во Hc.Maiv срсдства п попово гврдоглаво viiocc самодопринос по велпчпни п временском ipaiaibv највсћп v Србпји. Свссни су да v cc.w немају ucTopnicKii мапастпр Равашшг, као ibiixou дсс1ш cvcca село Сс ibe, inmi Фабрпкк’ цемепта, као ibiixou лсви сусед Поповац. Алп iL\iaiv властпте спаге п вс pv да ic врс.мс да друштво не шго шгшс учлпп за ikix, icp cv на пзмаку снагс која нх ic го дпнама одржавала. Рачунајућп Огубичапи да ho аа пут, пород Пугног Фопда, bcaiikv помоћ npvAKinn Фабрпка цсмента, ко 1’а, од раднпх органпзашма, ic дино схвата њпховс папорс, и знају да ic то Фабрпка која кад .можс обнлато помажс. Знају о1ш да пх овога nvra друштво пс смс оставпти самс. да ilm мора повратптп всру a н дслом локазати да inicv ..слс по црево" општинс. Ссло ic да вало к очекујс да н од њсга допрс соцеј лизам v првом с мпслу тс рсчп. Они то са правом очиаЈу п nepviv va he ilm cc помоћп, јср заслужују. Стчбичапк ovcKviv да tic na icon vpabcuor OBor. a за ibiix највећег посла, моћи ла се. ок рсиу Apvni.M. Онп he повратп ти ранпји углед шпховог кулtvpiio —умстппчког друштва icoic ic шсст годппа vaacroimo vcBaia.\o nona мсста ча ошптин ckilm такмпчсљп.ма. Овп lie всроватно поново вплсти свој хор од 40 дсвојака из селт, ко јп јс бпо љихова лпка. Vpabcнн станови за просвстнс раднн кс nche бити прази као сада, icp сс адају да iom iiocroiti KHTV3i!iacTa. А.мбгланта која ic icAinia рснтабилна v општппи. he барсм два тгота 'лсдсљно и.мати свога лскаоа. Ст\:бпчапп he гподаватп Зс.мљооамшчкој зп •: млско, cup. iaia n пол>( педнс производс. а нс сам > Hacy.b м белн avk. За свој атар. Koin сс протежс од Rvnonic до ITacv.bCKiix лчвзда, КУПОВаће вештачка bvoniroa н пољоприврсднс справс v сво1'н.м продавшшама. ПрсстаИс v ccav сви necnopa3v.Mii којп cv производ не.машгинс. А онп, Стубнчашг. бхдно he мотрптп пад свнм О1Ш.М што cv својпм исимарскн.м надахнуће.м урадн ли. Манојло Радосап.мсвић ИЗ ЛИСТА „БУДУННОСТ" (18) ВИШЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ КРУПАН ДОПРННОС У РАЗВВЈУ НАШЕГ ШКОЛОВАЊА Вишс основнс школс јесу крупан допринос у разво. ју tiauicz tuKOMtaa. One имају осноени задатак да науку и културу, кроз валпитање naiuux најмлаћих, приближе широким народним масама — нашем радном сељаиаву. Вшае основне школс јесу остварењс нашег закона о обавезном седмогодишњем школовању. Кроз њих треба да се стекне, оно очипс образовање, које мора да каракгцрише сваког трудбеника земле социјализма. Вшиа основна школа има V, VI и VII разред и са осноаном школом чшш цслину ц у организационом, и у иаставном погледу. Из вшиих осноених гикола, соаки ученик-ца може da npehe у паралелни, a no заершетку у одговорајући аиши разред глшназије, уз дааање допунског испита из неких предмета, чиме им се омогућујс даљс школовање нс само у гимназији aeh и у ceu.ua осталим школама. ¥ цашаи срсзу је планом предеићено — да у току оес школскс године отпочну са радо.и dec ошие основне школс и то: у Дреноецу и у Доњем Видову, мећутим због псдоеољног' схеатања значаја школоеања уопште, од ссране неких bauKicc родитсља, члан ннјс могао да сс остеари иа ереме и у потпуности. V Дреновцу је пастаеа у V разреду отночсла 1-1-1949, ?од. и школу noxahajy сеа уписана деца, али у Доњем Видоеу jota увек /с проблем организација еише основне школс, који није решен. Оеакво закашњавање почетка рада, свакако ће да сс одрази па кеалитет пастаес, док у Доње.и Виеоду може да се догоби да се са иастааом уошатс и не отпоч. нс у току оее годинс. Нухсно се намсћс да сс радно.и сељаштву, ћач. ки.ч роднтели.иа, ученицима старијих разреда осноених школа, потпуно разјасни значај, улога и потреба ссд.чо' гоошињег обаесзног школоеања, којс се у нашем срезу спровоои кроз ненотпунс гилшазијс, у Поповцу п Доњој Мутници, кроз шмназнју у Параћину и кроз aiiiue осноене школе, чнја Itc мрсжа tibyhc годинс iota анше оа сс нроишри. СТРОЖИЈЕ КАЗНЕ ловокрададдма. Ha roAinuiboj Скупштипи Удружсњс дована разматранн су мпогн пробде.мп којн утпчу на успсшап рад овог друштва. С обзпро.м да јс терсн Паpaliinia један од рстко угрожс нпх рсгиона у СР Србијп доpoKpabo.M. јср то.мс цдс па руку н чшвеппца добрпх комунп кацнја II богатство ловипх тсрсна, то прсдставља поссбап нробдс.м за Ловачко друипво. Ловокра1Јом сс бавс и користе несавсснп ловцн ц грађани. И порсд тога што ловокрађа прс дставља крпвнчно дсло пз чла на 247. Крпвичиог законпка п члана 44. Закона о лову, што ВЕСТИ СЛ СЕЛА БУЉАНЕ: 0БИИИ ПОСАОВИ Са првим npoALhiin.M дапи.ма v Булапу he иггочетг. обим ш посаовп па KO.MvnaznoM урс'5о Iby ср?дпнс. ДоВЈШШћС СС фатпи nvr v лужчин од кпло- .метар п по. као н плашшсхч hvt којн noDcavi'.' село са пу* те.м Сисеван — Грза, рсконстру нсаћс са слектрнчиа мрежа v дужннп од пст к’1\о.метара п OCBCTAiihe се свс улнце v сслу. С» све.М'/ овоме рг.справљаНо Скчпштнна Месче ћа’едннце, ао ја veico *.^ треба да се одржн. ГОРЊА МУТНИЦА: Асфалтш! пут У TopHioj Мупг.цн Скупштп * иа .мссне зајс.ччше, на нсдавiici седпнпп, дспела it план п нрогра.л рада за з-оиу 1975. гоAHHV. Најважппш гадатак Cube асфатпрање п^та Лешје — Гопља Мутнпца v дужннп од 4 киломстара. J'a.v.ru he поче7п на пролсИс н Kcmrahc око 190 .мнлпопа сарих дшгарз. Сгодства cv с.б: *:-.Се1?ена меспим самодопрппосом Гс-'«.матрапа 1е п могућност AorcbcH.a планшг скс воле, која јс гс-опходна ?сiioDiioi школи. као п рекопструкција До.ма културс. (М.Ш.) СВОЈНОВО: Пошљун- ПОТОЧАЦ: Петнаест но чанс улице пих комуниста Добг ibo.vuom ак1гјо.м Свој- У Мссној организацпјп Савеиопцп cv iioniA»V’i’олм све улч * за комунпста v Поточцу прим цо v сслу, а за наснпаис no.v- љепо је 15 попих члвпова. Веских пупма завсдсп 1о .меечи ћина новоприм.^ених cv пол>опиилоцпцпос па гс/пну ла ш 11|чп»рслни пронзвоћачп, а меПрел1Ч11м се pc.'.4<:>vn>VK<l-i|.i bv и.пмд кма 11 омлалниаиа. та СЛР1П *311Ч1'С мпсжс •. дужнкн • ко ла сада партнјскп органпза 4 KHAOMCiLpa н $'’io ic nch пија овога ссла броји око 50 ко изгласап мсснц еамолопрннос мушгста. па псг голнна. (Б. В.) органп .MiLMimijc пружају noxioli и шго ностоје ловочувари она јс привдачила н сада прпвлачп .мпогобројнс ловокра дицс. На руку довокрадпцама иду у прплог ц благе пресудс којс нзрпчу судови са овог по лручја. У пеки.м републнкама и иокрајина.ма, ппр. Словени * јн, казпс су строгс а пдс сс толпко далско да сс ловокрадпцама затсчепи.м у бссправпо.м лову, чак н возпла одузнмају. V овом моменту прсд дисцппаннско.м компснјом Ловачког друштва у Параћпну палазп сс преко 'дв,адссст днсциплинскпх мрнјава због ловокра!зс. ДРЕНОВАЦ: Самодопрннос за школу За камплстно довршсњс hobo школскс зградс v Дрснотду недавнА јс пзгла1ач .меснн самздопринсс па 5 то/нна v внслпп од 3 одсто мз радиог одпоса п 6 одсто пз прпхода на пољопривреду. л*г,-.оп! бп кодггалн г.ко 2 ми.миша дннара. a .•.оппшгтак сс очсш-јс сре *и»том пдућс ГОД1ШС. (М. Л.) ШАВАЦ: Најзад асфалт Псстцгпут ic с;јој :i3v.m нз.меJjv Мег.не зајсдницс Шавна н ripeAVJelia за iivrcвс и улние „Крушевац” нз Крушевца о г ;- гралп.п nvra дс I.'apzHiiia у w жипп од 3 кпломстгра. Шпвчанп би \ чеетвовали са 300 000 лнпара. прокснали ianковс и пзоалпм! бзшшнс, a „Крушсвап’’ бп пзградно ко\о всз са шљупксм и слојевс све лз асФалтпо!. АсФпатни CAoi he co ii3D3 *4Tii ередовпма Путног фснда ошшнне. За узвптг npc.'v.whc н.’ (р.чневиа бн бесПЛ1ТНО К7Г11СТПЛО н«АД’нак 3 го лппе. VKvmia нрслпост радова јс око 1.700 000 динзра. (Б. М) Ловачко друштво јс пзабрало иову днсциплинску ко- .мнспју која пружа гаранцију cbilm ловцп.ма да he својнм од лукама битно утицатп на смаibeibc овог зла. Недавно јс организована добровол»на довочуварска служба од чланова удружења. Њихова новчана стнмулација за тај рад завнсићс од постпгпутог успеха у хваташу ловокра днца. Пстпасстог фсбруара одржа * lie сс па Грзи саветовањс двадссет пст прсдставпнка ловачкпх друштава са територнјс Србпјс, којн ћс днскутовати о коордшшрању рада довач« кпх друштава па тс.му ловоicpabe. Саветоваљу he прпсуствоватп и прсдставннцп Рспублмчког и опшпшског СУП-а Тужплаштва п Суда. На савстовању he битн донетн закључ цн у всзп ловокрађс и могућиостп да сс опа сведс на пајмаљу .могућу .меру. С. Узелац ПОРТРЕТИ Одмиче Лека низ село п ПОШТАР КОЈИ ЈЕ ПРЕПЕШАЧИО ПРЕКО ДВЕСТЛ ХИЛзЛДА КИЛОМЕТАРА ■ ПРВИ СВЕДОК CPERE В „РАДНО МЕСТО" НА КОШАВИ II СНЕГУ Кад сс за двадесст чстпрп годпнс свакодневно прслазн по трпдссет киломсгара онда cc npebc пут од прско двсста хиљада кило.мс тара. Л управо толнко јс прсиешачио Алсксандар Тодосијевић — Аска. поштар ко јн сзакога лана npobc свпм сокацима Својпова. Поточца н Рашевнцс, са препуно.м торбом од двадссетак кнлограма жел>а поздрава и чес тикп којс стнжу пз свих крајсва спста. Чпка Лека је прарц рекордер v пешачсљу ко.ме псма равна, можда једпнп поштар којн још псшнцс разносн пошту, јср нпкада нијс успео да научи да Bonn бицпкл it порсд најбоЛ1С ВОЛјС. Тек што се јавп са краја ссла својом „чувеном” тру бом. својим тласнијнм лругом од кога сс нс одваја, за трен ока сто га v центру опкољен „троздом * радоз налнх младнћа и деие. A чцка Лека свс уме да обра Аује. угешм... • —- He 6piuuL За тебс јо ппсмо у пугу, узвикује н хнтрим корацнма грабн дал>с. Ово.м педесетогодшшкм весељаку свудд су свс каСТАЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИ Y ДРУШТВЕНОЈ СВОЈИНИ № шта нмају а КОРИСНИЦН ПЕПОКРЕТНОСТИ РЛСПОЛАЖУ ДОКУМЕНТАЦИЈО.М ЗА CAMO 20”/и ПРИЈЛВЉЕНОГ ЗЕМЉИШTA КОЈЕ КОРНСТЕ Q 2.500 НЕПРИЈАВЉЕНИХ ПАРЦЕЛА Од укупио 54.000 хектара у општтш Параћхш, v друштвспој својннн сс налазн око 17 хпл>ада хектара са 15,5 хиљада парцсла, што пзносн око 30ч« укупнс површнне. Ову површн иу, пзузшшјућн јавна добра (путевн, рекс п сл.) користп 179 радннх органпзаиија, друштвено политичкпх зајсдшша и другнх самоуправппх оргаппзацнја. ПодрушгвлЈавањс зе.м.мишга прн.мено.м внше закона п поступака у различпт11.м ад.мнннстративпотернторпјалним подслама општннс довсло јс до тога да oic постоји cpcbcna допијс U врата отворсца, јер јс он стални гост свпх ку ha у ова три ссла. А, и каку.мептација о нзвршенп.м про- .мснама права коришћења и под руштвллваља земљишта. Порсд овога п пословп узурпацпје зсмл>ншта у друштвеној својинн нпсу окончанп п та евндепцпја ннјс cpeboiia. llpoucc узурпнрања друштвепс својннс штјс заустављсн а корпсницп непокретностп у друштвепој својџнп пемају тачан увнд шта сс стварпо палазп у ibiixoBOM корншћењу. Корисншш непокрстностн у друштвсној својннп су бнли дужнн па захтсв Општинскс гсодетскс управе да доставе прпјавс са подацима потрсбко ис би кад у стотпнс до мова лнчпо својо.м руко.м унесс радосцс вестн од најмилнјпх пз „далеког свста' *. Лина родптеља, дсвојака, старпца се озарс од добрпх гдасова, а Лска је првп cueдок ibiixoBc cpelic. Њпховог породнчног славља. Аека поштар јс рођен у Ноточцу 1922. годпнс .Прошао јс Сремским фронтом са мпнобацачем, у слободн CC 6ОРПО ПРОПШ CIipOTIIIbC. на „радном .месту’* против 3H.MC, кошавс и кишс п дочекао да сс „борн" н за пеп знју. — To .мп јс пајвећа жеља. кажс чпка Лека уз фдашу ппва која .му „одржава кон лпцнју”. Hore cv -мс пздалс. Н пајбољс возило нс можс ла издржп толику кпдо.метражу. Од прс годппу дана Лека спшс нс ндс у сва три сс ла. А н поштсцо је. Старост је всћ ту, кораш! су спорп ји, вид свс слабнји. •. Ллм још сс добро сналазп п пхм тн нмена, чак и опнх пај- .мдађих, којп нсмају впшо од неколико годпна. И пнкада сс ннјс деснло да и јсдно ппсмо залута, пако јс латипицу научио да чпта тск кад јс постао поштар, u то са нпсама п доппсннца. И опога дапа одмиче Лска поштар пнз село, мало nounјеи од пуне торбс, поздрав л>ан од свих мештана,-оДлМпчс сво брже у годцно, у засдужспп одмор. Мнросдав ДнмнтрнЈевнВ 1HLM за установљењс евидснцпјс овс непокретностп као п основ стнцања плн чпibCHime на основу које ту непокретпост користе. Ове прнјавс — требало сс да послуже за стварање свнденцнје па бази стварног корншћава непокретности а доку.ментацпја да служн као основ cnmaiba нлн Kopinuheiba непокрстпостп од странс painijnx власшжа п дру гпх граВзна. Међутпм, корнспицп пису пмали тачну евндонццју о земллшггу .pa. ie qa попуњавање прпјава послужнло угдавном стањс по катастару п књиговодствено стањс. Сређпваље.м пријава н упоpcbcibc.M са стањем у катастарско.м операту утврђено јс следсће: 1. Корпсшгцп непокретностп у друштпепој својнни немају тачну свидепцнју шта стваоно корнсте: 2. За прнјављецу пспокрст пост корнсшпш располажу до кументацијом као оспов стнпања плн коришћема за око 20’ прпјавл>сног зс.мљпшта; * * 3. Нкјс прпјавдено око 2.500 парцела којс се но катастару земл>пшта водс у друштвенбј својпни; 4. Нс постојн сређсна свидснцнја решспмх прсдмета у поступку расправмша самовдасннх заузсћа зс.мљншта у друштвсној свијшш. Оваквс констатације упућују на закл>учак, да устроЈеца свпденција пнјс усаглашена са craibe.M па тсрсну, да корисни ни испокретностп у друштвепој својннп п И.мопнпско-цравпа служба це располажу пог пуном и cpebeno.M доку.мсптанпјо.м као оспов стинања нли корпшћсња непокретносп! п да јс устројепа еипденција непотпуна. За успсшпо окончањс свндсн цпје пспокретпостп у друшг неној својшш иотребна је зајсдпнчка aicuiiia свпх друшг пепонолнтпчких .'аједпина н раднпх организашЧа * као корис ппке пепокрсгпостп, органа уп равс падлежннх за имовинско- -правнс • и гсотскс послове. сваког пз својс иадлежности адн нз базн делнпственог прог ра.ма н зајсднпчких aicuida. Програм сгеНшања пспокоет мост.с v друштвеној својннп и форлшрап.е тачнс свиденцнјс no корисппцп.ма п осцовзма cTimaiba дреба ла будс схваћек као сталиа обавеза корпсннка до потпупог окоцчањз овс свк допипје. V ту сврху Одбор за друшгвену самозаштнту и друштвснп надзор Jo а иослембо! сел нпан распеанљао о озбиљностп овог тгтана п neh упутио закк.муже Нзвршном савету скупштппа опнпннс п свим радннм органпзацпја.ма да шго хпгннје предузму погребнс мере да co ово craibc 'срсдн. С. Обрадовпћ Г

МДАНА СТРАНА7 HA KPAJY ПРВОГ ПОЛУГОДИШТА ЈОШ ЈЕДАН ЈУБИЛЕЈ ДО КРАЈА ГОДИПЕ УСПЕХ ЂЕ СЕ ПОПРАВИТИ 25 ГОДННА ОШ ,Л ДОМАНОВНћ" Y односу па прво полугоднш тс прошлс годинс v Гимназпји „13. октобар” venex је сада знатно бол>и. Од 527 ученика н>их 347 завршило ic наставу са пазитнвнпм успсхо.м, илн 68,94 одсто. Средп»а оцена шхоле ic 3,48. Нешто бол»и venex постигао ic математички с.мер, који п.ма всћу оиепу од друшгвено-јсзнчког смсра. Меby пајболл разредс убрајају се четвртп разредп па чслу са VI/<, затнм Шг, П: н I«. До краја школскс годинс venex he сс смгурно поправити, јер у Гимназијп увелико ради и додатна настава. Y Основпој школн „Стеван Јаковдевнћ” проценат учсннка са позитивнпл! успсхо.м на кра ју овог полугођа ic нсшто ппжи, него v пстом периоду прошлс године, односно 73,99 одсто. Средња оцена школе ie 3,59, н вероватно највећа срсднл оцена .мећу основшш школама v нашој општини. Процснат ученика са позптивци.м успехо.м Јс 6803, a средња оцсна шхолс јс 3.06. Додатна пастава сс одвијала цз три прсдмета: руског, матерiber језика н математнке. Y другом полупЖу додатна нас- .тава he се нзводнти н из осталих предмета. Ипак. остајс отворено шггаibc кала he ученици овс школе добнтп незпходнс услове, јер нзгралњу нове зградс требало ic почетн још прс неколнко ме ссци, али се шгјс пимало одмакло v послу. због одређених перипетија. А док се то пе рсшн настава he се и дал>с одвпјатп v пснор.малнн.м условима п сигуоно venex нећс битн задовол>авајућн. Основна школа „Радоје До мановић", у оквнру Дана шко ле. 20. фебруара славп двадесет пет година свог постојаља и успешног рада. Школа јс формнрана 1949. годинс као Нижа гп.мназија, a каснијс као Осмогодпшња школа, и то јсдна од првпх у Средњем По.морављу. Прослава he трајати трп дана н биће обележена прпго аним програмом. Првог дана прославс, бићс свечана акадс мија за ђаке родптеље, a 21. фебруара одржаће се свечана седница прбшпреног Савета школс коју he употпуннти прп суство свпх наставннка, са регнона општнне Параћпн, којп су радили у њој. За трећн дан предвиђсно јс такмичеље учсшпса свих градскнх школа у кошарцн, чимс ћс сс просла м. д. ча и завршити. Д. А. Рад на стручном усавршавању Због скучелог простора и неповол>нЈ1Х услова у Основној школп .Зранко Крс.мановић” v Доњој Мутницн настава сс Huje могла одвијатп нормално што се и одразило на venex, ко јп ie нешто слабијп него ранијнх годнна. И.мператив савременот друштва је усавршавањс оадника V свим областима друштвсне делатности. Јсдан од обмрса праћења новина v васпитнорбразовном раду су и селишари који обухватају просветце рад- • -■ ИЗДОЖБЕ НАШИХ СЛИКАРА Јанковић у Младеновцу Параћпнскп младп сликар Драган Јанковнћ, пмао је шесту самосталну мзАожбу слнка у Младеновцу, од 26. јапуара до 1. фебруара, у оквнру сарадњс завичајппх клубева студената. Јанковвћ јс изложпо 30 платна у ул»у, а нзложбу јс вндело преко хпљаду Младсновчана, којп су осталп задовољнп радовима овог младог амбицпозног сликара. М. д. нике разреднс п предметне наставе. Циклус тема за семпнарс прво се разматра на стручним актпвпма, а затим пзлаже слушаоцнма. Један од таквпх семинара одржан јс 7. фсбруара за наставникс руског 1сзика са територцје Поморавља. Организатор јс Просветно педагошкп завод Крагујсвац, а домаћлн Основна школа „Стевап Јаковл»свп11". Предавачн су бнлп Соња Вукадниовић, професор спсцпјалпста, са темом „Зпачај говорних вежбп” м Вера СтапковпН, просвепш савегник Завода са тсмом „Лекснка и говор”. Селшнару јс прнсуствивало преко 30 наставника руског језика којп су ii.Ma.vji прилпку п да сс, порсд стручпо педагошког рада п зближавања просветнпх раднпка По.моравља. упознају са жнвотом п радо.м Дсчјс установе прп Фабрици штофоиа н ДСЛО.М пропзводпог • процсса у самој Фабрици. Порсд овог, Просвстно-псдагошкн завод п Заједшгца ооразоваЈБа н васпитно оргапизова- .UI cv п семпнар са цпл>е.м реализацијс Програма рала па .маркспстпчко.м образовашу паставника, сарадпнка н васпигача. Tcaic предаваша су бпдс: „Улога школс у соцпјалпсгачко.м васпптаЈпу п маркспстичко.м образоваЈву" u .Друштвсно по.мппчка органпзованост и ангажовапосг наставнпка н учецика v борби за са.моуправну сошпалпстпчку школу” Семпнару ie присуствовало око 400 upocBcnuLx радника са иодручја општннс Параћин. Д. ЛнЈзслиН ш зшп 1ППГЕ „Параћин у једном веку“ Ових дана јс прсдат у шта.мпу рукопнс зборнпка архивско грађс о Параћнну и нлговом управном иодручју, чпјп ie радни наслов „Парапнн у једном вску", пошто сс архнвска грађа v ово.м зборнику угдавном односи на псрпод 1815 1915. Грађу је прпкупио п зборнкк за штампм припремио др Брапко Перуннчнћ, паучнн сарадпик Српскс акаделпНе пагкз. Средства за штампањс обезбсbyjy Општинска зајсдница куд туре и Скупштина опшпшс, a очекујс се да he се дсо срсдстава обезбедитн п прстплато.м на ово вредно- пздањс. Издан»с се појављујс у оквиру обележавања шесг векова од најстарпјег исторпјског докучета у комс се по.мнше Пара« liiiH. Изложоа о споменнцима културе у долини Црницс Извршни одбор Опшпшске заједшшс културе јс на својој последЈвој седницц полржао ннпцијативу за прппреман *с изложбе која греба да прпкажс псторпјске спо.меппке културс у долипц реке Црннцс. Као што је по.зпаго, ueh пет годпна се ралп на отјтрнвању, заштптц п рестаурацнјн овог значајног културног блага. Са.мо у овој годшш за ове радовс Републичка н Општннска заједшша културс треба ла уложс око 700.000 динара. Како бп се iniipoi јавносп! омогућило да сс упозна са псторијским значајсм овог срсдњовековног ко.мплекса.- као и са радови.ма на његопој заштитп, Завол за заштпту споменнка културс пз Крагујевца he припрс.мпгп нзложбу, ца којој he. поред фотоса, бпти пзложснп н експопатп пронаbcini за врс.ме пскопаоања. Награда „Културна акција" Y прошлом броју пашег лпстп обајвл>еп јс оглас којн.м су позванп сип друштвепп чппнони, као п поједшшп, да упутс прсдлоге за доделу Наградс „Културпа акцнја" за псрнод ОЈкТобар 1973. — октобар 1974. До крајшсг рока за прелају прсдлога остало ic још псколмко дана. Ова традпцпо * нална паграда је до сада лодељена диа пута и то радпим заједипцама кп»с cv смештепе у адлшнистратионој зградп па ксју, које су омогуипле да п>нхов улазпп хол ппг.тане пзлож- □спа галерија u IV окгобарски сусрстп позоришпнх а.матера за програмску орпјептацнју ко ја јс па представе иривукла велнкн број радипка. Један песник - једна песма Мирослава Трнфуновнћ, pobena јс у Поповцу. Завршпла јс Екопомску школу. Радц у Фабрпци Цсмента. Посзпјом сс бавп још нз Вачкнх дана. Својс радовс објављпвала јс у листу „Но вп Поповац *' ПУ1ЕМ МОЈЕ ЧЕЖЊЕ Cea ружичаста од лијена зрака Мама се новија На једну u другу страну И npaeu нут По ко.че желим Да nt корачаш riohu путем моје чежњс И ис бој се Јер иа крају ibeioaoM Ја те чска.ч. ЈјАЧКИ К УIA К ВЕЧЕ Даи сс блцжи крају, Први зрак och клоне. Сунцс је на издисају, иа занад све више гоне. Последњи пут овога даиа Долина заВлиста, Мириа и поспана. II чу се tuanat- уаелоз .шсга. НОЋНА ИСПОВЕСТ Л онда сва се у.чнрп. Долииу иокри тама, На небу затрепери Заезднца прии, апш. Hoh завлада над селом. Крик сооа старе Разлчжс се Иолино.4 цемм. И Trt.uu покри поспане ратарс, основци, ПОКАЖИТЕ СЕ! Неддино су иас учепи Ш1 VII: разредц Осповне шхоло „Радоје Домвновић" позва.м! v госте, Y-» oSchtubc да пос очекуЈс пријатио uaiioiiabeibc. 1! успели су да иас цзпснаде. Оки су једиио одсљс ж бсз иједис слабе оцсие >1а полугођу! Од 26 ччвнка 9 јс одлнчипх. ' ввло добрих, 9 добрпх н једаи једиип довољап. Браво за Vn., а вама cv. драги иаши пајмлабп чн ткци, улутилп позиа за TBKMHHtibe „Бирамо иаЈбОМ ОЛСМ1ВС у школској 1974-75 1ОДИШ1.". Ос- ; ипвии, спремајтс сс, .загрзјтс столпцс". а о санои тахмичсљу u одс.ш:. wy VII. нешто вншс уиа релном броју. . Жнвога Лукић Villi ОШ „Вук КараџиК' Поточац Рад Драгаиа Филнловића, уч. III. ОШ „М. Поповић-Озрен" Јессн се испружпла. Hohac се топп встар од нске .милине п крв жуборц заборавлзсiiiLM жилама. Успаванп путокази будућностп су проговори ли. Кнша јс полила вече. Остале су само птпцс ц костур магде. Мојс очи бссцнлпо лутају ка печпјем умпршву. Узалуд онс зову сунцс нзгубдено у дну шуме. Крваво улпграпзс cyiiua у МО.МС срцу расцвстана грана. Звуцц nirapc замрлп су у iiohii. Пупољци ноћне стпхи јс расцва.\п су сс у жару мог падаЈва. Огрнута јесени ова noh горп. a ibene су водс у .мојим .ми слнма процвалс. Њенс су руке спустнлс сузс па земл>у .\»убл>сиу уснама парода. Ilyicvo је чсло крвавог божура. Бунца жнвот v пупољцп ма црвеннх ружа. Моја коса |е пуиа цвећа као да су у Menu цветалп бокори најлепших ружа. Тражећн музејске вред постп у косп, упадох у силег замршсннх ннтн on.\6MCif>eiic јссенп крајем раскватеиог » сунце.м спал>сног октобра. Пробуђецп рпч фнјукну ПРС" ко ле!за заспалог встра. Очп желзне лспотс поНп, луталс су v бсскрај. Игра у.ма су моје мислп. шра cv3a моја туга. пг оа vcaiia мојс рсчп. Поглед је лутао у бездац no hn. Грчевпго хвата.м а.мбпс жп вота за пптп којпх пема Чу* 1с.м kdiii: iiohii. Затвара ес пре mi мно.м лубппа бсз лпа. За.мка светлоетЈг окоштавц с(Ш Дах ноћн откппо је уљапу сли ку потампслог зпслог пејзажа. Двс ггпшс узрлул лсте пада мно.м п узалуд сс iipcnAiiliy пе бо и та.ма, 11 првс капп Kinue по мојој пе.мој сенп. Осетих дрхта.ј встра псжпп * ји од плача п бслу тајну п>с говог ос.меха Расцветале ружс нестале су ца ло.мачп усамљснпх снова. Постадох роб јесснп п овс iiohii. Трза co paibcna noh пол удобцма улпчпс светпљкс. По ко зпа којп пут враИам сс пз ворпшту својпх малпх, за свет. скрпвеппх истпиа. Плаче.м гр чешима иодопала п псппјам овс тренутке. Лсжај. од суза орошена трава, сомотнп поглед-то је свс дсо мене и ја no стадох пс.мпр воде. Тражп.м с.мпсао жпвота v иемнршш ва ловпма. Чудно је то што сс це бојн.м nohn. Јсдипо мс је страх да осталп прпхвате отупл>еност жнвота, само зато што су среY овој благој nohn цветају жел>е, јер noh јс бре.мешгга жељама давпп.м. Опет се враћа.м па почстак, сумњајућп у одјск својнх рсчп укљештенпх v злу света. V мо.м је окусу свс тајанствено. божапствено без стида. Разбукталн огап> грејс зидовс цр исцс од крвп. Павкоипћ Роксапда, ОШ „Момчило Поповпћ” Параћпп ЗВЕЗДИЦЕ beau нал1 одлази dan caiLua долази can. /1 звсздс на пебу eucoico упалалс су сјајно око. Цслу noh оне ne спавају плаао небо на.и илепшавају. И тако nohn цслс, гледају нас аедре и caicac. Ннколпћ Снсжана, уч. IV рах О. 111. „Вук С. КарациИ ** Решсопца МОЈЕ МИСЛИ Увече када легие.и да сиавам aiugau ynyriiAl аилама, чарооњацима, iipumieaiiiiol нгцци Кафит и добром Хин Бу, који јс некада био сиромашан, наи поштеи чоаек. Лежнл! /! раз.чиисиам какаи би живет бно када би оии ц данис били живц. Разлшшљам о ашлој црнооко! tutdulatiKit Mcpit кпја vuigu са .\ia.uo.\i и тато.ч v старој ц .чрачиој npaiiiVAiH. Uo.ie.ia бих да енозна.и сау бецу света, да разгоаарам п pativjc.u се са ibii.ua. Моје aiucau су далекс и бескрајце. Мислич ца дисљег лава који .xnhe r)a vxaaru гукаие Tcra-Aitiv Нalanine иал.иптља.и о деци Пијстпалш icoja се nadyjv cuoioj слобади. Жеља .\ш је да >’чп UvdeAto слобпдпп Кад засппм ашсац ео иоје raicpnjy V најмрачппјп китак собе п мирно потону v дибок п расцветац can, cue бок ne саане ivrpo ц inoAiKii i.iac earn не imjaan nicer часоаа. арсме за уста jtilbC. • Драгама Maniih, IV здзре * OLU „Мо.ичпл^ П/њпАцк — Озрен * IJapahuii ВЕТАР Ветар нежан тпхо дуцс у село п град. Он покренс сааки AiicTith на и uohibau .илад. V eohibaKy ipaibe њише зрело aohe заАшрпшс. Ветар лаган тпхо ппрп iia саугдс заанрп. CilmiiJi Сзатлана, уч. IV раз. „Ву:с Kapai.uih1' Panteenua ВЕТАР Встар је Ооброћуднц дед са лулол! у vcrtiAia red. Понекад ie .чало зао као да је еа драста пао. lltpa ie ibcioaa иајмплпја da no daopiniiTV Иарлија. Док .<iy.iv хладни nvtuih децч су цравне уши. ЈсредшН Слз1»на, уч. VIZ

JTPAHA 8 U ДАВА БЕЛЕШКА Актуелна питања из медицине Пише: Примаријус др МПЛИСЛВ ВОГДЛПОВИК, спсцнјалнста лгедиципе рада КЗАЗКВАЊЕ СЛОБРЛЂАЈННХ ЗНАЧАЈ ПСИХОФИЗИЧКОГ СТАЊА ЕОЗАЧА Y I<3A3HBAH>Y И СПРЕЧАВАЊУ СЛОБРАНАЈНИХ НЕЗГОДА Добро фнзичко и 1ICILXH4KO сгаљс возача јс од нсибичнс важностп за спречавање саобраћајнпх исзгода п прсдуслов за брзо и правилпо реаговање па изнснаднс криtipiijc догаоаје у саобраћају. Очпглсдио јс да јс врло тсшко откриш cue пспхичкс и физичкс сметњс које .моп; да ловсду до саобраћајних несрепа. Међутпм то пам налажс велику опрсзпосг при улшању анхмнесгичкпх података и објектпвно утврИсног здравствспог стања. Запажсно јс код лнна прп пуној вожњп, а нарочити на тешкпм возилп.ма, да долази ло поремећаја цнркулацпјс, до билова и грчсзва v мншнћима. што о.мстају вожњг. Извеснс штстнс послсдицс могу да настану услел вибрирања аутомобила код тсшкнх тсрстњака, аутомобила п аутобуса. Ова вибрирања могу да пзазову п штс1нс послсдицс па упутрашшн.м органима (јетра, бубрези, мозак it первнп снстем). Да би возачк избеглп многс штсгне последицс услсд дуготрајнс вожње потребно је да сваки возач, а иарочпто профссноналаи, повре.мено прскида вожњу п да мало шета нли да радп лаку гн.мнасгнку (чучњсви 10 до 15 пута, рукс да савнја у лактови.ма н зглоиовима). На тај начнп сс појачава крвоток у судовима, а миши1н: сс бол>е снабдевају крвљу. Послс сваких 100 к_м вожње питребан јс одмор ол 5 мшп^та. Међутим, послс вожњс од 5 часова потребан је дужи одмор а у току 24 часа нс бн трсбало вишс возитп ол 9 часова. To свс иоволишјс yniчс на рад унутрашњпх органа п нервног спстс.ма, као н на освсжеи>с мишића. Послс од.мора возач сс освежп, концентришс бољс на вожњу к на тај начпи сс смањујс број саобраИајних iiecpcha, а п број обољсња код липа која возс аггомобплс и којих јс пз дана у дап спс пишс. Тепефонски позив Пре неколико дана жали сс јсоан колсга, који јс имао ту epehy да је одавно тслсфоном новсзан са свстом. 4cuihe. нсго ранијс, звони му тслефон, у uti.w којс дооа дана. Као и обично човек свашта полшсли. прво на .ionic вести, забрињаuajylie норукс, и.иа човск нороднцу далско одавдс. У.често гок пријатни дсчји гласоаи однскуд љубазно ироверс број тслсфопа coot саговорника. a онда, у.иссго порукс, псовкс и (.гу.иарностн. Запањсн колега envtura с.пчиалицу размшнљаiyhii да .ш нско зна сакав се duja.ioi одвијао малопрс? ЗабршиавајуЦе јс што су 1ласо- •Ui дсчији, чак у нитању су девојчице. Знају д« на друго.ч крају жице и.иају озбнљног саговорника. бероватно знају нз и.иеника оа јс просветни радннх, можда tbuxoe учнтељ, разрсдни-старешина? To u.\t ис смета да изручс својс чеваснитањс уз кикот и пскварсно дстињс самозадовољство што су ibc дозвољавајућн својој деци Koxtymuiupaibc ирско тслсфоиа. Moiyhc јс одржаги краћн курс бон топа и ти.чс учитсдо ти occltaj нснрнјатности. Питање којс свакако заслужујс нажњу. Саша EvKllh ЗА РАДНИКЕ Y . MHOCTPAHCTBY билс храбрс шиине. остале аноИивестпцпона бапка у ПараНпну п Редакинја лпста „14 ДАНА" договорилп су сс да радшшнма запослсипм у нносгранству из општннс Параlillll II 1БСГОВС околннс бссплатно досдављају лпсг .,14 ДЛНА". Доводшо јс ла нам доставптс адресу (.\ioiy пам јс дати п вашп рођаци н пријатсљн). САРАДЊА СА ДРУГИМ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА (Наставак са 3. странс) • Друштвено-полЈггичке орга пнзаннјс јсдна apvtv допуња * ваЈу v свом раду али при томс нс запостављају свака својс за даткс. Колико Де СК v Ваигој радно.1 организацији успешио сарађивао са осталил! друиггвс но-политнчкил! оргакнзација.ма? — Сви проблс.мп којн сс јавл>ају v животу н раду раднс оргаппзашгјс саглсдавају се л рсшавају зајсдннчкп. Што зна чп да се све значајнијг окцијс покрсћу уз заједничкн договор. МеВутим, морам да шнесс.м н својс лнчно л<ишл>е1ћс да Снндикална организација ipcoa ц мора да будс активнија код по крстања ширих снага (свих чланова Синднката) на сфикас * нпјем разрешавању појсдрних проблема. Исто тако. хитс.нш да би соијиалистички Савез Савсз комуниста ic п до сш макси.здлно бно укључсн v op ганнзовању и конститунсзн>у ССО, ангажован v актнвирању твеног рала, a to lie к у OvAvhe чшшти. • И.ма још inis питана о хо јнма бп могли разговарагк. Аки, дружс Ивановићу, смат« ратс да још нско ба апострофнрати, nirraibe ipeрецнте? — Самокритички сс осврћеи омладннс наше раднс пизацнјс морао да оргапредуТслсфон јс данас потребан савремено.ч човеку. Лепо јс то што се број тедсфоиских прстилатника иовећава из дана у дан. Aucrajylui најновији имеиик запажамо иова и.чсна из свнх подручја града. Бсза меhy .bydn.ua иостајс веома онипљива, контакг чврт1ш и цивилизованији. Саврсмени тс.чпо живота додија своју сфикасну dUAlCH3Ujy. Тслсфои јс приступачан свнм укућанима. Јсдноставним иокпетом бројчаника улази сс у далски свет та.1аса и даљина. Али он захтсва и минимум културс која сс из свакодневног живота преноси и у телсфонски разговор. На- .uelic сс чотреба da podtirc.bii, eodehu бригу о чонашању својс децс на улици, у школи, биоскону, повсду много пажз.мс одговарајуђе мере да се и суштински актквнра на нзвршаваљц предстојсћнх задатака. па рад оргапизације СК, чијн сам ја председшгк, н сматрам да с.мо моралп још вишс дасе ангажујсмо на нзвршавзнА’ за датака и закључака са Трећс конфсрепнијс односно. требало је раније аналнзиратн реалша mrjv и спровођење v јжпвот за кључака Конферсшшјс, посебно онпх којп су сс односплп на пронзводњу, а не тек прс некп дан као што смо учинили. Александар Кнежсвнћ ДОБРОВОЛзНИ ДАВАОЦИ КРВИ Ш ЗШИЕ ПШЕ1Е 31 MNMK (Haciaanlie се) Породпца Давидовпћ када јс пре трц годпнс скупно дошла да да крв Милутин ДавндовиИ п његова жсна Љубинка, раднииа Фабрикс штофова „Бра 1гко КрсмановиН”, имају трн снна — Животу, Драгомира п Драгослава, снају Веру, која такође радц у овој Фабрпци и кћср Драгнци. ралницу v Графичком ппедузећу „Вук Kapauiih' *. У граду су свп познати као добровол>ни даваоцп крви. Верује.мо да су у томе — као ввшечлана породииа — рекордерц у Југославијн н да могу да служс као леп прнмер л»удскс солпдарностп и хуманостп. Готово ивс члановс породице затек.\п смо v скро.мно.м стану, а још скромшци су 61LM1 када с.мо повели разговор о даван»у крви. Прво с.мо сс обратнлп најстармје.м Давидовићу. • Дружс Мнлутине, колико стс пута далл прв? — До сада сам крв лао 45 пута. односно голико ми јс званнчно евндентнрано. MebyriLM, вншс пута сам лао крв а да мн штјс уписано јср се раднло о хитнн.м случајеви.ма када ниса.м пмао књпжшш код себе. Уосталом ја мислпм да то није толико важно. Важно је пружитп по.мок л»уди.ма јер крв јс лрагоцснн лек. ® Ви стс, Жнвота, пајстаријн снн. Када стс пошлп очевн.м стопама? — Било јс TQ прс него што сам војник такођс сам и тако сам добио бровољни даваоцц поодавно, 1959. годннс, отишао v Армнју. Као дао некоднко пута крв златну значку коју дов. - ___ .. — добијају када крв дају Binuc од 15 пута. И тако из годипс у годину редовно дајс.м крв. Давно сам добио н златну плакету, a то је највншс признање којс поссдује п мој отац. • Y Фабршш рекошс да се такмичите са оцем, да лп је тачно? — Могло би да се п тако каже. Мећу гнм, ја за сада не могу да стигнем оца, јер обично п v редовним акцијама лаван>а крвп и у хитним случајевпма дајемо заједно. Можда hv оца сгићи када он због старости престанс да даје крв. СредЈвн син Драгослав такође ie вншс струкн добровољни давалац крви. Ево шта је он рекао: — Крв салт до сада лао 11 иута. Драго мн је што п ја не заостаје.м за родите л»има и браћом у пружању помоћн л>уди> ма. Посебно мп је драго *што сам, пре нзвесног времена, после једне саобраћајне несреће за једног од пастрадалих за 22. дана дао два пута по 300 грама крвн. — Ја ca\i најмлађи члаа породице рекла нам је кћи Драпша, радшша. Крв сам за сада дала само једанпгт али спремна сам да и убудућс будем добровом * ни давалац крви. Moia снаха Вера за' са^ да јс такођс дала једанпут крв. Најмлађн син Драгомир био је одсу тан, јер се нализп на годиштве.м одмору. Зато смо се обратилн мдјци да у.место сина нешто кажс: — V акцијн добровољног давања крви, која је органпзована послсдњих дана.у прошлој годпни Драгомнр јс двадесети пут дао крв. Тако ie н оп сгскао право да добнје највншс признањс —- златну плакету. И ја сам до сада била доброво л»ни давалац п то осам пута. На жалост, пошто caat била болесна од жутице више нећу моћи да дајем крв јер сс од таквнх особа она не узпма. Алн, нека, ту су моја деца п на „млађима свет остаје”. А. ГаЈнћ (Наставак са 4. сгране) Колшаца за радне акцијс прп Олштлнској конференцији оДотчила јс да припремп две бригадс п io бригадс за ОРА „Сава 73”, п бригаду за пругу Београд — Бар. Ову другу јс пр!шрс.ма.\а за Председшгшгво Фабрлчкс конференцпјс СФС. II јсдна и друга брнгада лостигле су добре резултатс. Бригада „Бранко Кромановпћ” је била шсст пута удариа, 25 •јс дошло са удариичком значком и још впше похваљено. Бригада „Стаклари-ЈУ” са два рсдовна ударништва, два ванредна, четлри гдар ништва за ударне дапс, 29 ударних значака. Организоваљс локалн::х радннх акшгја јс знатно лакшс ц цс изпскујс вслика матери * јална средства. Иако их је б.гло — то су .мишшална. Додуше тс акцпјс су мањег обима као што ilx јс, напршмср, било на ypcbeibv проотора око домова културс п путсва по сс* лима, на сређивању н улепшаванл' града, срсБлвању фабричклх кругова ц др.‘ To су обпчно једнодневнс нлн дводневне акшце, кад су омладтпши одлазилп ујугру н враћалп се ndсле обављеног посла. Y вешшп сдучајева, Општинска конференција CO и који другп организаггорп за истс су обсзбсБшЈалп прсвоз н ручак. Општпска колферснццја ССО јс у току априла и почетксм .маја прошлс годпнс ортанизовала витс локхишх радпнх акштја ко- •јс су сс зввелс у граду п Поповцу. Поволом посете друга Тпта Параћипу младп су се трудилзг да свој град шго oo.b'c прппрсме за пај ,\авг. Сред1вошколци л омлалина ти радних ср1анизаш<ја радили су па рошчишНавањи и сређиваљу улпна у зради, на растуран»у iu.vvii кастог псска, ца vpcben>y простора пзрс\ школа итд. V СФС јс узвелсио пише акппја iia ypebciby круга, па сакупл>ап>г старог гвожђа, хартпја н опшлниг лрвста. Нзвсишс < и две aKuiije у Фабриш! цсмсита ..Нопн Поповац", такоБс па урсђсњу круга поволом iipnnpe.ua за пушгап>с \ noro.i цјве фабрпке. Овдс треба истзћп пссс? *: ј ч члт.нх wa Цевгра за образсззн-е r.r. v рј . 11 > Лола Рибар!' 11 с ллалп:шс :и Cryciiue. V сарадњн са Предузећс.м „Водовод” омлздиним оу рзди * лп на затрпавању канала. Овс годинс Опшпшска конферспцпја ССО јс извсла, пзмеђу помспупих акција, најзначајнију, у трајаљу од 10 дана, бсрбу кукуруза п вађенл' шећернс рспс па Еконо.мијп „Агроекспорта’. У акцпјм јс учествовало блпзу 1.000 младих срсдњошколаца. АКТИВНОСТ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО НА ПОЛ>У НЕГОВАЊА И РАЗВИЈАЊА PEBOAYЦИОНАРНИХ ТРАДИЦИЈА Активносг Општпнскс конференшгјс ССО, СУБНОР-а п другнх друштвено-полптпчкпх организацпја у нашој Олштннп у неговању 1Јг»тРазвпЈаљ^ Р^олуи^онарнпх традицпја НОБ-а је од изванродног значаја за нашс самоуправно-сошгјашсптчко друштво. Истовремено, то је јсдап од осношшх пдејно-васпи 71mix задатака Савеза омладнне. Y оквиру реалпзацијс закључака од 8 фсбруара 1973. годпне, којн сс односе па него * вањс п развпјање традиција НОБ>а, Општниска^конфоренцпја ССО јс водпла више акција, бпло самостално п.ш у сарадњи са другпм лр^штвено-полптпчки.м срганизацијама. Омладпни у срсдњпм школама, ocilu пего- »ања п развиЈања рсволуционарних традпцпја и тсковина НОБ-а, кроз паставг, омогућено јс да сс кроз допунскс и ваншколскс програмс н дпректнс сусрсте са хчесницн.иа НОБ-а увсри у повезаност традпцзја НОБ-а п тскошша паше Рево.цчшјс. ЛКТИВНОСТ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНПИЈЕ ССО Y РЛДУ СА ПИОНИРИМА V прлтеклим iiepnow Огтшпшска копфсp^'unja ССО псјачпда је aiuiicwocr у paiv са пиопприма, .мада та активност у целпнп, још уввк нијс задовољавајућа. Рад са пноnjipiLua отежавају проблелш кадровске, оргаипзашгоне п маггеријаихне природс, јер нису сгворени iiODo.bHii условп за окупљање децс и пионара. II поред 7ога Ко.мисија за рад са пноннрима, овс годпнс јс органмзовала Квиз такмлчоња под називом „Сусретн у мају 74.” С обзиро.м па то да ппје било већсг искусгва v раду са пнонприма, OK ССО јс слала своје представникс на Лспву школу нодс * ibewy inioHiipcKiLu iincrpyKTopiLua. АКТИВНОСТ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО Y ОБЛАСТИ KYATYPE Активноот Опшпинскс конференцнјс ССО па културно уметннчком no.by v протеклом периоду је знатно богатија. Ово се можс поткрегиггп подашша који цду У npiuor тлме, као: формирада Књижевног “клуба „Мирко Бањевнћ", којн је одржао пли органпзовао девет кклЕжевних вечерн и прнпремно за шталтаЈБс Зборник параћинских песника, покретање рада фолклорнс секиијс, узимаљс учешћа у срганнзовању општпнског и pernoOK ССО Јс би,\а сдошшзатор „Сусрета села 74.” палног таклтчења рецитатора, манифестације „Наши суседп се представллју”, спровођенл општлнског и регионалног квјгза такдпгчења „Оусрети села”, такмичењс певача аматера „Златан глас", учешће на фестивалима младих у Књажевцу, Араиђеловцу п Српској Црњн, прпређиваљу пзложбп слика п скулптура, писаке наградних тамата поводом 22. децембра, Дана ЈНА, Порука друп/ Титу » рођендан п конгресс младнх, учешће у квнз такмпчењу Музнчке омладнне * Србије. Учешће у ре&иоацијп ових .манпфестација узимале су повремено и друге друштвено-полнтичкс организаццјс, ннстигуцнјс или зајед * нице, зависно од свог nporpa.ua рада н мо lyhHOCTH. Прослава Дапа .младосгп, била је саставни део ангажовања Опшпшскс кснфередцпје ССО у остварпваљу друштвених задатака, no пољавању ствара.\ачких могућности si рздннх резултата омладннс. Прослава је била нзраз друштвеног ангажовања омладине, на свакодневннм радшш задацпма, у самоупразљању« друштвенополлпгагеко.м животу уз дал>е јачање самоуправнс оријентацијс п ангажоваво стн .иладпх. Тога дана одржан је крос младих свих структура, са прпгодшш програмом, \3 учешће најпознатпјих падобранскнх аооваnpiLviKOAt пошеља штафсте младоотп кроз СР Србију, која јс својнм прпсуством да\а посебан значац npoc.\a®;i Дана .младостн и оимбо.чпчно објоли1Бава.\а свс мајске актпвностн млздпх, носећп рођенданске поруке другу Ћпу; у нашој Опшпгни ноаиа се н локална штафета. Y оквиру Дана младрстн и об.\асги споргскпх маннфсстацпја у овом пориоду, Ошипш * ска конференхшја СсО је пмала и друге ак* ције. 25. маја на Дан младостн одржан јс слсг младнх, са прнгоднпм програ.мом и падобранским купом у пзвоБељу акробатских скоковз. олимпијскс сеоске пгре, турнирц поводом ослобођења града ц околине. сгсретп ом\алпне п пршшднпка ЈНА поводо.м лржавш« nnaairnxa, омлздппскп Фгдиалскп куп, ноше * №е мевуопштинске штафетс и др.

М ДАНА СТРАНА9 И ФИЗИЧКА ФУДБАЛ Припреме штофараца ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ. ЈЕДИНСТВО" ТЕКСТИЛАЦ — МОРАВА (Нуприја) 2:4 (1:1) Лве утанмице са Румунипа После борбене игре нзмећу Тскстилиа и Новоселца у припрсмном периоду и победе од 3:2/2:2, фудбалсри Фабрике штофова на свом терену одп1ЕДИНСТВО - ДИНАМО (Слатнна -HP РУМУНИЈЛ) 1:0 (1:0) Припре-мајућн се зз наста- _ * “ Састав ТЕКСТИЛЦА: Дреноваковпћ, Трајковић., Марковић, Д. Томпћ, Рајнћ. М. СтојановиН, М. Томнћ, Живковић, Перић, X. Сгојановпћ ц СтанкоBiih. николд вак првенства, фудба\ери Јединства на сво.м терену, поред нгре са неким тимпвпма mixer ранга такмичења, 9. фебруара однрграли су и npiijaтељску ’ утакмицу са лруголи-' гашем нз суселне Румуније, .Дина.мом" нз Слатине. Фудбалерн два тима однгра * ан су праву пријател>ску утак мицу. Ипак треба рећн да ie прнказана нгра на моменте задовољнла „гурмане” фудбала. Гол Ивнце Грбовпћа нз ДИНАМО: Ефтвмеску, Чочо« која се завршнла победом гоиа, Гица, Стефаи, Станчу, Ко- стију са 4:2 полувреме 1:1. Посма, Букурешту, Гождар, Пи- беда ie заслужена iep су нацура, Иван н Асафати. падачп Моравс бнли сналажљнвијн п спретнији да код резултата 2:1 за домаће, преокребву, не тако тешку, утакхшuv водно је са својнм помоћннцима републнчкц судцја Славко Стаменковић. И ¥ PEBAHUIY ,ЗЕЛЕНИ“ БОДзИ Р. Вссић ШШИЋ слободног ударца у 45. минугу са ггреко тридесет метара, право ie • дело врсног фулбалера. У малом, тај гол ie била реприза легендарног Матошића, који ie * са те даљине тресао противничке мреже Овим голом сусрет се и забршио са 1:0, мада је било шансн да се У реваши мечу, којп је одпгран 13. јануара на стадиону Јединсггва, домаћини су поново победили резултатом 2:1. Жилавн п борбени тим Динама «з Слатпне по друпт пут је поклекпуо пред, не баш разиграшш, играчима Јединства. Тек што се отпбчело са иг- .... _ ______ __ ром, до.маћнни су повели. Y постигне join голова са обе четвртом минуту, после једног стране. Гостц су приказалн нгру која је врло лепа за око. Лепе комбинаиије на средини терена, па н до шеснаестерца ,зелених", везлн су друголигашн пз Румунпје алп су у завршницп увек остајали кратки. Y томе су им се ггрнближилп н домађини којн су указане стопроиентне шансе упропастили. Стекли смо утисак да ће, и поред већег избора. технико Јединства п тренер Цекић морати да потраже права решења за срелњи ред. Уколико се пронађу они којима лежи таква игра, а има их, чннн нам се навала би бол>е .лрораднла”. Јер, неповезаност нзмеђу напада и одбране брине, поред тренера, и саме љ^теље. Можда ie ово тренугна оцена стања, алн то се видело и протнв Темнића, a било је сличних ситуација и у првенству. Ово тим пре, што је ово припремни период н фз" за Лоомиран»а првог thm*l — Ј^ДИНСТВО: БогосавЉевпћ. Ионић, — Пау« иовнћ • (Борћевић), ПеткошЉ, Вељковпћ (Илић), Милићевпћ, Богдановић, Васић, Мидано * вн!1, Грбовић, Пеливановић н АрнзовнН. продора до.маћих шрача прско нскусног Арнзовпћа, Једнн * ство је повело са 1:0. Бво јс то лоб, алн п ]*ак ударац пскоса п румунскл годмав јс савладан. У наоавку, пгра ie обпло * вала грубостима, тако да су се више гледале противничке ноге кего лоттта. У једном судару Впћнћа п румунског цен тархалфа, Вићиђ је остао да лсжп на терену. Повреда је бпла озбиљне природе, тако да ie морао да потражн помоћ у Медииинском центру. Нсшто касмије ратоборнц центархалф гостију п Пелпвановпћ раз.мепнли су неколико бокссрских удараца. Суднја је био прмнуђен да обојицц пграча покаже првене картопс н нскл»учи их из игре. У другом полувремсчу утакkinua ie бнла тепша и зашшл>ивија. Једгшство је пграло своју игру и у 75. мннуту повиспло резултат на 2:0, поготну резултат у своју корист. Према залагању вилело се да Пупрнчанп поред упгравања luiaiv жсљу да изборе и резултат. Тренер Вељковић, који н поред строге дпсцпплине ннје ашого учинно да на овом сусрету сваки пграч Habe право место. To му се може н опроctjitji јер су п прнпремнн период а н тежак терен доста упшалн на нгру. Јер, док су п.малп снаге фудбалерн Текстнлиа 6il\h су равногтраван противннк, а у првом полуврсмепу н нешто надмоћшпи тнм. У првом полувремену бнло јс неколнко шансн да се савлада иначе врло слаб голман гостнју ЖивковиИ, алп нападачн Штофарца, као што рекосмо, затајплп су. Вншс се очекивало ол Перића којп се недавно иратио пз ЈНА, Хранислава Сто јаповића п М Томића који су v пападу бнли малбдушнн п нпсу сс много труднлп. На одмор сс отишло са зултатом 1:1 a v наставку срета нграчи Мораве као рсда су сс пренулн нз сна, запграли полетнпје н преко брзоногог АпђелкОвнћа постпглн хектрпх. Њему је додуше доста по.мо> гла и иесигурна одбрана Текстилна која ie играла у пзмеЈвепо.м саставу. Штофарцп немају правог гол мана. Бобап Дреноваковић није много показао. док ветерап ЛукнН како сазнајсмо нс трснцра п велнко ie тггање да лн he биги спремаи до почетка првемства. Овај, по .мало ћуд- .wiBir фудбалерп, када јс рсшно својс проблемс, окренуо јс леђа Клуоу којп му је Accra помогао ла се запослп. МЛАДИ ТАЛЕНТИ Владета Милановић нови ЗЕМЉОРАДНИК' 10ЛФА Фудбалски клуб .Земљорадник" нз Стриже после нспа * дања нз Светозаревачког подсавеза угаспо се. Но. упорност овдашњнх омладннаиа уроднла ie плодом, фгдбалски клуб бнће поново формнран. На последњем састанку клу ба донета ie одлука ла се нздвоји 4.000 дннара за куповин^ спортске опреме. За новог тре нера постављен ie некадашњи фудбалер „Борца” пз Параћн * на. Мнлорад Бркић. Главнн ослонан тнма је Вељко Глнгорнјевић, а поред њега не треба заборавнтн Жнкнћа 11 Пернћа, којн сс налазс v доброј фор.ми. 3. БркнИ КАРАТЕ ПРВЕНСТВО Псровић победннк Недавно је одржано првеп * сгво најбол>их каратиста Карате клуба „Црница“. Такмпчењс ie одржано у сали Основне школс „Стеван Јаковл>свнћ". Ово четврто по реду клупско првенство лонело ie н једно ма.\о пзненађењс. Досалашњп апсолутни првак Клуба на претходна трц првен * ства, Зоран Ивановић, морао јс да се задовол>и друпш место.м. Побелннк повснства ie Миздраг Перовпћ, носнлац зеленог појаса, којц се показао као пајспрсмнијц учесннк. Трс he место нрппало је Томнславу_Ивацрвнћу. На крају првеп сгва- додел»ени су пехарн Миодрагу Перови11у, овогоднштвем иобедннку и Зорану ИваНиколу Иванковић — Јолфу мало ко не зна у Параћину. Као дугогодшињи сиортиста и наставник физичког васпитања у Atuoitut zeHepaipijaAta младих 6yduo je љубав npeAta enoprey, etcrcuiKOAt надметању u eacnuraeao ux da oydy, upe ceeia, љуби. Разговор који caio вобили ca oetLu, ретко KOAiyHiiKaTueuiLU човеко.ч, it без претсривања оличењем онтил1из.ча и збравља, био је посебап dozahaj. Cehaibe на баис испуњене активним бављење.ч cnoproAt, низала су се спонтано, понекад обојена ceroAt, ионекад ueo6y3daHtL\t cAtexoAt... • Kada сте се почсли бааити cnoproAt? — CuoproAt coai ce иочео бавити још као ученик Учитељске школе у Светозарееу... uezde око 1951 zoduие... и то великиА1 рукометолк BepyjeAt da многи данас не знају каква је то игра. To је, уствари, претеча mojioz руко.чета. Играло се на фуббалско.ч терену и са 11 шрача. Код иас сс тај спорт угасио jota 1953. годинс. • Шта је било пресудно da се посвесите спорту? — Jedua обичиа А1ала тројка. Еао о чему ce padu. Kada ca.\t dotuao y I zoduity Учитељске школе doueo coai cecdouaucreo o завртсној aiojIOj .чатури (тако je onda било), ua KOAte je Ateby петицама u четворкал1а „блиста * ла“ тројка из фискултуре. To Ate је љутило na cast дугоTpajuuAt u yttopHUAt padoAt, od 5 — 6 часова, y сали tt na TcpeuiiAta pctuuo u тај „npo6.tcAi“. Поред тога љубав tt itoutToeaibC npcAta нрофесору фискултуре Мирославу BojuHoeuhy-Jcuiu учинили cy da ce за спорт вежем за цео живот. • Да сс врати.чо на вслика рукомет...? — У врс.че док сам био ћак, Учитељска школа јс uAta.ta од.шчан tilu, Младост. Такмичио се у Српској лиш са всликим тимовима као гито су Црвсна звезда, Партизаи, Раонички tt Жслсзничар сви из Београда, заtuai Железничар из Hutua, Дина.чо из Панчева и други. о Сигурно сс сећатс из тах дана? — Како да не. Ethio ћању .чи јс остао једаи. неког иитсрссантног момента je... u то много! Ипак у сене data леп doiahaj. На утакко.м Грбовиђа. Међутн.м, два минута каснпје леви бек Динама сматно ie резултат на — ------------ --- __ 2:1. Пајвсћи кривац за овај . Пред око 200 гледалаца сугол ie домаћа одбрана на че- срет ie добро водпо Стефано- ----- ---------- лу са голмапом Богосављевп- внћ, који узгред будн реченб, новнћу за претходно освојене ћем. ннје ашого поштовао своје са- тнтуле. Радосдав Bcciih раднике. М. II. Овом приликом тгредстављамо’ вам јуниорског првака Поморавља у стрељаштву, Владсту Милановића, ученика грећег разрела економске школе. Први сусрет са ваздгшном пушком олиграо се пре једапаест година п први треиер је бно Мнлорад Ковачевнћ. службенпк рекреативног центра СФС. Од тада Владета непое- 1 кидно' -Apvrvie са ваздушном и : малокалибарском пушком. Данас трбнира v школском стре- < љачкбм друштву, под нгдзором : пробесора одбране п заштнте Момчнла МарковнНа. У ово] такмичарско? сезонн Владста Милановић ie постнгао запажене peavATare. Први је иа Општинском такмичењу v гађању ваздушном тгшком са 168 поена Смала серија). Ha Me ђуопштинском такмичењу По моравља побсдио ie са најбољим резултатом од 345 поена (велпка cep>iia). Ни малокалибарска пушка ни јс тајна за овог врсног стрелца. На ОППГПП1СК1Ш такмичењима најчешће ie освајао пггу ле најбољег сгрслца отшгпше са просеком 230 поена (мала сс рија), 440 (велика серија). Свака медаља пма и своју другу страну. Трснггно стрел ци школског Стреллчког друштва, при ЕШЦ „Борис Кнлрич”, тренирају по школскнм ходншшма и учпоншхама. На одговорнима ie да помогчу Вла дети п нлповим друговима стрс лцнма, iep су се доказали. јер су младн н орнп за нове vencхе. Ко зна можда се v Владетп и његовим друговнма стварно крију нови шамшкмпЕ СТРЕЉАШТВО: ПАРАЋИН ТРЕЋИ Четворомеч стрелаиа нз Свс гозарева, (Нуприје, Дсспотовиа п Параћипа, под називом Знмска лига По.моравл>а н Рссавс у rabaiby ваздушном пушко.м је завршен. Последњи меч ie одржан 9. фсбруара у Деспотовцу у салн Техннчке школе. Параћннскп стрслци нису поновилн успех нз прошлог меча када су заузели друго место. Y Деспотовцу наши стрслцр су заузелц треНе меОМЛАДИНЦП: Мполшр Спасојевнћ 335, Снс жана СплшИ (обојс из Свето зарева) 334, Зоран КоЈиН (Па * раћин) 234 кругова. Aiuipi u3Atehy Младости и Динама из Панчсва (тадсиињег првака државе) cyduja јс досудио пенал. Пошто сам био добар стрелаЈ{, одлуЧено.је da га ја извебем. Ал1Ч'\ заборавио coai da eaAt HanoAteneAt da je врата 'ДинаАит-. - чуеао иезаборавни и соропске класс, го.гман Маленић.,. CehaAt га сс... висок, витак и као Atautca летео је из угла у угао. Cett cAto za notuToeaAit. Можете лшслити teaко coai cc oceltao. Поосто caAt cc npeitab! Чинило Atu ce da ttAia шсст руку. Od TpeAte coai ce cae тресао u... u npoAtatuuo пенал. A, caAto ca 13 Aterapa, иако сам из игрс и ca ache удаљености (25 — 30 Atcrapa) ностизао гол. • A, баљс? — Od 1953. годинс npctaao сам da tapaAt .чали рукоAter. Y ibCAty cast иостизао aihoio бољс резултате. Из тог доба поссбио су .ии драгс утаклшце са Црвеном Звездом. Kada је она гостовала, у ја?одинско игралшите, ce od наpoda ни игла иије могла atycruru! Али, ие хеалим се, и „учитељци1' су били doopu рукометаши. Доказ је освојено rpehc Atccro -иа Првенству Срдије у Новом Cady 1955. lodunc. сто што јс и реалап спага. однос ЕКИПНИ РЕЗУЛТАТИ Y ДЕСПОТОВЦУ: Светозарсво 1690 Нупрнја 1643, Параћнн, 1622, н Деспотовац 1314 кругова. ПИОНИРИ: Бурђс ВинциИ 170, Зоран Ми лановић 168, Жпворад ВннциН 164 кругова (Свп нз Светозарева) СЕНИОРИ: Првослав МарковнИ (Дсспо * товац) 358, Живорад Јовановић 347, Станојс Милосавл»еви11 (обоЈнца нз Куприје) 342. Непрпјатно нзненаГзење за Параћннску скнпу ie нзузетно слабо место, једног од најбол»нх стрслаиа пашег регнона, Владстс Мплаповића. Коначнн редослед послс сва четнрн меча: Светозарсио 6669, Нуприја 6450, Параћнн 6273 п Дсспотовац 4699 кругова. Ово такмичење стрелапа Поморавља н Ресава, постало је већ традицпонално п најверо * ватније да ће у летњој лиги узетн учешће н остале екнпе са региона Средтвег Поморавл»а, Ресавп и Левча. • Послс завршеие школе...? — Послс завршенс школс dotuao салг у Параћин и odAtax се укључио у фудбалски тн.« .Јединство" tt Другатео за тслесно васнитање „Пapтuзaн,^ у koaic out eobuo категорију пионира. • Којс Atccro стс заузњмали на терену? — Док caAt tnpao pytcoAtev био coai нападач и „голгетер", а у фудбалу coai бранио. био сам -голман. Пошто coai био А1лад, Atecro v npeoAt тиму припадало је искусниjtiAt tt craptijtLU. Тск после 3 — 4 годинс играња и залаlaiba dotuao coai do првог тима. • Колико сте се дуго бавили спортом? — 77a, негде око 16 година caAt био, у правом слмслу, спортиста. • Шта за Вас значи снорт? — За мене је спорт etcretutza стоар, у комс, do изражаја болази и снага и техника. Спорт је начин да се човек dotcame, покаже своје способности а посебно да стекне и очува здрављс. Д. Апђелић Вршплаа дужностп главжн н одговлрног урелнпка Bopbe Петховиђ Шгампа „ГЛАС’ бепград, Вла|кпаићам 8 Тел.1 335 384 ИздаЈе OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje Редакциони одбор Адреса РелакцнЈе: Параћив, Б. Крсмннопииа 16 Тел 83494 6U МА. OTAMOVAO uccd IH А ОМОА CuaeMSASi eiMJ or VI-H?? zCPMoHiPi

„СУСРЕТ СЕЛА *75." ШЗ 31 ЧИТАОЦЕ У слободном делу програма певачке нумере су најбројније Упорсдо са квпз такмпчењем пзд називом „Сусрстн ссла 75" наш лпст пружа н вама шансу. драгн чнтаоци да освојпто јсдну од лсттпх и вредпих награда којс обезбсђују наше рад ие организације. Огледајте сс v познавању истпх областп v којима сс такмпчс v овој вслп кој, и всћ традиционалиој, кул турно-образовној акцијн, тотово сва села наше општнне. Y сваком броју нашег листа поставићемо вам по једно пптање пз областп пољоприврсде. познавања самоуправних споразу.ма о осннвафу интересних зајсдшша. из познаваља исторнјата Парапина п околинс, цпвилне заштите н спорта. Награду за прво коло обсзбеђујс ПИК Hynpirja OOYP „ПараПинка" а за друго коло Продузеће за пронзводљу, проMfcr и козперацију „Будућност”. Рок за достављањс купопа за прошло п ово коло ie 25. фебруар 1975. године. Наградс за I и П коло бићс јавно извучене на јсдној од сеоских приредбн, а резултате ћемообјавпти у нарсдном броју листа. Награду за I коло обезбећује ПИК НУПРИЈА OOYP „ПАРАНИНКА", а за II коло ПРЕДУЗЕНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРОМЕТ И КООПЕРАЦИЈУ „БУДУННОСТ" --------!— ---------:—!—тт ПИТАЊА II KOAA1 I. ПОЉОПРИВРЕДА: Колико пчеле иду далеко у циљу сакупл>ан»а нектара? II.CAMOYITPABHE ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Колико траје мандат делсгата у самоуправним интерестшм зајсдницама? III. 6 ВЕКОВА ПАРАБИНА: Колпко села има оппгтиа Параћин? IV. ОДБРАНА И ЗАЈИТИТА: Знак за ваздушиу опжсност даје се завиЈајућим тоно.м сирене. Y ком трајаљу? V. СПОРТ: КоЈс Јс годито кошаркашка репрезента циЈа Југославије освојила наслов првака свста? * Одговорс можете доставити РедакпиЈи лпста, Бранка Крсмановнћа Ј6, лштно или woiutom, на приложеним купонима, до 25. фебруара 1975. године. КОМЕ НИЈЕ ГУРМАНСКА ПОЗНАТ MY ДО ЛИНИЈЕ MY ЖЕЛ>А ЈАЧА ЈЕ ОД РАНИЈЕ ДОБАР РОШТИЉ КОД „ОРАЧА Лебпнско поссло КУПОН КБИЗА ЗА ЧИТАОЦЕ II КОЛО ТАЧНИ ОДГОВОРИ СУ: I. 1) 3—3 километара у свим правцима II. Ј) 2 годинс 2) Mory п више под спецпфпч. условпма 2)- 4 године III. 1) 25 села IV. 1) 1 минут V. 1) 1963. године2) 34 ссла 2) 2 минут 2) 1967. године 3) 40 села 3) 1970. годнне ИМЕ II ПРЕЗИМЕ________________________________________ АДРЕСА ___________________________ ________ ____________ Наломсна: Из свакс областп треба заокружити одговор. s ХУМОРЕСКА I НИЈЕ I ПРОВЕРЕНО I ДО КРАЈА |Ц Н>нх двојпца, Марко и Стојан, билн == су нараздвој1ш пријатељи, који један од = другог ниипа ннсу крнлп, па ни онс тај- = не којс сс 1ШКО.М не поверавају. Једног дана Марко рече Crojanv: = — Чинтј мн се да ме жена вара. Join = нски снмптоми о љеном неверству. Пос- = тала је страшнб нсрвозна, чссто нзлази пз кућс без пкаквс потребс, пре.ма мени пз куће без икакве портебе, пре.ма менп јс постала нетрпељива, грли ме за сваку = ситннну. каже да јс живот са мном пра- = зан, монотон. И док се Стојан, чувшп ово, чудом чудио, разрогачспих очију ц отворепих уста, Марко наставп своју јадпковку: — Ја сам, Стојане. тако нсшто и очскивао од мојс Жане. /\епа ic и млађа од менс двадесет година, мушкарцп облсћу око н>е, ласкају јој, и на све могућс начинс наводс на грех. Па ипак. мислно сам да ми нећс набптц рогове. јер сам нспуЈБавао сваку њсну жсл»у, задовол»авао сваки 1бсп капрпп. Међутим... — Чекај! — прскпдс га Стојан, комс се најзад одрсшио језпк. — Тп рече како постојс некн снмпто.мп да те Жана вара. А шта ако је тп симптоми варају. ако тс они обмаљују? — Е. впднт, * Стојанс, то трсба ла сс провери. — Како? — И v томс hciu мп тп noMohn. — Ја?! А ха ко.ји начин? — Рсћн ћу тн. Будц стрпљвв. Саслушај мс до краја. Ја hy прскосутра на службенп пут на ко.ме hy сс задржатп трп дана. За то врсмс тц ћеш да провериш да ли мп јс Жана всрна „лп нијс. ПазиНеш ко долазн у' моју кућу, да лн Жана пзлазн п куда одлазп, да лп се с нским састаје н с кпм, и тако дал>е. Знаш вал»да како дејствују шппјуни, тајни агенти. — Немам с.мисла за шпнјчшахку. Map ко. — Јсси лн мп пријатељ или ниси? Зпаш да јесам. — Па пад си мн пријатсљ, онда мн мораш услншитп молбу. Xohcui ли? — Xdhy, Марко. Кад сс после трп лана Марко вратио са службеног пута, Стојац му је поднео слсдеКи пзвештај: Поступпо сам у свему према твом упутству, Стојане. Твоју кућу ц Жану стално сам лржао на ппшану својих очију. Првог дана, по твом одласку, свс ie бнло v реду, часно н поштено. Жана није излазила из куђе. нити ју је ко посетио. Другог дана, са свог стражарског места у твојој башти иза павил»она, прнмстио сам како се око твојс Kvhe шуп>а један снажан, витак мушкарац.' Нско врсме сс шуњао, обазриво. окрећућц сс лсво — десно, а онда јс ушао у твоју кућу. Ма; ло каснијс упалнло се светло у твојој у Жаниној спаваћој соби на другом спра- = ту. Брже боље сам се успентрао на орах, одакле сам лепо могао да bwahm шта се = догађа v соби, али под условом да нијс == спуштена непрозирна завеса. На моју- и н гвоју срећу није бпла спуштсна. Осим = тога... н — овори шта сп впдсо у собн! — дре- = кну Марко, блед у лицу. у — Онај мушкарац н твоја Жана су сс = загрлилн и дуго љубили. — Дал>е! 1 — Затим су почелн да се свлаче. : — Даље! — Више 1П1шта нисам могао да вн- = ,\»м. Грана на којој сам стајао сломи- = ла се п ја сам треснуо на земљу п повредно ногу. Једва сам сс одвукао до сво- = је куће. = — Их, бре Стојанс! — јаукну Марко. ге? Како то да тн се десн!. Сад тек нтита нс знамо. — Па не зпамо, дабомс — закхучи Сто јаи- . . = Чедомир Д. Јоваповнп и њени добитамци (5) Ппшс: ЛЈНљаиа Casnh ДУШАНКА СМИЛјАНИН-ВЕЛјИБ Јелно детпњство рат јс сурово прекинуо. Уместо дечје безбрижности глад је ушла у кућу рудара пз Подравскс Слатине. кућу у којој је 1926. године pobetia п кћи Душанка. Срби-Лпчанп у Хрватској били су мета усташа. Душанка је са породнцом одвсдена v логор, а запш у збег у Босну да бн се '1941. годике нашла у Ибарском руднику као лпчна послуга xiipoBiire господарице рудннка. Од ослобоБспл се нас тавл>а одисеја ове младс девојке, прсрано сазреле и патњама прекалене. Повратак на пусто опмшгге у Слатшш бнло је још једно разочарење које ју јс налшло да се врати у Србнју и ту остакс. Године 1946. Душанка Смнл>анмћ је дошла у Параћпн, запослплв се у ИВТ „Браи ко Крсмановић" и ту остала пуних 29 година, до данашњпх дана. Млада радница — ткач постала јс члан СК 1947. годнне. Од тада је била у жижп свих друшгвсних, про изводних н полшичких збнвања дајућп свој допринос и улажућп свс својс снаге у раст и проспсритет Фабрпкс (бнла јс 1S пута ударник), а затим у рал Фабричког комитета, Раднпчког савета, Управног одбора у Фабринн и рад Синднката у Фабрп ци, општкни и републшш. Била је вишс година одборнпк. делсгат v Ко.муналном заволу. укратко била је сву ла где је била, по миш.\>ењу својпх другова или по директиви СК, потребна. Данас је она инвалид рада, али још увек запнтересована за свс што сс збива у животу града на Црницп у комс јс провела најлспшс годннс свога живота. СТЕВАН СТОЈКОВИН У свпм акиијама којс тражс пуно ангажовањс it спремност ла сс пстрајс и у нај прссудпнјпм момснтима не поклскпс — бпло да сс ради о полптици, спорту пли култури ве!1 годкнама јс присутан и Стеван СтојковиИ. Pobcn јс 1920. годннс у спро.машној занатлпјској породици и оставinn рано без оца почео да учи сурову шко лу живота и изучавајуНи занат, најпрс код параћинскпх трговаиа, а затнм у Београду. Сусрет са пролетеријатом и упознавање са њиховим пдеалима п борбо.м опредилпла га је за увек. Друговањс са Јанком Лисја ко.м н љеговпм сарадницпма у ,/Змају” join впше га је зближила са напредним радницнма тако да је у 16. годипи жпвота постао члан Синдпката металских радника Југославије. Године 1939. Стеван Стој ковнћ ]е учеснпк штрајка аеронаупгжих радника, послс чега је провео два месеца у затвору. Тешка нскушења на која је стављен наш народ 1941. годнне затскла су га као организатора прпкупљахва помоћн за поро дшхе логораша, а потом п за партизанс. Опасност која је вребала на сваком кораку била је стимуланс да се нстраје. Године 1943. постао je капдпдат СК н долази у Параћпн да после плегалне групе Стојанке Радошевнћ, формира нову ipyny, у чсму је и успео. По повратку у Београд бп ва ухапШен и после тортуре у Спецнјалној полицијн бнва пребачен у логор на Бањици, а затим у злогласни Матхаузен. Повратак у слободну домовпну н жеља да да све од ссбе донео је и разочарење јер се тешко разболео и дуго био на границн живота и смртн. Послс опоравка својом активношћу п ангажованошћу деловао је просто охрабрујуће, ннспиративно. Од број нпх дужности и задатака набројићсмо само нске. Основао је предузећс „Пролетер”, био директор бапке, председник ССРН, a осим тога палазио времсна и имао пуно ра зумсваљс за рад КУД, рад спортскпх орга низаиија. Градског позоришта. Иако, пензп онер, и данас је активаи апгажован у ра ду ннтереснпх заједница. Одликован је Ор деном рада и Медаљом заслугс за народ. ДРАГОМИР БУРИН Када је 1936. годпне у »Дбеловој" фабрици стакла у Параћину нанета још јсдна уврсда сиротпњн запосленој у њој и дсцн-радницпма смањене наднице са 10 на 8 динара, док је злогласни пословођа Фукс урлао од беса, у групн деце која су штрај ковала нашао се и Драгомир БуриН сиромашни шеснаестогодишњи носач стакла нз Давидовца, који је у Фабрнку ушао са 13 годмна и са малпм прекпдима остао јој верап до данашњих дана. Данас је Драгомир Бурић, члан Савета Републике, дугогодишњи друштвенополитичкп радник, прекаљен борац за све што је прогресивно и хумано а изнад свега чо век н друг. Од детета-носача стакла, полуквалнфнкованог стакларског радника, ВКВ стаклара и шефа Службе за заштнту на раду прошле су многе годпне испуњене ен тузијазмом и непрекиднпм радом. Y сећа љу овог виталног човека у најжпвљем су сећању првп избори за Уставотвориу скупштину 1945. године. када су све напредне cHare'v нашој средини, овом значајном до rabajy’y нас, хтелп да дају што свсчанпје обележје. Непотрсбно је наглашаватн да је Драгомир Бурић са cBojitM друговима-надничарп ма нз „Абелове” фирмс прихватио срушену, оштећену и ратом паралисану Фабрику н у њено „оживљавање" унео ссбе. Са рад ног места кадровика у Срсском народном одбору, персоналца у Фабрицп цемента. и другнх задатака по директиви КП, Бурић долази 1954. годпне поново у СФС гдс сс п данас налазп. Био јс пет пута председнпк Радничког савета, пет пута сскретар Фабричког комитета СК, низ година одборннк општине, Среза Светозарсво н Среза Крагу јевац, а у тешкнм данпма В. Д: дирсктор СФС, помоћник главног директора, да бн 1962. године отишао на дужност секретаpa ООССРН. И данас је неуморан. Поред бројнпх за ,\атака у самој Фабрпцн Бурић је члан ОКССРН, члан Међуопштинске комиспје, за кадровска питања, а за члана Савста рс публикс изабран је овпх дана. Одликован је Орденом рада Ш реда, до битник је 13-октобарске награде и однедавно јубиларнс Повељс.

Уз овај број Када сте првог уторка V марту прошлс године ималн у рукама први број пашег листа, ви сте нам, драП1 чнтаоцп, пожелели да нс посустане.мо, јер зналц сте, уосталом као што је то н нама било јасно, да нас чекају многобројне тешкоће. Чекало нас је утврђнвање програмске орнјентације и концепцнје листа, требало је обезбедитн потребна фипансијска средства, реншти основне органнзационе и тех ничке проблеме, окупити све оне стваралачке снаге које су вољне да јавно кажу своју реч и, пре свега излазити сваког другог угорка са новнм бројем лнста, без обзнра што скоро HiiKO од нас' којн су на лнсту радилн нијс нмао неко блнже нскуство у том послу. УЧИЛИ смо упоредо са нзлажењем листа н данас, када обележавамо.овај први јубилеј, прву годину нзлажења листа, неопходно је да сс захвалнмо најпрс чнтаоцнма на разу мевању за свс наше пропусте II грешкс ц на поверењу п стрпљељу које су према нама нмали. Трудцли смо сс да пратнмо друштвено-по лптнчка, приврздна. културна и друга збнвања у нашој Комупп, да вас ннфорлпппе * мо о ноле значајннм догаbajiiAia у нашој средини. Чпппли смо то иајбољс што смо Mor.ui. Признајемо да још увек нис.мо нн цзблиза постиглп оно што смо нздавањем првсг броја желслп: да пруiKiiMo правовремену, крити- - чКп освеi jb'eii v ii ila “занимл»нв начин нзложену ннформацију. Нп кадровскп ни технпчкп висмо за то оспособллнп. Ипак, труднћемо се да се том циљу нз броја у број свс брже приближавамо. Y томе he нам свака ваша сугсстпја, драгп чнтаоци, битп од користн. Ваше досадашње речи о листу уг лавном су биле похвалне, на чему се захваљујемо. Ипак, очекујемо да нас у паредном периоду више критику * јсте. јер, знамо то, само уз заједничку сарадњу н уз свесрдну вашу помоћ ми ћсмо моћн да превазнВемо почетничке слабости које u вама и нама сметају. Meby пословнма којп су пред нама п за које нам је уосебно потребна ваша пуна .iomoH су стварање што шире мрежс сарадннка из рсдова радш<х л»удп и грађана (не би смела да постојн организација удруженог. рада., месна заједница, друштвена организаццја у којој немамо своје сарадннке, из којих се v пашу редакцију не сливају ннформације) и дугорочно решење извора финансирање листа, јер без тога нећемо моћи нц кадPobckii ни технички да се оспособимо за нормално вршење своје функције, a то јс могуће само формирањвм самоуправне интересне заједнице за информисање. Y знаку те сарадње, ми вас поздрављамо. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋИН ДАИА ГОДИНА II БРОЈ 27 ПАРАНИН 4. МАРТ 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДгУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ИЗ „АГРОЕКСПОРТА" OOYP КООПЕРАЦИЈА ПОЧЕЛО УДРУ1ИВАЊЕ ЗЕМЉОРАПШД • Y Параћнну је 15. фебруара потписан Самоуправни споразум о удруживању рада и средстава земљорадника са OOYP-om Кооперација „1. мај" • Потписиваљу овог значајног документа присуствовалп су поред потписника и представницн друпгтвено-политичких организација, банака, сродних организација из суседних општина, као и велики број земљорадника заннтересованнх за овакву врсту удружнвања. Председник Савета радника и. земљорадника прп OOYP-a Коопсрација Миодраг Димитрн јевић, земљорадник из Мири * ловца п директор Радолшр Пе ровић, дипломиранп агроном, кстакли су значај овог документа и велике предности које он пружа земљорадницима v односу на досадашњи начин са радње. Како пољопривреда тра жп ii cacaiLM оправдано п добија своје право место. у трет- \taiiv, разумљив је тпггерес. зна гижеља ц спремност земл>орадпоуздале основе за проширену репродукпију V наредном периоду иде v прилог спремностн да сс V заједничким напори.ма пстраје, јер за пољопри * вреду, ипак, долазе бол>и данп. „Y току су договорн о утврВивању новпх цена п додатних премлја за пропзводе за ову годину. Ооповна и важна карактеристика v уговорној поА1ГП1ЦИ цена јесте усвојенн тро шковни пршшип, тј. да најнижа цена пољопривредних производа будс просечна цена коштања на друштвено.м сектору производње увсћана за одређени проценат акумулације. Овај ггринцип обезбеђује сталчо одржавање повољнијег односа цена пољопривредних про извода са ценама других роба (I потроппшх добара” — истакао је инжењер Перовнћ. Наши земљорадници имају значајно место v нашем самоуправном друштву. На њима је да га организованом и усмереном акцијом. дугорочном са радњом и активннм односом на тнм релаццјама н сачувају. Присуство великог броја зем љорадника и потпис стотину и двадесет најугледнијнх no.toпривредних пронзвођача нз оп штпне су гаранција да ћс Споразум прпступнти уз пунн miтсрес још мноп! зсмљорадниника да обезбедс „одређену економску п социјалну снгурност п зајемчено право равноправног учествовања v разним облицима самоуправљања”. Обзиром да наше подручје има изваиредап географскп поАожај и кллматске условн за ннтензнвну производњу кукуруза, пшеишо, 'inehcpiw - penc, • воћа, поврћа, меса н млека, греоа искористити оно што иам природа пружа, јер пропзводи»а хране је дужност и обавеза ттрема човечанству. Чињетш. ца да договоре на нивоу репуб лшса п покрајина обезбеђују Са потписивања споразума у „Агроекспорту" ПИК НУПРИЈА OOYP „СЛОГА" приврсдш! произвоВачп очекујемо да ће се наш положај побо.миати. Ја сам маштовпт Нека сс љубав смеши из свих латица, зумбула, нарцнса, љуоичица и лала. Нека љуоав најврелнјим пламеном букти у црвеним каранфилима Нека испуни очи и срца свих мајки к струји нај‘ нежнијим током, топлином њихових дланова, уз најшири осмех и љуоав без обала за »пхов — 8. ј март. 1 । . , Јер, годпнама су оне носиле на својим плећпма терет нашег детињства, блажиле својим длановп.ма наша разочарења, бодриле својим срцем иаше успехе, а својнм знојем брисале нашс небрнге п волеле не тражећп ништа за узврат.1 Нска другарице за разбојима и стругови.ма, : крај машина, пројектнпх столова, у канцеларија- • ма п бирои.ма, на радилиштима и халама осетс гога дана поверење, другарскп однос, сараднпчку 1 топлнну н флуид неопходне присутности у ства- । ралачко.ч раду — јер то и заслужују. Цвеће н поI клони, знацп другарске пажње су само доказ да никад нису изневериле, и да су увек својим креа- | гпвним односо.м према раду градиле лепшу будућпост п доказивале се. Нека супруге, чуварн иаших поррднца, .мајке иаше деце, васпитачи, најтише и запостављене, у ! пољупцима п загрљајима осете сву нашу захвал- | ност и пскрене честитке за дубоку пстрајност и упорност у чувању култа породице. Њпма — женама које воле, стварају, подижу, негују п граде, које за пробдевене ноћн п обавезама растрзане дане траже са.мо .мало љубавп н enure разумевања, које праштају и заборављају не- : пажњом и нехатом нанесене увреде, нека је срећан Међународни празннк жена — 8. март. УДРУЖНВАЊЕ ЈЕ НАША ШАНСА После дужих припрема, разговора и догаварања са iuiaiiтиуалним полЈОпривредним нроизвођачима пољопрнврсдие организације па подручју name општине учинпле су конкрс тне кораке на удруждјвању са ползопривредшшима. Присуствовали смо свечано.м потписивању самоуправних споразума о удруживању рада и средста ва рада у Основној органпзабно боље п сигурнпјс договарањс око OTKvna пк пропзвода а нарочпто сточарскпх. Надамо сс да he пастутшти бол>п дздш, јер пс вредп пронз * ВОД1ГП1 ако нс.ма комс да сс та роба прода. Ја сам схватио да ћс сс удружснп земљорадHiniii договор/гш са Комбпнагом у Нупрпји о томе шта he произвођач — сточар п ратар, и ако ми OOYP „Слога” омогућп да будем робнц пронзвоНач определпћу се за сточарство. Намеоавам да саградпм обор за две стотине до четири стогнне TOB.veHitx белих свп ња. Исто тако очекујем да he се решптп ц гаггање здравстве ног и пензионог оспгурања по- /Мпривредннх произвоВача. И v тој областп ми смо до сада били запостављенм јеи основпо осигурање нијс довољно. НА РЕФЕРЕНДУМУ ГРАБЕВИНАРА ИЗМАСАНА ННТЕГРАЦНЈА Коначно чу.ш смо реч сазшх рачун, о сваки OOYP шггернн грађевннара, који су се на ре- рачун. Расподе^ дохотка врЈ ферендумнма 28. фебруара из- шпће се на нивоу OOYP-a. пропзводптн. jep свакако да планска пропзводња пма велп Потписивање споразума у мСлогим цији удруженог рада „Слога” која послујеусаставуПрехрам бено-индустријоког комбината v Нуприји, а у нашој општиии покрива 12 села. Том придиком разговаралп смо са пол»опривредним произвођачима п томе • шта онп очекују од удруживања, у чему виде пред ност сарадње са друштвешгм сектором и какве оу њихове могућности да постану робни произвођачи. — Пољопривредни пропзвођа чи су сгтремпи — рекао је Гра дибор Огљановић, земљорадник из Плане, да прихвате caвремено ратарство и сточарспо и да се бопс за што achy производњу, само је потрсtty предност. Y Комбпнату има веома добрпх пољопрнвредипх стручњака, то знам из досадашње сарадке, који су спре Mini да нам у свако доба пруже помоИ. — Као пољопривреднп ттроиз вођач — рекао је Вељко Мило сављевић, земл»оЛадник из Пла пе — очекујем да ћу бити у повољнијем положају него до сада. Надам се да he OOYP „Слога" испуњавати своје обавезе према нама. Може се реhii да су индивидуалнп пољогтривреднц произвођачп ■ до сада били доста запостављени. — Ја сам потппсао самоупра вни споразум о удруживаљу — каже Добривоје Нешковић, па Доње Мутнице — јер се надам да ћемо ако будемо органпзованп пмати н повољнпјп пласман наших производа. Моја делатност у пољопрпвреди јс углавном у сточарсгву, тачнп * је, у тову јунади. Сву добнјепу производњу од поллпрпвреде: кукуруз, луцерку, сено и друго користпм и уновчавам преко това јунадн. Досадашња несигурност због нестабплнпх цена омета ме да ннвестпрам и прошприм сточарску пропзводњу. — Ја сам и до сада — рекао је Радован Секулић пз Доње Мутнице — веома добро сараВпвао са задрутом и годпшње сам нспоручпвао по неколико говннх јунади и пет до шест хиљада литара млека. Надам се да ћу удружпвањем са OOYP „Слога" моћа! да повеђам ову производњу. Исто тако, имам плантажнп вииоград који ће, надам се, ове године, ако временскп услови буду по вол>ни, дати вагон грожђа. Посебно волим да гајим пчеле. н имам 80 кошница. Очекујем да ћу грожђе, мед п друге пропзводе такође уновчити преко После Десетог конгреса видимо да се пољопривреди посвеhyjc Delia пажља а лш пољоСлоге. Д. г. jacinLMi за пнтеграциЈу, односно, за ново Грађевпнско пропзводно предузеће „13. октобар”. Y „Градитељу” је гласало 418 л»удн, од тога 370 су за удруживање, a 33 су протпв тога. Y „Стандарду” 143 радннка сс сложпла за интеграцију a 43 нпсу. Y „Пролетеру” од 157 гласача, 103 су за уједињење у hobo предузеће, a 50 су протав. И у „Прогресу” однос гласова је 73 према 62 за интеграцију, чиме је добијен прнстанак ттараћинскнх грађевннара да од 1. апрнла стартују удружено. ГраВевинско производно прс дузеће „13. октобар” нмаће четирн ооновне организације удруженог рада са више јединнца удруженог рада. Првн OOYP је „Градитељ” са погоннма: внсокоградња, ннскоградља н про изводно-гравевински погон. OOYP „Прогрес” имаћс такође трп погона: Завршнн радовн, браварско лнлшрски п столари ја, OOYP „Пролетер” бп пословао са погоннма грејаља н климатизације, водоинсталатер ским и еректро-погоном, а че твртц OOYP би бпо за одржавање свих производннх капацн тета. Стручна служба би тшала оделење општих п самоуправннх послова, техничкп сектор са више службн, комерцнјални н финансијскц сектор. ГПП „13. октобар" нмаће свој ?квро До априла предсто.је још само адмистратнвно-правнц послови, када коначно „Прогрес", „Пролетер”, „Стандард” п „Гра дител»” почињу да жиее ц раде под истим кровом. М. Днлштријсвнћ V ОВОМ BPOJY: Стр. 2. Извештаји са изборних скупштинаусиндикалним организацијама Стр. 3. Нова задруга и понашање комуниста Стр. 4. Наредба о сузбнјању беснила Стр. 6. Поточани коло воде Стр. 8 За сваку жену дар

I CTPAHA 2 14 ЛАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА СИНДИКАТА ШТАМПАРИЈЕ Mopajy ce сви заложити • За потпуније остваривање наредних зада- полбжпја радиих л>удп у при г врсди, paauiijaiby солидарностп така СННДИКата радиика у областима друштве _ пог живота, ц пизу других ва Го^пнља изоориа скушп- моуправног друштва. у Јача- жшк nirraiba за жјгоот м рал Tima Сиидиката Графкчког нз ity братства и Јсдцнстиа, уод v услошша несмстапог самоуп давачког прсдузећа „Вук Ka- pebiuaa&y свог матервјалиог и равног социјалиог развоја. раџпћ" одржана је 15. фебру друштвеног положаја, у разара. впјању сонпјалпстпчкс соли- Да би сс постављеиц зада Изабрано јс ново руковод дарностп п радничко-класног пи успешпо извршнли, закл>у стоо, а за повог председника шггсреса, односно, акцпоног чово јс јсдподушно, морају сс је нзабран Радомир Стефано- једцнства радничкс класс. сви радни л»уди укључитп у nidi. Рсферат о наредннм за« Разматрајући досадашљп рал њихово спровођење и оствари дашЕма Спндиката ове органи Спндиката скутшгпша јс рас ваил. јср осповнп цпл» мора зашхјс подпео је Боривоје Пс прављала о нареднпм задацп ла будс већа продуктпвност, тровпћ, дотадашњп председ- ма којп је очекују у новој го уштсла на материјалу. рацпоник ашдикалнс подружннце. дташ. нално коришћење радног врс Раднп л»удп наше радне Посебна тежња посвстпћс мена, као п радипх капашггсорганизаиије, речено јс на се остварнвању бољнх .матерн та^ а свс he ово упшатп на скупштини, организованн у јалнмх н жнвотних услова, no nooo.vmaibc животног стандар Синдтгкату, a са СК на челу, већању производње п сконо- ла п повећање лнчних дохода остварују прссудну улогу у мичности, ствапа1£>у услова јс ка. nponecv * пзградње нашег * са* дваког друштвено-економског М. Д. Гласањс за ново руководство у Спндикату СФС I OOYP: Успешно ЈЕДИНСТВЕНО ДЕЛОВАЊЕ пословање ЧВОРА ПАРАЋИН Изборни састанак Основче органпзације Синдиката ООУР-а за производљу трговачког стакла у СФС одржан ,ie 23. фебруара. По подношењу нзвештаја о раду Синдикалнс организације СФС за перпод 1973 — 1974, чрочЈггап ie реферат о задацима ОО Синдиката. Мада cv пословалп V доста честабилн м условима приврс- 'диважпл 1.оздов»у 1974 годину завршнлп су без губнтака. Рад Снндика_\не организацпјс био је отежан радом по сменама. Инвестпииона улагања у про гек.\ој годннп су углавиом била усмсрена на реконструкцнју погона што је допринело поболлпаљу квалтгтста стаклене масе. Свп учесннцн у ддокусијп су сс сложллн да ie један од оснговнпх задатака ОО Стгндмката далс развпјањс самоуп- ‘равл>а»с у OOYP. Поред тога, у наредној годпнп треба мно го Binnc учинитн на уређен>у животпе срсдттс, повећању личшгх доходака, постпзан»у ?»ећс уштедс v репроматерпја. лу пугс.м с.маљења шкарта ” гуолома. На нстој ссдшшп су кои- ‘.тшписанн основнп орпигн организације Стпгдиката, Скгп« штина основнс оргшшзаипје Синднката п Извршни одбор и дата је разрешнпна старом одбору Синдиката. Међу прнсутн1Ш гости.ма био ДС 11 председннк Фабрпчког одбора Сипдпката Милан Map KOJJIlh. М. Мпхајловић Са осшгаачког састанка о.младинске органпзације у Гарнизоку Омладннска органнзацнја у (арннзону V гарнизону ПараНпн, 21. фебруара конспггуисана јс Осиовна оргалчиација Савеза соцлјалистичке о.младине. Још од Девсгог кошреса ССОЈ овом шгган»у је у овој једшшцп посве11сна велнка пажња, па ie и схваћеп као н веома актуелан поЛЈГП1ЧКИ задатак. Ирво.м састанку је прпсуствовао чптав војни колектив, као н прздстаоншш лруштвепо-по.мгтчкпх, омладпнских и рад- !шх оргашЈзацнја. У iiAic Опиппнског колштета СК ПараИниа, конфсренцију је поздравио замспик секретара Комитега .\руг Бора Мнлу * TitHOBiih, док је у и.ме основне органнзације СК гарнизона, п v ilmc команде, копфсренцпју позлравно друг Ннкола Л>свл>а * јић. сскрстар организаццје. Задатак за будући рад омлалинске органчзацпјс под^-. *о јс н»еп првп председЈшк, војннк Мехо СагашовиИ. На крају свечаности КУД из ссла Бошњака нзвео је пеома .успешан Културнозабавнн програм уз помоћ оркестра । лршдона, којим јс вео.ма успешно руков *здгсо војнпк Тихолшр Стамсгшовић. _ _______ Аптнћ ЖЕЛЕЗНИЦА: Y времеку ол 15- До 25. П 1975. голине о^ржане cv Скупштнне основмих органнзаинја сп.чдиката жслезннчке станн * цо ПараПин OOYP Секције ЗОП Параћпн, neie пружне дс ониие п лсонииа за СС и ТТ по стројења контактнс мрежс и јакс струје. Y товештајима је сумнран рад спндикалиих подргжнчца за перпол фебруар 1973. — фс бруап 1975. Лкпшност синднкалннх подружнииа v посматраном перноду ie билг врло добра, јер cv свн поставлени задаии плачо * Rima рала успешно пзвршеин Нарочнто ie пстакнута акт.гвнос! Спнднката на спровође4V Усгавнпх амачлмана, лигку сиј.г g нацртнма новпх усгава. кшсстнтупсачу OOYP. днскусн * „СЛОГА": Ангажовање око интеграцнје И поред тога што су v радшш просторијама вео.ма оскудни. чак и нспод мпни.му« .ма, Спнднкална подружнпца у Занатско-кројачком предузећу „Слога” у протекло.м перподу јс бнла вео.ма активна. Пуно је учшвено на побољшавању жнвотног стандарда рад« нпка. На шшијативу Спндп * калне подружннцс сви члапо вц колекпша су уч.\аљен» у Нрвенп крст. Када се радмло о интеграцпјп „Слоге" II ИВТ-а „Бранко Крсмановић” Спндика.\на подружшша нијс стајала по странн као посматрач веђ, ie узсла активно учешћс по ово.м пнтању. На годпшњој скупштшш Сшшгката, која јс одржана 1‘и по наиртима самоуправнчх споразума у других нормативHi’x аката. Синдикат ie имао важан задатак v припрема-ма за нзборе н спровођењу нзбора за делегаџије и делегате. Задатак ie извршен успешно у потпуностн на ошпте падовол?- сгво Исто 1дко, Синдпкат је усисшно спрсвео изборс за делсгатс v самоуправие inrrepecнс заједнице. Рсферап. v иарсдним задаин * ма — проградш рада cv углавно.м .пзставмли најважннјс прав ие акшпа, ссновних органнзашгја Сипдпката v наредном дво годшгњем псрноду. а нарочпго cv тшсистирали на једннствепом решавању заједничких про блс.ма на inmov чвора. Л. КпсжевиН 21. феоруара v присусгву свпх раднпх људз! коистнтхзтсана је пова Осповна органпзаипЈа Спндиката. Позвани су и представнтш Стгидмката *цз ИВТ „Бранко Крс.мановпћ" да прпсуствују овом састанку али сс нису одазвали позиву. М. Мнхајловпћ Свака школа — једна подружннца © У.место досадашхвс ашдм * калнс подружнице основппх школа у граду. постојаћс Ос * новпа органпзациЈа Сипдпкпта лрп свакој школп. На пзборно.м састанку у Осповној школп „Стеван Јаковљевић” у ПараЈиип * 20. фебруара формнрана јс Основпа оргашгзацпја Спнднката. Након сумпршва резултата рада п конспггуисања органз Сшгдпката. заузет јс став да б„ овако оргаиизоваљс спндика.\ис органпзацијс допрппсло већој ефпкаспосгп рада и бол>о.м успоставдаљу чврш * he везс н нспосредтшјсг контакта са лудЈгма. Основнп задаик новоформи * pane Основие оргаппзашгјс су: борба да радинцц у образовању овладаЈу срслствпма п пзаbv »з сферс буистнрања, борба за развијањс пепосредног са.моуправл»ап»а у органпзацпin гдруженог рада, учешће у нзградњп кадровске по.мггнке, да сс путем Спндиката остваРУЈУ права радника и да сс радп на пободшаљу жпвотног стандарда. М. Мпхајловнћ ФТМ „ПРОЛЕТЕР ": Награде за дугогодншњн рад Y ФТМ .Лролегеру” 24. фебруара одржана је Скупштина. синдиката радне органв <ације, на којој је нзабран нов пзвршни одбор. Усвојена су правнла основне органнзаиије синдиката, правила орга низовања синдиката скупшто не општине Параћин, извештај о раду у протеклом перп оду кога је поднео Слободап Павловнћ. председник синдк * калце подружшпхе п програм рада V нареднрм периоду. Посебна пажн»а у наредном периоду посветиће се мар ксистјгчком образован>у раднпка. Поред осталнх то ће би тп један од најважнијпх задатака ашдлката, Јгстакнуто је на скршпинп. На крају СШ1.М раднишгма који су 10 илц 20 година про велп у ..Пролетеру’’ уручени су часовници у знак захвално стн и признања за допрпносу пзградњн самоуправних одно са v предгзсћу: Наградс □□ двадесетогодншњн рад добили су: Никола Петровић, Жп војко Милуновић, Воја Лзуон сављевић ц Станнмнр Мплоиановић, а за десетогодишњп рад: Која Митнћ, Душан Бо рић, Жнвојин Псњпн, То.мислав Јовановић, Славољуб To* доровић, Александар Ннко лић, Јован Јапковић. Мплован Нпкодијевић п Слободап Вукманов. Усвојен план производње Истога дана одржан је п збор радннх д>уди ФТМ „Про летер” на ко.ме је усвојен план за 1975. годпну. којпм се прсдвиђа укулап цриход од 250 .мплнона динара. План за 1974. годину пзносио ie 20 мп хиона дннара п остварен јс у ПОТПУНОСП!. Пропзводне могућносгн овс фабрике. речено је на збору, пружају реалну основу да се овај план и оствари. Предлог метода обрачуна личнпх доходака, који je пре дложен збору, ratje усвојен.н о њему ћс се расправл>атп другом прнликом. М. Дпмнтрнјевнћ „ЈЕДИНСТВО": Први резултатн охрабрују Изборна конференнија Основ нс oprainЕзапнје синдпката V TeKcnLMioi HiiAvcTpiiiii ,Једш1- ство” v Параћину одржана ie 22. феб_руара. Рефепат о досадашњем раду Синднкалне подружнице п тренутним потсшкоћама око реа- .М1зацнјс производње прднео ie досадашљи председнпк Чедомнр Пауновић. Y веома живој дискусији бнло ie речи о .мнопш проблемнма, који су се голшлалп у про * текле две године. Остварена производња у W74. годпнп ie .маи»а од планиране за 11 одсго. На резултате су утлавно.м уппЈали како субјсктпвш! тако н објектнвш! фактори. MebvruM, резултати рада прва два месеиа 1975. годинс oxnaopvjv icp ie план производње премашен. Све тежп гслови привређиваiba, заоштравање конкурентске борбе на тржшип/ н дпуге потешкоће навело је радни колек * пгв на озбил>нијс решавање интеграционог односа са ИВТ „Бранко Крс.мановић”. Интеграиија за њих значп стабилизацијт, болдг организованост. обезбеђење тржишта. бол»у набавку сировина, бол»е кадрове. М. Мпхајловнћ iiiiiiiiifiniiiimNiniiiinininfiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiniiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinniii Из листа „Будућност1' (19) СА ПЛЕНУМА АНТНФАШНСТНЧНОГ ФРОНТА ЖЕНА СРЕЗА ЛАРАЋННСКОГ V сали бкоскопа „Авала" одржан је Срсски пленум АФЖ-а, на коме су норед чланова Пленума чрисусгоовали и прсгсгааиици осгалих организација. V имс Среског Ко.читста партијс, копфсрснцију јс ноздравио друг Јаков Teodoctijceuh. који је ti3.\icby осталог указао па значај АФЖ-а у пзградњн социјализма и иреображаја ссла. Наставком раоа Плснум јс имао да резимира протекли pad ЛФЖ-а у срезу, да укажс на досадање успсхс и недостатке у раду, i)a dch несс одлуке за даљс нолитичко и организацчоно учиршћење органнзације АФЖ-и, н ba донесс идлуке за таклш чење у часг 8. .чарта Aicbyitapobuct дана жена. О рцду ЛФЖ-а пзвештај је поднсла другарица Мчлица Paboauh секресар срсског одбора АФЖ-а v Ппиаћину, која је рскла ba је до сада оршнизација АФЖ-а имала вндне успехс, али ti масу недосгатака. који су се појавми, псзалагањсм појсдшшх одбора. Нз досадашpaba name ортпизацпјс atibit сс ba се радило it ba ce pabtt, ana ne можсмо ce задовољити досадашњи.ч .начином paba y nornynoertt, a padelin као ti bo сада не би извришли обавезу према паши.ч napobtiAta и нашој земљи. Наробни фронт Kaba је пзвобио масовне рабне акцаје — женс среза cv увек учсствоаале. у aetie.\t броју. Као недостатак у нашем раду рекла је бругарица Paboauh је био слабо учешће жена па политичком tt културно.ч узбизању, што је доста омело ba name жепа бубу како културно тако и политички јакс. По завршеном реферату жене су узеле вибног учешha у bucicycuju, и заказалс такмичење како појебиначно тако и no селима, no слебећим тачка.иа: ко he прљ вести већи број жена па амалфабетсктч течајевима ко he aume npopabuvii материјала са V конгреса КПЈ и II конгреса КПС, ко he обухватити 50*1» жена на читалачkilm^ групама, Која ће организација обухватити eehu број жена на селшнарима, ко he ynucaru eehu број жена у забругама, која he организација пружити већу no- .uoh остваривању сељачких pabmix забруга. На крају пленума жене су бале обавезу ba he ce борити за извршење свих ових забатака. М. Д. | (Из листа „Будућност” бр. 19 ob 7. марта 1949. гобине) ИЗ РАДА СУБНОР-а Успешна изборна активност Месна уДР^кења Савеза Gopaua у протекло.м нзборном периоду би.\а cv вео.ма активна. Нарочнто cv се истакла сеоска удружен>а чдја је активност v остварчванд’ сарадње, на спро\ вођењу поставденнх задатака’ са друпгм друштвено-политичким организашпама била много већа од некнх градских. У веома жпвој дискусхци на ОВОГОДИПШ.1ГМ изборним CKVHштинама највише cv истицанп проблелш н шггања о дал>ем усавршавању п проширењу борачко-инвалцдске запгпгге, матерпјалног обезбеђења бораца н РВИ, породица палих бораца, појачано! здравственој заштити и проширивању права из здравственог осихтрања чланова породица учесника НОР-а, непосредних пољопривредних произвођача. о одржавању, уређпвању п подпзању спо.мен ЖЕЛЕЗНИЦА: Омладннцн се органнзовалн Након дутог нлза година о.младЈппш железнмчког чвора Па раћзгн поново cv организовалп омладинску организацију. За сада она броји око 40 чланова, што не значи да idc убудуће иеће бнтп п више. To cv све омдадшпш и омладпнке пз део нице, КМ. ЕВП, TT, СС и ЗО1Ка који су oxvvhilui да сс својскп заложс како би та оргализацпја стварно пмала vnmaj на жв вот п рад омладннаиа у железиичком 4bopv Параћин. Оснивачкој скупштинп, као гостп, су ирисуствовалн цредставипШ! оиндлкалтгх подружшгца. секретари ООСК ц сскрстар OK ССО Параћин. Онп су обсћалп свесрдну иомоћ, како у фкнанацском тако п у морално.м погледу. Направљеп ie м план рала организације а офор мљеио ie н неколпко секцпја. Првп нсшгг повопечсна орНаграђена карнкатура Зорана Нвановнћа На сталпом коикурсу у О.младинскп.м иовниама за карнкатуру »а тему РАД параћннски слпкар Зоран Нваиовнп освојио је прву награду. Ова награда јс још један доказ крсатпвностп oboi галептованог уметника. обележја палнм иорцима v НОР-у, о будућим заданима и активностима борачких органпзацнја. Истпцана ie п потреба обавезе наше друштвенс. заједшше v пружању eehe ^о-моћп незбршштим. и нсцрпде&им, изнсмог.мш и болесним борцпма, РВИ Ji породицама палих оораца. Основни задаци Општинсгог одбора СУБНОР-а за нареднп перпод cv усмеренп на по.моћ п ус.мераван»е месних гдружења Савеза бораца, за самоста- .\ан рад п активност v спровоbeH»v друштвешк п полтичкнх задатака. Овакву оцену изборне актнвности добили смо од дрртаип * це Бојапе Јовановпћ, председника Опиггпнског одбора СУБНОР-а. М. Михајловнћ гаиизаиија је положила када је успешно организовала дочек Новс године. Душан Стајпћ АТП „ВЕЛМОТРАНС": Формнрана омладннска органнзацнја Y АТП „Велмотранс" фор- .мпрана јс Омладинска органп заш1ја ССОЈ. Meby омладинш! .ма овог колоктпва влада вс .Miko пЕ-ггересовањс, п изра жено је жаљењс пгто ова ор шнизацпја нпјс п painijc фор миоана. Преко 130 омладинаца, ко лико пх н.ма у „Велмотрансу”, постали су чланови ове једин ствонс организацнјс Југославнје. О.младинска органпзација he убудућс за пријем у СК предлагатп иајбољс члаиовс. V. ЖивковнИ 3

14 ДАНА СТРАНА Ј КОЛ> ШИРОКА: ИНТЕРЕСЕ МОРАМО УСАГЛАШАВАТИ • Друг Кол> Широка, председник Републнчке конференције ССРН Србије, Је говорио на недавно одржаној заједничкој седници Ошптинске конференције ССРН и Општинског синдикалног већа, на којој су оцењивани досадашњи резултати и наредни задаци у вези са функционпсањем делегатског система у Огшпини. Ово пзлагање објављујемо у целини. Дозволнтс мп да Вас испред РК ССРН в v име другова који су овдс заједно са мном присутни вашој . заједнпчкој седннци ОК ССРН н Синдиката, поздравим и пожслим ус пеха у раду на овој седиицп а п убудуке, a такођс желим успеха вашој заједншш тј. Оп * штинп у целнни. Мнслпм да када разговарамо о овом питаљу којс је данас па вашем днс вном реду треба да имамо у виду да смо мн зацртали многе новине, договорили сс о новим променама које у нашој земљп треба да учпнимо. Једна од таквпх новина у развптку на шег полнтичког снстема, регулнсања међуљудскнх односа и подизања на вншп ниво, одно сно унапређења п даљег развоја социјалистпч ког самоуправљаља, јесте делегатскп систем тј. бпрањс дедегација ц делегата. Међутпм, мислпм да том пптању ми нс можемо прнступптн II оцењпватн гај односпо очекпватп ре зултате само од itera одвојено. Ту је било мало незадовол»ства са некнм стварнма које смо лш пмалп у протеклом периоду и ја бпх желео да овде кажем следеће: да смо ми крп тиковалп доста, веома оштро смо критиковали у целпни V нашем друштву. Полазећи од те крнтикс, мп смо се определилн на то како ћемо раднти убудуће, договорилп смо сс о променама које смо направнлп. Велика очекивања од делегатског система V Уставу нашс заједнпцс, такоБе у уставнма нашпх републнка п покрајпна, a то треба ла паставимо н са регулисањсм свих малпх усгава тј. статута које ми треба да имамо, п у оп штпнама, н иа регионалном нивоу а такођс н свега што треба даље да дотерамо у погледу даљег регулпсања п унапрећења стварп у M3, али п у ООУР-а, а такође п у сложепим ОУР-а Оно што смо Mil крптпковалн и за што смо сс договорплп шта треба да мењамо, то треба да мењамо на једап начпн такав да радимо бол>е, а ие као што смо радплн у ранпјпм вре менпма. To морамо радптп свн. Када смо сс договорпли да органпзујемо делегације п дслегате, мн смо створпли велпка очекивања на шпх ралннх л>удп. Када смо разговаралп у РК ССРН I! Председшшггву Већа Савеза сппдиката Србије о овмм п о друпш питашша. лш смо упозоравали на то да пс »шаишо да he делегаиије п делегатп сада све да узму на своја плећа и да he да реше све проблеме ко •Је-’мн‘т<амо. бнло оне које смо ималп прс, које смо уочавали п које треба да отклањамо н разрешавамо, бпло тггања на која ћемо на nhn у будућем раду. Ја мнслим да се то нс односи само на организацпју ССРН пли Синднкат. всћ се у првом реду односи на one који су бпрали делегације и делегате, тј. на нашу осиову, на базу. Мпслпм да су тп послови зајединчки. Пословс које нашп радпи л>ули „ у најшпрем смпслу треба да носс на својим плепима, не може пико друга да понесе. Могу бпти делегације п делегатн најбољп и треба да буду најбољи међутим, ако ми нс будемо радплп у производним организацијама, ochobhilm OYP-а, у радним једиинцама, у радним сменама, деловнма наших радних ор ганизација, боље него што смо радпли до сада, а време је такво да морамо радити много боље, да би се у оваквом свету какав јесте, не само одржалп, него и ималн бол>е место, боље пролазљш са нашим производима, мп можемо то једино тако да постпгнемо. Што се тиче тога да у свему томе треба да допрпнесу делегације, * мислим да се о томе можс разговаратп. Шта је задатак Координационог одбора Повезано са тачком дневног реда под бро^ јем 2, где се оиредељујете за формирање Координационог одбора за праћење активностп делегација и делегата желим да вам скренем пажњу на следеће: Ми смо разговарали о Tone како да формумпвемо задатке тог тела: Да ли то тело треба да прати рад делегација, да ли то треба да буде тело које ће на некп начин давати иницијативе да би се побољшавао рад и да се стекну и што пре покупе исхуства из рада делегација и да се та искуства што боље искористе на свпм нивоима, тако be рекли и следећу ствдр коју желим и вама да кажем. To је да мн не можемо да правимо у нашим телима никакве договоре за то да бп давали некакве препоруке и упутства делега тима и делегацнјама, да се не занссемо да јс то наш први посао. Наш први посао, пошто смо и ми нека база у тој делегатској организованости свеукупној, па свим нивоима, на свим степенима наше организације, да проверимо како ми радпмо н да погледамо такође и наш рад, наш посао, како бн прво, делегатском систему и мсханизму нашег друштва у нелини дали допринос у нашем развоју, да идемо што пре, што бол>е напред, али такође да нашим радом учмнимо то да могу делегације и делегати да раде како је то могуће најбоље, јер ми у томс немамо раннја нскуства, већ морамо да их у раду сами стичемо. To мора да сносе на својим плећима делегације и дслегати. Ту их не можемо заменпти, али може.мо учннити да се њихов рад што боље и успешније одвија, на пример, говорите о томе да делегације имају програм рада. Ми када смо разговарали о томе рекли смо, да видимо шта је са пашим програмима рада. Да видимо да ли можемо да разговарамо о питањима које имају у свом програму рада делегатске скупштине, претходно да пе би и делегацијс и делсгати били пеки пут доведеии у ситуацију да се Ш1дивидуал1п сналазе у питањ1ша која се разматрају у делегатским скупштинама, да мп можемо ићи и са пнн1П1Јатпвама према делегатским скупштинама н да тражтшо да стављају на дневни ред одређена питања која ми разматрамо на свим организацнјама Социјалистичког савеза, почео од основне. Мп смо ова два дана виделп доста тога и разговарали о томе, па се надам да ћемо ri ми у том погледу наш рад унапредити. Тако вам скреНем пажњу да ће то тело које формпрате вероватно помоћи да се разне иницијативс разматрају, а.\н да оно нс будс замена за свс оно штб треба да радн организација ССРН у целпнп. Морамо да ииформишемо не caaio делегате већ и базу Говорпли сте мало овде п о средствима информнсања и желпм да вам скрепем пажњу на следеће: мислим да пе можсмо да сс задовољпмо само са- тим ако ми обезбедимо добро информисањс дслегата, односно добро пнформнсање делегација, ако не идемо и на то да пнформишсмо добро целокупну основу — то значп базу. Није мање значаша ствар да делегације и делегатп буду што јс могућс боље пнформпсани са најсадржајнијим, најсажстпјпм материјалима, вероватно да ту треба да поправљамо пословс у управи, како V управп, односно у тслима друштвено-полити чкпх зајсднпца до месне заједшше, алп такоbe II у раднпм организацијама. Вероватпо да Немо моратп видетп како све то што називамо управом, сервпспма п админпстрацпјом плн радним заједнпцама да се прилагодп сада овом ново.м што мп треба да стварамо у пашој друштвеној заједници. Мислим такоbe да треба да видимо шта треба да промсппмо п да прплагодпмо и у самим тзв. средствима ипформпсаша н организацпјама које се бавс проблемима информисања, којп су задацп наших раднпх д>удп којп сс налазе бпло у локалпој радио станпци или у пекој ви> шој органнзацпји као што je РТ, онда да видпмо како је локални лист п сваки лист којн пзлазп у нашпм радппм колектнвпма н шта да радс п тп најкрупнпјп лнстовн, односно радни људи у њима. На који начпн да те пнформацпјс које могу да омогућс квалптетни ји рад наипш л>удпма треба да дођу да би дслегацпје пз своје базе добијале отпрплпке то што сте ви рекли захтсве или упутства за рад, да вх зајсдннчкп разматрају, али такођс ла naby решешења за све иас укуппо. Ствари сс не могу примати здраво за готово Интереси се морају усаглашаватн односно проналазнти складна’ решења која he нам омогућнтп да даље идсмо сви заједно напред. М11СЛ1Ш да се не треба заносити да ће се СА ЗАЈЕДНИЧКОГ CACTAHKA КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК И МО СК ПОТОЧАЦ MN « ПОНИШ ННПСТА На седмочасовном- заједничком састанку Комптета Конференш1је СК општине Параћин и Месне организаипје СК села Поточца, који је одржан 24. фебруара, учињен је напор да се расветли политпчка’ снтуација у овој паргијској организацнјп, при чему је домшшрало у основу различито гледање на акцију комунпста овог села око формирања нове земљорадничке задруге. Истина, са састанка је могао да се понесе опшги утисак да се ситуација у везп са ново.м задругом нп после овпх настојагБа неће много променитп. Цил> састанка и нпје био да се спречп формирање нове задруге, пошто су заиигересовани npabaini на пар дана раније одржаном збору, коме су присуствовалп и најодговорпији функционерп Опигпше, изразили своју спремност да сами сносе рпзик за евентуалнп nevenex своје акшпе. Инсистпрало се на утврћиваљу полптпчког попашаља и одговорноciii комуннста, па и у вези са акцијом око повс задруге, јср. познато је, ла ie спелином прошле годипе Комитет па састанку у Рашевпцп инсистирао на очивању целовистостп подручја ООУР „Јухор” Рашевпца’. Зашто сс један броЈ комуписта ставио на чело акције која је бпла дхгректно супротна ставовима Комитета са тог састанка? — на то питање требало је одговорпти. Разлпкс у одговору на то ппгање показалс су се одмах пошто је састанак почео. Чим је посебна Комисија Комитета прочитала свој извештај, у коме сс указује да један број и то најодговорнмјнх ко.муииста овс партијскс организзпије палн скпрптно ставовима Комп * тета, да су ко.мунисти званпчно о тпм закл>уцпма расправљали тек крајем прошле годинс, да .међу руководпошша друштвено полнтичких организација у селу нема јединства,. да у тпм односима има нсздравнх појава (нетрпељивост п лпчпо конфронтираљс, лпдерство п сл.), секретар организације Стеван РашиН је прочнтао ставове и закључке са заједнич * ког састанка Секретари јата MO СК н Одбора за друштвену самозашпггу Месне заједнпце, у коме се даје у основи лругачнја слика политнчке ситуацијс п односа у овој партпјмоћп путем делегатског система пли било на некн други начин, да дође до тога да се неки парцијални интереси, појединачни интереси како пх гледамо без обзира о ком селу или насељу се ради, да онако како их ту видимо морају сви људи и цела заједеница да пх тако прими, да не кажем здраво за готово, него морамо да расправпмо и да се договоримо. Ја се слажем да то најотворешце чинимо, па чак и веома оштро да разговара.мо. Кад праbilmo рачуне не треба да узмемо рачун са рспа, или са једне стране, него комплетно, a то је колико неко продаје репе укупно и колико шећера укупје укупно, онда би рачун можда испао другачији птд. Да не мисли нико ла he моћп са половним рачунпцама да изла зи II да наметне пеко рсшење. Ја не мислим да треба да се љутпмо на друга који је овдс говорио о томе, али молим тога друга да се пе л>ути на мене нити бнло кога, зато- што ми о томс тако разговарамо. Зашто не поставпмо на дневнп ред пнтање по.вопривреде па да разговарамо о томе шта урадити, како Иемо да радимо па да се као и у целој земл>и договоримо о томе шта са пољопривредом да урадимо. To питање би требало да дође на ред у MO ССРН и OK ССРН у телима ОК ССРН, нс једанпут него више пута та пптања о којима свп у земљи разговарамо како овде можемо да поспешујемо ствари п да унапредпмо пољопрнвреду. Како да ппвећамо пољопривредну производњу Основно пптање јс овдс то, како да повећамо пољопривредну производњу а не како цене да рсВамо бпло веће, бпло мање. Ми мо рамо да стимулнрамо п пољопривредпу про пзводњу у целини п поједине врсте те пропзводње, јер само са некпм премијама нс можемо стварп до краја довести. О овим стварима могу II делегације да разговарају. Мп бисмо моглп да разговарамо не само о пптањи.ма пз пољопрпвреде, о којпма сам ја noчео да говорим, већ и о другим питањима. Бпло бп добро да укажемо п на то што смо ми утврдплп н Уставима и конгресним одлукама. To јс повезано мало са овнм што сам почео да говорпм о раду н нс раду.^Мп смо веома јасно прецизирали, ако пије било довол>но јасно раније, да се не мо же руковатп друштвеном својином како ко xohe и да нс можемо да се мирнмо и да толеришемо пикога, нити да неко можс да има граћанско право н некаква посебна права н заштиту пмунитета ако се крене у правцу черупања друштвене својине, пити а'ко се радн о појединцу шггп ако се ради о колектпвима, већ свп морају да воде рачуна о друској органнзацији; п сва одговорност за лошс односе угтућена је на адресу Стојана Петровића, ранпјег председника Извршног одбора Месне заједнпце и секретара МО Савеза бораиа, за кога је затражено искључење пз Савеза комуниста. Више од двадесетак учесника у дискуспји, међу KojiLMa су били н свп чланови СК који су назначени као носиопп полптпчкнх акција супротнвх ставовима КомптеТа, као н друговп Богомир Милошевпћ, секретар Секретарпјата МеВуопштинске конференције СК п Петко Лековић, секретар Комптета, настијали су да расветле насталу стпуацију ц да одреде свој однос према одговорности комуниста. Y дцректној конфронтацијп ставовпма изиетнм у извештају Комисије, Добривоје Мнлојевић, председнпк Скупштнне Месне заједннне и Сгеван Paunity. секретар MO СК, као Ji неколЈШина друпгх чланова СК, нзнели су да п дал>е остају прп акцпјама које су воAiLMi заједно са грађанима, пошто су те акције по њпховом мпшљењу у складу са ставовима партпјскпх конгреса, да су уз те акције скоро свн члановп СК овог села, да јс углед комунпста у селу баш у вези са тнм знатно порастао (пре пар дана прпмили сл' 16 новпх чланова) и ла за све то тпебп да добију „саме похвале", како то речс Мплојевић, а не да буду кажњаванн. Чла«ови Комитета, уз којс је аргументовано п без резерве био п Мнлан Мплојевпћ, председник МО ССРН, указалп су на озбпљне грешке и пропусте комунпста које су пмалм у свом досадашњем раду, посебно у акцпји око оснивања none задруге. Оми се нису ангажовали па спрово!зен»у закључака пз Рашевнце, мада су на то бпли обавезни, што се у првом педу односи на руководиоце органпзашпе СК и Месне заједнпце.н пошто су они учествовалп у раду састанка у Рашевнци. Избегавалн су дуже време да о тпм закључиима разговарају па састапку органпзације а акцију су водилп' преко других органа (Инппнјативног одбора за формирање задруге и органа Меспе заједнице). Одбплп су да пошаљу представннкс у Одбор за удруживање земљорадника при ООУР ,Јухор”, и поред тога што се три четвртшш грађана још није определпло да ли ће се удружити са досадашњом задпугом у Рашевици нлп'са новом‘задругом у Поточцу: Елаборат о економској оправданрстн формирап.а новс задруге 'је- проглашаван за „пословну тајну" ц.о њему. такође није бнло речи на гагтпнку партнјске организашпе. । Подсећајућп на то да је пернод либералилма пгтпппо лубоке’послелтпхе за Лб^м, Петко Лековпћ јс рекао да после Пнсма, 21. иггвеној својини ц да сви учествујемо у де« оби друштвсног колача на основу рада. To што сс одпосп на друштвсну, социјалистнчку пмовипу то се односи такође на сва ки друштвсни посао, тако да не може нико пи у школи ни у здравствсној установи да то сматра неком прћиЈом. Ми трсба да гоппмо све шпскулаипје али са аргументима, а не само овдс на коиферсшшји да непоштсно пз * iiociLMO. Трсба се борити против ошгх који из * бацују разне паролс пли трују, којп се испо< љавају за иајтсжи шовшшзам, петрпсљивост, против братства н јединства птд. Нс могу oiui пматп права у демократској земљи, Јср то ннсу права у социјалистичкоЈ земл>и. Никаква шовинизам, којн јс протпв равноправних односа п братства и јединства и никакав .диовинпзам” у односу на рад. V протеклом периоду смо доста критиковали ствари а било је доста ncjacnoha а бпло је н утицаја тенденције са лева и десна, а било је н тога да Mil у организованпм снагама и у Синднкату и Соцнјалистнчком савезу нисмо баш заоштравали ствари како треба и ваља. Било је и тога да можс свако да дође на Социјалистички савез и да свашта лупа како хоће, то сада више не може. Може се говорити све, али до неке гранпце. Оно што је повезано са нечим што нема всзе са социјализмом, што је антисоцијализам и реакционарно птд. то не може добнтп право грађанства и да сс појављује на трпбинама ни на којем састанку у Социјалистичком савсзу, Синдпкату н др. Неки су miicatlmi да може да доБе на Социјалистичкп савез и свашта да говори, па ако га критикујеш, он сс позива на то да су његова права noepebena, да је повређен његов овакав п онакав пмунитет, па чак поштеног човека који се борп за социјализам може да тера па суд, а пеке наше судије су биле ћораве, па су расправљале и судпле. Ово што сс разговара у овој органнзацији и што се оквалнфпкујс да нијс социјалистичко то не може нпкакав суднја да судн. Мпслим да п то припада раду дслсгацпја и делегата. Ми би морали да унапреБујемо наш рад у органнзацији ССРН али п у органима паших заједнпца почев од M3. Ја могу да кажем, што сам ова два дана впдео код Вас, мислим да би бпло добро да расправптс неке ствари. V једном ‘граду, постоје 3 M3 а у два друга иако су већи постојп само по једна а ваши градови су близу један до другога. Према томе постоји н органпзацнја Социјалистнчког савеза, тако оргапизована па треба видетп шта је бол»е. Мислим да не можемо имати гломазне, с једне странс M3 и MO ССРН, а с друге стране веома ситне. Можемо пматп 2, 3, 4' и вишс месних заједнпца у граду, али да се оне договарају када сс радн о заједничким проблемима. Ми смо сада у могућностп да дотерамо и статуте и статутарпе одлуке п да погледамо како смо организовани, јер од тога како смо органнзовани, како корнстимо све паше капацитетс, од тога he завнсптн како hcMO реализовати послове и задатке које мп данас имамо у друштву. Од тога he завнситп рад делегацнја п делегата. МеВутим, желим да вам скренем пажњу на то да мн тај делегатскп спстем још нисмо до краја нн пзабрали п немамо пека пскуства. Сада смо скоро изабралп СИЗ, њпхове скупштине. Мислнм да ћемо моратп још нске СИЗ да организујемо. Можда нешто. треба п v пол>оприврсдн урадпти, али један лпскутант нерправдано се позпвао на друга Тита. Знамо да je II друг Тито својевремено рекао да сељачке радне задруге нпсу остварпле очекпвања н да се одст\’пило ол тога. Виднмо проблемс који око нас стоје п треба брже и сфикасно да се договарамо п да нмамо утврБене правие акинја, да имамо акипонс програме п онда да решавамо сва питања која су од интереса за жпвот нашс социјалпстнчке заједнпце. седннцс п нартијских конгреса комуниста не могу више да се понашају како им је воља н да је у Савезу комуниста нужно доследно поигговатп прпншш демократског централизма. Управо у томе је видео највећу одговорност секретара и секретаријата MO СК, као и другпх комуннста којп су се нашли на челу aioinje која је у супротпостп са ставовима Комитета. Интересангно је да је на крају дпскусије, Извештај партијске комиснје о полипгчком стању у овој организацнјп СК, као п о одговорностп комуниста, велнком већпном гласова прихваћсн (гласало јс нротпв само шест чланова СК). Међутпм, када се прешло на пзјашњаван>е о партијскпм мерама за најодговорнпје члановс СК, дошло је до потпгно супротног пзјашњавања органпзације и Комптета. Пошто је најпрс партпјска органпзацпја одбила да поедузмс ппедложене »»епе поема coohnt 'мановима, осим што је Стојану Петровпћу нзрекла опомену, Комптет је усвбјио следеће мере: • Преллаже се Органпзацпјп СК Органа управе CO да Добривоја Милојевића, председшнса Месне зајсднпце села Поточца, искључи пз Савеза комуннста због: одуговлачен>а п caMOBO.vnor п бирократског понагаања око посгупка братпмљсња између села Вашпце и Поточац и потппсивања повеле о братимљењу; лиректног супротстављања званпчној општпнској политицн о очувању просторног и економског ннтегрптета прекоморавских села које ie нспољно у акцијп формирања задруге у Поточцу. • Стевану Рашићу, секретару MO СК, пзречена је последња опомена због: неактпвности у среБпвању мећуљудских олноса у naDTnicKoi опганпзашпп којп су ловели до лошс политпчке ситуацнје и због неинформпсања чланова СК о закључцима са рашевач * ког састанка. • Тпхолшру Смнљанпћу, заменпку секретара MO СК и председтжу Извршног одбора Месне заједниие, пзречена је партијска казна искључењс пз Савеза комуписта због опортушгстичког става према закључцима састанка у Рашевици и непотптопап.а пршпшпа демо * кратског цонтралпзма. • Дпчгпглрру М. n<*r».QjHihv. 4ABHV Кохштета, који је нз one MO СК, изречена је партијска казна опомена. Ycuajaivhn овакве закључке, Комптет је пзразио уверење ла he komvhiictu ове партијске оргашшипје имати сиаге да v даљсм свом политкчком лглоппп.р ппевазпђу нагомнлане слпбостн п успоставс здравпјс међусобпе односе.

' CTPAHA 4 ' 14 ДАНА ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ СА ПОСАЕДЊЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Y петак, 28. фебр\ара 1975. одржана је девета редовна седница свих већа Скупшпгне опшпгне. као н поссбне седгпшс Већа удружепог рала п Већа месплх заједница НА ЗАЈЕДНИЧКОЈ СЕДНИЦИ СВИХ BERA РЛЗМАТРАНА CY СЛЕДЕНА ПИТАЊА: 1. Извештај о раду Скупштине огшгпше за 1974. гоАИНј’ Извештај о раду Огпптипгокс заједшше дечје заштоте за 1974. голпну п Програм оада за 1°75. poahhv. 3. Програм развоЈа соцпјалнс заштите у Опшпшп Па раћин v 1975. годинп, 4. Извештај о раду Центра за дсчју зашгиту п социјалнзЈ рад .Дараћин”, 5. Извештај о раду СДК — експозптуре ПараЈигн, 6. Извештај о раду ОЈТ — Нуприја по’малолетнпчкнм продметима са подручја Опшпше Параћнп, за 1974. годинг, 7. Извештај о раду Општинског суда у Нупрпји покривичним предметима малолетника за 1974. годину, 8. Предлог Одлуке о изменама п допунама Одлуке о Општинсгасм порезима грађата, 9. Предлог Одлуке о продужењу важшсти Одлуке о утврђивању просечног личног дохотка ралшжа одговарајуће стручие спреме као мпнтгмалне осношше за разрез пбреза од занатскнх и друптх делагностн. 10. Предлог решења о потврВиваљу peuieita иредссдника СО-е о образовању Ко.хшсије за нзради нацрта Друшгвеног договора о запошл>а®ању п приправЕптима. НА ОДВОЈЕНОЈ СЕДНИЦИ ВЕБЛ УДРУЖЕНОГ РАДЛ: 1. Занатство у привреди Општпне са предхого.м мера за његов бржн и успешниј иразвој, 2. Осврт на стање и мере за дал>н развој угостпте.^ ско-турнспгчке привреде на територпјп Општкне, 3. Одговорп на тггања делегата. 4. Објашњење моггЂности реализаццје амандмаиа делегата Атанасковиђ Михајла на текст Одлуке о занатским радњама самосталннх занатлпја. НА ОДВОЈЕНОЈ СЕДНИЦИ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА: 1. Решење о твпппггстским прави.ма лелегата. Нека ол овпх пмтања смо опипгонше o6*m.wiAii у овом, док ће о другима бити речи у наредном броју. Објављује.мо п закл»учке у вези са лалиш развојем занатства у Оппгтшпт, којп су" уавојешг на седншш Већа удруженог рада. ТУРИЗАМ И УГ0СТИ1ЕШМ Прнродни условп овог подручја п благе климе, богатсгво шума којс обилују разноврсиом флором п фауном, реке. као п знаменнтосш града и околпне, пружају изванредне потенцијалнс могућностн за развој угоститељства п туризма. Ако ово.ме дода.мо н повол>ан географскп положај опшпше п H»eHv повезаност савпемсним путешша са сусздннм отпитинама, као п са шноом терпторпјом добићс св права слика о велпкпм потенцијал; hum MorvliHOCTHAia за развој обе гранс гтрпвреднс делатности, а посебно за развој тран31ГГН0Г туризма, па је сгогапотребно обплато користнтп све постојеће факторе п мопгћностп II v наредном периолу посветитП mv још cehv naxubv за 1&егово брже развпјање. Да би се пзванредне приролне могућноспт што боље чдкорпстиле, а салигм пш гнапоелпо развој vrocTiiTCfeCTBa п турнзма потребно јс предузети п одговарајгће мере да се факtodii Koiit пх коче отклоне. Посебно треба наглапгги да he пзградљо.м пута Сисевац — Сењски рудшгк, загим' пгта Деспотовац — Сењскп pvahiek. Спсевац потпупо отворптп зз TvpiiCTC пс само за нзлетннчкп всћ п за стацпониранп турнзам. На обим тгристичког промета знатап утнцај imaiv лов и рпболов. затсвалдчућН прнролшш моггћностима које пр^жа наша околпиа. Исто тако, тп vcAoBii o.Morviiviv п ра?вој спортско рекреативиог тупнзма. Међхтим, овим пптаљима лосада ]‘е поклањана мала пах> ња па cv н резултати бнлп скромни. Улагања v овс области би се за кратко време више« струко исплатиле. С. Обрадовић ЗММЧВД SM ШУЈНЕИ КДА ВИИ1Е © На плану унапреоивања и заокруживањз техничко-технолошког процеса производњс п прераде текстпла наставити са припремама за припајање Кројачкс задруге „Слога” Фабрицп штофа „Бранко Крсмановић”. За успешну рсализацију ове интеграције, поред обезбеоења просторија и других средстава за рад, посебна пажња мора се посветити конципкраљу ирограма за производњу конфекције, који трс ба у оквиру гране делатности да буде у потпуности усаглашен са потребама и могућностима тржиигга. • Наставитп са пословним повезивањем грађевинарства и грађевинског занатства на основу јединственог програма пзградње и одржавања стамбених зграда п пословних про сторија у општини. Код конститунсања посебног програма OOYP ,Д1рогрес” који ће иначе иредстављати део заједничког програма, посе бно се мора водитп рачуна о задово.^ењу погреба на одржавању стамбеног фонда п пословних просторија за рачун интересне заједпиие становања п других корисника ових ра дова н услуга. Такође, OOYP „Пролетер" мора имати у виду да у оквиру интегрисане организације не прекпда п не 'сужава пословне односе са својим досадашњим наручиоцима монтажних радова, већ напротпв да их још впше проширује и унапређује. • Дати пуну подршку занатским органилацијама које, на основу потреба п могуђности тржишта, раде на проширењу својих капаиитета и освајању нових производа. На овај начин долазн се да поједине занатске организације као целина илп пак неки од њпхових погона, прерастају у производне, односно индустријске оргашиације. С обзнром на jicxJaobhv оријентапију, такви условн већ постоје п то, пре свега, код предузећа „Будућиост” у вези производње жичаних сајлн, паркета н друшх производа. О Y циљу развоја туризма п обогаћивања тржишта пронзводпма разноврсног асортимана, посебно треба датн подршку оним организацијама којс радс на организовању рада по кућама. • Такође, постоји потреба а и могућност, у духу уставних про.мена н конгресннх ставоиа, за пшре пословно повезивање нзмеђу удруженог II личног рада у области занатства. Ова потреба се пре свсга осећа у појединачiioi и малоссријској производњи појединп.х дслова и готовпх пропзвода, који се не пропзподс у нашој земл>и, већ се увозс, док у кооперацнјн нзмеђу поједпннх занатских оргапизаппја п самосталннх занатскпх радњп могу се производитн п код. нас, што нас доводи у позицију да се ослободнмо њиховог \иоза. О Радп органпзованнјег и ефнкаснијег вршоња техничких услуга потрошачима, потребно је да сс успоставн чвршћа везд са серписима (стационираним и покретнпм) за одржа вање појелиних потрошних добара трајнијс употребне вредностн, као што су ралио и ТВ при|емпиш1, штедљаии, фркжнлери и други е'сктричпц уређаш. На овај начип остварио бн се већи yiiiiiaj иа и^зкзвиђаче поменутих потроииих добарз у ццд>у шоовог већег апгажовања на развоју п унапређењу сопственс сервнсне мреже која није адекватна растућн.м потребама. © Отварањсм иових производиих погона п услужних радпоница сгваратн потребне услове у областн занатства за запошљавање веher броја лица, прс свега квалифнковамих, која сс налазс на евпдепцијп завода за запош л,аваи>с. © Урбанпсшчким иланом одредитн потребан број локација на који.ма би се нзградиле просторнје за потребе занатства. Утврђивање ових потреба и одређивање макро п микро локацнја са програмом нзградње, као љегову реа.\изаш!ју. обавитп у сарадњи са заинтересованим занатскнм брганизацнјама. самосталним занатлијама п произвођачима потрошних добара (за техннчке сервисе). Поред тога, занатсшш организацијама н самоста.\ним занатлпјама треба омогућити да доћу до потребног пословног простора, путем долељнвања слободннх просторија нз фонда пословног простора у друштвеној својини. © Прњшком утврђивања пореске политн ке за 1975. годину Скупштина општине својпм прописима треба да одредп што р>еалније кри теријуме опорезивања који би уједно стнму« латнвно деловали на развој занатства. • Код утврђивања укупних друштвешгх обавеза треба пре свега полазитп од економског положаја и реалних могућности занатских организација и самосталних за натских радњи. У том погледу Скупштина општнне би требало да ограничи висину стопа доприноса за финансирање поједнних интересних заједница. Ово ограничење треба да се односи и на заједницу пензијског н инвалидског осигурања самосталних занатлија п угостнтеља. Такође, треба ограничити висину таксе на фирму и друге комуналне обавезе и оптерећења. • Имајући у виду да су цене занатских пропзвода п услуга под друштвеном контролом цена, као и да је куповна моћ потроша * ча ограничена, мора се водити рачуна да повсћање укупних друштвених обавеза занагских оргаџизација и самосталних занатских радњи не буду веће бд могућег повећања цена ГБИХОвнх пронзвода н услуга. При томе треба пматц у виду да приходи остварени повећаљем цена треба пре свега да покрију повећане трошкове пословања, који су такоВе насталн под утицајем општих кретања на тржишту. Међутим, уколико сва ова повећања иду на терет личних доходака радника у удруженом раду и самосталних занатлија, доводи се у питање њнхов животни стандард, због чега настаје стагнација у развоју занатства и дефицитарност капацитета у овој областп привређнвања а уједно и неподмиреност по* трошача у занатским производима и услугама. • Доследнијом и ефикасниЈом применом зако1гких прописа треба наставити са сузбпjaiLCM (’л ’!1равног рада, који штетно упме на стање и развој занатСТва у целтш. * ' БЕСНИАО! БЕСНИЛО! БЕСВИАО! На основу члана 37. става 1 и члана 62. става 1 Осиовног закхжа о мерама за унапређивањс сточарства п о здравстве ној заштЈГгп стокс („Службенп лист СФРЈ , број 16/65). а у циљу спрсчавања појаве и сузбијања беснила на подручју Општинс Параћин,'одеље>1 *е за пмспекшгјски надзор Ветеринарска инспскцпЈа Скупштинс општине Параћшг, издајс НЛРЕДБУ О обавезпом предузилтању превентивних мера на спречавању појавс заразис болесп< беснпла на територији оптптинс Параћпи I 1) HAPEI5YJE СЕ свмм власнишша — држаоинма паса да одмах изхфшс следећс: а) Да своје псе даноноћно држе у затвореном простору и везанс: б) да доцепл»ен»с својнх паса протгге бесни.\а нзвршс према распорсду Встсрпнарске сташше Параћин. ц)' Да сваку сумњу на беснило код жнвотшва пријаве Ветеринарској службп на свом подручју нлн Месној канце ларији, као и о нађеном лешу дивљачп. 2) НAPERYЈЕ СЕ cbilxi грађашша да своје мачке држе у затворено.м просгору. 3) HAPERYJE СЕ Аовачком друштву у Параћпну да нзвршп следећс: а) Да одмах прпступп организованом хумаиом уннштењу паса и мачака луталица: б) Да одмах оргапизује хајку на лп cnue, вуковс п дивхс мачкс, а убијену дцвл>ач (као п нађену уптулу) да.одмах доставм подручнпм Вегсрииарскнм а.мбулантама. 4) HAPERYJE СЕ Ветериварској станшш у Параћину да одмах организује п присту mi доиепхењу паса против бесннла на подрхтју Општине и да код сваког сумњивог случаја на беснило код домаћих- жпзотшва, као п код дивљачк, предузме одговарајуће мере ради утврђнвања заразе, а о таквнм слгчајевима одмах взвестн Ветсрпнарску инспекпнју СО-с Параћнн. * ЈТ Посебно сс упозоравају трађанп да се радн о врло опакој п неизлечивој заразној болести која се преносн н на л»удс п да је подручје наше Оггатине чепосредно угрожено овом заразом. те сс позивају да одмах пристгпе извршењг наређеннх мера и да се о сваком сумшп вом понашањг домаћих жпвоппва, * као п свакој угинулој дивљачи, охмах пзвссте Berepini'acKv инспекцију СО-е Параћин нлн своју Месну каниеларију. Ill С обзиром да сс ради о прсдузимању хитних мера, граћанин којн не пзврпти наређвне мере биће кажњеи новчаном казном до 3.000,00 дин., а радне органпзацнје, илп друго лице, навчаном казном до 100.000. динара. IV Контролу спровођења наређених мера пз ове Наредбс вришће Ветеринарска ннспекшгја СО-е ITapahim. . ■ .. . . СКУПШТИНЛ РПШТННЕ ПАРАВИН — ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР оГ НАЧЕЛНИК Број 323-5/75-03 одељења за инспекцијскн надзор 25. II 1975. год. СТАНОЈЛО БОГДАНОВИН днпл. правник Y цил>у спречавања БЕСНИЛА на подручју Опшпше Параћин одржаће co предаваил о бесннлу н лопепл>ен»е паса против беснила, оних којих нису цепљени v обавезној акинјп дсцембра 1974. н јануара 1975. годјгнс, а према следећем пл^ну: I. ПЛАН ПРЕ ДАВАЊА Даиа 03. 03. 1975. г. у селима: БОШЊАНУ, ЗАБРЕЗИ, ТАЛУДОВЦУ, КЛАЧЕВИЦИ, ДОЊОЈ МУТНИЦИ, ЛЕШЈУ И МИРИЛОВЦУ. Дана 04. 03. 1975. г. у.селима: СТУБИЦИ, БУСИЛОВЦУ. ГОЛУБОВЦУ, КРЕЖБИНЦУ. РАТАРУ. СИКИРИЦИ, Г. ВИДОВУ И ДРЕНОВДана 05. 03. 1975. г. у селима: ПОПОВЦУ, ШАВЦУ, ЧЕПУРУ, ДОЊЕМ ВИДОВУ. СТРИЖИ, ЛЕБИНИ, ГЛАВИЦИ И ДАВИДОВЦУ. Дана 06. 03. 1975. г. у селима: БУЉАНУ. РАШЕВИЦИ, ТРЕШЊЕВИЦИ, СИЊЕМ ВИРУ, ПОТОЧЦУ, СВОЈНОВУ И СИСЕВЦУ. Даиа 07. 03. 1975. г. у селу: ИЗВОРУ. Дана 11. 03. 1975. г. у селу: ГОРЊОЈ МУТНИЦИ. Дана 12. 03. 1975. г. v селу: ПЛАНИ. Предавања ће се одржатп у друпггвеним просторијалга (на уобичајеном месту), са почетком у 18,00 часова. П. ПЛАН ДОЦЕПЉЕЊА ПАСА ПРОТИВ БЕСНИЛА Дана 04. 03. 1975. годинс за насељена места: БУЉАНЕ, И ШАЛУДОВАЦ у Ветеринарској амбулав- ■т ПОПОВАЦ. а за ПЛАНУ и Г. МУТНИЦУ у Вег. амб. Д. МУТНИЦА од 8 до 12 чаоова. Дана 04. 03. 1975. године за насељена места: СИКИРИЦУ, Г. ВИДОВО, РАТАРЕ, ДРЕНОВАЦ, БУСИЛОВАЦ, ГОЛУБОВАЦ и КРЕЖБИНАЦ, доцепљеае ће се вривгги у Вет. амб. у СИКИРИЦИ од 8 до 12 чаоова. Дана 06. 03. 1975. године за насељена места: ТЕКИЈУ, СТРИЖУ, д. ВИЛОВО. ГЛАВИЦУ, ДАВИДОВАЦ, МИРИЛОВАЦ. ЛЕБИНУ, ЧЕПУРЕ, И IHABAU- Доцепљење ђе се вршитн у Вет. стан. у Параћпну, ул. Стришка бб од 8 до 11 часова. ______________ Даиа 07. 03. 1975. године за насељена месга:' РАШЕВИЦУ. ТРЕШЊЕВИЦУ, СИЊИ ВИР, ПОТОЧАЦ н CBUJ'Р<> '»цепљеље ће се впшнти у Вет. станици у РАШЕВИЦИ од 8 до 12 часова. За тоад ПАРАНИН доцепљеље ће се вршита даиа 5, 6. и 7. марта 1975. годнне у Beтевииарској станици ПАРАНИН од 8 до 12 часова. ■ -_______________________ 28. П. 1975. године ПАРАНИН ОТПНТИНСКИ ШТАБ ЗА СУЗБИЈАЊЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ БЕСНИЛА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНВ ПАРАНИН

М ЛАНА СТРАНА5 ЗДВЕТОВАЊЕ НА ГРЗИ ПОМОЋ БАНАКА ПРИВРЕДИ Како |е нелнквндност у нашој прнвредн опомнњујуће прн сутна, а дужннчко-повернлачкн односп нз дана v дан све замршенпјп, осећала сс потреба да се ово.м проблему приВе одговорније. Стога ie Филија.^а ЈИБ у TlapahiiHv организова.\а састанак са својим оснивачима угледннм привредницнма у нашо{ РепубЛИШ! II њнховим пословним партнерима са жељом да заједнпчкп пзнађу најефикасни1 *е путевс v разрешавању дужничко-поверплачких односа. Преко тридесет угледннх фнр мн, међу ко)1ша „Технокемија” „Технопромет”. „Крнсгал-нмпорт" „Jvro-електро" нз Београда, „Црвена Застава” нз Крагујевца, ,*Хип ” — Панчево, Прпвредтци псирсд хотела „Колпба' потребно одлазе на нмс казнепнх камата овакав начнн договарања и пословања доносп и велнке уштеде у времену. Та мо где се прнвредннцц не договоре, односно тамо где прпвредне органнзашпе hhcv у стању да своЈе односе рсше саме, „ускаче" банка интервсн Како су оснпвачи ЈИБ бројпп (преко 600 привредних организација), на наредннм састаншша овс врсте очекује се учешће далеко већег броја прц вредних оргашхзаппја iep то обећавају пословц обављенп једпог радног преподнева. Друт Рајко Цветковнћ ie заловол»ап резултатпма овог екстни.м кредпто.м уз наплату од 10 одсто за услуге, гзобавезно Учешћс 25 одсто од потребнс перименталног скупа. „Наша је „Жељезничар’ Смедсрево 11 другп, покушалн су Да се до говоре и своје дужшгчко-поверилачке односе реше на најбржп н најеЊикаснмјн начин. Сем растерећења привреле п уштеда значајних сума које не суме. Y разговору са Лазаром Цанпћем, директоро.м Дирекцијс средстава 1ИБ „ Томом Бокићем, саветником за средства п компензацију. дознали смо да јо овај начин пословних односа врло ефикасан ц представ л>а корпсну новнну. дужност и обавеза да помогнс мо приведи, чија смо продуже па рука. Ово ie наш првп корак у том правцу" — закључио је директор филпјале Југословенске инвестшдиопс банке у Параћину. Л>. С. AKTYEAHO ИЗ ФЛБРИКЕ СТАКЛА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ Y малој сали Синдикалног ве ha 17. овог мссеца на свечан начпн је потписан Самоуправии споразум о осннвању Самоу правне ннтересне заједницеза оазвој привреде п отварање но вих радних места. Потписиваљу су, поред овлашћених представ ннка радних колектива за по тпис, присуствовали и председ ник Скупштинс општине друг Слободан Миливојевпћ, секретар Комитета друг Петко Леко вић, председник савеза Сннди ката Ранко Њпсолић и др. Пре потпнсивања овог документа о његовом значају псми слу говорио ie др\гг Драган Be љковић. Он ie у свом нзлагандг взмеђу осталог нстакао да сре дства обезбећена на овај цачин пружају могућност прошк рења калацитета постоуећих ор ганизација удруженог радакао н формирање нових произнод иих капацнтета, што ће v ира јњој линнјн обезбедипг Behv запосленост младих п школива них кадрова. ИЗ „БУДУКНОСТИ" 10Ш Ш УСПЕШНА Г0№ ПРОИЗВОДНИ ПЛАН „ПАРАНИНКЕ" Предузећс за прбнзводњу, про.мет н Koonepamiiv „BvAvhпост” v Параћину v 1974. годп нн успешно je пословало u oc тварило повољне произволнс н фннаисијске . резултате. Оства рени укупнн прнход од 39 мп диона п 230 хпљада дннара ie за десет мнлиона већн него претходне годннс. Дзхолак нзносп 5 мнлиона и 829 хнљаха дннара. Лнчнп дохош! запосле ннх cv пораслн, па ie просек од 1895 дннаоа за 335 дннара већи од просечне зараде у 1973. годшш. За поошнренуре ј лродукцију Предузећу ie остало мпднон н 80 хнљада динара. Иако ie ово повол.ан оезглтат, oeai колектив нпак шпе задовољан. Behn vKvnan прихол iniie донео u већа средства за фондове. Напме, још повољннјн финанснјскв резултатн cv нзосталп, iep cv поиаслс цене репроматеп»»’ала а цене готовнх пропзвода остале су непромењене. Поред тога порасле cv за два н no irvra законске и уговорне обавезе. Предузепе „Будућност” сваке годнне извози v земљс западне Европе плетарскс пронзводе. Вредност робе продате на инострано.м тт»жишту V прошлој годинп азiiocii 940 хнљада днпара што ie знатно мање него раннјих година. Узрок томе ie маља потрошња ових артнкала v свету. Као п paHiiiiix, тако u прош лс годнне, Поедузеће ie органнзовало пад на ,сшј” за пзраду плетарскнх производа и пзраду трнкотаже п дечје конФек цпје. Y Toi областн capabvjc са око 900 дома^шта п п^^опопвредних пронзвођача. Њи.ма јс за годнну дана псплаћено трп мплиона н 700 хпљада динара што представља доста добре лопунске прттходе за велнкн број породица. За obv годнну колектпв планира да оствари VKvnan прпход од окр 70 мндиона Ainiaua. Овако осетан скок v oahocv на npoiiiAv foahhv треба да биде остварен пуштан>ем v оад новнх пронзводннх капацнтета и повећањем поонзводње v пос TojehiBi радним јсдннииама. Бп lie отворено и око 20 новнх ра дних места. OnQKvie се да he и нзвоз робе на инострано тржиште поново рочетн да пасте. Д« Г. СЛАТКИШИ НА ПРЕТЕК . Y. OOYP „Параћпнкн” ПИК Нуприја пронзводннм планом за 1975. годшгу предвиВа се укупан прнход у вредностпод 40.195.000 динара. Радницн ове органнзацијс у текућој годпни пронзвешћс око 2 Апмнона килограма бом бона, карамела, ратлука п других пронзвода, шго прелставл»а внднц напредак у од носу на прошлу годину. Лнч нн дохоцп he у нарсдном периоду да pacfy v сразмерн са продуктнвношћу рада. Y npo'iiLioj годпнп је посто јао антиинфлацпонн програм мера, а истн се разрађује п за ову пословну годпну. Y плану развоја „Параћшр ке” посебна пажња посвети he сс п стручној квалификацноној структури. Недавно је пр1шл>ено неколпко стручњака, а нрнмнће се још п два пнжењера технологије, што he првенствено нмати одраза на квалитет пронзвода ове реномпране Фабрпкс слаткпша. СРЕДСТВА И РАДЗАЈЕДНИЦЕ Средства заједнице се Форми paiv no само^ппавном споразу mv iLiahaiaeM обавеза н то: Скупштина општине Параћин 1 проценат од свпх прпхода бу џета оппгшне; Општинскс самоуправне пнте ресне заједннце nAaliaiv 1 про ненат од свих прпхода питепес не заједнице, а основне зајед нице v оквиру међуспштипских HAJI регионалнпх пнтересних за једннца' 1 посто од прппздају ћег Дела убраних средстава за гериторију општннс Параћпн: Организацнје удрхгженог рада и Apvre органнзацнје допри посом од 0,5 процената иа до ходак Организацпје удружеиог рада v-мањен ie за законске, п уговорне ооавезе, обавезне зај мове 11 средства заједничких резервн, а увећан за пзнос амо ртизације обоачунатс по стопа ма всћи.м од прописаннх закон ном, уколпко nonehaibc нзносп преко 25 процсната. Порсл овнх редовнпх нзвора као поссбни нзвори могу се појавитн и крс дитн банака п других организација, затнм зај.мови који 6vav уписалн организаније ц гра ba.HH, приходп од камата на уложена средства, н Apvra срс дства OApebena за ове сврхе. Овако обезбеђена соедства налазиће се на жиро рачуну за једнице код некнх од послбвннх банака а корпстиће сс у dhav кредита. Кредити ће се одобраватн по распнсивању ко нкурса за доделу, а првенство за добшања нмаће она опгани зација удруженог рада, чијн програм обезбеђујс највећи до ходак н aKVMVAauniv н која lie запослнти највећн opoi оаднн ка. О додели кредита одлучива lie Скутпптина за1еднице. Пословима заједнице vrroauлаће Скупштина за]'еднице. са чињена од представника орга пнзатпа потписннца само\пг»а вних споразума. Неке послове Скупштина заједнице може пре нети н на Извршни одбор. Прс ма спољном свету заједницу ће представљатп ппедседник Скупштине заједнице. . Стручне и адмннистратнвве послове заједнице обављаћс Завод за прпвредни и друштве нн развој Скупштине општннс Паоаћин. Мада је нешто касннје пот пнсан, споразум ђе важптп од 1. 1. 1975. године п ooe36ebeira фтгнансијска средства he моћн већ v овој годннп да се копн сте. To ie износ од више сто тина мнлиона craniix дннара. Сштрно ла he добро .домађин ско пословање” обезбеђеннм средствима омогућити бржп прнвреднп развој општнне а нстовремено ублажнтп проблем незаггосленостп. Minna Димитријевпћ НШ1АНАКА ДОСТА АЛН СВЕ НХ ЈЕ МАЊЕ Бољка од које трпи општа југословснска приирела нс мимоилазп ш! нашс радис оша« шоаш1Јс. Она јс свима пама добро поаната — неоправдаио нзостајшве с посла. Како нас јс обавестила Савка Николпћ, шсф Кадровске cavжбе СФС, а према анализи за 1974. foahhv, 170 радника било је одсугно с посда. вазлог: болестн и неоправдани нззстанци. Изразкено v пронзводима то је 215.600 непооизведгпих бокала, литар и по ^учне произ водње илп ” hobuv 431.200.000 динапа. Y гоајши опште штедн>е над овом бројком треба се стварно замислнти. Mebvrun, постојн охоаб^пгћи податак да се пз годмне v foahhv смањује opoi пзостачака, па треба очекнватп да н.х у овој годинн буде још мање. Y ФЕБРУАРУ ИЗВАНРЕДНО Ж. Р. Од средине Фебруарз, по речпма Момиоа Илнћа, шефа аутоматског пс гона, ппонзводља на свнм капацитетима за произво ah»v амбулангног стакла је изванредна. Ако бп се овнм темпом настаиило н даље бпла бп то оетка рекордна пропзводња. СОЛИДДРНОСТ — АТРИБУТ СТАКЛАРА М. ДХНЉАДУ нових ТОНА У „СТАНДДРДУ" ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА јануарсна произвопња прено плана „Стандард” ће у овој ни постати јачн за око годи 1000 нових тона носивоста, однос но предузеће he набавити још 70 камиона. што ће коштатн око 2 милијарде старих дина ра. Поред овога предстојс ин вестиције у дислоцирање трап спортног погона који треба да се приближн саобраћајнинама, чиме би се растеретио и саобраћај у граду. Такође ће н сточна ти изван пијаца да се измес трада, што нова улагаља. Y току конструкција старог ника. Сви ови подухватм захтева је рестаклезахтева ју и hobv ралпу снагу, тако да he иреаузеће V овој години примчтп још најмање 70 аозача, кас и друге структуПрема информацијн Економске службе која пратн производне пезултате, ianvapa -ieceца ове године v Фабринп 'птофова забележенн cv познтнвнн показатељи. Тако ie v орвом Mcceuv ове године произведечо 156.600 метара разннх штофова, што ie v oahocv на планнрапу производњу више за 4,8 одсто. Поред физичког пребачаја производње н финансијски ”езултат ie пребачен. Нанме, остварен ie 'са 1013 одсто односно 24,876.416 динара. И поред тешкоћа које владаiy на тржипгп/. Једннина vapv женог рада „комерција" vrneла ie да прода кхлпцима преко 168272 метара штоФова п 7.536 килограма трикопрешва. Odom приликом треба нагласнтн да je cirrvaunia са залихама готових тканнна за продају прилпчно тешка iep се v залнхама налази двомссечна нроизводња, одпосно нешто чише од 304.800 метара влачених н чешллннх тканина. Поред тога проблем ненаплаћене реалпзакод пронзводњс чешљаног предива док је нешто мадо опала код предионнце влаченог предива. Код осталнх радннх једнннца v П OOYP-v, ткачншш, шпива * чнпцп U доради такође ie дошло до повећања iipoavkthbho cni услед повећане ппоизводље и смањења ефективно радннх дана. Радослав Beculi НАША ПОСЛА М. Д. ипје, од 66 милпона линара довсо је овај колектнв од ареко 2250 радника v врло тежак положај. Y месецу јануару фактурпса на реализаџија пзносила ie 28.829.000 дикара што се за по* четак може сматратн одлнчнн.м. Међутим, V истом месецу наплаИспа рсализаццја ie ос1вареиа v износу од 14.858.000 дппара. Од пст јединица улружсног рада, п то две v I OOYP-v. продуктивност рада ie v ianvapv ове годнне. у односу на пстн мессц 1974. годнне, повећана ИЗ „СЛОГЕ" И поред проблема успешно На збору оадннх људи Занаг ског предузећа „Слога” поднсссн је овнх дана извепгтај о -пословању ове органнзашпе удруженог рада v 1974. годннн. Оргаш1заш1ја рада ie подо љена на трп раднс једпнпие: поруџбнна, полуконфекинја ц конфекцпја. Поруибнна чзгоаБује одела по меои rpabancTBv н вршн разне услуте. Полуконфекцнја нзрађхпе све врсте унпформп: ватрогасне. портнрске, стражарске, од кам гарна, полгкамгарна ц чоје. Конфекцпја пзрађује ХТЗ опрему, радна одслз. мантплс. кецеље, кишне кабаннце п др. Структура радне снаге не одговара с обзиром на асортиман артнкала којп се производе, те V то^ правдо треба предузетн да сс неквалифнкована п полгквалиФпкована радна снага доквалификује пхггем noxabaisa разнпх курсева н семинара. Y tokv година није се радп * ло укупно 38856 часова, шго представл>а велике сметње за нормалан рад. Набавка сировине и матерн * 1'ала се углавном вршпла нопмално. Појављивао се п недостатак обртннх средстава, па су билп прнморани да користе повремене кредпте од банака. Ha Koaiv ie закључено да ie органнзација постнгла гглавном добре финансијске резул * тате. М. МихајловиИ Прослава двадесетогодишњице штампарије Y 3HAKY ТАКМИЧЕЊА Ове годинс Графичко предузеће „Вук КараџтЛ” слави двадесетогодншњицу рада. Свс чаностн које се буду одвијале у ту част бнће уједно уклопљенс у прославу трндесеТОГОА11ШЉИЦО ослобођеља Шест векова Параћина. Најсгарнјпм н најбољнм радннцима биће додељенс днпломе п ручнп часовницн, а у цпл>у побољшавања производље заказано је такмичење економскнх јединнца овог Предузећа. Најбољс одељење добиће као награду бесплатан поподневнп пут. Заказан јс и турнир у шаху под пазивом „Братство-јединство” на коме he узетн учешће по једно графнчко предузеће пз свнх република п покрајнна. као ц спортски сусрет пословннх партнера. Предвиђене су н културне приредбе за радникс овог Предузећа. Ж. Милосављевић Српска фабрика стакла тша традиционално ттшпатељске одиосс са св1ш фабрикама стакла на теритоопјп ЈггослагзаЈс, као и са дргпгм ралннм колекTiiBiiMa, посебно пз наше коMVHC. Раднн лдгди овс Фабрпке никада hhcv ускпатнли помоћ APvniMa када ,је то било потребно. .и ј/ Алп посебно добрс односс Српска фабрика стакла iiervic са Стакларом „Стража” пз Хума на С\‘тлп v СР Хпватској. Кад cv иедавно параћин« * ктш стаклаппма би.\н неопходтш шамотни тан»ирн, а ггооцедгва набавке веллка, стакларп из Хума радо су пзаш-гн v cvcper. Ami зато су сс Параћинци недавно достојно реванипгоали својим колегама када ie то њпма било неопходно. Примерп добре сарадње п л>чдске солидарности све постаје сталнн атрибгт самоуправне заједннцс. више нашс м.д. ТОПЛИ 05Р0ЦИ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ ЧВОРУ ПАРАЋИН ГРЦММЖ, ДОКЛЕ ТАКО? Годинс пролазе, а људн, навике и односи скоро да се и не мењају у нашој средкни. Између жеља, norvhiiocTii н потрсба често се заборавл»амо, или смо. пак мемоћнп да бројне проблеме које. нам. намеће темпо изградље ублажнмо ако не можемо да нх рептимо. И становницп насеља .ДТартизан”, а посебно онн којн станују у улнцн 14. децембар, већ месепима трпе због небрнге, аљкавог односа нли „немоћн граднтеља” п н>егових сунзвођача радова на нзградњн стамбеног објекта крај Аугобуске станиие. Већ скоро годнну лана улииа ie прекопана каналима, које с времена на време, затрпају с јелне, а ископају с друге стране улпце. Како ie ова vAHua без подлоге, а сам терен полволан, непотребно ie наглапгавати кроз какав кал становншш ове члипе непрестано „пливају” ло улаза у своје згпале. Скпомнн, али п 1елпни noKvrnain. да ове невол>е пекако иблаже. cv узалилнн, iep сваколневно механнзатппа којом снаблеваш гралплтпнте — затппа tpva петирнепа (који, vrAannoM, опле craHviv). Са овнм ппоблемима упо^ите cv и пнспекшпске слижбе CO. aAw.vaaAVA. Awaii in one vAone ca nn^nmhv cv очекнвлли xnai nn'nna. а*м nr»b гплт»ш лппл плдови ce пролонгнрају, a адук^ ’« се настављају. • И докле тако?' ® Почели радови на < друштвене исхране Органнзовањо друштвене исхране за раднике је један од важнијих задатака синднката, који ie зацртан v акцноннм про грамнма. Схватајући заачај и акгуелност овог гаггања, Ооновна организација синдиката Железничке сташше Пара * ђин је у току 1974. годнне тражила од ООYP Саобраћајне се кције Лапово ранжирна да се реши питање исхране раднпка. Наравно, решење овог проблсма изнскивало ie велика средства, iep се ишло на отиапан>е ресторана друштвене исхране. Међутнм. ова комбивација ie отпала због тога итто ie планнрана изгралња нове станичне зграде, као н pvuieibe постојеће. Обзиром на недостатак средстава за нзградњу нове станич не зграде одложеиа ie њена нз градња. Због тога |е тражен друш начнн за решавање пооблемд друштвене псхране. Hanne, ООС ie предложнла адап * тацију „Синдикалне сале” и н>с но прилагођавање за потребе друштвене исхране. Предлог ie прнхваћен, па ie Ралннчки савет OOYP Лапово-ранжирна донео одлуку ла се одобпи око 20 хнллда динара за куповипп; материјала потребпог за адаптацнју. Радове на - адаптациш адаптацији просторије извешће чланови ООС добровољним радо.м. Основна ирганнзација сннднкага ie тражила помоћ v из..оcv од десет хиљада дннара од Месне заједнице града ц пет хил>ада од OK ССРН за kvuobh иу инвентара обзиром да ову салу користе за друшгвене погребе it меш,танн реона Врапчане, iep у овом peoHv не.ма одговара|уће друшгвене просгори.јс. Вал»а наиоменути да ћс помоћ v радној снази дати u остале ООС v чвору. јер се прсдвиђа да сви радшши чвора ко ристе ову трпезарију за потребе исхраие. Радови на адапташц'и сале cv почели. Очекује се да he истп 61ГП1 завршени v tokv марта. Ооаовна организација идруженог оада Саоораћајна сскци ia Лапово-ранжирна ie већ ск \о гшла уговор са војном поштом 113 Нуприје о Hcnopvuii топлих оброка. Право на топлп оброк има свакп падник v tokv дневпе сме-е. Ралник плаћа 5 Ainia na. a OOYP 6 динара. Join непостоје vcaobh за делсље топлог оброка и палппцпма v nohitoi смрни. MebyniM. to ho значн ла ООС v cBoioi актпв огти п лал>е не нчсистипа да се рспти п овај пролбем. А. КнежешЛ

СТРАНЛ « 14 ДАНА ПОСЛЕ ПРВОГ КОЛА „СУСРЕТА СЕЛА 75" ПОТОЧАНИКШ ВОЛЕ Завршеп ie првп круг „Сусрета села 75”. Другп јс почео 26. фебруара. Y првом кругу узсло је учешђе 22 села, са око 500 учеснпка. Сусрете v првом кругу посматрало јо преко 10.000 глсдалаиа. Нн резултатн нису нзостали. Екппе cv се свој скп заложллс п макспмално трудилс да се покажу v најбоље.м светлу. Y шеширу за друго коло осталп су најбољи. Y Давпдовцу cv пзвучеш! паро ви за друго коло: Ратарн — Горњс Впдово, Доњо Видово — ГТоточац, Лебтша — СтрубЈша, Чепгпе — Бул»ане. Дррчовац — Рашевица п Горња Мутница —• Поповац. Ако бп требало нзвлачптп за кључкс из досадашњнх „Сусрета", онда слободно можемо реlur да ова маннфестација оправдава своје постојање и да ЈС 113 годпнс v годпну масовни ја п квалитетннја. Нека нам будс дозво.^ено да на основу постпгнутпх резултата ,лрогласимо” најбољс v првом колу: Поточаи. Поповац, Рашевпца, Горња Мутнииа. Алп н са мало втпе спортскс среће и знања Morvhc ie да п остале гкште достигну ниво спрехгнос пг наведених ектата. За похвалу ie и то што v так мичењу учествују п пољопривредниии али по неко.м неписаном правилу већина »их учест ву.је v осталнм областима а вр ло моло v поллпривреди. Иначе v „Сусретима” узели су vчешће н ђани и студенти н рад ншш. Свако вечс nocraie лепи спој младостп, шарма, лепотс. внања п умења. Сви учествују од 7 до 77 година. Можда бн требало замеритп екипама што V слободном дслу запостављају изворне могиве (нгре, песме, обичаје). Можда би требало сценски пре нети наша прела, седељке... Мало ie II3BOPHIIX песама, које су се некад певале на прелу до дубоко v ноћ, а много ie но вокомпонованпх у чије квалигете нс смемо да се поуздамо. Такође ie п мало пзворнпх елемената v фолклору н за то би моглн учеоницп да .дрочепркају” по фолклорно] * баштиШ1 свога села п своје околине. Резултатп првпх приредбп другог кола cv следећи: Ратаре — Горње Видово, Поточац — Доње Видово. М. Илић Доле: Чепурска екипа пз пољопривредс Горе: Фолклор из Стрпже КОМЕНТАР ТЕКИЈА-СЕЛО ИЛИ ДЕО ПЛРАБИНД? Где се завршава Параћин, a ide почиње Текија? To је пита ње, на које мало no може да да одговор. Ранијс ie Текија била село са свим, па и географским обележјима помиравског села. Временом се сес ви ше приближаеала Параћину (а и Параћин њој) тако да су данас Параћин и Текија једна географски недељиеа насепба. MebyruM, ситуација много дру гачије изгледа. Једна полоеина Текичана пла ha самодопринос у истом нзно су као и граћани Параћина. Друга половииа — не. Једна половина тих гра/зана — сељака (статус им Huie плаћа таксу за изградњу граће оинских објеката као и комши јс Параћннци. Друга половина — не. И сада просгт, логиччи закључак. Једна половина Теки ie ie Текија, а друга полоеина Текије је Параћин. А можс ли тако? Е, то је друго питањс на ко је he мало ко успети да одго еори. Но, остаеимо та питања до чијих odweoph се ташко дола * зи. Да еидеимо како је у Те^ кији. Она полоеина Teicuje, ко ia није Текија него Параћин, прикључена је на градску во доеодну мрежу. Она друга noлоеина која је остала Гекија. — HE, A то ооако изгледа: Онај Текичанин који ie при пао Hapahuny има еоду из градске еодоводне мрежс, али ie. и платио свс комхшалне и адмшшстратиене таксе за изградњу објекта, а њеињ ком tuuja, чија се кућа налази само неколико метара дал,е није платио ни комуналне ни администратиене таксе за изградњу објекга (изградња на селу ј'е ослобоћена тих ОажбинаУ нема праеа да се прикључи на градску еодоеодну мрежу. Чудно али исгсинито. Но, ни то није сее. Текија, ееровали или нс, нема гробље. Ссаро ie попуњено, а за ново Текичани јоси нису смогли доеољно сред стааа, Алн су, како рече један њихое друштеено-политички ра дник, одлучили да нс умиру док не наћу средстеа за гробље. И jota нешто. Када бих ја, рекао је тај исти друг, поноео крстио Текију, не бих јој дао име Текија него Надрља, А нама само остајс да се на дамо da he се сае текијске mv ке брзо и повољно решнти, и ba he Текија остати Текија (нли постати цела део Параћн на), али никако Надрља. Б. О. ТЕКИЧАНИ ПОСЕТИЛИ РЕДАКЦИЈУ; KAKO HE ИЗГЛЕДАТИ ПЛАНА ЗА ПЕТ ГОДИНА? ИИИ ■! НШ ® Плана је вероватпо једино ссло у општинп које има Нацрт плана развоја од 1976—80. године. ВЕСТИ ИЗ СЕЛА Ускоро Скупшпгна месне заједнице треба да коначно vcboји овај план са чијњм поставкама се потпуно слажу мештани овога села. Већ у 1975. годинп Плањани lie реконструпсати електричну мрежу поставити телефонску централу са 40 бро]'ева и асфалтнрати пут до Мнрнловца у дужини од 5 километара. Свечано отварањс п пуштање у рад овпх објеката прсдвиђа се за 13. октобар. Изградњом Дома културс започсћс реализаиија соедњорочног плана развоја. Предвиђено је п подпзањс зградс за амбуГОДИШЊА СКУПШТИНА РИБОЛОВАЦА Крајем <ј>ебруара месеца у салн бноскопа Радничкн одржана је редовна годшпња Ску пштина Удружења спортских реболоваиа са подручја општи нс Параћин. Скутшггини је присуствовао велики 6poi рп боловаца, око 300, ко|п cv v живо]' дискуснјн решили број пе проблеме, којн cv до сада ометали успешан рад Друш * тва .ЛДрена”. Овом скупу јс присуствовао п ппедставнпк Савеза ^дружења СРС. Председннк Удружења Бранп иислав Марковић јс_у нзвешта ју о раду Управног одбора Уд ружења за псриод од 1973. до данас, исцрпно обавестпо при сутнс шта 1с сјвс урађено и са каквшт |с рсзултатима Удружер>с пословало. Из извештаја сс впдл да ie Удружеше са успехом рали\о, к поред свих тсшкоћа око рс lilUBaiba наслећених проблема и педостатка новчаних сред * става. Поред тога, разматранс су и мопгђности за »згралњу лва језера на Грзп, ко|а би, поред већ два постојећа на лз иорлшту Грзе, служпла исклд ланту, која ће сс започети у првим месецнма 1976. годннс. Отварањем самоуслуге, п неколико 'продавница изградњсм спортсццх објеката и базена, реализовао би се v погпуности амбициознп план развоја села . Плане. Да бп се остварила планска предвиђања заведен ie месни самодогтртшос у радној сназн по потреби. Потребну механнзаци1 *у месна заједница ie већ набавила, којом he сс много CMaibimi тропгкови око нзградљс. М. ДиАПпријевпћ чиво за развој спортског рибо ловног туризма. Изложен јеи алан о прибављању Стришке □ape v дужини од 1едног кило метра. Оба предлога he се vcbo jmu ако Ск^пштнна општине, привреднс организације и vro ститељска предузећа са пара Нпнске терпторпје npv/же помоћ, било у .материјалу илино вчано. Пнтаље иступања Удружеља „Мрена" из Међуопштинске за једнице спортсклх удружења риболоваца „Велика Морава” из Светозарева, изазвало ie on шту дискуснју, која ie година ма убирала водарину н надок паду од загађпвача вода, а нн шта није пнвестирала V порп бл>авање вода на параћинском подручју. Закључак присугних је да новоизасрани Извршнп одбор iom јсддом преистппа овај шхзблем и nabe најкорис iniјс решење. Да би Удружељс што успешније радило Извршни одбор јс на ochobv члана 19. Закона о удруживању грађана израдио пацрт Статута, који ie Скупштп на са извесннм допунама усво јила. На крају ie усвојен поднетп извештај, дата разрешница чла новима старрг Извпшног одбо ра, и изабран нов Савет од 35 чланова који lie пзмеђу себс нзабрати и нов Извршнп одбор. Јсдан леп гест направело јс Удружењс „Мрена” тамс шго јс све члановс сгарије од 65 година oc.\o6oa»l\o ГОДШШБС ч.\анарпнс. Милосав АкђслиН РАДНИЦИМА Y ИНОСТРАНСТВУ: Пошаљите нам своју адресу и ми ћемо вам бесплатно слати лист „14. дана" АЕБИНА: Асфалтни пут Пут од Лебпне до Стрпже, у дужтш од 4 километра, асфалпграће се још овс годи * не. У ту сврху јс и продужен меснп са.модопринос до 1982. године. Предрачунска вредност радова пзносп око 240 милнона старнх динара. Обсз беђенс су it пропусне цеви. Предвиђа сс н довршеље ралова на Дому културе, што he пзносптн око 2 лшлиона старпх динара, као и проишpeibc фудбалског игралтшгга. Б. Tacnl'i РАШЕВИЦА: Реновирање школе Поред других успешно завршепнх послова Рашевчанима сада предстојн реновирање зграде основне шкоде. По ред лепо уређених просторнja, ученици lie добити и савре мено опремљену ђачку кухпњу. Вредност радова ће изно сити преко 20 милпона старих динара. С. Тасић ИЗВОР: Освежаваље партијске организације Основна органнзацпја Савс за KOMVHHcra села Извора броји 25 љ\анова. У суботу 22. фебруара прпмљена су још два нова члана — о.младпнаца. С обзнром да he се некп коАгунисти учланитп у својој радпој организацији, npnjeai новпх комуннста и оовежава 1Бс органпзације је неопходно. П. Мпловановнћ МИРИАОВАЦ: Мировно веће На прследњој Скупштини Месне заједнице Мириловца, која јс одржана почетком фе бруара, формирано је Миров но веће састављено од 5 члаСАВЕТОВАЊЕ ПА ТЕМУ АОВОКРАЂЕ Ловачко Друттво из Параћина органпзовало ie V сарадњп са Ловачким савезом Србп јс, саастоваљс па tcmv лова краВа II органпзоваљс ловачких друштава против ње. Саветовањс ie одржапо 15. фебруара v пзлетишту Грза код Параћииа и itewv cv присуствовали представници Ао вачког савеза Србије, СУП-а, као н преко 70 чланова из 30 ловачкнх друштава са теритоpnie СР Србпје. Између осталог, v ahckvciilit је указано на xrrrHv потрс нова савесних граВаиа, које ће у будуће решавати спорове у селу, п тако покушати да смање број судских процеса. Приликом нзбора Мировног већа водлло се рачуна да се у њега изаберу и стручпи л>уди, који бн и водпли посгупак пред већем. На истој сздницп форхшран је п Савет потрошача од 9 чланова, чијп задатак ћебп ти да контро.ииис цене артп кала у продавницама да води рачуна о снабдевеностп ц не дозволи малверзације у то.м IIOCAV * Р. Живковип СВОЈНОВО: Пријем нових комуниста На следећем састанку Основне оргаиизацпјс Савеза ко хгунпста Својнова примиће се још неколнко нових чланова углавном пол»опри®редника, који су изрази-vi жељу да по стану комуннстп. и већ дуже времена се истнчу V раду. Y суботу 22. фебруара у Својнову је пољопривредници ма тумачен Закон о удружпвању земљораднпка н указп вано на нове пугоказс разво ја по^огтривреде. Г. Живковић СТУБИЦА: Нова аутобуска линија Од 1. марта Сп/бица је iom за јсдан корак ближа граду. Т<|: дана v Стубпцу јс стигао први avro6vc на лпнијп ПараНпн — Стубица — Нуприја, koi'п су радосно позд-равили многобројни мештанп. Највеселп1и су билм радници, н>их око стотину, јер cv са доласко.м аутоovca престала тешка пешачсња по лошем времену да бн се стигло па времс иа радно мссто. Отвараље аутобускс ллнијс је уједно и награда мештанима села за уложени рад на изград1би асфалтираног пуга Сењс — Стубина. Б. Јовановнћ 6v допуис Закона о Aobcibv п Кривичног законпка, по шггаibv пооштравања санкција про тив ловокрадица. Такођс cv изиетп npmtepu конкретнс ловокраВе као u ли ца која cv се њомс бавпла. Ha Kpajv догаворсно да сс сви случајеви ловокрађе, tr.io на прекршпоца п казно пзречсне од стране судова изиесу V локално! п днепној штазшп. Срђап Узелац Невоље после упбанистичког ппзна Ових дана је делегација на сеља Текија посетила Редакцију и у разговору са нашим сарадником изнела проблеме који муче ово насеље, које нн је ,ди царско ни спахијско" — како рече један стари Текичанин. — Текија је приградскона сел>е са 158 домаћинстава, ореко 200 радннка и 80 ученп ка п заслужује да се Скупш гнна општјшс Параћпн више заинтересује како се оно раз вија, живп, п да помогне да се пронађу права решења про олема којп спречавају нормал но живљењс становништва рекао је apvt Радомир Митић, председник Извршногод иора Месне заједнице. Много гсута смо тражилп помоћ али... никада правог разумсвања. А, село нема ни шко- \е, ни добрих путева, ни водо вода, нп гробља... Увек су го ворнли генералнц урбанистич ки план ће све решитп. Па добро, сада ц то имамо. Прс две недеље на збору бирача усвојен је генерални урбаии стички план са детаљном раз радом. Морам да се похвалим, да смо једино место у Поморављу са оваквим планом. Сви смо задовол>нц њи ме, јер предвиђа нзградњу многих потребних обЈеката (школе, обданишта...) реконстрггкцију путева, расвете и увођења водовода. Грађанм Текијс спремнп су да пружс сваку помоћ око извоћења ра дова, јер доста им је страхо ван»а да ли he доћи лекар.хо he ли наћи V продавнипи пот пебне намирмиие, да ли ће мо ћи да npobv блато и барс да стигну до Параћина, како he леца стићи до школе и сл. ВолзС за рад имамо, са_мо пре □стаје да CO прихвати планп спроведе га у живот. На пиггање да ли имају доволзно средстава одговор је дао Радосав Симић, секретар ПарпЕЈско организације: УДРУЖИВАЊЕ ПЧЕЛАРСКИХ ДРУШТАВА РЕГИОНА ШУМАДИЈЕ ПОМОРАВЉА И ЛЕВЧА Y Крагујевцу јс 9. фебруара одржан састаиак пчеларских друппава општине: Крагујевца. Параћина, Тополе, Рачс Крагујевачке, Свилајнца, Бато чине, Лапова u Деспотовца, на коме ie формнран КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР са задатком да оргатшзовано ради иа проблемима развоја пчеларскс производи>с на penionv ШумаAnic, Поморавља п Левча. Као приоршепш задаци овог Координационог одбора пстакнутп cv тгре свега: сарад и>а са друштвено-полнтичким оргашша, привредном комором it банкама, ралн рсалпзацнје дела средстава из „Зеленог плана * намењених за унапређеке пчеларске прои» волил; организовање Пчеларске галожВе ове године v КрагуЈевцу, а каснијс u v осталии већнм центрима; одржаваљс — За планирану изградњу немамо довољно средстава, алн се надамо да ћемо наћп излаз пз те ситуадије. . Текпја је чисго радничко насељс, има мало плодне земље (само око 250 хектара), па је дохо дак који пољопривреда враћа недовољан за колгуналну п ре довну пзградњу. Нама сс го дишњс пздваја 9000 динара за комуналну пзградњу и 6000 за расвету, што јс недовол>но. Join да вам кажем ц ово: електрпчни водовн којн слу же за ’ освћтљење улпца Мило ја Јоцића II Новоселске у Па раћину повезанц су за нашу графо станицу и сву гтотрош env струју мц плаћамо. Вама остављамо да комснтаришс-.. тс. Можда би сс решење обез беђења средстава могло наћи у ош1х 4,5 одсто средставако је свакп радник даје од свог личног дохотка за ко.муналну нзградњу. А, текија има око 200 радннка п средства која дају hiicv мала!! — Мислим, да људи знају да је Текија увек бнла напре дно и вредно село — умешао се у разговор п Живота Сте фановић, делегат CO. Она је прво село које јс довело струју у своје домове, још 1946. године! Од тада vbек раде ц изграђују сами.без ичиЈе помоћи. He стиде се нн каквог посла. Нпр. Извршнп одбор Месне заједнице од11 1Е\анова, поред послова адлшнистрацијс cv ц курири, ичп стачи a no потреби и одређу ју парцелс на гробљу. Ето, T9 cv рекли Текичани, а у следећем броју пзнећемо мишљењс одговорних људп из одговорних органнзација н органа о могућностима ла сс Текијп тгоужп све оно што јс потребио једном урбаном на сељу. Д. ЛпВелић Сабора пчслара овог репгона V познатом летовалишту »Грза" крај Параћнна, као п органпззвање семинара за оспособљавање пчелара за ггреглсдале, који бп у заједници са инспектооима ветериие, вршлли контролу здравственог eraља пчела. отеривањс заразних болестп п 1BIKOBO сузбијање. С С.

1« AAHA CTPAHA 7 ИЗ РАДА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ ran опим mil Музичка школа y Параћнну je офор.мљена jc још пре 13 годнна, алн је тск од прош лс 1974. годинс, одлуком CO, постала самостална установа. Од тада она веома успешно Са Једне Врпредбе Мувнчке школе рали под називом Школа за основно музичко образовање „Мнленко Живковић”. Прп школп радс трп одсска: клавпр, хармоннка п гита Сви ми када се сећамо најлешпих ђачких дана, не можемо а да се не сетимо ђачких згода п незгода, јединица, двојкп (као „врата” велнке) петииа, ђачхих торби препуних дечијих радостп. И никада не можсмо да заборавимо ону .лроклету * јединици нз математике нли језика или физике ... Y сећаљу Милоша, Мирјане, Снежане, Катарине, Драгане, Јадранке, Јовице и осталих ученика Vils неће бити .дроклетих" јединица. Они већ две године не памте једннице, једноставно немају их. Они су најбоља генерација v 25-то годиш1Бој исторнји Основне школе „Радоје Домановић". Када смо разговарали са њнма инсистиралн смо да нам открију „тајни рецепт”. Tv тајннх рецепата нема. Бољи ђаци помажи слабијима, организујемо допунске часове”, каже Дпагаиа Јанковић, одлична ученииа. ЛЈеВутим када смо установили, током разговора, да су прошле Еодине били бол»п v разговор се умешала Алексанлра Томковић, разредни старешииа, са констатацијом да су ола б1Т]’и ученици „одмогли” бољима, ieD су се одлични жртвовали за своје другове, да им помогну да се више не ,затеже” v знандг. „Иначе сада имара са око 150 учсника. Изуча ваљс инструмената траје 6 година, а постоји и прппрем на селскциона година (лгузич ко забавишге) одакле се пздвајају најталентованија деца за даље школовање. Школова ње, од осамостаљења установс, је бесплатно што је омо гућило да оно буде доступно свој талентованој децп, без ИЗ ОШ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИН" Одељење без једнннца @ Другарство на првом месту ® Секције су за проширење знања ф Баци који имају времена за све VII> са разредним старешнном Александром Тонковић обзира на материјалну обезбеђеност родигеља. Зграда у којој је школа смештена врло je стара, али уз несебичко залагањс њеног наставног кадра, и ученика, а да будемо објективни највише директора, она ie добп ла нзглед правс школе. Свакп лео простора јо рационално пскоршићен за вежбаоницс, свечану салу, канцеларијс; учн ошшс за теоретску наставу, a двориште је постало правп мали парк. Ипак, много чега ту нсдостаје, алп отггимизам професора и ученика, добрп резултати, многс похвалс и награде на разним такмнче њнма су стварни разлози да се овој iHKOATi помогне. Младп параћински музича оп одржали cv миоге Јавне п шггересне часовс, а на раз ннм пригодним маннфестаци iaxia у граду бнли су драгн гостп ц увек изазвали заслу женц аплауз. На републичким такмпчењнма у Суботици, Сме дереву, КрагуЈевцу, Нупрнји и Земуну заузпмали су висока места. Најдража награда јс признање Већа Савеза СЈГнди ката Србије пз 1973. године у коме се каже да сс награда доделује нараћинској Музич кој школн. „која је радсћи под изузетно неповол»ним ус ловима остварила добрс резу лтате”... Све ово утиче на раднп елан и ученика п професора да што вшпе допрпнесу оживљавању културног живо та града. О перспекгивп школс разго варалн смо са Јовицом Миаосављевићем, днректором, којп нам је, пзмеђу осталог, п ово рекао: — Ми надшравамо да осну јемо још два одсека: гудачкн и дувачкп п да оформимо хор који бп, порсд паступања па свсчаностима у граду, ц репрезентовао Парапин на разшш такмичењнма узе.мљи, као »апрпмер хор Шабачкнх дсвојака. Што сс тиче избора гласова проблема нема, јер у граду живи великн број мла дих људхг заинтересованих за лгузику, али за успешап рад хора ц самс школс потребна су и фннанснЈЈска средства. Међути.м, надамо се да ћенам друштвеио-полЈгпшкс и радис организатгје помоћп, као што су и до сада чпинле, да музп ка допре до свих који волс п ценс и да постанс традиција коју ћс неговатп многс на нлазеће генерацнје. Стара јс ncTinia да музнка оплемењуЈс п л>удс п среднну V којој сс развија. па докажимо и мп то велнко кскуство. Још да ва.м кажем ц ово, петнаестог марта представнп цц наше школс имаВс свој концсрт у Дому ппонира у Београду, што јс велхгки успех и могућност 6o.be афнрмацијс параћинскс Музнчкс школе. После свега реченог преос таје нам само да кажемо: Много vcnexa у Београдг, младп музпчари! Д. АнВслнћ мо 9 одличних, 7 врло доора, 9 добра и само једног недовољног ученика”, са задовол>ств:лм је констатовала чнљенично сгање, Александра То.мковић. Читајућ« овај напис о Vila човек млке да noMiic.ui да ти ђаци caaio уче! Онп имају времена и за остале акппзности. Тако налример пркчао нам је Алексић Мирослав о раду у школским секцијама. „Секшпс нам служе за проишрењс ззања. Много новог и шггересангног научимо, што на часовима in оправданих разлога за нас остаје мала тa.iшl,’. Катарина Илић нам ie саоппгтила, v noBepeitv, да ако се време добро испланнра, пооблема нема. Има се времена п за учење и за секцнје и биоскоп и телевизију и кошарку... На крају нашег разговора замолилн cv нас да пренесемо јавности њихов изазов v учеН£. Уједно предлажу и да покренемо акцију „Бирамо најбољс оделење школскс 1974— 75. године” и по моггћноста да обезбеди.мо неку прнгодну награду, алн не би волели да н>ихов нзазов бУде „nvuaib v празно” као прошле године. М. Илпћ Један песник - једна песма Слађана Трајковић, јс уученица првог разреда Еконо мскс школе. Добитишч је внше школских награда. Стц хове је објављивала v дечјим лнстовима н часописи * ма. Најмлађи јс члан Књпжевпог клуба „Мнрко Бањсвпћ”. НА ПРСТИМЛ CVTOHA Ha npcriL\ia сутона npohu кроз моје улицс мокрс рд суза, мрачне од непроспаваних ноћа, Суморнс од бола Ha npcriLua сутона npohu кроз .мојс улцце. HV РАСКЛгЛАШИоГ РУИИ ДА 6UAO ШГПА ДРАГОМИР БОДИН: КУПИЊАК Било је то пре две недел>е. Тек што је превалило подне, пошао сам главном улицом. Далеко испред мене, у сенци дрвореда ишла је витка појава, младс жене, голонога, дуге и тамне косе, са невеликим завежљајем у руии. Дугачком, правом улицом, осим нас, није пролазио нико, па се нисам устручавао да је сустигнем. Био сам крај ље баш онда када је почела да излазн из џиновске сеикс храста — отромног записа у црквеној порти. Другог разлога да јс упознам није било, сем моје унутрашн>е младалачке ватре. Гоњен непојмљивом чежњом и сграшћу, која ме јс свег одузела, пошао сам упоредо са њом... Била је то живахна, једра, треперећа и сва у покрету, сасвим млада Циганка. Лице joi није било по природн толико мрко колико преплануло од сунца. Усшше * је имала влажне п страсне, а очи немирне п топле, светлуцаве и сјајне као да су биле премазане ул>ем. Кад примети да је гледам право v очи> °на рече: — Иди својим путем. Ја сам удата. — Учинп ми по вољи да могу ићи с тобом до рске. Онда ћу ја кренути лево пољским путем. __ Чудим се твојој смелоств. Када би нас овако заједно суспггао мој човек, пала бп крв. — Немој узегп зз зло моју упорносг. Надам сс да нас твој супруг неће стићи, ако си сама долазила на пијад. — Да, пеће. Он ie сада у рудиику. Вадн бакар за Немца. Морао је да одс тамо где су га послали, јер за Циганина није бидо другог избора. — He, није било. Алп да си моја жсна, ја тс ис бих могао оставити. — Он мени верујс. А и да иема повсрења, зар ie могзо да не оде? Са жутом траком стално би живео v стрепњн за живсуг. Због пепослушности они бп спровелп пстрагу и, можда, одмазду. Ускоро се нађосмо ван села, али смо успут и дал>е, утлавном, ћутали. Тек по непгго, в>шхе из’ пркоса него из потребе, ана би прозборила. Мени је било довољно само да је гледам распаљујући сопстваним мислима све јаче своју унутрашњу ватру. Дођосмо најзад п до реке. Требало је да скренем стазом у no.be, али ја јој предлажих да седнемо крај пута II заједно се одморимо. Она без речи спустн завежљај испод лиснате крошње давно процвале липе, па седе, паслонивтпп се, подлакћена на завежл>ај као да ћс да прилегне и да се одмара. — Немој се нпчему надати — рече она. — Надам се да ћу iom за врелца сгићи на пољско имање пријател>а којп ме је позвао да ноћас заједно ловимо штуке у рецп ц ноћимо на отвореном у сувом сену. — Баш је врело п прж». Видиш ли оне удаљенс брегове испод модрикасте планине? Тамо морам сгићп до мрака — наставп она своЈе. Без речи прпхватих јс за руку Једном својбм руко.м док сам joi другом, већ ооневидсо од унутрашњс ватре, почео претраживатп пуцад на жнвопнсној блузп мпопјх п јарких боја. — Богамп, младићу, на рђавом сп путу да нађеш оно што желиш. — Ах, гле, гле!... He окрећп сс лугкице! Онда ћу успети. Она ме не пустп да даље говорим, већ усгаде и м» пођосмо између врба краЈ обале и кукуруза у малено сиво-зелено шипражје. Кад смо ушлп у куппљак, нп сам нс знам како, спустисмо се у разор између уврате обрасле првпм зрелим купинама н црне шумс кукуруза. Као да сам пропадао у неку дубпну док смо co прчилн, бректали, трзалн... Око нас је свуда горело сунце, а ми у сенци, дуго дуго... почињалп смо увек изиова, послс сваког краћег затишја, да сасвим угаспмо ватру која ie горела у нама. Највепа жега већ ie била прошла а ми, малаксали, издомљени мирнн и без страсти нисмо више осећали нн најмаљп плхмичак од малопређашњсг сплног опва. Ломнн, разголићени н у зноју, ссдслн Calo на врелду под сунцем, јер се хлад већ давно беше померио с нашег места. Очарани, задовољни и сити држалн смо co за рукс и без речи извесио време глсдали у поље п од врба тамну обалу реке. Најзад, она прва рсче: __ Тп си страшан, нестрпљив лудак. Мене, још луђу, немој жалити, јер када би ово видео мој отац, мени не би фали * ла ни длака с главс. Али бп ти био спгурно мртав. — Зашто отац, а не човек? — Ја немам човека. To је мој отац на раду. Лагала сам да те заплапгим. — Он нас никада не бп мсхао видс * тп. Причаш тек тако, само да бп олакшала себи. Немој се кајатн, јер ти си сада мој тамнп нвет на сунцу, моје око у коме трепере дубоке, круппе звезде. На растанку је рекла да lie у недсљу опет доћп на ш<јац н да ће продавати робу на самом улазу, крај чесме. Одговорио сам да ћу је спгурно паћи. Још мало смо се задржалп на путу као да жаллмо што се морамо растати. Онда смо отишли свакн својим путем. А ја сам vcпут размишљао: Да mi јс то бпо њен човек илп отац? Морам признатн била мп јс то прва жсна. Како су дани пролазили све више сам сс сећао нашег сусрста, чак и најситнијих појединостп које су ми сс догодпле тога дана. Почео сам, као у заносу п бунилу, измншљати н оно чега није бнло. Када ie данас нисам пашао на ме« сту где ie морала бнти, чекао сам свс док се пијаиа није сасвим пспразнила, a опигппјски чистач почео да скупља п чистп крављу балегу п остатке воћа, поврћа. Отншао сам кућп усамљен н сетап н почео да маштам, да смишл>ам многе лепе тренуткс у везп с догаБајем крај рске. To .ie бно почетак за песму која јс исте вечерп ц настала, Сам догађај нпје бпо ловољан за песму. Сигурно Јс да сам морао сачуватк онај подневнп пожар н прво дпвно узбуЈјењс, али је требало уметп ц снпвати, још п сачекати правп тренутак да мс машта поиссе V бсзумни вртлог. Оно што сам доживео inije сс могло одвојнти од природе, пејзаж од душе, чула од разума, моја унутрашња ватра од врелог летњег дана, оок купине од сока брадавпца н>ених сочних грудн. Морао сам сачекати прави тренутак унутрашњег заноса п оппicnocTii. Требало јс јаснијс вндетп ibenc ‘рујне, влажпо и сочнс уснс, наслућивано румеиило на препланулим образнма, ма« ло отопало у оплетенпм опанчићима од обријане свињске коже, сунчано — мрку пут ноге пзнад колена п жућкасп>белу кожу на трбуху и грудима. Требало јс поиово, лепшс п потпуннјс доживетп нашс ужурбано дисање, најмекшу и најлепљнвију топлину, а уместо жуљевите и тврде, осетитн њену меку п нежну руку. Било ie неопходно да будап. сасвим будан усним тренутак потпунс нзгубљености, најлуђе страстп и ппјанства, када се душом и срцем тошем у огњу док узнемиреним рукама трагам по њсном телу испод кошуље од лана, алп мепп мека као свила. Требало ie затворспих очију впдетп само прстпма н>у. целу, најглаткије ко« же и најзаводљивпју савршеност свих облика младог тела које мприше страсно па пожуду и купину. Када ie то дошло, ннсам знао где сам ја, где она, где купињак, где огањ наш, гдс оган> лета. Била је то песма, тренутак када cv стварп п душа бплп ослобођешх своје обичности, када се добнло ново са- . знањс о себи, нова и непозната својства | сакривена дубоко у њиховој непојмљивој | природп. Најпре са.м скнцпрао тренутак, онда сам почео тражити правс речп за i један сгграственн, горући. КУПИЊАК Свуд шшгралсјс причест пакла Жшаке сунца рукс брале... Моју ватру уста такла, њој у очи звездс пале. Два голуба њена недра, no купина оба кљуна, испод свиле башта једра, головоћа схоле пуна. Сред пожара легла глава, свлачи бразда свилу лаку, од лабуда гори трава... Цело поље у сумраку. Ни паљика, само лала же/i лептира у срк xohc. Свој кчпињак Menu дала. Cai) Ate зобљс њено aohe... Ушло је нсшто ново у мој живот п У мојс стахове. Док су бплс потребне речи којо су могле псказатп п догађај и оссћаљс, надам сс да сам iix пашао. Трепс« равом, слатком слпком, ослобађајућп свој пулкан, говорио сам као мусикарац п пс« сник којп ie желео да пађе спрегу измсђу снаге духа п снаге страстп. (Из необјављснс књиге „Аугобногра’ фмја душс“)

I СТРАНА8 M ДАНА КРОЗ КОЛЕКТИВЕ ПРЕД ОСМИ МАРТ Актуелна литања из медицине ИЗДЗИВЛЊЕ СД0БРДБД1НИХ HODA (IV) За сваку жену дар ци стакла, јер дугогодишње је пријатељство између ова два сродна колектива. ПЕСМА О ОСМОМ МАРТУ Пшпс: Пршшрпјус Др МИЛИСАВ БОГДАНОВИН спсцпјалнста медицине рада ШТЕТНО ДЕЈСТВО НЕКИХ ЛЕКОВА НА BO3A4KY СПОСОБНОСТ Позната је следећа употреба медикамената, а посебно оннх лскова који служе за смпривање нервног снстема. Све већа потрошља разних лекова и све већа потреба да велпкп број л»удн возн кола доводп до ситуације да се озбнљно размисли о контролн употребе н забране уношења појсдиних лекова којп могу штетно да | утнчу на нормалну возачку способност. Y нашој земл»и још увек нсма довољно података у коликој ‘мерп употрсба разннх лекова утпче на повећан број саобраћајннх незгода. Међутим, познато је да у Западној Немачкој 10 одсто саобраћајних нсзгора cv нзазвале особе које су у току последњнх 24 часа пре несреће узимале некп лек који може лоше да утнче на возачку способност. Међутнм, у лекове којп могу да буду сметње возачкој способностн долазе: наркотиии, хипотпцн п седативп, аналгстинп чак и најобнчнијп као што су: аспиринн, амннопнрнни којн умањују способност правовременог п адекватног реаговања особа за воланом, због фпзнчке пндефсрстностн. Посебна опасност је употребат зв. пснхнчкнх стимулатора, који наводно отклањају умор н повећавају радну способност п концегпшју. Онп могу променпти пснхичко стање возача у смислу агресивностн и еуфорије. Мсђутим, познато је да за сада нема бољег психпчког стимулатора од пре-~- ха п макар кратког сна пре поновне пожње. ОПАСНОСТ ОД УГЛ.ЕНДИОКСИДА Y CAOBPARAJY Овај гас називају п најопаснпјим отровом цнвилпзацнје, јер узрокује највећи број акутних смртннх трован»а. Има га v пспуснпм гасовпма експлозпвних мотора (5 до 13 одсто) горења. Он припада групн хемијскнх отрова загушљнваца. Нзегова физнолошка карактеристнка патогеног деловања је да се везујс за хемоглобнп у крвп п да стварају карбокснхемоглобин. На овај начнн онемогућено је везнвањс кисеоннка за хемоглобин п тако наста.ју: хипоксенија, смаљење н нсстанка кнсерника, и човек се угушују. Смрт настајс код кониен- ■ траппје 60 — 65 олсто карбокснхемоглобнна, а услед па- ... рализе центра за дпсање, јер су па недостатак кнсеоннка најосстљпвпји мозак п срце, а нарочпто нервнп снстем централни. YrA>eHMOHOKCiTA је без мириса, п у томе је практнчно највећа његова опасност. Код његових великих концентрација отрованп јс у несвести. а код мањпх копцентрашгја песвести претходн мншићна слабост. Тада јс жртва иако свесна опасностп немоћна за покпетање. Код сасвим малих концентрацнја отровапп пмају муку н HOBpahaibe. а чссто се преварпмо к мпслпмо ла је то тровањс хпаном, а заборавпмо да прпметимо н мислп * мо на главнп чзрок тровањем. угљенмоноксидом. Отрованог треба брзо пзнети па чпст ваздух. нако је дисан>е престало плп ie слабо, одмах предузетп вештачко дисањс. н олмах лицс пренетн лекару (ннхалацпја кисеонмка, кофеина. ексагвннотрансфузнје, ако јс бпло коме онда антибпотнин). Познато је да н мале количнне угљен-моноксида из аутомобилскпх нспусннх певи могу негатнвно деловати на способност за вожњу. Посебно у проценп релатпвне брзине п разлпковања освстљења v вожњн као п да су ослабљено уочавање н моћ опажања а услед, реаговања продужења. Такође јс доказано да угљен-моноксид повећан п у прометнпјнм градским улипама што такођс представља опасност за вожњу, јер умањује могућност проветравања аутомобпла. Посебно треба иагласити да пушење у возилу повећава стварање угљенмоноксида сагоревања реаговања затрованих угљен-моноксидом поссбно са нзразитом агресивношћу према околинн. Таква могућност за троваље угљен-моноксидом често код возача аматера, а посебно код професионалаиа, је због оштећења олводнпх цевп и нагомилаља гасова у возилу. Таквп возачи често одају слнку алкохолизираних л»уди и тек на обудкуционом столу пли пред судским венпацима потврђује се узрок таквог неадекватног понашања. Кроз кој-н дан нашс жене славићс свој празнпк, свој 8. март. Ове годипс он lie добити посебно обслежје јер сс уклапа V прославу Међународне године жена, која сс славп у целом свету. Главно гесло Међународпе годпне жена су једнакосг, развој мир п прогрес ка једнакостп с мушкарццма. Кспференцпју Уједиљснпх нација Међународпс годпне жена, која се одржава у Мексику од 23. јуна до 4. jvла и на којој lie прпсуствовати представницп преко 140 земал»а, биће једап од пајважнијпх догађаја v псторпји борбе жсне за своје право место у друштву. Жене нашсг реда су се својом актпвношћу н борбепош11у афирмисале у овом прогреснвпом друштву. Срсћсмо ILK на свим одговорнпм функцпјама, на „мушкпм” радним мсстима, неодступају када . је у пптању одговорност, бдење, цс чила да све раднице доби.ЈУ поклоне, a 15 највреднијих има ће прилику да посети Грчку и обиђу љенс природне и историјске знамснитости. „Ветпром” дајс поклон пакетс и једну жену шаље на пут у Будимпешту, а Штофтра, фабрика са пајвећим бројем жеиа v проДанас нам је Осми март, то сви добро знамо, са радошћу и весељем, ми га прослављамо. МАЈКА Понскад мн се чннн да ie немоп/ће речнма описатн дпвно бнћс, мајку. Само та реч нас подсећа на л»уоав, на оне танане лрхгајс соца, на ohv иежност без којс бп живот бно као сунце без свог сјаја, каи ружа нскндана нз бокора нзгажена негде на прашњавом путу. И сва деца која cv неcpehoM 6iL\a лишена материнске љубави cv оснромашена за диван осећај заштите, тнхс нол>упце срећс... А мајка vbck ocraie — мајка. И после патторног раднсг дана. АКТИВНОСТ МЛАДИХ Y РОБНОЈ КУЕИ Y Основној организашин VAруженог рада 25. Робне куће .ЈБеоград" v Параћину. недавно су одржанп избори за hobo руководство ССО. На првом састанку организаније ССО, младн су оценнлн досадашњи рад u указалп на резултате и пропусте. Далп су себн обавезу да уз.м\ всће учешћс, пе само v пзвршавању радпих обавеза. већ п V друштвсно-полнтнчком н самоуправном жнвоту ове OOVP. Младп cv посебно запнтсресовани за пријем v члаиство СКЈ. што јс показао н први са . станак после нзбора. На састанку јс пррдложено 6 младиНа п дсвојака Осповној оргапнзацији CK.1 ла пх прими V своје редовс. Од укупчо 49 омладипаца — 19 cv чланови СК, што значн да io свзкн тре ћи омладпнац члан СКЈ. Ж. М. Вињете у овом броју рад су Цветанке Вукобратовић, дизајнсра Српске фаорике стакла нзводњи, одлучила се да све устрашивост.. * Али, п поред °нс добију једнаке поклоне у *тог остале су у срцу жене и' вредности од 100 динара. На ___ — —— таиап uauuu т» С.тамлапл” псжна реч, стргк цвсћа плн такав начин и „Стандард’ Честитамо, мамице, тетке, стрине, бакс, све прилште честитке, од деце нејаке. пскрена честптка за њихов пра знпк учпниће нх срећним и upiiiLM за новс актпвиостп. Прошетали смо кроз разпе колектпвс и иптсресовали какав је програм прославе 8. марта. V Стаклари смо, v разговору са Горданом Дачнћ, соШ1ОЛОГОМ, дозналп да ћс нсжнпјп пол, н»нх 538 добитп поклон честитке. Поред тога 50 жена иде на излет у Прокупље у посету тамошњој Фабриобрадовати своје жене. Нисмо обишли свс радне организације, али верујемо да ни у једној жена неће битп заборављена, јер она ие само што је лепши пол, него је, прс Заиста /е дчоан дан, дан свих наших жена, који прослављамо од ослобоћења. да свсга, мајка, човек и равноправни члан нашс заједнице. Надамо сс да ће цвећа п рсчи: — Срећан Ти празник мајко, другарице, жено! — битп најмилијп поклон. Данас многе маме саме, зараћују дечи хлеба, и брину се за свс оно, што њчховој dci'ti треба. И на крају мајкг мчде, здравс и веселе билс, и ми с ea.ua срећни бчли, родитељи наши лшли. Д. Анђелић Баба Јуца МАМИНЕ ОЧИ Све оне дивне, зоездане uohu нису тако лене и .ииле као мамине очи. Та два извора илава прате .ие ма где била и зато их воли.и и цени.и као и тебс, мајко .иила! Снежана Миленковић, VFI-2 ОШ „М. ПоповиИ-Озрен" Парађин Очи су јој бујни извори поточића. као црни бедемови иа бледој пресвлаци лиџа. Vera су јој благих речи богата' ризница. Сунце нежних цветића бескрајно поље Л коса? На љуљашци нежности .иоре расплетених еласи, Силвана Матошевић, VI-1 ОШ „Момчпло Поповић" Маргша Мнлојевнћ, Vis ОШ „Момчило Поповић" ■Озрен" друштвеннх обавеза н Kyhiuix послова у 1Бсном срцу има iom увек стрпљеља п оног неуништивог пламена мајчпнс љубавп, варшша подршкс које сам толнко пута осетила v својнм радостима и брпгама. Свп ми знамо да су мајке и V прошлости бнлс истс као сада, нежне, брпкне, a no потрсбп н храбрс и одлучне као да су псклесане од стена. Својом су крвл»у, заједно са крвљу својух мужева н деце пспнсале на нашем плавпчастом пебу златне речи: Слобода. Снежана Марковић, VI-1 ОШ ,М. Поповић-Озрен” Параћпн Мајчино срце Y малој кући крај поцрнелог зида ссдн мајка. Њен поглед бпо јс уперен у три детета којима топле сузнце icui3c нлз бледо лице, јер у кући нема хране. Y собнцп јс хладно. Маја, Сандра, и Павлс плачу јер су гладни. Мајка јс беспомоћна. Муж јој је умро и оиа јс остала сама у кућн са малом децом. Најзад жена устаде, огрну поцепанп шал п пође нскуд. Деца су остала сама. НајмлаБа Сандра плачс. Маја већ тонс v can. Павлс ве!1 одавно спава МАЈКА ВбЈкан „Момчило Hoh je. Y собу улазн мајка сва изнемогла држећп у руци комадић хлеба. Упалпла је малу свећицу. На кревету cv лежала бледа деца. Мајка хоћс да пх будп, алн лена cv непомпчна. Мала Маја је отворених очију лежала на постсл>н. Свп су мотвп. Њихови младн жпвотп су угашенп. Мајка као ноћна авет од.\ази у двориште. Пала је у траву. Њеп живот се гасно тпхо, тпхо... Мајчино срце није издржадо... Станковић Добпила, VI-3 ОШ „С. Јаковљевић" Параћин ЦВЕНЕ ЗА MAMY Процветалс ливада.иа бисибабе беле, иа их деца беру, и за празник деле. , МАЈКА У дивно.и, чудесно.и свету нрича, лутака и спова iui једна бајка нијс тако лепа и чудесна као ова. Бајка о лечоти, нежности и доброти .иајкс, о њено.и зеонко.и гласу, ланеној коси, брижном лицу и витко.ч стасу. За све тужнс данс и непросиаване, бесане ноћи, док си нада мно.и бдила, за сваку ироливену сузу и нежну, осећајну реч, хвала ти. мајко мила! Снежана Миленковнћ, VIT-2 ОШ „М. Поповић-Озрек * 1 Параћнн Cea he деца и.чати толико букета, да поделс .ua.ua.ua из чшлвог свста. Један букет сисибаба набраћу и ca.ua. и за празник, 8 марг npu.uuhc га .ua.ua. Драгана Тазић ул-. VI/1 ОШ „Стеван Јаковљевнћ * Параћип НЕДЕЉА БОРБЕ ПРОТИВ РАКА о mvuiiNA рш ппш Код рака плућа као н код осталлх локалнзација узроч1шк нијс открнвен и спгурно потврћен. MebyriLM, пз до са да објављсног п доказаног, може се говоритн о узрочној вези H3Meby рака iL\yha ц вп руса рака, нзмсђу рака плућа п посебног нмунобиолошког стања оганизма, 'нзмеђу рака плућа н канцерогеннх материја, нзмеђу рака плућа u хроннчнњх запаљнвих падража ја, пзмеђу рака плућа п утнца ja хормона и измеВу рака плу ha п зрачења удисаннх радно актнвнЈкх честнра. Најновија открпћа нрофесора Хаурда Темнна и профе сора Дејвида Ба-шсмора пот крепљују вирусну теорију ети ологнје рака н онкогенц внрус \/вршћујући у кацероген!I агенс без чнјег прпсуства нема поја ве рак ћелија. Постојн и мн шл>ен»е да у сваком. па п здра вом организму, постојп прнсу употреби дезш'1фек1шоне течно 10 мушкараца п 4 жене су умр стп _— за_ купањс ---------- -------- оваца KOja je лс од рака п^хућа. a 9 жена и садржала арсен, код радншса који су радилЈ! са том течнош ћу смртност од рака два пута чешће сретала него код осталог становннштва. Сву ову ра1 мушкарац су умрли од рака јајника илп трбушне марами * це. Ailxi ол цпгарет; такође но проучснс прнродс. Можда злнку сачињавалп су рак плу ha и коже. Тпме je. и арссно- се радп о одбранбено.м спсте му сличном ономе којп се срећс код друпк заразних болестп, чему иду у прилог свегласнији аргу.ментн о постоја ibv онкогсног вируса; а мож да са старошћу та природна баријера, коју назива.мо тшунобиолошком одбраном органнзма, слабп и због тога у највећем opojv случајева ма .ипие туморс срећемо код ста ријих особа. Тако иа пргшер од 45 махипиома плућа откри вешкх на подручју опшпгне Апатнн, у време открнвања во канцерогено дејство доказано. Доказано је п канцерогно де јство монохромата, али не п бихромата н хромне киселнне. Радницн стариЈи од 50 година, који су радили у нндустрнјп монохромата, 40 пута су чешће обољевалп од осталог становшшггва исте старостн. За speканцероген. Катран, смола к бепзопнрен којн су присутнм V днму могу код животнња да iipovapoKojv ексиернмснта.\ни рак кожс. Међутим, у цнгаретном пашгру, као и Y самом луваиу услед прскања овс бнл» кс ннсектнцима у фунгшшдпма, прпсутан је н арсен. Тако да тшје.са спгурношћу доказаио који је од овпх каицс рогсна олговорлн за већу учсста.\осг појаве рака плупа код пушача. V Енглеској је на сва ких 100.000 непушача 10. а на ме испнтнвања у Сједињешш Државама Америке у Болннци •—~ ••—-•—/г- -- - Балтнморе Хостштал консгато- .свакнх 100пушача ЈЗзумрлоод вано рака плућа. Њпховс шкповма- 1'е да је од 120 случајева са раком плућа, 109 било рад41 (91,11%) ie бно преко. 50. а ника нз индустрије хромата, a свега 4 (8,88%) цспод 50 годи- само 11 раднкка из индустрије ------- ----------- -------- хромних боја. Интересантно је прменути AajeBowcher исппти вајућп 231 -случај са раком плу ha код радника који раде са на старости; односно v четвр. тој деценији живота открпвс но је 3, у петој 1. у шестој 11 у седмој 19, v осмој 9 н у де ветој деценији 2 болесника са ма-иггноиом плућа. Никал, кобалт, арсен, хром _ азбест н дим од цитарета су ство онкогеног вируса а да матерпје са доказним канце његову канцерогену спосоо- рогеним дејством. ност стгшулнрају посебно пм Mebv рударима v Шнебер унобнолошко стањс организма, гу руднику сулфнда и арсени карактерисано смањенЈсм одбра да нпкла п кобалта, код поло нбеннм могућностнма. Према то винс обдуцнраних је нађен ме могло бн се претпоставЈггн да рак nwha. С обзпром да се је онкогенп вирус conditio si арсен није могао доказатн v ne Qua noy настојаљу малигно мокпаћп, коси, ноктима и хроматима, нашао просечну нз ложеност хроматима 10 до 15 година. Азбест је такоВе увршћен V материје са канцерогепнм дсј ством. ПтЈоучавајгћи обдукцио не нзвештаје од 105 умрлпх ра дппка који су били запослош ма, с тпм што сс он тек плућима обдуцнранпх лешева, у комбннацији са друпш кан радиоактнвност праишне а не церогеннма понаша као кан арсен, оглашена ie као узроч церогенп агнес. ник рака плућа код рудара Посебно имунобнодошко који cv радчлп v руднпцпма стање организма које дозво никла п кобалта. љава малигнизацију ћелнја је Међутим, у Енглеској је ревеома комплексне п недовол> шстрована појава да сс прн rmје говорс и о томс да прскид пушсхва смањује пзглсл па ободење од рака it\yha a смртност је слнчна као н у случајевпма нспушача. Mebyтим, ако се престапе са пушеibc.M па се заттш помово отпочне, онда је смртност рл paua иста као п ла сс шцс пракпдало са пушењсм. И на KDaiv пз нзнстог сс мо же 3ax.v»v4iiTn да иа подручјк * ма гдс сс налазп uelia могућ« ност експозпипје канцерогепима. можемо п.матп п лошпју еш1демнолошку ciiTvaunjv са халеко рећим onoicw открпвеннх малпгиома. Мсђгпгм, н на подрАп11има као што ic торитооија оптатпне Апапш. где се осим дима од цпгапста нпic могао регпстповатп некп кап V нндустријн азбеста, нађепа је код 73 особе азбестоза и мећу њима 15 са раком плућа, као ц 30 без азбестозе ц међу ндша свега 3 са раком плућа. Из тих раздога у Немачкој се рак плућа код радника који раде са азбестом, сматра професноналнвм обол>ељсм. Y бол ,7’ шши The London Hospital је капаиа.и 8 на 10О.ПОО жена w прнкупљен матепијал за 48 бо- дппш>с лесшгка са азбестозом. од ко- Примарпјус ДрМиловад јпх је 30 умрло. Од 30 умрлих, Д. Сганковип цероген. нмамо noianv малпгпома .плућа 33 иа 100 000 муш-

14 ДАНА СТРАНА 9 Извршни одбор Опигпшске заједнице дечје заштитс Параћин утврдио је предлоге ИЗВЕШТАЈА О РАДУ ЗАЈЕДНИЦЕ Y 1974. ГОДИНИ и ПРОГРАМА РАДА ЗАЈЕДНИЦЕ-ЗА 1975. ГОДИНУ и одлучио да их стави на јавну дискусију. Позивају се радни л>уди и грађанн да преко својих самоуправних организација и заједница и непосредно проуче ове документе и да до 15. марта 1975. године доставе своје примедбе и предлоге, било преко својих делегата у овој Заједници, или пепосредно преко Центра за дечју заштиту и социјалнм рад (Параћин, Његошева 45). Општпнска заједшша дечјс заштнтс у Параћину образована је Одлуком Скупштпне оп штинс Параћин бр. 011-100/72 од 3. јула 1972. године у складу са Законом о непосредној дсчјој заштпти и додатку на децу („Службенп гласник СРС” бр. 17/1972). На основу те Одлуке изабрана је Скупшткна Заједннцс н иста се конститумсала 16. повсмбра 1972. годнне. Иста је до краја те годинс донела неопхо дна акта за рад, тако да је практнчно функип онисање Заједнице, односно обезбеђење дсчје заштитс преко Заједнпце, отпочело 1. јану ара 1973. годпне. Тимс је устварп отпочео ус пешан развој и афримацпја самоуправнпх ол носа у. области дечје заштите, чиме је омогућена не само демократпзација односа у овој области, већ и доследније спровођење социјалне политике у развоју п корпшћењу раних облика дечје заштите,’а пре свега остварени су значајнп резултати у повећаном бро ју деце обухваћене разшш облпцима непосрс дне дечје заштите п дошло је до нзмене со пнјалне структуре корисника. јер јс орпјентацпја у раду oiua усмерена па обухват дсие нз породнца са ннжим прпмаљнма п децс земљорадника. Истовремено јс дошло п до економичнијег-пословања, јер уместо дотаин * ја уведен је систем оствариваља дохотка у ор ганизацијама удруженог рада пз области деч је заштите на основу иостпгнутих резултата. односно броја обухваћенс деце одређени.м об лшшма заштите, што је довсло до потпуног корпшћења постојећих капаинтета. Гледано у целини. у току 1973. годинс, раз вој дечје заштите бпо је у зависности од економско-друштвеног развоја, бдносно разне рестрнкције у прпвредном развоју одржавале cv се ц на развој дечјс заштпте, а нарочн то кад јс v питању стварање услова за већр обухват деце разним облицпма, па cv потребе још увек далеко већс од могућностн, а на рочито кад јс у пптаљу дневно * збрињавање н исхрана децс. 3aiо прп сагледавању резултата треба лматн у влду чпњеннцу да развој де чје заштите у том периоду, а посебно у 1974. 10ДШП1, пијс био само резултат средстава осЈварени.х од оснпваља Зајсднице већ н оних који су акумулпрана у ранијнм годинама. To пајбоље потврђујс чпњешша да јс из доприпоса за пспосредну дечју заштиту v 1974. гб динп остварено 5.333.717 дпнара, а да је у исто време- за одређене наменс утрошено 7.266271 динар. Томе су нарочито допринела инвестициона улагања, јер је за потребе днсвног збрињавања деце предшколскг r vapacra * откупљен објекат СУП-а, мада ни утрошак средстава за предузимање одређених мера п акнија ннје био без утицаја. Због тога пораст расхода у 1974. години у односу на претходну годину износи 92% односно ако сс изузму тшвестиније — 26%. Захвал>ијући томе програм Заједнице за 1974. годину у целости јс реализован и остварено је оио што ниједнс годинс раније није. Организовано дневно збрнњавањс децс прс школског узраста остваривано је преко Центра за дечју заштиту и социјални рад п ДечЈег обданишта и јаслица при ИВТ „Б. Крс.мановић". Овим обликом обезбеђивана је исхра на, нега, чување и васпитавање депе пре све та запослених родитеља и из породииа са ни жим приходима. Тим об.диком, којп представ <%а трајну основу за целокупан развој дечје заштите, у току године у просеку је било обухваћено: — У Центру: — до 3 год. 51 дете и — преко 3 год. 150 деце, а од тога пблудне вним збрињавањем (забавиштем) 60 деце. У Дечјем обд. и јасл. ИВТ: — до 3 год. 25 деце и — преко 3 год. 45 децс. Мећутим, број уписане деце, тј. стварно обухваћеие био je изнад наведеног броја јер исти не обухвата одсуства деце у току годинс због коришћења годишпе! одмора са роднтељима, због болести и других разлога везаних пре свега за потребо родптеља тј. изпоси у просеку: — Y Центру: 255 децс — У Деч. обд. и јасл. ИВТ 136 дсце. Таква дистропорција мзмеђу броја уписанс и присутие деце (у Центру — 1:0,80, а у Деч. обд. и јасл. ОВТ — 1:0,51) сигурно сс одражавала на само на скономичност у пословању ових организација удруженог рада, већ и на остваривање васпитно-образовних задатака. За овај облик заштите родитеља су. учсо твовали у трошковима према скали утврВсној поссбном одлуком. Према тој скалп за свако дете Заједнииа јс сносила 50% трошко ва ол утврђсне ценс у коју не улазе аморгнзаиија и лотацијс за опрс.ма1ое, а разлику су сносили родителш дсцс или Заједница зависно од нрихола по члапу домаИинства (до 400 динара РОЛПТСЛ.И нпсу плаКали нншта, до 500 дшгара — 5% ол VTRnbeiie испс. до 600 дина ра — 10% итд.). To јс условило да је Зајсдни ца учсствовала v тогу године за децу у Цс ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ ЗА 1974. ГОДИНУ тру са 73,42%, а Дсч. обд. и јасл. ИВТ са 7.1,14%. To потврђујс да су приоритет у коришћсљу овог облнка заштите имала деца из породица са ннжнм приходима по члану домаћнпства, па сс Слободно може закључнтн да јс тпм облнком заштитс децс Заједница успешпо остваривала ии.^евс сопијалне полп тнкс. Међугим, треба иматп у виду чнљсннцу да су постнпцтч! резултатп нспод нивоа п потреба појсдннаца н друштвеннх потреба. Наи.мс, мпош родитељи на пријем својс деце код Цснтра чекају и преко годпну дана (Деч. обд. Ji јасл. ИВТ јс затвореног типа и углавпом задовољава потребс раднпка ИВТ). С дру грс странс мцогп родитељп немају потребе да своју дсцу на овај начип збрињавају, алн п они (и друштво) очекују да сс путем васпитних група при основшш школама, у скла ду са Законом о предшколском васпнтању и образовању и ксчгресним докуменпша, за ту децу организујс предшколско васпптањс п об разовање. Y тесној всзи са дневнпм збрињавањем дс не прсдшколског узраста је н дневно збрињаваље ученика основношколског узраста, од иосно продужени боравак. Овај оолик зашти тс дснс, порсд аспекта пове организаиије наставног проиеса, н.ма п своју социјалну компоненту, пошто порсд збрпњавања деце док су нм родитељи на послу посебно доприносн подизању, образовању п васгпггању дсцс п.з породица са пеповољнпм социјалним статусом. Програмо.м Зајсдшшс предвнђенп обухват дсцс овим облнком заштптс јс реализован. Мећутим. према потребама још увек с.мо на почетку јер у току годинс тнм обликом јс било обухваћено са.мо 120 ученика пз Основне школс „25 мај" у Поповцу. Y осталнм школама. а посебно градскпм гдс су те потребс и најпзраженпјс, овај проб лем уопштс нпје нзучаван нити сс бпло шта у вези са тнм предузпмало. Због тога јс Центар био принуђен да најкритпчније случајеве решава преко тзв. школског обданишта. V току године тим обликом у Центру јс бнло обухваћсно 22 ученпка ннжих разреда ос повнпх школа. Искуство у томе. међутпм, го ворп да такво решење нијс много повол>но, пошто су ученпцн пздвојенп не само нз своје породичне већ н школске средине, што су пз различитнх школа, различнтих разреда п Прнход по чл. домаћ. (Н. дпн.) На Грзн Бр. депе. % На м о р y Бр..леце ”/>• Учешће Заједшше До 400 159 35,81 84 53,17 100% Ло 500 78 17,57 23 14,56 95»/. До 600 68 15,31 20 12,6п 9О’/п До 700 29 6,53 10 6,33 85% До 800' 27 6,08 3 1,89 80% . • До 900 18 4,05 2 1.27 75’/. До 1000 28 6.31 10 633......... 70% До 1100 15 338 1 ’0.63' ■ ” 65% До 1200 3 0,68 — — 60% До 1300 10 2,25 2 1.27 55% Преко 1300 9 2,03 3 1,89 60% СВЕГА: 444 100,00 158 100,00 — Порсд павсденог, захваљујућп догацнји ИВТ „Б. Крсмаповић” од 45.000 дпп. Дечје обданиште п јаслццс НВТ организовало је н летовањс 40 деце у трајању од 15 дана у Каленићу. У вези организовања и спровођења летова iba децс велики број родптеља нзражавао је нсзадовољство због утврђеннх прпоритета нс тичућп да учешће Заједницс треба да будс диференцирано у завпсности од скономског стања родитеља, али да треба омогућити свој деци да тај об.шк користе, пре свега из васпнтних разлога, па је крајем године, ново.м На основу члана 33. Закона о дечјој заштити и самоуправшш шггересшш заједница- .ма дечје заштите, члана 18. став 1, тачка а) Самоуправног споразума о осиивању Општипске заједнпце дечје заштите и члана 1, став 2. и члана 29, став 1, тачка а) Статута Општннске заједннце дечјс заштпте Параћнн, ог развор дечје заштите Параћин за 1975. у општини годину А. НЕПОСРЕДНЛ ДЕЧЈА ЗЛШТИТЛ Основна оријснтацпја Заједннце у вези нспосредне дсчјс заштптс у 1975. годпнн биће н дал>с усмерена на: — обсзбеђеље веНе заштпте породнца са нкжп.м прпходпма и већљм броје.м деце путе.к обезбеНеља псхране, одмора п опоравка и па лругп погодан начпп; — потпуно корпшИење постојећпх капацитста за дневно збрнњавањс дсце уз пстовре- .мено воВење рачуна да се исто омогућп прс свега депп чпје су мајке запосленс п нз породпца са ппжим приходима; — ciuapaibc услова за ueliii обухват деис кроз разие облике пружаља помоћн, путем обсзбсЊеља иијеката и њиховпм опремањем. Y нпл>у реализације овс оријентацнјс у току 1975. годшгс Зајсдппца he: а) обсзбеђиваги бссплатну исхрапу учеппка ииповнпх школа пз соипјално-угроженнх поролица (250 — 300 ручкова н 100 — 130 вечсра); G) обезисћпватн псхрану, бесилатно пли уз учсшће корнсиика — у складу са Оддуком о са различитш! потребама у вези припреман>а за школу, па је контактирањс са н>кховим разредшш учитељнма готово немогуће, a рад тражи индивндуалнн приступ... Пошто планпрањс п органпзовањс овог ра да спада у делокруг Зајсдницс основног обра зовања и васпитања н основнлх школа, а на овој Зајсдншш јс само пружа помоћ око опремања просторија и псхрамс ученика, то за овакво стањс опа сс п нс можс сматрати одговорном. Развој друштвсне исхране, како у току године тако п у односу на раннјс годннс, има позЈгтиван трснд, a то сс огледа прс свега у следећем: — У школским кухињама у просску 3.000 ученика месечно имало је обезбећг.чу ужину, a v децембру је исту корнстило 3.217 учсннка, односно око 50% од укупног броја ученмка, а глсдано само кроз матнчне школс преко 8О’/о. За овај облнк Зајсднлна јс поред партиципацијс по ученпку — кориснику нздвојнла н адекватна матерпјална средства за обезбсђење услова за рад у оним местима гдс то није било организовано (Давидовац, Главнца, Мириловац, Рашевцна и др. места), па се у наредио.м периоду, уз дал>а улагања за то. може очекиватн далеко Bellii обухват ученн ка, као п побољшање п квантитета н квалн тета оброка. Да бп сс то остварило Заједнпиа основниг образоваша и васпптања треба кона чпо да решп плаћањс кгварина, а ова 3aie.\ пнца својс учешћс по ученику, којс је сада 10 динара, повећа. Порсд исхранс у Вачким кухшвама Заједнпца јс обезбедила * и псхрапу ученнка основ них школа из социјално-угроженнх породниа. Захва.у»ујућп томе, потпуно бесплатно у току годштс прско 200 учсника пмало јс обезбеђеп јсдан топли оброк (ручак), а преко 70 два топла оброка (ручак п всчера). ¥з наведено. прс ко 100 средњошколаиа, махом из школа за квалификоване раднпкс .пмало јс обезбеНепу псхрану (сва три оброка) уз накнаду зависно од прихода по члану домаћинства, према посс бној Одлунп Скупштине Заједнпце. Органнзованом одмору и рекреацијн лсце v току 1974: гоДинс поклоњена јс велика пажн,а. Приорптст код корпшћсња овог облкка заштитс дат јс дешт нз соиијално-угроженпх породпиа, што сс najoo.v-c впди н пз слсдећег' преглсда: Одлуком то омогућепо па тај пачшг што јс нанрављена таква скала но којој he сс у 1975. годпнп учешће родптеља кретати од 0 — 100%. Исти пршшнп утврђен јс. и код псхранс ученнка срсдтвпх школа којц се школују у Параћину, а родртељп им жпве у другом месту па територији Општннс. Што сс тпче додатка на децу, с обзпром да је уцођењем редовне валорнзацпје имовнн сог цензуса н износа додатка на децу остварено повољније коришћење истог п већи обу хват деце, није бнло озбиљнпјих проблема, осим онпх којп су карактеристичнп за цеду у циљу даљег развоја и унапређења друштвепе бриге о децп п даљег развоја самоуправљања у складу са променама у друцггвено- •економском и политичком снстему, на седницп Скупштнне Општннске заједнице дечје заштцте одржаној ---------- ----------- 1975. тодине, донет је следећп РАМ спровоБењу нспосредие дечје заштите, за учеипке срсдњпх школа, а првенствено за ученнке из школа за КВ радшпсс, чпјп родптељп не жнве у граду (сва три оброка за 120- — 140 ученвка); , . . . в) парпшпппратп исхрану ученика основпих школа п помагатн онремаље ђачких кухнња у ипљу всћсг обухвата деце овнм облпком заштпте (3500 — 4000 учеппка, a no могућству ц вишс); г) пружптп iioxtoh у оргапизовању продужепог боравка v оснорнпм школама путехг опремања просторнја п обезбеђења исхранс (120 — 150 ученика, a no могућтву н вишс, првенствепо за учснике — путникс): д) лневним и полудпевнпм зиршвавањем деце кроз обдапнипа обухватнтн пре свега де цу запослених родпгеља и пз породица са ццжнм прнходпма (330 — 360) и у складу са нзраженим потребама, путем прошпрења капацнтета п одговарајуИпм одржавакем постојеInix, као и опрсмашем iicYiix, стваратп услоџђ за већи обухват деце н боље условс рада, Републику, тј. да је износ тог додатка на дрiboj лествици у односу на друге републнке и да важећп крптернју.мп нпсу у довољној мерн социјално-политички псправни, јер исти је износ н за онс којп имају просечан приход no члану домаћинства до 500 динара као и за оне чијн јс тај приход до 760 динара. Овај впл по.моћи у подизању и васпитању деце, у складу са Законом, запосленп родител»и остварнвалп су током годниа за 3.330 децс просечно. Прн исплати мстог без обзира што увск нијс било довољно срсдстава, iuijc било пробле.ма. јер cv средства обезбсђивана пбзајмииама. Из свега наведсног произлазп да јс Заједница дечје запттите у току двогодншњег пословања а посебно у 1974. години, учврстила темеље дсчје заштптс о.могућујући тиме даљп развој нстс, како усавршавањем постојећих облика, тако и новсћањсм броја корисника, у оквиру новс, самоуправно организованс Општпнске зајсдшшс дечјс заштите у складу са нови.м уставпма и новпм законима о дечјој заштитп и самоуправнпм интересшш зајс дшшалта дечје заштите. Скупштина заједнпцс старајућп се о оства рнвању ш<л>ева и задатака Заједницс v току 1974. годинс одржала је 4 седнице. На дневном реду бнла су питања од важности за пра вилан рад Заједнпце по којп.ма је Скупштина заузимала ставовс, лопослла нормативна акта одлукс, закључке, препоруке и др. Како је програмом развоја дечје заштитс за 1974. годину било предвнђено доношењс Статута Заједннце са уставним променама то јс на седницп од 27. 02. 1974. године усвојен Нацрт Статута Општинске Заједннце дечје заштите и истп достављен свим радним орга низацијама друштвено-политичкн.м опганиза пнјама и месним заједнпцама на јавну ди^уснју. По доставденнм примедбама на следећрј седннии Скупштине исти јс једногласно усвојнла. Тако усвојен Статут достављен Републичком заводу за јавну управу на објавл>ива ње у „Општинском службеном гласнику" и ис ти је у броју 60/74 од 28. 04. 1974. године објавл>ен. МеВутпм, како је 5. децембра 1974. године објављен Закон о дечјој заштити и самоуправним интересним заједшшама дечје заштите то је требало у складу са њи^г извршптп ново конституисање Заједнипе самоуправним споразумом * п конствтуисање Скутпптнне на делегатској основи. Пос.\е потппснвања Споразума и правилно спроведенпх избора делегата за Скупшгину Општинске заједштце дечје заштите ' 24. 12. 1974. годпне извршено је констнтуисање Ску пштине ц Извршног одбора Скупштине Опшзпнске заједннце дечје заштите. Новоформирана Скупштина од 50 делегата усвојила је Статут Општинске заједенице де чје заштите, Пословник о раду Прве Скупштнне Општинскс заједнгше дечјс заттите, Одлуку о спровођењу непосреднс дечје= зарЈтите, Одлуку о Прнвре.меном фпнансирањг Општинске заједнпцс дечје заштите у 197з. години и Одлуку о закључпвању Самоуправ * иог споразума о удружпвању у Реггублпчку заједтшу дечје заштпте. Извршнн одбор Скупштннс Општпнске за једнице дечјс заштпге као колегијални извр шни орган у 1974. годннн одржао је 4 седнице на којима је поред прштреме материјала за седшше Скупшине пратио стањс н остваривањс дсчје заштитс у Општини, старао сс о извршењу програма, фпнансијског плана и другпх одлука п закључака Скупштине. Ис тп је координирао радо.м ко.мпсија образованих од стране Скупшине и пратио извршава« ње задатака од стране стручне службе, одно сно Центра за дечју заштиту и социјални рад „Параћнн” у Параћину. Taj рад је био успешан и примедаба на исти није било, j’ep је на време обављан и у складу са утврђеном политиком и одлукама Скупштине п Извршног одбора. ђ) обезбедити под условима утврђеним Од.\уком о спровођењу непосредне дечЈ *е заштити, летовање на мору (200 — 250) и на Грзи (450 — 500) п путем обезбеђења новнх просторија на Грзи (за друштвено-забавне дечје актпвности) и др. услова стваратп могућноо ти за успешније деловање п заштиту деце овим обликом запггпте: е) развцјати и усавршавати постојеће об» дике сарадње са меснпм и другим самоуправним интересним заЈ‘едницама п органчзација« ма удруженог рада на подизању и збрињаван»у деце, а пре свега кроз заЈ едничка улагаља у изградњу игралишта, збрињаваља деце лишене родитељског старања и ометене у развитку и друге облике друштвеног деловања, * Б. ДЕЧЈИ ДОДАТАК Y цнл>у обезбеђења по.моћн породпцама радннка у подизању п васшггању деце омбгуhiini благовремено остваривање права на дечјп додатак п псплату пстог. В. ОРГАНИ УПРАВЉАЊА ЗАЈЕДНИЦЕ 1. Скупштина За]'едннце Y цпљу остваривања основне оријентацијс п остварпвања задатака Заједнице утврћених законом, Статутом Заједнпце п овгш програмо.м, Скупштппа Заједнице he: а) усвојити пзвештај о раду Заједнице u завршнн рачун за 1974. годнну — до 15. марта 1975. годнне; б) размотритп пзвсштај о раду Центра за лечју заштиту и соција.\ни рад ц извештај о раду. Дечјег обданишта и јаслпца ИВТ „Браико Крсмановић” — до 15. марта 1975. године; (Наставак на 10. страпн)

CTPAHA 10 I 14 AAHA Ha осиову члвна 91. Закона o социјалној заједшше соцнјалне зашпгге, иа свднипн заштнтн, члана 17, став 1, тачка а) Самоуп- Скупштине Општинске заједнице социЈалне равиог споразума о оснивању Општинске за- __ 1071 Једнице социјалне заштиге Ilapahiui и члана заштите одржаноЈ 1975. године, 7. и 26. став 1, тачка а) Статута Опшпшске донет је следећи ПРОГРАМ РАЗВОЈА социјалне заштите у општини Пара&ин у 1975. години I Имајући у виду законске обавезе, као и обавезе утврђенс Самоуправним споразумом о осннвању Општпнске заједннце социјалне заштите а полазећп од постојећег стања и потреба и узимајућн у обзнр кадровске и матери јалне могућностп, у областп социјалне заштите у Општини Параћин ће се у току 1975. године предузетп мере п акције у циљу: — организовања н обезбеђења услова за проучавање и праћење појаве н проблема у областима соцпјалне заштнте, — подстицања и развијања социјалне заш тите организовањем одговарајућпх облика деловања и акцнја, — утврђнвања облпка основнс и прошнрене соцвјалне заштнте п пропнсивања. услова за корншћење поједнних облика, — обезбеђеља средстава за сопијалну заштиту, — обезбеђења услова за развој делатности социјалне заштпте и стручно усавршавањс ка дрова у области соцпјалне заштптс итд. — обезбсђењс услова за дал>п развој п уса вршавање постојећих самоуправнпх односа у областп социјалнс заштптс нтд. Практична реализацнја циљева и задатака у областн социјалне заштите остварпваће се: — преко Центра за дечју заштиту и соцнјални рад, — преко соцпјално-ху.манптарннх организацнја, савеза н удружења, — преко месннх заједнпца, — преко органпзацнја удруженог рада п радних заједница, — у сарадњп са осталпм самоуправним ннтересни.м заједницама н органнзацијама удруженог рада преко којих оне остварују своје циљеве и задатке, друштвено-полнтпчкнм органпзацнјама ц Скупштином општинс. а) Цеитар за дсчју заштиту и соцнјалнс рад ћс радитн на: — стручно-аналптпчкпм пословима у областн социјалне заштпте, — друштвеној заштпте породицс. — друштвеној заштпти децс лишенс породичног старања, , .т- друштвеној заштпти деис ометене у раз витку, —• превенцијп и отклањању васпитне запуштеностп децс п омладнне, ’ — друштвеној заштпти остарелпх лица, — друштвеној помоћи одраслп.м лицима са друштвено-негативним облицима понашања, — друштвеној заштитс одраслих пнвалидних лица и — соцпјалној заштптп материјално-необсзбеђених лнца, као н других лица којима јс потребна социјална заштита. V остварпвању наведених задатака обезбелиће се, поред услуга стручног социјалног рада, у складу са Одлуком о соцпјалној заштнти трађана Општпнс' Параћин и социјална заштита преко следсћпх облика п видова сонпјалнс заштптс: — сталне новчане помоћп за око 190 корнснпка (материјално-нео безбеђених неспособнпх за рад и слепих лица) и око 50 сауживаоца (деце п др. за рад неспособних чланова домаћинства ко рисника) у укупном износу од , динара — — — — — — 1.434.000.— — тренутно повчане помоћи за око 400 корисника у укупном износу од динара — — — — — 120.000.— (Наставак са 9. стране) в) донети програм употребе средстава и фи нансијски план (предрачун прихода и расхода) за 1975. годину — до 31. марта 1975. године; г) сагледати стање п проблеме у дечјој заштити у Општини, а посебно дејство Одлуке о спровођењу непосредне дечје заштите и из врппгпг по потребп прнлагођавање нстс у складу са потребама п могућностима Заједни« це — до 30. новембра 1975. године; * д) утврдпти стопу допрнноса за дечју заштиту за 1975. годину — до 31. марта 1975. године, као п стопу допрпноса за дечју заштиту за 1976. год1шу — до 31. децембра 1975. године; b) утврдити перспектнвни програм развоја дечЈе заштпте у Општинп за период 1976 — 1988. годинс — до 31. децембра 1975. године; е) у заједници са Општинском заједницом социјалнс заштите образовати стручну службу II именовати секретара п обезбеднтн услове за обављањс стручних послова Зајсднице — до 31. марта 1975. годинс; •' ж) пратити п проучаватн проблемс у вези остварнвања дечјс заштите у Општннн и о томе допоснти потребне одлукс — током целе ,1975. годинс; 4 з) сарађиватп са месним и остал.~.1 самоуправннм тштереснЈЕМ заједшпдама и оргаиизацијама удружсног рада п заједнпчки реша вати проблеме везапс за cnpoBobeibc п развој дечје заштпте. — помоћи породицама чији се хра ниоци налазе на одслужењу вој ног рока у ЈНА за око 17 породица у укупном износу — — 112.000.— — помоћ путем смештаја у домове за старе и пензионере за око 15 лица (5 пензионери a 10 остали) у укупном износу од динара — — — — — — — 192.000 — — помоћ путем смештаја у домове за децу (5), друге породице, (10) и специјалне домове и пнтернате за децу ометену у развитку (6) у укупном износу од динара — — — — — — 252.000.— — здравствена заштпта корисника социјалних помоћи. који то право не остварују по другим основама, у укупном износу од дннара — — — — 300.000.— — помоћи по другиАС основама (пролазннцп, сахране п др.) у укупном нзносу од динара — 30.000.— б) Социјално *хуманитарне организације cases« и удружења ће развнјатп п усавршаватн облике заштнте грађана и својнх чланова, a пре свега онс којп доприносе стварању повољнијих животних услова грађана у стању социјалнс потребс п својпх чланова. Y том цпљу Заједница ћс пружити помоћ: — Органнзацијн ЦК од динара — 90.000.— — Удружењу пеизнонера од дин. 10.000.— — Савезу ЦИР од динара — 20.000.— — Савезу глувнх од дииара — — 10.000.— — Савезу слепих од динара — — 20.000.— в) Меснс заједнице ћс сагледавањем стања п проблема на свом подручју и утврђнвањем п спровоВење.м одговарајућих актнвности, као п сарадњом са Скупштином Заједнице и одговарајућим стручним и друпш службама, пружати помоћ на решавању одређених општпх питања п проблема, као и на решавању појединачних пробле.ма. г) Организације удруженог рада ће даљпм акцијама и мерама на побољшању животпог стандарда својнх радника и посебно, јачањем својих стручннх служби путем запошљавања сонијалннх радника н пснхолога, као и доследном применом соцпјалних критеријума при запошљавању нових радника, социјалну заштиту у Општини подизатп на вппш ниво и унапрсђнвати је. *в) Заједница he посебно развијати сарадisy са другим самоуправним интересшш заједницама, а пре свега са: — Општинском заједницом дечје заштнте и зајсдннцама у областп образовања и васпитања на спровођењу и реализовању цил>сва у области друштвене заштите деце," — Заједницама здравствене заштите на здравственој заштитп здравствено неосигураних, а за рад неспособних лица, — Заједницом становања на решавању стамбених проблема социјално-угрожених породица ri Заједницама запошљавања на изграћивању tide при запошљавању, а посебно кад су у питању лнца без икаквнх прихода или су ометена у физичком и психичком развитку. Исто тако Заједница ће сарадњом са просветним н здравственим установама и одговарајућим јавни мслужбама, као и иницирањем међусобнс сарадње истих, радитн на сттречаван»у II отклањању узрока који доводе до социјалних проблема (васпитна запуштеност и млолетничка деликвенција, здравствена угроженост старпх и изнемоглих н др.). 2 . Извршни одбор Извршни одбор, као колегијално-извршни орган Скупштине Заједнице ће: а) пратитп стање и остваривање дечје заштите у Ошптнни и припремати одговарајуће предлоге Скутпптани Заједнице за решавање одређеннх питања иутем одлука и на другп начин — стално; б) старати Се о нзвршавању програма, фпнансијског плана, одлука и закључака Скупштинс Заједнице — стално; в) коордшшрати рад комисија образованнх од Скупштине — стално; г) пратпти и помагати извршавање задатака стручне службе и секретара Зајзднице; д) обављати н друге послове у складу са законом, Статутом Заједнице, одлукама и закључцнма Скупштнне — стално. 3 Стручна служба Стручна служба Заједнице ће, поред сопствеиог органнзовања и доношења неопходШ1Х аката у вези тога, благовремено н у складу са Законом и одлукама Скушптине Заједннце н Извршног одбора Скупштине, обављати управне, адмшшстративне, финансијске п друге послове Заједнипе. Стручиа служба ће посебну пажњу посветити б>аговременом доношењу решења н ис* плати додатка на децу, обезбеђењу услова за остваривање утврђених облнка заштите, као и контродн намснског коришћења средстава. ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ, Заједннца ће посебно, сарадњом са друш * твенополитичкнм организацкјама и Скупштином оппггине, развијати самоуправне односе, информпсање радних л»уди и грађана о раду и проблемима у социјалној заштити и заједничкп утврђивати политику развоја и обезбеђивати материјалне и друге услове за то. Заједница у оквиру те сарадње очекује подрш * ку и помоћ прп решавању проблема за које је потребно шире друштвеио ангажовање (друштвено старање о остарелим лици.ма, деловање на спречавању и решавању васпитнс запуштености итд.), а пре свега од Синдиката и ССРН-а, као и у обезбеђењу адекватних материјалних и кадровских услова за развој социјалне заштите. II / ииљу сагледавања, праћења и усмераи.___ активностн у области социјалне заштите, Скупштина општинске заједнице социјалне заштнте ће у току 1975. године одржатн најмање 4 седннце п на истима ћс: 1. До 31. марта 1975. године а) размотритп пзвештај о раду Центра за дечју заштиту и социјалнн рад п извештаје о раду социјално-хуманитарннх организација о раду на социјалној зашити у 1974. години; б) размотрити програм рада Центра за дсчју заштиту п социјални рад и програме рада социјално-хуманитарних организацпја, савеза н удружења; в) утврдитн програм развоја соцпјалне заштнте у Општнни Параћнн, програм употребе средстава и финанснјски план за 1975. годнну; г) утврднтп стопу доприноса за социјалну заштиту у 1975. годпнп; д) сагледати проблемс материјално пеобезбећених лпца и кретањс социјалних даваља п на основу тога донети Одлуку о социјалној заштитп грађана Општине Параћин, односно утврдитп условс за коришћењс појединих облнка соцпјалнс заштитс; b) сагледати стаље и кретање у области васпитне запуштености п малолетничке делпквенције п утврдитп мере за.даљн рад на овој проблематици; е) у заједници са Скупштином Општпискс заједницс дечјс заштнте образоватп стручиу службу и именоватп секретара, као и обезбсдитп услове за рад стручие службе. 2. До 30. јуна 1975. годинс а) сагледатн развој социјалне заштпте у псрноду од 1971—1975. године и утврднти развојне циљеве и задатке у области соцнјалнс заштите које би требало планнратп за период од 1976—1980. годпнс; * б) саглсдати проблеме везане за школова ње децс ометснс у психичком и фнзичком развитку 11 утврдити одговарајуће мсјзе за решавање истих; в) сагледатп стамбене проблеме корпсника сталних социјалних помоћн п утврдитп мерс за решавање iictiix. 3. До 31. децембра 1975. године а) сагледатп стање и дннамнку остварпваља прихода и расхода средстава за соцпЈалну заштиту па основу девстомесечног обрачуна, а у цил>у предузимања одговарајућих акцпја на отклањању свентуалних тешкоћа; б) утврдптн програм развоја соцпјалнс заш тите у Општинп Ilapahiui за период од 1976. годпне до 1980 године; в) утврднтп стопу допрпноса за 1976. годину II прпвремени програм употребе средстава и фпнансијски план за 1976. годину. Сагледавање наведенпх и другнх питања н проблема п утврђивање одговарајућнх мера Скупштнна ће остваривати самостално илн у заједницн са Скупштнном ошптине и скупштинама других самоуправних интересних заједница. Б. Извршнн одбор Скупштине Општннскс заједнпце, као колегнјалноизвршни орган Скупштпне у току 1975. године ће стално: а) блнже и конкретније сагледавати стање п остваривање социјалне заШтите у Опiutiihii II припрематн одговарајуће предлогс Скупштини у цнљу решавања одређених пигања; б) старатн се о извршавању програма, фииансијског плана, одлука и закључака Скупштине II о насталим проблемима обавештавати Скупштину; в) правити и помагати извршавање задатака стручне службе и секретара Заједнице; г) обавл»атп и друге послове у складу са Статутом Заједнице, одлукама и закључцима Скупштнне. В. Стручна СЕ\ужба Заједнице ће, поред соп ственог организовања ц доношења неопходних аката у том цил»у, благовремено н у складу са законом н одлукама Скупштине и Извршиог одбора Скупштине, обављатн адмипнстративне, финансијске и друге послове заједнице. Стручна служба ће посебну пажњу посвсћнватн благовременом информнсању раднпх л>удп н грађана о раду Заједнице, као н упознавању Скупшнне п Извршног одбора Скуиштпне о ставовнма, предлозима н прилшдбама радних људи п грађана о остварпвању coцијалне заштите у Општинн. III За разлику од претходних периода, соцпјална заштита у Општини Параћин у току '1973. п 1974. годинс не само да добпја одговарајућп значај, већ бедежп и зцачајне резултате и поред тешкоћа којс- су произлазиле «3 инфлације и рестрикција о потрошњи. To је остварено пре свега захваљујућн друштвеној афирмацији социјалне полнтике у том периоду и првнм резултатнма који су постигну * тн у погледу илног класпог заснпвања и утицаја на област соцпјалне заштите, а огледа се кроз следећс: — побољшање материјалнс основе соција<\ не заштше, — преорпјеитацију о начину рада служби соцпјалне заштите у органнзацпјамћ удруженог рада и организовању одговарајуће стручне службе у Општинп — Центра за дечју заштит; и социјални рад, — подруштвл>аван>с п самоуправно регулисањс друштвеннх односа у областп соцпјал не зашпгге и с тим увезп конститунсањс самоуправнс интересне заједниис социјалне заштито. Извршни одбор Отптнн * ске заједнице социјалне заштате угврдио је предлог ПРОГРАМА РАДА ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА 1975. ГОДИНУ и одлучио да га стави на јавну диску- ♦ сију. Позивају се радни људи и грађани да преко својих самоуправних о.рганизација и заједница и непосредно проуче овај докгменат и да до 15. марта 1975. доставе своје примедбе и предлоге, било преко делегата у овој Заједници, или непосредно преко Центра за дечју заштиту и социјални рад (Параћин, Његошева 45). Y односу на 1971. годнну расходп за разна социјална давања у 1у74. години всћн су за преко 140%. МеВутим, због нестабилности тржишта, пораста цена и инфлације, овај пораст је у прилнчној мери обезврсђсн па постигнути резултати, гледано кроз број корнсника, нису у складу са тим повсћањем. Нанме, повеНање броја кориснпка сталнттх новчанпх помоћи износи само 19%, а код трснутнпх је нешто већс — 40%. Y исто врсме, међутим, дошло је до знатног повећања броја корисника домског и породичног смештаја, као и броја корпсшпса услуга стручног социјалног рада, што је последпца друтачијс организације рада п већсг броја ангажованих кадрова, јер јс од 1. јануара 1973. годпнс оргаиизоваиа посебна стручна служба у оквиру Центра за дечју заштиту и' соција.\нн рад, која је, мада још увск по броју радника недовољна, могла проблеме нс само да квалнтетније сагледава већ п рсшава. Прп томе је иста, колпко су то кадровскс п материјалне могућностн дозвољавале, развмјала превентивнн рад и сарадњу са другим посиоцима социјалие заштптс и на та'ј Hauiiii утнцала да се број васпитно-запуштене деие и малолетних деликвената не само повсћава, већ у односу на 1971. годппу у 1974. годшш смањн за прско 25%. Тај податак, грубо п површно гледано неразумљив је, алп ако сс узме у обзпр да ранијс нпјс могло да се организовано и коордпнпрано радп на рсшавању овог проблема, а да рад са породицама поремећеним у развоју нп по обухвату нп по пачнну рада не може нп да се ynopebyjc, оида је то разумљиво. Све ово говори да развој соцпјалпс qaiurnте у протеклнм година.ма. а посебно у 1973. п 1974, у целини гледано, јс бпо задовољавајуНи с обзиром на могућности. Мсђутпм, oil још није свеобухватан ir далеко јс од погреба радннх људи II rpabana, а нарочнто 1сад.Јр,.у питаљу орпга о самохраиим н исДо^бдјНр збринугим остарелпм лпцнма, брнга о дсцц ометеној у развптку у погледу обухвата основ ним школовањем и стручним оспособл>аваљем, органпзовање п обсзбеНшањс одговараjyhiix услова за професпоналну рехабилнтацију « рехабилитацију misa^viiAHiix лнца и соцпјал- «у реадаптацмју одраслих лпца асоцпјалиог понашања, а првенствено повратника нз казнс но-поправннх установа, као н кад је у шгтању ннвестирање v циљу развоја мреже установа од интереса за соцпјалну заштнту, обезбеБење станова за социјаЈ\но-угрожена лица 1ГГД. Због свега наведеног програмирања рада у области социјалне заштите и поред тога што је ово прва година постојаља и деловања ове Заједнице, није немогуће, пошто су проблеми познати п зна се које су потребе. Међутим, због огранпчења опште и зајсдничке порошње, тешко је обезбеднтп адекватну матсрнјалну основу за решавање нагомиланпх проблема н задовољавање потреба. Ово је нарочпто отежано због тога што сс при одређнвању средстава за- сваку годину узима као база претходна година. 1974. година, међутим, по ономе шта је дато за социјалну заштиту, је у приличној мери нереална основа за то, јер је у тој години дошло до повећања comija.uuix давања због признавања права на помоћ слепим лицпма (од 1. јула) и повећања нзноса социјалних помоћи осталим лшџша због повећања минималног личног дохотка у РепублЈшп (од 1. августа). Даље, од 1. нануара 1975. годинс дал>п по раст социјалних помоћи је пужан, не само због усклађивања са порастом трошкова жввота, всћ it на основу Закона о социјалној заштити, по ко.ме исте не износс впшс од 509о % од мишшалног личног лохотка у Репуб.ишп, већ од зајемченог личног дохотка у Општини. Истовремено, право на сошџалну помоћ у 1974. годинп сс стицало на основу крмтеријума утврћених одговарајућом Одлуком Скупштпнс ошптине од прс неколико година, a Заједница мора да донесе своју одлуку, која, разумљиво, мора да те критеријуме ускладн са порастом трошкова жнвота у протеклом периоду, а тнме he лоћп и до повећања броја корисника. Имајући све то у внду ннје било могуће овим програ.мом утврднти дсфпнитивап про грам употребе средстава, па су паведенн износи више орпјентацпоио датн, односно као неопходан мпннмум, а.\и п поред тога расходи за соцнјална давања у 1975. годппп у односу на 1974. годпну биће већн за 35%. "Уз наведено, мсђутим, потребпо је обезбедити још: — фипапсирање дслатиостп Службе соинјалне зашпгге при Цснтру за лечју заштпту п социјални рад (мпниму.м 600.0Q0—), — фннаисираље стргчнпх u самоуправнчх послова (мипимум 100.000.—), — пнвестиипопа y.\araii>a у развој мрежс установа О/. пнтерсса за социјалну заигпггу н рсшавање стамбсипх проблема соиијалио-нсз бринутих лппа (мпнпмум 600.000—). * __ обезбеђеље срслстаиа за разне обаиезс Заједнице (нздавањс резерве, обсзбеБенл лоприноса за уиапређењс приврсдс v Општшш и др. — око 150Л00 динара).

Н ДАНА СТРАНА II ФУДБАА БЛЕДА ИГРА Једннство — Дунавац (Гроцка) 1:0 (0:0) Стадиоп Јединства. Гдсдалаиа 5W Гол за ЈсАииство постпгао је ЛрпзовнН. Суднја Влада Ра дснковић. ЈЕДИНСТВО: БогссавдевиИ, Живковпћ. Uoinili, Ilavi.oBiih, Пстковпћ, ВељковпН. MiLUihcBirh. Богдановпћ, Грбовић, Пеливановнћ п Аризовпћ. 0 овој утакмнцн можс сс па писатн само пар речп. Било јс то утакшша која iinic нптта парочпто показала, Пграло сс лоста расгрзано, бсз лепих акцијз, безвол>но. Можда ic ча то крив н противнпк којц је прпхватно такву urpv домаћпна. Шта реГш о сусрету V коме су се гол.манн без посла и с.мрзлп? Јединн гол на утаклшшг пос ттггао ie катпгтен Једпнства Рнс та ЛризовиИ V тиму „зслсних нсшто иол»и ол осталпх бпо ic средњп рсд, док осталп, како рекосмо, заслужују прекор. До почетка пролсћног дсла првенсгва v Јужној групи Срп скс лпге остало ic пепуних Mecca дана. Фудбалери јсдлиства из нсдељс v неделд’ играју при јатељскс утакмпцс н са маљс вншс успеха. И све би бпло добро ла се игра са волл.м и залагањем. Стиче сс утнсак да сс v пекпм утакмпцама као шт° ic бпло са Дунавцем нз Гроцкс ушло са-моуверено п са дозом потцењивања протпвнцка. Ако сс овако наставн прво место неће се задржати. Ипак надајмо сс ла ће се до 23. .марта, када почиње пролећни део првенства, и то исправптн Р. Вссић Y PEBAHBIY ДПТОФАРЦИ" БОЉИ Текстндац забднстао Стадион Текстилца. Голове за Текстилац постигли су Станковнћ, Томпћ и Живковнђ. Судија Града Гојковић. Пара!1ин. ТЕКСТИЛАЦ: Лукић, Трајковић, РаЈић, Д. Томнћ, Јовановнђ, СтојановпВ, М. Толшћ, Жпвковиђ, Перпћ, Стојановић н Станковнћ. Фудбалерн Радета Вељкови * ћа, нз утакмице V утакмицу по казују напредак п добрг игру. У реванш утакмшш са Раднич ким нз Нуприје, „штофарци” су на свом терену нзвојевалп победу. Победили cv Раднички са 3:1. Према приказаној игрп моглн су противиикс да nonpars са већим opoie.M голова. Y це.\1шп бпла ie то врло лепаднналшчна и техннчкн дотерапа inpa. Свп онп који cv пратили obv угаклшцу hhcv жа.\и лп. Отишли cv кући са сазнажм да ,лрвеш1п nrpaiv сво.ју Јоруп да fie на пролећно.м де- ./jg'wrpa-nr, ц тс како важну улогу за, прво место. За госгс се можс pehn да су такође пзврстан тпм п да су припремс на мору бпле vcneuiне. Раднпчки v својим редовпма такођс има одличнс појсуцш це п да су, у врло фср пгрн без .нједног rpvoor фаула, први ТИ.М којс ic задовопио домаће нашгјаче, који су их за узврат пспратплн oypuiLM аљшузом * Код Текстплца нешто бол>ом пгром истакао сс Станковић на левом крплу којп ie и стрелац првог гола, док су друга два по СТИГ.Ш ТОАШћ II Жпвковпћ., Y меувремену сазмалп смо од тренера Вел»ковића да io дпсштлина на внсшш п да је нов иачпн игре брзо прпхватпо neo Thai. — Задовољан сам односом нг рача н ако пс буде некпх непрсдвиђених тсшкбћа спремно Немо дочекатп почетак пролећ ног првенства. изјавпо ic Вел»- ковић. Р. ВссиИ шлх ПРВАК КЛУБА — РАДОМИР МИЛОШЕВИЋ V оквиру реалпзацнјс програма на о.масовл»сн»у чланства, Шах клуо „Текстплац”, органпзовао јс отворсно првснствз у niaxv. Првенство је трајало од 26. јапуара до 22. фебруара. Послс 23.' кола и 529 олкграпих партија иознатп су пајболш. Као што се ц очскпва\о пазпв првака Клуба прппао је Радомпру Мплошсвићу „Шикпју” са 19,5 поена. Други је Драгап Петровпћ са лва посна мање, а Свстпслав Здрав KoBiiIi трећи са 17 посна. Свакс вечерп у Дому ЈНА где је олржавано такмичсље, okyn.vao сс великп број љубитеља шаха тако да је поједнне партије пратнло и по двадесетак „кибпцера”. Органпзаштја јс бпла на шгспнп н пнје бпло спорних партија. Курпозитет првенства јс свакако и учешће осмогодпшњог Александра Мплошевпћа, који је са освојеним поен и по пз трн рсдшја, заузсо претпоследње место. На крају првенства подељспс су награде пајбољим учесшшпма првенства. Првоиласираном Радомнру Милошевићу уручен јс прелазнп пехар, О.мшппјска max гаршггура п шаховска лтггература. Шаховску литсратуру лобнлн су још 11 Пстковић *п Здравковић. Првој десегорпип уручене су дипломс за успсшно учешће. Из разговора са предсслшгко\с клуба Милето.м Илиће.м, сазналн смо да lie Клуб оргапизоватп још два отворена првенства п го апрпла п ссптембра мессца. Овакав начип такмичења по служнће као могућност за одабирањс повпх члапова Клуба. а за такмпчаре јс добра могуђност да сс прппремс за првенство ужс Србије, којс почињс крајем септембра. Р. Bcciib PYKOMET ОБЕЗБЕДИТИ СРЕДСТВА ■ Са годишњс скутпптннс РК Нсдавно јс одржана годпш1ва скупшигна Рукометног клу ба „Грза" из Доње Мутннце. Ово ,је уједно једини руко.метнп клуб и једпна женска рукометна екипа v нашој општпни. Прва такмпчарска сезона показала јс оправданост по стојања и такмпчења овог Клуба. Главна препрека за развој п успешппје таклшчеи>с Клуба. је недостатак финансијскп сред става. Како ie пстакао Гвозден Петровнћ, секретар Клуба, жп вело сс и таклшчнлп са мшшмалЈгпм финансијсшсм срсдствн ма која јс обезбедила Месна заједница села. Остале друштвено-полнтнчкс органпзацнје н Зајсдштца за фпзпчку културу нису пружплс очекнвану помоћ. На Скупштинн јс пзабрано п пово руководство клуба. За председника нзабран је Радисав Ружић, а за чланове управе Милосав Васнћ, Душац Нпколић, Младен Стефацовнћ и „Грзв" Радован Гајнћ. Скупштина јс такође изгласала повереље до садашњем тренеру Белпћ Aymany којп је уједно и најзаслужнији за формпрање п постојањс Рукометног клуба * „Грза". Нажалост када сс разгонарало о плановима дцскуспја јс морала Да сс прекпнс, јер док сс не обезбеде средсгва за рал п таклшчењс не може да се разговара о плановпма за дали рад. С loin ic дпнесена одлука да се управа обрагп за помоћ свпм друштвено-полптпчкпм оргапнзацпјама ссла, радним организашija.ua п Самоуправној интересној заједипии за физнчку културу, којој је управо поднсг плаи рада п захтев за фш-iaiicnpaibc. Остало је да сви који .могу да помопју, да дају своју сагласносг..II омогуће иормалак рад. п такм1пген»с јсдиној женcicoi l рукомстпој скппн у на- •П1ОЈ опшгинп. М. JLudi ДА се he забораве... Сестре Боројевић За нознаваоцс и љубитсљс падобранства итром саета utuio јс то пријатно изпснаћење. Први kvt у историји oeot cnopra 1963. годинс у Вршцу на таклшчарској сцеиц појави.ге су сс dec сестре б шзнакињс /Б/ * нана и Мupland Eopojeeiih, иадоиранке Ееро r.ivua „Наша крила" из Параћина. Били су то први зианични скокови, и нарааио успсшпи, за dec узбућене и храбрс дееојке, иод огромним куполалш надоорана, којс lie отада, скоро панречац, осеојити скоро сеа еисока признсииа. .•Luc прича о сестрама заљубљеним у висипу ночпње лшого раније. Jota као ученпцс основнс школс /biLta и Mttpa tiocehyjy селснитски клуб. саме лп^елирају и са стренњом прижсљкују да сс и оне еину небо.и. Жеља he нм сс иснунити много касније, с одзиро.м да Параћин rada нијс имао никакеих услоаа за трснирање. .4 кад су eeh јсдном успелс да сс нреи иут срећно „чризе.че", noxod ка успеху нико чије Aiorao da заустаеи. Врло ирзо ностају пеза.чснљиес у рспрезснсацији Југослаеијс, и достојџо рснрезснгују бојс иашс зелгље. • На којим стс сее так.мичењи.ча учестеоеале, иитамо мало старију Љилмну. техничара у Фабрици це- .чснта .Лоеи Поповац". јср чз објектиених разлога не можемо да ичтерејушпсмо Мирјану, која сада жиеи ча Ноео.ч Београду? — Деа пута смо учсстаовалс на мећународним. такмичењима v Порторожу и Варни, деа пута на држаеном преенству и једном на републичко.ч. • Јестс .nt ava.ui вслику кртсурснцију • у ссстри Марјани? — Саакако. Билс смо подједнаких ква-штета. На омладинском преенстеу 1965. године ја сам била. трећо пласирана, a Mapjana одмах иза менс. 9 Колико стс скокоеа напраеиле? — Ја ц.ча.ч 187 скокоеа. а Мирјана 165. Medocrajc ми ipui jedan скок да би добила сребрну „Ц“ значку. 9 If xoherc .iti пачичити it тај скок? — Вероеатно da uehy чикада. Касно јс eeh за час. ® /1 кад стс престале да сс баеите иадобранстео.ч? — На npiuipeMa.ua у Београду 1965. године кад сам сс noepedu.ia. Падобрап се мијс отворио и морала сам da отеорим резерени. После cot yipyeaeaiua иисам вшае хте.иг да скачем. II Мирјана јс исгс године престала. Девојке о којима су уследни листови it uacoiuicu доносили лепе ренортаже. и тако много обсћавалс одавно су се nopeеткле сеакодпсепим iioc.ioeti.ua, иородичном ■жиеоту п бсци. О еремсну успеха и понуларности ceedo-' f че дипломс. нохиалс и нризнања у ептрипа.иа „архиес' * њихоеог оца. М. Димитрпјевпћ ОД ИДУНЕ СЕЗОНЕ ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА АИГА Од идуће такмичарске сезоне формираће сс јединствена републичка лнга са 18 тпмова. Ову omvkv донео ie Фудбалскп савез Србије на својој последњој. Скупшппш.Досадашње ре публичко лнге су подељене уШ групе, што се негативно одразило на квалитет екппа у рслубличком. рангу таклтчења. Taxobe ie на Скупштшш донета одлука да се поред једшг ствене републпчке лпге, форми рају још 4 зопскс лшс са по 16 кдубова, Фудбалскн к.\убови са нашег подручја такзшчиће се v Моравско-шумадијској зони, са клубовпма из Тптовог Ужица, Чачка, Крагујевпа. Кру шевца и Краљева. М. И. Два пута (2:2) Јединство —Жељезничар (Ншп) Y оквиру прхшрема за пролећни део првенства, које почшве 16. марта, Јединство је одиграло две пријатељскеутак мпце са Жељезничаром, Прва утаклшца одиграна је у Нишу 27. фебруара и резултат гласи 2:2. Голове за Јединство поо ТИГЛЈ1 су Петковић и ОретеHQBllli. Реванш хтаклшца 2. марта у Параћину донела је истн резултат 2:2. Голове за Јединство постпглп су Арнзовић н Грбовић. ____________ Осмомартовски турнир стрелаца Y част 8. марта н међународ не годцнс жена Стрељачки савез опшпше организујс турннр сгрслаца свпх стрељачких дру жина. Турнир he сс одржатп 9. марта v салн Еконо.мскс шко лс. Очекујс сс учешћс свих стрс љачких друиаша v женској, мушко]' н мешовптој конкурен шци. ТакАшчарн ће бптп подељени v категорнјс: тпгонира, јуннора п сениора. М. И. ВЕСТИ ИЗ КОШАРКЕ СЕВИЋ У СЕЛЕКЦИЖ СРБИЈЕ Недавно ic v СмедеревскоЈ Паланцп одиграна кошаркашка утаклшца селекшиа на.јбо- .vnx јуниора прволигашких екипа п iviiiiopa пз клубова ко ји се такмиче у кошаркашкпзл лигама Србије. Боје селокцпје iymiopa Срби- ,ie бранио ie н Зденко Севић. члан Кошаркашког клуба „Параћнн”. Прволигапш су однелп победу v овом сусрету. a Ceeuh је постигао 6 кошева. М. И. Редовни тренинзи Утабору кошаркаша и кошар каппша ОКК „Параћпн”. атмосфера ic радна. И мушка п женска екипа почела ic са прн према-ма. Прнпреме сс одвнјаiy no плану. Tpeinipa сс тригц т недсл>но v салп ОШ „Момчпло Поповпћ — Озрен”. До почетка првенства v априлу месецу и једна и друга екппа одп граћс по пеко.ишо прпјатсљских утаклпша. јавдају нал: тренерп Божа Bopbceiih и Лца Мплпћевпћ. М. И. Општинско првенство v кошарци Женска екипе Ги.мназпЈс н мушка екппе Еконо.мског школ ског центра „Борпс Кидрпч” иредсгављаћс пашу општнну на peniona-uioM таклшчењу сре дњошколаца у кошарцп. Такмичење lie се одржатп 11, 12, 13, if 14. марта v Нуприји. OimmincKo првенство средљошколаца у кошарцп одржано је 27. н 28. фебруара у салп Гимназнје. На првенству су узслс учешће мушке и женске екппе пз свпх срсдњпх школа у мушкој н жепској конкурспцнјп. Y току је и Општпнско првенсгво у кошарцц за основне школе. Органпзатор првенсгва за основне и средње школе јс Друштво педагога аа фпзичку кудтуру. ИздаЈс OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje Релакцнопи одбор BpiiniAuu дужностп ГЛ8ПНО1 п олпшорног урелннка . tippbe ИетковнВ Адреса Релакци1е: Параћип ■ Б. Крсмнш»нића 16 Тел 83-694 Штампа „ГЛА.(“ Ке«*граА, Вла|к«>ниће«а 8 Тел.1 335 384

r. ТАЧНИ ОДГОВОРИ I КОЛО: L ПОЉОПРИВРЕДА: 130 година II. САМОУПРАВНЕ ИН ТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Да III. 6 ВЕКОВА ПАРАНИНА: 130 м IV. ОДБРАНА И 3AU1- ТИТА: Да V. СПОРТ: 2:00,5 II КОЛО: I. ПОЉОПРИВРЕ. ДА: Могу и Biiuic под спецпфичшш ус ловима II. САМОУПРАВНЕ ИН ТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИ ЦЕ: 4 год1ше III. 6 ВЕКОВА ПАРАНИНА: 34 села IV. ОДБРАНА И ЗАШТИТА: 1 минут V. СПОРТ: 1970. године .CYCPETH СЕЛА 75“ КВИЗ 31 ЧИТЛОПЕ Упоредо са квкз такмичењсм под иазивом „Сусрети села 75 ’’ наш aiict пружа и вама шансу драги чнтаоци, да осврцгге једну од лепнх н вредних награда које обезбеђују наше радне органпзације. Огледајте се у познавању истих области у којима се таклшче у овој великој, II већ традицноналпој, културно-образовној акцијп, готово сва села наше општине. У сваком броју нашег лнбта поставиВемо вам по једно пптање 113 области пол>опрнвреде, познавања самоуправних иптерсснњх заједница, из познаваља псторијата Параћина н околпне, цивнлнс заштнтс п спорта. Награду за треће коло обезбеђује Српска фабрика стакла Pqj; за доставл>а!Бе купона за ово коло је 11. март 1975. године. Награда за трећс коло биће јавно извучена на једној од сеоских приредби, а резул тате ћемо објашгш V иаредном броју лпста. Извучени добитници квиза за читаоце • Добитници награда су Зоран Мнловановнћ п Боривојс МиловаповиН. ПИТАЊА III KOLA: I. ПОЉОПРИВРЕДА: Да ли је пчелача у зимско.м периоду потребан шећер за прехрањивање? II. САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Да ли je по Уставу СРС обавезно фор.хпврање самоупрајвних ингересних заједннца основног образовања н васшггања? III. 6 ВЕКОВА ПАРАНИНА: који је био најстарији назив Параћина? IV: ЦИВИЛНА ЗАШТИТА: За ахучај зашгите од топлотног дејства тжлеарне експлозије, прозороко стакло треба премазатп бојом која одбпја светлост н топлоту. Да ли је то бела боја? V: СПОРТ: Да лп се у нашој земл>п нгра хокеј на трави? Одговорс можетс доставнтп Редакцији лпста, Бранка КрсмановиКа 16, лнчно ilui поштом, па приложеннм купонима до 11. марта. Да cpcha зна ла буде чудна. доказадо је и нзвлачењс доби7ника у квнзу за чпгаоце. Обе паградс, које додељују прсдузс ha „Будућност” п ПИК Нупрнја 00YP „Параћннка" отишлс су породпци Миловановић из Параћина. Извлачеље је обављено 28. фебруара на прпредби „Cycpe7.ii села 75”, у Дођем Впдову. Награда „Параћинке” припала је Зорану Миловановићу, Параћин, М. Поповића 18, за прво коло, а другом колу награду „БудуНностп” добио је Борнвоје Миловановић, из Параћина, М. Поповића 18. МАЛИ ОГЛАСИ Продајем одлично очуван исправан мопед „Томос Т—12” за 2.300,00 динара. Адреса: Гајић, Тодора од Сгалаћа 8 Параћин Продајем кућу v улици Маршала Тита бр. 5/1. Цена 8 хтлиона старнх динара. Заинтересованн нека се обрате на телсфоп 51 — 830, иллт v vaii ци Борс Станковиђа 51. ОБАВЕШТЕЊЕ ПЕНЗИОНЕРИМА КУПОН КВИЗА ЗА ЧИТАОЦЕ III КОЛО ТЛЧНИ ОДГОВОРИ CV: I. ДА — HE II. ДА — HE III. 1) Sarmates 2) Singidunum 3) Naisus IV. ДА — HE V. ДА — HE ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АДРЕСА Напомсна: Из свакс областп трсба заокружитп тачал одговор. Удружењс пензионера у Параћнну снабдеваће п ове голине својс члановс угл>ем свих врста са превозом до куће. Упис (требовање) угља врши се у канцеларијн Удружења * од 15. II — 31.. Ш овс годнне. При уплатп потребно јс привести два сведока (пензнонера iiaii запослена ЛЈша) са личним картама. Отплата угл>а вршиће се на благајии удружеља иензионера. i Повеља и њени добитници (6) Пнше: Лзиљана СавиИ Др ДРАГОЉУБ КОЦИН Већ пуних двадесет година срећемо га ведрог или срдитог увек линамичног Y непрекидној журби да стигнс на време, помогне, посаветује iiaii охрабри онс који трпе. Такав је у ординаппјн, на улици, у породици, међу број«иу» друговпма и пријатељнма. Несебнчаи п непосре- .W4 дан. Човек из народа, зал>убл>ен у овај град и iberoBe људе, 1вегову прошлост н његову будућност у коју Bepyje. Параћинац душом, са cpueji отвореним за све радости и пробле.ме, града на Црници, човек којн познаје број л»уди у граду, здравствене п остале проблеме бројних породнца. Укратко: др Коцић. Рођеи je V чпновинчкој породицн 1927. године, али су му најважнијц друговн из детињства п саучесницн у нграма, младићкзш п спортскнм победама биди члади радницп. У групп „трпнаестормце' * „Џуод Осмо квиз Чсгврто дела како, па неколико дана пред 8 март, трљам задовољно руке. Чадлежности од мушкараца. — He! — убсдљиво рекох и пуи сигур ности — Изврсно, дружс Симсуне! Идемо ,дал>е. Туку ли жспс своји мужевс? мс пуна са ДА свој дан. — Е, то немамо! — упрла је кажипрст у мене моја Драгана, jep ме је виСИМА МРКАЉ XYMOPECKA мартовски кућнн Лелс, што ја волим овај долазеНи празник, овај 8. март, Дан мсена! Де, дс, знам ја да јс то женски празнмк, miicailm жене га прослављају. Ето: уче школе, ниже п впшс, занате, акаделшци су и вариоixii; управљају врзовима и авионпма; има * ју право да воле п буду вољене, н да раВаЈУ. је ли, па ппје ни чудо што пмају А 7рл>ао сам јер сам се сетио да он до.уазн II да смо се договорили ми — сви мушкарци и сви ожењенц — да као н прошле године после рада, прославимо га код Tome на ћоше. Уствари, на- bouncy је Тошино кафанче. Читам Симеуне! — Код Тоше, иа чоше, је ли? — Забога, Драгана, драго моје... — Стоп! — прекиде ме. — Тебе барем познајем, Симеуне. — Па жена си ми — прпзнадох, а онда да јој скренем мислн, са Тоше ц н>еговог ћошка, рекох: — Зашто кажеш ^а вн немате 7ај дан... 7ај 8, март, душо? — Дабоме да немамо, — поновн опет —: и ти си типичан предс7авник 7ог немогућег саможпвог мушког рода. — Ја? — згрануто разрогачнх очи. — Да, да, 7ц Снмеуне. И свп оста.\п! — Стпди бранп.м себе опст омете. — Ја да се, Драгана, — покушах да п сав мушкп род, алп ме она се стидмм? Ја? — п погледа ме проницљнво, а онда уздахну. — Добро... Решићемо п то... На фин начин,. — ола се осмехпу н предложи: — Хајде да сс играмо квпза? Хоћеш лн? — Квпз?! - — Аха, квиз. Тц heui ми одговаратн само са „да” и „не”, јер ја ћу постављатн питања. — Важи. Сео сам задовољно у прнуbciiy фотељу и погледао око себс. — Нема ..Днгитрона”, — оп₽т мс прочига моја Драгана и заузе позу у стилу Мићс Орловића. — Дружс Снмеуне, прво пнтање. — Спремап, — одговорих, унапред убеЈзсн у своју побсду. _______ । i мле" у којој јс прву реч нмао Бора Ммлић, чуо је, прихватио, заволео и одговорно прамио бројне задатке које и данас са задовол>ством нзвршава. Као гимназијалац, ученнк VI разреда, отишао је 1944. године у Арлшју, а после повратка ггрнонуо својски на књнгу н резултатп пису изостали. Одличан активиста, градитед * пруге Шамац — Сарајево, органпзатор такмичарскнх група у учењу. фудоалер .Јединства”, акцијаш униформом у аули Медицинског факултета— нпје заборавио свој дуг. Вратио се подном граду у време кад лекара није бзмо и када су многн од ретких мењалШ градове н средине додајући својим захтевнма увек неки нов. Драгољуб Коцић јс своје зиа1ве оплемењено иајчистијом професноналиом н људском етиком ставио на расположење својнм суграђанима. Ннкада није гледао лнчне интересе знајући да су људcKii животц н утољени физички н друштвени боловц највећа награда за проведене ноћн. Велика жел>а да се ојача и коначно, слгести и нађе сво.јс место, медицинска служба у нашем граду, постепено се остварује. A — гових великих жеља. ха у томе!. то је једна од њеПожелнмо му успеИма лп више жена V самоупраа љању тј. у самоуправним органима мушкараца? — He! — исплалих као из пушкс. — Одлично, Симеуне, одличио, — потврди моја Драгана уз кисели смешак. Иде мо дал»е. Имају aii раднс женс веће при — Таман посла! — Друже Симеунс, — опомену озбиљности — одговарајтс схмо или HE! — He! — Тачно, одговор сс уважава. гпггањс. Послс радног времсна раде ли мушкарци по повратку са посла у кући? Мислим: кувају лп, спремају С7ан. вечсpv, ncpv ли веш ... ' — ИГга гп пала напаме.7?! — л>утнух сс. — Да пли ire? ourrpo упита. — Нс! одговорих н ужаснух сс кал бп неким случајем било гако Па то би био kvavk, зар не? — И 7ај је одгонор тачан, — опсг се iuc ке усие развукоше v осмсх. — Илемо лал»е. Пе7о питање: Pabajv ли мушкарип де цу? — Драгана па 70 јс иеозбил»ни... — Да нли не? — ош7рина њеног гласа није дозвољавала лево, десно. Било хш је смешно алн одговорих: He! — Усваја се одговор јер јс тачан, — признаде моја Драгана. А сад даље Спмеуне: Остављају лп женс предвечс своје мужеве v кући а оне оддазе на ћаскање у кафаницу и па по Једну, а. Сада can се гласно насмејао. — He смеј сс Симеуне! Чекам одговор? — He! — Тачио, не, — потврдп. — Идемо дал»е: Хоће ли жене, остати код својих кућа да прославе свој дан? Е, 7у сам се, признајем, зампслио. Јер, колико сам ја зиао мп с.мо пх пушталп кућама рампје да оду. — Јесте. Симеуне, јесте, пуштате нас два са7а ранпје, — непогрешиво јс и овс моје мислц проч1ггала — а знаш лп зашто? 0пе7 сам одговорио са lie. — Дабоме да ие знаш. Ја by 7ii рећи, и СВОхМ мушком роду, да би С7ПГЛС кући раннје п спремилс вам вечеру. Погледао сам је. Зашто вечеру? — За7о што смо ва.м мн параван, a вц v нме тога пашег дапа користетс жсiickv попустљивост. Сада сам озбиљно проптао кнедлу. — И е7о нашс равноправностп са вама, свс док вашн одговори буду са „НЕ”, Симеуне. Иутао сам. ' — Зато не 7рл»ај унапрсд руке задовол>но јер оно Ш7о сц планирао, Спмеунс, будп сигуран, неће 7н се осгварптп. Тога дана ћеш остати код куће. — Код куће?!... • Али, — побунн сс — а рад, зарада... ионако нам јс свакп дп« нар... на овој скупоћн ... — Вртела ic главом. — Снмеуне, Симеунс, срећа јс у томс да овог пута 8. март пада у суботу, а суботом се не радп. зар не? Нснад Мплев Сима. Мркаљ je pobew 1921. годинс у селу Доња Сјеничка па Кордуну. Рано јс остао без оца којп je у Норвешко.ј убпјен као заробљеник. Родно ссло 1‘е спа1\»ено, а бес усташа јс пскаљпваи на нсвинпм жртвама. Преко „Привредника", органпзације ко ја је пре рата прикупљала дену са села п слала их на изучавањс заната шпром Југославије, Сима 1936. -годпне лолази у наш i-рад it остале Y н»ему. С обзиром да је бпо прогреснвно оријентпсан, он као симпатизер КШ и НОП-а а радп за Параћинско Нупријску партизанску чету прпкуљ^а санитетски материјал п камером чува шц>- ге догађаје -из живота п рада ове четс. Године 1944. он је шеф фото-секцпје 47. ударне дивизије. Сећање на годинс шегртовања није му дало мира. Формпра Дом ученика у прнвреди II актпвпо радп на љеговом афпрлшсању. СТОЈАДИН МИЛЕТИН Од 1945. годнне, када је демобилисан због потреба и упућен у Сењскп Рулник, па до данашњих дана Столе ------- акцијама и манифестацијама само активно учешће већ н редан допринос. По природп говоран II принципијелан, са je V свим узимао нс дао пзванупоран, одизграђеним погледима и идеалима о човеку-комунисти, он је годинама у жижи збивања, увек спреман да се бори за најправедниЈу одлуку, за најисправнији став. Рођен је маја 1927. године. Сиромашна сељачка породица није могла да му омогући безбрижно детнњство и несметано шкоАоваље. Y народноослободилачку борбу ступио је као дечак, убрзо се издвојио храброшћу и одговорношћу и постао члан СКОЈ-а, а већ 1947. године и члан КПЈ. У тим годинама бременитим дилемама и проблемтша Столе је активиста у о.младинн, инструктор при Среском комитету СКОЈ-а, задужеи за рад у више села у нашој општшш. По завршегку мајсторске школе и досужења војног рока’ ои вшие није имао предаха у. друштвеном радг. Непотребно је набројатп све одговорне 11 значајне функцпје које је обавл>ао. Одлазпо је као правп војнпк Пар- •тије свуда гдс је био потребан. За њетов ентузијам, спремност да се жртвује н несебично прихватп п. најодговорније задатке — зиа се у нашој средини. Бно je члан многих општннских. среокнх и републичких форума више пута. V Фабрици цемента „Нови Поповац”, у којој су протекле његове најбоље стваралачке године, увек јс био међу првима. Његов рад Y фабричком Синдикату, Опигтннској конференцији ССРН, ОСВ, Председништву ОКСК и другим, заслужује сваку похвалу п може да послужи као прнмер мла biai активистпма. Одликован је Орденом рада са сребршш венцем. Популарног чика Симу — фотографа знају сви у нашем гралу. Он и његова камера су дуго годвда били сведопн и радости и страдања грађана Параћина. О гоме сведочп и његова бога7а фото7ека из које као из какве богате ризнице добијамо драгоцена сведочанства о мнопш догађајпма. ______ Задацп које му посгавл>а КП воде га у органе власти где ради на распоређивању радне снаге, а затим у Комнте.т СК на Дужност пнструктора. Поосд овнх. Сима Мркаљ јс био врло аигажован у <bopмирању земљорадничких задруга. организовању радних бригада п слектрификацији селЗ. . Последњих година, ради У сопственом фото-атељеу и v свакој друвггеено-полнтичKoi акшпи узпма учешВе, бпло као одборник CO. секретар организаццје СК ILUI активан члан ССРН.

ТЕМА ДАНА БИААНС КОМУНЕ HA IABHOJ ДИСНУСИЈИ Током наредних дана на зборовнма грађана н зборовима радних људп разматраће се предлог Општег биланса средстава у Опш ■пшн п шнсова расподела за 1975. годину. Y ствари, по први пут код нас у јсдном сваквом доку.меиту разгра ничавају сс средства Буцс га Општнне, средства инте рссних заједпица и средства другнх корисника, ка ко би се раздвојида општа п зајсдничка потрошња и раднн л>уди вмалп што по тоунију представу о томс како и куда, ћс бити ус.ме рен део шиховог дохотка. Прн нзрадн овог предлога пошло сс, поред осталог, и од следећих елемената пз Резолуцнје о основама полнтике друштвеноекономског развоЈа СР Србије у 1975. години: номиналнн раст друштвеног производа по стопи од 30,4%; нацнонални доходак 30,1 %; нето лични дохоцп 23,7%; трош ковн живота 2096 п ценс 20% V цпл>у остваривања политике сгабилизације, средства за подмирење опш тих друштвензгх и заједни чких потреба, посматраноу целини, треба да се крећу по стопц раста од 23,7%. Општим билансом нска зани су укупни прпходн Ошптине н самоуправних ннтересних заједница осно ваних за терпторнју Општине у висини од 163.555.000 динара што у односу на ередства из претходне го днне која су пзноснла 140.421.000 представља пове ћање за 16,5%. Приходи који се добија ју пз разних пореза. таксп н казни износе 47.660.000 дп нара, што је за 5,9% више V односу на претходну го днну. Доприносп 113 ЛИЧНИХ ДО ходака ноказани су у укуп ном износу од 89.320.000 дп нара са повећањем од 255’/о. Месни самодопринос је исказан у износу од /2.970.000 са повећањем у 1975. годинп за 12,6%. Поред тога, исказани су it осталц прпходп (фоид за једнпчких резерви. покриће раз.шке у станарини, за co лидарну стамбену пзградљу, накнада за јавне путе вс за друмска возпла, за корншћењс градског земд>н шта и др.) у пзносу од 13.605.000 дпнара. код којих јс повећање за 7,1%. Куда одлазс ова средства? Према предлоп’ Општег биланса срсдстава. та сред ства треба усмеритп: • Буџету Општине (опш та потоошња) са изиосо.м од 38.560.000 у одиосу на средства из поетходнс годп не ол 33.662.000 (вшпе 14,6%); • За општинске самоуп равне пнтереснс заједннце пред\ажу сс средства у износу 6д 106.560.000 дина - ра, што у односу на прош логодишња средства у изно cv од 90.013.000 динара из носи повећање од 18,4%; * • За друге облике потрошње (месне заједнице и разни фондови) v износу од 18.435.000. Да би читалан могао да изнесс своје мишл>ен>е о предложеном начнну уби ран»а прихода и њнховој расподели, треба да се на be на предстојећим зборо вима грађана, којп he се паредних дана организова ти по сви-м реонима у гра ду п по свнм селима као и на зборови.ма радника no раднпм органпзаиијама. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТИЦНОНА БАНКА ПАРАЋИН SAMA ГОДИНА II БРОЈ 28 ПАРАНИН 18. МАРТ 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАВИН КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ СМРТИ ДРУГА ВЕЉКА ВЛАХОВИБА ЛЕГЕВДА BEJ1MAHCTBEHE БОРВЕ ЗА HOBO ВРЕМЕ • Тужна вест о смртп друга Вељка Влаховића, револуционара и борца, хуманисте н државника, болно је одјекнула и меБу грађангша и радним л>удима иаше Општинс ® Y радним организацијама и школама одржанп су комеморативни скупови • На нивоу Општнне, одржан је 8. марта 1975. комеморатнвни скуп општинских руководстава друштвено-полптнчкнх организација, на ко.мс је одата пошта преминулом војнику Револуције, а о жнвотном и револуционарном путу друга Влаховпћа говорно је Петко Лековпђ, секретар Општниског комитета СК ® Са овог скупа упућени су телеграми саучешћа породици ВлаховпН и Председништву Централног комитета СКЈ Говорећи о револуционарном ангажовању друга Влаховића, Петко Лековић је, између осталог, „стакао: „Y.xipo је Вељко Влаховић, великан наше револуционарне епохе, легенда валичанствене борбс за ново време које граднмо и епоху која иаступа. Yгасио се живот нама блиског човека, војннка Револуцпјс, ко ји је нелог себе посвегио идеалима Партије и радничке кла се, борећп се за њену лепшу п срећнију будућност, за соцпјализам и самоуправл>ан>с, за братство и једипство наших народа п народности, и то нас Са комеморативног скупа у Гимназијн »13. октобар" испуњава дубоким боло.м и тугом. ‘Шест деценија живота јесте изградња у пламену борбе, која се распламсала у ово.м веку п трајс још увек, а њенл одбљесцн пламге пркосећи времену и вечностп. Мп нс говоримо о смрти као граници физичког rpajaiba, већ као о моУводно пзлагање о досадаш ibiiM актлвносгима и наредним задацима поднео је друг Новнца ПетровиБ. На почетку је нагласио да сс мандатна активност досадашљнх органа Конф^^пције, за протекле двс годнне, одвијала у време Д1шамичш1х крегања у свцм облицнма друштвеиог живота, у бопби за дал>и развој друштвених п самоуправmix односа. Y протеклом двогодншњем периоду оргашпова1ш су скупови п конферешхијс ји одзличитпх обласш деловања као облика пзгшжавања потреба, пнтереса п мишљења младих о својим проблемима, али је недостајала акција да те потребс и мпшљеп>а потпунијс утнчу на карактер одлука V центрпма самоуправног п политичког одлучиваља. По ље1'ови.м речнма млада генерација жели своју афпрмацију искључиво кроз рад и на основу радннх резултата. Зато се омладина у већини опредељу.је за самоуправљање. Самоуправљањс за Ми^аде није апстракција шгги далеки идеал већ они живе са самоуправљањем п v самоуправним односима тс cv крЈГгичнији према његовим резултатима и могућноспша. Затим јс говорио о афив.мацпји менту који нас подсећа да сс физичко Tpajaibc прекида. Говоримо о ономе што људскм живот оставља после свот релативног завршетка. Име друга Вел>ка Влаховића је истински садржај наше сопствепс епохе^ јер нпје могао да остане по страни историјскнх акција радничке класе. о че.му јс својевре.мено п сам записао: „Када на леђа једне Inui двс генерације падне leper огромног псторијоког бре- . мена, онла п појединац не може остати по странп од исто- . рије". Чинпти супротиЈ је израз иемоћи са којо.м се револуционар оваквог кова нпкада не лшри. Правити хронологију живота друга Вељка Влаховића значи подсећати се на историјска збивања, која је он оплемењивао својо.м револуционарном акцпјом. Рођен јс 1914. годинс у вртлогу судбоноснпх догаБаја, нс ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНС КЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО ЖЕЛНМО АФНРМАЦНЈУ КРОЗ РАД ® Прва изборна седница Општинске конференције ССО наше оггштине одржана је 6. марта 1975. S Кон ференција је усвојила Извештај о досадашњем раду у омладинској организацији и утврдила Програм наредних задатака ф За председн ика Конфереиције је изабран Стојан Динић а за секретара Миливоје Живић поједнних категорија младпх V ОИШТННП. Радиичка омладина се на нивоу општпне афирмпсала и најчешће се афнрмпше акцпјама које води v основшш оргапизацијама удруженог рада. Оцењено ie да су младп v радшш орпшизаиијама радилп лобро алп да омладннска руководства v тим организацпјама Hiicv била активна н одлучна за спровођец>е акција. Y пооТ0КЛО.М периоду организована је акцпја „Млади радшпс само * иправл>ач" са доста vcnexa. Odганизовано ie и шо локаллпх радних акцнја. Мећугим културни живот, сга.мбена политн * ка, исхрана и рекреација посебно V машим организацијама салго за нашу земл»у веН и за читав свет. Право са врлети колашинског краја отишао је у динамичне студснтске средине Београда, Прага, Париза, Москвс... Још у младости при пада пајреволуцнонарнијем делу омлад1шског покрета. Посгао је скојевац 1933. а члан Комунистичке партије Југославије 1935. године, у вре.ме када Партија преузима крупне практачнс кораке у аитажова њу свих напредних снага у бор би пропш јдтословенске буржоазије. Види.мо га на челу демонсграција, испред жандармскнх бајонета, на узаврелим београдскн.м у.ишама. Логор у Влшеграду нс слама борбени дух, већ очвршћујс, ка.\и револх - ционара, коме борба за нстину и правду постаје жнвотно опредељење. Умирати v Мадриду, за Ве.\>ка Влаховића је потвда интернационалистичког лу га борби против фашизма, чија сс мрачна сенка била надвила над Европом. Као.борац интерпролетерског батаљона „Димитров" врши истакнутс функције у војсци шпанског ослободилачког покрета. Бпо је п комесар батаљоиа. Y бицн на Јарини, 14. фебруара 1937. тешко је рањен, а затим одведен у логор у Француску. Y IIa.pn3v је бооавно са партиј Okum задатком да помогне „југословенскЈгм Шпанцима” да удруженог рада imov најбоље рсшена и заједпо са Синдпкатом савеза социјалисгичке омладпне мораће да се решавању овпх проблема npnbc са вишс O;\AV4HOCTII II одговорностн. Омладина иа селу делује v OKBiipv постојеКих могућпостп које пружају месне заједницс са cBoiji.M инстЈггуцпјама што очигледно нпјс довољно и поред добрпх резултата у манпфестацшама „Сусоети села”. „Омладинским ссоски.м играма” на омладшЈскпм радним акцпјама локалног савезног значаја, н низа других .манпфесггацнја. Та активност бп морала да дбђе до далеко веher пзражаја. Школски омладтша се афцрСа комеморације друшгвено-политнчких организација сс врате у дрмовину. Потом одлази у Москву да, као представник СКОЈ-а, радп у Омладинској ко.муш-1СП1чкој интер« нацноналн. Пошто је букнула југословенска ревочуцнја, по налогу Врховног штаба, организује Радпо-станицу „Слободна Југославнја”, која популарише н unipn истинг о Народпоослободњ\ачкој борби у Југославији. Одмах пошто је ослобођен Београл, враћа се у домовиhv н преузима дужност начелпика Управе за агитацију и пропаганду ЦК КПЈ. Ангажује се затим на ннзу друшх одговорних дужности: посланнк Савезнс скупштнне, председннк Већа народа, заменик мпнпсгра иностраних послова, председник Одбора за просвету Савезног већа, председцик Cno.vнополитнчког одбора, директор „Борбе", а за све го вре.ме члаи је најужег партијског ру ководства и најближи сараднпк друта Тита. који за друга Влаховића каже да је био „предаии револуционар који се ш<јенн п поштујс као сабоpan и сараднпк и иокреио волп као друг п чојвек”. О сво.м ангажовању на задацима Партије, друг Вел»ко Вла ховиН је на последњем сусрету са другом Тпто.м, примајућп внсоко одликовање ОРДЕН JY ГОСЛОВЕНСКЕ ВЕЛИКЕ ЗВЕЗДЕ, најбоље изразио речима: „Гледајуђи на нашу револуционарну борбу, да смо живјелп у вре.мену које је захтјева.\о од нас ангажовање и то непретсндно ангажовање, to ie историјска шанса и прилика која се тфужила за неколико генерацпја. Ми смо ту шансу исКОрИСТНЛи онолико колико смо умјелп. Али iLMaAji смо Пармшне прлредбама, активносгима и специјализованим организацијама п инсггптуцпјама које QjcynAaiv младе: спортске организације, културно- -уметнпчка друштва, Црвенн крсг, Извиђачки одред па омладпнским радним акцијама и слпчно. Y свом даљем нзлагању друг Петровић ie истакао да су органи ССО дужш! да стварају условс за окупл>ап»е и ангажо naibe младпх на најразлпчнтнјим питандша и најразноврспнјим скуповнма, у масовној подршш! решељима v чн1‘ем Kpeiroaibv најшире чланство кије учествовало. Учешће члан ства се огледа у непосредном предлагаљу прогргма рада и тију и на челу Партијс друга Тита, који су успјели да ту огрбмну латенту енергију повежу и сријептишг тако да она да резултате". Y тој револуциопарпој акцнјц друг Вслжо Влаховнћ се ангажовао целим својим бнћем, уложпо је цслу овоју личност, јер, ако рсволуција, у својнм заносима п нскушељпма ваја човека, онда н .byAn, као што је Вел>ко Влаховић, вајају и њу. Са разнпх говорнина прсд радннци.ма, омладином, комунистп.ма, одјекпвала јс тпха, по мало патрнјархалнареч, реч пуна пскустава, оптпмизма и богате визије. Интелектуа.\ац широкнх погледа, оп анализнра свс области нашег богатог живота, пстичућц идсју соцнјализма и самоуправ.ХаШБа као пајсветлпје тачке будућностп. Нагнут над сгшси.ма он свој дух претаче у будуће трајањс, као да је свестан да је одавно постао део нас салтх. Њега нс плаши фаталност с.мрти која у његовом болесном срцу тпн>а. Јер, револуционарн нс умиру, бар не у кревсту, него усправно као храстовп у које громови ударају, како је то рекао друт Тито на вест о смр ти друга Вељка Влаховића. Н>е гова личност живн у времену садашњем и вре.мену будућем, рушећп међе физичког у.мирап»а, ако one уопште постојс. Ми данас прихватамо задатак да ову личност уградпмо у пдеологију II васшпањс генерацнја које наступају, како би се оне оспособпде да наставе континуитет Револуцпјо чијп с.мо мп учесшшп. За свс оно што је друг Вел»- ко Влаховик учинио за name самоуправно соцнјалистнчко друштво п за све слобод^рскс л>уде целог света, нека му јс вечна слава п захвалност". Младн бнрају ново руководство налпша њпховс реалпзацнје. Свака основна оргаппзацпја посредством делегата v OK ССО тоеба да утиче на њсгов рад. a OK ССО посредсгвом својпх чланова да усмерава програм рада овакве основнс опгаицзаци1е на гттањнма којп.ма сс бави Огшгпшска конферептпа. (Наставак на 2. crpaiui)

CTPAHA 2 14 ДЛНЛ 3. (Наставак ca 1. стране) b „Само доеледпнм ангажова- №ем сваког члана ССО на реалпзаинјп свнх задатака можсмо очекнвати ствараљс Још болих услова за жпвот и рад оргапизацнјс ССО н само тако можсмо бити дослсдни борцп за изградњу самоуправннх социјалнстпчкпх односа”, рекао јс па крају свог излагаља дотадашњи председник Копферснцпјс Новпца Петровпћ. Y AHCKVCnjv сс први укд>учио ЈЈемал Асппи, представнпк омладпнскс оргаиизације Гарнпзона JHA Ji говорио о сарадiMi омладдшске оргапнзаццјс и Гарннзона па спортском н уметнпчком плану коју треба још вшис продубпти и прошчртгпг. Братпслав Борђевпћ, дслегат СФС, осврнуо се на досадашњи рал омладпнске оргамизације, али п нагласно да се v градг осећа потрсба за рестораном друштаенс исхране и ннтернатом којп бп корнспгли млади. Заложио се за већу сарадњу са осталнм организацнјама ССО. £ Жнворад Мндосављевнћ досадашњи члан Прсдседништва предложио је да се у наредном периоду формирају бригале које ћс да учествују на предстојећим радним акцнјама. Учешћс у дпскусији су узсли н гости Конференције. Драгп Гавриловић члан секретаријата РК ССОС je v свом излагању рекао да ie на УШ конгресу ССОЈ и на другим радним логоворима постигнуто идејно п акционо једннство. да кроз конкрстне задатке ваw спроводити и пзграђиватп програм ССОЈ. Затнм је додао \а у св1Ш дал>им активностима омладнна мора дати више, СТОЈАН ДИНИК, ПРЕДСЕДНИК ОК ССО Стојан ДшпЉ јс рођен 1949. годинс v Главици. Завршио је средњу еконо.мску школу. Још као среди>ошко лац пстицао се у раду Шко лског комптета Савеза омладинс. У чланство Савеза ко.хгуниста примљен је 1968. годиис. Од тада љегова активносг бива све заиаженија. Од 1969. године Динић неколмко пута учествује на радннлг акцијама одак.\е се враћа са највсИим прпзнањнма, како он гако и >вегове бригадс чпји ic био командант. Алп овнм се не исцрпљујс његова активност. Као врсдан о.младинац биpan јс Председнгштзу ОК CO, v месној заједници и другпм друштвено-полипгчK1LM организацијама. МИЛИВОЈЕ ЖИВИН’ СЕКРЕТАР ОКССО Милнвојс Живић рођен io 1947, годинс у Параћн * иу. Омладинску активност запошпЂе v извиђачкој орга пизацији још 1958. годште, гдс мало каснпјс постајс иачелиик одреда. Живнћ јс завршно средiby скоиомску школу, н сада ради у Фабрици цемспта ..HoDii Поповац”. Члан Савеза комуниста посгао је 1968. годннс, a 1969. изабрап је као омладипап за члана Сскрстари јага Меспс копферснцијс Савсза комуинсга. У фабрнци гдс ради пстп * чо се својим радом и зала * гаљем, и као лакав члан јо Радничког савета, члан Сскретарпјата СК 00VP н предссдннк Председништва Савеза Социјалистичке омладине Фабрнкс цемента. н озбпљннје нступатн на зборовнма. У години добровољног рада радни рсзултати треба да будг најбоља потврда и осно ва 'соиијалистичке опредељево * CTJI. V пме друштвенодолптичких органпзацпја прнсутне јс пиздравио Пстко Лековнћ, сскрстар OK СК, н пожелсо и.м плодоносан рад. По њетовим речима програмска opuieirraruija омладнпскс органнзацијс јс у складу са резолушцама пдртијскпх и о.младинских конгреса. Омладпна је постигла доирс резултате, како v раду тако и на пдејно noAimniKOM образовању v поЛЈГГичкој шко.\]1 и школп са- .моуправ^ача у граду н сели * ма, па јс нагласио да јс неопхолан већи пријем младпх v СКЈ. Осврнуо сс и на пробхем незапосленостн младих v општини Параћин- Потишсивањс самоуправннх споразума и отварање новнХ капацитета је прави nvr да се смањп нсзапоПРЕДСЕДНИШТВО OK ССО ПАРАИИН: Родољуб Отовнћ, радш1к; Добрила Спасовски. тсхничар; Драгољуб Рапајнћ; радник Живко Петровић; ралник; Иван /Кивковић, радник; Едвард Убитарип. ученик; Снежана Антевски, ученик; Слободан Станковић, ученик: Гагарин Томић, учежгк: Жнвота Мнлојевић, землорадник; Бранмслав Поповић, радник; Градибор Мн хаЈловић, зем.МЈрадник: Радован Живковић, раднпк; Мнлија Ннколић, раднкк н Душан Јовнчић, раднпк. НЛДЗОРНИ ОДБОР: Велимир Јовановнћ, радник; Зоран Марјановнћ, радннк н Радмнла Стефановнћ, радник. П Редовна изборна Скупштина јединственс организацнјс синдиката Српске фабрике стакла одржана јс 2. марта. В Поред гтрсдствника друштвено-полптичких организацнја града, као гости. Скутптинп су хтрнсуствовалк КРСТА ABP/V МОВИН, председннк Већа Савеза сннднката Србијс н ЖИBOTA РИСАНОВИБ, саветник у Већу савеза снндиката Југославијс. СА ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ СИНДИ КАТЛ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА СННДИШ - ПОКРШЧ ШЦИШИ8А По подношењу извеипаја рада Организацнје снндиката за период 1973 — 74. годнне председник Фабричког одбора синднката Милан Марковић јс ноднео рсферат о нарсдним за> дашша v изградњи самоуправ пих сошцалистичких односа. Y рефецату јс нстакнуто да услед поомена у самоуправном положаЈу пропзвођача, које су у току, нужно ie сконцентри сати свс снаге да се изграђује нови садржај у самоуправнпм односима н да сс спречп фор ма.\на примена Устава, центра лизација средстава н оллучниа вањс v нмс радника. Сннднкат, као најшира оига низацнја радннчке класе, трс ба да будс органнзација рал ничкс класе, треба да буде по кретач иницијатива и оргапиза тор гграксе да се на синднкал иим састаншша, зборовима ра лника и на органима самоуп равл>ан>а редовно раз.матрају питања оствапења месечних планова производње, виснне трошкова пословања н узроци њнховог настајаЈва, као и зах P.EOAKCIJA L1STA ’•14 ОАМА’* PARACIU РЛПАС1М 12S 23 4 1515 PDV0D0.4 GOD1S:UICE IZLAZEIUA .VEOMA U3P2 1 ZtLJt ZA JOS YECt U5PEHE U RADU ЈУБИЛЕЈ „14. ДАНА" IM ГОДИНЛ ИЗААЖЕЊД YCHEIUHA Председник Општннскс ко нференинјс ССРН друг Нико ла Вићпћ прнрсдно је 5. марта 1975. на дан пзлажсња на шег првог броја пријем за са раднихе Општннског лнста „14 ДАНА” поводом прве годи ШЊ1П1С излажења листа. При је.му cv прнсуствовалн п дру говп Стојадин Милетић, прел селнЈгк Општннске конферен инје СК, Петко Лековић, секретар Огпигпнског ко.мптета СК. Живојии То.миН, потпрел сзлјгнк Огсшпгнске конферен цнје ССРН w друг Ранко Н„ колнћ. председннк Ошптиис ког С41нднкалног веђа. V позлравној речн предсе дника Вићнћа псказано јс принање лосалашжим сарадни шсмз .уцста. који су умнбго .ме допринелц да лист успеш но стартује, да међу раднн.м Са седницс ОКССО слепосг мла,\их на пашој тернторнјп. Љубшпа ДЈшнтријевиН, члап тев да се остварењс права свнх појединаца н дслова организа пнјс удруженог рада повезује са нзвршсп>ем обавеза. Расподва о расподели мора сс водити истовремено са разматрањем питања која су од гтпцаја на стварање лохотка. Треба сс залагатн да сваки радник брзо нзрачуна колико nehiiM напорнма може шпис да зарадп а пезалаган»ем да изгу бп. Нсопходпо јс постазитн посс бну паГ.књу нзради н реалмза шгјк кадровскнх пспреба, да кадровн буду правилно распо реВенп, тако да .могу битн и највећи допринос у пзграђпва 1ву планскпх задатака. Јсдан од даљих задатака ор ганизацчје синдиката у оквнру лруштвеног стндарда радника јесте п питањс дпуштвене ис хранс, одмора и рекреације ра дника, јер од правнлног пеша вања ових питања v многомс завнсн повећањс радннх сфската. с.мањењс одсутности са посла услел боловаља, a D1REKT0D F.'.?nfKE . TOFA РАГ.СГ! л>уди.ма и граБаннма стекне пигроку подршку и популар« ност, ла постанс у правом с.мислу те речн трпбина рал нпх л»уди н грађапа. Овај јс допринос vto.miko већн што сс на AiiCTV v протск.\ој го дипп раднло у доста тсшкп.м условп.ма. To обавезујс свс лруштвснс чиниоцс ла сс у паредно.м периоду за_\оже п пруже неопходну no.xtoh Реда Kiuijn па решавању како ор ганизацпони.х пробле.ма, тако п па изградњн концепцпје Alicia, стваран»у чвршћс матерп јалне базе. шнрен»у мрежс са радника, како бц лнст што ус пешније остваривао своју дру ипвену функцпју. Поводом годшшмаде лнста Редакција је примила много бројне честиткс од организа хшја и поједннаца, на че.му се најлепше захвал>ујемо. MelHonurnnicKc конферслцијс ССО, говорећи о сарадњи општннских конференција на овом региону, рскао је да н.ма још пуно области у којпма може да сс та сарадња још вшпг развија. Пошто је дала разрешнхгцу старом руководству, Конферен * jnija ie изабр.ала нове органе и усвојила акционп прогвам о наредним задацима. На крају су друговнма Новиии ПетроHidl. Душанки Милосављевнћ, Брашславу Марковићу, Живораду Милосављевнћу и Л>убниш Динић, урученн часовнпцк као захвалност за њихов дутогодишњи рад и залагањс у омладштској организацијп. М. Михајловкћ салтлг тпм и продужење радног века нарочито иадника ко јп раде под отежанпм условп ма рада. Организација снндпката мора енергнчно да лнсптира на правнлан н иесмстаи рад са .моуправне раднпчке контроле на сви.м нивоима самоуправог органнзовања и на оспособл»авању љених члапова. Свп учесници v днскуснјп, а међу њплга и друговп Војин Милошевић, Стеван Светомиро вић, Момир Илић, Живота Сте фановнћ и Недељко Гуљевић, су се сложплп да никада нпсу пмали повољније услове за рад снндпката него сада. Про тсклу годнну су оценили као једну од најтежих година у ло садашњем пословањг радне ор ганнзацнје због великог пове liaita цена репроматерпјала. И поред тога игго су усплн, да V3 веАико залагањс радпих л»уди смањењем застоја, шкарта н полома на нспш капацитети ма, пропзведу 16 хпљада тона вшпе стакла него претходне годпне, пословне 1974. година је била на пвишс рентабплиге та. Y 1975. годпнп се нс очеку ic всће повећање иева репро матерпјала. Пронзводњу базпрају на домаћнм производима па их очекује нешто повол»нп ја cifTvaunja. Повећањем изво за у 1975. бије се бхггка за тржнште — за пласман робс шп роке потрошње. Предсгавник Синднката Фабрикс стакла пз Скољ\>а, по.з дравпвпши свс присутне, пред ложио ie да се поилико.м на бапке материјала из штостран ства ове двс радне организаци ic гдруже. iep већа количниа i-рађевннског матегипала можс да сс добијс уз повол>не крсдитс. Y pacnpasv сс укључио v др\т Крста Аврамовиђ, нзложио је да јс пндустрнја стакла v веома тешкој ситиацнји п нагласио да ic 1едан од нај важнијих задатака ангажовап.с органа спндиката да сс v праксп лоследно спроводи Yc iaB, да не.ма друге Орихснтаци јс у нашем друштву ол орпјс нтације да радник непосредио одлучујс на збору о свпм питаљи.ма. Битка за спровођењс Устава ie н битка за економ ску cia6n.ui3amiiv и norpeov ста.\нс провере колпко с.мо са моуправно органнзовалп. Обавеза п одгоцорност Сштликата ie п гпггање да сзака радна ор ганпзацпја и.ма csoi развоИш програм који ћс битв тасанп псрспектпван за дужн времех: * скп период. Ha KDaiv ie пстакао да Снндикат мора да буде v акцпји на решавању свпх Ар\'штвенпх проблеш. Са Скупшпте ie послат по здравнн телеграм Ппелседнику СКЈ Jocnnv Брозу За председника Снидиката је поново изабран Милаи Mapковнћ. М. Мкхпиловнћ. ||1П||1|111|1т.||.1Ж||цш|1|1.|11||111||.|111т.|..... ....................... .. ................................... „„„„„„„„Hr I ИЗ ЛИСТА „БУДУННОСТ * (20) РАД КУЛТУРНОI УМЕТННЧКОГ ДРУШТВА I „БРАНКО КРСМАНОВНБ" | Синдика.то умстиичко друисгво Браико Крсмано- = | euh у протеклој ссзони показало је виОну акгивност у = = своме раду која сс јс огледала нс ccluo no ироју датих i | приредби (26) eeh н no пзбору пепсрсоара, начину спрс = | ман>а и квалитету, гито ?а јс. и уврссило у рсд пајбо- i i љих друштава у рспублицп Србији. 1 Е V протсклој позоритној сезони се јс дало низ пре.- i ! мијера од којих јс пајуспелија „Прст пред носом" од i | doMoftet писца Јоже Хорвата која јс и од нуолике била = I добро прихваћена како у граду тако и на многим тур- = = пејама (Сењски Рудник. Врњачка Бања и Буприја). Ha i i репертоару у протеклој сезони било јс 7 комада и то: = = П чшс ,ј^оторских морнара" од Фпидриха Волфа, „Вла- | = ст”, „Доктор", „Мимистарка" од Hytnnha, „Прст пред 1 = носом” од Јожс Хорвата п „Медвед" и „Просидба” од = i /1. Чехоеа. г Почетак dpyic годинс рада обелсжен je видним успс- = | хом друштва који сс у овој позоришној сезони огледа | ? нарочито у квалитету игре а. такоће a no броју датих = | приредби (14) taro обећава da he нова сезона протећи 1 | у jota atcvuetuijcM и квалитстно успелијем раду групе. 1 До сада су приказане три прелшјере са укупно 14 н Г dartix приредби и iocroeatbtt.\ta у Лулрији, Светозареву, ј 5 и Смсдерееској Паланци. | Ноеа сезона отворсна је драмом у два чина „Тешки = | часови” од namei писца. Матијс Бора која није дала же- i 1 љене. и очекиване резултате, поготову послс врло ycneui- I = no завршене протекле сезонс. V игри се је осећала јака н | монотонија, развученост, играло се је без континуитета i i turo је узрок како у самој монотоности комада и добро | = необраћсни.4 улогама појединаца тако и у доста лошем = i пзбору (па премијери) главне улогс Др. Јерка који није i | дао у игри оца хероја eeh се taiLio no линији оца прете- 1 е рано осетљиеог чија осетљивост је ишла до слабости и = = малобушности!. | И поред свега позориште је учпнило први и најваж- з = ntiju корак ка успеху јер је тај комад био прва спрем- | = љена драма, која је доста утицала на даље спремање и = = увоћење драма v репертоар позоришта. = Друга премијера. no ребу је била соиијална драма у 1 = три чина „Из мрака,г од домаћег писца Мирослава Фелд- = = мана која је са успехом била прихазана како у граду = | тако и па гостовањима у Паланцк. Буприји и Светоза- н 1 реву. = Како текстуелно — no великом броју дијалога — = = тако и психолошки — no врло тешким моментима пре- н е ухивљаванза — драма „Из мрака" сс је показала као ер- = = ло таико дело пс само за обраду eeh и за пријем кбд 1 = taupe публике. Први проблем — обрада комада — ca i 1 успехо.ч je peuieu, into се огледа у самом квалитету uz- i = рс у неприметном брзом и сфектном поелажењу најмо- Г 1 нотонијих дслова и сцена у комаду. На то је гтицало = = како са.ч начин спремања, тако и воло добар избор уло- 5 i га нарочито no карактеру лица. Добро научене улоге, 1 = покушај рада бсз суфлера, npaetuino проту.чачене. сх<за-. . ћенс, о^раћенс и шпане улогс. еџло добио обрпђснс .ц = упечатљи^с сцене (Вареманина) све то утицало је да је = = комад не само постигао eeh и превазшиао жсљснс р& 1 i зултате. = 1 Други нроблем — пријсм код п\’блихс — јс такоћс, = = може се pehu, са успехом решен v толико npe taro је то = = први корак, у исто време и прелом са комичног — xv.ito = = ристичког рспертоара, којим јс протекла сезона обило- I = еала, па репертоар драмс — преживљавала који nuje i | тако приступачан нашој пгблици. | У самој игри поред добро тумаченс улогс Вапешани- i f tta oceha cc недостатак y улози доктора Белинића која = = је схваћена лако, може се pehtt поершно, без прежив- i | љаеања извесних момената nod daviL\t околностима v.io- = = 7с. Игоа dotcvopa Белинића оставља утисак otcvtuoctu. е i Нгра докторицс Валентип и Јаснс а и управника Цвита- 1 = па била ic па висини. | Наредна премијера Синдикалног позоришта je Jh- i | бирачица" комад са певањем у три чина од Костс Триф- = £ коеића, која ie успелом игром и. јако лепом сцеком о& = = тавила. врло добар утисак, taro се јс огледало и no посс- = 1 ти оба дана. i Сбојом колективно-уједначеном игром, успелом рс- | е жијом и маштом јако богатим сценама где се осећала = = и примеЈшеала тежња прелажења и излажења из оквипа 1 = дилетантизма група јс остаеила ерло добар и до сада 1 = врло свеж утисак. | У овом комаду, што је и најважније, постигнута је | Г гједначеност колектива који јс својом групно a ti noie- = = диначно добром игром, ?ардеробом, стилом и режијо.ч = = успео да нас врати у доба дееетна^стог века и v Ла.чи- = = лијарну средину коју је Трифкоеић описиеао. За добру | н игру има се iota захвалити и cpehno nodejbCHtm vdota- s = лга којс cy добро тумаченс бсз глумачког карикипања = = и сценског нретеривања taro би утицало ча лепоту ко* ј = мада а појебинце непотребно потснципало тс салшм тим = Г « безразложно одвајало из, скупнс игрс. н Сценска обрада је ерло добра. taro ie рсзглтат џс- = = жије и схваћања глуме у коју сс покушава да уноси = 1 cee. etiuic природног и реалног — публици пристуначно. i = а избацује свс вештачко, наметљиво и неприподно. 1 = Техничка страна комада јако ic задовољила — крај = г 1, II, а такоћс и III чин својо.ч лепотом су остаеили do i е бар и свеж утисак. Доста дуге паузе измећу чиноеа су = 5 ii3tjieda pesvAvar малс бинс која чс можс ба одгоеоои i | сценски еећим и раскошнијим потребама. Hzva поједи- = i наца је задовољавајућа што се ie еидело no добро.ч уо = = пеху а колектие се јс приказао као једна са материја- 1 = лом врло јака, квалитсточ ерло солидна и шро.ч vied- = Е начсна група. | Емен | | (Из листа „Будућност” бр. 20 од 19. марта 1949. tndunc) = | НАПОМЕНА ГЕДАКЦИЈЕ: = Овпм текстом којн смо узсли нз броја 20 листа „Бу * = | дућност”. који је у Параћш^ излазио v псрнодг | = 1948/1949., година. Према расположнви.м подаипма. ллст | = се ca obilm бројс.м н угасио. Мп с.мо обЈавл»пваље.м тек- = = стова нз свпх бројева овог листа жсле\и ла читаоии.ма | = скренемо пажњу да пзлазак листа ..14. ДАНА” ни|с повн = 5 послерапш покушај да иаша срелпна лобнјс својс = | гласило. | Потруднћемо се да v наредним бројевпма обавесгн * I 5 мо ЧЈгтаоне о томе како јс „Будућност” бнла покренута. i 2 како је уређивана и како се ^таснла, крдз разговор са = I раннјим сарздниинма и уредншшма лисга.

14 ДАНА СТРАНА | ПОРТРЕТ ПЛРТИЗДННЛ ЗОРД113 ДРВАРА £ Сећања на Прву земаљску конференцију АФЖ Зора Гајић је пензионер, роћека у Оштрељу код Дрвара у радничкој породици, у којбј је поред оца и мајке било join шесторо деце. Када је букнуо усТандк у Босни 1941. године четири брата су отишла у партизапе, а Зора следећи њихове стопе као скојевка радпла је са омладином и женама у Подгрмечком крају. Крај рата је дочскала као борац Шесте крајишке бригаде. Када се рат завршио удала се за човека који је родом из Параћина, па је тако напустила своју родну, кршевпту Босну и дошла у пито.мо Поморавље. Y новој средини није јој било reiuKO да се сроди са људима и да постане вредан службеник и увек активнии друштвено-политичкц радник. Као таква позната је у Параћину. Мећутим, малр је онцх који знају да је она учествовала и на Првој земаљској конференцији анхифашистичког фронха жена Југославије, која је одржана 1942. годнне у Босанском Петровцу. И она сама је под утицајем садашњости те дога1'аје потисла у круг далеких iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiHiiiiiiiiiiimiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii СА ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ ДЕАЕГАЦИЈА Y СФС: ЗАДВВОЉАВАЈУМ НСКУСТВО • На заједннчкој седници делегација свих Основшгх органнзација удруженог рада Српске фабрике стакла, која је одржана 5. марза у салн Радничког савета, расправљало се о остваривању делегатског система и првим нскуствима у протеклом периоду, као и о наредним задацима СК • Седннцн су присуствовали друг КОЧА ЈОНЧИП, председник комисије за политичка шггања и мећународне везе ЦКСК Србије, ДРАГАН РИСТИН, члан исте комисије и ПЕТКО ЛЕКОВИН, секретар Ошитинског комнтета Савеза комуниста. Уводно излагање подиео јс Драгомир Бурић, председава јућн делегацнје IV OOOYP-a, који је говопцр о првом иску ству делегатског снстема у фа брнџн._ '— Делегатскп систе.м схватиw смо ‘и као могућносг самоуправљања ван своте основне. то јест радне органпзације, те с.мо избору и конститунсан»у делсгација поклонили "велику пажњг, рекао је на почегку излагања Драгодшр Бурић. — Водили с.мо рачуна и о структури делегација. Од 105 делегата имала 17 олиадлнаца, 12 жена. и 68 чланова Савеза комуниста. V дал>е.м излагању Бурић је нагласио потребу боље инфор мисаности делегата, као и инФоримасању радних л»удн од успомена. Ипак, у току разговора освежила је своја cehaња на далеке историјске done и испричала нам неке детаље. — Била сам тада скојевка — сећа се Зора Гајић, — и радила као омладински руководи- .аац у Дринићима. Са женама Дринића сггишла сам као делегат на Прву земаљску конференцију АФ/К-е. Сећам се да је конфсренција почела нешто касније него што је заказана јер смо очекивале делегаткиње из разних крајева наше домовине. Због невремена и путовања кроз неослобоћене територије многе оелегаткиње су стнзале чак и у току рада конференције, а било је и оних које су успеле da dohy тек Kada. »е конференција била завршена. Ж.ене Пеггровца украсиле су салу ћилимовима, заставама и паролама. Сала је била пуна. Сећам се првог дана конферснције говорио нам је Дру? Тито. Као и многе друге жене, тако сам га и ја тада први пут видела. Приредиле смо му срдачан дочек. Он нам је дуги говорио, Истакао је допринос стране делегата о оно.ме шта се расп2авл»ало и одлучивало на Општинској скупштшп!. Ис такнута је неповезаност деле гације са делегатима v Већу гдоуженог рада Скутшгтинв Ретд&лике и потреба комплег ног и благовременог достављ«) н>а материјала, како бп делз гаш.је могла на време да зау зме одређене ставове. V доса дашљој пракси запажа се ве лика повезаност рада друштвено-политичких органнзација и организација управљаља са ра дом делегација, штр је сигурно још једна потврда добре ори јентације, истакао је у уводном излагању. Л>иљана Балетић ie говорила о искуствпма делегације IV OOYP-а. Затим је узео речдруг Коча Јончић који ie хжратко указао на неке евентуалне не Зора Гајић жена у народној револуцији и циљевима гииие борбе. Крај његовог излагања дочекале смо буриим овацијама и борбеним песмама. Дискусије иа конференцији бпле су веома живе. Говориле су жене радницч ичтелектуалке и сељанке. Заједиичко свим дискусијама била је решсност da се ucrpaje у борби за ослобоћење и стварање нове Југославије. После конференције делега.ткин>е су се вратпле у своје брпгадс пли на терене где су радпле као активисткиње, Д. Г. споразуме v раду делегатског система. Релација делегат — делегација за сада добро фун кционише, а нови „куршлуси” могу избити на релацији делегација — збор радних л>уди, ипозорио је дрјт Јончнћ. Tv треба бити опоезан од евентуалног отуђпваша. Значи треба обезбедити чвршћх/ повс заност делегацнја са нзборном основпом. Без тога делегатски спстем мења суштину и онемо ryhvje директан утицај раднпх л»уди. Сложеност наших друш твених односа условљава и сложеност делегатског система па постојн такође опасносг да сс не стопп рад раднпчког савета и делегације у нсту активност. Одабнраље тачака за дискусију које cv од реликог значаја за живот једне органм заццје HCK.VV4I1BO је право де легација и поедседавајућих. Затим ie друг Коча Јонччћ vKaaao на још неке ннтересан тне моменте и снтуацмје са којима ће се с^срести делегати V даљем раду. V дискусији су учествовали и Михајло Атана цковић, Недељко Гуњевић и ДРУГИ. На крају је зак.\>учено да је делегатски снстем v Српској фабрици стакла постпгас иисо ке квалитете у раду. Y д^ем перноду те квалитете мора; задржати, уз самокритички став п активније учешће делегаци ia и делегата. М. Д. ИЗ РАДА КЛУБА САМОУПРАВЛјАЧА Ко је све приступио Кпубу Под председништвом друга РАДОЈА МАРИНКОВИНА, председник Клуба самоуправљача општине Параћин, 25. фебруара 1975. годнне, одржана је Доуга скупштпна Клуба. Разматрана је пнформација о приступаљу радних и других организација у чланство Клуба и усвојен је оријентационп програм рада. Разговарало се и о раду Школе самоуправљача која се финансира ц_з средстава Клуба. Познато је да су, после свестране консултације са радним п дрхчптвено-политичким организаиијама, на Првој скупштинн Клуба самоуправљача усвојени Статут и Самоуправни споразум о удруживању средстава за финанспрање дслатносги Клуба. Из поднетс ннформације сс види да је у чланство Клуба прпступило и Самоуправнп споразум потписало до сада 40 радних и друптх органпзација, н то: Општинско синдикално веће, Општинскн комитет СК, Општинска конференцнја ССРН, Општпнска конференција ССО, Скупштина општине, „Будућност", Медицински иентар, „Електродистрибуција", Српска фабрнка стакла. Фабрпка цемента, „Извор", ..Водовод", ,.Вук Карацчћ", „Шумадија" ФТМ „,Пролетер“, „Стандард", ПИК — OOYP „Параћинка". Пошта, Завод за комуналне послове п урбаннзам свс три OOYP), Орган управе Скупштине општпнс, Слгжба друштвених прпхода, Општинскн зуд, Раднпчки универзитет, Ј\- гословенска ннвсстппиона банка, Цеитар за соцпјални рад и дечју заштпту, Филијала Комуналиог завода за сотпално осигурање, Општинска зајсдница образовања, Месна заједнпца града, Центар за образовање кадпова „Иво Лола РпбарГ, Школски центар „Борис Кидрич", основне школе „Мо.мчило Поповић ', „Стеван Јаковл>евпћ", „Радо.је Домановић", Поповац, Поточац, Сикирица и Доња Мутница. Поред наведених организацнја Клубу је приступило н Туристпчко-угост!1тел>ско предузеће „Грза", али сс у одлуцн о приступању пстовремено Kanie да због многобројнпх обавеза Предузеће iinic у могуКности да бар у 1975. годпнп учествујс v фпнансираљу делатности Клуба. Органп управл>ан>а ИВТ „Бранко Крс.мановић" cv прихватмли учлањавање у Клуб, алн под условом да ИВТ учествује у финанснран>у делатностн Клуба са 10.000.— динара годпшље, а не као остали потпнсници (0,3 промила од оствареног дохотка за расподелу утврђеног завршним рачуном за претходну годину. Иначе, треба рећи да према Споразуму са фиксним износом учествују само Скупштина општине, Општинско синдикално веће, Општински комитет СК и Опттинска конференција ССРН. ВЕСТИ ИЗ АКТИВНОСТИ САВЕЗА КОМУНИСТА Комитет о исгштивању порекла имовине На састашсу Општииског комитета СК, који је одржан 4. марта, разматранн су, поред осталог, и следећа питања: Извештај општинске комисије за испитивање порекла имовине грађана и Месечна сводна шхформа * цнја о активности организације СК опшпше ПараЉш. По првом питању је закључено да се одговарајућа стручна служба СО-е кадровски оспособи да пружи пуну слручну помоћ у раду Комисије, јер је до сада покренуто доста поступака али нису могли да се приведу крају углавном због недостатка стручне помоћи. Y везн с другим питањем, закључено је да се ова пнформација од сада доставл>а и оргаипзацијама СК, како би се са хвеним садржајем информисали. Предлози за одликовања На заједничкој седншш Општинског ко.митета СК, Кадровске комисије СК и Комисије за одликовања СО-е, одржаној 7. марта, утврђени су предлози за доделу одликовања заслужним активистима поводом I Конгреса Комунистичке партије Србије. Конституисан Актив предавача Недавно је при Конференцији СК општинс Параћнп констптупсан Актив предавача за реализацију Оријенгационог програма ндеолошко-подипхчког рада ЦК СКС у организацији СК наше општине. Актпв обухвата око 150 активиста. Реализација овог Програма је у току. Марксистички центар и Марксистичка библиотека Y току је реализација закључка Конференције СК општнне Ilapahrai о форлшрању Марксиспгчког цснтра при Радничком ^гииверзитету „Бранко Крсмановић” и Марксистичког одељења при Библиотеци „Др Вићентије Ракпћ”. Нове организације СК Y ixii.by спровоБења Статутарне одлукс, у току је актпвност на форлпграљу новдо организашгја Савеза комуниста. До сада су веп конституисане организацпје СК при банкама, при културно-просветним институцијама if при службама друштвено-гголЈГПТчких организанија. Милојевић искључен из СК Организација СК Органа управе СО-с је прихватпла предлог Колпггета СК и из Савеза комуниста пскључила Добривоја Милојевића, радника Органа управе СО-е, иначе председника Скупштине Месне заједнице Поточац. О предлогу за искључеље опппгрнмје смо писалп у прошлом броју. С. Аиђелковнћ Y всзи са овим је закључе« но да сс настави активност на учлањиваљу у Клуб самоуправљача организација које то до сада нису учинпле, и да се затражн од ИВТ „Бранко Крсмановић" и „Грзе" да оправданост својпх одлука преиспигају. Драгомир Бодић 6РШ0 КРСМЛНОВИЋ У IWT0BCM ДЕМОНСТРДЦИЈАМД • Y овојгодини сенавршава шездесета годишњица рођења народног хероја Бранка Крсмановића (1915—1975) • Нашлистћена стојати да, кад год му се пружн прилика, објавн пригодне прилоге који ближе осветл>авају револуционарни пут овог великог ре волуционара • Овај прилог састављен са.мо на основу Хронике „Црвене водеЦрнице'’ и изјава неких учестжа у мартовским демонстрадијама. Крајем фебруара 1941. годинс Бранко Крсмановић сс вратио у домовииу из лого ра Гирса, где је као шпаиски борац боравио за свс вре.ме до завршетка крвавог граБаиског рата у Шпанији и његовог пре ласка са многи.м другим прежнвелим борци.ма у Француску. Чи.м је спхгао у Београд, полиција већ иа железничко.ј станидн хапси и задржава у затвору Бранка Крсмановнћа. Када су отац и браг, сазнавши да се налази у затвору, дошли да га обиђу, главнн комесар Вујковић ilm је иронично рекао: ,Добро, омогућићу вам да видитс велику зверку, шпапског комссара Бранка Крс.мановипа". Захваљујући пријатсљским всзама, иарочиго утицајним политичким исто.миш?пеницил1а из Удружене опозиције, као и дугачком слиску граВана Параћина и околине, који су гарантовали за Бранка, Бранков отац Драгутин успео је да издејствујс иуштаЈве Бранково из затвора већ почетком марта месеца. Прскаљеии борац п истакнути револуционар, одмах по доласку у Параћин почиње са радрм, окупллјући око себе комунисте, углавно.м фабричке раднике, иапредне омладмнце и своје старе познанике, рођаке и школскс другове на које је рачунао да се могу придобити за политику Комунистичке партије. Будући да по иаредби власти није смео напуспггп без дозволе Параћин, он је све време боравка у Параћину користио за окупл>ање л>уди око себе и придобијање симпатизера за револуциоиарну борбу Парткје противу ненародног буржоаског' режима. Као чбвек који је имао и лично искуство нз гра ђанског рата у борбп је схватио н разумео политичку ситуацију тренутка. С тога је у разговорима, које је водио са л»удима, изност«) не само своје успомене и пружао информације о грађанско.м рату у Шпанији, већ је указивао на непрестану и растућу опасност од фашизма у Европи као II па карактер профашистпчкс полЈггнке тадаипве југосдовенске владе н двора. Бранко је био изванредап масовик, који је умео не само да окупи људс око себе већ и да их прпдобије за своја схватан>а. To поверсњс људп стекао је join више када су се догађаји почели одвијати према љеговим предвпђањима, cue до прклажења и Југославијс тројном пакту. Живота ПавловпН, сада пензионер, a бивши радник Фабрике стакла и скојсвац, каже да је Бранко по сво.м доласку у Параћин у многоме оживео парпгјскп рад, развио револуцпонарну активност, чак и о.масовио организацпју? Он тврдн да су и мартовскс де.монстрације, онакве какве су билс, у иајвећој мери лело Бранка Крсмановмћа. Још уочи де.монстрацнја Бранко је схватио да he нациомалистичкс снагс настојати да револуционарно расположсњс маса и отпор пре.ма проне.мачкој политиии владе Цвстковнћ-Мачек искористе за себе, те је прппре.мајући демонстрацијс, тежиште бацио ma то да онс добију што вишс антифашистички, аптикаппталистпчки и аши.монархијскн карактср. Л да бп се у то.ме успсло, требало јс брзо припремити радништво двсју фабрика и остале напреднс снаге. Носилац акције требало је да буде фабрика стакла у којој је у то време постојао и доста жив партпјскп вад. Иако је полиција мотрила на Бранка, он је успео да одржи састанак са најистакнутијнм фабричкнм комунисти.ма, На том састапку био је утврђеп план одвијања читаве акције. Главни реалпзатор v припремању дембнстрашпа био је, по Бранковој препоруци Раде Николић-Пнкола, радник фабрике стакла, уз помоћ Мике Кул»е п Алфреда Бена. Тежиште н>пховс акпшноста било јс у фабрицп. алм су били задуженп и за припремање демонстраипја ван фабричкмх оквцра, како бн што Biniic одвојили масе од утицаја буржоаских п нацпоналистпчких снага, којс су ш^але и тражпле свој интерес у демонстрацијама. Стојан Радојковпћ-Нане у параћннској хронпци „Црвеие воде Црниие” каже, да му се на дап два пре демонстрација обратао Пикола ради одржавап>а једног састанка у вези са припремањсм п органпзовањем демонстрација. Састанак је заказан п на њему јс било речп о полптпчкбј ситуацнји, као п о расположењу народа, нарочпто омладинс против прпступања Југославије снлама Осовине; загпм је разрађен плап акције у демоистрацпјама; и најзад неоттходност пропаганде пре почетка демонстрацнја у свим средпнама, али првепствено код о.младнне ислог града. Мада јс Бранко пастојао да његово учс mho у припремаљу демонстрација остане што копспиратпвиијс, он јс сс, ппак, лично ангажовао у припре.машу тскста за најрсволуционарније пароле, које су бплс псписиване по фабрнчким зидовима н па 1 ранспарентпма које су носпли де.мопстранти. Пред почстак демоистрацпја чак јс и оллазно у обе фабрпкс. Жпвота ПавловпН каже: „Тога дана око пола седам друг Ппкола мп јс рекао да је Бранко Крсмаповпћ преко звега наложно пама раднпцпма, да органнзујемо демонстрацпје. .Та сам после тога обавештавао раднике да сви пођемо код парка одаклс је требало да- крепе наша група. Y току са.мих дсмонстрацпја Бранко је био врло активан. Непрестано јс убацпвао паролс којс јс прнхватала маса, а нарочнто стакларски п графпчкп раднпци. Узвпкпвалп с.мо: „Доле влада ЦветковпИ-Мачек’’, „Долс пакт”, „ХоИемо савез са СССР-ом". Графички радшши су посили н један всликп транспарент на комс је бпла нацртана осовина no којој јс ударио радмик чекићем, од чега је била напрсла. To је снмболично означавало борбу пролете>ппјата против Осовине Рим—Берлнн—Токио”. Демонстрацпје су очигледно биле веома добро оргапнзованс, н њима је оспов1ш ток давало револуционарно радништво. Буржоазнја лпје мдгла, како је то нмала у плану, да искористн демонстрацнје у своје наиионалистичке и монархисти- 'чке цил>еве. Де.монстрације су почеле са неколпко места, али су се касније слилс у јединствену реку л>уди, која се кретала главном улнцом до стадиона, затим до рампе код Жабара, до колске ваге и најзад до садашње Основне школе „Радојс До.мановпћ”. Де.монстрације су трајале до подне. Y мноштву парола на транспарентима писало је: „Тражпмо слободу шпанским борци.ма”, „Долс са катанцпма", „Слобода наролу”, „Жпвела Ко.мунпстичка партпја Југбславије". Де.монсграције су достигле свој врхунац управо поподнс, када се излвојпла једна група од педесетак млађих радннка, којп су са црвежкм заставама дс монстрирали најпрс код моста, а затим прош.уп улицама града. Из града су се демонстрације у току поподнева п вечерн пренеле н па обллжља села. Очпгледно је бнло да су комуннстн, предвођени Брапком Крмановпћем као пскусним револуциопаром п добрпм органпзатором, успели да демонстрацијама дају онај тон који јс шнром земље скоро у свп.м индустрпјскпм населзпма бно на лп1«!јн Ко.мупистнчке партпје Југославије. Ycnex демонстрација у психолошко.м плану много је значио за учеснике и за партијску организацију. Револуцнонарна актнвност је још вишс оживела. Објава рата и долазак окупатора дочеканп су већ прппремл>еннм и разбуктали.м револуцио * нарипм и ослоболилачким расположењем. Бранко је н у тим даппма неустрашиво разоблпчавао фашистнчку доктрину п оку пл>ао ipabaiie за евептуалну борбу противу фашистичког окупатора. Y мају месецу одржап је састанак ко.муписта, симпатизера и других родољуба, на коме јс главнп реферепт био Бранко Крсмановић, а садржај састанка — прнпрема за устаиак. Бранко ,јс тпх дапа упознао кохгугшсте и спмпатизере са Мајским прогласом ПК КПЈ у коме се наговештава прпттрема за устанак. Мартовске демонстрацпје бнле су прва искра и провера сопствених снага параћинских комунпгста и борбенпх радника да наставе убрзано са peBOAvmioHapjroxt активноЈпћу до формиран.а кпајем 1'ула месеца 1941. године првс Параћпнско-ћупрпјске парпванске чете.

CTPAHA 4 14 ДАНА СА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ CO ПОЗНТНВНА ОЦЕНА РАДА СКУПШТИНЕ ОПШТННЕ S Извештај о раду Скупштпне општпне Параћин за 1974. годнну разматран је на заједмичкој седници свих већа Скупштине општнце, која јс одржана крајем прошлог месеца © Уводно излагање о раду Скупштине поднео је друг Живојин Николнћ, секретар Скупштине Оиењујућн акптвност СкупТ1ЈТИНС ОПШТПНС. ДРУГ HlfKOAllh јс посебиг пажњу одборнпка задржао на привредним кретаљнма II пзмеђу остало рскао: — Привреда Општине, п поред тешкоћс везанпх за раст пена н трошкова производње, II поред крупних порамећаја па спољнотрговпнско.ч плхчу. остварнла ie v протеклт’ години солидне резултатс. Израда завршних бпланса ic при крају али ie свндентно ла неИе.мо и.матн органнзашпа коie cv пословаде са губнтком. са пзузетком неких Koie никад и нису представ.\>алс значаЈан Фактоо v укупном бплансу Оп шпгне. Познато ic ла ic у току протеклс годнне, Општинска скучтштпна. рсдовно анали зирала пословање привреде и v грашшама својпх мопФностн ннснстнрала на предгзнман>у одређених мера у ппљу саннрања последниа несразлкппог пораста цена репро.матсри јала п дрдтнх произзода. Неос порно да ie у том свеукупном деловаљу било н субјективних слабости, да јс изражена тенленција пеусаглашености иаста личннх доходака са порастом економичностп алп ic еввлентно. да финаналске могућности највећег 6poia организацнја удриженог рада наше Општине пнс\' биле у мотућностч да се еФпкасно и успешЖивојин Николић значаја за развој Општинс м посебио питања везана за заштиту друштвепих п опшгих интереса. На том пол>у није изостала нн с-арадља са органнма \,чравл»ан»а органпзцијама улружеиог рада п оргаппма са.ми управних раднпчки.х контрола. Лктпван однос делегата н дслегашгја. о.могућно јс да се пај Meiiihe благовремепо инпинраiv одређена питања, да се пзвуче п оргапизовано потражс најбоља решсња. Међутпм, п поред нсоспорних резултата, па нзграђивању метода рада ле легација. њнховог односа и дсловања у самоуправној средпин која их ie бнрала, мораћемо много витие да учинимо Hero што смо то до сада чинилп. Искуства има. одреБенс по iaec cv прпсутне, а пма и негагнЕнпх. п са већом активношћу ИЗ ИЗВЕШТАЈА ОПШТИНСКОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВЛ И ОПШТИНСКОГ СУДА МАЈ1ОЈ1ЕТНИЦИ ПРЕД ЗАКОНОМ V извештајнма, ОПШТИНСКОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛЛШТВА у Купрпји по малолетннчким предмегнма п ОПШТИНСКОГ СУДА V ВУПРИЈИ по крнвнч ним прсдметтгча малолетника за протеклу 1974. годину, запанеопходну no.Moh друшгверадних п другнх организаци.Ја, цо-политнчкпх организација a погппсао ic самоуправнп спо- Г1ОСебно организашпс Сошгјаразум. He треба очекивати да лнстнчког савсза, моћп ћемо да he са.мо закл»учење овог спора- деко више да учи.чимо. моћи зу.ма решити проблсм запошл>а 11емо дадско органнзоватпс да »aifca. дал>и друштвени па il облиии полнтичког деловања v овој области нису неопходни, али he сигурно знатно допринети и решавању проблема незапослености и порасту vkviiног друштвеног пропзвода коделујемо н да у поступак одлучивања о свим пптањи.ма стварно ''ку.у^^чпмо naiunipu хрАТ радних л»у.м1 и грађана. - - - mvhc, a to inrje мало. И постоно бопс са пооастом залпха и јсћ1( лоуштвен„ ?ОГОВОо о зазахтевима за косднтпоањем пла смана у зем.вн и нностпанстbv. Ако се то п.ма v вилу онда вредн задовољавајуБп нако опп то фактички нису. пошљаваљу, мораће да претрггн одређене пзмсне како бн се код већ ограннчених могућностн увело вншс рела прн запоПозитивни резултати у ванпривреди Напори радних л»удн н грађана дали cv познтивне резул тате н v ванпрпвредним дедатностима. Положа.ју Morvhпостима дал»ег развоја п унапр.сђеља васпптно-образовнс де латностп Скупштнна ie посвети ла посебну пажњу тако да сло бордно може да сс каже ла ic v овој областп послс дужег времена највећи број проблема скмнут с дневног реда. Попед побољшања положаја васпитно-образовннх раднпка, успсш но су решени и некн проблеми тгрошнреља школоваља као могућности низ гштања побољшања услова за рад васнитно-образрвних установа. Ни нроблем н.чвестиционпх захва та није остао по страни па ie у протеклој годннн почета изградтва нскнх новнх н довршење дуго одлагане нзградње неких објеката. као што ic напр. објскат Школског центра. Мсђутим, мора да сс поизна да и поред све пзраженијих захтева привредс, раднпх људп п грађана. још увек нис.мо утврднлп Koin су нам кадрови најнеоп ходнијп и где постојо највеЧекају нас одговорни задаци Ова 1975. годпна. треба да омогући обављање ннза одговор них задатака на спровођењу Устава и даљој 'доградњп друУ областн културе. Физичке штвено-политичког спстема. к\-лп;рс, здравственс, соинјал- ^Реоа ла обезоедн фпнанснране н дечје заштнте знатан део Регноналних н са_моуправћс MorvliHOCTii за уКа^^шваљс активноспт бпо је усмерен на Н,1Х ннтересних заЈСднтгаа у v раднн ттроцес по завршсном констнтунсање и самоуправно склаЛУ са уставннм интеннијангколовању v школама другог трансфоомисање заједнииа на :тупња. Овај. свакако, јслан ?сновама новнх устава и одгома. Да ннтензивнра процес самоуправног гдруживања и noод значајних задатака v чарел нарајућих рсшења Статута Оп везнваља рада н средстава, иом периоду. нећс се решити нјтинс. сгвараљем крупних органнзаали he v AoOpoi мери допрннс- Друг Николић ie говорно п 11,1 >а удруженог рада v свпм ти решењу пооблсма запош- о значају информисања у кому производнн.м сферама. л>аван>а. Јер. стопом пораста за ни за дал>и развој делегатског Исто тако на прагу смо утпосленостп v 1974. години нс мо жемо никако да будемо задоволзни. Она истовремено ноказује да се у области приврсдс посебно бележн известан за cToi v проширељу капацитета шго ie најмање добар показател>. Скутпптина ie на времс voHHAa osai проблем ri v новсм спстема и у то.м свстлу познтивно оиенно нзлажсњс пашег лнста. Лктивност скупштинских тсла врђнвања развојннх могућности за пареднп период од пет година па he од приступа реша вања пробле.ма текуће п разво.јне политпке зависптч п оце па односа одговарајућих срелина за превазнлажење одреАкпгеношћу. Koiv cv испољп ђеннх проблема н тешкоћа. A ла скупштинска тела у протек бру прошле годнне, послс шн- лом перподу можемо у потпу , ... . роке и на жалост доста дуге ностп ла буде.мо задовољнн. До ДЈшственој, н»нх he бити и са тим свакако треба рачунатп. Међутим, v јс организоважн акјавне расправс, радним п дру- брим делом. захваљујућн Toi нији. свнх друштвенпх чтгнпла гнм организаинјама и заједни- н таквој активностн као и ак- ца, свакако ћс моратп да нађс иама, понулила текст Самосп- тпвношћу делегата п дедегаци- своје место. да утврди своје равног споразс.ма о оснивању самоуттравне ннтеоесне заједнипе за ра»звој прнвредс н от; BapaiBo нових радннх местаГ Слободно можс да се кажс да ie нађен на1’бол»н начин да сс проверн ieAHHCTBo ралнпх ЛзУди и гпађана у конкпетној акцији. Овпх дана naiBchii opoi ia. рад' Скупштине п Beha. пос тао ie далеко ефикаснпјн. Скуп uiTHHCKii одбоон су редовно, BcoSta ' сЈЕстелатпчно разматоалп нс само пмтања која су се налазнла у прехкозима дневног рела Скупштинс, већ п шире, покрета.дн итпв-пативу за разматрањс пнтања ол већсг конкретнс задатке н да сноси одговорност за њнхово нзвршен>с. На крају, закључено ic да сс obilm нзвсштајем ндс пред рад нс л>удс п грађане, па да сс тек онда vcBoin, ттошто се 6vav добнле пртгмедбс и предлозп за дал»н рад. жа сс незнатап проценат опадања броја кривтпгних дсла ма лолетника на територијп опШТ1ГНО Параћин. У 1973. годинп бидо ic 43 пријава односно пријавних предмета против малолетника a v 1974. тодиип 40. Од тога се двадесет прсдмета односнло па кривнчно дело кра ba, трп предмета на кривично дело оштећења туђих ствари, два предмета на кривично дело родоскрвл>ења, два предмета на кривнчно лело угрожавање iau ног саобраћаја и по један пред мет на крнвнчна дела као што су нападн на службено лицс, угрожавање сигурно-стН, лаке тслесИс повреде п слнчно. Од укупног броја пријава и предмета, против тринасст малолетника одбачене су кривич не прпјаве icp се радкло о депн пспод 14 година живота. a према кривнчном Закону малолетнЈШп Koin учпне бпло коie кривнчно дело а нису сгаpniii од 14 годнна, пнсу крнви чно одговорнп iep се сматрају деиом која нису v стаа-ву да схвате знача! и последице учи њених кривнчних дсла. Са подручја наше општине, Окружно ]'авно тужнлаштво v Свстозареву-Прнмнло ie пријаве ггротнв 25 малолетннка због учињеннх крнвичннх дела из наххежностн Окружног суда. Всће за ма.\олетнмкс Окружног суда у Светозареву мзрекло је пре.ма двојнип малолетинка васпитну меру упућивања Васгпггно потграЈвни дом у Крушевцу, а првма осталима изречене су васпнгне мере као што ie укор, појачанп надзор од страце .роднтел>а тглтг органа старател5сгва! и сднчно. ОпттннскаМ-суду v Нупријп дх-мм ављепо^јс 10 -пријава кривична дела малолагника од. којн ic девет пријава за крнвично лело крађа, а само једна за угоожавање безбедности caoopahaja. Општипски cva v Нуприј” i'c на основу тнх ирнјава изрекао маАолетници.ма васпитно nonравно мерс Прн нзбору взсттитНЈрс мсра, суд узима у обзир узраст малолетнпка. сгепен њсгове душевнс развнјености, склоностн и побулс пз којих ic дсло учп1БСно. досадашњс васпитањс, срсдину н приликс у којима ie живео и многе друге околности које могу упгцати на изрнuaibc онс мере Koia бп највишс ностигла сврху васпитне мерс. Битно је пстаћн, да Огтгптекк суд v Бупрнји, пре него што изрекне било какву васпигну меру; тражи обавезно и ашшл>ен>с за свакн конкретан елу * чај, од оогана за старатељство, односпо Иентра за дечју запггн ту и сошпалнн раД v овом слу чају. Нс треба занемарити. ни пода так да Општинскп сул у Бупрнјп нијс изрекао нц Једн? меру упућтгвања v васпитно поправни дом. iep пема маЛоле тннка на територијн наше општине чија кривична дела спа дају у наддежност овог Зуда Koin cv учинили внше кривичнпх дела, нпгн ошгх Koin cv v велнкој мерп запуштени. Тражећп узроке малолетннчкс леликвсгпхије. Отптински суд у ТГхтрпјп ic, увидом v no латке о саставу породнце v ко јн.ма жнве малолетни извопш * оцн кривичних дела, утврдио да сви они потичу из породппа v Koin.ua cv нлп браковп рх»- всденн или су односн у породнди попе.мећени, а највишс због слабог матерпјалног стања. Обзпром да ic већтгна мадолетпика нз сипомашних породпиа, Huie необнчан податак да пајвећгт 6poi кштичних дела. чипс баш крађс. На крају, мада сс то одавно зна. тоеба посебно нагласипс (а о томе сс говори тг v поменупш нзвештапгма) и потребу за дагдеко веЈнгм- ангажовањем паставгшка v школхша,. дмладппскпм организашфш^"дру. . xuiBCHO-полптичких бгггатезаин ia-н других iniCTATVwjia,.'Wi аз бпјању малолетничког М^импиала п шсговом спрсчаванл1. Б. 0. IIIIIIIIIIIIHIIIIIHIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinUlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllU Из ^звештф о раду Скупштине општине © На последњој седницн Скупшпгне општнне Параћин утврђен је предлог Извештаја о раду Скупштннс општцнс Параћин за 1974. годину п закључено је да сс њему, ггре коначног усвајања, води широка јавна расправа међу радннм људкма и rpabaHima. Како бпсмо дали свој допринос толге, објављујемо из њега шнрс пзводе. Пошто су прегледно дати извеснн показатед>и о најзначајнијим структурним еле.ментнма Комуне (становинштво и површина, резултати пословања привреде, буџета и omnia потрошња, прплнв и утрошак средстава општинских фондова, као и подаии о здравсгву н образовању), у Извештају се правп исврт на ггрошлогод!пињу активност Скупштине п њених органа. Како се ради о годинн у којој је извршено констиуисање нове Скуп штине на делегатоким ттринципима. To је иајпрс дат краћн осврт на активност Скупштннс претходног сазива, а затим је говорено о раду новог сазпва. Истакнуто је „да се о најважнијим питањнма из жнвота и рада Комунс одлучује у једној веома шнрокој демократској ' расгграви, уз учешће нај.мањс 3200 чланова делегација а не у кругу само 142 делегата колпкн је састав Скупшгпнс”. Лко сс томе дода да су и делегати и члановн дедегаххија обавезнн да консултују своје бнраче, што значп најшнри круг радннх л>удн и грађана, већ сс по првнм корацпма делсгатског систсма могг датп позптнвнс оценс д.осадашњег рада Скупштине. Ево неких пптања којнма јс Скупштнна у прошлој годп- !пг посветила посебну пажњу: • Проблсму недостатка трајнпх обртпих средстава, стабплнзацнји прпвреде н друптм актуелннм питањима у обласги прнврсднпх делатности везаних за пласман н лругс тешкоће у всзп са реалпзацпјом н крстањем цсНа репЈМЈ.материјала, Скупштпна јс посветила изузетну пажњу још па првнм седшшама повог сазива. Поссбво су рззматрана зктусаиа питаља рада неприврс.дних лелатпости по завршним рачуннма за 1973. годину. Ра-чмачрани су и пробле.мп Српскс фабрнке стакла, Текстилног предузоћл .Једннсгво” н Текстнл ног предузећа .Дролстер". У везп са тстпкоћама у пословаљу omrx орпмшзанпја удруженог рада ynyheiin су предлвзи п npenopvкс форумнма и органима ишрнх друшгвено-полнтичких зајсдшша као п предлози одговарајућих решења ра,\шш заједницама овпх организаннја. • V вези са тешкоћама насталим послс иожара у Српској фабрицн стакла одржана је ванредна седннца Скупштние радн упознаван?а са проблематнком и ради оргапнзовања радних п других организаинја н заједшша на нивоу Општние као и укл>учиван»а грађана за пружање по.моћп овој оргаиизаипјн улружсног рада. Свакако да јс то са своје стране био значајан допрпнос у укупном сагледаваљу п ангажовању свих друштвенополитнчкнх фактора за превазилажшћс тешшкоћа у које је Српска фабрпка стакла била запала услед по.менуте елементарнс непогоде н свакако да је то са своје стране допринедо да ова радна организација остварн релативпо солидне резултате пословања на крају голине. © V прошлој 1974. годпни привредна актнвност била је праћена низом тешкоћа пренетпх и наслеђеннх из претходне годннс и насталнх као резултат отежаних услова прнвређнвања уопште али су ангажовањем свнх расположивнх снага и друштвених чинилаиа у Огпптикн у највећем броју случајева проблемн превазнђени плн јс поступак за њнхово превазнлажење у завршној фази као што јс случај са ннтеграционнм захватама у областп‘грађев1пгарства и грађевинско-услужног занатства п интегваиионнм кретањима у текстнлној индустрнји. ® Дуже времена вођена јс широка јавна расправа о потребп организовања н закључнвања самоуправног споразума о оснивању ннтерссне за1едннце за развој прнвреде п отварање нових раднлх места. Активност друштвсно-политичкнх органнзацнја и Скупштнна општине омогућпла је да се крајем године изради н ycBojri коначна верзнја са.мосправног спорадума која треба ла омогуИн cTnapaibe одговара1 *ућег фонда нз кога би се фпнансттрала повећана пропзволња односпо ppoiiHipeiLs капацнтста са првобитном п осповноп паменом да се доппнносс бржем и сфпкасшпсм решаваЈву проблема запосленостн п 'запошљава1ва. • У току протекле године као резултат кретања на спољном тржшпту дошло је п ло зпатпих поре.мећаја нена на унутрашњем тржншту иарочнтр v областн снабдевања нафтом п нафтшптм лерпватима п у области про пзволљс и продаје жнвотннх намирница. Ску пштпна п 1БСНИ органп v оквпру својс падлежностн пако ту inrje бнло много промепа, настбјалп cv ла цене гдс год то ннје оправ- \апо п нсопходно задрже на постојећем нивоу. У пнл>у сагледавања овс проблематике п у ш<л>у потпуније ннФормнсаностн Скупигпгна је разматрала упоредо проблематику кретаља цена п трошкова жтгвота на подручју Оптипше. • Питање материја-АНОг if друштвеног развнтка Оптптнне v втппе наввата налазило је oAFOBapaivhe место у скгптптпттскпм матернЈалн.ма. Y том смислу вошена cv одговарар’ ћа аналнтичка сагледаван>а могућностн за побољшање матерпталног положаја поједпннх делатности v Оггитини, рали савладаваља текуђих тепткоћа и ради обезбеђења цотребног темпа у контннуитету њиховог разнтка. Прн томе, морало јс да сс водп рачуна к о околности да су одговарјућим законским ннструментима н резолуцпјама, скупштина шнрих друштвсио-политичкнх заједпнца срелства за општу п заједничку потрошн»у ограннчена и да морају да расту v складу са порастом дохотка у Општини. У складу са овнм мерама и ограннчењима у току годннс су у логовору и са некн.м самоуправннм ингсресннм заједницама, вршсна одговарајућа гсклађпвања, прерасподела и ус.меравањс кретања отшгге н заједиичкс потрошње, све са цил>ем да сс омогући извошење неопходнпх-задатака н законскнх обавеза друштвсно-политнчке заједтпгце и твеннх органа п органнзација. • У складу са зацртаном по.дптпком стабнлпзације, Скупштина огпитине је у оквпру својих могућности утицала да се ннвестициона потрошња креће у границама расположивпх средстава. Може.мо са задовољством да констатујемо да на ваше.м подручју није бпло ексцесннх случајева прекопачења инвестиција ннти толевашшје ранијих навпка да сс радови започињу без фннанспјског нокрпћа и да се друштвено-политнчка заједница и друпг органп ставл>а1'у ттоед свошен чин. Инвесппшона улагања v нндустриш коетала cv се углавном у области модернизашпе постојећнх капацптета и побољшаља животних и радних услова запослештх. Код непоивреднпх ннвестипија пзводилп cv се радови само у оно.м делу програма зашта су постојала обсзбеђена финансијска средства односно за део Фннансијске констр\'кцијс који је нмао обезбеВена средства. Плановц у овој области снгурно ла морају да претрпе детаљннју контролу п v неким с.\учајевнма ново тгренспптивање, пре обезбеђења и приступања дал>о'ј реализацији која у сваком случају пебп смсла нити могла да одступа од зацртане подитикс инвестнраља уз претходно обезбеђсн.с фтшансцјсхпх средстава. • V области пореске политнкс додази до нзвесног ујелначавања захваљујуБи друштвеном договору који је закључен у нашој Републнци а неопходне нзменс вршенс су само у грашодама дозводеннх одступаља п са ииљем доградње раније утврђенс нолнтнке н; усвојеннх праваца кретан>а. Свс ово донринсло јс да сс у пунијој мери прпменн прпнцип да онај који остварује већн доходак н веће приходе сразмерно више учествује у пздвајању средстава за опште и заједннчкс потребе, односно опшгу п заједничку потрошод Посебна пажња поклоњена је опорезнван»у неопорезованих ирнхода н прихода који су омогућили неосновано богаћење и неоправдане соиијалнс разлпке. Исто тако' угвр ђени су залаци надлежним службама за огкривање непријав.^ених прихода и предузимањс мера за њихово опорезивање. Уоста.\ом. то су и непосреднн задаци утврђени другпм програмом приоритетних акповности п задаци којн су пропзишлп из Пнсма Председника Тнта п Извршног бнроа Председшшпвз СКЈ. © V области ко.муналне полптике п уроанпзма донето је низ значајнпх мера п прописа са циље.м да сс регулшпу најосетљивпја пптања урбанпстнчко-комуналног развитка града са гтљем да се’ усмери дслатнбст у овој области. Одговарајућнм одлукама Скупштнне паменскн су усмерена знатна средства за унапређењс п развој комуналних делат пости илп тачније речено за ннвестшшје v овој областн. Са срелствима месног самодоприноса то је и омогућило да се реа.игаује у добром проценту програм пзградње улвна и канализације у граду — кл,учног пнтања за даљп развој п унапређењс нашег града к жнвљења у њему. • Оцењујући значај -п тешкоће у области занослености, запошљавања н незапосденос * ти иа подручју Општине СкАИптша је уз активну претходну ангажованост свих лруштвено-по.иппчкнх организација, органпзгтшја удруженог рада п других органнзацнја п заједшша, посебно разматрала проблеМатнку у овој областп и лонела одговарајуће мепе и препоруке. • Надовезујућн се на задатке посгаз.«- нс Другим прогоамом приорнтетних акпгвно сти у светлу Ппсма, посебно је вазматрана активност органа гоњења па с^бијњу кримнналитета н посебно кримпналитета у прнвреди. Постигнупт резултатп тачније речено кретања у овој областп дају реалну основу веровању да сс ексцеснпм појавама стало ш пут. • Актнвношћу Скупштпнс inijc запостав- .vena ниједна значајнпја обласг друптгвенпх дслатностн. Тако је у областн здравсгва по себно разматрана проблематика везана за рад здравственнх амбулантп на селу и проб АС.матика всзана за развој службе за злваа ствену заштигу радника на подручју Опшrinie. Исто тако, ннје запосгавл>ена iai npov лематнка у обласги дечје п соипјалне заш- ■ титс, образовања. културе п фнзичке култу ре пако у овим областима де-wiv самоуппав . не ниггереснс заједннцс са својпм посебнпм : самоупоавнидт опганнма. • Прошлс 1974. годнне, бележи да-vc наставл»аље ннтензнвне и конкретни.јс активности v областп сарадн»е са суселним ашгпшама. Поред всћ пзстојећих отптепознатпх об лика сараднл дошло је у складу са уставним променама до образованл репкшалне аајелниие за подручје шест општпна нашег репк> на п до практпчнс реализашпе шпала фор лтранча регноналне скуппгпгае. • Веома ннтензнвну делатност бележн прогекла i-одина у областп норматнвне актп * г.носгн. На крају Извсштаја. дајс се освот на ак* тивност лелсгацнја и делегата. на рад скупштинскпх комиси!а и олбова, као п па проб лематнку ннформисан»а у Ко.муни.

УДАНЛ CTPAHA 5 ПРЕД ЗАЈЕДНИЧКИ СТАРГ ГРАБЕВИНАРА Прнпвеме се успешно спроводе После успсшаог сцровсденог рефсренду.ма граћсвннара у свим предузсћима приступило се тфипремама које предстоје до заједничког старта 1. апрнла. Y свим основнпм организацијама удруженог рада одржавају сс зборвп радника, усваја сс предложена органнзацнона шема, фор.мирају се ко.мнснје за пзра.ду норматнвних аката, а формнрана јс и прнвремена раднпчка скупштина. Прсдложсни су вршпоцп дужностн дпректора бсновних органнзацнја: „Пролетеру” јс прсдложсн Миодраг Стојнљковић, у „Градителу’ Мирослав Миленковнћ у „Прогресу" Мо.мир Геле.мек н OOYP ннскоградња Срећко Пекнћ. Припре.мнн послови се нор.мално обављају, и по свему судећи нема никаквих сметњи да грађевинарп уједињени у ГПП „13. октобар” отпочну нови живот. Ево шта о томс кажу представннцн ових колектива. Бранко ГајиН, прсдседник радннчког савета у „Граднтељу": Ово јс вслика шаиса која сс пружила нашим граБевинарима, да ојачају, да сс бол>е органнзују и да на тај начин искористс све постојећс капацптете. Побол>шан>е.м механизације н друпгх фактора с.матра.м да lie и продуктивност рада да се повећа, па наравно н прнмања he бнти задовољавајућа. Своје уоеђењс п повсрсње радници cv показали на референду.му. Душан Стојановић, секрегар ООСК у „Пролетеру”: — Већппа радника пашег колектива изјаснила сс за интсграцију. Ја мпслзш да ако сс ради као што сс н предвиђа, нећс бпти бојазни за наше људе, који показују велпко поверсњс у нову радну организацију. — Комунисти су први подржали ову иннцнјативу и спро всли јс до краја. Велпка већнма радника сс изјаснила „за”, јер сматра ла јс то јсдини правн пут •параћинских грађевипара, прави .мо.менат за бол»у будућност if стабилну садашљицу. Момир Гслсмак, који јс предложен за вршиоца дужности дирсктора ООУР-а „Прогрсс": „Наш OOYP је видно појачаи великнм бројс.м високо квалификованнх мајстора п бнће у то.м ноглслу једаи од јачих у „13. октобру". Мора.му решн- 'И1 некс ман>с фроиле.ме и нада.мо сс лспој будућностн ивиг всликог граВевилскиг предузећа". Поред разматрања докумената и извештаја о протеклом раду Филијале, делегатп Окуп штпне су усвојнли ЗаврЈШШ ра чун за 1974. годину, као и план прихода и расхода за 1975. годину. Поред доношења одлукс о задужењу ЈИБ филијалс Параћин v виду кредпта за 1975. годину, прихваћен је и План кредцтног бплапса за ову годину. Делегати Скупшпшс v току рада посебно су посветили пажн»у Информацији о досадашњој активностп на спровоБен>у уставнс трансформацијс v банкама као н предлога рада иа лрнпремама за средњорочни плап банкс за пернод од 1976. године. О актуслним задацпма Филпјалс ЈИБ v riapahiniv говорио ic директор Рајко Цветковнћ, којн је посебно истакао резултатс пословања. Говсрсћи о io ме он јс нзмеђу осталог рскао: — Оно што карактеришс Фпллја.\у у њеном пословању јс и дал>и пораст депознтних сред става, која cv у 1973. годнни из носила 65,5 милиона дпнара, a всћ 1974. годипе 128,5 милпона. СА СКУПШТИНЕ JVTOCAOBEHCKE ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ — ФИЛИЈАЛЕ ПАРАНИН ДН11ЛР ОБРНУТ ТРИ ПУТА • V Дому ЈНА, 12. марта, одржана је трећа редовна Скушитина филијале Југословенске инвестиционе банке Београд, у Параћину. Скупштини су присуствовали делегати оснивача филијале и гости из Трстеника, Врања и Београда, као и друштвено-политички и привредни радници општине Параћин. До осетног пораста дспозита дошло је уз највећу помоћ Централс из Београда у впду компензанионих креднта, при чему је Филијала брзим коришћењем и ширење.м кредита v организацнјама удруженог рада широм Југослави.је, које cv нмале пословнс односс са ово.м Филнјало.м. Оеаква пословна политика ie омогућила да сс чвршћом сарадњо.м врши ц удружнвање средстава мстодом орочавања код Фп.ицалс v Параћину, држањем средстава и жнро рачуна, стварао сс и већи депозмт н потсииијал банкс. Што се тичс кредитног потенш1ја>\а V 1974. години он јс нзносио 339,2 милиона н за 165,7 милнона више v олносу за претходну годмну. РсзулИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА Зараде no учинку На састаику полптичког актива Фабрикс штофова, одржаном 10. марта, друг Миодраг Мрђенов, секретар Републичког одбора снндиката говорно је о Друштвсном договору и самоуправном споразуму о спшању и распоређпвању дохотка п расподели средсгава за .шчне дохотке. Друг Мрђапов ic прво говорио о зна чајнпм уставним променама v расподелц дохотка и личног дохотка, а зати.м о то.мс каквн су резултати постипнути у досадашњој примени општег дру штвеног договора Србијс и самоуправних споразу.ма о расподелн дохотка н лпчпих доходака у OOVP-и.ма као н о проблсмпма којп су сс ту јавл>али. Y трећем делу излагања говорно јс о основним поставкама у приложеннм решењима мсБу.рспубличког, покрај 111 icког и Друштвеног договора v СР СрбиЈИ, о стицању и распорсВнвању дохотка и расподелм средстава за личнс дохогкс. Укратко речеко Договор полазп од стицања дохотка а затн.м се бави п његовом расподело.м. Њнме се практнчии уки да плафон зарада и искл»учнво се вреднује рад п резултати рада. Досадашњи формализам којн јс сталмо прожимао свс разговоре у коме се као крптерпју.м пстидао радни стаж, квалнфпкација и иоложај, обе збеБпвали су већп део дохотка одмах па почетку, без веНег утицаја рсзултата уложеног рада. Y новом Друштвеном договору то сс нс занемарује, али сс првенствено акцентЈце то, да зарадс углавцом буду резултат рада кој-п јс мер.^пв а да сс при то.м не треба подценитн и квалнфикација, нскуство и одговорност. To cv у оваком случају врло важни сле.менти за добар и сфектан рад. МатериГП „BYK КАРАЦИН" ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ЈОШ ЈЕДНА УСПЕШНА ГОДННА Графичко издавачко иредузећс „Вук Караџић” v току 1974. годннс остварило ic вео- .ма солиднс пословнс рсзултате. Остварешг укупни прнход од 19.900.000 динара већп ic за 8.900.000 дпнара него v 1973. години. За фондовс јс на крају годнне издвојеио 1.130.000 дипара, што јс двоструко вишс v односу на претходну годину. Захваљујућц добро.м послова * н»у повећанс cv и зарадс радника за 46 процената, па просечан лпчш! доходак по радшг ку износи 1900 дпнара, што јс v односу на 1973. годину за 600 динара вишс. Како нам је рскао Мнлутнн Мишић, фииансијски директор лредузећа, параћлнски графнчарп очекују да ће им ова година бши успешнпја него прошла. Плански задаци за obv io Ahhv су већн и очекује сс да Усвојен завршни вачун Радинчки савсти ООУР-а, Извршии одбор и Радничка скупшгпна Фабрикс це.мснта ,,1-Тови Поповац” v Поповцу усвојнли су Завршни рачуп за пословну 1974. годину. Из основних показатсља финанснјског резултата .могло се лако уочнти да су онп знат но лошији од резултата оства рених у 1973. години. Трошко ви пословања порасли су за 48%. Доходак јс мањи од про 1ИЛОГОДН1ШВСГ за 6”п. Маса реализованих личннх доходака увећана јс за S^/o а аку.му лација с.матвена за скоро 28%. На овакво стањс прссудан утн иај п.мао јс стални раскорак, односно неусклаБепост иена репро-.матернјала н услуга са продајно.м цено.м ис.мента. Цс нс репро-.матсрпјала, којп прс дставлза осповнн трошак у про цесу ироизводљс це.мента, зпа тно су повећане. Поред ових, на овакав финанснјскк резул тат iLMa утзшај н недовољан обн.м остваренс производње у 1974. годнни. Просечно исплаћенц лпчин до.ходак у Цементарн прошле годинс нзносп 2.785 дннара, док јс лсти 1973. годинс изно сио 2.539 динара. Но, укупна маса средстава за личнс дохо ткс утврђена јс ире.ма критс рнјг.ми.ма друштвсног догово ра 'н Самоуправног споразу.ма и расподели доходка. Сада стручнс службс ове радне ор ганнзацнје припремају нзвеш тај • о пословању за прошлу 1974. годнну. Извештај треба да о.могућн дстаљнијс сауледавањс узрока којп су значајнн за внсину ос тваренпх резултата пословасс оствари укупан приход од 25.000.000 дтшара, што је v одaiocv на 1974. годину више за 5.100.000 дпнара. Овакав план јс реалан. јер прсдузсћс има вслики број својих сталннх купаца п корпсннка услуга. Предузсћс планира да на крају ГОД1ШС издвоји 1.500.000 дииара мли 33 процента вшпс него у 1975. годнни, а да зараде радппка проссчно иорасту за 25 ироцената. Прошлс voaiuic предузећс ic отворило 14 радинх места, a v овој годшш посто.јс могућиости да сс прп.мн још ве1ш број нових радника, под услово.м да сс уз по.моћ пословнпх банака и друшгвено-политнчкс за.једницс решн ироблс.м недостатка пословис просторије. Прс.ма досад саглсдани.м нотрсба.ма рскао нам ic на крају Мнлутпп Minunh v току овс годннс Вук Kapawih планпра да инвестнра 2.000.000 дипара и to v главно.м за набавку опрсмс за npoiiuipcibc капацитста v офсет техпицн шта.мпс. Ова Јшвсстициона улагаља cv такођс условљсиа рсшавањс.м проблс.ма нсдостатка нословиог простора. Д. г. ДЕЛЕГАЦИЈА ЖЕНА „САВСКИ ВЕНАЦ" ПОСЕТИЛА ШТОФАРУ У оквиру прославс 8. .марта Међународиог пра знпка жена, представнпцс Сскцнјс за друштвепу активносг жена Савскн вепац из Бсограда, посетиле су Фабрику што фова. Уствари, оне су билс гости Сскцпјс за друштвену активност жена ове фабрпке. Поред обнласка пронзводнн.х погоиа, дслегацп * ја жена нз Београда водила јс разговор са женама радннцама Штофарс, при че.му су сс посебно пнтерссовалс о положају женс радиицс, и у* словнма рада. Y току разговора измењсна су нскverna п нзвршио логооор о будућој сарадњи. Р. Весић тати који cv остварени говоре о то.мс да је свакн расположз!- ви дннар обрнут скоро трп пут а и па тај начнн остварен про.мет од 788 мплиона динара. To јс учјпвсно залагаљсм колсктива од 29 запослсних, п то прско Филнјалс п нстуреиог шалтера v Робпој кући „Шумадија". Y дебати која ie вођспа v всјн cnpoBobcina уставпс трапсформацпје бапака. говорио јс лслсгат ПИК „Пупрпја" Првослав Давпдовић, којп ic поссбно говорпо о улозп и мссту чланипа Фплијале v са.могппављању u одлучнвању код Бап кс. Ha mctv те.му за дискуснју сс Јавио н Живорад НсшиН из јагодинскс пиварс као и Чсда Гаврпловић лелегат „Лгропрог реса” пз Зајечара. Ha i<paiv Скгпштина ic Јгзабрала и нов Крсдитпи одбор, односно 1сменова.\а ic органпзације — чланицс Филијалс као н чланице које трсба да ,\aiv 4 делсгата за Скутнпттгну Централе v Бсограду. Р. Весић јални сти.муланс у расподслн дохотка н личних доходака у OOYP-има мора према то.мс бити такав да стимулишс производ рада при чему lie јачатн ннтсрес радника. Самоуправнн споразу.ми унутар грана, групацпја, или како будс прнхваћено, треба да ускладе односс у расподелп до хотка на средсгва за лнчну потрошњу и заједничку потрошњу. To сс мора засниватп на заједничким основа.ма, како ic Друштвеннм договором постигнуто, прс свсга на основу критерију.ма и мерила рада, које су сами радници v OOYP-п.ма утврднли. V томс Снндикат има улоге да стално подстиче и дајс иницнјатЈгву да се тп методп, одиосно мернла дограbvjy п .мењају како би одража валн право стањс н степен развнтка производних односа. Посебно јс важно да критернју.ми и мернла за врсднован>е рада треба утврђивати и развпјатп у сви.м ООУР-и.ма, и ла Синдикат мора повесгц акиију да сс дослсдно борц за измену досадашњег тревазиБеног стања како би се афирмпсао рад. Радосав Весић ЂОРЂЕ ТРАЈКОВНТ. HA НОВОЈ ДУЖНОСТН Извршно Belie СKyimi тине СР Србијс постави ло јс прошлог .мссеца лруга Борћа Трајковића досадацпвег гснералног директора Фабрпкс цсменга „Новп Поповац” у Поповцу, за по.моћппка Републичког секретара за привреду. Друг Трајковнћ, јс, послс обављања низа другпх одговорних дуж. постп v нр1гвреди п дру штвсноподитичкпм орга низацијама, задњмх грди на веома успешно стајао на челу овс пашс радне организацпје п то у вре .ме када је она постиза ла виднс резултатс, на рочито на плапу обим них ппвестиштоних ула гања. У Фабрици це.мсша tic се ових дана органп зовати посебна свечаност на којој ћс другу Трајковнћу, у знак прпзнања оптп уручепа Повеља ко ју му јс доделио Радни чки савст за постпгиуте резултате у руковоВењу колективо.м, за успсшно нзведенс инвестиционс захвате, за развој са.моуп рав.\>ања, за кадровску оспособљеност раднс ор ганизацпје и, посебпо, за истакнутн с.мнсао за колегијално руковођење. ПОДРЖАНА ИНИЦИЈАТИВА ГРАБАНА Ноиуналну привреду здоушиге На заједннчкој седницн пзвршннх оргапа Скупштннс Мсснс заједнице града п Самоуправне интересне заједннце за уређењс грађевинског зс.мљпшта, поред раз.матрања задагака од заједничког интереса за град и синхронизацнју послова, раз.матрани су и предлози грађана са нсдавио одржапих зборова. Подржана јс нницијатпва грађана да сс ко.муналпа привреда здружи. Рок је до краја ове JDAinic а цмл« шјсфтн- )всње уелуга, већа одговорносг у извршавању задатака као и механизација рада. К-ако јс договорено, падзор над ко.муналним пословима н ннвсетнрањем вршиће сс од странс Меснс заједннце града. Y том цил>у сва расположива средсгва из салшдоприноса, бу џета и део средстава Самоуправнс пнтерссне заједнице 'за Ypebeibc грађевинског зе.мљпш та, биће пренета Месиој зајсдницп. Извршни органн и.мали су у впду крупие пословс којс водп Месна заједница прс> ко Одбора за нзградљу улица п канадпзацпјс п зато јс прихваНеп онакав начпп иивестирања, јер, годшињс сс за ове потребс прикупп преко 20 милпона дипара а прпсутпп су н други проблс.ми којп траже хитна решења. Одржаваљс улнца, паркова п зе.\он1и\а, зслснс тшјацс, сточпс пцјацс и ypeijcibc градског гроб.ма су задацн на које трсба у парсдно.м периоду ангажоватп највећп дсо средстава. Р. Bccu'.i

»£____________ ________________ ________ Д— ЗЛВРШЕНО ДРУГО КОДО „CYCPETH СЕЛА 73" Мутничанм потисли Поточане ф Досадашње сусрете пратило 20.000 гледалаца Маратонски „Сусрети села 75” улазо у завршну фазу. До оада је одржано 34 прнредбе од 46 колико he пх бптп до краја. Прошло коло обиловало јв велнким бројем тачних одговора II квалнтстнпм културио-уметничким програмом. За Мајмдађе учеснице сусрета трећс коло осталс су следеће екипе: Ратари, Поточац, Лебпна, Чепурс, Рашашпда и Горња Мутница. Ha CBTLM такмичењима обично се бележе п истичу рекорди. Досадашњи рекорд у броју освојених поена држала је eKima Поточца, алп је у последњој прпредбп овог кола екипа Горње Мутннце освојила 313 поена (два више). На жалост токо.м другог кола доживели смо п једно непрнјатно изненађење. Доскорашљи фаворпт екипа Поповца, потпуно је подбацила v сусрету са Горњо.м Мугнпцом и прописно се обрукала. На првом сусрету у Мутницн освојилн су свега 57 поена, од тога 30 у обавсзном делу. Изгледа да су Поповчани заборавнли да победу не доноси слободни део већ онај такмичарски у коме је потребно показатн и адекватно знање. Овај пример требало би да иослужи таклшчарима као добра опо.мена како не треба радити. Штета би било да се, ппак, ме похвали слободнп део, а посебно фолклорна група. Y прошлом бро.ју замерили смо екипама што у њпховим проградшма и.ма мало фолклор них, пзворних елемената. Изгледа да је крптпка утнцала. Младп из Стубице покушали су да на сцену преиесу једно своје предо, али то је био само покушај. Међутим, Горња Мут инца је пријатио авиенадила све присугне н добрим знањем и својнм слободпмм делом, ПАРОВИ ЗА Ш КОЛО „СУСРЕТИ СЕЛА 75”. 17. 03. Чепуре — Горња Мутннца 18. 03. Горња Мутница — Чепурс 19. 03. Рашевнца — Ратари 20. 03. Ратари — Рашевнца 21. 03. Лебнна — Поточац 22. 03. Поточац — Леби на шшровизацнјом посела. Треба их јавно похвалдгги, јер је то у сваком случају леп покушај да сс од заборава сачувају народнп обичаји и предметн коса прнредои „Сусретн села 75" сннмилн: м. илип и м. гакнп ји су се некад користили. Њихов програм је био уједно и мала етнолопгка изложба. Ya казан за печење ракпје, уз гребене за чешљање вуне, јеленак за канур< вратили смо се, мало посталгично, v прошлост. Треба забележити да су све eKime, сем Поповца, најозбилзније схватиле ово такмичење и ггрописно .^агрејале” столице, што илуструје и податак да су еклше на преко 80 одсто постављених тпггања далн тачис одговоре. Свакако нарЈнтересантнија област за таздшчарс је спорт и цивидн^ заштпта (обог већ фамозног „дигитрона”). Интересантно је да су екипе из самоуправних интереchiix заједница показаде добро знаље, та/ко да слободно н»их можелЈО позватн за тумаче, поје диннх ставки и одредаба нз Стдтута интересшрс заједница. He мање занимлшви део такмичења је пољопривреда, где глав ну реч воде студентп, Ваци, н остале професије, а ма'н»е пол.апривредн1ПЦ1. Питања п одговорп нз a0,\acrji тако су формулнсанн да представд»ају „малу пол»опривредну школу. На крају, желелп бцсмо да констатујемо да ова макифестацнја има пуног оправдања за постојање, а такође и да па« по.менемо да је штета игго св више не организују оваквп сус рети за радничку п школску омладш^. Свакако да би орга« низационн одбор Сусрета ц друштвено полцпгашх оргацлзација требало да ндуће година оживс ову манифсстацију и у граду. М. ИанМ НАШША ПОЉОПРВРЕДЕ - ВЕЛИКА П0« Општинска заједница образовања, на захтев пол>оприврецних лроизвођача и предлог сеооких ооновних школа, децембра мессца 1969. годннс увела је у основне школе у селима предмет поуке из по- /оопривреде. Наставу из овог иредмета и.мају ученидц сед- .мог и осмог разреда а изводе је .џшлолшрашг инжењерп гирономије, на основу илана и ирограма Скутитиис оггштннс који је прилагођен условима околиие у којима се одређена школа налази. Како се ова настава нзводи и какви сс резултати постижу? — Замолили смо да нам одговорн Јован Цветковић, диплолшрапн инжењер агрономије, који наставу пол>опривреде нзводп у Основној школи „25. мај" у Поповцу. — V нашој школи — рекао је Цветковић — план наставе поуке ш пол>опрпврсде обухвата' следећс гране: ратарство, сточарство, п делом воћарство. Настава се изводп у учионици (теорстска) а практпчна на школској еконо.мнјн. Пре две године набавили с.мо прпручну лабараторију за оријентационо одрсВивањс поједиптх хранлзивпх елемената у землдшггу (микроелемената). Економија захвата површипу од око 50 ари а налази сс одмах паред школскс зграде, тако да настава пз пол>опрпвреде уопште нс рсмети редовиу наставу оста-uix предмета. YCBOJEH УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН ГЛАВИЦЕ: НОВН ИЗГЛЕД НШЉА Порсд Текнје и Стрижс и ГлгСвпиа јс добпла craiyc прпградског насел»а. На задн>ем збору грађана усво.јен је урбанцстцчки плап Главнце^ Служ.- беницн из Завода за урбанпзам и комупалну изградњу су објаснпли новн план насел>а којн царавно иредвиђа извеснс нзмсне. Лутобуско стајалиште ко јс се сада налазп на опасцој кривЈпт, бнИе дислоцпраро за прекр 200 метара нпже, због сталпе опасности по живот путпика п граВана, Изградiba водовода и асфалтирање улмце бнће најважннји задацп v наредцом нериоду развоја. Y фсшдош|.ма сс веИ па^\ази 45.000.000 дпнара, којн he се упртребитн v овс сврхе, обавестио нас јо Мипш Кнеженнћ, председппк Скуциггоше месне за.једипце, Са изгради.ом he се вероцитцо почети вућ v 1976. годпни. II за иекрлцко година Гдавнна lie добити нови изгдел, Y цассд»у је предш|1зсна шнска нзградња оеа ексно.мског дррришта. И порсд .uaiH.'x necvr.\aciiua Главичаии са оптпмрзмом аче * KVjv початак пзво&мвз раловз. •: р Од укупног броја часова скоро половнна отпада на ирактичну наставу. Практична настава оријентисака је претежпо на производне парцеле где ученнии упознају технолошки процес ироизводње, појединих култура. Производк са тих парцела користе се за исхрану учешиса у продужено.м боравку иашс школе, што се одражава иа економскп сфекат — када је у питању месечна уплата за исхрану учелика. Проблем одржаван>а економије у току лета решен је тако што сс формирају групс де- [ори fewai s Ч?воа © Изгорело 10 хектара роци пожара дечија V делу Пезровац на Карађор ђевом брду бпо је пожар 8. ма рта. Запа.\ила се трава и пис ко растиње. Узрок пожара је дечлја игра. Y једном од рово ва група дечака залалпла јс ватру и ветар је пренео ватр\/ на околвну. Сува трава је бук 1-a.va и у 1едном тренугку ват ра јс запретила да се пренесс до 'оближњег складшпта Југо петрола. Међупш. правовреме ном интеревенцијом професиона^шог ватрогасног друптгва ис|жар је па врсмс локалнзован п угашен. Деветог марта оптуација се ионовнла. Око 17 часова п 30 Miuiyra упалила се трава и жбухве па Главпчком брди званом Чукара. Јужнн встар нретио је да раширп ватрени тепих. Мештанп Главице п Да впдовца нзашли cv одмах на ллце места а убрзо су стиглс и ватрогасне јединицс из Пара hniia п 50 прнпадника ЈНА. Ватра јс, уз .максљмално анга жоваље свпх iipiicyiiiiLX, viaшена. Бпланс пожара је 10 хектара цзгоредс борове културе. Како пас јс обавестно шеф Шу.мскс секције, Душан РадпИ, 14-то годишшп борцћп iiiicv v потпу iiocni ушш1теш!, захваљујућк OOYP „JYXOP" РАШЕВИЦА: ПОВЕРЕЊЕ ПОЉОПРНВРЕДННХ ПРОНЗВОђАЧА ■ О нацрту закона о удруживап»у пољопрнздедннх пронзао- • ћача преко.моравцн се познтивно нзјашњавају V прекоморавскЈСМ сслпма je V току јавпа дискуспја о Нацрту самоуправног споразума ci улружнвава/ зсм.^орадпика, о коме се и]кл!з|и>Вачп ррзитпи но изјаипиандју. V задрузц OOVP .Јухор" v PanicDiiini с.ма rpaiv ла he се до краја марта нрнспгигги rioTHHciioaihv са.мо vnpannor сппрззума. Изпеспе iiorejuKohe пко iionint urbim спзразхма npc v. inn.vajv пробАеми у аезц са п.\асл1Ш1ом и ценом стоке. Ипачс, па подру чју задругр ООУР „Јухор” у Рашевпци мећу индпвидуадцнм пољоцрпвредшш прозвођачи.ма влала велпко пнтепесова^е, за процзводњу шсћсрне репе. До сада јс под репом зассјано рко 15 хсктара, а за десетак дрна пол OBQ.M KVATVPO-’.t 6nhe засе iauo сппх 80 планр^зчрх хектарп. Землшштс је илаговрсме по узорано а обсзбсВснр је високоролио it патупадпа сс,мс, М. Д журних ученнка по унапред утврђеном распореду. Сваки ученик обухваћен је само једанпут, а групе долазе два пута недељно. Но слободно, могу pehn да се овнм иредметом стич\г раднс навике ученика, иропшрује знање мз областп пол>опривреде a то је најболи! П1\тг за касније укључзгваље ученнка v стварни производШ1 рад. Ипак, сматрам да још ипомо ynnnfluii све што је потребно за нормалан рад. Недосгаје нам пре свега, трактор са приклучним оруђима н посебап кабинет за паставу пољопрнвреде. Такоће јс nd1ребпо да израдпмо кшн« фарму. Неопходна је п већа сарадња са пољопривредним организацијама а ученицима трсба обезбсдити посете пољопрпвредних сајмова и нзложбп као it посете великим пол»опривредним добрима. борове културе © Узигра и непажња редовном подрезпвању доњих грана. Замолили смо од стране Ду шана Радића да пренесемо гра ђаннма упозорење да док нс иадну прве кнше нзлстпицн не нзлазс ч шуме како бп се спре чила и евентуална могућност шумског пожара. Такође смо; у разговору са старешпном ва трогаснс јединпце, Бранко.ч Гајпћем за.мол>енн да преиесемо жителзнма наше општпне следеће упозорењс: Уколико је неодложно пот ребно палење међа, обавезно јс да се то изводп под потпуном контролом п да се обаве зно провери да ли је жарнште V потпуности угашено. Пиола знпцнма и излетнпцима пору чује сс да не ложе ватру н не бацају опјјпкс гдс стпгну. Yko лико се ложп ватра да се то ради у јамама м да се жари шта прекопавају земл>ом. Y сваком случају ово јс до бра опо.мена да се са максима лцом пфкњом понашамо v при роди, да ие бп смо неодговор iiiLM понашањел! п неопрезнпм руковањем ватром нзазвалп пожар већнх раз.мера. М. Илић ПОСЛЕ НАПИСА О ТЕКИЈИ ТЕИ11НИ1Е ЗДБОРАВЉЕНО НДСЕЉЕ Поводом чланка „Невол>е после урбаниспгчког плана", посетилп Caio друга Бранислава Кокаља, председника Изв|ршног савега CO, и у разговору са 1Бим сазналп смо да бриге и проблеми насеља Текије нису брнге само Текичана, него п свпх одговорних људи пз одговорних оргаиизаинја, и да Omi стално раде да се преброде све тешкоће које утичу на нормалан живот насеља. За онс читаоце којп не знају, рећи ћемо да је Текија једпно се ло у Поморављу са израђеипм Генералним урбаниспгчким пла но.м п да је највећа жел>а Текичагиа прпхватање Плана од странс Скутшггине општине. О томе смо и највише разговарали са другом Кокаљем. — На захтев Месне заједнице Текије Генералнп урбанисгцчки план изградље _насел>а, израдио је Завод за урбанизам it пројекотвањс из Светозарева. Израђени План дат ,је Извршном савету радп потврђиван»а н дрношења одлуке о Јвеговом спровођењу у живот. Обзпром да Савет це.ма стручну службу која бп га проучи8LCTH НЗ СЕМ КЛАЧЕВИЦА: Школа н струја иајважније Добррвољном акцпјом мешта ни К.\ачевпце пошљунчпли еу кут до Дон»е МутнЈГце v дужи mi од 2 вдиометра. Алп to jie lie бпти једини успешно завр шени посао. Y току ове годи не реконструисађе се едектрп чна мрежа у дужини од 3 — 4 кплометра, што ће коштатп око 15 хпглцона старих динара, а почеће п пзград)Ј»а зградс чегвороразрсдис школе у седу. Б. ЈрремнН СИКИРИЦА: Комунисти освежавају редове Осповна организаццја Савеза комуниста Сишгрице примила је у своје редове још 8 омдадп паца, углавном младпх пољо прпвредннх произвођача. Пре дхожена је још једца група од 18 омладинаца, а прнје.м најболтх извршпИс се ускопо. М. Матнђ СТУБИЦА: Самодопрпнос за асфадт Последњег даца Фсбруара нр збору бпрача v Стубтш ic vc пајеп предлог о зааођењу hq acu' исснох' мг> \onpnwy? за ла п донела одреВене закључке, дат је налог Заводу за урбанизам Параћин, да стручно прегледа План и да да своје стручно мишљење. Међутим, Завод га враћа Извршном савету са извештајем да је одлуком СО-е прп одређнвању села п приградских насеља на терпторијп ПараНина, Текнја проглашена за приградоко насеље н као тадсво прппада граду. Поред тога, одлукама Закона о плаппрању и уређе« н>у простора у СР Србијц прописано је да је, пре ycBajan>a Урбанцстичког плана насеља са градским карактером, потребно прибавити мншл>ен>е Републпчког секретаријата за ур банизал! п комунално-стамбене делатности СР Србпје. На основу тога Извршни савег |е задр'ажпо мишљење од Републичког савета и после тога he предложити мере CO о прнхватању, или о некој допуни, Плана. Y везп прихватања Плана, хтео бих још нешто да додам. Обавештен сам од нашс сгручнс службе, тј. Завода за урбанпзам, да Урбанистичкн плац за пасеље Текију, којп је израдио Завод за урбанизам ц планирање пз Светозарсва, ни« је технпчки правилно урађеп-, на основу ког бп се могли пз« даватн урбаннстмчко-техничкЈЈ услови за пзградљу комунал? пих, стамбених п другцх пот« ребних објеката. Ово је условио речено, је^ још немамсЈ мишљење Реггублпчког секрс< таријата о свом mrrai&y. Мп, свн у Извршном савету, сматрамо да смо све учзнплк да се помогнс људима Y на^ сељу. Проблемп су ту, п нормално јс да се и реше, само, не може се одједном ове реШ1ГП1, треба iiAiani впше стрнљења и разумевања, јер наша општина нма 34 седа п свако пл1а своје проблеме. Треба сваколг no.uohii на најболл мотућ начип. Што сс тпче матер^ј&Х.1 нпх средстава, мораћеИо ’З&јл * дничким сиагама да размотримо ситуацпју и донесемо приво решење. Ami најважвдје је, да Републпчкц секретаријат одобри План. Без њпховог одобреља Извршнц савет неђе моћн нншта да урадп. Ето, то су реклп одговорни. Значи Текија није прапуппепа са.ма себи и њенн проблелш ннсу запостав.венп. Људ11 у овом граду брину да се сви * ма пруже подједнаке могуНности за егзистпрање п развнтак. I Д. АранђедцН асфалтираље пута Стубица — Поцовац, чпја пдедрачунска вредност радова износи око 5,000.000 динара. Збору су прису егвовалн Драган Вељковић, иотпредседшпс CO п поедставпцд11 радних организација „Но вн Поповац” и „1. мај”. Самодопринос би ее завео за период од 1976—1980. године по стош! од 5 одсто на лмчцп доходак пз радног одкоса и 10 одсто на перпод од пољопри вреде. Фабрика цемента „Но вп Поцоваи” учествовађе v изградњц АЈатеријало.м и вред носга од 1000000 дпнара. О коначпо.м завоћењу граЈза нп he се изјасрптц референду мом у току бвог месеца. Б. ЈопановпП ДРЕНОВАЦ: Одбор Црвеног крста При одадџнској оргЕцциаци 1'н ji Дреповцу актмвпо ради одбор Црвеног крста, који и.ма 85 редодннх ц 17 иимажу ћих чланова, Екипа пз овог се ла редодно узнма учешћ? на рвим смотрама одшгпшског и ропублнчког жнрота. Прошде годпне зауза\а је ппво МВДО v ојтцјишп v прЈфсању прве помоћи. Захвал»ујућ» актианоста чланова Црведог крста ца Дрено вца ппганпзован ic н hvpc аа злравсгвено проовсНпвив-е же иа, који ie успешцо заврииио цреко 50 полазница. ЛЕБИНА: Изборна конференцнја ооск Y Лебини \је 6. лшрта одр жана изборна коцфероддаја ООСК-а. За новог [гредседвд^а Управног одбрра нзабран 1‘с Драгутин СплшН, а за дедога та Олштиноке скутдтпне Up веног нрста Божцдар ЧедцК. Усвојец је п план рада за на редшг период. Б. Таспћ СВОЈНОВО: Нова амоуланта? Овпх дана се у Својпову го вори о адаппфаљу неколцко простормја v До.ме културе за ал(бу1ланту. Лехар бн доладио два пуга недељно, тто бнсра како oh.yo велпко одакшац>с грађашша овог села. Прегово рн су у току. ПОТОЧАЦ: Регистрована нова задруга Ових дапа је нзвршско рвгп CTPOBaiBO нове земљорадничкс задруге у ГТоточцу код Привпсдног суда у КрагуЈевцу, поцпо су грвВанп. пниццјатори цвцог осниван>а. успелм да обеаведе нвопходне радие и фанаирцјско услове за њеи почетак.

М ДЛНА СТГЛНЛ | ГОСТОВАН.Е КРУШЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА ШДО ИЗДАЊЕ ХОШИ11Е Посодом прославе међунаРОДН°Г празника Дана жена Позорвпгге из Крушевца из. вело Је драматизацнју Хасанапшнцс, Љубамира Снмовића, београдоког пссника. Ваћ по тодшмји, када Крушевллни госгују на сцени нашег гкхзорицгга сала је увек пуна публике која уме срдачно, да ацдаузима награди успе> до глумачко оствареље. До сада су увек били сведоци вредних сценских приказивања, али драма Хасанагиница јс само својнм мотнвом и текстом могла да буде награђена. Глумачка екипа није бнла на креатавном нивоу представа Хроникс о Мармеладовнма, Нп колатино Бурсаћа, Бубе у уху... Ово што’ оу дали у Хасанагиннци јс далеко нспод њнховнх могућности. Разлог томе свакако ннје у неунграностц глумаца, јер су скаро свп дугогодшпњн чланови позоришне куНе у Крушевцу. Можда разлог треба тражитп v непозпаван>у сцене (добрим гдумцнма се то не сме догађати) или сценскц« решен>има простора. Tvuiko бн се издвојило неко врсно остеарење међу актерима, алп да ие будемо превише — строги цоменуће.мо игру Момира Браднћа v улози Хасан-аге, и Андрнје Зла тића у егноодној улозц нртлара. Хасанагиница је текст пун трагичне наглацЈеностп али крушевачки глумцн су врло чс сто у току представе уносили непотребнс елементе комикс, тако да је долазидЈО до бурног с.меха публнке у моментпма ка да је трацгчна судбина лнкова заслужнвала дубоко поштовање. Сви ови моментн утицали су да сс о представи не може да понесе утисак добро одигранс представе. Штета, јер Позорпштс JI3 крушевца јс нама увек драг и цењен гост. Д. Анђелнћ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО НА ЖЕЛЕЗНИЦИ ПРИЛИНА 31 ШЕНШНЕ АРХЕОЛОШКО БОГДТСТВО НАШЕГ КРАЈА Омладинска организацпја жедезн|!чког чвора Парађтш ускоро ће формирати Културно уметнјгчко друштво прп железници, које he хгматц четири секпије: музичку, фолкдррну драмску, а каснмје м хорску, и окупљаћс око стотииу .чланова. Врата овог друштва пнсу затворена за сараднике и енту звдасте из других колекпЈва. Напротшз, овај КУД треба да постанс стецшпте младпх талената v граду, како су нас обавестили нз оснивачког одбора. М. Д. ПО ТРЕНИ ПУТ ПРВОАПРИЛСКА ИЗЛОЖБА КАРНКАТУРА АОНДАИШИ ГВОЗДЕНОГ ДОБА УСПЕСИ НАШИХ СЛИКАРА Прва награда Бори Лекићу Параћинскл сликар Бора ЛсKiili, радник Фабрикс штофова, освојио је прву награду, за слпкарство у конкуренцијн рад ника п техничара на изложби УНИЦЕФ-а. Ово високо нризна1ве Лекнћ је добпо за схзгку „степеницама у слободи”. Иначе, овај .младц сликар је тренутио на одслужењу војиог рока, где интензивно слп ка за потребе гарнизона и ује дно прштрема другу самостал ну пзложбу коју he отворпти v Рибницц код Љубл»ане. По повратку U3 ЈНА, рекао нам је у разговооу, пошто је па наградном одсусгву, отворнћу са.мосталну нзложбу у свом граду, где бих публици нрезентирао све оно што сад« градно за време боравка у ЈНА. Намерлвам да учествујем и на Мајској цзложби параћинскпх слнкара, зарршно је војинк-слпкар Бора Лекмћ. М. Днмитријевпћ Један песник -једна песма \ АЛЕК ДЕМАЈО |е рођен^ V Београду 1932. године. У: Параћнну је живео н учио шмназнју, Објавллгвао је' у вцше дцстова и часотка. Сада ради у Новом Саду. КЊИЖЕВНИ живот ПАРАНИНА РАЗВИЈАЊЕ КЊИЖЕВНЕ КУЛТУРЕ Y програму рада Књижевног клуба „Мпрко Бањевић" у 1975, годинп приређују се честн сусрети са ствараоцпма нстороднвх клубова из другнх градова, са раднишгма и ученицима средн>их и основннх школа, заједнички наступп са учецитрша Музич|<е школс п чдаUOBHM&- Клуба лпковних ника,.сарадња са Домом и учешће на другпм мацифсстацијама и свечаностцма п> водом шестогодпшњицс Параћина и 30 годпна ослобођења, расписивањс КЈЊИжевног конкурса и другп облнци рада и деловања на развијаљу књнжевнс културе. Квижевни клуб јс 28. фебруара одржао и први ,,К» жевип састанак у овоЈ ioA ни на коме су наступили lie тао Кухтпчек, Ненад Милев, Зопаи Ивановнћ и Мирослав АаХријевић. Посебну пажњу нова пртпш профегопа Петра KvsTiMesa, KOja jc ћинског приповедача. м. дПо трећи пут Општпнска заједница културе у Параћнну појавл>ује се као организатор Првоапршхскс пзложбе.карпкатура. Овога пута представпће нам се Бранислав Бокић-Кан, наставник лнковног васпитаља, сада на студпјама. историје уметности. Бокпћ јс нашој ковној публнцн познат као слпкар, пошто је члан Удружења ЛПКОВШ1Х уметника у Параћиnv (био је наставник у Поточцг) и излагао је на традпционалним мајским изложбама. Издожба карикатура биће по стављена у Галерији пословнс зграде на кеју а биће отворена v петак 28. марта 1975. у 18. ч. Времс употребе гвожђа, поред бронзе, назива се гвоздепо доба, Ji делп сс на два перпода: старији-халштат п bir латен. Првн период траје код нас од око 1000, до око 300 годнна пре нашс ере, а латеп од 300 годпна пре наше ере. На територији параћиноке комуне 1гз .млађег гвозденог периода — латена, досада су откривена два локалитета: један је у Глоџаку, а други са деснс страме пута Парашш — Буљанка. Оба су, колатвсм земл>е за правл>ење цигле, оштећена. Овдс код латена имамо гробозс из тзв, дачког латеца којп су јако шчтересантнп, јер се керамика титшчиа за ibilx (на пример mo.be са једно.м дршко.м налазн као дачкп матерцјал у Румуннји. Према .\тшл>ен>у uckilx позпатлх археолога из Београда појава овог материја.\а кол нас говори, међутим, проти« тога Да сс ова кераммка може сматрати пскључиво дачко.м, већ ‘кералпжо.м разнмх плем.ена млађег каменог доба, чији су се утицаји мешали и иродирали у uaiue Поморавде. На основу налаза V. Глоџаку изгледа да се ове појаве могу иратити до II и-\п III века name сре. Ово излагаљс о млађем периоду гвозденог доба — латеhv, на територијп name комуне, треба да послужи као допуна чланку „Лрхеолошка богатства Параћина п твегове околине” објављеног у 20. броју нашег листа, н да пружи потпунпји преглед о досада откршзеним локалиггепша. Момпр Језднћ САВЕЗ РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА: Нова стручна библиотека Савез резервипх војннх старсшина је добио нову стручпу бцблиотеку. Стручна литсратура намењена јс обуцп рсзервних BojiHiix стареииша п становннштву за стручно прппремањс одбране п зангпите. Добпјепу просторнјг п библиотеку граБанство he моћи да ко ристн од 1. априла ове године. Поред постојећих књнга набав л>ене су нове из Фонда савезпог републичког П ОПШТИНСКјОГ одбора СРВС. To су углавном нова стручна литература, војни часопнсп, новп проппси. којп почнвају на новп.м уставгшм нринцишша и закони.ма. Ж. Р. УСПЕХ ПАРАНИНСКИХ ПЕСНИКА Дпмитријевић иде у Суоотицу Мнрослав Димитријевнћ, млаД11 параћннски песннк, учесгвоваће на XV фестнвалу културе младих „Омладина 75”, ко ји се свакс годпнс одржава v Суботнцп. Југословенски жири за чеозцју прп Фестивалу у саставу: Бранислав ПетровпБ, Пстар ПајиН, Петар Вуков п Душко Трифуновић, одабрао је његове песме, које he битп рецнтоване на прнредбн „Мн млади” 22. маја п шта.мпаие v uoceoном зборннку. ДРВОРЕДИ Постоји један мук у нама који обележава умирање нечега лепог уз топли длан; riacioju увек један нут оез дрвореда, а нрепун тајни ца комс ночињс бескрајни даи; Постоји једна малена реч у коју стане сва моја лаж, а значи: љубав и вечни сан... ПРЕД ИЗЛАЗАК ИЗ ШТАМПЕ ЗНАЧАЈНЕ МОНОГРАФИЈЕ ДРДД ПАРАЋНН 1815-1915 УтврКже и основаоVf“cpnна свом х Ј- ■ "***» из ЖР1**1113 Ј<ДМИ ОА WKVM««1* w п.ом поседу, првенствено радп одбране од Турака. По н>ему су насеље и тврђава доби<ш нме. Тако се, значи, првобнтна варошица на реци Црницн звала „Паракин”, а прелаз преко реке (где је убирана царина) звао се „Паракинов брод". Доцније пак, историјском еволуцнјом српског језика, настао јс назнв Параћип. Алн, и овај назив означава мушко нме, пако ретко, као што је то некада било име Паракин. О овом језнчком феиомену Вук Караџић је забележпо ову цародну песму: „Изађс Bipta из Пећн, Пуштила косс јшз плећи, Чска cima Параћина, Док јој дође нз Рубина, И донесе купу внна”. Када је турски путописац Евлија Челебнја посетио Параћин 1661. године, записао је слодеБе: „Ову тврђавицу поднгао јс . на реци Црннци српскп крал> Лазо. Iio положају своме, она је јака. Она је опала била, алп ју је Сулејманов везир поново подцгао. Заузима простор око 8Q0 корака. Има свога команданта, 40 војника, барутнц магаццм, и топове царске. Свакс вечерц, послс свирања трубе, војници чувају стражу. Оца јс тврђавнца веома потребна на овом велшсом друлгу, гдс крстаре окорелп хајдуци-уствншџт. Црница, што тече поред са,ме тврђавнцс, нзвире пз ПЛаннна Алаиа-Хисарских (крушевачких) и утиче у Мораву. Иак£> јс ова река мала, ипак зато се иа коњу преброднтн не може. Јужно од тврђавнце је град, где је Рустем-паша, везир Сулејман-кана подигао један велнкц хап и 160 кућа војничких. A мати Гази Сулејмана-Хана (турског цара) подигла је једнг џамију. К’анал Зоде, пз Ллаиа Хисара (Крушевца) има ту свој хамам. 20 дуНрла, вЈвнограле и вртове. Ллана Хпсар jq vAa/bcn одавде за један дан хода на југ. Земљпште јс врло плодно и некала јс овле пронзвођен пирннач. Према то.ме, ово би место могдо да буде је Оадр мма веома много лепнх места за провођењс н лов алп шта то вреди, кад сс пико це одајс обдславању зсмље, те она стојп вечнто пуста...” Челебпју јс превасходно интересовадо за време чпје владавпне је у Србији поднгнута тврпава, односно пасељс ПараИин. Њега није заннмало, како се звао власте.иш на чпјој је земл>п утврђење подигнуто. Кроз петвековно ропство Срба под Тур цима, ПараЈпт јс био у изузетцо тешкпм околностима, јер сс налазно ца Царцград ском лруму, одпосно иа главној саобраћајнпци која је повезнвала турско царство у Еврош! и у Азијп, н којом су се перманентно креталп војни одреди. Ништа бол»у судоииу ппје иадалп ово насел>е нн под аусгрнјском владавином у Србнјп од 1717. до 1739. годнне; нцтн пак послс протеривања аустријскцх трупа пре ко Саве н Дуцава п пајезде турскнх казнеппх експеднција. Др Бранко Псрушпшћ V току првог српског устанка, Kapabopbe је у неколпко махова заузимао и напуштао Параћин. Први пут заузео га је 1805. године после борбе са Хафис-лашом на Иианковиу. Пропашћу црвог устанка 1813. годнме, Парађцн порово пада у турско ропсуво н такр остаје све до 1832. године, када ја дефишгпгвно осдобођен од Турака. Те годпне Парађнм је још увек био опасан BojiniM шанцем, унутар кога.се уздиздда велика камепа џамнја, коју је давцо цо дигла мајка турског цара (султаца) Судеј« мана Велпчансгвеног. Ослобођењем од турака пошгње развптак Параћина у слободи. Оснивају се вдколе, занатп, фабрике; унапређују се саобраћај, грговпиа, полаопривреда и све друга области људске дадатностн. Многе годшнз представљале су круттне прекретнице у ис< торно-прафији Параћнна. Примера радц, ево неколико њих: 1. Први Параћпнскн суд установљен јв 1832. годнне: 2. Прва Телеграфска штација основана је 1861. године; 3. Ппва Чнтаотшца отпочела ја са ра дом 1869. годнне; * 4. ПараНшгска гимназија установљена је 1878. године; 5. Прва фабрнка чохе, ћебади, пптана! и вунешгх предива осцована је 1879. годиие; 6. Фабрнка месннх конзерви 1901. годиие; 7. Фабрнка стакла 1907. годиие, нтд. Свн полапп о опвм п многнм друпгм инсТитуцијама налазе се у обпмној и орнгцналцим пстаријскнм документпма подкрепл>еној монографнјн о Параћнну, која He re one годннс појашггн из штампе. Свг те податке је мпиутшозпо пстражно, хрогголошкп компонопао п изнео па свстлост лапа лп Браико Перуннчнћ, часаветнпк Српске акадсмије науке п уметности. Ова КН.ПГ0 бцђе нзузстпо Ш1Т©песптак и нсопходан прпручник у свим домовима. иадлоштвима н 'радним оргаЈивацнјама

(jTPAHA 8 цдлдж РАЗГОВОР СА МЛАДЕНОМ РАДУНОВИНЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ СКУПШТИНЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПАРАБИН ИЗ НЈГУМСКЕ СЕКЦИЈЕ. Усвојен план номуналне изградње за 1975. годину Посде многобројнпх и детал>ннх дискусија па зборовима бнрача, Скупигпша Меснс заједнице на "својој ссдшши одр жаној 19. фебруара, донела јс Одлуку о утврђнвању плаиа пзградњс улица н каналпзацпје у 1975. годннн. 0 томс смо разговаралп са председшссом Месне зајсдницс друтом Младеном Радуновићем, којп нам јс, нзмеђу осталог, рекао: — Овој одлуцп претходплп су: састанак пзвршннх органа друштвепо-политпчкпх oprainiзација у граду, састанак Опсративног одбора за комуналну и стамбену изградњу и Сабор друштвено-полптпчкпх организација у Меспој заједншш града на којима су изграђенн ста вовн по којима he сс приступн ти пзградњи. Те ставовс нзиели смо па зборови.ма радника к грађана по реонима. Y консултовању са грађанима чулн с.мо iBiixoBC предлогс и крнтнчкс оцене, које смо ако cv bnравданс, и прихватпли. Одлука коју смо на Скутштши Мсспс заједнице једногласно прихватнлп јс по мом мншљењу реалпа, јер с.мо јс донели посИЗ „ЖИТОМЛИНА" Хнљаду вагона сточне хране Objlx дана посетилп смо Пос храмбени ко.мб1шат „Жнтом.ши”, Осповну органнзацнју удруженог рада „Производња” Ј13 Светозарсва. Y саставу овог Ко.мбЈшата послује Јсдишша удруженог рада, Фабрнка сто чнс хранс v Параћшц-. Разго вор с.мо водпли са директором овог OOYP-a, Драганом Крсги hcM, дштломираним пнжељером којп нам јс из.мсђу осталог говорио и о раду овог Ко мбината: — Фабрпка сточае хране, ка ко нам псчс директор КрстиВ, лнтегрисала се 1969. годиис са „/Kjito.aluihom” из Светозарсва. Пре тога to ie бпо обпчап Ai/UiH којн је радио v саставу Млпнско-пекарског прсдузећа „Извор” пз Параћина. Данас она производи око дваде сст врста хране за стоку жпвнну и друго. Y почетку свога рада производила је око сто вагона годпшњс различитнх концентрата хранс. Y 1974. годинп производња јс порасла на штестотина ва гона и око двадесст запослених радника позптивнп ie пос ловало, што ie показао п завр шни рачун на крају годинс. Y овој годннп, одиоско апрп ла мессца, Фабрика, која се сада налази у пспосреној блн БОДОВАЊА У ШТОФАРН Y разговору са Бошком Калабиће.м руководпоцем кадров ске службс Текстилног комбпиата „Бранко Крс.мановић”. сазналп смо да фабрпка трпп огромне штетс због боловања н пеоправдаипх пзостапака раднпка. Само због боловања ппјс одраБсно 57.252 радна дапа за 1974. годнну. Према анализн број боловања ic у односу на 1966. годипу порастао за 100 посто. Разлог јс вслика лс псцрпнс јавнс днскусијс. Тргдилн смо СС, у границама могућностп, да пронађемо најбоља решења за комуналну нз градњу у 1975. годинн, и да па тај начнн стварно помогнемо угроженим грађанима. • Да ли хоћсте да там пабројитс сдпвна подручја која he сс изграБиватп? — Y 1975. годппп приступиhc се пзградЈВИ улпца п канализација п то у прво.м ц друго.м сливном подручју, изград1Би лагуна и главног колектора, нзградњн двс улнце у насел>у „Данково”, којс су пајглавније, магистралне, н за ко је постоје технпчкс Moryhnocтп пзвођења, изградња канализацнје за атмосферске воде v улнцама Милоја Јоцнћа од Новоселскс, 27. марта и Ивапа Милутиковпћа до реке Црнline, да бн се створилн условн за нзградњу коловоза. н на крају да се изврши поправка улииа којс су неопходне за вознла. • За овако обимну изградњу нотребна су п велнка средства, да ли стс нх обезбедили? — Да, срсдсгва he се обезбедитн п!3 месног самодоприноса, пз других нзвора, које смо и до сада корнстили, п креднто.м код једнс од пословннх банака у Параћину, наравно уз сагласност CO. Ако кредитс добнје.мо имаћемо, за изградњу у 1975. години, око 3 .хшлнјардс старих динара. Хтео бнх још да додам да су сс грађанн на свнм зборовима познтпвно изразили о продужетку месног са модопрнноса. На основу тога делегати Скупштине Месне зајеннце доиели су закључак да нзвршНн органи Скупштинс Месне заједннце п друштвено- -полнтичких органпзација и СИЗ на подрхчју града Параh„H пзврше потребне консултацнјс, на основу законских пропнса п Статутарннх одредаба Месне зајсдницс CO н другах нор.матпвних аката, п прштреме потребан матерпја.\ за изјашњавањс граВана о продужетку месног самодоприноса за дал>у изградњу улииа и каналчзапмје. Д. Анђелић зиин Зелене пијаце, бнИе прсссљена у пову зграду лоцирану у суседству магацинског прос тора Трговинског предузсћа „Шумаднја”. Инвесгпцпје уло женс v ову нзградњу нзносе око сто мплиона старих дииара и послс овог пре' *ељења ч де.монтажс, фабрика lie пеке своје уређаје за.мениги иовим. На основу овога v obgi годн jin планирана јс пропзводња од хил»аду вагона сточнс хранс. Перспектпвнн план овс Јсдиницс удруженог рада за i.a редних пет година, предвића пропзводњу од две хи. * оадс ва гона годишње сточнс хране, што захтева н при.мањс новпх радника. Фабрика сточне гране, као Јединпца удруженог рада, има свој Савет раднс јсдпницс, ко ји одлучује о свиат битним пи тањима везаних за успсшан рад самог колектпва. Просек iipiLAiaiba запослених v ово.м колектпву за 1974. годп пу је око 2.360,00 динара. Порсд тога запослетгп добијајг и боновс за исхрану ол 18,00 дпнара, С. Узелац просечна старост, која пзпоси 39 година и 8 месеци. Само фабрика за плаћено боловањс до 30 дана исплатнла јс 243.000.000 динара, а преко з0 дана Завод за соцпја^шо осигурањс 164.000.000 дннара. Пропуштсно илн незарађспо ic око 650.000.000 динара. Штета јс стварно велика. A.ui постоји податак да од ук^чтног Gpoia пензионисаних 70 одсто одлазп у пнвалидску пензију. Значп да су боловања оправдана. Зато јс нсопходио подмлађиватн кадар. Ж. Р. — Пролећни XII кодо 6. 04. 1975. годнме Слога — Моравац Херој — Једннство ДМ БСК — Хајдук Лсшјанпп — Полет Борац — Младост Р. Јсдинство Р. — Морава ХШ кодо 13. 04. 1975. године Јсдииство ДМ — Мораваи Јсдинство Р. — Слога Морава — Борац Младост Р. — Лсшјашш Полст — Б С К Хајдук — ХероЈ XIV коло 20. 04. 1975. г. Слога — Јсдинство ДМ Моравац — Хајдук Хсрој — Полет К С К — Младост Лсшјаипп — Морава Борац — Јсдцнство Р. XV коло 27. 04. 1975. годмне Хајдук — Јсдинство ДМ. Борац — Слога Јсдинство Р. — Лсшјаини Aiopaea — Б С К Младост — Хсрој Полсг — Моравац XVI коло 4. 05. 1975. годнне. Слога — Хајдук Јсдлнство ДМ — Полст Моравак — Младост Р. Хсрој — Морава Б С К — Јсдинство Р. Acuijaiiiiii — Бораиа XVII коло 11. 03. 1975. годмне Полсг .— Хајдук Лешјаиип — C.voia Борац — Б С К • Јс,ишсгво Р. — Xejoi Морави — Мораваи Младост — Јсдннство ДМ. ПОШУМЉАВАЊЕ ЈУЖНОГ КУЧАЈА Овогодијшби план производite у шумској секцијн Параћин, предвиђа пошумл>аван»е 250 хектара Јужног Кучаја. Биће засађено 125.000 садница четинара, п то претежно смрче, црног п белог бора. Тиме he сс добптн естетскији изглед п могућност за стварање нових излетшпта. Пошу.мл,авањем Ма лог и Великог Игришта смањиhe се капацитет врела Грзе, алн ћс сс ти.ме и продужити век експлоатацијс овог врела. Ову акцију фпнансираће ЈИумска секцнја и Фонд за инфраструктуру за биолошкс инвестнције X шумарству. Поред пошумљаваља планпра сс.да се 137,5 хектара шумске култура редовно одржава и негуј<Ј» а на 15 хектара об‘авпће се и окопавање садница у Ш1л>у ушгштавања шумског корова, а тимс he се уједно омогућпти и копзервпрање влаге. Пре.ма предрачуну ова акција crajalic 500.000 динара, а средства обезбеђу.ју радна органпзација и републнчки фонд. Y плацу јс н набавка јсдног булдожера којим би требало да се нзграде прилазни путевн до Јужнокучајских шу.ма. Овн путевп користиће се првенствено за одржавањс шу.ма, a v маiboj мери за експлоатаиију већ ОПШТИНСКИ ОДБОР ЦРВЕНОГ КРСТА: ЗАВРШЕНА ИЗБОРНА АКТНВНОСТ Y свн.м месннм организаннја ма Црвеног крста v нашој оп штнни одржани cv преднзбор Hit састанци, на којшта су да та конкретна упутства за спро вођењс пзборнпх састанака н подељсн пзборнн материја.х. Затим сс говорпло о иовом де легатском спстему no коме he сс и ова хумапа организацнја организовати, као и о планг рада за 1975. годину. Изборнп састашш су сс одржали од 1 — 15 марта, а годиигља изборна скупштина Опипннскс организацнјс Црвеног крста планнра сс за почетак априла. На 1Е>ој треба да сс изаберс нов извршнн н надзорнн одбор скупштине, да сс vcboih тјзвс штај о раду у npouiAoi годнни. као н плап рада за 1975. годнну. М.Д. осиромашеног шумског комплекса. Уједно ови путеви су и потенцијадна могућност за развпјањс планннског и ловног туризма. М.И. „ИЗВОР“: ПОВЕЋАЊЕ КАПАЦИТЕТА Y Пекарском предузсћу „Из вор” п поред последица Koic cv оставнлс двс експдознјс 6v тапа, пронзводнп плаи је пребачен за 10 одсто Планира се да већ v овој го дннн производња просастс на три милнона килограма, однос но 11000 кнлограма дневио, uno ic за 20 одсто biuiic него у прошлој годпнн. Предузеће he прошнригн својс продајнс капацитетс v граду к ван љега, отворппс још најмањс три продавнпце, наравно, vkoaiiko нс дође до интеграцпјс, о чему се овпх дана водс преговорн. М. Д. ОПШТИНСКА КВАЛИТЕТНА ЛИГА део првенства — XVIII коло 18. 05. 1975. годинс Слога — Полст Хајдук — Младовг Јсдннство ДМ — Морава Моравац — Јсдјшстбо Р. Херој — Борац Б С К — Лсшјаннн XIX коло 25. 05. 1975. годиие Младост Р. — Полст Б С К — Слога Лсшјашш — Хсрој Бораи — Мораваи Јсдјшство Р — Јсдинство ДМ Морава — Хајдук XX коло 1. 06. 1975. годннс Слога — Младост Р. Полсг — Морава Хајдук — Једннство Р. Јсдннство ДМ — Борац Моравац — Лешјанпп Херој — Б С К XXI коло 8. 06. 1975. годннс Морава — Младост Р. Хсрој — Слога Б С К — Мораваи Лсшјанип — Једннство ДМ Бораи — Хајдук Јсдннство Р. — Полст СЕДИШТЕ КЛУБОВЛ 1. Слога Д. Вкдово 2. Xcpoj Буаиоваи 3. Б С К Булаис 4. Лешјаикн — Лешјс 5. Борац — Бош>ва1:с 6. Јсдкпсгво Ратарс 7. Мораван — Г. Вндово 8. Једннство — Д. ЛЦтннца ч. Хајдук — Нспуре 10. Полет — Забрега II. Младост — Рашсвпиа и 12. Морава — Шамсц опиггински КО.МИТЕТ СК ПАРАНИН О Г Л А Ш A В A Јавну продају путем лицитације своја основна средства ито: ! ’• 1. Електрамтор — 1 комад у исправно.м стању 1,1 KW 1400 о/мин почетна цена 500 динара; 2. Обична ручна пумпа за воду — 1 комад у исправиом стању почетна цена 50 динара; 3. Мотоцикл .Дутоматик” — Гкомад у неисправном стан»у почетна цена 400 динара; 4. Плех — стари олуци иена no кнлогра.му 0,20 дмпара; 5. Врата са кутијом — 1 комад добро очувана, почетна цена 150 динара; 6. Врата без кутије — 1 ко.мад добро очувана, почетна цена 100 дннара; 7. Двокрнлна већа храстова улазна врата — 1 комад оштсћена, почетаа цена 250 дипара; 8. Резервоар за воду у деловима — 1 комад, цена по килограму 1 динара; 9. Спољне гуме од „Фијата 125" — 10 ко.мада цена по килограму 0,20 динара; 10. Метални столови — 2 комада почетна цена 100 дмнара по комаду; 11. Пумпа за хидрофор једностепена (исправна), тк> чстна цена 200 дипара; 12. Уљна склопка 380 V 2—4А почстна цена 100 дппара; Права учешћа па лицитацију имају сва правна и фи« зпчка лица. Пре почегка лицитације учесници су дужнп да положе кауцију у внспнп од 10% почетне нене: Лицнтација ће се одржатп дана 28. Ш 1975. годннс у згради Општннског комнтета СК Параћнн са почетком у 9 часова. Интересенти могу разгледатп наведена средства сваког радног дана од 9 до 12 часова почев од 20. Ш 1975. годинс па до дана лицнтације. За сва обавештења о продаји паведених срсдстава путем лицнтације интересентн се могу обратнпг лично илн путем телефона.на бр. 83-233. ПТТ ПАРАВИН: ЈОШ ПЕТ СТО НОВНХ ТЕЛЕФОНА Параћии сада и.ма 3000 теле фонскпх прикл»учака. Од тога пред hobv годину пуштено ic око 650 бројева, а предузпмац' сс последњс прнпреме да сс V току ггрвог полугођа овс го днне пусте још 500 новнх ieлефонскпходуЈрк иТгра сденл лефона, чиме бн сс за 80 одсто задовод.иле noipeoe грађа иа, који су подне.кп малбе за увођење телефонског апарата. Y маредном перподу поставп he сс II јавне говорнпце v ipa ду и то на аутобуској сганнцн, код. мотсла у Школском центру, испџед СФС и v Ррбној Kvhii „Шу.мадија" II ОПШТИНСКА ЛИГА — ИСТОК — Пролећни део првенства — VIII коло 13. 04. 1975. год. Развитак — ИСК Младост ГМ — Жслезничар Исток 63 — Омладинаи Налредак — Радиик IX коло 20. 04. 1975. год. уКслезничар — ИСК Налредак — Развитак Радннк — Исток 63 Омладпнац — Младосг ГМ X коло 27. 04. 1975. год. Развитак — Желсзцпчар ИСК — Омладццац Младост — Радпик Исток 63 — Напредак XI кодо 4. 05. 1975. год. Олиадииа« — Жслезпнчар Исток 63 — Разввтак Напредак — Младост Раднпк — НСК XII коло 11. 05. 1975. год. Развитак — Омладшши Железннчар — Радшис ИСК — Напрсдак Младост — Исток 63 XIII коло 18. 05. 1975. год. Радцнк — OstAaAunau Младост — Развптак Исток 63 - ИСК Напрслак — Железиичар XIV кодо 25. 05. 1975. год. Развитак — Раднпк О.чладинац — Напрсдак Жслезннчар — Исток 63 ИСК — Мчадост СЕДИШТЕ КЛУБОВЛ Г. Развигак Миршовац 2.'Млздост Горва Мггшша 3. Исток 63 Плана 4. Напрсдак Сту бниа 5. ИСК Извор 6. Же.\езничар 1<\ачев>ш» 7. Олиадинан Шалудовац 8. Радник Дазкдоваи II ОПШТИНСКА ЛИГА — ЗАПАД — Пролећни део првенства — VII кодо 13. 04. 1975. године Землорадгшк — РадЈшчки Црни Бисери — Слобода Јухор. — Налрсдак С. Слобода» ФК Будућиост VIII коло 20. 04. 1975. г. Јухор — Будућност Напрздак С — Црнп Бнссри Слобода — Землораддпк Слободан ФК Гадничкп IX коло 27. 04. 1975. г. Будућност — Радничка Зсмљорадннк — Напредак С Црнп Бцссри — Јухор Слобо.шн ФК Слобола X ко&о 4. 05. 1975. г. Слобсмз — Ралничкн Црнп Бнсерн — Бглућчосг Jvxop — Зем и>радннк Слободаи ФК Напредак XI моло 11. 05. 1975. г. Будућност — Слрбода Раддлчкн — Напредак Землорадник — Црни Бисери Слободаи ФК Јухор XII коло 18. 05. 1975. г. Напредак — Слобода ;1е.м.«>раднпк — Будућносг Jvxop — Радннчки Слободан ФК Upiui Бисери XIII коло 25. 05. 1975. г. Будућност — Напредак Слобода — Јрор Радннчки — Црнн Бнсврп Слободаи ФК Зсм.уоралник СЕДНШТЕ КЛУБОВА 1. Землорадхнх Стрижа 2. Црнп Бнссрк ПараћтЈ 3. Јухор Поточац 4. БулуВхост Лсбина 5. Ра.мп1чкп Текп|а 6. Слоболи КрежЛинаи 7. Напрсдак Својиово

14ДЛНА CTPAHA *> ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ YCKOPO ГРАДИЋЕ СЕ XJU1A СПОРТОВА 1ШРСТ1РТ ЈЕД11СТВД Јединство — Нови Пазар 2:0 (1:0) ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Градски сгаднон. Време ле по за игру. Глсдалаца око 2.500. Стрелим за Јсдинство: Мнлићевић v 40 мпн. и Грбопић у 70. Судије: Ристовнћ, Здравковић, к Кораћ. Јединство: Богосављевић 8, Живковић 7, Цонић 8, Пауно рић Петковић 8. Вељковић 7. Мплићевнћ 7, (Срстсновић 6), ВасиН 8, Аризовић 9, Богда новић 8 (тренер ЦекнВ. Једиистао. је у првој утак мицн против Новог Пазара показало да се најозбиллшјс припрема за улазак у Прву српску лигу. Утакштиа је бн ла занимл>ива и лепа, али на жмост гостн ниоу моглн да СА ПРИЈАТЕЉСКЕ УТАКМИЦЕ МРЕЖЕ ПУНЕ ГОЛОВА ФК „ШУМАДИЈА" ТРЕШЊЕВИЦА • Јединство — Стаднон Јединства. Гледалаца око 500. Стрелци за Једннство: Петковић, Милпћевнћ п Грбовић 2. Једннство: Богосављевић, Жн вковић, Цонић, Пауновић, Петковић, Вел>ковић (Васић), Милићевић, Сретеновић, Грбовић, Аризовпћ и БогданоБиИ. Последљу пријал-е. *оску утакмицу пред прчегак пролићног деда првенства, .зелени” су о лиграли у четвртак 6. марта са 14 окгобром из' Крушевпа. ПОСЛЕ ПРИПРЕМА дажншзн у форму У прнпреммом периоду. фу дба.\.ерн Текстнлна одигра.\и су више пријатељскнх утакмнца у којима су забележи.чл добрс резултате. По речпма тренера Радета Вељксвића, net је добио своју фнзономп ју и спре.мно очекујс почс так пролећног деда првенства Y наставку 23. .марта, шги фарцн путују у Баточину гдс нграју са Слогом и очекују да донесу једаи бод. пото.м iirpa ју са* Шумадинцем у Параћв ну п Јздраном у Крагујевиу И ОВЕ ГОДИНЕ „ТЕКСТИЛИЈАДА" ДОМАЋИН 1IIIK - ЗАГРЕБ • Традиционална култура и спортска л<анифесгација текстилних радника Југославије одржађе се ове годнне у Загребу од 3. до 6. јула под• иокровитељством ИВЕ ВРХОВПА, председиика Скупштиис града Загреба • Домаћин ћс бнтп „Индустрија конфекцнје — „Напрнјсд,< из Загреба. Припремс за одржавање овс Свечано отварање ХШ текманифестацијс већ су отпочеле. 15. фебруара одржан је састанак Иницијативног одбора и изабран је Организагптонп одбор на нивру. СФРЈ. Како нас је обавестио Љубиша Корнић, члан Инииијатив-’ ног одбора, v Загребу ic дого ворено да Текстилијада нма спортски, културно забавни » друштвено-полптпчки харак тер. сс равноправно понесу са ,гзс ленима”, тако да су често нг рали грубо. Треба папо.мсиуги да је Јединство иело друг * иолувре.ме играло без нскл»учс ног Пауновнћа којп нпје ум ео стојички да поднгсс прово каиијс противннчких играча, змпто јс зарадпо ирвепп кар тон. Првн. гол постиглут је пос лс извамредног скраћепбг кор нера, а реалнзатор је бно Мм лићевиђ. Другом голу кумовао је Цонић који је продро левом страном н послужио Грбовпћа и то јс било довол« но за други гбл. М. Илић 14. октобар 4:2 (2:1) Сама утаклиша је обнловала лепим акцијама и потезима. Често се шутирало на год што је и уродило плодом. Доказана је сгара фудбалска истина да кад се често шутпра да има u доста голова. Посебно нас радује што шгп1Ц нграчи, голгетери, улазе у фор.му све чешће пунс гтротивнпчке мреже. Ако јс судити по овој гтакмиии, Јединство има добре шансе да сс пласпра у виши ранг такмнчења. М. Илнћ Резултати пр^јУт^СкЛУ ^та кмнца: Слога (Кићевац) Тек стилац 1:2 (0:1), Текстилац — — Радннчки (Текија) 4:2 (1:1, Текстилац — Пиварзц (Свето зарево) 0:0, Текстилац — Новоселац 3:1 (1:0). У припреасном периоду Тек стилап је однграо 10 утакми ца, а од тога је шест добно. једну изгубио, и три играо не решено. Гол разлпка 28:24. Р. Веснћ сти.ш.]аде предвиђено ]е за 3. јуни v 19 и 30 часова v Дому спортова. Сутрадап, 4. јула почиљс так.мичен»с v спортским дисшшлинама.до 18 часова, а у 20 часова у дворашг „Ватрослав Aiicilhckh” приређује се модна ревија п так.\П1чење аматера певача под називом „Први глас Текстидијаде 75". Другог дана спортског такмп« чења поред спортског надметаНа седшшн Секретарнјата привредно-политичког актива Општине који је одржан 12. марта v Скутпигтини општине. прихваћен је rrpexvor ОЗФК да град добнје спортску халу. Прсма ндејиој скиш<, хала гпосЈОва и.маће 2500 квалратних метара иоостора, са неопходнн.м просгоријама н објектн.ма за фгнкиионпсањс халс и спортских бсЈ»нлиигга за pvкомет. кошаркд. одоојку бокс и дргге кгдтурнс п прнвредне манифестацнјс. У овом објек« гу прнвремено бп бнла с.мештена п Општпнска конференанја Савеза соипјалнстнчке с- ^ладинс као н свн споргскк савези којп сада постојс v оквпру ОЗФК. Хала спортова граднће се v близинн стаднона „Јединство" v парку јужно према граду са прнлазом од Улние Макси.ма Горког, нмала би капашггег од KAKO СЕ ДАЉЕ ТАКМНЧНТН? Недавно је одржана. Ск\пт штпна фудбалског клгба ,,Ш\' .чадЈгја” из ТрешњевЈгие. Клуо нецрекидно ради 19 година н такмнчп сс у Светозарсвачком потсавезу. Садашља генерацпја хоће ла ндс даље, алн пгга то вреди кажг у овом клубг, кад смо запалЈГ v гакво „блато” нз ко јег се тешко извлачи. Клуб се издржавао на тај пачип што су тренери н поједннп нтачн давали из свсних џепова поваи. а враћамо им сс након два до три месеиа. ,,Шу.мадија” не прима нмка кву помоћ од Месне заједннце,- већ они xohe да тат Клуб н pae-ivoe. Нагготгмео, Kavo ie v договору са Радничклм vhhверзитетом требало да организује филмске представе, међутим, Месна заједннца је iv акцију онемогућила. Тренутно се у Клубу зоедно радн. Тренерп Жика Борђевнћ п Коле Л»д’бнсављевића вредно crrpeaiajv екипу за гтиедстојеће првенство, н надају се јсдном од два прва .места, а уколико се не нађу средства за финансирање Клгб ће се једно стзвно расформирати. Драпгша Маринковић ња организоваћс се „пакет културнн програлг” по нзбору. За б. јули предвиђа се олрЖавање Финалннх борбР н затвараље Текстили1але. Истог дана, караван од 200 аутобгса посетн ће’ Кумровец и Спомен дом, гдс ће бтгш приређсн „партнзански ручак" v сарадш< са ЈНА. Упоредо са таклипење.хг одржаћс сс и симпозпјум са темом: „Место и улога домопе текстнлне ундустрнје”. Како се очекује, овогодишibo.j Текспслијадн v Загребу, присуствоваћс око 3000 так.мичара-тскспглаца нз Југославнје. Р. ВесиН 1500 до 3000 мрста за ссдсње к то са седнштп.ма само са једне стране. После втгшечасовнс, плодне н конструктивнс лискусије око гопалажења iiajGo.wix решенл v финансирањг, изабрана јс радиа група Koia he ових дана сачишгтп коначан и.оограм финапснјскнх средсгава ц рдрелпти врсту конструкцнје халс а дата јс препаргка да сс олмах отпочне са израдом главног иројекта. Уколпко нс лоВс ло пекпх непредвпћепих тсшкоНа. нона хала споргова бпла би готова до краја 1976. голпне а постош Morvhirocr it стаггпс гралњс. Р. Becuh ДОБАР РАД ФУДШСКНХ СУДИЈА Савез фудсалскнх сгдија onшгинс Параппп, броји 46 ак1ИВНПХ судвја. Mebv па<ма је 15 републичкнх судија,. четворн иа cv на лпстп за суђетве утак * мица у Другој српској лигн — jyr. Фудбалскс судије такођс HAiaiv своје нредставнике v Шумадцјско-поморавској зонн, са седшпте.м v Чачку. По.мораВСКОЈ АПГИ 1! АИГП HOAPV'lja Светозарево и обе опшпгнске лпге. У Савсзу фулиалскнх судпја налазе се претежно мдадп л>удп, из чнјпх редора бп требало да се регрутује и некоАнко савезних судпја. — Тренутно ie v нрппре.ми отвараљс iiikqac за фудбалске суднјс, коју he похаБатн 50 поАазппка. јавл>а иа.м Радмпло Лазић, председник Савеза Фулбалскпх суд1па општпнс ПараhiiH. Ж. Милосавл>евн11 КАРАТИСТИМА ПОЈАС ВНШЕ Од када су добнли салу за грешшгс. каратисти „Црниис” неуморно тренира.ју три пута недељно. Иако cv хендикега<- рани одласком првог трснсра Клл^а Мо.ме Милачића у ЈНА, каратисти су доказали да сс ДИСЦ11ПЛИНОЛГ И VnopHOUlhv свака криза мојже пребродитп. Најбољн доказ пружнлн cv на полагању за степен (појас) Bitiue, које се одржало 9. марта v сади Основне школе ..Стеван Јаковљевић". Испит ie полагао око четрдесет ч.\анова Клуба пред ко.мнснјо.м утпгвер * чггетског карате одбора из Београда. Положило ie 28 чланова док ће осталм, кош ннсу задовол>плп. још већо.м vnopношћу на гренинзима доказати \а сс само радом може постиIm жељени ниво. Првп пспнт пред „Куп По.моравља" на којп he доћи најoo.ve eKime нз Југославије па челу са скипом Др Владнмнра Торге, биће меч са Студенто.м ггз Београда 18. марта у Бео граду. V овом мечу нашп каратпстн he показатп v каквој ће Формн д.очекати ово првенство. До звапичног наступа пожелнмо нм много venexa v Београду и у „Кутгу Поморавља”, којн he се одржатџ крајем овог месеиа у наше.м граду. Зоран Ивановнћ СЕЛНћ МНЛЕНКОМАРННАЦ Мало јс .Ђубитс^Ђа бокса којч пс познају Миленка Cc.niha Маринца, који јс нетнаест г.одина поклањао себе маисчном простору окруженом конопцима. Изразити техничар. који је n.ie/шо својк.ч начином борбе, постао је прави прсдставник пламенитс вештпнс. Почетак јс бно тежак u пспунзен л ар^ом жсљом да сс ућс v свс тајнс бокса. Бокс uo'mibc да учи у тадашњс.ч Бокссрском клубу V napahtiHy. чод надзоро.ч једног ми.тционара. Нажа- .1ост. ту није имао .чогућности да нстто eumc. нпучи rt 1952. годиие одлази у Пар тчзанову бокссрску школу. — Hajeuuic сам о боксу па\'чио v Партизану, гзсдаjvhti Tadatukbci. аса IUoeљапског. Просто са.ч ,.гутао“ сваки ibctoe покрет. Hoped tbcia сам схватио да је. бокс ч.1емснита всштина, а нс снагаторство. Г1о повратку и.з Бсограда нисам могао да наставим са боксо.ч јер у Параћину внtue. нчјс постојао Бокссрски к.зуб. Због тога сам noчсо да сс активно бавим ?имиастчком. Био сам сталји^ члан врсте од /954. до 1957. ?одинс. У то вре.ие всжбао сам у врстч са нар бољим нредставннцима јил>- настике, Куленовићем, Всмићс.ч, /Кивото.ч J5ophceuhe.\t... Настунали смо иа академијама, c.ieroeiLua. такмичењима... He stoiv да ис помене.н професдра Ми.гана — Цигу Томића, који мс јс и довсо у гимнастичку cany ч „усадио” ми љубав npe.ua iboi. То.ии је каснијс чбАсоглб да ‘будем у одличној форми, да стекнем ?ичкост, да сс лакше снаћем у рингу. Љубав npc.ua боксу није иу дала мира. Милеико dec годинс боксује у ..Радничком” из Нуприје ч један јс од најбољих боксепа у дпугој српској лигч. 1965. ?одинс прелазч у Раднички из Hutua. — V то ере.ие Радничкн јс био један од пајбољчх клубоеа. Боксоеао сам у r.Kuntt гдс су били Митроetth, Каменко. Петоић, Лмзић, Јане Бахтијареепћ ... За тс дане есзују мс и најaenuie п најтужније боксе^ скс успо.иенс. Шабац 1964. годинс. Преенстео држаес за појсдинце. Жреб јс рекао ceojc. У првој кеалификационој борби сусрећу се „фајтеу" МчтРЕЗУЛТАТИ ОСМОМАРТОВСКОГ СТРЕЛзАЧКОГ ТУРНИРА 16. марта одржан је сгре л»ачкн турннр поводо.м Даиа жена, који је био одчожен због дала жалости. На такмн чењу је узело учешће преко 50 стрелаца. Прво место v јуниорској селекшгјн заузелн cv стредцп Гн.мназије, а следе ewme ЕШЦ Т и ЕШЦ П. Код јунно ркн редослед је следећн: poeuh. јсдап од најбољцх бокссра беог.радског Партизана. и Миленко CcahJi. Борба јс иочсла. Митроeuh noicytaaea да у преим uttnyrtt.ua petau борбу. Мсhyrtcu. Сс.шћ пружа изванрсдан отпор н ctiiypnicu noгсзп.иа скупља noetic. Пуб' лика ic одушевљена. Друга рунда јс. рснрпза првс. X' бодовнн.и .ntcra.ua itpec dec pyttdc су рсгистроеане у корнсг .u.iabci протнвника. Cc.ittha. r/ouutbc. epeha руtide. Cc.nth посустаје, a.ui jotu veeic пружа ovnop npoiueннку. Граја it аплаузи. Ccjittli одлазн y угао. Послс раз.иснс бобоеннх листа судија проглатава Митроенha за побсдника. У глеОпЈШшту протсстн н зенждуци. О го.и .иечу Миленко Cc.uth нрича: 'г' — Збо? .u.iada.iauKC .иалодушности нзг.убно сам борбу. Прсдао са.и сс 15 секунdu пред крај меча. Прс мсча на загрееању noepeduo сам тстиеи. Piped крај трећс рунде болови су били нсиздржиеџ. Јсфтино са.и „нподао'1 борбу. Било јс и лених трснутака. Нанри.иер у Копснхагспу. 1964. годинс, боксовали с.ио прогив оли.ипијске реирезентацијс Данскс. Тамо сам проглашсн за најбољег боксепа заједно са Амзиће.и. У Коненхагену у прео.и .иечу боскоеао са.и нротие hckoi Милсра. Једном јс ..лстео" иа нод и био у нокдауну. Cydttja јс. грешком прогласио Милера за победника. Публика је увиоела грстку судијс и 10 .иинута ми нијс oa.ta da си/зем са ринга. 11о заершетку каријере боксеоа. Ce.mh cc epaha у ПараИин н у .uchyepeMetiy заершава тренсрску школу. Фор.иира сс Боксерски клуб v ко.ис он преузи.иа улогу тренера. Нажалост, К/губ нијс опстао збо/. небостатка финансијских cpedcraea ц салс за тремирање. — Снрс.иан са.и да у свако.и трснутку прихвати.ч pada у 6yd\hc.u Боксеоском клубу. јег ик јс највећа жсља da ceojc знан>с пренесе.ч на .u.tahc. и da icod tbttx npooydteu љубае npc.ua боксу. снорту који сс у нашој зс.иљи свс еншс негујс. М. Илић EUIIZ I. Гнмназнја, ЕШЦ II, лок су у сениорској конкурс иипјн резултатн следећи: Пр ва је екнпа СФС, друга Главнца, a Tpeha Рашевица. ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАО МЛН: Јунноркс — Крстнћ Лаи ч>ана (Гн.мназија). Јунпсри-Ко ‘ић Зоран (ЕШЦ), сеннорн Ко мачсвнћ Мнлорпд (СФС). Издаје OK CCPII ПАРАНИН УреВује Релнкипоки одбор Вршилаи лужностл глаанш н олговорног урелника tiopbe Иегковић Адрсса РелакцнЈе: НараИин Б Крсмашжића 16 Гел 8М94 Штампа „ГЛА1” београд, Вла|«<»вићем 8 Гел^ 335 384

СУСРЕТИ СЕЛА ’75' КВИЗ ЗД ЧНТДОЦЕ МАЛИ ОГЛАС Упоредо са квнз такмичењем под називом „Сусрети села 75" наш лист пружа и вама шансу драги читаоци, да освојите једну од лепих и вредних награда које обезбеђују наше радне организације. Огледајте се у познавању истих области у којпма се такмиче у овој великој, и ве11 традиционалној, културно-образовној акцији готово сва села наше општине. Y сваком броју нашег листа поставићемо вам по једио ппнсторијата Параћина и околине, цивилне заштитс н спорта. Награду за четврто коло обезбеђује . пословиица Балгсан" турса, а награда је двоиподневни msact за иностранство. ТАЧНИ ОДГОВОРИ Ш КОЛО: I ПОЉОПРНВРЕДА: Да П САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Да Ш 6 ВЕКОВА ПАРАНИНА: Сарматес IV ЦИВИЛНА ЗАШТИТА: ДА V СПОРТ: Да тање из областп пољопрпвреде, познавања самоуправних интсресшгх заједница, познавања Рок за достављање купона за ово коло је 25. март 1975. годнне. Награда за четврто коНАГРАДА СФС ИДЕ Y ДОЕБЕ ВИДОВО © Добитник је Радиша Спасојевић На претпоследњој прнредби П кола „Сусретн села 75" 12. 03. 1975. у Горњој Мутници извучсн је и добитиик нашег квиза за читаоце. Добитник иагра\е, коју додељује Српска фабрика стакла, је Радпша Спасојсвтгћ из Доњег Впдова. Награда се м<оже подићи у Редакцијп листа, Бранка Крсмановића 16, сваког радног дана од 7 до 14 часова. Путовања „Балкаигурс” Параћнн организује сваког месеца излете у земл>н и пностранству 28. 03. 1975. годинс „Балкантурс" води вас у Солуп. Цена арапжмана 400 дикара. ОбавештеЈБа па телефоп 83-670. Куповина И.мамо потреис за пео граничене количине ја.м оке градње багрема и хра ста дужнне 2,20 до 7 ме тара, дебљпне 12 см навише, као п целулозним дрветом врбе, кападске н домаће тополс. Предузеће „МЕРМЕР” 36214 Врба, тслсфов 034-73-403. Позив генерацији Познва се генерацнја свршених ученика Индустрјиско стакларске школе школске 1964/65. године да се у цил>у обележавања десетогодишњи * це 24. и 25. маја, јавс Мариновић Љубиши, Служба за друштвени стандард Српске фабрике стакла, и то најкасинје до ООУР.ПТТ ПАРЛНИН ОГЛАШАВА Јавну продају пугем лицитацијс своја основна средства и то: 1. Путнички аутомобнл марке .Застава 750" ироизводње 1972. године у исправном стању. Почетна цена 8.000 динара. 2. Теретнн аутомобил .марке „Форд-траизит” произ вод!ћс 1968. годнне. Комби — посивост 735. кг. почетна цена 15.000 динара. , * 3. Теретни ауто.мобил марке „Форд-транзит” калшо- ’ нет производње 1968. године у исправном стању носивост 1.3S0 кг. почетна цена 20.000 дннара. Право учешћа на лицитацији и.мају сва ггравна и физичка лица. Пре почетка лицитације учеагнци су дужни да положс кауцију у висини од 10 посто почетне и.сне: физичка лица уттлаћују на благајни поште Параhix-i, а правна лица депоновање.м барираног чска. Линитација he се одржати дана 22. Ш — 1975. годиP5S у пословном кругу поште у Параћину са почетком у 9 часова. Интересенти могу разгледати возила сваког радпог дана од 9. до 12. часова почсв од 17. Ш. 1975. голине па до дана лицнтације. Најповољнијем понуђачу возпла he се прсдатп одмах по уплаш постигнуте најпово/Winje цене. Са осталим условима плаћања и преноса, интсоеселги ће бити упознати пре почетка лицитације. За сва обавештсња о продаји возила путс.м лкиитације интсресенти сс могу обрапгги лнчно или путем телефона на број 51-000. OOYP ПТТ Параћнн Питања IV кола: I ПОЉОПРИВРЕДА: Да ли је црни лук једногодпшња или вишегоднигња повртарека бил>ка? II САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Да ли самоуправне интересне заједнице морају да имају Статут? III ШЕСТ ВЕКОВА ПАРАНИНЛ: Које је године основана Прва српска фабрпка стакла у Параћину? IV ЦИВИЛНА ЗАШТИТА: Да ли јс обавезно замрачивање прозора у случају напада из ваздуха? V СПОРТ: Рагби је спорт које се врло касно појавио у нас. Нарочито је интересантно за нас, да је прва утакмица пропагандног карактера у Југославији одиграна баш у Параћмну. Знате лн које је то године бнло? ло биће јавно извучена на једној од сеоских прпредби, a резултате ћемо објавнтп у наредном броју листа. 1. априла 1975. године. Одбор за обележавање десетогодишњице IN MEMORIAM ЉУБИША ТАСИћ Почео је као и сваки дечачић. Босоног, ведар и твек сппеман за шам. HeКУПОН КВИЗА ЗА ЧИТАОЦЕ IV КОЛО ТАЧНИ ОДГОВОРИ СУ: I 1) Да II 1) Да 2) He 2) He III 1) 1927. год. IV 1) Да 2) 1906. год. 2) Нс 3) 1938. год. V 1) 1923. год. 2) 1954. год. 3) 1966. год. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ----------------------------------------------------— АДРЕСА---------------------------------------------------------------------------- Напомена: Из сваке области треба заокружити тачан одговор. сташан дечкић. Необуздани темперамент. Основнаосмогодишња школа. После овога аутомеханичарски заУ нат. Није био задовољан | овим. Хтео је комплетну ! мотористику. Полаже један | за другим возачке испите и ? постаје квалификовани вој зач. ч Несташно дете постаје 1 зрео н озбиљан момак. ТраI жи посао и отварају му се s врата нашег предузећа. До1 лазп и почпње својски да | се труди. Y почетку ради ч као возач теретног аутомо- | бнла. Кажу да је у то вре1 ме, док је возио камппне, 1 бно пајбољп радник. Пре3 цизност, рад и поштовање 9 посла нзбацују га испред И баш тада, иронија човекове судбине показује своје право лице. Возач који лети, стоји немоћан да било шта учини за свој спас. Велики „Ман" и ударац, као удар гро.ма, прекидају нит живота. Гаси се све. Љубиша Тасиђ, диван чо век, супруг и отац двоје деце, престаје да живи. Нестајс за све пас, невероватно али истинито. На месту . на коме је седео остаје само искривљени волан п мала фигура мотоциклисте на евих-и-он брзо постаје чланн-.-предн»ем делу аутомобила, Савеза комуниста. као немп сведоцн трагедије. Повеља и њени добитници (7) Пише: Лжљана Савић БОРБЕ КРЖА = За ibera, изузев по презимену, мало би е ко рекао да није рођени Параћинац. Сву- । да је где сс дискутује о нашем граду, = његовој будућности п процвату, увек јс | несебичан кад се траже жртве, и у радо- = сп1 тих кад се нешто лепо изгради, пра- = ва идеја реализује, иешто конструктнв- | но предложи. Син сиромашнпх земљорадника из Хлалшића (Гламоч), који је рођен 1929. го/Шне, судбински је припадао генераппји која је на својим плећнма морала да понесе, јк баш дако, бремс пзградње ратом опустошене домовине. Курир команде места у Гламочу, дечак у вихору рсволуцпје, кренуо је после ослобођсња са груиом мдадипа на „изучаванл заната" у Карлове Вари (Чехословачка). Младп текстилцн, спшендистн Савсзнс в.\аде, после три годдне школована ушлн су у фабрике широм Југославнје, д Кржа добио задатак *да ради v Тржлчу. Године 1948. исамнаестоголтпнлк Boplie долази у Параћин и ту остаје до данас. Од 1945. голине, када је прстао члан СК, па до данас, био је увек у току друштвено-по.игшчких збиван>а, акткван, одговоран и крајњс поуздан. Сећање са изградње Аутопута „Братство-Једннство", такмичарски дух, ударничку ватру у длановима Ji крвотоку и спремност на самоодрицање, читаве генерашгје пспуњавају га осећањем потпуно п богато испуњенс младосги. Секретар СКОЈ-а, секретар Комитега СК, члан Градског ко.митета CO, члаи многих фору.ма ИВТ „Бранко Крс.мановић”, гдс ради као текстњит техничар, Борђе Кржа је од.шковаи Орденом рада. Посебно признање су бројне ударничке значке, које је он у зноју п жуљевжча, освојио у време својс младости. Од њега ова оредина још очекује а он је спреман да јој се, као и до сада, ставп иа располагањс. Такав је Борђе, дечак из Гламоча, ученик V Карловим Варима и техннчар у ИВТ „Бранко Крсмаповић". ЛзУБИША МИЛОШЕВИВ Л>убу доброћудног, вредног, понекад ћутљивог л увек спремног да прихватн обавезе и упорно се бори за њихово реализовање добро познају и мештани ГТоповца и радници Фабрике цемента „Нови Поповац" где већ преко двадесет година ради са несмањеним ентузијазмом. Лзубиша Милошевић је рођен 1922. године у Поповцу у породици, која сем љубави и хлеба није имада, и није могла више да му пружн. Попут својих земљака он је млад ушао у Фабрику цемента, осетио све радости н стрешве у колективу који је полако прерастао у фабрику која се помиње не само у нашој земли. Внсококвалификовани це.менташ Љубпша крај свог радног века (јер ради већ 32 године) дочекаће у овој фабрнци за коју га вежу .многе радне п л>удске радоспг. После ослобоВења, тачнијс 1944. годпне голобрадн младић Љубчша постајс скојевац, да би најредне 1945. године постао п члан Комунпстичке партије. Заданп које јс v то време добијао нису били ни мало лаки. Захтевали су много такта, разумевања, осећаља мере и одговорноспт. Од откупа, који је био најтежп задатак, преко пригхрема локалких радиих акција, припремања избора спровођења у живот осталих залатака па до изградЈЕе новс фабрике 1951. године, фабричке сталгбене колоније и бриге око с.мештаја ггад1ггел>а цемеитаре, који су кз читавс Југославијс дошлп, Љубпша никад ниј-Ј нзостао. Пословођа иа отпрелш цемента био јс пгедседипк и потпредседник Скутшгпше огпптине у Поповцу, одбориик, члан Радничког савета, предссдник Синдиката, «лан разних комисија, а остао је п да- .час скроман и добар човск, права словенска душа. Одликоваи је Орденом рада н Медал>ом заслуте за народ. Јублларна Повеља значи за њега .много, пре свега признање за све оно што је он несебично годинама даровао наше.м друштвеном развоју. СЛОБОДАН НИРИН Hiipa, људина п духо.м и телом, ловац, козер, поуздан друг и пријатељ, човек којег красс многс врлине, а лзнад свега хуманизам, данас јс пензионер, активав у свнм акцијама, заљубљен у овај грал п његове људе, спре.ман да се несхватљјшом сиагом носп са проблелпгма на које наилази наша средина у свом развоју. Сдободап Riipiih јс роБен 1921. годинс у Параћину у напредној учнте^кој по роднци где су домовини слободи п људскпм врлинама дата права места. Рано је ступио у контакт са напре?кном омладино.м нашег града, упознао се са онда забраљеннм књигама и идеја.ма и заувек их уттио у чисто дечачко срце. Као ученик Гимназије у Нупријп постао је члан лпгерарис дружине „оура Јакшић", дружннс чији су чланови, а нарочито Рпстиђ Ратомир-Сеља знали да се оддучио боље против утицаја оних којп нису зналп праву цену слободе. Као студеит Техиичког факултета у Београду још сс тешњс повезује са напредно.м омладпном п учествујс у разрачунавањнма, која нпсу 6iL\a ретка. Када је Уннверзитет затворсн, а одмазде постале честе, долази у Параћип. Са о.младинцн.ма, друговима нз * пгре, комшилука, града, цепа плакате којима се шјерс ненстинс о нама и Русији и бпва често интересантан за оне који су гушили све што је прогресивно. За.хвал>ујуНи срећној околности, у којој је његова брза реакција била пресудна, преживео је крваву „вартолемејску ноћ" у Параћину, када се пролила крв Параћииаца па и његовог рођеног брата. Пошто је био сигуран да му је живот у опасности, односно да јс на списку оних које треба очистити, одлази у 45. дивизију и од тада па до данас је активан борац за лепше сутра. Слободан Бирић је свестрана личност. To показују II послови које је са успехо.м обављао п увек одговорно прихватио. Ради илустрације избројаћемо само неке од дужности: инструктор за прве изборе, персоналац у Фабриин штофова, секретар Комитета, днректор Фабрнкс штофова у Вуч:ју, директор ИВТ „Бран * ко Крсмановип, директор банке, а скоро увек одборник, активиста v Савезу ооpaua, Удружењу резервних вој-них старсшииа, Ловачко.м друштву, човек којп спреман да прискочи у границама својих моћн помогне. Јер, човек ЈБеговог кова н нс може да буде другачији.

ПОСЛЕДЊАВЕСТ СЕЛНИЦД СНТННЕ ОПИ1ТИНЕ ДАМА ГОДИНА II БРОЈ 29 ПАРАНИН 1. АПРИЛ 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР Ових дана смо нмали веама пнтензнвну друштвеноПОЛ1П71ЧКУ актпвност, одржап је шга састанака п седница, на који.ма јс вођена јавпа расправа о вео.ма значајшш документима за прнврсднп ц друштвени ж«вот Комуне у ов ој години. На јучерашњој сединип свих Bella Скупштипс опшпшс Параћин реа.ииована јс завршница тс јавнс дискусијс и предло женп докумепти су усвојс нп. Међу ЈБи.ма, по сво.м значају, посебно место има ју ПЛАН РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ И ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЗА 1975. ГОДИ HY, ОПШТИ БИЛАНС СРЕ ДСТВА И ЊИХОВА РАСПОДЕЛА ЗА 1975. ГОДИHY И БУЏЕТ ОШПТИНЕ ПАРАПИН ЗА 1975. ГОДИHY. Образлажућн Плаи разво ја привреде и друштвеннх делатности, друг Драган Be љковиИ, потпредседник Ску гшгпше, посебно је говориб о развоју прнвреде у овој години II даљем јачању ма теријалне производње п, пз itebv осталог, рекао: „Планирани обим произво дњс u услуга кретаће се по стопп од 22/2%, од чега у друпггвеном сектору по сто пи од 23,99-6 и индпвндуал иом 15,2%. Фнзнчкп ооим [гроизводљс н.маће неуједна Чсну дннамику раста код различптих врста производа: шу-пл>е отакло (2,8%) це мент (1,6%), предпво (75,8%), трнкотажа (18%), днстрибу цпја електроепергнје (10,8%) мтд. Повећање пол»опривреднс гтроизводњс бпћс за 173% У односу на 1974. a у томекод друштвеног сектора 23,7°/о ц пндивндуалног за 15%, што he захтевати ■ озбиљнс напо ре, како оргаинзација удру жсјвјг рада у области пољо привреде, тако п инднвиду адних пол>опривредн1тх про извођача, пре свега иа пла ну максималног коришћења расположпвнх капацнтета. Овако планпрано повећа н»с производње и услуга, уз 1ћфаст цена репро.матерпЈа ла v 1975. ГОДЦШ1, одразићс се на раст укупног прнхода за 20,6%, Јтротених средста ва за 25,7%. дохотка за 16,17». нацноналног дохотка за 153%, лнчнпх доходака за 224b итд.” У циљу успешног остварзвања политпке садржанс у Општем бнлансу сред става, Скупштпна је усвојила Друштвенн договор о основама политмкс заједнп чке ц општс потрошњс у 1975. годннн. Поред тога, на овој седИИЦ11 Скупштина је разма трала Ji усвојнла извештаЈе о раду Основног органа управе, Службе друштвених прихода, Завода за комуналне послове н урба ннзам н Секретарнјата * за унутрашњс послове, као и извештаје о пословању и приливу Ji yrponiKV средстава огшггинских фондова. На седници су усвојенс извеснс од\укс ц рсшења. Опширнији’ извештај са ове седннцс донећемо у па редном броју нашег листа, пошто јс прелом лпста био у току -када је седннца за вршена. ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАВИН ПОВОДОМ ДАНА ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ БРИГАДА Врели жуљеви на длановнма младића и девојака већ тридесет пуних година говоре о њиховој спремности да уложе сав свој ентузијазам у боље сутра своје домовине. Смењују се генерације а ентузијазам не јењава. Омладинске радне акције и онда када су организоване само са крамповпма и лопатама и данас када располажемо савременнм грађевинскнм машинама млади оу прихватили и као своје право и као своју обавезу. Тако од пруге Шамац — Сарајево до Мораве. Данас ће ту свој успремност ,на Дан омладинских радних бритада, симболнчно показатн п омладина наше Општине, сврстана по бригадама. 0- ни ће уређивати своје фабричке кругове, улпцс, школска дворишта и спортске терене. Бригадирски поздрав за све љих, за свс младс градитеље шнром наше земље. ОПШТИ САБОР ОПШТИНЕ оогаш У №ИМ ОКВИРИМЛ 8 Општи сабор Општине, коме су присуствовали делегати свих већа Скушптине општине, чланбви општинских руководстава друштвено- -политичких организација и прсдставници организација удружснот рада и интересних заједница, који је одржан 24. марта, подржао јс предложени Општи биланс средстава и његове расподеле за 1975. и буџет Општине, који су упућени на јавну дискусију ® Образложења ових докумената поднели су Драган Вељковић, потпредссдник СС-е и Браннслав Кокаљ, председник Извршног савета СО-е ОбразлажуИи елементе Општег биланса средстава и н»п хову расподелу за 1975. годпну. Драган ВелзКовнИ, потпредседннк Скупштнис општине, јс најпре указао на значај којн разгранпчење опште н заједнн чке потрошње има за далдг по aiitiikv фннанснрања општих ц зајсдничких потреба радш!.х л>уди н граВана, v сквпру оп1цтпне као осиовне друштвепо полнтпчкс заједннце. Загим је пстакао да предло женп докглтенат полазп од по ставкн Реализације о основама полнтикс друштвеноеконом ског развоја СР Србнје v 1975. II оценс економских кретања v нашој Општинп. Њн.мс се за целокупно фпнансирање опшш не, заједннчке п друге потрош ље v Огтшпиш предвиђају сре дства v нзносу од 163.555.000 дннара. Како ie пзнос ових сре дстава v прошлој годннп био 140.400.000 динара, то значп да ie стопа раста опште, заједни чкс ji дриге потрошњс v овој годнни 16,5»/». Y оквпру тогз npiixoAlt за заједннчку потрош ibv (средства која прппадајхг самогправним мнтсресннм зајс дшшама) pacxj’ по стопн од 18,47», а приходи за onurrv пот рошњу (дакле, Буџет) за 14,6°/о односно cnopiiie од заједничкс потрошње што ie v складу са ПОЛ1ГП1КОМ дргштвено-еконо.мског разво.ја v СР Србкјп. При бплансирању средсгава опште и заједннчке потрошње, дошло јс до квалитатпвних и квантита тпвннх промена v корист само упдавннх интересннх заједнн то да доВе до пзвссног расгс рећења прпвреде, истпна ' »ш болично, за сто ми-uiona era рих динара. Y целпнп гледано, општа потрошн *а he располага ти средстви.ма од 38.560.000 ли Средства самоуправни: Како је на Caoopv поднето иосебно уводно пзлагање v Beau са расподело.м средстава bv иета, то је друг Вељковић п*ј себну пажљу посветпо пасподелјј средстава зју;е_?ничке потро шњс, односно средстшша која прнладају самогправннм пзтс pecHirxi заједннцама: • Y оквпру заједннчке пот рошње. прпхолп Међуопштииске заједнице за здравствену заштиту предвиђена су у изко су од 49.600.00 дпнара, или повећањс v односу на претходпг годину за 19,7%. Изворн прпхо да за њено фвнансирањс, као шг стопе. иису мсњаип. • Интересна зајсднпца дечје заштнте треба да оствари vicy пна средства у пзиосу од 6.450.000 динара (21,1%). • Фннанспрање средњег нлп познвног образован.а од 1. јану ара ове године прешло је у на ллежност Регтуб-шчке самоупра вне ннтересие заједнпце позив иог образовања, док сс основно образовање фпнансира «а нивоу Општинс преко отпитинске заједиице образовања. И.ма јућп v виду с.мањење функци.ја општиноке зајединце, дат ie предлог смањења стопе нара, заједничка потрошња he нмати 106.560.000 лпнара, док he се за другс облнкс потроги №с. (нпр. средства пугне чрив реде и фондови) пздвојнт!! 'су- .ма од 18.435.000 динара. < интересних заједмнца фпзичку културу срсдства ол 1.500.000 лпнара. Код овпх иа гереснпх заједнпца прсдложспо је да сс финаисп^ају »п до прпноса пз дпчног дохотка нз радног односа н то по стопи од 0,30%, с тим што нм се vkh да досадашљп прпход ол стопс порезе на про.мет робе на ма ло, с тпм што се већа средства код културе појавлдчу зато што Заједницп kvatvoc прнпадају п средства фпл.мског лоп рнноса. о Извори прихола п стопа допрнноса Самоуправпе интере снс зајсднице запошл>авап>л нп су промењенн, па се очекује or тварег&е срсдстава v пзпосг <>л 4.000.000 дипара, што заачп раст од 21,67» v односг па пре гходну голпну. • V прошлој годппп потробе социјалнс заштнте фанзисира нс су из Буџета. Пошто јс .фор мнрана Самоуправна интсресна заједннца соинјалнс заштмте, to се v 1975. предвпВа да сс ibeiin прпходи образуЈу увоЈзсњем допрнноса по стопи од 0,607и, ЧП.МС he се обезбсднтп потребна средства у пзпосу 3.500.000 д-ннара, што зиачк да и овој обдастп прсдвнђамо поBChaibe од 24,57». ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН У ОВОМ БРОЈУ. Страна 3. Из Акционо- -политичког програма OK ССО Страна 4. Две деценије „Градитеља" Страна 8. Почиње регулација Црнице Страна 9. Један песник — једна песма Страна 10. Крај „Сусрета села 75* ’ Страна 11. Да-се не заборави... ЈЕДИНСТВО Н ДАЉЕ НА ЧЕДУ Јодинство — Таково (Г. Мшановац) 4:0 (3:0) Стадпон Једчнства. Глс далаца око 2.000. Времс лепо Ji погодно за игру. Стрелцп за Јединство: Аризовић у 15. и 34. nut пугу, Богдановнћ, у 20. и 1'рбовић у 56. минуту. Јединство: Богосављс вић 8, Живковнћ 7 (Са вић 6), Цонић 7, МилаиовиН 7, 41ел1гванов„11 8, Вељковић. 7, Милићс вић 7, Васић 7 (Тодоро вић 6), ГрбовнН 8, Арпзо вић 9, Богдановпћ 8. Играч уиаклшце Аризо вић«СудиЈа Томић(Ншп). У nponLlOM колу Јс ДЈшство је 61IAO до.ма ћа<н екшш Такова из Го рњег Милановца и као .добри домаћини” угос тилм их са чегнри гола. Разлика У квалзггету бп ла је очигледна, и да су се зелени мало внше за ложили, у игри, саггур но би гости примили још који гол. Најбољп појединац на утакмици био је Аризовић, којн ino-ред својих поодмак mix „фудбалских годи на” пружа одличне пар Са оппгтег сабора оппггине Параћин ца (дакле, заједничке потрошље), a v цил>у обезбеђења сталних изврра прихода за аз вршавање задатака који се по стављају пред истим. Како се интересне заједнице искључн во финансирају из доприноса U3 личнмх доходака, досадаш њи њихов приход од пореза на нромет . устал»ен ie Буиету, с тиа! што је код пореза нз лпч ног дохотка нз радног односа дошло углавном до њеног тран сформисања V допциносе за самоуправне интерасне заједнн це, с тим.што се водпло рачу на да прнвреда не буде тппе оптерећеиа, чак се ишло и па xonpinioca на лични доходак U3 радног односа за образова ise са 5% на 4°/о, шго ie такође V- складу са прокламованом по литиком ' растерећења привредс. Са средствима која he се прикупити по овој СТОПИ II VC ступљеним општинским nope зо&1 на промет ррбе на мало, обезбеђује се порасг средста ва за основно образовање за 28,1% у односу на претходну го дпну. Укупна средства тпеба да се остваре у износу од 26.850.000 двнара.' • За ЉЈГнансираље културс npeABirbaiv се средства v изно cv од 1.610.000 дннара,. а за • Прлходи Заједнпцс за упра вл»дње грађевинскнм землчпптем у друштвеној својини пптц чу нз уотуљ\>еног пореза • ца промет од продатог цемента п накнаде за коршићење гра ђешшског земљпшта. Међугнм. V овој годннп ie предвнђено да се Заједниш! vcrvnii две трећпне пореза на прамет цемеита, а једиа трећнна да сс тане као прлход Буџета, јер бсз -nix средстава Буџет пе бп био v стању да фцЈЈанспра. оба везне функшцс. Према uairioi процепи, устутићем двс трећп * (Наставак на 2. странн)

CTPAHA 2 МДАНА (Настпвак са 1. страпе) iic пирсза на промсг цсмснта ива интсрсона зајсдннца ће ос гварити средства па ппвоу про ЛЈЛОгоднапБсг остварсња по овом оспову, тако да уноше љс деднс трећине нрихода од нореза на про.мет псмента v Буцету пећс утпцати на рсалп зацију зацртанс комуналнс пзградн>е v 1975. години. ¥ оквнру остале потрошњс, обухваћспа су средства фопдова Општнпс, чпја внсииа рас та није огранпчспа. али прсдстављају лпмншрајућн фактор целе потрошн>е, уцолкко општа. зајсдннчка н лруга пот рошња расту преко 25,3%. На крају излагања, Драган Вељковић се осврнуо на зна- 'iaj п потрсбу потпнснваља Друпгтвеног договора о основа лш политнчкс заЈедннчке п опште noTpouiibc у 1975. годнни. чији he потппсншш бнтн самг, глравнс интереснс заједнлце, Прлвредна комора. Скупигитна општлнс и друштвеио-полшчп!- ке органнзаипје. Цнљ потппсп вања овог Договооа ic заправо остваривањс задатака утврђепнх Резулуцлјом о основа.ма делатпост друппвспо-полнтлчполнтикс друштвсно- скопо.м- iciix opnuiii.'uuiiiia п Apvre hot ског развојп СР Србнјс у 1975. рсбс. каки јс то прсдшШсио ГОДИ11И. Овнм Дрговопом регу преддоги.м Буџста. Aucahe co п • miciwia средстапа Драган Вел»ковкћ У окплру редоннс дслатлос тн Оргала управс, сђсдства :<а дпчпс дохот,’чс cv обрпчгната ла OCHODV Друцггпеног догово pa у рисплл лпчпих доходаки no vcAonno псквалпфпковапсм радпнгсу v прлврсдн пз 1974. ш дпмс са iiOBchaibc.M од 22% у скдаду са прсдвнђсним noDcUa ibcu дпчппх доходака. Матсрп јамш расходл се прслвиђајгу основи са растам од 30,5%. ТТрсдхого.м Oawkc о Буџет’' Општнлс Лараћин такође сс предвнБају средства за дпчпс дохот-кс и матернјвлне рисхо дс зз свих 12 уесецл за раднп кс огшгтискпх, горс паброЈаннх, органа ко|и cv прнмдени v TOKV 1974. годнне, као и срс дства за повећане доприносј па личне дохотке. Због овнх пакпадпо обрачунатнх средста ва за новопрпмл>енс раднике. и iioBchaibe /^припоса. повећан јс пораст средстава за рсдовну дслатност општинскнх органа .за редовпу дслаптост за око 25% v OAHOCV па 1974. годдшу * Значајно ic папо.мснутп ла за нова рална места ппјезпом карпсппку ол општипских оога ЗБОРОВИ БИРАЧА ПРИМЕДБЕ ИЗ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ ФвианспршБС иекнх па nncv средства. потреба других предложепа поссбиа друштвеннх за online друштвепе н заједпп чкс потребс, као п нпво оптсрс heiba оргаипзаццја илруженог рада и ipabana у 1975. roAiiini. ¥ оквиру културпообавезпс делптности предчогом Буџста ' сс oGciOebviv срсдства за кр< * .uiTiipaibc и ciiinciiAHpaibe ctv дспата. за отплатг крелита за пзградњг шкоаскпх зграда, за о уржавањс спо.мсппка нз HOR-a литнчкнх оогаилзација и удрУ за учешНе пзгралљи споРасподела буџетских средстава Пошто ic пајпре указао на основнс елсментс кош су опрс деднлн предложени ниво срсдстава oiunre нотрошње, друт Браннслав Кокаљ, председнпк Извршног савета Скушитнне од ттнне, ic посебну пажњу уче сника Сабора задржао на прс дхожоној расподе.ш средстава Буџета v 1975. годинн. прн чеmv јс пстакао: ,ДТрс пего шго сс одређенл средства Буџста користе за \жс потребе. «з Буџста се пздвајају појсднни прнходп, v целинп нлп ac.uimh4ho, ir на иснову посебних пропнса устуиају сс слсдећим корисницима: • 3,4% од укулних срсдстава Буџста (1.300.000 динара) Опшпшском Фонду за масовну прппрему стаповншптва; • 0,5%, ид олштпнског порс за иа иромст лронзвода н 100% од пореза па лрвходс од зграда, v пзносу од 257.000 ди лара V Општлнски Фонд за из градњу адмннпстративно-управ не зграде; • O,99i од укупнлх средстава Буџета, v лзносу од 290.000 дп пара Опшпшском фонду за борачку и лнвалидску заштиту бораиа и инвалпда НОР«а; • 1'% од укупннх средсгава Бгиета. v износг од 386.000 дп нара Самоуправно} ннтереспиј заједницн за развој приврсде ц оства^еље нових радних мс ста; • 79% од порсза пз лнчног дохотка од по.уопрпврелнс дс лат.чости v изиосу од 2.060.000 липара .мссним за.|едн1гцама, за рсдовпу дслагност п janiiv pacBcrv; м • 0,9Ј. » од укупннх срсдстава ва Буиета у пзносу од 578.000 Aiuiapa v резсрвни фонд Оп штинс, за подмнрсљс расхода насгалпх као послсдпца елсме нтарнлх непогола п других за коиом npeABiibeiinx потреба. Укгпно се на овај пачип па менскн ii3.vBaia.jv средсгва из Буиста Огмитине v нзносу од 4.871.000 днпара. ппо чннп 2630% укугпшх срсдстава Бу џета. Исто тако, npc.ABiibeiia cv н средства v vicviuiom nanocv o.\ 62.000 днпара (0,4%) за ннтсрпенцлје у прнвредп. Ова средства сс користе преко Фонда за унапређење полопривреле п сгочарства а моц» сс корнс титк н за бсннфициранс ка.ма те појсдпнпм организацијама удружсног рада. мснлка Бранкг Крс.мановпћу II ла рсдовнг дслатност Mcbv ипштпнских културннх устано ва (Исторнјски арихв, Ношш * ска гстгпова п Културнопропа гандпи иептап). V оквнру здравствсне заштнте прсдвлђајл' сс средства за тротковс превснтпвнс заш тлтс rpabna, накнада здравствс ин.м устаповама за с.мсштај н дсчсњс соцлја.\по iicocurvpa лпх ipabana и др. Браннслав Кокаљ Расподела средстава посебног дела буџета Друг Кокаљ јс затим образложио расподслу средстава ужег дсла Буџета: „После овако издво.јених срел става за утврђенс намспс и за Јгнвестиције и интервенције у привредн, ocrajv средства поеебног дела Буџета v пзносу од 33.627.000 дпнара. пз кошх со фшгансирају функције Оргаиа гправс и стд^чпчх служ бн Скгпштпнс. McbyomirniiicKH С¥П, Општинскп суд, Јавнп гужндаштво, Јавно правобра нпдаштво, Ватпогасна професп онална јелиница. Порсд тога, из овога дсла Бунста фннансп рао се део културпо- образов пс делатности, злравстдеиа за 1шита, ко.мунална делатнос i, За финансирањс комуналис дслатноспг прсдвнВају сс срсд ства за редовну дслагност За вода за урбанпзам и комчпалпс пословс за део лренетих пислова, за тсрошковс обезбЉс iba прслаза накнаду и.мовлпу. Преко iipvie, за namioiiaAiijoBaiiy као н за олржавње зслених површппа, чншИењи п по.швањс улнца гробл»а у гаду. Из Буиста сс 13 општпнских п идржавап.е Фпаисира н друштвело-по * Mceiba rpabaiia v vkvtiho.m п.злосу од 1.274.000 днпара. Meby Тћпма cv Опшгинска копфере:: цнја ССРН, Општинска конфз рснција Савеза сонлјадпстпчкс омдадннс, Општпнскп одбор С¥БНОР-а, Општинскп одбор Савеза резервнлх во.јних старс шина и друге органнзације п удружења грађана. ¥ Буцету су педвпђена сред сгва. исто тако. л за пренетс обавсзе из прошде године. ко ic сс односе на прнспеле рачу нс за п.\аћањс болничких тро шкова и трошковс обезбеђења предаза преко лругс. За нспредвпћене нлн недово љно предвпБсне расходс. осез Gcbviy се срдства v посебноЈ буџетској резервп, односна v текућој буџетској резервп v износу од 1.365.521 дпнар, што чини 3,5% од укугишх средста ва Буиста", На крају свог пзлагања друг Кокал * ic указао иа то да ic Изцршни савст СО-с прн усва iaitv ппедлога Буџста настоiao да сс постнгнс макстша.1 но могуће усклађивање захтева иојединнх корнсннка буџетских срсдстава, a Koin cv изу зетно BiicoKif, са укупно оаепо ложивим прнходп.ма... Mebvтпм у гранииама расположнвлх срсдсгава за нске потребс нн иа којн начлн иијс могдо да се nabe одговарајућс решен»е. С тога појсдинл захтеви морају да сс оддоже за каснцјс нди да сс лзворп срсдстава гражс мнмо Буцета. Да се за реч лису јавидц Младен Радуновић, прсдсеЛ’ ппк Скупштпнс Месне зајсднн пс града, да ставн примедбс ла ста-»кз у Буиету којс се одно * сс ла Меслу заједтпшг и кому лалпс актнвпостп (светло, чнстоћа, rnoo.be и сл.) н Ко|а Лксеитнјевнћ да поставп пнга1ве у везп са реализацнјом Буцета. Сабор бп. по првп пут, закл>учтго рал без днсцуснје. Рад Саббра јс заклдгчен прп хватањем преххоженнх локуме ната. који cv ynvhemi зборовн ма бнрача иа јавну днскусију. На зборовима бирача и зборовима радиих л>уди, ко* јп су одржани 25, 26, 27. п 28. .марта 1975. као и па седиицама делсгација основних организаиија удруженог ра« да и .мссннх зајсдница, разматрана су слсдећа питан>а; — Изпештај о раду СкупштпПс општнпс у 1974.; — Мзпсштај о раду Органа управс CO; — Нацрт плана развоја прпвредс п друштвепнх дслатпостн у 1975.; — Нацрт Општег биланса срсдстава п љпхова расподсла v 1975.; — Наирг Буиета Општинс Параћпн за 1975. Овако шпрока јавна расправа мс!зу радним људима н грађавн.ма пмала јс за цил» да сс свсстрано размотре навслспи докуменпг прс њпховог коначног усвајања ол сгранс Ckviujiiiihc општнне. Судепи по датим предлозима, на овнм скуповчма највишс паисњс јс поклоњепо предлигу Биланса п премогу Буиета, тако да се стављснс примсдбе углавном на та два докумспта и односс. На Општи бнланс срсдстава ставлспс су двс значај * пс примслбс и то од са.моуправних интсрссннх зајсдтша, Општикска самоуправна пнтересна зајсдпкиа саинјалне заипитс је прсдложила да сс из прс.можсних срелстава овс Заједннце нздвојс средства нрсдвнБсна за здравствепу заштиту корисштка социјалпе помоћн н ла сс та срсдства реа,\изују прско Буиета. Општннска самоуправна интсрссна зајелиппа осповмог образовања п васпитатва јс упутпла захтсп да сс ова Зајсдшша фпнанснра само нз два пзвора п то: нз доприноса пз лнчног дохотка нз радног односа, с тим да се стопа повећа од 4 на 5 проиената и уступ.^сног пореза на промет, с Tint да се н происнат увсНа од 13 па 17, уз спре.мност да сс одрскпу прнхода од допрнноса нз лпчног дохотка од пољопрпвредис и заиатскс дслат * ности. Исто тако, па Општи биланс ic стављспа и прпмедба од страис Меснс заједницс града, у том смислу да сав порез на промет од продаје нсменга треба „ даљс да буде на.менскн коришћен за фнпансираљс изграднл каналнзацнје у граду. Када сс ради о Буиету, па љсга су стиглс прп.мсдбс од внше корпсника Буцетскпх средстава, као п од зборова бирача. Корисннш« су тражплн повсћањс срсдстава ко ја су намењена њнховим функцијама. На зборовпма бнрача захтевано јс да сс обсзбсдс всћа средства меснпм заједннца.ма за ко.муналнс н другс потребс (расвста, путеви, реконструкпнја електричне мреже, лодатна средства за здравствено оснгураље земљораднпка п др.), тра жено је враћање средстава од пореза пз лнчног дохотка ' нз радног односа запослених радника месним заједницама где онп живе. постављено јс питање обезбеђења средстава за стварање сервнса за воВење матсрија.\но-фннансијског пословања месних заједнпца. Из Бусиловца јс стављсн за.хтев за средства у нзносу ол 100.000 динара за поднзање споменнка народном хсроју Момчилу Поповнћу у селу. ИЗВРШНИ САВЕТ ПРЕДЛОГ СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ Мншл»еи»а предлозп п сутестпјс у везп са доку.м<?#г-' * тима који су билц на јавној дискусијн веома детал>р<У’ су разматрдпи на седници Извршног савста Скупигпптсопштипс. која је одржана 28. марта 1975. Извршни савет јс закључпо да предлози Скупштппн ОГТШТШ1С Параћпп да пп јсдан ирсдлог за нзмену Општег бпланса срелстава Општпнс нс прнхватн, јср би дошло до поремећаја пзмеђу опште п зајсдничкс потронпвс, као п до новог оптсрећења прпвредс. Прсдложсно јс да сс усвојс ц то дслимнчно трп захтсва за пзмену у Буиету Скупштпне општинс: — ла се месиој заједпнип града за редовпу дслатпост пздвоје иова средства у пзносу од 150.000 динара; — да се Савезу резервнпх војннх старешина за редовпу дедатносг нздвојс нова средства 31.000 дцнара; нзносу од ЈУБИЛЕЈ ПРЛВОСУДНИХ ОРГАНА Нндентичнн ннтереси са ннтересима радних људн даба самоуправнпх споразу.ма и друштвених договора, ysobe * н»ем стимулатнвпог па»пгна иаграВпвања, као основног прсдуслова за постпзаље ache сфпкасности н ажурпостп v радг, ннформнсањсм радних љгдп у радннм зајсднииама овпх органа лтд. Што се тичс повсрсJinx друштвенпх за.\атака, радп којих су овп органц ц оспова- • Свечана заједннчка седница раднмх зајсдннца лравосудиих органа (Општинскн суд, Огпитннско јавно тужндаштво, Општннско јавно правобранилаштво и Општински судцја за прекршаје) поводом трндессте годишњнце лравосуђа у Новој ЈугосдавиЈи одржана Је у петак, 14. марта 1975. у просторнјама Суда. Седницк су присуствовадн прсдставлнцп друтитвено-подитичких органнзација, јавног н привредног жнвота, као и ранлјп радиици правосуднлх органа. Седницу је отворио друг ЉУБОМИР РАШКОВИБ, председник Општннског суда, а о знаpaAV "Равосудннх органа је говорно друг /КИВОЈИН ТОМИБ, општинскк јавшс правобранидац. Једно.м ороју радника урученс су прлгоднс иаградс за дугогодншњи рад и задагаЈвс. Пошто јс дао детаљиу слику развоја правосуђа ц његовс улогс у cairn етапама нашег лослератлог развитка, друг ЖнвоЈнп Толшћ јс посебну пажњу v свом издаган.у' лосветио лктуелинм задацвма npanocyba л, Jiaxicby осталог, пстакао: .Лравосуђс је „птегрзлип Дсо нашсг друЈитвсно-полигнчјсог свстема. Стога п друиггвса1о *политичкс промснс настале лшшш повим Уставом, а ниссбно даљн развој демокрар ских л самсупр.чпннх одиоса и областп прпвреде п друпнва морају наћп свога олрзт н на дал»у организвцпју п рад прапосудних оргаиа. Y перчоду када ocrsapeiui повпх уставннх колцепција тра!жи и адеквагне иромене, како у свсри матернјалне производњс, тако к v друштвсној ладграднш. када саАЈОуправна Јкгулатава сее вншс потискујс државно-правпу рсггдатнву, правосуднн оргапп добнјају самим ти.м н зиачајнијс место н улогу у друштвг. Иако остају ц далл као прслставпици државнс опгапизаппјс, пгшк оип и спојој CVUITIIIIH не задржавају у потiiviiocTii она.ј- класичнн облик оогапа лржавнс власти, всћ сс м они уклапајг v самоуправнп снстс.м друштвеног мсханизма. To сс V првом реду оглсда v тзмс шго п у ibiixoBKM раднпм лајслнпиама о.тајс п дал>с као прпорн reran залатак — дал>н разво! сдмоуправинх односа. Порсд овига, иапорн радннх -uiKAiiiiaa правосулннх органа морајг otmi усмеравадп н на уск vabiinaihc општих аката рад.чих зајсдница ових органа са новим иропнснма, новнм начино.д «>ннаисиран»а и расподеле путем доследнс прнмене одрсДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ Општннскн суд: Властнмир Игљатовић. Сгојац Спмоновић, Радомир Be.biili, Жпворад Впдановић, Мнлснтијс Мпла чиИ, Раднвојс Cu.Miih, Анка Мпхајловнћ, Милм сав Милзјкопић, Мплутпц Мнлосављсвић, Жи појнп Рнстнћ' Даница MiLxajAOBiili, ДссанкаОб радовић, Жнвка Жнвко Biih. Лрапша Стефаноpith, Жарко Милојковић, Душанка Тодоровпћ, Л»у бомпр ИлнИ, Надсжла Борђевпћ- Ружнца Нсuinh, Љпллна МплснкоDuh, Д>убннка ИлнИ,. Всра ПавловиК Мирјана Величков1<1, Жнвка МпAocaB.vcBHh. Радпсав Јо врмовнћ, Милован Мило пановпћ * Загорка Божић, Дашта Крстпћ; Судија за прекршаје: Душа>п Петровнћ, Десимпр Костпћ, Стала Иллћ; Општниско Јавно ту жнлаштво: Илија Мпкајловпћ, Петар Ристановић; Опшпшско јавно пра вобоанилаштво: Мнлоса ва ВуковпИ. ни, овп задаип постају многобројнији, разноврсннјп н сложенпјн, II углавном .одговарају самој дпнампцп нашег друштвеног живота. Задацп правосудних органа v заштитп др,- иггвенс н.мовпне, пмовпнскнх права и питсрсса друштвене зајсдницс п радних .^удп кроз предузнмање е^нкаашх мера, пстовремено указују да за овакву успсшну организовану друштвену акппју није довол>но само дсловањс п рад правосудннх органа, већ it актнвност свих лр^титвено-полЈггичкнх н nporpeciiBTHix снага v оквпру чнтавс наше Комуне. Ти пдептпчнп пнтерссп иашнх раднпх л>уд11 и ipabana унутар Ко.мупе п правосудних органа, уз нстоврсмено снхронизовано делова« њс свнх ппогресивннх снага, допрннећс vcneuntHjext рсшаваibv виталивх ннтереса чнгаве пашс заједницс” — зак.\>\^п!о јс друг Томпћ. — ла сс Ватрогасној једпнпш! за редовну дслатноСт лздвоје лова средства у пзлосу од 100.000 днлара. Пре.ма преддогу Извршног савста, ова средства трсба узети са познцнје болнпчкнх трошкова (240.000 дннаpa) it са позииијс буистске резервс (41.000 лннара). Извршпп савет јс зак.\»учио да су многе прнмедбе са зборова бнрача оправдане, када се радп о захтевима за повећањс нли обезбеђење средстава. Међутнм, сматра да пе постојс објектпвнс могућностп за удовољавањс овим захтевима, пошто cv буиетска средства ограшгчсна. Зато задовољавањс овпх потреба трсба одложптп илп да сс пзворн средстава за тс потребс траже мн.мо Буџета. Извршнп савет јс овом прнликом показао разумева * ibc за захтев Месне заједлицс Бусиловац у везп са срсдствима за лодизаж споменпка Народно.м хероју Момчп * лу Поповпћу и нразпо јс уверењс да ћс сс кроз сарадн»у п удружтгвање средстава мсснс заједнпцс, удружењс бораиа н друптх друштвеинх чпиплаца обсзбсдитп пот« рсбна срсдства у ове сврхс. Извршии савсг јс иа овој ссднпшх разматрао п неке другс материјале прлпрсмл»енс за слслећу ссдницу Скупштинс општнне, прихватајућп пх оспм Информаиијс о бесправној пзградњп објекта v Параћниу н предлога ме * ра за сузбијањс овс појавс. Сматрајући ла су пред\озп мера доста уопштена а сама Информацнја ‘непотпуна, Извршпи савет је прсдложпо Скупштшш општпнс да о во rnrraibe скнне са дневног реда следеће ссднпце. Исто времепо је предложло да се урадп нова Информација п за тај посао је задужно поссбну радну групу, састављсну од прсдставннка Одсдсња за ннспекипјскп ладзор. Завода за комулалне пословс п урбапизам, Судијс за прс кршаје it Мсснс заједлицс града. НОВИ СЕКРЕТАРИ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА За сскретара Заједшше за грсНсње грађевинског зе.мл>пliira н Заједпнце становања именован је Мнрослав Филнповнћ, дттло.миранн правник, а за секретара Заједнипе дечјс заштнте и Заједнице соцпјалнс заштитс Станкмнр Шутнћ, правнпк. Секретар Заједшше основног образоватва јс Мподраг Радовановић, учнтел>, секретар Зајсдницо културе Мнливоје Вучковпћ, правнпк, а Заједннцс фпзичке културе Жнвота Борbesuhj иаставиик. WIoiiimmwi Кнрнкатура Алсксандра Урошевнћа Матре

М ДАНА СТРАНА I СА СКУШИТИНЕ СИНДИКАТА V ШТОФАРИ Расподела је дуго запоставл»ана • Борба за дал>и развој самоуправнпх односа, за реализацнју пропзводње и за правилну расподелу дохотка, главнн је задатак Синднката, истакнуто је на Скупштннп јсдинствене организације сннднката ИРТ „Бранко Крсмановић", која је одржана 16. марта. Скупштпнн су, као гости, присуствовалп Шефчет Јашарн, потпредседник Већа Савеза синднката Србпје, Петко Лековић, секретар OK СК, Ранко Ннколић, председннк Већа синдиката огштгине, Стојан Динић, председник OK ССО и ашдикална делегацнја „Тетскс" пз Тетова. Са радом Сштдиката у псриоду од 1973 — 1975. годпнс присутне јс упознао Тнхомир Филиповцћ, председнчк ФОС-а ц говорно’ о наредннм задацима снндпкалне органнзацнје. Y свом излагању је рскао да досадашњи резултатн синдикалне организацнје пису задовољавајућп п да пови Лкционн програм треба да обухвати biuuc питања за које су животпо затггересовани свп члановп колектпва и која захтевају хитно разматраље ирешавање. Прс.ма оценп ФОС-а та питања су: сдмоуправнн односн, дохотка и лшпшх доходака, афирмација зборова радннка п стамбена политика. Збор радпнх људп, као основни облик непосредног одлучивања, није сс као такав афпрдгисао. Због тога јс задатак синдшсалнс органпзацпјс да у заједаици са другим дру штвено-политичкнм оранизацијама обезбсди све усдовс да радннци стваоно одлучују о својнм неотуВивим правпма. Снндпкалпа оргазшзацпја трс ба да сс бори да закл>учцн зборова буду копкрепш, а прс свега, да сс прецизно утврдс роковн пзвршсња, као п посноци задатака п да сс прати Јвпхова рса.Хнзација. Стам бсно гпггањс је у овом колсктиву добило прноритетио место н једап од будућих задатака сипдикалпс органпзације Више станова за раднике — брига синдиката Први учеснпк v дпскусији, Мнодраг Петровић, сс заложио да се раднн л>уди бољс упознају са положајем текс- ■П1ЛНС нпдустрнјс у Југославдјп. Поред тога потребно јс приближнти сс радном човеку II сва важна ггнтања треба тјокрега.Т11 пз базс. Данило Ми Аованрвнћ сс дотакао шггаља Јтамбсне пзградње ц захтевао да се впшс средстава пздваја за становс. Борнвоје Снби« новић се критички осврнуо на рад службе ннфор.мисања. ГоBopehji о расподслП' нагласио јс да то питањс захтсва дугорочнпје решење. Y везп одмора и рекреацијс Синдпкат је у досадашњем периоду учпнио доста али, будуће.м одмору раднпка цз пепосреднс производње треба поклопити внше пажхве. ч Предсгавннк Синднката „Тетекса” нз Тстова је поздравпо приоутне н зажелео пм успешац рад. Говорио је о питан>«ма која оптерећују текстилну индустрију. Услови рада сс у шго краћем роху програмнра стамбепа изградња за дужп временскп период, која бн гарантовала спгурност рад нпцима да у догледно време лобију станове. Говорећи о расподели рекао јс да за Ycтавно начело да радиицп у ООУР-у одлучују о условима стнцања, оеновама расподелс дохотка и личнпх доходака према раду и рсзултатима рада ннсу још створенн одреbewji пеопходни услови. Према томе, задатак синдикалнс оргашиације јесте да путем самоуправннх споразума решава и пнтањс стнцања п расподеле дохотка н лпчннх доходака и да сс нс с.ме доходак огуђнтп од радннка којп га и ствара. Т-рсба водпти рачуна о чињеннцп да самоуправнн споразумн. који решавају ову материју, нксу статичка акта која трсба да жнве дуги ннз годпна, већ нх треба стално дограђиватн п усавршавати. Акционп програм Органпзације спндиката обухвата конкретне акције којс представл»ају прворазреднп друштвсно-политпчкп задатак за развој соцпјалпстнчкнх самоуппавннх продукнпоннх односа. Његово реалпзовање захгева снергнчну п сбпкасну идсјно- -полнпгчку борбу CBirx организованнх соцнјалистичкнх снага. Аа на нскјш радним местима су всома тешки и бенифишг ранп радни стаж би био правплно решење, тнм пре што већину радне снагс у текстилној индустрији чине жене. Чптаво др^иггво треба да се заложи да се њихов положај олакша. На крају је синдикалну делегацију из ИВТ „Бранко Крсмановић” позвао у госте н да са „Тетексом * раз.мене искуства. О наредннм задацима Синдкката говорио је и Ранко Николић- п истакао да Син« дикат треба да се бори да радник до краја буде упознат са отш што je од интереса како за њега самог, тако н за читаво друштво. Стамбепа нзградња задњпх годпна је постала великн проблем и да би се он најправилније решио треба знати где се и како троши сваки дннар намењен стамбеној изградњи. Садашња расподела дохотка је дала извеснс резултате, алп о томе треба још више водитн рачуна, јер без правилне награде према раду нема правог залагања. У данаццмш условпма Снндикат је тако организован да треба очекивати добре резултате. Синдикат има све активнију улогу Учешће у дискусији је узсо и Шефчет Јашари. По њсговим речнма СКЈ чинп крупап напредак у решавању оних питања која су основна преокупација пашег друштва и ствара ‘боље условс за бржи развој самоуправљања. Организцмја снндиката јс v једпој сложеној позпцнј«. Нова Уставна концепцнја је таква да Синдикат п.ма актнвнпју улогу у рсшавању свпх тггања п представља најшнру друштвено-полнтнчку организацију радннчке класе. Осврнуо сс и па прболе.м расподсле која je, по његовнм рсчнма. доста дуго запоставл»ена. Y дрсадашњој пракси дип лома и радни стаж су били одлучујући елемснтп за расподелу. ‘Међутлм, днплома трсба да буде впза за радно место а рад ochobhii иритеријум за расподслу дохотка. У нашем друштву треба да овла * да сошгја-кистичкн пршшип расподеле npe.ua раду. У ттроцесу производ1Бс, радннка, поред нор.ие, .иора да интерссују п другп елементп: кваллтет пропзвода п псправност машпис. Борба за остварпвањс планскпх задатака је ннтсрес радннчке класе п зато треба макснмално искориститп људскс U технпчке могућносттт. М. Мпхајловнћ ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ Забољекорншћењенапакитета Редовна пзборна скупштппа Јединствене органпзаци.је Спндиката Фабрике цемента „Но ви Паповац”, одржана је 18. .марта у сали До.ма културе у Поповцу. Месеци фебруар и март, v овој радној органпзацп ји, протеклн су v npnnpe.ua.ua за бол»е н целисходннје органпзовање Синдпката, односно v формнраљу снндикалнпх орга шиација на прннципу органи зоваЈва OOYP-а. Фор.иирано је и неколико подружница. > Изборној скуппгплнп Једппствене организације Синдиката присуствовало ie 211 делегата it више гостију. О.цене које cv сс то.и прпликом чуле о доса дашњој акшвпостп снцдикалне срганизаиије v овој фабрпци — нису оне највпше. Далеко већа пажња, и кроз ппсмене материјале п дискусије, посве ћена је предстојећој активно сти и ангажовању ове масовпе организације. Y акционом про граму се истпче да: „Најважпм ји задатак, који V овом перио ду cro.pi пред Спндикатам, ie сте одлучна борба за оствари ван>е Устава и Резолуцпја X ко-нгреса СКЈ". Извршење свих п.ханских за датака v овој фабрицп, затим што боље корпшћење капаиите та постројења, правилан однос npe.ua срсдствима рада п ште дн»а, бнће главнп задатак орга ннзацпје атдпката. To се пс тиче п у Акцнопом програ.иу за период 1975. — 1977. годпне следећнм речп.иа: „Осппвиа прстпоставка пашег матерпјалног положаја ,је ефикасносг v пзвршаваљг ппоизводпих зала така. Они су утврђенп фпзнчkilm плано.и пропзводње п наш јс задатак да пспол>и.ио висок степен одговорности v областп плапске днсциплние. Нашп капацптетп пружају могућност и за пребачаЈ п.хаискнх задатака али за to Mopa.iy да ovav оољс нскорпшНени, уз дисцпплшпван и крајње одговоран однос сваког радника према поврсмс HUM задацнма". Шпроко ie поље актпВиости Снпдиката бићс v пружању пз Mobil v самоуправном спопазг мевандг код vTBpbciba и распа ређнваља оствареног дохотка. Самоуправнн cnopaav.un морају да садрже: — VTBpbiiBa’bc чистпх скопомскнх односа no.ucbv ООУР-а; — да доходак OOYP-а буде рсзултат рада радшгка те ос новнс организацпје идруженог рада и —дасс дсо дохотка који јс намењен за личнс дохотке рас поређује npa.ua рсзултатпма ра да сваког радника. Истакнпо је да he се Wro јања органшасггјс Сдшджага Са скупштпне спндпката Цементарс одвијатп 11 ка препспитивању Ji доградп»и иостојећих систсма расподеле личних доходака v смислу Да се исти што впшс приближи стварно.м раду. Взгше 'дпскуснја п vcBoieinix закључака односн се иа apvhitbcini стандаод и соцпјалну no AHTHfKV. Посебно je ncraKiivr значај друштвенс исхрапе за радну п здравствену способ пост раднпка, затим наметање ки обученост једшиа Савег за народну одбрану јс 10. марта разматрао извештај о раду Општипског штаба територијалнс одбранс у 1974. години. Извештај је поднео начслник шгаба за тернториторијалну одбрану Гсозден СтаibCBiih. Ево пеколико најважнијих тачака које преставл>ају основу рада ове организа« инје. — Висока војна стручна обу ченост и морално-политичко васпитап>е старешпна п борачког састава једпипца територнјалпе одбране најважнпш ie елемснат борбенс спремностп, коia нс преставља само безбсдпосг зе.мле већ п главну брану од агресијс, а истовремено јс општу стабнлност зе.мл>с н и једап од бнтнпх услова за ximic потребс пзпждае новв савременс кухиње и ресторана, који ћс омогућнп! поделу топ лог оброка v свпм сменама. За Kopiuuheibc годишндах одмора потрсбно јс изградпти другачп iy noAimixv, а парочпто код пачнна регрссиоања. Као нопи на v овој фабркци, истичс се .uoryhiiocT увођења ссдмодне® ног бссплатног одмора радника на тсжи-м послошша. Дслсгап! Скупшпше Јсдјјнственс опгаипзацпје аГНдиката у Фабрицп цемента на крају рада пзабрали су Председгшштво од 15 чланова и Надзорнп одбор од 9 чланова. За предсс дшгка Прсдседпиштва изабран је Драгољуб Давндовић, висо коквалпфпковаш! лшшар а за секрстара Мплутпн Максимовић, вмсококвалифпкованн столар — модслар. Р. М. н М. В. ibeii углсд v свегу, рекао је у свом пзлагању Гвоздеп СтањсBiili. — Сарадња штаба са друштвепо-полптичкпм оргапизацнја ма мора да будс још потпунпја а посебно са организацијош Савеза војних старешина. Прелвиђа се боља сарадн>а са цпвплно.м заштптом н остал!i.u друштвсно-полптпчким структурама у систему општс народнс одбране. Извештај о раду штаба v 1974. годпни пма за цил> да прикаже свс оно што ie пггаб постпгао на плану опремања, обучавања п подпзања борбенс готовостп једпнпца терпторпјалнс одбранс на внши шгео. Ж. Р. ДОКУМЕНТИ НЗ АКЦНОНО-ПОЛНТНЧКОГ ПРОГРАМА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДННЕ Овај Акцпоно-политички програм представл>а основу активностп младпх у нашој Опшгини у наредне две годиие, на основу кога ђе 00 ССО донетп своје конкретне задатке на свим подручјпма свога делован>а, a V зависности од специфпчнпх друштвено-економских и ПОЛ1ПИЧКИХ односа у њиховој средини. Овај докумепат који објављује.мо усвојен је на ссдцици OK ССО, одржаној почетком марта. Развој самоуправних социјалистичких друштвено-економских и политичких односа Организована акција омладине, у оквпру борбе раднпчке класе и радшис људп, за оишвотворењс сушпшс устава, за стабилизапију и шггснзнвнрање прпвредних крета1ва и за клаонп карактер соцнјалне политнке, догфипоа! укупним резултатпма организованих социјалистнчклх снага, па челу са СК, v даљем развоју самоуправног социЈалпзма. У оквиру те акцнје, паЈважиије месго нмају следепн задаци: • Дал>с KOHCTiiTyncaiDc и развој OOYP, као основних Нелија удруженог рада и интсграцијс друштва за доследно развијан.е самоуправних продукционнх одпоса; • борба да основнп критеријуми за расподелу личЈШх доходака буду рад и резулта11< рада; • младп радницп морају (Mini непзоставан чинилац у систему друштвеног договарања п самоуправног сиоразумеванл; • корелаипја односа омладинскпх делегата и ОС ССО мора бптп беспрекорап; стално међусобно информисаље м образовањс делегата; • успостављапл самоуправЈШХ односа мзMeby производиих OOYP и ООУР које се баве пословима промста робс и услуга; • адекватнн упшај младих па акцији споразумевања и договараља у оквиру iBiiepec- }јих заједница и месних заједница. Остваривање производних задатака Аиследчо нзвршавањс реловних обавсза ' -днне па радном месту, у школп д па селу потпун је допртгнос младпх општпм папорнма друштва за економску п друштвену стабилизацију. У оквиру овога, нужна је акиија омладине на повећању продуктпвкостн рада, јачању лпчне и колектпвне одтоворности, радне дисшптлнне, сузбијање потрошачког менталптета, свођење пнвестпција и др\ - штвених потреба и могућности, као основа с^абилизашгје прпвреде. Значајан подстпцај младима за нова прегнућа п зпатао всНа залагап>а је п ефпкасио cnpoBobeitc акнпја „МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЉЛЧ”, „НАЈБ0Л>И ПОЈЕДИНАЦ — ОДЕЉЕЊЕ — 1ПК0- ЛА” н „МЛАДИ ПОЉОПРИВРЕДНИК — Р0- БНИ ПРОИЗВОБАЧ". Побољшање материјалног и друштвеног положаја омладине Принцип расподеле према резултатима ipeoa да коршује садашљу појаву разлика у личним дохоци.ма за псти рад у разлпчитпм. органнзацијама удружепог рада * и у превазмлажењу социјалнпх разлика. Убрзатп остварнваљс усгавног иач&ш о минулом раду, као једног од важпијих услова социјалнс и скономхже сигурностн раднпка. Сви впдови потрошње треба да буду у функционалпој зависностл од резултата рада и кретаља дбхотка. За младе л>удс су неприхватљпвс разлпкс у могућности стицања образовања и могућtfiocnr запошљавања. Оие условљавају и друге социјалне разликс, тс акција на љпховом уједначавању и стварању услова за пуну запосленбст мора добптп приоритет у укупној активносги омладинс. Y том циљу нсопходJio је: • кредитпра!Бс п стипендтграЈБе ученнка и студеиата пз породица слабијег материјалпог стања; афмрмација Тптовог фопда за стппепдирање младпх радника п радничке деце; • укидаље свих впдова школарпнс; • шпрока друштвена акцпја за стварањс услова за запошл-аванл нсзапослеппх, првенсгвено квалификованих радника и стручних кадрова укључујућп н оне којп се враћају са рада у пностранству; • брже запошљавање и увођењс прштравашка у процес оамоуправл>ања и енерглчпо супротставллње досадаипвој праксп да прнправници за познтпвне резултате v раду добијају умањени лпчнп доходак по основу приправничког стажа; • »зградња објеката за оргапизованп рад омладине; отварањс клубова п обезбеђиваILC неопходних просторија у 00YP и школама; • учешће ученпка за КВ радпикс у расподели средстава која остварују обавезном праксом; • учешће омладине у доношењу п спровођењу кошсрепшх мсра штедње у радгаш организацијама. Соцпјалистички преображај иољопривреде и села Y овој области, о.младпнска органпзација ћс се, взмеђу осгалог, залагатп за: ® развијањс робне пропзводЈБе у пол>ипривредп п у том цнљу за обезбеђивањс услова за прошпрену репродукцију у пољоприв рсдн; обезбеГзиваЈве услова повољнвјег крсдитнрања пол»опривредне пропзводње, јачањс интеграцпоних кретања; модстпцањс кооператпвнпх односа v иоллпрнвредп; • осавремењнваи>е и урбапнзацпја се/\а, нодпзање стандарда иољопривреднпх пронз * воБача; о органпзацпје ССО на селу he се и даљс ангажовати на ynanpebeity културно-забавног жнвота младих, описмењавање н подпза љс слементарнс културе; обезбе1>ивање друштвенпх просториЈа; бржп продор шта.мпе: бол>е органнзовање рада постојећих п отвараibc iJOBHx библмотека; организовањс раднпх акција на уреБењу села; • снстсматско марксистпчко образовањс омладинс које жшјп н радп на се.\у, масов * иији прије.м у СК, ангажовање у акцпјама ССРН п месних заједнпца. Самоуправно социјалистичко образовање и стваралаштво Омладцнска оргаимзацпја сс залажс за перманентно јачање основс образовања. 06- разовање се мора што тешње повезивати са удружсним радо.м, усаглашавајућп плановс п програме са потребама производ^ве п друштва у целшш н iia тај начш! створитп могућносг за равпоправну размену рада. Услови за стпцањс образовап>а морају бптп једнаки за свс. Материјални положај учеппка не сме бптп препрека прп избору школе плп при наставку школовања. Учешћс ученпка у самоупрашнш тслима школе јс одраз развијености самоуправних односа у тој средини. Неразвијеност самоуправлмПБа uoTBpbyjc да је ученпк још увек објскат процееа образовања а не п>егов' активни субјекат. Идеологнју Савеза комунпста, као авапгарду пдеологпју раднмчке класе, треба уиоснти у свс облпке образовно васпитпог рада, као основу пзградње слободне, стваралачке лпчносп! младог човека у самоуправпом друштву. Одрећене задатке у областп марксистичког образовања младих пмају п школс самоуправљача, о.младинске полптпчкс школе, кружоци н секције младих. Посебно треба обратитп пажн»у на стваралаштво младе генерацпје. Позитивне рсзул татс које млади постижу у разнпм областпма дсловапл потребно је амтно внше афир мпсатп и пружатп могућност за њпхову дал>у стваралачку самопннцијатнву. Култура, физичка култура и радне акцијс Магерпјалнс и просторпс могућностп за задоволзавање потреба за културом младе гекерацнјс у пашој општпми су миппмалне. Зато п решавање овпх проблема мора да пде у складу са матерпјалнпм могућноспвха OiuHTime. На ово.м плану јс од посебпог значаја организоваое акција чпји садржај одговара интересу радннчкс омладине, уз афпрмацнју прпзнатих самоуправнпх врсдностп у култури, као и шнра сарадпл омладинскпх орган!1заш1ја пз свих средпна на културнозабавном плану, а поссбно ■ са омладГшом у J1IA. Културно-забавнн жпвот је посебно привлачап за младс. Кроз различите форме културно-забавног жпвота младн најпре упознају једни другс, уче да воле п подижу стенен своје културне пзграђености. Свестан улогс фнзичке културе п спорта ССО ће се боритп за: масовност, хумани карактер физпчкс културе, васпптну функцију спорта, демократпзацнју односа, самоуправпо усмеравање дал»ег развоја физичке културс, протнв свпх neraTiiBHiLX појава у спорту, за нови пачин конститунсања одпоса it организација на прицнппу Ycтава. Сарадња на том плну са новоформнрапом пптересно.м заједницом физичке културс је од посебпог значаја. Омладннска органпзација he посебну пажњу поклонити даљем развоју спецпфичних облпка масовне физичке културс. на организовању одмора, логоровап»а, маршева и других облика рекреације. На овом плану посебне обавезе пмају п друштвене организације које окупљају младе, као што су Црвени крст, Фермја^мш савез, Покрст горана, Савез плапира м Савеза нзвиђача. Веома значајно место у актпвностп омладпнске организанпје заузнмаће органпзопа1ве омладпнских радних акција, како локалнпх, тако п учешће ца републпчкпм н савезшхм акцијама. О.младпна пма поссбпо значајну улогу Y остварпвању концепцнје општенародне одбрапе, безбедностн п друштвене самозаштитс, на чему се морају ангажовати све оргаппзацпје ССО. Заједно са другпм друштвенпм чпниошша омладп1нска оргаппзацнја he сс аигажоватп за обезбеђпвање услова за нор.малап пспхофизичкн развој деце, пионнра и њихово мар кснстнчко самоуправно соцпјалпстичко вассвојс најбоље чланове који нмају смнсла. жеље п знахва за копкретап рад са nnomipiLua

CTPAHA 4 МААНД СВЕЧАНОСТ Y „ГРАДИТЕ/bY" Грађевннско прсдузећс за впсоку п ппску градљу „Градитсљ” 1. апрпла пма двострукп прозник. Тог дана прсдузсћс почнњс noвп жпвот у ,.13. октобру” п славп двадесстогодншњнцу. Y оквцру тог јубилсјп. 29. марта одржана јс свсчана седнпца Радннчког савета у салп Општпнског снн дшсалног већа, а рсферат □ досадаипвем раду н раз воју подиео јс Станислав Бабић, днрекгор. Затим су стоседамдесеторЈПШ радника овог предузећа уручеии ручнп часовницп у знакза хвалности и прпзнања за двадесетогодншњи, пстнаес тогодншњп и десетогодншљп рад. Свсчаном јубплеју присуствовалп су друг Борђе Трајковић, помоћннк Репу блпчког сскретара за прпвреду, Драгосдав Мплетић, потпредссднпк Основне прп вреднс коморс Крагујеваи, Петко Лековнћ, секретар Оттшттшског комптета Савеза ксмунпста, пословни пар тнеон пз Крушевца, Свсто зарева Дсспотовиа. п другн гости и прпјатељп. ЈУБИЛЕЈ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ „ГРАДИТЕЉА” Некада: запрежна кола сав иметак Како јс „Градптел.” пзглсдао првих.дана послс осниванл 1. априла 1955. годпие. Пар воло. вских кола.трп пара коњаза транспорт и јсдна ручна колица бнлп cv сав пивентар новофир мпраног предузећа, у чпјс оснп вање пијс уложено скоро ни дннара. Осамдссет ових л»уди грађевннара билп cv прпнуђс нн да почну од hvac. Наравно почело сс од прнзе.мнмх ради ва, који пнсу захтевали савр? мснијс op^be. Од првпх vcneiu но заврЈиених послова бпла је улица Бранка КрсмаповнКа, зндовн обалс рекс Црнпцс, п пеколико понзсмннх Kvha v Глождаку. Тојебило довољно да сс rpvna радника одржп и v следсћој ГОДИ1Н1 још vnqpiin јс паставп да зида за свој оп станак предузећа. Како ic .„Градител * ” напредовао н постајао снажнпјн, та ко је it Параћнн мењао пзглсд. Јсдног лана осванула је п прва модерна вншеспратннца v гра ду, „Мулеп Руж" — како зову црвену зграду попсд хотсла „Славија". А онда прсдгзећс стнче пов * рење ннвеспттора. и солнтери један за другпм ннч\’ на обала ма Црнице. Град добпја савременпјн тгзглед, а „Граднтел” нагло ојачава. Године 1962. долази до прппа јања Цитлапског предгзећа „Неп.мар”, Шл>’.Ч1карс к Стола рског прсдузећа „Напредак” са „Градитељсм’'. Тих дана граВсвинскп радпи пп овог прсдузсћа всћ cv сс Прошло јс двадесет голпна од како јс фор.мнрано Грађс еипско п^сдузсћс „Гоаднтел”, лвадесст страшгца његове цсто ријс „узиданс” cv тврднм зида Станислав Бабић, днректор „Градптеља" ревнм рукама. Ту је сложсно сво нскуство rpabcDHiicKiix ра дннка: г-спесн. иапорп. поклек пућа п радостп — чптава сгд бина Прсдузсћа. ПОРТРЕТИ: ГОДИНЕ И ИСКУСТВО • Meby најстарпјс радннкс у „Граднтељу", који од првпх дапа жнве судбинс свог предузеИа, спадају Цепе Голубов и Филнп Мплкпћ • Њпхово искуство и савст млађп радншш знају да цеис и поштују Ценс Голубов јс рођен 1929. годмне у Стрнзимнровшша v Сврдгличкој општини. У предузећу ic од 1. ап* рнла 1955. годмне. V почетку ic радпо као пословођа, а затим ic постао грађсвннскн тсхнмчар. ПрсдузсНс му јс омогућнло да сс усаврши, а он јс и поред свсг напорпог посла успео да оправда иоверељс својих другова и мовац уложеи у његово школован»е. За својс залагањс добно јс иокоаико награда. За њега је „почетак као н свакн почетак”: ттуп папора, одрииаља, упорносTH.. * Радовао сс свакој noBoi победи. свако.М новом кораку папред. Фнлјгп Мндкић пеха, оекао нам је озаренн сатаворннк. — Најлепши тренуци за мене, кажс Ценс Голубов, бпле су новс машине, нова средства која су нам омо1уНавала да брже напредујсмо. И данас се радујем новој будућносги свог преду- -зећа, алн са нимало стрепЦене Голубов ље: BipcAini трађевниарк пз Параћина од сада ћс заједно да зндаИ’ своју кућу, својс солитере голнна п усФилнп Милкнћ he, такође, поред. још двадесет радннка добити ручни часовннк V знак признаља за дводесетогодшшвп рад. Милкић је рођен 1919. године.- Првих дана v прсдузећу радио јс тамо гдс ic било потребно, н као благајник и магационер. To је 61IAO времс' онту зпјазма, када cv само ч^Р’ стс pvkc rpaboBimapa могле да сигурно воде предузеНе. Дапас када су многс ,Х>лу- |е” успсшно iipeopobenc н када Јс „Гра_\нтс.\>” постао пунолетан са двадссст годмна, све тешкоћс пзгледају пскако лспшс. МплкиИ нс вол« много ла прича, погоtodv о .хпшулпм данп.ма. Као ха је за н>ега много важнпг 1е ино што долазп, и чему сс треба озбилфо посветити: новп vcAOBii живота и рада. Иако, већ има позамашан број годш<а чмка Филшт се не предаје: спрс.ман ie да раме \”з раме са млалима креме v ново сутра. увслпко афирлшсалп -н доонја IV прве позивс мз apv.bix гоадо ва, Свстозарсва. Нупрнје, РажНекад: ручна пзрада цпгле н>а... Број радпика непрекпл но расте. техника постајс савре менија, једном речп „Градптел»” дожтпзљава свој vcnoii. Ал.ч живот Hiiic тако јсдно ставаи. Осстили су радншш овог колектмва и kpmshv ситуанију 1972. годннс, када ic због недо статка с.педстава н кадрова нрс тпла опасност да сс иред^оећс затворп. ¥з подршкг ислс on шгинс п друштвено-политпчк11х органпзаип.ја среНно сс псплн вало из тог тсснаца. Данас: улагања у производну опрему Данас rpabcBHHCKO предузе * he .,Град!ггел>” бројн прско 600 раднпка. Од тога само па мај сторскн калар отпала 250 рал мнка, то јсст, квалиЈжкованих м висококвалпфнковапмх .bvin. којн п чпнс главнг снагу у јсдно.м цпедузећу. Прско стоти ну радника ic са средњо.м н стручном спрсмом, а са високом спремом запослено ic 10 л>удп. MebvTHM, оспов за даљп раз Boi прсдстављају средства з‘а пронзводњу. иГраднТел>''. сс данас можс похвалитп савреме но.м пропзводном опремом. Има 4 багера, 20 камиона, 2 нова крана. гтоварпваче, ровокопачс, булдЛкХере, шлспове. мсша лине п сву потребнл' опрсму за 1 раВевинску оператнвг. Прошла пословна годпна завр шсна јс позитнвнмм бплансом Један од првпх „Градптељсвпх'1 камиона п порсд огромнпх улагања од милијарду н по старпх дннара v нова срсдсгва. Израђена ic нова производно-ре.монтна хада од 1400 квадрата са анексом п сспарашгја шљунка, од које сс очекгјс да v сдедећој годп ип да око мнлијарду динара бруто пзиходаУкратко, .Јрадитељ" ic спрс мап да се прпхвати м најозби љнијнх нодухвата у савремсно.м граБевинарству. ieo за то 1гма све потребнс ^словс. Ско ро сви новоизграђешг об.јектп v нашсм граду vpabeint cv pv» кама мајстора нз „Граднтела”. Ако Параћин данас има лепшп изглед, велмка заслхта за то прнпада и овнм граВсвинаtPinia. Будућност: у четворочланој породици 0 дапашњиш! овога пред\ јс ha не можс много да се прича, iep од првог апрпла оно жшш cBojv iiobv данаипмту п суг рашљттцу под повнм кровом v четворочланој породшш napahn нскћх Q^beBMHapa. Заиста. mi јс требало .много времена v6cau tji радникс „Градител»а", и других сједињенпх предгзсћа, да интетрацнја представл>а снгу рнију будућност н чвршћп сс лопац п опстанак па тржјшл v v условима јаке конкурснцнје. Y новом Г.рађев1тнском про нзводном предузећу ,.13 сктобар", „Градптсљ" одпрвог апри ла већ послујс као основна органпзацмја удруженог рада, поред још три, а у свом саставу нма погоне впсокоградње, нпскоградпл и пропзводно-rpabeвипсгсп П0ГО1Г. Бол>а концентрацпја пронзвоAHiix капашгтета п стручннх ка лрова, cnrypHiijii iiacrvn на тр жишту п већс повереџ>е повери оца п ннвеститора, а салшм тм бол>и условп за рад н жи вот радника, cv главни мотавн -интеграцнзе, ко!и треба да пос тану ц сталнп атрибгпи пара ћижжог „тиганта' * „13. окто- •бар”. Текстови: Мкрослав Дввопрнјевнћ ЗАНИМЉИВОСТИ Градилишта: „Градитељ" јс имао грп дплпшта у: Бсограду, Kopy, Дмлштровграду. Ршкњу, НупркЈи, Светозареbv. Крагујсвцу, Параћину, па војном пословннм ц' стамбсним објектнлш. Школовањс: „Граднтгл.'' ic „шко * ла” за rpabcBiniCKc радцнке. Прско стопган радмика Прсдузеће Јс омогу' liifao да сс ишколујс п стекпс потрсбне квалификшшјс. Мпоги од н>пх сс данас налазс на ру* ководеНнл! mscttimr великих колектива v n’auioj зсмљн. Станови: За двадссст годцпа постојања и рада „Градител>” је изградпо стамбеног Иростора за 15000 станоБника, пли 2500 станова. Заннмлжво је да Пара * ћин има само 1650 повнх станова. Модернизација: Yckopo he no плану модернпзаније npcAvaehc набавпти пловнп ббгер, којим lie моћп да сс екплоатпшс подводни ггесак п шл»унак нз Моравс. TaKobc he сс v што скориЈем пернодт- прећи са класичног на савпемени<ч маччн. Hneavsebe ћг набавити бетонску базу н монтажнс оплате. Реч првог онрентора На свсчаностп раднпка „Градитеља” у салп Огтштинског спнлпкал * ног већа бпо јс и Илија Божпћ, upon it дугогодншњп лпректор овог прсдузсћа: Илнја Божић — Основне тсшкоће бп ле cv у пемању средстава, па чак нп послова. Шта јс одржало паш колектпв? Ко.мпдетносг и једпнствепост. Тп атрибутп треба и данас да сс везују за пмс „Градптељи”, јср о успеху новог Производног грађевнн- □ког предузећа „13. октоба.р” треба да одлуче доб римеБусобни односи.Сви осталн фактори су задовољавајући. ПРНЗНАЊЕ ЗА ВЕРНОСТ Радннип који су добплп ручнс часовникс у знак захвалпостп п прпзнаЈва за дугогодпшњи рад у „Градптсл»у”. ЗА ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИ РАД: Цене Голубов, Милош Иванкожић, Милан Јовановић. Станко Милошевић, Жнвко Мнлугиновпић, Филнп Милкић, Жнвота Павловнћ, Тнхомир Снмпћ, Драгол>уб Саздановић, Милан СтоЈадиновпћ, Милан Савић, Мнлан РадиН, Станко Симић, Момчпло УрошевиН, Жарко Васић. Јован Пешић, Стојан Мнтић, Чедомнр Спдтић, Живољуб Лнђелковић, Видан Павловнћ, Лзубисав Д. Станковнћ, Миолтр В. Мнл>ковкИ. Пријсм часовнпка за дугогодишњи рад ЗА ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИ РАД: Душан BecKODiih, Живојин Бурић, Толшслав Живановић, Стапојло Ивковнћ, Бранка Марпнковић, Миливо је Мпладиновнћ, Гвозден Милошевић, Душан Мнловашн вић, Јоца МиленовнИ, Велнмир ПстровиН, Жнвога Радосављевиђ, Светнслав Савић, Толшслав Танић, Гвоздек МарковиН, Мнлнвоје Радојковић, Урош Илић, Миодраг Милосављевић, Томисдав Борђевић, Нснад Милосавм * ппћ, Живота Гајић, Живојин Стојановпћ, Мате Кумнђ, Ратолшр Симпћ, Урош Тошић, Мнодраг ТомнН, Живомир Патггић, Драгослав Hinnih, Драгослав Марпнковић, Борн * војс Татшћ, Стојап Вељковпћ, Миомнр Миловановпћ, Мплосав Милојковић, Цветко Стевановић, Драголшр Снмнћ, Војпслав Радозшровнћ, Стојан Белић, Будпмнр Днгвiinh, Браннслав Јанковнћ, Стојан Јовичпћ, Будкмир Јова> новић, Вељко Марковпћ, Бранко Момпровић, Мнливоје Марковнћ, Добрпвојс Милошевпћ, Мирча Мплосављевић, Вучко НпколиИ, Милован Николмћ, Мпленко Петровић, Михајло ПавловиИ, Томислав Радосавл»свпћ, Мнодраг Радосављевић, Стрјадпн Радолтровпћ. БлагоЈс Стајодц« новић, Драгутип ЛукнИ, ЈзбрБе ВнтаповиИ, Пантелнја Днмптрпјевић, Миладнн Дралпшћаннн, Миодраг Б. Жнвковић, Дратосдав МплојковнГ1, Мподраг Обрадовић, Mip лисав ПетковпИ, Станојло Paunili, Бранко Радосављевнћ, Милнја Стојановнћ, Хранислав Маринковић. Лзубомнр Станојевнђ, Жнвадпн Јоваповнћ, Мнодраг М. Стојановић. Са прославс у „Градитељу": додела часовника ЗА ДЕСЕТОГОДИШЊИ РАД: Aiuia Airnih, Властимир Антић, Драголшр Бошковнћ, Живан Божиновнћ, АЈст Веселовпћ, Светислав Велнчко * внћ, Милан Гајпћ, Милош ГлншпИ, Драгомир Динић, Стојан Бокић, Л>убнша БокиН, Славко БорВевнћ, Милун Борђевић, Радомир Бурђевпћ, Мплнсав Борђевнћ, Новн * ца Живковнћ, Драгупш Живковић, Драгослав Илпћ, Ра* досав Илић, Борисав ЈовичнН, Славко Јовановпћ, Рад *> је Јовановић, Сгражимир Крсмановпћ, Радисав Милетпћ, Верослав МиНић, Владнлшр Милстп, Радмап Милојковпћ, Јовак Милошевпћ, Мпловап Милојковић, Атанаско Момнровнћ, Десанка Марјановпћ, Константтш Милојевнћ, Милан МатејиН, Анка Мијајловић, Градибор Мил>ковић, Тпхомир Мнлетић, Арсен Митов, Радован Николић, 'Драпта Јовановнћ, Јанко Николић, Лзубомир Ннколнћ, Ду * шан Пауновић, Радослав Поповић, Рајко Петровнћ, Жн * војии Панић, Добросав Петровић, Радисав Петковнћ, Добрпвоје Павловнћ, Загорка Петровнћ, Тнхолшр Перовнћ, Гвозден Перовић, Граднлшр Рпстић, Мпхајло Рајић, Станојс Симнћ, Мнлан Сп.мић, Сава Стошић, Драгомнр Стошић, Светозар Станковић, Вукашип СпасиН, Божпдар Стефановић, Станилшр Стевановић, Радосав Савић, Дра * гомир Стојаднновић, Драгољуб СтојадпновпН, Влајко Стаменковнћ, Стеван Силшђ, Драгослав Трифуновић, Радпсав Трпфуповнћ, Војпслав Нирпћ, Томислав Бирнђ, Светозар Цукпћ, Богосав Шљивић, Ранко Иветпђ, P^Aib сав Велпчковпћ, Бранислав Јовановић, Мпленко Мнхај« ловић, Милорад Миловановић к Младен Савић. ОД ДАНАС ЗА СВАГДА ГРАТјЕВННАРН под истнм кровом И коначно од 1. апрпла параГшнски грађсопиарц жи вс под истим кровом .После oQiiMitnx и сложспнх прппрема почело јс да постојк Граћсвпнско производно пре дузећс „13. октобар", које је обједпнило четпри исгородна предузећа: „Граднтсљ , „Прогрес" и четири ООУР за одржааа1Бс пронзводппх капацптста. Прско десет хч- .^ада радпика граћевинара убудућс he заједено нзграђнвати своју будућност. Надам се да ће иаши чапорп уродптн плодом. Поо тоји вслнко поверење rpabana и свих друштвепо-полпп< ЧИ1Х opraiuiaamija којс мора.мо оправдати, рскао нам је Мирослап Перић, вршплац дужности гсисралног дпректора. Y прво време предстоје тсшкоће око „уходаваи>а” сложеичЈе оргаиизацнје u други пратсћи нроблемп, које ће.мо, падам се, брзо савладатп. М. Дп.мптрнЈеаић

ИДАНА' СТРАНА 5 Н* основу члана 51. н 52. Устава СР СрблЈе. члвна б Закона о Са.моуиравннм ааједница ж фвзкчке културс. члаиа 57. Статута Општп хе Параћин it члана 16. тач. 7. Самоуправног споразума о осниванл' Самоуправне интерео нс Заједшшс физнчкс културе оишпше Пароhint, Скупштина Заједницс фнзнчке културс Општпне Параћни па (хдшши ол 21. ГП 1975. ачносн: СТАТУТ ОПШТННСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗЛ ФИЗИЧКУ KVATYPY Параћии 1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овпм Статутом ближе сс одрсђујс н утврћује органнзаннја u рад Општннскс заједнл не фнзичкс културс u ibtimx органа, сасгав н струкгура Скупштинс. зајсднице меВусобна права. дужностп н одговорностп органа гп равл»ан.а Заједннцс, образовања стручнс слу;к бс Зајсдниис. као п друга пнтап»а од значаја за- остварнвање цнљева н задатака Општ:invite заједннцс фнзичкс културс. - Члап 2. Зајсдшша јс основана 24. 12. 1974. Самоуп * равннм споразу.мом о осинвању самоуправнс зајсдНицс фнзпчке културс, општнне Параћш< на основу кога. су сс уЗаједннцу удружилЈК.раднпцн и друш раднп л>уди у организанијама удруженог радаи другим са.моуправ.-• шш организаиијама п заједннцама, раднн л>удн у Месни.м Зајсдпицама п радиишг и другп раднн лудп у.органнзацнјама удруженог рада н другнм самоуправнпм органнзацнјама н заједницама у области фнзичкс културс. Члаи 3. Назпв заједпнцс јс: „Општинска зајсдница фнзичке кудтурс” (у дал>ем тсксту: Зајсднииа). Ссднштс Зајсдшше јс у ПараИину. Члан 4. Заједиица јс прав.чо лнцс. ЗаЈвднииу прсдставља прсдссдннк Скуиштннс. Заједшту заступа секрстар Заједннис у складу са Законом н овпм Статутом. За својс ибавезе Зајсдпица одговара свпм удруженим средствнма. Члап 5. Зајсдница има свој псчат округлог облика ла комеје нсгшсан тскст: ..Општинска зајед ннца фнзнчке културс, ПараНнн". Тскст јс нсинсан ћпрнлицом. Члан 6. Начин употребс. чувања п уннштавања псчата утврђујс сс иоссбшш актом Скупштннс заједннцс. I II. ЗАДАЦЈТ И ПОСЛОВИ ЗАЈЕДИИЦЕ ■ Члан 7. • Зајсдница вршн иарочито слсдсћс послоI л^^Јаа>агкс: ' ^ЛстврВујо V. складу .са. друХцгвеннм илаHdmOmiiTMHe. 'иолнтику развоја-н. ywanpebv * фнзнчкс .културс, на подручју за којс је основана, . доносн и yciaabyjc програмс дслатностп .у областл физнчке културс н умествујс у доношењу одговарајућих'планова и програма огтштине л.дајс мишљсња' н предлогс за реша« вање питака која су од значаја за развој фпзнчкц културе, — подстнчс актнвности н ствара условс :<а (фганнзовано н систематско учешИе што веhcr броја раднмх људп н граНана, посебно дсце it омладине, у областн телесног васпитзња, масовнс фнзнчкс културс it рекреацнјс људн, као и за развој ква.штета спорта прско установа за образоваљс и васпнтање, друш * твеноспортских органнзанлја п клубова, организаннја удруженог рада, меснмх зајсднниа н других облика снор гско-рскреагнвннх зкгив ностк. — Стара сс о обезбећпвању срсдстава за фннансирање делатности и прошнривању материјалнс оснбве за развнтак физичкв културс н њено стално унапреБсњс и осавремељавање,. — удружујс срсдсгва са другнм Самоуправннм Заједннца.ма н о органнзацнјама, радн остваривања заједничкнх ипллва н задатака, посебно у погледу изградње објеката физнчке културс и рекреанпјс оспособљаваit>a н усавршавања стручних радпнка на подручју’физ1гчкс културе, — стара се о наменској употрсбл раиионал ннјел коришћењу објеката фнзпчке култури, обезбећујући свим радннм лудима н rpabaпима а посебно децн и омладинн да пх кори;> те, без обзира на њпхове матернјалнс Motyli * ности, — дајс иннцмјатнвс Рспублнчкој заједнпип физцчке културе за решавање пптања која <v од општсг зиачаја за развој физнчкс културо у Републицп, — врши if другс пословс утврђепс Уставо.ч, овнм Споразумом и Статутом. Члаи 8. Заједнниа учсствује у закључпвању РеиуГн лнчкнх договора н споразума којнма сс pervлишу обавезе Заједницс у остварнвању noлнтикс физичкс културс у РспублпциЧлан 9. Y случајевима када јс у иптерссу за развој физичке културс и у складу са задацнма Ззједнице. Заједнииа може, самостално илн зајсдно са дрггнм органнзаинјама Зајединиама и друштвенонолнгичкпм заједннцама Само уиравнн.м споразумом нли друпш општни актом Скупштинс заједннце осннватн органн- . зацију удруженог рада нли Раднс зајсдницс из области физпчкс културс. Y елучајевима нз претходпог става Зајсд * ница има право н обавезс и одговорносги огиивача угврћснс Законом и осннвачким актом. Члан 10. V остваривању својих задатака и поглова, ЗаЈсдчмца capabvjc са другнм самоуправним заједницама. оргапнма општинс, јсдиннцама оружаних снага СФРЈ и јединица.ма терито риЈалне одбране путем доставл»ам>а иланова о зајс,\ннчкнм активностнма, спровоВсњу заДОКУМЕНТИ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ јсдничких мсра и акцпја п удружива1Е>с срсдстава, размену нскустава н достигпућа у обла сти фнзнчкс културс и сл. Зајсдннца остварујс разис обликс мсђусобнс сарадњс п договарања са истоврсним заједнпшша суссдннх и другпх општина нарочнго у ннљу гсклађнвања развоја, доношсња заједничкнх планова и програма као и ради оства рнвања другпх заједннчккх иптереса. . ПТ. САМОУПРАВЛјАЊЕ У ЗАЈЕДНИЦИ И ОР ГЛНИЗАЦИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ Члап 11. Члановп Зајсдннис у зајсдницп остварују свија самоуправна права нспосредно п прекп својнх дслегацнја, односпо дслсгата v Скупштпнјг Заједницс. Члап 12. Одлучивањс у Зајсдннии и рад њеппх органа оргапизује сс тако да сс обсзбсдн: да чл.ч пови Зајсднпцс одлучују нлн заузпмају став«> вс о свнм шггашша ол пнтсреса за члапове Заједнмце путем својнх делегација, односно дслсгата у Скупштнпн; рсдовно обавештаваше о ралу органа Зајсдницс и вршењс конгролс над радом од органа Зајсдницс п стручнс службс. Члан 13. Прсдлози Статута Зајсдшше, програма п плана рада Зајсдницс, фннанспјског плана н завршнп рачуп Заједницс, обавсзно сс доставл»а св|ш члановнма Зајсднице ради дазања мн шљсња п прсдлога. Порсд матсрпја.\а нз става јсдап овог чла на члановима Заједннцс дају сс на разматра1бс пацртп н прсдлозп аката којп рсгулишг: мсђусобна права н одговорностп члаиова Зајсдницс; пнтања прп.мснс прнииила узајампо сти н солидарностп; удруживање срсдстава: крмтеријуме и мерпла за фпнаиспраљс програ.ма, активностп н акцпја у фпзпчкој култури: програм мера за развбј u унапрсВењ« спорта, рекреацнјс физпчког всжбања н васпптаља, дсце, омладнне и одраслнх грађани. 0 датнм предлози.ма п прпмедбама на навсдсна акта чланова Зајелннис Скупштп ic зајсдинцс Обавезно сс пзјаШњава прс усвајпња акта, односно докумепта. IV. ОРГАИИЗАЦИЈА САМОУПРЛВ/\5АН»'\ ' Члан 14. Пословплш Зајсдипцс yupan.va Скупштпна заједнице. Члап 15. . Скушитпну зајсдннцс чине дслсгатп којс бирају делегације основнпх органнзаинја удруженог рада, радних заједница it меснмх зајсдннца као н радннцн it другп раднч лудн <к: новннх организаипја удруженог рада п радннх зајсднпца којс обављају делатностп cpii.r.t чкс културс 11 планови у друштвенпм организаипјама и удружењнма физпчкс кулгурс v.i обезбеђнвањс једнакс заступљеностп свих чла пова Зајсднпцс а на слсдсћп пачин: — Српска фабрика стакла 4дслега|а — ИВТ „Б. Крсмановнћ” 3 — ФИ „Новп Поповаи” 2 " — ФТМ „Пролетср”, Тскс. нрсд. .Једннство”; Елсктросрбија; OOYP Параћнп п Електронсток 1 " — Граф. пред. „Вук Караинћ”, ПИК Бупрнја OOYP „ПараИинка”, Инд. прсд. „Извор”, Унмверз. Буспловац I — Зсм. зад. Дреповаи, Шумски газд. секцнја Параћпн, Ветср. сган. riapahiiii „✓Кнтомлнп” по roji ПараНнн. Агроекспорт Београд OOYP Параћин, ПИК „Бупрпја” OOYP Слога. Жупскп рубпп OOYP Рашевииа 4 — ГраН. прсд. „Градцтељ”, ЗУП „Прогрес”, МПП „Пролстср” I ” — Трг. прсд. „Шумадпја” 1 — ТУП „Грза”, „Унија Бсоград” мотсл riapalinn. „Поморављс”, Вннб жупа, Ветпром, „Дуваи” п.осталп дсловп трг. п угост. лелатн. чнјс ссднштс ван Параћнна I " — „Будућност”, Заиат. крој. пред. „Слога” Берб. фрпз. задр., „Космај” Београд — 'сервис Параћнн, Занат. прод. задр. н фото атеље „Пролстср” 1 — самост. делатности (занатлнје, угост. адвокатн, вг др.) 1 ” — Ком. прсд. „Стандард”, Прсд. за водовод, 11 каналнз. Завод за ком. посло. п урбанпзам I ” — ЖТП Београд, жслез. стан. Параћнп, Сскција за одрж. iipitf. 11 дсо слсктро секцијс, „Велмортраис’’ Rvnpuja — OOYP гср. саоб. Псповац, Аутоб. станнца Папаћпп, ПТТ Светозарсво OOYP Параћии I ” — Основне школс градскс, Осн. школс сеоскс, срсдње школс, Радничкн уппверз., Бнблнотека Ауто мого ‘друшгви, п стр. службс Интер. зајсд. и спорт. органпзацнја 4 " — Меден. центар, ССЗЗО — фнлпјала Параћип Завод за запош., Центар за дсч. зашг. н соц. рад Јаслнцс ИВТ „Бранко КрсмановиН" I , — Радне зајед. банака осигур. п правос. органа, СДК Параћнн, Служба друш. прихода, Оргап CO: Параћни, Општ. ватрог. јсдпнпца, Друшт. полпт. иргашо. M3 и хуманптарпс орппшз. Актпвпа војна м rpab. лпца у JHA 1 " ДРУШТВЕНЕ ОРГАНИЗЛЦИЈЕ И УДРУЖЕЊА.ФИЗИЧКЕ KYATYPE — Општннски фудбалски савез 3 дсдегата — Општ. одбор фудбал. судија 1 — Општннскп рукометнн идбир 1 ” — Општнн. савсз школ. епорт. друштва 2 ’’ — Општнн. савсз за фпз. вас. и рскреацпју ’ 3 ” — СД „Борац” 1 ’’ — СД „Тексгнлац” 1 " — Друшт. педаг. физпчкекултурс 1 " — Опттии. савез спортова 4 ” — Стручна служба ОЗФК I „ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ — Параћин — град 2дслегата — Рашсвнца, Снњн впр, • Трешњевииа 1 " — Поточаи, Својново I " — Чспуре, Шабац 1 — Д. Впдови, Стрпжа I *’ — Дреповац. Спкнрнца । — Г. Видово. Ратарн I • ” — Буснловаи. Голубова, Крежбпнаи 1 ” — Извор, Д. Мутпнца, Клачсвниа 1 „ — Вул>ане, Шалудовац, Г. Мутшша 1 ” — Поповац, Стд бица, Забрсга I — Лсшјс, Плана 1 " — Боинване, Главица, Давидоваи 1 делегаг — Лсбкна, Мпрпловаи, Тскмја 1 ” На основу овог члана Скупштина заједиппс ii.Ua 60 дслегата и ти — из основннх оргапизацмја удруженог рада п другпх обллка \дружеиог рада 28 дслегапа: пз органлзацпја флзлчкс културс 17 делегата; пз Месннх зајсдшша 15 дслегата, Члап 16. Мандат дслегата у Скупштипп зајсдппцс трајс 4 годпнс, односно док му трајс мапдаг у дслсгацнји. Мандат дслсгага престајс: мстеком рока па који јс пзабрал, оставко.м: ипозивом; губптком својства. иа основу кога јс делегат дслегнрап и на основу Законом предвиђених услова. Члап 17. Дслегатп у Скупштшш зајсдпнце имају ||рзви.п дужностн да одлучују о свнм шггањн .ма пз .рада Зајсдннцс, да покрећу пнтања из областп делокруга рада органа Зајсдннцс, да прсддажу. доношс1бс акага п Одлука. да поставллју ruiraiba, ла захтевају подношење п:«- вештаја. о спровођаиу Одлука н зак.\>учака о pa.iv Заједннцс. Блнже одрсдбс о правнма и дужпостима дслегата pcry.xjicahc сс Писловиико.м о раду СкупнЈТипс. Члаи 18. Скупштнпа зајсднпде вриш след.сћс пословс: 1. УтврВујс. путем дугорочннх н годишibiix нланова, основнс правис развоја фпзпчкс културе, у хжладу са исрспектнвннм друштвспнм планом општнпе; 2. Пратп п разматра резултатс, условс и иа чин ocTBapireai-ba vropBeunx планова п програ ма развоја фнзнчкс културс п нрсдузећн <>дносно предлзжс мерс за њнхову реалнзаиију: 3. Размагра н дајс Miiui.\>eiba и препорукс па програмс и акцнјс нз областн фнзпчкс културс п у иквнру својих овлашћења вршп ibHXOBo усклаћнвањс и усмеравање: 4. Скупштнна утврВујс п доносн одлукс ко јс сс одиосс на обезбеБнвањс матернјалнс осиовс фнзичкс културс, Сгатус. услове п памин корншИења п управљања објекгима фпч.ч чкс културс н рекреацнје п друга пнтан>а из делокруга Скупштннс општине; 5. Одлучује равноправно са падлсжннм всИнма општннскс скупштинс о пнтањнма ш ибласгн нз фмзнчке културе под условчма н у поступку утврћеннм статутом општпнс; 6. Раз.матра програме развоја фнзнчке културе које угврћује Републичка заједница ,физпчкс културе п даје мишљења „ предлогс: 7. Доносн Статут п друга општа акта; 8. Вршн избор прсдседннка п потпредседнпка Скушитнне; 9. Вршн пзбор Извршног одбора Скупштпнс п н.менујс секретара Зајсдннце; 10. Доноси фннанснјски план, усваја завршни рачуи и Извешгај о раду ЗаЈедницс; II. Утврђује којс lie друштвено политнчке и друге оргаинзацпјс обавезно консултоватп у поступку доношења програма и плановг развоја фнзнчке културс п предузммаље важннх мера и акцнја; 12. Одлучује о удружпвању заједннцс v ширс самоуправне пнтгресне заједнице, о ос нивању савеза w другнх удружења, као и о успостављању другпх облика мећусобне сара Aibc са заједнпцама у областн фнзнчкс културе; 13. Одлучује о удружнваљу средстава са другим заједннцама п органнзацнјама којс су од заједнпчког пнтереса пли општсг 1штерсса: 14. Одлучујс о службеним путовањхша делегата Су.упштпне, чланова извршних и радiiiix тсла Скупштннс п секретара. 15. Дајс сагласносг па учутрашњу арганпзацију и систематнзацију радних места стручне службе заједнпце u уређује међусобне ид носс са Радном заједннцом; 16. Одлучујо о задуживаљу заједнице; 17. Доносп Пословншс о свом раду п 18. Одлучујс о друпгм питавнма када је w одрећеио Законом, друпггвеним договором, Статутом Општннс/ овпм Споразумом -н Сгатутом Зајсдницс. 'Хлан 19. Скуишпша Заједшшс одлучујс о шггањи.ма п.| својс падлсжнжтп на ссдгпгцама. Скупштина зајсднпцс можс радити п иуио важно Омришат ако седнпци прпсуствујо впшс од ПОЛОВИЈ1С дслсгата. Скупштпиа доноси самоупрзвпа опхита акти и Одлукс BchimoM гласова прпсутнпх дслегатв. Изузстно, када Скупштнпа зајсдпицс одлучујс о: Програму ра лз Зајсдлицс, Изворпма срсдстана I! сјшнанснјскол! плану; доношсшу и иро.мп нп Статута; за1с\>учпвању друштвсних н сам<- управнлх споразума, Одлука се сматра пун»> взжном ако јс донста всИипом гласова укунног броја дслсгата Скупштинс. О питањнма нз става чстпрп овог чаји«? Скупштпна може одлучиватп ако јс прегходпо тражено изјашњавањс чланова Зајсдпнис. Члан 20. Рад Скупштиис н њеннх оргапа п радипх тсла је јавап. Гласакс у Скупштпнн јс јавпо, осим ако својом одлуком Скупштииа нс одлучи да сс гласање врши тајно. ЧлаП 21. Правнла о органпзацији рада Скупттцпе зајсднпце утврБује се пословннком' CKymuriiнс зајсднпцс. Прсдседнпк Скупштине » потпрсдседник Скупштнне Члан 22. Послс доношсња Одлукс о вернфнкашпп мацдата Скупштциа бнра прсдссдпика Скупш тннс u потпрсдседннка. Председпик и потпрсдђедшш Скуншппи’ бирају сс из редова дслегата за времс од 4 годинс, односно за времс трајања мандата. Предссдннк м потлрессдппк Скупштинс мп п/ бпти разрсшени дужности н прс нстска рока на који су изабрани. ' Члан 23. Прсдлог за пзбор председпика п погпрсл * ссдпика Скупштцнс подпоси Компснја за цзбор u iLueiioeaibc, уз претходно.консултоваљс чланова Заједнпце п коордннацпопс кадровске KOAUiciijc ССРН општинс Параћин. Уз подношењс прсдлога прсдлагач порсл плс.мсног образложења може н усмено да образлаже прсдлог кандидатурс. Члан 24. Избор прсдседника и потпрсдссдника вриш јавним путем, односпо тајпо, пугсм гласачких лнстнНа. ако то Скупштнна одлучп. За нредссдника, одмосно погпрсдссдпича пзабрам јс кандидат којп добпја всћпну о.\ укупног броја дслегата у Скупшпшп Зајсднпцс. Члап 25. Прсдссд!п।к Скупшitиic: — прсдставља Заједпнцу; — прппрсма, сазнва н прсдссдава ссдпицама Скупштпнс, — ста*ра сс н прати рсализацију усвојеиих зак.\>учака л ставова; — сазива седшше и састанкс прсдсслнпка Одбора it компснјс Скупштнпе, усклађује љихов рад it подстичс њихову актнвност; ocinaрујс сарадњу са другп.м самоуправким иигсрни.м заједница.ма, друипвсно политпчкпм организаипјама, друштпеппм органнзацијама н удружсњп.ма, друштвено полнтнчкмм зајсдплцама, као и са другњм заннтересованпм оргаллма л органпзацијалш. — стара се о оствариваљу програма рада Скулштилс и обсзбсћуЈс условс за рад дслсгата; — даје упутства сскретару Зајсдницс у поглсду извршавања задатака и послова Скуп * IUTHHC и — врши другс иословс утврђснс самоуцрак нлм споразумом о осиивању уаједннцс, Стату1OM ЈГ овтш Пословшгком м пословс којс му иовери Скупштина. Члап 26. Потпрсдссднмк Скупштннс помажс ирсдссдннку у раду и врши у договору са њим, одређене пословс пз 1-веговог делокруга. Предссдника у случају одсутностн и спрсчепостп замењујс потпредседник. Одбор самоуправнс контролс Члад 27. Члановп Зајсднице остварују самоуправну контролу.преко Одбора самохттравнс коитролс (дал>е; Одбор) Одбор сс сасгојп од 5 чланова п 5 заменнка. Члановп одбора се бнрају на начин п по поступку за избор делегата у Скупштину заједшше. Делегатн за одбор бирају се пз саста ва делегаццја Органнзација удруженог рада, it Месипх заједшша н то: Чланови из: ФЦ „Нови Поповац“,Граф. прсд. „Вук Караџић' *, M3 Дреновац M3 Трешњсвппа. ИВТ „Б. Крс-мановнћ" Заменици из: ФП „Нови Поповац", Граф. лред. „Вук. Караџић", M3 Буспловаи, M3 Плана н ИВТ „Б. Крсмаковпћ”. Чдан 28. Мандат чланова Одбора трајс 4 годнис. Изабранп делегати у Скушптпну Заједнвце нс .моту бити чланови Одбора самоуправне контролс. Члан 29. Задатак Одбора јс да обезбсдп превснтнвшш деловањем н другнм мерама доследно ирнменн Устава, Закоха, Самоуправног споразума о оснвзању заједниие физичке културс, овог Статута и друпк отпитнх аката п Одлукз оргака Заједгшцс it спречп кршење « злоуш ** вребу Закона и усвојеннх сау.оутфзвкмх отн- ■1нх аката. Члан 30. Одбор за саиоудравху контролу нарочито: контролнше спровођењс Закона, самоупраиног споразума о оснпвању Заједнпис, контро * лише cnpoBobcite Статута и залиучака органа Зааеднице. астварује увид у паменско к<’- рлшћенл срздсгава Звјед-надс, контролнше рад сгручне службе Заједнмцс п врши конk (Наставак на 6. страпн)

ддмнл* (Наставак са 5. странс) тролу Да ли се остварују права и обавезе члвнова Заједнице у складу са самоуправннм споразумом. Члап 31. Одбор има право и дужности да о уочешхм пспавама обавеспг чланицс Заједннце, органс Заједнице, надлежнсорганс друштвеног падзора и коитроле н захтева предузтшаљс одвоварајућих мера. Скуппггпна, Извршни одбор, секретар и стручне службе ЗаједнЈше, као н органнзацнта са којима Заједшша 1ша уговорене односе, дужни су Одбору ставита па располагање до кумектацију о шггањима на која се контрола односи, као II да пм пружс помоћ у остваривању контооле. Органи Заједипцс обавезнп су да размотпс материјале Одбора. Одбор самоуправне контроле најмање једанпут у шест месеци подносп извештај о свом раду члановхша Заједницс. Члаи 32. Радом Одбора руководп предссдник Од(х> ра кога бира Одбор. Одбор радн у седницама на основу плача и програма рада. Седнице сазива прсдседнпк Одбора. Одбор се састаје по потрсбн-, а пајмањс јсдном у три мессца. Члан 33. Посебннм Правплннком о самоуправној контрол!! н раду Одбора самоуправне контрсле Заједште регулисаћс се органпзацнја п рад Одбора самоуправнс контроле, однос према органима ЗаЈедшшс, одговорности чланова Одбсра н друга питања од значаја за рад самоуправне контролс. Секретар Зајсдннце Члан 34. Секретар Заједнице је ннокоснн извршни орган Заједнице. Секретара пменује п разрешава Скупштг.- на заједннце уз сагласност Скупштнне Општнне, секретар сс пменује са мандатом од 4 године. По пстеку овог рока Скупшпша може нсто ллцс поново шгеновати за секретара. За секретара Зајсднпцс може битп пмеповано лице којс поред општих услова испуњава Ji еледеће услове: 1. да има впсоку пли вишу спрсму, 2. да нма вишегодишње нскуство у облас ти фпзичке културе, п 3. да испуњава морално полптичке квалтпс те ai да је друштвсно политичкн афпрмпсап. Члап 35. Предлог за именовање секретара могу датн чланови Заједннцс, и љенн органи, Комг * сзцја за пзбор ц именоваљс Скупштнна опшпше, о кандндатима за секретара извршиће се консултација са члановима Заједницс и коордннационо.м компснјом за кадровс ССРН општине. Уз предлог за имснова1£>с сскретара Скупштини се подносн пнсмено образложење прсдлога. Члан 36. Y случају да секретар будс хшенован из реда делегата Скупшпшс престајс му маидат делегата. Члан 37. Секретар можс бнтн разрсшсн функццје тшокосног органа прс пстека мандатног рока у следећпм случајевама: ако својим радом теже повреди или вишс nv* та повредп прописе који се одиосс па рал Заједннцс ако делује супротно општим самоуправнпм актнма Заједнице и ако пе нзвршава Одлукс п закључкс органа Заједницс. или поступа протпвно тим Одлукама; ако нссавестпш нлп неправилним радом наноси ттету Заједипци; на личпн захтсв и у cbilm друтим случајсвима прсдвиђенп.м Закоиом. । Члап 38. Y случају да сс стекну условн из претходног члана овог Статута захтев за разрешаваi-ве секретара Заједницс узеће сс у размтрај-бс ако га поднесе најмање 1/3 чланова Извршног одбора, 1/5 делегата Скупштпнс. Захтсв за разрешаваљс секретара можс поднети и председшш Скупштинс. Члан 39. , Секрстар Заједницс: — руководп радом стручне службс Зајсднице; * — заступа Зајсдшту у складу са овпм Статутом 11 друпш самоуправшЕМ општпм актима Заједннцс п њених органа; — стара сс о извешавању Одлука п закљука Скупшпшс и Извршног одбора Скупш— тпнс помаже председиику Скупштпне у оргапизовању рада Скупштнне; — бр1шс о припремању матернјала- за ссдницу Скупштннс п Јћепих органа; — пратн реализацију извршавања фниансијског плана и о томс повремено обавештава органс Заједннцс: — закључујс уговорс са корнсшшпма сред става Заједпнцс; — подносп Скупштшш извештаје о раду стручне службс; — обавља и другс пословс којс му цовсри Скупштнна и љени извршнп оргашг. * Члш! 40. Сскретар јс нарсдбодавац за нзвршашиве финансмјског плаиа Заједницс. Наредбодаваиа права врши па оспову прописа, самоуправних ОШ1ГГПХ аката п за|сл>учака Скуппгпшс и Извршпог одбора. Сскрстар јс одговорап за иравплпо корнш * ћењс средсгава Зајсдпиие п закошпост пословаља Зајсдпицс. Члац 4Ј. За свој рад сскретар је одгооорап Скупштннн Заједиицс. Секрстар Заједпицс остварујс личнк дохо жс и друга са.моуправпа права у оквиру радпе Зајсдшшс стручпс службе заједпип.-. Изврпши оргшш н радна тела Скупш-пше Члан 42. а) Извршни одбор Скупшпшс Извршни одбор Скупштннс заједппие Је колегнјални »звршнп орган за вршењс фуикција Скупиггине зајсдшшце. Извршни одбор се стара о спровоНељу vtврђене политике о нзвршавању Одлука н других аката Скупштпне. За свој рад одговораи Јо Скупшппш Заједшшс. Члаи43. Извршнп одборсастојисеод.9 чланова.којс Скупшпгна бнра из реда делегата. Од 9 члановау Извршнп одбор бира се: 4 делегата из организацнја удруженог рада; 3 113 друштвених оргавизацпја за фнзичку културу; 2 пз месиих заједница; Члан 44. Предссдника п потпредссдпика Извршног одбора бпра Скупштина нз реда делегата. Члан 45. Маидат чланова Извршпог одбора трајс 4 годинс, однооио колико трајс мандат у деле * гацнји. Нико не можс више од два пута узастопио 6imi нзабрап за члана Извршног одбора. Члан 46. Мандат члана Извршног одбора можс прес тати, порсд пстска времсна на којс се бнра. п у слсдећим случајевима: губл»ен>е својства дслегата, оставком ш разрмнењем члана Извршног одбора. Оставка на функцију члана Извршног одбора подносн се Скушшпшш п мора бипи обра зложена. Скутшгпта можс разрепшти члана Извр * шног одбора ако нађе да овај нс извршава своје обавезс или ако утврдп да је јв било ког разлога неподобан да и даљс врши функиију члана Извршног одбора. Члаи 47. Y обављању пзвршних функцнја Извршнн одбор: — .извршава и спроводп Одлукс Скупштинс ЗаЈЈеднице; — предлажс п извршава финансијскп плап Зајсднице; — предлажс заврхшш рачун Заједницс; — утврђујс нацртс Програ.ма и планова рада Зајсдпице; — утврВујс прсдлоге начела, осиова и крптерпјума коришћсња средстава Заједнице; — раз.матра питања о којима одлучујо Ск\п1штпна н дајс мишљења и предлогс по тим пптањима; — врши увид II пратп корншћсње средстава Заједнипе; — припрема матерпјалс за Скупшпшу Зајсднице; — зајсдничкн раз.матра појздпна питања са Одборима и Компспјама Скупштинс: — спроводп одлукс о задуживању и узпмању кредита на терет средстава Заједнице у складу са донетом Одлуком Скупштнне; — прати остваривањс уговоренпх обавеза нзмеђу Заједница и Оргашвација удруженог рада и друглх самоуправннх организација и зајсдннца; — разматра нацртс самоуправннх општнх аката којс доноси Скутпптпна заједнапде; — доноси пословнјгк о свом раду; — одлучује о ооразовању комисија и других радинх тсла Извршнот одбора; — предлаже ребаланс фннансијског плапа Заједницс; — предлаже прсдседннку Скупштннс сазнвање седннца Скупшгннс н дневнп рсд тих седница — подносаг Скупштннп нзвештај о свом раду; — обавља it другс пословс којс му повсрп Скупштпна заједиицс. Члаи 48. Извршнп одбор радп у седшшама. Седннцс се одржавају по потребп, а најма1вс једном месечно. Члан 49. Извршни одоор можс ДОНОС1ПЈ1 одлуке ако ссдницц присуствује вишс од половине чланова, а одлука се сматра донетом ако за н»у гласа већина прпсутних чланова. Члан 50. Седнице Извршног одбора сазива председннк Извршног одбора, пли потпредседника Извршног одбора по овлашћењу председника, предлаже дневни ред и руководп седницама. Y одсуству председника, послове председиика обавља потпредседник Извршног одбора. Председннк, односно потпредседнпк Извршног одбора је обавезап да 'сазива седннце иа захтсв 1/3 чланова Извршног одбора и на зах тев председника Скуппгпше Заједннце, н то у року од 7 дана од подношења захтева и поднетог лтатеријала за седницу Извршног одбора. Члан 51. Начин рада Извршног одбора регулишс сс ИОСЛОВШ1КОМ Извршног одбора. Радна тела Скутшгпгне Члан 52. Радна тела Скупшпше су одбори и КоРади разматраља п прсдлагања шггања и аката пз надлежностп Скупштине Заједнинс. Скупшпша образујс одборе н ко.хптсије као стална радна тела. По потребп Скупштина можс образовати и друга стална и повремена радна тсла (радне групс, компспје п сл.). Члан 54. Одборн Скупштинс су: а) Одбор за спорт, б) Одбор за рекреацнју, ц) Одбор зафизичко васгштзЈве н вежбаљс, д) Одбор за објектс фпзнчкс културс. Одборп бројс 11 — 13 дслегата. Одлуком о образовашу Одбора скупигпша Зајсдницс утврђујс задатке сваког Одборз. пменује чланове Одбора п бпра председника Одбора. • Члап 55. Комиснјс Скупттинс су: а) Компсија за програм п развој физпчке културе, б) Комнсија за праћсњс п препему с.а.моуправннх општих аката Зајвдницс, ц) Комнопја за матерпјална п фпнансијска питања, д) Комиопја за пропаганду » информативну актпвност е) Комигпја за кадрове, Члан 56. Комисцјс шз члана 55 овог Статута састављенс су од 5 до 7 чланова. Одлуком о образоваљу КомисијеСкупшпша. Одлуком о образовању Комисије Скушптине заједнице утарђујс задаткс Комиспјс, нменујс предссдника п члановс Комиснје. Члан 57. За члановс Одбора и комисија могу бити бирани делегати Скупштине представниии друштвено политичкнх органнзација, стручилци јавни радници из области физичке културс и других обласви, сагласно акту сбразоватва Одбора односно Комисијс. Број чланова Одбора, односно комисијс из реда делегата Скупшпшс мора битп пајмањо Седницс Одбора н комисија сазивају ирсдссдннци ai руководе њпхови.и радом. Одбори II комисије радс у ссдннцама. Састају се по потреби u на захтев предссджтка Скупштпнс н на захтев 1/3 чланова Одбора. односно Комнсије. Члан 59. Прсдседннк одбора, односно Комисијс, чла ■iioBii одбора, односно комисијс бирају се на ЧСТИрИ ГОД1ШС. Именованим председницнма и члановпма одбора II комиопја мандат престаје у следеђим случајевнма: ако престаие да будс делегат Скупштннс Заједницс, ако не извршава задатке п пословс чланова Одбора и комнсијс, по сопственом захтеву и у случају опозива. Делокруг рада Одбора и коАШСНја Члан 60. Одбор за спорт у оквиру задатака н надлс * жиостн Скупштинс Заједнице раз.матра акттелна питања пз областп спорта и друштвених спортскпх организацпја прсдлаже Скушпгинн Зајсдницс мере за уиапређење спорта, посебно масовног. Одбор посебно раз.матра: спстем такмиченл; услове за развој поједшшх спортова; развој 'самоуправних односа; идејна п васпнтна кретања у спорту; положај таклнтчаиског спорта; и друга шггања пз области спорта. Члан 61. Одбор за рскреашгју прати п разматра питање: услова за развој рекреашцс у радиој организацији, школи н Месној заједниик: оби.м средстава за рекреаци.ју н активности носилаца делатности у физичкој култури и друга питања. Члаи 62. Одбор за објектс физичкс културс пратн п разматра :питан>с матсријалног пбложаја објеката за физичку културу; начпн управљања одјекпша физичке културе; предлаже мере за развој и унапреВење рада објеката; предлажс програм градњс објската за физичку културу, посебно у недовољло ра.^пјеним подручјп.ма, као н друга питања од значаја за ства рањс матерпјалнс основе п пзградњу објеката фпзичкс културе. Члан 63. Одбор за физичко васпитање и вежбаље пратп II разматра: Рад општтгнског савеза школских спортских друштава и ваншколску активност школскс омладине, као п мерс за унапреБењс овс делатности. Члан 64. Ко.мисија за праћење и припрему самоуправних општих аката разматра и прнпрема: нацрте општих самоуправннх аката у Заједни цп прати доношењс Одлука и зак.х>учака и општих аката Заједницс п дајс мишл»ен>е на иремоге нацрта п предлога самоуправних споразума и друштвепог договора које потinicyjc Заједница. Члан 65. Комиснја за програм припрема програм а плам рада Заједнице; нацрт плана и програма рада физичкс културс у опшпши; прати реа.игаацпју програма, проучава стањс ц потрсбе и пред/\аже мере за унапређење делатности у физпчкој култури. Члан 66. Комиспја за финанспјска и материјална питања прппрема финансијски план Зајед1шце; разматра мерила п критеријуме за коришћење средстава Заједницс, разматра на чин п Oomi трошења средстава Заједниие п прати матерпјални положај физичкс културо у општинн и за Скупштину Заједпицс npirnpe ма одговарајућс предлоге. Члан 67. Комиспја за пропагапдну информативну активност утврђујс програм пропаганде; облике пропагандно-ннформативне активноспг, сарађујс са средствима јавног ннформисања п предлажс мере и акције којс lie допринети популаризацпјн физичкс културе п развпјању свести о потрсби бављењем спортом и фп31I4KOM вежбањем. Члан 68. Колшспја за кадровс разматра стан»е стручних п аматерскпх кадрова физичке културе, предлаже мере за школовање стручних и ама терскнх кадрова п остварује сарадњу са стрччнпм инсппушцама п организацијама за физпчку културу. Члан 69. За вршсље стручннх, адмннистративних. финанспјских и технпчких послова Заједница образујс своју стручну службу, илп сс удружујс у заједиичку службу вишс ннтсреснмх заједница. Члап 70. Стрчној службп ЗајсдЈшице поверавају са следсћи послови: — израда анализа, пзвештаја, информанија, нацрта, Одлука, закључак ц општих самоуправних аката п других матсрцјала за потребс Заједнице; — прикуп.\>ан>с 1! обрађнвањс статистнчких п других података и прегледа којн су потребнп члановнма, делегатнма п органима Зајсд« 1шце; — вођеае адмизгсхративнофннмвфпк иослова Заједнице. — обављаке и других адмннистрапшво, финансијсквх послова за позребе Члан71. Поједине стручне послове из прегходвог члана овот Статута Заједница може повершги поједшмш организацијама удруженог рада и самоуправнтш организацијама н Заједницама. Члан 72. Радницп у радној Заједници стручне службс имају право на средства за личну и заједннчку потрохшћу у складу са начелима расподелс према раду н са друштвено утврђеHim основама и мерилима расподеле. Они има ју II друга самоуправна права у складу са природом послова које обављају, друштвеном 11 политичком одговорношћу Заједнице за коју радс. Задаци п пословп стручис ■службе и средства за њен рад утврђују се за сваку годину посебно. Општпнска заједница и радна Заједшша стручнс службс, у складу са Статутом, Законом, уговором одређују међусобна права и обавезс. Члан 73. Унутрашњу оргаинзаццју и систематиза * 'иију радних лгеста радне Заједшоде стручпс службе утврђујс Скупштина Заједшшс. Радом радне заједнице стручне службе руководи секретар Заједницс. V. МЕБУСОБНИ ОДНОСИ. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЧЛАНОВА ЗАЈЕДНИЦЕ Члан 74. Y заједници се обезбеђујс да чланови 3>- једнице имају једнака права, обавезе и одго ворностп које произилазе 'пз Самоуправног споразума о осниваљу заједнице. Члан 75. Права чланова Заједнице су: одлучиванл на равноправним основама са друпш члановима Заједнице; по свим шпањима пз надле * жностн Заједиицс; подношење предлога н ппкретатве шшцнјатива ради рсшавања одређејгих питанл из области физичке културе; бнрање свих органа Заједннце; тражење п добк faite свих информација п материјала о радк Заједницс, пеннх органа ц стручне службс; пзношење проблема и гпГгања у циљу њихг *- вог решавања. Члан 76. Дужности члана Заједнице су: — да извршава Одлуке ц закључкс органа Заједнице; — спровођење Статута п других општмх самоуправних аката Заједнице; — учешћс у раду и одлучиваљу Заједнице; — стварањс услова за рад физпчке културе; — активностп иа остваривању цпљева задатака Заједнице; Члан 77. Споровп који настају међу члановима Заје днице у спровођењу Самоуправног споразумз о оснивању II овог Статута решавају се одлучивањеА! у Скупшпгни зајсдницс, договарањем органа п представника чланнца Зазеднмце. Члан 78. Y остваривању својпх задатака органи Заједнице сарађују са члановима Заједниие п 1БНХОВИМ органима путем размене матерцјала it информација; непосрсдним учешћем 7 раду,- организовањем посета, разменом iickvстава; предузимањем акштја, радних састанака; организовањем саветовања, оргаиизовањем заједничких акцлја, удруживањем средстава за реализацнју појединих програма'и ait ција н редовнпм информисанлм о свом раду. Члан 79. Скупштина Заједнпце дужна је: да најмање једанпут годишње члановима Заједшше поднооп извештај о свом раду; да разматра предлоге и иницијативе чланова Заједшше који се односе на рад органа Заједннце п да о свом ставу и предузетим мерама обавеитгава подносиоиа предлога п да о раду и актиа * пости делегата v Скупштинп обавештава н>пхове делегације. Члан 80. Права п обавезе чланова Заједиице кад?. удружују посебна новчана средства утврђујч се самоуправшш споразумом о удружнваљу средстава. VI. ЈАВНОСТ РАДА Члан 81. Рад заједнице и њенпх органа је јаван. Јавност рада обезбеђује сс тако што he сс о целокупном раду Заједннце: чланови Заједнице и њиховн органи; друштвено полнтичка органнзације; друштвено политичке заједнице; друге самоуправнс организације и зајсдште п најшира јавност правовремено обаво штаватн. Члан 82. Обавештавањс и јавност рада осуварују се: организовање.м јавних расправа о значај1пш питанима нз делокруга рада Скупштинс U н»еиих органа; нспосредним п благовремсШ1М достављањем пзвсштаја, ннформација, података н других материјала о програму и раду Заједнице; омогућавањем да представни ци јавног информпсања и представници друштвено политнчких организацнја п других самоуправапх организацпја присуствују седницама заједнице: објављиваи»с.\1 самогправннх општих аката у Сл. гласнику СР Србпје и Гласилу Зајсдпицс; подпошсњем извештаја Заједницс п ibemix органа; обавл»ан>е консултацнја дискусија са члановима Заједница н других заинтсресоваицх организацнја и Зајс * дннца II дава1Бс одговора на постављена птгтаља у вези са радом Заједнице п њених органа. VII. ОДНОСИ ЗАЈЕДНИЦЕ СА ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА Члан S3. Y остваривању задатака и послова одре * Бених Законом, овим Споразумом иСтатутом. ЗаЈедннца сарађује са друштвено-политпч * ким заједницама, организацнјама н удружешша за фнзичку културу, друштвено-«олп- (Наставак на 7. странп)

СТРАНА7 ^МНА ГКУТШГГИНА ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ KYATYPE НАСТАВНТН ЗАПОЧЕТО На седницн Скупштинс Општинске заједннцс културс, која је одржана 20. марта, разматрани су н усвојени Извештај о рвду Ошптинскс заједнице културе у 1974. (са нзвсштајнма културних институција којс Заједница финансира), Предлог оспареннх прнхода и расхода Заједницс у 1974. чиме јс закључен рад раније Зајсдннцс. УтврБен јс предлог стопе доприноса за културу у 1975. годинп пз личног Дохотка нз радног односа на 0,3% п прихваћен Друштвени договор о потрошљп у 1975. За секретара Заједницс јс именован Мнливоје Вучковић, досахашњи реферснт за ннформаццјс у Фабрипи цемента „Новп Поповац". Награда »Жултурна акција" за 1973/1974. додељена јс Радосаву Прокнћу, архнтектп Завода за заштигу споменпка културс у Крагујсвцу, за допринос којн дајс културном ц јавном животу нашог града. Y уводно.м Јгзлагању о дсса дашвем раду ЗаједнЈше, којс * је поднео Борђс Пстковић, до садашњи секретар, указато јс на основне елементе досадашјбс програмскс орнјснтацпјс Заједпнце културс ,у претходних неколико годнна и за која је изражено уверељс да he, V3 нове акцијс и ндејс, битн нас тављени и у Судућем раду. Y полшици заједпице, по његовим речима, допринеле су слс деће полазне основе: — Стварање шире матсријал не основс и услова за рад по стојећих инстнтуција у области културе. Mcby резултате на том пддну истакао јс обезбеђе »е дугорочног и адекватног омештаја Бнблнатекс „Др Вићснтоје Ракнћ”, Радтагчког унп верзитета „Бранко Крсмановнћ", Музичке школе, *Биоскопа „Радничкн”. а пружена јс помоћ и при уреБивању домо ва културе v nejco.wnco села. Y овој годшш треба адатгпграти Галерпју „Стара воденнца” за потребе Удружења ликовпих умепшка п обезбсднтп зграду за Дом омладнпе, решнтп про блеме грејања салс Позоришта и наставита са пружан»см по- .моћн меснпм зајсднпцама иа уређењу дома културе, прс свога imlxobhx позорннца п са ла, како бп сс створили усло Bii за интензнвннји културнп жнвот v селу. —- Дал>а инстнтуцнонализацп ја v области културе. Y ово.м перподу долазн до осамостаљс ља Музпчкс школс, формирани су Кнмикевнп клуб „Мир ко Бањевић” п Удружење лнkobhiix уметника, покренут јс општинскп лист „14. дана”, а у tokv су припреме за фоплшра »е Културно-просветнс з^јсднгг це, као п реааспгаирањс култу рно-уметннчких друштава v ра дшш органнзаџнјама и по се лшш. —.Акцпја на очувању и заш тити културне баштине, v ко- ,1'ој посебно место хша заиггкт та споменика културе. Док су се пре пар годвна под затгптом дрђкаве налазила само трк споменика, данас iix је десс так; извршено је рекогносцира њс терена, оОхвљају се обим ни радови на дадал пстраживању, заштитп м рестаруацијп средњевековних опоменнка у долапш декс Црнице, гдс he само v овој годнни 6imi aura жовано око 700.000 дннара, угла вном републнчких. Првкупљс на јс, архивска rpaba о Пара ћину п његовом управном под ручју до 1915. године, ко|а ћо сс v о&шку збопника по|ави ти прзд јав^ошћу. Y ово! го дјгни би ближе трсбало размот рити иниццјативу за формирање заједничког музеја. попгто се интензивмо ради и на прикупљању музејског матервјала. — Једна од каракгетжстика претходне актнвности је ослаЈваље на аматернзам v конци пирању култупних ппограма н актавности. Разлозп за то су BinuecTDvxir. а јсдан од најваж ннјпх ie чињашша да је за бр жп kv.vtvdhh развој једнс сре дине псопходно створипг мно штво претпоставки, v првом ре ду кадровских н финансп1ских као Ji развијенс потреое за Т1ш облишша 11 садржаПЕма. Један од путсва за сгвапаље тих услова ie неговањс амате ризма. Отуда настоЈањс да се повежу ств^раоцн аматеоп из раз.\ач11тнх спедина и обласгн ствараљем клубова и сектпа, да сс јавности пвезенпгоа шнхово стваралаштво, да се подcni4v и афирмиху. Y том шг љу cv и познванп v госте аматс рн 113 друппс средина. Y obibi напорима Заједницс посебан допринос cv ималс културнс маЈнгфестациЈе Koic nocrajv тра дшјионалне: Октобапски cvcpcтн позортиних алштера, Село гваду v походс, MaitKa излож ба слмка, цртсжа н скултгпгоа, Првоаприлска нзложба карика тгра, Напш суседи сс представ љаЈу н др. Посебно сс задпжао на потребп да сс код naoooia ннх KVATVpraix манифесташпа si даљс ради на љнховој фнзнономијп. Говорећп о актпвности у ово]’ годинн, друг ПетковнН је указао да he она бнти кавакте ристпчна по веома богатсј чз давачкој делатпостп и no реа лпзашцп идсје о лнковно) ко лоннји v Снсевцу. Печат актп впости даће обележавање значај-ннх годиш1мша: Шест веко ва помена Параћина и 60. годн шн>нца рођсња Бранка Крсма новпћа. СА СЕДНИЦЕ СКУППГГИНЕ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА Ј Стручна заступљеност наставе - задовољавајућа • Седница Општинске самоуправнс интереспе заједнице за ochobro образовање п васпитање је одржана 25. марта 1975. Скупштина Заједнице, као пајвншн орган управљшва ic нмала вео.ма интензиван, квалп тетан п садржајан рад. Доста је учннила v конститупсању мреже средњнх школа, v уна прсђељу насгаве п кадровскс политикс, демократизашпп ол носа и развоју самоуправљања н др. Рад’ Скупштине v протеклој години је био обилан п захватно јс веома значајна питања од чијег правнлног са гледавања ie завнсила примена н cnpoBobcibc новнх односа v обпазоваљу. Стручна заступљеносг iiacia ве, по оцени Просветно педаго шког завода, ic бнла нзразито повољна, као п оправдан број ученнка у одељењнма. Успех учешгка v школској 1973/74. го днни јс напредовао а стандард образоваља у објектима u иас тавним средстви.ма јс на задово лавајућој висншг. Пнтањс раоподеле нрсма ре зултатима рада школа ie ioui увек нерешено н заслужује по себиу пажњу, v цил>у унапређе iba васпитно образовног рада школе. Извршни одбор, као извршнп оргаи Скупштнне спроводио ic донету полнтнку Скупштннеза једннцс, п v сво.м раду постн гао значајнс резултате, прс cue га због тога што је био посн лац н креатоп успеха п резх л тата Koic је постигла Заједни ца образован>а v протекло.м пс риоду. Ради потпуннјег исгвариваља задатака Заједнпце формиоанс. су колшоије н секцнјс које cv пма_\с задатак да пвоучавају пнтања v оквзгру задатака Заје дннцс н да прнпремају прсдло ге за Извршнн одбор н Скупштину. Средства Заједнпце cv се фо рмнпала из сталннх п факулта тивних извора прихода. Y окладу са Законом о само управннм ннтереснхш заједннца .ма образовања п васпнтања, 23. децембра 1974. годинс основана ic нова заједшша под називом Заједиица основног образован>а п васшгтан>а, п тнме је пре стала са радо.м Општикска зајс днпца образовања ко1а 1в успв шно радила осам годона. Y дискусији ie на^више било рсчи о Фшпикијским тешкоћа ма јер издвојена средства нису подмнрнла погребе основног образовања, прс свега због нро ширивања делатности, па су npOULtV ГОД1ИГУ завршнли са губитком. Члановн Скупштине су пред ложилп нзмену прсдлога о финансираљу образоваља fep ic наглашено да су неопходни си гурнији нзворп прихода. Умссто досадашшрс четнри, прсд ложена су само два нзвора прихода н то доприност из ли чног дохотка нз радног односа уместо по стопи од 4 одсто по стопи ОД 5 ОДСТО. II ДОПРИНОС из пореза на промет, чија би сс стопа накнадно утврдила. За секретара Заједнице основ ног образовања п васпитања јв нзабран Миодраг РадовановиВ * досадашњн д;гоектор Основне школе „25 мај” v Поповцу. М. МнхајловиИ СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ УСВДЕНИ ИЗВЕШТА1 И ПЛАН Скугшггина Општинскс. заједнвдс дечјс заштитс одржана је 17 марта. Скупштинп је поднессп нзвсштај о раду Заједнице v 1974. Y нзвештају је нстакнуто да су у протеклој годннн оствареии значајни рсзултатн у повећању броја деце обухваћене ра« зшш облицима непосредне дечје зашпггс. Дошло је п до нзмене социјалнс структуре корисника, јср јс орнјснтација у раду бпла усмерена да обухватп децу нз породица са нижгш примањима н децу земљорадника. Усвојен јс п програм рада Заједницс за дечју заштиту за 1975. чија he основна оријентапија бити усмерена на обезбеВељу ове заштнте породица са нижим прнходима, и на потпуно корншћсњс постојећих капацнтета за дневно збрињавањс дсце. На Скупштини је утврђен предлог о висини стопе допрпноса за дечју заштиту који је упућен Скупштини општнне Параћин па разматрање. Y заједници са Општинском заједннцом социјалне заштпте образована јс стручна служба, а за секретара Општинске заједницс дечјс зашпггс н Општннске заједнице социјалне заштптс пзабран је Станимнр Шутић, правнпк пз Параћпна. М. МпхајловиИ (Наставак са б. стране) тичшш организацнјама, оамоуправннм интсресним заједннцама, ЈНА и јсдшпЈцама тсриторијалне одбране, Члан 84. Органн заједнице дужнн су да приликом джошења својнх одлука н самоуправннх општих аката узму у разматрање примедбе, лредлоге н лппнљења организација наведенп.х .у претходном чЈдану н о заузетнм ставошша обавестс подносиоце предлога н мишљења. Члан 85. Скупштнна Заједнице усклађује програме н планове развоја фнзичке културс са друштве шш плановима општнне. Чх\ан 86. Скупштина Заједнице подноси Скушптннн општине годишњп нзвештај о свом раду п спровођењу полптике утврвене Програмо.м, споразумом о оснивању заједтгцс н овом Статутом. Члан 87. Надзор над законитошћу општнх аката Заједнице п рада раднс ЗаЈеднице стручне службе врше надлежнн органп Скупштпне општине. Члан 88. Заједница учествује у раду Скупштинс општине н интересних заједрица сходно одредбама члана 25, 26 Самоуправног споразума о оснивању заједнице физичке културс, која равноправно са надлежним Већима Скупштине ошдтнне одлучује нз њене надлежностн о питањима у областн физичкс културе која су у надлежностн Скушптинс општанс. Члан 89. Учешће заједницс v Скупштнну самоуправне интересне заједнице остварује се путем изабране делегашус сагласно Самоуправном споразуму о образовању самоуправних ингересних заједница. Члан 90. Заједница са друпш сал!оуправннм нмтсресним заједницама утврђује програм сарадн>е, начин реализације и средства за остваривање заједничкп утврђеног програма. Заједница посебно остварује сарадњу са самоуправнил! ннтересним заједницама н то за: образовање, културу, здравство, дечју заштиту и социјалну заштиту. Међусобнн односи права и обавезс утврђују се самоуправним споразумом о сарадшг. Члан 91. Y свом раду Заједннца остварује сарадњу, путем размене материјала мишљења, са Савезом синдиката, Савезом соцнјалистнчкс омладине, ССРН општннс, Савезом удружсља бораца Народноослободилачког рата. Поред организације нз става један овог члана Заједница нзносн проблеме нз областн физичкс културс II у свом раду ослања сс на ставовс и подршку организанија. Члан 92. Зајсдница capabyjc са Општинскјш савезима и организацијама удруженог рада за физичку културу нарочнто на слсдећим по словима: анализа — актуелних проблсма у физичкој културн; израда програма и плаиова развоја физичкс културе; сагледаватое потреба п задатака у везн образовања п усавршавања стручних кадрова, утврђивал»с слсмената н критеријума за фнпапсирањс активностн у друштвеним организацијама физич« кс културс, пропагнрање физичкс културе; угврђиван>е п спрововење програма акција п мцшфегта1шја од општпнског интереса. VIII. СРЕДСТВА ЗАЈЕДНИЦЕ И НАЧИН КОРИШНЕЊА Члан 93. За осгварпвањс задатака н послова утврђеннх Законом, са.моуправннм споразумом о оснивању заједннце физичкс културе п овим Статугом, чланом Зајсднице физттке кул« туро о нздвајању средстава. Члан 94. Внсина оредстава утврђујс се за сваку годину посебжш самоуправшш споразумом који закључују Заједнииа физнчке културе и члановп Заједннце од 1. децембра у текућој годнни са прнменом од 1. јануара нареднс године. Члан 95. Осим средстава нз члана 94. овог Статута Заједница може остварнватп средства из дру гих нзвора н то: средства која скупштина општине пренесс својнм актима Заједницп; средства од камата; удружена средства и др. средства. Члан 96. Средства заједнице користе сс на основу усвоЈеног средњорочног н годншњег програма и плана рада Заједнице, и фннансијског шана Заједннце. Планирање, финанснјскн план, завршнп рачун н завршнп рачук Заједнице Члан 97. Заједница утврђује, на базп анализа заједничкнх потреба, задатака и послова од заједннчког ннтереса за развој физнчке културе у општини, нацрт вишегодишњег, односво годишњег плава и програма рада Заједннце и даје га свим члановгша на разматрање, пајмање 30 дана пре почетка периода за којн се планови односе. Члан 98. После разматрања нацрта -плана од странс зборова, делегација органнзација удруже * пог рада, организација п општнн. савеза за физичку културу, п делегација пзборннх месинх заједница Извршнп одбор Скупштине заједницс утврђује предлог програма п плана рада (вишсгодишње п годшпње) н доставља га Скупштншх на усвајаље по поступку н на пачнп како је то одређено obilm Статутом. Члан 99. Плановп Заједницс обаве'но се усклађују са друштвенпм плановима општнне. Плановнма Заједнице не могу се стваратп обавезе ЧАаница Заједннце осим оних којс су 1БИХОВП члановп прихватилп на начин утврђен Самоунравним споразумом о оснивању заједшшс п овим Статутом. Члан 100. Плановн Зајсдницс обавезно садрже договоренн п утврђени ииво средстава за остварисаљв задатака Заједннце: програм ксрпшИења срсдстава п основне крнтеријумс и елементе фпнапснраља делатаостп фпзнчке културс. Члан 101. Зајсдннца нма фдаанспјски план п завршни рачун. Фпнанснјском плаиом Заједнпца утврВујс п расподелу средстава за фннансирањс делагности заједнице. Финансијски план се доносн за једну календарску годину. Завршним рачуном Заједннцс коначно се утврђују приходп II. расходп Заједнице за сваку годнну. Члан 102. Наредбодавац може апгажовати срсдства Заједнице преда памеип и у граннцама фппансиЈског плана. За сваку псплату морају постоЈатп одговарајући документн кој1ша се утврђујс обавеза п висина исплате. Члан 103. Фннанснјскп план Заједнпцс мора битн усклаћеи са срсдњорочшт програмом и планом рада Заједннцс. Финансијскп план сс, по правнлу доноси пре почетка годнне на коју сс односи. Ако сс фннансијскн план из објсктивннх разлога нс може донетп прс почетка годинс, Скупштина Заједнице допосп одлуку о нривремеwom фтгнансираљу. Привремено финанснрањс може се вршпти најдужс трп мссеца н то највншс 1/4 укупннх средстава Заједннце pacnopebemix фннанспјскнм планом за протеклу годнну. Средства исплаћена корпснитша у перподу прпвре.меног фннапспран>а, сматрају се као аконтацнје. Скупштина може у току годнне, у циљу уравнотежења фннапспјског плана, вршнти пзмене финанспјског плана ако сс средства Заједницс осгварују у мањем нлп веИс.м износу од планираног. Члан 104. Заједница фннансира програме, планове, акције п делатностп у складу са Самоуправни.м споразумом о оснивању заједннце овнм Статутом п програмом рада Заједнице, по критеријухпша п мерилпма утврВеннм посебпнл! актом којп доноси Скупштнна Заједнпце. Расподелу средстава на корнсникс врши Извршни одбор сагласно Одлуци Скупштпнс н усвојеном финансијском плану. Са корисницнма средстава Заједшша закључујс уговор којнм се блнже yrapfevic програм п актпвносг која сс финансира, внснна средстава која се одобрава, обавеза корисннка средстава, начин утврђивања резултата v остварнвању nporpa.ua и акиија које се финанспрају, санкције за нензвршеibe обавеза п друга питаља од ннтсреса за Заједницу и корпсннке средстава. Члап 105. Фпнанспјскпм плано.м Заједннце обезбеђују се средства за обавезну резерву. Сваке годннс вршн се пздвајан^е за резерву Заједшше најмање 2% од годншњег прпхода Заједнпце, с тнм што обавеза издвајаita у резерву престаје када резерва достигнс внспну од 20% расхода Заједнцце у последIbOj години. Члан 106. Средства резервс заједннце служе за усклаВивање расхода са приходнма, ако сс средства Заједннцс нс остваре у предвпђено.и нзносу п за оне потребе за кбје у финансијском плану Заједннце inicy предшЉсна довол>наоредства. Члан 107. Свакн корисник средстава дужан јс да заједницп доставља рсдовно пзвештаје о упо треби средстава као и о остварпвању задатака. Скупштпна зајсдшцс п »енн органп остварују непосредш! увпд у коришћење средстава од стране корнснпка, п у случају наменске употребе Скупштина може корисппку средстава прнвремено нлп трајно, обуставитп даљс коршпћсњс средстава. IX. ДОНОШЕЊЕ ОШПТИХ САМОУПРАВНИХ ЛКАТА Члап 108. Самоуправни општи актп Заједнпце, који се обавезно доносе, односно закл»учују, јесу: Статут Зајсднице; Самоуправнн спаразум о впсипи средстава за остварпвање залчтака Зајсдннце; Програмн п плановп рада ЗаЈедиице; Фппшнсијскп плац п пословник о рвду Скупштине. Зајсдннца доносп п друга самоуправна online акта за остварпвањс својнх задатака п послова одређешЕх Законом, Самоуправшш споразу.мо.м н овим Статутом. Члан 109. Самоуправна општа акта из претходног члана, доносп односно закључујс Скупппнна Заједшше. Члан 110. Предлоге самоуправних општнх аката нз члана 108. овог Статута утврВујс Скупштина Заједнпце. Пре угврБивања предлога, пацртн Самоуттравних опшгих аката обавезно се достављају па разматрањс члановима Заједнпце и радннм телнма Скупштипс. Код утврБпвања предлога Самоуцравног општег акта Скупшпгна заједшше је дужна да размотрп датс прп.мсдбе, предлоге на нацрт Самоуправног општег акта. Скупшгнна Заједшше дужна јс да се пре доношења Одлуке о усваЈању предлога општег самоуправног акта нзјаснн о датим прнмедба.ма иа нанрт општег самоуправног акта. Члан 111. Огтштн самоуправнп акт пз чл. 108. овог Статута с.чатра се донетим, односно закључуни.м 'ако је за н»ега гласало већпна делегата v Скупштинн. Члан 112. Измене и допуне Самоуправног општег акта из члна 108 овог Статута врше се на начнн п по поступку за њихово доношење. X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 113. Средства Заједнпце за 1975. годпну обез * беђују се на начђт одређен Законо.м о само * управнпм ннтересним заједпицама физтке културе члано.м 24 и члано.м 40 самоуправног споразума о осннвању заједннце физпчке културе. Члан 114. Доношењем овог Стагута, престаје да важи Статутарпа одлука Заједштс усвојена на првој седнпцн Скупштппс оптитннске зајелнпце за физнчку културу 24. 12. 1974. годпне. Члан 115. Општа самоуправпа акта Зајсдштс објаодују се у Општпнском службетшм глаеннцу. Члан 116. Средства и имовпна Заједннце у случају њеног престанка са радо.и прппадају Зајед * нпцн која преузима функцпју п задатак Заједннце, односио друштвено-полптпчкој заједшши на чијој тернторијп је седпште Зај*ед1ШЦС. Члан 117. Измвне п допуне Статута врше се на начин п по поступку лоношење Статуга, односно општнх сапоуправннх аката Заједшпде. Члан 118. За обавезно тумачење овог Статута надлежан је Извршнн одбор Зајсднице. Члан 119. Овај Статут ступа на опагу паредног дана од дана објавл>иван>а у општннском лнсту „14 дана” и даиом Ao6niaiba сагласности од сгране Скупштпне отитппе Параћин. ПРЕАСЕАНИК СКУТППТИНЕ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕАНИИЕ ФПЗИЧКЕ KYATYPE ПАРАБИН Радмпло Лазпћ, с. р. Y Параћнпу. 21. Ш 1975. годцне

Y1 MATY Почнње регулација Црнице Након мномх годцна пајзад је наћено решењс » постигнуг ctoopaeyat са Редубличким фон дсм вода да се отпочне са рс Јудаднјом корнга рекс Црннце. Прсдвићсиа регглацнја, ha ochobv споразу^ма, обухвата vpc ђење корнта од улаза у Фабрп ку шгофова, кроз круг фабри ке, затнм кроз град свс до мос та iia Ауто nyiy. Радовп he сс обавнти у седам стапа. Пројекат за регуледију IIdiim це, која је у неколико наврата угрознла град’ и нанела огром но штете/јс готов н инвестчци јс.за радове нзносе впше од 23 ашлжша динара. Представннци name Општннс водилп су, кра« јем јануара месеца у Београду а затнм п Параћину. разговорс са одговорнпм лнчноспша v Рс Кроз радне организације СТЛНДАРД: Успешна пословна година Y односу на 1973. пословну го дину у Комуналном прсдузеНу „СтаЈНдард” оства^ени yKvnan приход у 1974. годиам веНи је за 50 процената, и нзноси 16 аш лнона динара, а остваренп ди лодак већи јс за 30 процената. а 'ианоси преко 8,5 мнлнона дп мара. Остатак дохотка v nooui AOj години пзноси 729 хн.\>ала. иостао јс на нпвоу дохотка нз 1973. годннс, због новећања vro вореннх „ законскпх обавез?. Просечни лични доходак 1797 дннара. Матеркјалнп трошкови Knehv се иреко 7 мнлнона д|» нара. Y сваком случају година Јс успешно аавршсна и радин .bv ди „Стандарда’' настојс да и v овој години постнгну познгн вне резулгате v пословању. м. д. СЛОГА: Конкретни задаци око интеграцијс На последљем састанку Одбо ра за ннтеграшпу Фаорикс Јдгофова „Бранко Крсмановић ’ и Кројачког предгзећа „Сл<»- га", одржаног 25. марта, дата су конкретна задужења v про иесу реалнзовадва шггсграцијс. ЗАБЕАЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ Кноск нлн вгласна табла? Y срн модернпх п брзнх срсдстава пнформнсања, iLva кат још увек заузима једно од водећпх места у обавешаавању ipaba-ia. Поклања му сс максгшална пажиа, види се рачуна о сстстском изгледу, тако да су појединн илахал! права мала ремек дела. На жалост лепимо их гдс стнгнемо. Свакк знд, свака слободна површшга, свака бапдерп, свако дрво...Неко јс у шалп крстпо дрворсд у главиој улнцп „Ожалошћена алеја платана”. На фотографији јс кноск v само.м центру града, нрско иута Робнс кућс „Београд", a ihkbiix јс npintepa у граду беаброј! Доклс тако? — пнтапе сс пеко. Вероватно док уроаHUCT1I не рдреде место п нс поставе одговарајућс панос. Vkoahko јс to vpabeuo, а постављспо јс неколнко вктрниа за плакате којс сс мало нли уопштс нс корнсте, зашто нх лешшо спида? Можза зато шго смо нссавеснн, илн што Ш1ко Hirje платно казну, нлк .можза што жму * рс они по чнјим зндовима сс лепс плакап<. Y свакол! случају овако „мхгспљели'’ град нс служн цам на част, поготову, што јс ово јубиларна 1одина, трндесст година слободе и шест пекови гпгсаног документа о постојањг иашсг грзда! М. Илић публпчком финдувода о аисн ни 'згешћа цашс Општине v фпнансирању. Пре.ма .споразу .мнма, наша обав^за је 20 <»л сго учешћа од врсдпостп’пнвс стнцпјс, што-према првим про рачуннма износп 5,5 милпоза дннара. Y овај мзнос урачуна то јс it гчешће v рашчиигћава н»у тсрена н дасе.швању. стана ра-пз Адакала. јвр he сс v том дслу корито рскс лХрннце чс правптн п посебно регулнсатн. Значи, лзвоћач радова се рводм v посао са већ прппремљенпм тереном. Према логовору. Фабрнка штофова јс примила обавезг да прнпре.мп тсрен кроз кр\т фабрике гдс пропше Црнина. Рашчишћа^ањс тог дела терспа пре.ма споразуму. сноснИс ова радна органнзација о чему јс донста п омука органа само управљања. Ускоро свс службс задуж.нс .за одређене пислове треба да поднесу нзвештај$ о томс док лс сс стнгли v тхјч iipaBuv. a всћ крајем годмнс очекујс са it iipcce.beibc Кријачког прс дузећа v круг Фабрнкс шгофова. По мншљењу Станнмнра Марковпћа, секретара Основнс органнзаинјс Савеза комуаис та v „Слогн’’, спровоБењу ни:е граинјс прншло сс најазбн.^11н if. и радницн са оптнмнзмом очскујг почетак зајсдннчког старта. „ЈУГОПЕТРОЛ" OOYP ПАРАКИН: Успешно пословање Збор радинх људн .Jvroncino ла." OOYP Параћнн усвојно јс нсдавно завршен рачгм за 1974. годнну п Пла-.i за 1975, годшп'. ..Југопстрол" у ПараЈшпу гварни јс иозипшнс фнналсн! скс резулгагс v прошлој годи uh. Физпчки обн.м реалшашпс оствареп јс са 97 процсната вн шспего v прошлој годиии. Рс ализацнја нрода.је нафтиннх деривата остварена јс за 205 проиената. Доходак ic nehn за I60, а лпчни дохоцн за I30 про цената. Исплаћенн просечан лпчнп лоходак износио јс око 2510 дл лара, на базп сфектнвнмх ча сова рада без боловања н дрг гпх надокнада. На имс регреса Y• Заводу, аа урбанизам.и -ко * лцшшс iTocwBc ir Самоу^равној интересиој заједницн за урс ђење градеког земљишта, реклн су нам да око припрема п уво Веља инвеститора у посао нема npoGLveMB. И сва мерења ц огра Јгичавања земљншта су извршс на и са радовмма сс можс отпо чети већ у месецу априлу. Наменска средства v Bvuc ту CO за регулацнју корита Црнмце већ.сс неколнко тодина издвајају, тако да проблома око ф1«наисијског учешћн Општине нема. Ипак, највећипро блем причнњава Адакалс одклс сс Aicpa Јјрелшп већи ирој влас ника Kvha којнма ic потребно обезбедитп иове становс а коiiix за сада пс.ма, али сс већ ради на нзналажењу, решеља На крају да додамо ц то, дг се за obv годину нланпра инвес тицнја од 10 милпона која he сс остварнтп до краја годинс. Радовс he пајвероватннјс, каки сазпајемо, нзнодитн Здру жено прсдузеНс „Морава” пз Београда. Р. Всснћ за пјдишњи од.мор радцишша овог колектнва нсплаћено јс у лрошлој годнни 970 дннара. Y идућој години прнход би пзносио 52000000 динара. Ово иовећањс се прсдвнђа у скда ду са прмјемом новс раднс ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА Социјално угрожеиим лицима велика номоћ На пол»у социјалнс дслагностн Опшгнпска органнзацнја Црвено! крста v Параћнну јс у 1974. годнип поклонпла пупv пажњу пргжању соцпјалнс iioAiohn угрожешш лнцнма на тсрнгорнјп наше Општнне. По ред тренутнс повчанс помоћп * корпсннш! су ирималп, углавпом. по.моп у натурн (текстнл, ooyhy п жнвогне намнринце). Y гпротеклој годннп ic по.могнуто 683 соцнјално угрожсџих лица а дзта врсдност соипјал nc riOAiohii износн укулпо 60.080.00 дннара. Opianiiaainijn Црвсног крста cv па овом пос лу много по.могли и Цептар □а дечнју заштпгу п соцнјал пп рад и Патронажиа служба Медпцинског иентра пз Параћнна. Стална брига јс бнла п обплазак iiAvhiiHX болеснпка ма грудно.м одел>сњу п no Нама, *а подел-енн су им ц к\ои пакстјг са жнвотнпм .мионииа.ма у вредиосгп 4352 дпнара. 113 иаV capaAibir са ЦснтроАТ зз дсчју заштнту н соиијалнн рад п Републнчкнм одбором Црвс nor крста CPC v лстовалпшти у Баошнћнма на Јадранском КОМЕНТАР Пожарн - непрнјатељн добара V исриоду од 4. до 10. .иарта иа подручју иатс онштипс ро годила су сс псг пожара. Збо/. cyeot п TOUAOi. времсна аасрс. на стихија сс брзо tuupiua и ii.ta.ucuu тспих јс захватио уку пиу повр/исну од око 20 хскти ра боровс и другс културс, у друштвеном и ириватном секти ру. Штегс су за сада још. пепро ЦС.ЊСНС, OjUI у C9UKQM СЛуЧају су врло великс. С обзиро.и иа наступа периоо вегстацијс с.иа тра сс да ћс мно/.е otutclteiic културс Ј1рсболсти”, али је си гурно да бар 50 одсто борозих садница itchc усиети да се оно рави. Шта јс узрок оваквих чес тих иожару? У највећем броју случајева неодговорно пона:иа њс људи у прпроди, налсња .ис ba, и дручи оолици нсопрезног руковања ватро.и, којс су сс прСтваралс у стихије, али која су Ш1ок укро/ictic захваљујуЈш ангажовању jednot ироја граћа ча, припадника ватрогасне слу жбс и лииицијс. Непобитно јс да су шу.ие. извори здрављи, јср ,гјскар cti еетујс а природа лсчи”, и да што чешће савремени ipahaiiuiiu моpa da одлази на излссс. Али, с.ие ли слободнијс пина ttiatbc у природи da npebc у ра зузданост, чак у пироманију, као исто је то случај са груном лиадића, која јс изазва,1а иожар на месту званом „Чукара’, изнад села Главице, а заг.и ;io бегла? Сме ли наша опрезност да \толико загаји, да палаЈш коров па Mehu нс audtuto да ватра може да захвати .иладу борову .шуму, као iuto јс слу КРОЗ ШТОФАРГ „Млади радник - Траднционалио такмичен>с под назнвом ,Л1лади радник самоуправљач', којс организује дневни лнст „Политика” н Републичка конферснција Савс за соцнјалистнчке омладцне Србијс. привукло јс преко 450 младих радннка запослмшх у Фабрпшт штофова да сс борс за назнв иајбољег радникаса моуправљача. Такмнчењс јс почело 1. марта ц трајаћс до 1. јуна, када ћс сс прогласнти најбољи радник и поделити иаградс. Y разговору са председипко.м Председииштва Фабрич« ког одбора ССО Милованом Радојевићем, сазна.\и смо да јс такмнчењс оргаинзоваио на инвоу Једнница удруженог ра ла ir OOVP-a н да се таклшчс ihc бодујс. Нанмс, бодујс сс иорма, ква.\нтет, нослуж-пва * ibc машнне, чувањс ц одржава ње, радна и технолошка. дисцн плина као н активност у дру штвено полит-нчкнм органпза * цијама н са.моуправним органн.ма. Такмичеше пратс ц ©цс снагс, а па базн новећања про дуктнвности. Истовремено u доходак he се повећатп за 25 проиената. Просечни лнчнн до ходак he такођс порастп -ји 2700 дпн. С; Узелац Aiopy. лстовало јс 158 деис п 10 васпитача, а у Дечјем лето валншту иа Грзн 256 дсис. Дс иа cv бнла прво подвргнута лскарском ирсглсду п снабдс вена одећом« ooyho.M ц прнби ром за личну хнгнјену п иакон тога послата на лстовање. Y uii.by обезбекења хнгнјенскс ц разноврсне нсхране соцнјалио хгрожене денс у школама, да Долшннрајуће пптањс пд та ,јс новчана помоћ за опрс- Збору радннх луди бпло јс пп мањс школских кухнња у вп- тањс прошпрења увођења сннн од 4.000 дмнара. повнх телсфонских' цептрала Y uui.bv пружања соиијалне. као н отварање пошта v Трс фннанснјске п матернјалне по шњевнцн. н Стрнжп. Села пока Mohn, v протеклој годннн ic зују све веће нптересовш-Бс :« доста учнњепо, алм треба нас- захтевп за телефоне прнстнжп. тојатн да сс програмнрзнн за- Y средкорочном плапу развојл даин. у сарадњп са свнм носи до 1980. годнне v пашој општн оип.ма актнвностп na no.bv дс цп треоа да се нзградп 16 пош чје н соинјалпе заштпте, v б\- та, односно I пошга на 4000 Avhe што vcneuii-iiiic и па времс становпнка. Нмајгћп ово v u.i спроведс. ду Збор ie донео ©aavkv о нз Плаи рада Општннског од- гРадн *ч поштс у Треиидевпцп бора Црвеног крста за 1975. 11 прнхватно финанспјску кон roAiuiv треба да бу\с размат- струкцнју нзградње поште v pan ii усвојсц на Скупштини Стркжн, no kojoi бп ова| колсопштннскс заједннцс соцнјал ктив учесгвовао са зО процспа 1IC ааштнгс. — •' ■ М. Мнхајловнћ чај icQhoi. нољонриврсдннка из Рсшавице? С обзиром иа наљињс npj.ic. ћни дани, када ћс.ио Оалско вп шс бити везани за luy.uy и uptt роду, заиао иа биеМо мало ви tuc pa3.4tic.1iuu и еоом понаша п.у iipc.ua њој, о искошролисаном бацању опушака v суво ли tuhe, о ватра.иа. којс осгају no слс „задовољсгза са potu.Ttt.ba” у. ирироди, о ао.ис где hn.uo спалити коров из баштс tt њивс! Јер свако Ообро човека кошта зноја, напора и вре.иена. .4 заисто свс то за трен унигЈгнтн?! М. Димитрнјсвиђ СА СКУПШТИНЕ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Пораст социјалне ломоћи Скупштана општннскс заједнинс сопнјалнс заштнтс одржана јс 18. марта. Y нзвештају о досадашњем раду на социјалној заштнтм наглашено је да захваљујуКн друштвеној афпрмацијн соцнјалне полнтнке у протеклом перподу социјална заштнта у Олштлнп Парапнн је добила одговарајуђп зна чај и бележи значајне резултате и поред тешкоћа иа којс се наилазпло. Од 1. јануара нужан јс даљп пораст соција.\нс прмоћп не само због усклађпвања са порастом трошкова жпвота, већ н на основу Закона о couiija.\no.j заштнти. Скупштнна јс разматрала « завршш: рачун Ску пштнне општине Параћнн фонда за соцнјалну заштпту п једногласно усвојнла план рада за 1975. годпну. Донета јс н одлука о начину вршења стручне службе за потребс Општинскс зајсднице дечје зашппе н Општинскс заЈедмнце социјалнс заштитс, а за секретара јс нзабран Сташшнр Шутнћ. ■ ■ М. МнхајловиН . самоуправљач" ibyjy комисијс no сменама у јединицама удруженог рада,а састав.\>енс су од стручних ли иа (шефова смена * сменовођа и радннка цз иепосреднс про изводње). Табелс са бодовлма су нзложенс на вндном месту тако да сс ток такмичсња сва кодневно пратп. Према ввиденцнјп у Фабри uir нма 350 младих, до 27 годи иа старостн, међутнм овнх дана he сс у редовну пронзводљу укључнти шездесет преква лнфнкованнх младнх радника а пр1Ш.^ен јс п bcIiii број мла дих радннка у сталнп раднн однос. Тако he у ово.м такмичс њу учествоватп преко 450 мла ,vix радннка. Р. Вссић Бригада за уређење нруга фабрике На ссдннци Предссдннштва ФК ССО која јс одржапа 21. марта у Фабрнци штофова, поред осталог, разматран јс н нрограм актнвностк Омладнискс организације Фабрикс поводом Дана омладннскнх радннх бригада који сс славн 1. апрнла свакс тодине. Како сс овс годпнс прославл>а трчдесстогодшињпца ослобођења н фор.мнрања бригада које су радиле на обно вн земљс, to ћс се 1. апрнл Дан о.младинских радних бригада свечано обележитн. Поред свечаностн, од\учено јс да тог дана једна брпгада ©д стотину омладинаиа радп на уређењу круга Фабрнкс. Осим тога, паредних дана оргашЈЗОваћс сс II уреБењс производних просторија, у којнма запосленп проводс највећи дсо свог радног века. Р. Всснћ СА ЗБОРА Y ПТТ ПАРАНИН Телефонн и »а еела Y уторак 25. марта 1975. годнне одржан јс Збор радинх људн OOYP ПТТ Параћин на комс сс расправл>ало о отварању повпх телефонскнх централа и пошта у селнма наше општннс, о усвајању плана за 1975. годнну, о 'усвајању Самоуправног споразума, о давању станова на корншНењс п доделп крсдпга за стамбсну изградњу као п осталим тскућнм пптањпма. За повог иредседннка збора раднпх л>улп поново јс пзабр-зп Слободан Hacinh, а за замснпка БорГзс Поморпшац. IN MEMORIAM та. ПрнхваНен је п захтев Мс снс заједнпцс нз Рашевпцг ла сс телефонска цснтрала о\ 100 бројева прошнри u на 160. Та ко he iiauia села vcicopo добп- •J ir још 360 новпх телефона. Поред овога Збоп je join пас правл»ао н усвојпо илан разво ја за 1975. годнну којнм се прл двпђа повећаље услуга за 25 до 30 процеиата. Доходак he бнтп већн за 35 npouciiaia. Акимулацпона средства ол 44270 динара уложпИе сс за отварање- ссоскпх Иошта н цс птра.\а. Усвојен јс Самоуправпн спо разум о заштпти на раду и Правилннк о заштнтп на раду, као II Самоуправнн споразум о доделн крсдпга за стамбеиу нз 1 радњу. Из Фонда заједннчкс погро шње усвојено је 350000 дпнара за решавањс трп стамбеиапро белам, п на крају, Збор ie до дслно помоћ Удружењу пспзио исра од 1000 дннара. М. Днлштрпјсвпђ ШТОФАРЦН НА МОРУ САМН На седници Фабричког од бора синдцката, који јс одржан почетком овог месеца, разматран јс извсштај о раду. и послован»у одмаралшпта па мору. Y извештају je pencil© да јс на .мору прршлсго динс лсговало 336 штофараца. Осим тога донста јс одлука да сс за пзцриредне заслугс ,и иа нор у раду цаградс куварице Славка Симић са 1000 и Деса Павловнћ са 800 дннара, а. уп равннк одмаралишта Милаи Мнловцћ са 1000 дннара. Стручнс службе ФОС-а на правилс су ц предлог распорг да организоваља смена за лс товал>е на мору. Прпхваћеи јс предлог ла сс организује 5 смена. a oxuod у Једној смс uh трајао би 14 дапа. Р. Веснћ ДРЛГОЉУБ Ж. ХАЈДУКОВИБ * рефсрепт продаје Тсжак јс п Tptwuin бно жнвотнп iivt лруга Дра год>уба ХајдуковиИи. Роben јс 1920. 1ОД1ше v селу Обрежу у снромашноЈ ссоској породнцп. Бно ie прс рата тргоиачкп шегрт. За прс.мс рааа учест * вуЈс у НОБ-у. По зииршстку рита нстнцао сс vanццјалш за oOiiobv и inгради.у зсмљс, а парочнто ic љсгов велпкм допрппос бно па ликвпдирашу нрпватног капптала v општинп гдс јс живсо п радно. Најосћн дсо жиоота проводп v Випва,п11пу. Годјшс 1958. прслазн ди радн „Параћипку" у ПапаНипу. па ©адпол! мссту рефсрснта набавке. 1963. годпнс дилазн до пптеграцпје „ПараНинке" са ТШК-ом нз Rynpiile it то.м прплпколт друг Ха|- дуковиИ прслази V ППК ни радпо место рефсрен. та продајс Фабрнке бомбопа н кекса. За све вре- .ме сиакодпсвно путује цз Варваршш до Параћнка а каснпјс п ло НупрпЈс. Био јс актнвап дпуштпспо-политичкн радинк Вншс пута ic биран v ру» ^оводства друштвено-поAHTiiniuix п самоупраБНИх органа ППКчх нз Иупрпјс. Смрт га Јс затскла ни дужностп чдана Конференцнјс савеза komvuhc та ПИК-а u дужносгн ирсдссдпика рад1шчко1 саиста Зајсдпнце Фабрп * кс бомбона н кскса. Зд СВОЈ ДУГОГОДПШШИ II плодап рад добпо Плакстг поводол! 50-годнш1ћнце ра да Фабрикс бо.мбона н ратлука „ПараИинка" ш Параћина. Послс краћс >1 тсшке бОЛССТП ПРСМППУО ЈС 113* нснада 23. П 1975. годппс у 55 годннн живото. C.\tphy друга Доагољуба изгубилп слто доброг дру га п вредног радпнка. a н>сгова породица лоброг оца, супруга н снна. ПИК .ЛУПРИЈА” — RY ПРИЈА 3OOYP ..(lapaluiii ка — Равашша" НупрпЈв

14 MBA СТРАИА.4 ИЗЛОЖБЕ стмралаштеа, основна покрс тачка снага у развоЈу нашсг друппра — рекао јс Ранко Нп колнХ, - председннк . Општннског сдкдн *а.\Ибг тећа; на -от варању изложбе. И баш због тога порука нзложбе јс чување и дале развијаље самоуправног соцнјали стнчког друштва п „отварање шнроког хорпзонта за оствари вање историјске улоге раднп чке класе — пута ка слободи удружеиог рада”. За седам дана, колико је нз ложба била отворена, кроз просторијс До.ма ЈНА, прошло је око 3000 посетилаца. прстежно ученика. Мождд бп сс на крају требало упнтатп, зашто јс, *и поред доброг публн ковања, радничка класа увеома малом броју посетила ову изложбу, изложбу докумена та које јс она сама својн.м рукама п крвљу овековечила? Можда би актнвност синдика ДОНУМЕНТИ О РАЗВОЈУ РАДНИЧНЕ НЛАСЕ Поводом трндесстогодиипии бу, раднпчка кдаса јс Савсзу це победе иад фашиз.мом у ко.мунпста Југосдавијс у свим просгоријама Дома Армпјс од стапама развптка. у свим ре 17. — 24. марта бнла ic отво волуццонарнпм акцнјама пру рена изложба под називом жала бсзрсзсрвну подршку. „Рсволуцпопарни развој раднп Фотокопијс докумената, повичкс класе”. Изложбу cv орга „а н слмка из тог псриода су пнзовалм: Општинска зајелнн цраво н веродостојно приказица културс, Општипско син- ваљс како се стварала к борн дикалнр всћс, Општннска кон- ла радннчка класа. фсрешпца ССРН v сарадњи са На укусно уређеним панопM’-зсјо.м револухшјс нарола и ма смсњивалс су сс фотогра наролностп Југославпје м До- фијс лудп на чијп.м лицима мом Ар.мцје нз Параћпна. јс исписана чнтава ндша ircЦнл> из\ожбс јс да посетпо торпја од 1919. годннс када ни упознају дугогодншњс ра- је у Београду формпрана рад товзјбс нашсг иарода- борбу ннчка партија, па прско стра 11 стваралаштво наше радпич дања у затворпма и на' фрон кс класс, народа н пароднос- ту, до послератнс. нзградњс тн. 340 изложенпх експоната земл>е п афрнмацијс радннч- та у радним органнзацијама овс јсдпнствене нзложбс при ке класе која је наролну рс- требало да крене у том прав хазнвало јс развој радничкс волуцнју изнела на својим пле цу, да пробуди ннтересовањс класс од ствдрања до данас. ћима. л»удн п за ову врсту културног Од првих дана формпрања — Наша радничка класа по- жнвота. 2 1919. године, па свс до данас, стала је господар своје судкроз непрекидну класну бор- бнне> услова свога рада п Д. АнВслић ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ ■ .Мира АлечкоВић у Параћину Дечје ‘ОДСЉсјбс Бнблнотскс ,др Впћентије Ракић" v ПараhHHv, настављајућн • традЈшионалнг манмфесташт — Све * чани npiiicxi ђака првака v чланство Бнблиотеке — позвао ie популарну .песппкиљу Миру Алечковић и омиљеПог дечјсг песннка Селплшра Милосављевића. да својим стпховима п топлом песничком рсчју vbcAiinaiv ово слављс параћипских малшдана. Сви првацн (hjix 404). добпће на поклон од Кглтурно про светне заједнпцс Србпје књнrv „Баку — прваку”, v којој cv најемпнентнијп дечјн песннци песггичким порукама дали прваиима упутства п пожелслп им vcnexa v савлађпвању soicKe слова./ Сусрет ђака првака са песницима бпће v фнскчлтурној сали основие школс „Мо.Кгчило Поповпћ — Озрен”. Л>. С. Један песник - једна песма МИЛИЦА МИХАЈЛОБНП је роћена 23. фебруара 1952. године у Bapeapiuiy. Студснт је Правног факултста. Поезију mtiue већ дужи низ година. Објављивала је у олмадинским листовима. 'Живи у Tlapahimy. CYCPET РЕЦИТАТОРА ОШИТИНЕ И ове годнне Библнотека „Др Вићентије Ракпћ" органнзује оппгпјнско .и рсгионално так * мичењс рецитатора. Y општинском такмичењу рсцптатора vsehe учешће представници cbiix основних и сред нах школа. Дсчјсг одељења Библиотеке, Градског аматерског позоршнга и Дома олтладине. Победннцн са општннског такмичења, Koie ће сс одржати 10. априла (двоје до 15 голина и • двојс стари]нх узраста) биће представнппп на регионалном такмичењг Сппвом поаовином Maia • месеиа). Свн такмичари добнћс на поклон по једну збигжу песама савремених домаћнх аутопа. док he победнишг добита вреднс комплете књнга. ллСедам знаменнтнх Y Основној школн. у Поповцу 21. марта отворена је изложба „Седам знаменнтнх Црњана”» која садржи документа,. кн>игс, дело и фотографпјс цз живота и- рада седморо познатих личностп у културном књижевном животу из Српскс Црње, почев ол Буре Јакшнћа до најмлађег Момчила Миланкова. Изложбу је отворио Бранко Милићевић, председтеик Скупштнне меснс заједннцс. Тим повдом су чланови лнтерарне секције Основнс шко лс ,Д5 мај” н члановн Kimh жевног клуба „Мпрко Бан»& вић° одржалп зајсдннчко кн>н жевно вече. За Ккпжевни клуб из Параћина насгупали су: Борђс Петковић, Петар Кухтичек, Зоран ИваноВић, Слађана Трај ковић, Небојша Тошић и МнЦрњана" у Поповцу рослав Димнтријевић. Грст лптерарнс, секшце ове школе бнла јс Мнрјана Трифунрвнћ. млада песникиња нз Фабрикс цемента. За најбоље прочитанс радовс лтладих АЈГтерараца проглашена су остварења Боринке Вујичић, Мнлке Доброс-вљевић II Раднсавкс Добросављевић, којс ћемо објавити у нашем 41исту. Свима млвдшткоји су са својггм радовнма маступили ове вечерп подељенс су књиге, дар бнблиотекс -Др Вићентпјс Ракић". Y прнјатној једночасовној атмосферп учесшши су измсњалл своје поруке и топлим аплаузима наградили вредне .поетске напоре, зажелевшп да убудућс сарадња будс још прнснпја. М. Д. Такмичење основаца Y говорништву Општннско та1смичен>е ученн ка основних школа. v гбворпп iutbv. са иодручја наше општп не, одржаноје15. марта у просторијама. Осповнс школс ,,5v ра Јакшмћ”. Учествовало јс седам школа са укупно 28 уче ника разврстаних у четнри \гзрасне групс. Такмнчење сс ол ви.ја.10 пре.ма пропозиипјама Просветио-педагошког завода нз Крагујевиа. Такмнчаре је оцетивао стручнн жпрн састав л>ен од дет чланова, којп јс ,на крају похвалио свс учеснике за труд којп cv улбжилп да пзговорснс рсчп 6vav п садр жинскк п смоционално на внсо ком нивоу. Победннцп овог такмпчеља су: за I групу Виолета Мнлади нови]), Осиовна школа „Стсван Јаковљевнћ”,- за П rnvny Becua Д. Илић, Основна школа „Бура Јакшнћ”. за П rpvnv Софн СЕБИЧНА CAM ДРАГАНЕ Себичност моја драгане Јс у сваком тренутку У мирису твоје косе У тоилини дланова У стрелама ока ■ У жару uito сагорева Ha Mojiui уснама Себична сам драганс Због.тсбе и мсне ТАКМИЧЕЊЕ ј.ЦЈТА: ЗНАШ 0 Општннско такмичеље учеаП ка основних школа у познава ibv саобраћаја под назнвом .Шта знаш о саобраћају", одржапо ie 21. марта 1975. годтшс ‘ v Основној школп „25 Mai" у Поповцу. Y укупном пласману прво ме сто je заузела Основна школа „Радојс Домановић”, друго „Бу ра Јакшпћ" а треће место јс прнпало учецицима школе „25. мај" из Поповца. ОСНОВАЦА САОБРАЂАЈУ Такмичсле сс рди^ало" 'у две групс. Прву групу су сачи- »>ава<\11 ученнци седмнх и осмих разреда а другу учскици nenLx н шестих разреда. Најбољн поједннцц из ових група стекли су право да уче ствују на регионалном такмиче н»у, KOie lie се одржати’ 5. ап рнла у школп „Радоје Дома новић”. Учешће ра овом так мичењу узећс све опшпше са подручја бнвшег среза Крагујс вца. Y старнјем узрасту на^бољи су бнли: Ненад .Мнлнвојевић JI3 школе „Бура Јакшић" Сто бодан Којћ, мз школе „Стевап Јаковљевнћ" ,ц Витомир Радос д вљевнћ 113. шкрл<? ;,Радоје До.у.а новнћ". .. ‘ Y млађем. узрасту прва .трп Мсста прппала cv Богосаву Всљковнћу 113 Поповца, Невенн HiiKOATtli из школс „Радоје До мановнћ”, и- Бранку Милаповн hv такођс пз школе „Радоје До мановић". Првопласиранп поједннцн п школе добнлп cv одговарајуИс повчане паграде, a cv.\iy ол 500 дннара добпла јс свака школа за учествовање. М. Днмитријевић ја Ракнћ, Основна школа ,,Бу ра ЈакшиИ”. п за IV rpvnv Вп олета МилојковнИ, Основна школа „Стеван Јаковљевић”. Онп lie учествоватп на регно палном такмичељу. icoic lic ce одржатп 5. априла V Бупрпјм. Отворена изложба карикатура V галсрпји пословпс зградс иа кеју, 28. марта отворепа је Првоаприлска пзложба карп * катк ре ђранпслава Бокића — Кана. Изложбу су, уз прмгодап програм.. отворилп члановп Књижевног клуба „Мнрко Бањевнћ". ПРЕД ИЗЛАЗАК ИЗ ШТАМПЕ ЗБИРКЕ ПЕСАМА ДРАГОМИРА БОДИБА „Сунце у срцу мншљење: Путевн у сваку поезнју и путевн сваке поезнје, то је одувек био и бцћс док је песника и оннх којн чнтају // Сматрам да јс добро што је објављена ова кљнга стнхова, чссто врло нзворннх, а увек свежпх, по садржају п начнну како су ти садржаји нзнетн, песннчки нсказанп. м да заслужује да се још једном нађс, овако редкгована и сређена. пред читаоцнма. Борислав Михајловић-Мпхиз Чиста лирика Ових дана у издању ГИП „Вук Караџић" појављује се друго издање ове збирке. Објављујемо рецензије књижевних критичара о овој збирци СУДБИНА ПЕСНИКА КОЈИ ТЕК ТРЕБА ДА БУДЕ ОТКРИВЕН СОПСТВЕНИ ПЕСНИЧКИ ИЗРАЗ Всђину стпхова из ове збвркс упознао сам још 1954. годпне када сам као уредник Кул- . гурне рубрике НИН-а настојао да подржнм талентоване песиике, међу које је. спадао и Боднћ,,!! да многе од н>их први • пуг објавим. Неке од ових пссама пмао сам прилике да про* читам у раннјем нздаљу CYHЦА Y СРЦУ. Извесие, од ве11 објављеиих песама, као и оне које нпсу биле објавл>енс у ирвом мздању, али су иасталс у том псриоду, Бодић је нсCyUlbMBO морао још јсдном' пропустити кроз своју песнич * ку радионицу да би добмле садашњм it коначан облик мисаонс нли смоцноналнс мсповсгтн. Ова збирка СУНЦА Y СРЦУ разлнкујс се од претходне по томс што јс песнмк овом прнликом био неупорсдмво критичнији приликом избора песама и љнховог срсђмвања ,у циклусе. За разлику од првог издан»а, песме из ове књиге представљају чисту лирику у којој нема ни трага слементи * ма епског п наративног. За Бодића је карактернстмч * но дд пише првеиствено емоционалну поезију.и да је irpnстрасно н лично ангажован у сваком свом стиху. To најббл»с • поткрепљујс. првп циклус ове збпрке Ј.Урођено време ватрс". Збирка стнхова Драгомнра спонтаис компонентс једне пу Еоднћа под пасловом СУНЦЕ пс и компактнс резултантс. Y СРЦУ, у стварн је н одбир Чак н у трепушша када се пјеоникова предаје љубавним осећањима, стваралаштва, п нова збнрка Бодмћ - нцје страстап лирнчар, пјесама. Y н»у су ушле и ра- већ впшс емотнвно заоринут нс, п зреле пјссппкове теме. ■—:v - ....... — мз досадаипвег п повс iiHcnupaiuije, а свс сти ховс је аутор још јсдном про пустиб ,кроз своју моћ постског уопштапања. Бодић јс онај TiLxii- пс тако човјск. Y слпкању пејзажа. БодиИ уносн боју мсдптацијс. За Боднћа сс може рећи да помПпмвцу ’оп^оТс^откава- УИОРНИ, алп достшкни пјесјом правцу. ин своЈе познава ник, п рудокопње домаће п стране поезпЈе нс- љс> потај11им и неч-ујшш трасумљиво кормстн као базу за гањедт> досежс внсовс постскс стварање сопственог пссничког рПјсчн. Скроман и ненаметизраза. Ои не избсгава да прн- ЛЛ1В1 неразговорап п хендикс хвати чак и стари ро.мантичар- пирам днвном бољком icoiy но ски нлн реалнстпчкн поетскн Си цулс три дсцсннјс, бољком рптам, али свакој песмн даЈе дружсња са визијом, camkomсвоје, по много чсму посебно метафором, калсмом слике п обелсжје. Највећа особеност мислн, Бодић јс пропустио Бодићсва, можда н јединстве- шансу да се наметне свим ос на у нашој посзијн, јестс је- та.мш средствима, сем пнсазик: богат, сочан, разноврстап. пом пјесмом. Због тога јс оп Све кипп1 речима. пробраним. нстоврсмено и познат н непоз поетским, употребљеним pebe нат’ кљмжевној чаршпјп. Поз у једноставном, а чсшће у ме- ма *г за све онс који су ммали тафоричном Значењу; To није срећс да сс сретну са шегорегионалнм, већ језшс' са ши- внм стиховима; а непознат за per штокавског подручја, што, све рсталс којп * књмжовност у сваком случају, моЖс да позиају. по зваинчним уџбени омогућп Бодићевој поезији цима п.пролазној славп сстра трајнији зпачај и да је још А10« уссцеха. вишс приближп чптаоцнма. Бодићева поезија јс н лирсЗасннваЈуКи своју орнгинал- ки запис, и мадптација, п фи ност првенствеио па језпку, лософија. ц. поетска есејистаБодић на нцј6ол>и начин пот- чка — заправо, све тс ставко врђујс моје давно изречено стојс у његовој посзијн као Бодићева поезија јс и лирсдајућм, на тај начпп, прпродп снагу коју она пма и којујој мн прндајемо. 0 томе говорс чак п наслови- његовнх циклуса у овој збирцп: УРОБЕНО ВРЕМЕВА ТРЕ, МОТИВИ, ПОЉУПЦИ ЗГУСНУТИ У ЖЕБ. КОЛО, СЈАЈ КРТИ УСРЕД НАС... Нсма сумље, да је Бодпћ је дан од оиих југословспскпх пјесника чија јс судбина да буде откривсц. н откриван од рпјетких савременцка п број ннх потомака. Можда ie томс допрпнео, н он. тај неугледнн и тихп жетслац па малпм м>п вама отетп од себс. Међутпм. својпм начнном живљења и стварања, Бодпћ пас је сам олвсо у странпутпцу. Јер, познато јс на књмжевном тржшиту старо' гесло-онај којп себе пс истичс' нскључнво нз kohkvренцкјп, и ми немамо. обавезс да га познајемо и прпзиајемо. To јс несвјесип алн прнсутни Боднћсв обрачун са књижевнпм кошуктурама, са лажшш вредностима. са ефемерном славом која задовољава сује ту a oriTcpchvic кншжевност. Божо БулатовнИ Када су се првн пуг појавнлс Боднћеве песме, бнлс су од- .мах запаженс, јер су нмалене ку своју поссбност. To се по казивало п v фактурп стиха п V значењскнм квалификатима. Боднћ је н језик својнх пес ма градио другачмје од оста лнх песника, па се по томе н н издвајало нешто од његовс поезије, коју је. повремено, об јавд>нвао онај старп добрп НИН, ,Тада јс Боднћ објавио и књнгу стихова, која нијс црошла Ј<ако сс то очскивало. Y 41араћину, где је Боднћ жпвео it по.\1огао ■литерарнп положај п где сс мнслн и на уметност и културуд сво, опет' су дошлп па. добр.у . ндеју ,да сс објавн Боднћева поезнја, у! јсдној кш1зи. н она всћ прзната, ri она коју^јс писао пос-- ледњих година. To ’ie ова књн га „СУНЦЕ Y СРЦу:’. То је такозвала чнста мфнка. када пссипчко пебо хоћс да се прс ручп-v бсскра?. када голубовп прхиу нз .ребара песнпкових, када облак везе „у менп на покрову од свнле”. Срце је у цснтру збпвања и оно је Болпћсв свет. Све одатле почињс п tv сс завршава. Из срца почпњу да се крвиа^у н звуци фруле п оип водс на пут. Оно што песма хоће да проучи к да понудн: то је музмка за другс, за за свакидашњицу. Песма зове у ту музмку као у новм, свачији завичај, ,као у једмнствен доживл>ај, којп је изкрнлио нз песнпштва. Једноставнб то, пома ло дпрљнво и старннски, песник поручује, бележн, вели: »•Цвст моме оку, земл>и вртови. Мени много манл. Нек ,је благословена.” : Грана дрвета, оодаци,. гроб * л»а, потоци. мутне воде — то су некс од пменнца, од значенлкмх одредаба, које као да чупају свој жпвот из корс ња Бодићевих стварадачких преокупација. То» листа u цвс та, то је као сунце срца п то непрекндно 1>ика. Све јето у песмц ..Y землд! што сааа" н у љубавп човечанској, која јс м хуманнстпчкога смера и субјсктмвнсвпчке псрцепције, а поготово јс та љубав везана за жену, за блискосг љених дрхтаја и доднра. Поменућу, овде, једпу од кратких и лепнх Бодићевих песама, по че^ му сс оп п познавао, одмах ЧЈсм се јавпо. To ie песма „Прут” Ево је; „Прснуо бпх да сам крут попут мекс, крхке жнце_ Casiij мс. савпј — ја сам „ , НРУ14 Кад пусгиш — право ћу у лнце.” Y тој песмп, као н у овој „Човек сам бор" поове се до краја нсказује Боднћево схва тање поезнјс, као и њена уло га у друштву. Поезнја која треба да буде жмла куцавнца, непрскидна обнова тела, духа, жнвота. Y мотпвима н темама својим Бодпћ то наглаша ва н покушава да оствари. Y меколшшм најбол>п.м песмама то му п успева. Она кажу да је песшпс пзабрао .свој пут п да га верно следп. огго Је лс* по.’ Верујем, ла је пздавач у Параћину учшшо добар по* тез, шго јс штампао ову кн>и IV.' Г. ВоЈводиИ

14 ДАНА СТРАНЛ 10 AKTYEAHO ПОЧИЊУ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ПРЕКОМОРАВСКИМ СЕЛИМА Представници „Жупског рублна” из Крушевца н name Општине састали су се 21. марта у просторнјама СО-е Параћин да би размотрнлп актуелна пнтања у вези са снтуацијом у прекоморавскпм селнма, које покрива OOYP „Јухор” Рашевица. Од стране „Жупског рубнна” бнли су присутни друг Влада Бојчетнћ, генерални дирек тор са сарадншџша Драгутином Вулнћем к Властом Јовановпћем, као и Милутнн Глигоријевић, вршклац дужпости дпректора OOVP „Јухор” а нашу Општину су представл>алм другови Петко Лековић, секретар Општлнског комнтета СК, Никола Вићић, председник Општннске конференције ССРН, Ранко Ннколпћ, председпкк Општинског синдикалног већа и Драган Велжовић, потпредседншс Скушптине општине. Састанак је одржап поводом настојања да се среди н консолмдује политичка и екопомска ситуација на територијм OOYP „Jvxop”, односно да се сагледа докле се стигло у остварнвању закључака извршннх органа друштвено-политнчкнх организацпја оп штинс Параћпн и прекоморавских села, којп су донетл августа 1974 .у присуству представннка „Жупског рубнна”. Поред постнгнутог договора о кадровским размештајима бпвппгх одговорних руководмлаца OOYP „Јухор", закључено је п следеће: — Изградња магацина репроматеријала у Трешњевици да се заврши до 1. јуна 1975. — Реконструкцнја подрума у Поточцу, којом ће се остварнтп капацитет од 100 вагона, да сс завршп до 1. септембра 1975. а да радови почну најкасније до 10. Maja овс године. ШТА НАКОН РЕГИСТРАЦИЈЕ ЗАДРУГЕ У ПОТОЧЦУ? Друг Иштван Бедар, члан Извршног комитета ЦК СК Србијс, разговарао је 27. марта 1975. са преставницнма села Поточца и Општинског комнтета СК о ситуацији око формирања нове задругс у овом месту и понашању ко.муннста. После познатог заједничког састанка партпјске организацлје Поточца м Општинског комлтета СК, када je један број одговорних комуннста овога села узет на партијску одговорност због понашања око формнраiba повс задруге и односа према ставовима Комптета по том питању, комунисти Поточца су у ппсму упућеном дру гу Др Тпхомиру Влашкалићу, председнику Централног комнтета СК Србије, затражпли пријем, како бн га упоз палл са својим понашањем, за које cv истаклп да јс по њпховом .мишљењу исправно н да су без разлога позиванн на одговорност од стране Комитета. Председнпк ЦК СКС је сматрао целисходнлјпм, да представник ЦК СКС дође на терен п кроз разговор са представншш.ма села и са представницима Општашског комитета. сагледа насталу полнтичку снтуацију и да помогне отклањању насталог спора. Састанку су присуствовалп другови Стеван Рашић, секретар MO СК, Добривојс Мнлојевић, предссдник Скупштпне месне заједнице и вршилац дужности дпректора нове задруге у Поточцу, Тихомир Смнљанић, председник Извршног одбора Месне заједннце, као пред ставници села и другови Петко Лековић, секретар Комнтета, Радомир Перовић председнмк Комисијс за друштвено економске односе на селу OK СК, Слободан МиливоЈевић, председник Скупштине општине, Драган Вељковпћ потпредседник Скупштнне општиие, Љубомир Огњановић, делегат у Већу'општина Скупштине СР Србије к Милутин Глигоријевпћ, вршилац дужности директора OOYP „Јухор” Рашевица. Након пзвршене размеие мшиљења, при чему су сви учесници у разговору изнели своја гледања на *настал\ ’ ситуацнју, с тим што је посебна пажња бнла усмерена на будућност новоформиране задруге у Поточцу. друг Бедар је саветовао да се на партијској организацији у Поточцу још једном размотрп елаборат о економској оправданостп и перспективама новоформиране задруге Ji сугерирао да организацпја пошаље свог представника у комиспју коју ће Комнтет формирати и ставити јој у задатак да подвргне критнчкој оцени овај слаборат. Ци<\> овог корака је уверење, до којег сс у разговору дошло, да ова задруга, са више него скромном матернјалном базом, неће моћи да оствари нпљеве који се уствари желе удруживањем земљорадника. И управо због тих земљорадника, Општинском комнтету СК не сме да буде све јздно како he се ситуашгја у Поточиу даљс одвијати. ВЕСТИ ИЗ СЕЛА МИРИЛОВАЦ: Адаптација главне улице М1филовчаии сс труде да љихова средипа добнје што савременнјп пзглед. Треиугно се адаптира главна улица у селу у дужини од једног кнлометра. Радови ће коштати око 30.000 дннара. М. ПаЈић Зборг граВана усвојен је план развоја овога села за 1975. годину и средњорочни план развоја. Y текућој годинп асвалтираћс сс пут до Буљана у дужннп од 1,5 километар, воправнће сс прилазни путсви и кзграднти вага. А за још шеколико година Шалудовац he добнтп и Спомен дом, прве тслефонскс апарате п добре улице. Б. MapifHKOBHli ТРЕШЊЕВИЦА: Незадовољни ШАЛУДОВАЦ: КУД „Вељко Влаховић" Y Шалудовиу је формнpane Културпо уметничко . друштво којс посн име великог, скоро преминулог, револуциоиара Вел>ка Влаховића. К¥Д окупља око тридссетак чланова, а н.ма чстири сскцнјс: музичку, фолклорну- драмску м рецитаторску. Beh на првој приредбн у Јселу 23. марта, аматери овога Друштва побрали су аплаузе сжоје публкке, која је остала зддрвољна приказанкм уметничккм штоом. Рад овога дру штза прсдставља нову пре * кретницу у културном развоју Шалудовца. Пре извесног времена на здравственим услугама И поред тога што је паправљен уговор са Медицш! * скЈШ центром из Параћпна, ц опремљепнх просторија за амбуланп\ лекар н даље нс ордпнира' у ТрсшњевтпЈ- већ неколико месеци. Мештани оваг села су незадоволвни овак bilm поступком и тражс објаш ibeibc одговорних мз Медпцинског центра. Мећутпм, када су v питању комуналнп пословч Трсшњсвшс не желс да пзостану пза другпх. Наснпали су пут до Моравс у дужпнп од 2 кило- .метара и увелнко се припремају да псконструзпиу елекг ричну мрежу, што he коштапн око 400.000 динара. Р. Мнладнновић КРАЈ „CYCPETA СЕЛА 75" ИБЕДИМ ГОРМ ИПНИЦА Завршена јс вслика културпо-осразовна манлфестанпја „Сусрети села 75". 46 дана „лоашли су копл»а” најбољи предсгавншш 22 ссла. Нешто прско 1200 учесника дефљшвало је сеоскпм позорницама, такмпчило се. нграло, певало... За полуфиналс остале су екнпс Рашевице. Поточиа, Горње Мутницс it Лебнне. Жрсб је хтео да се поново v полуфинаav cycpeTHv скппс Лебппе и Поточца. На крају. када смо свп очекпвалп „мирии" завршетак ове мапифестацпје, догодпо се апшндент. На сусрету Поточац — Acoimc v Поточцу Лебшшп, нс могавшп да споргckih поднесу пораз, демонстратпвно су напустпли так.мнчење, неизвевшц свој слободнн део програма. Овакав поступак јс за сваку осуду а морао бп да повучс п одређене санкције. *Y друтом полуфннално.м сусрету мегдан су делиле екппе села: Рашсвица и Горн»а Муташца. Мнопг cv овај сусрет прогласплп финалом прс фннала, узпмајгИп у обзнр квалитете обс eKime. Y овом сусрету билп су бол>п Мутннчани и сасвим ,засд\-жена_сг отишли v фпналс. Треба поменупг, заразликуод осталнх, констапт по су покоднвалп добрс рсзултате л добрк спремност. Финале сусрета Y финалној прнредбп „Сусрета села 75” састалп су се Горња Мут-ница н Поточац, да одлуче коме he ове године при пастп прво место at награда од 7.000 дннара, а коме друго .мсс чани, којп могу са пупо права да носе тптулу најбољег села V OnuraiiHir. Друго место припало је Поточцу, а трећс Рашевицп. Најбоље тачкс пз културпоумстлнчких програма бићс извсденс 5. априла када јс „Ревнјално всчс Сусрета ссла 75". ључка да је ова традиционалпа манпфеагацпја у потпуностп успела. Постигнут је главш! ипл>: лепо смо се забављалн, псшгго паучилн. створнли г^нне односе међу селима. Два месеца из дана v дан жпвела су паша села за сусрет, уложсно је много труда на оплеЕкипа Горње Мутницс — победхшк сусрета Те вечерн бићс уручене н награде ■пајбољнм поједпнцима и екипама. Odv bcaukv и лепу манифестацнјг органпзовао je ССРН п осталс лруштвено-полнтпчке органпзацпјс м Јштереснс заједннце. Cv.Miipajvhir рсзултате „Сусрета села 75" долазимо до закмењпвању духа п жпшотие сре днне. За похвалу је што су сс свп ангажовалп, од самих учес шгка, др^тптвенополнтичкпх радника села до гледалаца ко-’ ји cv свесрдно бодрнлп својс окппс. Сеоскп просветнп радннци, ксјп треба да буду иницијаторк 11 тосиоцн свнх акцгоја, овог СА ЗБОРА УДРУЖЕНИХ ЗЕМЉОРАДНИКА „АГРОЕКСПОРТА" Наилазе бољи дани за пољопривреднике ® Премашен план производње 9 Неискориш11еип потенцнјали ® Комасација један од најзначајнијих наредних задатака Мутнпчаш! на сусрету Удружспп зомљорадницп прс дузсћа „Агроекспорт", OOYP Кооперацпја .,1. мај", одржалп су први Збор 22. марта. На Збору је разматрап пзвештај о прошлогодншњем пословаљу II пр&грам активпостп за текућу годииу. Седпнцп су при суствовали Богдан КашпковнИ, прсдесднпк Савста за задругарство нрп Pcir\?6.\’y-iKoj прнвредној коморп. Слободап Мплпвојевић- ирсдседннк CO Параћип п секрстар општннског комитета СК, лруг Петко Лсковпћ. Оцењујући резултат пословаља дпрсктор OOYP Кооперациji. Радомир Перовнћ јс нстакао: ’’Остварспп укупап приход јсднак јс укупном прнходу OOYP-a Пољопрпврсдпс производљс, иако јс нстн остварсн iick.v»Y4iibo пз дслатпости коопсрацнјс. С Apvie стране остварени доходак OOYP-a Кооперацијс трп пута заостаје за остваре!11i.\t дохотком OOYP-a Пољопривредна пропзводља, што показујс да пнска стопа акумулацијс не можс да обсз беди потребпа срсдства за ја чан>с стручппх службц и про шпрсну рспродуппију." Са иостигнутим резултатнма може.мо бити задовољни, a свакако- бплн бп смо још за довољппјн када бц свс радне оргаппзацпје па пашој терпто рнјп пословале са овакви.м ре зултатима, истакао је председ ннк CO Параћпн, Слободап Миливојсвпћ V својој днскусп јп. Говорећп о планови.ма за наредну годину Радомпр Пето п 5.000 дннара. Y оба сусрета п у Горљој Мутницн и v Поточцу бплп су бол>и такмичарп Горљс Мутнице којима је прппала прва награда at право да нас заступају па решоналном такмпчењу ссла. Такхшчарскп дух и атмосфс ра били су, у правом смислу речи, фнналнп. Знање јс бнло на зазидном нпвоу и препунс салс бпле cv мале лд прпмс све ааинтерссоване. Бпло је н правнх ' такмпчарскпх драма, као на пример у Поточцу, када јс v једном трснутку резултат био изједпачен и када јс одлучивало зпагвс н .днгптровш”. У оваквој ситуацпш, уз мало внше спортске epehe, бо ље су се снашлн Горњомутни- „С¥СРЕТСЕЛА75“ Горња Мутница Мутннчаии су до фл« нала поббдили екипс Годубовца, Попонца, Чепура и Рашсвице. 0 онису гакође били рекордери са 314 поена, који су ос војени у мечу против По повиа. Поточац Y досадашњим сусрети иа Поточац сс сусрео н победио Бусиловац, Доњс Видово и два пута Леби ну. Y суорету са Доњом Вн довом поставили су рскорд у броју освојених поена и то 311 поена, који је касније оборен. Рашевица Ако би се правио редо глед на основу броја по ^типнутих поена онда бп редослед био следећи: Рашевица 346 поеиа, Г. Мутница 314 и Поточац 311 поена. Рашевица 346 поена ос вој-ила је у сусрету про пгв скзгпе Ратара. Учесници Y „Сусретима села 75” учествовало је 22 села: Буљане, Сикиршха, Главцца, Поповац, Доље Вп дово, Текнја, Лебина, Извор, Стрпжа, Ратари, Бо шњане, Стубица, Дрен> вац Горње Видово, Буси ловац. Поточац, Давидовац, Чепурс Мутницај Го лубовац, Крежбинац, и Рашевица, са иреко 1200 учесн-ика, а гледалЈр нх је блнзу 30.000 гледалаца. .пута cv „обелнли” образ. А, ако бп требало неке од н>их издвојити онда cv то радницп основнс iukoac нз Поточца н Рашевпцс који су пуио труда улож1ми II доста зноја пролилп спос.мајући своје eKime. Све CvcpeTe пратно је ц успешно oucibiisao. жпрп v саставу: Михајло Миловапс^ић, пољопрпвреднн Јгнспсктор, Твоз дон Стањевпћ, рефереџу . £Q ПараНшг, . Славол>уб--ГодгК, резервпи члаи и Живота 1/орђ£- вић, председнпк жирпја. 'Hajбољп и једпнл водител * ових Сусрета био је Бока Обрадовић,а таклшчаре је пратно оркестар Зорана CaBiiha, другс хармонт-мсе Југославије. М. Илић ИЗ РАДА СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ Оштре мере за препродају стоке Одлукама судпје за прекршајс у Параћину. Затворен јс круг око једиог од многих случајева препродаје стоке. Оштре мерс које су пзреченс сигурно he послужптн као доора опомсиа људнма који буду пошли овнм пугем. Познато је да препродаја стоке у нашој општпни, у чему сс село Бошњане истичс, нијс нова појава и органкма контроле већ вцше годнна задаје велике главобоље. Много критнке је упућено овим органима, можда некала и иеоправдано, а врло јс често п схватање да је борба поотив препродаваца v свим облицпма пскључиво ствар оргапа коптроле. Међггим, чпњенкца је. да успех у раду ових служби v многомс зависп од иомоћи ц сарадње грађана. Због не>\озвољснс плепродајс стокс судпја за прекршаје пзрскао је впсоке новчане каз не: Миомиру Тимотијевићу, приватиом аутопревознику нз Ћпе.\а, Обваду Мпхајловнћу, Милуткну Јовановићу н Радосаву Лукићу. зсм.\>ооадницима пз села Бошњана. Укупан .изпос свпх пзречених казни п вредност заплсњенс стокс Је око 44.000 динара. Ако се поред тога зна да су кажњена ЛЈша стари познанинп инспекцпјских органа п судијс за прекршаје, опда ic н оцепа о успеху ове акције још поволшија. poBith осврнуо се на пеко.ш * ко значајхшх резерви и могућ ностп за повећан>е пронзводље. Y ратарству јс на нашсм penioiiv иајзастулљенијп кукуруз, пшепица п репа. Уз прлмену хибрпдних семена, Вубрпва, и до сада мало корпшћеинх хербнцпда, постојп pea.uia могућност за пове haibc пропзводње. Такође цос тојн и велико пптересовањс на тржпшту за пиварски јсчам н сунцокрех, што у мпо * томс можс да поправм финапспјску ситуацпју, и да помог нс да наиш земл>орадн1пш постапу робни пронзвођачн. Ипвестнцпони захватц у ов ој годинл износипе 1.941.569,23 дннара. Агро пнвестицнја нсKopncTiihe сс за пзградњу ма гацина за откуп млска н по љопривредпих пронзвода уСту бнци, БошЈвапу, Давидовцу.за тим за набавку расхладних ypebaja и транспортних средстава. Једац од главии.\ задатакау Плану II Програму рада јс и комасација земљишта. Усит ibeiic парцслс задају главобо л*у, јер не постоји могућност за потпупу машпнску обраду земљишта. На крају Збора удружсних зсм.\>орадш1ка Богдац Кашико впћ- председник Савета за за другарство при Републпчкој приврсдној комори, одговарао јс па гпстања земљорадника, a стручљанн Пољопривредне ста шгцс Y Светозареву тпутили су зехи\>орадлицима неколпко са вета пред пролећпу сетву. М. Илић

14 ДАНА СТРАНА 11 СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНК ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ФИЗИЧКЕ KYATYPE УСНОРО ДЕЧИ1Е ИГРАЛИШТЕ НА КЕ’У • V просторнјама Дома техннке 21. марта одржана јс седнпца Скупиггннс звЈедннце за физичку културу на којој су разматранп и усвоЈснн многн предлози везани за рад ове ннтереснс заједкицс Послс vceaiaiba Пословпнка о раду. Статута. пзвештаја о фннасмјском писловању у 1974. годинн. одлукс о изградњн идс јног пројекта будуће споргсхс хале, одлукс о vpebetw дечјег пгралшига на девој обали рске Црнние, прешло се па нзбор секрстапа Заједнпцс. Једноглас пом oaavkom прнс^тппх делс-га та взабараи ie Живота Bopbc aifh, досадашљп врЈштлац тс jy жностп. Пнтања везана за пзградкзм спортскс хале п дечјег игралиш ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ PEMII У НИШУ ЕИ Младост — Нцжишгге „Чаир”, помоћкн т«рен Рддехчког. Врсмс лошс п псттодссно м атру. Глсджлаца охо 300, нреко полоиоге навијачп ЈедЈгпства. СудкЈа Лнћелховнћ (Крушстац) слжб. Јидннство: Богосаамшћ 6, Жквкомћ 6, Цоавћ 7, Арнзовнћ 8, Петхо- »ић 8, Велковнћ 8, Васаћ 6 (Срстено * >иЈ| 5); Мнланотпћ 6, Грбовнћ 8, Пслжважжжћ 6, Мнлићевнћ 7 (оцекс: тре хвр Цекић) Нвш, 23. март: Лидери тпбслс ппсу успелп- да победе последнлг, Ен Младост нз Нпша. Утакмпца јс одиграна ito неповољшид врсмснскпм условпма. Терен јс више лкчпо на нзорану 1м<ву хсго ли на фудбалско нгралнипс. што се и одразпло на резудтат. Прво полувреме прнлхчо јс домаИнпииа хојп су се мпого бољо снашли иа раскватсиом терену. Ималм су вншс шамсп, којс су иа нашу срећу осталс некскоркшћенс, исшто због лоiner терена, нешго због неколнко доGpitx ннтсрвенција одбране Јединства. друтом полувремену нипцнјаигау су преузелн rocrji. Снловипг нападк Јмало. нмсу; моглн да наВу праву заартцнниу.' Лопту1 је било немогуНе хон1р&б1сат11. Y другом полуврсмспу роbeira јс н најзрслнја шанса. Из гужве' ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА ДВА БОДА У ГОСТИМА Слога (Баточина) — Текстилац 0:2 (0:0) Техсгмлац: Луккћ, 7, ТрајковнН 7, РаЈнћ 8, Арсовскн 6, Јов *нпћ7, Стп> јановнћ М. 8, (Бнннћ 6), Жнвковнћ 7. Томлћ 6, Перић 7, Спшковнћ 8, СтоЈвломћ X. 7. Играч ynuumue: Млаћа СтојановиВ. Суднја Ллабпћ 8 (Врмчхо Бапв). Најавмнн поход за вр.х табелс фудбалерп Texcnuua, почелн су дд остварују. Побеђен је врло жнлав протквиик СЛога in Баточпнс н то на свом lepeny, резудтатом 2:0, а могло јс бпти н анше да су свс шапсс искорншћсII*. Утахшша јо одшграна in врло хладиои времену и ва б.\атндвом терсиу. Домаћинп су желелп победу п прслазилк су гранниу дозво.мног. Y једном дуелу у 68. минуту поврђен јс МлаВа Стојановић, над хојпм је хаснијс нзвршена • жруршка шпервснцпја. ДРЕНОВЧАНИ ПОБЕДИЛИ • Напредак — Рембас (Ресмнца) 2:1 (1:1) Нгршшп« Напреткв. Гледвдаца 500. Ttpaa расквешах ■ токах за мгру. Голоеа м дрмвћнне ооткгао Је МИЛО« ШЕВИК 2. СудвЈа Скмпћ (Крушемц). Налрсдак хоЈн се налвзн на дну iaбе.\с, у пржш холу, осаојио је два драгоцеш бода прошв Рембаса нз Ресаица. Утахмнца јс одкграна no хладжш ■ хишовнтом иремену. Раскаашенн терсн онемогуђно је протнв * нимхс ткмовс да покджу сее uno >»Ју. Y овакшш ycwBiBU болс су co сцмцлп нграчн Напретка, нсго лн iotn< хоји су оо времс утакмнце 6јг am рмхоприан и на моменге болк пропишх. Оба гола за донаћнис иоспто Ја Мклошоић. Иаздих јо нграо у следећем сасiioy: Мкаојежђ, Ми©«жлемћ, Мц. та нзазвала су пајжввлд? дп^ куснјг, јср су свп npHcvrnn жслели нешто да кажу, да полп жс ове предлоге. пошто сс v граду, Bch дуго occba потиебд за оваквнм објектнма. Изграли.а спортске халс трсбало бтг да почнс jvwa месеца а локацпја јс одрсђсна, јужпо од стадп она. Проблем нсдостатка vpcbcног простора за дечју забаву и рекрсацмју није нов пробле.м. О њему се расправмало још Јединство 0:0 која се сгворила у протнвппчком казненом пролазу кзвукао сс Пелнвано- >ић н из ндсалнс нолншцс иромашпо гол долаћнна. ТвкоВс, стопостотну хиансу indoo јс н Мплпћевић у 35 мнцуту, када јс јсдну добри набачеиу лопту лспо примко п избно пред проианпчкп гол. Када су can ach видслн лопту у мрежи, Миливојсвић сс иијс мајболл снашао ц шутирао преко тола. Нажалост, oner смо у прнлтш ла хопстатујсмо да нграчк Једннства пц« хако ие могу да спортсхи отрпс проаокацкјс противипчкпх играча. Због гога су зарадклп и два жута картопи и то Богосамевић и Пеллваковпћ. Ово 6и уједпо требвло да послужк као прнмср, како сс >ге ipeCa понашати на фудбалском терену. Нп у ком случају наслектрпсапа ат.мосфера, којој су попајвшпс кумовалх cy.wja и неспортскн гестом! шрача EII Младост (којн су у 14. мпнгту повредилн Васиha тс јс хаснијс морао ла буде замеиен). но смс да буде оправдањс за каЖ1ВСНС фудбалере. На крају бпсмо желели да да.мо и Јодну десетку. Засгужилп су је иавпјачгг зеленпх. то је у свако.м случају говорн о лштсрсеооарту за »аступе лндсри. М. Илпђ Први гол постигнуг јс у 55. мннути, a cipeaau јс бхо Станховпђ, док јс на два in-ла ПОВНС11О Стојановнћ у 65. мннуту. Послс ytaKMiiue грспср Вељковнћ па.м јс цзјзвио: — Токлпхк смо врло добро пгралн. Цаша фнзкчка спре.ма дошла јс ди изрожаја, п io јс добро јср смо најавпли добру нгру н улаззк у форму која треба да достпгпс максимум у средпнп лролсћног дела првсп стиа. На храју, желелп бп смо да исгакпемо нсспортскп однос домаћнна. Негостолубпвост AOMalunia бнла је толико пзражена да вођство Тскстплиа вкшс од car врсмсни ннјс могло да нађс амбулангу. јср су нх свн упућквали па поглешну адресу. Такав прн мер јс за соаку спортску у лудску кршнку. Г. Всспћ лвднновнћ, Глншнћ, Стојанбвпћ, Мнлосввмвхћ, Савнћ, Мнлошсвнђ, Micich ковнћ к Ммлојевнћ. ИЗГУБЉЕН БОД • Текстидаи — Шумадциац (Наталннци) 0:0 Пгралиште Текстнлца. Гледа лаца око 300. Време погодно за игру. Текстилац: Трајковић 7, Лукнћ 7, Рајић 5, Арсовски 8, Јовановић 8, liiiHHh 8, Томић 5, Жнвковић 6, Псрић б, X. Сто * Јановић 6, Станковић б. (Оцене тренер Вељковић). Комшијо са габслс поделн.мг су пОене на текспичевом „бу- №1!шту”. Текстпдпу јс отшпао 1сдан планиранн бод, што he v сваком случају гспорнтн поход па врх табслс. ПОСЛЕДЊА ВЕСТ „Надредак * нз Бреновца подслио је прекјуче у Мајуру бодове са домапим „Партнзаиом“ резултат 1:1. 1973. Ллн како п град расто pacrv к потребс, па јс одлука о изградњп игра.и1шта јсдногла ено прнхваћена. На простору од паркннг простора код Дома :<дравл>а па до солитера код ма лог гвоздсног моста на Црнпцп, onhc постав.%ени 23 гпмна стичке справе, плоча за вожњу когурал»кн. писта за вожњу бн Јгнкла п кошаркашка пгралнш за. На крај с јс Скупштнна донсла одлуку да стопа општег допрп поса за Фнзичку kvatvpv, из лпчног дохотка нз радног одно са грађана пашс општине, из IIOCTI 030 осто. Прнликом одлу чнвап.а о внсшш стопс Скупшти на јс кмала v внду, прс свега. потпебс физпчке kv.vtvpc На нл шсм подргч’^. као лсла општс културс др^штва ко.ја доприкисп фор.мпраљу .bVACKC лично CTIT. подпзаљу п Фомпраљу л»у дскс лнчностп. nonehaibc рал нпх и с.'боамбених споссхжос тп, развијању спортских лостнrrivha и продужавању акпшиог жнвота. Д. Анђслнћ ГОДИШЊА СКУПШТИНА ФК „БОРАЦ" Фудбалскн клуб „Борац” тре Иепласирашг тим шумаднјс.чопоморавске лиге, одпжао ie 9. марта годишњу Скупштину иа којој су анахнзнранп резулта тп Клуба за протеклг годнну. Извешгај о паду К.\^а псд нео ic досадашњп председипк Клуба ЈсздпН Стаменко. V свом извештају председннк јс нстакао да ie К\уб нослс прс Лччска v пнжп ранг такмнчења доспео v незавндиу снтуацију и да му сада предстојп тсшка борба за повратак к внгаи рапг. Садашњс трећс место oueibe но је као релативан успех ове младс екнпс. која треба да се кроз дал>а 'такмнчеља калп п доказује н попово стекне в.чзу за В11шп ранг такмичења. На Скупштннп јс досадашн>е.м прсдссдннкг дата разге шпкиа и ујсдно одато прпзнањсзаљегов досадашњи рад н залагање, п прсдложено ic да MV сс уручп на поклон часоз ннк за досадашњп успешппрад у К\убу. За иовог председникд пзабран јс AhiiMOBiih Мплан. а за потпрсдссдинка Kpcrnh Kpsri; мпр, С. СтефановиН Резш иа до.ма11<!м терену Стадноп Јсдшктва. Врсмс хлидно. Терен клнзаи п тсжак за нгру. Глсдалана око 100. Стрелци за Борац. Бандуха 2. Суднја Цвстковнћ (Kpaiyјсваи). Борац Сгојковнћ 7. Uepomih М. 7, Костпћ 7. Гвозденовић 7. Миловић Марковпћ 7, Костнћ 6. (Мплојсвпћ 7), ЦсровнИ 7. Радуснн 7, EoKiih 6. (Бапдука 7), Харазнп 7. (Оиспс трепера Мнлошевнћа). Трсћспласнрапп тнм шумадвјско>но« миравскс лнге Борац из Tlapahtnia, о< тојио јс схмо бод па сво.м тсрспу у сутрету протпв Слога пз Дсспотовцп. Гостн су бплп бо.М1 у првом полуврс- ;.ieny н cirajy надмоћпост круиисали doLctbom. од два гола разлпкс. Y ApyiOM полуврсмену домаћинп су свс орсмс агаковалн иа гол тостпју. Таква пгра довела јс и до взједцачсiba. Свакако дц јс снтуацнја пз.мсн>е>ни уласком Бандуке којк јс н прспородЈо нападачкп рсд домаћпх. Суднја Цасгкоаић јс иа овој утакMiiiui додслпо 7 жугнх картона п io 5 домвћнпими а .\ва гостнма. С Стсфановић РУКОМЕТ ПРВЛ ПОБЕДА • ТЕКСТИЛАЦ — УДАРНИК (ЛОЗОВИК) 38:24 (17:8) Мгралнште Тскстилца. Тскстнлац: Томнћ, Јелснић 6, Петровић 11, СреЈић, Бурцћ, Буднсалић Т. 7 Јовановић 2, Милојковић 8, Станковић, Будисалнћ П. 4, Урошевнћ н ЈслсннН. Рукометаши Тскстплца су на свом тсрспу одпгралп прву пр* вепствену утакмпцу против еKime Ударник нз Лозовика н забележнлл впсоку побсдуЗб: 24. Утакмпца ic одиграна v дуXV нових пропнса. Била ie то врло лспа п фср утакмпца v којој је домаћии показао впше зпаЈБа и вештннс н сасвпм заслужсно победпо him Лозовика. Р. В. СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ОКК ПАРАНИН КОШДРКАШКИ ПРОЦВАТ ОКК ПзраЈпш идржао јс годпип^у Cxynuinniy 20. марта, на којоЈ су аналпзиршш рсзулгаш токо.м протсклс две 1ОДЈШС. Рад клуба оцеилн јз кго всома успсшап. Годншјшт извештај ПОДЈ1СО јс предссдпик клубз Стеввк Мк тровпђ, гдс сс пзмећу осталог каже; — Мушка и женска скппа nch у прппм годинама такмнчсии у нсптралпој лшп Србнје nocntiky запзжсне рсзултатс. Нмајућп у вплу резултатс, у првој н другој ГОДПШ1 тахмпчспл. оис vkiuic настав.%ају рад са још всћпм сптгзнјазмом. У >icbyi«pc.Mcny, кошаркашние освајају друго mccio у цснтрачној Mini Србпјс п Time стпчу ппапо да сс -пкмичс у репгплнчкој .Mini. Наh'o нспскуспс, онс успсмју дц сс ус> псшно иорс са пскадаипкпм ч.\аиош1.ма Савезпс лпгс. Лналпзпрајућн рсзултатс мушке скнпо до1Ело сс до заклучка да inictf постнгнутп злекватпп резулгати. До тога јс дошло због смснс icHcpamijc ц каспијс због промсис трснера. На Скупилнш! јс raxobc истакнут да је у 1973. толмнп кошарка дожпвсла наглп успоп када су кошаркашнис ,.прсотслс" Бсограду ипулу јупиорског првака Србнјс, а тс годинс јуниооко су освојнлс и чсшрто мссго у Југославијп. Ссдппци ic присуствовао и лрсдсслипк CO napahifii. .Слободоц MiiaiiboJcBiih. који јс у својој поздразној бс1-сдп чсстнтао ЈСхубу на досадаилипм успесима ц ножслсо пм npio чакмичарскс cpvhc м успсха у нарсдппм окршнјима. На крају roAinuihc Ckvhuiiihc пзабриио јс ниво руководстви Кошарквш хог клуба. Повсрсњс кошаркашкгх снtysiijacrs добио јс понобо Стеваи Мнтровнћ, којн је изабрап за нредседпнка Клуба. а такођс јс изабрап и Из npittirii одбор од 25 члаиова. Да аамршнм овај мали изасштај рсчкма Впдосава Kpcnili i; — Трсба лспо npiiMtnii сбс опс који лоКу у Клуб са ;ксл>ом да сс иазс кошарком. Трсба створнти замспс за Славкиу. Јслепу, Нвапу ... М. II. КОШАРКА Светозаревчанке надигране У прнпрсмном нсрполу за ипргдио ирпснство, кашаркашпис ОКК ПараIiiiii oAiirpa.se су нрву угакмниу протвп Партнзана нз Светозарсга п побсднлс са рсзултато.м 69:66. Прво полуврсмс прнпало јс домаћиПП.МП, којп су покушалн да разбију ко.мплскс ..Параћннки". Паршзаи ночсо лобро и у 18. .мниуту поосле су чак са 10 кошева разлнкс, Рсзулгаг у полуврсмену i.wcira јс 39:33 за Паршзап. МсВлтп.м, у другом полувремсиу HapaliuiiKc су нрсокренулс кгру у своју корнсг. Разпграис В. Пстровић н J. TopibaiicKit успслс су да побсдс. На овој угакмнин ипјс пасгутшла рспрезентатнвка Слзвииа Сретеновнћ. ОКК Hapahim: С. ПстропнИ 4, Ј. Тор.члнскп 32. Мнрчпћ 4. В. Пстроniih 15, MiixajAOBiih 4, Л. Торн>анскп 4, Раднћ ц Стсфаноипћ. ВЕЛИМИРОВИГ! Y BYAjAHY На позпв Шах клуба пз Будаиа, 14. марта гостовао ic odo годншњп шаховскп шамппои вслемајстор Драшко Вслилтро внћ. ВелнмировиИ јс одиграо сп мултанку ‘ на 30 таблп. пред препуном са.19.м Дома Kv.nvpc. Симулганка јс трајала 5 часова. Y тешкој борбп против пгрг. ча нз целе општпне, велс.мај стор Ведњмировић ремизирао 1’с 10. а пзгубпо 4 napniic. Uir тересантно' ic, да ic најмлађп учссннк једанаестогодицпБа Би л>ана РакиН успела да побсдп свог противннка. На крају је одржан п разговор о uiaxv којн ic снилшла телевизија п прнказала v сво 1‘ОЈ СПОрТСКОЈ CMIICIljll „Ипдирект". М. ГлнгорнјевпН ШКОЛЛ ЗА ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ У нашем граду ic одпедавпо почсла да ради школа за фуд балскс судијс прн Савеоу фгд балских суднја ошптпна Пара him. Како с.мо сазнади за свс заинтересованс, од 18 — 30, го дииа, места има. Трсба сами да Aobv V ..Партизап” сваког уторка п чегвргка пзмеђу 17 п 18 часова и onhc уппсани. 11 ова школа је icAaii вид попула рисша спорта мсђу млади.ма. ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... 1)М№Р IM Својевре.цсно Јилшасгика јс бчла јсдаи од најпопула^ Htijiix спортова у Параћину. Нажалост, временом ziLwiaстика ?уби свој преагиж и гсегварањем „Партизана' * etna се, оероаатно, нривремено гаси. Гимнастика свој процеат у Параћину доживљава no- 'четко.и педесетих година. V то време уз будно око Милсна Томића — Циге стеара се асроватно најбоља ли<- иастичка врста у саставу: Живс^га Jsopbceuh, Дплпаријс Ky.JCHoeiih, Пстар МакciiMoeiih, Александар Вучко. euh, Војислав Тубица, Зоpan Шоииill. Мпленко Селић, Живадше Милојкоеић, Божидар Вемић ... О тпм данима прича нам Болкидар ВемиН: — Гимна&гиком сам се бапко од.1953. до 1969. године, Всжбао са.и на свим справама, а понајоише сам волсо разбој и партерну гимнастику. V гилшастичку салу yiuao са.ч као bate зачатскс школс, да видим шта то раде моји dpyioeu. Ту сам и остао и заволсо гамнастику. V то вpc.ua „Партизапп /е бпо стецинаге дру/итеспог живота, расадник талеиата за свс малс спортоас. У -be- .uv с.ио „виспли" и онда ,:ада Huc.ua п.иали трсншие. Tcluo с.чо оргаиизовалп игранкс, излете итд ... А било јс п дапа када смо криилом од Цигс излазили v биоcizon. па састанак, и то у време када је требало да се асхсба. Гчлтасггика тражи .иаксимално ангажовањс, сталии аехсбу. Она је била основа за cee спорговс. Док -:мо се загрсиалп .чи смо играли кошарку, „1шкали,‘ фуббал иа голиће... • Задњих Јодпна tuivepeсовањс за ги.ипастику коо младих опада. Шта је узрок то.ие? — Гимнастпка када се /ле да са стране тешка је, ала ако сс радп са потпуном itpedanouihy. оида за годпни дана .иоже да се саалаОа ДРУГА СРПСКА ЛИГА — PYKOMETHA ЛИГА НеБЕДА У ГОСТИМА Обилић (Старо Село — Текстилац 17:21 (10:12) Текстилан: Jaibiih, С. Пстровић 11, Свнлар 2, Бурнћ, БудисавллвнН Т. 5, Станкоаић, МнлоЈковиИ 3, Јовановпћ, Буднсавмвнћ П, Урошсвпћ, JcAcmth. PyKOMCiauiii Тскстплиа најзад су разбнлп страх од туђсг тсрсна. Поисдцлн су, сасвпм заслужспо, скппу Обплкћа у Ciapo.M Сслу. Била јс то муд. ра такшка ipcncpa Стхмболпћп. AoMahiuiii су поислп са 1:0 п .\ва пуга су lujcvia'iiiAii рсзултаг п то 2:2 и 9:9. Од јсдаиссг ссдмсраца, колнко јс Aocybcnu за Тскспиац, нзврспи CrpaxniM IlcipoBiiti је дссег рсаш- »овао. Домаћиин су нмалн схмо јсдап ccwiepau кога су и нскорпстнлц. Судсћи црема броју изиедених сслмсрацд, миже сс зах.^у'П1Т11 ди су пгра. чп Обндпћа пгралн у идбраин nupcio и ipyOo. Играт угокмицс Јс CipaxHiwi Петровнћ којн Јс носггпао 11 голова и тнмо најавпи инцдндмуру иа иајбомг „шлшастичка азбука”. Мојјг. да се млади .иање пнггреcvjy за ишнастику зато iuio се ту нс .иожс да постигнс брза афир.иацпја, као у ко~ шарци и фудбалу. За узврат ги.инассика пружа .\inoio лепих дожиељаја. Ha.ua су најдражн били наступи на акадс.иuja.ua, слеToeti.ua. To су били прави спектакли за публику. Сале и стадиини су Ollul крцати. Y epe.ua када је itatua врста всжбала није бнло так- .иичења пред судија.иа. Такмичили с.ио се обично на слетоии.иа и Haute најдражс оценс су бпле дужина аплауза. Y cycpcru.ua на срсским слетови.иа hajuctuhe смо се спортски „тришт'1 са Сватозарсвчашииа и Нупричани- .иа. Нича лаииег нијс било од сазнања да среску репрезснтацију сачињава цела паpaluuicKa epetal Разговарајући о гнмпастиtpt нис.ио .ио1ли да нзбеше- .ио и ai.unacTti4Ko дапас и сутра. — Нсдавио с.ио имали једаи ннтсрнн скуп некадашtoe врстс. AoioeopiLUt смо се да сс но изградњи хале спортова поново активира Јн.инастика. Желели би с.ио да своје зпа/bc и искуство прснесс.ио .u.taboj гснсрацијн. Наколицина од нас је заврншла npedibauKe. имслс, па бн на.и то чо.иогло^да Оанас содн.ио .иладе вежбачс. Всрујс.и да ће сс изградibo.u xa.ic побољшссгц услоаи за рскрсацију и за одабирањс таленсЈга. Највећа жсља .ин је да, .чоја врста н ја, покахсе.ио да „стари” вежбачи нису joui за ,rwyзеј". М. Илић стрелца. Свпх 12 играча заслужују иохоалс, јср су iirpxvi борбсно н дцсипплппооапо. Р. Bccuh ИздаЈе OK ССНН ПАРАћИН УреВуЈе Релакцмокм одбор BpiiiiiAuu дужностп глнннш н ОДГОППрНО! уредпика litipbe ИетковиП •Хдреса Нелакци|е: Пнрнћин b KpcMiuioHiiha 16 1ел S3-694 Шгампв „ГЛАС' lieorpax Вла1ко1<||ћеп8 8 Гелз 335 384

Укрштеница број 1 ВОДОРАВНО: 1. Врста папагаја; 6. Болест деце; 10. Намотај хартије; 11. Правац у уметностн; 12. Град у Румуннји; 13. ГоворнПца у католнчкој црквп; 14. Скраћеница за пошту; 15. Део код слагачих машшш; 16. Показна реч; 17. Два самогласнпка; 18. Цртати; 20. Знак за сребро; 21. Усамљен; 22. Скраћеница једне наше фабрнкс аутомобила; 24. Личност из „Хиљаду и једне ноћн”; 27. Опасна болест; 29. Наш сликар; 30. Дсо пушчаног прибора; 34. Горостас; 36. Шаховски израз; 37. Скраћенпца за раднпчкн савет; 39. Слнка у боји; 41. Ознака за Панчево; 42. АжДаја; 44. Главии јунак страног ппсца; 45. Део животињског тела; 46. Грчкп — непзлечива болест; 48. Заклства Албанаца; 49. Латнвски — пспочстка; 50. Холандски — морскп пљачкаш; 51. Рска у Совјетском савезу; 52. Француски — падина на коњскнм тркалпштпма. УСПРАВНО: 1. Код нас чувепо место по ископпнама: 2. Део крвног суда; 3. Глатко; 4.’ Не.мачка реч: 5. Предлог; 6. Скраћеница одбрамбена армија народа: 7. Пумпа човечјег тела; 8. Песник; 9. Назив Вергндијсве пдпле; 11. Одстранити пспотребну ствар; 13. Коњски трк; 15. Прнпада једном човску; 18. Произвођач; 19.. Грчки — дубок попор пспод подзе.мног свста у којн јс Зевс бацпо Титана; 21. И.мс прс пар дана убпјеног крала Арабије; 23. Једап мссец; 26. Скраћсиица за повписко предузеће; 28. Упнтна рсч 32. Рска у Амерпцп; 33. Ношен: 35. Орожавао; 38. Нсјакс; 40. Скраћешша за лптар; 41. И.мање; 43. Стара мера за тсчиост; 45. Индустрпјска бпљка ;47. Показна заменица; 48. Игранка; 50. Прсдлог. (Ч. Р.) МАЛИ ОГЛАСИ Путовања „Балкантурс“ Параћин, организује оваког месеца излете у земл>и и ино стралству. Y априлу има мо три поласка и то: ТРСТ (двоиподневни) 11 апрнла, СОФИЈА (једнодневни) 26. априла и CO ЛУН (двоиподневнн) 26. априла. Цене аранж.мана повољна. Обавештењс на теле фон 83-670 Куповина И.мамо потребс за неограннчоне колнчине јамске грађе багрема н храста 2,20 до 7 метара, дебљпне 12 см навише, као п целглозиим дрве том врбе, канадске н домаће тополс. Предузеће „МЕРМЕР” 36214 Врба, телефон 034-73-403 ДОБИТНИК НАГРААЕ IV КОЛА КВИЗА ДобитЈНЕК паградс за четврто коло у кшгзу чи галана је Саша ЛсковиВ, из Параћнна, Б. Крсмано вића 46. Награду је обез бедио ' „Балкантурс” из Велшсе Планс, пословкица Параћип, а нагарада јс двонпздневни изЛст у нностранство. Извлачењз јс обавлхено 26. марта у Рашовидн на полуфиналном сусрету Ра шевица — Горља Мутни Ua . Првостепена комиснја Савета осигураиика Републичке заједште пензијског и пнвалидског оснгурања радни ка Београд — за општину Параћин; па основу члана 24. став 6. Правплника о критеријумима за'нзградњу и доделу станова п за нндивидуалну пзградњу станова за пензионере п пнвалнде рада, као ц потрошњу средстава за стамбену изградњу на подручју Заједнице п Закључака Савета осигураника Републичке заједницс пе.нзијског п мнвалндског осигурања радннка Београда — за општнау Параћнн број 01-245/1-75 од 12. 03. 1975. годипе, на Ш редовној седнпци одржаној дана 19. марта 1975. годиис расписује К О Н К Y Р С ЗА ДОДЕЛУ СТАНОВА УЖИВАОЦИМА ПЕНЗИЈА V СТЛМБЕНОЈ ЗГРАДИ У УЛИЦН ЦАРЛ ЛЛ^АРЛ ББ У ПАРАНИНУ — 4 ГАРСОЊЕРЕ — 25 ЈЕДНОСОБПИХ СТАНОВА — 9 ДВОСОБНИХ СТЛНОВА Право учешћа на овом конкурсу имају свп ужпваотг пензнја н ннвалпдн рада са подручја општиае Параћнн. Захтсвп за доделу стана подносе сс Првостепеној компсији Савета оспгураника Републнчкс зајсдпицс net? знјског п внвалпдског оснгурања радннка Бсограл — за огшгпгну Параћпн, преко САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА СРС УДРУЖЕЊЕ ПАРАБИН. Рок за подношењс за.хтева за доделу стана је 30. дана од дана објављивања Конкурса v лока.\ном лнсту „14. даиа" и нстицања ла огласннм таблама Савсза псизигисра СРС — Удружење Параћип ц Стручпс службе Зајсдшшс здравственог оснгурања радпнка Буприја — Фили јала Параћпп. Првостепена комисија Савега осиЈураника Репуб.ш * чке заједницс пензијског и инвалидског осигурања ре> ника Београд — за општину Параћин, на основу чланв 24. став 6. Правилника о критеријумима за изградњу н доделу стаиова и за индивидуалну изградњу станова за пензионере и имвалиде рада, као и псирошљу средстава за стамбену изградњу на подручју Заједнице и Одлукв Савета оснгураника Рбпубличке заједиице пензијског и иивалидског осигурања радника Београд — за опппину ПВраћин број 01-245/1 *75 од 12. 03. 1975. године, на Ш редовној седници одржаној дана 19. марта 1975. године, расписује КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КРЕДИТА УЖИВАОЦИМА ПЕНЗИЈА: 1 .— за куповнну, изградњу, довршење u доградњу стачо ва у личном власништву; 2 .— за справку к адаптацију породичних стамбених зграда 11 станова у личиом власништву; 3-—за оправку п адаптацију станова уживаоца пснзнја у друштвеиом пласништву. Кредит he сс одобраватп до пзноса.од 30.000,00 (словпма: тридесет хиљада) динара са роком врапаља од 15 годв-ва и сакаматом по стопп од 1,5% годишње. КорисницЈГ кредита су обавезни да кредпт пскористс у року од 12 месецн од дана-закл>учнван>а уговора о ко ршпћењу креднта. Захтевн за доделу креднта подносс сс Првостепепој комисијп Савета оснгграника креко САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА С. Р. СРБИЈЕ — УДРУЖЕЊЕ ПАРАБИН, са следеНо.м документаиијом: .— за крсдит из тачке 1. п 2. Конкурса доказ о власнпштву породичнс стамбене зграде; — за креднг пз тачке 2. Конкурса доказ о власнпштву пбродичЕс стамбене зграде; .— доказ о одобрсн»у за нзвоБење радова нз,\атог од стране. службе Скупштпнс општинс Параћпн надлежнс за грађсвинске пословс. Рок за подношсњс захтева за доделг кредита je 30 дана, од лана објављпвања Конкурса v локалном листу ..14. дана” н цстпцале на огласнпм таблама Савгза пензиочера СРС — Удружењс Параћпн н Стрг чпс службе Заједнвис злравствснрг оспгураља раднпка Бупрчја. Фп лпјала Параћнм. КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИ.ТЕ < ГУРМАНСКА MY ЖЕЉА ЈАЧА } ПОЗНАТ М¥ ЈЕ ОД РАНИЈЕ V ДОБЛР РОШТИЉ КОД „QPA4A" |И|||1Ш1111111111111111111111111111111111111|11111111111Ш1111111111111111111111111)11111111111111111111111111111111111111111111т Повел»а и њени добитници (8) Пшис: Љнљапа Canaii РАДОМИР николин Сиромашно дстињство, сукоб са немашпшом п жеља за бол>тш сутра опседалп су врло често мпсли Радомпра Николића. рођеног 1924. годннс. у Планп. У младпћком ептузијазму, понет слободарским духо.м ступа 1944. године у НОБ. Рањаван је и дапас јс војни ннвалнд, одликован за храброст v редовнма бораца за слободу. Од 1945. године, када јс постао члаи • СКОЈ-а, па до јуна 1948. када јс ушао у члапство СКЈ. Радомир је активан у свим акцнјама узима запажено учешће. Како је то пернод поратне изградње те су проблемп нагомнлани, он учествује са најBeliiiM жаром у акцпјп еликтрнфнкације села среза Параћннског, због чега јс јавио похваљен. Као председнпк Месног одбора у Планп, а касније дугогодншњи секрстар Савеза ратвих н војннх инвалнда, члан Цеитралног одбора СРВИ, акпгаиста у борачко-пивалпдској оргшпоацнји, службсник v општннама (у Падјш и Мутиицн). Радомир Ннколиђ јс v сваком т-ренугку нессбично п без резервс давао свој нунн догтрннос. Последицс ратипх страдаir»a су га полако зауставлале, те јс са ду жностп шефа меснс каццеларијс, а нз здравственпх разлога. ол пшао у инвалндску пензпју. Но, ои је још увек у жижн друштвено-политнчких збивања спремаи да сваког тренутка помогнс п укл>учн сс у сваку акцију. Данас. као инвалидски пенизонер — ради v борачкој оргаиизацији, а заинтересовано пратн рад ннтересних заједннца, члан је Делегацнје за Дечју заштиту. ДобЈгтник јс више похвалннца п дипло.ма, а најдража му је Днплома Централног одбора Савеза ратних и всјннх инвалнда за петнаесготодишнвн рад у овој организацпјн. МИОДРАГ ПЕТРОВИН Мију Петровића, радника Индустријс вунешхх ткашгна „Бранко Крсмановић” дугогодишњег друштвено-полнтичког радиика најпре у родној Шани, а зати_м ах у Параћину, познају сви онн којн су били учесници у бројшш акцијама Y протекло.м тридесетогодишњем развоју. Мподраг је рођен 5. маја 1923. године у сиромашној породнци земљорадника где је страх од неродпце и глади био стално присутан, а рад и ван својих њивица неопхолан да бп се прехранила сва гладна уста. Шкрта земла није могла да, н поред' родитељске љубави и жел»е, омогућп овом бнстрооком младићу дал>е шко * лованл, прекинуто после четвороразредног школовања из материјалних разлога. Младић у каменолому приватног предузимача Косте Крсмановића, сазревао је брзо и схватао многе животне истине, пригушиване и скриване. И рад у 11. секција ЖТП није пружио много радоспх и услова за развој. Симпатизер покрета к несвесно ангажован и везан за напредне снаге, Мија је био малтретиран од четнтека и Немаца. Присгупио је СКОЈ-у 1944. и исте године стугшо у редове НОБ-е. Ране задобијене у борби против окупатора зацелиле су са доласком слободе, a већ 1948. године. Мија је члан КШ, дотада проверен на бројним људским, скојевским и комунистичким задацима у периоду брехгенитом друштвено-политичкхш проблемима и дилемама. Време. откупа обавезних пољопривредних вишкова, информбировска мера, и бројне радне акЦПје, као и повепани произволнп задаци у самој ИВТ, у којој је од 1947. године, препоручују га као поузданог активисту. Мподраг Петравић je поред одборничкнх обавеза у CO, ангажованости у ФОС бно н 17 мандата секрстар ОСК v ИВТ, члан Радничког савста, члан ОКСК, прсд седник ОСВ, члан среског Синдпкалиог всћа, као и члап многпх мањих п фабрнчки.х форума. љегов друштвено-политнчки рад н крајње педантан однос према постављеним задацима истицаога јекао пример за узор. Додела јубиларне Повел>е је још једно признање овом скромном и пожртвованом човеку. БОРБЕ ТРАЈКОВИБ Ових дана хи наше средине на нову дужност отишао је Барђе-Бока Трајковић, човек који је годинама радио међу нама, сукобљавао се са најтежим привредним, економским и производним проблемилга, показујући велико разумевање п осећај за усмеравање и решавање истих. Рођен је у Параћину у породици која није могла много да &ху пружи, али му је васпитааајући га указала које су нау веће вредностн и квалитети човека. Од ослобођења се ахстивно укључује у.рад са омладином и захвалујући систематичности показује доста успеха у то^е. Из редова Прве артиљеријске моторизо * ване бригаде I Армије у Нишу као несвршен ђак бива крајем 1945. годппс демобплисан, Скојевац. проверених кпалитста v iiecpebcmui школскјјлт и матепцјалннм приликама, запошљава co v СФС, a затим (скоро збуљујс број дужпости н радних места),креће по задатку нлп прсма афнннтстама ца .миогс одгозорнс ,\vжности. За протсклн пернод БзрНг Tpaiковић је обављао многс плаћене и волоптерске функцнје у СК. у CO, у ССРН. E*.<u је члан многих општипскнх. срсских, рс^ гпонзихних н републичких форума. Као дипло.мирани економиста, порел друцтвеххо-политпчког рада, дао јс п велики допринос у струшх. Од заменнка филијале СДК — Крагујевац до гснсралног директора Фабрике цеменга „Нови Поповац”, прешао јс пут стручњака који је био изложен мнопхм пробле.мима, проверавањима и искушењима. Као привредник, руковдилац, самоуправљач it човек највишс је допрпнео радећи у Фабрини цемента од јуна 1967. године до недавно. Инвестициони захвати, развој фабрикс, решавање бројштх питаiuMieiiiiiiiaiiiHhiiiiiiiiiiiiihiMeiiikiaiiiiiiiiwiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiwe ља н цравилно усмеравање будућет развоја овог предузећа у нашоЈ опшгшш, донели су му најласкавије епитете п бројна првзнаља и ван ове оредине. Његово имековање за поиоИника републичког секретара за привреду СР Србије Иде у прилог веђ формираних мишљенл о нему. Пожелимо му шого успета и још више резултата на врло одговорнои радком месту којо му . јв поверено.

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Избори у ССРН Синоћ јс ИзврШЖ! одбор Опппчшске конферсншгјс ССРН званично отпочео опссжнс принрсмс за спровоbcibc нзбора v општјшској оргапнзацнјп ССРН.Какотоком овпх избора требаиова органпзавдја своју органнза iniony структуру да прнлаголн ‘лруштвсној функцнјм коју јој јс намснио Нови Устав, то јс синоћ угврђсн Нацрт Правила Соцнјалнстнчког савсза радног наро * да општннс Параћин и ста вл»ен на јавну днскуспју. V овом документу, којп об јавл>ујемо као поссбан 'при лог, поссбно је нстакпуто остваривањс политнчког н акиионог јединсгва радннх л»у лн и rpabana, Савеза кому писта као водеће идејпб-по литнчкс снагс и свих АруГНХ ДруШТВСНО-ПОЛ1ГП1ЧКЈ1Х органлзацпја, друштвснпх ор ганизацнја п удружења гра ђана у Социјалпстичкомса везу као јединственом фрон ту органнзованнх социјалис тичкнх снага. Дискуспја о ово.х! дохументу као и о пратећим документима (Од лука о броју чланова Опш тинске конференцпје ССРН, Одлука о поганнзаиији ор гана и тела Општннскс конферендије ССР, правила месних организацнја ССРН н др.) одвијаће се на предизборним конференцијама по.месним органнзанијамаиподру жницама ССРН у току наредннх десетак дана, а своју реч отоме даћс и остаде друштвено-полЈгпгчке организаци 'је п Друге самоуправно ор ганизованс друштвене снаге. Полазећи од приспелих лрпмедбп и сугестија, Опш тннска конферснцнја ССРН ће. крајсм овог месеца усвојпти употпуљена Правила и друте потребне докумонте, чимс ћс н званичио бптн усггостављена нова сгруктура на делегатским основама органнзованог Co шпалистнчког савеза. Одмах иакон тога присту пнћс сс избору делегата за органс Соцкјалнстнчког савеза, како у подружницама н месннм оргаџизацијама та ко н па општинском нивоу. Полазећп од утврђених па* чела II пршшипа кадровске политнкс, нужноједасе овс одговорнс дужностп по веравају људн.ма са одгова pajvhiiM моралмо-ЈголЈГпгчкнм раднн.м и стручшгм ква ' лнтетима, а да су у праксп погврдплп својс пдејно ппо литнчко опредељењс за ре волуинонарпи курс Савеза комунпста у нзградњи Hauler самоуправног друштва, за одлучујућн положај рад инчке класе и радннх л>удп у развоју друштвено-економ ског п политичког спстсма, за братство п једцнство и иуну равиоправност народа ' и народности, за очување н развијањс тсковина соци јалистнчке револуцнје, за независну cno.wiy полптпку name земл>с, за јачањс пос тварнвање снстема општепародне одбранс и друштве . ие самозаштнтс, а да сс при томе кандидати за ове фуп кције одмисују нстрајнош ' hy и доследношћу у оства рнвању ооција.\истпчкпх на чела, да поссдују стручне и другс одговарајућс радпс способности и да па оонову рада, залагања, личне олго ворности п попашања ужп вају поверсње срсдинс која их бира. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТИЦИОНА БАНКА ПАРАЋНН ГОДИНА II БРОЈ 30 ПАРАНИН Ј5. АПРИЛ 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ИНТЕРВЈУ ПРИВРЕАЛ ¥ ПРОПЈ ми ф Ових дана објављена је Анализа за вршних рачуна о кретањима привреде на територији општине Параћин за 1974. годину у којој смо приметили да су се пооштрили услови приврс ђивања привреде и зато смо се обратили за разговор аутору Анализе. Y име Службе друштвеног књиговодства на питања нашег сарадника одговарао је РАДОЈЕ НЕСТОРОВИН, директор. • Познато је да на финансиј ски резултат ппцвредс v 1974. годшш гтичу неки факторм који не пронстичу нз резултата рада н привредне активпости. Можетс ли мц рећи нешто о томе? — Ово је пнтање умеспо и констатацнја је тачна. Наиме, гкупан приход прнвреде у 1974. ГОДИШ1 је. зиог појавс интернс реалнзације која пооистнчс нз конститунсања радннх органпзацпја на амандманском ттринцнпу, повећана за 123,7 милпона. Осим тога н пораст цена је однграо значајну улогг. Рачгна се да су цене поонзЕ^а привреде порасле за 25 одсто, а да cv цене репродукцнопог материја.\а п некпх другнх материјала н погонског горива, на тсрпторнји општнне, брже расле од цена производа привреде за 26 одсто. Поред тога, на фннанонјскп резглтат прпвоеде у 1974. у доброј мерп v тнче и повећана привредна активност, која је повећана за 9 одсто, са порастом фпзнчког оиима пропзводње за 7 одсто и порастом продуктивностн рада за 2,3 одсто. о Из овнх података изгледа да су се услови привређивања дејством цена погопшалп? — To је тачно. Укупан приход привреде, без интерне реалнзацнје али са дејством цена, повећан је за 34,1 одсто v односу на цретходну годпну, док је доходак повећап за са.мо 13,3 одсто. Оснм тога, треба нстаћи податак да је привреда па 100 динара VTpomoinrx средстава остварила 139,64 динара vicynног прнхода v 1974. годшш a 150,59 дннара v 1973. Даклс. .мање за 7,3 одсто. • Значи погоршани cv vcaoви привређнвања v примарној расподелн. С тил! би н поставили питање, шта је са секундарном расподелом? — Одмах да одговорпм. И iv су сс погоршалп услови привређивања. Приврсдп у 1974. години остаје мање друштвсног пронзвода за 3,47 одсто у односу на претходну годинг. • Веће захватањс средстава друштвеног производа од страСа посетс Штофарн и разговорк у ОСВ ГОСТ ИЗ СССР-а ПГОРЕШОР мшоеич У ПШМНУ Андреј Михајловнч Снволооов, проректор Вишс сшнднкалнс школе v Москви. бораино је 9. априла у Параћнну на основу договора руководстава нашнх п совјетскпх Спндпката. У оквнру нрограма боравка друг Михајловнч посогпо јс ИТВ „Браигко Крсманзвић’', где је обншао меке погопс н разговарао са нредставпицнма Фабрпчког стпдпката, Са-веза комуниста п омладине. Гост нз Совјсгског Савеза живо се нптересовао за рад Снидиката н за полсжај жона у Фабрпцп. Taxobc јс, друг Лвдреј Михајловкч Снволобои ц|држао прсдаван.с за синдикалие рукиводиоие наше Опшпшс, па тс му Тридесетогодншњица победс над фашизмом н рад совјетских синдиката. Гсзс-pehn о ралу совјстскпл аш.мпсата прела-вач Михпјлович највишс се задржао <на ра.ду акгдпката v ipmv н -рсоогагаизацијн у послефашом пориоду. м. Ц. не друштвено-полнтнчке заједннце и дсјство цена, угичу на смањење акумулативне н репродуктивне способноСти привпеде. Па онда, шта је са личним дохоцкма и фондовима? — Прс него што одговорим на ово питање истаћп ћу 1\рдатак да је нитернн доходак, односно онај доходак којп сс расподел>ујс на .мгчне дохоткс и фондовс, повеИан за само о одсто на npcTxoAiiv годннг. Значи стопа раста му је пижа од стопс раста дохотка за 7,3 no* сна, а од стопс раста 'чсупног прнхода за 28,1 поен. V таквој стуацијп логнчно би ohag да личнп дохоцп не оасту бржс од ннтерног дохотка, алп онп нпак расту п то по стогти од 22,3 одсто v нсто пзносу. Дакле, бржс од пораста гштерног дохотка али на hiibov пораста трошкова живота. Што сс тпчс фондова, онп cv нпжп у односу на претходпг годипу за 19,2 одсто и њнхово оствареље од 64 мплнона динара нијс довол>- но да покрнјс нп аиуитетс по дугорочшш кредпти.ма којп доспевају за плаћање v 1975. годнни. Зато такво остварењс фондовскпх сдедстава не сбезoebvjc iui просту репродгкmiiv. о Онда нал! одговорнте шта he битн са улагањнма за дал>м развој прнвреде? — На ово питањс греба надовезатн неке другс ствари. Треба ncrahii да поивреда imjc била v стању да трајним изворњма финанснрања обртнпх средстава покопјс повећане залпхс по завршном рачуиг за 1974. годнну v нзносу од 4о ашлиона дпнара. Према тр.ме одговор јс кратак. Привреда пећс бнтп у стању да удаже у свој да.л»п развој. о Да ли постоје могуИиостн да се то лптање решп? — To је тако када сс посмагра прлвреда у целинп. Али, ако сс посматра.ју поједннс радне организацпје, онда пропзплазн да 12 радннх оргапизација без покрнИа залпха трајнпм зпвори.ма обртнпх среддава неће .\iohii да инвестцрају V бн.\о какве објектс. • Шта онда са неликвнлношћу привреде? — У 1974. годинн воло чесго cv се нагиаћивала потраживан>а од кулаца, која су брзо расла, али су и обавезе нрс.ма добављачнма брзо оасле. Средства на жиро р"ачтни.ма су мап. кала код мнопк радних opiaЈшзација. што јс заоштравало појаву нелшсвндности. Па ипак. нијс било трајннје блокпранпх жнро рачгна. Мећути.м, почетком 1975. жиро рачуни неколико радних организацнја су трајннјс блокнранп п нелпквидност се све више заоштрава. Ова појава v лшогаме може да ре.метп 1горма_\но пословаље таквнх органнзацнја. Мажс \а утнчс U па npiiBPCAiiv актнвпост. о Y иваквој тенденцнји кретан>а Л1ГСП1Х доходака н фондова можстс ли нам pehii да лн се она уклапа ннтенцпје Друштвеног договоаа и Ca.nov правног спораз\'.ма v расподслп на личнс дохотке и фондове? — He, привреда се нс уклапа, јер фопдови no одбнткг уговорних и законских обавеза представљају 2015 одсто лохотка. о Због чега? — Због тога што cv погоршанн услови привоеђиваља п што се меостварујс адекватан доходак који бп ово омогућно. V свему ово.м нзвесног гтпнаја нма it непоштовање самогправнпх спораз\-ма о расподели на личнс дохотке п фондове. V 1974. годшн1 исплаћено ]'с више 4,3 Апсшона динара па н.мс личних лоходака који нису санкционпсани самоуправ * ним сгторазумима. о Шта предвнђају закоиски прописи за такве случајеве? — Законскн пропнсн предвнbajy да сс v паредном пеоподч овн личнп дохоцп вратс. Зпачп, да he v 1975. годннн осам радних органнзацпја моратп да враге неправплно узета суедсгва. Душица Анћелнћ БУДУВНОСТ ТРАНСПОРТА ¥ НАШОЈ ОШИТИНИ ,,стаздард “ - ноешАц развоја ■ Носнлац развоја транспорта на подручју општнне Параћнн убудуће је Предузеће „Стандард", закључено је на заједннчком састанку представннка Скупштпнс општнне, друпгтвено- •политнчких II прнвредннх организацнја, одржаном 28. марта 1975. годннс на Грзн ■ Свој развојнн програм „Стандард" he базиратн на потребама за превозом садашњих колнчнна робе, нарочнто цемента n Y том правцу бнла би обавеза свнх радних оргашнација да „Стандарду" обезбеде максимално корншћење постојећпх и новпх капацнтета у ннтересу привреде наше општнне. На састапку је разматрано питањс систематског развоја транспорта у нашој општинп у складу са њсннм привредннм раавојсм. Податак да се дру.мским транспортом одвози годншље око 400 х-пл>ада тона цемеита н преко 60 хиљала готовпх пронзвода стакла довољно указујо на могућпостн јачања граиспортннх капацигета. Како v свом даљем iiaqiiv развоја „Стандард” поклања вслику na>Kibv друмском трапснорту, ц крајсм ове голиие н.маНе још хнљаду новпх тона носнвосги, то у свом даљсм HAUHV развоја рачупа ла иос1ан« носилад транслорта рааСп отваража такмичсња МЕБУОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ Ш I МКНМ1Г □ 96 гакмнчара нз 12 општина ■ Параћннцн шестн Параћпн јс био до.маћнн мсbyoniUTHiicKor такмпчења осиоваца у познавању caoopahaја п саобрађајних прописа под називом . Шта знаш о саобраhajy" Такмнчење је одржано 5. п 6. априла на полигону ОШ „Радоје До.мановић” п на Грзн. Оргаиизатор такмнчеља ,ie Интересна ла|еднш»а за оснонно образовање п васпнтањс п Акгпв наставннка општете.хннчког образоваљз- Такмичењс сеодвпјалоу трп делаито: тестпрање. вожња на по,миону п спретност у вожњп бнцпкла. Највншс vcne.xa н.мала је екппа Крагујевна која је освојила прво месго. док сс екипа Папаћпна нашла иа шестом месту. Прс свечаног отварања такмнчења одржан јс дефилс учесника. Учествовало ie 96 такмнчара пз 12 општина. Окупл>енс гостс п такмичарс нозд« равио јс н пожелео нм добродошлнцу Милопад Мплошевић, председнпк опганнзаштоног од бора, а са.мо тазапгчеЈне јс отворно потпредседннк CO Драган Вел>ковнћ. Најбо.шш учесншшма н екнпама додељене су дипломе п пехарп. Републнчкц савет за безбедност caoopahaia СР Србпјс доделнл ie екнпама побелшшама по групама пехаре, п Д1ШЛО.МС свим учесшпшма-такмичарима. Најбољој опшгини нрнпао је нехар Предузећа робнпх кућа „Београд". ’ Општннска компснја за безбедвоја у овој области прпвредс пашс општпнс. Y уводном нзлагању Данило Стојановић, днректор овог предузеКа, рекао ie: — Људима у „Стапдарду'’ пада v очп чпњешша да сс роба пропзподи код наше kvlic, а да је купцу превозп неко други it тако односп лоходак којн бп требало да остан^ овде. Полазећп ол чшћсштс, паставпо јс даљс, да се огроман лео робе превози кампоннма н да Нс се коАнчппа побс за прсвоз повећатц за 1/3 v олносу на садашњн тоенутак, носталља се пнтаљс искорпшИаностн параћннскнх тпаиспорг mux капацитета. ност v саобраћају уручпла је дипломс свнм у»1есницима. a днпломе је Ачсснниима v mie Општннскс комнсијс vpyuiio председннк OK ССРН Никода Внћнћ. М. Илнћ 'ни.мцн са дефплеа и такмпчења „Стандард” тек сада чнни крупнпје заокретс v свом развитку, речено је у даље.м нзАагању, н у тај посао морају бнтн укључене н друге организацијс н стручне инстптуцнie са подручја наше општине. Није потребно наглашаватп ве- .игку улогу банака, уз основнн ослонац на Јггословенску ннвестнцпону Банку, Колектпв „Стандарда” своју перспектпву впдп у овој областн. После шнроке дискуснје доШАо сс до закл»учка да бп органпзацију транспорта требало пронетп на „Стандард”, којп бн преузео те сбавезе и требадо on му одрсдптп приорнтетно место v додслп кредпта. Планнранпм темпом пазвоја транспорта v овс»м предузеhv решно би се нроблем запошдавања возачких и других кадрова. Са цслокупнн.м пробАсмом бппе хпозпат п Приврсдио-полптпчкп актнп ошитпис, ксш lie још јслном добро разматратп ситуацпју п латп својс мншЛ>С1ВС. М. ДнлштриЈевиВ

CTPAHA 2 14 ДАНА ПРИПРЕМЕ ЗА РЕДОВНУ СКУПШТИНУ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ИЗ ИЗВЕШТА1Д 0 РДДУ ■ Општинско синдпкално веће, на седниип која јс одржана 8. априла, разматрало јс ток припрсма за VII редовну Скупштииу Савсза сипдиката Оппггннс. На седници су усвоЈени докумснтк за Скупштану: Извештај о раду Снндмдата н Савеза синднката (1973. — 1975.), Извештај о финанснјском пословању ОСВ (1973. к 1974.), Правпла о радуСиндиката и Савсза снндпката Отшггнне и Акцнони програм органпзацпја Савеза сннднката у Општанн. Скупшпша је заказана за суботу, 19. април 1975. Објављујс.мо шпре изводе из Изнештаја о раду, који се односс на активност Већа и жпвотнп стандард раднпка. Организацијс п органи синдиката у нашо.ј општини су, у периоду између VI п VII скупjutiihc, дсловалн у доста сложешш економским н полнтнчкнм условима и остварнлп зна чајне резултате на развоју самоуправног организовања и међусобног повезнвања свих вилова удруженог рада, са циљем да се обезбеUi дпректан упшај радничке класе н њено овладавањс материЈалним условима и резултатнма рада. Веће Савсза синдиката Општинс v својој органнзацнјн има 99 основних органнзаинја спнднката са око 12000 чланова синлнката Као стални орган Савеза синдиката Општннс, Веће је за протекли период одржало 23 седшше и другнх договора, на којима јс вођена евестрана дискусија о питањима и проблемпма из разннх областн друштвено-екопомског н полнтичког жнвота у Општини. V настоја * љу да метод п садржај свога рада прилагодп потребама и захтевима основних оргатиапнia сннднката, на своје седнице јс познвало руководства сшгднкалних организапија. у завпсностп од тога која су птггања стављана па дпсвш! ред. Полазећи од схватања да даљи развој coЈшјаллстичких самоуправних односа у Опшпшп зависп од јачања материјалне базс. Вс be јс настојало да делујући преко Скупштинс огшшшс, самоуправннх 'органа у радни.м организацијама, а поссбно основних организација синдиката да дА основнс смерннце п предлогс за разрешавап.с н peiuasaibc пасталих проблсма и побиљшања стања уприврсди. Синдикаг се залагао за бол>у раштонализаШ1ју рада. штсдп»у, смапигн.с трошкова, модернизаштју пронзводил п услуга, повсћањс скономичности, за саврсмсшгју оргатшзацију рада. ¥ шм»у да радни људп пспосредно овладавају резултатнма свога рада, Синликат јс у заједници са другим друш! веио-политичким органнзаиијама у Општшш доприноспо срсђпвању односа и превазнлажењу тсшкоћа које су стајалс на путу бржс оргаппзацпјс прпвреде и Apynix сируктура у пашој Општннп на новим осповама п истппао значај и улогу радничкс већнне у свим органпма п организацпјама у Општини. Инсистирало се на предностима удруживања Belie Савсза сипдпката јс инспстирало на предностима улружчваи.а. како у прпврслп, тако и у другим' областпма, на чвршћсм повезивашу мсБузавнсностн, обједпљавању срсл става п калрова с ииљсм да сс обезбедп бржи развој у Општинп и о.могуће таквн одпоси ко ји ћс допрпнсти порасту друштвсиог п лпчног стандарда н других потрсба радннх лц-дп. Полазећп ол проиеса даљс демократизапнјс друштвено-економских односа и јачања са.мо- \-прав>ања радннх л*удн. отворене су шпрокс .MoryliHOCTir за пепосредно лсловање организапијс и органа спнднката у сви.м срсдниама на nciBoy Општинс. Образовањс радника за самоуправл>ањс бно је п остао важап задатак Снпдпката. V том 'с.мнслу, у заједннип са лругим друштвено-полнтпчкнм оргапизаипјама. наставл»ен је ра \ Школс за самоуправљаче п основан Клуб самоуправљача. Посебна актипност у ангажоваљу оргаппзанија синдпката испол>ена јс у кзборним актпвностпма ла дслегапвјс п делегате у органпзацијама удружсног рада. Рсализацнја дслсгатског систсма наметнула јс погребу увоћсња делсгатског ггрпнпипа п начина констпзуисања органа и органнзацнја синдиката п ргководства. уз поштовање специфичностп синдиката, као друштвено-полнтпчке организацијс. Ангажовањс снндиката проштгрнло сс н па осталс областп друштвено-полнтичког живота. V области образоваља иодржана јс рсорганизација тиколсгва и насгојања да сс побољша матсријалшг положај просветних радипка. V областп здравства пастојало сс да сс утиче на побољшањс организаппјс здранствспс заштптс п стварањс погодннјпх услова за љен рад. Сппдпкат јс настојао, a то п дапас чини, да на адскватан пачин окугтп и организујс радппкс запосленс код прнватмих посло даваиа, како би сс радни услови п љихов по ложај побољшао. Свакодисвна актпвност оргшшзацпјс сипдп ката одвијала сс п по пптаљп.ма заштнтс појединих права ралннка, интервснцијама, по разлнч1ГГ1Ш проолеми.ма и захтсви.ма. Y овом мандатпом периоду постојала су два струковна синдиката и то: струковни сипдпкат раднпка друштвспих дслатпостп и струковнп спнлпкат радпика услужних дслатпости. Струковпп синдпкат услужнпх дслатности пијс констптуисан, али нс зпачи да нпјс бпло активности и у основпим организацијама спндпката нз овс областп. Актпвпост овог спп днката по питажнма и проблсми.ма всзапих за iMixoB рад олвпјала сс непосредно у Всћу Савсза спнднката Општипс. Спндикат радпика друштвенпх делатностн у протскло.м нсрподу ппјс задовол>ио својом активмошћу. Актнвност иа заштити животног стандарда радника Мпогобројна пнтања из областн жпвотног стапдарда радника бпла су у пситру пажњс Bcha Савсза спндиката Општннс н организапија спндпката у радним и другнм самоуправнпм оргаппзацијама. Услсд впсоког пораста .трошкова жпвота организапијс сннликата су добрпм делом у својој активности бплс усмсрснс на заштпту животног стандарда одређснпх категорија радпика. Синлнкат јс нннпирао повећања минулог лпчног дохотка у завпсности од пораста зрошкова живота. V nehiiM оргапизацнјама удруженог рада органпзовано је планско снабдевањс жнвотпп.м на мирнипама по повољнпм ценама. Снндикат сс залагао за сматвењс соипјалннх разлика тако што сс код коришћења фонда ла зајсдничку потроипву, прпмењивао принцнп солидарпостн, чимс јс побол>шаван положај радника са ПИСКТ1.Ч примањима. Кала се радн о стамбеној политици синдикат се за.\агао да свакн радник у што краћем року реши свој стамбени проблем п да сс у акцпјн изградње станова за радннкс обез бедн к-vacini интерес у целокупној политнци стамбене изградњс и расподелс станова. Спидпкат у Опшпппг се знатно ангажовао на стварању фондова солпдарностп за изградњу станова за радннке нз радних органпзација које н.мају довољно средстава. Проблем запошл»пвагва радника био је стал па брига снндиката на свнм шгвоима. Инспстирано јс на поштован»у критеријума нз друш * твсних договора о запошл>аван»у и вршио апаAiriy запошл»авап.а, сагледавајућп упоредо п могућност всћег заношљавања путсм преквалпфикаиијс п дошколоваља радпика. Раз.магран јс н проблсм поврагка наших радника из иностранства и ynylieno је вишс препорука оргшшзацијама удружсног рада да ови радншш у запошљавању имају нстп третман као и остали. Y заједниии са другим друштвено- ■полптичким оргапизацијама Синдикат јс радно на изгралљи самсн правног споразу.ма за ynanpcbcibc привредс и отвараи>с новпх радних мсста. Полазећи од тога да су iiobo.wih условп рада и сфпкасна зашппа па раду изузстно зпачајпи прелуслов злравља ц радис способпостн, органнзакијс спндиката су приступилс саглсдавању п решаваљу ових питања. Помак кањс заштитс па раду, као и други разлози доводс ло тога да број пзгубљених радних часова растс пз годипс у годину. Нови прописи пз областп заштптс па раду обавезују оргапизацнју удруженог рада на њено кбнтинунрано организовањс. Синдикат инснстира да сс у радним оргапизаипјама врши повремено контролисање здравсгвсног стања запослених а нарочито радника који раде па радпим местима са повсћаним опасностима. Лктнвност сннликага сс одвпјала п па вз ради п утврђнвању програма дечје заштнтс и љене рсализаштјс. Заузст јс став да у овој области мора да дођс до изражаја шира coлнларност у Општини, посебно када су у пи тан»у дспа из породпиа са ниским прнходима. На плану одмора раднпка последњих годнпа у нашој оттштинн јс доста учињено. Позптивно јс то што сс организација одмора све вгппс врппг пданскн и углавном преко синдикалних органпзацпја у‘ радним органнзацнјама. Стшдикат се залажс да се регресирање олмора заснпва на принципима солидарности, како бгт сс п радннм људима из организације удружсног рада којс нема довољно сопствепнх средстава омогућило коришћење годишљих ол.мора. Друштвсна псхрана треба и даље да буде стална брпга синдиката полазећи од значаја нсхране у организацијама удруженог рада. Поштујућп одлуке V Конгреса ССС п VII конrpeca ССЈ стојп обавеза свнх организација синдиката општнне да у свим радним организацнјама увсду топли оброк за све раднике. Приредила: М. Михајловић l*‘^** ‘^*^ s “ " • ----------------- Г -|. TL Q Ђ И TlKQ.va.»дк НА ДАН РАДНИХ АКЦИЈА Отш се брпуск оанва © Формирана ОРБ „Бранко Крсмановић" © Млади свих сеоских и школских организација изашли на акцију ТрЈгдссстогодишњица радних акдија, свечано је обележена Ј. алрљ\а на Дан радннх акЈсија. Олпадннска радна бригада „Бранко Крсмановић", ра /Хида јс иа уређењу гробља жртава фашнзма. По радни.м колекпшнма, школама и селпма младп су уређивали парковс, просторс око спомен обслежја и спортскс тсрснс. Првог априла формнрана јс Омладинска радна брпгада „Бранко Крс.мановић". На сво.м првом скупу бригадпсти су нзабрали руководство брпгадс. Командаит бригаде је MiLUija Николић, прсдседнмк брнгаднс конференцијс Иван Жнвковић, трасер Мирослав Матић 1£ референт за културу Душаи Јовичнћ. Са смотре... и акцнјс Ок^-пљспим брпгадистлма ОРБ „Бранко Крс.мановиИ", свиипралц су спојс акиијашкс успомепс Љубнсав Смпљанпћ, којп је говорио о првим послератним акпијама, о младалачком ситузпјазму да се пз пспела нзгради шова соиијалпстпчка Југославпја. Бојапа Јоваиовић. ' прсдседник СУБИОР-а Јчзворнла је о омладивскпм радннм акнијама токо.м р&та, када ;с главни .мото бно „ни зрна непрнјатсл>у“. Гопормла је о псустрапшвим младиНпма и девојкама који су пред „носом" пепрпјатеља скинулн летнну ризикујући своје животс. О.младпна Српске фабрике стакла формирала јс своју бригаду, која је тога даиа ралила на рашчишћавању круга код Новог погона. Стакларским бригадистнма о првим радни.м акш|ја.ма говорно јс Свста Радојевнћ „старн' акпкјаш. Цементашп су у заједницп са омладино.м Поповца, првог апрпла раднли на уређсљу просгора око споменика палим борцима. Ypebireajbe корпта Црннцс кроз фабрички круг младима НЈтофарс је бно главни задатак. Започста акнија првог апрпла наставл>ена је, п млади су корпстнлн сваку ирплнку да уреде корнто Црнпцс. Срсдњошколшг п основцп такоВс су дали свој долринос нрослави тридесетогодшшмпЈС радннх акција. Они су уређнвадц тпколска дворншта и паркове. СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОО СУБНОР-а Даи иаобеде биће свечгаи® прослављен Седшша Председништва 00 СУБНОР-а одржана је 18. марта. Y протеклом цериоду, како је оцењено, борачка организа ција је била носилац многпх актнвности у спровођењу дру пггвенополнтнчких задатака, као н на неговању и развијању револуционарннх траднцпја НОБс. Оггштинскн одбор СУБНОР-а је посветно посебну пажњу решавању личннх проблсма учесника НОР-а, РВИ и породнца палих бораца, hsixoвог материјалног положаја, здравствене зашпгге, решаван>а стамбених проблема, као и мно гнм друпш шггањима око ос тварнвања борачклх п инвали дских права. Поводом тридесетогодцшнл не ослобођеља предложено је да се одлнкује пзвестан број заслужних бораца којн су не прекндао актнвни трндесетго Aiwa соцпјалистнчке изгра,\- ibe. Илија Божић, члан Пред седннштва, предложец је за додељивање Плакете CYBHOPа Југославнје поводом Дана Gopaua. Y оквиру јубиларне просла вс трЈСУесетотодтшпБтгце победс над фашизмом. потребно је ове годчие преузети много свестраније мере око прнпрема и ортанизовања свечаних манифестација н прославе 9. маја, Дана победе иад фашиз * мом. Неопходно је да се уову Сеоска омладина радила јс па уређнвању простора око спомеп обележја и спортских терена. Како mac јс обавестно лрсдседннк ССО Општине Параћин Стојап Динић, овс акiiiije трају још увек, јер глав irn пил је оплеменитп срсднну V КОЈОЈ Ж1ГВИМ0. Акцијашки дан је Guo прспун радних акцпја, што рсчито говорн да младс још увек \ржн снтузијазам њиховнх очева и да су спремни ла сво ју домовнну учине. још лепшом и још богатијом. Радујс пас што бригадирско ХОО- -РУК не!1с се само чути за првог апрнла, радује нас што ће.мо чссто слушатн траднцнопалии бригадкрскл поздрав: 3-д-р-а-в-о, злраво, здраво, здраво! М. Илић прославу укључе све друштвс нополптнчке организације и раднс заједнице. на чслу са Савсзом комуниста. Програм овс прославе обух вата и овс акције: да се до 1. маја организујс уређсње, адаптација и поиравка свих спомсн обелсжја палих бораца у НОР-у на територији нашс општине; да се 9. маја одржс сусрети радшгчке и школске олгладнне са припадницгсма ЈНА нашег гарнизона; да се спо.меник Устанику нз парка иремесп! на простор испред огпптинске и судске зграде; Аа се у граду одржи свечана акаделпгја са пригодним кул турткхуметннчким програмом п да се организује полагањс веиаиа на сва спомен обележја, како у граду, тако и у насељенпм меспша наше општи не. Свп чланови Председгаш!- тва су се заложилп да репсртоар биоскопа у току прославе, како у граду, тако и v селима, буде на пивоу датума, да сс прикажу филмови са тематнком из Н0Б<. Избориа Скупштнна Субиор-а заказана јс за 19. апрнл. М. Мнхајловнђ ПОРТРЕТИ Ђанка са Кордуна Тихо и ненаметллпво жнве са нама многп л>уди, па због тога верујемо да су п они, као п ми, пре пего што смо их упозналл ЖЈЕвели тако као што данас живе — обично, свакидашњс. Зато се често из ненадцмо кад их упознамо бо л»е, кад им упознамо прошлост и сазнамо да су некада« када је требало, 6ilvji другачијхг и живели живото.м другачијим. Наше шненађење, мебутим, т&их још вшпе изненађује, јер сматрају да другачије није мо гло да сс живи, па се просто бране Ji говорс да то није ниш та нарочито, да је тако трсбало... Једна од таквих је и Нанка, борац од јула 1941. па до кра ја рата. ,3а време чстворогоАИШ1БС борбс народа Кордуна именованој је једино и главно занимаљс било активан и нс прекидан рал на нзвршавању дчзерзаитских акција... на обс збеђењу хранс за борце... иа неговаљу раЈБешпса..." — цстн * че Ајдиновић Проко, твен саборац н лруг. Зимоња Miuau, такође првоборац. свему томе додајс да је 1942. постао члан Општинског комитета. ом ладине, a -1943. и члан СКОЈ-а. Данас је пензпонер, супруга, мајка, нана, домаћица као и многе друте. Нс воли да се прн ча о рату, јер рат не волн... Карикатура Ллсксандра Урошсвпћа-Матре Ипак, учествовала је у ње.му, била рањена. Тамо, на Корду ну, где је „гроб до гроба”, у време. кад су гробовп нииали, провела је младост, тужну због изгубљене другарице Лзгбице, Марпје и многих других II noHociiy што се као шеснаестогодиипБе девојче уместо за коло и музику определила за партизанску колону н пра сак пушака, што је урадила оно што је требало да урадн. Нема одликовања. Није ннш та предузсла да добијс Спо.мс ницу... За то се није ни борп ла. па јој нијс ни жао. Противнла се пашој намерп да о iboj пишемо, јер „иро 1Н.\ост јс — npoiiLiocT, a ја сам данас што ц друге жене — домаћица * пана..." Зато радије прича о потреби да на.м град буде још лепши, да деца имају нгралншта, да се ценс стабилизују... Ово време, саданп&и ироблеми — њени су проблеми. Нијс застала, не жп ви у npoiiLvocTii. Зато, иако јс против тога, пишемо о н>ој, Нанки са Кордуна. — борцу и скојсвки U3 ратнпх дана, а на ма познато.ј бившој радницп Стакларе. домаћшш и нани — Стани Горуиовић. Д. К. А.

СТРАНА 3 14 ДАНА ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ Са седнице Скупштине општине • На седницн Скупштнне општнне која је одржана 31. марта разматрано је више актуелних питања ф О нгкима од њих писали смо у прошлом броју, док ћемо сада направити осврт на сам ток седнице и објавићемо осврте на два актуелна питања из Плана развоја привреде и друштвених делатностн у 1975. години и то у везп са привредним иивестицијама и у вези са стамбеном изградњом. Драган ВељковиИ, потпрсдседннк Скупштннс општнне је образложио предлоге Плана развоја нрнгрсдс и друштвеннх делатностн у ^915. годнни, Општсг бнланса срсдстава н њиховс расподеле за 1975. годину н Друштвеног договора о основама полптпкс заједнич ке н отптс потрошљс у 1975. годитш. Опс три првс тачке днсвног рсда су изазвале пајвншс пажње делсгата и о љима јс на седннцц н било највишс речи. Послс дискусијс делегата Л>ил»ане Балетић, РаднвоЈа Миленковнћа, Богоја Јовановпћа, Војислава ХаџнПа н Светислава Вучковића it упознавања са усменим пред лози.ма делегација, Скутитина јс усвојила предложенс документе, с тим што је у Плап ИЗ ПЛАНА РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ И ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЗА 1975. ГОДИНУ Инвестиције у пркврепн Индустрија Што сс тичс инвесппхионпх задатака у 1975. радне органи« зације планирају да за проширењс и модернизацију својнх капацитста утроше 198.900.000 динара. Y овој годнзш планнрају се већи инвестиционп захвати и то за 137,4% или за 115.100.000 динара v односу па 1974. годину. Највећа инвестпииона улаган>а н.мала бн Српска фабрнка стакла п то 94.700.000 дннара. Ова радна организацнја бп од к-рупнијпх улагања 1ша.\а изградњу аутоматскс лмније за производњу чаша п подизање једног савременог магациза. ИВТ „Бранко Крсмановић” планнра да на име инвестаиионих захвата утроши 58.000.000 динара, одиосно за 65% вишс v односи на 1974. Иагвсстицнона средства ба< се утрошила на нзградњу већ започете нове зпраде дораде са хшшвачжтом, као п на реконструкцији п молернизацији постојећих производних погона и опреме. Електродистрибуцпја планира да на име инвестиција утpouut 21.300.000 динара, нли за 13.700.000 дннара више. Планиране инвеспшијс биће усмерене на обезбеђењс услова за боље снабдевањс потрошача електричном енергијом и то на нзградњи прађевинског дела ТС 35/10 КВ (110/10). КВ „Параћин III”, као п кабловског вода 35 КВ за напајањс графо * стакице „Параћпн Ш”. ПрсдвиВсна је и пзградн« 10 траф> НОВИ ЗАКОН О ПРЕКРШАЈИМА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА ИЗ РАДА РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Новчане казне и до 4000 динара ИДВОПОШНО КОМЈНИСТЗ • Новн Закон о прскршајџма против јавног рсда н мира, који је ступио на снагу 6. априла предвића строжије новчане казне и казие затвора, што he свакако, познтпвно утпцатн на сман>ен»е прскршаја. Најмасовнији прскршаји: сиаba, непристојно понашатве, ту че и Bpebaiba, unhc кажљ&вапи и до 4.000 динара илп затворо.и до 2 месеиа. Коцка, прелродаја улазшша за биоскопскс и спортскс прнредбе, nenociynaibc no napcbeЈБима овлашћсних лицз и проношетвс лажинх вести, исто he сс строго казннтн, новчапо до 2000 дпнара нлн затворо.и до 30 дана. Одговорно лнце v vrocinrc.uској органкзаиији удруисег.ог рала, самосталпп угосгител>и или лруго лицс комс је псверено Bobcibc угоститељског објекia дужно јс да упозори лнце кијс нарушава јавни псд и ми-р v угостнтедеком објекту, и да о то.ме одмах обанести орган ун^грашљнх послова. Ако ову обавсзу uponvein нзрсћиас mv сс казна ло 2000 дннцра, ако је давао пићс пија.чом лицу или млађем малолспшку, козна he ићи до 1000 динара илн 15 дана затвора. Поссбнс казнс поедлиБенс су за лица која иа јавном .mcctv сиаловажавају дриштвело-полнгпчке органмзације, социјзлистичко-патЈ»1отс.ка п нацпонална оссћања rpabana илн друштвено-ползтгичко уређење Југославије, и mow сс нзрсћп повчано до 4.000 дрнара нли затвор до 60 дана. Ако неко лицс због навпке прекомерпог ужпваља алкохола v пијано.м craibv понавља npuicibc прекршаја. по новом Закону можс му сс пзрећп заппитна мера обанезног лечења од хчкохолкзма. Ову заштитну .меру изричс суднја за прекршајс. Новина v Закопу представља казна лпцу које угрожава лнчну сигурност другог лица претibo.M да he напастн на њсгов живот илн тедо, као и 'лнцу које се уз напраду бавц прорииањем судбпне, врачаљем плн слнчним об.манхпвшБсм. Иако јс oucibeiio да на нодручју нашс ошитнне број прекршаја v области (авног реда и .мира опада, ипак lie Закон допринети да се, v првом реду тучс па јавним местима cecav на нај.мању мсру. а коцкп и npcuba.ua наЈпадом на жзшог и тело стане на ггут. Душан Патровић V оквпру Програма идејно- -јјолптичког образовања ко.муписта. сваког чегвртка одржавају се предаваља за чланове основнчх организација Савеза комуниста Jia name општпне. Програ.и садржп 13 актуелЈ1их ie.ua, а предавачи су другови цз Полптнчког актива Централног комитета Савеза комуниста Србпје. До сада су предавања одржалн: лруг Столе СтоЈнљковнИ, члап Републичког Извршног neha, Часлав Ипватоиић, судија Врховног суда и Милутнн МилошевмИ, потпредссдннк Републичке кон фсренцпјс ССРН, Раде Прица, вишп саветппк у Заводу за прнврсднн развој СРС, Вита ПеткопиН, прсдссдник Комнснје за всрска питања РИВ-а, Мнрослав Марковић, секретар Одбора за пољоприврсду Скупштине СРС к Мплксав Обрадовић, иагисгар историјскнх наука. Предаван.а су врло добро noccheiia, и влада пелико пнтерссоваљс Mcby комунистпма за преоеталс тсмс, које he веро ватпо до краја апрнла бнги исцрпљеие. СЕМИНЛР ЗЛ АЕ/\ЕГАТЕ Семлнар за оспособл>авањс дслегацпја и делегата. који iaKobc оргаинзујс Радничкп унпверзитег, 6nhc завршеи за десетак дана- Овај ссмппар су noxabaAii дслсгацнјс п делега- •ш нз Српскс фабрнке стакла н Иидустрнје вунеппх ткапина, a no завршстку бпће органнзова.ч за дслсгатс нз другп.х радних органпзаппја п меспнх заједнниа. Семинарн су добро посећенп и обнлују богатпм лискусцјама и садржаjn.ua. Прсдавачп су обсзбеБспи преко Ин стптута за полптичке студије Факултета полнтпчкпх паука. КОМУНАЛНА НЗГРАДЊА НОВОМ ШЈМБННАТУ Пста редовпа сзднпца Скупштине меспс заједпццс одржана јс 10. априла у просгоријама Дома Армпје, на којој укључила још и oiiiapp.ihc новс поште у Доњем Вндову. Образложењс Буџета Ошптн не дао је Бранислав Кокал>, предссдник Изврпшог савста СО-е. Скупштина је усвојила овај докуменат са предлозима Извршног савета СО-с о којп ма смо писали у прошлом броју пашег листа. Скупштина је зати.м раз.иотрила нзвештаје о раду Основног органа управс, Службс друштвених прнхода, Завода за комуналне послове и урбаннзам н Сскретарнјата за уну трашњс послове. Образлажући Извештај о раду Основног органа управе друг Божндар Мадић је посебну пажњу посвстно е проблемима са којн.иа се поједини органн cycpchy и истакао: станица у шест ссла (Плана, ТрешљсвЈша, Мириловац, Доња Мутница, Извор п Свошово), као и далековода за повезнва11>с ових трафостаница подземним кабловнма v граду п ваздушно по селима. Графпчко предузсће ,Бук Kapamth” uvaanipa ннвестицијс у нзносу од 2.640.000 дпиара, односно за 1.700.000 више v олносу на 1974. ИнвестишЈона vлагања се одпосс на модорпчзацију постојећнх капацигета, као и на решавањс технолошкпх проблема садашке приизводдће. Плашсрана средЈтгва бп се анг^жова.\а и на нзградњу новс зграде кнлгговезнице. Изградњом нове зграде к^пговез * ниие смањили би се трошкозч производње ai повсћала продуктивност, што би се позипгвно одразнло на пораст фннаис.!јских сфската самс радне органнзацпје. „Ушгаерзал” Буснловац плаluipa да v овој годнни иа нме инвестнција ашшкује 500.000 динара. Ова средства б„ се уврошила на откуп зе.млдшгга и припреме за подизањс нове пронзводнс зпраде, као и за набавку једне хлади>ачс за чување счровс робе (снришта). OOYP „Параћннка” »планива да на име зшвестицпоних захвата ангаж’Јс 18.800.000 динара Ј!ли 16.500.000 шпис него претходне годнне. Ова средгтна биће ангажована за освајатве производњс новс врстс бомбо * „Довољно јс да овдс по.менсмо сточнс картс и испитивањс порекла имодине, па да се впдп v којој .мсрп јс повећан оби.м послова. Од стране орга на примљено јс и регистрова но 7.300 прпјава неп^коетне имовпне, а вздато јс 56.000 сточнпх карата повећац јс оби.м послова за пет радника. али посао је обављен без повећања броја радника захваљујуIni знатно веће.м ангажовању радника органа управс. Поред поменутог, мрглн сте у Извештају да вндпте да cv органн у току 1975. годинс пздалп близу 20.000 извола из матнч * пих кн»нга, донслн прско 9.000 разнмх решеља, издали близу 30.000 уверења, извршилн прско 6.800 прсглсда у поступку инспекцијског надзора, поднена „пепермннт” и то куповм * но.м једнс машине. Планнра сс кзградња новог капацитета гуми базе н жвакаће гумс. Моитажу ове фабрике нзвршићс страиш партнер којп је заинте.ресован за obv пропзводјбх-. Инвестиције ће сс наставигп п у 1976. години и вредност укупних улагања износиће 26.20<\000 дчнара. Y тн.м ннвестнцијама свразш партнер учествује са 49%, .Југославија-комерц” са 11%, а остатак средстава обез * ucbviv баикс и радна органпзаццја. Тскстилно прсдузеће „Јединство” планира да v 1975. годинн изврнп! замену застарелкх и нст^ошених средстава. Пскарско предузеће „Извор” предвиђа да v овој годинп на ilmc ннвестиција уложи 1.100.000 динара за куповину; 1 цистсрис за пропап бутан гас, 1 нстакалиштс на шгстерни за пропан (бутан) гас, 1 возпло за бржу допрехцг свошх пропзво * да до потрошача, 1 агрегат за производ1Б\’ сопственс CTDViC (ови.м би сс смањилп застојп v производжи) at једн? лннпју за печење белог пецива у цил»у повеИања асортнмана н побол>шан>с квалптета пропзвода. Пољопривреда Укупне инвестзгцијс у пол>опрнвоеди се п.\анирају v Tunaev од 13.900.000 динара. Од тога, највише средстава биће гложено на изгпрдљп фабрпкс адитива, коју подпже * „Атроекспорт” — Пољопривредпа пролзводња, где he биш уложеио 8.000.000 динара. Овај објекат треба да буде завршен у овој годинп и да одпочнс са пробпом пропзводњом. Зе.мљорадничка задруга v Дреновцу планира подизање фар.ме бројлера капашггета 20.000 комада v rvphvcv, однооно 120.000 ко.мада лц блнзу 900 прцјава за учињене прскршаје, приврсдне престгпе и кривнчна дела, изрекли 285 мандатнпх казпп, донслн рсшсња о одузимању незаконито остваренс_ разликс у ценп у нзносу од 154 мплио па старпх дпнара и др". Образложења нзвештаја далп су још и друговп Радомир Мнљаковнђ к Бранко JaiinhnјсвиГ1. Скупштпна јс усвојила иод пстс пзвештајс. Како су пословалн Општинскн фондови Скупштпна јс на овој седшшп разматрала и нзвештајс о пословању општинскнх фоп дова. У извештају о пословаiby Фонда за ypebeibc грађевнн ског зс.мљншта јс исказано да јс Фоид v девст месеци прошлс године, када је прерастао са радом, -располагао укупним срсдствима од 7.900.928^50 динара, а пз тих средстава псп.\аћенс су ооавезе Фоида у износу од 7.454.209,90 динара. Y пзвештају о пословању Фон да за путсве нсказанп су укуп Ш1 приходи у износу ОД 6.309.088.95 дпнара и утрошена срсдства у износу од 6.055.810,90 динара. Што се тнчс пословаља осталих фондова, они су исказани следеће ириходе н расходе: — Фонд заједничких рсзер ви: прнходп 3.279.979,95; расходи 2.925.521,35; — Фонд за уиапређенл пољопривреднс делатностн и шу марства: нриходи 387.201.50 расходп 213.796,25; _ Фонд вода: пркхолп 105.890,75; расходи 354,70: — Ватрогаснн фонд: 237.305,0 Ватрогасни фонд*. 237.305,00; расходп 17.367,65; — Фонд за соцнЈалну заштн ту: 635.440.85; расхолн 242.29535; — Фонд за допунску борачку if 1швал11дску заштиту: приходи 950.802,55; расходп 739.741,15; — Фонд за изградњу полп клшшке: прихоли 398.364,70; расходп 391.677,75; — Фонд за мзградњу управно администратнвис зграде: при ходи 2.872.564,80; расходп 948.589,35; — Фонд за нзградњу п одржаваи>с склонншта: приходв 2.094.144.00; расходн 1.600.173,20; Скупштина јс затим усвојнла одлуку о образоваљу арбитражс за радне спорове. нзмс не v одлукама о општинским порезима грађана и о посебно.м општинском порсзу на про.мет пронзвода п услуга у про.мсту, као и више закл»учака из имовинско-правног одпоса. Скупштина јс дала сагласност на стопе за финансира * ibc самоуправних ннтересних заједнкца и на н.мсновањс секретара овнх заједница. пилиИа, а уложиКс 700.000 лиnaipa. Грађевинарство Y областп грађсвинаргтва планнрају сс нпвсстпциоаа vлагап>а v iiihocv од 2.930.000 динара. С обзиро.м ла сс прелвиђа почетак нндустрнјског начина rpabciui и Hanvinraibc класичног, то се планира kviioвина бетонскс базе и моатажнс оплате (1.500.000 AUiiaoa). Планпра се и куповпна два крана и друге опреме. Y области трговинс, najceha инвестпциона vAaraita планпра 3OOVP „Шумаднја” и то у изHocv од 3.000.000 дцнара. Планира сс набавка опрс.ме за магацин it самоуслугу, адантацнја поједннпх локада по сслнма и адаптацпја старе „Робие ку he", адаптација Матацина бр. I. и ooeeuebeibc стоваришта за бутан гас. Поред тога, предвпba сс и пабавка нове опреме. Претежнп део планиранмх срсд става обезбеЈјдЈс ca.ua организација, а остатак he дати до бавл.ачп и пословнс бапкс на базп Beh установ.исннх конструкнија фипанснрања. ООУР „Југопстрол” iipe.iBiiba инвестиције од 800.000 динара па рскопстргкцнји коловоза на улазу v бснзннску стаипцу, капала за нафтоводну ннсталацчјг, за onpe.uv ц електропп: ia.\.i цпју. Угоститељство и туризам Y овој roAirKji сс предвнђа реконстргкцпја још трп прсоста.\а са.кона у садашње.а хотелу „Славпја", 1ш.мс he се добптп још 16 лежајева ц једап апартман за koj'ilu сс oceha потпеба. Врсдносг ових радова пзносп 700.000 динара. Планпра сс изградња ресгоран сале хотела „Колиба" са 276 столица, прсрада садашње сале v рецепцпју, гардсробу н хол 11 реконструкшпа и догради>а магацинског п кухшбског блока. Тако би нова сала npvжила могућност за банкегскс пријсме, све врсте прнрсдбп н органпзованл cc.uiniapa, a уKvntia вредност улагања пзносила би 3.000.000 динара. Одмаралиште Снсевац бп у овој годшш коначно требачо да будс VK.W4CHO v мрежу савре.мспи.х путева, iep сс предBiiba изград1ва пута Грза — Сисеваи, што са својс сгранс на- .uehe потребу за лограднмхм и реконструкцијом хотела ..Борјс”. Y том с.мислу планпдо сс повећање продајног простора од 100 до 200 столпца, догдадља радног блока кухињс, магацина 11 шанка, као и смсштајног дела са 35 лежаја. Вредност овпх радова пзноснла бк 2.500.000 динара. ол чега у оарему 500.000 дпнара. Прошлогодшшвнм плано.м предвпБсно јс paiiiMiiiiihaBaibe терена п евемтуални почетак гралн>е Honor хотела „Б” катсгорнје. Mebyni.u, због недостатка фииансијсклх срсдстава са пзград1вом се ннјс започело, а.-\:< се нијс нп одгста.\о од пзна.\ажсн.а MorvhnocTii за заокружпва * н>е фннанснјске консгрукцпјс. Уколпко се peuieiba nabv, онда бн се са почетком радова могло п започетн у овој годннп. Занатство Овдс cv глагања веома скромна. „Будућност” је прошле голпнс И'нвесп!ра.\а 3.200.000 линара сглавно.м па погон ал\- челнчних ужади ц тај процес је завршен. Да.^а глагања v овај погон треба очекнвати тек v 1976. тодинп, уколико садашњи капацитетп дају добре резултатс и посгану нсдово.ипи. је дата разрешшада јсдном броју хианова Одбора за комуналну пзградњу и пзабрани новп. Поред тога, донета јс н одлука да сс радови на изградњн улнца и капализаппје у 1975. годпни повере ГраВевЈшском ко.мбтшату „13. октобар", и да Месна заједшша од средстава добпјенпх од пореза на про.иет исменга орочп па 13 .иесеии нзнос од 150 мплпона дннара код јед- •ис од пословннх банака, с him да се ГраВевнноком ко.и бпнату „13 октобар’* одобрп зајам v двоструком пзносг за куповнну средстава неопходпнх за почетак радова. Одлучено је још н ла Meena зајсднпца, нз средстава прпноса н нз другнх срсдстава на.иивеннх за . пзграднл' улпца it канализацнјс. да „13 окгобру” аваису iianocv от 30 одсто уговоренпх рздова за 1975. а којп he бити предBiibeiiii уговором о извођсљу радова. Свп прпсугнп јсдиогласпо cv прнхватили одлуку да „13 о.ктобар” буде naeobau свпх радова, јер на тај качнк сред ства уложена у пзграДлу 1,е* he “одлазити v 'прсдузсћа из Apynix општина, него lie оста тп овдс, v пашој • кући. Од то га, кормст, неће ‘пмати • само ГК’„1.3.октобар”, него и прпврсда шаше општнне. , • ‘ 1 Д. Анђелић НОВИ СЕКРЕТАРИ општинских САЛ1ОУПРАВНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗЛЈЕДНИЦА Заједница за управља ље граВсвинским земљиштем и Заједница становања Мирослав Филиповић, роben у радшккој породцци 1922. годппи v Параћину. Огац ц мајка cv mv wun av* гогодиuiibii радници у Фабри ци штофова, па је и он, послс завршенс основне школс, кре:гуо ilhxobhm стопа- .ма. 3aiKV.\iio се као КВ рад ник. ткач, али младалачке амбиције н жсље да што зн ше наичи п сазна учинплс cv да. по цени многих одрицаља, iiobe, ванрсдно, v niuiia.ijiiv. заврши је и vimnic факултст. који, такођс са vcnexoM, завршава. Y tokv свог службовања бпо је на MiioniM руководеhn.M п одговрним .uecni.ua: првп секпетар YCAOJ-a v ИВТ-v 1944. roAinie, секретар ООСК I рсона, председпмк ССРН V реона. председнпк Сипдикалне подпужннце V Скупштннп општпне п v Заводу за урбанизам лугогодшнњп члан Општинског синдцкалног већа. судија за nncKnuiaic и шсф п.иопипско правне службс Скупштнпа општинс. Сада јс пзабран за секретара самоуправних ннтересmix заједнпца становања и дттрав.иаша грађевинскпм зс.илипитс.и v друштвеној својинп. cBojiitiii, а на ову дужност долазп из Завода за ко.муналнс пословс н урбанизам. Заједница за дечију заштиту 11 Заједница за социјалну заштиту Станп.мир Шутић, poben је 1929. године у Горњој Мут шшп. Заврпо 1*с Biihiv vnpaBHv школг. У свом раду бно је на мнопш одговорнп.и дужностима. Био јс предссднпк Народног одбора опшгпнс Доња Мутница од 1956. до 1960. председник Народног одбора опигпсне Поповац од 1960. до 1963, потпредседппк CO Параћшт до 1965. године, начелник инспекпијскпх послова ол 1965. до 1970. године, а од 1970. лпректор Зазода за урбаннзам п ко.муиалне пословс. Са тих дужностн јс пзабран за секретара самоvnpaBiuix лнтереснпх заједiiiina лсчпјс п соцпјалне заштпте. Члан је СКЈ од 1947. a учеснпк НОБ-а од 1944. годпнс. Биран је v оргапе друпггвено-полптпчких оргапп * заппја. Сала јс члап Секретаријага мссне конферснгш * јс СК града. Општинска заједница основног образоипња и васпитања Мнодраг Радовановић, роben је 1934. годипс у селу Боипвану, општипа Пара,- hnii. Основну школу је завршпо у родно.м месту, ГИ№ пазпју у Параћину, а учт тсљску шкоду. у рветозареву. (Наставнк на 4. страга«)

CIPAHA 4 14. ААНА (Наставпк са 3. страпс) Службовао јо у Бујановцу, Шалудовцу и Мирнловцу. Од 1963. годипе налазпо сс на дужности дпректора школе у Поповцу. На овој дужностн постнгао јс запажене резултатс. Налазио сс на дужностп секретара ООСК-а, одборннка Општинске скугпптпне и другим- лужпостпма у друштвено-иолнтнчкпм оргапнзацијама. Општинс::а зајгдннца културе МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВИН 1е роВсн 1934. годинс v По повиг. Гимназију је учпо v Параћинг. a Вншу iukoav за управг и соиијални рзд V Ново.м Саду. Y току свог иада био је на дужности уппавника До ма култгрс v Поповиг, уи* равника .Jlcrpvca” а сала јс референт за информацпјс ч Фабрици цемента. Поред рада у Фабршш ак- । тиван је н као дргштвено -подитичкл радтгк. Бно ie секретар Месне организаније СК Поповца. цредседник Месне органнзашпс СК По повца. председннк Месне организацнј е ССРН. одбор ник Скупшпше отпптннс, секретар Културио уметничког др^штва ».Бранко Рис тић", више пута члан органа самоуправљања v Цемепгари, а сада ie члан Радничкс скупштннс. Члан Савеза комуниста 1с од 1955. годнне. Општинска заједница физичке културе ЖИВОТА БОРБЕЕИБ рс ђен је 1939. године у Параluffiy. После завршене гим иазије, као врстан гимнас- ■шчар и поштовалац свих грана спорта, упису.јс се на Факултет за физичку културу у Београду. Завршава први степен, враћа се у Параћпп и V Друштву за телеспо васпитаље ради као па ставнпк — предњак, физич- 'ког васпитања. Иако ie за спорт посебио всзап, друш- 'Ј вепоползггнчки рад заокупл»а cue впше iberoso времс Зато напушта „Парпгзан” м долази у Заједнпду за Ф1сшчко васпитаље. Један ie. од главних актера на форлшраљу Огшгптскс зајсднине аа Физичку kvatvpv, која ie формираша 1972. по прздна * ирту Закона о Фпзнчкој кул тури. Tai преднадрт ie тек данас усаглашен са Усгавом if Законом о самоуправннм К шгтересним згцедницама. Члал Сгвеза вомунпста јс од 1958. годни^ ИЗ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Снровнне за стакло у нашој Општннн Y свом срсдЈВорочном плапу развоја радни колектнв Сопске фабрнке стакла поклокио је велнку пажњу. не само ггоошп * peibv н модернизацији пронзнодних каггацитета, већ и обезбеђсњу сирошшске базс и то v првом реду v најблнжој околшш фабрикс. Од оспиваља фабрнке па до прс двс tdh године, счровинама се нпјс noклањала пажња, па сс н данас псте дововс са удал>епостЈ1 од 100—400 кнломстара. ОбјашњеiKi шта представ.\>а]'г трошкови превоза v данашњпм условнма привређпваља нису потребна, а нема сумнс да he издапп ове врстс и даље расти к да he свс више теретити трошкове пропзвод1ве. Да ли ће иастојања стаклаpaua v cTsapaibv стпјовиискс базе уродктп плодо.м? Располаже ли подргчјс нашс опшпше прнроднп.м богатствима погрсбним стакларској нндгстриш? На ова тпггања одговоо смо добнли од Зијада Кадриђа, самосталног стрхчног сараднпка v Фабрнии стакла. — GfipoBJiHCKoi јс Кадрић, наша клања пажњу од вре.мена, односно почела нздвајања истражнс радовс бази, рекао фабрдека попре нзвесног од када су средстава за за ко|с су аигажованс геолошке установе квалифнковане за тај посао. Извршена су и прва псгпгпгваita ргдарско-геолошка н хемијско^гехнолошка, ai то на Карађорђсво.м брду, затим код се\а Мнрпловна гдс nocToie лежи * П1та кварцног песка, п код села Плане на плашпш Баби где нма камена крсчњака. Ова прва пспитивања cv за сада показала да квалитетног камена кречњака иа Баби и.ма у огромпим колнчинама, и да ie могуha дугогодЈШЈња експлоатаннја. Квариног песка такође in*a у рернима где јс тражен, али нађенс резеове су ioin увек ма.\е за експлоаташпг па ће се пстраживања наставитп. За тај посао пнтересантна су подручја села Аебнне, Буснловиз п још нека. а такође и подрхгчia суседннх општина на који ма, поред кзарнног псска м ПОКРЕНУТА АКЦИЈА ШТЕДЊЕ V ШТОФАРИ Одлуко.м Пзвршног одбора, која је донста краје.м месеца фебруара да се припремс основс за организовањс акпијс штедке у Фабрицп штофова, Економска служба ових дана израднла је основне тезс којс су дате на разраду колективу. V уводном делу свог значајног документа којн тргба ла заживи v колективу наглашава сс да су великс могуКностп да сс кроз уштсду остваре велпка средства, као у с.мањењу грошкова у производњн тако и у сви.м лруги.м ниловп.ма, којн.ма д.о сада није посвећпвала велика пажља. Довођење радно-технолошке дисшпЕЧине на ниво високе свести, погпунијс економисање са друштвеним средствнма у ииљу постизања бољих ефеката у материјалној репро дукцији, само су ооновс од којпх се пошло у основама акипјс штедње. Основпи чннн лац v овој штедњн јс појсдинаи, it то нс у штедњн која бп п.мала капањскн "карактсп, neli у пепрекидиој акипјн. Зпачајно место у оквиру акпијс лато је у OOYP-има којп се баве производњом као п OOYP-y за одржавање погона, којп у оквнру бомг оргавизовања имају највећп ути цај на уштеду. Наравно, нншта маљс није дато и оста- \им ООУР-п.ма који у грашгца организованостн дслокруга рада дају допрннос широкој акцијп штедње. Ако се зна ла вслпкп происнат основног репро.материјала и машине ова Фабрика купујс па страном тржитту, то се одмах може сагледатн значај ЗБОР РАДНИХ ЉУДИ V ФТМ „ПРОЛЕТЕР' ^АБРАИ И!0 РУ1ЖДПН Збор раднпх л>уди Фабрнке текстнлних машина „Пролстср” 7. априла нзабрао јс за новог директора Томислава /\рсиИа, дипломираног скономнсту, за финапсп.јског руководно ца Бранислава Фнлпповиђа. ско помисп;. сскретара раднс сргагаиашгјс Мплвоја Гојкопи ћа, правннка.за вршпоиа дужпостн теничког директора Милаиа Столића. машннског техЈгичара и вршиоиа дужностп комершгјалног директора Милепка Нпколића, комерцпјалнстуЗборг су присуствовали Пет ко Лековнћ. секретар OK СК. Слободан Мнливојевић, предсс днзпс Скупштине општинс, Дра ган Вељковић, потггредседнпк Скупштнне огшгпшс. Никола ВпћпЛ, председник OK ССРН, Ранко Николпћ, председнпк Општинског синдикалног већа и Божа Мадић, заменик прелседника Општинске конференције СК. Збор је отворио Божидар Вс мић, а уводну реч је дао Драган Вељковић, потпрсдседник Скупнггине опигтине, који је направио кратак преглед разЗа квалитетнији напон струје 21,3 милиона ■ OOYP „Електрошу.мадцја” у Параћнпу у току ове 1975. године за модерннзациЈу и прошнрење електро лтреже уложиће 213 мнлиона динара. Како бн се обезбедио квал>г тетнијн напон од 220 V и 380 V v сви.м деловима града м општпне као и уредно спабдеваље без прекида, намстиула се хптна пзгради»а трафо сташше „Парзћин Ш”, ц то 35/10 KV/110/10 KV. Истовремено се мора обсзбедтт1 п кабловски вод од 35 KV за папајаил ове трафо сгаинце. Y оквиру модерппзаппјс прел&нћепа је пзградља још 10 мањих трафо станица од 10/04 KV од чега у самом граду 4. a остале у селкма: Плани, Треш1МВ1ШИ. Мириловцу, Доњој Мутншш. Извору н Својнову. Да би сс овп објекти напајали едектрнчном енерпџом градиквалитетног камсна кречњаки, постојс и другс сировинс потребне за стакларску индустрију. Оријентацнја Фабрнкс стакла за ооезбсђсЈБс и експлоага1шју сировнна из најближе окз Aime, односно са улаљсности до 40 киломстара, је иема су.мЈг>е снтраздана из внше разлога. Превоз cirpoBirna са всликс Vдаљености сгаје фабрику внше стотЈгна милиона crapirx дннара. Ови трошкови he и далл расти v толико пос што потребе фабрикс, обзнром да сс провзводња нз годинс v годиву повеђава бнћс свс већа. Ykgлтгко би се снровинска база обсзбедила v близннп фабрике, трошкови бп бнлп знатно маљи a то би се одразпло н на њен доходак. Поред тога за експлоатагшјг сировина била би потрсбна нова рална снага што ie всома значајно за ре« шавање џроблема незапослсности v пагаој Оттшпгип. Д.Г. акиије шгедње и у девизним средствнма. Y праизводнпм јединнцама удружено рала и ООУР-и.ма основа мерила кроз којс ћс се пратитн уштеда су: ма.тсвоја овог предузећа, н нагласио потребу бол»сг кадровског peuiciba. Збор јс прситупио реализаци ји закл>учака са зајсднпчке сеЛН1П1С ООСК л Радннчког савсга од 19. ловс.мбра 1974. годинс, v којима јс дата оцена рада та дашњег руководства Фабрикс. Y mi.vy бржег развоја овс радне органнзашцс потребно је про.мсиитп руководећп кадар, бпо је један од оеновнгтх закл.учака. После пзбора новог руководсгва разматрана су и друга пи тан>а битна за жпвот ове органнзације, међу којима и тпгга« Ite расподелс доходка, могућности за тштеграцију са сродним предузећем. као и питаЈве кредитирања у овој години, то јест обезбеђеља трајних обртјпгх средстава. м. д. ФТМ „ПРОЛЕТЕР": Освојен апарат за терморегулацију Y Фабрицн текстилних шина „Пролетер” освојена рпјал којн сс шпнски парк. обраВујс, радна квалитет производа п фазие залихе. Дсо штедњс и новн тет организацнјс рада жан»а услуга очекује OOYP-a за одржавање снага, мсВуквалии пр\- н снср гетику, којп he својим квалитето.м. брзино.м услугс упшати да се запланнрани послови V oKBirpy штедн»е V ООУР-има за основну производљу све слемснтс лнтсрнс лукшгје, можс доста тедети. кроз репроушР. Весчћ маггроизводил аутоматпка за тер морегулацнју просеца бојеил на XT апаратима, који су се до сада пронзводилп само v Љубљапи н Загребу. Овај успех је дсло двојице радннка овс организаиијс Светнслава MiiAojKOBiiha, слсктричара јг Божнлара Вемпћа. внсоквалнфикованог радннка. До сада јс серијскн пропзведено десег оваквих опарата а исна са.мо једиог прелазп 15 ми.шона старих динара. Интересантвно јс да је овај пронзвод освојсн у периоду када у Фабриш! нкје бнло ни једног електротшжењера. Тек касније Милојковићу и Велшћу придружује сс и Топ.мша Маринковић, електроконструктор. За овај апарат користи се оттрема нз западнонемачкс фпв мс „Екарт”, алн се настоји да v бглућс опрема за терморсгулацију буде домаће пронзводн.е’. — Овај успех за нашу ортанизаиију је утолико всћи, кажу двојица конструктора, што смо то урадили својим снагахш. Ти ауто.матскн пултови су врло скупи и до недазно смо морали да их купујемр са стране. У сваком случају to ie велика добит за нашу фабрнку. М.ДилпггриЈевић he се и ваздушна линија v поменутим селтта а у граду ће се изградпти подземни каблови. БЕЛЕШКА Р. Веснћ ИЗ ШТОФАРЕ Штофарке уче кројење и шивење Секшгја за Друштвену актив пост жена уа Фабрпцн штофова је као и ратпгје, организова ла курс кројења и пишења за раднпце запосленс v овој фабршш. Интерссовање за курс јс велико, алн због ограннчеи>а простора курс noxaba са мо 40 полазпица. Углавном су то млаће радшгце које ћс на тромесечном курсу под стручШ1М падзором изучитн најосновнпјс елементе пз кројења п шивења. Како смо сазналп Секција he радити и на организовању курсева кулинарства« здравствснс заштитс мајкс п породице и друге. Р.Весић СМА УРЕДНИШТВУ Штале усред града ДРАГА РЕДАКЦИЈО, V овом свом писму хоћу да говорим мало о изгледу нашсг града и да изнесем неке своје нримедбс. Сви ми, граћани овог града, eeh пуне четири године одвајамо од ceoj'ux личних примања 3 одсто за изград’ tby улица и ypehe/be канализационс мрсже, и надамо сс da he током времена Параћин бити град са лепим tanроким асзалтираним улицама и регулисаном каналнзацијом. Имамо пуно повсрење у uatuc одговорне. и стпучне људе. које смо сами бирали, da he nponahu најбоља урбанистичка решења и да ћемо сви бити задовољни. MehyriLM, проблсма ппак има. To гу домаћинства која се баве пољоприврсдом it чпја се ку1ге са екоиомски.4 deoptаитем налазе у cat.u делоекма гради. Новим урбанистичким мланом изградње npedeiihetta ie nona локација ових пољопривреднпх газбинстава. Наимс, предвићено јс нрссељење с.еих пољоприередних зграда у, eeh одрећене, реоне еан града у којима he људи Mohti слободно да саграде стајс^ кошеес и да сс баее сточарством. Али, док се све то регулшис npohtt he доста времена, а многе иоее породице пољопризредника, доселиће се у град, и тиме повећати пуоблем. Зато предлажем, да надлежни органи Скушитине општине taro хитније преиагитају сеоје одлукс. о услоеима стеарања иољопривредних насеља, како би се заинтсресовани на ере.че обавестили. Поред тога, иотрсбно је и изершити уеид о доселавању људи којп на периферији града образују читаеа диеља насеља, би икакеих урбаиистичких, техничких и хишјенскпх услоеа. Такеа нассља никако ие улепшаеају град, а могућпости за ширење инфекција су великс. Иван Просен, радник Медтпишског iicinpa Опасност од загађивања ДРАГА РЕДАКЦИЈО, У овом кратком чланку хтео бих да укажем на јсдан проблел! који може да донесс велико зло свим мсттанима села Извора. Ево о чсму јс реч' После изградње асфа.гтног пута Параћин — Зајечар измењен је ток канала за фекалне воде, тако да она нс отичс нсго сс сакуила на једно место којс мохсс да постане прави нзвор икфекције. А, да би зло било eehc, вода сс слива у околне бунарс а стока izoja туда пролази на својим ногама. уноси то блато у дворитта, гдс људи пролазе и дсиа се играју. Надам се da he одговорни другови из инспекцир ских органа прочитати овај чланак ti da he iiahu најбоље it најбрже решење овог нроблс.иа. Милош Ракић — Извор Кроз радне органшзације .ВОДОВОД' Одобрена средства за сеоски водовод За нзгралнд' водовода v селнма Чепуре, Шавац и Доњс Видово из Републичке заједнline за оснгуранл нздвојепо јс 150.000 дпнара, саопштено је на седници Одбора за изградљ\- сеоског водовода, одржаној 1. апрнла 1975. године. До почетка радова, коЈи се планирају за мај, остаје још да се обезбеди потребнн материјал, а онда би Одбор за изградњу одредио тачаи датум почетка реализаци]'е водоводног пројекта. л>им радницпма овог колектква. Књижпцу са 1000 дпнара v анак захвалности за двадесетогодпшљи рад добплп су: Лзубомир Нешпћ, Момчнло Силшћ. Драгпца Новак „ Нада УрошсBiih. За десетогодишњп рад у предузећу ручне часовннке добнлп су: Буднмио Михајловић, Мирјана Божпнови!), Олга Л1илосављевић, Прсдраг Ристов Костад1шов н Мкхајловић. Најбољим радншџша предузећа додељене су Савпћ, Мнлан овог шах гариитуре, а добили су их: Рајц Марија, Столе Петровић, ,ИЗВОР‘ Награде за дугогодипгњи рад На последњој окупштннп Ос новне организације скндиката у Пекарском предузећу „Извор", додељене су награде и признала радннцима са двалесетогодишњим и десетотолиппвим стажом, као и најбо Ваздух је загађен Недавно иаштивања нивоа загаћеноски ваздуха у naiaoi cpediiHu izoje * јс извршио Завод за здравствену заштиту СР Србије „Др Милан Јовановић", дала је забрињавајуИе резул татс. Добијенс анализе ноказу ју да таложне материје нрела зс максимално дозвољсне вра дности. Ваздух је знатно зага ћен nahy и угљенмоно^сидом, као и чсстицама пореклом из моторних возила. Како избећи ово 'грајно зага ћивање cp&diuie, које јс сваким делом све опаснија. Одго бор се мохсе наЈш у прасил ном планирању и уреВсњу гра дског простора, и то почевиш од основних концспција до де таљних планоба, као и v те.ипу рсализације гснералног урбљ нистичког илана. Проишривањс улица садрвоpedtLua, повећање зелених поер ишна, реконструкција возних саобраћајница и ibtixoeo рас терећење, изградња капализа’ ције, која o.uoiyhyje граду вс hy хигијену, створиће се 'усли ви за слободније дисањс чи ссог вазбуха. Лоша досадашња пракса да сс око изграћених објеката нс оставља потребан слободанпро crop, изградња објекта без пра etUHO лоциранси централног грејања, неиостојањс комнлет не канализационе мреже, нефилтрирање испусних гасова.и низ dpyuix ано.чалија и неод говорности довело јс до овог упозоравајуИег стања, а Захо~ ном о планирању и урећењу простора прописана /е обавез на нрипрема мера заштихс и обликовања животне срединс. М. Днмитрнјсвнћ МилиЈа Ружић Момчило Са* мић, Борица Тодоровпћ и БулимЈгр Михајловић. ,ЈЕДИНСТВО": Усвојена анализа оправданости интеграције Збор радних л>уди Текстилног предузећа „Јединство” крајем марта једногласно је усвојио аналнзу еконо.мскс оггоавдано стп интеграције са Фабрпком штофова „Братгко Крсмановић”. Y Штофарн су такође у току изјашн>аван>а, и сматра се да ћс већ почетком маја референду.ми дати коначну реч о спајандг ових двеју сродних организација. (СЛОГА“: Избор органа управљања Y чствртак 17. апрпла у Кројачком предузећу „Слога” одржаће сс збор раднпх љгди ко in треба да изабсру својс органс YiipaB.vaiba, којп he је представл>ати на ннвоу Индустгије вуненнх тканхша „Бранко Крсмановнћ". Радницп he изабрати Радвичку скупштину. Радинчку конг« ролу, Арбнтражу, Одбор за расподелу и Одбор за међуљудске односс у удружсном раAV. ЛТ. Днмитрнјсвнћ

14 ДАНА СТРАНА5 ИЗЛОЖБА КАРИКАТУРД БРАНИСЛАВА БОКИНА-КАНА ДУХОВИТО И ДОПАДЉИВО Ове године на традннионалној Прво.мајског изложби кармктура nojasno сс Брансилав Бокнћ-Как, сликар, члан Удружења ликовннх умстннка Параћина. На својој првој изложбп карпкатура Кан јс изложпо трндесетак експоната, хојн на духовит начнн говорс о нашој свакодневиин, упнат конвениипг, протпв интериостп духа п тела... Као картгкатурвста аутор не прагп само уже области друYPY4EHE КЊИГЕ БАЦИМА ПРВАЦИМА Сусрет са дечјнм пнсцима Y пространој фискулт5,т>ној сали основне школе „Момчило Поповић-Озрен” 1. априла окупило се око 400 ученика првог разреда из све четирн основнс школе нашег града. Донедавна они су били baini — полетарци којн су сс борпли да савладају 30 слова из буквара. Пошто су тај задатак успешно обавпли од сада могуда седру же са најбољим друтом — action књигом. Овај састанак је Матична библнотека „др Внђентије Ракпћ”, и организовала са циљем да их позове да буду њенн сталнп и увек драгн посетиоцп п да користе њено богатство у књигама у дечјем оделењу. Да ттрви сусрет са Библиотехом буде што лепши и остаие v трајном сећању, радни колек тнв овс установс постараосе да се одржп! v присуству дечјих лнсаца Мире Алечковнћ из Београда и Селимира Мплосавдевића цз Светозарева. Када ,]‘е тета Мнра почела да тпппс? Да ли је чекала да одрастс агли можда као ђачић? Колико ie песама написала? На ова н још друга питања ђаш< првшг очекивали су одговоп. Првс пссмице Мире Алечковић всћ су учплн п чулп cv поне- •-што 'О' н>ој. од својих. учнтељнпа, а сада је она ту пред њима. Радозналост и дечју пажњу позната песннкпња је успела ла максимално искористи п да задоволиг. Био ,је то мајсторскп изведеп час за 400 учеиика. — Ето ви сте сада научили да чптатс и пишсте — рекла јс поред осталог Мпра Алечковнћ — н већ можетс да тп<- шете чак ц песмнце. Покушајте. Ако одмах не успете немојте да се ожалоспгге. Ја сам прву песму написала кад сам бнла у добу као ви сада. Напи сала сам пссмицу о мојој играчки, малом мешг. Памтим је штвсног збиваља. већ Јвегова радозналост свуда озбиљно завирујс. Зато Јвеговс карвкатурс имају димензију трајвнју од актуелннх и псриодич1шх. Отпрнликс, трн условис тсматске пелннс њсговс нзложбе изглсдале бн овако: Карнкатуре буквалног схватања свста, хумор, запрово врсмена успешне заменс техничкнх пронзвода з< карпкатурс нз општсг друштвеног збнваља. Наравно, ова трећа нелнна ie п пајобимнија. и сада. Уследило ie рецитовање прве песмице, а затим још неколЈГКо, уз прнтодно објаш1&ење и питања на која су мали cAvmaouH радо у хору олговаралн. Бацн првацк пажл>иво су саслушали и песника Селилшра Милосавлзевића а нарочито песмице — загонетке, или оне које је требало допун>авати. На крају да додамо и ово. Матична библиотека поклоиила је својтгм новим члановима књиrv „БАКУ ПРВАКУ”. Y јвој су прЈГче, песме и одломци дела дечјих писаца Десанке Максимовић, Бранка Бопића. Mime Алечковиђ, Љубивоја Ршумовића и других познатих писана. Ова књига треба да побуди пажњу малих читалаца да v Бпблиотени потражс дела ових писаца. Матична библнотека постигла је пун погодак н finite добро ако сличне сусоете органпзује м за остале ученнке основнпх н средљнх школа. Д. Г. УЧЕНИЦИ УРЕБУЈУ ШКОЛСКО ДВОРИШТЕ Y ©сновној школи. „Момчило Поповнћ-Озрен" у нашем траду оргаиизовата је акција под назмвом ..Посади своје дрво у школском дворншту". Учешши he у току пролећа а затнм у јесењем пориоду засадити вишс десетине садница лисгопадног ur.vn зимзеленог дрвећа. Добар део посла већ је урађен јер у школсклм дворишту већ почиње да лнота п расте 2'50 јаблатова, и 30 лппа. платана п белпх јасена. Наредшгх дапга засаднНс се брезе и разнн четинарп. У прток.шм дашима у радовима иа озелељаванд' школског д>вор1гшта зајсдно са паставнЈииима, учествбва^о јс око 420 учењика који су ископалн рупе л засадилм дрвећс. Велику' помоћ ткбли зт учошшима пружплн су Опшпигскп <>лбо>р покрета горана којп је дао 1000 динара за куповп-пу садннца. Стручњаин si3 Градског зе.\ешгла бесплатно је пружта помоћ у пзрадп плана за озелен»аван>е дворгапта, а у току радова даваЋс стручну по.моћ да сс што квалитетније изведх’- Д. Г. Кановс опсервацнје су оригнналнс. а избор момента свеж. Тамо гдс се Кан критнчарскп поставла перо карикатурнсте пма променљиву брнткост п оштрнну. Поискад јс то само потсмех, друт пут заједљива, опасна нлп протест. Радовв са антпратном темом оставл>а]у иас врло озбпдешјнм својим сарказмом. Ова разноврсност тсма п мотива, опст, говори о периоду тражења п изналажења ,лравих“ к фази нзграђнвања ауторове лнчности. Уотите узевплт, нзложба својим шнрокнм спектром хуморног и духовитог делује врло допадл>иво. што ie и био iulv органнзатора заједнтпхе културе. М. Дпмнтријсвић ОЧИ МОЈЕ МАЈКЕ Као пролеће што долази, Као црвени цвет у лгају. Као предивна вила из бајке, Тако су лепе очи моје мајке. Као што јс плаво широко нсбо. Као што јс плава вода једнс рекс, Као што је плав .чајски јоргоеан, Тако су tLiaee очи моје мајкс. Kao wfro волимо сунце што нам сја, Као што цврчак воли сушне Оане, и срце весело песме распевам?, Тако eac eo.itut, очи моје маЈк *. Боринка Вујчнћ VUU3 ОШ ,Д5. Mai” Поповац ВЕСТИ ИЗ KYATVPE Члановн Књпжовног клуба ,Д1ирко Бањевнћ” одржади су. почетком априла у Свмлајнцу. књ^жевно вече. Свилајчачкп ученишг срдачно cv поздравпли napah'inicKc ствараопе п поже.\е.иг да оваквпх сусрста будс впшс. Музичка школа „Мплснко Жтгвковпћ” одржала јс јсдно * часовни са.мосталнп конисрт у Дому шгонпра у Београду. Мла- /VI музичарЈГ показали cv музнчког зпања. озбпл.постн п талента што ic пзазвало рпштс одобравањс и аплагз поеко 700 присутннх љубнтсља музикс. Две параћпнскс учентше освојиле су прва места на Регионалном такмичењу основних школа v лепо.м говору. које ie одржано 4. н 5. аппнла v Hvnpnin, и то: Виолета Младеновић, учетпша ОШ „Стевап Јаковљевић” v првој узрасној тотпи (I и П разоед) и Веспа Илић, гченЈша ОШ „Бура Јактић” v другој узрасној групп (III и IV разрел). ” Општинска конференција ССО, у сарадњи са Радио-новин ско.м гстаново.м из Светозаисва. органпзује се.мннар за срелњошколне. који желс да сс оспособе за лописникс радно сташпда н штампе. Ппедавања држп Борнс ГолубовпН, вршнлац дужности днректора н глав ног н одцјворног \*редника Радно новинске установе Свстозарево. Општннсжо таклпЈчење осцчтатора одржано јс 10. апрпла у салп Градског аматерског позорншта. Учествовало ic око тридесет реиптатора. којп cv се такмичилм v двс rpvne: .млаћп гзраст ло 15 година и о.млаЛИН1Ш. Победнпк rojjic млађег тзваста јс Маја Симоновић, \- ченица О1П „Радојс До.мановпћ”, а др\топ.\ас„паиа ie Нада Мнловановић, ученнца ОШ „Бура Јакшнћ”. Победннк старијег узраста је Милан Јовановић. ст\’дент. а друго место ic пршшло Зопицн МигадиновиИ, учецнцп ЕШЦ „Борпс Кзтдрич”. Овн побсдптш he 24. апрнла иа решопалном такмпчен»у, прслстављатн пашу општину. Градско аматсрско позорнш * те. у оквиру традшшоналне сарадње, гостовало је 12. алрнла v Кикпнди, у чијем јс Позоришту извело представу „Жснидба и удадба” Јована Стерп * ie Поповића. Један песник - једна песма Брапислав Нчколкћ је роБен 1950. ГОД1ШС v Шалудовцу. Баш< се папвннм сликарство.м и шипс посзпју. Пес.мс ic објављивао у омлалтшским лнстовима. НЕБЕСКА ЧЕСТИТКЛ Кроз мрачни тунел душе Провлачи се нејасноћа ствари Баруипине мисли се cyuie Пролазност понављањс стари Уоквирен поглед жели да се распе По видокругу скривенс истине V бездан незнања објашњење саспе Пут измећу мозга и исбескс честитке Програм развоја културних делатности за 1975. годину (Наставак са последње стране посебног додатка овом броју листа) Обавезе према радним људима »омладини, деци и осталим корисницима су и људске и друптгвене, а бар делнмнчно задовољавање истих захтева ова средства. ЗАШТИТА СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ И ове године наставиће се пре трн године успешно започетп радовн на заштнти споменкка културе у долинп р^ке Црнице. Највишс пажње, односно рада уложиће се на рестаурацији два споменика Н/То: маиастирске иркве св. Сисоје у Сисовцу и Намасије код Забреге. Радове he изводпти досадашњи извођач Завод за заштиту споменнка културе из Крагујевца, а према посебио.м, дугорочном и од највећих стручи>ака прнхваћелог програма рестаруацнје овнх објеката. Како he у овој годшш доНн до окончања једне фазе радопа на реконсгрукцији црквс у Сисевцу, очекује се да ћс Рспублпчка зајсднина културе за те радове нздвојптн знатна фннажијска срсдства. Радовн на Намасији по свом обиму биће нешто скролпшји у односу на претходтгу годпну. Укупиа срсдства ових радова износиВе око 700,000 динара. Овс године у циљу презентацпје јавностп досадашљнх радова на споменицн-ма културе у долнни реке Цршгце н обслсжавапл јубиларне годишњипе радова на Заштпти спомеппка културс у СР Србији завод he приреднти у наше.м граду посебпу ИЗЛОЖБУ. Изложба ћс фотосима прнказатп стање досадашњих радова као п пронађене експонате матсријалне културс који су ископани за време радова и истражнвања на ово.м подручју. У овој години ЗаједнЈпда he бпта нницијатор да се размотри и функционално коришћење манастирске црквс у Сисевцу, јер Јвено станл у догасдно време треба то да омргући. Исто тако иницнраће.мо разговор са друштвеним чиниоцима нашега града у вези са судбином спо.менкка старе архитектуре у нашем граду, о чему се незвалпчно дискутује и предлаже, али још увек чемамо копкретошх предлога и решенл. За финансиреле ових радова ттотребно је да наша Заједница учвствује на конкурс Републнчкс заједницс културе са следећим оредствима: — за св Сисоје 30.000 динара — за Намаснју 15.000 дннара — за изложбу 10.000 динара Укупно: 55.000 динара ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште ће у 1975. години завршити једну н дапочети нову сезону 1975/76. у даљем напору ка организапијп нелокупног позоришног живота, v граду н на терпторијн Огшпине, као и у активном неговању квалнтетног позоришflior аматервзма. Ослахвајуђтг се на културну политику и друштвене задатке, који се остварују на шшоу друштвено-политпчке заједнице. Позориштс програмнра следећс актнвностп: 1. Прнпремнћс се и известн трп премијерс дра.мскпх текстова са одређеним књпжевним и друштвенп.м садржајем. 2. ИзвешНе се 40 представа у граду, у сарадљу са рални.м, просветним и другим установама н органнзацпјама. 3. Позортпте he прнказатп 10 представа по сслима Општинс (оиде, где буду постојали технпчки условп за пзвођење позоришних ггредстава). 4. Органпзација четпрп гостовања професпоналних позорншта из већпх културних центара. Избор представа извршпНе сс на основу проверенпх квалптета. 5. Органнзација гостованл квалнтетнпх аматерскпх апсамбала пз ширег репгоиа паше Републнке. 6. Оргапнзацпја Петнх октобарскпх сусрета позортшшх аматера којп обухватају учешће а.матерскнх група из целс зе.мље. У тематској структурп Сусрета бнће обележена 30. i-oдпшњпца победе над фашпзмом. 7. ПредвнВа се учешћс позоришта на смотрама п фести« вадима (у Алекстту, С.медеревској паланци, „Позорншним данима” у Београду). S. Кораипђење просторија позоришта за организацнју слпкарских н вајарскпх пзложбн. 9. Организација трп копцерта озбиљне музнке, у сарадњи са Музичком школо.м из Параћина. 10. Аитажовање ирофеспоналног редитеља радп квалнтетпијег уметничког и педагошког рада са аматсрнма, члвновима Градског аматерског позорпшта. Набројане активности пе искл>учују и друге облика рада који проистиче из дневннх задатака н планова друштвсно-полЈПИчке заједннце. За реалнзашчу ових програ.ма потребна су средства око 190,000 динара. ФИЛМСКА КУЛТУРА И ове године Општинска заједница културе ће у сарадљи са Центро.м за културу Радничког учпгверзитета „Бранко Крсмаиовић” по.магати кииофнкцију на следећп начин: — Давањем накнаде за прнказане фхимове у сеоским домовима културе н — По.магање.м у стварању услова за прнказиванл филмова у селима гдс за то постоје услови и ннтересовање. Пошто су проблеми кинематографпје врло комплекснн н дубокн Заједшша he у сређнвању тпх проблема рацпонално п добро усмерити расположива средства у договору са Центро.м за културу Радннчког ушшерзитета п другпм одговорннм и запнтересовашш факторнма у комунн. За реалпзаипју рсдовнс делатпостп у прнказивању фпл« мова треба ангажоватп 80.000 дннара. МУЗИЧКА КУЛТУРА Музичка култура у нашој срединн има и лешгх резултата н дубљпх корена. Охрабрује чпњеница да је ннтересоваibo младнх велико, а да се њнховнм жсљама уз велнке напорс дслнлшчно п удово.иава. Музпчкн живот у наше.м граду одвија се углавном преко рсдовних п допунских програма Музпчке школе. Очекујемо да формпрањем Музичке о.младтгне датн још богатпји садржај овс зпачајпс области културног живљења. За дотпрање музнчких програма Заједнпца кудтгрс планпра 20.000 дпнара. КЊИЖЕВНИ КЛУБ „МГ1РКО БАЊЕВИН” ПРВИ КВАРТАЛ: Y оквпру прославе 30. годншњнце ослобођења пашс □смљс н „Шест векова Параћина” књнжевнп клуб предвпђа следећс манифестацнје и актпвностн: а) Учествовати на Квнзу „СУСРЕТИ СЕЛА” б) Кљижевно вече са радгапшма-пеонпцп.ма у Ноповцу. ц) Укл»уч1гван»е у општу прославу 8. марта. (Наставвк на послвдњоЈ странн)

CIPAHA 6 14 ДАН| CYCPETH СЕЛА 73' РЕЧ О СЕЛУ ПОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ НАЈБОЉИМА • Y суботу, 5. априла одржано је ревијално вече „Сусрети села 75". На Ревији су уручене награде најбољим екипама и појединцима. Награде су обезбедили организатори Сусрета и привредне организације. Првопласирана екипа, Горњг Мутнице, добугла је 7.000 динаpa, a 5.000 динара ттрзптало је другопласЈграној екигти Поточца. За најбољу екшту V областп пољопривреде проглашена је скипа Чспура, којој је ирипало 1.500 дЈгнара, 'колико је до била it гнајбол>а екипа из самоуправних ннтересЈпк заједница к шест векова Параћина из Рашевшхс. Екипа за стгорт и цнви.иц' заштнти из Горње Мгтнзше пооглашена ie за најбол»у, и приттала јој је награда од 2.000 динара. За најуспешигије ннструмепга.и!сте и вокалне солисте про глашени cv Милосав Момицовнћ нз Буљана, Весна Тасић м То.мислав Стефановић из Раше вице, Станојло Букнћ из Горн>е Мутнице, Мипољуб Тилшћ из Поточца, Доорила Спасовска пз Гори>ег Видова и дует vcmhx хармоника пз Стубице. Њима cv прнпале награде иобних куI'j „Београд” и „Шумадија” в Српоке фабрике стакла. Од фодклорних r.pvna највнше аплауза з< прнзнања добилн cv чланови фолклора из Поповца, а нмма Је тгрнпала награда „Инвест-банке”, док је „стара- © Y току квиза „Сусрети села 75 екипе су припремале и обавезне литерарне саставе о својим селима. По завршеној манифестацији, жири Редакције „14 дана“ у саставу: ЉИЉАНА РАДОВАНОВИБ, ДУШИЦА АНБЕЛИБ и МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИБ за најооље радове прогласио је састав о H3BOPV, аутора РАДОМИРА РАДОЈКОВИБА п састав о ДОЉЕМ ВИДОВУ, аутора КАТИЦЕ ЈОВИЧИБ, који су поделили нашу награду од 500 динара. ИЗВОР ДОЊР. видово Село Извор налази сс на обронцима јужно-кучајских планина, поред главнс еаобраћајннце ПараЈшн — Зајечар. О његовом настанку постоје .мнојс легсндс, које су генерације вековима преноснлс с колена иа колено. Иако су различнте no својим садржа^има, unaic се слажу да је насеље постојало још пре Косовског боја. По усменом предању, село је бројало око 700 до.чова, с.чештсно је било на простору чзнад данашњег Извора ti noctuio је назив Старо село. Али, п поред тога што је било скривсно мећу брдима, Турци су у свом силничком осоајању п пљачкању дочрли и до овог краја. Спалили су и разрушили Старо село, тако да јс на његовом згаришту остало само 12 породица, које су живот почеле од почетка. V Косовску битку кренуло је 300 јунака из Старог села. Када их је кнез Аазар видео, питао је ко су ти јунаци и одакле су. Орловпћ Павле му је одговорио да су то Староселци и да као из зе.чље извиру. На то кнез Аазар речс: „Дабогда и.ч све пзоирало и увек свега и свачега имали". Од тог дана село доби име Извор. У свом живљењу село ј& дало много знаних и нсзнаних јунака, што показује да његови жнтељи нису дозволпли да дру- ?п ?осподаре њихови.и'лепим крајем. Штета је са.чо uito о старим јунацима нс.ча пикаквих заппса, али народноослободилачка борба јс светао пример јунаштва људп из целе земљс, na u нашег краја. Десет младића Изворчана. оставило јс своје младалачке снове, слободарске тежње, п љубав према земл>и, народу и миру у исзианп.ч гробовима великог ослободилачког рата. Те жртве никада пеће бити заборављенс а споменик палим борцима, који су jpahami Извора подигли, је врело надахнх.'- ha младима који сс спре.чаЈу да чувају слободу. Г'одинс пролазе а Извор, сс развија, жиan, расте. Данас броји око 300 домова, саака Tpcha кућа поссдујс ТВ прпјемник a радиоапарат скоро свака. Један део становништва ради у разпим приаредним организацнјама. Омладича eje atiuic живп градским животом и пеколпко дссстина средњошколаца и студсната су иосиоци културно-забааног жшктга v сслу. И дспшс када се слааи ЗО-годшињкца coиијализма, 30 година побсдс радннх љу^и, Изворчани ne cede скрштених руку, јер желс jam бољи и лспшп живот. Кроз којп дан, односно овог пролећа, nonelte радоаи на асфалтпрању и изграбњи других објеката који су потребнн cc^iy. Порсд тога Извор има. веома леп географски положај за развоЈ турпзма, па се може слободно рећи да ће кроз неколико lodiuia постатн радо впћено и лосећено место. О старости Доњег Видова нема поузданих података, али је познато да је насеље Соколовац иа један и no километар одавде, живело свој живот. А Морава, плаха и необуздана, текла је испод Коњарника близу Стрчже. Крај је био влажан и плодан, а густе xpacrogc шуме и остало растиње чинили су га тајанстаеним и тешко проходним. V осаајачком налету турскв хорде су до темеља уништиле Соколовац, жене, децу н старце оставпли, а сее што је могло ba ступи у аскерс — одвели са собом. Страх од нових разарања и страдања преживме становнике одвео је дубље. Зауставпли су се и своје ноео кућиште изградили на месту где се данас чалазп Доњс Видово. Неухватљиве ћуди Мораае су њено хорито ноново зацртале близу Соколовца. а таласи и гсорпто које је било богато водом било је пловно и погодно за осредње лаће које су преносиле робу. Од Сталаћа према Буприји npeo видљиво насеље је било Соколовац, па отуда P'ido.wip Радојковнк, зе.мљорадник из села Изаора // lute Впдово, сачувано до данашњих дана. II како је живот ових људи уеек зависио од Мораве после трагичних тројичких поплава људи су почели да размишљају о лово.ч кукишту. Behu део боље стојећих boMahuncvaea саградио је куће на оближњем брду. To је данашње Горње Видово. Осгпли — који нису могли да се преселе, остали су да са. страхам очекују нову водену стихију. II тако заживе свој живот — Доње Видово. О то.ч Доњем Видову давних дана чувепп путописац Еелија Челебија написао је mhoio лепих рсчи истичући дивљу и неодољиву лепоту Мораве, виткост Радован скс ћуприје и чудан мир цркве Огњене Марије. О Доњем Видову данашњих дана, његоеим жртвама за слободу, naiwpima у изградњи и жеља да, коначно, ступе у рсд развијенијих села зна се. Катица Јовичић чки” фолклор из Поточпа добио награде „Будућности”. Најбо.^и воднтељ л реиитагор била ie Душнца Миливојевић из Рашевиие, и она је добила иаграду Бчблиотекс Др Вићентнје Ракић”. На Ревији су додељенс похвалнице и организацнонаш одборима и поједннцима за нзгзетно залагање v организацијп Сусрета. Добнтници похвалннца су оргаилзациони одбори Поповца, Горње Мутнице, и Рашевице каоињихови ревноснн председници Бршгко МилиНе вић, Милоје Витаповић н Слободан Тасић. Исто тако такми чарскн одбор је за изузетно залагаЈве и ангажовање v таку овог такмичења наградио и Поовог таклшчења наградио и Похвалницом Милана ШутиНа из Горње Мутнице. Радује и чињеница да су се V току такмичења ангажова.ш и просветни радинци v нашнм селима што раније није бно чест случај. Примепнма својнх похваљсних колега: Ружице МихаЈловпћ, Драгана Атакацковић, Светодара Радовнћа, Мнлана MjvbKomiha, Миодрага Благојевића, Драгице Радивојевић, Милована Јевтнћа, Верс Мнливојевић, Живкс Стојко внћ, Живорада СтојковиИа Радмиле Благојрвић, Драгосла ва ДиниНа, Драгољуба Бједова очекујемо и верујемо да ћс (оренути н остали. Y оквиру Ревнје отворена је у фојаеу Позорнштд изложба самоуког сликара Бранислава НнколнВа. Николић је нзложпо десетак радова са .мопивима из сеоског живота. Изложбу је отворнла Душица Анђелпћ, новннар листа „14 ДА.НА”. Најооља ектгпа са наипгх сусрета стекла је гграво да учествује на Регноналном такмпчен>у села, 26. и 27. агсрила у Светозареву. М. ИлиН НЗЛОЖБА БРАННМАВА ННШНБА У оквиру Ревије отворена јс у фоајеу Позоришта изложба. самоуког сликара БРЛНИСЛАВА НИКОЛИБА. Николић је изложио десетак радова са мотиоима из сеоског живота. Изложбу је отворила ДУШИЦА АНБЕАИБ новинар листа „14 ДАНА". ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ПЛАНА: Усвојен план развоја Скупшт1ша Мссне заједнице Плане усвојила ie недавно План друштвено - економског развоја села за наредних пет година, као и одлуку о завођен»у самодоприноса за твегову реализацнју, Самодопримосом he се добити пет милиона динара, у превозу матерпјала пет хнл>ала кубика камена и 10 хиљада радних дана. Али за реконструкцију електричие мреже v дужини од 6 кнлометра материјал је обезбе ђе« it радови ће почетп у мају. за читаоницу, месну канцеларију и обезбсдити просторија за друштвене састанке, одлучено ie на седништ Скугаитинс Месне заједнице почетком ап« рпла, која је тада усвојила заврппш рачуи за протеклу го Aimv 11 план прихода и расхода за 1975. годину. Д. Марковпћ КЛАЧЕВИЦА: Нове књиге РАШЕВИЦА: Пошта — за празник рада Y Рашевнци су у току радови на проширивању аутоматске телефонске централе са 100 на 160 бројева. Отвара1Бс поштс у селу, за коју су обезбећенц потрсбнп условн, предвиђа се за 1. мај — Празтпгх рада. 3. Милетнћ Сеоска читаоница у К.лачевц 1Ш ускоро ће обогатитп књижни фонд V врсдностн Од око 3000 динара. Нови комплети књпга биће најлепши поклон лвадссетпеторо вредних чланова, колико iix има у овом селу. ДАВИДОВАЦ: Б. ЈеремиН Курс неге болесника ЧЕПУРЕ: Нове просторије за друштвени живот Y току ове годпне у Чепуру ће се реиовирати просторија У Давидовцу ie недазно завршен курс кућне негс болесника, који је похађало 52 полазнице. Предавања cv држали здравствени радннцп Медпцннског центра из Парапина. У оквиру програтла здравственог васпитања Општинска органпзација Црвеног крста, организоваће слично предвањс н у другим селима наше општине. М. Мпхајловпћ ПЛЕНАРНИ САСТАНАК ДРУШТВЕНО- ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СИКИРИЦЕ ДОБРИ УСДОВИ РАЗВОЈА И На пленарном састанку друштвено-политичких организација села Снкнрице који је одржан 8. априла, расправљало се о неколико 61ГПП1Х питања за живот и даљи проспсритет села: о актнвности друпггвенополитичкнх организација овога Meera, о комуналшгм проблемима, као и о реализацији Закона о удружпвању пољопривредних произвоВача. В Састанку су присуствовали: друговн МИЛУТИН МИЛОШЕВИК, потпредседник Републичке конференције ССРН Србије, СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИК, председнпк Скутцтине општинс, ПЕТКО ЛЕКОВИН, секретар Општинског комитета СК, ДУШАН РАДИП, председник Већа месних заједница и други друштвсно-полнтички рдшпди. Кратак извештај о .раду друштвенО'ПолитЈ1чкл1Х органнзацн . ја села ттоднсо ie дпуг Милорад Јовановић, и нстакао све- i срдно залагаи»е свих оргапиза- ј ција на преображавању села и < успехс који су постигнутц за- 1 јед.ничким онагама. Посебно ie > истакао добар рад члааова Са i веза комуниста. i О комуналннм проблемпма i ссла говорио је Зоран Јовано- < вић, председнпк Скгпштпне 1 Меснс зајпднице. Истакао јс noppcov асфалтирања свнх vau- i ца v селу, зашто јс веИ заведен ! меаш самодопринос. кбјим he 1 се voparn око 1 800 000 дпвара, 1 игго неНе бпти сасвнм aobo.v > но. Изградња фпскултурнс са- i ле v школи ie такође важан с задатак v паредно.м перподу. 1 као it репглтгсањс avToovcicnx . линпаа и друптх проблема. После нзласка Закона о VA* руживању зе.м.\>орадника п у Сикприцп се приступило vno знавању поллпривредштх проиавођача са предноспша удру * живаља, што је дало водне резултате. Преко 90 земл>орадника удр^Јжено је v OOYP, „Слога”, а даљи плановаг произ * вохње и развоја су врло амбпциозни. На састанку ,је говорно п друг Mhavthh Милошевић. Оп је нстакао једтгнственост друП1ТВСПО41ОЛИТИЧКИХ организадија овога ссла као најважшјп фактор лаљег проспернтета. Партијска оргаинзатдја мора да буде главна покретачка снага за све акције, иооилац свпх папредних стремљења. Посебно трсба даттг шансе младима да сс докажг. нагласно је друг Мнлошевнћ. Говорећл о комупалнпм проблемпма села, пстакао јс добрс моп *ћностп пзградње села Спкпоипе. По његовом мишљењу, грбанистпчки плап пасеља јс врло добар, јер л>уднма треба пружитн свс гсловс како би се смањно происнат мнграцнјс у град. OcBphvhn сс на пцтаљс нол>опривреде, Милошевнћ је наглаоио да гдруживање зсмл»орадника ннје ннкаква колективп зација, како неки хоће да схва« те, јер земљишни макснмум јс Уставом загаралтован. Цил * VApv/кивања пољопривседннх про извођача треба схватити као поболлнаље п повећање пол>о- .привредне пронзводхве, завршио је друг Милутин Милошевић. Y разговору је v4ecrBosao и Слободан Милцвојевић. председник Скугаптине општине. Он се v својој дискусији ограничио на комунздне проблемс. Истакао је да Путви фонд Скупштнне ошптане има четн рнпута мање средстава од захтЛа који стално tidiictidkv нз села, за асфалтирање путева. Села брдског карактера cv noсебно заинтересована за решаван>е питаља путева и понлаза. Наравно, да се све не може одједном рсшити, већ по Фазама, а помоћ неће изостатп. У ДНСКУСПЈИ CV ЈОШ V4CCTBOвали Душан Радић, Милорад Јовановић, Предраг Ннколић п други. На крају извршни органи друштвено-пол!ггнчких органк« зација ссла Сикнонцс npiixeaтилп cv акцију асвалтирања у лпца. Сачињепа јс посебна комисија која he пачшшти плаи конкрстнпх зздужења, који треба да поднесе П\ену.му овог села до 20. апрнла 1975. годпнс. М. Димнтријевић ПОТОЧАЦ: Састанак месне организације СК На састанку Месне организаинје СК села Поточца, којп јс одржан 7. априла, onraiuisauiiia јс информисана о недавно.м разговору са другом Иштваном Бердалом, чланом ИК ЦК СК Србпјс. Прнхватајући cvrecni.ic пз овог разговора, органпзацпја је заклдгчила да јс оправдано формпрање нове колшсијс са задаткол1 да утврди економску оправданост Формирања пове задругс, као н за сагледавање њене перспектлве. 1

14 ДАНА СТРАНЛ 7 ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Грбовнћ избушио мрежу Јединство — Палилулац 4:1 (1:0) Стадноп Јсдннства. Гледалаиа прско 1.000. Тсрсп погодан. за игру. Суднја Срећковнћ (Крагујевац). Стрелни са Јсдинство: Пеливаковић у 17, Грбовнћ у 47, 51, 56, а Митнћ за Палнлулац Y 75. минуту. Жутн картон: Псливановић (Једннство). Једннство: Богосављевић 7, ЖквХовић 7, Цонић 7, Лрнзовнћ 6, ПетковнН 7, Вел>ковнН S, Милнћсвић 6. (Срстсноввћ 7), Васнћ 6, (Драшковнћ 7), Грбовић 9, Пслнвановпћ 7, Богдановнћ 8, (Оценс трспср ЦсгаШ). Ломаћи као да не зиају •’’а „мнлост” прсма тостима. Јсднпстео Јс изпојсва« ло п трећу побсду у пролсћном лслу пркнства. Госш пз Ниша чнсу moi.mi да сс озбк.М1ПЈс супротсгавс домаћпцк.ма. Међут11*!. овом прнлкком морамо ла аабслсжимо да јс голман Богосављевнћ капптулнрао у 345. мниуту пролсћпог дела. Гол за гостс постигло јс Miinih v 75. мшцпу цл слободпог Прва победа Борца Нгралнштс Борип. Глсдалацв охо 100. Тгрен тврд it неподссан за >пру. Стрсл ин: Банду-хп 1:0, Ннхолпћ 2:0, Бандуха 3:0 (кз Једвпаестерца). Бораи: СтоЈкохнћ, Hhko.miI). Костић, Миишћ, Гвоздспоннћ, Мпрковнђ, (Ввсић), Тодоровнћ, Радуспн, Бапдуkr. Церовић, Бокнћ. (Харазкн). По доста спариом врсмену у једкој осредњој утакмиип ломаћп Борап није дозволпо да дође нн до каквог пзШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА НАПРЕДАК — ЖУПЛ (ЛЛЕКСАИДГОВАЦ) 1:1 (0:0) Кгралшптс Напрсдка. Врсмс и терен ппгодап за пгру. Гледалаца око 600. Ндпрсдак: Милојсвнћ, С. MiuBAmioвнћ, Л>. Мнладнновнћ, Кркић, СтоЈаповпћ, Спмпћ, Добријсвпћ, Мнлотсmih, Јсрслшћ, Милугнновнћ. Дрсновац, 6. априд: Гостн су у првом полуврсмспу ималц Biiuic »ннш<јат||пе и већи број шанси, дошћшшма је припало друго полувре- .ve. //PANolinocr дома!1Ш1з ■ је крппгсана у другом полувре.мсЈгу голо.м Мк« лошсвпћа са 25 метара. Сулсћп ' 1фема. приказацој нгри рсзултат. јс реалзн. Д. Пстровнћ ШТОФАРЦИ Y КРАЛ1ЕВУ ПОСУСТАЛИ Јадран — Текстилац 2:0 Стаднон: Јвдрапа. Глсдалипп 300. Време: спдрно u лспо, Терсн: пого * Д8к за нгру. ТЕКСТНДАЦ: Лукнћ 6, ТрајковнН 4, Ппхић 4, Л>. РаЈкћ 5, Арсовскп 5, ЈовановиН 4, М. Стојаловнћ 6, С«. фановпћ 9, РаЈц 5, Жнвковвћ 6, Псрнћ 5, X. Схојановић 4, СтаиковмИ 4. Фудбалери Тскспица прошлс недс м гостовалн су у Крагујевцу н у нгри са Јадраном нзгубили сусрст са 0:2. Пораз сс нпјс очешоао, вди је Г. Всснћ Најмлађи спортиста у граду На спортским странама је уобичајено да се полшњу познаса спортска имена и њихови резултати који пас задивљују. Небојша ПавловиЛ или Hema како га сви зову у КлуОу, није познато спортско tute а нема ии резултата који би вас задљ вили. MehyrruM, на свс познаваоце каратс всштинс оставља изузетап утисак озбиљног спортисте. Ко је усЂвари Небојша Павловић? Неша иде у нрви разрсд Основне школе „Стеван Јаковљевић" и као сва деца воли да игра фудбал, кликере... Hu no чему се не издваја од остале деце, свс док не доће на тренипг, об\>- че кимоно и yhe у салу. To вшие није Нсбојша Паолоeuh, то јс онај Неша који ии једног тренутка није noказао својим dpyioeuAta из Клуба да се уморио, то јс онај Hema који iui јсдноб оренутка ttelle показати уобичајемс нссташлуке деца његових година. х сали Heша све заборавља, кликере, оних петнаестак слова која тек taro је научио, безбрижнс дсчјс tape. За њега у том тренутку постоји coaio тренипг и жсља да што виtae запази и научи. Многи члаиови Клуба научили су од Heme како треба аолетп карате спорг и колико рида и упорности тражи ова ве- нуту да то и оссоари. штина староазијских наро- °а‘ Зоран ИеановиН ударца. Лоша је прслетсла жпоп зид н ..одссла у мрсжп". V прлом полупремеиу гости су пруи:клп псшго снажпијн oinop >io у прро.м. Првп гол за домаћс постпгао јс Нг.шлапоннћ кала јс нлсалпа послу5KCU ол Еоглжновпћа нсометаио пласирао лопту у празап гол. Друго полуаремс у потпуносш је прппало „тсленима” м пептарфору Грпенаћен-а, побсдио јс гостујућу сккпу Пуковнкд из Ражн-а са 3:0 к тако забележно прву побелу у пролсћном дслу такмнчсжа. Побсдд.је могла бшн изражсна н са чсћим бројем голова у мрсжи гостпју, ал:< највсћн „•.•.ривач" је одм<чни ■ ол.чан Буковпха. којн јс правовремсии.м шпсрвашијама спасао свој тпм ол катастрофе. С. Стсфановнћ па основу нгрс коју су показалн фудбхкрн Тексгнлиа, рсзултат рсалап. Нграло ср успорсно п прнлкчно успавано по времсну којо изглсда није одговарало штофарцкма. Hopai сс .могао нзбећп да су одбрамбени пграчч Hriiinh и Јовзновнћ нграли о'.1ако хако сс од imk 7ражило. Cie K.VI смо утпсак да су онп нсхлуш!' во хривцн за пораз. Apynt гол до- .Mahiiini су nocnir.Mi руком, алн глав nit арбнтар из Крушсвна јс погодак признао, > јер јс ibcrua по.моћкпк потНОВА КВАЛИТЕТНА ЛИГЛ Од јесснп, у пово.м пр венству 1975/76. десет нај 5ол>их плашшарскнх клу 5ова из Шумадпјскопиморавскс лиге п оса.м пз По.моравске зоне фор.мн раће hobv квалнтспц’ лн гу. врдно мсправпост гола Кпко пам Јс уекао тренер Всљковић, оваква шра се пе можо ионовнтн. Y недел>у на । пом терену дочскујемо екппу Гоча нз Врц.лчкс Бзн-с и труднћемо се ла ирсд публпком нопраонмо утнсак. To јс била кратка нрича о иајмлаћем спортисти у граду, носиоцу жутог нојаса, карати&и који иема знапајних спортских успеха, али је сигурно на пајбољем бовнћу. Са.мо игто јс очело друго полу« времс, ГрбовиИ јс отдерио сернју голва. У 51. мннути Грбовпћ се поново уписао у .utcry стрелаиа. И четврти гол Јсдцнсгва дсло јс цетпарфора домаћпх. Послс јслнс трсшкс гостпју Грбовпћ сс oner нзјГхј.ус снашао и запсчатно судбииу Палмлулаца. Играч утвхлогц« Је еавхахо Грбовић којн Је одличиом кгром у пол>у н изванредном снадажљпвошћу пред голом мслужио дд носи тнтулу и«јбољег пграча утакмицс. М. Илић ОПШТИНСКА КВАЛИТЕТНА ЛИГА Резултати и табела ХП кола одиграног 7. 04. 1975. Гатпре: Слога ДВ — Морашзл ГВ 3:3 Гзтарс: Јсдинство — Моравлц Ш 1:3 Буенловаи: ХсроЈ — Јелнпстпп ДМ 1:2 Бу.мнс: БСК — ХвЈлух Ч 3:1 Лешјс: Лешјашш — Полет 3 1:1 Попован: Бороц Б — Младост Г 2:0 Т Л Б Е 1. Морава (Шаваи) 2. Младост (Рзшевниа) 3. Слогз (Д. Вндово) 4. Полег (Забрега) 5. Херој (ByciLWBau) 6. Јсл1п1ство (Д. Мутнпив) 7. Моравац (Г. Вплово) 8. Једнвство (Ратарс) 9. Борац (Бошњанс) 10. БСК (Булане) II. ЛсШ11>аН1111. (Лсшјс) 12. Хајдук (Чепурс) КОШАРКА — ЖЕНЕ ДОБАР ПРЕДЗНАК ОКК „Параћин" — КК „Севојпо" (Т. Ужице) 76:64 (41:32) Стадион Једмнства. Глсдхицд 150. ОКК ..Flapahioi": С. Пстровнћ. Ј. TupibUHCKit 26, Mnp4iih 6, В. Пстровић 6, A. TopibaiiCKir, MaitoJ.wBHb 2, Раднћ. Лалнћ 1. CpeiCHODiih 13, СтсфановкН 18. Тарановска 4. У пријатсљској утакшшп. 6. априла. хошеркашкио ОКК „Параћнн" су лако :< yCexvtiBO победкле скнпу нз Тнтовог Ужииа, једног од главних р:пила у следећем првснству. Током саме утакмше одбрана је добро реаговала, док се у пападу доста ipeiuitAO it промашивало. Најбо.уо међу Параћинкама бнле су Јелена TopibaHCKit, Стефановић и Мирчпђ. Глав1Ш стуб тама, Славпиа Срегеповић. у одбранн јс играда добро док јс у пападу нграла смушсно к ипдкспопнрдно. ПЛАНИНАРСКО-СМУЧАРСКО ДРУШТВО „ЈАВОРАК" рад планинара Плашшарско — смучарско друштво „Јаворак” са лвадссст-пегогодпшiИЈ.м траддпхијом. може сс похвалитн добрнм. ра дом у прошлој годннп. Оргапп зованп су нзлстп v прнроду, ло roponaiLc п такмичења. ДЕМАНТИ ПОМОН НИЈЕ ИЗОСТАЛА Поводом чланка „Како сс дал<с токМПЧИП1 *', xojit co o.vioci< на фпнзпснј ско гсшкоће ФК „Шумадија" нл TpciuibCBiiuc чпји јс аугор Драгиша Ма> piniKODiih, добилп Caio дсмакг од Ралмпла MiiAaAiiiioBiiho, ирсдссдника И> кршиог одбора Меспс aajeAiiiiuc in TpciuibeuitHc, коЈн нас jc о&звссига ла Месиа зајсд1пша овога села иомажа клуб „Шумадлју **. Са.мо прошлс гилнис мздвојта јс 4000 лпиара аа потрсбе хлуба, м дд фудбалери убирају сваке нсдељс no 400 дпнара од пгран * кн. Помоћ нијв и.зостала, 1врди Ралмило MiiaaAinioiiiih. У црошлогодшињнм- активно стима учествовало је 350 учгсннка. Препешачсно је 9.455 кнло метара, освојено 217.836 метара планинскнх врхова, у прпродн је проведеио 2392 часа. Наиш планннари пслп су сс на Ртаљ, лого-^рва.М1 на Шари, маршепа ли зпагом Распнског партнзаа ског одрсда, учествовали су па оријентацпопом такмнчењу нлапинара Србијс. У овој годннп, како нам ic саонштио сскрстар Клуба Хранислав Радмћ, планпранс су многс акцијс п лзлетн, прс свега масовна акција под на зивом „Проле|ц1н дан планннара”, за ашшл месец. Таковс he се учествоватк п на тралнцпо налпој акцнјц „Ртан» 75”, на закдшчсшу v Сокобањп, репуб личко.м првепству, затлм учсiiihc на слсту планипара Југос лавијс, vncuihc иа партлзаиск«м маршсвп.ма. У јесси орп * лпзоваће сс „Јссењп дап плапи иара", поход ла Дан Републпке л освајање плаплпекнх врхова шнром Југослг«:и|е. Ж. Милосивљсвнћ Претпрошлс недеде стартовала је и OnnmiHcxa хвалитетна лнга. ПосебHite изнснзђеЈм ннјс било. Волећи на табсли освојио лвз болх Y сусрсту са Јединсгвом н учврстпо сс на табелк н најисроватннје ла he и пртснство завршптн на челу забелс. Y дну табеле не.ма мзмена и иајзери * мтнијв да за последнег иа табс.м<. Хајдука из Чепура. нема спаса. док ће св за претпоследн.с место ,.борнтк” Борак из Бошњана, БСК Бул-а. нс и Aeuijaiiitit in Acinja. A A Курнозвтст yiai мнис јс паступ дра гане Бјслојсвн11 бнвшс нграчннс ОКК ..ПараћннKoja сада бранн бојс „Ссtujiia". Д. СтојановиИ КОШАРКА: ОКК „ПараВин" — КК „Партизан" 104:109 (54:55) 4. 04. 1975. Сталнон Jc.vuicrna. Глсдалцца 150. ОКК ..Параћин": Тарановскн 4, ЖпвановиБ 10. Хворостанскн 4, ВаснИ 10, Панти11, Паиловпћ 6. Ccnnh 18, Стојановпћ 9, Стсвапи!) 11. MitvKODith 8. СтефаховЈШ 16, To.Miih 4, MiiuihcDiih 4. ОКК „ПАРАПИН” — КК „БОР” 75:74 5. 05. 1975. Ствдиои Јслннства. Гл«» далааа 100. ОКК „TlapahiDi”: Тарановскн 9, Жн« вановнћ 14. ХворостанскЈг, Bncnh 6, ПантнН. ToMitb, CcBiih 18, Мили11евн11 2, Стсзаиић 6, Мнлаковић 4, СтсфаноBith 5, СтоЈаиовић 4, Повловн!) 6. ВЕСТИ ИЗ AEPO-KAYBA КУП МЛАДОСТИ ПОПРИМА ЈУГОСЛОВЕНСКИ КАРАКТЕР Такмнчсњс падобрапапа, у част Дана младости, Јшало јс досада рсгионални карактср јер су v jbcmv учестаовалс екипе којс јс позивао Аеро-клуб. Овс годннс Спортска комисија Ваздухопловпог савсза за падобранстоо ЈугославиЈс, одлучила је да сс ол 21. — 25. маја такмпченл одвиЈа по спортском калсндару као отворсно ирвснство државе, at да у Јве.му моп’ учествоввати скипс свих аеро- *клуиова широлт Југославијс. Компсија сматра да се на ово.м такмичењу пзвршп сслекцпја падобранаца у женској ц мушкој конкуренцнји ц да се офор.мп државна репрезептаиија која ћс бранитн боје Југославијс иа.свим таклшчсњпма у зс.мљн, а и ван њс. ПЛРЛНИИ ДОМЛБИН xvn Ј¥ГОС/\ОВЕНСКОГ ЛЕРО—•РЕЛИ1А Наш град he овс годинс нматп част ла 5, 6 и 7. септе.мбра бгдс до.маћик XVII југословенског аеро-релпја за псхар Маршала Тпта (послсдља стапа), п Аеромптин * га у часг прославе ЗО-годтпшбнпс ослобођења. Мпогн градовн шпром Југославпје желелп су да на својс аеролроме приме гчеснпкс такмнчења, али j© по одобрењу команданта Ратног војцог вазду.хопловства н противваздушнс одбране. та част прнпала Параћину. Покровител, Аеромитинга бпће Слободан Миливојенић, прсдссдник Скупштине општннс, а учествоваће велјгкн број такмичара са прско 100 авпона. ЈОШ ЈЕДНА ПОБЕДА У ГОСТИМА Слога — Текстилац 23:25 (10:14) Сгадион „Слоге". Гледалат 150. Вр« ме лепо н погодко за игру. СудЈс; Стоиљковпћ и Шарчсвић из Свстозарсвп. Пскл>учен>в: Зоран Марјаповкћ иа 2 if 5 .минуза. Милегмћ 2 н Будисалн П. па 5 мкнута, ход Тскстнлца- Ссдмсрци: Слога 2, Тскстилвд 11(7). ..ТЕКСТНЛАЦ”: Томнћ. Jainih, С. Петровић 9, Спилар 2. 3. MiMciiib 3, Т. БудисалиБ I, М. bypiih, 3. MiiAOjKOBttb 3, Јоваiioniib, П. БудисалнИ 2, Стамхорцћ н JcAcinih. Руко.чсташи „Тскспмца”, после побсде у тостнма у Старом селу, у 16 колу забслсж1Ш1 су још једну победу у гостима. Овога пута савлалхш су нрло добру скипу ,.Слогс” у Дсспотоону рс-зуиатом 25:23 (14:10). V току два лзна кошаркашн ОКК „napahitu" о.\нгра\и су ,\ес прнјагс. *- ске утакмнцс. Мада су У оба сусрета поражсип може сс констатовати да су пружклк добру нгру. rociyiyhc еккпс такмнчс се у biuucm рашу па се saio оваквк резултатп на домаћсм терену могу сматратк пово.нш-м. Тренср Аиа Мнлпћевнћ нстпчс да пнјс уопшгс посзавмо нмператнв побсде, већ да je главпн инл> бно унграваи« екшк. Д. СтојановиИ ГИМНАЗИЈАЛКЕ У ФИНАЛУ Женска кошаркашка exttna Гимназн ји ,,13. октобар постнгла је леп успех. Ha MebyonurniHCKOM првенству за средњошколке у Крагујевиу. параћннеке гпмназнјалкс осаојнле су гтрво мес то к стекле визу за републичко фпна> ле, које ће сс одржати у Београлу. TaKMirieibc је одржано по куп систему. До крагујевачког финала, парз« ћипкс су CAiLMinnicaAc екмпс Крагујеа на u Свезозарсва. Y фнналном сусрсту победнле су екипу пшназнјс „Милош Савковић" из Аранћеловца са резулта * том 49:26 (24:13). Пајбољу шру на турннру пружнле су Славииа Срстеновнћ, Јелена TopibaitcKit, Нвана Мнрчнћ н Зорниа Стсфановпћ. алп билн бн необјекпшш! ако нс похвалммо it нтру осталог делз екппе. Д. Стојановнћ ПОСЛЕДЊИ РЕЗУЛТАТИ PYKOMET - МУШКАРЦП • Текстллаи — Локомотнва (Лапоио) 27:23 РУКОМЕТ — ЖЕНЕ ■ Вслпка Дренова — Грза (Д. Мутнпца) 23:15 КОШАРКА — МУШКАРЦП ■ Морава (Велнка Плана) ОКК Параћнн 78:74 ФУДБЛ/\ ■ Ссвојно — Јсдшјство 2:0 • Слога (Пићевац) — Напрсдак 1:1 ■ Побсда (Бслошсвац) — Бороц 2:1 • Текстплац — Гоч (Врњачка Бања) 1:1 Угакмица је одиграна у леиој и фер спортсхој борбк у којој је екнпа Тек« стпдца током чнтам утахмице аодилд и заслужено одпсла два бода. После угакмиие, тренер Мнлиеојс Стамболић нам је рекао да је тим добро функционнсао. такткчкп добро нг. рао и преко брзих крила био акпшаи у шуту. До.маћшш су нграли ненпо оштриј« и смки прекршај, суддје су каж1вавалс псналнма. Од 11 пенала. Тсксгнлац јс кскористио 7. Рукометаши су овом победом н ссaajaibc.M још два нова бода, пајавшк да he бити тврд орах лндеру на табс-' лп , 14 октобру” из Крушсвца и „Пи. варцу” in Свсгоззрсв.1. Y оквнру 17. кола ..Текстилап” на свом тсрсну дочекује ..Локомотпву' * цз Лаповз. .1 затим путује у Крушсвац где шра сз рукомсташнма „Оби. лићсва". Р. в. Y АВГУСТУ ЈУБИЛЕЈ — 10. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА Пре десст годпна «а иницнјативу Жикице Миљковнћа, Светислава Анђелковића, Мнливоја Стамболнћа и другпх при СД „Тскстилац", формиран ic први Рукометнл клуб прп овој фабринп. У граду је већ лостојао РК „Борац” који сс каслијс угасио. али ic „Текстилац” наставио традицлју иашег граад да нма врсне pvкомсташс којп се и данас успешно боре v републичко! ли П1. Прослава јубилеја, како смо сазналп, одржаћс се августа месеца када сс, поред свсчаности и одавања прпзнања за протеклп рад у рукометном спорту, одлгратп н прнјатздска утакмнца са неким од прволпгаша. Р. Веслћ ИздаЈе OK CCHII ИАРАНИН Уређује Релвкцмонв одбор Вртилаи аужности глнвнш и олгпворног урелнике laupbe Иетковиђ Адрсса НелакцпЈе: Иарађин Б Кремннонцћа 16 Јел 83-694 Шгампа „ГЛАС." Беиград, Вла|копићенп 8 Тели 335 384

(Наставак са 5. стране) ДРУГИ КВЛРТАЛ: а) Гостоваље у Гпмназнји „13. октобар”. б) Учествовањс па првоалрилској изложби карпкагура. ц) Гостовањс у Свплајнцу. л) Учсствовањс па отварању Првомајскс изложбс слика. с) Узврапаше посста колсга пз Свнлајнца. ф) Расппспваљс књнжсвпог копкурса за пајбо.ву причу п збнрку ucca.ua. ТРЕНИ КВАРТАЛ: а) Сарадња са ЈНА поводом јулскнх празннка. б) У част почстка иовс школске годнпе кљнжевно вечс за ученвке срсдњнх школа. ц) Објављлватвс рсзултата конкурса. д) Излазак зборннка параћннских псснпка. ЧЕТВРТИ КВАРТЛЛ: а) Кљпжсвно вечс зи граВанство — иситрална прослава. б) Гостовањс књпжсвника пз Бсограда. ц) Зајздничко всчс са песнпцима Светозарева у Светозареву. д) Поводо.м дана ЈНЛ гостовап.с у гарннзону. НАПОМЕНЛ: а) Сваког другог пстка „Књпжсвнп састанак”. б) Учествовање на песпичкнм 'смотрама младпх ствараопа. ц) Припремање кљнгс позпатнх радова параћинских писаца. д) Разговорн поводом нзласка збортгка. УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА Удружење ликовних умегника у Параћину планнра да на пољу ликовне културе оствари следеће: 1. Да форлшра уметничку колонију „Сисевац” у Сисевцу. 2. Да изврши адаптацију галернје „Стара воденица”. 3. Да организује традииионалну првомајску изложбу и пет самосталних пзложбн. ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ДРУШТВО ОДГАЈИВАЧА ГОЛУБОВА Друштво одгајивача голубова у Параћину актнвно ради још од 1967. године, кала је основано на нннција * тиву неколико врсних љубитеља логубова српских внсоколетача. Друштво бројп преко 50 чланова. радника, пољопрнвредника п интелекктуалаца, којн своје слободне часовс посвећују белпм пптомпм птипама, којс сс губс у висиии. нестају у пространству плавог небеског океана. Њиховп голубови носс ознаку ЈВ 20. Покушано јс неколико пута да се организује такмичењс високолетача, алп би јаке ваздушне струје увек пореметилс ток такмичења. Друштво одгајивача голубова сарађујс са осталнм истородннм друштвом, а члан је н Голубарскокг савеза Србије. Због недостатка потребних просгорија рад је видпо отежан, а многе акцпје којс и.мају за иил> развпјање и неговањс спортског духа нс уснсвају у потпуности. Ж. МнлосављсвиН Уметннчка колонија у Сисевцу једном годишње у току лета У трајаљу од 20 дада окупила би чстири до пст ликовиих умстника. Онп би у времс трајаља колонијс остварплзс умстшгчко дсло којс бн за-пш било пзложено у Параћину, а послс 'гога враћеио и сталио постављено у порти средилвсковног спомсника културе Св. Сисојс у Сисевну. У адаптираној галеријп „Стара воденица”' одржаћс сс састанци удружеља п бпћс постављеиа стална пзложба откушљених ликовних дсла. Поред тога у галеријп he сс у сарадњп са кн*пжевн1тм клубо.м „Мпрко Бањевић” и Музичком школом одржавати всчор посзијс п музшсс. V 1975. годпнп удружење планира традпрноналну првомајску пзложбу па Kojoј ћс бптп заступленп лпковнл умстннци ПараВпна. На овој нзложбп бићс приказаиа најновнја лтгковна дсла параИннскнх у.мстнвка. На самосталнпм пзложбама појавпћс сс уметнтши пз. Параћипа и другнх .мсста. За реалпзацпју овог програма потрсбпа су срсдства у пзносу од 60.000 дтшара. ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ Y току овс годппс Ju шталшс излазс: 1. Зборник архнвске rpabc под иазивом Параћнп од 1815. до 1915. у рсдакцијп Др Бранка Перуннчића, сараднпка Српскс академп/с наука, 2. Збо.рнпк радова параћинских песнпка — л»удп који су рођенк, живсли плп раднлп у нашој средпнп и за то врс.мс сгварЈгли у њој. 3. Како о прпвредиом жпвоту у нашој срсдппп не.ма скоро пикаквнх штампаних Доку.мспата изузсв краћпх радова растуреннх по разноразнпм часопнсљма, са задовол ство.м с.мо прпхватплп понуду Мплпсава ОбрадовпНа ла објави.мо љсгов .магистарски рад код назпвом Прлвреда По.морав.ва у комс иентрално мссто заузљма приврсда наше општннс. * 4. У овој јубиларној годинн, у годинн шездессто-годишљице роБеља пародног хероја Бранка Крсмановића појавиће се Јвегова монографнја (аутори: Никола Корбутовски, Мнлоје Грбовић и Драголигр Бодлћ — наши земљаци). И живот нашег књпжевног клуба „Мирко Баљевиж” на- .меће потрсбу да се у овој години појавн и пека збнрка чла1!1ова клуба — те смо планиралп да то буду збиркс песама Млрослава Дилпггријевпћа и младог сликара и песннка Зорана Ивановнћа. док се ових дана завршава штампање збиркс пссама Сунце у срцу Драгомира Бодића. Овако богата и за наше прплике неуобичајна издавачка делатносг јс резултат пашег напора да сс о ПараНпну н од параћинских аутора појави игго већн број књига што до сада у опште нијс био случај. Напоре у том правцу и због тога што же.игмо да wa ово.м пол>у делатности обелсжимо 30-годпјјпшпл’ ослобођења и бОО-годшпњнцу постојаља нашсг 1*рала. Y наредном псрноду издавачкој делатности приступићсмо плански водеђи рачуна да све областн а нс само белетрпсппса буду заступљене у твој. Издавачку делатност поред осталих учесника у фипапсирању Заједница културе дотира са 98.500 дпнара. КУЛТУРНО ПРОСВЕТНА ДЕЛАТНОСТ Поссбним програми-ма организоваћс се ннз акиија, којнмаћесе подстицати развој аматернзма у општпнн. Уто.мниљу се врше лрилреме за фср.млрањс Културно-лросвстс заједллпе, као и реактпвнраЈБС културно-уметничкпх друштава у радIH1M органпзацијама и no сслл.ма. СТРУЧНА СЛУЖБА САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КУЛТУРЕ Токо.м годнне стручна служба редовпо he обав.ватп свс послове на основп Програма и плана рада као п на осиову задатака којп тгроизплазс из аката Самоуправнг интерсспс заједнпце. Настојаћс ефикасно п благоврсмсно да обави свс адхшнистративне и фнналснјске послове у складу са Законом н потребама. РадиИе на јачању самоуправних органа Интереснс за.једвице културс н повезпвању свих фактора радн саглсдаваља култхфнпх проблема п покретања акција да сс културнп жпво1 ко.мунс лепрекилно унапрсђује. ПИК OOYP „ПАРАПИНКА” ИЗ ПАРАНИНА ОГЛАШАВА Путел! лицитацијс јавну продају својих основних срсдстава и то: 1. Терспш ауто.мобпл .маркс „Там—2000” iiaoas.sen 1968. годннс. Возило јс у возком стапл/. Почстна цена јс 15.000.— дина1ра. 2. Школжа од „Фната 750 Л” дслпмнчно хаварисана. Почетна цева јс 1.000.— динара. Лпцитацпја he сс обавити у кругу Фабрикс бомбона if ратлука „Параћинка” у Параћшгу дана 24. априла 1975. годмне у 10 чассва. Ивтсрссенти'.могу да погледају основна ородотва сваког дана од 6 ло 14 часова. Право на лиинтацију в.мају сва правпа и фнзичка лнна. Прс почетка лпцнтацнЈС учссипич су дужни да положе icayiinjy од 10 слсто од почотис пенс. Физичка лииа уплаћују ла благајпи Фабрикс бо.мбона и ратлука „Параћтгнка" а правма лииа дспонавањс.м бар-лраног чека. Најпсво.мшјем понуВачу возило he сс пре.\агп ол- .мах по уплати пајповолчшјс свотс. За сна обгвсштсња о пролаји осповигсх срелстава пнтсрссонтп сс Morv обратити лпчно нлп па тслсфоп (035) 83-117. ООУР „ПараНинка” — Fla-pahnn МАЛИ ОГЛАСИ Путовања „Балкантурс“ Параћин, i организује сваког месеца пзлете у земл>и и иностранству. Y априлу нмамо два поласка п то: ТРСТ (двонподневнн са полупансиоком) 10. апри- 1 ла 400 динара и 25. априла COAYH (двоиподневни са полупансионом), 420 динара. Обавештења на телсфон 83-670. Разно Захваљујем се раднпцпма Станице Мнлицнје, I шго су мп у вишс наврата пружили помоћ код сплсиијског понашања појединаца којп су правилп нерсд у са.мачкој зградп ИВТ „Брапко Крсмаповнћ". Владимнр Матић, домар самачке зграде ИВТ „Б. Крсмановпћ" * * * Одричем сс свога мужа Петра Јовановнћа, којп вућ дуже времена не живи са мном у бра чној заједнншг, и дуговс које пачннп у мојс имс не прнзнајем. Дарппка Јовановић Ратаре ТАЧНИ ОДГОВОРИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ БР. 1 ВОДОРАВНО: 1. Какаду; 6. Осттс; 60. Ролна; 11. Барок; 12. Арад; 13. Канцел; 14. ПТТ; 15. Can; 16. Ето; 17. ИА; 1S. Рисат; 20. Аг; 21. Сам; 22. Т®м; 24. Аладпн; 27. Рак; 29. Куп; 30. Патров; 34. Див; 36. Man; 37. PC; 39. Колср; 41. Па; 42. Аждаја;_ 44. Лир; 45. Рог; 46. Какоет; 48. Беса; 49. Абсво; 50. Калер; 51. Нева; 52. Ка.\ада. УСПРАВНО: 1. Крапина; 2. Аорга: 3. Глаггко; 4. Ацг, 5. Д_а; 6. ОАН; 7. Срцс; 8. Поста; 9. Еклога; 11. Бацат; 13. Кас; 15. Счши; 18. Радниа«; 19. Тартар; 21. Сауд; 23. Мар-т, 26. НП; 28. Ко; 32. Ниагара; 33. Тракан; 35. Волсо; 38. Слабе; 40. Лчт; 41. Посед; 43. Аков; 45. Репа; 47. Ова; 48. Бал; 50. Ка. | Повелза и њени | добитници (9) 1 РОДОЉУБ РАКИК —РОДАН Родаиа познајемо сви. Доброћудан. == насмејан, присан — некако наш, година- = ма је у нашој среднни, увек спреман да цритекне у помоћ и повучс сс 'иеопаже- = но пос.\е успешно обављеног посла. On је рођснп Параћтшац. РоВен је Е= 1916. годлнс у породпцп средњег нмовног s стан>а — породицп занатлије — пекара. = Отуда крај Родановог радног века у индустријп хлсба пскако је ашболнчпо веisz зан и за дивни мирнс свежег хлеба у i кућп његовог детнн»ства. Завршпо јс основну школу и четлрп разредд опдаши.е гнмназије, а у исто времс и трсћп (раз- == ред занатске школе — електромсхаплчзр- > CK1I занат. А онда 1937. годнне запослеље у СФС и позмаиство са прогрссивним иролетерпма. Из убећемл п лубавн постаје члшх УРС-с (Ујединлнн радничкп савез) 11 у окупацији, а нарочпто 1943. s године бива мучен п з.\осгављан као снмпатизер НОР-а. Ослдбоћсње јс донело огромну радост := н бројне обавезе којс Родан прпхвата са Sillliiiliiiliiiiiiliiifh::' одушевљењем. Најпре постаје секретар НОО v СФС. а затлм прима и одговорно пзвршава бројне задатке у Спндикату, у СК у Фабрлип стакла. Годлнс 1946. је на лужностп директора СФС, и већ 1948. голнне је председник планске комнспјс и ловареник за нндустрију, угостлтељство п занатство прп Градском народном одбору. Скоро сваке годинс Родал јс прнхва- •пго нова задужења п обављао их. A 1952. годпне Родац Ракић постајс директор првдузећа ,,Извор ‘ и ту остаје све до 1973. годлне када оддазп у пензију. Годипе провсденс у „Извору“ су цспуњене напорним радом п стваралачкн.м лапоро.м да ово предузећс добијс правн трет.ма« и ттрави с.мсцгтај у чсму је и успео. Данас је Родан Ракић пензионер, човек којп је свој радпи век покдолио родном пзаду, а својс радне п ставардачкс способностп нпкада није ттедео. Добнтник јс Ордена рада П реда, Ордена засдугс за народ, Повел>с „Борпс Кидрич- и других. Јубиларна Пове.ва јс још једпо прлзнан>е овом скромном п вредном човеку. СТЕВАН РОМЧЕВИН Шефа бојаџиницс Ипдустрпје вунених ткалина Стеву Ромчевића познајемо свп. Y наш град је дошао 1948. године као седамнаестогодишњн дечак, који је за собом нмао тешко детињство проведено у породи Ц1£ учесника рата, често злостављапих мучењкма. Y родннм Дришхћима (Босански Петровац) завршио јс основну школу 1940. године, а рат је већ својс исумитно крпло полако ширно над нашом земљом. Дечак, прерано сазрео у вихору рата, прист^гпа 1942. године ОмладпнскоЈ органпзацијп у свом селу и пзвршава задатке у вези обезбеђења хране, одећс и ooylic за фронт, да бп 1943. годтше и сам отишао у партпзане. Крај рата дочекао је у Мостај>у, а првс поратне дане са групом младих л»удп, а пз огромне потрсбе за стручним кадровима ратом опусТошене земље, провео јс у Чехословачкој на школовању. Годние 1948. Ромчевић долази у ПараhiiH, тачнпје у ИВТ и ту сс налазп‘и сада. Жнвопш пут босанског сељачета, младог актнвпсте, борца н ученика у привреди пи је био лак. Млади текстилац * — мерач. сме новођа, заменнк шефа if, коначно, шсф Бојачнице, плаћао је школу жпвота н упор ним радом и напорнма освајао тајне своје струке. Текстална-техничка школа коју јс завртико 1949. годинс нијс задовољнла њетове амбшшј.е«. Подед богате праксс, завршпо је и Вишу техничку текстилну шкоду и па гај начин обогатио своје знањс из областп којој јс посветно своје лајлепше стваралачке годинс. Y то времс непрекидио, од 1945. када јс псстао члан СКОЈ-а, 1948. када је посгао члан СКЈ падоданасон јепрнмао ц одговорно извршавао све партијске, самоуправл>ачкс, одборничкс п остале задатке. Његов рад за nporreiwUi пернод је најбол»п прпмер како сс треба односитп према друштву ц средпни у којој сс жнви и ствара. Јубпларна Повеља јс прнзнање овог гра да у комс ве!1 25 годппа несебнчно дајс ссбе у свим акшиама од општедруштвеног ннтереса. НИКОЛА БУКИН Сусрет са овим тнхнм, уморнхш и животним проблемима и болешћу нсцрпљенпм човеком, нас нагонн да се питамо колнко је притајене спаге било у њему када је за толпки низ година посно на својим плећнма одговорност према петочланој породицн п крајњу савесност у извршавању мнотих друштвенпх обавеза. Из сиромашне сељачко-радничке породи це 1в Главице, гдс је рођен 1918. године. Нпкола јс после завршсне основне школс са непуних тринаесг годдца ушао у Српску фабрикг стакла, по традмнпјп своје породгше и са краћнм прекпдима у љој новео свој радни век. Y сећању су му најживл,е године проведенс са мајстором Максо.-л Хладником, који му је говорио о велпкнм пдеалима радничке’класс п њеиој будућноспг. Сусрет са омиљеним Пикулом i*a је још чвршће п коначно опрсде.1110. Hevxpaњенп носач лулс, каснијс банкар, помоћнпк мајстора, .мајстор, сменовођа н стручнп учитељ .младих генерацпја стаклара. увек је био на странп оних који су се борили за већп раднп учинак, хуманији однос пре.ма човеку, већу одговорност пре.ма раду п друштвеној имовшш. О томс најбол»е сведочп његов рад у периоду од 1946. када.по задатку Председништва владе HP Србије преузима као директор Фабрику бомбона од власника ji одговорно оргшшзу је н»ен рад. Исто тако, запажеи је п за прнмер пстппан његов рад у Контролној комнсмјп за Србпју. Нпкола Букић је скроман човек. Никада своју лнчност и ■сопствене пнтерссе нтпс стављао у први план. Зато је често и забо рављан. Одрасла дсца су отишла својпм пугем, а он са супругом жпви од скролше пензијс н често размишлл о годннама ентузиуазма рада и изградње, утолико чешће што је старост ту а озбнљна болест све чешћи тост. Бројна признања која је Никола Ђукић добпо говоре о његовој свестраној дугогодишњој активности.